rUSKA GRAMATIKA

Mato Špeku j l ak

KR ATKA GR AMATIKA R USKOG JEZIKA SADR ŽAJ 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.

Ruska azbuka Ruski izgovor Posebnosti izgovora nekih ruskih slova Posebnosti izgovora nekih ruskih slovnih skupina Neke posebnosti ruskog pravopisa Ruski glagoli Prezent ruskih glagola Futur ruskih glagola Perf ekt ruskih glagola Ruske imenice Jednina ruskih imenica muškоg i sredn jeg roda Jednina ruskih imenica žеnskоg roda Мnožinа ruskih imenica (osim genitiva) Genitiv množiпе ruskih imenica Neke posebnosti u раdеžnim zаvršесimа ruskih imenica Ruski pnid jevi Jednina ruskih opisnih i gradivnih pnid jeva Мnоžinа ruskih opisnih i gradivnih pnid jeva Komparativ i superlativ ruskih prid jeva Ruski glagolski pnid jevi Ruske zam jenice Ruske ličnе i povratna zam jenica Ruske posvo jne zam jenice Ruske pokazne zam jenice Ruske upitne i odnosne zam jenice Ruski bro jevi Prom jene ruskih glavnih bro jeva ро раdеžimа Prom jene ruskih rednih bro jeva ро раdеžimа Ruski pnilozi Neke posebnosti gradn je ruskih rečeniса

01. R USKA AZBUKA 001. Ruska azbuka sadrži s j l еdеćа slova:

Ааа Б б be В в ve Г г ge Д д de Е е je Ё ё jo Ж ж že З з ze Ииi Й й j К к ka Л л еl'

М м еm Н н en Оoo П п pe Р р ег С с es Т т te Ууu Ф ф ef Х х ha Ц ц се Ч ч čе Ш ш ša Щ щ š':a Ъъ Ы ы “tvrdo” i ьь Ээе Ю ю ju Я я ja

002. R USKI IZGOVOR 002. Rusko pismo sаdгži: 10 sаmоglаsničkih slova: - а, э, и, о, у (tzv. tvrdi samoglasnici) - я, е, и, ё, ю (tzv. meki samoglasnici) 21 suglаsničkо slovo: - б, в, г, д, ж, з, й, л, м, н, р (zvučni suglasnici) - п, ф, к, т, ш, с, х, ц, ч, щ (bеzvučni suglasnici) 2 slova ko ja nе оznаčаvа ju nikakve glasove - ъ (tzv. tvrdi znak) - ь (tzv. meki znak). 003. Ruski samoglasnici se izgovara ju jasno samo u nаglаšеnim slogovima, а u nеnаglаšеnim se slogovima izgovara ju slab j i e i ne jasn j i e. 004. U ruskim гijеčimа nаglаš аšеп mоžе biti bilo ko ji slog (ра i pos j l edn ji slog u višеslоžnоj гij еči), аli se to u pismu u pravilu posebno nе оznačavа; samo u udžbеniсimа i r jеčniсimа ruskog jezika iznad samoglasnika u nаglаšепоm slogu stav j l a se znak naglaska (‘). 005. Ruski suglasnici mogu biti kako tvrdi tako i meki, izuzetak su: - ж, ш, ц (ko ji su uv j i ek tvrdi, i to izrazito) - ч, щ (ko ji su uv j i ek meki). 006. Ruski su suglasnici meki ako - u pismu - s n jihove desne strane sto ji neko meko sаmоglаsničkо slovo ili ь.

007. Ruski se zvučпi suglasnici izgovara ju bеzvučnо: - ispred bеzvučnih suglasnika - nа kra ju гijеči. 008. Ruski se bеzvučni suglasnici izgovara ju zvučnо: - ispred zvučnih suglasnika (osim й, л, м, н, р).

003. POSEBNOSTI IZGOVOR A NEKIH R USKIH SLOVA 009. Rusko slovo е izgоvаrа se: nа роčеtku гijеči, iza samoglasnika, iza ъ i ь - kad je nаglаšеnо - kao je - kad n j i e nаgIаšепо - kao ji iza suglasnika - kad je nаgIаšеnо - kao е - kad n j i e nаglаšепо - kao i (iza ж, ш, ц - u slogovima ispred nаgIаšеnоg sloga - ka o “tvrdo” i, а u slogovima iza nаglаšепоg slоgа - kао - a). 010. Rusko sbovo ё (uv j i ek паglаšепо) izgovara se: па роčеtku гijеči, iza samoglasnika, iza ъ i ь - kao joiza suglasnika - kao o. 011. Rusko slovo и izgovara se: iza ж, ш, ц - kao “tvrdo” i iza ostalih suglasnika - kao i izа ь - kao ji. 012. Rusko slovo o izgovara se: kad je nаglаšеnо - kao о kad n j i e nаgIаšеnо - kao а. 013. Ruskо slоvо ю izgоvа se: nа роčеtku гijеči, iza samoglasnika, iza ъ i ь - kao ju iza suglasnika - kao u. 014. Rusko slovo я izgovara se: па роčеtku гijеči, iza samoglasnika, iza ъ i ь - kad je nаglаšепо - kao ja - kad n j i e nаglаšепо - kao ji (u slogovima iza nаglаšеnоg sloga - kao ja iza suglasnika

- kad je nаglаšеnо - kao а - kad n j i e nаgIаšепо - kao i (u slogovima iza nаglаšеnоg sloga i nе ispred mekog suglasnika - ka o a).

004. POSEBNOSTI IZGOVOR A NEKIH R USKIH SLOVNIH SKUPINA 015. Neke se ruske suglаsničkе skupine u izgоvогu skгаću ju:

стн se skгаćujе u sn здн se skгаćujе u zn стк se skгаćujе u sk здк se skгаćujе u sk вств sе skгаćujе u stv стл se skгаćujе u sl тств se skгаćujе u сt v ндс зе skгаćujе u ns ться se skгаćujе u c:a тся зе skгаćujе u c:a. 016. U rusko j гijеči солнце nе izgovara se л. 017. U ruskim г j i ečimа сердце i поездка nе izgovara se д. 018. U ruskim гijеčimа что, конечно, скучно te u гijеčimа izvedenima od tih гijеči ч se izgovara kao š .

019. Ruske suglаsničkе skupine сч, зч, жч izgovara ju se kao š':, а skupine зж, kao kao ž':. 020. Udvo jena suglаsničkа slova nа češć se u ruskom jeziku izgovjara juеka оdgоvага u j ći dugi suglasnik, аponeka d- ka o оdgоvага jući kratki suglasnik. 021. Slovo г u ruskim genitivnim prid jevskim i zаmjеničkim zаvгšесimа -ого, -его izgovara se kao v.

005. NEKE POSEBNOSTI R USKOG PR AVOPISA 022. U ruskom se jeziku iza г, к, х, ж, ш, щ nе рišе ы, nego sе um jesto ы рišе и. 023. Iza ж, ш, ч, щ u izvorno ruskim гijеčimа nе рišu sе ю, я, nego se um jesto ю рišе у, а um jesto я - а. 024. Iza ц u izvorno ruskim гijеčimа рišе se ы samo u раdеžnim nastavcima, inače se um jesto ы рišе и. 025. U ruskom se jeziku slovo ё nе рišе iza ц. 026. Slovo ё u ruskim sе tiskanim tekstovima redovito рišе kao е (t j. bez dv j i e tоčkе). 027. Imепа naroda te stanovnika pokra jina i gradova nа ruskom sе jeziku рišu malim роčеtпim slovom.

006. R USKI GLAGOLI 028. U neodređenom glagolskom obliku (inf initivu) ruski glagoli ima ju jedan od s j l еdеćih kагаktегističnih zаvršеtаkа: - ть (nаjčеšćе) - чь - ти. 029. Ruski glagoli ima ju З glagolska nаčiпа: iz javni nаčin (indikativ) - zapov jedni nаčin (imperativ) - pogodbeni nаčin (kondicional). -

030. U indikativu ruski glagoli ima ju З glagolska vremena: - sаdаšnjе vr j i eme (prezent) - budućе vr j i eme (f utur) рrоšlо vr j i eme (perf ekt). -

031. U imperativu (u 2. Iicu jednine i u 2. Iicu množiпе) ruski glagoli ima ju jedan od s j l еdеćih zаvršеtаkа: -и,-ите -й,-йте -ь,-ьте. 032. U kоndiсionаlu ruski glagoli ima ju oblike perf ekta uz ko je sе doda je čеstiса бы.

007. PR EZENT R USKIH GLAGOLA 033. U prezentu ruski glagoli ima ju jedan od s j l еdеćih nizova zаvršеtаkа: prva vrsta: 1. lice jednine

-у (iza suglasnika), -ю (iza samoglasnika)

2. lice jednine

-ешь (kada je naglasak nа osnovi) -ёшь (kada je naglasak nа zаvršеtku)

З. lice jednine

-ет (kada je naglasak nа osnovi) -ёт (kada je naglasak nа zаvršеtku)

1. lice množnе

-ем (kada je naglasak nа osnovi) -ём (kada je naglasak nа zаvršеtku)

2. lice množinе

-ете (kada je naglasak nа osnovi) -ёте (kada je naglasak nа zаvršеtku)

3. lice množinе

-yт (iza suglasnika) -ют (iza samoglasnika)

druga vrsta: 1. lice jednine

-у (iza ж, ш, ч, щ) -ю (u ostalim slučа jеvimа)

2. lice jednine

-ишь

З. lice jednine

-ит

1. lice množnе

-им

2. lice množinе

-ите

3. lice množinе

-ат (iza ж, ш, ч, щ) -ят (u ostalim slučа jеvimа).

034. Prilikom prom jene ruskih glagola ро licima mоgućе su s j l еdеćе glasovne prom jene: u slučа ju prvog niza zаvгšеtаkа:

г:ж, к:ч u slučа ju drugog niza zаvršеtаkа:

ш:с, ж:з, ж:д, ч:т , щ:ст, бл:б, вл:в, пл:п, мл:м, фл:ф. 035 Neki ruski glagoli ima ju svo je posebnosti u prezentu: prezent glagola бежать glasi: бегу, бежишь, бежит, бежим, бежите, бегут; prezent glagola есть (u značen ju " jesti") glasi: ем, ешь, ест, едим, едите, едят; prezent glagola хотеть glasi: хочу. хочешь, хочет, хотим, хотите, хотят.

008. FUTUR R USKIH GLAGOLA 036. Futur ruskih glagola ovisi о svršеnоsti ili nеsvršеnоsti u znаčеп ju glagola. 037. GIagoIi u č j i еm je značеп ju sаdržanа neka svršеnоst (glagoli svršепоg vida) ima ju u f uturu jednake zаvršеtkе kao glagoli nеsvršеnоg vida (u čijеm je znаčеn ju sаdržаnа neka nеsvršеnоst) u prezentu, t j. prezent glagola svršепоg vida ima znаčеп jе f utura. 038. Futur ruskih glagola nеsvršеnоg vida tvori se od:

oblika f utura glagola быть (буду, будешь, будет, будем, будете, будут) i inf initiva konkretnog glagola. -

039. Futur glagola дать ima nekih posebnosti:

дам, дашь, даст, дадим, дадите, дадут.

009. PER FEKT R USKIH GLAGOLA 040. U perf ektu ruski glagoli ima ju s j l еdеćе zаvršеtkе: u jednini: -

za muški rod -л za žепski rod -ла za sredn ji rod -ло

u mnоžini: -ли. 041. Perf ekt glagola идти glasi: шёл, шла, шло; шли.

010. R USKE IMENICE 042. Ruske imenice mogu biti s j l еdеćеg roda: - muškоg roda sredn jeg roda ženskоg roda. -

043. Neke ruske imenice mogu biti istodobno muškоg / i iIi žеnskоg roda (to su imenice tzv. орćеg roda). 044. Ruske imenice mogu imati s j l еdеćа bro jna stan ja: - jedninu množinu. -

045. Neke ruske imenice upotreb j l ava ju sе samo u jednini, druge samo u množini, no vеćiпа ima i jedinu i množiпu. 046. Ruske imenice mogu imati s j l еdеćе раdеžnе oblike: Nominativ

odgovara па pitan ja: tko? štо?

Genitiv

odgovara па pitan ja: koga?

Dativ

odgovara па pitan ja: komu?

Akuzativ

odgovara па pitan ja: koga?

čеgа?

čеmu?

štо? Instrumental

odgovara па pitan ja: (s)

Lokativ

odgovara па pitan ja: (o)

kime? (s) čimе?

komu? (о) čемu?

047. Раdеžni zаvršесi ruskih imenica ovise о rodu i bro ju, ali i о tome па kakav - tvrdi ili meki - suglasnik zаv ršаvа neprom jen jivi dio imenice (t j. n jena osnova). 048. Neke ruske imenice ima ju samo jedan - nominativni - oblik, bez obzira nа to ko je se раdеžnо pitan je za tu imenicu može postaviti. 049. U mnоžiпi о rodu imenice ovise u ruskom jeziku praktički samo zаvršесi genitiva.

011. JEDNINA R USKIH IMENICA МUŠКOG I SR EDNJEG R ODA 050. Ruske imenice muškоg i sredn jeg roda ko jih osnova zаvršаvа па tvrdi suglasnik ima ju u jednini s j l еdеćе раdеžnе zаvršеtkе: Nominativ

-Ø (imenice m. roda) -о (imenice sr. roda)

Genitiv

-а

Dativ

-у

Akuzativ

kao nominativ ili genitiv (imenice muškog roda) kao nominativ (imenice sredn jeg roda)

Instrumental

-ом

Lokativ

-е

051. Ruske imenice muškоg i sredn jeg roda ko jih osnova zаvгšаvа па meki suglasnik ima ju u jednini s j l еdеćе раdеžnе zаvršеtkе: Nominativ

-Ø (imenice m. roda) -е (imenice sr. roda)

Genitiv

-я

Dativ

-ю

Akuzativ

kao nominativ ili genitiv (imenice muškog roda) kao nominativ (imenice sredn jeg roda)

Instrumental

-ем (kada je naglasak nа osnovi) -ём (kada je naglasak na završetku)

Lokativ

-е

052. Ruske imenice muškоg roda ko je u nominativu jednine zаvršаvа ju па -й nе doda ju раdеžnе zаvršеtkе tome -й, nego im kагаktегistični раdеžпi zаvršесi dolaze nа m jesto й, а -ем im pod naglaskom posta je -ём. 053. U instrurnentalu jednine kod ruskih imenica muškоg i srednjeg roda ko jih osnova zаvršаvа nа ж, ш, ц, ч, щ zаvršеtаk je: -ом (kada je naglasak па zаvršеtku) -ем (kada je naglasak па osnovi). 054. Kod ruskih imenica muškоg roda ko je znаčе nеštо neživo akuzativ je jednak nominativu, а kod imenica muškоg roda ko je znаčе nešto živo - akuzativ je jednak genitivu. -

055 U nominativu jednine ruskih imenica muškоg roda mogu u osnovi sta jati samoglasnici о, е ili ё, ko ji sе nе po jav j l u ju u drugim раdеžnim oblicima.

012. JEDNINA R USKIH IMENICA ŽЕNSКОG R ODA 056. Ruske imenice žеnskоg roda ko jih osnova zаvršаvа nа tvrdi suglasnik ima ju u jednini s j l еdеćе раdеžпе zаvгšеtkе: Nominativ

-а

Genitiv

-ы

Dativ

-е

Akuzativ

-у

Instrumental

-ой

Lokativ

-е

* Tako se m j i en ja ju ро раdеžimа i ruske imenice muškоg roda ko je u nominativu jednine ima ju zаvršеtаk -а. 057. Ruske imenice ženskоg roda ko jih osnova zаvгšаvа nа meki suglasnik ima ju u jednini sI jеdеćе раdеžnе zаvršеtkе: Nominativ

-я

Genitiv

-и

Dativ

-е

Akuzativ

-ю

Instrumental

-ей (kada je naglasak nа osnovi) -ёй (kada je naglasak na završetku)

Lokativ

-е

* Tako se m j i en ja ju ро раdеžimа i ruske imenice muškоg roda ko je u nominativu jednine ima ju zаvršеtаk -я. 058. U instrumentalu jednine kod ruskih imenica žеnskоg roda ko jih osnova zаvršаvа nа ж, ш, ц, ч, щ zаvršеtаk glasi: -ой (kada je naglasak nа zаvгšеtku) -ей (kada je naglasak nа osnovi). 059. Ruske imenice ženskоg roda ko jih osnova zаvгšаvа nа meki suglasnik iza ko jeg u nominativu jednine sto ji -ь ima ju u jednini s j l еdеćе раdеžnе zаvršеtkе: Nominativ

-ь

Genitiv

-и

Dativ

-и

Akuzativ

-ь

Instrumental

-ью

Lokativ

-и

013. МNOŽINА R USKIH IMENICA (OSIM GENITIVA) 060. Ruske imenice ko jih osnova zаvгšаvа nа tvrdi suglasnik ima ju u množini slj еdеćе раdеžпе zаvršеtkе: Nominativ

-ы, -а (neke imenice muškоg i vеćiпа imenica sredn jeg roda)

Genitiv Dativ

-ам

Akuzativ

kao nominativ ili genitiv

Instrumental

-ами

Lokativ

-ах

061. Ruske imenice ko jih osnova zаvгšаvа nа meki suglasnik ima ju u množiпi s j l еdеćе раdеžпе zаvгšеtkе: Nominativ

-и, -я (neke imenice muškоg i vеćiпа imenica sredn jeg roda)

Genitiv Dativ

-ям

Akuzativ


Instrumental

-ями

Lokativ

-ях

062. Imenice sredn jeg roda ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju па -ко, а naglasak im u nominativu množiпе pada nа osnovu, u tom раdеžu ima ju zаvršеtаk -и (iza к). 063. Neke imenice muškоg i sredn jeg roda u nominativu množinе zаvгšаvа ju па -ья. 064. U slučа ju imenica ko jih osnova zаvršаvа nа г, к, х, ж, ш, ц, ч, щ posto je odstupan ja od орćih pravila о раdеžnim zаvršecimа obzirom nа pravopisna оgrаničеп jа u svezi s tim suglasnicima (vidi tоčkе 022, 023 i 024 ovog Pregleda). 065. U množiпi sve imenice ko je znаčе nеštо nеživо ima ju akuzativ jednak nominativu, а sve imenice ko je znаčе nеštо živо ima ju akuzativ jednak genitivu, s tim da imenice sredn jeg roda vrlo r j i etko znаčе nеštо živо.

014. GENITIV МNОŽINЕ R USKIH IMENICA 066. U genitivu množiпе ruske imenice ima ju s j l еdеćе zаvršеtkе: -ов u slučа ju imenica muškоg roda ko jih osnova zаvršаvа nа neki tvrdi suglasnik, osim ж, ш, te ц ako naglasak pada nа zаvгšеtаk -ев* u slučа ju imenica muškоg roda ko jih osnova zаvгšаvа nа й u slučа ju imenica muškоg roda ko jih osnova zаvгšаvа nа ц ako naglasak pada nа osnovu * Pod naglaskom -eв posta je -ёв. u slučа ju imenica muškоg roda ko je u nominativu množiпе zаvгšаvа ju па -ья, ako naglasak pada nа osnovu -ей u slučа ju imenica muškоg roda ko jih osnova zаvгšаvа nа neki meki suglasnik, а takoder nа ж, ш u slučа ju imenica muškоg roda ko je u nominativu množinе zаvгšаvа ju nа -ья, ako je zаvršеtаk pod naglaskom u slučа ju imenica sredn jeg roda ko jih osnova zаvгšаvа nа neki meki suglasnik u slučа ju imenica žепskоg roda ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju nа -ья, ako je zаvršеtаk pod naglaskom u slučа ju imenica žепskоg roda ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju nа -ь;

-ий u slučа ju imenica sredn jeg roda ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju nа -ье iii -ue u slučа ju imenica žепskоg roda ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju nа -ья, ako je naglasak nа osnovi -Ø u slučа ju nekih imenica muškog roda u sluča ju imenica sredn jeg roda ko jih osnova zаvгšаvа nа tvrdi suglasnik u sluča ju većine imenica ženskog roda, osim onih ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju па -ь. *Ova j zаvгšеtаk može izazvati umetan je о, е ili ё u osnovu radi n jenog Iаkšеg izgovaran ja!

015. NEKE POSEBNOSTI U РАDЕŽNIМ ZАVR ŠЕСIМА R USKIH IMENICA 067. U genitivu jednine neke imenice muškog roda mogu imati pored redovnog zаvršеtkа -а (-я) i zаvršеtаk -у (-ю), nаrоčitо kad se genitivom оznаčаvа neka kоličiпа ili dio nеčеgа. 068. U Iokativu jednine neke vеćinom jеdnоslоžnе uz pr j i edloge в ili на ima ju zаvršеtаk -у (-ю). -

-

imеnice muškоg roda kada sto je

069. Imenice muškоg roda ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju па -ий, imenice sredn jeg roda ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju nа -иe te imеniсе žепskоg roda ko je u nominativu jednine zаvгšаvа ju nа -ия ima ju u Iokativu jednine zаvršеtаk -ии.

016. R USKI PR IDJEVI 070. Ruski sе prid jevi ро svo jim znаčеп jimа d j i ele nа: -

opisne prid jeve gradivne prid jeve posvo jne prid jeve.

071. Ruski opisni prid jevi redovno mogu imati dva oblika - dugi oblik - kratki oblik (ko ji sе u pravilu jav j l a samo kao imenski dio predikata). 072. Kratki sе oblik ruskih prid jeva nе m j i en ja ро раdеžimа, а zаvršаvа: u jednini - u muškоm rodu nа -Ø u sredn jem rodu nа -о ili -е - u žепskоm rodu nа -а ili -я -

u množiпi -

па -ы ili -и.

073. Ruski gradivni prid jevi mogu imati samo dugi oblik, а posvo jni ili samo dugi oblik (posvo jni prid jevi nа -ский i -ий) ili samo kratki oblik (posvo jni prid jevi nа -ов, -ев, i en ja ju ро раdеžimа, i to ын, -ин), s tim da se ti kratki oblici posvo jnih prid jeva m j гаzličitо od dugih oblika opisnih i gradivnih prid jeva.

074. Dugi oblici ruskih opisnih i gradivnih prid jeva ima ju dv j i e vrste prom jene ро bro jevima, rodovima i раdеžimа, ovisno о tome da Ii im osnova zаvršаvа nа tvrdi ili nа meki suglasnik.

017. JEDNINA R USKIH OPISNIH I GR ADIVNIH PR IDJEVA 075. Ruski prid jevi s osnovom nа tvrdi suglasnik ima ju sljеdеćе раdеžпе zаvгšеtkе u jednini ро rodovima: muški rod

sredn ji rod

ženski rod

Nominativ

-ый (-ой)

-ое

-ая

Genitiv

-ого

-ого

-ой

Dativ

-ому

-ому

-ой

Akuzativ


-ое

-ую

Instrumental

-ым

-ым

-ой

Lokativ

-ом

-ом

-ой

076. Ruski prid jevi s osnovom nа meki suglasnik ima ju s j l еdеćе раdеžnе zаvгšеtkе u jednini ро rodovima: muški rod

sredn ji rod

ženski rod

Nominativ

-ий

-ее

-яя

Genitiv

-его

-его

-ей

Dativ

-ему

-ему

-ей

Akuzativ


-ее

-юю

Instrumental

-им

-им

-ей

Lokativ

-ем

-ем

-ей

077. Ruski prid jevi s osnovom nа ж, ш, ч, щ ima ju s j l еdеćе раdеžnе zаvгšеtkе u jednini ро rodovima: muški rod

sredn ji rod

ženski rod

Nominativ

-ий (-ой)

-ее (-ое)

-ая

Genitiv

-его (-

-его (-

-ей (-ой)

ого)

ого)

Dativ

-ему (ому)

-ему (ому)

-ей (-ой)

Akuzativ


-ее (-ое)

-ую

Instrumental

-им

-им

-ей (-ой)

Lokativ

-ем (-ом)

-ем (-ом)

-ей (-ой)

018. MNOŽINA R USKIH OPISNIH I GR ADIVNIH PR IDJEVA 078. Ruski prid jevi s osnovom nа tvrdi suglasnik ima ju u množiпi sljеdеćе раdеžnе zаvгšеtkе: Nominativ

-ые

Genitiv

-ых

Dativ

-ым

Akuzativ


Instrumental

-ыми

Lokativ

-ых

079. Ruski prid jevi s osnovom па meki suglasnik ima ju u množini sljеdеćе раdеžnе zаvгšеtkе: Nominativ

-ие

Genitiv

-их

Dativ

-им

Akuzativ


Instrumental

-ими

Lokativ

-их

080. Ruski prid jevi s osnovom nа ж, ш, ч, щ ima ju u množini jednake раdеžnе zаvгšеtkе kao i prid jevi s osnovom па meki suglasnik.

019. KOMPAR ATIV I SUPER LATIV R USKIH PR IDJEVA 081. Ruski prid jevi (u pravilu samo opisni) mogu imati tri stupn ja: pozitiv komparativ - superlativ. -

082. U komparativu ruski prid jevi: ima ju jedan od s j l еdеćih zаvršеtаkа:

-ее ili -ей -е (uz stanovite glasovne prom jene) -ше (дальше, дольше, тоньше, старше); ima ju oblik pozitiva s более ili менее ispred pozitiva (neki prid jevi ima ju samo takav komparativ). 083. Komparativi nа -ее (-ей), -е i -ше nе m j i en ja ju se ро bro jevima, rodovima i раdеžimа. 084. U superlativu ruski pnid jevi: ima ju jedan od s j l еdеćih zаvгšеtаkа: -ейший (oblik za jedninu, muški rod, nominativ) -айший (sa stanovitim glasovnim prom jenama; obIik za jedninu, muški rod, nominativ); ima ju oblik pozitiva s самый, наиболее ili наименее ispred pozitiva; ima ju oblik komparativa sа всегo (za nеživо) ili всех (za živо). 085. Superlativi па -ейший i -айший m j i en ja ju se po bro jevima, rodovima i раdеžimа; u slučа ju superlativa sa самый + pozitiv ро bro jevima, rodovima i раdеžimа m j i en ja ju se oba d j i ela, а u slučа ju superlativa s наиболее ili наименее - ро bro jevima, rodovima i раdеžimа m j i en ja se samo drugi dio tako sastav j l enih superlativa. -

086. Neki prid jevi ima ju svo jih posebnosti u komparativu i superlativu: pnid jevi хороший, плохой, большой, маленький i малый - tvore komparative od drugih kor j i ena pnid jevi высокий, низкии, старый, молодой, хороший, плохой, большой, маленький i малый ima ju oblike nа -ший, u znаčеn ju i komparativa i superlativa. -

020. R USKI GLAGOLSKI PR IDJEVI 087. U ruskom jeziku posto je četiri vrste glagolskih prid jeva (prid jeva ko ji se tvore od glagola). 088. Glagolski prid jev radni sаdаšn ji zаvгšаvа u nominativu jednine muškоg roda:

j u slučа u glagola prve vrste pаro-m jene n ущий (-ющий) j - u slučа u glagola druge vrste pаro - m jene n ащий (ящий). -

089. Glagolski prid jev radni prošli zаvгšаvа u nominativu jednine muškоg roda nа вший ili samo -ший. 090. Glagolski prid jev trpni sаdаšп i z

u nominativu jjedn аvгšаvа ine muš оg roda:

j u slučа u glagola prve vrste pаro-m jene n емый (-омый) j - u slučа u glagola druge vrste pаro - m jene n имый. -

091. Glagolski prid jev trpni ргоšIi zаvгšаvа u nominativu jednine muškоg roda па нный, -енный (uz stanovite glasovne prom jene) ili -тый. 092. Glagolski prid jevi trpni (sаdаšп ji i ргоšIi) ima ju pored dugih oblika i kratke (nа -м, odnosno nа -н ili -т, u nominativu jednine muškоg roda), analogno opisnim prid jevima.

021. R USKE ZAMJENICE 093. Ruske se zam jenice d j i ele nа 10 vrsta: Iičnе zam jenice povratna zam jenica - posvo jne zam jenice pokazne zam jenice upitne zam jenice odnosne zam jenice - određene zam jenice оdгičnе zam jenice neodredene zam jenice bro jne zam jenice. -

-

-

094. Gotovo sve ruske zam jenice m j i en ja ju se ро раdеžimа, а neke i ро bro jevima i rodovima. 095. Svo je posebne prom jene ро раdеžimа ima ju sljеdеćе ruske zam jenice: Iičпе zam jenice povratna zame jnica posvo jne zam jenice pokazne zam jenice upitne zam jenice - odnosne zam jenice. -

096. Određene, оdričnе, neodređene i bro jne ruske zam jenice ima ju: d j i elom svo je posebne prom jene (određena zam jenica сам, određena zam jenica весь, neodređena zam jenica некий) -

d j i elom se m j i en ja ju ро bro jevima, rodovima i раdеžimа kao оdgоvага jući prid jevi (određena zam jenica самый, određena zam jenica каждый, određena zam jenica всякий, оdričnа zam jenica никакой, nеоdrеđeа zam jenica некоторый, neodređena zarn jenica какой-то, neodređena zam jenica какой-либо, neodređena zam jenica какой-нибудь, neodređena zam jenica кое-какой i analogne neodredene zam jenice s -

который)

k

d j i elom se m j i en ja ju kao upitne i odnosne zam jenice кто, что (оdгičnе i neodređene zam jenice sastav j l ene od кто ili что dodavan jem ни-, не-, кое-, -то, -либо, -нибудь, štо ukazu je nа odrican je /ни- /, odnosno neodredenost /ostali element / i ). -

022. R USKE LIČNЕ I POVR ATNA ZAMJENICA 097. Ruske Iičnе zam jenice sa svo jim mоgućim раdеžnim oblicima jesu: jedniпа: Nominativ

я

ты

он

оно

она

Genitiv

меня

тебя

его

его

её

Dativ

мне

тебе

ему

ему

ей

Akuzativ

меня

тебя

его

его

её

Instrumental

мной

тобой

им

им

ей

Lokativ

мне

тебе

нём

нём

ней

Nominativ

мы

вы

они

Genitiv

нас

вас

их

Dativ

нам

вам

им

Akuzativ

нас

вас

их

Instrumental

нами

вами

ими

Lokativ

нас

вас

них

množinа:

098. Ruske Iičnе zam jenice 3. Iica jednine (oн, оно, она) i množine (они) stо jеći iza vеćiпе pr j i edloga dobiva ju роčеtпо н-. 099. Iza pn jedloga благодаря, вне, вопреки, вследствие, наперекор, навстречу, согласно i подобно, kao i iza komparativa prid jeva i priloga, ruske Iičnе zam jenice З. liса nе dobiva ju роčеtnо н-. 100. Раdеžпi obIici ruske povratne zam jenice glase: Nominativ Genitiv

себя

Dativ

себе

Akuzativ

себя

Instrumental

собой

Lokativ

себе

023. R USKE POSVOJNE ZAMJENICE 101. Моgući oblici ruske posvo jne zam jenice мой (analogno i твой) jesu: muški rod

sredn ji rod

ženski rod

množina

Nominativ

мой

моё

моя

мои

Genitiv

моего

моего

моей

моих

Dativ

моему

моему

моей

моим

Akuzativ

ka o nominativ ili genitiv

моё

мою


Instrumental

моим

моим

моей

моими

Lokativ

моём

моём

моей

моих

102. Моgući oblici ruske posvo jne zam jenice наш (analogno i ваш) jesu: muški rod

sredn ji rod

ženski rod

množina

Nominativ

наш

наше

наше

наши

Genitiv

нашего

нашего

нашей

наших

Dativ

нашему

нашему

нашей

нашим

Akuzativ


наше

нашу


Instrumental

нашим

нашим

нашей

нашими

Lokativ

нашем

нашем

нашей

наших

103. Za оzпаčаvаn jе pripadan ja З. Iicu ruski jezik nema posebnih zam jenica, nego se u tu svrhu upotreb j l ava genitiv оdgоvаrа jućе ličnе zam jenice, i to kao oblik ko ji sе nе m j i en ja ро раdеžimа. 104. Posvo jno-povratna zam jenica свой m j i en ja se ро bro jevima, rodovima i раdеžimа analogno prom jeni posvo jne zame jnice мой.

024. R USKE POKAZNE ZAMJENICE 105. Моgući obIici ruske pokazne zam jenice этот (analogno i тот, osim u instrumentalu muškоg i sredn jeg roda u jednini, te u množiпi gd je um jesto и sto ji е) jesu: -

muški rod

sredn ji rod

ženski rod

množina

Nominativ

этот

это

эта

эти

Genitiv

этого

этого

этой

этих

Dativ

этому

этому

этой

этим

Akuzativ


это

эту


Instrumental

этим

этим

этой

этими

Lokativ

этом

этом

этой

этих

106. Pokazne zam jenice такой i таковой m j i en ja ju se ро bro jevima, rodovima i раdеžimа analogno оdgоvага jućim opisnim i gradivnim prid jevima (u dugom obliku).

025. R USKE UPITNE I ODNOSNE ZAMJENICE 107. Раdеžпi obIici ruskih upitnih i odnosnih zam jenica кто, что jesu: Nominativ

кто

что

Genitiv

кого

чего

Dativ

кому

чему

Akuzativ

кого

что

Instrumental

кем

чем

Lokativ

ком

чём

108. Моgući oblici upitne i odnosne zam jenice чей jesu: muški rod

sredn ji rod

ženski rod

množina

Nominativ

чей

чьё

чья

чьи

Genitiv

чьего

чьего

чьей

чьих

Dativ

чьему

чьему

чьей

чьих

Akuzativ


чьё

чью


Instrumental

чьим

чьим

чьей

чьими

Lokativ

чьём

чьём

чьей

чьих

109. Upitne i odnosne zam jenice который i какой m j i en ja ju se ро bro jevima, rodovima i раdеžima analogno оdgоvага jućim opisnim i gradivnim prid jevima (u dugom obliku).

026. R USKI BR OJEVI 110. Osnovni ruski glavni i redni bro jevi jesu: 1

один, одно, одна; (одни)

1.

первый

2

два, две

2.

второй

3

т ри

3.

третий

4

четыре

4.

четвёртый

5

пять

5.

пятый

6

шесть

6.

шестой

7

семь

7.

седьмой

8

восемь

8.

восьмой

9

девять

9.

девятый

10

десять

10.

десятый

11

одиннадцать

11.

одиннадцатый

12

двенадцать

12.

двенадцатый

13

тринадцать

13.

тринадцатый

14

четырнадцать

14.

четырнадцатый

15

пятнадцать

15.

пятнадцатый

16

шестнадцать

16.

шестнадцатый

17

семнадцать

17.

семнадцатый

18

восемнадцать

18.

восемнадцаьый

19

девятнадцать

19.

девятнадцатый

20

двадцать

20.

двадцатый

30

тридцать

30.

тридцатый

40

сорок

40.

сороковой

50

пятьдесят

50.

пятидесятый

60

шестьдесят

60.

шестидесятый

70

семьдесят

70.

семидесятый

80

восемьдесят

80.

восьмидесятый

90

девяносто

90.

девяностый

100

сто

100.

сотый

200

двести

200.

двухсотый

300

триста

300.

трёхсотый

400

четыреста

400.

четырёхсотый

500

пятьсот

500.

пятисотый

600

шестьсот

600.

шестисотый

700

семьсот

700.

семисотый

800

восемьсот

800.

восьмисотый

900

девятьсот

900.

девятисотый

1000

тысяча

1000.

тысячный

1000000

миллион

1000000.

миллионный

1000000000

миллиард

1000000000.

миллиардный

111. Svi ruski bro jevi m j i en ja ju se po padežima, a bro jevi один, два te svi redni bro jevi m j i en ja ju se i po rodovima.

027. PR OMJENE R USKIH GLAVNIH BR OJEVA РО РАDEŽIМА 112. Моgući obIici ruskog glavnog bro ja один jesu: muški rod

sredn ji rod

ženski rod

množina

Nominativ

один

одно

одна

одни

Genitiv

одного

одного

одной

одних

Dativ

одному

одному

одной

одним

Akuzativ


одно

одну


Instrumental

одним

одним

одной

одними

Lokativ

одном

одном

одной

одних

113. Моgući obIici ruskog glavnog bro ja два jesu: muški rod

sredn ji rod

ženski rod

Nominativ

два

два

две

Genitiv

двух

двух

двух

Dativ

двум

двум

двум

Akuzativ




Instrumental

двумя

двумя

двумя

Lokativ

двух

двух

двух

114. Ruski glavni bro j три (analogno i четыре) ima s j l еdеćе раdеžnе oblike: Nominativ

три

Genitiv

трёх

Dativ

трём

Akuzativ


Instrumental

тремя (четырьмя!)

Lokativ

трёх

115. Ruski glavni bro jevi od пять do двадцать te glavni broj тридцать m j i en ja ju se po padežima kao imenice ženskog roda ko je u nominativu jednine završava ju na -ь (bez oblika za množinu). 116. Ruski glavni bro jevi сорок, девяносто i сто ima ju zapravo samo dva раdеžnа oblika: Nominativ

сорок

девяносто

сто

Genitiv

сорока

девяноста

ста

Dativ

сорока

девяноста

ста

Akuzativ

сорок

девяносто

сто

Instrumental

сорока

девяноста

ста

Lokativ

сорока

девяноста

ста

117. Kod sIоžепih glavnih bro jeva m j i en ja se ро раdеžimа svaki sastavni dio, s tim da: - drugi dio bro jeva пятьдесят - восемьдесят u nominativu i akuzativu nema nа kra ju

-ь -

u u u u

drugi dio bro jeva двести - девятьсот glasi: genitivu -сот dativu -стам instrumentalu -стами Iokativu -стах.

118. Ruski glavni bro jevi тысяча, миллион i миллиард m j i en ja ju se ро раdеžima kao оdgоvага jućе imenice.

028. PR OMJENE R USKIH R EDNIH BR OJEVA РО PADEŽIMA 119. Ruski redni bro jevi ima ju раdеžпе oblike analognе раdеžnim obliсimа оdgоvага jućih opisnih i gradivnih prid jeva (u dugom obliku), t j. onih ko jima osnova zаvгšаvа nа tvrdi suglasnik (uz izuzetak rednog bro ja третий, ko ji ima раdеžnе oblike analogne раdеžnim oblicima posvo jnih prid jeva па -ий): muški rod

sredn ji rod

ženski rod

množina

Nominativ

третий

третье

третья

третьи

Genitiv

третьего

третьего

третьей

третьих

Dativ

третьему

третьему

третьей

третьим

Akuzativ


третье

третью


Instrumental

третьим

третьим

третьей

третьими

Lokativ

третьем

третьем

третьей

третьих

120. Kod sIоžепih ruskih rednih bro jeva ро раdеžima se m j i en ja samo pos j l edn ji bro j.

029. R USKI PR ILOZI 121. I neki ruski prilozi mogu, poput pid jeva, imati tri stupn ja:

- pozitiv - komparativ ( jednak jednostavnom komparativu pnd jeva) - superlativ ( jednak drugom slоženоm superlativu prid jeva). 122. Nepravilnosti u tvorbi komparativa i superlativa ruskih priloga analogne su nepravilnostima u tvorbi komparativa i superlativa ruskih pnid jeva. 123. U ruskom jeziku posto je dv j i e vrste glagolskih priloga (priloga ko ji se tvore od glagola): - glagolski prilog sаdаšп ji (ko ji z аvгšаvа п а -я ili -а; osim glagolskog priloga sаdаšпjеg od glagola быть, а ko ji glasi будучи) - glagolski prilog ргоšIi (ko ji zаvгšаvа nа -в (-вши) ili -ши). 124. U sluča ju nekih glagola svršenog vida um jesto oblika na -в (-вши) ili -ши) u ulozi glagolskog priloga prošlog po jav j l u je se oblik па -я ili -а.

030. NEKE POSEBNOSTI GR ADNJE R USKIH R ЕČЕNIСА 125. U ruskom se jeziku u prezentu redovno izostav j l a роmoćпi glagol быть (Он в рач.). 126. Imenski dio predikata u ruskom je jeziku jedino u prezentu obvezatno u nominativu, inаčе mоže - а sа nekim роmoćnim glagolima i mora biti u instrumentalu (Он б ы л в рачом. Он б у дет в рачом.). -

127. Kad se u ruskom jeziku u prezentu ipak upotreb j l ava oblik есть (3. lice jednine prezenta роmoćnоg glagola быть), ta j oblik zapravo ima znаčеn jе glagola иметь (У мен я ес т ь к ниг а.). 128. U slučа ju tzv. povratnih glagola povratna je zam jenica u ruskom jeziku zapravo stop j l ena s glagolom, i to kao:

-сь (iza samoglasnika) -ся (iza suglasnika, a u sluča ju glagolskih prid jeva i iza samoglasnika). 129. Dv j i e Iičпе zam jenice vеžu se u ruskom jeziku tako da sе prva zam jenica stav j lau množinu istoga Iica, а druga zam jenica (može to biti i imenica) sto ji u instrumentalu s pn j i edlogom с (со). 130. U svakodnevno j rusko j konverzac j i i često se upitno značen jе rеčеniсе izгаžаvа um jesto upitnom гijеč ju ли - kагаktеrističоm upitnom intonac j i om. 131. U ruskom su kпjižеvnоm jeziku, а takoder u znanstvenim i stгučnim tekstovima, relativno čеstе tzv. pasivne rеčеniсе (Книг а бы ла п рочит ана сес т рой.) .

rUSKA GRAMATIKA

Recommend Documents