PROIZVODNJA TARTUFA
U
prethodnim brojevima TOP-a mogli ste da pronađete korisne informacije o uzgoju bukovače, šampinjona i japanske gljive šitake koja polako postaje veliki hit u Srbiji. Izgradnjom fabrike za preradu šitake u Valjevu (koja treba da bude završena do kraja leta), svi proizvođaci ove egzotične gljive dobiće sigurnog poslovnog partnera za plasman svoje proizvodnje. Tržište je unapred obezbeđeno, jer je proizvodnja pre svega usmerena ka izvozu. Ali uzgoj šitake nije ni približno unosan kao sto je to uzgoj tartufa. Ako su šitake poznate kao carska gljiva, šta reći za pečurku koja je toliko retka i skupocena da je porede sa dijamantom!
ŠTA SU TARTUFI ? Tartufi su mikorizne gljive gomoljastog izgleda, čija se tela razvijaju ispod zemlje. Rastu u simbiozi mikorizi sa raznim vrstama drveća. Beli tartuf uglavnom živi u simbiozi sa topolom, hrastom ili grabom. Onaj jeftiniji, crni, može da opstane i sa korenom nekog četinara. Beli tartuf raste od oktobra do januara, dok crni tartuf raste od juna do oktobra (letnji tartuf) i od oktobra do januara (zimski tartuf). Tartuf nema nadzemne biljke, pa ga je moguće pronaći tek uz pomoć posebno dresiranih pasa koji mogu da nanjuše specifične mirise koje tartufi ispuštaju. Nanjuše ih i svinje, a u Rusiji ih traže uz pomoć medveda. Ova pečurka je veoma retka, pa je to i jedan od razloga zbog kojeg se prodaje po neverovatnim cenama. Kilogram ove gljive košta od 1.000 do 5.000 evra! Da, dobro ste pročitali! Beli tartuf je najskuplja gljiva na planeti. Otkupna cena mu je od 1.000 do 1.200 evra za kilogram, dok su crni tartufi jeftiniji. Po ekskluzivnim prodavnicama na Zapadu birani primerci dostižu cenu i do 4.000 evra za kilogram. Komadi tartufa teži od 200 grama se prodaju na aukcijama kao umetnička dela. Nedavno je jedan anonimni kupac iz Hongkonga platio tartuf od 1,2 kilograma čak 95.000 dolara. Skup je jer je redak u prirodi, ima naročitu aromu i sposobnost da tu aromu prenese u jelo. Jela s tartufima su hit u ekskluzivnim restoranima u svetu. Pored izuzetne hranljive vrednosti, ono što se ceni kod tartufa je i miris, koji je slican mošusu. Upravo zbog tog mirisa su ove pečurke tako cenjene, a veruje se i da su sjajan afrodizijak. Mozda su one baš zbog toga i toliko dragocene. Znaju matori bogataši šta im može produžiti život! TARTUFI U SVETU Najveći tartuf, težak dva kilograma, pronađen je svojevremeno u Italiji.Najveći proizvođac tartufa je Francuska, koja godišnje na prirodnim staništima i veštackim "tartufištima" sakupi 1.500 tona. Italija i Španija godišnje proizvedu po oko 100 tona, a u poslednje vreme odredene količine tartufa izveze i Mađarska. TARTUFI U SRBIJI Medutim, veoma mali broj ljudi zna da je Srbija je jedno od najvećih nalazišta tartufa! Još manji broj se bavi njihovim branjem i uzgajanjem. Skupocene gljive do sada su iskopavane u zapadnom Sremu (okolina sela Platičevo i Morović), južnom Banatu, okolini Pančeva, Valjeva, Bele Palanke, Bora i Rogota kod Batočine. Na oko 200 lokaliteta nađeno je 28 vrsta podzemnih gljiva. Samo iz roda pravih tartufa Tuber sp., otkriveno je 10 vrsta. Od tog broja 6 vrsta su konzumne, a medju njima dve su vrhunskog kvaliteta: Tuber magnatum - beli tartuf, i Tuber melanosporum - crni tartuf. Najveći tartuf koji je pronađen u Srbiji je težio 400 grama. Neverovatno bogatstvo koje leži pod zemljom, na svetu se može pronaći samo još u Italiji i Istri. Miroslav Marković , gljivar iz Bele Crkve, jedan od nekoliko vrsnih poznavalaca tartufa u Srbiji, a sa dr Miroljubom Milenkovićem, uspeo je da proizvede sadnice ove podzemne gljive. On je jedan od osnivača Prvog srpskog tartufarskog društva "Kralj Milan ", koje u Beogradu postoji nekoliko meseci. Ime je dobilo po kralju Milanu Obrenoviću, koji je 1896. godine uvezao prve pse tartufare i otkrio prvo nalazište u šumi Koviljači, između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. KONTROLISAN UZGOJ TARTUFA Da bi se tartufi mogli uzgajati kontrolisano, treba krenuti od uspostavljanja mikorize izmedu gljiva i drveća. Uspešnost mikorize je utoliko veća, ukoliko se drvo i gljiva ranije povežu. Priprema za
kontrolisanu mikorizu počinje sterilizacijom tla, koje treba da bude bogato CaCO3 - pH 7,5 - 8, šljunkovito i peskovito bez viška glinastih čestica. Količina humusa ne sme biti veća od 3%. Za mikorizu možemo koristiti spororastuće vrste drveća, na primer sve vrste hrasta, ali i brzorastuće vrbe, topole, lipe, leske. Nakon završene sterilizacije tla i njegovog hladenja ispod 300C pristupa se sadnji. Sade se žirovi hrasta ili mladice mekih lišćara. Okrajci mladica moraju se pre sadnje umočiti u vodenu otopinu smrvljenih tartufa da bi biljke prihvatile što više spora, koje će biti prisutne u tlu tokom izbijanja mladih korenčića biljaka. Takođe je moguće u zonu korena jednogodišnje sadnice staviti već razvijenu miceliju, koja će onda vrlo brzo uspostaviti kontakt i mikorizu sa korenom navedenih mladica. Godinu - dve posle inokulacije, sadnice se presađuju na otvoreno, tj. na površinu predviđenu za uzgoj. Želite li tartufe pred kućnim pragom, pod punom kontrolom, možete sadnice posaditi u betonske žardinjere u drvorištu. Ovo je naročito pogodno kada se kao sadnice koriste ruže. Ako se radi na većem, otvorenom terenu, potrebno ga je pre sadnje preorati, načiniti ga rastresitim i vazdušastim. Biljke zaražene micelijom se sade tako da ih iz posude za uzgoj vadimo zajedno sa grumenom zemlje. Tako one neće pretrpeti šok i brže će se primiti. Razmak sadnje je za vrbu i topolu 50 cm, a za hrast 2 - 3 m. Nakon sadnje je neophodno stalno vlaženje, jer u slučaju sušenja tla micelija ugiba. Tokom godine neophodno je okopavati zemlju oko biljki na dubini oko 10 - 12 cm. Uz put treba odstranjivati kupine i drugo nisko grmlje i puzavice. Ako postoji mogućnost za to, poželjno je tlo oko biljke prekriti slamom i crnom polietilenskom folijom, tako da se sačuva što više vlage u tlu. Takođe je korisno kombinovati sadnice hrasta, koje tek nakon 10 godina daju prvi rod, sa sadnicama mekih lišćara koje prvi rod mogu dati za 5 godina. Berba tartufa se vrši uz korišćenje posebno obučenih pasa koji njuhom otkrivaju podzemne gomoljače i ukazuju samo na zrele primerke. Nezreli primerci nemaju nikakav miris, pa ni gastronomsku vrednost. Prezreli primerci više nisu za konzumiranje. U zavisnosti od vrste tarufi rastu na dubini od 30 cm (Tuber aestivum) do 70 cm (Tuber magnatum). Kada ih pas svojim njuhom otkrije, moramo ih lagano iskopati. Uzgajani tartufi se obično beru jednom nedeljno. Pri tom moramo voditi računa da ne oštetimo samu gomoljaču, ali ni korenje biljke. Nikada ispod jedne biljke ne treba izvaditi sve gomoljače, jer treba omogućiti razvoj micelije i rast novih plodnih tela. Prinosi su vrlo različiti i zavise od mnogih faktora. Najčešće se kreću od 100 - 500 grama po biljci godišnje. Nakon berbe rupe treba pažljivo zatrpati i dobro zaliti da bi se tlo ujednačilo, a i da ne bi došlo do sušenja micelije. Lišće koje u jesen opadne sa grana treba ukloniti da se ne bi stvarao dodatni sloj humusa, što ne pogoduje razvoju tartufa. Nasad ne treba dodatno đubriti, ali ga ne treba postavljati niti na mestima gde je prethodno bila intenzivna poljoprivredna proizvodnja sa bogatim đubrenjem. Da bi se uspelo u uzgajanju ovih vrednih i čudnih gljiva, mora se uložiti mnogo truda i znanja, pronaći adekvatno tlo, povoljni klimatski uslovi, dobre sadnice i kvalitetna micelija, uz to i dobro dresiran tartufarski pas i prikladan alat za iskopavanje gomoljača. Jedan nasad tartufa može se eksploatisati maksimum 20 godina. č ž ć š đ U Srbiji ima dvadesetak plantaža tartufa. Većina odgajivača krije mesto gde ih gaji jer se plaši da im neko ne „obere" tartufe. Prema nekim analitičarima, uspostavljanje jednog hektara "plantaže" tartufa zahteva duplo manje investicija od plantaže vinove loze. Proces je takav da se napravi plantaža poput voćnjaka. Zasad leske, hrasta, topole ili graba, čiji je koren „zasejan" micelijumom tartufa mora biti na području gde su nekad bile šume. Gaji se dve-tri godine pomno, da ih ne bi oštetili zec, srndać ili svinja, i posle pet godina daju prvi rod. Moguć je prosečan rod po hektaru od oko 60 kilograma. Po nekim autorima po hektaru se može ubrati čak 100 kilograma tartufa koji vredi 100.000 evra ! Prema sadašnjim cenama, za jedan hektar zasada, zavisno od gustine zasada, trebalo bi izdvojiti od 3.000 do 5.000 evra. Cena jedne sadnice lešnika mikorizirane micelijumom belog tartufa je oko 10 evra. Već treće godine stablo lešnika ima prinos od nekih 100-150 grama čistog tartufa i povećava se kako se stablo razvija.Ipak, treba biti realan. Uzgoj ''seksi'' gljive je dugoročan biznis, koji u početku zahteva samo ulaganja, a ne donosi prihode. Ali je zato zarada kasnije izuzetna! U svakom slučaju i da ne uspete sa ovim biznisom bar će vam žena uvek biti zadovoljna ! Neka i ona vidi sta znači biti deo svetskog džet-seta ! Prerada tartufa Tartufizirane sadnice, testirane i aklimatizovane, IGDA Impex doo, domace vrste tartufa na domacem sadnom Ruzveltova 3. Belgrade, Srbija & Crna Gora; materijalu Tel: 011 303 17 13 063 301 765; 013/851-898, 011/764-422 E- mail:
[email protected]