Sažeta Istorija Sedam Ubistava

1

Marlon James

SAŽETA ISTORIJA SEDAM UBISTAVA

A Brief History of Seven Killings, 2014 ( Bukerova nagrada 2015. )

buybook Sarajevo, 2017.

2

Za Mauricea Jamesa, gospodina kakvog na svijetu nema

3

SADRŽAJ

ORIGINAL ROCKERS 2. decembar 1976 ………………………………………………………………….

10 /(19)

AMBUSH IN THE NIGHT 3. Decembar 1976 ………………………………………………………………….

59 /(107)

SHADOW DANCIN’ 15. februar 1979 …………………………………………………………………..

128 /(229)

WHITE LINES / KIDS IN AMERICA 14. august 1985 ……………………………………………………………………

203 /(355)

SOUND BOY KILLING / ODSTREL PACERA 22. mart 1991 ……………………………………………………………………...

276 /(485)

4

LIKOVI ŠIRE PODRUČJE KINGSTONA, od 1959. godine Sir Arthur Jennings, bivši politiĉar, pokojni Pjevaĉ, najveća svjetska reggae-zvijezda Peter Nasser, politiĉar, strateg Nina Burgess, bivša recepcionerka, trenutno nezaposlena Kim-Marie Burgess, njena sestra Ras Trent, ljubavnik Kim-Marie Doktor Ljubav / Luis Herman Rodrigo de las Casas, konsultant CIA-e Barry Diflorio, šef lokalne ispostave CIA-e, Jamajka Claire Diflorio, njegova supruga William Adler, bivši operativac, CIA-e, sad odmetnik Alex Pierce, novinar, Rolling Stone Mark Lansing, reţiser, sin Richarda Lansinga, bivšeg direktora CIA-e Louis Johnson, operativac, CIA G. Clark, operativac, CIA Bili Bilson, novinar, jamajĉanski Gleaner Sally P, fikserka, doušnica Tony McFerson, politiĉar Policajac Watson, ĉuvar reda i zakona Policajac Nevis, ĉuvar reda i zakona Policajac Grant, ĉuvar reda i zakona

GRAD KOPENHAGEN Papa-Lo / Raymond Clarke, don Grada Kopenhagen, 1960-1979. Josey Wales, glavni egzekutor, don Grada Kopenhagen, 1979-1991, voĊa Kolektiva Oluja Plaĉko, egzekutor bande, u Kolektivu Oluja glavni egzekutor, Manhattan / Brooklyn Demus, ĉlan bande Pegla, ĉlan bande Bum-bum, ĉlan bande Fanki Pile, ĉlan bande Renton, ĉlan bande Razularena Zvijer, ĉlan bande Tony Pavarotti, egzekutor, snajperist Pop, kurir, doušnik Mlada Duša, doušnik / navodno špijun Osam Traka Wang Gang, banda sa sjedištem na teritoriji Wang Sang, ortaci Grada Kopenhagen Kazan, egzekutor bande Kinez, voĊa bande nedaleko od Grada Kopenhagen Krošnja, ĉlan bande Tabadţija, egzekutor

OSAM TRAKA Krimos Šerif / Roland Palmer, don Osam Traka, 1975-1980. Šaljivdţija, egzekutor i drugokomandujući bande Buntin Guslar, jedan od voĊa bande i donova Osam Traka, 1972-1975.

5

Truleks, jedan od voĊa bande i donova Osam Traka, 1972-1975.

VAN JAMAJKE, 1976-1979. Donald Casserley, narko-bos, predsjednik Lige za slobodu Jamajke / Jamaica Freedom League Richard Lansing, direktor CIA-e, 1973-1976. godine Lindon Wolfsbricker, ambasador SAD u Jugoslaviji Admiral Warren Tunney, direktor CIA-e, 1977-1981. godine Roger Theroux, operativac, CIA Miles Copeland, šef lokalnog ureda CIA-e, Kairo Edgar Anatoljeviĉ Ĉeporov, novinar, novinska agencija Novosti Freddy Lugo, operativac, Alpha 66, Ujedinjene revolucionarne organizacije / United Revolutionary Organizations AMBLOOD Herndn Ricardo Lozano, operativac, Alpha 66, Ujedinjene revolucionarne organizacije / United Revolutionary Organizations, AMBLOOD Orlando Bosch, operativac Omege 7, Ujedinjene revolucionarne organizacije / United Revolutionary Organizations, AMBLOOD Gael Freddy, operativac Omege 7, Ujedinjene revolucionarne organizacije / United Revolutionary Organizations, AMBLOOD Sal Resnick, novinar, New York Times

MONTEGO BEY, 1979 Kim Clarke, nezaposlena Charles / Chuck, inţenjer, Alcorp Bauxite

MIAMI I NEW YORK, 1985-1991. Kolektiv Oluja, jamajĉanski narko-sindikat Vrhovni donovi, suparniĉki jamajĉanski narko-sindikat Eubie, glavni egzekutor, Kolektiv Oluja, Queens / Bronx Pet Plus, saradnik Tristana Phillipsa Konjski Repići, egzekutor, Kolektiv Oluja, Queens / Bronx Ren-Dog, egzekutor, Kolektiv Oluja, Queens / Bronx Omar, egzekutor, Kolektiv Oluja, Manhattan / Brooklyn Romeo, diler, Kolektiv Oluja, Brooklyn Tristan Phillips, zatvorenik Rikers, ĉlan Vrhovnih Donova John-John K, plaćeni ubica, kradljivac auta Paco, kradljivac auta Griselda Blanco, narko-bos, kartel Medellín, podruţnica Miami Baxter, egzekutor i gorila Griselde Blanco Havajske Košulje, gorile Griselde Blanco Kenneth Colthirst, stanovnik New Yorka, 5. avenija Gaston Colthirst, njegov sin Gail Colthirst, njegova snaha Dorcas Palmer, njegovateljica Millicent Segree, polaznica obuke za medicinske sestre GospoĊica Betsy, menadţerica, Agencija za zapošljavanje Boţe Blagoslovi Monifah Thibodeaux, narkomanka

6

Valja reći istinu, dušo, to je najteţe Bonnie Raitt, “Tangled and Dark”

Ako nije baš tako, onda je tako nekako. Jamajĉanska izreka

7

Sir Arthur George Jennings Slušaj. Mrtvi stalno priĉaju, nikad ne prestaju. Moţda zato što smrt i nije smrt, nego neka kazna, kao kad te ono u školi zadrţe nakon nastave. Ti znaš odakle si i vjeĉito se odande vraćaš. Znaš i kamo si krenuo iako nikako da tamo stigneš i naprosto si mrtav. Umro. Zvuĉi konaĉno, iako je glagolski pridjev aktivni. Susrećeš ljude koji su umrli davno prije tebe, sve vrijeme šetkaju iako nigdje ne idu, i slušaš ih kako arlauĉu i sikću jer svi smo mi duhovi, ili bar mislimo da smo duhovi, a u stvari smo svi samo mrtvi. Susrećeš duhove koji samo skliznu u druge duhove. Ponekad se desi da ţena sklizne u muškarca pa stenje i zvuĉi kao uspomena na ljubavni ĉin. Iako duhovi stenju i jadikuju vrlo glasno, kroz prozor se to ĉuje kao zviţdanje, ili šapat ispod kreveta - zato djeca i misle da pod krevetom ţive ĉudovišta. A tri su razloga što mrtvi vole leţati ispod ţivih. (1) Mi ionako uglavnom leţimo. (2) Krevet odozdo izgleda kao vrh lijesa, ali (3) odozgo osjetiš teţinu, teţinu ljudskog tijela u koje moţeš skliznuti: tako oteţaš pa slušaš kucanje srca i gledaš ga dok pumpa, i svaki put kad pluća istisnu zrak zaĉuješ zviţdanje nosnica i zavidiš ţivima na svakom dašku. Za lijesove me ne veţu nikakve uspomene. Mrtvi, dakle, nikad ne prestaju priĉati, a ponekad se desi da ih ţivi i ĉuju. Ovo sam htio reći: mrtvima se govor sastoji iskljuĉivo od digresija i obilaţenja te nema druge nego da neko vrijeme lutaš i vrludaš. Mislim, tako bar rade ostali. Poenta je u tome što pokojnici uĉe od pokojnika, što nije nimalo lako. Ja sam na primjer slušao sebe kako kome god stignem objašnjavam da ja nisam pao s balkona hotela Sunset Beach u Montego Bayu nego da su me gurnuli. A nisam sebi mogao reći de zaĉepi više, Artie Jennings, budući se svakog jutra budim prisiljen da nanovo sastavljam svoju rascopanu glavu. I ĉak i sada, dok ovo govorim, ĉujem kako sam onda zvuĉao; zaluĊenici ţivotom, kontate o ĉemu priĉam? Vjeĉnost ni sluĉajno nije ţivahna društvena scena, nije nikakva divotna gala zabava, i nema onog: frajeru, baci oko na kul maĉke na hasuri! Nikada im to neće biti jasno, a meni svakako nema druge nego ĉekati onoga koji me ubio, a on nikako da umre, sve je stariji i stariji a ţeni sve mlaĊe i mlaĊe; napravio je i uzgaja ĉitavo leglo tupoglavaca, a zemlju nam sve više satjeruje u zemlju. Mrtvi nikad ne prestaju priĉati, a ţivi ih ponekad i ĉuju. Desi se katkad da mi i odgovori, ako ga uhvatim u trenu kad mu oĉi zatitraju dok spava, pa onda priĉa sve dok ga ţena ne ćušne. Ali ja radije slušam one koji su već dugo mrtvi. Vidim muškarce u pumphozama i krvavim dugim šinjelima, priĉaju i oni ali dok govore krv im šiklja iz usta, zaimeboga kako je ona pobuna robova bila straviĉna rabota a kraljica se, naravno, pokazala savršeno beskorisnom kad je West India Company poĉela onako sramotno padati u odnosu na East India Company i otkud pobogu da najednom toliki crnci tako nezdravo spavaju gdje god im padne na pamet i više se ne zna ko pije a ko plaća ma izgleda da sam ja ovo zaturio lijevu polovinu lica. Biti mrtav znaĉi shvatiti da mrtav ne znaĉi da si svršio svoje, nego da si u mrtvozemskoj ravnici. Vrijeme se ne zaustavlja. Gledaš kako protiĉe, a ti si nepokretan, kao slika s osmijehom Mona Lise. U ovom svemiru na isto doĊe klanje od prije tristo godina i sindrom iznenadne smrti dojenĉeta od prije dvije minute. Ako ne paziš kako spavaš, naĊeš se onako kako te zateknu ţivi. Ja na primjer leţim na betonu, glava mi pukla kao tikva, desna noga zavrnuta iza leĊa a obje ruke neprirodno svinute; svisoka, sa balkona, izgledam kao mrtav pauk. Ja sam i tamo gore i ovamo dole, i odozgo vidim sebe onako kako me je vidio moj ubica. Pošto mrtvi uvijek iznova proţivljavaju neki pokret, radnju ili vrisak, stalno im se dešava da se iz ĉista mira opet naĊu na licu mjesta: u vozu koji ne staje dok ne sleti sa šina, na izboĉini šesnaestog sprata neke zgrade, u prtljaţniku u kojem ponestaje zraka. Tijela rudeboysa pucaju kao probušeni baloni, pedeset i šest metaka. Niko ne pada onako ako nije gurnut. Znam ja. Znam i kakav je osjećaj a i kako to izgleda; tijelo pada i sve se do dole bori s vazduhom, grabi pramenje niĉega i moli se da vazduh pruţi oslonac bar jednom, samo jednom dovraga, Isuse, cmizdravi kujin sine, pa samo jedan jedini put! A sletiš u dva metra dubok jarak, ili na mramorom poploĉan pod pet metara niţe, i još uvijek se boriš - ĉak i kad se tlo ţedno krvi nestrpljivo odigne jer ne moţe doĉekati da te tresne. I tako smo još uvijek mrtvi ali se budimo, ja - zgnjeĉeni pauk, on - spaljeni ţohar. Za bjesove me ne veţu nikakve uspomene. Slušaj.

8

Ţivi ljudi ĉekaju da vide jer se zavaravaju da imaju vremena. A mrtvi vide i ĉekaju. Jednom sam upitao uĉiteljicu vjeronauka šta zapravo bude pakao kad se zna da je raj mjesto vjeĉnog ţivota a pakao njegova suprotnost. Mjesto za male crvene gadove poput tebe, rekla je ona. I ona je još uvijek ţiva. Vidim je u staraĉkom domu Predveĉerje, sve više stari i sve više oglupljuje, više ne zna ni kako se zove i govori tako tihim šapatom da niko ni ne ĉuje da ju je strah mraka zato što tada štakori dolaze po ono njenih zdravih noţnih prstiju. Ali ne vidim ja samo to. Kad se dobro zagledam, ili samo skrenem pogled lijevo, vidim da je drţava ista kakvu sam je ostavio. Nikad se ne mijenja, kad god se naĊem blizu ljudi, oni su taĉno onakvi kakvi su i bili, starenje tu ne igra nikakvu ulogu. Kad je ĉovjek koji je bio otac nacije, a meni otac više nego moj vlastiti, ĉuo da sam mrtav, rasplakao se kao ţena kad neoĉekivano postane udovica. Ni ne slutiš da neĉiji snovi imaju veze s tobom prije nego što svršiš svoje, a onda ti nema druge nego da ih gledaš dok umiru drugaĉije nego ti, sporo, ud po ud, jedan po jedan tjelesni sistem. Slabo srce, dijabetes, sporo ubijajuće bolesti s imenima koja zvuĉe kao odugovlaĉenje. Takvo tijelo prelazi u smrt s nestrpljenjem, dio po dio. On će doţivjeti da ga proglase nacionalnim herojem i kad umre biće jedini koji misli da je omašio. Tako to biva kad se sve nade i snovi personificiraju u jednoj osobi. Ta osoba biva svedena na pjesniĉko izraţajno sredstvo. Ovo je priĉa o nekoliko ubistava, ubistava djeĉaka koji nisu znaĉili ništa svijetu koji se vrti kako se i vrtio, ali kad ti djeĉaci proĊu pokraj mene, ja na svakom od njih osjetim slatkasti vonj ĉovjeka koji me je ubio. Onaj prvi vrišti iz sveg glasa, ali vrisak mu zastaje pred kapijom zuba jer su mu usta zaĉepljena neĉim što ima okus bljuvotine i kamena. Ruke su mu svezane na leĊima, ĉvrsto, iako to njemu djeluje labavo zato što mu je koţa oderana pa krv podmazuje konopac. Rita se s obje noge jer mu je desna vezana za lijevu, rita se tako da se prašina diţe metar i po uvis, pa onda i dva, ali na noge ne moţe jer po njemu pada kiša blata i zemlje te prahu prah, a i kamenje. Jedan kamen ga tresne po nosu a drugi mu izbije oko i on zavrišti, ali kad god mu vrisak doĊe do usta, vrati se u grlo kao rigotina a prašina je poplava koja raste i raste i on više ne vidi svoje noţne prste. Onda će se probuditi ali će i dalje biti mrtav i neće mi reći kako se zove.

9

ORIGINAL ROCKERS 2. decembar / prosinca 1976.

10

Bum-Bum To je bilo kad mi je bilo ĉetrnes. To znam. I znam da previše ljudi previše priĉa, pogotovo onaj Amerikanac, taj usta ne zatvara, i samo se cereka ĉim priĉa doĊe na tebe, i pravo ĉudno zvuĉi kad tvoje ime stavi s ljudima s kojima ti veze nemaš. Rećemo Allende Lumumba, meni to zvuĉi ko zemlja iz koje je došo Kunta Kinte. Amerikanac vazda nabije sunĉane cvike ko oni propovjednici kad doĊu iz Amerike pa priĉaju s crncima. On i onaj Kubanac nekad doĊu zajedno a nekad svaki za sebe i kad jedan govori, onaj drugi vazda šuti. Kubanac se ne zajebava s oruţjem jer oruţju vazda treba da ga neko treba, kaţe on. I znam da sam tad spavo na poljskom krevetu i znam da mi je mati bila kurva a otac zadnja dobriĉina u getu. I znam da smo tvoju kućerinu na putu nade biva na Hope Roadu danima šmekali dok nisi onda došo da s nama popriĉaš ko da si ti Isus a mi Iskariot, i da klimaš glavom ko biva samo vi svoj poso i radite šta morate. Al se ne sjećam jesam li te ono stvarno vidjeo il mi je ko priĉo da te vidjeo pa ja mislim da sam ja vidjeo da izlaziš na trijem izakuće s kriškom hljebovca u ruci, a onda ona bane ko s Marsa, isto da u ta doba noći ima neka vaţna posla, i pravo se šokira što si ti ko od majke roĊen, pa ti trzne voćku i oće da je proguta iako rasta ne voli raskalašne ţene pa onda vi rejvate sve do ponoći, a ja se prihvatim sebe pa rejvam i ja, što gledajući što slušajući, a ti onda napišeš o tome pjesmu. Onaj jedan iz Betonske Dţungle dolazi po neku smeĊu kovertu na pizdunskom zelenom skuteru, dolazi u osam jutrom i u ĉetri popodne dolazi ĉetri dana zaredom, sve dok ga likovi iz novog obezbjeĊenja ne poĉnu vraćat. Znamo mi i za to. U Osam Traka i u Gradu Kopenhagen i tako nema druge nego da gledaš. Neki ljigo na radiju objašnjava da kriminal i nasilje preplavljuju zemlju a oćel bit kakvih promjena valja saĉekat da se vidi. Mi dole u Osam Traka i tako ne radimo ništa drugo nego gledamo i ĉekamo. Gledam govnjiva voda teĉe ulicom i ĉekam. I gledam mati mi privodi dvojcu za po dvajes dolara i još jednog koji daje dvajspet da ga ne vadi neg ostane unutra i ĉekam. I gledam mom ocu se tako smuĉi da je prebije ko psa. I gledam onaj cinĉani krov smeĊi od hrĊe, i još ga kiša izbuši ko švajcarski sir, i gledam sedmero u jednoj sobi i svejedno što je jedna trudna oni se opet jebavaju jer su tako siromašni da ni stida nemaju, i ĉekam. A sobica sve manja i manja kako sa sela dolaze sestrabratroĊak, a grad sve veći i veći i još malo neće bit mjesta ni za ĊiĊi-miĊi ni stvari Ċe da ostaviš ni pilećih leĊa za kari a kad ima leĊa onda su preskupa pa zaplati ona curica koju zbodu jer znaju da utorkom dobije novac za uţinu a deĉki ko ja su sve stariji i u školi baš nisu redovni i ne znaju ĉitat ni slikovnice al znaju kokakola, i svi bi u studio da šta snime i pjevaju hitove i da riddim izbave iz geta, al su i Grad Kopenhagen i Osam Traka preveliki i taman im se doĉepaš kraja, a kraj ode dalje a ti osta ko suho govno na prtini dok cijeli svijet ne postane geto, i ĉekaš. Vidim tebe gladnog da ĉekaš i znam da je ĉisti sluĉaj da se motaš oko studija kad Desmond Dekker rekne onom liku da ti dadne šansu, i on ti je dadne zašto što ti u glasu ĉuje glad i prije neg ĉuje kako pjevaš. I snimiš ti stvar, al hit jok, odvazda si previše ljepuškast za geto a prošo je vakat kad je nekom zbog ljepote bivalo lakše u ţivotu. Vidimo muljaš ti i sve bi da ih uvjeriš da si viši neg jesi a mi navijamo da ti se izjalovi. A znamo da te ko rudboja ionako niko neće jer izgledaš ko foler. Onda zbrišeš za Delaware pa se vratiš i probaš pjevat ska al ska već zbriso iz geta i ţivi u gornjem gradu. Ska sjeo na avion i zbriso da bijelcima pokaţe da nije drukĉiji od tvista. Kad su ispali u novinama i pozirali sa sve Stjuardesom, mi smo samo blenuli ko tele u šarena vrata i Sirijci i Libanci su morebit i bili ponosni al mi jok. Ti napraviš još jednu pjesmu, i to bude hit. Al nema šanse da te jedan hit ispali iz geta kad snimaš hitove za vampira. Jedan hit ne znaĉi da si Skeeter Davis il onaj lik što pjeva Revolveraške balade. Gunfighter Ballads. Dok se neko ko ja rodi, majka mu je već digla ruke od svega. Propovjednik veli da svako u ţivotu ima prazninu u obliku boga, al ljudi iz geta tu prazninu mogu ispunit samo prazninom jer nemaju ništa drugo. Hiljadu devetsto sedamdeset druga nije ni nalik 1962. i još se ovde šapće jer ovi ljudi nikada nisu znali urlat da je Artie Jennings kad je umro odnjeo sa sobom i san. San o ĉemu, to ne znam. Glupani. Nema san kud al ljudi ne vide da ţive usred noćne more. U geto se svijet idalje doseljava jer Delroy Wilson upravo pjeva da bolje mora doć: “Better Must Come”. To nam isto pjeva i lik koji će postat premijer. “Better Must Come”. Ljudi što izgledaju ko bijelci a kad se mora propriĉaju triput gore od crnaca isto pjevaju “Better Must Come”. Ţene obuĉene ko kraljice, gospoje

11

što ih je za geto bolio Ċon dok nabujali geto nije provalio u Kingston, i one pjevaju “Better Must Come”. Al je najgore ipak stiglo prije. Mi gledamo i ĉekamo. Neka dva lika donesu u geto oruţje. Jedan mi pokaţe kako se puca. Al se po getu ubija odavno, mnogo prije nego što su došli pištolji. Ubija se šĉim ko dohvati: štap, maĉeta, noţ, krampa, flaša od soka. Ubija se za hranu. Ubija za pare. Nekad zagineš zato što nekog pogledaš kako se nekom ne sviĊa. Za ubit ne treba razlog. Ovo je geto. Razlozi su za bogate. Mi imamo mahnitost. Mahnitost je kad piĉiš nekom pristojnom ulicom dole u centru i ugledaš ţenu skockanu po najnovijoj modi, i poţeliš da je zaskoĉiš i zgrabiš joj tašnu a znaš da nije tolko do tašne ni do para nego do vriska - ono kad joj se uneseš u ušminkanu faĉicu i vidiš da zna da joj moš namah s labrnje šamarom smaknut sreću i štosom joj oĉas izbit radost iz oka i ubit je tu na mjestu i silovat il prije il poslje jer tako mi rudbojsi s takim pristojnim ţenama. Mahnitost je kad pratiš lika u odijelu niz ulicu King, kud sirotinja inaĉe ne ide, pa kad lik baci sendviĉ, pileći, ti namirišeš piletinu i pitaš se otkud vako bogatih ljudi da meću piletinu meĊ dvije kriškice hljeba... onda prolazeći kraj smeća ugledaš onaj sendviĉ, u foliji, još friţak, nije pocrnio ko drugo smeće i nema na njemu muha, pa pomisliš moţda, pa pomisliš što da ne, pa pomisliš moram, samo da probam kakva je piletina bez kostiju. Al govoriš sebi nisam ja luĊak, nije moja mahnitost od ludila nego od gnjeva, znaš ti da je onaj u odijelu namjerno bacio sendviĉ samo da ti vidiš. I zarekneš se imaće jednog dana rudboj noţ a kad to bude, zaskoĉiću onog lika i urezaću mu na prsima patenik, sufferah. Al zna on da se ovakvima ne moţe da centrom hodaju a da se Babilon, pokvarenjaĉka drţava, namah ne ustremi na nas. Ĉim me policija vidi onako bez cipela, kaţe šta vi gnusne crnĉuge koje majĉine radite oko pristojnog svijeta, pa mi dadne da biram. Il da bjeţim a on da me stjera u kakvu mraĉnu uliĉicu Ċe će me na miru skokat, šarţer mu je pun, bar će me jedan metak strefit. Il to il da se poklopim i fasujem tu pred pristojnim svijetom. Pendrekom mi izbije oĉnjake i tako me po sljepooĉnici odvali da nikad više na tu stranu nisam ĉuo kako treba, a on mi kaţe moţda sad nauĉiš da smrdljivi getovski gadovi ovde nemaju šta traţit. A ja ih gledam i ĉekam. A onda se ti vratiš mada niko ni ne zna da si Ċe išo. Ţene bi da znaju što si se vratio kad se u Americi vazda moţe kupit finih stvari ko rećemo riţa uncle Ben. Mi se pitamo jes ti stvarno tamo išo da pjevaš hitove. Mi te neki pratimo kako po getu vrludaš ko ribica kroz velku rijeku. Sad kontam šta si radio, al onda nisam, ovde bi se sjaranio s ubicom, tamo s rastom koji ima dobru mjuzu, pa s ovim gangsterom i s onim rudbojem, pa ĉak i s mojim ocem, i tako te svako upozna taman tolko da mu se svidiš, al ne tolko da te zapamti i uzme pod svoje. Pjevaš ti o svemu i svaĉemu, sve za hit, pjevaš ĉak i o onom što samo ti znaš a svakog drugog boli briga. Pjevaš “And I Love Her” jer je Prince Buster odradio “You Won‟t See Me” pa napravio hit. Koristiš ono što imaš, pa i melodiju koja nije tvoja, i pjevaš iz sveg glasa i pjevaš dugo i bogami se ti otpjevaš iz geta. Do 1971. eto tebe i na TV. A ja do 1971. ispalim svoj prvi metak. Bilo mi je deset godina. A u getu ţivot ne znaĉi ništa. Ubit djeĉaka ko vode se napit. Sjećam se onda kad me tata zadnji put probo spasit. Dotrĉi on kući iz fabrike, znam da je trĉo jer mi je glavu stisko na prsa i ĉuo sam da dašće ko pas. Onda smo ĉitavo veĉe proveli na sve ĉetri. Igramo se, kaţe on, doduše malo prebrzo i malo preglasno. Gubi ko prvi ustane, kaţe on. Ja ustanem namah jer mi je deset i za te sam igre velki i dosadno mi je, al on zaviĉe i zgrabi me i mune u prsa. Pušim se odmuke i jedva dišem i plaĉe mi se pravo i oću da ga mrzim, al onda uleti prvi ko da je neko bacio kamen, i odbije se o zid. A onda još jedan pa još jedan. A onda preko ĉitavog zida raspali tak-tak-tak-tak-tak-tak. Samo jedan metak tresne o lonac pa onda šest sedam deset dvajs eksplodira u zid ko ĉakĉakĉakĉakĉakĉakĉakĉak. A on me drţi i pokriva mi uši al šĉepa me tako jako da ni ne skonta da mi izbija oko. I ĉujem ja metak i tak-tak-tak-tak-tak-tak i prrrššššijjjuuuuum i osjećam kako se pod trese. I ţene vrište i muški vrište i djeĉaci vrište al tako vrište ko da se ţivot prekida i ljepo ĉuješ hropac, kad krv rukne vrisak se izgubi od grla do usta. A on me sve pritišće i guši mi vrisak i ja oću da ga ugrizem za ruku zato što mi i nos pritišće i molim te, tata, nemoj, ubićeš me al se on trese i ja se pitam jel to smrt trese i onda se opet zatrese zemlja i svud su okolo noge, svi trĉe i prolaze i prolaze i trĉe i smiju se i vrište i viĉu oni su iz Osam Traka gotovi. A mene tata pritišće nazemlju, pokriva me sobom a teţak je ko tuĉ i nos me boli a on tukne na motorno ulje i osjećam ko da mi zabija koljeno u leĊa a pod tukne na gorko i znam da je

12

to ona crvena podna mast i samo bi da se on više makne s mene i mrzim ga i sve zvuĉi ko kad se hoda u ĉarapama. A kad se on konaĉno makne, idalje je vriska al nema više tak-tak-tak-tak-tak-tak i prrrššššijjjuuuuum, a on plaĉe i ja ga mrzim. Mater mi se kroz dva dana vrati sva nasmijana jer zna da je ona nova haljina na njoj jedina ljepa stvar u ĉitavoj ćenifi od geta i on je takvu vidi jer nije ni išo na poso pošto na ulicu niko nije ni nosa promolio, i on se zaleti pravo na nju i zgrabi je i kaţe mamicu tu kurvinsku, sva bazdiš na muško. Šĉepa je za kosu i štocira u stomak a ona se dernja da on i nije muško jer ni muhu ne moţe jebat a on veli a to li ti hoćeš? I kaţe deder da naĊem karinu koja tebi paše pa je za kosu odvuĉe u sobu a ja gledam ispod deke Ċe me on sakrio ako sluĉajno u noći opet doĊe banda pa zgrabi metlu i onim je štapom prebije od glave do pete i naprijed i otpozadi a ona prvo vrišti pa štekće pa stenje a on veli hoš velku karinu, na ti velka karina mamicu ti kurvinsku kurvo jebena i uzme onaj štap od metle i razmakne joj noge sve je šutirajući. Izbaci je iskuće i za njom baci i onu haljinu i ja mislim neću mater više nikad vidit al eto ti nje sutradan, sva u zavojima ko mumija iz onog filma što smo gledali u kinu Rialto za tries centi, a s njom doĊu i neka tri lika. Ti likovi mi šĉepaju oca, sva trojca, al moj se otac ne da, bori se ko pravo muško, štocira ih ko John Wayne u filmu kako pravom mušku i priliĉi. Al on je sam a njih su trojca a domalo doĊe i ĉetvrti. A taj ĉetvrti uĊe tek kad su mi oca već prebili ko vola i kaţe ja sam Šaljivdţija, ja sam ti prvi u redu da budem don, a jel ti znaš ko si? Znaš li ti ko si? Pitam, pizdo, znaš li ko si? a mater mi se za to vrijeme smije mada zvuĉi ko da nešta šišti a Šaljivdţija kaţe misliš da si frajer što radiš u fabrici? Pizdo, ja ti poso u fabrici dajem, ja ću ti ga i uzet. Znaš li ko si, pizdo? Ti si ţbir. I kaţe on svima nek izaĊu. I kaţe on znaš što mene zovu Šaljivdţija? Zato što kod mene nema šale. Šaljivdţija je ĉak i u mraku svjetliji od svakoga, al koţa mu se nekako vazda crveni, ko da mu sva krv odma ispod koţe teĉe, il ono ko kad se bijelci previše sunĉaju. A oĉi mu sive ko u maĉke. I kaţe Šaljivdţija mom ocu da mu je kucno ĉas, umrijeće tu na licu mjesta, osim ako ga zadovolji a u tom sluĉaju moţe poţivit ko oni lavovi u filmu RoĊena slobodna, s tim što bi se s getom moro pozdravit. I kaţe Šaljivdţija ima samo jedan naĉin da preţiviš i kaţe još svašta al otkopĉava šlic i vadi ga i kaţe jel ti se ţivi? Jel ti se ţivi? A mom se ocu ţivi i moj otac ispljune a Šaljivdţija mu drţi pištolj odma iznad uha. I priĉa on mom ocu o našoj zemlji i Ċe mi otac moţe otić i veli mu da i svog maksuma povede sa sobom a kad kaţe maksuma ja se zatresem ko prut al niko ne zna da sam ja pod onom dekom. I kaţe on jel ti se ţivi? Jel ti se ţivi? I opet i opet, i stalno to ponavlja ko kakva zvocava kvoĉka i svejednako prevlaĉi onaj pištolj mom ocu preko usta i moj otac otvori usta a Šaljivdţija kaţe ako mi odgrizeš glavić upucaću te u vrat paš sam sebe slušat kako umireš i stavi ga on mom ocu usta i onda Šaljivdţija kaţe de i poliţi jer pušiš ko mrtva riba. Onda zastenje pa stenje li stenje i jebe mi oca uglavu a onda ga izvuĉe, pridrţi mu glavu, i opali. Pop. Zglave nije ko beng u kaubojskim filmovima i ni nalik onom kad opali Harry Callahan, nego samo zazvoni neko pop i protrese ĉitavu sobu. Krv pljusne po zidu. Ja zastenjem baš kad odjekne pucanj pa niko ne skonta da sam idalje pod onom dekom. Uto mi mater utrĉi sve se smijući i prileti mom ocu i stane ga šutirat, al joj Šaljivdţija prileti i upuca je posred lica. Ona se strovali preko mene, i kad on svima rekne da naĊu djeĉaka, oni traţe svuda samo ne ispod nje. Šaljivdţija veli: Moš mislit pederĉića, kaţe popušiće mi ko kakva pizduljica i kaţe zadovoljiće me samo da ostane ţiv! Peksinavi perverznjak da mi bali karinu. Moš to zamislit, kaţe on liku koji me okolo traţi, al mene mater pokriva i prsti joj preko mog lica i ja joj gledam kroz prste ko iz kaveza i ne plaĉem a Šaljivdţija drobi li drobi ko znao je on da mi je otac peder, moro je bit peder inaĉe zašto bi mu ţena bila takva kurva jer moro se zar neko pobrinut za njenu picu, a onda kaţe nedovambog da Krimos Šerif za ovo ĉuje. Kuća se onda smiri. Ja gurnem mater sa sebe, sretan što je mrak al vani ne mogu jer bi me onda ufatili, i tako samo gledam i ĉekam. Dok ĉekam, otac mi ustane s poda otamo kraj vrata i doĊe do mene i kaţe naj ti je vaţniji predmet u školi engleski jer da si ne znam kakav vodoinstalater niko ti neće dat posla ako ne znaš priĉat, a dobra ti je priĉa preĉa i od samog zanata. I kaţe mi da muško mora zna kuhat iako je to ţenska stvar i priĉa on i priĉa i priĉa i previše, ko što i vazda priĉa previše, a nekad i tako glasno da ja kontam jel to oće da ga i komšiluk ĉuje i nauĉi njegove lekcije, al on je svejednako na podu i kaţe mi da bjeţim, da bjeţim jer će se oni vratit da mu s nogu uzmu one cipele darks, i sve ostalo ukući što imalo vrijedi, i rasturiće kuću da naĊu pare iako je on sve svoje pare stavio u banku. A

13

on svejednako leţi kraj vrata. Ja mu te klarksice svuĉem s nogu al mu uto vidim glavu i povratim. Klarksice mi prevelike pa se ja klapklapklapajući maknem izakuće Ċe nema ništa neg stara pruga i ţbunje, sapletem se o nesretnicu od matere kurve koja se trzne ko da je ţiva a znam da nije. Pa se onda uspnem kroz prozor i skoĉim. Klarksice mi prevelike za trĉanje pa ih skinem i trĉim kroz ţbunje i srĉu i govna što osušena što neosušena i kroz neizgašene vatre, i mrtve me traĉnice izvedu iz Osam Traka i sakrijem se u trnje sve dok nebo ne porumeni, prvo narandţasto pa ruţiĉasto pa onda posivi i sunce se ugasi a izaĊe mjesec ko lubenca. Kad kraj mene proĊu tri kamiona, prazna, na njima samo ljudi, ja potrĉim i stanem tek na Smetljištu, Ċe kilometrima nema niĉeg sem smeća i otpada i govana. Niĉeg sem onog što bacaju u gornjem gradu. Smeće se diţe uvis ko brda i doline i dine, ko pustinja i svaĊe gori a ja idalje trĉim i stanem tek kad opet ugledam geto i put blokiran s kamionom i protrĉim ja ispod tog kamiona i još trĉim i muški viĉu a ţenske vrište i sve kuće drukĉije izgledaju, nekako bliţe i stisnutije, i ja trĉim i neki lik izaĊe iskuće s mašinkom al ţena zaurla pa to je dijete i krvari i nešto me saplete i ja padnem i uhvati me dreka i neka mi dvojca priĊu a jedan u mene uperi pušku pa ja zapištim ko moj tata kad spava i priĊe mi taj s puškom i drekne odakle si? Tukneš na one pedere iz Osam Traka, a onaj drugi veli pa to je dijete i krvav je, a onaj drugi kaţe mali, jel te to ko upuco? Ja ne mogu da progovorim, samo ponavljam klarksice su dobre cipele, klarksice su dobre cip... i onaj s puškom škljocne a neki glas zaviĉe vala je usranom Joseyju Walesu duša opalit! al nije bum-bum rješenje za sve i ona dvojca se maknu od mene al me okruţi ĉitav buljuk svijeta, i ţena je bilo. Onda se svi razmaknu ko Crveno more kad ga je Mojsije samo razmako i on doĊe do mene i stane. Jel to Krimos Šerif sad i svoje ubija? Ne zna on da se priĉa da zdravih i ĉitavih nema na bacanje? kaţe on. Morebit u Osam Traka tako zamišljaju kontracepciju. Svi se smiju. Ja kaţem mama i tata i ništa drugo ne mogu al on klimne glavom i skonta. Bil i ti da njega ubiješ da mu se osvetiš? kaţe on a ja bi da kaţem oću za oca al za mater neću a iz usta mi izlazi samo d-d-d-d-d i samo klimam glavom ko da me neko upravo štociro i ni rijeĉi ne mogu da progovorim. Uskoro, kaţe on, uskoro, i zovne neku ţenu i ona se sagne ko da bi me podigla al ja odma zgrabim svoje klarksice i onaj lik prasne usmijeh. Krupan je i tolko mu bijeli mreţasti merino blješti na uliĉnom svjetlu da mu vidim lice mahom skriveno bradom al mu oĉi nisu skrivene, oĉi su mu krupne i skoro da i one blješte i tolko se on smješka da gotov ne primijetiš kolko su mu usne mesnate i da mu kad se ne smješka i obrazi upadnu, brada ufitilji lice u oštro V a oĉi mu u tebe hladno zure. Kaţe on: Nek se zna da ovde u Gradu Kopenhagen ne ţive getovske dţukele, pa onda pogleda u mene ko da zna priĉat i bez da išta kaţe i znam da u meni vidi nešto što se da iskoristit. Kaţe on dajte ovom deĉku kokosove vode a ona ţena kaţe da, Papa-Lo. I otad ţivim u Gradu Kopenhagen a Osam Traka gledam i sve ĉekam da doĊe vrijeme. I vidim svijet u Gradu Kopenhagen nema ništa osim noţa, pa onda ima kaubojske pištolje, pa onda M16 i onda puške tako teške da se ne mogu nosit... Napunim dvanes il bar mislim da napunim jer Papa-Lo je reko da mi je roĊendan onaj dan kad me našo i dao mi pucu i nazvo me Bum-Bum. Idem na Smetljište s drugim djeĉacima i uĉim da pucam al kad trzne ja posrnem i oni se svi smiju i kaţu da sam piĉka a ja kaţem to sam ti staroj reko kad sam je sinoć jebavo i oni crknu od smijeha a jedan drugi lik, lik zvani Josey Wales, on mi stavi pucu u ruku i pokaţe kako se nišani. Rastem ja u Gradu Kopenhagen i gledam kako se oruţje mijenja, i znam to ne dolazi od Papa-Loa. Dolazi od one dvojce što donose oruţje u geto i od onog što me uĉi da pucam. Mi, Sirijac, Amerikanac i Doktor Ljubav ispred kolibe pokraj mora.

Barry Diflorio Svana visi samo jedan znak, ali toliki da se ţuti obrisi tog s krova klatećeg zaštitnog znaka vide i iznutra. Znak je ogroman i jednog će dana sigurno pasti, najvjerovatnije onog dana kad se unutra zatrĉi neki klinjo koga su pustili ranije iz škole. I tako će klinjo, je li, prići vratima baš u trenu kad taj ogromni logo zaškripi, ali klinjo to neće ĉuti jer mu ţeluĉić uţasno krĉi, i sve će se srušiti dok on pokušava otvoriti vrata. Njegov duh ima da psuje ko jebeni koĉijaš kad se na malog sruĉi sav teret onoga što ga je strefilo: King Burger - kuća whamperera; biva naj-pljeskavice igdje ikada. Ima ovdje i McDonald‟s, dole niz Halfway Tree Road, da ne kaţem Na po puta drvo. Njihov je logo plav a njihovi uposlenici se kunu da u sobi straga sjedi gospodin McDonald. A ja sjedim u King

14

Burgeru, postojbini whamperera. Za Burger King se ovdje nikad nije ni ĉulo. Ovdje su stolice od plastike, i ţute, stolovi od fiberglasa, i crveni, a jelovnik im je ispisan slovima koja liĉe na ona kad se u kinima najavi uskoro na repertoaru. Ovdje u tri popodne nikad nije guţva; što je, naravno, i osnovni razlog što dolazim ovamo. Oduvijek me ţivciraju ĉopori ljudi; svaka se grupa ljudi zaĉas pretvori u rulju - dovoljna je samo jedna pogrešna varnica. Pitam se da li je zato vani sve onako uţareno. U Jamajci sam od januara. Iza kasirke stoji znak na kojem piše da je burger dţaba ako ga ne posluţe u roku od petnaest minuta. Kad sam prekjuĉe nakon šesnaest minuta kucnuo na svoj ruĉni sat, rekla mi je da to vaţi samo za cheeseburger. Juĉe, kad mi je kasnio cheeseburger, rekla je da to vaţi samo za sendviĉe s piletinom. Mora da toj nesretnici ponestaje burgera za izgovor. Ali ovamo niko ne dolazi. To je jedna od stvari koja me jebeno nervira kod mojih zemljaka Amerikanaca: gdje god da odu prvo im je da potraţe bilo šta ameriĉko, pa makar i hranu u najšugavijoj kafeteriji. Sally, koja je ovdje još od Johnsonove vlade, nikad nije ni okusila aki s usoljenom ribom, iako sam ja najvjerovatnije dvijemilionita osoba koja joj je rekla dušo, to ti je kao kajgana, ali neuporedivo bolje. Mojoj djeci se sviĊa. Dok moja ţena pak priţeljkuje linije gotovih proizvoda tipa manwich i ragu, pa ĉak i hamburger helper, ali takvo šta u ovdašnjim samoposlugama moţe samo sanjati. Uostalom, ovdje o mnogoĉemu moţe samo sanjati. Ja sam jamajĉansku grilovanu piletinu prvi put okusio kad je na raskršću Constant Spring Roada, da ne kaţem Puta vjeĉnog proljeća, i nekog drugog puta, neki klinac priletio mom autu i povikao: Šefe, jesi kad probo grilovanu piletinu? i prije nego što sam napipao slomljenu ruĉku i uspio spustiti prozor. Momak je bio visok i mršav, u bijeloj potkošulji, s ogromnom afro-frizom, sjajnih zuba i sjajnih mišica, definitivno previše mišića za jednog klinca. Ali taj je ĉovjek, zapravo klinac, sav mirisao na pimentu, pa sam izašao iz auta i slijedio ga do njegovog dućana - kolibice sklepane od dasaka s pocinĉanim krovom, s plavim, zelenim, ţutim, narandţastim i crvenim prugama. Lik je zgrabio najveću jebenu maĉetu koju sam u ţivotu vidio i odrezao pileći batak kao da provlaĉi vreo noţ kroz puter. Dodao mi je batak i ja taman da zagrizem, a on zaţmiri i odmahne glavom. Tek tako: nepokolebljivo, mirno i konaĉno. Prije nego što sam stigao nešto reći, on pokaţe na ogromnu teglu neĉeg poluprozirnog što je djelovalo kao da tamo već poduţe stoji. Dakle, malo je reći da sam sklon avanturi, moja ţena tvrdi da sam lud. A ono je bila monstruozno velika tegla umaka od ljutih papriĉica. Umoĉio sam piletinu i progutao ĉitav komad. Znaš ono iz Ptice Trkaĉice kad Mirko S. Kojotovski proguta bombu pa bomba u njemu eksplodira i dim mu izlazi i na uši i na nos? Ili kad papak prvi put uĊe u suši-bar i misli ma ko kaţe da ja ne mogu progutat punu kašiku vasabija? E takav sam bio. Ne vjerujem da je onaj lik dotad znao da se bijelci crvene u toliko nijansi. Ĉitav sam minut štucao i treptao da ne bih zaplakao. Neko mi je namoĉio usta benzinom i šećerom, zapalio šibicu i fuuu. Jebemtisvenasvijetudatijebem-ovazajebancijajejebenaţivotnakrv. I sad se sjećam kako sam se zakašljao. Onda sam kasirku u King Burgeru pitao da li su ikada razmišljali o tome da na jelovnik stave jerk-burger. Getovsku hranu? rekla je ona podsmjehnuvši se kako to već znaju Jamajĉanke: sklopila je oĉi, podigla bradu i okrenula se na drugu stranu. Ovdje sam skoro svaki dan a ova cura ne pomjera. Svaki put kaţe: Izvolite? Cheeseburger. Ţelite li limunadu ili frape? Ne, samo D&G Grape. Je li to sve? Da. A njihov whamperer je isto što i whopper, biva standardna pljeskavica, s tom razlikom što ova nema nikakvog okusa. Ĉak i zelena salata, onako vlaţna i gorka, zna da moţe bolje od ovog burgera koji svaki dan naruĉujem iz zezancije, tek da djeci mogu reći: Znate šta sam danas jeo? Ja kaţem tata vam je jeo whamperer, a oni misle da im tata muca. Ode sunce i dolazi veĉe. A ovoj zemlji stvarno treba dobar disko. Meni trenutno mentalno zdravlje odrţava samo ĉinjenica da u svakoj drţavi ostajem tri do pet godina. Iako ne znam da je u Kompaniji iko izdrţao do kraja i ostao normalan. Moj bivši šef je izvaljivao takve pizdarije, i to mnogo prije nego što ga je spopao teţi sluĉaj savjesti. Sin mu je ovdje, stigao je ameriĉkim letom DC301 iz New Yorka. Ovdje je već tri dana i nema pojma da ja znam da je ovdje. Nije da se inaĉe znamo, ili da on za mene uopšte zna; tata mu nije bio sklon testiranju ideje o dovoĊenju djece na posao. A nije ni da je razlog njegovog dolaska neka tajna, ali kad se u Jamajci najednom pojavi sin bivšeg šefa Kompanije, ĉak se i insajderi pitaju da nisu šta propustili. Priĉa je da je sin filmski reţiser, jedno od one bogatunske djece koja si mogu priuštiti vlastitu kameru. Došao je u kompletu s gomilom fotografa i filmadţija radi mirovnog koncerta tog nekog

15

reggae-lika koji je ovih dana izgleda jako vaţan faktor. Njegov koncert je kao neka velika fora; a da ovoj zemlji treba kakav-takav mir jasno je ĉak i meni koji sam ovdje tek od januara. Onaj lik iz Ureda premijera ga sasvim sigurno neće isposlovati, ali dobro. Znaĉi taj reggae-velikan prireĊuje koncert u organizaciji premijerove partije, što ga gotovo ĉini osobom od interesa. Ambasada je obaviještena da dolazi Roberta Flack a da su Mick Jagger i Keith Richards već ovdje. Jebeni Rolling Stonesi. A reĉenog reggae-velikana inaĉe ne slušam. Reggae mi je nekako monoton i dosadan i mislim da na svijetu nema tromije rabote od posla reggae-bubnjara, osim moţda posla kasirke u King Burgeru. Draţi mi je ska, draţi mi je i Desmond Dekker. Baš sam juĉe upitao kasirku King Burgera sviĊa li se njoj “Ob-La-Di, Ob-La-Da”; pogledala me kao da sam upravo zatraţio da mi proda malo horsa. Nišĉim ja veze nemam, rekla je. Ja sam pitao: Pa šta onda slušaš? Šta se svira na ţivim svirkama? Big Youth i Mighty Diamonds, rekla je ona. Ja sam rekao dobro, Mighty Diamonds i Big Youth su kul i to, ali pominju li se oni jebote, kao Desmond Dekker, u nekoj pjesmi Beatlesa? Gospodine, rekla je ona, molim da pripazite kako se izraţavate, u ovom se lokalu poštuje zakon. Kako iskonstruisati nesretan sluĉaj? Pošto u ovoj Kompaniji sigurno niko nije nezamjenjiv, ponekad se zapitam zašto naprosto ne zovnu nekog svana. Sva sreća pa me nisu poslali da odradim pripremu u Montevideu. Tu je tek ispalo neviĊeno sranje. Ali sviĊa mi se što imam posao o kojem ne smijem priĉati okolo. Tako lakše ĉuvaš i ostale tajne. Ţena mi je na kraju prihvatila ĉinjenicu da, sve dok smo u braku, naprosto postoje stvari koje ona nikad neće saznati i da se mora naviknuti na ono na šta se sve naše ţene na kraju naviknu: da znaju za samo dva od svaka ĉetiri dešavanja. Za samo pet od svakih deset putovanja. Za samo jedan od pet smrtnih sluĉajeva. Ne vjerujem da ona i zna šta ja zapravo radim. Ili se barem ove sedmice drţim te priĉe. Evo me u Jamajci i sve ide po planu, što bi rekli tupadţije. Što će reći da je sve tako po pe-esu da mi je posao ovdje zapravo priliĉno dosadan. Što me nimalo ne iznenaĊuje jer su Jamajĉani skloni predvidljivim reakcijama. Neki to moţda doţivljavaju kao osvjeţenje; a moguće i da im samo duši lakne. Ali da se vratim na već spomenutog momka s grilovanom piletinom, to je bilo u maju a ja se nisam tuda motao zato što me naglo obuzela ţelja da upoznam pravu Jamajku. Pratio sam jednog lika ĉetiri auta ispred. Osobu od bitnog interesa koju je vozaĉ pokupio iz hotela Constant Spring, da ne kaţem Vjeĉno proljeće. Isprva sam mislio da su me ovdje poslali da njega pratim, a onda sam shvatio da on prati mene. Nekad je radio za Kompaniju, dok i njega nije spopao neizljeĉivi sluĉaj savjesti. Tako ti je to kad se glavešine vrbuju meĊu odronima Ivy League, meĊu homićima iz privatnih škola, ameriĉkim Kimovima Philbysima koji ĉekaju da kao takvi izaĊu na svjetlo dana da ne kaţem iz ormara ili, i kako se sad ovdje kaţe, da se autaju, ili da ih pak maknu s leda. On je već znao da sam u Jamajci kad sam ja otkrio da je i on ovdje. Nije da sam baš ovdje na tajnom zadatku - za to je svakako prekasno. Svejedno nisam mogao dopustiti da ovaj ĉovjek prosipa sranja koja ću ja kasnije morati ĉistiti. Šteta što nisam imao ovlaštenje da djelujem. Hladni rat još nije završio, a već mi nedostaje. Bill Adler je Kompaniju napustio 1969. godine; vrlo ogorĉen. Ako je i bio samo nezadovoljna ljeviĉarska komunjara, takvih je u Kompaniji još uvijek na tone. Dešava se da su baš oni dobri najgori, dok su mediokriteti obiĉni drţavni sluţbenici vješti u prisluškivanju. Ali oni dobri postaju ili on ili ja. A on je znao biti pravo dobar. U Ekvadoru, na primjer, nakon što je ĉetiri godine obavljao posao con brio, usudio bih se reći, na meni je bilo da samo malo za njim poĉistim. Podrazumijeva se da bih ga radije podsjetio na onaj šarmantni haos u Tlatelolcu. Onda kad me je šef nazvao inovatorom iako sam i tada, ako ćemo pravo, samo postupao po Adlerovom pravilniku. Plafonski mikrofoni kakve je on koristio u Montevideu. Bilo kako bilo, sve otkako je s ozbiljnom dijagnozom savjesti napustio CIA-u, 1969. godine, Adler samo pravi probleme i ugroţava ţivote. Prošle godine je izdao knjigu; knjiga mu nije bogznašta, ali je digla dosta prašine. Znali smo za to ali smo ga svejedno pustili misleći da će nam objava zastarjelih podataka zapravo pomoći, odvlaĉeći paţnju od pravog posla na terenu. Ali se ispostavilo da su njegove informacije prvoklasne, a kad ĉovjek bolje razmisli, kako i ne bi bile? Ĉovjek je naveo i imena. Unutar Kompanije. Glavešine to nisu proĉitale, ali je proĉitao Miles Copeland, još jedan cmizdravi homić koji je nekad vodio ured u Kairu. I koji je potom naredio da se londonski ured iz temelja preustroji. Onda je Richarda Welcha u Atini ubila grupa 17. novembar, grupa drugorazrednih terorista za ĉije nadgledanje mi ne bismo poslali ni priuĉenu bolniĉarku. A ubili su mu i ţenu i šofera. Ali uz sve to, i znajući za šta je sve on sposoban, ja i dalje nemam pojma zašto je Adler ovdje. Sasvim sigurno nije gost ove vlade; to bi bila neoprostiva greška premijera, naroĉito nakon što je prije

16

par mjeseci jeo govna s Kissingerom. Ali nema sumnje da je njegovo prisustvo usrećilo premijera. Ja u meĊuvremenu ĉekam nareĊenje centrale da potpuno neutraliziram prijetnju koju ovaj ĉovjek predstavlja; ili da ga barem ušutkam. Ovamo ga je pozvao Savjet za ljudska prava Jamajke, prisiljavajući me da na svom ionako pretrpanom desku otvaram nov-novcat predmet. Lik je u roku od par dana već odrţao govore, govorancije o pizdarijama svake vrste; takve da bi ĉovjek pomislio da je prvi Castrov roĊak, ako ne i sam Castro. Elem, priĉa o tome kako je u Latinskoj Americi bio s ljudima poput mene, i da je zgaĊen onim što je vidio, naroĉito u Ĉileu gdje smo dozvolili da Pinoche preuzme vlast. Mene nije javno prozvao, ali bilo je jasno o kome govori. Nazvao nas je jahaĉima Apokalipse, rekao da destabiliziramo svaku zemlju u kojoj se pojavimo. Bio je krajnje dramatiĉan, sve vrijeme zanemarujući koliko je toga proizašlo iz njegovog vlastitog pravilnika. A ovaj premijer je jedva doĉekao da od njega ĉuje bilo kakvu simpatiĉnu višesloţnu rijeĉ tipa destabilizacija pa da sve to pretvori u jebeni dţingl. Natjerao nas je u defanzivu na naĉin koji se sigurno neće ponoviti; za to ću se liĉno pobrinuti. Naravno, nije ga slušao niko osim onih iz magazina Penthouse. I šta, dovraga, znaĉi to što savjest Amerike preţivljava retuširajući piĉke? Tipovi kao Adler, frajeri koji najednom spoznaju da im je misija razotkrivanje zle Amerike, zapravo su samo bijelci koje grize savjest a ne znaju kad da ušute. A Kompanija nikako da odluĉi da ga ja ušutkam. U jednom trenutku je tvrdio da ima dokaze da Kompanija stoji iza podmetanja poţara u stambenoj zgradi u ulici Orange, iza ubistava preko nekoliko Kubanaca na Jamajci, kao i protesta pristanišnih radnika. Rekao je da ima dokaz da Kompanija finansira opoziciju, što je ĉisti apsurd jer bi bilo savršeno neumjesno povjeriti novac ikome iz Trećeg svijeta. Samo mi nije jasno zašto jednostavno nije poslao ĉlanak nekom ĉasopisu poput Mother Jones ili Rolling Stone. Ali prije nego što mi je Kompanija dala jasnu direktivu, on je već otišao - na Kubu, po tvrdnjama mojih izvora. Ali taj skot je prije toga naudio kako je i namjerio. Dao je Jamajĉanima imena. Imena jebote! Moje nije, ali je od jedanaestero zaposlenih u ambasadi razotkrio bar sedam. I morali smo ih vratiti kući prije nego što bilo ko shvati da ih zna pod laţnim imenima. Zbog Adlera sam morao poĉeti od nule. Usred septembra jedne vrlo teške godine. Sve od nule, što već predstavlja problem. Onda, prolazaći ispred Louisove kancelarije, sluĉajno ĉujem da on nekome na telefon spominje nekakvu pošiljku koja je nestala iz pristaništa. Raspitam se okolo, ali niko iz ove kancelarije nije naruĉio ništa, a i da jest, to sigurno ne bi prolazilo kroz jamajĉansku carinu jer se dobro zna da bi u tom sluĉaju bilo ukradeno dvije trećine, o ĉemu god da se radi. Selektivno informisanje meni koristi koliko i njemu, ali mi se nimalo ne sviĊa što neki jebeni odmetnuti agent negdje na Kubi zna da je odavde nestalo nešto za šta ja ni ne znam da bi mi trebalo nedostajati. Znaĉi da njegova niskorazredna njuškala još uvijek imaju veća ovlaštenja nego ja, a ja kao vodim ovaj jebeni šou. Louis nije zvuĉao osobito zabrinuto dok je sve to priĉao bogapitaj kome, a meni je dozlogrdilo da stojim ispred njegovih vrata kao da pokušavam saznati neki traĉ. A ţena me maloprije zove da kaţe da je opet ostala bez koktelskih višanja. Najozbiljnije kaţem, Hladni rat još nije završen a već mi nedostaje.

Papa-Lo Slušaj sad vamo. Opominjo sam ja njega i opominjo, uzvišeni moji gospodini. Odavno ja njemu govorim da svi ti oko njega, prijatelji ko i neprijatelji, ima da ga uvale u debele probleme. Zna svaki od nas makar jednog takvog, jel? Od onih što kako god okreneš nikad ne pomjere? Vazda im se nešto mota po glavi a nikad im ništa ne padne na pamet. Vazda neke planove snuju al nikad ne iskuju. To su ti neki ljudi. A vamo moj drug najveći superstar na svijetu i sve se druţi s ponajvećim tupanima u getu. Ne bi sad o imenima al Pjevaĉa sam opomeno. Ljepo sam mu reko: Ima oko tebe tih nekih od kojih nikakva dobra neš vidit, kontaš šta ti govorim? Stoput sam to reko, više mi je bilo i dozlogrdilo da govorim. A on smije li se smije, onim njegovim smijehom što proguta ĉitavu sobu. Onim njegovim smijehom što zvuĉi ko da je on već smislio neki plan. Svijet misli da ja sve shvatam do krajnosti. To nije da je neka laţ, divotni gospodini, al Jah sam zna desil se i meni da šta nauĉim prekasno, i da prekasno nešto saznam. E pa bolje ti je da ne znaš, što bi rekla moja mati. Što je najgore, svi ste vi sadašnje vrijeme i najednom svud oko sebe imate posla s

17

prošlim vremenom. Isto ko kad bi s godinom zakašnjenja skonto da te ko opelješio. Elem, gledaj vamo. Vidite vi sve ovo? Od starog groblja na zapadu, luke na jugu i vascijeli jug Zapadnog Kingstona? Sve to ja vodim. Osam Traka, to ti je droga i seks, oni gledaju svoj poso. Onda ima i teritorija u sredini za koju se s njima borimo, a nekad i izgubimo. On vam je ţivio u Trenchtownu pa se zato misli da je on marioneta Puĉke nacionalne partije. Al ja bi za njega metak popio, a vala bi i on za mene. Al ovi novi, ovi momci što nikad ne plešu rocksteady i baš ih briga za ljepotu plesa, ti momci za nikog ne rade. Ja djelujem u korist Jamajĉanske laburistiĉke partije u zelenom, a Krimos Šerif Puĉke nacionalne partije u narandţastom, a ovi novi samo u korist svog dţepa. Više se nikom ne daju kontrolisat. Kad je ono on ove godine otišo na turneju, preklinjo me da poĊem s njim da vidim grad London (naravski da nisam mogo, geto namah postane armagideon ako se ja imalo uspavam), a on ode i u svojoj kući ostavi izvjesnu neku braću. Samo što on ode, braća ti zovnu getovske momke iz Dţungle, jer da imaju oni neki velik plan. Onako grandiozomoran ko kad ono na TV Hannibal Heyes i Kid Curry opelješe banku i pride maznu seksi curu koja im je predala pare. Mi probavamo odrţat mir, ja i Krimos Šerif, al ĉim stvari izmaknu kontroli, zaplati nejaĉ i neko ubije uĉenicu radi para za uţinu il siluje ţenu koja je pošla u crkvu, obiĉno neko odnekud oko Dţungle, ljudi roĊeni bez svjetlosti oka. Takvi se eto ljudi sastanu s otim drugovima od Pjevaĉa u njegovoj vlastitoj kući i skuju mutne planove. Sedam dana prije klaĊenja na trki Kings Sweepstakes, peterca iz Dţungle odu sve do hipodroma Caymanas dok se tamo treniralo i na parkingu saĉekaju naj-dţokeja, ĉovjeka koji nikad trke nije izgubio. I samo što on iziĊe, još u jahaćem odijelu, dvojca ga zgrabe i nabiju mu vreću na glavu. Odvedu ga neĊe, ne znam Ċe, i urade nešto, ne znam šta, al on te subote izgubi sve tri trke što se trko, tri trke Ċe je trebo pobijedit ko ništa, pa i onu Ċe pobjednik kupi sve uloge. Onda u ponedeljak sjedne u avion za Miami, i samo paf! Nestane u vidu magle. Niko ne zna Ċe je, ĉak ni njegova familija. Namještanje konjskih trka staro je ko same konjske trke, al nekolicina se ljudi prebrzo domogne puno para. Prebrzo. Iste one sedmice kad nestane dţokej nestanu i dvojca iz Dţungle - paf! ko da ih nikad nije ni bilo, doĉim najednom izvjesna braća moraju na hodoĉašće u Etiopiju. E vala ne znam da iko rastafarijance poštuje više od mene, i shvatam da ĉovjek mora u zaviĉaj ako vjeruje da je to tamo. Ali se nekako vazda desi da kad ljudi doĊu po pare, odjednom nema braće koja drţe pare. Ko zna šta bude s tim parama. Tako je to poĉelo. Otad Pjevaĉevu vlastitu kuću spopadaju razni uhljupi. Prevaranti s prevarantskim planovima u istoj kući oklem muzika treba da šalje vibru ĉistog duha. A ja se sjećam kad je ta kuća bilo jedino mjesto Ċe je svako, s koje god da je strane, mogo pobjeć da ne fasuje metak. Jedino mjesto u Kingstonu Ċe te moţe pogodit samo muzika. Al stoka prokleta sve to opogani lošom vibrom, gore neg da su prosto jednog jutra ušli u studio i zasrali cijelu miksetu, da sad ne govorim taĉno ko. Kad se Pjevaĉ vratio s turneje, već ga je ĉekala rulja iz Dţungle. Jamajĉanske su glave od bukve. Nema veze što je ĉovjek bio na turneji i veze nema s nikakvim konjskim trkama, nema veze što u ţivotu nikad nikog nije prevario. Dţunglaši vele: Taj se plan u tvojoj kući rodio, elem ti odgovaraš. Onda ga odvedu u Okrug pakla, na plaţu Hellshire, ko biva na ribu. To mi je on liĉno priĉo. E sad, on je taki ĉovjek da moţe priĉat i s Bogom i s vragom i da ih još natjera da se izmire - pod uslovom da nijedan od njih nema ţenu. Al tog jutra oni doĊu po njega u šest, prije nego što je i trĉo i plivo u rijeci ko što vazda radi. To je bio prvi znak. Inaĉe se niko Pjevaĉu ne pata u jutro jer tad izlazi sunce i šalje mu poruku, tad mu duh sveti govori šta da sljedeće pjeva, tad je on najbliţe najvišem. Al on opet s njima ode. Odvezu ga na plaţu Fort Clarence, preko tries kilometara od Zapadnog Kingstona, al pravo preko mora pa tako blizu da se vidi preko vode. To mi je sve on liĉno priĉo. Dok su priĉali, ĉitavo vrijeme su odvraćali pogled, sad na jednu sad na drugu stranu, i zurili u zemlju jer nisu htjeli da ih on zapamti. - Tvoj brat, on ti je ušo s nama u šemu, kontaš? Tvoj je brat snišo u Dţunglu po nas da mu odradimo njegovu prljavu rabotu, kontaš? Tvoj brat nas pozvo u tvoju gajbu na zdogovor, kontaš? - Kontam. Al ja s tim nemam veze, mladosti moja - kaţe on njima. - Oj! Halo! Jebe se meni strasno šta ti priĉaš, poso se sklapo pod tvojim krovom jašta neg imaš veze. - Brate, šta to priĉaš? Pa taj ĉovjek nije ja, nije mi roĊeni brat, nije mi sin, otkud ja da budem

18

odgovoran? - Oj, halo, pa slušaš ti šta ti se govori? Evo sad sam reko... mislim, evo sad sam reko, jesi gluv? Stvar se desila pod tvojim krovom a onaj zbriso ko smrdljiva pizda, polakomio se, kontaš? Mi smo ondak dţokeju pokazali i rekli Hej, ima da zijaniš one tri trke inaĉe eto nas po tebe i po bebu u stomaku od ţene ti. Mi odradimo naše, onaj dţokej odradi njegovo, svak odradi svoje, a tvoj haver i u njega mu haver zduše s parama a sirotinju ostave sirotom. Kako ljudi mogu tako zajebat? - Ja ništa ne znam, ĉovjeĉe - reko je on liku koji je od sviju njih najviše priĉo. Kratak, zdepast, ĉuje se na piljevinu. Znam ja o kome se radi. Elem mu oni kaţu: - Evo, slušaj sad kako ćemo, kontaš? Mi hoćemo naše pare, kontaš? Ljepo će tebi svaki dan dolazit neko na motoru da pokupi dvije isporuke, jednu ujutru jednu uveĉe, kontaš? Nije mi on nikad reko kolko su mu para traţili, al imam ja još svoje ţbirove. Vele da se priĉa da je ona muljaţa donjela ĉetres milja ameriĉkih. A ovi otoga nisu vidili ni prebijene pare. Garant su mu traţili bar deset milja, ako nisu i više. Pa su smislili da svaki dan pokupe sveţanj keša dok ne skontaju da su se namirili. On kaţe: Ne, šefe, to su neke muljaţe, ja to ne plaćam. I kako ti to tako sa mnom? Ima vas tri hiljade za koje plaćam svaki dan, šaljem u školu i hranim. Tri hiljade vas ima. A onda se još i nešto desi: gotov svi na njega potegnu pištolj, usred plaţe Fort Clarence. Neki tu nisu ni ĉetrnest napunili i našli se oni da poteţu pištolj na jedinog ĉovjeka koji zna šĉim se njima valja nosit. Al to ti je neka nova vrsta ljudi. Oni operišu u drugom stilu. Svako, grandilokventni gospodini, baš svako i u Gradu Kopenhagen, i u Osam Traka, i u Dţungli i u Remi, u predgraĊu isto ko u centru, svako zna da se na Pjevaĉa ne poteţe pištolj. Ĉak je i vrijeme skontalo da je ovo neka skroz nova stvar, i na nebu se tad pojavi crni oblak kakav niko nikad vidio nije. Valjalo je Pjevaĉu uvjerit pištolje, svih sedam, da se vrate u straţnje dţepove, zakaĉke na kaiševima i futrole. Već sutradan se u kući nacrto neki tip na zelenoj vespi, i tako dva puta na dan, svaki dan. On mi to sve ispriĉa ĉim sam došo da ga pozdravim, da duvnemo travku i popriĉamo o koncertu za mir. Mnogi su rekli da taj koncert nije pametan potez. Neki ionako misle da on podrţava PNP i da koncert samo pogoršava stvar. Neki kaţu da ga više ne poštuju jer se raste nikom ne klanjaju. S njima, ĉovjeĉe, nema diskusije, oni se rode bez dijela mozga s kojim ĉovjek rasuĊuje. Sve mu ja to kaţem, i kaţem da s moje strane nema šta da brine. Ako ćemo pravo, ja starim i volio bi da mi nejaĉ doĉeka da me vidi tako starog da me budu na rukama morali nosat. Prošle sedmice vidim ja na pijaci kako neki djeĉko dolazi po svog dedu. Deda ne moţe da makne bez neke štapine i sve se naslanja na onog unuĉića. Tako sam zavidio tom starcu da umal nasred pijace nisam zaplako. Vratim se kući i hodajući ulicom spazim što nikad dotad nisam. Da u getu nema ni jednog jedinog starca. Kaţem ja njemu: Prijatelju, znaš me, znaš i Krimosa Šerifa s one tamo strane, daj ga samo zovni i reci mu da one iz Dţungle natjera da odstupe. AL mudriji je on od mene, zna on da tamo Ċe likovi s pištoljima caruju ni Krimos Šerif ništa ne moţe. Prošlog mjeseca u pristaništu jedna pošiljka naprosto ispari. I malo iza toga eto ti nezavisnih bandi s mašinkama, Ml6, M9 i glokovima, i niko nema pojma oklen im. Ţene goje djecu, a muški mogu napravit samo Frankenštajna. Al dok on meni priĉa o tim momcima iz Dţungle, priĉa mi ko što bi otac govorio sinu nešto za šta zna da sin s tim ne moţe na kraj. Njemu je bilo jasno prije nego meni da mu ja tu ništa ne mogu pomoć. I hoću da se nešto dobro zna. Ja tog ĉovjeka volim da ne moţe više. Ja bi za Pjevaĉa i metak popio. Al, gospodini moji dragi, ne mogu popit nego jedan.

Nina Burgess Samo što mi na kapiji rekoše da unutra ne moţe niko osim ĉlanova bliţe porodice i benda, pravo pored mene prozuji neki lik na dreĉavo zelenom skuteru. Doveze se do kapije dok ja tamo stojim i, ni ne iskljuĉivši motor, bez rijeĉi sasluša šta mi ĉuvar govori, pa samo produţi ni ne obrativši se ĉuvaru. A jel ovaj dostavlja ili preuzima? upitam ja ĉuvara koji u tome nije vidio ništa smiješno. Sve otkako se proĉulo za mirovni koncert, njegova je kuća zaštićena bolje nego premijerova kolona automobila. Ili gaće od kaluĊerice, što bi rekao moj posljednji deĉko. Na kapiji je bio neki novi lik. Budući sam, kao i svako ţiv u Jamajci, znala za mirovni koncert, oĉekivala sam ozbiljno obezbjeĊenje ili policiju, a ne likove koji djeluju upravo kao oni od kojih ga treba ĉuvati. Stvari se zaozbiljuju. Moţda je to i dobro, jer ĉim sam izašla iz taksija, javi se onaj dio mene koji bih nakon jutarnje kafe

19

najradije iskljuĉila, i kaţe: Šta ćeš ti ovdje, budalo štrkljava? Autobusi su super jer oni stalno nailaze pa ako doĊeš i shvatiš da si pogriješila što si došla, samo uskoĉiš u sljedeći autobus. A taksi te samo ostavi i ode. Mogla sam eventualno nastaviti hodati, ali ubij me ako mi je išta pametnije palo na pamet. Havendale nije baš Irish Town, ali je ipak gornji grad, pa ako ga i nismo smatrali sigurnim, nismo ga smatrali ni jadnim. Mislim, to ipak nije geto. Ovdje se ne dešava da bebe plaĉu nasred ulice i da trudnice siluju - što se u getu dešava svakodnevno. Vidjela sam ja geto, išla sam tamo s ocem. Svako ţivi u svojoj sopstvenoj Jamajci ali ova vala neće bit moja pa da je ne znam šta. Prošle sedmice, negdje izmeĊu jedanaest ujutro i tri popodne, tri lika su provalila u kuću mog oca. Moja majka, koja u svemu traţi znakove i ĉudesa, smatrala je vrlo lošim znakom ĉinjenicu da su novine sedam dana ranije pisale da su banditi prešli liniju HalfWay Tree i poĉeli odstrel u gornjem gradu. Policijski sat je i dalje na snazi te se ĉak i ĉestiti graĊani gornjeg grada do odreĊenog sata, do šest ili do osam, ko zna, moraju maknuti s ceste ako ne misle policiji biti na izvolte. Policija je prošlog mjeseca ovdje zaustavila gospodina Jacobsa, koji ţivi ĉetiri zgrade dalje, dok se vraćao iz noćne smjene; strpali su ga u maricu i odvezli u ćuzu Suda za oruţane napade. I još uvijek bi bio tamo da moj tata nije našao suca i rekao mu da je oĉito nastupilo ĉisto ludilo ĉim se hapsi ĉestiti svijet koji se uvijek pridrţava zakona. Ni tata ni sudija nisu spomenuli ĉinjenicu da je g. Jacobs previše tamnoput da bi ga policija smatrala poštenim svijetom, bez obzira na to što hoda u odijelu od gabardena. A potom su nam u kuću upali naoruţani likovi. Uzeli vjenĉano prstenje mojih roditelja, tristo dolara, sve majĉine holandske figurice, sve njene tradicionalne naušnice - iako im je ona rekla da su naušnice bezvrijedne, te tatin sat. Oca su mi izudarali, a majku ošamarili kad je jednog od njih upitala zna li mu mater kakav on grijeh ĉini. Ja sam je upitala da je neko od njih nije iskoristio, a ona mi odgovorila da grm ruţe podivlja kao i muške beštije, pa sam se onda pretvarala da razgovaram s nekim drugim. Iako su moji cijele noći zvali policijsku stanicu, policija nije došla sve do jutra. Policajac je stigao u devet i trideset ujutro, mnogo poslije mene (mene su nazvali tek u šest) i uzeo izjavu pišući crvenom olovkom na ţutom podmetaĉu. Triput sije ponovio u bradu poĉinitelj zloĉina, prije nego što je to uspio napisati kako treba. Ali kad je rekao jel u higri bilo kakvo hagresivno oruţje? nisam izdrţala i prasnula sam u smijeh. Majka mi je naredila da se izvinim. Sve će nas pobiti ova zemlja, ovo prokleto ostrvo. Od te pljaĉke moj tata ne progovara. Muškarci su skloni vjerovati da su kadri zaštititi ono što je njihovo, a kad neko doĊe i to njihovo naprosto uzme, muškarac i ne ispadne baš neki muškarac. Ja svog tatu ne cijenim ništa manje nego prije, ali mama stalno spominje da je on propustio priliku da kupi kuću u Norbrooku samo zato što je već imao zdravu i ĉitavu kuću koja nije pod hipotekom. Ne kaţem da je on kukavica. Ne kaţem ni da je škrt. Ali pretjerani oprez se ponekad pretvori u neku vrstu nemara. Ali ne radi se ni o tome. Radi se o tome što njegova generacija nije ni sanjala da moţe dogurati do sredine ljestvice, pa kad se on ipak tamo našao, bio je previše zapanjen da se usudi popeti još više. To je problem s pola puta. Gore je sve, a dole znaĉi da ti nedjeljom uveĉe pod prozorom derneĉe bijelci koji u tvojoj ulici nalaze izvornost. Na pola puta je nigdje. Dok sam išla u srednju školu, svaki dan sam ili govorila tati da mi stane na autobuskoj ili sam se molila da na semaforu bude crveno pa da izaĊem prije nego što me doveze pred školu. Kimmy, koja se još uvijek nije udostojila da posjeti svoje opljaĉkane roditelje i najvjerovatnije silovanu mater, nikad nije skontala kako stoje stvari i vazda je psovala kad joj tata kaţe I ti ćeš ovdje izaći. Stoji to da nam tata nije bio ĉetrnaestogodišnjakinja koja se u djevojaĉkoj gimnaziji Bezgrešnog zaĉeća pokušava ponašati kao da nema ništa manje para od onih koje u školu dolaze volvom, i ništa manje prava da digne nos i hoda kao stjuardesa. Nije bilo govora da ja izaĊem iz ford-eskorta pred kuĉkama što vjeĉito stoje u zasjedi samo da vide ko se u ĉemu dovozi. Jeste vidjele da je Lizu otac dovezao u nekoj staroj krntiji? Moj deĉko kaţe da je to kortina. To moj tata daje sluţavkama da voze. A meni liĉno je dizalo pritisak ne to što moj tata nema para, nego što je rijetko nalazio valjanog razlog da ih potroši. Što na izvjestan naĉin objašnjava i to što je baš on opljaĉkan kao i to da se pljaĉkaši i nisu ne znam kako ovajdili. A tata ne spominje ništa drugo nego to kako su ti šugavi kurvini sinovi odnijeli samo tristo dolara. Nema igre nasigurno kad nigdje više nije sigurno. Mama kaţe da su u jednom trenutku oca drţali za obje ruke i šutali mu jaja ko fudbalsku loptu. A da on sad odbija da ode ljekaru iako mu mlaz ni sluĉajno nije moćan kao prošle sedmice... Gospode Boţe, evo zvuĉim baš kao moja majka. Ali stoji to da ako su oni došli jednom, mogu doći i drugi put i, ko zna, moţda tad urade i nešto tako grozno da ĉak i jebena Kimmy osjeti potrebu da nazove svoje opljaĉkane roditelje i najvjerovatnije silovanu mater. Naj je noviji izam ovog premijera socijaliste: pobjegizam. Izgleda da sam ja jedina ţena u Jamajci

20

koja još nije ĉula kako naš premijer kazuje da za sve koji bi odavde ima pet letova dnevno za Miami. Mora doći bolje? Bolje je trebalo doći prije ĉetiri godine. Sad imamo izme raznih vrsta i tatu koji uţiva u priĉi o politici. I onda ne ţali što nema sina jer bi muškarcima bilo stalo do sudbine zemlje a ne samo do izbora ljepote. Ja politiku mrzim. Mrzim to što se od mene oĉekuje da ţivim politiku samo zato što ţivim ovdje. A tu ne moţeš ama baš ništa. Ako ne ţiviš politiku, politika će ţivjeti tebe. Danny je bio iz Brooklyna, plavokos. Došao ovamo da radi istraţivanje za doktorat iz poljoprivrednih nauka. Ko bi rekao da je krava jedino zavidno nauĉno dostignuće Jamajke? Elem, Danny i ja smo se viĊali. On me odvodio na piće gore u hotel Mayfair, kad tamo odjednom sve sami bijelci, muškarci, ţene, stari, mladi, kao da je Bog mahnuo ĉarobnim štapićem i - paf! - bijelci. Ja sam, što bi rekli, svijetlosmeĊe puti, ali su toliki bijelci šokirali ĉak i mene, s mojom zlaćanom bojom koţe. Da se ovdje naĊe toliko turista, neko bi ovo mjesto morao pobrkati sa Sjevernom obalom. Ali kako ko zine - iz usta mu poteĉe patois. Iako sam tamo bila nebrojeno puta, vilica mi se otegne do poda kad god ĉujem da bijelci tako govore. Ĉekaj! Ho ho ho, majes to ti paša matereti? Ho ho ho, niĊe te, ĉoeĉe, zaimalo šepa sepohasilo? Pa da su barem preplanuli, ali ni to! A Danny je slušao neku otkaĉenu muziku; ionako se svi deru a on još pojaĉa da mene iznervira. Najobiĉnija dreka, rock-and-roll, Eagles i Rolling Stones i previše crnaca kojima bi pametnije bilo da ne glume bijelce. Ali ima jedna pjesma što je puštao noću. Evo je već skoro ĉetiri godine da smo raskinuli, ali ja i sad, kad god pogledam kroz prozor, stalno pjevam ona dva stiha, samo ih ponavljam. I do believe. If you don’t like things you leave. I stvarno to mislim: ako ti se ne sviĊa kako stvari stoje, put pod noge. Ĉudno, ali njega sam i upoznala baš preko Dannyja. Na nekoj zabavi koju je njegova diskografska kuća upriliĉila skroz gore u brdima. Sjećam se da sam rekla: U ovom grmlju uspijevaju samo grmalji i bijelci, a? Danny je rekao da nije imao pojma da i crnci mogu biti rasisti. Tamo sam otišla po punĉ i nasipala ga polako, da ubijem vrijeme, kad uto ugledam da Danny priĉa s diskografskim šefom. Baš kako su oni radnici tamo i pomislili, ja sam bila obiĉna arogantna crnica koja kara Amerikanca. On je stajao odmah pored Dannyja i diskografskog šefa; nisam vjerovala da ću ga ikad upoznati. Njegov zadnji singl svidio se ĉak i mojoj majci, ali moj otac ga je prezirao. Bio je niţi nego što sam mislila; on, ja i njegov menadţer bili smo jedini crnci koji nisu hodali okolo zapitkujući treba li dopuniti ĉaše. On je, stojeći tamo, izgledao kao neki crni lav. Kakve puste sreće pa tako seksi šćeri? rekao je. I nakon petnaest godina školovanja - ne bi li me nauĉili da govorim pravilno - meni je to ipak najdraţesnije što sam ikad ĉula od nekog muškarca. Naš naredni susret odigrao se dugo nakon Dannyjevog povratka u Ameriku. Otišla sam u njegovu kuću na zabavu, sa svojom sestrom Kimmy koja još uvijek nije nazvala svoje opljaĉkane roditelje i najvjerovatnije silovanu mater. I nije me zaboravio. Ma daj, to si ti od Kimmy sestra? Đe si se to dosad krila? Da nisi ti Uspavana ljepotica i ĉekaš ĉovjeka da te probudi? A ja se sve vrijeme lomim; onaj dio mene koji bih nakon jutarnje kafe najradije iskljuĉila govori jes, jes ubijedi me moj seksi brate, a drugi dio mene me pita ma šta to radiš s ovim vašljivim rastom? Kimmy je već bila otišla a da ja nisam ni primijetila. Ostala sam i nakon njenog odlaska, ĉak i nakon što su svi drugi otišli. Gledam ja njega, sebe i mjesec, kad eto ti njega najednom na verandi, kao neki noćni duh, go golcat, nosi u ruci noţ da oguli jabuku. Izgleda kao lav i svi mu se mišići presijavaju na mjeseĉini. Samo dvoje ljudi zna da je Midnight Ravers o meni. Mrzim politiku. Mrzim to što se od mene oĉekuje da znam. Tata kaţe da njega niko neće tjerati iz njegove zemlje ali ipak misli da su oni s pištoljima - neko. Voljela bih da sam bogata, voljela bih da imam posao i da nisam dobila otkaz, i nadam se da on neće zaboraviti onu noć s jabukom na njegovom balkonu. Mi u Miamiju imamo roĊake. Upravo u onom mjestu koje i Michael Manley preporuĉuje svima koji ţele odavde. Mi imamo gdje, ali se mom tati ne troše pare. Jebiga, sad je Pjevaĉ takva zvjerka da mu niko ne moţe ni prići, ĉak ni ţena koja ga zna bolje od većine ţena. A zapravo lupetam gluposti. Taĉno onu vrstu gluposti u koju se ţena redovno ufura. Kao sigurna je ona u tog muškarca i zna da je u njemu otkljuĉala neku tajnu, sve samo zato što mu je dala. Ĉisto sranje, jer ja - ako išta - sad znam još manje nego prije. I nije da me ikad poslije nazvao. Prešla sam cestu i stojim na autobuskoj, ali dosad sam propustila već dva autobusa. Onda i treći. Njega na kapiji nema. Nije se pojavio niti jednom, ĉak ni zbog mene. Da jest, ja bih zaĉas pretrĉala cestu i viknula: Sjećaš se ti mene? Odavno se nismo vidjeli. Treba mi tvoja pomoć.

21

Bum-Bum Dvojca u geto donose oruţje. Jedan me uĉi kako se puca. Al prije toga donesu svega nemilice. Usoljene govedine i javorovog sirupa aunt Jemima s kojim niko ne zna šta će, i bijelog šećera. I kool-aida i pepsi i velke vreće brašna i razne druge stvarĉice koje niko u getu ne moţe kupit, a i da moţe niko to ne prodaje. Kad sam prvi put ĉuo da Papa-Lo kaţe da će sad izbori, reko je to nekako hladno i duboko ko da će sad kiša i gromovi i ko da se tu nema šta. Njemu doĊu neki ljudi ni nalik na njega, nekaki crveniji ĉak i od Šaljivdţije, gotov bijeli. DoĊu u blistavom autu, i odu, i niko ništa ne pita al svi sve znaju. Uto se i ti vratiš. Veća zvjerka neg Desmond Dekker, veća neg The Skatalites, veća neg Millie Small i veća neg i sami bijelci. A ti i Papa-Lo ste raja još otkad ste obadvojca bili golobradi djeĉarci i ti u geto dolaziš noću ko lopov, al vidim ja tebe. Ispred kuće, one Ċe me Papa-Lo stavio da budem. Vidim ja kad se ti dovezeš, samo ti i Georgie. A Papa-Lo zaciĉi ko kakva curica i istrĉi i onako te ogroman izgrli - ti si vazda bio majušan pa se dernjaš da te spusti jer da ćeš još pomislit, ako te idalje bude grlio i pipko, da je on Mick Jagger. Posto si neko ko priĉa o masi ljudi koje niko ne zna i priĉaš kako ti je taj neki kokainiĉar što sebe naziva Sly Stone a ima neko piĉkasto ime tipe Sylvester ponudio da mu sviraš ko predgrupa nako ko da psu baca kost a ti na pozornici rasturiš al neki crnci kaţu kakvo je ovo sporo hipijevsko sranje? i pošto im se uopšte ne svidiš, ti rekneš zajebi ovu zajebanciju, bolje mi je da idem sam na svoju turneju a Sly Stone otperja da šmrkne bijelog i ostavi te nasukanog u Las Vegasu. Nemamo mi pojma ni ko je on, al ti sad svejednako priĉaš o svijetu koji mi ne znamo. Rekneš da fanovi tog lika što je navuĉen na bijelo ne primaju pravu vibru i zato ti zdušiš poslje ĉetvrtog koncerta. Al to je bilo pa prošlo. I skitaš ti kroz Babilon a ostatak priĉe zna i Papa-Lo jer tu priĉu svako zna. Pa Papa-Lo to ispriĉa a ti samo klimneš glavom. A onda rekneš da imaš s njim svašta vaţno priĉat al da to mora saĉekat jer sad svako zna da si ti u Gradu Kopenhagen pa svak dolazi da se zahvali i svi slave patenika što je sad velka zvijezda a ipak ne zaboravlja sirotinju koja je idalje fukara i neki ti zahvaljuju na parama jer ti dosad već hraniš tri hiljade duša, što svak zna iako se o tom ne priĉa, al opet ti voziš neku harabatiju i to nas sve iznenadi a mene to nervira jer ništa mi gore neg kad ĉoek ima para a pravi se da nema - ko da foliraš da si fukara i ko da je sve to neki fazon. I neka te ţena zagrli i kaţe da ima ĉorbe od graška a ti kaţeš: Majko, ja svinjetine ni nacrtane, a ona rekne da je njena ĉorba ital, skroz po rasta-propisu! E Ċe neš kad je sve prirodno i domaće? Pa onda rekneš: Majko, donesi mi velku ĉontru, najveću ĉontru što imaš donesi kod Papa-Loa jer nas dva imamo neka vaţna posla. I odete ti i Papa-Lo sami samcati, bez njegovih zamjenika, ĉak i bez Joseyja Walesa. A ja gledam kako Josey Wales gleda kako njih dvojca odlaze a on osta tamo da stoji, i blene on za njima, i pizdi. Ona dvojca što u geto donose oruţje gledaju kako im ti otpjevavaš iz ruku i nisu nimalo sretni. Iz gornjeg grada tebi nit ko pjeva hvalospjeve nit zahvaljuje. Ni onaj što donosi oruţje u Osam Traka Ċe još uvijek vlada Krimos Šerif. Zna on da mu stranku ĉekaju izbori i da im treba pobjeda da ostanu na vlasti, da narodu daju vlast, sve sami drugovi i socijalisti. Ni onaj Sirijac što oruţje donosi u Grad Kopenhagen a tako ţarko ţeli pobjedu na izborima da će i Boga maknut ako Bog tamo zasjedne. Onaj Amer što donosi oruţje zna, i prije nego mu iko iz geta išta kaţe, da kogod dobije Kingston dobija Jamajku a ko god dobije Zapadni Kingston dobija Kingston. Premijer Michael Manley na TV-u i radiju svima priĉa da ti je on prvi pruţio pravu priliku i da se ti nikad ne bi proslavio da njega nije bilo. I da on vazda podrţava glas podjarmljenih, drugova u borbi. Onda ti pjevaš pazi da ti politiĉar kad ne uĉini kakvu uslugu jer će gledat da te zavazda stavi pod svoje al on ne misli da je to o njemu jer on više i nije tek tamo neki politiĉar, njemu zvijezda na ĉelu sja. A onaj što donosi oruţje u Grad Kopenhagen da bi Grad Kopenhagen izašo nakraj s Osam Traka ĉuje da ti i Papa-Lo ĉitavo vrijeme priĉate isto dva školarca kad spremaju neku pizdariju, on onda ĉeška onu svoju sirijsku glavu i pita Papa-Loa zašto s tobom priĉa kad se zna da si ti PNP-ov ĉovjek jer oni su ti prvi dali priliku, i pita da taj mali rasta ne probava da Papa-Loa premunta u PNP. Ne kontaš ti da te otad svi drţe na oku, jer stalno priĉaš s Papa-Loom, a plus još Papa-Lo ide u gornji grad pa po ĉitave dane provodi u tvojoj kući. Onog vikenda kad niko nije znao Ċe je Papa-Lo, šuškalo se da je u Engleskoj na tvom koncertu. A kad se saznalo da ti jednako priĉaš i s Krimosom Šerifom, od koga je zamjenik meni pobio familiju, ja skontam da te i za to mrzim, al Papa-Loa ja volim. Ti ga od nas odvraćaš i mijenjaš, to je jasno svima a najviše Joseyju Walesu. Josey Wales te šmeka, ja šmekam

22

kako te on šmeka i kako mu se ne sviĊa kako stvari idu a opet ništa ne kaţe, bar ne glasno, al ko treba da ĉuje - ĉuje. I tu poĉne priĉa da Papa-Lo smekšava. Al onda neki malac iz Grada Kopenhagen s pištoljem opljaĉka ţenu, onu što na ćošku ulica Princess i Harbour prodaje kolaĉe od slatkog krompira i toto, kokos-šnite. Ta ţena doĊe Papa-Lou i pokaţe mu malca iz mog komšiluka što nikad nikom nije bio simpatiĉan. A njegova mater urla: Bogami! Gluho i daleko! Papa, smiluj se na deĉka. Taki je što nema tate da ga uĉi šta treba! A ova ovde laţe, viš da laţe, viš da je obiĉna suhopiĉka. Josey Wales jednako pizdi što Papa-Lo ovih dana previše misli, al onda Papa strgne s malca odjeću i zagrmi da mu daju maĉetu i uzme je pljoštimice i premlati malca, svaki put ošine poput groma, i svaki put mu pomalo koţe zasjeĉe. Malac se dere i vrišti al Papa-Lo velik ko drvo i brţi neg vjetar. Nemoj, Papa-Lo, bogati, Papa-Lo, daj Papa-Lo, ova krava je htjela mog malog, al ja joj nisam dao, kaţe malac, a Papa-Lo od toga podivlja. Sruši malca i izbuba ga po leĊima i turu i nogama a kad mu dojadi maĉeta izvuĉe svoj kaiš i izmlati malca onom stranom Ċe je kopĉa. A kopĉa malcu izbuši rupe u leĊima i prsima i na ĉelu. Mater pritrĉi urlajući al nju Papa-Lo samo odalami preko zuba i ona posrne i pobjegne. Ljudi se skupili pa gledaju. On izvuĉe pištolj da opali al uto opet uleti mater i baci se preko malca, dere se izglasa i moli Papa-Loa, moli ţenu što je opljaĉkana i Isusa Krista što poĉiva gore na gori Sionskoj. Kad se Isus umiješa, povlaĉi se ĉak i Papa-Lo. Al kaţe: I ţena što odgoji ovakvog pizduna takoĊe zasluţuje metak i uperi joj pištolj pravo u ĉelo, al se onda samo okrene i ode. Šezdesetih je zemljom vladala Jamajĉanska laburistiĉka partija al je onda Puĉka nacionalna partija rekla zemlji da bolje mora doć i osvojila izbore 1972. godine. Sad JLP oće zemlju nazad i neće ni da ĉuje da ne moţe, rijeĉ ne u njihovom rjeĉniku ne postoji. Centar grada već kontrolišu i policija oće svoj ĉas. Neke su ulice tako tihe da i pacovi kontaju da im je bolje da se pritaje. Zapadni Kingston na Vatri - Fire. Narod bi da zna kako je JLP izgubila Kingston kad ima Grad Kopenhagen. Narod konta da Rema, mjesto izmeĊu JLP i PNP, ne glasa za JLP zato što im je PNP obećala usoljenu govedinu, brašno i više vjeţbanki da djeca nose u školu. Onaj što u geto donosi oruţje donese još više, i kaţe da se neće smirit dok u Remi ne prokrvari svako muško, ţensko i dijet. Al obadvije partije u šoku kad se digne i treća P, to jes ti, pa ti ispadneš na TV-u u kineskoj radnji i kaţeš da tvoj ţivot ne pripada tebi i da ti i ne treba ako ne moš pomoć masi ljudi. A u getu, iako te tamo nema, uradiš još nešto. Veze nemam kako ti to uspije. Moţda s pomoću basa, neĉeg što se ne vidi al se osjeti, a ko osjeti zna o ĉemu se radi. A ţena će progovorit za sebe, pustiće jezik u vlastitom dvorištu, proklinjat svaki put kad ocijedi košulju i pantole koje pere, reć da su joj dozlogrdili šitstem, i izmi i šizmi i da je krajnje vrijeme da golemo drvo skonta šta moţe mala sjekira. Al to sve ţena ne kaţe neg otpjeva, pa tako i znamo da je do tebe. I mnogi to pjevaju u getu; u Gradu Kopenhagen, u Remi, a naravski i u Osam Traka. Ona dvojca što u geto donose oruţje ne znaju šta da rade jer kad te pogodi muzika, njoj ne moš uzvratit. Deĉki moje tipe ne pjevaju tvoju pjesmu. He who feels it knows it, kaţeš ti: ko osjeti taj zna o ĉemu se radi, al ti to već dugo nisi osjetio. Mi slušamo druge pjesme u ridimu stalaga, pjesme onih koji nit imaju para za gitaru nit bijelca da im je dadne. I dok mi slušamo ljude kakvi smo i sami, doĊe meni Josey Wales, a ja se našalim da je on Nikodim, noćna zvjerka. Trines mi je godina i dobijem od njega poklon koji mi gotov ispadne iz ruke jer pištolj nekako drukĉije teţi. Ne ko teška kategorija nego nekako drukĉije, ko neka hladna, glatka i ĉvrsta kategorija. Pištolj ti ne sluša prst dok ruka ne dokaţe da s pištoljom zna baratat. Sjećam se kako mi taj pištolj ispada iz ruke a dok se on izmigoljava Josey Wales skaĉe. A Josey Wales inaĉe ne skaĉe. Kad se to zadnji put desilo ĉetri mi je prsta na nozi raznijelo, kaţe on i podigne pištolj. Htjedo upitat jel zato šepa. Josey Wales me onda podsjeti da me on uĉio kako se puca da bi upucavo PNP-ovce ako šta probaju i da će uskoro na meni bit da branim Grad Kopenhagen, naroĉito ako se neprijatelj pojavi iz domaće kuhinje a ne iz kupovnog dezerta. Za razliku od Papa-Loa, i za razliku od tebe, Joseyju Walesu priĉa nikad nije išla ko pjesma - zato se ja nasmijem, a on me štocira. Jel se tako don poštuje? pita on. Zinem ja da reknem nisi ti don, al ne reknem. Spreman da postaneš muško? pita on. Ja reknem da ja jesam muško al nisam to ni izreko a već mi onaj njegov pištolj na ljevoj sljepooĉnici. Klik. Sjećam se kako sam se stiso kontajući samo se nemoj sad upišat, samo se nemoj upišat, nemoj da si ko petogodišnjak kad mu se piški. Papa-Lo bi me ubio dok trepneš, sigurne ruke, isto da mu je to sad naumpalo. Al ako te Papa-Lo ubije u petak, on je to smišljo i vago i planiro još od ponedeljka. Josey Wales jok. Josey Wales ne misli, taj samo puca. Gledam ja u ono crno O cijevi pištolja i znam da bi me ovaj ubio ko ništa pa onda Papa- Lou nešto

23

smutljo. A morebit i ne bi. Niko se nikad ne bi okladio šta Josey Wales bi a šta ne bi. Zgrabi on meni pantole za pojas, sve s tim pištoljem na mojoj sljepooĉnici, i vuĉe dok ne otkine dugme. Ja imam samo troje gaća pa ih ĉuvam, i oblaĉim samo kad ću iz geta. Josey Wales mi trzne pantole pa ih pusti i gleda kako se srozavaju. Onda podigne pogled pa spusti pa opet podigne, pa opet i opet i onda se nasmiješi. Još ti nisi nikako muško, al samo što nisi. Ja ima da te napravim, kaţe on meni. Spreman da budeš muško, pita on, a ja skontam da to misli nako ko politiĉari, ko kad Michael Manley pita: Ţeliš bolju budućnost, druţe? pa klimnem glavom i on krene a ja za njim, ulicom kojom niko više ne vozi zato što tu oruţje previše priĉa, ulicom u kojoj nema kuća neg samo brda pijeska i blokova za veća sirotinjska naselja koje ova vlada nikad ne misli gradit zato što smo mi JLP. Hodam za njim tom ulicom sve do samog kraja, do pruge što presijeca Kingston s istoka na zapad. Kad odeš vako juţno, s te pruge pukne pogled sve do mora. Kingston se u sebe zatvara, tako da kad si i na samoj obali zaboraviš da ţiviš na ostrvu. U getu ima djeĉaka koji svaki dan trĉe do mora samo da se u šta bace da zaborave. Kad god vidim more, samo su mi oni na pameti. Sunce zalazi al još je vruće i zrak ima okus ribe. Josey Wales krene ljevo, u kolibicu Ċe je davno stanovo jedan što je zorom zatvaro put da voz proĊe. Meni ne rekne da krenem za njim. Kad na kraju ipak tamo uĊem, on me pogleda ko da ĉitav dan ĉeka. A unutra već noć i pod škripi i pucketa. On upali šibicu i ja prvo ugledam koţu, znojavu i sjajnu. Ĉudo jedno kako ĉim nanjušiš znoj odma nanjušiš i pišaću, ne frišku nego onu što je od ranije namoĉila pod. Malac se uneredio na podu, leţi potrbuške u ćošku. Neko mu svezo ruke, ako nije Josey Wales onda ne znam ko, pa mu onda konop svezo za stopala pa izgleda ko zategnut luk u ljudskom obliku. Josey Wales pokaţe hrpu njegove odjeće na podu pa onda pištoljem pokaţe ne mene i veli pokupi to, moţda je tvoj broj. Eto sad imaš gaće, kaţe, a ja se ne sjećam da sam ikom ţivom govorio kolko imam gaća. Odem ja po to al uto Josey Wales opali. Metak bubne upod i poskoĉimo i ja i onaj malac. Još ne, pizdo. Još nisi dokazo da si muško. Gledam ga ja, onako visokog, šćelavom glavom što mu ţena brije svake hefte. Visok i smeĊ i mišićav, ne crn i nabijen ko Papa-Lo. Kad se smješka, Josey Wales liĉi na Kineza, al on bi upuco svakog ko mu to kaţe jer onu kinesku stvar nemaš šta vidit, za razliku od crnaĉke. Viš kako dobro ţivi ovaj iz Reme? A ti, jel ti moš kupit farmerke, a? Još je ovo fiorucci, da znaš. Viš šta sve ovaj iz Reme moţe kupit za tries srebrnjaka? Josey Wales se razumije u brendove, njemu odjeću mahom donosi ţena s posla, iz fabrike Ċe se odjeća pravi i šalje u Ameriku da se ljudi obuku kad idu u disko, jer u Americi ljudi idu u disko. To svi znaju jer je ona svima ispriĉala. Hoš ovo, onda dokaţi da imaš muda. Sad odma, kaţe on i tutne mi pištolj uruku. Ja ĉujem da onaj malac plaĉe. On je iz Reme a ja ni ne znam nikog iz Reme. Da sad vidim koga iz Osam Traka garant ni njega ne bi prepozno. Odmah sad, ponovi Josey Wales. Teţina pištolja je neka posebna kategorija. A morebit je ovo nešto drugo, osjećaj neki da kad drţiš pištolj zapravo pištolj drţi tebe. Sad, kaţe Josey Wales, da vas ja obadvojcu ne bi sredio. Ja odem pravo do onog malca kad on se ĉuje na znoj i pišaću i još nešto i ja povuĉem okidaĉ. Malac nit vrisne nit jaukne nit kmekne ko djeĉaci kad ubija Harry Callahan. Samo se trzne i mrtav je. A pištolj se trzne jako, al pucanj ne zvuĉi ko kad opali Harry Callahan pa odzvanja i kad je film već gotov. Moj zvuĉi ko kad ti neko kraj uha klapne dasku o dasku, i umukne ko kad ĉekićem odalamiš ekser. Kad metak opali u djeĉaka, ĉuje se samo neko cap. I baš jesam htjeo ubit tog deĉka iz Reme. Htjeo sam ga ubit više nego išta. Nemam pojma zašto. Al nije, imam pojma. A Josey Wales ni rijeĉi ne kaţe. Samo de ga još jednom za svaki sluĉaj, i jesam. Tijelo se trzne. U glavu, stoko, kaţe Josey i ja opet opalim. Nisam vidjeo teĉe li krv po podu. Al je pištolj bio lakši i topliji. Pomislim da mu se sad sviĊam. Ubit djeĉaka zapravo nije ništa. Tako sam i mislio, valjda je to nešto što deĉki u getu naprosto znaju. Kad sam ga vuko da ga bacim u more, nisam povratio od smrti nego od pišaće i govana i krvi. Za tri dana u novinama ispadne naslov: U luci Kingston pluta tijelo djeĉaka - oĉito smaknutog. Josey Wales se smješka i kaţe da sam sad velka fora, tako velka da novine o meni pišu i ĉitava me se Jamajka boji. Ja se tako ne osjećam. Ja ne osjećam ništa. Najveća je fora to što ništa ne osjećam. Ne, ni to nije najveća fora. On mi kaţe nemoj da bi šta reko Papa-Lou inaĉe će me svojim rukama zadavit.

Josey Wales Plaĉko kao i uvijek odugovlaĉi. A s bijelcima se pravo dobro slaţe, pravo dobro pošto ga je jedan

24

od njih nauĉio da puca ko ĉovjek a ne ko getovski balavac. To je za njega rekao Louis Johnson ĉim ga je vidio, baš tako. Ima bijelac muda, što bih ja rekao. Ĉim je Plaĉko skoĉio i bijelcu o glavu prislonio neku pizdunsku triesosmicu, osjetio je na jajima malo veću pucu. Skokaću te jal vako jal nako, kaţe njemu Plaĉko. Tvoja puca na mom mozgu a moja na tvom, kaţe njemu Johnson, a to je Jamajkancu gore neg smrt, jesam ja šta slago? Plaĉko ga pogleda i prasne u smijeh pa mu pruţi ruku; ĉak ga je i zagrlio i nazvao bratom. A Ċes ti nauĉio da priĉaš ko mi ovde? Ja se meĊutim sjećam da je ovaj bio u vranglericama. Kad izaĊu iz Amerike, Ameri se baš potrude da se vidi odakle su. Sve se to desilo u baru Lady Pink dole na Pechonu, zadnjoj ulici izmeĊu centra i geta Kingstona, onom baru gdje svakog ĉetvrtka dovode nove novcate ţenske, mada je prošle sedmice došla jedna nova koja je tamo bila i prije dvije godine. A i dalje pleše ko da trese drvo banane. Malo je reć da su stvari gadne kad dotle doĊe da se vaspitaĉice iz jaslica skidaju na bini. A Plaĉko još voli da je kara. Lady Pink otvara u devet ujutru i u dţuboksu ima samo dvije stvari, neki simpa ska iz šezdesetih i neki lagani rocksteady, kao The Heptones i Ken Lazarus. Nema onih rasta reggae zajebancija. Ako naletim na samo još jednu pizduljicu koja neće da se ĉešlja i Isusa da prihvati kao svog gospodina i spasitelja, mogla bi seravica i u paklu da završi. Skontaj ovaj vic i bogat si ĉovjek. Ovi zidovi su precrveni za roza i previše roza za ljubiĉasto a gazda ih je još sam prešo zlatnim valjkom. Na bini je Lerlette, ona mršavica što vazda pleše na “Ma Baker”. Jedne godine kad smo radili obezbjeĊenje, doĊe na Jamajku Boney M. i svi se iznenade da tri ţenske i frajer s Kariba izgledaju tako sodomasto. Kad god doĊe napjev na kraju: ona je znala kako se umire, oni otpjevaju she knew how to die! a Lerlette se izvali na pod i isturi ruke ko da trza pištolje ala Jimmy Cliff u filmu The Harder They Come. Ko zna kroz kakva je sve iskušenja prošla njena pum-pum. A Plaĉko je i nju karo. Kad otpleše, navuĉe gaćice i doĊe u moj separe. Ja sa ţenama imam pravilo. Ako imaš dobre meme i bolje tijelo od moje ţene, moţda nešta i bude. Inaĉe odjebi. Ima već deset godina da takva nije naišla. Ĉitavu sam vjeĉnost traţio Winifred, ţenu koja bi rodila klinca kakvog bih ja za sina; ne moţe se ĉovjek sjemenom tek tako razbacivat. Plaĉko je prošle sedmice dolazio kod mene sa sinom kojeg mu je rodila neka iz Dţungle; ĉisto sumnjam da i on zna kako se zove. Mali je djelovo retardirano, il je prerano poĉeo s gandţom, i samo dahtao i balio ko kakva ogromna dţukela. U Jamajci dobro moraš pripazit ko će ti djecu raĊat. Zgodna zlatokoţa ljepotica koja neće presušit, da ti dijete ima dovoljno mlijeka i dobru kosu. - Morebit se u tebe naĊe kaki dţoint? De, ţiv bio. - Miĉi usranu guzicu odavle, gaduro. Ne vidiš da je šef ovde? - Svegami jes teţak! I Ċe ti je Plaĉko? - Zar ja liĉim na Plaĉkovog ĉuvara? Nije ništa rekla, samo je išetala izvlaĉeći gaće iz guzice. Nema sumnje da je ko beba ispala materi iz ruku. Naglavu. Dvaput. Ne znam da mi je šta mrţe nego kad ljudi ne priĉaju kako treba. Pogotovo kad to rade namjerno. Mene je mater sve do srednje slala u školu. Nauĉio nisam ama baš ništa, al slušo sam svašta. Slušam TV, slušam Billa Masona i I Dream of Jeannie, i svako jutro u deset seriju na radiju RJR, iako je to nešto za ţene. I slušam politiĉare, ne kad meni govore pa foliraju misleći da imaju posla s nekim zaostalim getovskim nigerom, nego ih slušam kad priĉaju jedan s drugim, ili kad priĉaju s bijelcima iz Amerike. Prošle mi sedmice sin kaţe: Tata, da ti reknem šta se priĉa o mene? Da budem majstor frke, kontaš? a ja maloj bitangi puknem takvu šamarĉinu da samo što nije zaplako. Ne razgovaraj sa mnom ko da si u štali roĊen, kaţem mu. Prokletnik me pogledo ko da sam mu šta duţan. To i jest problem s mladima, nisu doţivili pad Balaclave 1966. al ne bih sad o tome. O getu svi priĉaju ko da ga samo oni poznaju, al niko nije gori od njega. U ţivotu me nije bilo tako stid ko onda kad sam njega prije par godina gledo na TV. Kad samo pomislim na sve one pare, sve one zlatne ploĉe... Na kiti ti tragovi karmina bjelkinja svih vrsta, a ti priĉaš ko što priĉaš? Ako ću samo za se ţivit, šta će mi taki ţivot? Pa odrekni ga se, pizdo šugava, evo ću ti ja doć na noge da ti tu brigu riješim. A sad Plaĉko, al drugo je s njim. Onog dana kad je izašo iz zatvora - a izašo je u nedoba pravo, usred rata - imo je u zadnjem dţepu veliku izboĉinu. Kad je to trzno iz dţepa, ja ga upitam jel mu to krvari guzica - toliko je bilo crvene tinte, ĉak i po koricama. Ispostaviće se da je to crvena tinta iz jedinog pera koje je uspio maznut u zatvoru. Upitam ja jel to on novu knjigu ispiso u toj knjizi. Nisam frajeru, kaţe on. Bertrand Russell ti je vrh vrhova, ta ću ja pored njega, brate slatki. Bertrand Russell je knjiga koju ja još nisam proĉito. Plaĉko kaţe da zahvaljujući Bertrandu Russellu u nikakvog Boga

25

više ne vjeruje, a ja s tim imam preko nekoliko problema. U oĉekivanju Plaĉka. E to bi bio dobar naslov pjesme, i to još hita. Prošle sedmice kaţem njemu i onim mladcima, Bum-Bumu, Demusu i Pegli, da je svaki Jamajĉanin ĉovjek koji traţi oca i da ako već nema pravog, garant će nać kakvog drugog. Zato se Papa-Lo i nazvao Papa-Lo, ali je on ko otac već gotov. Plaĉko kaţe ma ĉovjek je smekšo, a ja mu kaţem nije smekšo budalo jebena, de bolje pogledaj. Nije on smekšo nego došo u godine kad u ogledalu vidi nekog starca koji mu nije ni nalik, a tek mu je trideset sedam. Ovde je to starost, i problem je to što ĉovjek ne zna šta bi sa sobom kad dotle dogura. I sad se on ponaša ko da mu se više ne sviĊa svijet koji je i sam stvaro. Al ne moţeš se igrat Boga i reć više mi se ljudi ne sviĊaju pa de sad potop da se ovo rašĉisti pa idem ispoĉetka, sve od nule. Papa-Lo se zamislio preduboko i zamislio si da on mora bit nešto više nego što je. On vam je najgora vrsta budale, budala koja vjeruje da stvari mogu krenut nabolje. Bolje hoće doć, al ne onako kako je on zamislio. Kolumbijci se sad već meni obraćaju, dosta im je mahnitih Kubanaca koji previše šmrĉu ono što bi trebali samo prodavat, a i Bahamaca koji su im beskorisni jer su nauĉili da sami prave slobodnu bazu. Kad su me prvi put pitali hoću li da probam robu, ja kaţem ne, hermano, al Plaĉko kaţe da. Brate, da nije bilo bijelog baš bi se ja mogo jebavat u zatvoru, kaţe on meni znajući da se niko u getu ne bi usudio da ga zato nazove pederom. A onaj mu ĉovjek i sad iz zatvora šalje pisma. Sad ljudi, ĉak i oni kojima bi trebalo bit jasno kako stoje stvari, poĉinju mislit da Papa-Lo smekšava, da mu više nije stalo da sprovodi za stranku. Da će posustat i da eto PNP-ovaca uskoro ovde i da će Dţungla i Rema, vazda svakom na izvolte, oĉas prat zelene košulje u varikini i farbat ih u narandţasto. Nije on smekšo nego sad razmišlja duboko, a politiĉari ga ne plaćaju da razmišlja. Politiĉari izlaze na istoku i zalaze na zapadu i tu nema šta. E tu se mi razilazimo. On bi da politiĉare zaboravi a ja bi da ih iskoristim. Oni misle da njemu do naroda više nije stalo al je problem u tome što je njemu stalo i previše i što sad u to uvlaĉi i Pjevaĉa. Prvo su mene nazvali, prošle godine. Pozvali me na sastanak tamo kraj Green Baya i kad sam došo odmah sam upito a gdje je Papa? Onaj crni (a skoro svi ostali bijeli, smeĊi i crveni) kaţe Dosta više s tim Papom, njegovo je prošlo, vrijeme je za novu krv, a govori ko da glumi jebeni geto za Skrivenu kameru. U jednom je trenu onaj pizdun Louis Johnson podigo neki papir, naopako, neko sranje sa zaglavljem ambasade o prijemu u rezidenciji, a on je foliro ko to da je neki memorandum agencije, i ĉito je i smješko se naokolo ko da potvrĊuje neku pizdariju što im je ranije o meni ispriĉo. Papa ne haje za prljave rabote al ove retardirane pederĉine ne kontaju da ne hajem ni ja. Na liniji broj dva drţim Medellin. I pustim ja Louisa ublehaša da me šarmira svojim ublehaškim planom. Slušam kako mi smješkajući se govore da nisu sigurni da mi mogu vjerovat i foliram da ne shvatam kad mi kaţu daj nam neki znak, ko da je ovo Biblija. Pravim se budala dok mi jasno ne kaţu šta hoće. Od onih iz ambasade ja upoznam jedino Louisa Johnsona. On odrţava veze s crnom populacijom. Visok, tamnokos, oĉi krije tamnim naoĉalama. Kaţem ja njemu da je sad u Gradu Kopenhagen, inaĉe poznatom i kao moj dlan, što će reći da ga mogu stisnut u pesnicu kad god mi se ćefne. Podignem košulju i predoĉim mu istoriju 1966. Lijeva strana grudi, metak pored samog srca. Desna strana vrata, prostrelna rana. Desno rame, površinska rana. Lijevo bedro, metak se odbio o kost. Grudni koš, metak rastreso sve kosti. Ne kaţem mu da upravo postavljam svog ĉovjeka u Miamiju, a i još jednog - u New Yorku. Ne kaţem mu da yo tengo suficiente español para conocer que eres la más gran hroma en Sudamérica, biva da mi je španski dovoljno dobar da znam da se njemu smije ĉitava Juţna Amerika. S njim priĉam kako on i oĉekuje od jednog grmaljskog nigera i postavljam glupa pitanja tipa: Znaĉi u Americi svako ima pištolj? S kakvim Amerikanci mecima pucaju? A što Prljavog Harryja ne premjestite u svoj jamajkanski ogranak? hi hi hi. A oni me izvijeste da Pjevaĉ daje pare Papa-Lou i da njih dvojica kuju velike planove, da smišljaju kako da ukinu potrebu za takvima kao oni. Ja se pravim da mi Papa-Lo to već nije ispriĉo, onda kad je zadnji put ubio momka iz Dţungle pa zaţalio shvativši da je momak srednjoškolac. I kaţem ja politiĉarima i Amerikancima: naravno, da dokaţem da sam don donova, uradiću sve što treba. Onaj lik kaţe da samo nek bude jasno da vlada SAD ne podrţava i ne odobrava nezakonite akcije bilo koje vrste i akcije koje remete odnose unutar suverenih teritorija njenih susjeda. Svi se oni ponašaju ko da ja pojma nemam da oni već planiraju prevaru, da već traţe nekog od mojih s kim će se sastat nasamo ko Nikodim u noći, da mu kaţu da mene sredi ĉim obavim šta treba. Zato sad ovde ĉekam Plaĉka, da dogovorimo stvari koje samo nas dvojica moţemo, jer sutra ću se pobrinut za nekoliko likova. A onda

26

ću se pobrinut za svijet.

Nina Burgess Sedamnaest autobusa. Deset minibusa, ukljuĉujući neki koji se zove Revlon Flex a koji je prošao već dvaput. Dvadeset i jedan taksi. Tri stotine i dvadeset šest auta, ĉini mi se. A on ni nosa nije promolio iz kuće. Bar da zraka udahne, ili da provjeri da obezbjeĊenje radi svoj posao. Ĉak ni da suncu kaţe: vozdra brate, imam neka vaţna posla. Onaj je lik na skuteru boje limete došao i predveĉe i opet su ga vratili, ali je sišao sa skutera i razgovarao s onim na kapiji dvije minute i sedamnaest sekundi. Štopala sam mu vrijeme. Dannyjev sat još uvijek radi, ali tek kad sam jednom na ruĉku u Terranovi naletjela na negdašnju školsku drugaricu - grudi srozanih ko umorna koza ali je ona i dalje uobraţena kuĉka kakva je i bila - saznam da je isti takav timex moj tata prošle sedmice dao Hortense za petnaest godina hvale vrijednog sluţenja našem domaćinstvu. Kuĉka me nazvala jeftinom. Došlo mi je da joj kaţem da joj zavidim što je njoj kao udatoj ţeni atraktivan izgled zadnja briga, ali samo sam se nasmiješila i rekla: Nadam se da ti mali zna plivati jer je upravo otrĉao prema bazenu. Da su izmišljeni neki telefoni koje ĉovjek nosi sa sobom, sad bih nazvala Kimmy da je pitam je li konaĉno otišla svojoj jadnoj materi i ocu i kako ona misli da se mi iz ove zemlje ispalimo prije nego što se dogodi nešto još gore. Znajući Kimmy, biće da im je došla u majici s natpisom Ganja University i u farmerkama odrezanim napola tura, nazivajući mamu sestrom i kazujući da je sve ovo plan babilonskog šitstema, i da nisu krivi pljaĉkaši nego šitstem koji je prvo opljaĉkao njih. To im je glavna priĉa, tamo u turbulentnom komšiluku zvanom West Kings House gdje se Dvanaest plemena sastaje nadomak kuće kraljiĉinog zastupnika. Stvarno mi se valja potkovati u ovom sarkazmu. Ako i jesam snob, bar nisam licemjer i ne motam se onuda samo zato što ne znam šta bih sa sobom otkad mi je propao ţivotni san da maznem Che Guevaru i raĊam mu djecu. I ne visim s bogatunima iz West Kings House koji najednom prestanu prati kosu i poĉnu za sebe govoriti ja-ĉovjek, I-man, samo da bi iznervirali roditelje iako se zna da će za dvije godine pokajniĉki preuzeti tatinu špeditersku firmu i oţeniti bilo koju sirijsku gaduru koja bude aktuelna Miss Jamajke. Auto trista šezdeset sedmi, šezdeset osmi, šezdeset deveti, sedamdeseti. Sedamdeset prvi, sedamdeset drugi. Valja meni kući. A i dalje stojim i ĉekam ga. Znaš ono kad bi svugdje radije nego kući? Ono kad ujutru ustaneš i poĉešljaš se i obećaš si da ćeš se uveĉe vratiti kao nova ţena s drugom adresom. I sad ne moţeš kući jer kuća od tebe nešto oĉekuje. Stane još jedan autobus. Ja odmahnem da vozaĉu dam na znanje da ne mislim ulaziti. Ali autobus se ne miĉe, ĉeka me. Ja se povuĉem i pogledam niz cestu, pretvarajući se da autobus nije pun ljudi koji se bune jer moraju kući i valja im hraniti maksume i što ta prokleta ţena više ne uĊe u autobus. Odem odatle dovoljno daleko da autobus produţi, ali prašina se ni ne slegne a ja se vratim pravo na stanicu. Uto s one strane ceste dopluta do mene bas. Zvuĉi kao da ĉitav dan svira istu pjesmu. Zvuĉi kao još jedna pjesma o meni ali mora da trenutno u Jamajci ima bar dvadeset, a u svijetu jedno dvije hiljade ţena koje pomisle to isto kad god na radiju ĉuju neku njegovu pjesmu. Ali Midnight Ravers jest o meni. Jednom ću to reći i Kimmy ne bi li konaĉno shvatila da to što je ljepša ne znaĉi da baš svi padaju na nju. Pored kapije se parkira bijeli policijski auto s plavom prugom koji tuda inaĉe samo kruţi. Nisam ni primijetila da dolaze. Jamajkanska policija inaĉe redovno koristi sirenu, uglavnom da natjera svijet da se makne s ceste da bi oni brţe stigli do Kentucky Fried Chickena. Ja s policijom nikad nisam imala posla. Što zapravo nije istina. Jesam jednom kad sam autobusom br. 83 krenula u Spanish Town na intervju, jer tako je bilo 1976. godine, posao se prihvatao gdje god da ga ima a tad ga je bilo u nekoj boksitnoj firmi. Elem, zaustave nas tri policijska auta sa sve sirenama i natjeraju vozaĉa da stane nasred autoputa. Svi će se hevakuirat iz vo-H-zila smjesta i odma, kaţe prvi policajac. Na sred ceste. U nedoĊiji kojom se cesta proteţe okruţena moĉvarom s obje strane, a svi mi trebamo van! Većina ţena se pobuni da ne smiju kasniti na posao, većina muškaraca stoji u tišini jer policija oklijeva pucati samo kad su ţene u pitanju. Ruhtinska kontrola, kaţe policajac. Sprovešĉemo postupak da se od svih uzmu himena. - A ti kako se zoveš, šeĉeru? - Molim? - Ti, dobras mala ovo nije šala. Ime kako ti je?

27

- Burgess, Nina Burgess. - Bond, James Bond. Eto te ko u filmu. Da nemaš ti ispod neko skriveno oruţje? Neš zamjerit što

ĉu te pretraţit. - Neš zamjerit što ĉu se ja derat da me siluješ. - A da ko ĉe se zato poĉešat po guzci, ha? Poslao me ostalim ţenama dok je drugi policajac za to vrijeme kundaĉio muškarca koji je nešto spomenuo jednaka prava i pravdu. Evo jedne tajne o policiji koju Jamajkanci nikad neće izreći, to jest oni Jamajkanci koji su s tim šupcima ikad imali posla. Kad god ĉujem da je neko od njih upucan, što nije rijetka pojava, jedan dio mene, onaj dio prije jutarnje kafe, ne moţe da se ne obraduje. Izbacim tu misao iz glave pitajući se da li, upravo ovog trena, straţar na kapiji preko puta govori policiji da ja cijeli dan stojim na autobuskoj promatrajući njegovu kuću. Ali uto neko nešto kaţe i debeli policajac, uvijek se jedan takav naĊe, prasne u smijeh koji preko ulice dopre i do mene. On krene prema autu ali mu neko iz kuće nešto dovikne. Ja sam sigurna da si to ti, mora da si to ti. Na mojoj strani ceste se pojavi auto, moţda nekih tridesetak metara od mene, ali mogu ja pretrĉati prije nego što me odalami jer znam da si to ti, naprosto znam, ali sad je onaj auto na nekih desetak metara. Potrĉi, smjesta se zatrĉi, šta mi sad tu trubiš, kurvin sine, ogluvićeš i ti ko i vraţja ti mater, i stojim na središnjoj liniji ceste i previše vraţjih auta prolazi onom drugom stranom a ja na sredini zaglavila ko Ben Gunn i samo bih da me ti vidiš jer to si ti, mora da si ti, sjećaš me se, Midnight Ravers je o meni iako je ponoć već bila prošla i ti moguće nemaš pojma kako ja izgledam danju ali treba mi usluga, treba mi mala pomoć, opljaĉkali su mi oca i silovali majku. Ma nisu je silovali, ma ne znam jesu li je silovali, ali kad neko petlja s pum-pum starije ţene priĉa se uozbilji a ja znam da si to ti, a policajac ĉeka, super, superekstra super eto neko izlazi - ali to nisi ti. Iznutra istrĉi još jedan ĉuvar - da kaţe nešto policajcu; jebeni debelguz se opet nasmije i uĊe u auto. Ja ostajem zaglavljena na sred ceste, oko mene lete auti i zadiţu mi suknju. - Zdravo, ţeljela bih vidjeti... - Bez posjetilaca. Naredni obilazak je naredne sedmice. - Nismo se shvatili. Nisam došla u obilazak, nego da vidim... On zna da dolazim. - Gospoja, niko ne ulazi osim uţe familije i benda. Da mu nisi, vi, ţena? - Šta? Naravno da nisam. Kakvo je to pitanje... - Ništa ne sviraš? - Ne vidim kakve to veze ima, samo mu recite da je došla Nina Burgess i da je hitno. - Gospoja, i da si Scooby Doo, niko nema da uĊe unutra. - Ali, ali... Ja... - Gospoja, ostupi od kapije. - Noseća sam. I njegovo je. Valjda će zbrinut vlastitog maksuma. Ĉuvar me pogleda kao da me nikad u ţivotu vidio nije. Mislila sam da će me prepoznati ali shvatim da me ĉitav dan uopšte nije primijetio. Odmjerio me dobro, valjda da vidi kakva je to ţena potrebna za razmnoţavanje zvijezde kakva je on. - Znaš ti kolko ih je takvih ovde od ponedeljka bilo da kaţe istu jebenu stvar što si ti sad rekla? Neke su imale i stomak za pokazat. Ja vazda reknem bez posjetilaca osim familije i benda. DoĊite sljedeće sedmice, beba dotad garant neće zbrisat u Miami. Ako ima još neš... - Eddie, zajebi više priĉu i ĉuvaj tu kapiju. - Kad ova ţene neće da se makne. - Onda je ti makni. Ja se brzo odmaknem. Ne bih da me koji od njih dodirne jer takvi odmah grabe ili za guz ili za meĊunoţje. Iza mene se zaustavi auto i iz auta izaĊe neki bijelac. Malo je falilo da zaviĉem Danny, samo zato što je ĉovjek bijelac. Ovaj ima dugu i smeĊu kosu, i kozju bradicu kakva se meni nekad sviĊala ali Dannyju nije. I obiĉnu ţutu majicu i tijesne farmerke širokih nogavica. Moţda je do vrućine, ali smjesta je jasno (1) da je on Amerikanac i (2) da Amerikanci ne podnose donji veš ništa bolje neko Amerikanke grudnjake. - Jebote, Taffie, dolaz vamo, uskrso je Isus. - Ha? A ja se još nisam pokajo. Bijelac tu šalu izgleda nije shvatio. Ja sam mu se sklonila s puta, moţda malo previše teatralno. - Ćao, drug, Alex Pierce iz Rolling Stonea.

28

- Stani sad malo, Isuse u uskim farmerkama, zna li ti Jehova da si sad slago? Već su ovde bila dvojica iz Rolling Stonea, jedan se zove Keith a drugi Mick a ti nijednom nisi ni nalik. - Al, Eddie, znaš da su oni vazda svi isti. - Pravo kaţeš. Pravo kaţeš. - Ja sam iz ĉasopisa Rolling Stone. Razgovarali smo telefonom. - Nikad ti sa mnom nisi priĉo telefonom. - Mislio sam s nekim iz vašeg ureda. S njegovom sekretaricom ili s kim već, otkud znam. Ja sam iz ĉasopisa? Ameriĉkog? Pokrivamo sve od Led Zeppelina do Eltona Johna. Ne razumijem, sekretarica je rekla da doĊem 3. decembra u šest popodne, kad on završava s probom, i evo me. - Šefe, nisam ti ja nika seksetarica. - Ali... - Ĉuj, nama je strogo nareĊeno. Niko ne ulazi osim familije i benda. - Uh. A zašto svi imaju automatsko oruţje? Jeste vi policija? Ne liĉite na obezbjeĊenje koje je prošli put bilo ovdje. - To se tebe niš ne tiĉe, a sad ljepo ostupi. - Eddie, jel te to taj na kapiji i dalje gnjavi? - Veli da mu ĉasopis radi lezbejke i Eltona Johna. - Ne, Led Zeppelin i... - Reci mu nek prošeta. - A kako bi bilo da vam ja sve ovo malo olakšam. Bijelac izvadi novĉanik: Ne treba mi više od deset minuta, kaţe on. Prokleti Amerikanci uvijek misle da smo mi što i oni i da je sve na prodaju. Za promjenu mi bude drago što je onaj ĉuvar onoliki šupak. Al ipak on mjerka one pare, dugo ih mjerka. Ne moţeš odoljeti ameriĉkom novcu, ne moţeš poreći da je taj komad papira vredniji od svega u tvom novĉaniku. I da cijela soba promijeni ponašanje kad se takva jedna trţne. To naprosto nije u redu, obiĉni komad bezbojnog papira, ako ne raĉunaš zelenu. Bog sami zna da lijep novac nije jedina lijepa stvar bez ikakve vrijednosti. Straţar baca zadnji pogled na snop novĉanica i odlazi prema ulazu u kuću. Mene uhvati smijeh. Kad se iskušenju ne moţeš oduprijeti, onda pobjegneš, kaţem ja. Onaj bijelac me pogleda, iznerviran, a mene uhvati još jaĉi smijeh. Ne viĊa se svaki dan da se Jamajkanci, ĉim ugledaju nekog bijelca, ne presamite u da gospodaru odma ću ja to vama gospodaru. Dannyja je to isprva zgraţalo. A onda mu se poĉelo sviĊati. Vraška je to stvar kad ti ne treba bolji pasoš od bijele koţe. Iznenadilo me, malo, kako je dobar osjećaj to što je i jedan bijelac ostavljen sa mnom ispred vrata, kao prosjak. Makar smo u tom pogledu na istom nivou. Ĉovjek bi pomislio da nikada nisam bila s bijelcima, ili bar sa Sirijcima jer oni misle da su oni bijelci. - Došao si iz Amerike samo zbog priĉe o Pjevaĉu? - Pa da. Trenutno nema veće priĉe od njega. Zbog ovog koncerta dolaze tolike zvijezde, ĉovjek bi pomislio da je u Woodstocku. - Ĉuj to. - Woodstock je bio... - Znam šta je bio Woodstock. - Oh. Ove godine je eto Jamajka na svim vijestima. I ovaj koncert. New York Times je upravo objavio ĉlanak o tome da su pucali na voĊu jamajaĉke opozicije. I to iz Ureda premijera, ni manje ni više. - Ĉuj to? Premijeru će to biti novost, pošto opozicija nema razloga da se muva po njegovom uredu. Koji je, usput budi reĉeno, u gornjem dijelu grada. Baš u ovoj ulici gdje stojimo. A ovdje niko ne puca. - Novine su drugaĉije pisale. - E onda mora da je tako. Pretpostavljam da ako pišeš pizdarije onda i vjeruješ u svaku pizdariju koju proĉitaš. - Ma daj, ne moraš me tako sjebavat. Nisam ja neki tupavi turist. Ja znam pravu Jamajku. - Blago tebi. Ja sam ovdje provela ĉitav ţivot a pravu Jamajku još nisam pronašla. Udaljim se odatle, ali bijelac krene za mnom. Autobuska je ista za sve, izgleda. Moţda je jebena Kimmy dosad i došla do svojih opljaĉkanih roditelja i vrlo vjerovatno silovane majke. Ĉim preĊem ulicu više mi se ne ide odatle. Ne znam. Znam da me kući ništa ne ĉeka, ali tako je svaki dan. Nemam

29

druga posla osim da pamtim sve naslove o onim porodicama gdje je neko bio upucan, bilten policijskog sata, reportaţu o nekoj silovanoj ţeni ili o valu kriminala koji prijeti gornjem gradu, i da sebe isprepadam do ludila. Ili da do ludila isprepadam svoje roditelje koji se ponašaju kao da im onaj s pištoljem nije oduzeo nešto što je bilo samo njihovo. Ĉitav dan sam provela s njima i vidjela sam da dobro paze da ne dotaknu jedno drugo. Bijelac uĊe u prvi autobus koji naiĊe. Ja ne uĊem i kaţem sebi da je to zato što ne ţelim s njim u isti autobus. Ali znam da ću propustiti i sljedeći. A i onaj nakon njega.

Demus Neko me saslušat mora, pa što ne ti. Neko će neĊe, nekako, sudit i ţivima i mrtvima. Neko će pisat o suĊenju i dobrima i lošima, jer ja sam bolestan i grešan i nikad nije bilo ni grešnijeg ni bolesnijeg od mene. Neko, morebit kad za ĉeteres godina Bog doĊe po sve nas i ne ostavi nikoga. Neko će o ovom pisat, sješće za sto u nedelju popodne dok podne daske škripe a friţider zvrnda al bez duhova koji su stalno oko mene i taj će neko pisat moju priĉu. Al neće znat šta da napiše ni kako da piše kad on to nije doţivio, i ni ne zna kako miriše kordit ni kako je okus krvi u ustima uporan pa da ne znam kolko puta pljuneš. On krvi nikad nije osjetio ni kapi. Njega nikad nije progonila indijska vampirica, coolie duppy, najgora od svih duhova, nit mu je spavala na prsima i vlaţnim ga snom levatila dok mu na usta isisava ţivot, iako ja stiskam zube i škrgućem i kad se probudim sva mi faca u gustoj pljuvaĉki ko da me neko umoĉio u pihtije i stavio u friţider. Ivanu je Krstitelju sve bilo jasno. Sad bezboţnici kolo vode. Ovako je to poĉelo. Jednog dana ja u Dţungli iza zgrade ranom zorom stojim kraj pumpe za vodu, oću da se okupam jer Ċeš smrdit kad posla traţiš. Ja se tamo u tom dvorištu, a svima nam je to jedno dvorište, probavam oprat vodom i sapunom, kad uleti policija jer neka ţena, neka bogomoljka, govori da je pošla da ime Gospodnje spomene u molitvi, gospodine policajac, kad me neki getovski smrdljivac iz Dţungle zaskoĉi i siluje me, gospodine policajac. Ti, ti deĉko što se igraš s tvojim Ċokom ko perverznjak odma da si vamo došo! Ja tom policajcu probam objasnit jer Jah rastafarijanski kaţe da se s neprijateljima valja popriĉat, pa kaţem: Policajĉe, zar ne vidiš da je ovo kupatilo i da se ja kupam, a on pravo na mene pa me kundakom snaţno poljubi u usta. Nemoj mi se tu proseravat, zlikovcu jedan, kaţe. Igraš se sa sobom i ljubav sa sobom vodiš ko neki sodomit jebem ti. Onda on kaţe jesi ti u Sjevernoj ulici silovo gospoĊu kad je išla ucrkvu? A šta ja da kaţem? Nisam jarane nikad u ţivotu ţenu silovo, ošta mi je to kad ima cura na pretek, al on me ošamari ko neku ţenu i kaţe izlazi tamo ispred kuće. Ja kaţem gospodine policajac daj da se sperem il da bar gaće navuĉem al nema šanse i ĉujem ja klik. Miĉi, pizdo, kaţe on, i miĉnem ja kad tamo još sedam muškaraca poredanih i svijet gleda i neki kad me vide skrenu pogled a drugi gledaju a meni jedino ono malo sapunice ĉuva obraz. Uhvatio si ga dok još nije sprao dokaze, kaţe drugi policajac. Policija, izbrojo sam ih šestorcu, kaţe jedan je od vas gnusni silovatelj što siluje bogomoljke kad se vraćaju od slavljenja Gospoda. A pošto ste svi laţljivi getovski gadovi ni ne pitam krivca da istupi. Mi ne znamo kud bi sa sobom, jer ako ko od nas ispadne silovatelj taj do zatvora neće ni doć jer će ga policija upucat. Onda onaj prvi policajac što stalno melje kaţe: Al znamo mi kako ćemo s vama. Svi da se momentalno bacite na zemlju! Mi se zbunili pa se ogledamo i ja gledam kako mi se ona stvar sve više vidi jer mjehurići sapuna samo puckaju jedan za drugim. Policajac opali uzrak dvaput i kaţe bacaj se na zemlju! Mi se bacimo. On od onog drugog policajca zatraţi upaljaĉ i dohvati s puta neke novine. A sad slušaj vamo šta ja govorim, kaţe on. Da vas sviju do jednog vidim da jebete zemlju ispod sebe. Jedan se od nas nasmije jer to liĉi na neku TV komediju a policija ga šutne dvaput u slabine. Kaţem vam da jebete zemlju, veli policajac. I onda mi nabijamo zemlju i onda još kad on kaţe još. Zemlja tvrda i ima šljunka i flaša i prašine i bedra mi u to udaraju i koţa me peĉe i ja stanem. Ko ti reĉe da staneš veli policajac i zapali one novine. Jebi, jebi, jebi kad ti kaţem, urla taj policajac i uvali mi zapaljene novine u šupak. Ja vrisnem a on mi rekne da sam curica. Reko sam ti da jebeš, kaţe on. Pa sprţi onog do mene pa još jednog i tako svi mi jebemo zemlju. Onda onaj policajac krene redom govoreći: Ne znaš jebat, haj kući. Ni ti ne znaš, makni se odavle. Ti mešĉini znaš, ostani. Ti idi, idi i ti. Ĉek, ĉek, ti se mrdaš ko da tebe jebu. Pederu, skloni se, a ti, ti

30

ostaješ. To meni govori. Zgrabe oni nas trojcu i ubace pozadi u kombi a ja svejednako go. Kad zaišćem košulju onaj policajac kaţe jašta, baš, još ćemo ti i gaće naći. Veli meni policija da mi je ţena donosila i gaće i košulju. Al to nam je djelovalo predobro za geto pa smo sebi ostavili, vele oni. Onda mi jedan policajac i ţenu ošamari i rekne joj da se dozove i prestane karat getovce. Drţalo nas u zatvoru ĉitavih sedam dana. Mene šutalo po licu, mlatilo pendrekom, bubalo u jaja, mlavilo maĉkom s devet repova, kako bijeli gospodari - buckra massa - zovu taj jedan biĉ, a jednom je bratu slomilo desnu ruku. To sve prvog dana - dok su nas još tretirali ljepo. A ja sam jednako bio go - oni se prihvate moje golotinje pa od toga viceve prave. A evo šta je bilo sedmog dana. Ona ţena se predomisli, kaţe da je onaj što je silovo bio iz Trenchtowna i da ona sad neće suĊenje, i onda nas sve puste. Niko sa mnom u zatvoru ništa ne priĉa i policija nikad ne kaţe ni izvini. Kad se vratim u Grad Kopenhagen, ja smjesta nabavim pištolj, da imam kad naredni put policajac doĊe pucajući i kaţe da odrţava mir. Al ne znaju oni da sam ja u getu dobro nauĉio pucat, ko vojnik u Dvanaest ţigosanih. Gledo sam taj film i gledo, jednom pa još jednom pa još jednom. Dok nas policija nije popustila i pobjegla iz Dţungle, ja sam ih sam upuco dvojcu, jednog u glavu drugog u jaja jer oću da ţivi i do kraja ţivota a da nema koristi od one stvari. Ovde je to bilo. Onaj nam brat od Pjevaĉa, ne taj nego onaj drugi, rekne da doĊemo kod Pjevaĉa kući. Već to nije u redu. Sad je Natty Dread u gradu i pozvani su samo odreĊeni ljudi a sve same velke zvjerke i glavni dileri. Al ovo nije bio Natty Dread nego taj njegov brat, on pozove Peglu i Pegla mu kaţe da će poveset još pet-šest ljudi. Kuća od Pjevaĉa je najveća što sam ikad vidjeo. Potrĉim da taknem zid samo da mogu reć da sam ga tako. Taj mi je put svašta bilo prvi put pa sam masu toga i zaboravio. Prvi put sam došo ugrad. Prvi put bio na Hope Roadu, na Putu nade. Prvi put vidjeo da ulicom šeta onolko ljepo obuĉenih ţena. Prvi put vidjeo kuću od Pjevaĉa. Prvi put vidjeo bjelkinju s dredloksima. Prvi put vidjeo kako ţive ljudi što nešto imaju. Al Pjevaĉa tamo nizglave, samo taj njegov brat i još masa ljudi koje nikad vidjeo nisam, ĉak i neki bijelci. On kaţe da ništa lakše. Konjske trke su kod nas velka stvar, to se zna. Vako ćemo. Onaj dţokej šampion morebit pobijedi a morebit ne pobijedi, al ako se kladiš u velku lovu da neće, i on izgubi, dobiješ love više neg moţeš i sanjat pa da sanjaš i dvaput uzastopce. Tolko love da svako u getu moţe kod Sealyja kupit ţeni dobar dušek, onaj posturpedik. A meni je dušek zadnja briga. Ja bi da se mogu ukući kupat a ne vani, i da vidim Kip slobode i kupim prave Leejeve farmerke a ne ove uhljupske na koje lopovi natakare Leejevu etiketu. I ne, nije to sve. Ja bi dovoljno para da mi pare više ne budu briga. Da se vani kupam zato što mi je kurcu ćeif da se kupam vani. Da Sealyju kaţem ovaj ti je dušek obiĉno sranje, zar nema ništa bolje? I da kontam bil u Ameriku il ne bi, pa skontam da neću al nek Amerika zna da ja tamo mogu kad god oću. Zato što sam sit da gledam kako ljudi ţive ko da imaju para na bacanje a mene gledaju ko neku stoku. Da kad ih ubijem imam već dovoljno para, da imam tolko keša da me baš briga i boli me kita. Kidnapujte dţokeja, ubijedite ga i to, kaţe taj brat od Pjevaĉa. Trke su subotom. Utorak Pegla odveze mene i još dvojcu na trkalište Caymanas Park. Ĉim je dţokej šampion završio s treningom i kreno prema makini, mi ga zaskoĉimo i metnemo mu jastuĉnicu preko glave, gurnemo ga u auto i odemo. Odvedemo ga u grad, u neko staro skladište koje niko ne koristi. Pegla uvali dţokeju pištolj u usta tako duboko da ga zamalo nije ugušio. Pizdo, e vako ćeš u subotu, veli on njemu. Dţokej izgubi svoje tri trke. Onda uleti na avion za Miami i nestane ko da ga ni Bog nije dao. Al onda nestanu još neki. Nestanu ona ĉetvorca što pokupe lovu u Caymanas Parku, meĊu njima i onaj brat od Pjevaĉa. A ja, Pegla i još masa ljudi ostanemo bez iĉega. Ama baš iĉega. Mislio sam da sam ja popizdio najviše al onda vidim jedan brat stišće flašu horliksa sve dok mu ne pukne u ruci, i onda mu tu ruku moraju šit. U subotu odemo kod Pjevaĉa kući jer moramo jebiga iskat što je naše. Al Pjevaĉ na turneji. Kad naši opet odu kod Pjevaĉa, naĊu ga kući al ĉuju da su mu već dolazili ljudi iz Dţungle. Meni i Pegli to ne kaţu. Opet će nas neki zavrnut. Niko ni ne skonta da ja i Pegla maknemo jednog njihovog. Al izgleda da neki sad ipak dobivaju pare, a našeg dijela niĊe. Bolje bi mi bilo da ţeni ništa nisam govorio jer sam joj samo na muku pristo. Kad pomislim na braću što su zbrisala odavle s parama, doĊe mi da zapalim cijelu onu kuću na Hope Roadu. Eto kako rade, kako drţe narod u siromaštvu. Kad me ono Josey Wales tek našo, pita on mene znam li ja pucat. Ja se nasmijem. S pištoljem ja

31

bolje baratam neg kurvar - što kod nas reknu Joe Grind - s kurcem, kaţem ja. On pita jel mi problem da upucam djeĉaka. Ja velim nije al ja samo pucam u babilonsku policiju i ljude koji me zavale. Upuco sam trojcu i neću stat dok ih ne ubijem bar deset. On pita što deset a ja velim zato što mi deset zvuĉi ko broj ĉak i Bogu teţak. On veli još malo, još malo pa ću ti ja nanijet policije ko zmiji pacova. Kaţem mu da me noga boli sve otkad sam ono bio u zatvoru, ima i cijela godina. A prijatelj od njega Plaĉko kaţe: Oĉas ću ja tebi nogu izlijeĉit. Taj prvi put me tako brzo diglo da ga otad ko curica moljakam za bijelo. A bol nestala, nestala ko kad vutre produvam. Al me vutra uspori. A kokain me ubrza. Kaţem: Ĉekaj sad, ovo je predobro da bude istinito. Ti ćeš meni dat bijelog, pištolj i para da ubijem ljude koje bi ja i zadţaba ubio? Jel to danas prvi april? Josey Wales kaţe: Nije brate moj, Kingston ima da bude crven od krvi policije. Al prije njih je neko drugi na redu. Ovo oću da kaţem prije nego što to pisac rekne za mene. Kad god me bolilo tako da mi samo jaka vutra pomaţe, jedino mi je još Pjevaĉ pomago al njega nikad ne puštaju na radiju. Al ova mi jedna cura s kojom sam u kontu dadne njegovu kasetu. Nije da od muzike bol nestane, al kad muzika svira ja ne furam bol nego furam ritam. Pa kad mi je sinoć Josey Wales reko koga treba upucat, došo sam kući i povratio. Jutros se probudim uvjeren da se radi o nekom strašnom idiotskom snu, sve dok na vratima nisam našo njegovu poruku da se naĊemo u onoj straćari kraj pruge na obali. Pokvaren sam i bolestan al se nikad ne bi u ovo upustio da sam znao da on hoće da smakne Pjevaĉa. Od toga me boli mozak, nikad me ništa nije gore bolilo. I sad ne spavam uopšte, leţim u sobi širom otvorenih oĉiju i slušam kako mi cura u snu hrĉe. Kad se mjesec digne i kroz prozor prodre mjeseĉina pa mi ispresjeca grudi, ja znam da to Bog dolazi da mi sudi. Niko neće u pakao što ubija policiju al ubit Pjevaĉa - to je nešto sasvim drugo. Pustim ja da mi Josey Wales ispriĉa da je Pjevaĉ licemjer i da sjedi na dvije stolice i sviju nas pravi budalama. Pustim da mi Josey Wales ispriĉa kako on planira naveliko i da je krajnje vrijeme da prestanemo bit samo getovski pijuni bijelaca što ţive u gradu i nas se oni sjete samo kad su izbori. Pustim da mi Josey Wales kaţe da je Pjevaĉ obiĉni PNP-ovski pijun što se klanja premijeru. Pustim da mi Josey Wales kaţe da se još trojcom pohvalim pa će mi bit svejedno ko je sljedeći. Pustim da mi Josey kaţe da se braća vraćaju. I da on ţivi ukući ko debeli kućni pacov i crkava od ţelje da mu ja i samo ja pokaţem zašto se ne moţe zajebavat s momcima iz Dţungle. Kad doĊe jutro, ja sam još budan i samo me to drţi. Dosta više. Zabio bi mu pištolj u šupak i spuco mu metak ko ništa. Dan provedem u krevetu a cura mi zvoca kako se ukući nema šta pojest i da ona mora na poso jer ako PNP opet pobijedi neće viš nikad pristojnog posla naći. Ja ĉekam da ode pa navuĉem pantole i izaĊem. Više se ne kupam vani na pumpi, otkad me policija onako pokupila. Sunce još nije tako jako i visoko pa je vani svijetlo i zeleno i svjeţe. Idem stazom bos, prolazim pored ograda od lima i ograda od daski i limenih krovova na koje ljudi stavljaju kamenje, betonske blokove i smeće, da ne odlete. Otišli su svi koji rade i koji traţe poso, ostali su oni što posla ne nalaze jer je ovo kraj JLP-a a na vlasti je PNP. Ja hodam li hodam. Kad stignem na kraj Dţungle, gotov je podne i ĉujem muziku i neĉiji radio. Disko. Ĉujem neko šljapkavo škripucanje, neka ţena na pumpi izakuće na ruke pere veš. Isto ko da ja nikog ne znam il su otišli svi koje znam. Josey Wales me dva pitanja pito kad smo se upoznali. Ja sam iz Dţungle hodo prema Smetljištu a on prolazi u bijelom datsunu, i stane. Ostala dvojca u autu, Plaĉko i neki što ga još nisam znao. Veli ĉuo je on da sam ja dobar s pištoljem i pita otkud to kad se zna da svako iz geta mecima samo zasipa. Ja kaţem da sam dobar jer za razliku od njih oću da ubijem jednog odreĊenog ĉovjeka. Onda on kaţe: Dobar si al ima još takih, mene zanima jesi ti gladan. Nije mi ništa moro objašnjavat, taĉno sam znao šta misli. To je bilo prije sedam dana. Otad se svako veće srećemo u straćari kraj pruge. Jednom se pojavi neki bijelac i kaţe da u pristaništu ima jedna pošiljka i da je niko ne ĉuva i šteta bi bilo da joj se šta desi, al ovo je Jamajka, jel tako? Stvari stalno nestaju. Eto to treba da znaš. Neko mora da zna Ċe ja u svemu tome budem, iako je sve to niĊe veze. Oni što kaţu da nemaju izbora samo su previše kukavice da odaberu. Jer sad je šes popodne. Još dvajs ĉetri sata i idemo kod Pjevaĉa.

Alex Pierce Gig ovog tipa ima vlastitu energiju. Evo me u Kingstonu, negdje izmeĊu diskografskih kuća

32

Studio One i Black Ark, pokušavam dokuĉiti zašto hipiji tako svršavaju na ovu scenu. Mislim, sirotinji ne preostaje ništa drugo nego da zapjeva u kakvom rock and roll bendu. Bogatunima se, s druge strane, moţe da puste kosu i zajedno se s kokama dlakavih pazuha proglase hipijima, zaboravljajući da nije isto kad imaš love da se ufuraš i isfuravaš kad hoćeš i kad nešto uradiš iz jebenog ubjeĊenja i postaneš rastafarijanac. Onda se ti takvi ispale u St. Barts, ili Maui, ili Negril i Port Maria i opiru se vlastima drmajući punĉ za punĉem. Hipiji mi oduvijek idu nakurac. Što je najgore, sad se pojavljuju i bogati jamajaĉki pizduni koji oponašaju hipije koji oponašaju raste, pa koji više kurac! Al eto, ovo je Jamajka. Ako ništa drugo, trebalo bi da svugdje ĉuješ nekog ko Big Youth i Jimmy Cliff. Ali kad stignem ovdje, nakon godinu dana, na radiju ĉujem jedino More More More, How Do You Like It How Do You Like It i pomislim kakav je ovo laţnjak pa prebacim na drugu stanicu. Kad tamo Ma Baker She Knew How to Die! Prebacim na FM radio a tamo Fly Robin Fly up-up to the Sky! Pitam hotelskog potrĉka: Pa gdje se ovdje moţe ĉuti Mighty Diamonds ili Dillinger? On me prvo pogleda kao da sam zatraţio da mu popušim, a onda mi kaţe ne prodaje svaki Jamajĉanin gudru, gospodine. Ovdje se ĉak i Abba sluša više nego reggae. Dancing Queen sam ĉuo toliko puta da osjećam da se polako pretvaram u pedera. Odsjeo sam u Skylineu, u hotelu s dominantnim pogledom na... u hotelu na obali. U Kingstonu kreneš ovom ulicom i vidiš i crnca i bijelca i mnogo, mnogo mješanaca, i svi su u istom hotelu, ili u Pjevaĉevoj kući, ili prosto na ulici. Crnac je ĉak i lik koji na TV najavljuje vrijeme. Tako i u Drţavama, je li, sve vrijeme viĊaš crnce, ali ih u stvari ne vidiš, u svakom sluĉaju ih ne vidiš kako na TV-u ĉitaju vijesti. Na radiju ih slušaš sve vrijeme, ali ĉim pjesma završi, oni nestanu. Na TV-u ih vidiš samo kad treba odigrati kakvog uhljupa ili ih natjerati da uzviknu dinamitozno! Ali Jamajka je drugaĉija. Na TV-u je evo neka Jamajĉanka. Bjelkinja, ali odavde, i upravo je postala Miss svijeta. I upravo izjavljuje da joj je Pjevaĉ deĉko i da jedva ĉeka da se vrati kući i bude s njim. Sve se bojim. U ovom gradu ima ozbiljnih ljepotica i sve boţanstveno plešu. Kad pogledaš kroz prozor, ĉak i saobraćaj nekako muzikalno djeluje. To je jedno, a onda ima i to da ljudi stalno razmjenjuju informacije o tariguzu, jer sve im se psovke oko tariguza vrte, da ih ko prevodi lijepo ne znam kako bi ih preveo. Amerikanci po ljetovalištima govore tarifgas, i misle da su kuleri kad im kosu isplete djevojka Petko (ne ona iz filma Njegova djevojka Petko; ovo je nešto drugo - neka bolesna robinzonkrusoovska pizdarija s personalnim crnim robovima, ne zezam se; kad sam to prvi put ĉuo, piće mi je ispalo iz ruku i svi su me ĉudno pogledali) i kad nauĉe priĉati kao pravi Jamajĉani, ĉoeĉe. Ovdašnji svijet pušta da sve to visi u zraku i hoda okolo kao da ih nešto pritišće, ali niko ne zaboravlja gdje mu je mjesto. Ako u hotelu popriĉaš s dovoljno ljudi shvatiš da ti se obraćaju tonom za bijelce; malo su previše ljubazni jer ih je istreniralo da budu takvi. I pošto se to svodi na pitanje rase - zajebi su neminovni. Kad je jednom neki crnac traţio hotelskog nosaĉa, nosaĉ je hladno prošao kraj njega. Da je taj crnac Amerikanac shvatili su tek kad je lik smjesta zaurlao da je to oĉito znak jebenog ĉiĉatominskog ropstvoljubstva. A ĉak je i tad nosaĉ zatraţio da vidi kljuĉ njegove sobe. Sve je potpuno isto i kad izaĊeš na ulicu - sve dok se odatle ne udaljiš dovoljno da shvatiš kako stvari realno stoje. Ali, ipak je ovo Jamajka, i mjesto je nekako prva liga. Ima dobra priĉa sa Sergeom Gainsbourgom, onim ruţnim Francuzom što stalno snima sladunjave ploĉe i voda najbolje koke. DoĊe on na Jamaku jer ošeee da vidiii rrregee, a dripci iz studija ga ismiju ko zadnjeg levata. Kao jeko ovo ţgoljavo francušĉe, u šta se on koje pizde materine ufuro. Serge kaţe ali ja sam vrrrhunskiii pop-pjevaš, a oni kaţu pojma mi nemamo koji si ti klinac, mi jebote ne znamo ni jednu francusku pjesmu osim Ţ tem. Serge kaţe: Je T’aime - to sam ţa. Onda Gainsbourg u Kingstonu postane Bog, najozbiljnije ovo kaţem. A ja jednom sjedim u Studio Oneu i zamolim nekog lika da mi donese kafu, crnu bez mlijeka, a ovaj kaţe: A? Jel ti to otpala ruka? Ako ti se pije kafa, ustani i donesi jebla te ona. Klasika, ĉovjeĉe. Mene su ovamo poslali da pratim Micka Jaggera, ali za Black and Blue sigurno niko neće reći da je neshvaćeno remek-djelo, ni za deset a ni za dvadeset godina, i to sam jasno rekao i objavio. Jebem i njega i Keefa kako god okreneš i jebem tupava traĉerska sranja iz Random Notes Rolling Stonea. Ovdje se nešto gadno petlja, a malo mi fali da raspetljam šta. Ĉisti “Armagideon Time”, najozbiljnije kaţem. Najţivlja, najvitalnija muziĉka scena na svijetu samo što ne eksplodira, pri ĉemu ne referiram na top-liste. Pjevaĉ ima na umu nešto mnogo više od mirovnog koncerta. Nisam ja od juĉe, nekoliko

33

godina se već motam i po donjem i po gornjem gradu i trebalo je nemalo ubjeĊivanja da nisam neko glupo bijelĉe, ali ljudi su skontali i poĉeli zaista razgovarati sa mnom. Onaj kingstonski šonjo na recepciji pojma nema ko je Don Drummond, a drţi mi govore o New Kingstonima, kao osim njih mi ništa više ne treba. A ima još nešto, nisu Jamajĉani samo ovi što rade u hotelu, Jamajĉani su i oni što bijeli što tamnoputi muškarci koji dole u restoranu non-stop piju rum a koji, ĉim ugledaju foto-aparat, najprije pitaju jesam li iz magazina Life a onda mi savjetuju gdje da ne idem. Da je po njima, završio bih u klubu Liguanea gdje se sluša jebeni Disco Duck i gdje bogate dosadnjakovićke s tenisa skoknu na ples. Kad kaţem da bih ja radije u klub Turntable, svi zinu od ĉuda, a još se više zaĉude kad ih ne upitam kako da do tamo doĊem; a ne pitam jer znam da ne znaju. Prije par sati upitam konsijerţa: Gdje je jam session? On kaţe, doslovce, i nimalo se ne zezam: “Gospodine, ošta vam je da se miješate s otim elementima društva?” Malo mi je falilo da mu kaţem napuši se kurca frajeru, de se dozovi. Ali ova priĉa, ovo je već nešto. Vozim se ja taksijem do hotela a taksista me pita kladim li se ja na konje. Ja nisam od tog posla ali on jest, a koga je lik prije par sedmica vidio na trkalištu? Pjevaĉa. Pjevaĉa s dvojicom likova od kojih je jedan neki Papa-Lo. Ja malo pronjuškam oko tog Papa-Loa. Kad tamo reketiranje, iznuĊivanje, pet optuţbi za ubistvo, samo jedno suĊenje, i tad je bio osloboĊen. Rukovodi divljim naseljem zvanim Grad Kopenhagen. Dakle, Pjevaĉ je tamo bio s dvojicom bandita iz politiĉke partije koju on navodno ne podrţava ali se on i ovaj lik sve u šesnaest druţe kao stari školski drugovi. Narednih nekoliko dana Pjevaĉa viĊaju s Krimosom Šerifom, kumom Osam Traka, naseljem koje kontroliše druga partija, suprotna strana. U istoj sedmici dvojica glavnih mafijaša, dvojica ljudi koji praktiĉno kontroliraju zaraćene strane donjeg Kingstona. Moţda ih Pjevaĉ nastoji pomiriti? Mislim, ĉovjek je pjevaĉ. Ali stvar je u tome što je meni odavno jasno da u Jamajci niko nikad nije samo nešto. Namirisao sam da se ovdje nešto kuha. Jesam spomenuo da se ovdje za dvije sedmice odrţavaju izbori? Ali ako su i njujorški bijelci nešto namirisali, to će reći da je trag već star. Sa mnom je u avionu bio onaj mali šupak Mark Lansing; debelo se trudio da me ne primijeti. Baš me ĉudi! Govno od reţisera koji filmove pravi tatinom lovom dolazi na Jamajku da snima koncert za mir. Tvrdi da ga šalje diskografska kuća. Moţda ga i šalje, ali kad se takav tupavi drkadţija bez ikakvog relevantnog iskustva odjednom pojavi da u Jamajci snima koncert ovakvih razmjera, meni mozak fasuje proljev. Moj taksista samo ĉeka da skupi dovoljno love pa da se ispali odavde. Smatra da bi Jamajka, ako opet pobijedi PNP, mogla postati još jedna komunistiĉka republika. To ne znam, al zato znam da su sve oĉi uprte u Pjevaĉa, kao da mnogo toga zavisi od toga šta će on. Sirotić bi vjerovatno samo da izda naredni album s ljubavnim pjesmama i da svrši s tim. Moţda i on osjeća - svi to osjećaju - da Kingston kljuĉa. Konsijerţ već drugu noć zaredom spava na recepciji. Ne mora mi ništa reći, vidim mu to po kesama ispod oĉiju. On bi se vjerojatno drţao priĉe o izgaranju na poslu, ali kladim se da se noću ne vraća kući naprosto zato što ga je strah. U maju je na lokalnoj TV neki lik po imenu William Adler izjavio da u ovdašnjoj ambasadi SAD radi jedanaest agenata CIA-e. Do juna je sedam sluţbenika te ambasade napustilo zemlju. O ĉemu priĉamo? U meĊuvremenu Pjevaĉ, koji nikad ne mlati praznu slamu, pjeva da raste ne rade ni za kakvu CIA-u - Rasta don’t work for no CIA. U Jamajci je i inaĉe 2 + 2 = 5, ali sad eto dogura i do 7! A svi se odriješeni konci spliću oko Pjevaĉa, kao omĉa. Trebalo je danas vidjeti njegovu kuću, obezbjeĊenje kao Fort Knox, niti ko ulazi niti ko izlazi. A ne ĉuva ga policija nego grupa siledţija koja se, kako saznajem, zove Echo Squad. Odred Eho, a u zadnje vrijeme su svi neki odredi, kolektivi i garde. A pred kućom mu je danas ĉitav dan ĉekala neka nesretnica, vjerovatno tvrdeći da ima njegovo dijete, ili tako nešto. Moţe li Lansing ući? Pošto kaţe da snima koncert za diskografsku kuću, mora da nešto snima i iza kulisa. Problem je u tome što, ako mislim išta saznati, s tim drkadţijom moram biti pristojan. A to nikako ne mogu. Nastojim da ne pokaţem koliko mi je do ovoga stalo. Imam dvadeset sedam godina a majka me već šest, otkako sam završio koledţ, zapitkuje kad mislim prestati s komunjarskim muvanjem pa naći pravi posao. Impresioniran sam što je ĉula za komunjare ali “muvanje” mora da je ĉula od moje mlaĊe sestre. Majka mi je uvjerena da mi treba ljubav neke dobre ţene, po mogućnosti ne crne. Nije iskljuĉeno da sluti da ja stvarno ne znam kud bih sa sobom. Meni se ĉini da ja sebi pokušavam dokazati da nisam tek jedan od onih bijelaca što okolo lutaju traţeći nešto smisleno ĉemu mogu pripadati jer, jebiga, nakon Nixona i Forda i Pentagonskih dokumenata i jebenih Carpentera i Tonyja

34

Orlanda i Dawn ne znam da je ostalo išta u šta ĉovjek moţe vjerovati, ukljuĉujući - Bog sami zna - i rock-and-roll. Dok se motam po Zapadnom Kingstonu, rudiji me ostavljaju na miru jer znaju da nemam šta izgubiti. Moguće da sam ja samo stupidni balavac koji kuka na svijet. Mislim da imam problema a nikakvih problema nemam. Kad sam prvi put došao u Jamajku, sletjeli smo u Montego Bay i odvezli se u Negril. Ja i jedna cura ĉiji je tata bivši vojnik. SviĊalo mi se što ona pojma nema ko su The Who nego sluša The Velvet Underground jer je odrastala u vojnoj bazi, s malim Nijemcima. Nakon nekoliko dana, nije baš da sam osjetio da mi je ovdje mjesto, ništa tako sladunjavo, ali imao sam utisak, moguće da sam i sam sebe u to uvjerio, ali imao sam osjećaj da mi nešto govori: Sad se moţeš zaustaviti. I ne, nisam poţelio da ţivim ovdje. Mi sjećam se da sam se jednog jutra probudio, upravo u trenu kad je temperatura konaĉno pala, govoreći: U ĉemu je fol? Moguće da sam mislio na ovu zemlju, a moguće i da sam mislio na sebe. Bivam previše proziran. Bolje mi je da mislim šta to u ovoj zemlji pulsira i samo što ne eksplodira. Za dvije sedmice su opšti izbori. CIA skvotira u ovom gradu i svojim glomaznim dupetom svuda ostavlja zabrinjavajuće otiske hladnog rata. Moj magazin od mene ne oĉekuje ništa osim par paragrafa o onome što snimaju Stonesi, upotpunjenih samo stupidnom fotkom Micka i Keefa sa slušalicama napola uha te kakvim Jamajĉaninom u kadru, tek radi boje. Ma ko ih jebe. Mene zanima kakvu igru igra Mark Lansing. Nema taj pizdun dovoljno pameti da sam smisli ĉitavu ovu muljaţu. Sutra opet moram do Marleyja. Mislim, imali smo dogovor. Kao da to u Jamajci išta znaĉi. I ko je uopšte taj William Adler?

Josey Wales Plaĉko je ĉovjek koji ima priĉa na bacanje. I svaka mu priĉa poĉne smijehom jer je Plaĉko ĉovjek koji voli šalu. Na to te i upeca, šala je tu samo udica. A kad te upeca, ĉovjeĉe, svuĉe te u najcrnji, najcrveniji, najvreliji ponor pakla koji moš zamislit. A onda se samo smije, zavali se i gleda kako ćeš se iskobeljavat odande. Samo mu Electric Boogie ne spominji. Jel ovo normalno? Sjedim u baru i gledam kako ţene plešu, muški gledaju, muzika svira, a šta ja radim? Razmišljam o Plaĉku. Nikad prije Dţungla nije stvorila rudija ko Plaĉko, a neće ni kasnije. Nikad takav nije ţivio u Balaclavi prije pada 1966. Plaĉka je mater slala ĉak i u srednju školu. Malo se zna da je Plaĉko poloţio tri predmeta za maturu: engleski, matematiku i tehniĉko crtanje i da je ĉito debele knjige daleko prije nego što ga je Babilon poslo u zatvor. Plaĉko je toliko ĉito da se nakro naoĉala i naoĉala dok nije našo koje su mu dobre. Ko god ugleda rudija s naoĉalama, odmah pomisli da u toj glavi nešto ima. Ona ţenska što mu je rodila klinca ima dobar poso u bescarinskoj zoni samo zato što je u istoriji bescarinske zone jedino ona poslala pravu pravcatu prijavu za poso, koju je naravno napisao Plaĉko a ne ona. E sad, svaka Plaĉkova priĉa ima uvijek istog heroja, a to je Plaĉko, osim ako nije onaj što mu i sad šalje pisma, lik o kojem on ne prestaje da priĉa, te ĉovjek koji je uradio ovo, te ĉovjek koji je reko ono, te ĉovjek koji ga je nauĉio ovo, i kome je uz malo koke il još manje horsa pustio da mu uradi ono, i obojici je bilo dobro. Plaĉko o tom liku priĉa ko da ga boli kurac ko će šta pomislit, jer svi znaju da je Plaĉku skokat dijete ocu pred oĉima ko hljeba se najest, i još bi oca natjero da djetetu odbrojava zadnjih pet udaha. Samo mu Electric Boogie ne spominji. Plaĉko ĉak i o Pjevaĉu ima priĉu. Ĉovjek ne moţe na svakog obraćat paţnju, naroĉito ako je na nekoj svojoj misiji al to Plaĉko s nekog razloga shvata vrlo liĉno. Hiljadu devetsto šezdeset sedma a Plaĉko je deĉko iz donjeg grada, s Crossroadsa, iz kvarta u sredini, izmeĊu gornjeg i donjeg grada, kloni se nevolja i nada se da bi s matematikom, engleskim i tehniĉkim crtanjem mogo šegrtovat kod kakvog arhitekte. Nije se Plaĉko ni tog dana zaboravio poĉešljat. Imao je na sebi sivu košulju i teget pantole što mu je mater kupila za crkve. Zamisli sad Plaĉka kako prolazi kroz Crossroads ko glavni pijetao, poskakuje u onim svojim cipelama rocksteady, drĉi se malo previše za nekoga iz donjeg grada. Zamisli Plaĉka koji izgleda drukĉije od svih ostalih, zato što za razliku od svih ostalih on zna gdje ide. Kad je skreno lijevo prema pozorištu Carib, naleti na masu policije. Dva kamiona puna policije i jedan policajac zgrabi Plaĉka a drugi ga odvali kundakom; kad je pao na zemlju, treći ga šutne. Na

35

Sudu za oruţane napade policija rekne da se Plaĉko opiro hapšenju i s predumišljajem ranio dva policijska sluţbenika. Sudija kaţe: Optuţen si po jednoj taĉki za pljaĉku zlatare Ray Chang u Crossroadsu i za ranjavanje s predumišljajem, kako se izjašnjavaš? Plaĉko kaţe da on pojma nema o nikakvoj pljaĉki, a policija kaţe da ima svjedoka. Plaĉko kaţe ništa vi nemate, nego uhapsite prvog crnca koji naiĊe gornjim gradom tako je i Marcus Stone iz Kopenhagen Cityja u zatvoru zbog ubistva koje se desilo ĉetrdeset i osam sati nakon što je on uhapšen. Tu zakon ispada il glup ili korumpiran ako ne i jedno i drugo. Sudija mu dadne šansu da otkrije sauĉesnike. Plaĉko kaţe nema nikakvih sauĉesnika jer se nikakav zloĉin nije ni desio. Plaĉko je bio nevin ali nije si mogo priuštiti advokata. Sudija mu odvali pet godina u Opštem zatvoru. Dan prije zatvora Plaĉka posjeti policija. Mi iz Kopenhagen Cityja, Dţungle, Reme i Waterhousea nismo s policijom raja. Al njemu policija pokaţe šta ga ĉeka u zatvoru. Plaĉka ĉak i tada, nakon presude, još drţi nada jer mu je mater bila ţiva i bio je poloţio tri maturska ispita i moglo je od njega nešto bit. Plaĉko je mislio moţe se nosit s njima; oni imaju vlast, al on je bio u pravu. Mislio je da je svima jasno da deĉko s naoĉalama sigurno nije rudi. Plaĉko je ĉak i tad mislio da će Bog svakog trenutka izbaviti Danijela iz lavlje špilje. Šest policajaca, od kojih jedan kaţe Plaĉko, došli smo da ti nešto dadnemo. Plaĉko se tad još uvijek zvao William Foster, al policija mu rekne da plaĉe ko curica. Plaĉko, koji je vazda bio mudroser kad bi mu mudrije bilo da šuti, kaţe onom liku da jest da je on zgoĊušan al i dalje stoji da to nije ulaz nego izlaz. Ovaj zamahne pendrekom i isprve mu ne slomi lijevu ruku al je slomi izdruge. Policajac kaţe ima da hin svihu odaš te svoje sauĉesnikove. Plaĉko urla od bola al i dalje ne zatvara mudroserska usta. Misliš zar sauĉesnike? kaţe on. Policija kaţe znamo mi kako ćeš propjevat, a znaju da Plaĉko nema šta reć, to su bili oni isti što su ga i pokupili jer šta ima getovski peksin diskutovat i to onako pristojno obuĉen ko sad on tu nešto, a zapravo je lopov i zloĉinaĉka prokletinja što pristojnim ljudima krade odjeću i crnaĉki gadovi ne smiju zaboravit gdje im je mjesto. Razbiju mu lijevo staklo od naoĉala, i Plaĉko ga nosi i dan danas, a moţe ga zamijenit kad hoće. Odvedu ga u sobu koju dotad nije vidio. Skinu sve s njega, ĉak i gaće, i sveţu ga za krevet. Kaţe mu policajac: Znaš ti pizdo šta je to Electric Boogie? Onda mu jedan priĊe s kablom koji strgne s tostera. Pa s kabla razdvoji dvije ţice. Još ćeš ispast peder kaţe jedan policajac onom koji dograbi Plaĉkovu kitu i jednom mu ţicom obmota glavić. Onda onaj kabl ukljuĉe u struju. Ništa se tad ne desi, al se desi kad mu onom drugom ţicom poĉnu ticat prste, desni, nos, bradavice i šupak. Nikad mi to Plaĉko nije reko, al ja znam. Plaĉko je za zatvor bio nešto novo. Ĉovjek sništen prije, a ne nakon što su ga zatvorili. Ĉuo sam da su mu se prve sedmice u zatvoru svi sklanjali s puta jer je ranjeni lav daleko opasniji od zdravog i ĉitavog. Mogo ga je smaknut ko je htio al ko god da je probo, otišo bi dovraga skupa s njim. Plaĉko je u stanju ĉitav razgovor oĉima obavit. Onda ko i sada, što je jedan od razloga što se s njim najbolje radi. Kad on stoji na jednoj a ja na drugoj strani prodavnice, dovoljna su dva miga i jedno piljenje da se dogovorimo - on preuzima zadnji ulaz a ja kasu i puca se na svakoga ko mrdne kolko da pantole namjesti il zavuĉe ruku u tašnu. Plaĉko na pištolju ima pet recki slijeve strane, a zdesne nijednu. Svaka recka - jedan policajac. I... - Hej! Hej, Josey! Vrati se, brate, potreban si dole na planeti Zemlji. - Plaĉko? Kad doĊe ti? Ne znam da sam vidio da ulaziš. - Nema evo ni minut. A ti misliš da je pametno da u ovom baru tako sanjariš? - A što ne bi? - A? Ma nako, haveru. Takvi ko ti se svakako ne moraju ĉuvat kad ih drugi ĉuvaju. - A što ti tek sad dolaziš? - Znaš mene, Josey. Nema tog puta Ċe neću nać prepreku. A Ċe si ti odluto? - Na Pluton, baš daleko. - Znam. Ţene s jednom sisom i dvije pice? - Jok, ĉovjeĉe, više nalik na Planetu majmuna. - Mogo si se onda i natać dvojici majmuna, pošto... - Nemoj mi opet o toj pizdariji da je ĉovjek posto od majmuna, Plaĉko. - Ko to kaţe? - Tvoja ateistiĉka evolutivna idiotska braća nioĉem drugom ne priĉaju. - Jašta, ĉovjeĉe, ja i vrhunski Charles Darwin. Od braće, niko nije nastao od majmuna. Osim

36

moţda Šaljivdţije, njega mora da je okotila ţenka gorile. - Plaĉko, ovo ti je ĉista pizdarija. - Šta? Šta? - Brate, priliĉno sam siguran da sam imo više od pola pive. - E nek si mi reko. - Pa jesi mi stvarno popio pivu, pizdo? - Uĉinilo mi se da tebi nije od neke koristi. Kako je ono govorila baka? Šta predugo stoji sluţi dva gospodara. - A zna li baka da piješ što ĉovjek pljucne u svoju ĉašu? - Bez zajebancije, Ċe si to ti bio odluto? Plaĉko priĉa i više no obiĉno. Moţda je do ovog bara gdje piće razveţe jezik svima osim meni. On zna da mrzim kad je razvaljen dok smo usred posla. Garant će reć da mu bijelo omekšava rubove, al tu pizdariju je ĉuo od onog bijelca što je zbog droge zaglavio u ćuzi dok ga nisu izvukli njegovi iz ambasade, ako nije u kakvom filmu, u svakom sluĉaju ni ne zna šta to koji kurac znaĉi. Kad je ovakav pobije se i kad nema nikakvog razloga za tuĉu. I spuca ga paranoja gore nego Judu kad je izdo Isusa pa se krio. - Hej, Josey, jel ti ispred datsun? Onaj tamo lik. Tri sata. - Šta, o ĉemu priĉaš koje pizde materine? I kakve to veze ima s mojim datsunom? - Onaj lik, tri sata. - Kolko sam ti već puta reko da mi ne prosipaš ta sranja iz ameriĉkih filmova? - Dobro de, pizdo. Lik desno iza tebe - ne gledaj. Visok, taman al nije zgodan, usne mu vise ko ribi, stoji za šankom i ni s kim ne priĉa. Evo već treći put pogledava vamo. - Morebit mu se sviĊaš. Plaĉko me oštro pogleda. Na tren pomislim sad će izvalit neku glupost i natjerat me da ga ispsujem. Al Plaĉko je zaradio pravo da radi šta hoće, pa ĉak i te sodomitske rabote. Priĉa on o tome non-stop, al nekako indirektno, ko Ezopovu basnu, il zagonetku, il pjesmicu. Zna on to oblikovat i ukalupit da zvuĉi grĉki, njegove rijeĉi, ne moje, ja ni ne znam koji će tu kurac Grci i Ċe to ima veze išĉim. Al to ni sluĉajno ne znaĉi da on ţeli da mu ko odgovori na isti naĉin. Nešto se ĉudno desi kad ti neko drugi kaţe nešto o tebi, nema veze što ti to već znaš. - Ĉovjeĉe, zajebi tog pedera - kaţe on. Ja sam sebe nagazim. - Onaj nas lik gleda. - To kokain iz tebe govori. Naravno da nas gleda. Da sam na njegovom mjestu, ja sa sebe pogleda ne bi skido. Evo šta se njemu sad premeće po glavi. Prvo je, ko i svak ovde, prvo prepozno mene, a onda tebe. Sad stoji tamo i misli: Koga su došli skokat i kolko im još treba da ga ubiju? I jel da sad ovde kuliram il da odma zdušim ko piĉka? Ne moram ga ni gledat a znam da jednom rukom drţi piće a drugom kucka po šanku. Gledaj kojom će brzinom odvratit pogled ĉim se ja okrenem, jedan, dva, tri... sad. - Haha, samo što nije prosuo vlastito piće. Brate, morebit je lik policajac. - Morebit da prestaneš pipkat svoj jebeni pištolj. Imaš ĉitava dvadeset dva dana boţićnih praznika da dodaš još koju recku. Plaĉko se prvo zabulji u mene a onda prasne u smijeh. A s Plaĉkovim se smijehom ništa ne moţe mjerit; poĉne ko teško disanje a onda najednom, a nikad ne znaš kad, eksplodira kroz ĉitavu sobu. Ko je ovog malog crnca nauĉio da se tako smije? Razleti mu se smijeh okolo i odjednom se svi poĉnu smijat, a niko nema pojma zašto. - Piĉi paranoja ovih dana više no inaĉe. - Zato što misliš da je sutra nešto specijalno. A sve je isto ko i svaki dan. Znaš li ti, Plaĉko, što sam tebe izabro, jel znaš zašto? Zato što mi nema ništa mrţe od ljudi što govore samo o onome što su namjerili. Zato ni ne vjerujem politiĉarima jebote. Svaki samo priĉa šta namjerava. - Pazi da ti politiĉar kad ne uĉini kakvu uslugu jer će gledat... Rekoh li ja tebi ikad kako sam naletio na Pjevaĉa? Bar deset hiljada puta, al ošutim. Ima stvari koje Plaĉko mora ispriĉat deset, sto, hiljadu puta - sve dok više ne bude imao potrebe da ih priĉa. - Nisi, nikad u ţivotu. - Treće godine odsluţenja...

37

Tako on uvijek zove godine provedene u zatvoru: odsluţenje. - Tri godine. Odvedu nas na plaţu Port Henderson. - Jel to tjeraju zatvorenike da plivaju? Ja bi zbriso ko išta. - Ne, ne, ne. Vodilo nas tamo da radimo, tjeralo ljude da obaraju drveće. Al imaš ti pravo, trebo sam onom sabljom ĉuvaru otcaparit glavu. Elem, brate, mi tamo radimo kad eto ti Pjevaĉa s nekim svojim drugom. Pogleda me Pjevaĉ i kaţe: Svi se mi ovde borimo za tebe, kontaš? A ja ga gledam i shvatam šta mi govori, kako ne bi? Govori mi da se on bori za moja prava! Moja! A on se samo nasmije i odšeta. Odonda ne mogu smislit tog pizduna. On Pjevaĉa stvarno ne moţe smislit. Al prava priĉa veze nema s Plaĉkom. On je mislio da se ona dvojica njemu obraćaju pa se sav ozario; Plaĉko je bio spreman da pohrli prema njima, bez obzira na ĉuvare. A onda je shvatio da se Pjevaĉ ne obraća njemu, nego liku pored njega. A s nekog razloga ga ni ona devetorepa maĉka, ni kundaĉenje, ni zapišana riţa nakon što se posebno zamjerio nekom straţaru nisu pogodili tako kao ovo. Od ovoga mu je krv prokljuĉala. A ništa se nije desilo, ali Plaĉku nekako treba da jest, i treba mu da to ovako završi. Mene baš briga, sve dok on ima potrebu da trzne pištolj kad meni zatreba. - Već nas svi ĉekaju tamo kraj straćare; vrijeme je da krenemo - kaţem ja. - To jest svi osim Bum-Buma. Uzmi moj auto i idi po njega. On ĉitav dan motri onu kuću. - Jašta, brate, jašta. Bum-Bum Jebeno kad ti ukuću uĊe pištolj da s tobom ţivi. Prvo to skontaju oni što su s tobom pod istim krovom. Ţena kod koje ţivim namah promijeni priĉu. Svako promijeni priĉu ĉim ti u pantolama vidi dodatnu gutu. Al nije samo to. Kad ukuću uĊe pištolj, nije da zadnju rijeĉ ima onaj s pištoljem, nego zadnju rijeĉ ima pištolj. Pištolj stoji u priĉi izmeĊu muţa i ţene, ne samo u ozbiljnoj priĉi nego i kad je nešto bezveze. - Gotova veĉera - kaţe ona. - Nisam gladan. - Dobro. - Kad ogladnim, podgrij mi veĉeru. - Razumijem. Kad pištolj uĊe ukuću, ţena kod koje ţiviš više se ne ponaša isto, nije baš hladno, al nekako svaku rijeĉ mjerka, sve odvagne pa tek onda kaţe. Al pištolj i s vlasnikom priĉa; prvo mu kaţe ja sam nešto što se nikad ne moţe imat, a drugo da je vani masa likova što nemaju pištolj a znaju da ga ti imaš, pa će jednom noću ko Nikodim doć i samo ga uzet. Pištolju niko nikad nije vlasnik. Što ti postane jasno tek kad mu ti budeš vlasnik. Kogod ti ga dadne taj ti ga moţe i uzet. Nikad ne znaš ko će kad pomislit da je taj pištolj za njega pa taman i da mu je jasno da je pištolj pod tvojom kontrolom. I onda taj neko ni ne spava sve dok ga ne dobije jer ni ne moţe da spava. Gora je glad za pištoljem nego glad za ţenom jer ţena bar morebit jednako gladna za tobom. Ja više noću ne spavam. Bdijem u dubokom mraku; motrim ga, gladim ga, gledam i ĉekam. Dva dana nakon što Papa-Lo ode, mi ĉujemo da je on u Engleskoj s Pjevaĉem na turneji. Pukne priĉa da je u isto vrijeme u Englesku otišo i Šaljivdţija, al Ċeš bit siguran šta je istina a šta nije kad su zadnjeg cinkaroša razapeli nasred Smetljišta. Onaj što u geto donosi oruţje kaţe da nas te noći ĉeka još, u kontejneru na kom piše Mirovni koncert. Nas trojca odemo u pristanište kad tamo sve pusto ko da je tuda maloprije projaho Clint Eastwood. Kranovi ne rade, reflektori iskljuĉeni, nema ţiva roba, samo voda zapljuskuje dok. Kontejner otvoren i ĉeka. Plaĉko nas doveze pravo do njega u datsunu od Joseyja Walesa. Ja, Plaĉko i Pegla napunimo gepek i zadnje sjedište s tolko municije da ni ja ni Pegla nismo mogli stat u auto kad je Plaĉko kreno. On mi dadne lovu za taksi, al taksiji u geto neće ni u po bijela dana a kamoli poslje policijskog sata, pa mi uzmemo lovu i kupimo sebi prţene piletine Kentucky i skontamo da kasirka samo ĉeka da mi odemo pa da zatvore - al ih trta da reknu. Isti onaj bijelac što se zezo za frouser nas je te noći uĉio da pucamo. Iz geta doĊe masa ljudi i bijelac se jednom od njih nasmiješi i kaţe: Štima, Tony? A Tony šuti ko zaliven. Ovaj nikome ne kaţe da se on i Tony znaju još iz naše male škole u Fort Benningu, al niko to pojma nema, ko ni to da je Tony ikad išo u kakvu školu. Ovaj postavi metu i kaţe mi pucaj. Onda me onaj što u geto donosi

38

oruţje pogleda i nasmiješi se. Plaĉko bijelcu priĉa kako je Papa-Lo smekšo al bijelac ne konta pola od onog što Plaĉko govori. Samo klima glavom i govori: Kontam! a onda pogleda u Joseyja Walesa da mu on sve to sporije prepriĉa al se i onda preglasno smije a i to kad ništa nije smiješno. Joseyju Walesu se na faci vidi da je sve ljući i ljući jer svi znaju kako se on ponosi što dobro priĉa. Onaj bijelac kaţe da se on bori za slobodu od totalitarizma, terorizma i tiranije, al niko ne zna što mu to znaĉi. Ja gledam one ostale, ima dvojca od mene mlaĊa a petorca starija a tu spadaju Demus i Plaĉko. Svi smo tamni i niko se ne ĉešlja. Ko u vojniĉkim a ko u štofanim pantolama a ko u farmerkama, al sve su podvrnute do ispod koljena i svima nam iz zadnjeg ljevog dţepa viri marama da izgledamo u folu. Neki imaju kape a neki nemaju jer kape nose raste a raste se izgleda okreću socijalizmu. Socijalizam je još jedan izam a izmi su ĉak i Pjevaĉu tako dozlogrdili da je o tome i pjesmu napiso. Onda onaj bijelac priĉa kako su neki ljudi slatkorjeĉivi kad treba zadobit mase i kako se totalizam uvijek dešava uz saglasnost masa a mi sve klimamo glavom ko da nam je sve to jasno. On devet puta kaţe haos. Kaţe kako će nam zemlja jednog dana zahvaljivat a mi sve klimamo glavom ko da nam je sve jasno. Al Josey Wales garant ima u glavi nešto više od ovog posla sa strankama. Ja nešto kontam kako on uvijek nekako tukne iako ga ţena oblaĉi. Tukne na bijeli luk i sumpor. A kad nam još jednom pokaţu kako se puca, Josey Wales kaţe idemo u Remu jer se oni tamo nigeri ponašaju kako ne treba. A ti baš našo te nigere pune sebe, kaţe bijelac i smije se dok odlazi u svom dţipu. Opet ta Rema, izmeĊu JLP i PNP, izmeĊu kapitalista i socijalista. Josey Wales bijelcu kaţe da on nije niĉiji ist, da je on od sviju njih pametniji i da će radit šta treba sve dok oni njega u Miamiju ostavljaju na miru. Bijelac kaţe da pojma nema o ĉemu to Josey Wales truća al se onda nasmije tako ko da s vragom dijeli neku tajnu. Priĉalo se da svijet iz Reme gunĊa što JLP u Grad Kopenhagen ulaţe pare i usoljenu govedinu i kanalizaciju a za njih ne radi baš ništa pa da je morebit vakat da oni zaprave priĊu PNP-u a Osam Traka pretvore u Devet Traka. Sve mi to priĉa Plaĉko dok idemo do one straćare na prugi. Priĉa mi i dok miješa bijelo s eterom i grije nad upaljaĉem. Onda bijelo ušmrĉe kroz nos al prvo i meni malo dadne. DoĊemo u Remu datsunom. Ja za kvaku da otvorim vrata, kad vrata skroz mekana a zrak mi guli kroz kosu i ko da mi dvjesta ţenskih prstiju pipka bradavice i kontam mora da je vako ţenama kad im cuclaš sike a glava mi teška bistra nema je - isto da bezglav hodam, a kad se vrati, glava mi balon a mraĉna ulica sve mraĉnija i ţuto svjetlo ţuće i skroz me ona cura ukuĉi preko puta napali al u gaćama šav ne puca jok i jebiga jebiga jebiga moram jebat jebat jebat sve ţene na svijetu i izjebaću Miss Jamajke tako da ne zna jel došla il pošla i kad joj iz koke izaĊe beba i nju ću jebat i kad ovaj obaraĉ povuĉem ima cijeli svijet da ubijem. Ja bi da jebem al mi se ne diţe. Ne diţe mi se! Ne diţe mi se! To je do slobodne baze. Il morebit do bijelog. Il do horsa. Pojma nemam. Ne znam koji mi je kurac a i ovom bi autu valjalo da stigne Ċe je kreno a ne da se vuĉe ko puţ i sad bi ja širom otvorio vrata od auta pa iskoĉio i otrĉo tamo Ċe treba i nazad pa onda opet i trĉo bi brzo ko da letim i sve bi jebo jebo jebo al mi se ne diţe! Ne diţe mi se! A radio mi u glavi svira neku fantazija melodiju što nikad ne puštaju na radiju i sad ja drţim ritam, i to koji divlji ritam! a osjete ga i ostali u autu i ja gledam Plaĉka koji gleda mene i znam da bi ga mogo s jezikom poljubit i upucat ga što je peder i smijemo se i smijemo a auto pukne u brdo a mi svi osjećamo ko odosmo gore u raj, ne, da, raj, leti datsun a meni glava balon i onda pomislim na Remu i kako oni tamo moraju nauĉit lekciju i oću da je nauĉe tako dobro da zgrabim M16 i stišćem ja al u stvari bi da zgrabim s ulice nekog malca i zavrćem mu vrat i zavrćem sve dok ne pukne i onda bi mu se i krvi napio i razmazo po licu i reko ko je sad pizda u vanrednom stanju jebalo vas under heavy manners i ja bi jebo jebo jebo al mi se ne diţe! Ne diţe mi se! a datsun zacijuĉe. I mi svi iskoĉimo prije neg Plaĉko išta kaţe i otrĉimo ulicom a ulica mokra i ulica je more i ne, ulica je zrak i ja letim ulicom i ĉujem svoje korake ko da su neĉiji tuĊi što klapću po trotoaru ko pucnji iz pištolja a onda sam u drţavnom kinu s Joseyjem Walesom jer se Harry Callahan vratio s Istjerivaĉem pravde i ostalim ljudima jer su deĉki s pištoljem ljudi a ne deĉki, i svaki put kad Clint Eastwood upuca deĉka, Josey Wales pjeva narode jesi spreman? A mi pjevamo: Pogni! O, Gospode, i pucamo dok u platnu ne ostane samo rupa i sve bude puno dima. I svi bi pobjegli iz kina al znaju bolje im je da vrte film nego da im mi doĊemo u operatersku sobu. Ja se sjetim sebe na poljima Reme a ne u kinu i onda opet opalim u platno i pucamo ukuću a prodavnica je još otvorena i ljudi trĉe i vrište. Tako je, pizde, trĉite što vas noge nose jer je došo pištoljdţija kok-kok-bum-bum-eh! i svi pucamo da ubijemo i pravo sam ljut al bi idalje da jebem jebem jebem i ne znam zašto mi je tako stalo

39

da jebem a ne diţe mi se pa otrĉim do jedne od cura i proderem se ubiću te i zgrabim je i ţelim al onda Plaĉko mene zgrabi, tresne me pištoljem posred lica i kaţe šta ti je kojeg kurca? Samo me opominje nije to ništa al ja bi i njega da ubijem al on već daje znak da se ide jer kako god da su ovi u Remi siromašni, imaju bar neki od njih pištolje, al koga briga za pizde iz Reme? Od mene se meci odbijaju ko od Supermena. Ima da Supermenu skinem S s prsa i Batmenu B sa stomaka. Vidimo nekog maka i zaganjamo ga, al on nestane ko miš u rupi što se samo za miša otvori a ja se tom pederu proderem da izaĊe i umre ko ĉovjek, ja bi najstrašnije da ga ubijem, oću da ga ubijem ubijem ubijem a onda izaĊe neki pas i ja potrĉim za njim jer bi i tog psa da ubijem, moram ga ubit, ubiću tog psa, ubiću tog psa! Josey Wales i ostali trĉe prema autu i usput obore nekog malca i šutaju ga po leĊima i bradi i šupku govoreći da je to za sve pizdune iz Reme što misle da se tek tako prelazi u PNP, i nek im kaţe da pištolje mi imamo i da znamo šta oni rade, i opet izbubaju malca i on otrĉi a ja za njim da ga upucam a Plaĉko me gleda i ja bi i njega da upucam, luĊaĉki bi da ga upucam i upuco bi ga sad evo sad i sad al Plaĉko kaţe pizdo ulazi u auto jebote il će te ovi ovde tako napunit mecima da ćeš zviţdat na povjetarcu a ja ne znam jer kad mi se prijebe, oću da jebem, oću da jebem jebem i jebem a kad oću da ubijem oću da ubijem ubijem i ubijem i sad kad neću da umrem, strah me strah me i strah a nikad me tako nije bilo strah i srce mi pravo tuĉe ko ludo. Al uskoĉim na zadnje sjedište i sve mislim na pucnjavu i kako mi je bilo više neg dobro al i kako mi je bilo više neg dobro pa mi onda više i nije bilo baš tako dobro. Kad odem iz tog ribarskog grada bez da ikog ubijem osjećam se kako se neki osjećaju kad neko umre a nemam pojma zašto. Nemaš se tu šta osjećat al eto ipak. A mrak nikad nije bio tako mraĉan a voţnja nikad duţa iako nije tako daleko i znao sam da je Plaĉko ljut na mene i mislio sam ubiće i mene i sve ostale a cijeli Grad Kopenhagen siv i rĊav i prljav i odvratan mi je a ne znam zašto jer jedino njega i znam i ne mogu mislit na ništa drugo nego kad sam onu stvar pušio sve je izgledalo dobro i svaka ulica lijepa i svaku sam ţenu htjeo karat i kad sam ono puco mogo sam ubit svakoga i boljeg ubistva ne bi bilo na svijetu al sad nemam najbolje ubistvo i crveno nije najcrvenije ni plavo najplavlje ni ritam nije najdivniji ritam i zbog svega toga sam još tuţniji i još nešto što ne znam šta je i samo jednu stvar ţelim. Da se opet osjećam dobro i to odma. Sad i odma. A Papa-Lo izleti bijesan ko ris i veli da ko je Joseyju Walesu i Plaĉku dao pravo da se istresaju po Remi, ko mu je kojeg kurca dao pravo a on kaţe neko vaţniji od tebe i uĉini se da će Papa-Lo zviznut Joseyja Walesa al onda ugleda nas, vidi mene i vidi pištolje i nemam pojma šta pomisli al mora da je nešto gadno jer se samo okrene i ode. Al prije toga kaţe nekome, svima nama i nikome, kaţe da će jednom doć i taj dan kad više neće bit nikoga za ubit. Josey Wales nešto prosikće pa ode da kara svoju ţenu il da se igra sa svojim klincem. Ţena kod koje ţivim pogleda me ko da me nikad prije vidla nije. I ima pravo. Nikad nije vidla ništa meni sliĉno. DoĊe 1967. a s njom i izbori. Onaj što u geto donosi oruţje jasno kaţe da socijalistiĉka vlada ne smije opet pobijedit. Oni će veli donjet paklenu vatru i prokletstvo. Nas prvo pošalju da pucamo po dvije od Osam Traka al nas onda pošalju da uradimo još nešto. Na trţnici Coronation odemo do prodavaĉice i do neke ţene skockane ko da je iz grada i obadvije ih upucamo. Sutradan odemo u Crossroads, taĉno tamo Ċe se gornji i donji grad ĉešu jedan odrugi i provalimo u kinesku radnju i svu je ispucamo. A naredni dan u Zapadnom Kingstonu zaustavimo autobus koji ide u St. Catherine. Zaustavimo autobus da opljaĉkamo i prepadnemo narod al se neka policajka prodere Stani, ko ona mi sad tu neki Starsky il Hutch. Al ne trzne pištolj navakat i mi nju trznemo iz autobusa a autobus pustimo da produţi. Auti prolaze a mi nju utjeramo u šiprag kraj puta i saspemo u nju šest metaka. Od tanadi joj je tijelo tancalo, al zbog onoga što Josey Wales uĉini prije toga ja progutam vlastitu bljuvotinu. To Papa-Lo nikad ne bi dopustio. Josey nam mašući pištoljem zaprijeti sudnjim danom ako ga izdamo. Ţena kod koje ţivim gleda kako se ja mijenjam al mene ništa nije briga sve dok imam trave. I domalo Plaĉko obznani da me od lomaĉe trave dijele samo one pizde što ih treba pobit. A meni treba nagrada, nešto, bilo šta protiv ove pod-presije. I tako ti je to sad, il duvaš il sanjaš da duvaš, ţalostan ko da je ko mrtav i nikad se vratit neće. Po Jamajki pukne priĉa da se zloĉinima u kraj ne moţe stat, ode zemlja na doboš, nije više bezbjedan ni gornji grad i PNP gubi nad zemljom kontrolu. Papa-Lo nas dvije sedmice pred izbore pošalje da po kućama ljude podsjećamo da glasaju. Neki će malac kazat da on ne prima naredbe od Papa-Loa. Josey Wales sikće i gunĊa i kazuje stvari dvosmislene al Josey Wales nikad ne zaboravlja da je Papa-Lo posto Papa zato što je najjaĉi i najbrutalniji ĉovjek u getu. Papa-Lo priĊe malcu i upita

40

ga za godine. Sedamnest, veli malac. Mešĉini osamneste doĉekat nećeš, kaţe Papa-Lo i upuca ga u nogu. Malac zavrišti pa poskoĉi pa opet zavrišti. Osililo se ovde, vidim ja, dere se on. Ljudi zaboravljaju ko je ovde glavni! Ti! Jesi i ti zaboravio? kaţe on i uperi pištolj u jednog drugog malca. Malac odskoĉi i zadrhti ko prut ne-ne-ne Papa-Lo ti si don, don nad donovima, a Papa-Lo se nasmije kad ugleda da se mali upišo u gaće. Poliţi to, veli njemu Papa-Lo, a malac blene u njega ko tele sve dok Papa-Lo ne opali iz pištolja i kaţe poĉisti to Ċe si se oneredio da ti mi krv odatle ne bi ĉistili. Malac, kad je skonto da se Papa-Lo ne šali, klekne i ko neka poludila maĉka poloĉe svoju pi-pi. I tako izaĊemo na ulicu i na otvorena vrata kucamo a zakljuĉana razvalimo i neki starac, skoro lud, kaţe neće on glasat za nikoga, a mi ga izvuĉemo iskuće i svu mu odjeću iznesemo i spalimo a onda ga skinemo do gola pa i tu odjeću spalimo i šutnemo ga dvaput i kaţemo mu da dobro zapamti za koga će glasat da mu mi i stvari iskuće ne bi spalili, a ţena kod koje ţivim pita oćel tako i po nju doć pošto su JLP i PNP ista govna a ja kaţem da je sve moguće i ona više ni rijeĉ ne kaţe. Al kad doĊe bijelac i kad doĊe onaj što u geto donosi oruţje, oni priĉaju s Joseyjem Walesom a ne priĉaju s Papa-Loom. Papa sad i nije u getu tako ĉesto. Previše vremena provodi s Pjevaĉem. Noć. Decembar je, već bi trebalo da je hladnije. Pjevaĉ kod kuće. Ţivi i pjeva i svira. Ĉitava Jamajka i sav geto bruji da je on odluĉio da radi mirovni koncert Smile Jamaica iako je to sve PNP-ovska propaganda, i da mu kuću i dan i noć ĉuva Odred Eho, banditi na platnom spisku PNP-a. A policije niĊe osim onog jednog auta što svrati predveĉe. Niko mu ne ulazi a samo poneko odande izaĊe. Ja pratim kako auti prolaze i kako se u sobi svjetlo pali i gasi pa opet pali. Vidim onaj zdepasti menadţer stalno ide i vraća se, a i onaj bijelac smeĊe kose. A Pjevaĉ jednom kaţe da mu ţivot ništa ne znaĉi ako narodu ne moţe pomoć, i pomaţe on narodu i stalno mu daje šta treba al mladima ne treba ništa što nije sve. Druge mi pjesme pjevamo, pjesme mladića što ne mogu snimat pjesme i furamo se na pravi rok ritam i skank jer samo ţene plešu. I pjevamo pjesme koje u snu izmislimo da ako voziš ko munja sudariš se ko grom. A Pjevaĉ misli Johnny bio i prošo, al Johnny je i sad, Johnny se mijenja i Johnny samo što mu glave nije došo. Prije te noći vidim ja on i Papa-Lo puše dţoint, a onda on dadne koverat liku koji radi s Krimosom Šerifom pa se i vaţniji ljudi od mene pitaju šta je to kojeg kurca ovaj ĉupavi rasta namjerio. Pjevaĉ misli da zna kako mi ţivimo zato što je i on odakle smo mi. Al ništa on ne konta. Svi što odu pa se vrate misle ko i on. Da je sve taĉno onako kako su ostavili. Al mi smo drukĉiji. Mi smo ĉvršći od njega i nije nas briga. On je zbriso prije nego što je posto ko mi. A mi? Mi smo vrhunski banditi. Jednom dok smo kontrolisali ulicu i igrali domina tamo na ćošku doĊe Peglina mater i kaţe osjetila je ona soba mu tukne na svakakve gadosti a on je odalami preko zuba i kaţe ne brukaj bandita kad je s rajom na ulici. Ţena kod koje ţivim pita oćul i ja nju tako al ja ništa ne odgovorim. Neću ja da ţene udaram. Ja oću dţabnog bijelog, samo to. To je jedino što ţelim. Jedino mi to treba. Prije dva dana prolazim jednoj ţeni kraj kuće i vidim Plaĉko otamo išeta go golcat i krene na pumpu izakuće. Skine s one stvari kondom, baci kondom i poĉne se prat. Svak zna da su kondom i kontracepciju izmislili bijelci da istrijebe crnce al Plaĉka baš briga. Gledam kako skida naoĉale i trlja se nasapunjanom krpom ko da su i ona pumpa i ono drvo za njega napravljeni a pri tom ţena ĉija je kuća uopšte nije njegova roĊena ţena. Nije da sam ga htjeo jebat, jok, niĊe veze s nikakvim ogavnim pederlucima, nego mi došlo da u njega uĊem ko duh i miĉem se kako se on miĉe i nagnem se kad se on nagne i zanjišem se kad se on zanjiše i osjetim kako se malo pomalo povlaĉim pa onda roknem jako pa polako, brzo pa sporo. Onda poţelim da sam ţena. Moram prodisat jebote. Veĉeras samo ja motrim kuću od Pjevaĉa, inaĉe nas bude više. Onaj njegov kratki menadţer velkih usta pomisli da smo mi od onih što grupno dolaze da traţe lovu, travu il šansu da snime hit, al nas gleda nekako drukĉije. A kad se vratimo u geto onaj nam bijelac što njega izgleda dobro zna ispriĉa Ċe je u toj kući koja soba. Da svako ima cijenu, ĉak i oni odma ispod njega i da će svi oni kad bude trebalo ljepo otić na jednu kraću pauzu, zapravo malo duţu pauzu, tipe fanki disko dremkefanki Kingston kontam! Ispriĉa da postoji samo jedan ulaz i jedan izlaz. Da on obiĉno pravi pauzu oko devet, devet i petnes, da ide u kuhinju, sam, pošto djeca nisu tamo a svi drugi su u studiju il odlaze u ta doba. Da se sa stepenica ĉitava kuhinja dobro vidi al nek mi za svaki sluĉaj sve zaspemo kišom metaka. Da dvojca treba da voze, dvojca da uĊu unutra, a ĉetvorca da okolo snimaju. Mi ne skontamo kako to misli, pa nam Josey Wales objasni da misli oruţje da snimimo iz futrola i tako da krenemo okolo, što je zvuĉalo glupo. Amerikanac se opet zacrveni ko rak a onaj što u geto donosi oruţje kaţe da misli da okruţimo kuću. Pokaţu nam slike. Pjevaĉ u kuhinji, on i onaj bijelac diskografski šef, pa onda on u studiju a od dobre travke oĉi samo što mu ne ispadnu iz glave, pa on i novi gitarist što je

41

došo pravo iz Amerike, pa onda on kara neku curu, pa joj onda kara sestru, pa onda on naslonjen na peć ko da se nekako ĉak i Pjevaĉ umorio od Pjevaĉa. Ĉitava Jamajka ĉeka koncert Smile Jamaica. Idu na koncert ĉak i neki iz geta jer Papa-Lo kaţe trebamo zbog Boba, ĉak i da je koncert stvarno PNP-ovska propaganda. A ja ništa drugo ne mogu mislit nego samo još jedna noć pa ću konaĉno i ja utolit glad. Još samo jedna noć i maznuću Supermenu S sa prsa a Betmenu ću maznut B sa stomaka.

Alex Pierce Postoji razlog što priĉa o getu nikada ne bi trebala ići sa slikom. Siam trećeg svijeta noćna je mora koja prkosi uvjerenjima ili ĉinjenicama, ĉak i kad naprosto bodu oĉi. Vizija pakla koja se okreće i savija oko sebe i pleše na vlastitu muziku. Tu ne vrijede uobiĉajena pravila. Znaĉi: mašta, san, fantazija. Odete vi u geto, naroĉito geto Zapadnog Kingstona, i on smjesta napušta realije i postaje neka vrsta groteske, postaje nešto kao iz Dantea ili paklenog slikarstva Hieronymusa Boscha. To je zapuštena crvena dvorana pakla koju je nemoguće opisati pa to neću ni pokušati. Ne moţe se to ni fotografijom doĉarati zato što su neki dijelovi Zapadnog Kingstona, kao na primjer Rema, zahvaćeni tako turobnom i neposustajućom odurnošću da će inherentna ljepota fotografskog procesa slagati o tome koliko je to sve zapravo ruţno. Ljepota nema granica, ali nemaju ih ni jad i bijeda, i precizno se sva dubina vjeĉitog vrtloga ruţnoće koju predstavlja Trenchtown moţe doĉarati samo maštom. Moglo bi se pokušati s opisom boja: crveno i mrtvo kao ustajala krv, smeĊe kao prljavština, glina ili govno, bijelo kao sapunjava voda koja preuskom ulicom slobodno teĉe. Sjajno poput novog pocinĉanog lima koji pridrţava krov ili ogradu od starog pocinĉanog lima; sam taj materijal predstavlja ţivu istoriju usluga koje politiĉari ĉine getu. Cink u Osam Traka blješti kao nikl. Cink u Dţungli je izrešetan mecima i zahrĊao u boji jamajĉanske ruralne prljavštine. Da bi shvatio geto, da bi ga uĉinio stvarnim, ĉovjek mora zaboraviti da ga je ikad vidio. Geto je miris. Ponekad prijatan: djeĉji puder koji ţene nose u njedrima. Kolonjska voda old spice, english leather i brut. Sirovo meso upravo zaklanih koza, biber i pimenta u šupi od kozje glavuše. Kisele hemikalije u deterdţentima, kakao maslac, karbolna kiselina, lavanda u sapunu, fermentirana mokraća i ustajala govna koja se slijevaju jednom stranom ceste. Opet pimenta u jerk-piletini. Kordit iz nedavno ispaljenog pištolja, kakica u djeĉjim gegicama, ţeljezo iz usirene krvi ostale i nakon što uklone ţrtvu uliĉnog ubistva. Miris nosi i sjećanje na zvuk, a onda i to. Reggae, milozvuĉan i seksi ali i brutalan i suh kao super sirotinjski i super ĉist delta blues. Iz ove papazjanije od pimente, krvi revolverskih rana, tekuće vode i milozvuĉnih Ritmova potiĉe Pjevaĉ, ne samo zvuk u zraku nego i ţivi ţivcati patenik koji je uvijek odakle jest bez obzira gdje boravi. Koji je meni kurac? Zvuĉim kao da pišem za gospoje koje ruĉavaju na Petoj aveniji. Vjeĉiti vrtlog ruţnoće? Sveti senzacionalizam, Batmane! Za koga ja uopšte pišem jebote? Sve i da mu se pribliţim, sve i da doĊem do pravog Pjevaĉa, provaliću se kao i svaki novinar dosad iz prostog razloga što, jebiga, pravi Pjevaĉ ni ne postoji. A to i jest istinski zajeb, nema šanse, da mu jebeš mater, nema šanse da je onaj tamo pravi sad isto što je bio prije nego što se našao na Billboardu Top Ten. Sad je on neka vrsta alegorije, sad postoji kad ispod hotelskog prozora proĊe neka cura pjevajući da su joj dozlogrdili izmi i šizmi. Kad djeĉaci po ulici pjevaju da su gladni a neĉiji su stomaci puni pa prije narednog stiha utišaju glas i znaju da je opasnije uopšte ne pjevati ono što svi znaju. Kroz prozor se narandţasti ţar uliĉnih svjetiljki vidi sve do luke, trepću kao kad se gase šibice; jedna, dvije, tri. Taman ti to primijetiš; ţutilo jednih, bjelilo drugih, a svjetla se stvarno pogase, kvart po kvart. Samo što trepnem, i moja se soba naĊe u mraku. Kingston se iskljuĉuje po treći put otkad sam ovdje, ali mjesec je pun i grad nakratko postaje srebrenast i plav a nebo boje zagasitog indiga, kao da je grad upravo pretvoren u selo. Mjeseĉina padne na okolne zgrade i iz zemlje izrastu zidovi sivog blještavila. Jedina svjetla su farovi automobila. Onda se odozdo zaĉuje neko brujanje. Ja sam na desetom spratu, ili jedanaestom, nikako da zapamtim, i svjetlo opet doĊe, ovog puta zujeći. Prvo doĊe u moj hotel pa onda i u onaj ispred mene, a za njim u još jedan i onda nam vještaĉko narandţasto svjetlo skroz ubije srebro. Ali donji grad je i dalje u mraku. Tamo će nestanak struje vjerojatno potrajati cijelu noć. Jednom sam se, prateći Leeja Scratcha Perryja, zatekao u donjem gradu kad je nestalo svjetla. Svaki je reporter ĉuo za Arma u Gideonu, trenutak kad svaki kriminalni element u gradu eksplodira u bezakonje. A ipak je sve bilo

42

tiho kao da je Kingston postao grad duhova. Tad sam prvi put ĉuo kako valovi zapljuskuju luku. Nemam pojma šta hoću. Preduboko sam zabrazdio. Kome je još do pisanja o muzici kad je rock-and-roll mrtav? Moţda u onim pankerima ipak nešto ima, a moţda sve to znaĉi da se rock razbolio i ţivi u Londonu. Moţda su Ramones na tragu neĉemu, moţda se rock-and-roll mora uvijek iznova raĊati vraćajući se Chucku Berryju. Koji ti je kurac, Alexander Pierce, jel ti to o muzici moţeš pisati samo i iskljuĉivo ko jebeni rock kritiĉar? Wenner misli, nada se, oĉajniĉki se nada da će se Mick i Keef odjednom probuditi, manuti se heroina, zauvijek šutnuti ona govna što se vuku za bendom i opet snimiti Let It Bleed umjesto glibavog sranja tipe Goats Head Soup ili, gluho bilo, reggaea. A oni ovdje rade baš to, sad već skoro devetnaest puta jurcajući kroz onu svoju pjesmu u usranom one drop ritmu. Ja sam u ovu zemlju došao da nešto naĊem. I mislim da sam našao, znam da jesam, al jebat me ako znam šta je to. Svjetlo opet nestane pa doĊe, ovog puta bez zujanja. Bez zajebancije. Ne vjerujem da je iko to oĉekivao. Pretpostavljam da je grad vani upravo ostao zateĉen. In flagrante delicto. Šta li je Mark Lansing radio kad je došlo svjetlo? Koga on ovdje uopšte poznaje? Onaj lik što mi je objasnio kako funkcionišu geta i sam je bio rudboj dok nije otišao u zatvor, a odande je izašao izmijenjen zahvaljujući knjigama. Nije me iznenadilo što tu spada Autobiografija Malcolma X, a Eldridgea Cleavera sam ĉitao ĉak i ja. Ali Problemi filozofije Bertranda Russella? Elem, sad ga ostavljaju na miru uglavnom zato što je bivši rudi, stara škola, vodi grupu mladih i posreduje izmeĊu bandi, ali i zato što niko ni ne oĉekuje bogznašta od jednog, što bi ovdje rekli, kulija. Ponekad zavidim vijetnamskim veteranima što su u sebe imali barem vjere da će izgubiti. Dešava li vam se ikad da toliko odnekud ţelite otići da i to što za to nemate razloga vidite kao dodatni razlog da odete? Ja sam 1971. jedva doĉekao da odem iz Minnesote. Svi Jamajĉani super pjevaju i svi su nauĉili pjevati iz iste pjesmarice s akordima. Gunfighter Ballads Martyja Robbinsa. Zgrabite za ovratnik ĉak i rudija najvišeg ranga i recite El Paso, i on će smjesta zapjevušiti u savršenoj intonaciji: El Paso citeeee, by the Rio Grandeeeeheeee. To je homo erectus jamajkanskog pištolj skog ţargona, i sve ono što ţelite znati o kingstonskom ratu zelenih protiv narandţastih, sve što treba znati o kombinaciji rudboj-cum-revolveraš nećete naći u tekstovima Boba Marleyja ni Petera Tosha, nego u tekstu “Big Iron” Martyja Robbinsa. On je odbjegli odmetnik, šapću svi u šoku I ovdje će odraditi nešto S velikom pucom na boku Ovo je priĉa o revolverašu Divljeg, Divljeg zapada Kingstona. Svakom vesternu za bijeli šešir treba heroj a za crni zlikovac, ali je istina, getovska mudrost, bliţa onome što je Paul McCartney rekao za Dark side of the Moon Pink Floyda. Sav je mraĉan. Svaki je patenik kauboj beskućnik i u svakoj se ulici desio neki oruţani obraĉun krvlju ispisan u nekoj pjesmi. Provedite u Zapadnom Kingstonu samo jedan dan i vidjećete da je savršeno logiĉno da se lik najviši po rangu nazove Josey Wales. Ne radi se tu samo o bezakonju. Radi se o tome što je mit ne samo prihvaćen nego se i slavi, kao kad pjevaĉ reggaea staroj verziji pjesme nabaci novi tekst. Te ako vesternu treba O.K. Corral, O.K. Corralu treba Dodge City. A Kingston, gdje tijela ponekad padaju kao muhe, malo previše dobro odgovara tom opisu. Priĉa se da u donjem gradu vlada takvo bezakonje da premijer već godinama nije kroĉio juţnije od Crossroadsa a ĉak je i ta raskrsnica na izvolte. Jer, da se se ne laţemo, ĉim bijeli i elokventni premijer izgovori nešto kao Demokratski Socijalizam, već za nekoliko dana uslijedi iznenadni priliv Amerikanaca koji su svi u odijelima i svi se zovu Smith i tako nekako. Ĉak i ja mogu nanjušiti hladni rat, iako nema nikakve raketne krize. Lokalci ili odlaze ili bivaju ubijeni. Ovako ili onako, svi odjebavaju iz Dodgea. Ovo je već bolje, rekao bih. Samo da ne budem Hunter, samo da ne budem Hunter. Uostalom, jebo Thompsona i jebo bitnike. Mojoj priĉi treba narativna linija. Trebaju joj heroj, zlikovac i Kasandra. Imam osjećaj da se priĉa kreće ka klimaksu, raspletu ili katastrofi a mene nigdje. U Miami i opsada Chicaga, Norman Mailer, genijalac kakav jest, uvali se na neki prijem predstavljajući se obezbjeĊenju jebenog Bonzo Reagana kao Ronald Bedtime; tako je ušao na neki republikanski banket na koji ga tzv. Veliĉanstvena stara stranka nikad u jebenom ţivotu ne bi pozvala. Samo kaţem.

43

Pjevaĉ se u toku sedam dana susretne s glavnim siledţijama, zaraćenim siledţijama. Po mom ţbiru koji ĉita filozofiju, iz pristaništa nestane oruţje koje nije ni trebalo biti u pošiljci. Za dvije sedmice izbori. Marka Lansinga da ni ne spominjem. U meĊuvremenu je cijela zemlja izgleda zamrznuta u igri ĉekanja. Moţda u stvari trebam doznati zašto je William Adler prije nekoliko mjeseci dolazio u Jamajku, šta to on zna i kako će Pjevaĉ, narod i konaĉno ĉitava ova zemlja preţivjeti naredne dvije sedmice. I da onda napišem ĉlanak da se sve puši i pošaljem ga u Time ili Newsweek, ili The New Yorker jer, šta da kaţem, jebo Rolling Stone. Jer znam da on zna. Naprosto znam jebiga. Nema šanse da ne zna.

Papa-Lo Misle oni da je moja pamet brod koji je daleko otplovio. I to baš ovi neki s mog vlastitog podruĉja. Pratim ja njih krajiĉkom oka. Ja sam im pomogo da odrastu, a sad misle da ja koĉim napredak. Pa me već tretiraju ko starca, i misle da ja ne primijetim kako se reĉenice napola prekidaju da ja ne ĉujem ostatak. Da ne primijetim da u geto dolaze telefoni da oni mogu priĉat, al ne sa mnom. Da ne primijetim da me stavljaju u zapećak. Ljudi u getu sad povlaĉe drĉne poteze jer politiĉari sad imaju drukĉiju viziju. Priĉa se mešĉini da ja više ne podnosim krvave prizore. Prije dvije godine mi se za sedmicu dana dese dvije stvari. Prvo sam u Dţungli upuco nekog malog nadrkotisa. Onda pukne priĉa da se tamo neki malci svejednako bahate, prodaju svoju travu i s momcima iz PNP-a partijaju isto ko da smo s njima potpisali neki mirovni ugovor il ne znam ni ja šta. Mi za primjer maznemo nekog radija al taj rudi se nije obuko u kaki zato što je ne znam kaki rudi il neki briga- dista treniran u Kubi. Momak samo što je kreno u gimnaziju Ardenne. Momak padne na koljena pa na bok i tek kad se izvrne na leĊa, ja mu ugledam školsku kravatu. Nemam pojma kolko ih je zbog mene palo a nije da me to nešto sekira, osim tog jednog. Jedna je stvar kad nekog ubiješ pa taj samo umre. A druga kad nekog upucaš a on ti tako blizu da te šĉepa pa mu vidiš pogled, u oku mu vidiš da je uplašen ko išta jer je smrt najstrašnije ĉudovište, strašnije od svega što sanjaš ko maksum i osjećaš kako te demon guta, polako, njegova ti velika usta prvo progutaju noţne palĉeve pa se oni slede, onda ti proguta stopala pa se i ona slede, pa onda koljena, pa bedra, pa pas, a mene je onaj mali šĉepo za košulju i prodero se ne, ne, ne odlazi, ne ne ne... i drţo me tako ĉvrsto, ĉvršće neg se ikad i za šta ufatio jer je mislio ako uloţi svu snagu, svu volju u onih deset prsta uprtih u ţivo biće, moţda se i odrţi na ţivotu. I udiše on ko da svijet usisava i više se od svega plaši izdisanja, jer ako izdahne mogo bi izdahnuti sve ono ţivota što mu je preostalo. Upucaj ga još jednom, veli meni Josey Wales, a ja ne mogu, ne mogu ništa neg da gledam. Uto priĊe Josey, prisloni mu pištolj na sljepooĉnicu i bum. To onda dovede do novih nastupa. Da je Papa-Lo nemilosrdan, to svak zna, naroĉito ako je neko lopov il siluje ţene, al dotad za mene niko nije reko da sam zao, tek majka tog djeĉka koja mi je dohodala do pred kuću vrišteći kako je njen djeĉko bio dobar i volio majku i išo u školu Ċe je poloţio maturu i Ċe bi dobio stipendiju za univerzitet. Rekla mi je da će Bog, kad doĊe, posebno kaznit crnaĉke hitlere ko što sam ja. Vrišti ona za svojim sinom i doziva Isusa da interveniše sve dok je Josey Wales ne okundaĉi u zatiljak i ostavi je tako nasred ceste, da joj se suknja zadiše ĉim vjetar puhne. Jednom me Pjevaĉ upita: Papa, otkud to da si ti mogo postat glavni kad tolko brineš? Ja mu ne kaţem da bit glavni znaĉi da brineš stalno. Kad se jednom popneš navrh planine, cijelom si svijetu meta. Znam da Pjevaĉ zna da ga mnogi mrze, al pitam se zna li on kako sve mrţnja izgleda. Svako ima svoju priĉu, al su pravi mrzitelji crnji od njega. Šef od suda kaţe da je proĉito sve što je Eldridge Cleaver ikad napiso i onda otišo da stekne najvišlju jebenu diplomu da bi onda ono polubijelo ţgepĉe postalo glas crnaĉkog osloboĊenja. To je znaĉi jamajkansko javno lice broj jedan? Zna li on ĉitat? Šef koji se upravo vratio iz New Yorka i Miamija kaţe koja je to katastrofa za drţavne odnose s javnošću. Njega je carina dvaput zaustavila pitajući ga jel neki reggae bend i šta mu to miriše iz kofera, gejn-dţa? Jedan šef koji ima hotel na sjevernoj obali kaţe da ga je neka jebena bijela kuĉka cugajući daiquiri s kišobranĉićem u ĉaši iz ĉista mira upitala kako ĉesto pere kosu, i jesu li svi Jamajĉani rastafarijanci, iako on oĉito ima dobru kosu i ĉešlja se svaki dan. Onda mu je na stolu ostavila pedeset

44

dolara i kljuĉ od svoje sobe. Ja jednom Pjevaĉu kaţem: Ne znam da sam u duhu ikad osjetio tolko zlih sila s tolko snage svrstane protiv jednog ĉovjeka ko protiv tebe, a on kaţe: Đavo nema nada mnom moć. Đavo doĊe, a ja Ċavolu pruţim ruku. Ima Ċavo svoju ulogu. Đavo je i dobar prijatelj, jer Ċavo te smlavi jedino ako ga ti baš ne znaš. Ja njemu kaţem: Brate, ti si ko Robin Hood. On kaţe: Al ja u ţivotu nisam ĉovjeka opljaĉko. Ja kaţem: Brate, nije ni Robin Hood. Al u noći zle i prevarantske sile rastu. Mudar je Pjevaĉ. On druguje sa mnom i druguje s Krimosom Šerifom. Pjevaĉ popriĉa sa mnom pa onda s Krimosom Šerifom; ne kad smo skupa, to bi bilo ludilo, al i s jednim i drugim popriĉa ko s ĉoekom. Ako maĉka i pas mogu ţivit skupa, što mi ne moţemo volit jedni druge? Zar Jah ne kaţe upravo to? Al maĉka i pas ne ţele ţivit skupa, kaţem ja njemu. A onda bolje razmislim i doĊem do drugog zakljuĉka. Kad pas ubije maĉku, il maĉka ubije psa, jedino je lešinar sretan. Jer lešinar samo to i ĉeka, ĉitavog ţivota. Strvinar crnih krila, s onom svojom crvenom glavom i bijelim perjem na prsima. Onaj lešinar u premijerskoj rezidenciji Jamaica House. Onaj lešinar u golf-klubu Constant Spring, koji njega sad zove na njihove fine zabave, sad kad je previše vaţan da se od njega odvraća pogled, al mu onda tutne pod nos svinjsko peĉenje, i kaţe kako su oni ko biva mislili da rade reggae ko da je reggae usrani tvist, i pita ga jel dosad upozno kakvu pravu zvijezdu, reĉemo Engelberta Humperdincka. I dalje noću rastu zle i prevarantske sile. Naroĉito u noći vrućoj ko ova, prevrućoj za decembar, neki ljudi ne misle ni na šta osim ko ima a ko nema. Ja na verandi bez svjetla. Gledam iz svoje kuće i cesta je mirna, samo se ljubavnici klate dolazeći iz obliţnjeg bara. Ĉujem tresak, pa dva, pa tri: neko je upravo pobijedio u dominama. Vidim spokoj i ĉujem spokoj i znam da spokoj ne traje. Ni za mene, ni za njega, ni za Kingston, ni za Jamajku. Već tri mjeseca u geto dolaze dvojca bijelaca, zajedno s Peterom Nasserom. Jedan priĉa samo engleski, jedan previše priĉa španski. Dolaze Joseyju Walesu, ne dolaze meni. Moţe ĉovjek bit glavni kolko hoće, al kad politiĉari steknu novog prijatelja, onda njemu dolaze. Pitam se šta im je to Josey reko da će uradit. Josey je svoj ĉovjek, nisam ga ni probo kontrolisat, ni prije ni sad, još od pada Balaclave. Grad Kopenhagen je palata s ĉetri-pet prinĉeva. Dosad niko nije htjeo bit kralj. Al kad su u geto došla ova dva nova bijelca, došli su u moju kuću da izraze poštovanje, al su iz moje kuće izišli s Joseyjem Walesom; ja gledam i ĉekam da ih se Josey na raskršću otarasi, al Josey uĊe u njihov auto a kad se vrati o tom ne kaţe ni rijeĉi. U šest i po Josey ode kod ţene i otamo iziĊe u gane novoj majci i pantalama što mu ona donese iz bescarinske zone. Onda ode. Nisam mu ja ni mater ni ĉuvar, ne mora meni govorit kud će. One noći kad iz pristaništa nestane oruţje, nestane i Josey. U Americi neki ĉovjek pjeva dajte šansu miru, al nije on Amerikanac što ţivi ovde. Hoću reć, znam ja da Josey skuplja ljude da slisti Remu jednom zasvagda. On ne zna da ja znam da je on u ulici Orange spalio onu zgradu sa sve ljudima u njoj i da je upuco svakog ko je iz nje istrĉo, pa ĉak i dva vatrogasca. Hiljadu devetsto šezdeset šesta. Iz te godine niko nije izišo kakav je u nju ušo. Pad Balaclave je odnio mnoge, i one što su Balaclavu podrţavali. Ja jesam, i to ne tiho nego glasno. Balaclava je bila govno od ćumeza u kome nisi mogo da ne sanjaš raskoš najjadnijih stambenih naselja. U Balaclavi su ţene koje izbjegnu ubistvo, pljaĉku i silovanje ginule zbog najobiĉnije ĉaše vode. Balaclavu su poravnali buldoţerima da podignu Grad Kopenhagen, a kad su za buldoţerima došli politiĉari sa svojim obećanjima, traţili su od nas da istjeramo sve PNP- ovce. Nisu ljudi iz Denham Towna i ljudi iz Dţungle ni prije 1966. ţivili u ljubavi al ratovali su jedino na fudbalskom il kriketskom igralištu pa i kad bi se usijane glave potukle i neko nekom razvalio ţvalju, nit bi nasto rat nit ga je ko spominjo. Al su onda došli politiĉari. Meni bilo drago jer sam konto da i nama mora bolje doć. Hiljadu devetsto šezdeset šesta. Sve se desi jedne subote. Josey je uĉio zanat u bravarskoj radionici g. Millera i vraćo se kući. Išo je ulicom koja nikad dotad nije deklarisala boju. Al on nije znao da je u prethodni petak tamo dolazio politiĉar govoreći dosta priĉe, otvarajte vatru. Pet su ga puta upucali. Kad ga je pogodio peti metak, Josey licem tresne u baru gadne vode. Svi su pobjegli, a oni što nisu, vidli su da mu je prišo neki ĉovjek na biciklu i uprtio ga pred sebe, pa ga dovezo do bolnice sve ga pridrţavajući da ne spadne s bicikla. Iz bolnice je nakon tri sedmice izišo skroz drugi ĉovjek. Zle i prevarantske sile rastu u noći. Pjevaĉ mi priĉa kako su mu onda kad je reggae bio nešto što zna samo malo ljudi, njegovi prijatelji bijelci, rock-and-roll zvijezde govorili: Vi reggae frajeri ste odliĉni, ĉovjeĉe, skroz kul, imaš gejn-dţe? Al ĉim je Natty Dread posto hit i izbio u babilonski top

45

100, svi su oni okrenuli drugi list. Više im se on sviĊo ko siromašni roĊak, kad su mogli ispast dobri što ga primjećuju. Ja mu kaţem da isto tako i politiĉari sa mnom, ĉim otkriju da nisam nepismen. Kad su 1966. dijelili Kingston, nikad nisu pitali koji bi mi dio. Sve ono zemlje oko razmeĊe, Rema, Dţungla, Rose Town, Lizard Town, sve su to ostavili da se oko toga pokoljemo. I ja sam se klao dok se nisam umorio. Odgojio sam ljude koji sad s Joseyjem Walesom kolo vode a od mene im na svijetu nema goreg. Grad Kopenhagen sad je dvaput veći nego prije mene a istrijebio sam ovde i pljaĉku i silovanje. Ove godine su izbori a niĉeg osim rata nema, i glasina o ratu. Al noćas gledam s ove svoje verande a noć dobro ĉuva tajne. Veranda je drvena i odavno je nisam farbo. Ţena mi hrĉe ko da si šutno magare, al ĉovjek nauĉi da voli ono malo stvari što se nikad ne mijenja. Sutra vamo dolaze neki mladci da priĉaju o nekom svom mirovnom koncertu, pošto je ovaj PNP-ovska propaganda. Noć je skoro prošla, bez ijedne akcije policijskog odreda za istrebljenje. Zato i jest ĉudna ova noć; ljudi u getu nisu navikli da prespavaju ĉitavu noć. Al platiće to neko, neĊe, nekako, pogotovo u noći ovako toploj.

Barry Diflorio - Tata, jesi i danas ruĉo whamperererer? - Pa šta bi drugo, slatkice. - Tata! Nemoj me zvat slatkice. - Zašto? - Pa nisam ja curica. - Ma hajde? Nemaš ti tih curinskih dijelova? - Ne, ne i ne. I nikako ne mogu bit slatkica. - E meni vala moţeš. - Jok. Djeĉaci nisu slatki. Samo djevojĉice. Djevojĉice su slatke. I bljakaste. Nije se lako nositi s tako ĉvrstom logikom. Mogao bih napisati traktat o svemu što sam sa šest godina znao a o ĉemu sa trideset šest nemam jebenog pojma. - Dobro si, vala i jesu nekako bljakaste. Al negdje od trinaeste ćeš samo gledat da se što više druţiš s njima. - Neeeeeeee. - Daaaaaaaa. - Hoće se onda igrati s mojim ţabama? - Nešto sliĉno. U svakom sluĉaju, sutra imaš školu, mediću. - Tata! - Izvini, sve zaboravim da si sad mali ĉovjek. Sutra je škola, druškane, vrijeme je za krevet. I ti, Timmy. - Joj, ĉovjeĉe. Ĉista babilonska posla. - Molim? - Aaa... ma ništa, tata. - Tako sam i mislio. U krevet, deĉki. Hej, pa tatu se više ne ljubi za laku noć? - Sad su ti oni odrasli ljudi. - Primijetio sam. Ne zaboravite pranje zuba; to vaţi za obojicu. Moja ţena krene za njima. - A gdje ćeš ti? - Da operem zube; baš mi se dan oduţio. Al kad skontam, u Kingstonu se svaki dan nekako oduţi, šta ti veliš? Znam ja šta ona radi. Nije normalno kako ţenama uspijeva da baš svaku priliku iskoriste za prepirku, a naroĉito ovakve momente kad ti nije do svaĊe, ali ako se ne svaĊaš, ispadne da ti nije stalo pa zato kaţeš nešto ljubazno ili joj daš kompliment, na šta te onda optuţi da je patroniziraš, što naravno ipak dovede do svaĊe. - I ja ću u krevet... Zazvoni telefon. - Za minut.

46

Ona se penje u spavaću mrmljajući nešto o telefonu koji zvoni kad doĊem s posla. S obzirom na to da sam svima zabranio da me zovu kući, bilo poslovno bilo privatno, ovo je ĉudno. - Halo? - Deset miliona dolara i nemate šta pokazat osim govana koje onaj peder Sal Resnick povremeno objavljuje u New York Timesu7. - William Adler. Bill. Kako stoje stvari, Bille? - Nalijevo, zadnji put kad sam nosio bokserice. - Mora da tamo gdje si ti bokserice daju samo na taĉkice? - Ĉuj? A gdje sam to ja? - Biće u nekoj socijalistiĉkoj Utopiji. Jel najbolja pina colada na svijetu vrijedi slobode? - Šta, misliš kubanska? To ti stvarno misliš da sam ja na Kubi? Tako si obaviješten? Barry, nemoj da izgubim i ovo malo poštovanja što mi je ostalo za tebe. - Pa gdje si onda? - A ne pitaš otkud mi tvoj broj? - Jok. - Ne foliraj da te to ne ţdere. - Drug, djeca me ĉekaju da proĉitam priĉu za laku noć. Ima li kakve vajde od ovog našeg randevua? - Koja su ti mjesta u cirkusu najdraţa? - Znaš šta mi je najmrţe, Bille? Kad ljudi na pitanje odgovaraju pitanjem. Jebiga, Jamajĉani to sve vrijeme rade. - Pa onda mi uprati poziv. Saĉekaću ja. - Nema potrebe. Moţda precjenjuješ svoju vaţnost. - Ma kakvi, mislim da sam je procijenio baš kako treba. - Ubijaš me, ĉovjeĉe. Šta hoćeš, Bille? Aportiraš nešto Fidelu? - Moţda. Al što bih onda tebe zvao? Ti još od Montevidea nemaš pristupa valjanim informacijama. - A ti ovih dana izgleda nemaš ništa osim valjanih informacija. - Izgleda. Šteta što si ono sedmoro morao vratiti kući. Mislim, kompanija nam je vazda bila zbrkana ko kajgana, ali ovo! - Kurvin sine, ţivote si nam ugrozio. - Ugrozio sam desetomilionski budţet. Strašno puno novca za zemlju tako malu kao Jamajka. - Kako ti se prodaje knjiga? - Ne mogu se poţaliti. - Još nisi dospio na listu bestselera beletristike? Pratim ja to. - Nisam, nisam, al takmiĉim se na listi savjetodavne literature. - Fino. Slušaj, Bille, koliko god da uţivam u ovom ćaskanju, eto nas ko Bogie i Bacallova, ali ja sam stvarno umoran; elem, šta hoćeš? - Nekoliko stvari. Prvo, ukini ove seronje koji me prate ili bar pošalji nekoga ko zna šta radi. - Niko te ne prati, koliko ja znam. Uostalom, da te prate zar ne bih znao gdje si? - Ukini ih. Ili me bar ne vrijeĊaj tolikom oĉiglednošću. Usput budi reĉeno, moţda bi bilo pametno da pošalješ ljude u Guantanamo, da ih pokupe prije nego što to uĉine Kubanci. Pustiću te da pogaĊaš gdje su. Drugo, moţda da preispitaš koliko je pametno uloţiti deset miliona ne bi li nas JLP izbavila od komunizma. Većina će toga otići na oruţje, a ostatak... - A da sredim i mir na Bliskom istoku kad sam već pri šutu? - Hej, drţi se ograniĉenog raspona svojih talenata, Barry. Treće. Ako misliš da su pištoljdţije kojima si poslao Louisa da ih nauĉi pucat previše glupi da upucaju tebe, grdno se varaš. Kontam nema drugog razloga što bi Louis Johnson bio u Jamajki. Ali povratni udar moţe biti pravo zajeban, druţe. - Jel ti to ozbiljno? Oni ko mala djeca s igraĉkama Fisher-Price: Moj prvi pravi pištolj. - Znaĉi došao si tamo da treniraš djeĉake? Nisam bio potpuno siguran. Traljavo, Barry, ĉak i za takvu smlatu koja sve radi po PS-u. - Nemam pojma o ĉemu govoriš. A što se Louisa tiĉe, on je svoj ĉovjek pa to vidi s njim. Šta si to ovog puta zakuhao? Ĉudim se da nisi negdje meĊu poštenim svijetom otvorena srca, tipe Istoĉna Njemaĉka. Koji ćeš nam sad tajni rat napakovat? Angolu? Moţda smo nešto i u Nikaragvi zakuhali.

47

A ĉujem da je i Papua Nova Gvineja sad već zrela da socijalisti preuzmu vlast. - Ti ni ne znaš šta je socijalizam. Ti si istrenirani majmun postavljen da nišani i puca. Nego, pitam se šta će tamo sin Richarda Lansinga. Pomaţe ti da tjeraš inat njegovom tatici? - Nemam pojma o ĉemu govoriš. - Ovo je sigurna linija, Barry, ne seri više. Samo što nije ponovo izabran premijer koji raspiţĊuje Kissingera zato što Castru sjedi na kurcu. - Jesi ti siguran u to? - Koliko sam siguran i u to u koju ti školu idu djeca. - Bille, ne zajebavaj... - Barry, umukni više jebote. Kako rekoh, samo što nije ponovo izabran premijer koji ĉini se blage veze nema da će uskoro ući u hladni rat. Organizuje koncert na kojem nastupa najveća svjetska zvijezda, koja je sluĉajno Jamajĉanin. I od svih ljudi na svijetu, ko će dole da sve to snimi nego roĊeni sin Richarda Lansinga? Nisam ljubitelj ni jednog ni drugog, ali moraš priznati do je sve to malo previše. - Lijepu si ti teorijicu zavjere tu skuhao. I ko nam je tu pod sumnjom? Da nisi nešto zaboravio? - Šta? - Da je Lansing dao ostavku. On je, po mnogo ĉemu, samo otmjenija verzija tebe. Obojicu vas je uhvatio iznenadni napad savjesti liberalnih školaraca. - Mislio sam da sluţim svojoj zemlji. - Ne, mislio si da sluţiš ideji. Tebi ni pismeno uputstvo ne bi pomoglo da shvatiš kako funkcioniše jedna stvarna zemlja. - Barry, jel ti to zapoĉinješ klasnu debatu? Vrlo socijalistiĉki od tebe. - Ništa ja ne zapoĉinjem. Ja bih samo da se kreveta doĉepam. A umjesto toga ĉuĉim na telefonu s ĉovjekom koji ili je bez zemlje ili je bez poente. - Ne ide mi u glavu kako vi ljudi razmišljate. Socijalizam nije jebeni komunizam. - Ali neki izam nesumnjivo jest. Tvoj je problem, Bille, i to ti je oduvijek bio problem, što misliš da si plaćen da misliš. Ili da nekog boli kurac šta ti misliš. - Mnogi se Jamajĉani ne bi sloţili s tobom. - Aha, bio sam ovdje tokom tvog dvosedmiĉnog boravka u junu, sjećaš se? Jamajĉane boli kurac za politiku koju vodi CIA; oni ni ne znaju šta je CIA a šta FBI. Ne, nego su mnogi Jamajĉani otkaĉili na bijelca koji ih oslobaĊa obaveze, jer Korijeni samo što su izašli, a ni prije ionako nikad ništa nije bilo do njih, sve dok okolo trĉkaraju zli bjelĉići. Popusti me s tom usranom priĉom. Nego, jesi li skoro priĉo s Nancy Welch? - A šta ja imam priĉat s Nancy Welch? - Potpuno te razumijem. Mislim, šta bi joj i rekao? Joj, Nancy, baš je grozno što su ti u Grĉkoj brata i snahu koknuli zbog mene. - Spusti loptu jebote, ti misliš da su Welchovi zbog mene ubijeni? - Ti i tvoj izvještajĉić, onaj bezvrijedni romanĉić. - Idiote, on se ni ne spominje u toj knjizi. - Ne misliš valjda da sam je proĉitao? - Ti to zbiljno misliš da za Welcha treba kriviti mene? Precijenio sam te, Barry. Mislio sam da ti kompanija povjerava više informacija ali ti oĉito pojma nemaš. Mora da razgovaram s pogrešnim ĉovjekom. - Ozbiljno? Nije valjda da si ti jedini ko zna procijeniti baš kako treba. - Louis Johnson u Zapadnom Kingstonu poduĉava mlade teroriste kako da koriste automatsko oruţje. Ono isto oruţje koje nikad nije stiglo u kingstonsko pristanište, pa prema tome nije otamo ni ukradeno. - Nemaš za to dokaza. - Jedini ĉovjek kom je Louis ikad bio potreban bio sam ja, u Ĉileu. Nema drugog razloga da on bude u toj zemlji. Ili Brian Harris, ili kako god da se ovih dana naziva Oliver Patton. Vi nikad da namirišete povratni udar dok ne dobijete po njuški. Jebeni Ivy ligaši koji nikad nisu imali posla sa stvarnim ljudima. Moje pitanje glasi: što ti je i Pjevaĉ na radaru, jebote? Šta bi to on mogao? - Laku noć, Bille. Ili hasta manana il luego ili šta god. - Mislim, ozbiljno, šta on moţe kojeg kur...

48

- Drkadţijo, da ti nije palo na pamet da me opet nazoveš. - Koji te to drkadţija nazvao? - kaţe moja ţena. Nisam ĉuo da se vratila i nemam pojma otkad je

tu. Sjeda na kauĉ iza kojeg ja stojim, ne gleda me i ništa ne govori, ali oĉekuje odgovor. Ja ištekam telefon i odem do bara gdje ĉekaju po- luprazna smirnoff i boca tonika. - Hoćeš piće? - Upravo oprala zube. - Znaĉi nećeš. - Zvuĉiš kao da bi onu svaĊicu da nastaviš sa mnom. Ona masira vrat i skida ogrlicu. Nikad se ne bi ovako kratko ošišala da u Jamajci nije ovako vruće. Nisam joj već godinama vidio vrat i baš mi fali da ga ljubim. Ĉudo jedno koliko se njoj ovdje ne sviĊa, a prije nego što smo došli ovamo ja sam se, jebiga, uţasavao da je ona postala ona vrsta ţene koju smislit ne mogu, ona koja više ne osjeća nikakvu potrebu da izgleda privlaĉno. Nije da je ona ikad izgledala neprivlaĉno, ili da sam ikad zaţalio, ili da sam je ikad prevario, jer nisam - ĉak ni u Brazilu, ali sam ne tako davno pomišljao da je ostavim, samo da vidim bi li je bar to natjeralo da opet poĉne koristiti ruţ. Ona protiv ove zemlje zvoca po ĉitav dan, svake minute, i garant će za minut-dva opet poĉeti, ali ovdje nosi mini suknje i paţ frizuru a preplanula je kao nasljednica s Floride. Moţda ima nekog jebaĉa. Ĉujem da je Pjevaĉ veliki ţenskar. - Djeca spavaju? - Ako ne foliraju. - Haha. Sjednem pored nje. Tako je sa svim crvenokosima, zar ne? Bez obzira koliko dugo ţiviš s njima, uvijek se iznenadiš kad se okrenu i pogledaju te pravo u oĉi. - Ošišala si se. - Vrućina je ovdje nepodnošljiva. - Lijepo ti je tako. - Već je narasla. Ošišala sam se prije dvije sedmice, Barry. - Da odem gore da ih ušuškam? - Barry, 32 su stepena. - Dobro si. - A decembar. - Znam. - Hiljadu devetsto sedamdeset šeste, Barry. - I to znam. - Barry, rekao si da ovdje ostajemo samo godinu dana, ako ne i kraće. - Dušo, molim te, ne mogu izdrţati dvije svaĊe u razmaku od dvije minute. - Ja se ne svaĊam. Samo kaţem kako stoje stvari. - Ako odemo... - Ako odemo? Dovraga, Barry, kad se kada promijenilo u ako? - Izvini. Kad odemo, hoćeš li ti biti sretna igdje osim u Vermontu? Moţda da se ja penzionišem i ţivim od tvoje plate. - Ĉudno. Ja se s tobom ne svaĊam. Samo te podsjećam da godina ima dvanaest mjeseci a ovo je mjesec broj dvanaest. - Djeci će nedostajati prijatelji. - Djeca nemaju prijatelja. Barry? - Da, draga. - Moţda nemaš toliko izbora koliko misliš da imaš. - Nemaš ni pojma, jebiga, dokle mi je došla ta prokleta rijeĉ. Neće me pitati kako to mislim, draţe joj je da njena reĉenica ostane nedoreĉena. Posao? Brak? Namjerno ne specificira jer bi to ublaţilo prijetnju. Ako je upitam šta pod tim podrazumijeva (1) objasniće mi kao retardu koji ne shvata baš najbolje i (2) to iskoristiti kao priliku za svaĊu. Ne znam kako je ona zamišljala svoj ţivot, ali meni je dozlogrdilo da se stalno objašnjavam, kao da sam u nekoj jebenoj TV-seriji koja publici svake sedmice aţurira informacije. U prethodnoj epizoooodi, naš negdanji heroj, Barry Diflorio, neustrašiv, poletan, šarmantan i dobro obdareni junak, odveo je svoju ţenu u betonsku Dţunglu Jamajke, u misiju sunca, mora, seksa i tajni. Barry Diflorio je bio na

49

radnom mjestu, ali njegova ţena... - Prekini s tim. - S ĉim? - Mumlaš ono što misliš. Nisi ni svjestan šta radiš. - I šta sad mislim? - E pa stvarno! Ni u Vermontu mi nije bilo lako podizati troje djece. Tek mi naknadno dopre do mozga da je rekla troje. - Baš si lijepa kad se ljutiš - kaţem ja, spreman da doĉekam onaj njen pogled. Samo što ga ne doĉekam. Ne gleda me ĉak ni dok je, sjedeći tik uz nju, pokušavam uhvatiti za ruku. Pomislim da probam još jednom, ali nisam.

Nina Burgess Ĉetrdesetdvojka proĊe bez zaustavljanja, valjda u ţurbi da stigne kući prije nego što se pretvori u bundevu. S tim što je sati bilo šest. Policijski sat je poĉeo u sedam, ali ovo je gornji grad pa nema policije da ga provodi. Sve se bojim da bi neki mercedes-benz zaustavili, pa da se ispostavi da je unutra neko iz premijerovog kabineta. Zadnji autobus je bio minibus s natpisom Irie Ites u plavoj a ne u crvenoj, zelenoj i zlatnoj boji. Prolazili su i veći autobusi, zeleni JOS, autobus Jamajĉanskog omnibus servisa koji vodi vlada, mali autobusi u koje moram ući šćućurena (i ostati šćućurena za sve vrijeme voţnje), većina njih za Bull Bay ili Buff Bay ili neki treći zaljev, biva za obalu, biva za selo. Irie Ites me ostavio u šest popodne. Zadnju notu basa ĉula sam u petnaest do jedanaest. Sad je jedanaest i petnaest. Autobusi svejednako prolaze i ja ih svejednako propuštam. Zaustavila su se i dva auta. Oba ilegalni taksiji, u oba naprijed sjedi dvoje a pozadi ĉetvoro, ukljuĉujući muškarca koji drţi snop dolarskih novĉanica i viĉe: Ideš u Spanish Town, dušo? Najprije sam pomislila da je to jedan te isti auto. Koraknem unazad i skrenem pogled dovoljno dugo da auto produţi, i prvi i drugi put. Konaĉno sam poludjela. Mora da jesam ĉim ĉamim ispred kapije nadajući se da se neki muškarac sjeća seksa sa mnom i da sam ostavila bolji dojam nego sve ţene s kojom se seksao, ili se moţda trenutno seksa. A ako se sjeća tog seksa moţda povuĉe neke veze da mene i moju porodicu izvuĉe iz ove zemlje i, nadajmo se, to i finansira. Zvuĉalo je mnogo smislenije jutros u sedam dok sam gledala kako mi se otac trudi da ne pokaţe da mu mlaĊi muškarci samo izazivaju osjećaj da je najstariji ĉovjek na svijetu. Moţda mi i nisu silovali majku, moţda su je samo udarili, ili joj neĉim petljali oko koke a njega natjerali da to gleda. Moţda su rekli ne kurbo prestara si ti za karanja, ta ti je koka sad samo za Isusa. A moţda je sve do mene koja u ponoć stojim ovdje na glupavim visokim štiklama i stopala me ubiše jer sam ĉitav dan ja ubijala njih. I ne mogu ama baš ništa nego da slušam kako mi se pamet raspamećuje. Drkadţija nije nijednom izašao. Niti jedan jedini put. Moţda sam sve pogrešno shvatila. Moţda sam ostavila takav dojam da me on vidio s prozora, prepoznao i poruĉio ne puštajte onu curu ni sluĉajno. Kakva god da sam bila u krevetu - super, dobra, nikakva - nešto mu je u vezi sa mnom reklo: Momak, bolje ne izlazi, s onom dole Ninom, Ninom Burgess, bolje je nemat nikakva posla. Moţda mi se i imena sjeća. A moţda i ne. Prašnjave su mi i cipele i noge. Oko dva, ili tri, bol se iz stopala popela u cjevanice, pa u koljena; osjetila sam olakšanje samo zato što se bol razlila. U jednom se trenutku bol skroz izgubi, sve dok, moţda sat kasnije, ne shvatiš da se uopšte nije izgubila. Nego proširila svuda i cijelo ti je tijelo bol. Moţda nisam baš luĊakinja, ali nešto jesam. One su dvije znale nešto, one što su prije sat vremena prošle pored mene. Gledala sam ih još dok su bile, šta znam, moţda i više od kilometar i po daleko, pokretne bijele taĉkice, sve dok mi nisu prišle na manje od pola metra, dvije tamnopute ţene u bijelim misnim haljinama i šeširima. - Ali to ti i govorim, Mavis, nema tog oruţja koje će uspjeti protiv svemogućeg Isusa - rekla je ona slijeva. Obje me pogledaju u isto vrijeme i odmah umuknu. Nisu se ni potrudile da odmaknu prije nego što je jedna drugoj šapnula: Deset je sati uveĉe. Znam ja šta su se došaptavale. - Evo sam ti sad ĉoeka pojebala za dvaes dolara - kaţem ja. Toliko su poţurile da pobjegnu od mene da ona lijeva samo što nije pala. Otad niko nije prošao ovuda. Nije da je Hope Road zaspao, iza mene su stanovi a ispred mene njegova kuća. Svugdje gore svjetla. Ne idu ljudi na spavanje nego se distanciraju od ulice. Kao da ti cijeli grad okrene leĊa, baš

50

kao one dvije bogomoljke. Mislim kako li je prostitutkama, recimo uskoĉim u prvi benz ili volvo koji ide navrh Hope Roada, moţda u Irish Town. Nekom biznismenu ili diplomati koji ţivi u Novom Kingstonu i koji će me silovati jer mu se moţe, izvući će se s tim. Moţda bi se neko zaustavio da stanem ovdje pod narandţastu uliĉnu lampu i zadignem suknju tako da mi svjetlost pada na ţbun. Gladna sam i piša mi se. U sobi na vrhu njegove kuće upravo se ugasilo svjetlo. One noći kad me Kimmy dovela ovamo pa me tu ostavila, nisam planirala da spavam s njim. A jesam ga htjela vidjeti golog, ali ne tako. Nego sam ĉula da on svakog jutra ustaje u pet, vozi u Bull Bay i kupa se ispod vodopada. Nešto mi je tu zazvuĉalo izuzetno sveto i izuzetno seksi, odjednom. Zamišljala sam kako izranja ispod slapa, go, jer tako rano se sigurno kupa go. Mislila kako rijeĉna voda mora da je najtuţnija stvar na svijetu kad, prije ili kasnije, sklizne s njegovog tijela. Kad sam ga onda ugledala kako na balkonu, kako go golcat jede voće, i tad sam pomislila da mjesec mora da je tuţan znajući da će on uskoro ući u kuću. Dobro sad, pomislila je malo nategnuto reći. Mislila sigurno nisam. Da sam mislila ne bih izašla na onaj balkon. Da sam mislila ne bih sa sebe sve skinula samo da se on ne bi zastidio što je go a ja obuĉena, kao da je on ikad u ţivotu bio stidljiv. Rekao je Ja tebe znam, što je moţda bila istina. Ţene vole da ih se pamti, izgleda. A moguće da on naprosto zna kako da ţenu uvjeri da je poţeljena. Kad je muzika prestala, otamo izaĊe nekoliko ljudi. Tad se kapija prvi put otvorila. Par automobila, jedan dţip, ali njegovog auta nije bilo. Još uvijek je bio u kući, vjerovatno s ostatkom benda. Pomislila sam da potrĉim, da skinem štikle i opalim takav sprint da me straţari ne mogu stići prije nego što se naĊem unutra. A kad doĊu do mene, vidjeli bi da nisam bijela i ostavili bi me na miru, onda bih ga ja zovnula i on bi odmah strĉao. Ostala sam, meĊutim, na svojoj strani ceste, blizu uliĉne bandere i autobuske stanice. Upravo se ugasilo svjetlo u sobi zdesna. Moj otac neprestano ponavlja da njega niko neće istjerati iz ove zemlje, ali prije nekoliko mjeseci me posjedne u kuhinju da mi proĉita ĉlanak iz Gleanera. Ja sam tad samo svratila, nisam se mislila zadrţavati. A on mi ĉak nije dopustio da sama proĉitam ĉlanak, insistirao je da mi ga sam proĉita. Ĉlanak je bio naslovljen “Ako on ne uspije” gdje se on odnosilo na premijera. Tata, ovo je ĉlanak iz januara. Zašto ĉuvaš stare novine? Onda mi je majka rekla da on taj ĉlanak ĉita svake sedmice. Što će reći da ga je dosad proĉitao ĉetrdeset i sedam puta. Upravo se ugasilo svjetlo u sobi slijeva u prizemlju. Policijski je sat i ja ne bih trebala biti ovdje. Ako naiĊe policija, ne znam kako bih im ovo objasnila. Ne znam ni kako sebi da objasnim. Kad mi je tata ĉitao taj ĉlanak, i Kimmy je bila u kući. Ona je taj ĉlanak već ĉula i nije joj padalo na pamet da sjedi da po drugi put sluša sranja koja podvaljuje CIA. Ali je prvo morala odsiktati, odzijevati i odgrintati kao šestogodišnjakinja natjerana da odsijeli crkvenu sluţbu za odrasle. To ti je sve desniĉarska propaganda JLP, rekla je prije nego što je on dovršio zadnju reĉenicu. Ĉista propaganda. Kako se dopušta da predsjednik JLP-a piše ĉlanak kao da je novinar? Sve politrik do politrika, jebena prevarantska posla. Gdje je tu opšte besplatno obrazovanje sve do univerzitetske diplome? I zakon o ravnopravnosti polova? Šta sa svim onim fabrikama boksita koje sad bar plate prije nego što nas siluju? Majka ju je poĉastila onim svojim poznatim pogledom u stilu ja-te-nisam-tako-vaspitala. A ja sam se smatrala sretnom što mi se sa sestrom nije pojavio i Ras Trent, bas-gitarista African Herbsmana, inaĉe poznat i kao sin ministra turizma. Moja majka ih smatra parom iako on Kimmy u lice naziva babilonskom princezom. On, ministrov sin za koga nije izgledno da će prije svoje tridesete stići obići sve sobe u ĉetiri oĉeve kuće. Ali, na kakav god da je pijedestal naš tata uzdigao Kimmy, njoj uvijek treba neko ko je odande moţe srušiti da bi ona onda od njega napravila novog taticu a, kako već rekoh, Che Guevara je mrtav. Mama, koja u raspravama nikad ne pokazuje na ĉijoj je strani, a kamoli da šta kaţe, sad je rekla da ona misli da nam treba Domovinska garda. I sam je premijer o tome govorio, zato što je stopa kriminala vrtoglavo porasla i narod sam mora preuzeti odgovornost za dio tereta bezbjednosti. Nas troje se nikad ni u ĉemu ne slaţemo ali tad smo je svi pogledali kao da je sišla s uma; ona je, u stvari, ĉak i rekla: Što me sad svi gledate kao da sam sišla s uma? Otac je onda rekao da nema šanse da on unajmljuje Ton-Ton Macoute u svojoj vlastitoj zemlji. Pitao je šta ja mislim. Kimmy me pogledala kao da ĉitav naš odnos zavisi od onoga što će sad ĉuti iz mojih usta. Kad sam rekla da ne mislim ništa, i on i ona su ostali razoĉarani. A ja više volim da se sjećam nego da mislim. Ako mislim, kad-tad će doći do toga da sebi postavim neka pitanja, na primjer zašto sam s njim spavala, i zašto sam nakon toga pobjegla, i zašto sam sad ovdje i zašto sam

51

ovdje ĉitav dan. I šta će reći to što cijeli dan mogu provesti ne radeći ništa. A to će reći da sam ja skroz naskroz zaludna. Stvar je u tome što mi cjelodnevni boravak ovdje tako lako pada, što je istinski zastrašujuće. Majka mi ĉesto pjeva Dan po dan mili Isuse, pa ĉak i tata to voli reći; dan po dan, kao da je to neka ţivotna strategija. A preţivljavanje dan po danje zapravo najbrţi naĉin da uopšte ne ţiviš. Tako se i desilo da otkrijem neĉinjenje; te ne radim ama baš ništa. Ako dan razloţiš na ĉetvrtine, pa onda na sate, pa na polusate, pa na minute - svaki vremenski period moţeš progutati u zalogajĉićima. Isto je kad se nosiš s gubitkom muškarca. Ako izdrţiš jedan minut, izdrţaćeš i dva, pa pet, pa još pet i sve tako. Ako neću da razmišljam o svom ţivotu, ne moram razmišljati ni o ţivotu uopšte; valja izdrţati samo minut, pa dva, pa pet, pa još pet, i dok trepneš proĊe mjesec dana a ti ni ne primijetiš jer ti samo minute brojiš. Stojim ispred njegove kuće i brojim minute, pa ni ne shvatim da mi je upravo promakao ĉitav dan. Tek tako. U gornjoj sobi slijeva se opet upali svjetlo. Zapravo je trebalo da kaţem, i htjela sam da kaţem, da nije zloĉin to što mene mori. Mislim, mori me kao što mori i sve ostale. Mori me kako me mori i inflacija; jaje nisam iskusila ali znam da me pogaĊa. Nije da me zloĉin sam po sebi tjera da odem; tjera me ĉinjenica da se zloĉin moţe desiti bilo kad, svaki ĉas, moţda samo što nije. I moţda se ne desi nikad, ali ja ću sljedećih deset godina provesti misleći da se moţe desiti svaki ĉas. Pa sve i da se nikad ne desi, poenta je u tome što ću ja oĉekivati da se desi, a ne znam da je ĉekanje išta manje grozno jer u Jamajci i nema druge nego da ĉekaš da ti se nešto desi. Što se podjednako odnosi na loše koliko i na dobro. Koje se nikad ne dešava. A tebi preostaje samo ĉekanje. Ĉekanje. Onaj drkadţija nije ĉak ni na verandu nikad izašao. A šta i da sad evo izaĊe? Ne znam da bih se i pomjerila. Ne znam da bih mogla pretrĉati ulicu i zavikati ispred kapije. Prljava mi stopala govore da ĉekam već tako dugo da osim ĉekanja niĉeg drugog ni nema. Nisam ĉekala jedino onda kad sam ga ugledala na balkonu. Doduše nisam ni poslije toga. Mislila sam se da li da ispriĉam Kimmy. Ona tako šta nikad od mene ne bi oĉekivala. Zato sam i bila u iskušenju da joj kaţem da sam ja Che Guevari prišla bliţe nego što ona - babilonska princeza - moţe i sanjati. S druge strane ceste upravo se zaustavlja automobil, ali na nekih dvadesetak metara od kapije. Bijeli sportski auto koji dotad nisam ni primijetila. Nisam dotad primijetila ni muškarca koji se odlijepio od zida na mojoj strani ceste i otišao preko, do auta. Šĉepala sam svoju tašnu iako je lik već bio u autu. Ne znam koliko je dugo stajao u mraku naslonjen na zid, samo nekoliko metara od mene, gledajući. Nisam ga ni vidjela ni ĉula, moţda je sve ovo vrijeme tamo stajao i motrio me satima. Bijeli se auto okrenuo na njegovom prilaznom putu i stao ispred kapije. Priliĉno sam sigurna da je datsun. Vozaĉ je izašao, ali ne vidim da li je svijetle ili tamne puti. Ali vidim da na sebi ima bijeli merino. Odlazi do kapije, da popriĉa sa zaštitarima, valjda. Kad se okrenuo prema autu oĉi su mu bljesnule. Naoĉale. Gledam kako auto odlazi. Moram odavde. Ne samo iz Jamajke, nego s ovog mjesta, i to smjesta. Moram potrĉati, pa i potrĉim. Kuća me ne gleda ali sjenke da, sjenke se i uz cestu i niz cestu kreću kao ljudi. Moţda muškarci. Iza jedanaest, kad naiĊe neka bespomoćna ţena, muškarci više nisu isti. Dio mene misli da je to sranje i da biće samo traţim nešto da me prestravi. U srednjoj nam je jedna profa stalno govorila da se ne oblaĉimo kao drolje i da nam sve vrijeme prijeti opasnost od silovanja. Mi smo joj jednom u ladicu ubacile ceduljicu ispisanu krejonom, lijevom rukom da ne bi prepoznala rukopis. Mjeseci su prošli prije nego što je pronašla tu ceduljicu i proĉitala Pa ĉak ni slijepac ne bi silovao takvu... a onda shvatila da ĉita naglas. Trĉanje je relativan pojam. Na visokim štiklama brzo se moţe u stvari samo skakutati, jedva savijajući koljena. I ne znam koliko dugo tako skakućem, ali ĉujem kako mi stopala tap tap tapću i moja glava odluĉi da se nasmije zamislivši kako glupavo izgledam i tako mi Mali Mujo Mulić u pidţami trĉi ulicama grada, ĉas dole ĉas gore dok svuda mrak pada uskoĉi u glavu i tamo i ostane. Kuca na prozore i na vrata svrati: Jesu djeca polijegala? Već je osam sati! Mali je Muji - jašta je, jebat ga. Slomi mi se štikla. A ove proklete cipele nisu bile nimalo jeftine jebat ih... - Ajde ti vidi ša nam je ovo naletio? Indijska vampirca? - Ljepše indijske vampirce moje oĉi nikad ne vidješe. - Ma oklen tebe djevojĉice, da nisi kaki zloĉin jako izvršila? - Moţda sad i svoje oruţje unese u igru?

52

Policija. Jebena policija, s onim jebenim policijskim glasovima. Uspjela sam stići do raskršća Waterloo. Slijeva mi je Devon House, liĉi na kuću strave. Na semaforu se pali zeleno, ali put mi blokiraju tri policijska auta. Šest policajaca naslonjenih na auta, jednima je duţ pantalona crveni, a drugima plavi šav. - Alo, gospoja, znaš ti za policijski sahat? - Ja... sam... morala raditi dokasno, izgubila sam pojam o vremenu. - Nisi ti mešĉini samo vrijeme izgubila. Jel ti to jedna noga duţa il si more-bit štiklu slomila? - Šta? O, pas mu mater. Pardon, gospodo policajci. - Haha. Svi se smiju. Policija, s onim jebenim policijskim glasovima. - Pa jel ti ovuda vidiš kaki hautobus il taksi? Kako misliš do kuće? - Ja... Ja... - Da ne misliš pješke? - Ne znam. - Gospojice, de ti ţiva bila uĊi u hauto. - Mogu ja da kuće - kaţem. Došlo mi je da kaţem da mi je jasno da u sat i autobus nema H ali da ga ima u halo i hajde, ali bilo mi je jasno i to da mi je bolje da to ne kaţem. - A gdje je kuća, iza ćoška? - Havendale. - Ha ha ha ha. Policija i onaj njihov policijski smijeh. - Ovuda noćas više nema hautobusa. Hoš ti to nogicom? - Da. - S jednom štiklom? - Da. - A policijski sahat? Znaš ti, gospoja, kakvi se sve muški u ova doba motaju? Nisi zar jedina ţenska što ne gleda vijesti? Sami se šljam skuplja ulicom. I šta ti tu nije jasno? - Jasno mi je... - Jasno ti je valjda da si prokleta blentaĉa. Bolje bi bilo da si ostala na poslu dok ne krenu hautobusi. Ulazi u auto. - Nema potre... - Gospoja, ulazi u jebeni hauto. Kršiš zakon. Il ćeš kući il u apsanu. UĊem u auto. Dva policajca sjednu na prednja sjedišta, a dva auta i ĉetiri policajca ostanu gdje su i bili. Za Havendale se na semaforu skreće desno. Oni skrenu lijevo. - Preĉica - kaţu ona dvojica uglas.

Demus Ova je kuća uz more. To je samo jedna soba pa i nije kuća, al je nekad bila dom. Ne znam kako se zvao onaj ĉovjek što je zatvaro cestu da proĊe voz, al kad je on 1972. umro, niko više umjesto njega nije došo. Vozovi više tuda ne prolaze otkad se Zapadni Kingston pretvorio u Divlji zapad a svi ljudi u kauboje. Ja sam htjeo bit Jim West, al njegove su pantole pretijesne. TV je u kineskoj prodavnici crno-bijeli, al ja bi reko da su njemu pantole plave, i cura je plava. Ova kuća ima jednu sobu i taj što je ovde ţivio, spavo je na spuţvi i srao u kantu pa je u moru ispiro. Niko se ne sjeća kako se zvao. Kad su ga našli sva mu je voda iz tijela izvrla, al još nije bio kostur. Ova kuća ima dva prozora. Jedan gleda na more a drugi na prugu. Kad je voz presto dolazit, narod je iz geta probo maznut traĉnice, al nisu imali alata da rastave nešto tako teško. Boja u sobi ima raznih. Sveukupno pet, kako je koje ponestajalo. Od poda je do dna prozora crvena. Od dna prozora do plafona zelena. Plave je na sljedećem zidu doteklo do plafona, al nije do onog tamo ćoška. Rozna poĉne na trećem zidu i pokriva ga cijelog. Zelena na dnu ĉetvrtog zida ide do sredine, tu se zaustavlja snaţnim zamahom ĉetke, ko da je boju molio i kumio i silio da se još malo protegne. Znaĉi ovako je to kad ĉovjek ostari bez ţene. Dal zaboravi na te neke dijelove tijela il se rastuţi svaki put kad piša jer se podsjeti, il se igra sa sobom ko neki perverznjak? U sobi ima jedna

53

jedina stolica, crvena je i noge su joj krhke. Krhka je rijeĉ iz jedne poezije što smo uĉili u školi. Ljepa i krhka dvozuba biljko što ţutim cvijećem i bijelim ispuniš oĉi. Rosom okićena i prijatno snena, misliš li na mene ove noći? Eto ti Ċe je Bog prvo pogriješio. Vrijeme. Bog je bio blesav što je stvorio vrijeme. Jer je vremena ponestalo ĉak i njemu. Ali ja sam izvan vremena. Ja sam u sada, koje je i sad al je i onda. A onda je takoĊe i uskoro a uskoro bi moglo bit i ako. U ovu kuću upravo ulaze dva ĉovjeka i sedam postaje devet. Jedan iz Reme, dvojca iz Trenchtowna, trojca iz Dţungle, trojca iz Grada Kopenhagen. Evo popisa ljudi u sobi. Josey Wales, poznat i kao Franklin Aloysius, poznat i kao Pa-pa, koji upravo ulazi a s njim i Bum-Bum, kome je duša drţat pištolj al ne zna Ċe da opali. Plaĉko, ubica policije koji je Babilon natjero na bijeg. Kad priĉa ko Jamajĉanin, priĉa zlo i opako. Kad priĉa ko bijelac, zvuĉi ko da ĉita knjigu punu krupnih rijeĉi. Ima o Plaĉku nešto što niko ne spominje ako mu je ţivot mio. Pegla, kom je glavni jaran bio Tegla dok ga nije strefio PNP-ovski metak. Renton iz Trenchtowna. Matik iz Trenchtowna. Fanki Pile, koji se treso od heroina dok mu nisu dali kokaina. Dvojca iz Dţungle, jedan je mršav drugi debeo, ne znam ni jednog ni drugog. Mršavi nije još muškarac, jedva da je i momak; razdrljena mu je košulja pa se vidi da na prsima nema ni jedne dlake. I ja. A evo kako je deset postalo devet. Prije tri noći. Matik iz Trenchtowna proba da razblaţi bijelo onako kako ga je uĉio Plaĉko, al on zaboravi kako a Plaĉko nije bio tu. Noć bez mjeseca a niko od nas ni baterije da osvijetli put do kuće i od kuće. Matik misli zna on slobodnu bazu i da je kašika kokaina ko kašika kokaina - kašika kokaina. Matik misli da bi Plaĉko ovde ostavljo kokain na izvolte, pa pretraţi pod, ćoškove, ormariće kraj prozora pa i pepeo u peći kraj vrata. Traţi on i traţi a onda traţe i ostali, zinulo i njima dupe za bijelim iako za bijelim dupe ne zine ko za ţutim. Matik naĊe neki bijeli prah a kad drugi skoĉe da i njima dadne, on izvuĉe pištolj. Izvadi svoj upaljaĉ i skuha prah. Sjeti se da bijelo ugrije s vodom i da doda sode bikarbone koju je vidjeo u ormariću. Smješka se on ko profi dok ga ostali gledaju ko gladan tigar. Al Matik zaboravi šta dalje. Zaboravi onu drugu teĉnost što Plaĉko koristi, eter. S tim što je bio i dovoljno glup da pomisli da Plaĉko ostavlja štekove u toj kući. Elem, to bijelo nije htjelo da gori, samo stoji kako stoji. Pošto nije bilo dima da udahne, Matik poliţe kašiku. Poliţe usijanu kašiku i ĉujemo kako mu jezik cvrĉi. Slobodna baza brzo djeluje i do tripovanja treba osam. Sedam. Šes. Pet. Ĉetri. Tri. Dva. Jedan. Ništa. Zajeb neki, kaţe Matik i tresne licem napod da sve odjekne a na usta mu udari pjena. Niko ga ni ne dotakne dok ne doĊe Plaĉko i nasmije se pa upita zar nije pravo smiješno što u jednoj vako prljavoj i gadnoj straćari nema pacova. A evo kako je od devet postalo osam. Sinoć nam Josey Wales kaţe kako ćemo i šta ćemo. Renton iz Trenchtowna njemu kaţe on će snimit hit i ne misli potezat pištolj ko onaj momak iz Heptonesa što je bio u zatvoru kad je bijelac stavio njegovu pjesmu u film. Kaţe on da je mati njegovog malog išla Pjevaĉu u studio i tamo joj dali para i za bebu i za mater i ĉitavu familiju. A ona je samo jedna, a on zna takvih ima više od sto što im Pjevaĉ pomaţe i da šta će ti ljudi ako toga više ne bude? Josey Wales kaţe da Pjevaĉ zbog tog nije bolji nego gori jer ne radi ništa drugo nego što sirotinju hrani ribom jer se on sad obogatio a neće da i drugi nauĉe da pecaju. Neki od nas prihvate to rasuĊivanje al ne i Renton iz Trenchtowna. Plaĉko izvadi pištolj da tu budalu upuca na licu mjesta. Josey Wales kaţe nemoj, ĉovjeĉe, saslušaj ĉovjeka i shvati šta priĉa. Onda Josey Wales kaţe da valja sve faktore uzet u obzir. Mi ne kontamo šta misli, pa on kaţe kinetiĉka energija: KE = mv2/2 (Ċe je m masa a v brzina). Skretanje. Deformacija. Fragmentacija. Krvarenje. Hipovolemiĉki šok. Iskrvarenje. Hipoksija. Pneumotoraks, zatajenje srca i oštećenje mozga. Bum. Rentonu metak ostane u glavi al krv ipak Plaĉku popršće grudi. Ne po majici Starsky i Hutch! uzvikne Plaĉko dok se onom ĉovjeku tijelo ruši. Plaĉko briše njegov mozak s majice a Josey Wales vrati pištolj u futrolu. Ovako nas bijelac uĉi kako da napunimo M16A1, M16A2 i M16A4. Usmjeri pušĉanu cijev u sigurnom pravcu. Podigni pušku i otvori zatvaraĉ. Vrati ruĉicu za punjenje u prednji poloţaj. Regulator paljbe postavi na ZAKOĈENO.

54

Provjeri je li prazna komora za okvir. Umetni okvir gurajući ga prema gore dok utvrĊivaĉ okvira ne škljocne. Dno spremnika lagano utisni prema gore dok ne sjedne na mjesto. Pritiskom oslobodi gornji dio ruĉice zatvaraĉa. Gurni zatvaraĉ do krajnjeg prednjeg poloţaja u kojem je zakljuĉan. Neće biti potrebe da ga vraćaš na ZAKOĈENO. Eto šta se desi kad dovedete ljude iz Dţungle. Napaljeni na bijelo pa zahvaljujući Plaĉku slobodnobaziraju i slobodnobaziraju. Josey Wales nas ostavlja al kaţe da će upucat svakoga ko njega ostavi, a mi ne zaboravljamo da ga nisu bezveze zvali Pa-pa. Kad on i Plaĉko izaĊu, zakljuĉaju vrata i ĉujemo škljoc. Kuća postane manja i još vrelija i ja zamišljam koga ću sve ubit, straţara, policiju. Babilon. Sedam ljudi. Dvajs jedan komad oruţja. Osamsto ĉeteres metaka. A ja mislim samo i iskljuĉivo na jednog ĉovjeka i to nije Pjevaĉ. I zamišljam kako se zalijeće u zid i krešti i cvili ko curica. Zamišljam kako govori niste vi došli po mene, vi ste došli po onog na donjem spratu jer garant je on takva pizda da to kaţe. Razmišljam o ljudima koji varaju i pobjegnu i onima koje je napustila sreća. Gledam ga i mislim e tako će ti smrt izgledat.

Sir Arthur George Jennings I sad nas evo u vremenu umiranja. Za tri sedmice nas ova godina napušta. Ode sezona vrelog vlaţnog ljeta, trideset šest celzijusa u hladu, majske i oktobarske kiše što nabujaše rijeke, pobiše krave i raširiše bolesti. Muškarci debeli od svinjetine, djeĉaci trbuha nadutih od otrova. Ĉetrnaest ljudi izgubljenih u divljini i tijela im eksplodiraju: tri, ĉetiri, pet. Još će mnogi morati da pate. Još će mnogi morati da umru. Many more will have to suffer, many more will have to die. Ukrao sam ove rijeĉi od ţiva ĉovjeka uz koga smrt već hoda, ubijajući ga od noţnog palca naviše. Kad pogledam dole u svoje ruke, vidim svoju priĉu. Hotel na juţnoj obali, budućnost koju bi moja zemlja mogla iskusiti. Kad su me našli, rekoše: mjeseĉarenje, pa osnovu rekla-kazala izgradiše sliku gdje ja drţeći ruke ispred sebe, krut kao Frankenštajn, ţmireći stupam u komunistiĉkom maršu preko ograde, tri, dva, jedan. Našli su me golog, oĉiju budnih ali isprane kestenjovosti; vrat mi se klatio a potiljak bio smrskan, penis u stavu mirno, to je bilo prvo što su hotelski radnici primijetili. Moja je krv skrivala prljavštinu onoga ko me gurnuo. Postoje stvari o smrti koje mrtvi ne mogu izreći. Vulgarnost smrti. Smrt ono mjesto gdje umrete promijeni u sobu gdje se tijelo sramoti. Od smrti kašljete, pišate, od smrti serete, od smrti smrdite od unutrašnjih isparenja. Tijelo mi trune a nokti još rastu u kandţe dok ja gledam i ĉekam. Ĉuo sam da je u Americi neki bogataš, ĉovjek kome se pripisuju veliki novac i moć, umro u ţeni koja nije bila njegova supruga. Ogroman brod od muškarca drobi tu ţenu svojim mrtvim teretom, a osamnaest sati kasnije tog ĉovjeka supruga spali jer nije na njegovom tijelu mogla podnijeti miris druge ţene. Ja sam bio u ţeni ĉijeg se imena ne sjećam ali me ona zaustavila ţaleći se na ţeĊ. Ali evo ti ovdje vino. Moţeš li leda donijeti? Ma ko još stavlja led u vino? Ja, a vidjećeš šta još s ledom radim, ako ga doneseš. Ja istrĉim onako go, i klebereći se, pet je ujutro. Tapkam niz hodnik ko Mali Mujo Mulić. Mrtvi imaju miris, ali ima i ubica. Za moju smrt trebala su dvojica, jedan da zatraţi drugi da izvrši. Prije nego što sam poletio preko ograde, zapahnu me citronela i vlaţna zemlja; pod ĉist kao ogledalo škripio je pod neĉijim cipelama. Evo me u kući ĉovjeka koji me je ubio. Na njemu nikad nisam osjetio svoj miris, samo opstojan vonj stare smrti, prije neka uspomena nego smrad, primjesa ţeljeza u krvi ustajale lovine, slatkastu smradnu draţ pet dana mrtvog tijela. U svijetu ţivih on je sada zreo ĉovjek, ne mari što miriše kao da je nabasao na tuĊi novac, na skupa odijela koja su nekad pripadala nekom drugom. Samo što on nije u odijelu. Ja sam bio go kad su me našli a i ja sam njega sad zatekao golog. Trbuh mu se zakruţio; a dok ga zabija i povlaĉi i na leĊima mu se salo talasa. Vrijeme mu je i kosu da ofarba. Tijelo mu šljapka o njeno: vlaţno šljap šljap šljap. Stenje on na njoj, prvoj pratilji koju je oţenio. Njihov bijeli krevet je kovitlac. Ona primijeti da se on ne zaustavlja i tapne ga po ramenu. Glava mu je na jastuku ali ţeni ne dopušta da ustane; ona je u zatvoru i to zna, i opet ga tapne po ramenu. On zastenje a ona ga odgurne.

55

Pasji sine, znaš da neću da zatrudnim. On svom teţinom pljesne na nju, ostane tako dok ne svrši, a onda brekće kroz ĉitavu sobu. Jamajĉani moraju znati da su njihovi lideri sposobni da odrade stvar, kaţe on. Nisam mu glas ĉuo već godinama, samo što nisu prošle godine. Zapanjen sam što mu se glas nije promijenio, još uvijek zvuĉi nepriliĉno ĉak i kad on govori kako treba. Ja sam na pogrešnom mjestu; a i ona je. Ona je prva pratilja, koju je on oţenio jer nije uspio dobiti Miss Jamajke. Ĉiji je otac odluĉio da se ona mora udati za stoprocentnog bijelca. Draţe bi mi bilo srat tupe ţilete nego da mi se kćer uda za nekog Sirijca s libanskom galanterijom, rekao je. Nikako da se sjetim kako se zove ona ţena u kojoj sam onda bio. Nikad je ne vidim, a i ne znam gdje da je traţim. Moţda je bila ljubav, ali duhovi proganjaju iz ĉeţnje a ja ĉeţnje nemam. Moţda nije bila ljubav ili ja moţda nisam duh. Moţda ja i ĉeznem, ali ne za njom. Ko još u vino stavlja led? Je li ona znala da me onaj ĉeka ispred vrata? Neko je onda za mene rekao da izgledam kao unakaţeni pauk s kitom na vrhu. Niko od hotelskog osoblja; oni ne bi znali rijeĉ kao unakaţen. Moţda neko ko je jedva ĉekao da me srede. Nisam mu lice zapamtio. Prva pratilja ga strese sa sebe i prosikće Sreća pa nisam zaboravila pjenu. Zar... ti... ne... znaš... dahće on i ostatak reĉenice... da je kontracepcija zavjera da se pobiju svi crnci? ... i smije se. Prevrne se i igra sam sa sobom. Ja bih da skliznem u njega, da se pretvaram da osjećam ono što on osjeća, ali već u podnoţju kreveta namirišem preko stotinu mrtvaca. Razbije se staklo i oboje skoĉe. Njoj je spavaćica povuĉena iznad grudi pa je ona povuĉe dole. Jebla te tvoja maĉka, kaţe on. Gledam mu otromboljeni trbuh i blijede obraze, ĉak mu ni ovo, ĉak mu ni seks ne moţe narogušiti kosu, spakovanu ĉvrsto kao da je sav od lima. Zbog njega mi nedostaje ţivljenje, raskalašnost, klonuće. Oĉito je ona izabrala namještaj u spavaćoj sobi, s ruĉkama i pregibima i rezbarijama vinove loze. Mreţa za komarce visi s plafona. U ćošku se krije televizor, vrata kupatila otvorena ali je ulaz mraĉan. Muškarce s imalo stila i osjećaja za lijepo on je oduvijek smatrao perverznjacima. Sjećam se da je to rekao o jednom ĉlanu stranke ĉim mu je ugledao leĊa. Ta njegova mrţnja meni je bila strana jer sam ja svakog ljeta viĊao Noela Cowarda, koga sam zvao stricem. I njega i njegovog saputnika. Ĉovjek koji me je ubio poseţe za pištoljem koji stoji spreman na noćnom ormariću. Pantalone ostavlja na podu. Prva pratilja upire prstom u pantalone ali on se izlazeći kao našali da se za radodajke nikad ne sreĊuje. Rado bih još malo ostao s njom, zanima me kako će povratiti unutarnji mir, ali krenem za njim. U dnevnoj sobi je neki ĉovjek a ja se ne sjećam da li ga znam. Dnevna soba je groblje, odvratna od vonja smrti. Djelimiĉno i zbog tog ĉovjeka. Jednog trenutka je crn, a već sljedećeg se ĉini Kinez; moţda je sve to samo igra sjena. Već mogu namirisati kako umire. Sad kašlje u ĉašu govoreći: - Ja mislio voda. - Ne znaš kako izgleda flaša bijelog ruma? Pa za šta ti sluţe oĉi? - Natoĉi? Pa natoĉio sam al miriso nisam nego samo salio. - Oĉi, kaţem. Gdje su ti bile o-ĉ-i? - Aaa. Ne ĉujem najbolje. Previše bum bum bum ako me shvataš? - Ma kako si mogo pomislit da je to voda jebote? - Ne znam, voda spakovana u specijalnu flašu zvuĉi ko nešto bogatunsko. Nego brate, kako tako ovuda landraš? - Oĉekuješ da se u vlastitoj kući ustruĉavam? Jel to vidiš nešto što dosad nisi? - O, znaĉi ovako se plaĉu bogataši. - A sirotinja malog pere na pumpi iza kuće i sad ćemo ovo pretvoriti u klasno pitanje? Kako si mi ušo u kuću jebote? - Kroz vrata. - Kako si... - Dosta više tog kako. Kako tako vazda pitaš kako? - Draţe ti je zašto? Vaţi, hajmo malo zašto. Zašto si mi u kući jebote u... stani malo... u tri ujutro? Zar nismo rekli da nema viĊanja u javnosti? - Prvi put ĉujem da je spavaća soba javnost. Kako ljubavnica? Maloprije je zvuĉalo ko da nije loša. Nimalo loša. - Ĉovjeĉe, šta hoćeš od mene? - Znaš ti koji je danas datum? - Hmmmm. Hmmmm. Reko bi da je treći decembar. To ti je namah iza drugog.

56

- Hej! Dosta više te nevaspitanosti, ne zaboravi s kim priĉaš. - Ne nego ti jebote ne zaboravi s kim priĉaš. Da mi se tako u kuću uvlaĉiš ko neki pizdunski

kućni pacov. Sreća tvoja da je Sirovina noćas slobodan jer bi već bio mrtav, ĉuješ šta ti kaţem? Mrtav. - Onda mi se baš posrećilo. - Ja odoh u krevet. Ti izaĊi kako si i ušo. - To sam i mislio. - Sad će ti zlo doć. - Zašto? - Zato što si mislio. - Treba mi para. - Treba ti para. - Preksutra. - Danas je već sutra. - Kasnije preksutra. - Već sam rekao da nemam pojma o ĉemu govoriš. Ja o tome ne ţelim da znam, ja to ne podrţavam a ni tebe ne znam bogznakako. Papa-Lo je jedini ĉovjek koga ja znam tamo dole. - Tamo dole? Tamo dole? Sad to zoveš tamo dole? Artie Jennings nikad tako šta nije rekao. - Jesi ti skoro popriĉo s Arthurom? Jer pouzdano znam da on ovih dana nije od neke velike priĉe. Prva pratilja ulazi u sobu obmotana ĉaršafom. - Peter, kakva je sad strka? I ĉemu o moj B... - Isuse Kriste, ţeno, ne vrišti i vrati se u krevet. Nije svaki niger lopov. - Dakle, u ovom sluĉaju ti ţena morebit i nije skroz u krivu. - Peter? - Idi u krevet! - Opa! Kad ti gospoja zalupi vrata kuća se cijela zatrese. Ostatak noći katanac na koku? - Jesi ti o ţenama uĉio tamo gdje si uĉio o pištoljima? Zalupila je vratima da ne pomislimo da stoji tamo i sluša. Kaţem ZALUPILA JE VRATIMA DA NE POMISLIMO DA ONA JOŠ UVIJEK TAMO SLUŠA. E sad više ne sluša. - Jesi zajeban... - Zaĉepi. - Sve je zakucano. Ništa se ne moţe promijenit, sve i da hoćeš... - Već sam ti reko. Nemam pojma o ĉemu govoriš. I sasvim sigurno nemam pojma o ĉemu govoriš kad kaţeš da ti trebaju pare jer si onaj isti Josey Wales što je nema ni dvije sedmice letio u Miami. A znaš kako znam da ti ne trebaju nikakve jebene pare? Otišo si tamo samo na jedan dan. Vratio si se, kad ono, u sedam? - Imo sam neki mali poslić. - Nema ništa malo kad si ti u pitanju. A ĉeka te još jedan mali izlet, na Bahame. Ko god u toj drţavi poslove svaĊa ima neku jebenu tajnu. - Pjevaĉ viĊa i Papa-Loa i Krimosa Šerifa u isto vrijeme. - De mi reci nešto što ne znam. - Papa-Lo planira da se sretne s Krimosom Šerifom; nešta će vaţno priĉat negdje gdje ih niko ne moţe ĉut. I obadvojca više ne jedu svinjetinu, usput budi reĉeno. - Ĉuj to? Nisam znao. Šta su kojeg kurca oni namjerili? I ozbiljno, o ĉemu njih dvojica imaju priĉat? I šta će reći da više ne jedu svinjetinu? Jesu prešli u rastafarijance? Jel to sve Pjevaĉ skuho? Jel ih on nagovorio i da priĉaju? - Jel to ti stvarno ne znaš odgovore na ta pitanja? - Previše se ti sa mnom zajebavaš, mali nigeru. - Mali ti je u gaćama. A cijena je skoĉila. - To ti i CIA rješavajte. - Raste ne rade za nikakvu CIA-u. - Odjebi, Josey Wales, ni ja ne radim za tebe. Poslušaj šta ja lajem i tamo su ti vrata. I ovamo se više ne vraćaj. - Rum nosim sa sobom.

57

- De onda ponesi i dvije ĉaše pa nauĉi šta su maniri jebote. - Haha. Koja si ti mustra. I sam bi vrag od tebe pobjego. Koja si ti mustra.

I ode taj ĉovjek, ne zatvorivši nijedna vrata. Ima još jedan muškarac koga ne znam a viĊam ga po ovoj zemlji mrtvaca. Mrtvac koji je nepravedno umro; jedan vatrogasac koji bi, da je umro u poţaru, mirno otišao. I on je sad u sobi, došao je za ĉovjekom po imenu Josey Wales. Hoda oko njega i s vremena na vrijeme i kroz njega, što Wales pogrešno shvati kao drhtavicu. Zapravo ga pokušava udariti ali svaki put proĊe pravo kroz njega. I ja sam nekad tako s ĉovjekom koji je mene ubio, pokušavao sam ga odalamiti, nokautirati, ošamariti i probosti, ali sam ga u najboljem sluĉaju uspijevao natjerati da se strese. Ako zaborava i nema, gnjev ipak jenjava. Rekao bih da ĉovjek nauĉi s tim ţivjeti, ali ironija je isuviše gorka. Znam ja i njegovu priĉu, on je svaki put odurla. I sad urla a ne vidi da sam mu u toj sobi ja jedini svjedok. Utrĉava u poţar u ulici Orange, on je vatrogasac broj sedam. Vatra je izbila u dvospratnoj stambenoj zgradi, plamen poludjela zmija koja gmiţe kroz prozore, petero djece već mrtvo, dvoje ustrijeljeno još prije poţara. On grabi crijevo iako zna da će voda samo štrcnuti par puta, i ulijeće kroz ulaz. Zdesna mu vatra dohvati obraz a slijeva mu eksplodira sljepooĉnica. Drugi ga metak pogodi u grudi. Treći okrzne vrat vatrogasca iza njega. I sad slijedi onoga ko ga je poslao da biva s ljudima poput mene. Josey Wales odlazi kroz prozor. Vatrogasac ga slijedi. Dan tek poĉinje a već je mrtav.

58

AMBUSH IN THE NIGHT 3. decembar / prosinca 1976.

59

Nina Burgess U stvari nema šanse da se taj osjećaj opiše, to kad si duboko u sebi sigurna da će te neki muškarci za nekoliko minuta silovati. Bog te uzima i ĉini budalom, ona Kasandra iz grĉke mitologije s ĉasa istorije koju niko ne sluša, koja ni samu sebe ne ĉuje. Ti te muškarci nisu još ni dotakli a ti već kriviš samu sebe; tuko mala glupa naivna likovi u uniformi tako siluju ţene, kad ti još uvijek misliš da su došli da ti maĉku skinu s drveta, kao da je ovo priĉa o Dicku i Dori. Prije svega shvatiš kako je sve to zajebano, ta rijeĉ ĉekanje. A sad kad ĉekaš, nisi u stanju misliti ni na šta drugo nego kako si se kojeg vraga saplela i pala i našla se ispod nekog muškarca? Nisu te još silovali ali znaš da hoće, to je više no sigurno kad jednog od njih treći put uhvatiš kako te u retrovizoru gleda a nit se smješka niti smije i ruku drţi na šlicu ne kao da se namješta nego kao da se draga. A do tuĉe te sporost svega toga; uhvati te osjećaj da još uvijek ima vremena da nešto uradiš, da izaĊeš, da potrĉiš, da zatvoriš oĉi i misliš na Treasure Beach. Imaš sve vrijeme na svijetu. Jer kad se ovo desi, kriva si ti. Zašto nisi izašla? Zašto nisi otišla? Policajac mi ĉuje misli pa stane na gas, podiţući ulog. Što ne izaĊeš? Što ne odeš? Otvori vrata i iskoĉi, zgrabi se za koljena i kotrljaj se dok ne staneš. Onda samo potrĉi nadesno, prema gustišu, pa preko neĉije ograde, dotad ćeš vjerovatno nešto i slomiti ali na adrenalinu se daleko stiţe, vrlo daleko, i to sam nauĉila u školi. Moţda nagnjeĉim rame, moţda slomim zglob. Policajac već ĉetvrti put prolazi kroz crveno. Ako hoš da nas ubiješ de slobodno, kaţe onaj drugi kroz smijeh. Ĉula sam priĉu o jednoj ţeni koja je otišla da policiji prijavi silovanje a oni joj nisu povjerovali nego su je i oni silovali. Bojiš se pa kad nanjušiš vlastiti znoj, dodatno strepiš da oni ne pomisle da zapravo jedva ĉekaš. A pošto si nema ni dva dana odrezala nokte, sama, jer je ova rabota od glamura prokleto skupa, sad te kurvine sinove nemaš ni ĉim izgrebati, pa dodatno strahuješ da će, ako ne bude ogrebotina, još ispasti da si jedva doĉekala. Ali ima nešto zbog ĉega - više nego zbog svega ostalog ja sebe i okrivim i osudim a njih oslobodim ĉak i prije nego što sve ovo stigne do suda muškaraca koji vjerojatno prije odlaska na sud šamarima disciplinuju svoje supruge; a to je ĉinjenica da nemam na sebi gaćice. Pošto ne ispadam ništa bolja od onih drolja što mi ih majka vazda spominje, i vlastita će me mati poĉastiti pogledom zvanim dobila-si-šta-si-traţila. A onda mislim ma nemoj? A ko je tebe natjerao da budeš ţena kad su ti svratila tri naoruţana kriminalca? Onda si i ti kriva što su te silovali. Potom shvatim da se tresem ne od straha nego od gnjeva. Skinem desnu cipelu, onu kojoj štikla nije otpala, i ĉvrsto je zgrabim. Ĉim otvore ova vrata, jedan od ovih gadova više nikad neće progledati na jedno oko, svejedno koje. Nek me išuta, nek me upuca i siluje u dupe, ali će vala ţivjeti znajući da je ovu piću skupo platio. Ne mogu ni zamisliti ništa gore od oĉekivanja silovanja. Ako si imala vremena da ga oĉekuješ, onda si imala vremena i da ga sprijeĉiš. Ako nisi na prodaju, ne reklamiraj se, kazuje mi u ovom preciznom trenutku direktorica moje srednje škole. I već u mislima prelazim na period nakon silovanja, i dobacim i do kupovine duţih haljina i natkoljenica u kojima ću djelovati staro, i haljina s nacicanim kragnama kao da sam izašla iz uvodne špice Male kuće u jebenoj preriji. Ukinuću frizure i brijanje nogu i pazuha. Ukinuću ruţ za usne. Vratiću se ravnim cipelama i udaću se za ĉlana crkve u Swallowfieldu, nekog koji bude spreman sa mnom biti strpljiv, nekog tamnoputog ko će sve sagledavati u svjetlu ĉinjenice da ću mu roditi djecu svjetlije puti i biti uvjeren da je izvrsno prošao. Lijepo ti doĊe da vrisneš zaustavi ovaj jebeni auto i na ti pica jebla te ona, daj da više svršimo s tim i gotovo; doĊe ti tako jer to zvuĉi zeznuto, dovoljno zeznuto da ih ko zna moţda i malo uplaši, ali znaš da rijeĉi poput tih nikad ne bi izgovorio neko poput tebe. Ne zato što si ti pristojna, brezkurac, nego zato što si kukavica. A zbog toga još više mrziš ove proklete policajce koji te tretiraju kao pticu za svoju maĉku. Moţda se ovako osjeća ĉovjek koji sam kopa svoj grob, već vidi kraj i samo oteţe sredinu, ĉeka ono nešto što treba da se desi. Jebiga, veze nemam o ĉemu govorim ali oĉito previše koristim jebiga. Ako nastavim s psovkama, komotno se mogu prozvati i Kim-Marie Burgess. A bilo bi pravo da ona sjedi u ovom autu, ona i njeni slobodnoljubavni fazoni. Uţas, gadura sam što sam to i pomislila. Samo što se sad ne mogu zaustaviti. Ovo ne zasluţuje niko. Ali ona zasluţuje više nego ja. Trebalo je da skrenu lijevo za Havendale. A oni skrenu desno, prema donjem gradu, tvrdeći da je to preĉica. Njih su dvojica, i jedan govori da nikad nije vidio ništa sliĉno, ĉuj premijer saziva izbore za samo dvije sedmice. Zvuĉi ko neka petljavina, kaţe on. A šta tebe briga, pa nisi zar ubijeĊeni socijalista, kaţe onaj drugi.

60

Ma kome ti da je izdrkani socijalista? Bolje da si reko da sam vampir, ili rasta. A ti, slatka krofnice, jesi ti socijalista ili rasta? Haha - kaţe onaj drugi. Oj, ti na zadnjem sjedištu što liĉiš na indijsku vampiricu, hej - coolie duppy. Meni doĊe da kaţem ţao mi je, previše sam zauzeta razmišljanjem o tome kako jedna ţena u godini 1976-oj ili sjebe samu sebe ili je sjebe neki muškarac, ali umjesto toga kaţem: - Molim? - Rasta ili socijalista? Kako glasi odgovor? - Koliko još ima ove preĉice? - Dok se ne pribereš i poĉneš ponašat kako treba. I... ma koji je tebi kurac? Pa dokad ću ti govorit da mi ne istreseš pepeo s jebene cigarete po uniformi? - Sam si ga otreseš. - E ukurackrasni. - Pa stani onda. Svakako se motor treba ohladit. I tako zaustave auto. Ja se ni ne potrudim da kaţem da bih morala kući. Znam šta oni misle. Nema šanse da ţena koja iza ponoći hoda po Hope Roadu s jednom cipelom na nozi mora igdje a kamoli kući. Moţda su ovi izbori i sazvani malo prebrzo. A moţda komunizam i nije tako loš, ĉujem da na Kubi nema ni bolesnih i krezavih. A moţda je to što se vijesti svako malo ĉitaju na španskom znak da postajemo sofisticirani ili tako šta, šta ja znam. Ne znam. Ništa ne znam osim da se ĉak i ja dosaĊujem ĉekajući da me ova policija ostavi u kakvom jarku. Draţe bi mi bilo da se bojim. Dio mene zna da bi trebalo da se bojim, i priţeljkuje strah; na kraju krajeva, ako se ne bojim - šta to govori o meni kao ţeni? Njih dvojica se naslanjaju na auto blokirajući mi vrata. Ali to je šansa da izaĊem s druge strane i pobjegnem, što ja ne ĉinim. Moţda me ne misle silovati. Moţda urade nešto, dobro ili loše, moţda ĉak i dobro, što će sigurno nadmašiti ono ništa što radim ĉitav dan i ĉitavu noć. Ali sad je jutro. Za ovo je on kriv, i njegovo obezbjeĊenje, i ĉitava ova prokletinja od koncerta. I ova zemlja. Bog. I šta god da ima iznad Boga, da hoće više svršit sa svim ovim crkli dabogda. - Sinoć su Starsky i Hutch bili pravo super. Ne znam da je bilo bolje epizode! Dakle Starsky fasuje inekciju nekog tajnog otrova, znaš? I ima samo dvaes ĉetri sata da naĊe ko ga je boĉno il je brat kaput i... - Meni nikad nije jasno ko je Starsky a ko Hutch. I što su brate vazda nako štrecavi, ko da su nekako sodomiti? - Ĉovjeĉe, tebi je sve vazda jal peder jal sodomit. I kad ĉovjek ima samo jednu ţenu, ti odma misliš da je peder. Super je sinoć bila epizoda. Al mi nikad neće bit jasno kako auto leti onako visoko i onako daleko. - A da sad oprobamo? - I da ubijemo ovu šećerlemu na zadnjem sjedištu? Kad me već spominju, ja upitam: - Hoće li više taj Havendale ili da ja nastavim pješke? - Ha, pa znaš li ti uopšte Ċe si? - Kingston je Kingston. - Eh-eh! Ko ti kaţe da si u Kingstonu? Šta veliš šećeru, koji je od nas zgodniji, ja il ovaj brat ovde? Aaa? Koji će ti od nas bit momak? - Ako me mislite silovati, de me više silujte i bacite tamo gdje već bacate ţene, al ne davite više tim izdrkanim govorancijama. Policajcu ispadne cigareta iz usta. Zgledaju se, ali zadugo ništa ne kaţu. Tako dugo da ne mogu ni izbrojati, dakle više minuta. Više od pet minuta. Nije da samo meni ništa ne govore nego ne govore ni jedan s drugim, kao da je ono što sam rekla uklonilo sve što su mislili reći bilo meni bilo jedan drugom. Ja ne kaţem izvinite, ali šta drugo da pomisli jedna ţena kad je dva nepoznata muškarca odvezu na neko mjesto koje nikad nije vidjela i gdje nije traţila da doĊe? I to u ponoć, kad se moţe nadati jedino tome da će njeni krici odjeknuti kroz mrak. Odvezu me kući. Onaj koji je pušio kaţe: Naredni put, ako ti je do silovanja, reci na vakat pa da te ostavimo gdje smo te i našli. I odvezu se. To je bilo prije ĉetiri sata a ja još ne mogu zaspati. U krevetu sam, još uvijek u odjeći koju ĉitav dan imam na sebi, ignorišem to što mi stopala još uvijek gore a blato prlja posteljinu. Gladna sam, ali -

61

ne pomjeram. Svrbe me stopala, ali ne pomjeram. Piša mi se, istuširala bih se da sperem sa sebe cijeli ovaj dan koji je već prošao, ali ne pomjeram. Nisam jela od juĉe ujutro, a tad sam pojela samo pola grejpa natopljenog agdom i šećerom, upravo po receptu za rani dijabetes, kako kaţe moja majka. Majka mi se toliko boji problema da se problem od nje nikad ne odvaja samo zato što mu nikad ne dosadi da dokazuje da je u pravu. Sutra je taj mirovni koncert i ne treba više nego pucanj, samo jedan pucanj, ĉak i pucanj upozorenja, u zrak, pa da nastane pravi pakao. Ove godine se desilo da na stadionu zarominja kiša - i to je bilo dovoljno da nastane panika. Za samo petnaestak minuta poginulo je jedanaest ljudi: bili su nasmrt pregaţeni. Na njega niko neće pucati, ne bi se usudili, ali ni ne moraju. DoĊavola, da znam da će se za malo više od dvanaest sati dogoditi tako velika PNP-ova stvar, i ja bih se latila pištolja. Ova zemlja već tako dugo srlja u anarhiju da će ĉitava ova stvar biti antiklimaks. Eto, više ni ne zvuĉim kao ja. Isuse Hriste, evo me zvuĉim kao Kimmy, ili njen momak, ne rasta nego onaj komunista. Siledţije JLP-e će se dovesti dole do parka, vjerovatno ne dalje od spomenika Marcusu Garveyju, i upucaće nekoga. Više im ni ne treba. Oni će pobjeći ali će rulja zapaliti pola Kingstona. Grad Kopenhagen će pruţiti otpor ali će rulja toliko narasti da ću ĉak i ja u Havendaleu osjetiti kako od njihovih koraka zemlja podrhtava. Spaliće Grad Kopenhagen do temelja i sve ih tamo pobiti a onda će oni iz Grada Kopenhagen spaliti Osam Traka i tamo sve pobiti a iz luke će naići ogroman plimni val i sva ta tijela i svu krv odvući u more, i svu tu muziku i sva getovska sranja i moţda onda, ko zna, ĉak i moja majka konaĉno prestane obmotavati svoje tijelo kao mumiju samo da bi gnusne muškarce drţala daleko od svoje vagine, i moţda onda i ona doĊe sebi i poĉne mirno spavati.

Papa-Lo A ima još nešto, gizdavi gospodini. Bijelcu nikad ne okrećite leĊa. Poslje vrele noći bez mjeseca ĉovjeku nije ništa na pameti osim da će ga ko izdat, morebit Bog, morebit ĉovjek, ali - bijelcu nikad ne okrećite leĊa. Okreneš leĊa bijelcu koji se napio tvoje kozje supe, što mi reknemo muške vode, i sav se zarumenio od zaĉina al se ondak vrati u Ameriku i napiše kako su mu domoroci dali da pije od kozje glavuše supu, s okusom krvi. Okreneš leĊa bijelcu koji rekne da je došo u geto da naĊe Ritam a on se onda vrati u Englesku s tvojom ploĉom na ĉeteres pet okretaja i obogati se a ti ostaneš jad i bijeda. Okreneš leĊa bijelcu i on kaţe da je ono on upuco Šerifa, jel? a tebe uĉini ko zamjenikom pa se popne na pozornicu i kaţe da svim onim obojenima i crnima i Arapima i jebenim Jamajĉanima i jebenim bla bla bla nije ovde mjesto, mi ih ovde nećemo. Ovo je Engleska, ovo je zemlja bijelaca, jer on misli neće ono crnĉe nikad proĉitat Melody Maker. A Pjevaĉ sve to ĉuje na plaho ĉudan naĉin i to tek prije nekolko sedmica u kući na Hope Roadu, dok radi probe za taj mirovni koncert. To vam je bilo prije samo nekolko sedmica. Moţda i samo par. Pjevaĉ i bend su probavali od rana jutra pa dok ne omrkne. Judy ga je samo zovnula na stranu da kaţe da je taj stih što pjeva, under heavy manners, slogan PNP i ako on to bude pjevo da će ispast da je na njihovoj strani, za šta ga ionako sumnjiĉi previše ljudi. Prolaze oni kroz tu pjesmu ponovo kad eto ti bijelca; odnekle se nacrta meĊu njima ko maĊioniĉarskim trikom - paf! - Oklen tebe, šefe? - kaţe bubnjar. - Svana. - Jesi s Chrisom? - Ne. - Jesi onaj iz Rolling Stoneed - Ne. - Melody Maker? - Ne. - New Music Express? - Ne. - Plantaţa starog gospodara? - A? Ne. - Poslo te Keef Richards s travom? Taj ĉovjek ima bolje trave neg iko u Jamdolu. Biva Jamdownu.

62

- Ne. Pjevaĉ ode da vidi ko je taj bijelac što se samo tako nacrto i to pravo u studio a ne oko kuće Ċe se bijelci obiĉno roje ko mravi, obiĉno oni dugih kosa ko fol s dredovima i oni što nabace sunĉane cvike i majce farbane s ĉvorovima pa govore vi ste regaši naĉisto otkaĉeni, ĉovjeĉe, imaš šta gejn-dţe? Al ovaj bijelac nije bio obuĉen ni ko da od ĉega bjeţi ni ko da šta traţi. Pjevaĉ mu priĊe da ga upita za ime al bend zasvira i on se vrati na probu. Bijeli oboţavalac tjera dim od gandţe ko da je roj komaraca, izgleda ko da nešto jedva ĉeka. Svako malo drmne glavom u taktu muzike, samo što uvijek malo zakasni, ko i gotov svi bijelci. Izgleda ko da ĉeka da oni svi završe. Bend ga ne benda ni dva posto, al kad završe s pjesmom njega više nema. U ta doba Pjevaĉ obiĉno ode u kuhinju jal po narandţu jal po grejpfrut, a tad kad ode tamo zatekne onog bijelca. Pogleda on Pjevaĉa i upita: Šta ti znaĉi ono crazy bullhead? Prije nego što ĉuje odgovor, zapjeva: dem krejzi, dem krejzej, isto ko da rijeĉi mora napipat prije neg ih skonta. Ĉu li ti ono što je prije par mjeseci o tebi reko Eric Clapton? Prava mustra, taj lik, popne se tako na pozornicu i kaţe: Britanija mora ostat bijela. Išćerajte sve crnĉuge i sve Arape i sve jebene Jamajĉane; ma moš li ti to povjerovat? Stvarno je baš reko sve jebene Jamajĉane! Opa bato! Zar nije on snimio verziju jedne tvoje pjesme? To samo pokazuje da nikad ne znaš ko su ti prijatelji, a? Pjevaĉ mu kaţe da on vazda taĉno zna ko su mu prijatelji a ko neprijatelji, al bijelac nastavi isto da priĉa sam sa sobom. UĊu onda u kuhinju dvojca iz benda pa se i oni šokiraju što i tu vide tog lika, opet ko magijom stvorenog. Opa, brate, jel to tebi pobjego autobus? rekne mu jedan od njih al skroz ozbiljno, ĉak ni onog zagrcnutog smijeha he-he-he-he kojim se bijelci smiju kad nisu sigurni jel to ko šta smiješno provalio. - Bog. Bog. Bog. Znaš šta je problem s Bogom - kaţe taj ĉovjek. - Mislim s Jehovom, Isusom, Jahvom, Allahom, Jahom... il kako ga se već kojeg klinca zove... - Nemoj bogohulit protiv Njegovog carskog veliĉanstva. - Al znaš kako stoje stvari s Bogom? Bogu je potrebna slava. Dobro, paţnja, objava, priznanje. On je to i sam rekao, rekao je potvrĊujte me kroz sve što radite. Ako ne obraćaš paţnju na njega il ga ne zazivaš, nekako ko da ga i nema. - Brate dragi... - Vragu, doĉim, ne treba nikakvo potvrĊivanje; u stvari, što tajnije to bolje. - Šefe, o ĉemu ti to... - Što znaĉi da on nema potrebe da mu se ime spominje, da ga se identifikuje, pa ĉak ni pamti. Po mom mišljenju, Ċavo bi mogo bit svako od nas. - Opa, zadnji turistiĉki autobus je otišo pa moraš traţit taksi. Sad odmah. - Snalazim se ja. - Al mi imamo probu i... ma ĉek malo. Danas i nije bilo turistiĉkih autobusa. Oklen tebe uopšte jebote? Ĉitavo to vrijeme Pjevaĉ šuti. Oni njegovi iz benda postavljaju pitanja. Onaj bijelac šetka po kuhinji, gleda kroz prozor, na šporet, uzme grejpfrut. Pregleda ga, baci dvaput uzrak pa ga vrati na mjesto. - Elem, koja je priĉa s ludim ćelavcima, s tim Crazy Baldhead? - Brate, Crazy Baldhead je Crazy Baldhead. Da ĉovjek mora objašnjavat svoju pjesmu piso bi objašnjenja a ne pjesme. - Touche. - Šta? - A congo bongo I? “Natty Dread” congo bongo I. Mislim, kontam da je “I Shot the Sheriff” metafora, jel? Upuco šerifa, Izam i Šizam? Mene zanima šta se desilo s ĉovjekom koji je pjevo one pjesmuljke ko “Stir It Up”. Jel ovo sve zato što su te ona dvojica ostavila? Šta je s ljubavlju koju svi kontaju? “Burning and Looting”? jel to isto ko “Dancing in the Street”? Znaš, ljutita nigerska muzika. Crnci koji ĉitavog ţivota ţive na Jamajci nimalo se ne pale na rijeĉ niger. Al je s crncima koji doĊu iz Amerike skroz druga priĉa. Jedan kaţe ma šta koji kurac al to se nekako izgubi u opštem mrmljanju. Dovoljno govori to kako se ovaj bijelac na tuĊoj teritoriji šepuri ko paun, a nema ni gorile ni pištolja, ko da je sve to i dan-danas njegovo. Ko naravski da ga niko neće ni taknut; ta on je bijelac. Kontam ja kako to ide. Sve to od ropstva dolazi. Jamajĉani vazda priĉaju da su bili najbuntovniji crnci na svijetu, ali stoji to da je robovlasnik znao glat otić u šumu s reĉemo šest jal dvanest robova i da je samo par dana ranije bar nekog od njih izbiĉevo, a opet nijedan niger ni prstom nije mrdno. - Izgleda da novi album ko metak piĉi na vrh top-liste. Ti skroz rasprodan; Švedska, Njemaĉka, Hammersmith Odeon, New York City. Slušate li vi uopšte ameriĉki radio? Da se razumijemo, liĉno

63

nemam ništa protiv crnaca, da se zna, Jimi Hendrix, jel? Al znate šta? Jimi je mrtav a rock and roll je sad rock and roll, Deep Purple, Bachman-Turner Overdrive, Brain Salad Surgery. A njima ne treba niko zamaskiran, niko ko dolazi i folira da je neka rok-zvijezda... “My Boy Lollipop” - to je bila dobra pjesma, dobra pjesma, dobar ritam, to mi se sviĊa; ţena uleti, napravi hit i izleti. You make my heart giddy up, ĉuj: od tebe mi srce Ċiha-Ċiha, ha! Do tih se doba lik ko i obuzdava jer vidi da je opkoljen. Ali ne djeluje nervozno, šparta uzduţ i poprijeko i non-stop laprda iako ga niko ne razumije. Pjevaĉ i dalje šuti. - Amerika? Teška su vremena. Pravo teška. Moramo se dobro presabrati. Zadnje što nam treba je da neki demagog aktivira pogrešan element... Rock and roll je rock and roll i on ima svoje sljedbenike i ne treba mu... Ljudi, vidite da se trudim da vam ovo uljudno saopštim. Al rock je, brate, rock je za prave Amerikance. A vi treba da se manete pokušaja odgajanja publike... Mejnstrim Americi ne trebaju poruke kakve ti šalješ, a ti dobro razmisli o toj turneji... Moţda ti je pametnije da se drţiš obale. Ne trudi se da osvojiš mejnstrim Ameriku. Ponovi on to nekoliko puta, ĉas odavde ĉas odande, malo nekim drugim rijeĉima pa onda opet istim rijeĉima... dok ne skonta da su oni shvatili poruku. Ali, kako to obiĉno biva, bijelac je uvjeren da su crnci glupi. A oni su poruku shvatili ĉim im je on prešo prag. S bijelcima se nemojte zajebavat. Dok je ĉeko da svi skontaju poruku, lik nije gledo u nikog posebno al je ašćare ĉeko da svi skontaju poruku. Na kraju je reko nešto ko da on ne bi da mora još jednom vamo dolazit. Onda nešto o svim onim vizama što izvoĊaĉe ĉekaju na pretrpanom stolu nekog premorenog sluţbenika ambasade. Pjevaĉ samo šuti. - “My Boy Lollipop”, e to ja zovem pjesmom. To ja zovem pjesmom kaţe taj lik i iziĊe iz kuhinje. U kuhinji nastupi tišina i proĊe i minut prije nego što neko vikne nešto o jebenom bijelcu i istrĉi za njim, al bijelac je već ispario. Pffff! Neki skontaju da ih je to sam vrag pohodio. Al decembar je 1976. i ako rasta neće da radi za Ciju, ima ko hoće. Kad ja upitam Pjevaĉa zašto su straţari tog lika pustili unutra, on kaţe da su mu rekli da je lik samo prošo kraj njih ko da ima vaţnijeg posla nego što njima moţe uglavu. Nije to to. Znam ja, a i Pjevaĉ zna. Nije se taj rodio, s koţom ko naša, ko će taknut nekog s koţom ko njegova. Otad Pjevaĉ sumnja u svakoga, ĉak i u mene, mešĉini. Moje se ime stalno spominje skupa s JLP a ovde ionako svi misle da JLP radi za Ciju, naroĉito otkad je iz pristaništa nestala pošiljka nećemo reć oruţja. Pfff. Al onaj bijelac nije njemu prijetio nit mu kazivo da otkaţe mirovni koncert, a što se ostalih tiĉe, onih što zovu na telefon pa dašću u slušalicu, onih što šalju telegrame il straţarima ostavljaju pismene poruke, onih što mu se kraj kuće provoze na onim motorima i pucaju uzrak... Pjevaĉ se ne boji nikoga ko se boji da pokaţe lice. Al on ne kaţe ono što je i mene samog strah da reknem. Sve to do mene vodi. Ja sam naj-bandit Grada Kopenhagen. Al bandit ti sad više ništa ne znaĉi. Sad ti se bandit ne moţe mjerit sa spletkarima. Ne moţe se mjerit ni s opakima. Vidim ja da oni mene šalju u penziju, jer je politika sad nova igra a tu igru igra neka nova vrsta ljudi. Politiĉari kasno noću dolaze da priĉaju s Joseyjem Walesom a ne sa mnom. Znam ja Joseyja Walesa. Bio sam ja tamo 1966. kad je Joseyju odvaljen dobar komad duše, al samo Josey zna ĉime je on taj komad duše zamijenio. Što se ostalih tiĉe, kao onog bijelca ameriĉkog i onog bijelca jamajkanskog što i nije bijelac nego Arapin a kara englesku plavušu nebil im djeca bila skroz slobodna, eh, sad i njih dvojca prijete Pjevaĉu. Sve to zato što natty pjeva hitove i govori ono šta misli. A za onog bijelca i dalje niko ne zna oklen je ispo nit ga je iko ikad više vidio, ni u ambasadi, ni u Mayfairu, ni u klubu Jamajka ni u klubu Liguanea ni u klubu Polo ni niĊe drugo Ċe se strani bijelci miješaju s lokalnim bijelcima. Moţda on i ne ţivi ovde, nego je samo doletio zbog tog jednog zadatka. Odonda su na kapiji podvostruĉili straţu, al jednog dana se umjesto tih straţara pojavi Echo Squad, onaj Odred Eho. Svaki je odred bolji od policije, al ja ne vjerujem nikakvom odredu koga PNP pošalje. Kad zna da ima neprijatelje, ĉovjek u svaka doba mora bit na oprezu. Kad zna da ima neprijatelje, ĉovjek mora spavat otvorenih oĉiju. Al kad ima previše neprijatelja, ĉovjek ih nakon nekog vremena sve svede na isti nivo, zaboravi kako da ih razlikuje i povjeruje da je svaki neprijatelj isti neprijatelj. Pjevaĉ na onog bijelca ne misli previše, a ja evo ne prestajem o njemu misliti. Pitam Pjevaĉa kako je taj bijelac izgledo, a on me blijedo pogleda. - Kao bijelac - kaţe on.

64

Josey Wales Ĉak i u ovako vreloj noći, a sad će i jutro, ĉak i dok traje policijski sat uveden zato što ova laţnjaĉka vlada ništa nije u stanju kontrolisati, preko puta Pjevaĉeve kuće imate kurvu koja odraĊuje Hope Road. A moţda i nije kurva. Moţda je samo jedna od onih izgubljena ţena, u Kingstonu ih sigurno ne fali, koje misle da Pjevaĉ ima nešto što one ĉitavog ţivota traţe. Kaţem ja, ako je kontracepcija zavjera da se istrijebe crnci, onda Pjevaĉ mora da je zavjera da se opet namnoţe. Sad već i ugledni roditelji iz Irish Towna, August Towna i svih ostalih bogataških tauna šalju kćeri vamo dole da opće s ovim Rastamanom i izrode bogatu bebu. Ali ova ovde, ova koju ugledah kad sam došo da Bum-Buma pokupim s Hope Roada, samo stoji ovde ko strašilo. Kao da ništa ne prodaje. Moţda je duh. Nešto me vuklo da odem tamo i da je upitam: Pošto koštaš i jel ovo neki specijal policijskog sata, ali je sa mnom bio Bum-Bum a nikako mi nije drago kad mi on sjedi u autu. Ostaneš s njim predugo i on odmah sve nešto zapitkuje, kao jesam li ja znao njegovog oca i ĉije su ono klarksice što je našao u toj kući gdje ţivi. Osim toga, sve te lijepe igre rijeĉi nisu za mene, na to se Plaĉko fura. Plaĉko je sa mnom. Umalo se nije odvezao u mom datsunu kad ja shvatim da tu tempiranu bombu šaljem da pukne u mom autu pa viknem za njim da me priĉeka. Al ipak sam ga pustio da vozi. Vratimo se mi u Grad Kopenhagen i proĊemo ispred kuće Papa-Loa i vidimo da on sjedi ispred kuće kao Uncle Remus. Znam da će, prije ili kasnije, htjeti da sa mnom popriĉa, što obiĉno podrazumijeva da on gudi li gudi - o apsolutno niĉemu. Otkako je poĉeo da misli, to više nije isti ĉovjek. Ja sam u kući evo već dva sata, moţda i tri. Imam osjećaj da noćas niko ne spava. To mi se nimalo ne sviĊa. Plaĉko misli sve je kul. Nije mi drago raditi s klincima, ali Plaĉko misli to je sve u redu. Doduše, ni Plaĉko nije daleko od klinca. Trenutno je spucan i u mom autu kara neku curu iz Lady Pinka. Da, kad smo zatvorili one momke u kolibu kraj pruge, natjerao me da se motam po klubu dok on ne pokupi tu ţensku. Onu istu sporokontu po imenu Lerlette za koju se priĉa da je jedina kojoj je ikad pošlo za rukom da se upiše u srednju školu Ardenne a da je otamo izbace već prvi dan. Ne pitaj otkud znam, naravno da mi je rekao Plaĉko. Ja mu kaţem nema šanse da mi tu kuravu dovede u kuću gdje djecu odgajam, a on kaţe: Brate, meni je i auto dobar. I sad evo stojim kraj prozora i slušam kako mi datsun škripi. A moram odspavati. Ako se ne naspavam, sutra ću biti pospan, a pospan bandit - ne znam o ĉemu priĉamo, i to baš sutra. Ali ko da zaspi izmeĊu Plaĉka koji kara u mom autu i Petera Nassera koji se ko prava pizda vazda razmeće onom mršavicom od svoje ţene; previše mi se briga mota po glavi. DoĊe mi da kroz prozor doviknem Plaĉku de više svrši s tim svršavanjem i doĊi gore, al samo mi još to fali, da mu ispadnem stariji brat, otac ili, još gore, mater. A ona pizda Peter Nasser! Nema mi ništa odvratnije od muškaraca kad misle da su neodoljivi. On je uvjeren da sve zna samo zato što neki iz stranke slušaju šta on govori. Ali ja nisam ĉlan nijedne stranke. Razmeće se on getovskim siledţijstvom da pokaţe da me se ne boji. A ja i neću da me se politiĉari boje, ja hoću da im bude savršeno jasno da se ja ne igram. Ona cura u autu urla Plaĉku umetni ga, ne dušo, e tako, jebi me, ne gnjeĉi je, ta nije krompir. Nije valjda da noćas još jednom moram slušati tuĊe karanje. Odmaknem se od prozora. Da ĉovjeka povrijediš, ne moraš ga ni taknut. Svi ovi bijelci misle da im se moţe s Ċavolom tikve sadit pa se, kad kucne ĉas, izvuć bez ikakvog biljega. Sjećam se kako je Peter Nasser prvi put došo u geto pa nabio na nos sunĉane cvike da niko ne vidi šta mu se u oĉima odigrava. I sjećam se kako je priĉao, gotov da je mogo proć ko niger, al mu se školovanje u Americi ipak osjećalo. Kako da vjeruješ ĉovjeku kome su svi potrošna roba, od vlastite ţene do onog ko za njega ubija. Već je on i s Plaĉkom i s Tonyjem Pavarottijem priĉo, već on traţi ko će me zamijenit kad stvari postanu prevelike, ili preteške, ili previše sofisticirane za ĉovjeka koji nije završio srednju školu. Ovo je njegova izborna jedinica, i ima on i glasove i ovdašnju ţenu da to dokaţe. Ali već neko vrijeme brka predstavljanje i posjedovanje ljudi. Uskoro će, meĊutim, i on polagati raĉune. Ne meni, ali nekom hoće. Meni i ovakvim ko ja srednja škola ne treba jer smo mi davno diplomirali. Mnogo prije nego što su ljudi ko Peter Nasser poĉeli noću zalazit u geto autima s gepecima punim oruţja. Mnogo prije nego što su ljudi ko Peter Nasser skontali da je za njih bolje da Grad Kopenhagen i Osam Traka dovijeka ratuju umjesto da se pomire. Što se mene tiĉe, nek oba do temelja izgore kad doĊe sudnji dan. Samo da je dotad kuća u Miamiju gotova a ljudi se ko Peter Nasser zaguše vlastitom veliĉinom.

65

Jebeni Plaĉko. Al barem eto više onom ĉovjeku u zatvor ne šalje pisma. Neće da kaţe ko je taj lik, al saznaću ja. A kad saznam... - E pa ovo je stvarno bilo da ĉovjek ne povjeruje... huuuuu! - Hoćeš krpu, da poĉistiš? - Jok, brate, sve će evatoprirati - kaţe on škiljeći i trljajući smrskane naoĉale. - Evaporirati. - Šta? - Kako će ona cura kući? - Jel to osakatila? - E baš si don nad donovima, Plaĉko. - Nisam ja, frajeru, nego ti. Ti si tolki don da bi se trebo zvat Donavon. - Donovan. - A šta sam ja reko? Elem, ja kontam ti spavaš. A ti budan i kvocaš ko kvoĉka. - Nema smisla da sad i pokušam zaspati. Previše mi se toga mota po glavi. - Nema ti se šta motat po glavi jebote. Nastavi tako i uskoro te eto ko onaj starac što smo ga na verandi ispred kuće zatekli da sjedi sam ko kućni pacov. - Znaš ti što ja ne spavam? Nešto me ţulja oko onih momaka. - Ti momci znaju nišanit i znaju povuć obaraĉ. Eto te ko prava kvoĉka oko pilića. - Kaţem ti da mi se ne radi s tolikim ljudima kojima se ne moţe vjerovati. - Pa ti si ih vrbovo. - Ne, ja sam kao vrbovo al sam ĉeko da ti kimneš da ili ne. A ti si odabrao sve same djeĉake. Kaţem ti da nije problem da se prebacimo na TEC-9, da pošaljemo telegram Kinezu u New York. - Ne, ĉovjeĉe. - Tabadţija, Tony Pavarotti, Johnny W... - Ne, ĉovjeĉe! Ne bulazni više ko idiot jebote! Njih nema šanse da kontrolišeš, nema šanse. Ĉim zagusti, pola će ih prvom prilikom zbrisat jebote, a ostali će gledat da te smaknu. A sve si ti mislilac Grada Kopenhagen? Nema šanse da kontrolišeš odrasle ljude. Nikad nisi bio u zatvoru pa još ne znaš kako se odrasli ljudi vode. Nama trebaju djeĉarci koji idu ljevo kad ja pokaţem ljevo i desno kad ja pokaţem desno. Djeĉaci to prosto urade, a odrasli previše razmišljaju, evo baš ko ti sad. Deĉka ljepo dovedeš, obradiš i nadrogiraš, i tako sve dok taj mali drkadţija nema nikakvih, ama baš nikakvih ţelja osim da uradi ono što mu ti kaţeš. - To si u zatvoru nauĉio? Misliš da ja ne znam o kakvim ti djeĉacima govoriš? Takvi ti djeĉaci posluţe samo jednom, slušaj šta ti kaţem. Samo jednom i s njima je gotovo. - A ko kaţe da nam i trebaju za drugi put? O ĉemu to ti? Jel to Bum-Bum sad tvoj? - Nemam ja nikakvih svojih pešovana. - Pusti ih nek se krĉkaju u onoj kolibi. Nek se dobro iznoje. Nek se šćućure po ćoškovima i cvile za malo bijelog. Aha, a onda ja nastupam. - Jel ti hoćeš atentatora ili zombija? - Neka ih tamo. Nek se kuhaju. Dok mi po njih doĊemo, ti će deĉki i Boga upucat. - Jebi se tamo, Plaĉko, u mojoj kući neš bogohulit! - Da me Bog ne saţga svojim munjama i gromovima? - Da te ja ne upucam svojim jebenim pištoljem. - Opa. Samo polako, brate. Sad samo polako. Pa šala šega i to. - Tvoje me izdrkane šale nimalo ne nasmijavaju. - Brate, de ti ljepo spusti pištolj. Ovo sam ja, Plaĉko. Brate, ĉak ni u šali ne volim kad se na mene poteţe pištolj. - Jel to ja izgledam ko da se šalim? - Josey. - Ne, ne, reci. De ispriĉaj samo jednu jebenu šalu koju si od mene ĉuo. - Brate, vaţi, u tvojoj kući nema više zeze s Bogom. Samo se smiri, ĉovjeĉe. - I nemoj da bi mi po kući prosipo ona svoja sranja o ĉovjeku i majmunu. - Dobro, Josey, u redu brate, kako god ti kaţeš. - I nemoj mislit da te ja neću upucat i sve ovo sam završit. - Dobro, brate.

66

- Sad tu sjedi i smiri. Bez pameti je da ti govorim da odspavaš kad je i tebi i meni jasno da već bar tri dana nisi oka sklopio. De se sad tu smiri... - Mešĉini da se i ti trebaš smirit. - Smiri! Plaĉko se baci na kauĉ i podigne noge, ali mi utom ugleda facu. Spusti noge i skine cipele, ostavi naoĉale na stolić pa se tek onda ispruţi. Miruje tako priliĉno dugo, a ja gladim pištolj u ruci. Najednom se Plaĉko zahihoće ko kakva curica. Onda jaĉe. Pa još jaĉe. Uskoro se smije grohotom. - Šta ti je sad kojeg kurca smiješno? - Hoš stvarno da ti kaţem? Ti si smiješan jebote. I dalje gladeći pištolj u rukama, ja umetnem kaţiprst iza okidaĉa. - Nisi nikad skonto da te najgroznije krene narodski kad ti ko digne pritisak? Što više pizdiš, to gore govoriš. Trebo sam te još malo povuć za jezik nebil opet vidio onog Joseyja Walesa s kojim sam odrasto. Toliko se on smijao da sam se na kraju nasmijao i ja, iako ja i Plaĉko nismo ni sluĉajno odrasli zajedno. On se prevrne na sofi okrenuvši mi leĊa, hlaĉe mu skliznu pa ugledam njegove crvene gaće. Svaki put kad povali neku ţenu, ja se ponadam da će ga ta dovesti u red. Jer u zatvoru ga je dokaĉila neka bolest, nešto od ĉega je posto nenormalan. Onda on, kao neki lik iz TV-komedije, naprosto zahrĉe. Taj kurvin sin što hrĉe na mom vlastitom jebenom kauĉu mene naziva jebenim idiotom. Lud je ko struja al sve što je rekao ima nekog luĊaĉkog smisla. Ovo je stvarno gadno, i rašĉišćavanje će biti pravi kunst. Za ovakvo šta ne moţeš povesti nekoga kao Tony Pavarotti. Ljudi njegovih sposobnosti ne rastu na grani a za posao ti trebaju neprestano. Neka su oruĊa za stalnu upotrebu. A neka upotrijebiš jednom i odmah ih uništiš.

Barry Diflorio Sedam i petnaest. Već deset minuta zaglavljeni iza forda eskorta koji isprĊuje crni dim. Nismo nidokle a moj stariji sin Timmy pjevuši nešto što liĉi na “Layla”, Bogom se kunem. Sjedi na prednjem sjedištu, pjeva i posreduje u svjetskom ratu koji Superman i Betman vode svim sredstvima jer gospoĊa majka mu je rekla da se moţe igrati sve do školske kapije ali igraĉke mora ostaviti u autu. Isuse Sv. Hriste, ništa gore od saobraćajnih guţvi trećeg svijeta, ovolika auta a nigdje prokletog puta. Tata, šta znaĉi prokletog, javlja se sa zadnjeg sjedišta moj mlaĊi, Aiden, i ja tek tad shvatim da opet razmišljam naglas. Ĉitaj tu knjigu, dušo, kaţem ja. Hoću reći: prijatelju, ili mali ĉovjeĉe, ako ti je draţe da te tako zovem? Sad sam samo zbunio dijete. Potvrda vlastite muškosti ne bi trebalo da djeluje ovako komplikovano kad ti je ĉetiri godine. Evo nas u Barbicanu; izgleda da je ovdje kruţni tok postavljen samo i iskljuĉivo radi usmjeravanja saobraćaja u supermarket nesretno odabranog imena Masters. Putevi su zagušeni vozilima bogataša koji voze djecu u školu i priliĉan broj ih ide u mom pravcu, prema akademiji Hillel. Ja skrenem lijevo i proĊem pokraj ţena koje prodaju banane i mango, kojima nije sezona, i muškaraca koji prodaju šećernu trsku. I maru, ako znaš zatraţiti. Nije da sam je traţio, ali moraš doći do taĉke kad ti bolje od ljudi koji ovdje ţive znaš kako stvari u zemlji funkcionišu. A onda odeš. Kompanija je predloţila da prije dolaska proĉitam knjigu V. S. Naipaula, The Middle Passage, Srednji prolaz. Ostao sam zadivljen; ĉovjek se naĊe u nekoj zemlji i za pukih par dana ustanovi sve što s njom nije u redu. Išao sam na plaţu o kojoj je pisao, Frenchmans Cove se zove, oĉekujući da vidim trome bjelkinje i bijelce, sa sunĉanim naoĉalama i u bermudama, koje opsluţuju zgodni plaţni konobari. Ali val demokratskog socijalizma pogodio je ĉak i tu uvalu. Okrenem desno. Prometa nestaje i idemo uzbrdo, pokraj velikih dvospratnica i trospratnica; priliĉan broj ih je zakapijan, ne onako kao kad se ode na dan-dva i ostavi par otvorenih prozora, nego kao da su se svi vlasnici ispalili iz ove kaubojštine, vjerojatno odluĉivši da izbore doĉekaju drugdje. Hillel je u samom podnoţju planine. Prije ili kasnije moja će gospoĊa po ko zna koji put upitati: Zašto ţivimo skroz dole u Novom Kingstonu kad nam djeca idu u školu skroz gore u planinama? Ima to smisla ali jebiga, ne moţe ona od jutra rana bivat u pravu. Samo što smo stali pred kapiju, stariji mi sin iskoĉi iz auta. U prvi mah, naravno, pomislim da je to zato što mi auto nije dovoljno kul, ali onda mi se upale lampice.

67

Timothy Diflorio, ni makac. Jasno mu je da je uhvaćen na djelu. Evo ga, sloţio je onu facu Ko, jel ja? - Šta je bilo, tata? - Betman. Nekako je usamljen na ovom sjedištu. Šta je sa Supermanom? - Moţda je pao. - Predaj ga, mali ĉovjeĉe. Inaĉe te ja vodim u razred. I sve ću te vrijeme drţati za ruku. Ne treba mu ništa gore, to je sudbina gora od smrti. Gleda on svog mlaĊeg brata koji, da je ţiv i zdrav, još uvijek misli da na svijetu ništa nije bolje nego kad te tata vodi za ruku. Timmy ubaci Supermana u auto. - Babilonska posla, baš. - Hej! - Izvini, tata. - I majka ti je u autu. - Izvini, mama, mogu li sad ići? Mahnem mu da ide. - Lijepo se provedi na boţićnoj zabavi, dušo! Vrijedilo se pomuĉiti na cesti samo zbog njegove namrštene face. Ona se straga znaĉajno nakašljava. GospoĊa Diflorio. Ĉudim se što dosad već nije nešto rekla, ali bila je opĉinjena nekim ĉlankom u Vogue Patterns, nekom pizdarijom koju će ponijeti u svoj kruţok za heklanje, da doda novu kragnu na onu crvenu haljinu koju ne skida. Baš sam grozan. Ono je, u stvari, klub knjige a ne kruţok za heklanje. Samo što je u ţivotu nisam vidio s knjigom. Oĉito se ne namjerava izloţiti naporu da preĊe na prednje sjedište. Umjesto toga kaţe: - Moţda im doĊe Djed Mraz s crvenim krep-papirom na glavi i jastuĉnicom punom jeftinih bombona i umjesto ho ho ho naprosto kaţe nema problema, ĉoeĉe. - Nu, vidi tatine male bigotice. - Nemoj mi tih pizdarija, Barry, imam više prijatelja crnaca nego ti. - Nisam siguran da bi se Nelly Matar dopalo da je njoj iza leĊa zoveš crnkinjom. - Promašio si temu. Trebalo je da prošli Boţić bude zadnji koji provodim, mi provodimo, u inostranstvu. - Bogo dragi, a ja već pomislio da sam tu pokvarenu ploĉu negdje zaturio. - Obećala sam mami da ćemo za Boţić biti u Vermontu. - Nisi, Claire, skini mi se više. I zaboravljaš da sam ja tvojoj mami daleko draţi nego ti. - Gade jedan, zašto govoriš takve stvari? - Šta je vama ţenama? Zar je moguće da vam nije jasno? Nikad ti nije palo na pamet da neprestano zvocanje o neĉemu moţda i nije najbolji naĉin da se to nešto ostvari? - O, izvini ali oprosti, mora da si me pobrkao sa svojom stepfordskom suprugom. Moţda da svratimo do kuće da je pokupimo. - Pa zasad smo na dobrom putu. - Jebi se, Barry. Pada mi na pamet bar deset razliĉitih odgovora na to, ukljuĉujući i podsjećanje na sinoćnji seks. To bi je moţda deaktiviralo, a moţda bi me opet optuţila da je patroniziram, ili da mijenjam temu. Pri ĉemu, da se razumijemo, ona ni nema jebene teme. Danas je treći decembar i trenutno ne znam gdje mi je glava, stvarno mi ne treba da me ova ţena stalno i iznova napada. Svaki odgovor koji mi pada na pamet već sam izrekao desetine puta, i zato umuknem. Već znam gdje sve ovo vodi jebiga. Vozimo se u tišini sve do raskrsnice puteva Lady Musgrave i Hope. Ona na semaforu izaĊe iz auta i uskoĉi na prednje sjedište. Ja skrenem lijevo. - Šta radi Aiden? - Drijema izmeĊu dvije stranice The Loraxa. - Aha. - Dakle? - Šta dakle? Vozim, dušo. - Znaš, Barry, muškarci kao ti puno traţe od svojih ţena, stvarno puno. I mi na to pristajemo. A znaš zašto? Zato što smo ubijeĊene da je to samo privremeno. I pristajemo ĉak i kad privremeno znaĉi da svake dvije godine valja naći nove prijatelje ako ne mislimo pomrijeti od dosade. I pristajemo u -

68

tako nikakvim uslovima ĉak i da djecu podiţemo, ĉupamo im korijenje bez razloga, upravo kad konaĉno izgrade odnose... - Odnose, a? - Dopusti da završim. Da, odnose koji tebi nikad nisu bili narušeni kad si bio klinac. - O ĉemu priĉaš? Nas je tata stalno seljakao. - Dakle, onda nije ni ĉudo što nemaš ni pojma o prijateljstvu. Još mi reci da bih trebala biti sretna što smo, za promjenu, u zemlji gdje se govori engleski. Neko vrijeme nisam mogla razumjeti ni vlastitog sina. Mogla bi ona tako do besvijesti, o braku, ili o djeci, ili o poslu, ili o Ekvadoru, ili o ovoj jebenoj zemlji a mene ne bi bilo briga. Upravo me ovakvim stvarima vazda raspizdi, natjera me da je pravo zamrzim jebote. - Zato što si nam obećao da ovome ima kraj, obećao si da na kraju ima nešto vrijedno ĉekanja, pa makar i više vremena s porodicom. A znaš šta si ti, Barry? Ti si laţov. Najobiĉniji laţov, laţeš svojoj ţeni i svojoj djeci a sve zbog ko zna kakvog posla; šta ti uopše radiš? Mora da ti ne ide bogznakako pošto nikako da dobiješ neko pristojno mjesto. Ti si najobiĉniji laţov jebote. - Dosta, molim te. - Dosta? - Popusti više. Dosta s tim, Claire. - Dosta s ĉim, Barry? I šta u protivnom? Nastavljamo ovako još nekoliko godina? Gdje ćemo ovog puta? U Angolu? Ili na Balkan, ili u Maroko? Ako odemo u Maroko, Bogom se kunem da ću se sunĉati u toplesu. - Dosta, Claire. - U protivnom? - U protivnom ću ti zabit ovu jebenu pesnicu meĊu jebene oĉi i to takvom brzinom da će ti proć kroz jebenu lubanju i razbiti jebeno staklo iza tebe. Sjedi ona tamo kao da ne gleda u mene, ali ne gleda ni kroz prozor, na cestu. Ne dešava joj se to baš ĉesto, ovakva vrsta podsjetnika da njen muţ moţda zaraĊuje i ubijajući, te sad ne zna kud bi. Ako stvar ostavim ovako, bar ću malo prodisati jebiga. Ali ovo je udarac ispod pojasa, iskorištavanje straha koji muĉi sve kompanijske supruge. Da sam od onih što mlate ţene ona bi do kraja svog ţivota patila u tišini, i ĉak ni njenog jebenog oca ne bi bilo briga. Ali u tom sluĉaju ne bi od mene strahovala samo ona nego bi taj strah prenijela i na moju djecu. U tom bih sluĉaju bio kao i svi ostali, kao Louis Johnson koji, kako ĉujem, zaista mlati svoju ţenu. Popustim pruţivši joj odstupnicu kojom se moţe vratiti gornja. - Kurac ćeš se sunĉat u toplesu. Samo bi ispala waspovka koja puši kurac. Magnet za jebene Marokance. - Prekrasno, sad još vlastitu ţenu i prostituišeš. - Pa s tom novom seksi frizurom... - zaustim ja ali nju je već krenulo. Ništa je tako ne zapali kao osjećaj da je ignorišeš. Ĉujem kako pojaĉava ton. U iskušenju sam da kaţem nema na ĉemu, ali se umjesto toga okrenem i tako se i desi da je ugledam; samo mi iznikne pred oĉima. Njegova kuća. Sve ovo vrijeme vozim pored te kuće a ne vjerujem da sam je dosad ikada pogledao. Jedno od onih zdanja što mora reći da postoji odavno. Ĉuo sam da se cesta Lady Musgrave desila kad je jedan crnac napravio vilu na maršruti dotiĉne lejdi koju je to tako uţasnulo da si je dala sagraditi vlastitu cestu. Rasizam je ovdje ljut i jedak ali niz grlo klizi tako glatko da te dovede u iskušenje da s Jamajĉa- nima budeš rasista samo da vidiš bi li skontali. A Pjevaĉeva kuća stoji kako stoji. - Trebaš ga negdje odvesti? - Šta? Koga? - Već više od minute dreţdimo ispred njegove kuće. Šta ĉekaš, Barry? - Nemam pojma o ĉemu govoriš. I otkud ti znaš ĉija je ovo kuća? - Tu i tamo izmigoljim ispod onog kamena gdje si me ti ostavio. - Ne bih nikad pomislio da bi obratila paţnju na nekog tako, tako divljeg, tako razbarušenog. - Nisam te prepoznala, majko. Ja baš volim divlje i razbarušeno. On je kao Byron. Byron je... - Ne tretiraj me kao jebenog idiota, Claire. - Divlji i razbarušen. On je kao neki crni lav. Da je meni malo divljine. Ali me dopao Yale. Nelly

69

misli da mu koţne hlaĉe izvrsno stoje. Izvrsno. - Pokušavaš me uĉiniti ljubomornim, srce? Nisi odavno. - Dušo, ima već ĉetiri godine da ja s tobom ništa ne pokušavam. Ali, kad smo već kod toga, Nelly je spomenula prijem koji se veĉeras ovdje odrţava u ĉast mirovnog koncerta i ona... - Nemoj da bi veĉeras išla tamo jebote! - Molim? A zašto ne bih? ... Ne primam ja nareĊenja od... stani malo. Šta si to rekao? - Nemoj da bi išla tamo. - Ne. Rekao si nemoj da bi veĉeras išla tamo. Nešto spremaš tamo veĉeras, Barry Diflorio. - Rekao sam da nemam pojma o ĉemu priĉaš. - Ovo nije bilo pitanje. A što se tiĉe onog dijela gdje ti opet podivljaš ne bi li me natjerao da gledam svoja posla, dozvoli da ti prištedim trud izjavom da me nije briga. Barry... - Molim? Šta je sad, Claire? Šta je sad kojeg kurca? - Propustio si skretanje za frizera. GospoĊa supruga misli da se samo njoj ide kući. Kući se ide i meni. I to tako da osjećam okus kuće u ustima. Ali ja sam, za razliku od gospoĊe, svjestan da se nemamo gdje vratiti, da kuće kakvu pamtimo više nema. Oboje smo zaboravili da je mali Aiden još uvijek u autu.

Alex Pierce Ĉudno je to, ĉovjek pokušava da zaspi i tako se jako trudi da ubrzo shvati da zapravo intenzivno radi na tome da zaspi, i da nikad neće zaspati jer to više i nije san nego posao. I kao od svakog posla, uskoro će mu zatrebati odmor. Kad otvorim klizna vrata, pustim unutra saobraćaj. Problem je s Novim Kingstonom zato što je reggae predaleko. Taj problem nikad nisam imao odsjedajući u donjem gradu gdje uvijek ţubori muzika, neki jam session, neki koncert. Ali dovraga brate, ovo je 1976. godina, gotovo 1977. Sluţbenici ambasade koje u ţivotu nisam vidio sad me upozoravaju da nakon izvjesnog sata ne idem dalje od Crossroadsa; ti ljudi ovdje ţive duţe od pet godina a ipak su već prije podneva oznojeni. Ali gdje da vjerujem nekome ko mi kaţe da mu se jako svidjela moja kolumna o The Moody Blues. Ja u ţivotu nisam napisao nikakvu kolumnu o The Moody jebenim Blues. A i da jesam, sigurno se ne dopala nekom šupku koga kara muškarac. Pošto nisam mogao zaspati, nabacim farmerke i majicu i siĊem u prizemlje. Moram produvati ovaj dţoint. Ona ţena na recepciji je zahrkala pa se uspijem provući bez upozorenja koje inaĉe sljeduje svim bijelcima koji noću ne ostaju iza zakljuĉanih vrata. A vani jebena vrućina samo što ne zapleše oko mene. Još uvijek traje policijski sat pa otud osjećaj potencijalne frke, ali prave frke nema ni sluĉajno. A ovo su fakti o ostatku noći: ugledam ja na parkingu taksistu koji u autu ĉita Star i upitam ga moţe li me odvesti negdje gdje je još ima ţivota. On me odmjeri u stilu znam-ja-takve-tipove, ali moţda su mi farmerke bile preuske, kosa preduga ili noge premršave, i nisam neki debeli pizdun u majici Jamaican Me Crazy koji je ovamo dole došao da se poigra sa svojim malim Ċokom. - Mislim, pardner, da je hotel Mayfair zatvoren - kaţe taksista i uopšte mu ne zamjeram. - Drug, nisam imao na umu mjesto na koje bijelci idu da pobjegnu od crnaca. Da me cibneš na neko mjesto radnje? Dobro me ošmeka i ĉak i novine sklopi. Slagao bih da kaţem da osjećaj nije jedan od najboljih na svijetu: da uzbihuzuriš Jamajĉanina inaĉe hladnog ko špricer. Pogleda me kao da me nikad prije vidio nije. To je naravno trenutak koji 99.9 posto Amerikanaca sjebe pretjeranim oduševljenjem što jedan Jamdauner, što bi rekli, pomisli da su oni kul a da prethodno nisu poloţili ispit znaš-ti-miješat-guzovima-na-reggae-ridim. - A što misliš da je sad nešto otvoreno? Policijski sat, brate slatki, svugdje ugnjetavanje vanredno stanje, under heavy manners. - Ma daj. U fanki Kingstonu? Pa nije valjda da policijski sat moţe ovaj grad staviti pod katanac! - Vidim ja da ti traţiš nevolje. - Ma kakvi, prije će bit da bjeţim od njih. - Ništa ja ne pitam.

70

- Eto. Idemo onda, mora da je negdje ţivahno bez obzira na policijski sat. Nećeš mi reći da je cijeli ovaj grad ĉvrsto zakljuĉan? U petak uveĉe? Ta mi ĉapri ne zvuĉi nimalo ozbiljno, mister. - U petak ujutro. Opet me gleda svisoka. U iskušenju sam da kaţem jest, drug, ali samo izgledam kao glupi turista. - Uskaĉi da vidimo moţe li se šta nać - kaţe on. - Al Babilon nas moţe zaustavit, pa ćemo se maknut s glavne ceste. - Idemo da se sve praši. - Tako ćeš reć i kad vidiš ove puteve - kaţe on. DoĊe mi da kaţem drug, već sam ja bio u Rose Townu, ali to je bjelaĉka greška broj deset: ushit što su bili na nekom mjestu koje Jamajĉane ni sluĉajno ne ushićuje. Moj me taksista odveo u klub Turntable na cesti Red Hills, jednoj od onih ulica za koje gospoĊa konsijerţ u mom hotelu izdaje striktna uputstva u pogledu vremenskog limita u okviru kojeg se osobe kavkaskog porijekla (njene rijeĉi, ne moje, Bogom se kunem) mogu osjećati sigurne. Prošli smo pored reda djeĉaka koji peku piletinu u buradima za naftu dok se dim proteţe preko ceste kao sumaglica. Muškarci i ţene sjede u autima, stoje uz cestu, jedu piletinu s roštilja i mekani bijeli hljeb, sklapaju oĉi široko se osmjehujući, kao da se ĉude što je ikome dato da u tri ujutro osjeti takvu vrstu blaţenstva. Ĉini se da ovdje niko nije ĉuo za policijski sat. Komiĉno mi je što smo završili baš u klubu Turntable pošto sam zadnji put tamo prispio prateći Micka Jaggera. Ĉovjek je naĉisto otkaĉio na sve tamošnje ljepotice kamenih guza, a sve su bile njegove omiljene boje - crne. Vozaĉ me upita jesam li prije bio u Turntableu. Koliko god ne bi da ispadnem mudroser, toliko mrzim i kad me se smatra smotanom bjelĉugom. - Proletio sam par puta. Hej, a šta je s Top Hatom? I zar nije Tit For Tat bio baš u ovoj istoj ulici? Tamo su jebote jednom prebili lika zato što je u klozetu produvao mare. Drug, nemoj nikom reć, al meni je uvijek bio najdraţi Neptune. Turntable poĉesto bude pravo futav, ĉovjeĉe. Puštaju previše jebene disko-muzike. Toliko me je dugo mjerkao u retrovizoru da je pravo ĉudo što se nismo skrhali. - Nije tebi u Kingstonu puno toga promaklo - kaţe on. I to me skroz unezgodi. Neptune mi se zapravo nikad nije osobito sviĊao a nemam pojma odakle sam izvukao Top Hat; sad bih se zakleo da se zvao Tip-Top. A sad kad ne pratim Micka ili Keitha, Turntable Club izgleda kao i svaki drugi klub s previše crvenog svjetla. Prepun ljudi, kao da se ovaj policijski sat ne odnosi na njih nego na nekog drugog. Ja naruĉim pivo a neko me potapše po ramenu. - Proćaskaću s tobom dok se ti budeš ubijao da mi se sjetiš imena - kaţe ona. - Jesi ti vazda takva mudroserka? - Nisam, samo se trudim da ti olakšam situaciju. Ovdje ima cijela gomila crnkinja. - Morala bi imati više vjere u sebe. - Imam ja u sebe sasvim dovoljno vjere. Ali ti si sasvim druga priĉa. Te misliš li zovnut taj heineken il ne misliš? I tako to krene, a onda se prije izlaska sunca probudim a ona leţi kraj mene; nije baš da hrĉe ali diše nekako teško. Ja se zapitam da moţda svi Jamajĉani tako ne dišu, kontaš, zbog samog pritiska, iz nuţde. Ne sjećam se kad se ovako ĉvrsto obmotala ĉaršafom, kao da sam uĉinio nešto što ne ţeli da opet uĉinim. Sad bih da je probudim i kaţem draga, znam ja fazon s Jamajĉankama, ma vraga, sa svim strankinjama. Moraju bit gornje a grad je super, stvarno. Ima jedno dvije godine da je Pete iz Creema završio u zatvoru kad je neka bermudska grupi zavikala da je siluje - samo zato što joj je, po njegovom kazivanju, predloţio francusku ševu. A ove se sjećam. Jamajĉanka koja je rekla da ode u Brooklyn kad god poţeli da iskusi geto. Sjećam se da sam se grohotom nasmijao kad je to rekla. Mrka, mrka koţa, ravna kosa i glas koji nikad nije blag, nikada. Naravno da smo te noći spavali skupa; bili smo na koncertu Supersoul, oboje udavljeni mlakastim iskušenjima budući su reĉeni The Temptations samo gledali da to nekako smlate - oboma nam je bilo pravo dosadno. Ako ćemo pravo, kad sam je vidio u Turntableu, iskreno sam se obradovao. Prošla je ĉitava godina. Jesi skonto kako se zovem? rekla je dok smo išli prema taksiju koji me je ĉekao a da ja nisam ni znao. Vozaĉ je kimnuo, ali nisam shvatio da li je to znaĉilo odobravanje. - Pitam jesi li se sjetio kako se zovem? - Nisam, ali strašno liĉiš na jednu Aišu koju znam. - Šofer, u kojem je ovaj hotelu? - Skyline, gospoĊice.

71

- O, znaĉi ima ĉistu posteljinu.

Ona ĉvrsto spava a ja sam potpuno go i gledam u ogledalu svoj trbuh. Kad se ovako razmekšao? Mick Jagger nikad nema trbuha. Ukljuĉim radio i premijer upravo tad najavi da će za dvije sedmice izbori. Jebiga, nije ovo nimalo lako rasplesti. Pitam se da li Pjevaĉ smatra da mu je vlada smjestila da je krkaĉe iznese na dobrim vibracijama predstojećeg koncerta. Jer ne znam šta je ovo ako nije to; lideri trećeg svijeta izgleda uţivaju u toj vrsti oĉiglednosti, bar se tako priĉa. Ali nekako se sve to previše lako uklapa. A ja imam dogovoren ruĉak, zapravo kafu, s Markom Lansingom. Sinoć sam, nakon još jednog nestanka struje, naletio na njega u holu hotela Pegasus. Ostanem bez cigara a suvenirnica u mom hotelu je već bila zatvorena, pa odem do Pegasusa i koga ću ugledati odmah u holu? Stajao je kao da ĉeka da ga neko ugleda. Moţe snimanje za Antonionia? upitam ja a on se zahihoće, dvaput, kao da nije siguran da li da odgovori ili to shvati kao šalu. Prezauzet sam svojim poslovima, a nije da nema ponuda, kaţe on. Upitao bih Marka Lansinga šta on misli o ovoj iznenadnoj najavi izbora, ali znam da bi se on samo nasrao i, zapanjen što ga ozbiljno pitam nešto o politici, upitao zašto me to zanima kad pišem za obiĉni muziĉki magazin - doduše isti onaj koji on, po vlastitom kazivanju, ĉita svake sedmice. Mora da sam ja u nekom trenutku ili spomenuo koliko se trudim da dobijem pola sata s Pjevaĉem ili je on to već ĉuo od nekog drugog, ali sad oĉito smatra da ja od njega nešto trebam. Sjećam se da je izgovorio upravo rijeĉi baš mi te ţao, ali moţda ja tu nešto mogu uĉiniti. Nisam rekao tom šupku da odjebe jer mi ga je, da crkneš od smijeha, u tom djeliću sekunde bilo ţao. Luzer već godinama ĉeka da bude gornji u odnosu na bilo koga. I sad se meni valja s njim naći na ruĉku, da mi moţe reći kako mu je dano da svojom skupom kamerom snima Pjevaĉa te je, shodno tome, hebeno fenomenalan. Garant će upotrijebiti upravo te rijeĉi: hebeno i fenomenalan. Rekao mi je da mu je kamera uţasno skupa ali marku kamere nije ni spomenuo, valjda je mislio da se to podrazumijeva. Jebeni je idiot vjerovatno zaspao glupavo se keslajući i govoreći u sebi: Vidi me sad, drkadţijo, konaĉno sam veći kuler od tebe. Pod hitno mi treba kafa, prije nego što potpuno popizdim pa se Aiša prestravi i odjebe odavde. Sad još uvijek spava.

Papa-Lo Ovakvi ko ja vole da priĉaju, to svi znaju. Ja se druţim s Pjevaĉem jer i on voli da priĉa, ĉak i kad se dohvati gitare i traţi rime ko izam i šizam, on svejednako priĉa. Al ĉak i dok rimuje izam sa šizam, on oĉekuje da mu odgovoriš jer, narode, tu se o razgovaranju radi. Reggae nije ništa drugo do razgovor ĉovjeka s ĉovjekom, ĉovjek popriĉa s drugim ĉovjekom, konverzira se o svemu i svaĉemu, što bi ja reko. Al pazi sad. Neki ljudi ne vole priĉat. I baš ko što se ljudi koji vole priĉat druţe s ljudima koji vole priĉat, tako se ljudi koji ne vole priĉat druţe s ljudima koji ne vole priĉat. Oni što imaju tajne druţe se s onima što imaju tajne. DoĊeš reĉemo na neku zabavu, neki sastanak, i vidiš da Josey Wales prilazi odreĊenim ljudima il oni prilaze njemu i onda oni skupa šute. Al sinoć je bila vrela noć bez mjeseca i današnji se dan tek rodio, ja sam spavo samo jedan sat i probudio se s nemirom u duši. Dugo već, predugo, drţim nešto u glavi što mi sad mora izać na usta. Da sam ĉovjek pisac izišlo bi na papir. Da sam katolik izišlo bi po ĉitavoj ispovjedaonici. Ţena mi je u kuhinji, pravi ĉaj, i kuha usoljenu svinjetinu s jamom. Zna ona mene dobro i smije se kad god je psujem što noću hrĉe ko da magarac njaĉe. A ne ţališ se kad one druge zvuke noću uzvikivam, kaţe ona i odvuĉe svoju mašala pozadinu u kuhinju. Klapnem ja nju po njoj prije nego što odmakne a ona me pogleda i kaţe nemoj da ja tvom raspjevanom prijatelju kaţem da ti i dalje potajno jedeš svinjetinu. Ja na tren pomislim da ona to ozbiljno al se ona onda nasmije i ode pjevajući “Girl I‟ve Got a Date”. Ima muškaraca pa nikad ne naĊu ţenu koja ih izlijeĉi od ganjanja drugih ţena. Ali ĉak ni moja ţena ne moţe ništa kad je u pitanju nemir moje duše. Ţena mi moţe svako jelo osladit, i moţe me još njeţnije milovat po glavi, i zna kad da kaţe ljudima da me danas ostave na miru, al zna da ni ona nema nit šta reć nit šta uĉinit da mi dušu smiri. Moţda zato što je decembar. Uostalom, tek kad doĊemo do Otkrovenja svodimo raĉun Postanka, jel? Kako ulazimo u decembar tako ja razmišljam o januaru. I to ne samo zato što je PNP sjebo ovu zemlju. Svako zna da komunisti ĉine infiltraciju Jamajke. I da vamo dolazi sve više i više Kubanaca,

72

al niko ne zna da sve više i više Jamajĉana ide tamo. A kad se vrate, znaju AK-47 ko da su se s njom rodili. Istina je ţiva da se tamo u St. Catherine gradi škola i da niko ko tamo radi ne priĉa engleski. A onda se najednom - tako brzo ni sam Bog ne stigne izgovorit: Stani malo, pa šta je ovo? - svi doktori u bolnici zovu Ernesto i Pablo. A januar od mene nešto oduzme i to dadne Joseyju Walesu. I sad to svi znaju. Poĉetkom decembra, prije nego što nam dadne kakvog posla il kakvih para i u znak dobre volje kakav paketić za Boţić, Peter Nasser pošalje meni poruku. Poruĉi mi da svojim ljudima kaţem da odsad pa nadalje vare više banana, i peku više jama, prţe više krompira i iskopavaju više taroa, ali nek zaborave knedle i uštipke i kolaĉe i bilo šta za šta treba brašna. Nisam baš previše obraćo paţnje na to što je reko, ĉak se ni ne sjećam da sam poruku prenio zajednici ni kako se to razglasilo, osim ako nisam svojoj ţeni reko. Prvo se desi 30. decembra. Drugi januar okonĉa s još troje. Onda 22. januara Bog napusti Sv. Tomu. U St. Thomasu trinest ljudi, svi roĊaci i prijatelji, padne na postelju s glavoboljom, grĉevima, povraćanjem. Neki od njih i oslijepe. Seru oni i seru i ne mogu prestat da seru, onesvješćuju se pa doĊu sebi pa se opet onesvijeste i svi se tresu ko da ih sam Bog pogaĊa munjama nebeskim. Ĉak i kad su već pomrli svejednako su srali i drhtali. Svi su pomrli istog dana, od istog ruĉka. Pukne glas da je to ko onda 1964. djeĉja paraliza i mnogi se, i muško i ţensko, prepadnu i zakljuĉaju u kuću. Do brašna je, do brašna, sve je do brašna bilo, govore oni. U brašnu je bijela smrt i smrt oznaĉi srca sedamnest ljudi. Sutradan ministar zdravlja kaţe da je rinfuzno brašno koje je na Jamajku došlo na njemaĉkom brodu otrovano biljkom ubicom koju oni zovu svekrvin otrov. Al zna Jamajka taj otrov, mi smo ga zabranili još prije Oceans Eleven. Peter Nasser se opet javi u januaru. Opet on doĊe i zagrli me, al Joseyja Walesa upita kako mu radi auto s novim akumulatorom, doĉim se ja pitam otkad se to njega tiĉe. Al sa mnom on priĉa kako s Joseyjem Walesom ne priĉa. Meni kaţe kako IMF zapravo treba da znaĉi Is Manley Fault, biva Manley je za sve kriv, ne moţe on spasit zemlju, ne moţe je zaštitit, ne moţe je ĉak ni kontrolisat. Mene ĉudi kako to on s Joseyjem Walesom priĉa o akumulatoru i curama i zove ga da u utorak gaĊaju glinene golubove, a sa mnom priĉa o politici. Ja Joseyju Walesu, i Kinezu, i Plaĉku, i još nekima, kaţem da dolazi neki bijelac biznismen da ga ubijede da je premijer u stanju da rukovodi zemljom. Al kad mi svoje završimo, niko više neće vjerovat da premijer i Kingstonom moţe rukovodit. Mene nikad nije trebalo uvjeravat; ja znam da PNP nikad nije ništa napravio za nikog osim za sebe. Jedino je JLP došo u geto bez da ih išta molimo, došli su sami od sebe, nekad pedesetih kad sam ja završio ono škole što sam završio i gadno govnjivo mjesto pretvorili u zgrade ko one iz TV-serije Good Times. Onda izgrade i Grad Kopenhagen i moja se majka po prvi put u ţivotu okupala bez da je svi gledaju. Mogu oni priĉat kolko hoće al nije PNP došo u geto, oni su došli tek kad je Grad Kopenhagen već bio izgraĊen i brţe-bolje podigli ono govno od mjesta zvano Osam Traka. Nabili su te trakice samim narodom iz PNP da neutrališu nas, al pucat moţe svaka budala. Al ko osvoji Zapadni Kingston osvaja Kingston a ko osvoji Kingston, osvaja Jamajku i 1974. PNP pusti s lanca dvije zvijeri iz Dţungle; jednog zovu Buntin Guslar a drugog Truleks. PNP nikad ne bi osvojio Zapadni Kingston, fakat onda ko i sada, pa zato zaigraju na kartu tajnog ljubavnika, naprave potpuno nov okrug i nazovu ga Centralni Kingston, i natrpaju svojima. I koga postave da ga vodi? Buntina Guslara i Truleksa. Prije njih dvojce u getu se ratovalo noţevima. A njihova banda od tries snagatora rezala kroz Kingston na crnim i crvenim motorima, zu zu zu zujali su ko armija pĉela. Kad je nas onda na sprovodu napala banda Buntina Guslara i Truleksa, odma sam znao da je igra gotova i da su sad neka nova pravila. Ljudi misle davno je bilo kad se ko sjećo ko je prvi poĉeo, al pošten svijet ne izvrće istoriju geta. Prvi su poĉeli Buntin Guslar i Truleks. A kad je PNP dobio izbore 1972. nasto je pakao. Prvo nas istjeraju s poslova koje smo dobili samo ĉetri godine ranije. Onda nas njih dvojca poĉnu istjerivat iz grada, ko mi smo zlikovci a oni Wyatt Earp. Ĉak su i svoje vlastite napadali, isjekli su jednog sindikalca koji je imo veze s njihovom vlastitom strankom, a zato što je reko radnicima da štrajkuju. Onda se prošle godine u ova doba ispred centrale JLP-a na cesti Retirement pojavi neki bijeli kombi, i samo tako stoji. Otog se kombija ništa nije vidio i oni se samo tako pojave, napad pĉela ubica, banda Guslar/Truleks dozuji na svojim motorima. Snište namještaj, dokumente izderu, muške izdevetaju a ţene prebiju i dvije siluju, i onda odu. A ĉuj ovo: ĉitavo to vrijeme niko od njih ne progovori ni rijeĉi.

73

Al ta ti je banda obiĉna gomila kukavica. Nikad nisu stisli da priĊu ni blizu Grada Kopenhagen. Do glave nikad nisu došli, nego ĉupaj prste na rukama i nogama i ĉupali su sve dok ja Peteru Nasseru ne reknem vrijeme je da se ovaj div probudi. Kad završimo s Trakom Broj Šest ostane samo zgarište i nije bilo ţene koja nije zakukala - tamo nijedna ţena nikad prije nije kašikom skupljala mozak mrtvog sina. Kad smo završili s Trakom Broj Sedam, ništa se tamo osim guštera nije mrdalo. Al njih dvojca se ufuraju da oni vode PNP. Njihova ih stranka pošalje na Kubu pa Truleks, koga zovu Truleks zato što je rastafarijanac a dredloksi mu ko istrula krpa, sleti u Kubu i ode na zabavu s Fidelom Castrom liĉno. Al Truleksu zaborave kazat da je tamo svinjetina tradicionalni specijalitet. On se iznervira, ko on je tu sad Isus u hramu onog dana kad Ţidovi hram pretvore u pijacu. Prevrne on ĉak i Castrov sto. Tako Truleks postane problem i svojoj vlastitoj stranki. I tad ĉovjek, reĉemo ĉovjek, koga zovu Pop, jedini kome je dozvoljeno i na teritoriju JLP i na teritoriju PNP, taj Pop zovne mene. Ja liĉno krenem za onom pizdom; kaţem Kinezu samo otiĊi u bar Stanton, utišini se i gledaj oklen cure bjeţe psujući i drţeći se za guzu, siku ili pum-pum. Kinez je dovoljno vješt da ga sredi jednim metkom, pa kad mu priĊe sleĊa i kaţe Ċe si pizdo i opali mu u zatiljak, ţene oko njegovog stola ĉak ni ne zavrište sve dok ne padne i treći pucanj, kroz istu rupu ko i prvi, pa krv s Truleksa sve one ţene oblije. Nakon šestog pucnja Kinez nestane ko struja. A onda u martu 1975. Krimos Šerif ostavi poruku u Bibliji neke bogomoljke, poruĉi da će Buntin Guslar bit tu i tu. Nasred ulice Darling, samo tri bloka od mora, krene on do svoje gospoje, a Josey se i još ĉetvorca dovezu do tog pizduna i raspale mu po autu sve dok mu i motor ne crkne. Sahrana je Buntina Guslara bila nezapamćena, priĉalo se da je bilo dvajs hiljada ljudi. Ne znam za dvajs hiljada al znam da su bili i premijer i njegov zamjenik, plus ministar rada. Al to je bilo 1975. a ovo je decembar 1976. A godina je dana nekad dugako vijek. Jer svako ko se bori s ĉudovištima na kraju i sam postane ĉudovište, i barem jedna ţena u Kingstonu misli da sam ja ubica svake nade. Narod misli da sam otkaĉio zato što me mori što sam greškom ubio uĉenika, a nije im jasno da sam ja otkaĉio baš zato što nisam otkaĉio, a trebo sam. Al sad me evo ţena zove, veli: Velki šefe, dolazi da jedeš.

Nina Burgess - Halo? - Slavljen bio svemogući Jah-Jah, konaĉno da se i ti probudiš. Zovem te sestro evo već po treći put. Moja sestra Kimmy. Nije u stanju ni dvije reĉenice da izgovori bez da glumata geto. Ja se zapitam da li je sunce već izašlo. Ne znam da li me probudilo ono ili ona. - Bila sam pravo umorna. - Prekardašila si sinoć, oĉito. Ĉuješ li ti mene? Rekoh da si sinoć prekardašila. Zar me nećeš pitati šta sad moraš? - Već znam. - Znaš već šta sad moraš? - Ne, znam već šta se spremaš da mi kaţeš. - O, što smo drĉni odjutros, sestrice. Ne znam te tako ţustru. Mora da je do jutarnjeg zraka. Kimmy se debelo trudi da me ne naziva sve otkako se prihvatila Rasa Trenta koji joj govori da s ljudima još uvijek zaglavljenim u šitstemu Babilona komunicira što je manje moguće. On tu vrstu komunikacije izbjegava tako što otprilike svakih šest sedmica pobjegne u New York. Kimmy još uvijek ĉeka na vizu, inaĉe bi i ona s njim. Ĉovjek bi pomislio da Rasu Trentu, sinu ministra inostranih poslova, nije problem da sredi vizu za svoju ţenu - kraljicu. Ĉovjek bi pomislio da će ţena - kraljica išĉitati nešto iz ĉinjenice da se on nije ni ponudio da to pokuša. Ali u Jamajci je sve na prodaju, pa ĉak i ameriĉke vize, i danas me ĉeka puno posla. - Kako ti mogu pomoći, Kimmy? - Nešto dumam ovih dana. Šta ti misliš o garvizmu? - Zoveš me u, u... - Petnaest do devet. Petneaset do devet, Nina, znaĉi sad će devet. - Devet. Sranje, moram na posao.

74

- Kakav posao kad nemaš posao. - Istuširati se moram kako god okreneš. - A šta znaš o garvizmu? - Jel ti vodiš radio-kviz? Već sam u programu? - Prestani se više šegaĉit sa svaĉim. - A šta drugo da pomislim kad me nazoveš ovako rano pa mi drţiš lekcije o graĊanskim pravima

i duţnostima? - Upravo to i govorim. Ne uviĊaš vaţnost ĉitave stvari. Zato i jest moguće da te bijelci ovako pod-gnjetavaju; ti bi, kad ti kaţem Garvey, trebala naĉuljiti uši kao pas. - A jesi li svoju majku danas nazvala? - Dobro je ona. - Ona ti je to rekla? - Mama svoj ţivot treba ţivotovati borbi. Samo tako moţe istinski izbjeći pod-gnjetavanje koje trpimo kao narod. Kimmy od Rasa Trenta uĉi da rijeĉi koje su joj dali Englezi shvati kao instrumente represije te ih kao takve ispljune Englezima u lice. Ĉovjek rastafarijanac ne bavi se negativnostima i govori kako jest, pa je sad represija pod-presija jer represija ne diţe nego tlaĉi; nema veze što je to niĊe veze jer re ni ne znaĉi nikakvo dizanje. Ţivotovati joj znaĉi ţrtvovati, posvetiti, jer kad se ĉemu posvetiš - ţiviš, a kad se ţrtvuješ onda te nema. A ja i ja, kako oni o sebi govore, to Boga pitaj šta znaĉi ali zvuĉi kao da se trude dostići sopstveno sveto trojstvo ali nikako da se sjete trećeg. Gomila najobiĉnijeg sranja, ako se mene pita. I prenaporno za pamćenje. Ali Kimmy je najsretnija kad joj se zada nešto previše naporno. Naroĉito otkad se Ras Trent biće dao u potragu za drugom ţenom, ne kraljicom kakva je ona, nego nekom koja bi mu pušila kurac i morebit i guzicu lizala, pa da se njegovo ne, ne, ne pretvori u ooo, o, ooo... da joj liţe a ne da je poštuje. Kad Kimmy nešto hoće, nikad to ne zatraţi; više voli da to upeca. Ovog jutra, ko zna? Moţda joj treba da se osjeća bolje nego neko drugi a moj broj je jedan od rijetkih osmocifrenih koje zna napamet. - On je nacionalni heroj - kaţem ja. - Pa barem to znaš. - Htio je da se crnci konaĉno vrate u Afriku. - Pa dobro, na neki naĉin. Ali nije loše, nije loše. - Bio je lopov, kupio brod koji ni sluĉajno nije bio u plovnom stanju, ali sumnjam da je on jedini lopov meĊu nacionalnim herojima. - Vidiš da znaš; al ko ti je reko da je lopov? To i jest razlog što crnci nemaju napretka, znaš, kad svoje vlastite nazivaju lopovima. - Nisam znala da je i Marcus Garvey od Burgessovih? Ili je naše pravo prezime Garvey? - E to je baš ono što govori T. Baš ono što on kaţe da bi rekli takvi ko ti. - Takvi kao ja. - A takvih ne smije biti. Ljudi u mraku. Sestro, izaĊi iz mraka i doĊi na svjetlo. Mogu bar pokušati da joj zaĉepim usta, ali Kimmy - kao ni Ras Trent - ni ne priĉa sa mnom. Ne treba njoj publika, samo svjedok. - Pa kud baš mene naĊe, garant nisam jedina koju znaš da još ĉami u mraku. Što ne nazoveš neku drugaricu iz Bezgrešne škole? - Sestro, da bi revolucija bila moguća, ona mora, dobro me ĉuj, mora poĉeti kod kuće. - A Trentova je kuća već osloboĊena? - Ne vrti se sve oko T-a, Nina. Imam ja i svoj ţivot. - Naravno. Sve se vrti oko Marcusa Garveyja. - Kamo tvoj ţivot vodi? Svi vi crnci trĉite okolo ko muhe bez glave a ni ne znate zašto i ne znate kud biste. Jesi ĉitala Duša na ledu? Glavu dajem da nikad nisi proĉitala Soledad Brother? Kako je Evropa unazadila Afriku? - Znaš da nikad nisam bila knjiški tip kao ti. - Pa knjiga je mudrost. Ali i blentavost. - S knjigom ti je problem što sve do pred kraj ne znaš šta ti planira uraditi. A sad stvarno moram pod tuš. - Zašto? Pa nigdje ne moraš.

75

A zašto ti lijepo ne odjebeš, gospoĊice? Nisi Che Guevaru mogla karat i raĊat mu djecu pa ti je sad dobra svaka revolucija koja se da zajahat tvojom vaginom7. To mi je bilo navrh jezika, ali je u trenu nestalo kao šećerna pilulica. Ja sam sebe uvjerila da Kimmy tolerišem zato što ona ne bi preţivjela da ja s njom samo jednom porazgovaram onako kako ona stalno razgovara sa mnom. Mrzim takve ljude, ljude koje moraš štititi dok te oni povreĊuju. Ona je u duši i dalje ona ista curica koja najviše na svijetu ţeli da se svima svidi; više od toga ţeli jedino da se ponovo rodi, ali ovog puta sirota, u teškim materijalnim uslovima, pa da potpuno opravdano mrzi svakoga ko ţivi u Norbrooku. Ali jednog dana će me gurnuti predaleko, ili nedovoljno daleko. Iako stalno sebi govorim da s njom samo gubim vrijeme, ipak sam s njom otišla na rasta-sastanak onih dvanaest plemena, ne sjećam se više ni kad je to bilo, moţda i iste one sedmice kad smo skupa otišle na zabavu kod Pjevaĉa. Cijelim se putem do tamo ona nadvikivala s motorom volkswagena da bi me uputila šta tamo da radim a šta da ne radim: nedomibog da je osramotim kakvom babilonskom pizdarijom. Derala je glasne ţice objašnjavajući da će me, ĉim tamo uĊem, preplaviti pozitivne vibracije i da ću se ţivotovati borbi za osloboĊenje crnaca, borbi za Afriku i borbi za Njegovo carsko veliĉanstvo. Sve to pod uslovom da u klopku iskvarenosti nisam upala preduboko da bi me moglo preplaviti išta pozitivno, jer rastafarijanstvo mora poĉeti vatrom, dubokom unutrašnjom vatrom koju ne moţeš ugasiti ĉašom vode, niti moţeš saĉekati da ti kao znoj iscuri kroz pore, već moraš pokidati okove uma i tu vatru pustiti da plamti. - To bi ti mogla biti ţgaravica - kaţem ja; što mi je bila zadnja šala te noći. Kimmy me poĉastila onim pogledom oĉekivala-sam-od-tebe-bar-malo-više koji je ili naslijedila ili dobro nauĉila od mame. - Dobro je makar da si se konaĉno obukla kao ĉestita ţena - prokomentarisala je ona najdosadniju odjeću koju sam pronašla, neku dugu ljubiĉastu suknju koja mi se dok hodam mota oko ĉlanaka, i bijelu košulju koju sam ušuškala u suknju. I papuĉe, pošto sam sumnjala da rastafarijanci vole da im ţene hodaju na visokim petama. Već tad mi nije bilo jasno zašto sam pristala da krenem, koliko znam nisam ni pristala, ali je Kimmy djelovala kao da mora popuniti neku kvotu, poput kultnih crkvenih djeĉaka na univerzitetskom kampusu, onih što se vazda ponašaju kao da ih ĉeka biĉevanje ako ne obezbijede X konvertita dnevno. Ali ĉovjeĉe, kako su ljudi ĉudni. Ĉim smo stigli u ulicu Hope, na taj skup u nekoj kući koja je djelovala u dlaku isto kao one ispred kojih su redovno biĉevali robove: dva sprata, sve u drvetu, francuski prozori i veranda, Kimmy više nije rekla nijedne. Cijelim putem dotamo usta nije zatvarala, a kad smo stigli najednom se pretvori u monahinju koja se zavjetovala na tišinu. Rasa Trenta smo zatekli u priĉi s nekom ţenom, pardon, s nekom šćerom, i zapravo se više smješkao nego što je priĉao, samo je postojano gladio bradu i naginjao glavu sad lijevo sad desno dok je ona cura, neka bjelkinja s rasta-kapom na glavi, sklapala ruke oĉigledno izgovarajući naglašeno ameriĉku verziju TAKO sam sretna što sam ovdje. A ja? Ja sam bila TAKO sretna što gledam kako se Kimmy trudi da shvati šta se dešava, kako se vrpolji i oslanja prvo na jednu nogu, pa na drugu, pa opet na prvu, kao da se pita da li da mu priĊe ili da ode, ili da ĉeka dok je on primijeti. I za sve to vrijeme šuti. Zapravo su šutjele sve ţene, osim one bjelkinje koja je priĉala s Trentom. Da nije bilo crvene, zelene i zlatne i da suknje mahom nisu bile od teksas-platna, lijepo bih pomislila da sam meĊu muslimankama. Onda u suprotnom ćošku ugledam tri ţene osvijetljene vatrom na kojoj su garant kuhale nešto ital, što će reći po rasta-propisu. Ja ne mrdam, ja sam svjetionik i samo mi se glava okreće, mašem glavom lijevo-desno, i sve tako. Nisam se suzdrţala i poĉela sam traţiti djeĉake i djevojĉice, njih naroĉito, iz svoje srednje škole, sve one koji su našli rasta-svjetlo a u stvari su ovdje samo da bi nasekirali svoje bogate roditelje. Ja raĉunam da seks s muškarcima koji ne koriste dezodorans i ţenama koje ne briju pazuha i noge ipak ima granica. Ali moţda, da bi bio pravi rastafarijanac, moraš imati furku na muški mošus i ţene koje tuknu na ribu. Ţena ima dosta, ali sve su u pokretu. Trebalo mi je malo duţe da uvidim da sve one nešto prinose muškarcima: hranu, stolicu, vodu, šibice da zapale dţoint, još hrane, sokove iz ogromnih rashladnih kutija. Klinac ţivikacija i liberacija; da se meni ţivi u viktorijanskom romanu, oĉekivala bih bar muškarca s pristojnom frizurom. Kimmy se nije mrdala od mene i svejednako se vrpoljila; ni nalik onoj ţeni koja mi se prije toga tokom ĉitave voţnje obraćala kao da je bolja od mene. I sad se, s ovim telefonskim razgovorom, dešava nešto sliĉno; s tim što pojma nemam šta je sve rekla u zadnjih sedam minuta. Znam da je sedam jer stalno pogledavam na sat iznad vrata.

76

- Kanaliziranje emocionalne energije prema konstruktivnim rasnim interesima. Masovno iskupljujuće djelovanje. Kroz edukaciju u nauci i industriji i izgradnju karaktera, naglasak na masovno obrazovanje i, i, i slušaš li ti uopšte šta ti ja govorim? - A? Šta? Izvini, pokušavam umlatit muhu. - Muhu? Kakve ti se to gadosti motaju po krevetu? - Nisam u krevetu, Kimmy. Jesi ti još uvijek Kimmy? Nije valjda da te Ras Trent i dalje zove tim prezrenim ropskim imenom? - On me zove Mariama. Ali to je samo izmeĊu nas; njega, mene i ostalih osloboĊenih. - Oh. - Što tebe izuzima, sestro; sve dok ne odluĉiš da se oslobodiš. - Znaĉi, sad kad ste se oslobodili, odoste vi nazad u Afriku? - Tipiĉno. Upravo ono o ĉemu govori T. Povratak u Afriku uopšte nije glavni aspekt Garveyjeve filozofije. Kimmy nikad ne bi sama od sebe koristila izraze kao glavni aspekt. Kad malo bolje razmislim, ne bi ni Ras Trent koji i “šćer” garant govori samo zato što mu je mrsko da lomi jezik s “kćer”. Ĉudo jedno kako Kimmy u meni redovno uspijeva probuditi rospiju, ali nekako samo povrh koţe; što mi doĊe da kaţem nikad mi na usta ne izaĊe. A što Kimmy više oko neĉega obilazi ko maĉka oko vrele kaše, to je vjerovatnije da se radi o neĉemu što je ozbiljno kopka. - Kimmy, jesi me to samo zbog istorije nazvala? - Ma šta priĉaš, ja ti govorim da revolucija u kući poĉinje. - A ne u krevetu? - To ti je isto. DoĊe mi je da joj kaţem da mi je dozlogrdilo da budem jedina osoba s kojom ona sebi dopušta priĉu svisoka. Stvarno mi to doĊe. Ali je ona utom rekla: - Ti si obiĉna pesinava licemjerka. Konaĉno. - Molim? - Jesi ga to karala? - O ĉemu ti to? - Mislila si da te niko neće vidjeti? Visiš oko njegove kuće kao neka grupi? - I dalje ne znam o ĉemu priĉaš. - Shelly Moo-Young kaţe da se provezla pored ţene koja je ista ti; juĉe kad je išla po djecu, vidjela ju je da visi ispred njegove kuće. - Cura smeĊe koţe u gornjem gradu. Naravno, nema bit ko drugi nego ja. - Kad je pokupila djecu, vidjela te još jednom. - Jesi ti svoju majku nazvala? - Znam da si ga karala. - Koga? - Njega. - To se tebe... - Znaĉi istina je. Sad ga opsjedaš kao neka prostitutka. - Kimmy, jel ti stvarno nemaš druga posla? Na primjer da svojoj majci objasniš da je zapravo šitstem njenog muţa prebio, a nju silovao? - Niko mamu nije silovao. - To ti je rekao rasta Trent? Ili ti je rekao da ju je Babilon silovao? Hajde, reci. Reci mi šta ti je rekao jer je jebeno oĉito da svog mišljenja nemaš. - Š-šta? Šta? Šta? Niko mamu nije silovao. Niko nije silovao... - A otkud bi ti to i znala kojeg kurca kad te Ras Trent samo zatupljuje i zavlaĉi? - On... on... on te samo isprobavao, da znaš. - Isprobavao me. - Isprobavao te zato što mene ne moţe zaboraviti. - O, Kimmy, tebe ljudi mahom zaborave ĉim te upoznaju. - Šteta što mama i tata ne znaju koja si ti jebena rospija. - Jah, al biće znaju da ti koku više ni ne plakneš otkad si odluĉila da postaneš rasta. A sad stvarno

77

imam posla. - Kakvog posla kad nemaš jebeni posao. - Al zato ti imaš, pa što ga se onda ne prihvatiš? Ras Trent garant ĉeka da mu obrišeš usrano dupe. - Koja si ti rospija. Koja si ti rospija. Ja je inaĉe pustim da me nagrĊuje sve dok ne ostane bez daha, ali ovog puta jesam otišla predaleko. Umuknem baš zato što bih otišla još dalje. Ona ne vidi kako stišćem zube. - I...i... i karno te samo da provjeri jel dobra ševa porodiĉna osobina. - Znaĉi mama je sljedeća? - Rekao je meni T za tebe. - T tebi govori za sve. Već dvije godine nemaš ni jedne vlastite misli u glavi. Slušaš li ti sebe uopšte? Nazivaš me zbog govnjara Marcusa Garveyja kao da si nastavnica istorije. Ras Trent te posjedne ko da ti je ĉetiri godine jebote i iznese ti malo istorije a ti onda misliš hmmm, s kim li ja mogu malo popriĉat svisoka i od koga li se ja mogu osjećat boljom? Onda, kao i obiĉno, nazoveš mene. Dakle, zaboli me za tvoje predavanje iz istorije, zaboli me za Garveyja i zaboli me za tvog jebenog rastafarijanskog momka koji sad garant liţe piće po New Yorku. I još nešto, ako misliš da će ti taj šupak ikad srediti vizu, pa da otkriješ šta on zapravo radi po New Yorku, gluplja si ĉak i od te stupidne majice Ganja University koju ne skidaš sa sebe. Sad već hoću da nastavim. Imam posla, ali svejedno nastavljam. Imam roditelje koji su izuzetno laka meta, prosto vabe da ih neko ponovo napadne, da ih napadnu ista ona Ċubrad koja će garant doći po sve ono što im prošli put nije stalo na motore. Toliko mi se ide odavde da me nije briga ako porušim i mostove pred sobom, a ne samo za sobom, pa nek je u pitanju ĉak i moja jebena sestra. Hoću da se vratim na Hope Road i da tamo stanem i vrištim i vrištim i vrištim... sve dok on ili ne otvori kapiju ili ne zovne policiju. A ako zovne policiju, provešću noć u zatvoru i smjesta mu se vratiti pred kuću i opet vrištati i vrištati i vrištati. Ima da mi pomogne, jebo sebe, jer da ja sama sebi mogu pomoći bolio bi me kurac i za njega i za njegovu pjesmu “Midnight Ravers”. I ima da mi da para, dovoljno para da umuknem i dovoljno da u ameriĉku ambasadu uĊem na mala vrata i izaĊem s tri vize jer Kimmy vizu svakako neće i jebo nju. Jebo nju. Jebo nju. Jebo nju. I bar me još deset godina steţe u grlu ali sad ću ih konaĉno ispljunut i jebo sve koje je baš briga. Pljunula bih joj u lice i provalila bih joj bubne opne, jebo i nju i njene jebene bubne opne. Ali ona spusti slušalicu.

Josey Wales Imam sastanak s Doktorom Ljubav. Kad je zazvonio telefon u dnevnoj sobi, nije ĉestito ni svanulo. Ja sam već bio na nogama, tumarao po kući kao jutarnji duh. Prije nego što je on i reko halo, ja sam reko: Stvarno ti je sjeban osjećaj za vrijeme, Doktore Ljubav. On odma pita otkud znam da je on. Ja kaţem jedino bi on riskiro metak u ĉelo gnjaveći me prije nego što popijem ĉaj. On se smije, veli vidimo se gdje i obiĉno pa spusti slušalicu. Plaĉko i dalje hrĉe na kauĉu iako je zvono na telefonu postavljeno na najglasnije. S njim me upozno Peter Nasser onog dana kad je doveo i Amerikanca, Louisa Johnsona. A obojica su uĉinili grešku pomislivši da mogu kontrolisat komunikaciju izmeĊu mene i ovog Kubanca. Ali meni je jednom pastor u crkvi reko da ĉovjek moţe i da ne prepozna ĉovjeka, ali duh uvijek prepozna duh. To je on objašnjavo kako peder prepozna pedera. Mene za to zaboli ko za lanjski snijeg, ali to nikad nisam zaboravio, to i ko sudija koristim. Nek govori ko šta hoće, meni je moć rijeĉi već poznata ali hoće li duh prepoznat duh? Elem, kad sam upozno Doktora Ljubav, šta god da smo jedan drugom rekli, za to smo najmanje koristili rijeĉi. Peter Nasser rijetko dolazi u geto usred bijela dana, al jednog dana u novembru 1975. parkira svoj volvo i veli donosi nam uranjeni boţićni poklon. Gledam ga ja i mislim koja je jebena luda ova nabijena vreća sirijskih govana, a i tog Kubanca pogledam ko da ni on ne moţe bit daleko od toga, al vidim on prevrće oĉima ko da je i on istog mišljenja. Peter Nasser vazda laprda, ĉak i dok kara, pa mi mora upast u oĉi kad neko drţi jezik za zubima. Prvo pomislim da budući s Kube, ĉovjek ne zna dobro engleski, a onda skontam da govori samo ako mora. Visok je, i mršav, s bradom koju previše ĉeška i kuštravom crnom kosom predugom za

78

doktora. Više liĉi na Che Guevaru, koji je takoĊe bio doktor. S tom razlikom što je Doktor Ljubav Chea pokušao ubiti bar ĉetri puta. Taj mali maricon, taj mali putito ĉak nije ni Kubanac, kaţe on kad mu ja skrenem paţnju na to da su njih dvojica i jedan i drugi manuli medicinu da se prihvate pištolja. Ovom me ĉovjeku dijelom privuklo i to što sam od njega htio saznati neke stvarĉice. Kako ĉovjek od spašavanja ţivota doĊe do oduzimanja ţivota? Doktor Ljubav kaţe i doktori uzimaju ţivote, hombre. Svakog jebenog dana. Onog dana kad ga je doveo, Peter Nasser meni veli: Ovaj će te odvesti na potpuno novi nivo. Evo u ĉemu je stvar. Louis Johnson mi je probo objasnit vanjsku politiku onim dubokim oduţenim tonom koji bijelci koriste kad misle da si preglup da razumiješ. Louis Johnson zna Doktora Ljubav zato što su obojica bili u Zaljevu svinja, onoj budalaštini kojom je Kennedy probo otet Kubu a koja je svakog tresnula u lice. Zaljev svinja je Doktoru Ljubav ono što je meni 1966. godina. Ja ga pogledam i znam. Kad Peter Nasser ode s Louisom Johnsonom jer je Louis Johnson obećo probat supu od goveĊeg kurca nakon koje, kune se Nasser, on svoju ţenu jebe ko da mu je šesnaest, Kubanac ostane sa mnom. Luis, kaţe on: - Luis Hernan Rodrigo de las Casas, ali svi me zovu Doktor Ljubav. - Zašto? - Zato što je kontrarevolucija ĉin ljubavi, hermano, a ne rat. Ovdje sam da te nauĉim par stvari. - Već sam od Johnsona dovoljno nauĉio. I što kojeg kurca vi bijelci mislite da su crnci tako glupi da ih vi neĉem morate uĉit? - Hej, muchacho, nisam htio da vrijeĊam. Al i ti si mene uvrijedio. - Ja? Tebe? Nemam pojma ni ko si. - A već si me u istu vreću strpo s onim americanom. Vidim ti to na faci. - Jeste vas dvojica došli s dva razliĉita autobusa? - Hermano, u Zaljevu svinja je sve ošlo u kurac upravo zbog onog lika i takvih ko on, zbog njega i svakog tupavog jenkijevskog drkadţije koji se tamo upato. Nemoj mene trpat u njega. - S njim. - Jah. - A po ĉemu si to ti drukĉiji od njih? - Ĉuo si, zar, za Carlosa Šakala? - Nisam. - Ĉudno, on je za tebe ĉuo. Krije se ovuda već priliĉno dugo, sve od onog, kako da kaţem... fijaska s OPEC-om. Karnuo je ĉak i nekoliko vaših ţena, to pouzdano znam. Nauĉio sam ga nekoliko stvari jer, ako ćemo pravo, on je pravi kurac od teroriste. Svi ti deĉki iz katoliĉkih škola koji bi u revolucionare, lijepo mi se povraća od toga, da ti pravo kaţem. - A ti si pravi doktor? - A ti si bolestan, hombre? - Nisam. Ne zvuĉiš ko Kubanac. - Školovao sam se u Oslu, muchacho. - A ko ti je ovde deĉko? - Ha. Do mene je. Pero todo es un error en este país de mierda. - Ni upola toliko koliko u tvojoj usranoj drţavi. - ¿Por Dios, hablas español? Kimnem potvrdno glavom. - Misliš, hombre, da CIA to zna? Odmahnem glavom. - Da ti nešto kaţem? Ponašaj se kao da si gluv, razumiješ šta govorim, kao da si gluv. - ¿Louis, por qué me has sacado de mipropio jodido país para hablar mierda con ese hijo de puta? - Luis, Luis, nada más enséñale al negrito de mierda alguna bobería como una carta bomba. O préstale el libro de cocina del anarquista, qué sé yo. Él y sus muchachos son unos comemierdas, pero son útiles. Por lo menos por ahora. Veli da mu se ti sviĊaš, Josey. - Nisam siguran. Ne zvuĉi mi pretjerano srdaĉno. Doktor Ljubav se nasmije. Pogleda me i nasmiješi se. Vazda je dobro znati ko su ti prijatelji, zar nije tako? kaţe on. Elem, ĉini mi se da tebe zanima po ĉemu sam ja drugaĉiji; da? DoĊi sutra u luku

79

Kingston i uvjeri se svojim oĉima, prijatelju moj. - CIA me već dovoljno trikova nauĉila. - Ali nije mene CIA poslala, amigo. Ja nosim pozdrave iz Medellína. Ovo je sve bilo taman pred boţićne praznike, nakon što su PNP-ovci ĉitave godine cijeli Kingston zasipali gadostima. Sutradan sam ga sreo u luci Kingston, dole na pristaništu. Jutro je bilo uĉmalo, napolju još uvijek nije bilo previše ljudi ali je cijela luka bila okruţena autima. Mora da su oni što rano idu na posao; nikad ne bi pomislio da neko tamo preko noći ostavlja auto - iako bi tamo auti bili najsigurniji, koliko god da to ĉudno zvuĉi. A što je još ĉudnije, ljudi i dalje tamo ţive, i to dobro. Nisam ga odmah vidio pa pomislim da je ono sve bio fol. Dovoljno je loše što sam bio došo sam samcat na teritoriju gdje još djeluje banda Buntina Guslara. Dole u luci skoro sve zgrade izgledaju ko iz TV-filma smještenog u New Yorku. Banka Jamajke, Banka Nova Scotia, dva hotela što su garant mislili da će se desit neki drukĉiji Kingston, prije nego što ga je preuzeo Manley sa svojim socijalistiĉko-komunistiĉkim sranjima. Bilo kako bilo, nisam ga vidio pošto mi je došo sleĊa. Kucnuo me po ramenu pa stavio prst preko usta da mi kaţe da šutim, ali se sve vrijeme smiješio. Skine on ruksak i otrĉi skoro do na kraj ceste. Ide od auta do auta, pored nekih zastaje a na neke se samo mršti. Pored nekih i ĉuĉne ali nisam skonto jel im provjerava gume ili blatobrane i šta koji kurac traţi. Prije svega sam se pito šta ja tu radim. On skokne od crvenog folksvagena do bijele kortine, pa do bijelog eskorta i crnog kamara. Stalno se saginje al je s one strane auta pa ne vidim šta radi. Kontam ako konta da sam usto vako rano i došo na ratni teritorij da gledam kako neki Kubanac obrazovan u Norveškoj krade auta i buši gume, ĉeka ga susret s vrlo ljutitim Jamajĉaninom. Utom on odskoĉi od onog zadnjeg auta i doskakuće do mene ko kakav curetak. Kosu je bio svezo u konjski rep i nabacio tamne naoĉale i majicu na kojoj piše Welcome Back Kotter. - Amigo, moram ti nešto reći. - Šta? Šta imaš reći? Šta kojeg kurca.... - Dole. - Šta dole? - Dole - kaţe on i gurne me dole. Krov crvenog folksvagena odleti pravo u nebo a onda ostali auti jedan za drugim eksplodiraju, nekako ustranu. Cesta se tresla kao da je zemljotres - valovi po putu isto kad vjetar sjebe more - a onda eksplodira i kortina. Eskort eksplodira dvaput i odleti pravo u nebo, pa odozgo tresne na ono što je ostalo od kortine. Kamaro tamo stoji a lice mu raznešeno i guma mu po nebu plovi ko leteći tanjur. Kad god šta eksplodira, Doktor Ljubav se smije, na svaki bum on zaviĉe ko neki djeĉarac. Nisam bio siguran da ko nije poginuo, ali nije se ĉinilo da jest. Svud okolo srĉa i ljudi vrište. Sve to vrijeme ja na cesti leţim kao proštac a nasmijani Kubanac preko mene. - Jesi li već zadivljen, amigo? - Budalo, ako me ko vidi, misliće da ja stojim iza ovoga. - Ma nek misle šta hoće. Jel ti hoćeš da zadiviš Medellín il nećeš? Jesi ti Ivan Krstitelj? Brzo reci ako jesi, da odmah potraţim Isusa. Luis Hernan Rodrigo de las Casas. Doktor Ljubav. Prije dva mjeseca u Barbadosu avion Cubane poleti s aerodroma Sewell za Jamajku. Nakon dvanaest minuta i pet i po hiljada metara eksplodiraju dvije bombe. Avion se sruši i svi poginu, ukljuĉujući cijelu kubansku maĉevalaĉku reprezentaciju i pet ljudi iz Sjeverne Koreje. Mnoge je stvari Doktora Ljubav nauĉila CIA otkako se pridruţio Koordinaciji Ujedinjenih revolucionarnih organizacija, jednoj od onih grupa koje izgleda osnivaju svakog mjeseca da bi se nekako riješili Castra. Jedno priznam Doktoru: on je prvi koji nije ni trepnuo kad je shvatio da ja znam sva ta sranja. Louis Johnson ni sad ne vjeruje da ja znam ĉitat; biće da mi zato stalno pokazuje popis za pijacu okrenut naopako i govori da je to neki povjerljivi dokument. Bilo kako bilo, Fakultet dviju Amerika - The School of the Americas - nauĉio je Doktora Ljubav mnogo toga, izmeĊu ostalog i to kako se stvari diţu u kraljevstvo nebesko. A on je onda to znanje poĉeo prenosit. Kaţe da nije ni bio u Barbadosu kad je Cubana eksplodirala; bio je ovde. A sad se opet vratio, valjda zato što neko u Kolumbiji danas treba dodatni par oĉiju u Jamajci. Ostavim Plaĉka na kauĉu; spava on u onim svojim crvenim gaćama. Ostavim ga usnulog na leĊima, ruku poloţio na jaja, što nekako ima smisla. Pomislim da dohvatim one njegove naoĉale i da ih probam, moţda ugledam svijet kako ga on vidi, ali nešto me zaustavi i ne, nema šanse da je u pitanju strah. Pokupim s poda njegove hlaĉe jer mi ţena ne podnosi nered, i u straţnjem dţepu

80

napipam neku izboĉinu. Knjiga bez korica i straţnjih stranica. Zapitam se da nisu bile prazne ko u većini knjiga pa da Plaĉko na njima nije piso ona pisma onom ĉovjeku u zatvor. Okrenem par stranica kad tamo naslov: Bertrand Russell, Problemi filozofije. Pitam Doktora Ljubav jel on kad ĉito Bertranda Russella. On kaţe jesam, ali je nakon Heideggera Russell samo pezmek s Nobelovom nagradom. Ja ne znam ni šta znaĉi ta pizdarija, ali znam da ne mogu doĉekati da to šiknem Plaĉku. On je osto ĉvrsto spavajući, što je u svakom sluĉaju dobro jer nisam htio da krene za mnom. Kad uĊeš u pravu istinu o sebi, shvatiš da si ti jedina osoba koja s tim moţe izać na kraj. Neki to ni ne mogu podnijet, zato Bellevue i jest uvijek pun. Neki ljudi ne mogu podnijet da znaju za šta su sposobni. Ja sam mislio da to znam, al me onda Doktor Ljubav nauĉio, nema tome ni godina dana. Ulica Orange, sirotinjska ĉetvrt puna puncata PNP-ovskih pizduna. - Hoćeš da zadiviš krupniju... kako se ono kaţe, ajkulu? - Krupniju ribu. - Na to sam mislio. Krupniju ribu od Petera Nassera? - Misliš na glavnog, ja sam već... - Još krupniju od njega. Krupniju od ove zemlje, chico. Već neko vrijeme koristimo Portokikance i Bahamce, al sve ti je to sranje kroz gusto granje. - Luise, ne znam o ĉemu priĉaš. - Znaš ti, znaš. Al recimo da je tako ko što kaţeš i da nemaš pojma. Taj dar za koji ne znaš Amerika treba samo tako, taj dar iz Bogote treba novog kako se ono kaţe? Djeda Mraza. Zato što se Djed u Portoriku previše udebljo, jebiga, a oni u Bahamima su previše glupi. Osim toga, naši napori za osloboĊenje Kube iz ruku onog impotentnog Ċaka katoliĉke škole, hijo de puta, imaju najviše šanse ako krenu odavde, jer su Jamajka i Kuba blizak rod, zar nisu? Peter Nasser misli da je CIA poslala Doktora Ljubav da me nauĉi da njemu bolje sluţim. Peter Nasser je tipa koja ne zna da nije isto kad ţenu dobro karaš i kad te nije briga što je loše karaš. CIA djeluje kao da zna previše, a moţda ih samo nije briga. Meni paše svako koga nije briga šta radi neprijatelj njegovog neprijatelja sve dok on ostaje neprijatelj svog neprijatelja. Doktor Ljubav doĊe u Jamajku s avionskom kartom koju je kupila CIA ali s nareĊenjem iz Medellína. Jedne mi noći u jednoj zgradi u ulici Orange pokaţe šta da radim s C-4. - Hola, mi amigo. - Josef! Dugo te nema, prijatelju moj! Kaţe to iako se nismo vidjeli samo dva mjeseca. Do zaljeva Half Moon ne treba dugo, al moraš dobro gledat da ne promašiš. Onaj su stari dok prvo koristili Španci, pa u danima ropstva Britanci, a jedno vrijeme ĉak i pirati. To je jedno od onih mjesta na koje stvari stiţu i odakle se šalju a da niko nikog ništa ne pita. Ja ga i odavde vidim, stoji na vrhu litice. Dok se spuštam na obalu, Doktor Ljubav mi pritrĉi i poljubi me u obraz. To je Latinosima normalno, zato i preĊem preko toga, ali druga bi priĉa bila da je ikog bilo u blizini. Gore u grmlju Louis Johnson jede govna jer pokušava da svog zelenog forda kortinu makne s oĉiju. Kad već ne moţe s ušiju, pošto mu motor i dalje radi. Dobro da je ostao u autu. Pitam se da Doktor Ljubav nije previše rekao. Jebiga, ovaj hermano ipak voli da ćaska. - Stvar je stisnutija od šupka neke debelguze, mi amigo - kaţe on. - U Barbadosu se pravo zaoštrilo. - Madre de Dios. Iako su s tehniĉke taĉke gledišta to već meĊunarodne vode. Borba za sloboĊenje ne moţe se nastaviti bez odricanja, chico. - Jel to bilo da se zadivi Medellín? - Ma jok, da se zadivi Medellín dosta je i jedna bomba; druga je da sam sebe zadivim. Al šta ja znam; ja sam u to vrijeme bio u Venecueli. - Magija. - I tebi, hermano, valja da tako. - Da i ja skršim avion? - Već sam ti reko da veze nemam s kršenjem nikakvih aviona. - Pa šta onda meni valja? - Valja da središ da ti ne zoveš njih, nego oni tebe. Josefe, nemoj da sad posumnjam u tebe. - Niko nakon veĉeras neće u mene sumnjati. - Zadivi ih, hermano.

81

Brate, ima svijet da zadivim. Dokad si ovdje? Sve dok je opasnost od komunizma stvarna i bliska, Josefe. Ĉovjek je reko da je demokratski socijalista. Socijalizam je teorija, komunizam praksa. Ovdje treba nešto da pukne, hermano. Oni momci gledaju. - Ne gledaju da sruše cijeli Hope Road sa... - Ne bi da znam. Ali u autu imam neke poklonĉiće, hermano, neka tri-ĉetiri C-4. To sam te već nauĉio. - Bez jebenih bombi, Luise. Kolko puta da ti kaţem? - Josefe, ja samo nudim šta imam. - Onaj zna da imaš bombe u autu? - Taj idiot ne zna jel sere kroz kurac il piša na guzicu. - Kako god, draţe mi je jedan na jedan. Da onaj pizdun vidi ko mu je presudio. - Nikad nisam bio ljubitelj izbliza i osobno. Ja budem gdje jesam al ipak smaknem, a? Ti uradi ono što moraš, brate moj. Nazovem te sutra. Pićemo mojitose i pljuvat na sliku onog impotentnog Ċaka katoliĉke škole. - Nazovi me preksutra. Sutra sam zauzet. -

Barry Diflorio Nisam imao pojma da je i jebeni Kubanac u Jamajki. Moram priznati da to Ċubre ima petlje, pogotovo nakon sranja koje je prije dva mjeseca izveo u Barbadosu. Mora da je ovo Louis Johnson smislio. Oĉito mu odgovara da zaboravi da za mene radi, i tako sve otkako je iz Ĉilea došao da mi se pridruţi u Ekvadoru. Od Pjevaĉeve kuće do frizeraja u Moni ima samo dvadesetak minuta ali to je zahvaljujući mojoj gospoĊi djelovalo kao dva sata. Trenutno sjedim u svojoj kancelariji u ambasadi i ĉekam da se odviju dogaĊaji od 3. decembra 1976. Danas je dan kad Pjevaĉu opozivamo vizu zbog sumnje da krijumĉari drogu u Sjedinjene Ameriĉke Drţave. Što zapravo i nije teško dokazati, dovoljno mu je provjeriti straţnji dţep. Ali valja nam od toga napraviti veliku javnu predstavu, da pokaţemo da mi, kao prijatelj Jamajke, ne sjedimo mirno gledajući kako bezakonje preuzima kontrolu nad našim nesebiĉnim saveznikom. Saopštenje za štampu sam već napisao; oni gore su ga odobrili. Imamo i dokaze da se udruţivao s poznatim trgovcima drogom u Miamiju i New Yorku, te podrţavao osobe sumnjivog karaktera u Jamajci i inostranstvu, što ukljuĉuje najmanje dvojicu domaćih terorista. Sve je to već dokumentovano. Jedan od njih, koji sebe naziva Krimos Šerif, dva puta je bio optuţen za ubistvo, i ĉak je usko povezan sa sadašnjom vladom. Dokumenti su sreĊeni, sve dogovoreno; sve sam uglavnom sredio sam; nije da sam imao previše izbora nakon što je onaj licemjerni kurvin sin Bill Adler razvezao jeziĉinu. Mislim, stvarno, bezobrazluk tog jebenog tipa! Haj što se odrekao svega što je dotad uradio - to razumijem, oĉiti sluĉaj pezmeka koji pristane na nešto s ĉim se ne moţe nositi. Ali ne foliraj jebote da pola onog o ĉemu pišeš nisi izazvao upravo ti jebote. Bar nisam od njega pokupio usranu tehniku za postavljanje prislušnih ureĊaja. Mora da i sada, gdje god da je, ko zna koja ga je zemlja prihvatila, šaljivo prepriĉava kako su ga u Ekvadoru sobarice hotela Villa Hilda zatekle navrh trpezarijskog stola kako postavlja prisluškivaĉe za Manuela Arauja. Ili kako je Indijance iz obezbjeĊenja ĉehoslovaĉke ambasade uvjeravao da jašta, hombres, znaju se majstori pojaviti u pet ujutro ĉak i u Latinskoj Americi. U svakom sluĉaju, kad je izazvao onako brz izlaz desetorice s ovog terena, hitno je moralo uletjeti sedam novih. Nije bilo vremena za kompletan proces odobravanja, inaĉe nema šanse da bih pristao na Louisa Johnsona, pogotovo u paketu s Kubancem. Ovo ostrvo ionako vrvi od jebenih Kubanaca, pri ĉemu ne mislim na komuniste. I jasno mi je zašto bi dolazio ovamo, ĉak i sam. Ali ne kontam zašto od toga pravi javni spektakl javni bar što se nas tiĉe; jer ovdje je i Carlos Šakal, ali on se pritajio, ĉeška trbuh a kurve mu puše. Bilo je nešto meĊu tom dvojicom. Posao mi je da znam te stvari. Priĉalo se da je Luis Hernan Rodrigo de las Casas nauĉio Carlosa kako se koristi C-4. Kao i dinamit, ali se naš Las Casas oduvijek ozbiljno loţi baš na C-4. Nije mu ovo prvi put ove godine da dolazi na Jamajku. U oba sluĉaja, samo što on

82

stigne, nešto odleti u zrak. Na ĉetiri zida moje kancelarije ima samo jedan prozor koji gleda na praznu parcelu s druge strane ceste; Jamajĉani se tu skupljaju prije nego što u šest ujutru stanu u red za vize. Manley im je rekao da za Miami ima šest letova dnevno pa ko voli nek izvoli - sad djeluju u skladu s tim. Red se proteţe oko cijelog bloka otkad je Pan Am ukinuo letove izmeĊu Kingstona i kopna. Što je gesta podjednako slaba kao kad bi se Jamajĉanke zarekle na uskraćivanje seksualnih usluga sve dok vlada ne preduzme neke konkretne mjere. Ali ljude pokušavaš nauĉiti malim gestama nadajući se da će one izroditi velike. Ovo je kratka verzija dosijea o Luisu Hernánu Rodrigu de las Casasu. Gdje je kratkoća naravno relativna jer da šta prokopaš o Casasu valja pregledati pet dosijea a ne jedan. Pokupim sa stola dosije koji sam zatraţio od Sally ĉim sam vidio da Las Casas odlazi s Louisom Johnsonom. Fascikla je plava. Ĉim je otvorim, prepoznam masu imena. Freddy Lugo, Hernán Ricardo Lozano iz Alphe 66, Orlando Bosch, prevejani i ne beznaĉajni venecuelanski šupak, dvojica poznata samo kao Gael i Freddy, vjerovatno iz Omege 7, te naš De las Casas. Svi iz Koordinacije ujedinjenih revolucionarnih organizacija, svi agenti AMBLOOD-a i svi bivša raja iz Zaljeva svinja. Ove godine su imali puno posla, poĉevši od sastanka u Dominikanskoj Republici gdje su oformili ovu Koordinaciju, sastanka za koji Kompanija naravno ne zna. U julu na pisti eksplodira crveni kofer u avionu BWLA koji s kingstonskog aerodroma kreće za Kubu. Baĉene su bombe na ekspoziture BWIA u Barbadosu, Air Paname u Kolumbiji, Iberie i Nanaco Linea u Kostariki; sve kompanije posvezane s Cubanom. Ubijeni su jedan kubanski sluţbenik u Meksiku i dva u Argentini. Onda je u septembru usred DC-ja izvršen atentat na Orlanda Leteliera. To je odradila Pinochetova DINA, ali i tu su ova ista imena, ista jebena imena koja iskrsnu kad god je u pitanju Latinska Amerika. Onda se desi onaj poţar u Gvajani koji uništi samo kubansku opremu za ribolov. U junu ove godine, konkretno ĉetrnaestog juna, peruanski ambasador Fernando Rodriguez izboden je noţem u svojoj dnevnoj sobi; to prije nego što ova jamajkanska vlada proglasi vanredno stanje. Kriminal je ovdje van kontrole, tako je skoro cijele ove godine, ali fazon je ovdje s kriminalom u tome što je uglavnom lokaliziran. Kad god se proširi na gornji dio grada, imaš osjećaj da neko nešto nesuptilno poruĉuje. Upoznao sam ljude i s jedne i s druge strane; krdo volova puštenih u prodavnicu porculana. Ali Rodriguezova smrt je ĉak i po njihovim standardima, ĉak i po standardima profi-ubica, ma jebiga, ĉak i po standardima ĉileanske tajne policije, djelovala malo previše inscenirano, previše pedantno, previše nategnuto za jedno nasumiĉno ubistvo. Kubanĉev modus operandi je eksploziv, to svako zna, ali nešto u toj smrti smrdi na njega, naprosto jebeno smrdi. Mi naravno nemamo saznanja da je Vlada Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava bila svjesna bilo kakve akcije za smaknuće ambasadora, Vlada Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava se nada da će poĉinioci ovog gnusnog zloĉina i moćnici koji ih ohrabruju, snabdijevaju i štite biti izvedeni pred lice pravde. Isuse, iz dana u dan sve više zvuĉim kao Henry Kissinger. - Sally? - Molim, gospodine? - Moţeš li provjeriti gdje je Louis Johnson? - Odmah, gospodine. Dignem prst s dugmeta na interfonu i pogledam svoj sto. Moja ţena nikad nije kroĉila u moju kancelariju ali Kissinger jest, pa neka me ona poljubi u dupe. U januaru, samo što smo doselili, prvi posao mi je bio da pazim na Heinricha, kako ga svi zovu iza leĊa, koji se te sedmice nije baš najbolje proveo u Jamajci. Ali danas je gospoĊa, na putu do frizeraja, nakon one svaĊe koju nećemo nazvati svaĊom, uĉinila nešto stvarno ĉudno. Pogledala me. Dakle, bar mislim da me je pogledala. Ja sam sve vrijeme zurio u put pred sobom, vozeći niz Hope Road prema Moni, ali dosad sam zar sasvim sigurno nauĉio prepoznati kad neko zuri u mene. U svakom sluĉaju, ona me pogledala i rekla: - Barry, znaš za koju sam rijeĉ otkrila da mi se sviĊa, da mi se pravo sviĊa, dobro, moţda ne baš sviĊa, ali se nasmiješim kad god je ĉujem? - Ne, draga. - Skaredno. Ska-red-no. To je jedna od onih rijeĉi koje koriste izvjesni ljudi tvoje tipe. Dosad nisam primjećivala u kojoj se mjeri intimno druţim sa skarednim. Ne proĊe ni dan a da se ne suoĉim ili bar iznerviram zbog neĉeg skarednog.

83

- Dobijemo mi od Yalea vlastiti rjeĉnik, kao oproštajni poklon. - Dakle dobijete nešto vlastito. Ali znaš šta, Barry, ja uvijek prasnem u smijeh kad neko od vas

izgovori tu rijeĉ, naroĉito u intervjuima. - Jel to Kissinger opet ispo na TV? - Ne, neko mnogo bliţi nama - onaj ambasador što ga ne volim. Nelly Matar kaţe da je na nekom poslovnom sastanku prošlog utorka rekao njenom muţu: “Tvrdnje o destabilizaciji skaredne su i laţne.” - Nisam imao pojma da vi dame za ruĉkom priĉate o politici. - A o ĉemu drugom da priĉamo? Nijedan se od vas ne moţe pohvaliti penisom osobite veliĉine. - Molim? - Znaĉi ipak slušaš. Ha. Ozbiljno, šta ti uopšte radiš ovdje? Barry, de bar jednom razgovaraj sa mnom ozbiljno. Pitala bih ţenu Louisa Johnsona ali je sirotica opet pala i tresnula na lice, i... - Idemo tamo gdje nas šalje vlada SAD. - Ali nisam ja rekla mi, dušo, rekla sam ti. Ja ovdje gubim vrijeme i zamajavam samu sebe. Ali šta ti ovdje radiš? Šta si radio ĉitav prošli mjesec? Kunem se Bogom da bi mi draţe bilo da imaš ljubavnicu. - Imeni isto. - Ne zanosi se, Barry. Ti su dani davno prošli. - Jebem i ja tebi, ţeno. - Šta radiš ti ovdje? Ispriĉaj mi sve, do u sitnice. - Do u sitnice, a? - Dakle, oĉito smo zaglavili u saobraćaju. A ja se ni ne sjećam kad si mi zadnji put rekao išta iole zanimljivo. - Traţiš od mene da ti otkrijem strogo povjerljive podatke? - Barry, ili mi reci ili ćeš naredne tri godine spavati kao zec jer ću, vjeruj da hoću, na kraju ipak saznati. Znaš kakva sam kad se na nešto namjerim. - Hoćeš da ti memorandum izrecitujem? - Zaboravljaš da sam ja od onih što mogu razumjeti velike rijeĉi? Ja imam teoriju da muškarci moţda ne dobiju uvijek ţenu koju ţele ili trebaju, ali uvijek dobiju onu koju zasluţuju. Nisam siguran da se gospoĊa supruga slaţe. Ali to mi se kod nje oduvijek sviĊalo, na neki perverzan naĉin. Kaţem perverzan zato što bi je svaki razuman muškarac, ĉak i pasivan, dosad već triput zveknuo preko zuba. - Šta misliš da smo radili u Ekvadoru? - Isuse Hriste, Barry, znam da CIA... - Kompanija. - Baš. Kompanija. Znam da Kompanija nije neki odjel Bijele kuće za pruţanje pomoći inostranstvu. Ako ste u nekoj zemlji, vjerovatno spremate nešto pogano. - Molim? - Molim i ja tebe. Nisi ti taj koji djecu uvijek pakuje navrat-nanos. - Dijete. U Ekvadoru nismo imali Aidena. - Ali jesmo u Argentini. Elem, šta si tamo radio i kakve vraţje veze to ima s onim sranjem što tvoj šef prodaje muţu Nelly Matar? - Nije on meni šef. - On se s tim ne bi sloţio. - Stvarno bi da znaš? - Da, Barry, stvarno bi da znam. - Misije za CIA, Direktiva za Ekvador. - Uh-huh. - Prioritet A. - Isuse, stvarno ćeš recitovati memorandum. - Prioritet A: Prikupljati informacije i redovno izvještavati o snazi i namjerama komunistiĉkih i drugih neprijateljskih politiĉkih organizacija, ukljuĉujući i meĊunarodnu podršku, i njihov utjecaj na ekvadorsku vladu. Prioritet B: Prikupljati informacije i redovno izvještavati o stabilnosti vlade Ekvadora, o snazi i namjerama disidentskih politiĉkih grupa. Odrţavati mreţu agenata na visokim

84

poloţajima u vladi, drţavnoj bezbjednosti, vladajućim i opozicionim politiĉkim strankama, te posebno opozicionim vojnim liderima. - Mislim da sam dovoljno ĉula, Barry. - Prioritet C: Propaganda i psihološki rat: širiti informacije za neutraliziranje antiameriĉke propagande, neutralizirati utjecaj komunista u masovnim organizacijama, uspostaviti alternativne organizacije. Pruţiti podršku demokratskim liderima. - Udala sam se za robota. Kakve veze ima sve to s Jamajkom? - Kompanija ima samo jedan pravilnik, draga. Svima se kroji ista kapa. Moţda da malo paţljivije pogledaš oko sebe. - Gledam ja oko sebe. Zato ti i ne vjerujem. - Kako to misliš? - Ništa od toga ne objašnjava ovdašnja dogaĊanja. - Dvanaestog januara Wall Street Journal proglasi PNP Michaela Manleyja za najnesposobniju od svih zapadnih vlada. Februarski Miami Herald: Jamajka se sprema na obraĉun. Mart, Sal Resnick u New York Timesu piše da vlada Jamajke dozvoljava Kubi da obuĉava jamajĉanske policijske snage i da se svrstava s elementima Black Powera. Juli: U.S. News & World Report kaţe da je jamajĉanski premijer Michael Manley sve bliţi komunistiĉkoj Kubi. August, Newsweek kaţe da u Jamajki ima tri hiljade Kubanaca. Resnick... - Gospode Boţe! Poštedi me priĉe o svom potrĉku Salu Resnicku. Što se tiĉe Kubanaca, ja ovdje nigdje ne vidim Kubance. Vidim Meksikance i Venecuelance, ali ne i Kubance. - Ĉovjek od nas zatraţi sto miliona trgovinskog kredita a misli da nam moţe srat na glavu laskajući komunistima? Jebiga, onda ne traţi kredit! Ma vraga crnog, ne traţi ništa! Da bar prestane s laprdanjem o socijalizmu! - Švedska je socijalistiĉka. - Jebiga, draga, previše ti znaš. - Ĉudno da pri takvoj konstataciji opsuješ, dragi. - Svaki izam vodi u komunizam. - Jesi to na Yaleu nauĉio? Uvod u predmet smrt komunistima? Dugo smo u braku, Barry. Jako dugo. I dobro te znam. Kad ne moţeš pravo i zdravo, što je uglavnom sluĉaj, onda prosipaš neka sranja. - Molim? - Ponešto, ponešto od onoga što govoriš ima nekog... recimo, smisla. Ĉini mi se. Ali ovo... nema. Ne. Ili se dešava nešto što mi prešućuješ, ili ima nekih stvari koje tebi niko ne govori. Isuse, pravi si ćato. - Šta misliš pod ponešto? - Nešto više od toga. Neka je sve to ekonomija, u redu, i sve ima smisla, ali ovdje smo samo deset mjeseci, Barry, a tvoja igrica traje najmanje tri godine, šest kad sabereš sve ove godine u Juţnoj Americi. Ne, ima tu još nešto. Nešto se tu sprema. Nešto je u zraku. Prirodna mistika. - Šta to znaĉi kojeg kurca? - Potpuno je besmisleno da ti objašnjavam. Evo smo stigli.

Papa-Lo Sunce se podigne i nekako se na nebu šćućuri kao da ne zna šta bi sa sobom. I vrućina je ugmizala u kuću iako nema ni deset. Prvo kroz kuhinju koja je najbliţe napolju, pa u dnevnu sobu, od istoka prema zapadu, stolicu po stolicu, tako da sam skoro odskoĉio kad sam sjeo na sećiju kraj prozora. Još sam nespokojan. Propovjednik veli da ljudi ko ja nikad neće imat mira i ja to prihvatam. Al danas ima nešto posebno ĉudno i to ima veze s Joseyjem Walesom. Za dvije sedmice izbori a Josey se sastaje s Peterom Nasserom i s onim Amerikancem i s Kubancem koga ja od januara nisam vidio. Al JLP mora da osvoji zemlju i oni će sve uĉinit da se to desi. Mislim da znam šta to znaĉi. Josey planira nešto za šta oni misle da ja nemam jal mozga jal muda. Gospodo draga, u pravu su oni skroz. Svašta se 1976. izdešavalo. E da, kad mi je onaj Ċak naletio na metak, to je bilo to, al ako ćemo pravo već sam ja odavno bio sit mirisa krvi. Za poĉetak, ja nisam

85

nikad ni bio za toga. Da se razumimo, ništa lakše neg ubit ĉovjeka, a da te baš bude briga što je mrtav - ko hljeba se najest. Ima dijelova grada Ċe dijete pustiš na cestu i pustiš ga da se igra u govnjivoj vodi. A kad se razboli i od njega bude samo vrišteći stomak napuhan ko balon, ne lomiš se da stigneš do klinike Ċe je ionako guţva tolka da dijete umre dok ĉekaš u redu, ili se moţda saţališ pa noć ranije pokriješ dijete svojim jastukom, i vako i nako gledaš i ĉekaš, jer mu ne moţeš pruţit ništa bolje od smrti. Samo dvije sedmice do izbora i svaki se dan puca. I ja i Krimos Šerif tvrdimo da hoćemo mir, al ne treba više nego jedan hitac, da neko samo jednom opali, il banda iz Spanish Towna il Wang Gang koji kaţu da oni nikakav jebeni mirovni ugovor nisu potpisali. Ne treba više nego taj jedan hitac. Pa ako mi i ţelimo mir, ljude ko Peter Nasser zanima samo da njihova stranka pobijedi, ne zanima ih kako. Doduše obiĉno ni mene ne zanima. Al otkad jedni izborići u jednoj drţavici postadoše tako krupna stvar? Što je to odjednom Americi tolko do nas stalo? Nije to zbog teritorije, nije zbog objave. Mislim ja tako o Joseyju i mislim o svim tim Amerikancima i mislim o Peteru Nasseru, a mislim i o Gradu Kopenhagen i o Osam Traka i Kingstonu i Jamajki i o svijetu, i pitam se kakva bi to banditska objava natjerala cijeli svijet da se vamo okrene? I odjednom mi svane, ko Otkrovenje. Revelation. Znam šta je Josey namjerio. Stresem se do srţi kostiju, ispadne mi dţus iz ruke i tresne na pod. Dţus u ĉaši al mi ĉaša prvo tresne na nogu pa se nije razbila. A dţus poteĉe po podu polako, isto krv. - Isuse Hriste, Papa, jel ti stvarno misliš da ja danas nemam druga posla? Ja ni ne skontam šta se dešava a ona već kleĉi na podu s krpom i kantom. Idi vani i radi nešto korisno, kaţe ona. Vani mi bude drago što na sebi imam samo mreţastu potkošulju. Josey. Bogami bi i Isus ispustio iz ruke dţus da mu poţar u ulici Orange Street nije bio dovoljna objava i da skonta šta to Josey i njegovi mora da planiraju. Nešto Ċe mene nema. Šta je to tako krupno i tako gadno da iskljuĉe Papa-Loa? Nemam pojma šta da radim, al noge me same odnesu do kuće Joseyja Walesa. To što sam vidio onog Kubanca pizdunskog imena, Doktor Ljubav, tjera me na ozbiljne misli. Kad je ovde dolazio u januaru, on i Josey Wales odu u donji grad uz samu teritoriju PNP-a, i u pristaništu dignu uzrak ĉetri auta, sve jedan za drugim. Njemu je to bilo samo da se pokaţe i niko nije zagino al je tad u Joseyja Walesa posadio nešto što i sad raste. Noge me nose naprijed al mi misle hrle unazad. Do prošlog decembra i januara i svakog mjeseca otad dosad. Gledaš tako odreĊene stvari i vidiš samo odreĊene stvari. Pogledaš ih malo drukĉije i odreĊene stvari se zberu u jednu jedinu ogromnu stvar, uţasnu stvar, tim uţasniju što ti nikad prije nije palo na pamet da ih sabereš. Kad me Peter Nasser nazvo zadnji put bio je januar. Sad zove Joseyja Walesa. Mene je nazvo da rekne kako MMF dolazi na sastanak. Taj MMF je ko neka grupa velikih zvjerki iz bogatih zemalja iz ĉitavog svijeta i oni odluĉuju hoće li Jamajki dat para da se izvuĉe iz rupe pune govana. Peter Nasser se izrazio tim rijeĉima, pošto svejednako misli da neko iz geta ozbiljne stvari konta samo kad ih izloţiš ko u paĉjoj školi. Malo mi je falilo da mu kaţem odjebi, znam je razliku izmeĊu razmetljiv i govorljiv a njega nijedna od tih rijeĉi ne opisuje ĉak i kad mu drugi pišu govore. Još je i ovo reko Peter Nasser, da ako Michael Manley ubijedi taj MMF da ovoj zemlji dadne pare, onda će te pare otić da se ovu zemlju strmoglavi u mrak komunizma. A tu je bio Doktor Ljubav da svima ispriĉa o komunizmu. Kako je Fidel Castro oteo vlast od velikog voĊe Batiste i samo mu se uselio u kuću i ubio svakog otprije. Kako je srušio sve ove kapitalistiĉke stvari ko škole i prodavnice al je ostavio go-go klub Tropicana iako se priĉa da se ovom komandantu narednik ne diţe već godinama. Kako su uskoro pohapsili ljude i naprosto ih zatvorili, baš ko PNP u ĉitavom ovom vanrednom stanju. Doktor Ljubav priĉa kako mu je bilo u zatvoru i kako su neki u zatvoru bili bez ikakvog razloga, al su bili doktori i advokati i drţavni sluţbenici što biva znaĉi da si protiv komunizma. Zatvaro je ĉak i ţene i djecu. Jednog je dana u Doktora najbolji prijatelj pobjego preko zatvorskog zida jer je mislio da će skoĉit tri metra do puta, a kad je skonto da do dole ima preko petnest metara pada, svejedno je skoĉio u nadi da će mašit zemlju i past u more. Al brat nije pao u more. Zalud mu nada. Ljudi, eto šta će vam Michael Manley dovest u Jamajku ako mu MMF dadne pare. To MMF, kaţe Peter Nasser, zapravo znaĉi Is Manley Fault. Za sve je kriv Manley. Januar tek nastupio a nama pune ruke posla. Oni Amerikanci se pomole s koferom punim stvarĉica što nas je Kubanac moro nauĉit da koristimo. E, da nam je ovo bilo u vrijeme Zaljeva svinja, muchachos, reko je ni sam ne znam kolko puta. Kad smo se mi upoznavali, on je već znao Joseyja, al tad nije bilo vremena da to zapazim. Ono oruţje nije bilo ni nalik oruţju iz 1966. ili 1972. Te si puške

86

moro naslonit na rame, jednom napuniš i opališ. Naša najbolja obara ĉovjeka kad mu metak kroz srce proturiš. A ova bazuka obara zid. Ja tad pokupim Ml i više je ne popustim. Josey se drţo svoje stare, iako Amerikancu nije reko da je to AK-47, siguran sam da je to Kubanac prepozno. Kubanca odvedemo daleko na zapad, na Smetljište, da tamo uĉi djeĉke. Petog januara ja odvedem misiju u Jonestown a Josey krene u Trenchtown Ċe je nekad ţivio Pjevaĉ. Trenchtown misli da je zbog toga nedodirljiv, al nije. Znajte ovo, svi vi fini i ĉestiti ljudi. Izborna godina poĉne ĉim odjekne prvi pucanj. Geto je vazda na oprezu ali Jonestown spava, ko da ne znaju da je ovo 1976. i da svako mora spavat ko zec. Došlo mi je da ih napucam samo zato što su taki uhljupi. Pet nas u autu i, što je najbolje, u Jonestownu niko nema tako dobar auto da krene za nama. Nema vremena za razmišljanje, samo uletimo, zaspemo mjesto masom metaka i izletimo. Al ozada u autu imamo ĉovjeka s bazukom. Opali on u bar, al auto nam uleti u rupu na putu, zanese se baš kad on opali, i eksplodira cinĉana kućica. Ĉitava se cesta zatrese. Ja se derem da zaustave auto kad misle opalit, al treba im predugo dok ponovo napune. Jonestown izlazi i puca s onim svojim prostim revolverima i s neĉim što zvuĉi ko neka AK. A mi imamo nove puške, puške koje naĊu i unište, puške za ljude ko što je Tony Pavarotti koji se smiri, nanišani, opali i nikad ne omaši. Ja vozim drţeći Ml u krilu. Nagazim na koĉnicu i zapucam na gomilu tame koja se udaljava. Gomila tame sva popada, al neĊe s istoka zapuca i pogodi naše, jednog il dvojcu, više ni ne znam. Ja se derem da se povlaĉimo, al prije toga bazuka još jednom opali. Ona budaletina opet promaši, i pogodi autobusku stanicu. Raznese sve ono ţeljezo i cink koji polete na sve strane u sve se zabijajući, isto tornado na TV. Mi se povuĉemo. Josey Wales krene u Trenchtown samo s jednim ĉovjekom i Doktorom Ljubav. Ja sam mu se izdero da je lud što ide s tako malo ljudi al dotle je došlo da Josey Wales ne ĉuje ni kad se ja izdirem. Odu oni Joseyjevim bijelim datsunom. Sutradan nam sam Josey prenese novosti. Dva stambena bloka u Trenchtownu raznesena eksplozivom, do temelja saţgano sedam zgrada, jedan bar i jedna prodavnica. Mene Peter Nasser nazove i na telefon proĉita ĉlanak što je o tome ispo u New York Timesu. Onda se izdere što se ja tome ne smijem glasno ko on. Spusti mi slušalicu, a meni odma jasno koga će sad nazvat. A ni sad se ne sjećam kad je to Josey Wales nabavio telefon. Šestog januara policija uleti Wang Gangu jer oni ţive na zemljištu Wang Sang, getu koji jeste JLP al nije pod našom kontrolom. Ti momci imaju nacrte, i dijagrame i grafikone. I eksploziv. Dvojca meĊu njima poznaju Kubanca pod njegovim drugim imenom, Doktor Ljubav, a ostali priĉaju ĉak i to kako su dobili oruţje iz Amerike. PosvaĊam se zbog svih tih malih laktaroša koje niko ne kontroliše jer mislim da će nam oni ispast veći problem neg Krimos Šerif. I dalje ja zamišljam da Krimos Šerif tamo u Osam Traka drţi oĉi širom otvorene, ko i ja ovde. Sedmog januara šestorca naših ulete na gradilište na Marcus Garvey Driveu i ubiju dvojcu policajaca. Ja to saznam kad se oni u povratku provezu kraj mene pa ĉujem kako se smiju. Meni smjesta padne mrak na oĉi. - Ko vas je kojeg kurca slao da pucate po gradilištu? - kaţem ja, a prvi mi se djeĉko poĉne smijat. Smijo se i kad ga je moj metak pogodio u desno oko i izletio s druge strane glave. - Ko vas je poslo tamo - kaţem ja opet i uperim pištolj u drugog djeĉka. Onda se desi nešto što nisam imo penkalo da zabiljeţim pa sam kasnije biljeţio grebući kamenom po pištolju. Svi djeĉki upere pištolje u mene. Ja oĉima ne mogu vjerovat. Stojim tamo i gledam kako me gledaju i ništa ne kaţem. Kad jednog od tih što su me gledali zalije s vrha glave krv, svi polegnu. Bace pištolje i stane ih cika i vika ko da su se tek sad sjetili da nikom od njih nema ni sedamnest. Ja se okrenem kad tamo Tony Pavarotti, drţi pušku i gleda kroz mušicu a pored njega Josey Wales. Obadvojca se samo okrenu i odu. Istog dana Wang Gang napadne gradilište na Marcus Garvey Driveu i ubije dvojcu policajaca. Sutradan ova idiotska vlada napravi novi zakon: koga god da naĊu s pištoljem dobija doţivotnu robiju. Peter Nasser rekne da malo jaĉe pritisnemo PNP-ovske zajednice pa ih mi malo jaĉe pritisnemo. Više nego što Krimos Šerif moţe podnijet bez zaleĊine Buntina Guslara i Truleksa. Onda premijeru padne na pamet da bi ljudi mogli iznajmiti Domovinsku gardu, pa da im oni brane kuće i ulice. Ljudi ko Peter Nasser doĊu na TV i kaţu: Jamajko, za tu vrstu predloţenih mjera imam samo tri rijeĉi: Ton Ton Macoutes. Mene nazove da mi proĉita neki ĉlanak iz ameriĉkih novina koje se zovu Wall Street Journal. - “Ne ide Jamajka u komuniste nego u bezumlje”, ha ha ha, ništa se ti ne smiješ, šefe? Smiješno

87

je, ĉovjeĉe, smiješno ozbiljno ti kaţem. Onda 24. januara sedamnest ljudi umre od rinfuznog brašna. Deseti februar. Josey i Doktor Ljubav i Tony Pavarotti neĊe odu. U Jonestownu i Trenchtownu pukne preko nekoliko bombi. Istog tog mjeseca Wang Gang uleti u neki omladinski plesni klub u parku Duhaney i ubije petero. Osmero ranjenih. Mart. Datuma se ne sjećam. Policija zapazi Joseyjev bijeli datsun i slijedi ga sve do u Grad Kopenhagen. Policija zaišće da Josey iziĊe iz auta jer da hoće da auto zaplijene. Narod Kopenhagena se na njih stušti ko sudnji dan sa sve flašama, kamenjem, štapovima, šĉim je ko stigo i policija mal ne zaplati ko kurva iz Biblije. Dvije stvari pamtim. Sam je voĊa stranke moro dole doć da spašava te policajce. A druga, sad je Josey narodski ĉovjek. Svi vi fini i ĉestiti narode, i dalje ja vas laţem. Mislite vi da se meni okus krvi ogadio kad sam ubio onog srednjoškolca, al to je samo djelić priĉe. I to što se meni smuĉilo da koristim pištolj ni sluĉajno ne znaĉi da sam imo problem s tim kako Josey koristi svoj, pa ĉak i Tony Pavarotti, koji u ţivotu nije promašio. Al onaj Kubanac... onaj prokleti Kubanac Doktor Ljubav. Devetnesti maj. Taj datum ne zaboravljam. On i Josey Wales idu do stambenih zgrada u Orange Laneu, šuljaju se okolo ko pacovi. Al sad i mene povedu. Moţda su mislili da ima nešto što mi moraju pokazat a da nije samo eksplozija. Kubanac nije nosio ništa osim malo bijelog gita i komad ţice. Ali naĊe neku plinsku bocu i na nju zaljepi onaj bijeli git. Il je to bila bijela ţvaka, a ja ĉim pomislim da je to morebit ţvaka zapitam se kakva je to djetinjarija i što li Josey Wales zbog tog tako pizdi da od uzbuĊenja skakuće skoro ko neka curica i da Kubanac kaţe: otkriće nas. Onda zabode ţicu u git, dvije ţice što izlaze iz kotura zakolutanog daleko iza ograde. Kad ono mjesto eksplodira, sruši se cijeli jedan zid, a sve što se ne sruši odma se od sveg onog plina zapali. Josey je već drţo pištolj na gotovs za svakog ko otamo istrĉi i za vatrogasce što bi tamo utrĉali. Ja otrĉim ĉim ono prasne. Sad se pitam jel me izvjesni ljudi nakon toga gledaju ko kukavicu. Maj, jun i juli, stradanja nemilice po ĉitavom gradu, braćo i sestre. Rat se iz Babilona proširi u Spanish Town. Policija sazna tajnu koja se tako dobro ĉuvala da je ja sad prvi put svima vama govorim. Mi u Gradu Kopenhagen imamo svoju vlastitu bolnicu. Imamo je već godinama. PNP-ovci to nisu znali. Nije znao ni Krimos Šerif, sve je mislio da je ljude iz Grada Kopenhagen teško usmrtiti i da smo mi nepobjedivi. Istina je da nam je bolnica bolja no ona bogataška gore u Moni. Ne znam ko je to provalio, al policija naĊe bolnicu u junu. Nikad nisu znali da mi velimo da lijeĉimo rane od metaka bolje od svih doktora u Jamajki. Nisam još otkrio ko je tu tajnu provalio, al ko je da je bolje mu je da se nada da ću ga ja skontat prije neg Josey Wales. Ja bi mu makar dao šest sati da zbriše. Al evo sad nešto što ni ja nisam znao dok nisam u vraţjim novinama proĉito. U junu policija nakon ni-sam-ne-znam-kolko vremena po prvi put doĊe pravo do mene i sve nas odvuĉe u zatvor. Ţena mi doĊe da otvori vrata al oni vrata razvale a nju opendreĉe preko face. Navrh mi je jezika bilo da kaţem da se onaj ko je to uradio slobodno moţe smatrat mrtvim, al to bi im samo dalo razlog da nas sve pobiju, a oni za tim razlogom ţude već godinama. Ja sam samo ĉuo da vrata izljeću iz šarki i da mi ţena vrišti. Izletim iz banje i naĊem se ispred petnest mitraljeskih cijevi. Svaka ova cijev ţudi da je ko ispuca, pa de nam, pizdo, samo daj razloga, kaţe jedan od njih. A nije bio policajac nego vojnik. Vojnik u zeleno-smeĊoj uniformi s puno dţepova i u sjajnim crnim ĉizmama. Vojnici se ne ponašaju ko da smo mi zloĉinci a oni organi reda, vojnici se ponašaju ko da smo mi neprijatelj a ovo da je rat. Preberu oni svaku zgradu i dvorište i ĉak i naš društveni centar a razlog im je ovaj: nekako u isto vrijeme kad u Kopenhagenu naĊu bolnicu, u Remi naĊu dvije ćelije koje se koriste ko zatvor. Revolveraši iz Reme, koji bi ko meni trebali bit odgovorni, kidnapuju dvojcu iz Osam Traka i drţe ih tamo devet sati, i usput ih prebiju. Tako barem ovi kaţu policiji koja je pretresla Remu i te ćelije pronašla. Onda ovi pretresu nas i izvuku nas iz kuća, koga u gaćama koga samo peškirom obmotanog. Briga mene što Rema ima ćelije za prevaspitavanje podmlatka PNP-a što misli da on ne valja. I opet me nemojte pogrešno shvatit, ne ţelim ja u ovoj jah-zemlji nikakav izam i šizam pod nazivom komunizam. Neću socijalizam ni komunizam ni tribalizam Ċe mi se neki PNP-ovac useli i oduzme naš prostor. Al mi je veliki problem što o tome ništa ne znam. Policija nas odvede u zatvor i drţi nas tamo tri dana, dovoljno dugo da ćeliju zaseremo i zasmrdimo. U toj je ćeliji jedan prozor i ja sjedim kraj njega nikad ništa ne rekavši. Ni Joseyju, ni Plaĉku, nikome. Samo sjedim i ĉekam. Dok ja sjedim u zatvoru, u Elysium Gardensu eksplodiraju

88

dvije bombe. Doktor Ljubav.

Alex Pierce Dakle, onaj moj izvor, znate? Kaţe on meni da je Pjevaĉ prije par mjeseci moţda bio umiješan u neku muljaţu s kladionicom u Caymanas Parku. U Jamajci se kaţe ako nije baš tako, onda je tako nekako, biva gdje ima dima, ima i vatre. Ali nema govora da je Pjevaĉ bio umiješan u tako neku muljaţu, to je ĉista pizdarija. Ali oĉito neko izvodi sranja od kojih smrdi Pjevaĉeva kuća. Moj izvor veli da se Pjevaĉ jednog popodneva, prije par sedmica, vratio s plaţe Fort Clarence, što već nema nikakvog smisla pošto ĉak i ja, bijelac i utjelovljenje Babilona, znam da Pjevaĉ svakog jutra odlazi u Buff Bay, kao satić. Izgleda da skoro niko ne zna zašto je on išao u Fort Clarence, što je samo po sebi zanimljivo. Otišao je tamo s nekim ljudima koji su došli po njega, a njegovi vlastiti ljudi su prepoznali samo jednog od njih. On se vratio kući tri sata kasnije, tako ljut da mu se lice crvenjelo ĉitav taj dan. Aiša je otišla ima i ĉetiri sata, ĉini mi se. A ja sam i dalje izvaljen na krevetu u hotelskoj sobi i još uvijek posmatram svoj stomak. Ĉitav je ovaj put totalni krah; nemam pojma šta ja ovdje radim. Mislim, znam šta radim ovdje. Ja sam ekvivalent lovca na skandale iz National Enquirera s tim što radim za novinetinu kojoj se posrećio eksluzivni intervju s Danielom Ellsbergom. Ali ja sam i gore od toga, ja sam onaj klošarĉić što ispod fotke objavljuje kako je u studiju bio obuĉen neki drkadţija s jednim hitom u ţivotu. Ĉitav ovaj posao je obiĉna bezvezarija. Ali moţda da prestanem blenuti u svoj trbuh i da se fokusiram. Osim toga, osjećaj samosaţaljenja je skroz u folu 1975. godine. Nešto se sprema, osjećam to. Moţda ima neke veze s muzikom, ne znam. Leţim na krevetu i njušim po posteljini Aišin perfem, gledam kako sunce blješti u prozor kad odjednom zazvoni telefon. - Da nisi usred neĉega... ili nekoga? - kaţe on. - Profinjeno. Jel to sve odjutros smišljaš? - Ha ha. Nabijem i ja tebe, Pierce. Mark Lansing. Valja mi se potruditi da otkrijem kako je taj pizdun saznao gdje da me naĊe. - Divan dan, zar ne? Zar dan nije naprosto prekrasan? - Meni kroz prozor ne djeluje ništa drugaĉije no inaĉe. - De sad, bez jebene majoneze. Jesi to još u krevetu? Mora da je ona kurvica bila vatra ţiva. Tebi, druškane, treba bolja perspektiva u ţivotu. Ja blage veze nemam zove li me zato što ovdje ne zna nijednog Amerikanca osim mene, ili moţda ţivi u grozomornoj zabludi da smo nas dvojica raja. - Šta ima, Lansing? - Sve nešto mislim na tebe odjutros. - Ĉemu dugujem taj ĉin milosrĊa? - Ah, svašta se tu nakupilo. Mislim, ti si dostojan ţaljenja, a ja sam ti prijatelj, pa ti moram ovo reći. Navrh mi je jezika da mu kaţem da mi nismo prijatelji, da se ja s njim ne bih sprijateljio ni da mi je to jedina šansa da me Satana i njegovih deset kuratih demona ne zguze nasuho, ali on je sad u jednom jedinom fazonu kad je zapravo zanimljiv. Kad mu za nešto trebaš ali je previše arogantan da to kaţe jasno i glasno. - Dakle, sinoć ja u onoj sobi s Pjevaĉem... - Kakvoj sobi? Lansing, šta kojeg kurca trabunjaš? - Jebiga, Pierce, daleko bih lakše rekao šta imam da me ti stalno ne prekidaš. Zar te mama nije odgajala po knjizi Emily Post? - Lansing, mene su odgajali vukovi. Vukovi su me odgojili. Ne mogu odoljeti iskušenju da se udaljim od teme, da odem u jebeni svemir samo zato što znam koliko ga nervira kad ne obraćam paţnju na ono što govori. - Kad si nazvao, ja sam se upravo prisjećao kako je to moja majka izvodila, kako je hvatala i ubijala lovinu. Najozbiljnije, kad si već spomenuo Emily Post, imao sam jednom jednu curu... - Koji ti je kurac, Pierce? Jebe mi se za tvoju majku jebote. A i za tvoju bivšu curu. - Šteta. Jer je skroz fina. Doduše, uopšte nije tvoj tip.

89

Ozbiljno kaţem, mogao bih ovako cijeli dan. Krivo mi je samo što nismo licem u lice pa da vidim kako se crveni od huje. - Pierce, stvarno, koji ti je kurac, hombre? Hombre? To je već nešto novo. Ako sad i ja to negdje ubacim, još će pomisliti da je pokrenuo neki novi sleng ili ne znam šta; a ono “bez majoneze” bilo mu je ko prstom u govno. - Priĉao si nešto kako su ti jutros misli iz nekog razloga skrenule na mene? - Šta? Dobro si, aha. Jutros, aha. Bio sam jutros s nekim tipom iz Newsweeka, aha? I s nekom kokom iz Billboarda, i s još nekom kokom, aha? Mislim da je rekla da je iz Melody Makera, aha. Svi su Pjevaĉu postavljali pitanja o onom mirovnom koncertu, ali je uglavnom odgovarao njegov menadţer. Aha, bila je konferencija u njegovoj kući. Laţe jebo sebe. Nema šanse da je jutros odrţana konferencija za štampu a da ja za to ne znam. I otkud sad Lansing najednom priĉa kokni? - Aha, priliĉno je brzo sve to bilo pa te sigurno nisu stigli obavijestiti. Ali nema da brineš, prijatelju. Bio je tamo neki lik iz Rolling Stonea, il je bar rekao da je iz Rolling Stonea, što je meni bilo ĉudno. Mislim, zar za njih ne radiš ti? - Jel taj iz Rolling Stonea rekao kako se zove? - Jebi me ako se sjećam. Ĉim sam ĉuo Rolling Stone, odmah sam pomislio na svog dobrog druga Alexa Piercea. - Baš si ljubazan. Druţe. Pokušavam smisliti ljubazan naĉin da otkaĉim ovog šupandera s telefona i nazovem svog jebenog šefa te vidim je li taĉno šta ovaj govori. Da sad ne razmišljam o tome je li ovo još jedno sranje ovog govneta Lansinga. Što nije nezamislivo za nekog ko nema prijatelje, ko nikad ne skonta kad šala ode predaleko ili da naprosto više nije smiješno jebat ga. Ali ako govori istinu, onda je to niskost neviĊena ĉak i za ovaj jebeni magazin, Bogom se kunem. Koje sranje. Koje jebeno sranje. Znaĉi pravi ţurnalizam se prepušta... ko zna kome jebote? Robertu Palmeru? DeCurtisu? Mene u meĊuvremenu pošalju da pišem kako jebena Bianca Jagger turpija nokte dok joj muţ snima neku reggae-pizdariju. Mislim, ako im ja samo za to trebam, mogli su poslati samo jebenog fotografa, koga ja, usput budi reĉeno, nikad ni vidio nisam. Jebo sve ovo. Ozbiljno kaţem, jebo sve ovo. - I tako ja tamo stojim i mislim: mora da je ovo za mog druga Alexa prava pušiona, njemu izgleda baš nikako da krene. - Lansing, šta ti zapravo hoćeš? - Za poĉetak, da me zoveš Mark. - Lansing, šta zapravo hoćeš? - Pierce, mislio sam da priĉamo o tome šta ti hoćeš. Pola sata kasnije sjedim pod suncobranom kraj bazena Jamaica Pegasusa. Kraj bazena su svi bijelci u kupaćim gaćicama deblji a njihove ţene tamnoputije, i jedno i drugo znaĉi bogatiji, naroĉito s obzirom na to koliko su mnoge od tih ţena mlaĊe. Pojma nemam ko su ovi ljudi pošto Kingston zapravo i nije turistiĉko mjesto i svi ovdje dolaze posla radi. Lansing je bio tako uvjeren da ima nešto što ja ţelim da je na kraju i mene skoro uvjerio. I sad se ovdje kolebam izmeĊu koji ti je kurac, Alex i moţda on stvarno ima nešto što ja ţelim. Znatiţeljan sam kako god okreneš. I ĉekam pokraj hotelskog bazena posmatrajući jednog lika koji ne obraća paţnju na svoje dvoje debele djece koja skaĉu u bazen, na stomak. Stariji tako pljusne da je sve odjeknulo. Gledam kako nesigurno prilazi ivici bazena, samo što ne zaplaĉe, usta mu se krive i već je zašmrckao, ali zvjera da vidi gleda li ga ko, i ugleda mene. Ali ako bi se mali debeli drkadţija i rasplakao pred nepoznatim posmatraĉem, nema šanse da bi pustio suzu pred svojim mlaĊim bratom. Došlo mi je da se grohotom nasmijem tom malom pezmeku, ali shvatim da mu je potreban predah. Osim toga, ja ovdje sjedim ĉekajući onog krelca, i mislim na ono što se desilo prije pola sata. Jedanaest ujutro 3. decembra 1976. godine. Taĉno prije pola sata sam iz Rolling Stonea dobio otkaz. Bar mislim da sam dobio otkaz. A ovako je bilo. Dobio sam telefonski poziv. - Halo? - Pierce, šta radiš ti dole kojeg kurca? - Ćao, šefe. Šta ima? Kako djeca? - Pierce, ĉini se da precjenjuješ bliskost našeg odnosa. - Izvinjavam se, šefe. Šta mogu za vas uĉiniti?

90

- A ĉini se i da misliš da ja iz hobija nazivam svijet naokolo. Gdje mi je jebeni ĉlanak? - Radim na njemu. - Dvjesto rijeĉi? Jel jebeni Mick Jagger došao na Jamajku sam ili s Biancom? I ti imaš obraza reći

da još uvijek nemaš ĉlanak? U ĉemu je štos? - Šefe, ja stvar sagledavam iz posebnog ugla. - Ti stvar sagledavaš iz posebnog ugla. Samo da budem siguran da dobro ĉujem: ti sagledavaš stvar iz posebnog ugla. Pierce, nisam te dole poslao da praviš urote. Poslao sam te da sklepaš nešto za jebenu foto-reportaţu koja je već prije nekoliko dana trebala osvanuti na mom stolu. - Hej, šefe, saslušaj, molim te. Dakle, natiole sam na štone likove. Likove vopra. Ozbiljna posla, ĉovjeĉe. - Mani se šatrovaĉkog, Pierce; ti si iz Minnesote. - To me vrijeĊa, najozbiljnije kaţem. Ali ovo je stvarno nešto. Neka se ozbiljna sranja dešavaju oko Tuff G... - Da li ti uopšte ĉitaš ĉasopis za koji radiš? Mi smo o njemu imali priĉu još u martu. Moţda da je proĉitaš? - S duţnim poštovanjem, šefe, ta je priĉa najobiĉnije sranje. Mislim, ma dajte, lik je sjebo samog sebe. U toj priĉi nema niĉega ni o Pjevaĉu ni o onome šta se ovdje stvarno dogaĊa. Ja za pola sata imam sastanak sa sinom šefa CIA-e u ovoj zemlji. Aha, rekao sam CIA. Mislim, šefe, ovdje ima da pukne neko oveće hladnoratovsko sranje i... - Jel ti uopšte slušaš šta ja govorim? Ĉek malo. Ma kakva helvetika, helvetika ne dolazi u obzir i, zaboga, na toj fotki Carly Simon izgleda ko Steven Tyler koji se sprema da nekom popuši. Alex? - Ovdje sam, šefe. - Rekao sam da smo njega već odradili, i već smo odradili Jamajku. Ako se misliš drţati tih sranja a ne misliš uraditi ono zbog ĉega sam te dole poslao, moţda da nazoveš Creem? - Aaa, znaĉi tako stvari stoje. Dobro, moţda i nazovem. - Ne zajebavaj se sa mnom, Pierce. Jackson kaţe da još uvijek nije od tebe ĉuo ni rijeĉi. - Jackson? - Jebeni fotograf, govnaru. - Jeste li stvarno poslali nekog drugog ovamo? - Ma o ĉemu priĉaš? - O tome što priĉam. Ovdje je još neko iz Rolling Stonea. - Ne da ja znam, Pierce. - Ozbiljno pitam, ne biste valjda poslali ovamo nekog pravog novinara, sad kad ste namirisali priĉu, zar ne? - Jamajka nema jebene priĉe. Ako neko ko nije na mom platnom spisku ţeli da tamo piše priĉu o svom trošku, to je njegova stvar. Tebe, s druge strane, plaćam ja. - Dakle, samo da se razumijemo, niko tamo nije pomislio: ovo je prevelik zalogaj za Piercea, on je prezelen, daj da ipak pošaljemo profija. - Pierce, zeleno nije prva boja koja mi padne na pamet kad pomislim na tebe. - Stvarno? Nego koja? - Ako za dva dana ne naĊem na stolu reportaţu s fotkama na kojima Jagger stišće neku sisu, smatraj se otpuštenim. - Znaš šta? Znaš šta? Moţda da ovo smatraš otkazom. - Niti sluĉajno, Pierce, sve dok ja plaćam tvoj boravak tamo. Ali ne brini: ĉim dovuĉeš svoju seljaĉku guzicu nazad u New York, biće mi zadovoljstvo da te liĉno otpustim. Onda je spustio slušalicu. Što će reći da sam praktiĉno otpušten, ili ću uskoro biti otpušten. Još uvijek nisam siguran kako se zbog toga osjećam. Jel Jagger poveo ovamo ţenu? Ili onu ţuju što je kara? Kako se to uklapa u njegov lov na crnice? Ĉudno, a u svemu tome vidim kako mi prilazi Mark Lansing. Slika i prilika bijelca s naslovnice priruĉnika Nauĉite govoriti jamajĉanski. Nogavice maslinasto zelenih vojniĉkih hlaĉa zavrnute do pola listova, crne tene i crveno-zeleno-zlatna potkošulja rastegnuta do iznad pupka. Sudeći po lepršanju iz njegovog straţnjeg dţepa, tamo drţi maramu. Isuse Hriste, na glavi mu je rasta-kapa ispod koje izviruju plave šiške. Izgleda kao da se upravo pridruţio Pederima protiv Babilona ili neĉem sliĉnom. Pomislim da bi mi bilo daleko pametnije da se sekiram što sam ostao bez posla.

91

- Zemlja zove Alexa Piercea.

Nekako mu je uspjelo da se baci u leţaljku pored mene, svuĉe pantalone i izloţi pogledu ljubiĉaste kupaće, te naruĉi mai tai a da ja ništa ne skontam. - I cigarete, Jimbo. Marlboro, nemoj mi onog sranja od Cravena “A”. - Naravno, stiţe, g. Brando. Konobar odleprša. Pokušavam ne misliti kako i on potvrĊuje moje sumnje da svako muško u jamajkanskom turizmu puši kurac. - Alex, druţe. - Lansinţe. - Mora da je ono sinoć bila vanredna jebaĉina kad ti i sad sanjariš, ĉoeĉe. Triput te dozivam, ĉoeĉe. - Rastrojenje. - U najmanju ruku. Konobar se vrati s cigaretama. - Hej, Jimbo, traţio sam Marlboro. Šta Benson and Hedges? Zar ja liĉim na Britanca? - Ne, gospodine, veliĉanstveno izvinjenje, gospodine, da, gospodine, nema Maribora, gospodine. - Jebiga, ja ne dajem pare za ovo sranje. - Da, gospodine, g. Brando. - E tako te volim. I kad si već tu, de mi ponovi ovo jebeno piće. Već je ko voda s okusom mai taia. - Odmah i smjesta, izvinjavam se, g. Brando. Konobar naspe mai tai i odleprša. Lansing mi se okrene nasmiješivši se u stilu konaĉno-smo-sami. - Dakle, Lansing. - Mark za prijatelje. - Mark. Ko je Brando kojeg kurca? - Ko? - Brando. Konobar te već tri puta naziva Brando. - Nisam ni primijetio. - Nisi primijetio da te ĉovjek već tri puta naziva pogrešnim imenom? - A ko to jebote razumije pola ovog što oni govore, pa jel tako? - Tako je. Ĉinjenica da koristi laţno ime, s obzirom na to ĉiji je sin, trebala bi mi instinkt za teorije zavjere ubaciti u petu brzinu. Ali ovo je Mark Lansing. Vjerovatno tek sad ĉuje za Jamesa Bonda. - Dakle, šta je to s tom konferencijom za novinare? - Više kao neko aţuriranje za novinare, u stvari. Stvarno sam bio siguran da ćeš i ti biti tamo. - Valjda nisam dovoljno velika zvjerka. - Doći će i to. Nabijem te, šupku u ljubiĉastim mini-gaćama. - Ko je taj lik iz Rolling Stonea koji je bio tamo? - Veze nemam. Ali postavio je masu pitanja o bandama i tako to. Kao da je nekom stalo šta Pjevaĉ o tome misli. - Bandama? - Bandama. O oruţanim obraĉunima u Kingstonu i sliĉnim sranjima. Mislim, e pa stvarno! Pitao ga je ĉak i jel blizak s premijerom. - Ĉuj to. - Uh-uh. A ja sve vrijeme mislim samo gdje li je moj drug Alex? - Baš si ljubazan. - Takav sam ti ja. Ljubazan. I mogu te uvesti tamo. U stvari sam cijele ove sedmice s njim bio po cijeli dan. Haj sam neviĊeno, balon je za mene mala maca. A upoznao sam ga prije mjesec dana kad me šef njegove diskografske kuće unajmio da sastavim ekipu za snimanje ovog koncerta. Ĉak sam mu poklonio i kaubojske ĉizme. Donio sam mu par onih ogromnih crvenosmeĊih iz Fryea. Znaš zar da ovi Jamajĉani pravo vole kaubojske filmove. A te jebene ĉizme su i skupe ko vrag; tako sam ĉuo. - Nisi ih ti kupio? - Nisam jebote.

92

- Pa ko je? - I tako dobijemo ekskluzivna prava na snimanje koncerta. - Angaţovali su te da im snimaš koncert? Nisam imao pojma da si kamerman. - Masu toga ti o meni ne znaš. - Oĉito. - Još jedan mai tai? Kurcu ne valja al je makar dţaba. - Jok, dosta mi je. Dakle kakvu ćeš mi to uslugu uĉiniti? I šta ti za to doĊem? - Jesi ti vazda vaki kloc? Hej, gdje mi je piće jebote? Vidi, druţe, ja samo ţelim da ti pomognem.

Evo u ĉemu je stvar. Ti bi da dospiješ do Pjevaĉa? Da se naĊeš nasamo s njim? - Pa, da. - Mogu te ubaciti u svoju ekipu. Bićeš novinar il tako neki kurac. - Ja jesam novinar. - Eto vidiš! Sasvim ćeš se lijepo uklopiti. Brate, ja ti Pjevaĉu imam nezapamćen pristup. Niko mu nikad nije imao takav pristup i garant ni neće, bar kad se radi o filmskoj ekipi. Zaposlio nas glavni diskograf i sve snimamo. Jebote, moţda ga moţemo snimat i dok kenja ili dok jebe onu libijsku princezu kojoj navodno drţi ĉasove iz tantriĉkog seksa. Ja ću snimit nešto od tih tvojih intervjua za dokumentarac, a ti ih koristi za šta hoćeš. - Opa. To zvuĉi fantastiĉno, Mark, ali zašto? - Ti ne putuješ s puno prtljaga, Pierce? - Nikad. Tako se lakše bjeţi. - Ja imam viška prtljaga koji mi neko treba prebaciti nazad do New Yorka. - Pa što jednostavno ne doplatiš? - Mora tamo stići prije mene. - Šta? - Vidi. Postaneš dio moje ekipe. Kad se budeš vraćao u New York, poneseš jednu od mojih torbi. Prosto ko pasulj. - Osim što je rijetko šta baš tako prosto. Šta je u toj torbi? - Filmske stvarĉice. - Daješ mi Pjevaĉa u zamjenu za moje ime na torbi. - Jah. - Izgled ĉesto vara, Lansing; kunem se da ja samo izgledam kao idiot. Kokain ili heroin? - Ni jedno ni drugo. - Trava? Zajebavaš. - Molim? Ne, koji ti je kurac, Alex? Na JFK-u će neko pokupiti tu torbu od tebe. - Šta ti ovdje budeš, špijun koji izlazi na ĉistac? - Rasta ne radi za CIA-u. - Haha. - Jesmo li se to nagledali previše Jamesa Bonda? U torbi će biti snimci. - Ĉega? - Kako misliš ĉega koji kurac? Dokumentarca. Stvar je u hitnoj isporuci, druţe. Njegov šef ţeli da se prikaţu dan nakon snimanja. Ĉim snimimo, pošaljemo. - Shvatam. - Nadam se. Ne vjerujem nikome koga ne znam, a carinici će, kakve su drkadţije, osvijetliti film ukoliko im neko pismen ne objasni o ĉemu se radi. Jel ti hoćeš da se veĉeras pojaviš u ulici Hope na broju 56? - Šta? Naravno, jebote. - Da doĊem po tebe ili da se tamo naĊemo? - DoĊi po mene. Kad? - U sedam. - Kul. Hvala, Mark. Ozbiljno. - No problemo. Kada trebaš nazad? - Krajem sedmice, ali mislio sam ostati malo duţe. - Nemoj. Idi. - A?

93

-

Idi.

Nina Burgess Pola ĉetiri popodne. Znam jer sam pogledala na timex. I baš kad sam izlazila iz kuće da se vratim u Hope Road, nazove me majka i kaţe da se nacrtam tamo u kući. Upravo je tako rekla: Da si se smjesta nacrtala u ovoj kući. To me iz nekog razloga podsjetilo na Dannyja. Koji je sad ko zna gdje u SAD-u, mora da ima ţenu ili bar curu koja ga shvata i razumije i koja se nije zagrcnula kad je on prvi put spomeno oralni seks. Mora da se dosad već oţenio. Ne znam šta bi to znaĉilo; muškarac koji mi je izmakao? Jednom kad sam ĉistila kuću svojih roditelja, oni su negdje otputovali pa sam smislila da ih iznenadim, sreĊivala sam u ostavi oĉevu opremu za ribolov, i ispadne mi kutija za pribor. I u njoj pismo napisano crvenom tintom na ţutom sluţbenom papiru. Trebalo mi je trideset godina da napišem ovo pismo, tako je on poĉeo to pismo. A ja sam pomislila: ţena koja mu je izmakla. Pa sam se zapitala ima li svako neku osobu koja ih progoni cijelog ţivota, osobu koja im je izmakla. Na radijskim vijestima u dvanaest, Ţenski krizni centar prijeti izvedbom još jedne šetnje za mir; opet će odjenuti crninu i opet nositi mrtvaĉki sanduk. Ovdašnjim ţenama više srednje klase sviĊa se osjećaj da i one mogu uzrokovati dramu; drugog posla svakako nemaju. Pojma nemam zašto uopšte o tome razmišljam kad je previše rano da iznaĊem kakvu krupnu kosmiĉku stvar koja sve to povezuje, onako u stilu Carlosa Castanede. Još sam se tresla nakon što sam onako ispsovala sestru. Nisam se ni istuširala, a ne sjećam se jesam li to uĉinila kad sam se sinoć, pardon - jutros, vratila kući. Do roditeljske kuće uzmem taksi i preturam po glavi ono što su mi rekli u ambasadi kad su mi prije mjesec dana odbili vizu. Nemam dovoljno veza, ništa na bankovnom raĉunu, ne izdrţavam nikoga, nemam unosan posao - da, rekli su “unosan” - dakle ništa što bi ameriĉku vladu uvjerilo da neću nestati ĉim sletim u velike stare Sjedinjene Drţave. Dok sam izlazila iz ambasade, priĊe mi neki debeljko u ţutoj košulji sa smeĊom kravatom; kao da je prepoznao izraz na mom licu. Nisam stigla ni zamisliti bezbrojne patetiĉne ţene koje iz ove iste ambasade izlaze s istim ovakvim licem, a lik me upita ţelim li vizu. Ja obiĉno ni ne slušam ta sranja, ali on otvori svoj pasoš i tamo ugledam ne samo vizu nego i peĉate s aerodroma Miami i Fort Lauderdale. On zna nekoga ko zna nekoga ko zna jednog Amerikanca iz ambasade koji mi vizu moţe nabaviti - za pet hiljada dolara. Što je bila moja šestomjeseĉna plata. Ali novac nije trebalo dati dok viza ne bude gotova, trebala je samo pasoška fotografija, a nju sam imala u tašni. Sjetim se one vijesti od prije mjesec dana, kako je upucano deset ljudi. Ne znam zašto sam mu povjerovala, ali jesam. Do roditeljske kuće stignem tek oko jedan. Vrata mi otvori Kimmy. U haljini. Ali ne u jednoj od onih šćerinskih teksas-haljinki, a ni u onoj suknji kojom pomete svu prašinu s ceste. Sad je u haljini ozbiljna-sam-i-uzorita-cura, ljubiĉastoj i bez rukava - te haljine zovu korice - i izgleda kao da je pošla na intervju u okviru izbora za miss. Bosa. U kući se ponaša kao curica. Nije mi rekla ni rijeĉ a meni naravno nije padalo na pamet da joj se obraćam, iako sam se morala ugristi za jezik da ne upitam imal Ċegod u kući cure od Rasa Trenta. Vrata je otvorila ni ne pogledavši me, pa je djelovala kao da je odluĉila da prozraĉi kuću. Ma nek me poljubi u dupe, pomislim ja. I svakim mi trenom biva lakše da to mislim. Nadajmo se da sam pozvana da recept za majĉine lijekove odnesem onom apotekaru malo šire ruke koji uvijek ubaci koju pilulu više; na takve zadatke nikad ne šalje Kimmy, samo mene. Moja majka obiĉno hekla ili kuha kad ja doĊem. Ali danas sjedi u crvenoj plišanoj fotelji iz koje moj otac uvijek gleda Dad’s Army na TV. Ni ona me ne gleda iako sam je dva puta pozdravila. - Mama, rekla si da doĊem ovamo. Šta je to tako hitno? I dalje odbija da me pogleda i samo rukama pokriva usta. Kimmy se ushodala ispred prozora; ne gleda me ni ona. Ja se ĉudom ĉudim što me već nije zaskoĉila govoreći da me mama sigurno nije odvukla ni od kakvog vaţnog posla. Na stobću za kafu stoji nov miljetić; mora da je mama cijelu noć heklala. Konac je roza a moja majka tu boju ne podnosi. Osim toga, miljetiće obiĉno hekla u obliku neke ţivotinje, a ovaj nema prepoznatljivog oblika. Pošto sad uglavnom hekla kad je nervozna, upitam se da se opet nije nešto desilo. Moţda je vidjela jednog od svojih napadaĉa, moţda se radi o komšijinom vrtlaru i moţda moji sad imaju osjećaj da im neko nadgleda kuću. Moţda su se razbojnici vratili i ukrali još nešto i zaprijetili mojim roditeljima pa sad ne smiju zvati policiju. Ne znam šta je, ali njena nervoza ĉini nervoznom i mene, tim više što Kimmy naokolo lebdi kao da ona nije mogla

94

uraditi ništa u vezi s tim, pa sam ja morala doći. Tek onda pogledam okolo da vidim je li sve na svom mjestu. Kao da bih ja znala i da nije. A Kimmy šetka b šetka. - Kimmy, prestani šetati gore-dole kao neki prokleti majmun - kaţe moja majka. - Dobro, mama - kaţe ona. Meni odmah doĊe da to ponovim kreveljeći se, kao da mi je šest godina. Dobro mama malo sutra. Kad vidiš kako se Kimmy zaĉas vrati deset godina unazad da bi je roditelji mazili, prije bi pomislio da je Kimmy sin, a ne kćer. - Moja vlastita kćer! Isuse Hriste. Isuse Hriste. - Mama? - Razgovaraj sa svojim ocem. - O ĉemu? - Rekla sam razgovaraj sa svojim ocem. - O ĉemu da razgovaram s tatom? - pitam majku ali gledam u Kimmy, koja sad već odigrava ĉitavu predstavu da me ne bi pogledala. - Pa bolje da si s obiĉnim kulijem... O moj Boţe... takva gadost... odavde je mogu namirisati. - Mama, o ĉemu ti to? - Da se nisi usudila na mene podizati glas! Da ti na pamet nije palo da u ovoj kući podiţeš glas. Sve one godine što sam te kupala a ipak nisam uspjela iz tebe isprati djevojĉuru. Moţda je trebalo da te više mlatimo. Moţda sam to mogla istjerati batinama. Sad sam na nogama. I dalje ne znam o ĉemu govoriš, kaţem. Ona me i dalje ne gleda. Kimmy se konaĉno osvrne i pokuša s blijedim pogledom, ali ne izdrţi. Skrene pogled. - Da li to znaĉi da si sad kurva, ili samo njegova kurva? - Ja nisam kurva. Šta kojeg vraga... - Ne psuj u mojoj prokletoj kući. Ĉula sam ja sve o tvom kurvanju s onim prokletim pjevaĉem u njegovoj kući. Koliko ti plaća? Svih ovih mjeseci što nemaš pristojan posao ja se ovdje pitam: Kako li se Nina snalazi bez unosnog zaposlenja? Kako, s obzirom na to da nama ne traţi novac a uopšte nema prijatelja... - Nije taĉno da nemam prijatelja... - Ne prekidaj me u mojoj prokletoj kući. Ja sam ovu prokletinju kupila svojim vlastitim i novcem g. Burgessa. - Da, mama. - Platili smo je gotovinom, i bez proklete hipoteke; pa nemoj misliti da mi moţeš odlajavati u mojoj vlastitoj kući. Ruke mi se tresu kao da sam tri sata provela u zamrzivaĉu. Kimmy krene prema vratima. - Kim-Marie Burgess, da nisi pomjerila tu svoju zadnjicu. Reci svojoj sestri koliku je senzaciju izazvala vijest da se ona poniţava s onim, onim rastom. - Poniţavam? Ja se poniţavam a Kimmy ima momka koji je rasta. - Njega da porediš s onim na koga traćiš svoje intimne dijelove? On je barem iz dobre familije. I prolazi kroz jednu fazu. To je samo faza. - Faza? Mora onda da i Kimmy kroz to prolazi. - Kunem se da mi se povraća svaki put kad pomislim na tebe s tim pjevaĉem u nekom ogavnom krevetu, gdje pušiš travu i ostaješ trudna. Dobro me poslušaj, lijepo mi se povraća. Ti si jedna obiĉna mala gadura; kladim se da si mi u kuću donijela sve vrste vaški. - Mama. - Sve one godine školovanja da bi postala... šta? Jedna od njegovih ţena? Pa jel za to ovih dana sluţi visoko obrazovanje? Sad već zvuĉi kao tata, pa se zapitam gdje li je on. Kimmy. Ovo je njeno maslo. Majka se toliko trese da svaki put kad pokuša ustati padne nazad u fotelju. Kimmy, kao prava uzorita kćer, odmah prileti da joj pomogne. Ona im je rekla. Rekla im je nešto. A mene vrlo dobro zna. I vrlo dobro zna da im ja za nju neću reći zato što će mi majku jedna zloĉesta kćer deprimirati, ali dvije bi je koštale glave. Kimmy raĉuna na to da sam ja dobra kćer koja sve podnosi, i potpuno je u pravu. Ta kuĉka me gotov impresionira. - Iz glave mi ne izlazi da si mi u kuću donosila smrad gandţe i onih peksinavih ruku. Sva na to tukneš. Odvratno. Odvratno.

95

Ajde? A na drugoj ti kćeri taj smrad ne smeta? Ne miješaj sirotu Kimmy u sve ovo. Sirotu Kimmy? Znaĉi ona moţe spavati s rastom. Da se nisi usudila prosipati ovdje svoju drskost! Ovo je jedna bogobojazna kuća. Zna li Bog da je ova kuća puna licemjera? Kimmy se moţe zevzeĉiti s rastom... On nije rasta. To njemu reci. U stvari, reci to svojoj kćeri pa onda gledaj hoće li i dalje biti s njim. Ti si se još od malih nogu namjerila na svoju sestru. Ĉemu sva ta mrţnja i zavist? Nikad meĊu vama nismo pravili razlike. A ti ipak imaš u sebi tu gadnu crtu. Trebala sam to izbiti iz tebe, taĉno sam to trebala, batinama izbiti tu tvoju crtu. - Jašta si. Kao kad su kriminalci iz tebe batinama izbijali onaj nakit i ušteĊevinu? - Ne razgovaraj tako s mojom majkom - kaţe Kimmy. - Ti zaĉepi peksinavu labrnju, kuĉko jedna obiĉna. Našao se ko će mi priĉat. - Ne razgovaraj tako sa svojom sestrom. - Ti si uvijek na njenoj strani. - Pa treba mi makar jedna kćer koja nije djevojĉura. Pa da si obiĉnog kulija našla, to bi bilo manje strašno. - Prokleta ti miljenica takoĊe kara rastu! - Morrise! Morrise dolazi dole i popriĉaj sa svojom kćerkom. Izbaci je iz moje kuće! Morrise! Morrise! - Jašta, samo ti zovi tatu. Zovi ga da mu ja kaţem ko je ova tvoja slatka miljenica. - Zaĉepi više, Nina. Već si dovoljno naštetila ovoj porodici. - Ja ovu prokletu porodicu pokušavam da spasim. - Ne sjećam se da sam od svoje djece traţila da me spašavaju. Meni ne treba nikakva prokleta soba u nekakvoj rastafarijanskoj zgradi, ni zajedniĉke ţene ni djeca koja puše gandţu. Morrise! Došlo mi je da nešto zgrabim i umlatim Kimmy koja i dalje izbjegava moj pogled. Mora da si već trudna s njim, kaţe moja majka. Zvuĉi kao da plaĉe, ali ne vidim da joj suze teku niz obraze. Kimmy joj trlja leĊa. A ona Kimmy zahvaljuje što svojoj sirotoj majci pomaţe da sve ovo preţivi. E sad mi je stvarno dosta. Ne znam šta bih više i rekla. Ne mogu ama baš ništa osim da ĉekam šta će mi majka još reći. Mislila sam da bih najradije zgrabila Kimmy za vrat, ali gledajući kako ona majci trlja vrat, obuzme me saţaljenje prema objema. Ali onda ona kaţe: - Mama, reci joj za ono ĉekanje pred kapijom. - Šta? O, moj Boţe, sad još i ĉeka pred njegovom kućom kao neka prijateljica noći. Ĉak je i njemu jasno koje je ona Ċubre. Gospode, pogledaj dokle mi je dogurala porodica. - Kuĉko jebena - kaţem ja Kimmy, koja me blijedo pogleda. - Rekla sam da ne ţelim takvo izraţavanje u svojoj kući. Ako već moraš biti vraţja djevojĉura, bar se potrudi da tako ne zvuĉiš dok si u mojoj kući. DoĊe mi da joj kaţem: A šta je s djevojĉurom koja ti trenutno trlja leĊa? I kako to jebiga da za sve što Kimmy kaţe ili uradi imate spremne izgovore i opravdanja; pošto ih tako trzate ni ne trepnuvši, izgleda da ih magacinirate još otkako se rodila. Došlo mi je da to kaţem, ali nisam. Kimmy zna da neću. Kimmy zna da sam ja dobra kćer i da ću to ostati ĉak i kad me to debelo košta. Gotovo me impresionira koliko sam je potcijenila. Gotovo me impresionira dokle je spremna ići a vjerovatno će otići još dalje. Došlo mi je da kaţem da mene bar nijedan muškarac neće istući i ostaviti me u uvjerenju da je svaki udarac dio borbe. Ali nisam. Umjesto toga pustim da srce samo što mi ne iskoĉi iz grudi, i ne uspijevam misliti ništa osim kako bih rado zgrabila noţ, i to tup, onaj iz escajga, i pošla na nju s noţem u rukama, ne da je ubodem ili izreţem, nego samo da vidi šta je ĉeka i da tu ne moţe uĉiniti baš ništa. Evo me u ovoj jebenoj kući s ljudima za koje sam juĉe prestajala dan kao zadnja budala, radi neĉega što sad više ni ne ţelim. Kladim se da je Kimmy sad sretna. Uspjela je pred svijetom razobliĉiti Ninu, uzor svih vrlina. - Ĉešeš li se dole od svih onih vašaka? Svrbi li te dole? Nije mi jasno kako uopšte tu stojiš. Gospode Boţe, kakva nas je ovo zloća od kćeri dopala? Povraća mi se. Kimmy, meni se povraća. - Smiri se, mama. Sigurna sam da nema vaške. - Otkud znaš? Šta ti znaš kako su gadni ti rastafarijanci. Baš me briga koliko on para ima il misli da ima. Svi su oni peksinavi i glupi. Osjetiš ih s pet metara i prije nego što naiĊu. -

96

- Ne, ne svrbe me nikakve vaške. Mirisao je on bolje nego puder za bebe - kaţem ja i zaţalim i prije nego što mi zadnji slog izleti iz usta. DoĊe mi da zgrabim Kimmy, samo da je pretresem. Da je pretresem kao vraţje dijete kad neće da se smiri. - Morrise! Morrise! Ne ţelim nikakvo peksinavo rasta kopile po kući, ĉuješ li ti mene? Ne ţelim u svojoj kući nikakvo rasta-maksumĉe. Ja gledam Kimmy i pitam se je li ovo ono što je htjela, da li je moguće da nije skontala na šta će ovo liĉiti. Kad su mi roditelji bili napadnuti, ona se drţala po strani - ne zato što se ne moţe nositi s tim što su bili napadnuti nego zato što se ne moţe nositi ni sa ĉim gdje ona nije u centru paţnje, pa da je ne znam kakva tragedija. E pa svaka joj ĉast. Pobijedila je. Zna da neću odati da ga je karala i ona. Zna da ću nastojati da majku ostavim u pameti koju ona ovako odluĉno razvlaĉi. Koja kuĉka; gotov se divim tolikoj podmuklosti. Ţelim da me pogleda i nasmiješi se samo da pokaţe da zna da ja znam da ona zna. A majka mi svejednako vrišti: Morrise! Morrise! kao da je to bajalica kojom se on priziva. Preko leĊa me opauĉi koţni kaiš, vrh kaiša lizne vrat kao ubod škorpiona. Vrisnem ali me kaiš opet ošine prvo po leĊima, pa dvaput preko listova i onda padnem. Otac me zgrabi za lijevi noţni zglob i povuĉe prema sebi, pri ĉemu mi se suknja povuĉe skroz gore i svi mi ugledaju gaćice. On me drţi lijevom rukom i mlati me svojim kaišem. Ja vrištim i mama vrišti i Kimmy vrišti. A on me mlati kao da mi je deset godina. Ja vrištim ne bi li tata prestao, a on govori prokletinja jedna discipline joj treba sad ću ja tebi dati discipline ĉuj u onu jebenu kuću ne tata molim te tata disciplina disciplina i udara me po zadnjici i udara i udara a ja se uvrćem i kaiš mi se ureţe u desnu butinu a on zamahuje ne brinući gdje udara i kad probam uhvatiti taj veliki koţni kaiš tresne me svim onim zakovicama po zglobu jer on voli kaubojske kaiševe a ja osjećam svaku svoju masnicu i vrištim tata tata tata a mama vrišti Morrise Morrise Morrise a Kimmy samo vrišti a mene kaiš sa svih strana reţe i ja se uvijam i kaiš me pogodi pravo u picu pa vrisnem a tata govori disciplina i disciplina i disciplina i šutne me osjetim da me šuta i da zamahuje i borim se protiv tog stopala pusti me stopalo pusti me stopalo pusti me stopalo i zamahujući nogama na sve strane tresnem ga desnim stopalom u prsa i osjetim prsa starca a on onda padne na leĊa i kašlje ali nema zvuka samo zrak izlazi a ja i dalje vrištim bez rijeĉi samo neeeeeee neeeeeee neeeeee i zgrabim onaj kaiš i priĊem mu i zamahnem kaišem po njegovim nogama i mlatim ga i mlatim kurvinog sina, mlatim ga mlatim i mlatim neeeeee neeeee neeeee neeeee i majka mi opet vrišti nemoj mi ubiti muţa nemoj mi ubiti muţa a on kašlje i ja shvatim da sam ga udarala kopĉom a ne remenom pa zategnem kaiš oko šake i okrenem se gledajući u Kimmy.

Barry Diflorio Moja sekretarica se vrati s viješću da sekretarica Louisa Johnsona nema pojma gdje je on, što je šifra za ne ţelim reći gdje je otišao. Morao sam ustati i odšetati niz hodnik do stola te ţene, da je upitam sviĊa li se njoj njen posao i namjerava li tu i dalje raditi. A u sluĉaju da namjerava, neka ne zaboravi da je njen poslodavac Federalna vlada Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava a ne Louis Johnson. Lijepo se vidjelo, uprkos ogromnim ruţiĉastim naoĉalama a la Batgirl, kako joj se oĉi šire; ĉelo joj se naboralo iako joj se onaj strogi kao kolomašću namazani konjski rep nije ni pomjerio. Potrebne su godine u ambasadi da nauĉiš da ne djeluješ uplašeno; njoj je to skoro uspjelo, skoro, ali oĉito nije skroz skuţila kako da procijeni nivo opasnosti pasivno-agresivnih primjedbi svojih nadreĊenih. Nije znala zajebavam li se ili ne. Liguanea Club, Knutsford Boulevard. Naravno da sam već zalazio na to mjesto. Podsjetilo me na Gentlemen‟s Rodeo Club u Buenos Airesu i izvjesne klubove u Ekvadoru, Barbadosu i u Juţnoj Africi. Klub Liguanea bar ima ljudi tamnije boje koţe a i priliĉan broj Arapa u folu haj-da-se-furamo-da smo-bijelci koji nikako da ih proĊe. IzaĊem iz kancelarije i vozim pravo na Oxford Road gdje ljudi i dalje ĉekaju vize, na suncu, pa skrenem na zapad. Na raskršću ulice Oxford i bulevara Knutsford skrenem desno, pa produţim prema sjeveru. Straţar na vratima vidi u autu bijelca i ništa ne pita. Zelena kortina je na drugom kraju parkinga. Parkiram se daleko od nje, iako sam priliĉno siguran da Louis ne zna šta ja vozim. Unutra restoran prepun bijelaca u odijelima koji koriste pauzu za ruĉak i smeĊokoţih ljepotica u teniskim suknjama koje piju rum-kolu. Onu dvojicu sam prvo ĉuo pa tek onda ugledao: Louis zabaci glavu pa pljesne De las Casasa. Naravno da je to on. Prvo pomislim da priĊem i upitam Louisa šta se to kojeg kurca dešava, tu pred De las Casasom. Boţe, što mrzim tog lika. Prepoznajem u njemu nešto

97

što inaĉe viĊam samo kod kraljica ljepote i kod politiĉara. Nešto u stilu “sebe volim najviše od sve djece svoje majke”. On sebe smatra revolucionarom, a u stvari je najobiĉniji oportunist. Louis i Luis - komiĉni skeĉ je naprosto neizbjeţan. Ja se na drugom kraju bara trudim da ih drţim na oku a da me ne primijete. Neko negdje piše parodiju špijunskog romana a ja sam onaj idiot što za barom glumi Jamesa Bonda. Dovraga, kad već radim ovo što radim, da bar naruĉim martini. Njih dvojica najednom ustanu a ja shvatim da na putu do parkinga moraju proći kraj mene. Ali Johnson išeta kroz zasvoĊeni prolaz na par koraka od svog stola, a Kubanac krene za njim. Kad ugledam njegov auto na izlazu s parkinga, za ciglih par sekundi se naĊem na putu, ni pedeset metara iza njegovog auta. Hvala Bogu da je saobraćajna špica svugdje na svijetu saobraćajna špica. Nisam pratio neki auto još otkako sam s Adlerom radio u Ekvadoru. Jesam prestar za adrenalin, ali vraţja te stvar svejedno obuzme. Ja ovo stvarno volim. Mislim stvarno, ali stvarno, volim. Moţda bi bilo dobro da svu ovu energiju preusmjerim u kurac pa da jebem, šta znam, nekoga. Louis s ceste Trafalgar skrene lijevo u još gušći saobraćaj, pa onda opet lijevo, nekih stotinjak metara dalje, na meni potpuno nepoznatu cestu. Krene juţno, pa presjeĉe cestu HalfWay Tree i, dok okom trepneš, naĊem se ja u getu. Bar mislim da sam u getu jer su kuće sve manje a put sve uţi, i krovova sve manje a sve više pocinĉanih limova pritisnutih ciglama. Cementni zidovi pretvaraju se u pocinĉane, ispisane grafitima na temu pizdunske PNP, ljudi crnog srca, “Under Heavy Manners” i rastafarijanaca. Fokusiraj se na njih dvojicu, na zelenu kortinu, ne dumaj sad koje je jebeno ludilo da bijelac - ja - vozi kroz valjda najcrnji kingstonski geto. Ni HalfWay Tree nije baš ravan, ali ovako šta nikad nisam vidio. Pomislim da se moţda neću znati vratiti, ali odagnam tu misao. Oni ubrzaju, i ja bih da stanem na gas ali se bojim da pred mene ne istrĉi kakva curica u školskoj uniformi. Louis ove puteve zna. Dolazio je već ovamo. Dolazi on ovamo poĉesto, rekao bih. Nisam ni primijetio da mi noga pritišće gas, ali zaĉujem vlastitu mašinu, vidim da mi ruka okreće volan i najednom auto skrene lijevo, pa u prvu desno, a onda preleti preko otvorenog šahta. Poskakuje auto preko dţombi, skaĉe, dere, ciĉi. Zeleni auto se ĉas vidi ĉas ne vidi, nestane iza ugla pa se opet pojavi kad i ja prokliţem iza tri-ĉetiri auta. Boţe, nadam se da ne pokušava da me se otrese. Umalo da kaţem “pa zbriši više”. Samo što nisam, ali nisam. NaĊemo se na nekoj vrsti autoputa, još jedan potez koji nikad nisam vidio. Ovdje su kuće još manje, cinĉanije, sirotije a oni ljudi vani hrle tamo gdje ide i zeleni auto. Kao da se s obje strane puta diţu neka brda. Tek nakon pet-šest metara shvatim da su to planine i planine smeća - ne planine, dine i dine - kao da se Sahara s pijeska prebacila na smeće i dim. Dim je kiseo i gust, ĉini se da tamo i ţivotinje izgaraju. Ljudi se uspinju na te dine smeća, pentraju se ĉak i po onima što gore, kopaju po otpadu i šta god da naĊu trpaju u crne plastiĉne kese. Ja gotovo zaboravim na zeleni auto. ProĊe nekoliko minuta. Dinama smeća nema kraja, kao ni kolonama ljudi koji smeće trpaju u one crne kese. Zelenog auta nigdje. Ja zakoĉim, ali nemam pojma šta da radim. Dva djeĉaka s kesama pretrĉe cestu taĉno ispred mene i meni desna ruka smjesta poleti ka pretincu za rukavice. Moţda da izvadim pištolj, da mi je barem u krilu. Moţda da mi srce prestane ovoliko lupati. Šta ću ja ovdje koji kurac? Onda proĊu još dva djeĉaka, pa jedna ţena, zatim nekoliko ţena, a onda cijela kolona muškaraca i ţena i djeĉaka i djevojĉica proĊe ispred i iza auta, muškarci i ţene se gegaju, djeĉaci i djevojĉice poskakuju i skaĉu; svi prenose crne kese na drugu stranu. Neko naleti na auto i ja skoĉim, tresnem pretinac za rukavice da se otvori da mi je lakše zgrabiti pištolj. Bog zna koliko je minuta prošlo prije nego što sam ponovo stao na gas. Put je i dalje prazan, ali to je autoput i na njemu nema niĉega osim stijena s jedne i mora s druge strane. ProĊe samo jedan auto, bijeli datsun ĉiji vozaĉ, kad mene ugleda, isturi glavu kroz prozor. Neki crnac iskošenih oĉiju. Mogao bih se zakleti da se namrštio, što je ĉudno pošto ĉovjeka u ţivotu nisam vidio. Ne stignem do lijevog skretanja jer mi niotkud izleti neki zeleni auto i zabije se ravno u mene. Tresnem ĉelom u volan pa potiljkom u naslon za glavu i ušćaknem vrat. Prvo izleti Kubanac, bar mislim da je to on. Doleti do mog auta s pištoljem u ruci, i zabije mi pištolj u podbradak. - Hej, ja ovoga znam. To je jedan od tvojih - kaţe on. - A brezkurac! Diflorio? Pa koji ti je kurac? Diflorio, nisi valjda smislio da mene pratiš? Oni insistiraju da me vode u bolnicu iako je sa mnom sve u redu. Dok mi ljekar u Kingstonskoj javnoj bolnici šije ĉelo, ja pokušavam da ne obraćam paţnju na mnoštvo ljudi i krvave pruge i sve ostalo na podu. Ljekar se ne zamara da skida hiruršku masku. Istinski ţelim odatle, ali ne sjećam se

98

kako sam tu došao, ne sjetim se ĉak ni kad pored recepcije ugledam Louisa Johnsona; sjedio je pored neke stare crnkinje i ĉitao novine. - Gdje mi je auto? - Jesu li te zakrpili, dušice? Prošla bebi bola? - Auto, Johnsone. - Veze nemam, negdje u getu. Sumnjam da je dosad išta od njega ostalo. - Jako duhovito, Johnsone. Grohotom se smijem. - Las Casas ga je odvezao u ambasadu. Sve pod kontrolom. Valja ti se sad pravdati ţeni, ali nije totalka, ni sluĉajno. - Brezkurac, Johnsone. - Šta da ti kaţem, dušice, vidim da me se prati, skontam da ne mirišem tu vrstu pizdarija. A naredni put, ako se opet odluĉiš na ovako šta, barem se potrudi da ne zasereš ovoliko. Ne dešava se baš ĉesto da getom piĉi volvo. Jesi li uopšte znao gdje si? Idemo. Vraćamo se u ambasadu putevima koje ne prepoznajem. Bar mislim da se vraćamo u ambasadu. Zaţalim što nemam pištolj. - Poslao si nekog crnca da me potraţi? - kaţem ja. - Ne, ali mora da je Luis. Bijeli datsun? - Aha. - To je taj. - Ko je lik? - Znaš šta, Diflorio, ja stvarno poštujem to što ti radiš. - U redu je. - Eto, ona pizdarija što ste ti i Adler izveli u Ekvadoru bila je priliĉno elegantna. Spora kao gladna godina, ali ipak elegantna. - O onome šta sam ja u Ekvadoru radio ti znaš kitu Marjanovu. - Ne samo da znam ĉija ja kita bila u Quitu, nego znam i da ovo nije Quito jebote. - Biva? - Biva u zemlji gdje većina svijeta ne zna ni napisat komunist, ona blentava kampanja pisanijama ne vrijedi ni pišljiva boba. Pod pisanije misli na pisma kojima sam kljukao novinare prepadajući narod Ekvadora da im prijeti komunizam. I na pisma kojima je “komunistiĉka partija” podrţala rektora Centralnog univerziteta, pisma smišljena da ljude obeshrabre od glasanja za reĉenog rektora - što je bio pun pogodak. Pod pisanije misli i na letke koje sam osmislio za Omladinski front za osloboĊenje, komunistiĉku organizaciju koju sam ja stvorio, naprosto plativši novinski oglas na pola stranice, te postavivši dvojicu agenata mlaĊahnog izgleda koji govore španski kao dva ljeviĉarska prognanika iz Bolivije, u sluĉaju da ih neko poţeli upoznati. Na kraju smo demoralisali Studentski komunistiĉki pokret tako što smo za sve njihove sastanke dojavljivali vojnoj policiji. Pod pisanije misli i na Antikomunistiĉki front koji sam takoĊe ja kreirao, i 340 ljudi koje sam kod kuće regrutovao za trening na temu kako prepoznati i otupiti oštricu prijetnje komunizma, zato što sam bio u MaĊarskoj pa znam šta je prijetnja komunizma. Pod pisanije misli i na sve ono što je valjalo odraditi da bi Arosemana bio izabran, a onda i zbaĉen kad je poĉeo da gnjavi, što se neizbjeţno dešava s Latinoamerikancima ĉim im dadneš da omirišu vlast. I sve te pizdarije sve vrijeme drţati podalje od New York Timesa dok tipovi kao Johnson i Carlucci sjebavaju Kongo. Jebiga, stvarno ne znam kako ima obraza. - Diflorio, nemoj mislit da ja ne poštujem tvoju leţernu taktiku, ili tebe, što se toga tiĉe. Al ovo nije Ekvador. NiĊe veze. - Leţerna taktika. Kongu bi dobro došlo malo te leţernosti. - Kongo je u redu. - Kongo je u neredu. Ono više i nije Kongo. - Bar nije komunistiĉki. - Naravno. - Ti si patriot, Diflorio? - Šta? Naravno. Koje kretensko pitanje. - Eto. Bojim se da si u tome usamljen. Ja doĉim samo uspješno obavljam poslove.

99

- Jel ovo ono kad ti meni kaţeš da sve ovo radiš iz ĉistog zadovoljstva? Da bi ti i dţaba radio? - Ne, plata uopšte nije rĊava. Ĉuj patriot. Koje sranje. Tvoj problem je što vjeruješ svim

pizdarijama koje ti servira tvoja vlastita vlada. - I sad ti misliš da si me skroz naskroz prokonto? Svako svakcato pismo koje na Jamajku doĊe iz Kube, Kine ili Sovjetskog Saveza, i svako pismo koje se odavde uputi tamo, prvo se naĊe na mom stolu. U ovoj jebenoj zemlji imam ĉovjeka u svakoj ljeviĉarskoj organizaciji kojoj ni jebeni Bill Adler nije mogao ući u trag. Ti nisi ništa drugaĉiji od onih dvanaest jebenih idiota koje je Adler prozvao. - Po ĉemu? - Po tome što znaš jedino sjebavat stvari. Da takvi kao ti ne sjebavaju, ovakvi kao ja ne bi ni bili potrebni. Ja sam upravo sastavio Popis za nadzor subverzivnih elemenata koji je vrlo usrećio Busha. A kako stoje stvari s tvojom Ċaĉkom knjiţicom, Johnsone? Vidim da si jurcanje-s-teroristima savršeno savladao. - Haha, Doktor Ljubav me već upozorio na tebe. - Ma, daj, znaĉi na to se on odaziva ovih dana? On i njegovi nedotupavni kubanski bogatuni koji su umislili da mogu pokrenuti neku kontrarevoluciju samo zato što su im tatice pokupovale neke pištoljĉiće. Da su Kubu umjesto njemu sliĉnima prepustili meni sliĉnima, dosad bi u Havani bio bar jedan McDonald‟s. - Bravo. Ali zaboravljaš jednu stvar, Diflorio. Ţiviš u uvjerenju da sve to moţeš sam. Ti i tvoja sorta, jebene raĉunovoĊe. Drkadţije tvog tipa pojma nemaju šta se dešava meĊu stvarnim svijetom. I to je u redu. Samo se nemojte zavaravati da moţete bez ljudi mog tipa. - Osupnut sam. - I šta ti je najnoviji veliki projekat, Diflorio? Jebena bojanka, eto šta. Jebena bojanka koja... - Šupku, od malih nogu se poĉinje. - Šesta strana: Moj tata kaţe da mi ţivimo u demokratiji a ne u totalitarnoj drţavi, sad obojite slova CCCP. - Nabijem te. - Hej, ja na primjer mislim da su antikomunistiĉke bojanke ĉisto ludilo. Naprosto savršene za jednu zemlju gdje većina stanovništva ne zna ĉitati. - Ovo je bio jebeni semafor, Johnsone. - Jesi to ustrašen? - Iznerviran. A i umoran. A gdje si ti krenuo? - Skonto sam da ti se ide kući. - Odvezi me do kancelarije. On me pogleda i nasmije se. - Moţda ti je pametnije da se vratiš kući. Niste vi meni nikako jasni, Diflorio. Ti si isti ko onaj Carlucci. Kisindţerovci, i on i ti. - Nemoj me ti pameti uĉiti, Johnsone. Koja si ti mustra, ozbiljno ti kaţem. - Jel ovo ono kad ti meni kaţeš da sam tempirana bomba? - Ne, ovo je ono kad ti kaţem da gledaš kud voziš; nemaš mene šta gledati. - Šta znaš ti, Diflorio? - Više nego što ti misliš, Johnsone. - A znaš li da izvjesni kulturni elementi ovdje pokušavaju formirati svoju stranku? Ne ljeviĉari, ne Jamajkoamerikanci, ne crkva, a ni komunisti. Jedna potpuno drugaĉija grupa. Ako neko nešto ne poduzme, ova zemlja će se do kraja godine naći u jebenom haosu. U haosu kako ga definiše tvoj šef Kissinger. - Kissinger nije moj šef. - Ko što ni Isus nije put, istina i svjetlo. Ti si knjigovoĊa, Diflorio. Ovdje si jer pucaš na šefovsko mjesto, i to je u redu. Neko mora voditi knjige i štampati bojanke, ali to neće riješiti stvari na terenu. Znaš li da smo ga se skoro domogli prije dva dana? Da smo ga gotovo zabetonirali? Gotovo smo maznuli tog crvenog drkadţiju. - Pa što niste? - Ne foliraj da znaš o kome govorim. - O kome govoriš, Johnsone? - Jebemti. Stvarno nemaš pojma. O premijeru.

100

- Ne seri, govnaru. - Premijer Michael Joshua jebeni Manley. Malo je falilo da ga maznemo. U srijedu, negdje oko

ĉetiri. PNP zakaţe sastanak u Staroj Luci; znaš gdje je Old Harbour? U svakom sluĉaju, samo još jedan u nizu sastanaka o problemu nasilja, jer ti kreteni oboţavaju da sastanĉe. Usput budi reĉeno, još uvijek ĉekamo na transkripte, ali priĉa se da je Manley cijele sedmice visio na telefonu sa Stokelyjem Carmichaelom i Eldridgeom Cleaverom. U svakom sluĉaju, iz nekog razloga izbije svaĊa i taj neki vojnik - još mu ne znamo ime - nokautira sekretara stranke, jebote. Odvali ga posred njuške. Onda konaĉno i premijer ušeta da kao ispita tog oficira koji ga baziĉno odjebe. Manley ne odustaje, ali nije se ni snašao a već se naĊe okruţen vojnicima koji upiru u njega nabijeno oruţje. Zamisli ih tamo u Old Harbouru, vojnici potegli oruţje na premijera jebene drţave. Ali se naravno povuku i niko ne opali. - Vau. Kakva sjajna priĉa. Ubaci nešto ljubavno i ne gine ti holivudsko zlato. Samo mi objasni zašto bi to Amerikanci njega htjeli oboriti? Ne postoji direktiva za uklanjanje premijera niti bilo kojeg drugog politiĉara u ovoj zemlji. Nije ovo Ĉile, Johnsone. Ja moţda jesam knjigovoĊa, ali ti si obiĉni nasilnik. Tvoja taktika se uvijek svede na govna koja moraju ĉistiti upravo ljudi kao ja. - Šta god da djeluje... - Slušaj, ti ne djeluješ ni pod kakvom direktivom da bilo koga dokrajĉiš, razumiješ? - Nikoga ja neću dokrajĉiti, Diflorio. Ova Kompanija nije radila, ne radi i nikada neće raditi s teroristima ili teroristiĉkim organizacijama, niti odobrava postupke terorista ili teroristiĉkih organizacija. Osim toga, kako si i sam rekao, ovo nije Ĉile. Taman da kaţem da mi je drago što i on to shvata, i da se radi o izuzetno osjetljivim stvarima s kojim treba postupati obzirno, ostaviti što manje tragova i proizvesti što manju kolateralnu štetu, kad on nastavi: - Jok, nije ovo Ĉile, za nekoliko dana ima da se ispostavi da je Gvatemala, pazi šta ti kaţem. - Molim? Šta si to rekao? - Ĉuo si me. - Nisam. - Ma jašta si. Bojim se da je ovo veće od tebe, i veće od Kompanije, pa mi ne spominji svoje jebene direktive. - Ne. - Jašta. - Isuse Hriste. Zaboravljaš da su me na par mjeseci poslali u Gvatemalu da posmatram izbore. Taman kad su oni dţepni psihopati našom municijom poubijali sve što im se našlo na putu. Koliko dugo si ih obuĉavao? - Nisam ti ja od tog uĉiteljskog posla. Ali nepotvrĊeni izvještaji vele oko godinu dana. - Kubanac. On je... - Pa nisi ti baš onoliki sporokonto ko što ĉovjek pomisli kad te vidi. - Koliko? - Ma de, Diflorio. - Koliko, pizda li ti materina. - Nisam ti ja od tog obavještajnog posla, Diflorio. Ali da jesam, pomislio bih negdje izmeĊu deset i dvjesta? Ima još jedan patriota u Virginiji. Sjećaš se Donalda Casserleyja? - Jamaica Freedom League. Jednom nam se obratio za neke pare, za svoju malu organizaciju. Koje mu nismo dali zato što je jebeni diler. Šta je sve ovo? Druga šansa za lakeje Zaljeva svinja? I to trinaest dana pred izbore. - Diflorio u sagledavanju dalekoseţnih posljedica. Vidi ti to molim te. Nije kao Gvatemala, pošto su mudri, i nije kao Brazil pošto nemaju ţelje da vladaju ovom jebenom zemljom. - Ma ko ti je to meta, jebote? - Ne znam o ĉemu priĉaš, Diflorio. Ako gomila ljudi ovdje poţeli da danas, recimo, smoĉi noge; ta nije moje da se miješam u njihove unutrašnje poslove. - O jebem ti, znaĉi to je danas? - Nisam viĉan toj vrsti informacija, Barry, ali da jesam... - Zaustavi ih, Johnsone. Zovi ih odmah, za Boga miloga. - Ne bih znao koga da zovem, ţao mi je. Ali imam osnova da mislim da je za to ionako prekasno.

101

Uostalom, politika federalne vlade Sjedinjenih Drţava nalaţe da... - Ne prdi više, Johnsone. - Nego, da ja tebe odvedem kući, tvojoj lijepoj ţeni. - Louise, poslušaj me. Ne znam radiš li za NSA, WRO ili za koji već kurac, ali odjebi i pusti da diplomatija odradi svoje. - Savršeno odraĊeno u Ekvadoru, usput budi reĉeno. - Umukni više, jebote, i slušaj. Previše smo u ovo uloţili, majku mu. Ova administracija to zna. CIA, njen Direktor to zna. Ozbiljno te pitam, s kim ti kojeg kurca priĉaš? Mi smo već godinu dana prije izbora u ovo uloţili deset miliona. Sal u New York Timesu, trideset debelguza u JLP, Isus Hrist, Jamajĉansko udruţenje privatnog sektora. - Što ti meni o ovome drţiš predavanja, Barry? Mi smo dvije strane iste medalje. - Ja ni sluĉajno nisam kao ti. - Ĉak i ako te dvije strane nikad ne ugledaju jedna drugu. - Nadomak smo jebenog cilja, pizdo prokleta. - Ali ja nisam ona prokleta pizda kojoj sve to treba reći, Diflorio; obrati se svom milom deĉku Georgieju Bushu. Uostalom, prekasno je, jebote, to je ono što ti govorim. Idi kući, idi gledaj Starsky & Hutch. Idi gledaj dnevnik. Imaćeš šta i vidjet.

Papa-Lo Ne sjećam se kad sam zadnji put hodo vako brzo a nikako da stignem. Moţda me ovo sunce smlaćuje, danas je sunce baš svadljiva upaljena kuja. Kad sam Joseyja upito jel on šta ĉuo o operaciji Vukodlak, odmahno je glavom i reko da ne zna. Ali vangovci imaju eksploziv; a s Kubancem rade samo oni i Josey. Evo kako ja mislim. Dobro smo mi dok god on kontroliše istok, ja pazim na zapad a Tony Pavarotti gleda sjever kroz nišan one svoje puške; na jugu je svakako more. Al ako se svi rasprše kako Ċe hoće, desna ruka ne zna na šta se sprema ljeva. Ja sve mislim za ovo sam ja kriv. Mora da jesam. Ako se tijelo razboli, valjda je na glavi bilo da prva skonta. Mešĉini se tako kaţe? Ja i Josey više ni ne priĉamo. Ne, nije ni do toga. Jedan se ĉovjek, ne, nego izvjesni ljudi, oni su se isprijeĉili meĊu nas, ljudi koji nas vazda iskoriste pa bace ko obiĉno smeće. Ja sam umoran od te opake igre, a bome je umoran i Krimos Šerif. Pravo mi ĉudno što sam sigurniji da znam šta namišlja Krimos Šerif a ne znam šta namišlja Josey Wales. Nema ni sto metara do Joseyjeve kuće. Sad svijet tako izgleda ko da se svih sedam peĉata jedan za drugim otvaraju. Vlada pošast neka, neko nepodnošenje, noţem se moţe rezat. U manje od mjesec dana poklopiše se dvije sedmice. Ja idem do Joseyjeve kuće i zaboravim kako mi izgleda ţena. Sjetim se ja zaĉas al me prestravi kako joj mogu zaboravit facu! A onda mi naumpadne djevojĉica koja na nju liĉi, al mi još nemamo maksuma, iako dosta ţena veli da im jal djeĉak il curica odgovaraju na moje prezime. Hodam ja putem i prolazim zgradu za zgradom. Jedna zgrada pa još jedna zgrada pa još jedna, sve s ĉetri sprata, oko svake ograda dovoljno visoka da sakrije prizemlje, jedna je ruţiĉasta a naredna zelena a naredna boje kosti i ne sjećam se ko nam reĉe da ih tako obojimo, moguće da su ţene. Do Joseyjeve kuće sad malo više od šeset metara. Ako otac okrene leĊa sinu, nema se šta ĉudit kad kasnije sin neće da zna za njega. Ne kaţem da mi je Josey sin, upuco bi me i da ga samo nazovem sine. Al ja sam za to kriv, okreno sam mu leĊa, mislio sam zar da on ne moţe povuć ovo što ja vuĉem. Mislio sam neki samo sanjaju a drugi samo djeluju i znam da su i jedni i drugi i dobri i loši. Ljudi ko Josey nemaju vizije, ljudi ko ja nemaju kuveta. Ja razmišljam i ljudima govorim i pokazujem novo rasuĊivanje - koje se tiĉe samo nas i samo je o nama. Nikaki politiĉari i nikaka vlada. Jedna drukĉija tipa sistema bolja od ovog šitstema, taka tipa Ċe se pištolj nosi tako teško da ga niko ni ne nosi, i Ċe moja ţena, i u njega ţena, i svaĉija ţena ne radi više samo da bi se gazde bogatile. Probudiš se i poţeliš nešto novo jer je staro tolko staro da više ni ne tukne, samo se na vjetru raznosi ko osušena mrcina. Ni pedeset metara do Joseyjeve kuće. Hoću da kad odem iz njegove kuće nas dvojca budemo saglasni. Vidio sam ja kako to rade rastafarijanci, fini i pristojni ljudi. Babilon nas najprvo prevari da pomislimo da imamo budućnost u babilonskom šitstemu. I pravo sam umoran otoga i Krimos Šerif je umoran otoga i Pjevaĉ je umoran

102

otoga. Svaki put kad odem kod Pjevaĉa i vidim kako se ĉovjek iz Grada Kopenhagen i ĉovjek iz Osam Traka druţe i priĉaju ko ljudi, padne mi na pamet da trokut ima tri strane, al vazda svi gledaju samo dvije. Ni ĉeteres metara do Joseyjeve kuće. Znam ja šta Josey smjera. Mnogo će ljudi pomrijet dok se to stvarno ne desi. Josey i Doktor Ljubav. Josey i Amerikanac. Josey i Peter Nasser. Nema šanse da se PNP provuĉe na ovim izborima. Pobjeda PNP za ostrvo znaĉi pravu pošast. Amerikanac kaţe da jedino mi stojimo izmeĊu mira i haosa, obilja i gladi. Ali Jamajĉani mogu bit tako blentavi, pravo blentavi. Sirotinja već odavno strada. Ako pobijedi PNP, ova će loša PNP postat još gora PNP. Al ipak. Ipak se pitam kakvu je gadost ovaj ĉovjek namislio kad sa mnom o tome neće ni da priĉa. Previše je ljudi tu umiješano koji nit izgledaju nit zvuĉe ko mi. Ni dvajs metara do Joseyjeve kuće. Na deset metara od Joseyjeve kuće zapucaju meci preko ledine jedan dva tri ĉetri pet šes sedam osam i presijeku mi put. Tri dţipa iskoĉe sa traka i voze ukrug oko mene diţući prašinu ko bjelaĉki tornado. Sve se više prašine diţe i sve je prašina gušća i stisnutija. Dţipovi svejednako voze oko mene al ja ih samo ĉujem, od prašine ama baš ništa ne vidim. Tek kad se prašina slegne vidim ja oni svi već iskoĉili iz dţipova, policajci i vojnici, svi s mašinkama na gotovs, neke uperene u mene, druge na ulicu, uz ulicu niz ulicu traţe bar jednog idiota da im dadne razlog da zapucaju. A traţim i ja. Ovo nikad prije nije bilo, ĉak i najgori Babilon zna da se u Grad Kopenhagen ušuljat moţe jedino kroz kakav razvaljeni procjep il rupu od kanalizacije. Nije policija tako blesava da zalazi vamo. Naroĉito otkad su prošli put onako fasovali. Vojnici više vole da su gornji, povuku se neĊe i kokaju jednog po jednog ko muhe. Ja isto traţim, jer moji su trebali bit vani i vatrena moć na gotovs davno prije nego što je i jedan dţip prišo Gradu Kopenhagen. Al vrata su na svakoj kući zatvorena. Josey ne izlazi. Nema Joseyja. Tony Pavarotti ne ĉuva sjever. Mjesto izgleda ko kad ono u filmovima Clinta Eastwooda banditi isprazne grad. Krenu prema meni dva vojnika u zelenom i dva policajca, jedan u plavoj a drugi u kaki-uniformi i s naoĉalama. - Kakva je ovo pizdarija, a? - upitam ja kaki-policajca. - Jes ti onaj pohimenu Papa-Lo? - pita on. Visok je a stomaka napuhanog ko u trudnice. - Po ĉemu sam onaj? - Alo, jel to tebi hizgleda da se meni ponavlja kad havazim s krihminalnim helementima? Govorider jes ti taj što ga zovu Papa-Lo. - Ne zvuĉiš mi baš siguran. - Alo, jel to tebi hizgleda da ja himam vremena s getovskim smradovima praznu slamu mlatit? Pogleda on nekog mimo mene i dvaput klimne glavom. Ja ne skontam navakat pa se ne sagnem i neki me vojnik iza leĊa okundaĉi u potiljak. Mora da me udario još jednom, jer sam ĉuo dva treska i glava mi se zamuti, nisam izgovorio ni ono što mi je već na jeziku bilo. Klecnu mi koljena. Ne dam se ja, borim se da ostanem na nogama al noge me ne slušaju. Policajci i vojnici krenu na mene. Tolko su prašine digli da im nisam ĉizme ni vidio dok mi pod nos nisu došle. Prvo me išutaju po licu pa preĊu na stomak i bubrege i jaja a onda neko vikne da im treba ţiv. Dva sam se puta osvjestio, dva su me puta onesvjestili. Treći put se probudim i podignem s kreveta i ugledam tri kamena zida zatvorske ćelije.

Alex Pierce Iz nekog razloga me prolaze ţmarci već od toga što sjedim na suvozaĉevom mjestu dok Mark Lansing vozi ulicom Hope. Drkadţija ne zna da vozi, bar ne u Jamajci, ni da mu ţivot od toga zavisi. Stigli smo u ulicu Hope vozeći se sve od Novog Kingstona sredinom ceste jer se majmun naprosto ne moţe drţati lijeve strane. Ali nema problema da ĉista obraza odjebe sve Jamajĉane koji mu trube. Ja sam se samo zavalio u sjedište moleći Boga da me niko ne vidi u autu s Markom Lansingom - kao da bi me iko ovdje i prepoznao - i skoro se nadajući da će, ako neko odluĉi da zapuca, najprije njega pogoditi. Sedam je uveĉe. Za većinu Kingstona to je kraj radnog vremena, i malo je reći da je cesta krcata; auto do auta, sirene vrište kao da nastavljaju psovaĉku utakmicu zapoĉetu i prije nego što je svako ušao u svoj auto. Iznenada zaurla sirena i svi se sklone s puta, svi osim Marka.

103

- Makni se, Mark. - Ma zajebi to, nek se oni miĉu. - Mark, nemoj da ti sad drţim lekciju iz istorije objašnjavajući zašto bi neki Jamajĉani bili više no

sretni da razbiju kakvog bijelca. - Ma nek samo probaju... - Makni se, Lansing, jebote! - Dobro, dobro, de šuti više, stvarno si previše unervoţen, brate. Sjedim u autu s jebenim Gregom Bradyjem. Najtuţnije je to što je ovu nedotupavnost Mark najvjerovatnije i pokupio od Grega Bradyja. Sve, ama baš sve što ovaj lik radi vrišti mali penis. Kola hitne pomoći profuraju pored nas, a Mark, potezom isprva šokantnim a djelić sekunde kasnije apsolutno neizbjeţnim, zavrne volan i zafura se za njima. Dramatiĉnog efekta radi ĉesto kaţem ostao sam bez teksta, zato i pamtim sve momente kad se to stvarno desi. On se još i kesi kao idiot, zapanjen što mu je nešto tako genijalno palo na pamet. Iza nas voze još ĉetvorica nadošla na istu ideju. Već vidim Pjevaĉeva ogromna dvostruka vrata. Mislim, ne vidim, ali znam da je njegova kuća samo blok dalje. Lansing zgrabi volan i skrene na prilazni put zaokrenuvši tako naglo da gume zaškripe a iz auta iza nas se zaĉuje Jebem ti mater. - Nabijem te, brate. Stojimo ispred Pjevaĉeve kapije. Sumrak je ali ispred kuće vidim drvo koje gotovo zaklanja ulazna vrata. Odavde izgleda kao da zadnji sprat stoji navrh tog drveta. Lansing zatrubi dva puta a kad krene i treći put, ja poklopim rukom jebenu sirenu. On se namršti, izaĊe iz auta i priĊe kapiji pokušavajući skrenuti paţnju ĉuvara. Straţar sjedi kako sjedi. Nisam siguran da je i progovorio ali onda ĉujem da Lansing odgovara da treba parkirati unutra, jebote, šta ti je koji kurac znaš li s kim razgovaraš ja danas sad evo snimam gazdu i odjebi ako misliš da ću vani ostaviti auto. Straţar ni sluĉajno nije tako glasan, zapravo se i dalje ĉini da ne otvara usta. - Šupci. Ne puštaju aute ako nisi porodica ili bend. Drkadţije. Lansing nas odveze do stambene zgrade preko puta Pjevaĉeve kuće i ostavi auto na neĉije jasno oznaĉeno parkirno mjesto. IzaĊem iz auta ni ne pokušavši mu na to skrenuti paţnju. On ne ponese kameru. Da crkneš od smijeha gledajući kako maršira i puši se od bijesa kao da će sad nekome dobro natrljati nos. Jamajĉani kao da su iz Minesote; tako ih je teško istjerati iz cipela. Vjerovatno su se smijali sve dok nije došao do kapije. - Jesi sad sretan? - kaţe on straţaru. Ĉini mi se da ga prije nisam vidio ali, da budem iskren, svi su mi ti straţari isti. Straţar ga odmjeri od glave do pete i otvori kapiju. - Ti ne, samo jedan - kaţe meni i ja odstupim. - Saĉekaj, Pierce. Srediću to s gazdom. - Jašta ćeš. Bilo je divno dok je trajalo, Mark. - Saĉekaj tu. Krene prema ulaznim vratima ali onda skrene lijevo i nestane. Ne vidim kuda je otišao. Straţar gleda u mene a ja u njega. Zapalim rothmans i dodam mu kutiju. On izvuĉe cigaretu i vrati mi kutiju. Ni on ni ja ne smatramo da je time uspostavljena neka veza. Ali bar mu ne smeta što se naslanjam na kapiju. Bend prekine pa opet zasvira, najviše se ĉuje gitara. Popljujte me zbog stereotipa, ali oĉekivao sam najprije bas i bubnjeve. Ĉuo sam da novi ĉlanovi benda guraju Pjevaĉa prema roku. Rekao bih da ga udaljavaju od njegovih korijena ali to bi me uĉinilo još jednim u nizu bijelaca koji sebi uzimaju za pravo da crncima sole pamet o njihovim korijenima. S kapije se unutra ne vidi bogznašta. Pjevaĉev otrcani kamionet ispod nadstrešnice. Drveće, divlja trava, dio zapadne strane kuće i straţari, bar pretpostavljam da su straţari, nekih desetak ljudi koji krstare okolo. Po prvi put primjećujem sve zgrade oko sebe. Stambeni kompleks ispred kojeg se parkirao Lansing, niz porodiĉnih kuća iza susjedne kapije, auta uz i niz Hope Road. Nisam ĉak ni smislio šta najprije da ga pitam. Šta mislite o predviĊanjima sudara dviju sedmica? Novi album Bunnyja Wailera? Znaĉi li ovaj koncert da on podrţava PNP? Ako raste ne rade za CIA-u, zna li on ko radi? Izvadim iz ruksaka blok i zagledam se u praznu stranicu. Ĉovjek bi pomislio da sam zapisao milion pitanja otkad mi je Lansing rekao da me moţe uvesti. A ja stojim ispred ove kapije i nemam pojma šta da kaţem. Znam da tu postoji priĉa i znam da hoću da je saznam, ali sad se pitam da li je to ono što stvarno ţelim. Ne mogu da skontam da li me iznenada uhvatio sluĉaj saseritisa ili polako

104

shvatam da priĉa, iako je Pjevaĉ u njenom centru, zapravo nije njegova. Kao da postoji verzija ove priĉe koja zbilja nije o njemu nego o ljudima oko njega, onima koji dolaze i odlaze i mogu pruţiti širu sliku nego ja ako njega upitam zašto puši gandţu. Evo se opet ufuravam da sam Gay Talese, ţivota mi. Automobili promiĉu. Posmatram ih tako dugo da nisam ni primijetio kad je straţar napustio svoje mjesto. Ali sat mi kazuje da je Lansing unutra već petnaest minuta. Odem skroz do kapije i proturim glavu kroz rešetke. - Halo? Halo? Ima li koga? Nemam pojma gdje je straţar otišao. Jebenu kapiju drţi samo mali zasun. Podignem ga i eto me unutra. A da kaţemo da je to ipak neovlašten pristup? Ma zajebi Huntera S. Thompsona, ja sam Kitty Kelley. Samo što ga nisam dotakao kad naleti drugi straţar. Nije onaj od maloprije, ovaj je svjetlije koţe i ima oţiljak preko cijelog desnog obraza. U sebi se prekorim što donosim preuranjene zakljuĉke. Zapravo i ne, ne prekorim se. Ovi likovi sasvim oĉito nisu policija, nisu ĉak ni pristojna klasa zaštitara, iako svi nose mašinke. Moţda je Pjevaĉ unajmio neke momke iz geta. Pravo mi budi kad vjerujem Lansingu. Mora da sad gleda s nekog prozora i svršava što je svog dobrog jarana Alexandera Piercea ostavio vani da se kuha u svom sosu. Skoro da sam i Pjevaĉa zamislio kako stoji s njim na prozoru i smije se, ali odbio sam povjerovati da onakav kuler gubi vrijeme s drkadţijom kakav je Lansing, zbog ĉega god da su ga poslali ovamo. MeĊutim. Kapija se otvori dovoljno da izaĊe njegov BMW. Srce mi poskoĉi, najobiĉnija sam šiparica. Ali nije on. Vozi neko drugi, neki mršavi rasta, a pored njega sjedi ţena koja izgleda kao da bi mogla biti prateća pjevaĉica, pozadi sjedi još jedan frajer. Vozaĉ je nešto ljut, pogleda onog pozadi, pa onda nju, a na kraju i mene, i onda ode. Tek prateći njega pogledom shvatim da se potpuno smrklo. Ulicom uveliko promiĉu farovi. Zaboravio sam da je već prošlo osam. Na drugom spratu gore svjetla. Kapija se zatvara. Priliĉno sam siguran da je već prošlo ĉetrdesetak minuta otkad stojim ispred kapije i ĉekam, ali zapravo nemam pojma. Znate li gdje mi je prijatelj? zapitam prazan prostor. Straţara nema i ja opet razmišljam da se uvuĉem unutra. Ĉini se ništa lakše. Bar do trenutka kad se naĊeš unutra i deset straţara se baci na tebe prije no što te ko šta upita. Crveni kamionet F100 škripeći prikoĉi i naglim desnim skrene na prilaz. Ja odskoĉim da mu se sklonim s puta. Unutra su dva muškarca, oba tamna i oba s cvikama iako je mrkli mrak. Vozaĉ zuri u mene i ja se svim jebenim silama trudim da mu uzvratim pogled. Drugi lik kucka svana po vratima auta. Motor i dalje radi. Onda se kapija otvori samo oko metar da propusti van sedam muškaraca - ko u farmerkama, ko u kaki-hlaĉama, ko u zvoncaricama - ali svi s puškama i pištoljima i svi uĊu u kamionet pozadi, a onaj posljednji, onizak lik s dredovima, u potkošulji na crvene, zelene i zlatne pruge, u trku baci pogled na mene. Kamionet odmah krene, ne gledajući se ukljuĉi u saobraćaj skrenuvši nalijevo. Kapija se otvori malo više i ja se skoĉivši sklonim s puta plavom eskortu koji izleti s prilaza, pun muškaraca koji proturaju oruţje kroz prozore. Ne znam da li ih je bilo ĉetiri ili pet, nisam ih stigao izbrojati jer sam bio previše zauzet valjajući se po ploĉniku. I taj auto skrene lijevo a svi ostali na Hope Roadu nagaze koĉnice. Ustanem i pogledam prema straţarskom mjestu. Niko ne zatvara kapiju. Mislim da su svi otišli. I po prvi put se naĊem na njegovom posjedu. Je li mu ovo dom? Ni to ne znam. Prilaz je puni krug u ĉijem centru stoji grupa stabala; prilaz vodi do ulaza sa ĉetiri stupa, a ulaz su dvostruka vrata koja djeluju odškrinuta. Dvospratnica; svi su prozori boje rĊe i otvoreni. Bend i dalje svira, ali vani više nema nikoga. Ja odem lijevo, do njegovog ohrndanog kamioneta. Moj tata je imao isti takav, ne baš isti ali podjednako ohrndan, i volio ga je više no vlastitu djecu. Mislim da ga je toliko volio jer je kamionet jedina stvar koja da ne znam kako ostari nikad ne umre. S tim što se to na kraju ipak desilo. Ovo je da ne povjeruješ jebote: iznutra se sasvim jasno ĉuje muzika a vani je ipak tiho. Nije da zvuĉi tiho, ne s klavijaturama i bubnjevima koji ĉas stanu ĉas krenu i sa svim onim saobraćajem, ali da je taj osjećaj, što poĉinje da me drka. Ne znam to drugaĉije objasniti. Ne mogu vjerovati da me onaj kurvin sin Lansing naprosto ostavio ovdje. Moţda me stvarno izdigao. Moţda je do mraka koji me okruţuje. Da li unutra iko zna da su svi straţari otišli i ostavili kapiju otvorenu? Nova smjena? Dolaze novi, ali po jamajkanskom vremenu? Jebo sve ovo. Jebo njega. Trebalo je da znam. Moţda mi se sveti za sve ono što sam mu govorio iza leĊa, jer sad se osjećam kao jebena budala. S tim što Mark Lansing naprosto nije neko koga bih ja ikad i spomenuo, ĉak ni da o njemu ispriĉam kakvu gadost. A i kome bih to rekao? Ma jebeš tog

105

kurvinog sina i, kad smo već kod toga, jebeš sve ovo u kompletu. Moţda ja sam sebe zavaravam. Opet. Moţda mi je pametnije da se usredsredim na kretanje Micka Jaggera i zadrţim ovaj jebeni posao, i da se makar sastanem s onim fotografom koga nikad nisam upoznao. Kad bolje razmislim, uopšte ne znam je li taj lik još uvijek ovdje. Okrenem se i izaĊem kroz kapiju. Promet na Hope Roadu je vrlo ţivahan. Pošto u Lansingovom autu nisam ništa ostavio, samo odšetam. Auti uĉestalo promiĉu pa ugledam neki bijeli eskort koji liĉi na taksi. Bar po tome što je vozaĉ isturio ruku kroz prozor, što obiĉno znaĉi da izmeĊu prstiju drţi presavijene dolarske novĉanice od naplaćenih voţnji. Mahnem mu i on stane. Otvorim vrata da uĊem, podignem pogled i ugledam da na njegov prilaz skreće neki plavi auto.

Nina Burgess Uhvatio me mrak. Hodala sam satima. Mimoilazili su me autobusi iz oba pravca i neki su ĉak i stali, ali ja sam već ionako satima hodala. Hodala sam od parka Duhaney gdje mi ţive roditelji, moglo bi se reći sjeverozapadno od Njegove kuće kad bi se Njegova kuću smatrala centrom. Kimmy je pobjegla zato što je mislila da je ona sljedeća. Mislila je da je naopako okrenutim kaišem napadam, da se kopĉa kaiša klati jedva ĉekajući da njoj izbije oko. Zbrisala je kao da je ona ona koka što u Black Christmasu prva zagine. Ĉak se i saplela preko usisivaĉa koji mama nije stigla skloniti onako rastrojena zbog starije kćeri za koju se ispostavilo da je rastafarijanska drolja smrdljive pum-pum. Ali nisam mislila napasti Kimmy. Nego je ona, normalno, poţeljela ulogu vrišteće heroine horor-filma ne bi li se opet našla u centru paţnje. Kladim se da sad misli da joj se ono obilo o glavu, ali ne zato što mi se otac našao na podu boreći se za dah i što me je majka vrišteći istjerivala a ja je ignorisala, ĉak ni zato što se ništa nije odigralo onako kako se ona nadala. Nego zato što nije iznašla naĉin da se sve ovo odvrti oko nje. Trebala sam potrĉati za njom i bar je dvaput onim kaišem dobro ošajdariti preko leĊa. Ali kad ti vlastita majka ne prestaje urlati da si ti demon iz crne jame Gehene i da Ċavo mora da se u nju uvukao i umjesto njene slatke bebe ostavio vraga zato što se ona za tu korizmu nije niĉega odrekla, nema ti druge nego da joj ili preporuĉiš bolje filmove ili da naprosto odeš. I ja odluĉim da odem. A Kimmy se sluĉajno našla na putu do vrata. Zavrištala je i nije prestala cijelim putem do svoje sobe, pardon, bivše sobe, u koju se zakljuĉala. A ja sam samo ispustila kaiš i izašla iz kuće. Ĉim me dotaklo zalazeće sunce, ja potrĉim. Nisam mogla vjerovati da je već prošlo šest. Kad je mama nazvala, zvuĉalo je kao nešto hitno, pa sam navukla zelene tene koje nisam nosila još od Dannyja koji mi ih je i kupio, jer tene su svakako budalaština. Šta će mi patike za trĉanje kad od treninga u srednjoj školi nikad više nisam potrĉala? U neka sam doba prestala bjeţati od roditeljske kuće, moţda kad sam istrĉala na cestu i kad me ispsovao prvi koji je naglo prikoĉio. A moţda i kad je prikoĉio onaj drugi, dok sam trĉala sredinom ceste, da kaţe ova je ţenska luda ko struja. A moţda i kad sam ušla u autobus koji me odveo na Crossroads iako nisam namjeravala na Crossroads i nisam se mogla ni sjetiti da sam ušla u autobus. Jedini izlaz je viza. Nema druge. Ne znam zašto je to jedino meni jasno. Ta viza je izlaz iz pakla u koji će ovu zemlju uvaliti jebena PNP. Pa dovoljno je pogledati vijesti da ti to bude jasno. Ne moraš ĉekati da ti se pojavi jedan od maminih jahaĉa apokalipse ili šta to već kojeg klinca znaĉi. Ona i njeno odlaţenje u crkvu... da tamo sluša o znacima i ĉudima i ĉuje kako to mi u zadnje vrijeme ţivimo. Zar ono dvoje nezahvalnih nesretnika ne vide da je ovo... da je ovo... jebiga, nemam pojma šta je ovo nit znam šta ću na Crossroadsu kad moram u Hope Road. Nisam trebala ništa govoriti, trebala sam ih dovesti pred svršen ĉin. Trebala sam nabaviti vize i avionske karte i naprosto im ih tutnuti u ruke njima ne davši vremena da zinu a jebenoj Kimmy da ih od toga odgovori, kao njeni bi roditelji trebali priĉekati da vide kako će se šitstem navodno popraviti. IzaĊem iz jebenog autobusa. Otišla sam ni ne saĉekavši da mi otac doĊe sebi. Tako mu i treba. Tako im treba svima. Malo mi je dozlogrdilo da svaki muškarac, a sad ĉak i moj prokleti otac, uzima sebi za pravo da me tretira najgore što moţe samo što me ugleda. Super, evo me zvuĉim baš kao moja majka a nek me poljubi u guzicu svako ko misli da mi je ambicija da postanem kao ona. Moj me tatica istukao kao da sam djevojĉica. Kao da sam ludi maksum. A za sve je kriva Kimmy. Ne, nije ona kriva. Ona je jedna prokleta glupaĉa vrijedna samo koliko joj kakvo muško odredi, što ukljuĉuje i našeg tatu. Ne, za sve je kriv Pjevaĉ. Da me nije jebao, ne bih s njim imala nikakva posla i da mi je ambasada fino dala

106

jebenu vizu pizda im strinina usrana umjesto što su me onako izasrali da ja ko biva nemam veza jeble ih veze pa misle hoću da bjeţim u jebenu zemlju gdje serijski ubica sin Samov upucava ljude u glavu i odrasli klipani siluju djeĉake i bijelci i dalje ljude zovu crnĉugama i hoće ih u Bostonu probost jarbolom za zastavu i briga ih što ih neko slika, e debelo su se prevarili. Isuse krvavi Hriste što mrzim kad ovako lajem. Usput shvatim da sam cijelu tu tiradu odlajala naglas i neka školarka koja se zadesi kraj mene smjesta se uhvati noge i pretrĉi ulicu. Došlo mi je da joj kaţem: Šteta što te nije odvalio auto. Bilo mi je na vrh jezika, ali se dozovem i krenem na istok prema Marescaux Roadu, s Crossroada i svih onih autobusa i ljudi i uĉenica u uniformama zelenim i plavim i djeĉaka u kaki-uniformama koji prebrzo odrastaju. Na autobuskoj mi srce opet luĊaĉki zakuca, gore nego kad sam ono udarala tatu. I neće da se smiri. U autobusu sam s raznim koferima, torbama, ruksacima, sjajnim oksfordskim cipelama i cipelama s peticama. Svi idu kući iz škole ili s posla, osim mene. Ja nemam posla. A još me i proklete noge svrbe zbog prokletih tena. Uhvatim slijeva pogled ţene koja sjedi ĉetiri stolice iza mene; gleda u mene tako da se upitam da nešto nije u redu sa mnom. Mislim da mi kosa ne izgleda previše luĊaĉki. A majica mi je uredno uvuĉena u farmerke i sigurno ne izgledam kao da sam kumila konduktera da me primi bez karte. Saĉekam da ponovo podigne pogled s novina i onda se zabuljim u nju. Ona odmah odvrati pogled. Ali shvatim da sam zbog te prokletinje propustila svoju stanicu. IzaĊem na sljedećoj ali shvatim da sam pogriješila. Zbog te sam ţene propustila nekoliko stanica, bar pet ili šest. Onda krenem pješke. Nisam uopšte razmišljala, nisam razmišljala koliko će mi trebati ni koliko sam daleko odmakla. Lady Musgrave je jedna duga cesta. Mora da mi noge znaju šta rade jer glava pojma nema. Moţda ništa drugo ne preostaje, moţda je ovo jedino što preostaje. Da li je ovo funkcija posla, da popuni vrijeme koje ja sad osjećam da nekako moram popuniti? Kakva pizdarija. Nemam pojma šta priĉam. Moji roditelji više ni ne ţele biti moji roditelji. Moţda da ostanem ovdje, ispred njegove kapije, dok me nešto ne pomjeri ili dok ne naĊem neku drugu zanimaciju. Moţda suština i nije u tome ţele li se oni iseliti ili ne, moţda je vaţno jedino to da ja dobijem te jebene vize, a onda nek oni s njima rade šta hoće. Ja sam barem pokušala, da, baš ja, njihova odvratna rastejebuća kćer. Moţda sam trebala pitati šta ih više sekira, raste ili jebanje. Na raskršću stanem. DoĊe mi da legnem na travu uz ploĉnik i doĊe mi da potrĉim i nikad ne stanem. Otvorim tašnu i izvuĉem puder, ali kunem se Bogom da se ni ne sjećam otkud mi tašna. Znam da je to nekim ţenama kao jedanaesti prst i da je uzimaju ne razmišljajući, ĉak i ako svaki dan uzmu drugu. Ali ja se ni te tašne ne sjećam. Ko još trĉi s tašnom? Mora da ludim. Idem kod Pjevaĉa da traţim novac za nešto za ljude koji ne ţele ni to nešto ni mene, ali ja ipak idem. Zato što, pa eto, zato. Nekako imam osjećaj da je ovo prvi put da se danas pogledam. Ono za kosu sam po svoj prilici samu sebe slagala, jer frizura mi jest luĊaĉka. Djeluje kao da sam izvukla viklere iz kose i onda ništa, samo je tako ostavila. S vrha glave mi nalijevo štrĉi jedan ogroman uvojak, a drugi mi ogroman uvojak pada preko desne obrve. Ruţ mi izgleda kao da ga je nanijelo neko slijepo dijete. Fuj. Sama bih od sebe pobjegla. Zagrcnem se. Guzico prokleta, vala nećeš zaplakati. Ĉuješ li ti mene, Nina Burgess, nećeš sad zaplakati. Ali trava me naprosto doziva, jedina mi je ţelja da se bacim na travu i zaridam, dovoljno glasno da svima bude jasno da im je bolje da ovu ludaĉu ostave na miru. Koja sam ja oĉajnica, majka mi je potpuno u pravu. Moţda me izluĊuje ovo hodanje. Ko bi još u ova doba igdje išao pješke? A sinoć sam istinski namjeravala otići pješke sve do Havendala, kao pravi idiot. Da li ijedna ţena mojih godina, ijedna od onih ţena s kojima sam išla u školu, ima neku svrhu? Zašto ja nemam svog ĉovjeka? Kako mi je uopšte palo na pamet da se ponadam da ću i ja s Dannyjem kad on krene u Ameriku? Njemu je bio cilj da mazne kakvu lokalnu koku; misiju je, dakle, ispunio. Ova poruka se za tri godine ima samouništiti. A Kimmy - e nju sam stvarno trebala prebiti ko maĉku. Ili je barem jednom spucati nogom. I tu me, izmeĊu hodanja i zaustavljanja, uhvati mrak. - Oprostite, gospodine, koliko je sati? - Koliko vam treba? Gledam tog debelog drkadţiju koji se pješke vraća kući iako ima kravatu, i ćutim. Samo gledam. - Pola devet - kaţe on. - Hvala. - Biva uveĉe - kaţe on i naceri se. Uzvratim mu pogledom u koji ugradim svaku psovku i svaku gadost koja mi u tom trenu padne na pamet. On produţi. Ja ostanem gdje sam i pratim ga pogledom;

107

i da, vidim kad se okrene i prvi i drugi put. Znate šta? Svi su muškarci govnari. I sve ţene to znaju, ali to svakog dana zaboravljamo. Ali sudbina se pobrine da se tokom svakog dana prije ili kasnije pojavi neki muškarac da nas na to podsjeti. Opet mi srce prolupa. Kao ludo. Moţda i zato što konaĉno ugledam Hope Road. Pogled mi presijecaju auti i autobusi, s istoka na zapad, sa zapada na istok. Opet potrĉim. Kao da ne mogu doĉekati da me Hope Road dokrajĉi. Ne znam zašto, ali naprosto moram potrĉati, sad moram potrĉati. Moţda on upravo odlazi, moţda je krenuo u Buff Bay, moţda mu neko dolazi pa će biti zauzet, moţda je upravo odsvirao “Midnight Ravers” pa se konaĉno, konaĉno, sjetio kako izgledam. Naprosto moram tamo što prije. Ona se godina trkaĉkog treninga nije isplatila i sad mi se ĉini da će mi pući pluća a ne srce. Ali nisam stala, gotovo sam utrĉala u Hope Road i, nakon oštrog zavoja, nastavila. Majka ti i otac ne bi zbog ovoga bili sretni, govori mi druga ja nastojeći me usporiti. Ma ko je jebe. Nek odjebe u kengurskim skokovima. Samo jedan blok do njegove kapije i sva uliĉna svjetla gore a saobraćaj se odvija glatko, ni prebrzo ni presporo. Dva bijela auta zapucaju kroz raskrsnicu i trkaju se niz ulicu. Onaj prvi zaokrene pred njegovu kapiju tako naglo da i ja zaĉujem škripu koĉnica. Zaokrene i drugi. Noge mi prestanu trĉati i krenu normalnim korakom. Ponadam se da to nisu ljudi koji će ga odvući od jedine šanse koju imam. Samo je još ovo preostalo, ovo radim zato što u ovom trenutku ne mogu ništa drugo i ništa mi drugo ne preostaje - ovo mora uspjeti, ne mora imati nikakvog smisla. Nije još Boţić, tek je nastupio decembar, a neko već ispu- cava petarde. Ja opet potrĉim i trĉim i trĉim i onda hop, naĊem se na dva metra od njegove kapije.

Demus Evo kako se bandit budi. Prvo drhteći, drugo gladan, treće sa svrabom i ĉešanjem, te s malim koji peĉe, oće da eksplodira. A evo šta uradiš: drhtavicu streseš tresući glavom, svrab išĉešeš dok ti crna koţa ne pocrveni, a onda odeš u najmraĉniji ćošak kolibe i otkopĉaš šlic. Ostali ti kaţu: Šta to ti misliš koji kurac? al ti ni ne slušaš jer ti sad nema boljeg osjećaja nego da se ispišaš. Al se drhtanje nastavi i neće ni stat dok ne doĊe Plaĉko. Koliba izjutra izgleda veća, iako unutra šes ljudi probava spavat banditskim snom. Evo kako se bandit budi: nikad nije ni spavo. Ja još nisam bio zaspo kad Fanki Pile s heroinskom drhtavicom poĉne u snu hodat i svejednako ponavljat Levit, Levit, Levit. Nisam spavo ni kad se Pegla zaleti u prozor i proba se kroz njega provuć. Bum-Bum je zaspo sjedeći na podu i naslonjen na zid i nikad se nije mako. Ja sanjam budan, braću koja me ostavljaju praznih dţepova na trkalištu Caymanas. Sav iznutra uzavrim pa se ohladim pa onda opet uzavrim. Moţe se tako ĉitavu noć. Sinoć me Josey na sekundu izdvojio da kaţe da se ona pizda preksinoć vratila iz Etiopije. Eto kako te nešto za ĉim ţudiš odrţi budnim. A evo kako znaš da je je većina ljudi u sobi premlada. Ni sat nakon što pozaspu, zastenju i zamumlaju i onda, ako si debeljko iz Dţungle, triput zazivaš neko ţensko ime. Jal Dorcas il Dora, ne sjećam se. Samo mladci imaju mokre snove. Tamo u uglu Pegla drţi ruku u gaćama i ĉini grijeh sam sa sobom. Samo mladci mogu zaspat noseći na svoja dva ramena teret koji teţi ko da se i sam Bog od njega umorio pa ga na tebe svalio. Ja nisam spavo. Nisam ni pospan. Muha po sobi ĉak i noću. Niko nema sat pa ne znam u koja taĉno doba, al nekad usred duboke noći, onaj mršavi iz Dţungle proba provalit vrata. Niko se ne probudi, al ja nisam ni spavo. Ĉujem ja njega kako kaţe kakva je to pizdarija da neko odraslog ĉovjeka zatvara u svinjac i ja bih da mu kaţem bolje se dozovi jer je Josey Wales ĉovjek koji uţiva da disciplinuje djeĉake, al ostanem u svom ćošku, izvaljen na leĊa, i sklopim oĉi ĉim ko pogleda u mom pravcu. Al cijenim da su otad prošli sati. Nije da svako u sobi pizdi i to. Bum-Bum svako malo vrisne. Gledam kako ona dvojca iz Dţungle hodaju li hodaju i popiĉkaju se svaki put kad nalete jedan na drugog. Pegla pretraţi svaki kutak, svaki procjep, svaku praznu kutiju dţusa i bocu bezalkoholnog pića, pretraţi kuću od vrha do dna ne bil našo kokaina. Znam ja šta on traţi iako je zadnji koji je to isto probo završio s onim jakim otrovom za pacove. Fanki Piletu pukne film pa ode u ćošak Ċe pišamo i sjedne usred toga i poĉne se ĉešat po prsima kroz košulju, ĉuje se ĉ-ĉ-ĉ. Zajebi ovo, ĉujete li vi mene, kaţe Pegla. Haj ko će sa mnom da srušimo ova usrana vrata? Zaganjaće nas Josey Wales, kaţe neko,

108

al tiho, ko da je Josey jahaĉ iz Knjige otkrovenja. E meni pukne film kad Bum-Bum zavrišti ko curica, jebote. Kaţem umukni više, pizdo, al on vrišti li vrišti ko da s noćnom morom spava. Ja ga šutnem ko grom i on skoĉi ko munja. Da sam ga štosom bar bi se osjećo ko ĉovjek, a od šamara bi se osjećo ko curica. Sivilo s druge strane prozora postane ţuto i zrake sunca padaju napod kroz prozor. Nema druge nego da gledaš kako se povlaĉe, sa zida, s poda, pa nazad istim putem dok ne nestanu ko da su se izvukle kroz prozor. Unutra ne ulazi nijedna zraka sunca al je vruće ko u paklu. Mora da je podne. Sad po sobi bazaju petorca i svi se znoje ko stoka. Fanki Pile vrišti. Bum-Bum bulji u zid a Pegla bulji u prozor ko da mjerka moţe li se ikako kroz njega provuć. Znam da misli da bi glatko izletio ako uzme dovoljno zaleta i potrĉi s rukom ispruţenom ko Supermen. A moţda to i ne misli on nego ja, jer vrućina je vlaţna i ljepljiva i to, i svud oko sebe njušim muškarce. Samo ona dvojca iz Dţungle izgledaju pri sebi. Ne nalijeću više jedan na drugog nego skupa hodaju. Al jedan od njih okrzne nogom Peglu i Pegla kaţe: Ša je ba ša se udaraš, frajeru? te skoĉi i gurne ga. Ona dvojca iz Dţungle se skupa zalete na njega. Jedan ga ufati za desnu a drugi za ljevu ruku i kad ga tresnu o zid ĉitava se koliba zatrese. Taman da ga sloţno štociraju kad Fanki Pile veli: Jel ovo neki auto dolazi? Auto dolazi al samo proĊe, brrrruuuOOOOOOMmmm i ode. Fanki Pile zapjeva when the right time come some ah go bawlfi murder, biva kad doĊe pravo vrijeme neki će al on veli: pozvat na ubistvo. Bum-Bum je na nogama i skaĉe u mjestu, sve govori mora se ko vojnik, mora se ko vojnik, što me baš iznenadi. Ona ĉetri zida sve uţa a to samo ja vidim. Njušim ja svu petorcu i svi smrde, svi su upaljeni, i svi tuknu na strah što će reć da su svi nakrivo nasaĊeni. Njušim i pišaću. I sumpor. I naftalin i znoj i staro drvo izjedeno termitima. Soba je sve uţa a Josey Wales i Plaĉko odnijeli sve oruţje pa ni rupu u zidu ne mogu da probušim. Soba se rashladi i ja prvo pomislim da je to konaĉno odneĊe morski povjetarac al to je sunce bilo zašlo. Zakljuĉali su nas od noći do noći. Mora da tu ima neki štap, motka, cijev, ĉekić, metla, kolac, lampa, noţ, flaša od koka-kole, papagajke, oblutak, kamen, bilo šta da njih dvojcu odalamimo kad se vrate. Nešto da ih mlatnemo dovoljno brzo da ih utuĉemo. Da nekoga utuĉemo. Mora da u ovoj straćari ima nešto šĉim se da skokat kogod uĊe na ova vrata, jer mene više ništa nije briga, samo bi van odavde. Pegla u ćošku s rukom u gaćama. Pogleda po sobi da vidi gleda li ko pa ga izvadi i nateţe sve dok ne zapišti ko ţenska. Bum-Bum spava i sanja Šaljivdţiju i samo ponavlja: Ne diraj mi klarksice. A evo kako se zaustavi neĉije vrištanje. Pukneš lika štosom preko njuške ako misliš da se osjeti ko ĉovjek il ga pukneš šamarom ako misliš da se osjeti ko curica. Josey Wales podigne Bum-Buma s poda ljevom rukom pa mu desnom pukne šamar. Prvo ga ošajdari sijeva na desno a onda zdesna naljevo, ko da mu je taj ĉovjek ţena. Ja se ĉeškam po glavi jer se pitam kakvi su to pizdunski šamari i ne kontam kad su se to vratili Josey Wales i Plaĉko. Sad ih ne vidiš i dok trepneš eto ih ko nekom magijom. Ko Obeah, ĉisti vudu. Josey idalje šamara Bum-Buma, govoreći mu da se prestane dreĉit ko pizda jer će mu inaĉe on dat pravi razlog da se dreĉi. Ona dvojca iz Dţungle vele ma jebi si majku, i krenu na njega al uto Plaĉko trţne pištolj ko pravi revolveraš i kaţe samo mirno, braćo. Josey otvori velku kutiju i namah oruţja ko pljeve, mahom M16. Plaĉko otvori malu kutiju i namah bijelog praha ko pljeve i Fanki Pile i ja se bacimo na sto, a Bum-Bum samo stenje i ja i ja i ja. Plaĉko isjecka hrpu u bezbroj mršavih linija. On navali prvi pa onda Fanki Pile, onda ja, onda opet Plaĉko, našta Josey Wales na njega zaviĉe da se nisu tako dogovorili. Plaĉko kaţe: Ma nema problema, pile, nema problema. Jedan od onih iz Dţungle zabije nos na sto al onaj drugi kaţe jok. Plaĉko mu uperi pištolju u njušku i kaţe nemoj mislit da ne znam šta bi s tobom da te sad upucam. Uperi on pištolj u momka al momak ni da trepne. Plaĉko makne pištolj i nasmije se. Ja gledam kako Josey Wales sve to gleda. Josey Wales ni sluĉajno ne šmrĉe. Nasred treće crte kokaina ja zaboravim jesam došo il pošo. S tranzistora ĉujem Dillingera, nisam ni skonto da u kolibi ima radio, ĉuj to, radio, i Dillinger će lick the chalice inna Buckingham Palace and chase Mr. Wallace. U pruţnoj kolibi vruće i smrdi pišaća i to. Povuĉem tri crte al ih Plaĉko idalje reţe, tako tanke da nestanu samo što povuĉeš. Ona se dvojca iz Dţungle glasno smiju i viĉu i pjevaju i mašu njegovim pištoljem. A Plaĉko mi razvuĉe crtu i ja ušmrĉem i peĉe al slatko peĉe ko biber peĉe i sjene na zidu poskoĉe i zaplešu. Pegla i Fanki Pile izgledaju ko budale al ja jok, ja sam prevazišo i mudrost i blentavost. Sitnice ispune dugi sat. Tako Josey Wales kaţe ĉekaj, Joe, a ja kaţem ja se ne zovem tako, al kako se zovem to pojma nemam pa mi dobro i Joe, i kaţem ma zovi me Joe, i to mi ime

109

pravo ljepo zvuĉi, ma malo je reć ljepo. ProĊe deset minuta, pa i petnes, pa sat proĊe, i ĉitav dan, pet godina. Nije me ni briga, svako mi je vrijeme predugo dok Plaĉko još jednu crtu ne napravi, al on onda kaţe da ne mogu povuć dok ne pokaţem kako se rukuje pištoljem. Ja mu kaţem da to moţe svaka glupa pizda pa da je iz guzce izašla a on me ošamari al ja ništa ne osjećam. I tako to bude. Nikaki ja šamar ne osjećam, ni bol ni metak. Joseyju Walesu to ne kaţem. A kad one sjene zaplešu, oni mi kaţu da ga moramo ubit, moramo ubit i prijatelja mu lopova i njega, jer su on i onaj lopov braća. Znaĉi da je i on ko lopov. Pojma nemam kolko je vremena prošlo, al radio u mojoj glavi svira divotalno ko išta. On pita jesam spreman a ja velim kako to misliš? Niko mi sad ništa ne moţe, i oĉi mi sad vide tako daleko i tako duboko da sam Joseyju Walesu u mozak ušo i izašo a da on nije ni skonto. Znam ja već kako će oni ovu priĉu ispriĉat. I znam ja koji će njen dio ostat a koji će nestat. Evo kako izgleda kad znaš da bi mogo ubit Boga i jebat vraga. Josey Wales kaţe da uskoro krećemo, al ja osjećam da moramo krenut odma pa zgrabim svoj pištolj i mislim joj kako ću tu pizdu ubit ubit ubit e neće ga vala niko drugi nego ja, i tako je to dobar osjećaj, tako jebeno dobar da svaki put kad ja kaţem Ubit ubit ubit ĉak i eho u sobi dobro zvuĉi. Josey Wales kaţe vrijeme je. Vani stoje dva bijela datsuna. Samo što nismo krenuli a Josey Wales nam kaţe da kako se moţe na dvije strane a svejednako bit marioneta PNP-a. I kako se moţe snimit pjesma koja kaţe under heavy manners a svako zna da je to slogan PNP-a. I kako to moţe bit da je neko vazda isti, al vala će se poslje ovog stvari dobrano promijenit. Evo kolko puta ona dvojca ispriĉaju šta ćemo nas osmorca i kako: tri. Prvog se i zadnjeg puta ne sjećam jer osjećam da je ovaj haj nekako drukĉiji. Nije da sam ja sad sviko na neki odreĊeni kokain, al znam da je ovaj haj drukĉiji. Fanki Pile već djeluje sjebano. Meni je hladno, al ne zato što je sunce zašlo i rana je noć već crna i mrkla. Josey pogleda na sat i opsuje: kasnimo ukurac kaţe on. Vani dva bijela datsuna. Josey, Plaĉko, Bum-Bum i ja uĊemo uprvi. Ostali uĊu udrugi. Centar. Centar mi vazda isto kaţe kad doĊem vamo gore. Zeleno. Dolazimo dolazimo dolazimo ko munje i gromovi. Ja bi još jednu crtu, samo još jednu i da poletim. Ispred nas stane neko plavo auto i ko da je naumilo Ċe i mi. To je auto Frulaš a mi smo štakori. Pratimo mi tog menadţera sve do Hope Roada broj 56. Crveno svjetlo veli stop a zeleno svjetlo veli kreni.

Bum-Bum Josey Wales kaţe dosta više s crtama, imamo posla, Mi u autu, bas iskaĉe od dobrog ritma Bez muzike u stereu, najgeru Ne treba ti muzika za S90 Skank, najgeru Kratki zdepasti menadţer Skrene na putu razmetljivo Ubica na cesti, oću neću jesam vas zezno ja Vodim. Osmorca u datsunima bijelim Iskoĉe ko duh usred bijela dana Plaĉko ga prvi skonta Smijemo se mi Ovaj nas vodi do njegovog sudnjeg dana Ĉarobni frulaš, kaţe Plaĉko Ja ne kontam, pitam Plaĉka šta to znaĉi Niko nijedne al svi se smiju Pištolj me u krilu svrbi, svrbi, I ja bi da jebem jebem jebem Jebo te ovo Usred centra Bjeţeći od Babilona Gradska guţva Auto na autu na autu na autu na autu

110

Kingstonska nas guţva Nagura baš ovde da ubijemo ovog pizduna Plaĉko me nekako pogleda Njemu je jasno Niko ne mrda Tako smo blizu kratkom menadţeru da ga skoro diramo Što ga ne udarismo, makar malo Pa kad doĊe vrijeme da Skonta da smo to mi dolazili Dva datsuna bijela Momci iza momaka iza ĉovjeka koji nas do tebe vodi Trljam ja pušku al nije to to Nije puška moj mali, puška je puška A ja bi da jebem jebem jebem Petnes mi a nikad jebo nisam Gangsteri jebu od desete Skini junf skini junf Jednom sam vidio kako mi otac jebe mater Bijeli datsun broj dva ozada Crveni auto neĊe ozgor Dva auta na dvje strane, plava kortina, ne ford eskort Rozni folksvagen Rozni peder u roznom folksvagenu I niko ne mrda Nema da se desi Nema da se desi ovo mora da se desi povuko sam dvije crte Tri crte ĉetri crte Ovo mora da se desi Kontam da zgrabim pištolj i zapucam To bi ih sviju natjeralo da krenu Plaĉko se u mene Zagleda: Hej, spusti taj jebeni pištolj Pa rekne nešto o narkosima Ti si narkos, narkosu jedan Sad bi ja njemu reko šta će sad ovaj narkos Da uradi al staze su ledene, nek je mir s nama na ovom putu nek je mir s nama na ovom putu, ledene ko propala ideja Gleda nas rozni peder u roznom folksvagenu Ĉetri ĉoeka u datsunu bijelom Idemo da ubijemo, razvratniĉe, ne da jebemo Nabijem ti ovaj pištolj u tu roznu facu pizdunsku I bum ša-ka-la-ka RiĊim mi u glavi skroz podivlja U stilu bum bum Oćel više ovaj jebeni auto krenut! I onda krene A vodiĉ nam zbriso Zgulio ko kad pijevac zguli Od šeset seksi koka Puf fiju fu Pobjeţe on Idemo na isto mjesto, kaţe Plaĉko Demus ne kaţe ništa Ne sviĊa mi se Demus

111

Stalno te gleda Ko da u glavi nešto o tebi zapisuje Dolazeći uz ulicu Hope vidimo onaj vodiĉ skreće Mi stanemo. Gledamo i ĉekamo. Odred Eho nije na straţi Odred Eho je PNP Odred Eho djeluje po: Novac na sunce. Mrak padne naglo ko i vazda kad ne gledaš Nebo crvenije pa još crvenije Narandţasto, pa narandţastije Crno, pa crnje Još mi jednom treba Još mi jednom treba Još mi jednom treba Ovo je zbog tebe Ti si se isprijeĉio I sad dolazimo po tebe I cvile koĉnice dok ti prilazimo I naš auto prvi uleti pravo na vrata. Drugi auto blokira kapiju Ĉetvorca izlete iz auta Ko Starsky i Hutch Na jedan, na ĉetri Plaĉko zapuca na ulazna vrata Gospodarova vrata, posjed Ovo mora da je mjesto na kom su bjelci nasmrt biĉevali robove Ubij ubij ubij Ti si neĊe ozada, gore u kuhinji Vibra i trava, slijedimo ti trag al Josey prvi zapuca Vozio je a opet je prvi izletio i znao šta radi Ţena ti izleti al baš me briga Ona i neko maksumĉe al baš me briga Moj je metak spuca uglavu Ona poleti sa zemlje I onda tresne PriĊem da kurvu dokrajĉim Al ona ne mrda i krv joj lipti iz glave Brzo potrĉim da tebe sredim, da te vidim, da te smaknem al Al Josey me već preteko Bum Bum, ţena mrtva I tvoja braća I tvoje sestre I kogod svira gitaru Ĉujem bum bum bum bum u prizemlju I poletim gore i poţurim Jeĉi mi u glavi, bum bum Krv navire u ritmu bum bum Majkumukrvavujebem, ja sam te prvi htjeo upucat Niko nikad zaboravit neće onog ko te upuca Ništa mi se pred oĉima ne smiruje ĉak i kad se zaustavim. Otrĉim gore do kuhinje s prstom na obaraĉu

112

Pjesme će se o meni pisat! RiĊim mi odjekuje u glavi Sve glasnije Moj otac pjeva One two three four Colón man ah come With him brass chain ah lick him belly Bam bam bam Ali Josey uleti prvi Josey mamumupeksinavu dţosijevsku On odleti prema tebi i podigne M16 Al uleti onaj menadţer, baci se na tebe Pravo u sredinu Ja furam al sve usporeno Skoĉim na zadnju stepenicu al zvuk se razlego Što ja brţe diţem pušku, to se ĉini sporije Gurnem glavu unutra i ugledam tebe, prije nego Joseyja Ti nemaš pojma da mi samo ti stojiš na putu Kratki zdepasti menadţer uleti Viĉući sranje, koja pizdarija Bum bum bum bum bum Iz Joseyjeve puške Josey ga prorešeta, zaspe ga sleĊa On vrišti i ja vrištim a ti kaţeš samo Selasije Jah rastafarijanski I sve popada Beng lonac, tras konzerva, podigne se prašina i izleti kroz Prozor Tres Josey ne cilja uglavu Ko što nam je reko Kubanac Ciljajte uglavu Rascopajte je ko tikvu Ti pravo u mene gledaš Ispadne ti grejfrut Gledaš u mene I ja bi da ĉujem da viĉeš i vrištiš i sliniš i plaĉeš Upišaš gaće, trzneš se i padneš A ti samo gledaš, ni da trepneš A ja a ja BumBum Jah rastafarijanski te usrce pogodi Ti vikneš Selasije Jesi li ga? pitam ja Joseyja Aha Ja sam mu i ţenu Vidi tamo ispred Pravo kroz glavu jednim metkom Kurva odleti i tresne ozemlju A mislila da je tek tako zbrisat Ko misliš da je bila kurva, Jill, Kelly il Sabrina Nemoj zvat ĉovjekovu kraljicu kurvom Pa jesi li ga?

113

Jesi li ga? Jesi li ga? Aha Izletimo pred kuću Braća mu kuću rešetaju ko švicarski sir Demus izleti na prednja vrata Pored cure koja se krije iza vrata I isprazni šarţer u orgulje Napravi do re fa mi so Oni se unutra muvaju i vrište Neka cura doziva Seeca Oni unutra mirni ko miševi Ti ispustiš svoj grejfrut i pogledaš pravo u mene Ko Isus da govori Judi Da više svrši s tim Ja sam ti, Pilate, ja sam ti, rimski vojnice Ti ni ne znaš ko ti je bio tvoj Juda Demus će bit ljut što i Juda nije bio ovde Mislim da je njega htjeo više neg tebe Ti si se samo našo na putu Bonus, i dodatak, preko hljeba pogaĉe Pegla protrĉi hodnikom pored Demusa I puškom prepolovi nekog ĉovjeka Izreţe mu liniju preko stomaka Svaki pucanj krvoproliće Mi opet raspalimo po kući I onda meni tek tako doĊe Da se uvjerim da si mrtav Ja sam te trebo usmrtit Mrzim pizdunskog Joseyja Walesa Oću da se vratim u kuhinju I ako si mrtav Da te još više umrtvim Kad iskuće izleti Fanki Pile i zamal me upuca Jesi mu ti upuco ţenu? Aha, ja sam mu ţenu Otrĉala je ona do Folksvagena Još neki ĉovjek na podu Kuća je tiha i trese se Jupi-je, zvuk policije Zvijer babilonska Svi potrĉimo Al ja se onda zaustavim Dok mi trĉimo neka cura ulazi AnĊeo ne zna da stupa u pakao SmeĊokoţa i lijepa i hodanja Se izgleda ne boji U onim seksi farmerkama i u lijepoj bluzi Zbog njega je došla sigurno SmeĊa koţa i lijepa kosa A ja bi da jebem jebem jebem Ona nas vidi i samo tamo stoji Nit pobjegne nit ustukne, samo stoji

114

Moţda plaĉe il su joj oĉi inaĉe crvene Ne miĉe se Sirena sve bliţe i ja podignem pušku Mora da je ona jedna od njih, podignem ja pušku Al Josey joj prvi priĊe. Josey ode pravo do nje, unese joj se u lice Unese joj se u lice i njuši On njuška a ona skoĉi i rasplaĉe se Onako bez glasa ko što znaju odrasle ţene Ja bi da se upiša od straha Ja bi da je odradim al opet Josey Opet me on reţe i oću da ga upucam Josey jebote ulazi u auto! Prvi je auto već otišo Demus Plaĉko Josey Pegla ja Plaĉko stane na gas Ona ţena stoji kako stoji ko da je ţena Lotova Što se okrenula Stup soli Tri pucnja i zadnja nam šoferšajbna ekplodira I ja bi da ubijem ubijem ubijem I jebem jebem jebem Al vrištim vrištim vrištim Poletimo i skrenemo uljevo Uto naiĊe neki auto Sad smo gotovi Auto ciĉi i trubi Policija dolazi Jupi-je Babilon opali Auta se sklanjaju sputa, jedan sudar pa još jedan Niz Hope Road ostala auta ĉuju da dolazimo Policija nam za petama Maknite se s puta jebovas Bum! Skrenemo desno na East Kings House Road Crveno se svjetlo crveni Cvile cvile gume samo što ne puknu Jupi-je Jebena policija Babilon crkodabogda Glava mi sve veća i srce mi lupa Bum bum bum A ti me gledaš Podignem pogled a auto mi pravo uglavu nailazi Ne vrišti ko pizda, pizdo! Kaţe Plaĉko i stane na koĉnicu Ja glavom tresnem o tablu On zavrne volan i stane na gas i, i, i

Demus I datsun poleti niz još jednu cestu koju ne znam pa još jednu pa još jednu ljevo Ċe neki deĉko odskoĉi ustranu al se ipak zaĉuje udar niko ništa ne govori al svi vrište Plaĉko kaţe umuknite, pizde,

115

umuknite, pizde, opet okrenemo okrenemo okrenemo pa zapucamo uz neki put tako uzak da smo na obadvije strane izgrebali kuće i pršte iskre na sve strane i ne zna se jel veća vriska svana il iznutra onda upadnemo u jednu rupu pa još jednu i još jednu i auto samo skaĉe gore-dole i proletimo pravo pokraj nekog bara Ċe svira NJEGOVA pjesma nekog bara sa znakom Pepsi i znakom Schweppesa s onim starcem i Pegla kaţe bacajte puške odbacite puške i on svoju odbaci Plaĉko kaţe ti si ĉisti kreten jebote al vozi on idalje i skrenemo desno cesta neka mala nema uliĉna svjetla samo farovi i pogazimo nekog psa onda ljevo pa desno i niko ne zna Ċe smo znam da ja ne znam osjećam da mi se glava već spušta a sad nema šanse da se popravim a spuštanje sve tuţnije i tuţnije povraća mi se al progutam okrenemo niz neki prazan put i još jedan prazan put i završimo na širokoj cesti kroz dolinu Smetljišta i tek tu skontam da policija više nije za nama i sad sam deĉko i oću svoju ţenu onu ţenu što sam jutros ostavio znajući da se morebit ne vraćam al o tome nisam razmišljo oću svoju ţenu al u autu svi ćute dok Pegla ne kaţe psi će nas proţdrati ima da gorimo u vatri paklenoj sjebaće nas oni sad tek ima da nas pritisnu ima da nas istrijebe i rasplaĉe se a Plaĉko zaustavi auto i izaĊe šta to radiš jebote kaţe mu Josey al Plaĉko trzne pištolj i otvori svana zadnja vrata sijeva izlazi iz jebenog auta, pederĉiću kaţe on Pegli al Pegla veli niĊe ja ne idem a Plaĉko opali uzrak ja mislim Isuse Hriste sad sigurno ima da doĊu al Plaĉko gotov prisloni pištolj Pegli uglavu i kaţe meni Brate, bolje se makni da mu se mozak ne prospe po tebi i onda Pegla zaurla evo izlazim evo izlazim otišo sam i izaĊe iz auta a Plaĉko zgrabi od njega onu M16 i baci je na brdo smeća i uperi pištolj i kaţe bolje ti je trĉi jer neću s tobom da imam posla i kad se momak okrene Plaĉko ga šutne udupe i momak zatetura pa ustane i potrĉi a Plaĉko se vrati u auto ko god hoće da mu se pridruţi nek sad izaĊe iz jebenog auta niko neće da izaĊe ja bi samo da odem u kakvu pećinu na plaţi il kakvu rupu i ţelim samo ţelim još jednu crtu ţelim samo još jednu crtu prije nego što umrem i tek tad rasudim da će me ubit zato što moraju i da ću ostat jedan odonih što su NJEGA ubili što je isto ko da ubiješ Isusa i poţelim da mi je da mi moja ţena pjeva poţelim da sam umro od getovske bolesti od djeĉje paralize il od skorbuta il od vodene bolesti il od već neke od koje umire sirotinja a Plaĉko upali auto i vozimo se kroz Smetljište ko zna kolko je sati kolko ćemo se još vozit ako niĊe ne stanemo i što više ne stignemo u Grad Kopenhagen a onda Plaĉko zaustavi u jarku ispred Trenchtowna i izaĊe iz auta i potrĉi ostavljajući nas trojcu tako se iz ĉista mira pokupi i otrĉi u šiprag a šiprag ko da ga proguta i ja ĉekam da ga podrigne a Josey Wales s prednjeg sjedišta gleda u Bum-Buma i Bum-Bum otrĉi pa i on nestane na zapadu a Josey Wales gleda u mene i kaţe budalo sjebana bar si ti to mogo, mogo si dok nisi pošmrko ono Plaĉkovo sranje a ja kaţem šta priĉaš pizdarije niš ne kontam al i on otrĉi istoĉno u šiprag koji ga proguta i ja opet pomislim da će i njega podrignut i doĊe mi da se nasmijem misleći na to podrigivanje al ne znam da se imam rašta smijat sad više ne pa se rasplaĉem i tako niko ne gleda il bar ja ne vidim da me neko gleda plaĉe mi se izglasa oću svoju ţenu oću još jednu crtu jer mrzim ovo spuštanje mrzim mrţe mi je nego da mislim kako će me upucat i nema evo ni mjesec dana al ovo me šmrkanje pretvorilo u luĊaka na cesti gladnog kokaina i ludim a mozak mi je otišo neĊe odakle se nikad više neće vratit al sad se više ništa neće nikad vratiti ama baš ništa i kad nešto takne grmlje na vrhu jaruge grmlje zablješti nekim svjetlom ko kad se kosa zapali gorući grm u Egzodusu to svjetlo znaĉi da ovamo dolazi auto da kroz jarak prekrati put znam da je to policija osjećam da je policija trĉi trĉi trĉi zapnem na kamen razbijem koljeno mumlam pezmeku ustaj i probaj makar al ljeva mi se noga samo vuĉe ko onom ubici u Prljavom Harryju a Harry sad mene ganja ne ne ne eno tamo bokor travuljine dovoljno visok da me sakrije ko da bi neka stoliĉica mogla sakrit ovolikog fekonju kuda je fekonja otišo kuda je otišo al ja nisam zec ja sam pijetao Sofronije i sakriću se ovde evo sakriću se iza ovog ovde bokora vidiš eto to ću ja sad da uradim, to je šala... velim: to je šala, sine ha ha hi hi hihihihi hi hihihi hi hi proĊe auto al mene uhvatio smijeh hihoćem li se hihoćem uhvatiće me hi hi hi hi i ubiće me hi hi hihihhi hi ne znam zašto se ne mogu prestat smijat zaĉepi usta stavim šaku preko usta proĊe auto tandrĉe i valja se i pršće peksinavu vodu koja teĉe jarkom i rastjeruje pacove tolko pacova da mi je došlo da vrištim i aiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii nikog nema da me ĉuje aiiiiiiiiiiiiiiiiii ko kakva curica i sad mi nema puške ne mogu je naći odnijeli je štakori odraće mi koţu sleĊa i izjest noţne prste jarak pun smeća: kutije od brilla, kutije od kornfleksa, FAB deterdţenta, plastiĉne kese od rekonstituisanog brašna od obogaćenog brašna pacovi pocrkali u plastiĉnim kesama ţivi pacovi izlaze iz tetrapaka mlijeka iz kutija keksa trĉe preko flaša od bezalkoholnih pića i flaša od ulja i i flaša deterdţenta palmolive za suĊe mislim da je palmolive onaj ruke u njemu namaĉeš a flaša ko pacova i pacovi zaglavljeni u flašama moram bjeţat moram bjeţat pusti sad pušku zaboravi eto njih ubiće te a tebi se ne umire

116

moraš molit Isusa moraš molit Papa-Loa moraš molit Grad Kopenhagen al nije nas pošlo Papa-Lo nego Josey Wales al Josey Wales ne moţe ništa ako Papa-Lo ne kaţe da ne moţda dakle da tako drţim misli u liniji Ċe rekoh linija linija je bijelo linija je kokain treba mi da se popravim treba mi treba al sad kad sam ispuco NJEGOVU kuću to više nije nešto što mi ne izlazi iz glave nego se ĉas sjetim ĉas zaboravim ko ono kad gaće ne obuĉem znam da ovo Josey Wales ne bi radio da od ovog nema neke debele vajde takvom ĉovjeku politika ništa ne znaĉi svi su znali nije tamo bilo policije ni straţara uopšte nije bilo straţara što znaĉi da mora da su znali da dolazimo al je Josey obećo makar jednog policajca za mene a tamo ni na kapiji nije bilo straţara samo smo utrĉali a mogli smo i ušetat mislim da sam ja samo neki klavir ubio moram se vratit u Grad Kopenhagen jer ovo je izgleda podruĉje PNP-a a što bi nas Plaĉko ostavio na podruĉju PNP-a kad smo upravo ubili najpoznatijeg PNP-ovskog patenika i ko god me naĊe ubiće me namrtvo a ja ne znam Ċe je ovo mjesto ni Ċe put vodi i razdvaja se a pacovi pacovi pacovi pacovi pacovi pacovi i istrĉim ja i mora da je kasno jer je ova prva ulica prazna a ne znam Ċe je ovo dva bara znak kaţe zatvoreno dva psa spavaju i šunja se jedna maĉka i školjka spaljenog auta blokira cestu i znak na kom piše Rose Town: Hodaj Putuj Vozi i Ţiv stigni i još jedan znak koji kaţe Uspori: škola a obadva su znaka puna starih rupa od metaka kako koju rupu ugledam zaĉujem bum i tres ili puf ko Harry Callahan jel opalio šes metaka il samo pet a mog pištolja nema i moţda sam ga ostavo na otpadnim poljima dinama poljima dinama i u svoj onoj zbrci da pravo kaţem ja sam sebe zaboravio u onolikom uzbuĊenju al budući da se ipak radi o magnumu .44, najmoćnijem pištolju na svijetu koji ti glat glavu oduva s ramena, moraš se zapitat: osjećam li se sretnikom, dakle, probisvjete, šta veliš i Harry bum bum bum ruke prestanite se tresti molim vas prestanite se tresti niko me ne voli nikog nije briga glava mi ne misli kako treba mora da je od tog skidanja s droga što je to tako kad se spuštaš spuštaš se sve niţe i niţe i još niţe a kad si haj ima samo vrh s kog samo siĊeš padaš i padaš i nikad ne prestaneš i odo ja sve niţe i niţe uskoro ima da potonem u cestu ispod ceste u pakao nikoga da vidi kako trĉim kroz noć trĉi brţe nek neko ovaj svijet malo uspori al sve se kreće brţe od mene i po cesti iskaĉu rupe a pocinĉane mi ograde ne daju da vidim kuće trĉi trĉi natrĉim na ljude koje prije nisam ĉuo pa provirim kroz jedan grm a oni igraju domina mora da me neko vidjeo mora da je neko iza mene al nije svi su ispod uliĉne bandere ĉetri muška za stolom tri muška na straţi imaju i dvije ţene onaj na ĉelu stola leĊima naslonjen na ogradu lupi jednom dominom pa još jednom pa još jednom domine jako treskaju a sto se trese ţene vrište i smiju se a radio love to love but my baby he loves to dance he wants to dance he loves to dance he’s got to dance but nobody around ja ih mrzim jer u getu niko ne treba da je sretan i niko ne treba da se smije sve treba da je sumorno ja se nikad ne smijem moţda dvaput u ĉitavom ţivotu da sam se nasmijo i Ċe reko u ĉitavom ţivotu jer sad se osjećam ko starac iako mi još nije prošo dvadeseti roĊendan i jedino svoju ţenu imam a ona je dobra ţena i sad joj se vraćam sve trĉim samo što ne trĉim samo bih da pobjegnem a samo puzim s ljevog koljena na desno pa ljevo desno ljevo desno neko je ovu ţivicu poškopio blato mi je na koljenima i po rukama Boţe aleluja Isuse Ċe ćeš tu ko pas al i ja baš ko pas upuţem u neĉije dvorište ovo mora da je podruĉje PNP-a jer je svaki zid narandţast i svi ovi ljudi previše sretni jebote da mi je pištolj ne znaju ovi ljudi šta zapravo znaĉi ubit Isusa jebenog Hrista u blatu ima kamen oj oj oj oj majku ti poganu koje sranje ona neka ţena ĉuje, ona što ne igra Ċe mi je pištolj Ċe mi je pištolj Ċe mi je pištolj al se ona onda opet nasmije i kaţe ima tamo neki dţukac a ja puţem li puţem dok ne otpuţem Ċe više ne ĉujem domine onda trĉim trĉim trĉim dok ne istrĉim na glavni put i gume od auta zaciĉe a ja aiiiiiiii preko ceste do nasipa i nemam pojma kako samo Bog zna kako a moţda zna i Satana kako sam se našo na traĉnicama i traĉnice me povlaĉe i poteţu i vode nazad do kolibe neko pjeva take me back to the track jack al to me onaj radio u mojoj glavi vraća pravo Ċe je sve ovo i poĉelo i ljudi će mislit da je ovo nešto politiĉki a i jest politiĉki briga bijelce za konjske trke sjećam se ja kako su onaj bijelac i Kubanac rekli znajte da nije isto uperit pištolj i povuć obaraĉ a ja sad ovde na trkalištu al je premraĉno da znam jel ovo stvarno trkalište al sve je prag za pragom mora da jest al nema vozova u ova doba noći al jedan prolazi ranom zorom prije pijetlova moţda da malo prilegnem i odspavam na traĉnicama pa se probudim u paklu ne to ne govorim ja to je doĊi Isuse nadam se da se Plaĉko vratio u kolibu s nekoliko linija al nema kolibe samo traĉnice idu svukuda moţda me vraćaju u unutrašnjost a moţda ĉak i na podruĉje PNP-a al bar more miriše mora da su ga odveli u bolnicu dosad u bolnicu Ċe preziru raste al ti si sad tamo u hitnoj okruţen bijelim doktorima i medicinska sestra govori izgubio je dosta krvi doktore a doktor kaţe smjesta mi treba bla bla blah za bla bla bla ili bla bla bla pa odma zgrabi dva ona reketa i vikne skloni se i prsa ti šokira

117

onim klemama i pojavi se muzika ne ljepa muzika nego muzika od koje mi se vrat najeţi ona medicinska sestra prva odvrati pogled i doktor kaţe izgubili smo ga i svi pocrne odmuke samo kad bi mi glava prestala odlazit i noge mi ostavljat da sve same odrade jer niĊe me ne vode nego ovde a mjeseca pola al je narandţast nebo je crno i crveno a jebemlimusvepospisku zglob mi slomljen na pruzi flaše pacovi i govna tata je govorio da se klozeti u vozovima sapiru ravno na prugu i ne znam šta je gore, slomljene flaše il osušena govna ima koliba Ċe mogu prostrijet peškir i zaspat molim jer ovo nije kuća al jel moja kuća sad bliţe bliţe ko gleda ko straţari ko zamku postavlja sad bliţe bliţe al vrata se ne bi trebala tako lako otvarat ne znam kaţem ne znam treba mi jedna linija treba mi da se popravim Plaĉko jebena pizdo daj mi jednu a koliba nikad nije izgledala manja prozor gleda van u ništa sami mrak i unutra sve mraĉnije i mraĉnije onda crno onda se probudim gušeći se dok ne dodirnem drvo. Njušim unutra nekog smradnog ĉovjeka al ne vidim nikoga. - Oj, ne moš ovde ostati. Pizdo, ĉuješ ti šta ti govorim. Halo. Halo! - Moram saĉekat Plaĉka. Moram saĉekat Joseyja Walesa. - Jel dolazi i Clint Eastwood? Ko još, Francis, priĉajuća mazga? - Prvi. Ja došo prvi. - Ne brate vidio sam te sinoć. Nisi ni prvi ni zadnji. - Kad si... Jes bio u drugom datsunu il prvom? Bum-Bume? Tako sam umoran, tako [KLIK] - Ĉuješ li, pizdo? Znaš ovaj klik? Znaš razliku izmeĊu klika i tika? - Drugi datsun il prvi? Znam li ti ime? Ti si... ti si... - Ko i maloprije. Klik il tik? - Nije maloprije. Plaĉko? Reci Bum-Bumu da me se okani s onim prijetnjama. - Pizdo, onaj klik kliknem ti ga. Ništa ti nije smiješno? - Nisam ja ĉuo nikaki klik. Peglo? - Nakon tika doĊe tak. A znaš šta doĊe nakon klika? - Nisam ja ĉuo nikaki klik. - Nisi ĉuo klik? Pa nakon klika doĊe beng jebote, hoš se kladit daš to ĉut? - Chitty chitty bang sjedi na ogradi. - Ma to si ti na koki? - Oće dolar da napravi od petnes centi. - Da te nisu natjerali da pušiš travu s gušterovim repom? - Ona se uvrće, uvrće, ovako se uvrće. - Kolko su te linija natjerali da ušmrĉeš? - Znaš Joseyja Walesa? Znaš Plaĉka? Znaš jel dolazi? - Urokan si, pizdo. Bolje da si peder nego narkos. - Nisam ja narkos, samo mi linija treba. Jedna samo. Plaĉko će doć i kad doĊe daće mi. - Narkos. - Samo reci Plaĉku... - Nikakav Plaĉko vamo ne dolazi. - Dolazi dolazi a kad doĊe on će reć ko moţe vamo doć a ko ne moţe. Ovo je za njega kuća! Vidićeš ti. Vidićeš. - Kakva kuća? Đe ti je ovde kuća? Šiprag. Nema drveta, nema poda, nema prozora, samo grmlje. Na zemlji, pod drvetom s kog vise rogaĉi i slijepi miševi. Rogaĉ u prašini. U travi rogaĉ do rogaĉa, rogaĉ do rogaĉa do rogaĉa do slomljenog tanjira do flaše od pepsi do lutkine glave do trave do korova do pocinĉane ograde. Dvorište, neĉije dvorište. Neko ko zavrišti ĉim skontam da leţim na travi u neĉijem dvorištu. Vrišti li ona vrišti i onda je ja prepoznam. - Ne smiješ se vamo vraćat. - Kako to misliš? Pa vratio sam se. Traţim drvo i kamen i ekser i osušenu krv al ovo nije ona koliba, ovo uopšte nije unutra a ova ţena je ţena s kojom ja ţivim, ţena ĉije ime sad ne mogu viknut. Samo kaţem da sam to ja. - LuĊaĉe, mrš iz mog dvorišta! Al nisam ja nikaki luĊak. Ja sam tvoj ĉovjek, ţivimo skupa, ti si mamica a ja tatica. I tad skontam da se ne sjećam kako ona izgleda i ne vidim joj lice al znam da sam joj ukući. U mojoj kući. Crvenoj

118

kući u Smitherson Lane ĉetvrtoj od raskršća, kući koja unutra ima i kuhinju što većina komšiluka nema pa moraju vani kuhat. - Al ja ţivim ovde ko i ti, ĉovjeĉe. - Ĉovjeĉe? Nemam ja ĉovjeka. Moj je ĉovjek umro. Za mene je umro. Mrš sad odavle. Rekla je šta je imala. Zgrabi kamen. Prvim me promaši i drugim al me trećim dofati posred leĊa. - Šta ti je blentaĉo? - Mrš iz mog usranog dvorišta! Silovanje! Silovanje! U kući me silovaju! Gospode pomagaj vidi šta mi radu! Silovaju me! Ako ima išta što Papa-Lo ne podnosi to su silovatelji. Bolje ubij deset ţena nego da jednu siluješ. Ţena s kojom ţivim sad me kamenuje i ja bjeţim ljevo desno ko kopneni gušter. Ona vrišti li vrišti a sunce na mene pada ko reflektor. Vidi ga tamo. Sunce na mene šalje demone, baš ko što je on demone pošlo na Judu Iskariotskog. Izlazi, viĉe ona, i kad se okrenem vidim da je podigla ruku da baci još jedan kamen. Pogledam pravo u nju, i ne trepnem. Ona spusti kamen i uleti u spavaću sobicu koju smo nas dvoje tako smoĉili da je dušek morala iznijet da se suši. S one strane ograde nit šta vidim nit šta ĉujem al znam da dolaze. Pogledam preko ograde i vidim Joseyja Walesa s još trojcom koje sam i prije viĊo. Jedan je Tony Pavarotti a drugoj dvojci ne znam ime. Oću da viknem kakva je ovo pizdarija nakon svega braća ni do kuće nisu stigla. Prije nego što zaviĉem to sam ja tak tak tak neĊe u daljini pa onda beng beng beng po pocinĉanoj ogradi, zadnji mi beng mal desno uho ne raznese. Ne znam zašto al opet pogledam vani da Josey Wales vidi da sam to ja a ne neki silovatelj a on pogleda pravo u mene i u trku opali još jednom. Ĉetri metka prolete kroz ogradu i cap-cap pravo pored mene. Ja otrĉim izakuće i preskoĉim ogradu al ne skoĉim tamo Ċe sam mislio. Nema puta, nego jarak dubok ko put u pakao. Nikad da prestanem padat. Probam se otkotrljat ko Starsky il Hutch al prvo mi se spusti desno koljeno i zabode uzemlju. Nema vremena za aiiiiiiiiiiiiiiii. Trĉanje uljevo odvelo bi me dublje u Grad Kopenhagen a udesno u centar. U centru po ulici autobusi koji nemaju vremena ĉekat. Sunce je tako visoko da samo vrhove zgrada dodiruje. Djeĉaci mlaĊi od mene pretrĉavaju s kamarama novina na glavi. Pjevaĉ upucan! Menadţer u kritiĉnom stanju! Rita tretirana i vraćena kući! Jah je ţiv. Ne.

Bum-Bum Nemoj da bi se krio ne krijući se od pogleda, ne tako, pizdo. Ta je pizdarija iz filmova jer da revolveraši samo ispred sebe gledaju. Ne krij se ni meĊu svijetom jer se svijet zaĉas pretvori u svjetinu ĉim neko vikne: Eno ga! Nije on? i svi postanemo ja i oni. Al on je s njima, i meĊu njima, i sad su svi protiv mene. Ja bi da mi se tata vrati i da mi majka nije kurva i da me Josey Wales sad ne traţi. A sinoć, ĉovjeĉe, sinoć. Plaĉko iskoĉi prvi, onda Josey Wales a ja pojma nemam, samo iskoĉim. Ne ĉekam Demusa. Ne, jarane. I ne odmaknem daleko kad po meni kiša metaka, ta ta ta ta. Trĉim i mislim ganja me policija. Ja uljevo metak uljevo. Ja udesno metak udesno. Trĉim sve do Smetljišta a meci sve za mnom. Bacim se u brdo smeća, smrdi na govna i pisaću i pokvarena jaja, i mokro. Mokro i smrdi, i mokro mi i smradno kaplje po kosi i ustima. Al ja ne mrdam. Smrdljivo me smeće štiti, smeće me sakrije i oni proĊu. Nije policija. Nego Josey Wales i Plaĉko s puškama na govots. - Misliš da si ga sredio? - kaţe Plaĉko. - Kako misliš jel mislim? Zar ja liĉim na nekog ko ikad promaši? Plaĉko se smije i ĉeka. DoĊe neko crveno auto i oni uĊu u to auto. Ja kući ne mogu. Ostanem u smeću sve dok se onaj mokri smrad ne osuši na meni. Ne mrdam dok nisam siguran da je sve u donjem Kingstonu pozaspalo. Istrĉim iz Smetljišta i zapucam kroz praznu pijacu. Tu neĊe ţivi Krimos Šerif. Vidim neku prodavnicu - il se nije ni zatvarala il se tek sad otvara pošto je policijski sat. Na tranzistoru ĉujem neko je tretiran i poslat kući, al hoće li nastupiti? I tako ĉujem da je Josey promašio. Promaši smrad, govnjiva pizda, znao sam da sam se trebo vratit da ga dokusurim. Znao sam da sam se trebo vratit da budem siguran. Ispali osam usranih metaka i opet promaši. A sad mene ganja. Treba mi bijelog, bar pola crte, ma i trećina samo. Sinoć me neko usred noći neĉim zapljusne po licu i nisam mogo disat. Voda nije, voda brzo ode, a ono mi ostane na licu i curi polako, curi i u nos i

119

usta dţaba što ja pušem i pušem. Ko neka pljuvaĉka nešto. Ko Bog da je na meni zaspo i balavi mi preko ĉitavog lica. Ja se probudim jer me guši a on još na meni, upuhuje mi u nos vruć smrdljivi dah, ne, pas neki. Pas me liţe po licu! Skoĉim i zaviĉem i šutnem dţukelu, gledam pobjeţe na tri noge, kevćući. Sad me evo na klupi u parku Nacionalnih heroja. Vele da on dolazi, evo piše ovde na zidu, onaj poster kad Pjevaĉ upire prstom unebo, javni koncert Smile Jamaica, nedelja 5. decembar u 17:00. Pobjedio je smrt ko Lazar, ko Isus. U parku ljudi priĉaju, već dolaze, prolaze oko mene, luĊaka na klupi, i govore nadaju se da će me policija brzo sredit da se ĉestit svijet ne mora uklanjat smradnim luĊacima. Dolaze od jutra rana, njega ĉekaju. Kad trepnem vidim da oni utrĉe meĊusvijet pa opet istrĉe i dolaze po mene. Izgledaju ko bebe al jedna ima tri oka a drugoj dugi zubi vise iz usta a jedna ima dva oka al nema usta a jedna ima krila sljepog miša. Kad sam sinoć pobjego od Joseyja Walesa onda me neko drugi zaganjo. Ganjali su me kroz ulicu Duke sve do ovog parka. Nije, sinoć sam zaspo na ţeljezniĉkim traĉnicama. Nije, sinoć sam zaspo na Smetljištu zato što je Josey Wales puco na mene a probudio sam se kad se zapalila hrpa na kojoj sam spavo. Ne znam sad jesu to dvije noći prošle otkako sam ga upuco, il jedna. Al ne bi novine dva dana ĉekale da svijetu objave da je Pjevaĉ upucan i da je preţivio. Da ga ni ubice ušutkat ne mogu. Sve je jedan dan, ne dva. Znam da smo krenuli 3. decembra. Al evo u park dolaze ljudi sve dvoje po dvoje i ĉetvero po ĉetvero, onda mora da je 5. decembar. Pomislim na Joseyja Walesa i sjetim se kako bjeţim od njega i sjetim se govorim si nemoj plakat, nemoj plakat, pederĉiću jedan, nemoj plakat, al se opet rasplaĉem jer nisam skonto i ne kontam što je puco na mene kad nas je on tamo poslo i onda se tek sjetim ostalih i zapitam se Ċe li su. Da ih nije Josey Wales sve pobio i da sam samo ja osto? I ne znam vide li odrasli uovom nekog smisla al ja ne vidim. Trĉo sam i trĉo sve dok Joseyja Walesa nisam više ĉuo iza sebe. Uhvatim se noge i trĉim sa Smetljišta i trĉim i trĉim i trĉim sve do centra, do ulice Tower što ide s istoka na zapad pokraj galanterijske radnje i sirijske prodavnice i libijskog supermarketa, sve to zatvoreno dok ne proĊu opšti izbori. Ulica Tower sijeĉe ulicu Princess i one prosjake, ulicu Orange i one uliĉne prodavaĉe, ulicu King i one zanatlije i ulicu Duke i one silne advokate. Skrenem u Duke i naletim na totalni mrak. I tu skontam da mene ne ganja ni Josey Wales ni Papa-Lo ni Krimos Šerif, nego on. Pobjedio je smrt i sad mene ganja. Morebit me ni ne ganja već se odmara na kakvom breţuljku i postavlja klopku jer zna da su vaki ko ja roĊene budale i uletiće sigurno pravo u nju. Park nacionalnih heroja. Ovo je danas njegov park i on kontroliše ama baš svakoga ko nogom stupi ovamo. Ĉitav Kingston. Ĉitavu Jamajku. Neki mi sok gust ko pljuvaĉka na licu i oĉima i u nosu. Probudim se na onoj klupi u parku i opet se gušim a ptica me zasrala. Ne znam jesam li zaspo pa se probudio il je ono bio san kad sam se zadnji put probudio. Park već pun ljudi što ĉekaju da vide. Ja vidim i ĉekam. Njih, policiju, naoruţane JLP-ovce; naoruţane PNP-ovce, tebe. Nije ni ĉetri a skupila se bar još hiljada, svi ĉekaju al je nešto drukĉije. Ovaj svijet nije ni JLP ni PNP ni nikakvo drugo P, ovo su samo muţevi i ţene i roĊeni braća i sestre i roĊaci i majke i rastafarijanska braća i sestre i sirotinja i ove ja ljude ne znam. Ustanem i prohodam do njih, uĊem meĊu njih i proĊem oko njih i pored njih, ko duh neki. Nit me ko dira nit mi se sklanja s puta, prosto me ne vide. Ja ne znam nikoga ko nije izabro stranu. Ne znam kako ti izgledaju, šta im se mota po glavi prije nego što progovore, ne znam nikog ko nije il u zelenom Jamajĉanske laburistiĉke partije il u naradţastom Puĉke nacionalne partije. A ovih ljudi sve više i više i masa sve veća i veća i pojas oko parka samo što ne pukne i ne rasprsne se al oni svi ĉekaju njega i pjevaju njegove pjesme dok ti ne doĊeš. Svi su ko jedan. Skontaće prije il kasnije da ja nisam njihov, prije prije neg kasnije. Prije il kasnije neko će od ove janjadi reć vidi onog tamo! Vidi vuka. Ne znam kako će znat al da će znat znaće. Al njih baš briga za mene. Ja sam buba, muha, buha, i još manje od toga. Zasvira Third World Band. Grupa Treći svijet okruţena svim ţivim policajcima Jamajke i na sceni najljepša ţena priĉa ko da je ona Ivan Krstitelj a Pjevaĉ da je Isus, a publika sve oooo i aaaa i jeee a haljina joj crvena i narandţasta i pada do zemlje ko Mojsijev goreći ţbun da je, al ona priĉa meni a ne njima, meni priĉa i kaţe: Hej, idiote mali, ko si ti da misliš da moţeš Tuff Gonga smaknut. Publika se talasa naprijed i nazad. Istok se zaljulja na zapad a zapad na istok a ja gledam da ne gledam i da me niko ne vidi, i dva deĉka proĊu kraj mene, jedan me gleda predugo, a drugom ispadnu novine. Mrak je al svjetlo s bandera pada na ljude a ponekad i nazemlju. Jamajĉanske Daily News. Upucan Pjevaĉ. Noćni prepad naoruţanih napadaĉa ostavlja Dona Taylora, menadţera Wailersa... u trau... onda neko stane na njih, pa još neko, i još neko, guţva ih pregazi i novine nestanu.

120

Pogledam a gore on... Ne on. Ti. I gledaš pravo u mene. Stojiš na pozornici pedeset metara dalje, ne pet nego pedeset metara, i gledaš pravo u mene. Vidjeo si me mnogo prije nego ja tebe. Al ne gledaš ti mene. Sad svjetla ima samo na pozornici i ja sam izgubljen u mraku. Ti ĉvrsto stisnut u crnu košulju ko da si iz pakla izašo a pantole ne vidim, ne znam jesu li farmerke il one koţne od kojih ţena kod koje ţivim prostenje. Okreneš se i svjetlo kroz tebe bljesne i zapali ti uvojke. Farmerke. Na pozornici je tolko ljudi da ne moš plesat ko inaĉe. Ona ljepa ţena, tvoj Ivan Krstitelj, sklopi ruke al muziku osjeća. Onda ljevo od mene vidim duha i oću da pobjegnem. Naletim nekome na grudi. Kaţem pardon al me lik ne registruje, osjeća samo pozitivne vibracije. Ja se okrenem kad onaj duh nije duh nego neka ţena u bijelom. Zasvira truba a ti mirno stojiš. Ja te ne ĉujem, svijet okolo ĉujem i oni ĉuju tebe, ja te vidim al si me iskljuĉio i ko gluh da sam i pitam se kako će veĉeras oni što su gluhi i ako ti stvarno poĉneš revoluciju mogu li se oni prikljuĉit. Ti. Kaţeš da si vazda znao, vazda znao da si uvjeren u konaĉnu pobjedu dobra nad zlom. Ne priĉaš o meni. Znam ja neš reć proroĉanstvo o meni. Ti si idiot. Zaboraviš da si ti lav a ja da sam lovac. Opet zamahneš grivom. Onda ja zaboravim da si ti lav a ja lovac, da sam ja zbog tebe u dţungli. Betonskoj dţungli. Okrenem se da se isparim al niko ne mrda, svi zdravi i ĉitavi. Publika mirno stoji pa onda krene naprijed. Onda poĉnu skakat i ja stanem. Neko mi stane na nogu pa još neko pa još neko i da i ja nisam poĉeo skakat svi bi me izgazili jedno po jedno dok me ne obore. To je do tebe. Ti im govoriš da stisnu redove i pregaze Babilon. Sad ja igram kako ti pjevaš njima o meni. Ti si lav a sad si i kauboj, istjeraćeš ti one lude ćelavce iz grada, chase Crazy Baldheads Out of Town. Pogledam dole al bas samo što me ne obori da me ovi okolo mogu izgazit. A gitara se kroz guţvu probija ko koplje pravo meni usrce. Mislio sam da smo te juĉe upucali al kad skontam to je bilo prekjuĉe i nemam pojma jesam li spavo na Smetljištu, na ulici Duke ili u parku i kako se dva dana veĉe pretvaralo u jutro pa opet u veĉe. I Ċe sam bio cijeli dan a da se ni ne sjećam. Al trenutno ne mogu da mislim ništa jer me ti upravo napadaš i Ċe bi god da pobjegnem ljudi mi ne daju samo me blokiraju i moţda to rade zato što i Josey Wales mora da je ovde, a i Papa-Lo i sad je jasno da ti je to od poĉetka bio plan. Pogledam gore a ljudi idalje na drvetu i mora da mi je neko ozgor uperio pištolj uglavu. Ti kaţeš: Now you got what you want, do you want more? To timene pitaš jel sad kad sam dobio šta sam htjeo, oćul još? To ti o meni priĉaš i samo ja znam šta to stvarno znaĉi. Znaĉi: To ti bandit, pizdo? Misliš moš tek tako, naletiš i mene smakneš? Misliš ti Tuff Gonga moš skokat? Misliš moš tek tako roknut Njegovo carsko veliĉanstvo? Jah ţivi, pizdo, i Jah dolazi da ti išĉupa to pizdunsko srce. Jah će uperit prst ko munju i spaliće te da od tebe ostane samo bezvrijedna hrpa pepela da šugav pas ima našta dignut nogu kad se na tebe popiša pa da odeš Ċe ti je i mjesto. Now you get, what you want, do you want more? Sad si dobio, šta hoćeš, hoćeš još? Neću. Neću ja ništa više jer ih vidim, onu bebu s krilima sljepog miša, i onu s dva oka al bez usta i još su u plavom plamenu, šetkaju se polako kroz narod i meni doĊe da vrisnem ljudi zar ih ne vidite? Ne vidite one demone? Al svi gledaju tebe, samo tebe. Meni nešto progmiţe preko noge i na zglobu osjetim trljaju me ljuske. A onda opet vrisnem al u isti tren vrisne i gitara i moj se vrisak ne ĉuje. Moţda i mogu odavde ako ne trĉim nego da hodam normalno. Uhvatim se noge, probijam se al svi skaĉu i mlate rukama i plešu trljaju se jedni odruge i pjevaju a zgrade su ljevo, ljevo vidim Wolmerova škola za djeĉake a tamo me niko ne bi primijetio, pa krenem ljevo a ljudi idalje pjevaju i mrdaju se i pjevaju i skaĉu tolko da ne vidim kud idem i tako hodam li hodam i kad god ja pomislim evo me konaĉno nakraj parka neki drugi glas kaţe NiĊe ti nećeš, pizdo a ti otpjevaš So Jah say i tako to ozvaniĉiš. Uspjeću prema istoku. Nećeš. So Jah say. Neće mene uhvatit nikaki pizdunski vampir. Hoće, jašta neg će te uhvatit. So Jah say.

121

Naće me Josey Wales i ubit al ubiće me brzo zato što znam. A ako me naĊe Papa-Lo, on će me ubijat polako da svi banditi za to ĉuju. Da. So Jah say. Ne moţe niko ubit Tuff Gonga. So Jah say. Uhvatim se noge. Hodam ja i noge mi se kreću sve brţe al ti si sve glasniji, i glasniji, i glasniji pa ja stanem i pogledam a ti bliţe nego prije. Popusti udicu da prevariš ribu. A onda pogledaš u mene i ja se zaledim. A bebe mi s krilima sljepog miša prilaze u plavom plamenu, ne vidim ih al osjećam a bjeţat ne mogu jer ti gledaš pravo u mene. I de više prestani. Ĉuješ ti mene? Prestani više. Nisam ja smislio da te ubijam, mene baš briga jesi ti ţiv il mrtav. Pusti me više, pusti me više, jebeni vašljivi rasto rašĉupane glave. Al ti me gledaš, znam eto, so Jah say. Na pozornici tolko ljudi da ni mrdnut ne moţeš, šef policije u kaki-uniformi, bijelac s kamerom, premijer stoji navrh folksvagena, crnaca je tolko i tolko su crni da liĉe na sjenke u odijelu što plešu i skankaju u mraku. A ti pjevaš i duh ti od ţene pjeva i svi pjevaju i publika pjeva a ispod svega se provuĉe tvoj pravi glas. Ja te gledam i vidim kako pomjeraš usne, jedno pjevaš a drugo govoriš. Samo ti gledaj babilonski mali, misliš da moţeš udarit na posvećenost Njegovog Carskog Veliĉanstva Kralja Hailea Selasija. Njegov je temelj na gorama svetim. Jah ljubi vrata sionska više no sva boravišta Jakovljeva. Divote se govore o tebi, grade Boţji. Misir i Babilon ubrajam meĊu svoje sljedbenike. I još Filistiju i Tir s Etiopijom; reći će se da se taj ĉovjek tamo rodio i Svevišnji će sam zemlju ustanoviti, Jah! Rastafari. Ovamo gledaj, mali. I ja gledam. Al ti mene ne gledaš. Ne gledaš me iz istog razloga što Bog ne gleda ĉovjeka. Jedan samo pogled i ĉovjeku osta saţgano oko u lobanji, izgori u ništa, ne ostane ni trunka, ni taĉkica, još manje od toga. Ne kaţem to ja, nego ti. Ja više i nisam ja, ja ni ne zvuĉim ko ja samo si ti i nema tamo ljudi, samo su sjene i na zvuĉnike ne izlazi zvuk, samo dubina ridima. A ti podigneš mikrofon iznad glave ko baklju i opet pokriješ oĉi, al sve ti vidiš. Oni misle da plešeš al ti znaĉiš, ti to kaţeš ne ja. Mene obljeva hladan znoj i nikako da prestane, sljeva mi se niz leĊa, ide ko leden prst sve do procjepa moje zadnjice. Onda ti pomjeriš ruku i sijevneš grivom i pogledaš pravo u mene. Kroz mene, u mene, iza mene, i prodreš mi pravo do srca i zgrabiš ga ĉvrsto. Kaţeš gledaj šta radi rastafarijanac. Kako lava pretvara u lovca a lovca u lovinu. Znaš ti da sam izgubio pušku, pušku koja te zamal smaknula. Znaš ti da nisam mogo pucat iako sam imo pušku. Znaš ti da sam ja ništa, ja sam mrtav ĉovjek. Znaš ti da je moje bïlo zmija oko mojih nogu, znaš ti da moš navest sve ove ljude da me obore i progutaju. Ti si u dţungli, u divljini, i za publiku izlaziš na ĉistinu s Njegovim carskim veliĉanstvom. Istupiš naprijed i zavrneš rukav. Spopala te produţena ruka Babilona, al dţaba. Otkopĉaš prvo dugme na košulji, pa drugo i treće a onda se isprsiš ko Supermen. Pokaţeš ranu na ruci i ranu na grudima. Otplešeš ratniĉki ples pobjede i ponovo preţiviš lov i to svi vide al samo ja kontam. Znoj mi je hladan. Pokazuješ rane ko Isus što je pokazivo šta mu je koplje uradilo. Još je više ljudi na pozornici i ona ljepa ţena uzima mikrofon al ne prije nego vjetar dune i kukurikne horoz a ti iz futrola trzneš svoja dva pištolja ko Cisco Kid. Ko Marty Robbins. Ko... ko... ko Ĉovjek bez imena. Zabaciš glavu i smiješ se dugo a smijehu ti ni ne treba mikrofon. Meni se smiješ, pa staneš naglo i ţestoko pogledaš pravo u mene, oĉi ti dvije ţeravice. Ja zaţmirim dok ne osjetim da me više ne gledaš, i kad otvorim oĉi tebe više nema. I znam da sam mrtav, trĉat mogu tek kad vidim da si otišo. Al ona beba s krilima sljepog miša idalje leti za mnom. Ljudi se guraju, ljudi se ćuškaju, i nešto me il neko tresne posred lica. Onda još jedan udarac u stomak i pomislim saću povratit al se upišam. Al zaplako nisam. Nisam zaplako. Ništa nisam kadar zaustavit što mi se dešava, pa ni pišaću. Sijeva mi se niz nogu a ljudi udaraju i ćuškaju i šaketaju i prolaze i trĉe i trĉe i prolaze. Išunjam se iz parka dok svijet još ne skonta da si otišo i neš se vraćat, ulica mraĉna i prazna a one zgrade prekoputa ja ne znam. I tako ne skontam da je tu Tony Pavarotti, ĉovjek Joseyja Walesa, ne skontam sve dok ne stane pred mene i zapuca me šakom posred labrnje.

Demus Cijeli sam dan trĉo do noći. A prije dvije noći sam trĉo kroz san.

122

Jarak od smeća tolko smrdi da tamo ni pacovi ne zalaze previše. Ja pretrĉim od ulice Duke sve do South Parade i uskoĉim u prvi autobus koji naiĊe. Ne sjećam se da sam kondukteru platio onih pet centi. Samo je ĉetvero bilo u autobusu i samo je jedno ušlo iza mene. Tu me zaboli glava, ne jako nego nekako dosadno, ko kad ti komarac proleti pored uha i krene ka tjemenu. Ono zujanje kad na leĊima osjetiš neĉiji pogled. Ja se okrenem kad tamo neki školarac. Kontam da bez one uniforme ne bi ispo stariji od mene. Al vidim ne gleda u mene. Ili gleda samo kad mu okrenem leĊa. Ja se opet okrenem. DoĊe mi da odem i ĉakijom mu zareţem desni obraz od usta do uha. DoĊe mi da mu glavu rascopam zato što on ide uškolu a ja nikad nisam imo šanse da idem u neku finu školu u finoj kaki-uniformi. Al on je samo deĉko. Opet mu okrenem leĊa i zaĉujem topot kopita. Sve jaĉe i jaĉe i znam ja da to klopoće stari motor ovog starog autobusa al ja ĉujem da konji dolaze. I tad u Barbicanu iskoĉim iz autobusa i siĊem s mostića dole u jarak i tu i ostanem. Kad se probudim, neĉija mi ruka na jajima. Neko mi drpa pantole i ja skoĉim. Vidim samo ruka štrĉi iz gomile smeća, smetljišno ĉudovište od novina i krpa i plastiĉnih kesa i pokvarene hrane i govana. Zaviĉem i zapucam ĉudovište nogom i ĉudovište vrisne i padne. Popadaju novine i pomoli se glava neke ţene. Crna ko katran a kosa joj skorena od prljavštine i novine joj na glavi i dvije rozne šnale a kad opet vrisne vidim ima samo tri zuba, jedan tako dug i ţut da skontam da je vampir što se novinama pokrio. Ona vrišti li vrišti pa ja naĊem kamen i zamahnem ko baciću ga. Ona skoĉi ko oparena, tu se sjetim da luĊaci ĉesto budu u dobroj formi i elastiĉni i spremni za pokret. Ona je od takvih, vrišti al se stušti niz nasip i trĉi sve dok ne postane taĉka, taĉkica, ništa. Ni ne sjećam se kad sam zadnji put šta pojeo. Ili se opro. A sve se nadam proće me ţelja za bijelim ako na njega ne mislim al sad pomislim i ništa drugo ne mogu da mislim. A onda opet zaĉujem konjski topot. Srce mi zakuca brţe, bum bum bum kako kopita klop klop klop a ruke i noge mi hladne i sve hladnije. Glava mi govori bjeţi, budalo, bjeţi a nasip se trese. Al to je kamion prešo preko mosta. Bolje da sam gladan. Ako sam gladan mislim o hrani. Ako sam gladan bijelog onda mislim na bijelo. Jer ako mislim kolko sam gladan onda ne mislim kako mi Josey Wales govori budalo sjebana bar si ti to mogo, mogo si dok nisi pošmrko ono Plaĉkovo sranje. Ne moram mislit na ovaj most i kako ja nisam htjeo Pjevaĉu nego onom njegovom bratu pokazat da s Demusom nema zajebancije. Dozlogrdilo mi jebiga da me svijet iskorištava, prvo braća pa onda Josey Wales budalo sjebana bar si ti to mogo, mogo si dok nisi ono Plaĉkovo sranje pošmrko, a prije toga svi oni u jebenom getu što su mislili samo šta njima treba i kako da me iskoriste da to dobiju. Mora da mi na ĉelu piše: iskoristi ga, dovoljno je lud, i to mora da je istina. Nikad ne znaš kako smrad pod nasipom moţe ĉovjeka izludit. Kakve sve ludosti ĉovjeku padaju na pamet i kakve gnusobe i ogavnosti, sranja ko ubit bebu il jebat djevojĉicu il pizdarije neke u crkvi jer smrad tako smrdi da se na ništa ne misli osim da smrad mora da ulazi u tebe ko voda kroz sito i da si sad i ti smrad. I samo mislim kako da to sperem, samo bi da sve to sa sebe sperem al i voda što teĉe jarkom isto smrdi. Ne. Moram sad mućnut glavom. Moram mislit ko misleće biće. Moram iz Kingstona. Prosto moram. Moram neĊe, u neko mjesto koje niko nikad ne spominje, neĊe ko Hanover; ko zna kojeg kurca šta se dogaĊa u Hanoveru? Hanover je tako udaljen od ostatka Jamajke da se kladim da oni tamo ni ne glasaju na izborima. Idem u Hanover i uzmem ime tipa Everton il Courtney il Fitzharold, neko koje zvuĉi da su me odgojili i otac i majka. Kad opet zaĉujem konjski topot, ustanem i potrĉim. Trĉim u istom pravcu ko i ona luĊakinja pa mora da sam i ja lud kad ĉujem konjski topot ko ja neki goli odbjegli rob i ljuti mi gospodar za petama dok bjeţim prema zemlji Maroona. Mora da je to to, moţda i treba da pobjegnem u Maroone - al ko još 1976. godine bjeţi u Maroone? Al ko bi me kod njih traţio? Ovo već zvuĉi ko rasuĊivanje. I to solidno rasuĊivanje. Moţda nisam skroz bez pameti. Bar eto nisam skroz bez pameti. Gotov mi je smiješno dok tako trĉim jarkom da vidim kako je ispod mosta tamno pa opet posvijetli svaki put kad istrĉim ispod mosta. Trĉim ja i trĉim i trĉim sve dok zrak ne postane slankast pa znam da je blizu more. Trĉim i trĉim i trĉim i dok je sunce na vrhu i prţi mi leĊa, i trĉim i dok silazi i silazi i silazi i kad još jednom zapanji nebo narandţastim, pa potone. I ne stanem nikad, ĉak ni kad vidim nema mi cipela na nogama i voda me zapljuskuje da me oĉisti. Dotrĉim do nekog spaljenog auta i tu zamal stanem da se sakrijem sve dok samo kosti od mene ne ostanu. Ništa me ne muĉi dok na nešto ne pomislim, na primjer ako pomislim na hranu, glad me tako umlati da padnem i valjam se po zemlji. Zato ne mislim više na hranu. Al kako trĉim pomislim mora da će skoro policijski sat pa da se moţda ispenjem iz jarka i neĊe ukradem hrane i vode, pa se onda ljutnem jer eto opet mislim na hranu i zakrĉi mi stomak i bol presjeĉe. Istina ţiva, sve izgleda lakše

123

što si dalje od svega. Onda protrĉim kraj kostura kamiona, i tek kad protrĉim i kraj kostura broda skontam da više nisam u jarku. Al nisam ni na moru iako osjećam so i njušim valove. Prsti mi se na nogama zaglibe u pijesak i blato a svud oko mene gusto drveće, neko ţuto što izgleda ko plastika a grane mu se lagano uvijaju a s njih vise lijane i na zemlji se uvijaju ko zmije. Pijesak je ĉas hladan i vlaţan, ĉas suh i vreo. Kad proĊem taj vlaţni komad, otvori se neka rupica iz koje izlete raznorazni rakovi. Ja se sagnem da ih pogledam, svjetla sve manje a more sve glasnije. Podignem pogled kad taĉno ispred mene avion. Izgleda da je pao pa se trudi da opet poleti al se zaglavio u pauĉinu. Avion se ne da al raslinje pobjeĊuje. Stoji avion uspravno ko kriţ al stomak mu još srebren i sjajan. Nema pola ljevog krila i rep mu se zabio u pijesak. Morska trava i cvijeće izviruju iz pilotske kabine i kroz prozore ko da su tu u stvari biljke putnici. Rakovi se ustrĉali oko aviona. Dio mene bi da poleti tamo i vidi da iza vrata ne leţi pravi kostur a dio mene bi da sjedne na sjedište i ĉeka da se avion oslobodi i uzleti, da odleti odavde. Raslinje zašušti i granje zakrcka ko da divlji vepar prolazi kroz šiprag. Kad se okrenem vidim oko mene šest sedam osam rastafarijanaca, svi do jednog u bijelom. - Šta sad koje pizd...

Bum-Bum Ja zavrištim izglasa. Joooj! Nenenenenenenenene! vrištim ja al se ništa ne ĉuje jer usta mi zapušena a ne mogu jezikom krpu izgurat i krenem da povratim al ne mogu pa ni tamo ni vamo i gušim se i kašljem. Josey Wales povuĉe moj vlastiti dţemper kojim su mi oĉi svezali al ne vidim neg bateriju i sjenu nekog ĉovjeka i sjenu drveta što izgleda ko velika ruka dţina izrasla iz zemlje al sve mutno. Mrak je i ja bi pobjego al vezane mi i noge i ruke. Ne mogu nego skakutat, a onda zaĉujem kako se Josey Wales smije. Ne vidim ja njega, samo ĉujem da se smije. A onda klimne i izaĊe iza drveta pa vidim da je ĉovjek a ne sjena. A Plaĉko me i Tony Pavarotti zgrabe i podignu a ja ne mogu ništa, ni da ih udarim, ni da ih štociram, ni da ih zbodem, ni da ih nogom spucam, samo ih gledam bijesno, gledam ih ko nedovambog da mi onaj pizdun Isus Hrist dadne supermoć za koju se molim još od svoje dvaneste. Daj da ih uţarenim pogledom nadvoje prepolovim. Isuse! Isuse! Oni me zgrabe i podignu pa zamahnu jednom dvaput i na tri me puste i ja padnem na stomak pravo ugrob i zaronim licem ublato. Blato mi uljepi desno oko i peĉe me i boli i nema šanse da ga treptanjem izbacim. Ja se prevrnem a oni me samo gledaju ozgor a Josey Wales mi se cereka u lice a meni u ustima okus povraćotine i kamena i neeeeeeeeeeee neeeeeeeeeee neeeeeeeee ruka mi izgori a koţa neĉe da se raspukne! Neće koţa da se raspukne! Neće koţa da se raspukne da krv iscuri i olabavi konopac da mi ruke oslobodi. Plaĉko de me upucaj, upucaj me molim te samo me upucaj, upucaj me zlobna pizdo prokleta, upucaj me! Upucaj me! Josey doĊe do ivice i popiša se na mene. Meni ruke za leĊima i ĉujem crve i mrave ĉujem mrave oni će gristi a Pavarotti već puni grob neeeee neeeee neeeeeee pljušti blato pljušti zemlja ja se batrgam batrgam batrgam metar i po ne dva metra pod zemljom ustat ne mogu ne mogu ustat a blato i zemlja i prah prahu i kamenje kamenju jedan mi kamen razbije nos a jedan spuca u oko i prste na nogama više nemam i neeee glavom to pometi sklanjaj to sklanjaj prašinu puši što jaĉe moţeš puši što jaĉe moţeš puši što jaĉe moţeš puši što jaĉe moţeš ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne puši što jaĉe moţeš al ne mogu usta mi zaĉepljena Isuse Supermene Spajdermene Kapetane Ameriko zagledaj se u njih i supermoć će doć supermoć će doć i nemam više malog prsta i vuĉem i vuĉem i vuĉem i vuĉem konop preko patrljka malog prsta i oslobodim se! Slobodan! Al zemlja pljušti i sve više zatrpava i ne mogu gore pogledat al ĉujem da kopaju i ubacuju zemlju i zemlja i zemlja i kamenje pljušte po ĉelu, ne uspijeva mi superpogled tak tap zip zuuuu zuuuum zuuuuuuuum bum skontaju oni i zezaju se al vidi mogu odšutat zemlju s dvije noge istovremeno šutiram zemlju ko fudbal, ko što nikad niko fudbal šutiro nije vidi vamo ja sam opasan opasan sam i umoran umoran umoran a zemlja idalje pada mokrija i teţa ko da me Bog sam gura dole ne ne jok jok - zemlja mi u ljevom oku ne mogu oko zatvorit ni trepnut Plaĉko se smije još zemlje još ljudi još još još se mrdaj! Mrdaj! Mrdaj! Mrdaj stopala stopala zaglavila i onda kamenje! Kamenje! Kamenje na sve strane a strana nema samo zemlja okreni se okreni se okreni se i šćućuri se ko beba šćućuri se da imaš zraka trebo sam jebat neku ţenu ako i onu kod koje ţivim ne ne nju neku curu onu curu dvije kuće niţe neku bijelu curu ĉarlijevog anĊela roznu piću pica je roza vidjeo sam u tatinoj tajnoj knjizi

124

pod krevetom koju je vadio kad misli da spavam pa stenjo muškim stenjanjem isuse evo mi se digo mogo bi zemlju jebat moram jebat zemlju jebiga jebi jebi oću picu neću picu jebi jebi jebi pogni se naprijed i trljaj piĉku i podigni joj šupak pa uvali kurac unutra ga stegne ko da ti je komad dţigerice obmotan oko kurca velikog ko tatin kad jebe kurvu od moje matere zguza a nju briga ko spava a ko ne spava i kad se ona podigne tatina kita ko motka od zastave i smiĉe se ona i smiĉe al nikako da se smakne al ona i neće da se smakne pa se opet natakne i kevće ko štene pica kita muda muda a ja svog tatu nikad nisam vidio golog i nikad nisam vidio da mi jebe majku ko zna ko je to bio moţda Šaljivdţija al nije on je peder koji muškarce tjera da mu puše kitu pa ih onda upuca namrtvo i nikad ja ne doĊoh do Kube ni do Barbadosa i nikad S ne skinuh s prsa Supermenu a ni plakat ne mogu na ljevo oko tolko mi je puno zemlje i dišem samo plitko ne mogu duboko zraka nema zraka nema zraka nema više ne ĉujem da na mene pada nova zemlja samo je mrak i vlaga i teţina, zemlja teška i više ne mogu ne ne ne ne ne ne ne dosta dosta diši diši plitko štedi štedi šta? Kop kop kop kop bac bac bac umireš umireš umireš ubijete me brzo nema ţivota nema umireš umireš umireš udahni još jednom nemoj sav zrak potrošit zrak je mokar i teţak i ĉvrst ko da mi neko stišće nos neĉija mi je ruka preko nosa ko da mi je neka ruka preko nosa ah ah ah ah ah hhhh hhhhh Isuse! Isuse! Isuseeeee samo jedan udah udah udah 1 udah 2 udah 3 udah diši do do do do peeeeeeeeet udah šest udah se se se se sedam osam uuuuuu daaaaah khhhhhuhhhuh hhuh hhuhh diiiiiii šiiiiiiiiiiii uuuuuuu daaaaaah kh hh hhh hhhhhh h h h h h h devet! Deeeeeeeeee veeeeeeet khhhh khhhhhhhh khhhh khhhh hhhhhhh hhhh h h hhhh h tata ne tata ne ţuta vatrogasna kola nego crvena ta ţuta nisu prava ne tata ne tata. Oću kisko i lolli i tootsie i sva lizala oću i ljubiĉastu bojicu i crvenu isto a oću i roznu ne ne roznu neću rozna je za curice ţvake hubbabubba zato što se ne ljepe ako i najveći balon napušeš najveći najbalonskiji ringe ringe raja došo ĉika joj jao joj jao paja...

Sir Arthur George Jennings Bog zemlju postavlja daleko od nebesa jer ni on ne podnosi smrad mrtve puti. Smrt nije lovac na duše i nije duh, smrt je vjetar bez topline, bolest koja se prikrada. Ja ću biti tamo kad ubiju Tonyja McFersona. Biću tamo i kad dom za stare Eventide nestane u vatri i dimu. I niko ni ne pokuša da se spasi. Ja ću biti tamo i kad djeĉak ţiv sahranjen preĊe na ovu stranu a i dalje misli da nije mrtav i poći ću za njim kad krene do kuće onog Pjevaĉa regea. Ja ću biti tamo i kad doĊu po zadnjeg preostalog u ruševinama starog grada. Kad trojicu stigne nezasluţena kazna. Kad Pjevaĉ u Pennsylvaniji zapleše na svom nemrtvom noţnom palcu pa padne i dredloksi se spuste pa polete na sve strane. Umirući mogu vidjeti mrtve. To ti ja sada govorim ali ti ne ĉuješ. Vidiš da te pratim, pitaš se zašto ti djeluje da kad hodam zemlju ne dodirujem iako eto hodam iza tebe, iza njih? Oni su te pratili sve do ovog mjesta gdje se dodiruju moĉvara i more, ali ti to nisi primijetio sve dok te nisu okruţili, tik uz još uvijek sjajni avion u kom leţi mrtvac okruţen vrećama bijelog praha. Bilo ih je sedam a ti si pomislio da su jahaĉi iz Otkrovenja a zapravo su samo ljudi s kratkim sabljama koji su namirisali tvoj strah, ljudi koji te uopšte nisu progonili, nego su ĉekali da se naĊeš gdje treba. Vidim da me ti vidiš. To za tebe nije nimalo dobar znak. Probudio si se s tim na sebi, s demonskom pljuvaĉkom zgrudvanom na licu kao da te neko drţao za noge i glavu ti umoĉio u ţelatin. Nešto si uspio skinuti i mislio si da je sve bio san, ali to je već prodrlo u tebe, udahnuo si ga kao riba. Ti i onaj djeĉak ţiv sahranjen i svi ostali koji nikad neće primijetiti da sad spavaju na leĊima. Ovaj mi bijelac nikako nije jasan, ama baš nikako misliš ti. Ja te slijedim kao udovica u pogrebnoj povorci. Hlaĉe ti se zakaĉe o napola zakopanu stijenu koja ti podere lijevi dţep. Ovi te ljudi vuku kao ribu i svaki put kad cimnu zategnu ti omĉu oko zglobova. Vuku te već kilometrima a ti se sve vrijeme uvrćeš i izvijaš no zadnji put si ostao na trbuhu a tako se oštrina kamenja osjeti više i stijene ti po trbuhu usijeku linije, a jedna ti nazubljena crvena razvali desno koljeno. Vukli su te neznanim putevima, zaboravljenim stazama, puteljcima zaraslim korovom i skrivenim rijekama, kroz špilju za koju znaju samo mrtvi robovi a koja vodi duboko u Kingston. Samo te jedan od njih vuĉe bez pretjeranog napora; on nikad ne trza nego te tegli kao da si jastuk pun perja, spuţve i zraka. Nisi mu teţak ni trena: niko mlaĊi od dvadeset nikad nije teţak. Dok marširamo, ja nastojim u znak poštovanja pognuti glavu, ali kad god kimnem glavom ona se svali i vrat mi pukne. Ti se opet

125

prevrneš i mokra ti trava izgrebe lice. Vrištiš već kilometrima ali se vrištanje ne ĉuje; ali ja sam tu da slušam. Rastafarijanski osvetnici, svi u bijelom, tuknu na dim gandţe i ţeljezo u krvi. Sedam muškaraca koji nemaju šta reći, sedam muškaraca; jedan te na konopcu vuĉe kroz šiprag, uz brdo pa niz brdo, pa kroz dolinu, pa uz drugo brdo, a krvavi mjesec ne haje. Pitam se kako im u svemu ovome hlaĉe ostaju tako bijele. Trojica od sedmorice zamotali su glavu u bijelo, poput ţena u nekim afriĉkim plemenima. Ti me vidiš. Nadaš se da ĉitam iz oĉiju. Što je istina i baš ih briga što se ja valjam i lice i nos i usta mi puni zemlje i trave a trava gorka gorka gorka jebiga sad Ċe idemo Ċe oni idu lice će mi se skroz odguliti i glava će mi bit ko krvavi mjesec, a mjesec krvari i trava mi na svakom koraku reţe koţu a oni se svi kreću kroz grmlje ko da ne hodaju po zemlji niko ne hoda svi hodaju po ovom zraku lebde kroz grmlje a grmlje sijeĉe li sijeĉe joj. Ali ti nisi onaj koga ja ĉekam. Pomislio sam da jesi zato što sam na tebi osjetio njegov miris, slabašan doduše, ali ipak sam pomislio da je to on, dok te nisam ugledao. Još će mnogi morati da pate. Još će mnogi morati da umru. Dok te vuku kroz šiprag, ovi ljudi ne pjevaju nikakve pjesme. Moja je koţa bijela poput njihove odjeće, ali ja na sebi odjeće nemam. Ti nikako da odustaneš od pokušaja da vrisneš. Sve se pitaš jesam li i ja s njima ili ne, i da li me oni vide ili ne, i da li je sve ovo stvarno ako ja nisam stvaran; pitaš se ti da i ova povorka prema smrti nije samo metafora za nešto drugo. Ali rijeĉ metafora ti nikad nisi ni ĉuo. Ali zato ti moţeš nešto što ja nisam mogao. Moţeš shvatiti muškarce koji su došli po tebe. Nakon svih ovih kilometara što te vuku, moţda si razluĉio id i superego, um koji zna šta si zasluţio i srce koje to nikada neće prihvatiti. Jer za slamku se hvata upravo iracionalna strana ĉovjeka, ona pokušava sve samo da preţivi, ona usred pada s balkona grabi grudve vazduha i oĉekuje da mu Bog kroz njih pruţi oslonac. A ja onog ko me je ubio ne mogu shvatiti. Ti me gledaš, i ĉak i u mraku vidim kako bijesno trepćeš crvenim oĉima. Eno ga tamo. Gleda on mene i njih. Maršira iza nas, ljeva desna ljeva desna, dosta koraka iza njih, a i njih i mene i nebo gleda ko da plaĉe, al s njima ne priĉa, pomagaj pomozi pomagaj ubistvo policija stani nemoj mi tu hodat ko da ne vidiš krv i ko da nisi svjedok. Ne znam ima li to više smisla nego to da je on bijelac pa bijelĉe zar nemaš ništa reć? Zavrišti trĉi vrati se s puškom vrišti trĉi nemoj mi tu samo hodat i gledat kako te gledam dok me oni vuku kroz grmlje a ja se opirem ne okrenem se na leĊa grmlje ispod mene konop me oko ruku reţe opet se okrenem na stomak nemam leĊa ni boka ni trbuha i vidim njih dvojcu ne trojcu ne ĉetvorcu mora da smo na nekom brdu jer me konop jaĉe zateţe i boli a onaj bijelac gleda al mu onda glava nestane i ja ništa ne vidim jer grmlje visoko a trnje jebeno bode isuseeee bijelca sad nema al se onda vrati vidim ga opet skroz iza nas al nema mu glave, ne, nije da je nema nego se klati ko da nema vrat a onda podigne ruke i šta ono radi? Priĉvrsti sebi glavu na ramena Isuseee Hristeee, taj pizdun nije ĉovjek već sablast al izgleda ko ĉovjek al oĉi mu nisu uţgane a ja sve idem kroz grmlje zaglavim stani ne vuci stani ne vuci vrištim ja al ništa se ne ĉuje stani ne vuci i on prestane vuć a dvojica priĊu ne nemojte me udarat i onaj drugi me nagazi zboka nemoj me šutnut on me samo prevrne a obadvojca su raste i dredloksi im ţivi ko zmije, nema dimke, nema zmija a obadvojca u bijelom i obadvojca drţe maĉetu u ljevoj ne nego u desnoj ĉelo mi puca nemojte me sasjeć nemojte me sasjeć molim vas a hladno mi Ċe treba da mi je mali noţni prst onaj ljevi, ne nego desni a ţena mi plaĉe ona sad plaĉe ne nego je našla drugog da se o njoj brine tapizdunska kurvanjska kuĉka ne nego plaĉe i traţi Joseyja Walesa da pita Ċe mi je ĉovjek? Šta si s njim uradio? Josey Wales i nju mazne jebe je jebe je jebe pa i nju izludi il joj dadne pare ĉuješ ti to? I ja imam ţenu Judu bijelĉe, i ja, a onaj me rasta u bijelom šutne i otkotrlja iz grmlja a mjesec bijel ne krvari više a zglobovi mi jebote izgoriše i oni me sad izvaljenog na leĊa vuku preko stijena sijeĉe reţe struţe pantole mi se zakaĉe a oni vuku li vuku stanite stanite stanite oni vuku deru cijepaju vuku me uz brdo i pozdravi se sa zadnjicom pantola sad me vlaţna trava reţe direktno a bijelca nema oni me vuku glava mi drmne na asfalt oni me prevuku preko tog puta grebe stanite stanite stanite šljunak mi se zabija u zadnjicu šljunak mi se zaglavio ţulja i ţulja zadnjica mi mokra, zadnjica mokra i krv znam da je krv onaj ljepljivi ţeljezni zadah krv je bijelĉe krv to je pravi odgovor Ċe si sad pizdo? Oni me vuku preko ceste u grmlje i opet uzbrdo Josey Wales će me ubiti Josey Wales o moj Boţe Isuse Hriste Isuse Hriste Gospode Isuse ne umire mi se gospe tata Isuse joj Isuse neću da umrem bijelĉe vrati se bijelac je Isus ne ma što sad šutiš i ništa ne govoriš vidi i njemu krv niz lice curi. Previše ja priĉam. Ja sam ĉovjek koga niko ne sluša. A i ti ćeš uskoro biti. Vuku te uz dosad

126

najstrmije brdo, tijelo ti lomi granje i drobi lišĉe i ĉak se i ja pitam zašto mjesec ne odabere stranu. Dovuku te na stazu uz šumeću rijeku; ovo mi mjesto budi uspomene ali nisam siguran da su moje vlastite. Nekoliko minuta te vuku tom stazom, pa stanu. Ja gledam naprijed dok se ti pokušavaš iskobeljati da uĉiniš to isto. Kad ugledaš ono što ja vidim, ta će ti krpa skoro ispasti iz usta. Ĉitav niz rastafarijanaca, kao ograda, kao utvrĊanje; uglavnom su u bijelom, poneki u bojama skrivenim mjeseĉinom, ali svi stoje jedan do drugog, rame uz rame, i u rukama drţe kratke sablje i noţeve a, koliko vidim, preko leĊa im vise mitraljezi. Ĉovjek do ĉovjeka, dokle god pogled seţe udesno i dokle god seţe ulijevo, niz se tako proteţe da nestaje iza brda ali se oĉito nastavlja. Niz muškaraca okruţuje planinu koja mi djeluje poznato, ali je se ne mogu sjetiti. Ne mogu prestati da ih gledam. Na tebe zaboravim. DoĊe mi da potrĉim oko brda da vidim prekida li se ikad ta linija ali znam da se ne prekida. Zapeĉatili su ovaj vrh planine od ostatka zemlje. Ali propuste onih sedam rastafarijanaca koji te vuku. Niko nikad ne progovori, samo ti prigušeno vrištiš. Oni te odvuku stazom, nekih petnaestak metara, a onda skrenu, svi zajedno, kao kad jato ptica iznenada skrene. Šiprag sad doseţe visinu struka, puta nema, ali oni izgleda znaju gdje idu. Ja ugledam drvo prije nego ti. Oni stanu. Onaj koji te vuĉe pusti konopac a druga dvojica te uhvate za ruke. Postave te na noge ali ti se skljokaš kad nad sobom vidiš ono drvo. Oni te zgrabe prije nego što padneš. Saĉekaš da te puste pa pokušaš odskakutati. Niko te od njih ne slijedi, niko ne diţe uzbunu, naprosto ĉekaju da padneš. Onaj krupni, koji te dotad vukao, podigne te za pojas i ti se naĊeš u zraku. Nosi te kao lutku. Samo jednom ĉovjeku na ovom brdu ponestaje vremena. On te stavi na mjesto. Omĉa je već bila postavljena. Već je ĉekala. On ti je pokuša namaći na vrat ali ti se otimaš, trzaš lijevo i desno, gore i dole, vrištiš u onu krpu. Migoljiš se, treseš, okreneš se i pogledaš u mene. Ĉak i u mraku vidim kako trepćeš. Vrištiš ti nekoliko minuta ali samo ja znam da na mene vrištiš. Onaj te krupni rastafarijanac jednom rukom drţi za vrat a drugom ti namiĉe omĉu. Steţe. Mislio sam da će te postaviti na bubanj i naprosto ga šutnuti; ode ti ţivot na doboš. Ali vrat ti je u omĉi na kraju konopca prebaĉenog preko jedne debele grane; drugi kraj konopca drţe u rukama dva rastafarijanca, i povlaĉe. Pitam se da li i tebi djeluje opsceno to što su oni pri tome tako mirni, kao da se radi o nekom svakodnevnom poslu. Neće biti zadnjih rijeĉi. Pitam se da li ti sad plaĉeš. Pitam se da li se nadaš da će Pjevaĉ nekako ĉuti tvoju molbu za oprost. Ali ovo treba da znaš. Ovi što su ţivi, oni nikad ne slušaju.

127

SHADOW DANCIN' 15. februar /veljače 1979.

128

Kim Clarke Kad god uĊem u autobus, u nekom trenutku me uhvati osjećaj da je autobus miniran. Stvar je u tome što uvijek mislim da će eksplodirati negdje pozadi i zato uvijek sjednem naprijed. Kao to bi me spasilo. Moţda je to zbog bombardovanja onog londonskog restorana u februaru - kad već ne znam koliko mjeseci nisam gledala vijesti a kad ukljuĉim TV, imala sam šta i vidjeti. Chuck kaţe previše se sekiraš, srećo, ne znam ni zašto ulaziš u autobus. Isuse Hriste kako mi srećo ide na ţivce, mrzim tu rijeĉ i ne podnosim, trznula bih pištolj i skokala je, zbog ĉega me on još ĉešće tako zove. Kaţe da hoće da vidi kako podiţem obrvu, što on kao vidi prije nego što ja skontam da to radim. Chuck dakle kaţe pa srećo ne ulazi u autobus ako mrziš da se guraš ko sardina. Ja mu ne kaţem da to nije ono što mrzim. Ja to lijepo u kostima osjetim, osjećam kako se sve više ispravljam dok hodam prema kući . Ima nešto u tome, ići kući pješke. Volim da me ljudi vide dok hodam ka toj kući, ali ne volim da me gledaju. Zato što me ne vide kao mene, nego kao ţenu koja ide u onu kuću kraj plaţe, kuću što izgleda kao istrgnuta iz Hawaii Five-O. Ta kuća djeluje kao da joj tamo nije mjesto i svijet će se garant pitati što li ova crnkinja misli da ima razloga da tamo ide onako visoko uzdignute glave, kao da je kuća njena. Najprije će me vidjeti kao neku ţenu koja tamo ide po pozivu i koja će ujutro iz te kuće izaći bogatija za koliko već misle da mi je tarifa. Onda će me vidjeti kao onu ţenu koja tamo odlazi dosta ĉesto i mora da se onom bijelcu dobro osladila, ili je bar dovoljno diskretna. Potom će me moţda vidjeti kao njegovu ţenu koja odlazi u svaka doba. Potom će vidjeti kako odlazim i vraćam se noseći papirne kese s namirnicama; moţda ima neke veze s kućom, moţda je neka posluga? Onda će vidjeti da izlazim i vraćam se u nekoj bezveznoj odjeći, ili idem na dţoging što je najnoviji fazon bijelaca u Americi, i tek će tada pomisliti moţda ona u stvari tamo ţivi. Ona i onaj bijelac. Ne, nego onaj bijelac i ona. Dobro veĉe i vama, gospodine Guram-ova-kolica-što-mogu-sporije-jer-volim-da-zabadam-nos-u-tuĊa-posla - de produţi, mister. Prošle sedmice sam slomila potpeticu na ovoj cesti - ma kakva vraţja cesta, obiĉna staza, uzbrdo pa nizbrdo, do oniţe litice nedaleko od plaţe gdje ne bi poţelio ţivjeti niko osim neko kao Chuck. I moţda Errol Flynn. Chuck. Na ovo ćaknuto mjesto dolazi ĉak i Ĉak, rekla sam kad mi je prišao u baru Mantana‟s gdje dolaze svi apatridi i ljudi koji rade za Alcorp Boksit, zato što je to jedino mjesto gdje te okus hamburgera ne tjera da pomisliš da Jamajĉani stvarno vjeruju da je osnovni sastojak hamburgera ham, biva šunka. A pri tome je ĉak skinuo šešir, kao neki kauboj, i rekao: Zdravo da si, ja sam Chuck. Siguran si da nisi Bili iz Prodaje koji me tako zdravodasicnuo nema ni tri dana? To sam pomislila, ali nisam rekla. Chuck. Kao Chip, Pat, Buck ili Jack. Oboţavam ta nokautska ameriĉka imena što zvuĉe kao pita od jabuka i laka zarada; izgovoriš ih s tako malo truda, u jednom dahu, i to je to. Kad ĉuješ: aha, zdravo da si, šta se dešava curice, najednom osjetiš potrebu da kaţeš: ţalim, nisam od lokalnih dama koje ispod haljine ne nose gaćice da vam olakša stvari, ali zahvaljujem na viskiju koji nemam namjeru popiti. Ne znam šta ĉešće preţivljavam, ono odbrojavanje silnog vremena i svoĊenje sati na minute dok u Mantana‟s ĉekam NjEGA, ili ono kad je Chuck rekao zdravo da si a ja pomislila: dobro eto, moţeš i ti posluţiti. Kuća. Pazi se, gospoĊice Kim, nazivaš ovo mjesto onako kako ga ne naziva ni Chuck. Sad ću ući u dnevnu sobu razmišljajući o eksplozijama autobusa i reći: Chuck, a on će reći: Aha, srećo? Šta se dešava, srculence? i ja ću se osjetiti sigurnom kao zec u zeĉjoj rupi. Što naravno nije istina. Nego samo glupa pizdarija iz glupe knjige, za Boga miloga, Kim Clarke, prestani više dumati. Zadrţao se na poslu, obiĉno do ovih doba doĊe kući. Ja do ovih doba obiĉno napravim veĉeru, kakvu pizdariju s kojom se mogu izvući kad nešto smislim u letu; sinoć je rekao: Prokletstvo, srećo, nisam znao da u jamajkanskoj riţi ima bibera. Vidi gdje te dovelo to usrano razmišljanje, eno ti opet onih galebova pod prozorom. Sad sam ona ţena koja ţivi pokraj galebova. A galebove mrzim. Svako veĉe te male kurve kljoknu svoje usrane guziĉice kao neţeljeni gosti i preuzmu moju vlastitu prokletu terasu govoreći makni se ţenska terasa je sad naša. Nemam pojma zašto stalno dolaze kad vani nema nikakve hrane a ja ih ni u snu nikad ne bih hranila. A glasni su dozlaboga i neugodni a odlete samo ako ugledaju Chucka. Ja ih brinem kao lanjski snijeg. Znam ja šta oni misle. Misle mi smo ovde došli prvi, davno prije no što si se ti tom bijelcu uvalila a mi smo ovde bili i prije njega. Dernjaju se ko da znaju nešto o meni - mrš odavde da vam moj Amerikanac Chuck ne bi trznuo svoju ameriĉku pušku jer onda nećete ni znati šta vas je snašlo a on će vam smjestiti olovo u glavu, jel vam jasno? Isuse

129

Hriste, otkad ja gledam crtane? Danas ću voljeti njegovu kosu. Zamišljaću mu kosu i kako mu kosa nikad nije smeĊa samo u jednoj nijansi i kako mu kosa blizu obraza pocrveni i kako on voli vojniĉki kratku frizuru ali pušta kosu otkako sam rekla dušo ti bi baš bio lijep gusar, uvjerena da će ta izjava nestati odakle je došla, ali njemu se svidjela i tako je on sad moj seksi gusar - nikad ja njemu nisam rekla da je seksi. Biće da je sve to zato što sam rekla dušo. Seksi. Seksi je John - kako se ono zvaše? Kako se ono zvaše? Dukes of Hazzard, general Lee, ne ovaj smeĊokosi koji je tip muţa, nego onaj dţonasti, koje sranje jebemti, lik se stvarno zove John. Seksi. Luke Duke koji sklizne niz gepek ubacujući u auto jednu nogu dok niz drugu uguruje svog pitona; ma vidi li to ijedna ţena osim mene? Kim Clarke, perverznjakušo, gaduro jedna! Nikad ne nosi gaće, taj John. Schneider. Ove sedmice se Dukes of Hazzard prikazuje preko satelitske antene; jedina satelitska antena za koju znam je ona velika ispred TV stanice JBC tamo u Kingstonu, ali Chuck je odluĉio da drugu stavi na svoj krov. Da, danas ću misliti na to kako volim to što on pušta kosu. Juĉe sam voljela to što uvijek skida šešir kad uĊe na vrata: da gĊo. Na bilo koja vrata. Dan prije toga voljela sam to što me zove Miss Kim kad god ga najašem dok se jebemo, a zapravo mi se to ne sviĊa, uopšte mi se ne sviĊa; mislim to s Miss Kim a ne s jebanjem, ali sviĊa mi se što se njemu toliko sviĊa, a što i ne bi kad ga crna kuja konaĉno natjera da poludi - mora da je priĉe o Jamajĉankama ĉuo bar dvije godine prije nego što je podnio svoj tehniĉki nacrt i svoju nadrkanost. Amerikanci nadrkanost zovu ukrućenošću, što je diskutabilno. Ali ne. On je mio. Ĉovjek je mio, i fin i kultivisan, i podigne me kao da sam od papira a ruke su mu divne i njeţne i podigne me, smiješeći se, na kuhinjski pult, pa onda kaţe hej srećo jesi li me poţeljela? a ja više no jednom pomislim: da, jesam, poţeljela sam te zato što kad tebe nema ja ovdje ostanem sama s mislima a razmišljanje me uţasava, mrzim jebiga kad odem doĊavola. Razmišljanje prepusti Chucku. Preseljenje prepusti Chucku. Odluku o tome šta da se nosi a šta da se ostavi prepusti Chucku. Drugi dio ove misli sviĊa mi se mnogo više nego prvi i joj- isusehristeevosranja. Ma stani, ovo je auspuh. Ovo je eksplozija iz auspuha. Isuse Hriste, Kim Clarke, diši. Udahni, izdahni, udahni, izdahni, udahni, izdahni. Ovo je treći put da se nazovem Kim Clarke a da prethodno ne mislim na to da se trebam nazvati Kim Clarke ili da, nakon što to izgovorim, ne razmatram ĉinjenicu da sam se nazvala Kim Clarke. Ĉak je i ovo razmišljanje o Kim Clarke u funkciji dosezanja taĉke u kojoj više ne moram razmišljati o tome, a ni o onom drugom imenu. Jebo tu drugu osobu. Vidiš? Kaţem jebo kao Amerikanci, kao Chuck koji još uvijek govori mišamunjegovog - tako ljupko. Chuck i njegovo jebo majku svoju svaki put kad ponedjeljkom gleda ameriĉki fudbal; sve je jebo majku svoju za ovo i jebo majku svoju za ono ili to se zove široki napad, jebo majku svoju. U toj igri niko ne koristi noge, ali njima je to svejedno nogomet. Oduševljava me kako se Amerikancima moţe da bilo šta proglase neĉim kako se god njima ćefne, i koliko god bilo oĉito da to nije to. Kao na primjer to da nogometom proglase utakmicu u kojoj niko nikad ne dotakne loptu nogom a koja nikako da završi. Kad me zadnji put natjerao da presjedim kroz ĉitavo to sranje, rekla sam mu dušo ovako dugo ne bi trebalo trajati ništa osim seksa, na šta me on nazvao svojom seksi droljicom. Ni to mi se nije nimalo svidjelo; ali to je samo jedna od dvije stotine grešaka koje muškarci svakodnevno poĉine sa ţenama s kojim ţive, a mene je to nagnalo da se zapitam s koliko se on ţena zapravo seksao. Mislim, on uopšte ne izgleda loše. Ne, ne da ne izgleda loše nego je zgoĊušan. Ne, nije ni zgoĊušan nego je zgodan. Ovako, trenutno ima bar tri hiljade Jamajĉanki koje me vjerojatno mrze zato što sam s njim. Pizde, ja imam ono što ţelite. Ja, Kim Clarke. DoĊite po njega ako ste frajeri. Ĉista laţ. Pouzdano znam da Jamajĉanke ne traţe bijelce iz inostranstva. Većina ih ne moţe ni zamisliti kako bijelci izgledaju goli. Misle da je bijelac sav u jajima a ništa kita, što samo dokazuje da nikad nisu gledale plavi film. Dok dolaziš kući po suncu u tri popodne, Montego Bay izgleda kao Miami ali, Kim Clarke, ti nikad nisi bila u Miamiju. Ali ipak, dolazeći kući, dolazeći kući se nadam da tamo neću zateći Chucka. To je bilo pregrubo reĉeno. Neumjesno, rekao bi on, a zadnjih dana to ĉesto govori, što me tjera da pomislim da je sve što izgovorim neĉim ukaljano. Ali ne bih sad o tome

130

da razmišljam; trebam malo vremena samo za sebe. I evo me opet! Tako dugo govorim kao pokondirena Amerikanka da ĉak ni u vlastitoj glavi ne mogu da ne zvuĉim kao Jenkijevka. Razbistriti misli, molim! Ako se i nadam da on nije tamo, to je zato što ţelim da sjedim na sofi i da, dok na TV-u gledam Wok with Yan, slušam vlastito disanje, što bih da malo odmorim mozak od svega. Jer ovaj ţivot, ovo hodanje, ovaj govor, ovo sijelo u prostoru koji još uvijek nije moj, sve je ovo jebeno teška rabota. Samo je postojanje teška rabota. Ma nije ni to. Nego je naprosto ţivot jebeno teţak. Psujem ja s vremena na vrijeme. Jel svi ovi galebovi ĉuju šta ja mislim? Jel zato stoje ispod prozora? Slušaju šta mislim i smiju se. Jel muhe i bube prenose pticama svoja saznanja? Moţda bi mi odrale i izjele koţu. Jebote mrzim te vraţje ptice. Jebote nemam pojma šta da radim s ovim ĉakizmima kojih sam prepuna u zadnje vrijeme. Ali to je zar normalno, u nekom trenutku muškarac zaţivi svuda po tebi. Chuck nije kod kuće. A kauĉ je vrlo udoban. Na kauĉu svaki put zaspim a na krevetu ne mogu. Noću uglavnom leţim na Chuckovim dlakavim prsima i slušam hoće li mu srce ikad preskoĉiti. Stvarno trebam oĉistiti ovu kuću bez obzira na to što odlazimo. Ĉak i ako odemo krajem mjeseca. Sve bih dala da smo odavde mogli već u decembru. Htjela bih bijeli Boţić. Godinama sanjam o bijelom Boţiću. Ne, zapravo sanjam o Boţiću daleko odavde. Što brţe odem iz ove zemlje bogu iza leĊa, to bolje. Kad je Chuck rekao da je iz Arkanzasa, ĉini mi se da sam ga pitala jel to blizu Aljaske. On je mene pitao jel to volim polarne medvjede ili drvosjeĉe. Šta god da to znaĉi. Poĉešala sam ga po trbuhu i rekla da ja već imam velikog medvjeda koga volim, ali njemu to nije bilo smiješno. Ĉudni su Amerikanci. Ne podnose male šale a smiješna su im najsjebanija sranja svake vrste. Eto me opet, opet razmišljam ko Amerikanci; sjebano sranje svake vrste - eto me mislim kao on. Danas ću voljeti njegovu kosu. Ţaleći ću na njegovu sofu i zatvoriti oĉi, i misliću na njegovu kosu. I šta da spakujem. A njima je više dosta, stvarno im je dosta ove komiĉne opere od vlade. Ĉudno, ova kuća je daleko od puta, odmah pored mora koje sve vrijeme grmi dok mi oni pernati bijeli monstrumi gaĉu pod prozorom, a ipak se i ovdje ĉuju zvuci saobraćaja. Kao sad ova prokleta sirena koja mi ne dopušta da mislim. Ali njima je stvarno više dosta, kaţe on da oni kaţu. Vrijeme je da otkaĉe ovo jebeno mjesto, rekao je njegov šef. Dosta više ove vlade i ovog Michaela Manleyja koji kompanijama boksita isisavaju lovu kao da već ne ĉine dovoljno za ovu zemlju. Jebiga, Alcoa je ovu jebenu zaostalu zemlju transformisala, nije da je baš ţeljeznice gradila ali je sigurno profitabilno iskorištena. A onda ostalo: škole, moderne zgrade, tekuća voda, klozeti, to je zapravo bio šamar posred lica, povrh svega što ĉinimo za ovu zemlju zahtijevati još i porez. A taj šamar posred lica bio je prvi pucanj koji svijetu objavljuje prelazak Jamajke u komunizam, pazi šta ti kaţem. Nacionalizacija je uvijek prvi korak; a zašto je ovaj jebeni narod ponovo izglasao PNP meni je, srećo, jebena misterija. To je rekao toliko puta da ovu malu tiradu recitujem gotovo doslovce, sa sve pobrkanim metaforama. A šta je s onim crnim jezerom koje ostavljate, koje je korisno samo banditima jer imaju gdje bacati leševe da se raspadnu bez traga? kaţem ja. Ponekad ĉak i njega moram podsjetiti da na metar od ove vagine postoji i mozak. Ali ĉak ni Amerikanac ne voli da je ţena previše pametna, tim više što je ţena iz Trećeg svijeta i on ima duţnost da je obrazuje. Ovaj je kauĉ mekši nego što pamtim. Od izbora je prošlo dvije godine. Jamajka se nije ni pomjerila, nije ni bolja ni gora, samo iznalazi nove naĉine da ostane ista. Zemlju ne moţeš promijeniti, ali sebe moţda i moţeš. Ne znam ko to misli. Da budem iskrena, ja sam s razmišljanjem završila. Kad god razmišljam, stignem ili do eksplozije autobusa ili do sebe koja sve gledam kroz nišan. Sranje, ovo se ja tresem, a ne kauĉ. Pardon, sofa. Prokletstvo, taj me ĉovjek stvarno mijenja. A ja se kao ponašam kao da mi se to ne sviĊa. No ne mislim da sam ga isfolirala. On na to gleda kao na neku vrstu pobjede, svaki put kad sa mnom ostvari neki napredak ali, ako ćemo pravo, sa mnom nikad nije daleko otišao. I opet zvuĉim pregrubo. Nadam se da ja nisam gruba. Ni ne sjećam se kako smo od zdravo da si prešli na to da me izvodi, što je njegov izraz a ne moj. Odgonetanje je opasna stvar. Tjera te da roviš po prošlosti, što je takoĊe opasno. Ako stalno roviš po prošlosti, suoĉiš se upravo s onim što te i natjeralo da kreneš naprijed. Sad mi stvarno nije jasno, ali kunem se da sam se na ovaj prokleti kauĉ nacalila s namjerom da ovo jebeno razmišljanje ukinem. Voljela bih da je on ovde. Blentaĉo, pa jesi maloprije poţeljela da nije ovde? Curo draga, nema tome ni pet minuta, bila sam s tobom i ĉula svaku tvoju rijeĉ. Ma je li ovo stvarno moguće? Je li zaista moguće ţeljeti da s nekim budeš sve vrijeme, ili bar većinu vremena, a istovremeno ţeljeti da budeš sam? Ali ne sad ovako sad onako, nego sve odjednom? Istovremeno? Sve vrijeme? Ţelim biti sama,

131

ali imam potrebu da ne budem sama. Kad bi bar Chuck bio od onih za koje vjerujem da to mogu shvatiti. Obiĉno samo ukljuĉim radio i pustim ga da ispuni ovu kuću; buka, ljudi, muzika, društvo koje ne moram pozdravljati i s kojim ne moram komunicirati, ali znam da je tu. Voljela bih da i s ljudima mogu tako. Voljela bih da ljudi mogu tako sa mnom. Gdje je taj muškarac s kojim mogu biti bez da osjeća potrebu da mi bude potreban? Nemam pojma šta priĉam. Potreba je jedini razlog što sam ovdje, u ovoj sobi, ovog momenta. Ne. Isuse, stvarno sam kuĉka. Danas ću voljeti njegovu kosu. Veĉeras ću voljeti sve zvuke koje on proizvodi u snu. Ono njakanje, ono zviţdanje kad mu se zaĉepi nozdrva. One polovne reĉenice. Ono mumlanje. Ono klap klap klap klap od hrkanja. Ono stenjanje. Onaj ameriĉki prdeţ. I ono doba noći, oko tri ili ĉetiri, kad odgovara na sva pitanja koja mu postaviš, te tako i znam da nije baš siguran u reakciju svoje porodice kad upozna ţenu kakva sam ja, ali mama mu je slatka da slaĊa ne moţe. Sve te zvuke znam zato što nikad ne spavam. Budna po cijelu noć, spava po cijeli dan, postoji naziv za ovakve ţene. Ovakve ţene nikad ne spavaju. I mi znamo da nam noć nije prijateljica. Noću se svašta dešava; noć dovodi ljude, noć te proguta. Noć ti nikad ne dozvoli da zaboraviš a donosi snove kojima te natjera da se sjetiš. Noć je igra u kojoj ja ĉekam, odbrojavam dok ne vidim da se kroz naš prozor probijaju ruţiĉasti traci pa izaĊem da vidim kako sunce izvire iz mora. I ĉestitam sebi što sam to doĉekala, jer se svake noći zakunem. Svake noći. Sinoć sam shvatila da bih mogla ubiti bilo koga, ĉak i dijete. Moguće djeĉaka. Za djevojĉicu nisam sigurna. Kad ne spavaš nije reĉeno da ne sanjaš; eto postoji nešto što mi majka nikad nije rekla. Prošle sam noći glat mogla ubiti neko dijete. Bila je neka kapija, sva zahrĊala, ali znala sam da moram kroz nju. Naprijed se moţe jedino kroz. Ko je to rekao? Morala sam kroz nju, umrla bih da nisam, razrezali bi me, noţem bi me razrezali sve od vrata do stidnih usana i sve bih vrijeme vrištala; a samo sam trebala proći kroz tu neku jebenu kapiju. A na kapiji stoji dijete, jedno od onih kakve viĊaš u filmovima a nema šanse da skontaš jel djeĉak ili djevojĉica. Moţda je dijete bilo bijelo, ali bijelo kao posteljina a ne kao koţa. I sve sam vrijeme gledala bijeli budilnik koji samo što ne otkuca dva ujutro, i ĉetiri zida oko sebe, i dva ostakljena prozora, ĉak i ono nebo vani, ali vidjela sam i kapiju; ĉula sam kako Chuck hrĉe ali sam lijepo vidjela i ono dijete, a kad sam pogledala dole, umjesto svojih stopala ugledam rašĉereĉeno meso. Istrošila sam vlastita stopala. I ţeljela sam kroz tu kapiju, ali put mi je prijeĉilo ono dijete, ĉiji je pogled bio ne baš prijeteći, ali siguran i nekako uliziĉki; kurĉevit - Chuck bi rekao kurĉevit. A ja sam uzela noţ koji sam imala pri sebi, zgrabila to dijete za kosu i odigla ga sa zemlje pa mu noţ zabila u srce. Ali pošto mu je krv bila plava, nisam se osjećala krivom što noţ zabila opet i opet... Ali noţ je svaki put probijao koţu savijajući se u pravcu drugaĉijem od smjeranog, kao da je tijelo pretvrdo... a dijete je vrištalo i smijalo se i vrištalo, te mi nije preostalo ništa drugo nego da mu otcaparim glavu, i da je bacim. Prošla sam kroz kapiju vrišteći. Onda sam se probudila. Ali spavala nisam. Moţda bi trebalo da se okupam ili tako šta. Kad je Chuck krenuo na posao pitao je šta ja mislim danas. Bolje da mu ništa nisam rekla jer sam na kraju ipak izašla. Moţda da sad skinem ovu odjeću ili barem ove cipele? Ĉak i muškarac koji voli reći srećo, ja ti se ne razumijem u ta modna sranja razlikuje odjeću u kojoj se izlazi od one u kojoj se ode po hljeb. I ako svoju ţenu vidi u dobroj odjeći znaće da je pokušavala impresionirati nekog muškarca koji nije on, te da je moţda u tome i uspjela. Stvarno bih trebala skinuti bar ovu bluzu. Ili da legnem dok galebovi ne odlete odavde? Ako on nešto upita, moţda da kaţem da sam se za njega sredila, u nadi da izlazimo. Ali, srećo, vani nigdje nije sigurno, reći će on. Ĉak ni u Montegu. Ja ću reći da Jamajĉani Montego Bay skraćuju u Mobay a ne u Montego. Reći ću da mi se izlazi, da mi se pleše, a on će reći ali ja plešem bolje nego ti pa ću ja folirati da me to nije ubolo. Istina je da meni nit se izlazi niti pleše. Kad god mu to traţim nadam se da će odbiti. Ja ţelim samo da on misli da sve što se meni radi ja ţelim raditi s njim. Moţda on opet dovede kući prijatelje pa ću imati razlog da ostanem ovako obuĉena. Prošli put je s posla doveo ĉetvoricu - što niţe što više verzije sebe samog, ali svima je bijela koţa bila podjednako izgorena. Onaj je oniski plavokosi, glavu bih dala da se zove Buck ali zvuĉi isto kao Chuck, rekao dakle, ja ljepše skvo od tebe nikad nisam vidio. A ja se ovamo nerviram kad me Jamajĉani nazovu komadom. Veĉeras ću voljeti naĉin na koji spava. Leţaću i lizati dlake na njegovim širokim prsima i drţaću ga tako ĉvrsto da nema šanse da ode bez mene. To me podsjeti na jednu uspomenu, uspomenu na to kako ĉekam da mi sestra zaspi pa da zgrabim kraj njene spavaćice i smotam ga sebi oko ruke, da bi nas duh, kad doĊe da me odnese, obje povukao i probudio. Samo što ja nemam sestru. Sranje. Prokletstvo, voćko zvana aki, kako se ti naĊe poda mnom i kako te ja ovako umljeckah?

132

Ako sam ušla u kuću s cekerom punim akija a da se toga ni ne sjećam, nema treće: ili starim ili ludim. Stara i luda. Moţda luda i stara. Chuck oboţava aki. Stalno traţi znaš ono, dušo, ono kajganasto, ma znaš na šta mislim, ono što raste na drveću a još je pride i slatko. Te kupim dva tuceta od jedne ţene koja je na tranzistoru slušala nekog ameriĉkog propovjednika koji zvuĉi kao kauboj i sve vrijeme ponavlja da dolazi kraj svijeta. Znate li da su nam ovo posljednji dani? upitala me ta uliĉna prodavaĉica. To ne znam, ali znam da je ovo 1979. godina, rekla sam iako mi je u glavi bio Propovjednik, kako se znoji kao zajapureni vepar i pomjera tupe da maramicom obriše ĉelo. Ona nije bila zadovoljna odgovorom, pa me kaznila s dodatnih pedeset centi. Mislim da sam rekla: Znaš šta, ljubavi moja draga? Evo ti tih pedeset centi. Uzmi, jer će za nekoliko sedmica jamajkanske pare ionako sluţiti samo za brisanje guzice. To mi se sviĊa. Zvuĉala sam kao Jamajĉanka. S tom razlikom što ništa od navedenog nikad nisam rekla. Nema šanse da bih ikom rekla ljubavi moja draga. Ovo prokleto mjesto je pretiho a radio naprosto ne mogu podnijeti. Ne ţelim ĉuti nikakve vijesti. Vlastiti mi se ţivot ĉini mnogo sretnijim otkako ne slušam vijesti, ne ĉitam novine i ne gledam TV. Sretan liĉi na nešto što se moţe iznijeti i prodati. Naprosto neću da ĉujem vijesti i neću da mi ljudi išta govore. Sve mi novosti dolaze od Chucka a opet mi se ne sviĊaju. A njegove su vijesti nekako drugaĉije. On donosi vijesti o neĉijem odlasku. Njegovom odlasku. Našem odlasku. Da li je kupio karte? Trebaju li nama karte? Neće doći helikopter i odbaciti nas zraĉnim mostom, kao da smo u ratu? Da se spusti tu vani a Chuck da kaţe srećo, smjesta izlazi, nema vremena da išta nosimo, i bude istinski tuţan a da i ne zna da ja upravo za tim ţudim, da ne ponesem ništa, ĉak ni peškir, ama baš ništa što bi me podsjećalo na išta što ostavljam, jer jebo sve ovo, najozbiljnije, jebo sve ovo, ja bih da stignem u Ameriku kao što neispisanija tabla, bez ikakvih sjećanja na bilo šta što ostavljam iza sebe. Ja bih da nauĉim kako da na svojoj koţi ispišem nešto novo, i da ljudima koje nikad prije nisam vidjela govorim zdravo da si. I da se onaj helikopter ne spusti sve dok ne odemo negdje daleko, kao Buffalo, New York, ili Aljaska, negdje gdje nikad više neću ĉuti šta se ovdje dogaĊa. Nikada više. Valjda i na ovom jadu od radija ima nešto dobro. FM: više muzike, manje priĉe. Da je bar Chuck ovdje. On pleše mnogo bolje od mene, bruke i sramote crne rase. Bijelac koji dobro pleše - to je stvarno nešto. I izveo me u klub za našu godišnjicu - eto smo skupa već šest mjeseci. Htio je da proslavimo šestomjeseĉnu godišnjicu. I onda kaţu da su ţene pune klišea. Ali eto. Šesti mjesec je bio ples. Peti minĊuše. Za ĉetvrti je pokušao zgotoviti piletinu ali mu nije baš pošlo za rukom. Moja bi majka rekla Mila, to znaĉi da nije homoseksualac. Ne znam, ali ponekad Chucka ima previše. Rekla bih da mi se najviše sviĊa dok je na poslu. Ne. To nije istina. U ovom trenu mu volim kosu, a veĉeras ću voljeti kako spava. Kad sam ga ono upoznala u Mantana's, dotle je bilo došlo da mi je unutarnji glas govorio Boţe, šta je da je, molim te daj da bude odmah. Toliko mi je bila muka što mi je vazda od svega muka. Bila sam više no spremna za odlazak. Šef mi je tog dana spustio ruku na koljeno, ĉini mi se već drugi put? Ne, treći, i upitao me da li mi se sviĊa moje radno mjesto. I rekao da mu je jasno da je ovaj posao sve-ili-ništa, posljednje utoĉište. Kao da ja ne mogu bolje od prodaje bezvrijednog nakita u prehvaljenoj kulijskoj prodavnici koja sebe naziva Taj Mahal. Samo što ti, Kim Clarke, moţeš bolje malo sutra. Prihvatila si taj posao samo zato što si znala da oni ne bi ni sekunde razmišljali da potraţe nekog drugog. Montego Bay je naprosto morao uspjeti. Morao je, nije bilo povratka u Kingston. Na Kingston ni ne mislim. Hoću da mislim na Andyja Gibba. Koji je zgodan gotovo kao John iz Dukes of Hazzard. Andy Gibb: kosa, prsa, kosa, lanĉići, kosa, zubi, kosa, kosa. Osmijeh a la John Duke, kosa, farmerke, kosa curinska, I just want to be your everything. Ja bih samo da ti budem sve, veliki bijeli duka Lukea Dukea ispruţen niz lijevu nogavicu pantalona, Isuse Hriste, ţeno, mora da u Montego Bayu nema ţene s tako prljavim mislima. Ali nije na radiju samo “I Just Want to Be Your Everything”. Do it light, take me through the night, shadow dancin’. Znam ja šta hoću. Bar jednu noć da mi u glavi ne bude Luke Duke dok je Chuck u meni i na meni. Nisam to tako mislila. Jesam, mislila sam. Pametnije bi mi bilo da mu sad kuham aki. Voli ga za doruĉak. Neće imati protiv ni da ga jede za veĉeru. Misliću na to kako mi se sviĊa njegova kosa. Skontaće on, prije ili kasnije. Kim Clarke, misliš da si neka pametnjakovićka. Ali ovaj ĉovjek će to otkriti, ako već i nije. Jutros sam uzela deset dolara - što mi je rekord. Prošlog petka pet. A ĉetiri dana prije toga šest, ne - pet, ne ne, bila je jedna novĉanica od pet i dvije od po jednog dolara. Ameriĉke dolare nikad ne diram. Ĉuj, on će pomisliti da je to simpatiĉno. Koja to još ţena ne uzima pare iz muţevog novĉanika? Al ja mu još nisam ţena. Ja ću mu biti ţena. Ne, ti samo ţiviš s njim.

133

Tako se to radi u modernom dobu, ovo je 1979. Stvarno moram zgotoviti veĉeru. Nemoguće da zna. Mislim, ko još broji novac u vlastitom novĉaniku? Amerikanci. Svi su oni prošli kroz Mantana's. Bijelci, mislim. Francuz smatra da mu moţe proći da ti kaţe piĉko ako to izgovori piškoooo, jer gdje bi divlje seljanĉure skontale šta to on govori. Ĉim te ugleda, Francuz ti baci kljuĉeve pod noge govoreći: ti, parkiraj mi auto maintenant! Dépêchetoi! Ja uredno pokupim kljuĉeve i kaţem da, gospodaru, pa odem do ţenskog klozeta, ubacim ih u najusraniju šolju i pustim vodu. Britanac, ako je mlaĊi od trideset, još uvijek ima svoje zube i biće dovoljno šarmantan da te odvede na sprat ali isuviše pijan da išta uradi. Ali neće ga to nasekirati, a neće ni tebe osim ako se ne ispovraća po tebi pa na komodi ostavi par funti jer je takvo ponašanje uţasno, uţasno nepriliĉno. S Britancem koji je prešao tridesetu sve vrijeme provedeš gledajući kako se stereotipi gomilaju, od govora u stilu mooooraaam goooooooovooooriti oooooovaaaakooooo spoooooro, draaaaaaga, jeeeer tiiiii siiiii siiiiirootaaaa maaalaaaa crrrrniiiiicaaa do straviĉnih zuba koji valjda dolaze od one šolje kakaa pred spavanje. Nijemac će biti mršav i znaće da jebe, bar što se tiĉe tehniĉke izvedbe, onako u stilu motornog cilindra, ali staće prerano jer još se taj nije rodio ko moţe uĉiniti da njemaĉki zvuĉi seksi. I Talijan će znati da jebe, ali teško da će doći okupan, a usto vjeruje da postoje njeţni šamari i ostavlja novac pa da mu ne znam koliko puta kaţeš da nisi prostitutka. Australijanac će se samo izvaliti na leĊa i pustiti da sve sama odradiš jer ĉak smo i mi momci u Sydneyu ĉuli za vas Jamajĉanke. Irac će te konstantno nasmijavati i uĉiniti da i najveće poganštine zvuĉe seksi. Ali što ti duţe ostaneš to on duţe pije, a što duţe pije, šta da kaţem... sedam dana - sedam raznolikih ĉudovišta. Al Amerikanci! Većina njih potroši uţasno mnogo vremena samo da te ubijedi da su isti ko i svi drugi. Ja sam ti onaj Okie from Muskogee. Ĉak se i Chuck predstavio kao skroz obiĉan momak iz Little Rocka. Kad sam rekla da ne shvatam zašto bi iko ţelio biti obiĉni momak, nije znao šta da kaţe. Ali ima nešto u ĉovjeku koji te unaprijed obavijesti da dobijaš ono što vidiš, ni manje ni - sasvim sigurno - više. Moţda su mi standardi niski. Moţda mi se dopalo što postoji bar jedan muškarac koji kaţe kako stvari stoje. A ĉak ni ne mislim da me smatrao iole privlaĉnom. Ali naravno da jest, prišao je i rekao zdravo da si, a i trenutak je bio savršen, tren nakon što je Francuz izbaĉen jer je urlao gdje su mi kljuĉevi od auta, piškoooo jedna, a onaj Talijan otišao da pleše s nekom stupidnom Amerikankom koja je ovamo došla sama jer je štedjela dvije godine i dva mjeseca i, kud puklo da puklo, ta debela kvoĉka ima da J.E.B.E. Talijan baš i nije crnac, onaj nabildani kurati mandingo o kome je ĉitala u Mistress of Falconhurst, ali mogao je posluţiti - nije da mu je koţa baš skroz bijela. Ja sam, naravno, tamo bivala svake noći. Preselila sam u Montego Bay u januaru, pravo u jednosobnu stranu kuće sa zajedniĉkom kuhinjom koju je jedan penzionisani par iznajmljivao studentima. Ali ţivjela sam u Mantana's. Za taj noćni klub saznala sam već prvog dana na poslu. Ĉula sam sasvim sluĉajno jer se one kulijske kuĉke iz prodavnice nakita nisu ni obraćale crnim uposlenicama osim da nas podsjete da su dobre s policijom i da ćemo vikend provesti u zatvoru nestane li i jedan privjesak; a u zatvoru će nas sve vrijeme silovati. Elem, sluĉajno sam ĉula da je Mantana's mjesto nad mjestima, i da se tamo moţe samo s pravim izgledom što, Bogu je hvala, ne podrazumijeva crnkinje. Ko je tada mogao i pomisliti da pravi izgled podrazumijeva upravo crnkinje? Pustili su me unutra dvije sedmice nakon što sam doselila; bila sam u obiĉnoj bijeloj majici, farmerkama fiorucci i na visokim štiklama. Prošla sam pravo pored jedne od onih kulijevki, one dugokose kukastog nosa koja je oĉito zaustila da me zovne pa je, vidjevši kako je gledam, shvatila da nakon toga ne bi mogla ţivjeti sama sa sobom. Malo mi je falilo da joj kaţem da oni ponekad ţele ĉokoladu umjesto karija. Ali kad sam ušla i ĉula muziku, sve je bilo drugaĉije od onog što sam zamišljala. DJ je stalno puštao “Fly Robin Fly” a bijelci su plesali kao bijelci. A nebjelaĉki dio klijentele, mahom ţene, smrknuto su mjerkale jedna drugu jer je samo smrknutost mogla skriti ĉinjenicu da sve imamo isti pogled prokletih. Bijelĉe molim te doĊi i spasi me jer više nemam gdje šta traţiti. Osjećam kao da sam se odgurnula na sami vrh zemlje, i sad nema druge nego da se strmeknem. Ili odletim. Ko ću biti u Americi? Samantha iz Bewitched? Ona drekavica iz One Day at a Time? Ja bih otrĉala pravo u centar grada i bacila šešir u zrak kao Mary Tyler Moore you’re gonna make it after all. Uspjećeš ti na kraju. Isuse Hriste, tako sam spremna za pokret. Tako spremna za pokret! Gotovo sam zaboravila. Ĉim sam izašla na sunce, triput sam ga protrljala meĊu dlanovima

134

osjećajući svako udubljenje peĉata. Peĉat ovo ĉini stvarnim. Od peĉata i miriše dobro; naravno da sam ga i onjušila. Kad ga samo gledaš, ne izgleda stvarno. Dodir ga uĉini stvarnim, a miris još stvarnijim. Prsti mi mirišu na ameriĉki papir, na hemikalije koje tek treba da ispare. Gotovo sam zaboravila. Kim, potrudi se da zaboraviš sve što ima veze s tim. I prestani se tako smješkati, od tog te smiješka zabole obrazi. Ali se bez njega rasplaĉem. Smrdiš. Moraš isprati taj smrad. Isperi tintu s tog prokletog prsta. Kako sam mogla zaboraviti? On za par sati dolazi kući a ja još nisam isprala smrad. Ţeno, idi operi... dosta više. Evo šta ću i kako ću. Okupaću se. Onda ću ĉovjeku skuhati njegov aki. On će me odvesti gore i jebaće me. Ne, mi ćemo se jebati. I probudićemo se zajedno, i on neće - ne, mi nećemo otići bar još tri sedmice. Spakovaću stvari. De, ţeno, isperi taj smrad. On svakog dana donese nešto iz kancelarije. Ĉini se da ponešto od toga govori kako su ti Amerikanci odrastali. Oni su skupljaĉi stvari. Tako u Mantana's doĊe Tony Curtis, ili Tony Orlando, a oni mu svi traţe te neke autograme, a što bude to da im se on potpiše na salvetu. I onda oni to ĉuvaju, skupljaju to, kao da nikad više neće vidjeti Tonyja Curtisa. I sad Chuck donosi kući stvari, skuplja ih kao da ima potrebu da zna da su na sigurnom. Ne znam od ĉega to štiti svoju šolju za kafu. Ili pet kutija gumica za tegle, sliku Farre Fawcett, sliku predsjednika Cartera ili kutiju punu pića, kao da u Americi nema alkohola. Ili skulpturu rastafarijanca koji se prihvatio svog penisa u erekciji, a glavić mu veći od glave na ramenima. Mora da Chuck misli da je Noa koji za svoju arku spašava statuu Raste s ogromnom kitom. Ako spasi tu jebenu skulpturu a ne misli mene spasit, ubiću ga, Bogom se kunem. Okupaću se pa skuhati aki s usoljenom ribom. Ne, ne s ribom, nego s usoljenom svinjetinom. I paradajzom. Kim Clarke, idi speri sa sebe taj smrad. Ne premišljaj se više, ostavi sve to u kuhinji i idi se operi. Operi i zube. I progutaj malo listerina. Moţda je i muškarcima isto ovako. Je li? Moţda, ne znam. To što bi trebalo da osjećam upišite ovdje: _______________________________ pa da to osjetim. Ne osjećam ništa. Moţda bi trebalo da osjećam nešto stoga što ne osjećam ništa, ali ne osjećam ĉak ni to. Kakva si ti to ţena, Kim Clarke? Namirišeš ga ili okusiš kad god obliţeš usne. Gaduro, makar ga iz usta isperi. Već vidim kako me izbacuje. Biće to kao u onom filmu gdje svi priĉaju talijanski. Vuĉe me iz vlastite kuće, ne moje vlastite nego njegove vlastite - a ja na podu te kuće vrištim i molim i puţem i zapomaţem Chuck de, ne izbacivaj me, de, ne izbacivaj me, preklinjem te. Ima za te da hodam na sve ĉetri. Ima da ti kuham i maksume ti raĊam i ima da ti pušim i kad ga ne opereš prvo, de! De! On će me gledati i pitaće šta ti je kojeg kurca to de? Kakva je to ignorantska seljoidna pizdarija kad hajde znaĉi isto što i molim te? Kita je kita a tebi svaka valja, reći će jer to zvuĉi dovoljno brutalno, i kao da nije smišljeno odranije da ispadne pametan i kad se razljuti, ja na podu zapomaţem de, de, de i pitam se mogu li i ja kao u Dallasu reći dušo, nije ovo kao što izgleda. Treba da se okupam, operem zube, sve operem sapunom. Ali zar onda neću biti previše ĉista? Jer i to moţe biti sumnjivo. Mi smo u fazi kad se ja ne ĉešljam niti stavljam ruţ i parfem, i nije me briga ako vidi da poĉešem dupe istom rukom kojom miješam ruĉak. On na primjer prdne kad god mu prahne, a meni je to odvratno. Ameriĉki prdeţ više smrdi, smrdi jer jedu previše mesa. Pazi ĉemu se nadaš kad se muškarac najzad s tobom opusti. Brzo shvatiš koliko su ona udvaraĉka sranja samo predstava. Ne predstava, performans. Koliko bi on dugo izdrţao u toj ulozi i, da je sve potrajalo duţe nego što je oĉekivao, da li bi me naprosto šutnuo i prešao na sljedeću koja zuri u svoje piće? Hvala Bogu pa se na crnoj koţi ništa ne vidi. Crnkinji je lakše sakriti tragove na sebi. Moţda zato muškarci misle da je lakše pretući crnkinju. Odnos izmeĊu muškarca i bjelkinje lako se da upratiti na njenoj koţi. Glupaĉo, onda se potrudi da te veĉeras ne poţeli. Nek te zaboli glava, reci da imaš menzes, kad kaţeš menzes to mu je posebno gadno, veli da to zvuĉi ko picine ospice. Imam li još neku fotku za pasoš? Imaju li u Americi toplu vodu? Glupaĉo prokleta, naravno da imaju toplu vodu. I kad ukljuĉe bojler ne moraju ĉekati da se voda ugrije. A da saspem u vodu ĉep pine-sola? Isuse Hriste, Kim Clarke, pa nije na tebi njegov gnoj nego znoj. Ĉujte, šefe, novca više nemam, i sat ste mi s ruke uzeli, pa ĉak i lanĉić koji mi je on poklonio prošle sedmice. Sad moram slagati da mi je upao u klozet, tako šta. Dajte mi prokleti pasoš. Molim? Kakvu još dragocjenost? Nemam pojma o ĉemu priĉate. A, to.

135

Da vam nešto kaţem, da ste s Juţnog Pola ili s juga St. Catherine, muškarci su svugdje isti Kim, ne nateţi se s njim, uradi to i gotovo. Ovdje? U kancelariji? Pa ima ljudi tu pred vratima naravno da ima ljudi tu pred vratima. On i hoće da svi vani ĉuju i znaju. Otkud znam da ću nakon toga dobiti pasoš? Piĉko glupa, najbolje da ga sad iznerviraš! Pa ĉekaš već dvije godine, ne baš dvije al predugo kako god okreneš, a ovom se kako god okreneš moţe da sve tu pred tobom pocijepa - ĉuj imam li još koju pasošku fotku - ionako ne podnosim kad me ljudi slikaju, jesu negativi kod mene? Zidovi prekriveni slikama, gole bjelkinje, samo dvije crnkinje - pritišću se sisama. A, da ne skidam haljinu? Isuse Hriste, samo malo, znam i sama skinuti gaće, hvala. Kim, ne bleni u te kalendare i koncentriši se na to da ispadne drama neviĊena kad ti ga uvali, jer Ooo, ooh, o Boţe što ne rekoste da je tako ogroman Ogroman ko trula banana, slaţeš se ti Miss decembra? Ti povazdan gledaš kako ga ovaj sukne svakoj koja kroz ova vrata proĊe zato što joj je krajnje nuţno nešto što ne bi trebalo da ima. Hoćel bit vremena da kasnije kupim akije i ovog ovde sperem iz sebe? Da se ušunjam u onaj hotel preko puta i u njihovom klozetu obrišem sa sebe ovog kurvinog sina. Šuti, Kim Clarke, zaţmiri i misli na Arkanzas. Uh huh uh huh uh huh. Na vratima mu vidim naopako ispisano JAVNI NOTAR I MIROVNI SUDIJA. Kad je muško ozada, nikad ne znaš dokle će. Sranje, nuto mi prokletog prsta na jastuĉiću za peĉate; nisam ni skontala. Super, na prstima ljubiĉasta tinta a kloc me i dalje obraĊuje sleĊa i samo se ĉuje kako koţa pljeska i pljuska. Da maznem ove laţne peĉate u sluĉaju da mi još jedan pasoš zatreba? Hoćete li to skoro? Godinu dana, pet mjeseci, sedamnest dana, jedanest sati, tries minuta i evo dokle sam dogurala. Elem je ovo potrebno da se na kraju dokopaš pasoša, vize i karte da izletiš iz ovog usranog jebenog Babilona - molim se Bogu da ovaj uskoro svrši. Kim Clarke, zaţmiri i misli na kotrljajuću travu. Misli na Arkanzas, ne na Arkanzas nego na Arkanso, kako to divno zvuĉi! Popeĉemo se karavanom navrh brda a prema nama će potrĉat Laura Ingalls i Mary Ingalls i ono majušno što vazda pada u travu jer sad mi imamo troje i sve su curice, dobro, morebit i djeĉaka, al samo jednog. Bogu je hvala pa sam na piluli. Valjda mi ovaj kurvin sin sad ne prenaša triper. Ĉujem da u njegovoj kancelariji ljudi zastajkuju da oslušnu. Već sedam minuta nijedan prst nije tako tipke na pisaćoj mašini, znam jer tapkam sekunde i gledam u zidni sat. I u Miss aprila, Miss maja, Miss septembra i Miss augusta, koja sise ne pritišće nego rasteţe - moţda bi ovo išlo brţe da ja nastavim kao ona cura iz plavog filma - Chuck! Zna li on da ja znam da ispod kase u tajnoj ladici radnog stola drţi sve magazine Hustler? A Screw iza torbe za golf? Penthouse doĉim drţi u kutiji za kravate jer taj hoće da naĊem da pokupim od Sretne drolje par savjeta. Ovo uvijek traje duţe nego što misliš. Ĉudo jedno kako baš za vrijeme seksa razmišljam što bi se reklo na jamajĉanskom, e moja Kim Clarke, nećeš vala sada mislit šta ti tu ispadneš. Onaj me kurvin sin jebao još sedam minuta. Vani niko ni slovca nije otkucao. On mi dadne pasoš a ja ga opet otvorim da se gledam kako se gledam a viza mi opeĉaćena preko glave. Viza B1B2. Umalo da se izderem da sam platila za zelenu kartu, ali predomislim se pomislivši bolje išta nego ništa a onda ću Chucku prepustiti da sredi ostalo - ko zna šta bi mi ovaj kurvin sin zatraţio za zelenu kartu. Laţeš, Kim Clarke. Sad laţeš. Sve se to uglavnom tako odigralo. Ali onom ĉovjeku nisi rekla ama baš ništa, nisi ni zucnula. Zadigla si suknju na prvu i spustila gaćice moleći se da lik nema sifilis. A on je bio gotovo nervozan, toliko nervozan da shvatiš da si vjerovatno prva koja nasjeda njegovoj prijetnji i da on sad ne moţe povjerovati da mu se tako posrećilo. Nisi ti draga moja tapkala sekunde, ti si njemu po leĊima tapkala da mu daš pravi ritam ne bi li prestao misliti na svoju ţenu, a kad je konaĉno svršio bilo ti ga je ţao jer je on itekako bio svjestan da sad moraš kroz ona vrata pa pored sveg njegovog osoblja. A ti otada nisi ni pogledala u pasoš. Znaš ti dobro da će te, ako to uĉiniš, ĉak i usrana fotka natjerati da se zapitaš je li sve to bilo vrijedno truda. Kim Clarke, da li je sve ovo bilo vrijedno truda? Jest, jest dovraga, jest, i ne pitaj me to više. Opet bih ga jebala i još bih mu i popušila. I šupak bih mu usto oblizala, ovo je 1978. godina. Ovo je hiljadu devetsto sedamdeset i osma jebena godina i ţena mora znati da se naprijed ponekad moţe samo kroz. Kad sam završila u Montego Bayu, znala sam da ću odavde sigurno otići - pa ili u avionu ili u sanduku. Priznaj, Jamajko, mislila si da si me dokusurila? Jesi mislila da si me dokusurila. E pa poljubi me u usrano dupe. Koje sranje, po cijelom friţideru ljubiĉasti otisci - pa koliko je pranja potrebno da ovo nestane? Sad opet ĉekaj vodu. Stojim ispod tuša i slušam kašljucanje odvoda. Ova jebena zemlja. Svaki dan voda nestaje upravo onda kad ti treba. Da mi je makar iza kuće rijeka pa da se tamo operem kao što rade na selu. Ne mogu da vjerujem jebiga, jedino popodne kad mi tuširanje zaista treba! Skidajte s

136

mene ovog lika prije nego što mi ĉovjek doĊe kući. Zašto ništa ne osjećam? Zašto ne osjetim bar nešto? Pa ĉak i kad eksperimentišem s novim jelom, srce mi kuca brţe no sad. Ako ga budem udarala dovoljno dugo i dovoljno snaţno, moţda mi krv ispuni ono mjesto gdje bi trebalo da je savjest. Kako ti nije jasno, ŢELIM da osjetim bilo šta. Ţelim da mi srce, zajahano krivicom koja neće da sjaše, lupa kao ludo. Krivica bi već bila nešto. Koliko se puta nešto trlja da bude ĉisto? Dala bih ne znam šta da voda sad doĊe. Molim te, prije nego što se on vrati kući. Ne? E onda odjebi. Kad doĊe doĉekaće ga veĉera i igraću mu se kosom onako kao usput i on će pravo uţivati. Moţda da zapjevam “Dancing Queen”, zna koliko volim tu pjesmu, a moţe i Andy Gibb. A moţda na radiju opet bude “Shadow Dancing” pa ga povuĉem sa stolice i kaţem pleši sa mnom, dušo, a on kaţe Kim Clarke, ne, šta ti je danas, srećo? A ja mu onda pokaţem vizu. Ne. Glupo do bola. Blesaĉo, već si mu rekla da imaš vizu, ali ne zato što te on pitao da li je imaš. Ako mu je sad pokaţeš vidjeće da je peĉat od prošle sedmice. A on još nikad nije nedvojbeno rekao da ti ideš s njim. Ali zašto bi to i morao reći? Ţivimo zajedno, neće valjda samo ustati i otići? Moţda vjeţba da dokuĉi kakvo bi zbogom prouzrokovalo najmanje suza? Kakvo me zbogom neće natjerati da ga ubijem? Vjeţba li to pred ogledalom? Kim Clarke, da imaš imalo mozga u glavi dosad bi već bila trudna. Ako danas prestanem uzimati pilulu hoću li zatrudnjeti prije nego što on krene odavde? Danas ću voljeti njegovu kosu, i pitaću ga kad treba da se spakujem. Kim Clarke, to je pogrešan potez. Kim Clarke, umukni i izlazi ispod tog tuša. Moram izravnati kosu. Ovdje ili u Americi? Šta god da poĉnem, sve se svodi na to. Da to odradim sad ili kad odem u Ameriku? Isuse Hriste, šta da radim kad mi dodije svih onih trinaest TV-kanala? Šta da radim kad mi dojade kukuruzne pahuljice, ne kukuruzne pahuljice kukuruzne pahuljice nego Frosted Flakes? Kad mi dojadi da kad podignem pogled vidim samo zgrade koje deru nebo i udaraju u oblake? Kad mi dojadi bacati hljeb od ĉetiri dana zato što poţelim svjeţ? Kad mi dojade twinkies, halston, lip smackers, leggs i svi Revlonovi proizvodi? Kad mi dojadi da prospavam cijelu cjelcatu noć i da me ujutru doĉeka miris kafe i pjev ptica i Chuckovo: Jesi se naspavala, srculence? Pa onda ću reći jesam, dušo - umjesto što sad dreţdim gledajući mrak i slušam kucanje prokletog sata, jer ako zaspim - sve me sustigne. Kim Clarke, mislila sam da je dogovoreno da nema više razmišljanja. Ozbiljno, misao je jedna pravo komplikovana kurva. Jer sve te misli vrate na onu jednu kojoj se ti ne misliš vraćati; e vala ni nećeš, ĉuješ li ti mene? Nikad se ne vraćaj. Samo se glupaĉe vraćaju. - Ja pravo volim ovu zemlju. Vi ste ljudi tako dobro prošli a niste toga ni svjesni. Ali ovaj vam je premijer pravi praznoglavac i vi ste mi ljudi nejasni - pa zašto ste ponovo za njega glasali? - Hoćeš više prestati s tim “vi ljudi”? - Izvini, srculence, znaš šta mislim. - Ne znam šta misliš. Ja nisam za njega glasala. - Ali... - Prestani više s tim “vi ljudi” kao da ja predstavljam ĉitav narod Jamajke. - Ma daj, pa to se samo tako kaţe. - A ti se potrudi da kaţeš kako treba. - Šta ti je odjutros dovraga pa se samo otresaš na mene? - Znaš ti nas ljude, svaki nam je dan onaj dan u mjesecu. - Diţem ruke. Odoh na posao. Halo, ti, ţenska u ogledalu. Ti, Kim Clarke, priznaj da bi ti bilo lakše da si dozvoliš da se na njega naljutiš. Ali šta si postigla, glupaĉo glupa? Ti se nikad ne ljutiš, nikad mu ne daješ razloga da pomisli da odavde ode bez tebe. Ti nikad ne postaješ teška kao tuĉ, to je teritorija bjelkinja. - Eto, nadam se da ću te zateći u boljem raspoloţenju kad se vratim. - Ja se nadam da kad se vratiš više nećeš priĉati pizdarije. Ponekad pomislim da mu se sviĊam drĉna. Ali nisam baš sigurna. Ţena treba znati kad da zaĉepi da bi muškarac pomislio da je pobijedio. Ja ne znam ni šta to znaĉi. Nekad sam vjerovala da znam šta ţele Amerikanci. Kad te Amerikanac odvede na Kentucky Fried Chicken onda je to “sastanak”. Ali ako samo povremeno svrati radi seksa, onda me “viĊa”. Ili “spavam” s njim. Kakva glupost, jer ako dolazi samo radi seksa, valjda je logiĉno da mi spavanje bude zadnje na pameti. Moţeš li muškarca natjerati da te voli više nego što te voli? Njegova kompanija odlazi nakon tridest godina u Jamajci, kaţe on meni prošle sedmice na “sastanku”. Rudarstvo Alcorp konaĉno je napunilo svoju boksitnu trbušinu i sad se sprema da ode.

137

Chuck kaţe a sve zbog ovog uvoĊenja poreza na boksit, što predstavlja novi iskorak prema nacionalizaciji koja je sama po sebi iskorak prema komunizmu. Ja sam rekla vi Jenkiji se bojite komunizma ko stare seljanke valjajućeg teleta. Šta ti je to? rekao je on. Babaroga, rekla sam ja. On se nasmijao onim glasnim smijehom. - Moramo odavde prije nego što ovo postane glavni grad Kube. Ja sam se nasmijala onim glasnim smijehom. - Kim, moţda ja znam nešto što ti ne znaš. - Ne, ti si moţda ĉuo nešto što ja nisam. Što nije isto. - E vala su ti baš usta pogana... - Ne znam da se ţališ kad si u njima. - Srculence, imaš li pojma koja si ti seksi kuĉka? Jel muškarci ţene svoje seksi kuĉke? Moram ga odvesti negdje gdje me mora nekako predstaviti, da ĉujem kako me naziva i saznam kako stoje stvari. Baš, kao da mi je stvarno do toga. Kim Clarke, tvoj se ţivot sastoji iz niza rezervnih planova. Moram biti sretna što imam muškarca koji mi voli masirati stopala. Ljudinu, visokog muškarca, planinu od muškarca. Metar devedeset pet? Bar toliko. Oĉi sive, usne tanke kao prorezi. Kosa mu je kovrdţava, a sad je još pušta. Široka prsa i mišićave ruke; nije uvijek radio i jeo za radnim stolom. Kosa mu je na glavi smeĊa, ali mu iznad penisa i iz jaja niĉe crvena. Da staneš i gledaš. - Šta to radiš? - Ama baš ništa. - Skrvĉiće se od straha ako tako buljiš u njega. - Samo ĉekam da se rasplamsa. - Crnci nemaju stidne dlake? - Otkud ja znam? - Samo kaţem. Mislim, ti si moderna ţena, jel? - Gdje moderna ţena znaĉi drolja? - Ne, gdje moderna ţena znaĉi da si bivala mjesecima Kod Mantane. I zabavljala se. - A otkud znaš šta meni podrazumijeva zabava? - Kim, ja sam Kod Mantane izviĊao scenu mjesecima prije nego što si me ti i pogledala. Ali ozbiljno, nikad nisi spavala s nekim crncem? Ĉak ni s Jamajĉaninom? Pazi, valja provjeriti kad me to ovaj ĉovjek naziva srculence a kad Kim. Kim Clarke, ovo je vaţno. Muškarci svoja srculenca ţene. Stvarno ih ţene. Moţda treba da se osjećam sretnom što me već neko vrijeme nije nazvao seksi kuĉkom. Kad je ono bilo zadnji put? Ne sjećam se. De se koncentriši. Ne, ne sjećam se. Moram ga pomjeriti s pozicije volim te, ali tek toliko da pustim suzu dok odlazim na poziciju volim te toliko da se moramo odmah vjenĉati, smjesta, tako da u Arkanzas doĊeš kao gospoĊa Chuck. Zar Arkanzas nije jedno od onih mjesta gdje mrze crnce? Ako ga ne mogu navesti da me oţeni, mogu li ga navesti da se preseli u New York, ili Boston? U Miami ne, ţelim vidjeti snijeg. Juĉe sam zavukla ruku u zamrzivaĉ na bar ĉetiri minute samo da osjetim na šta liĉi zima, a malo je falilo da i glavu tamo zabijem. Nakupila sam šaku inja i stiskala je dok me hladnoća nije zapekla i bol mi prodrla sve do mozga. Svaljala sam to inje u grudvu i bacila je u prozor. Grudva se na prozoru zadrţala samo tren a ja sam zaplakala. - Dušo, ja ništa ne prepuštam sluĉaju. Pitam se da li to podrazumijeva i mene. Nije bio spreman da riskira da odem i nikad se više ne vratim u Mantana's iako je vidio da sam tamo svake veĉeri. U potrazi. Ili to podrazumijeva da je već kupio karte ili mu je kompanija dala karte za povratak u Ameriku. Karte. Kartu. Kad je dolazio ovamo, dali su mu jednu, zašto bi mu dali dvije da odavde ode? Charles, Charles, ne moţemo kupovati dodatnu kartu svakom muškarcu koji se zaljubi u lokalnu divljaĉ; pa šta je ovo, mjuzikl South Pacific? Ma daj, Kim Clarke, dosta više razmišljanja! To će te samo izludjeti, vjeruj kad ti ja kaţem. Nama su nekad u crkvenom podmlatku govorili da je briga grešno razmišljanje zato što svjesno odluĉuješ da ne vjeruješ u Boga. A ja sam u srednjoj školi mislila da, ako ništa drugo, znam da u raj odlazim ja a ne sve one djevojĉure koje djeĉacima dopuštaju da ih pipkaju zato što su one govorile da im rastu sike a djeĉaci da im ne vjeruju. Da bih bila sigurna da nikad više neću naletjeti na koju od tih kuĉki, morala sam preseliti ĉak u Montego Bay (što nije taĉno, ne laţi više, kao da to sad ima neke veze). Ako ništa drugo, meni bar nikakvo jebeno dojenĉe nije objesilo sise sve do koljena;

138

Isuse Hriste kako sam mrzila te kuĉke. Da se pakujem? Pakuj se... Kim, da - Kim Clarke. Pakuj se ako smiješ. Spakuj kofer, isti onaj ljubiĉasti kofer s kojim si došla u Montego Bay. Smjesta ga spakuj. Ali u Americi stvarno moram kupiti novi. Pitam se hoće li on htjeti ponijeti i peškire. Samo što sam ih kupila. Ma jebo peškire, sve treba ostaviti iza sebe i nikad se ni za ĉim ne osvrnuti. Dobro ti pazi, Kim Clark, da ne proĊeš ko Lotova ţena. Do it light, do it through the night. Ovaj di-dţej ne popušta Andyja Gibba. Sad mi se sluša “You Should Be Dancing”. To bih da ĉujem. Ĉim uĊe na vrata reći ću mu dušo idemo na ples. Idemo na ples, ali ne u Mantana's nego recimo u Club8 i kad ga tamo napijem reći ću: Dušo, znam da me još nisi pitao, ali je se već pakujem, da nas oboje poštedim problema. To ti je, kako ono velite vi Amerikanci? pro-aktivnost. Vidiš ja sam ti zapravo pro-aktivna jer vi muškarci uvijek ĉekate dok za sve ne postane prekasno, ukljuĉujući i prosidbu. Ne, neću reći prosidbu. Nijedan muškarac ne voli da ga se natjera u brak. A kad poĉne s oklijevanjem i izgovorima, izvadiću mu kurac iz gaća i pokazati da sam nauĉila taĉno ono što je i oĉekivao da nauĉim kad je pristavio film The Opening of Misty Beethoven. - Ne znam, nisam oĉekivao da su Jamajĉanke iste kao crne Amerikanke. - Nisi oĉekivao da i mi budemo crne? - Ne ludice, nisam oĉekivao da ste i vi tako seksualno konzervativne. Ĉasna rijeĉ, odrastajući u Arkanzasu stekneš pogrešan utisak. - Zašto uvijek koristiš mnoţinu kad govoriš o meni? - Moţda se palim na crnkinje. - Uh-uh. Mora da me to ĉini delegatkinjom crnih ţena. - Ĉujem da je ista stvar s Mickom Jaggerom. - Jel ti ĉuješ šta ja govorim? - Ali ja imam sve što treba, jelde, dušo? - O ĉemu ti to? Kad malo bolje razmislim, jedini drugi muškarac koji je ikad pribliţio usta mojoj koki takoĊe je bio bijelac. A i Amerikanac. I, ne, ne mogu misliti o tome. Nešto je otjeralo one galebove. Kad su otišli? Nisam ni skontala da mislim naglas. Ne bi oni pobjegli osim... provjeri ti dnevnu sobu. - O, ćao, dušo. - Uh. Oh, Chuck. On odgovara širokim osmijehom. - Nisam imala pojma da si ovdje. Nisam ni ĉula kad si ušao. - Ĉuj? Zvuĉalo je kao da imaš društvo. Taman sam skidao cipele da vam se pridruţim... - Sama sam. - Stvarno? Priĉaš sama sa sobom kao neka ludaĉa? - Mislim naglas. - Ooooo. Na mene? - Ne mogu vjerovati da si ušao u kuću a da ja nisam ĉula. - Dušo, ovo je moja kuća, ne moram zar scene praviti kad ulazim. Ne, nije to ţaoka, ne obraćaj paţnju, Kim Clarke. - Ja se baš spremam da skuham veĉeru. - Baš mi je slatko kako Jamajĉani kaţu skuham veĉeru umjesto spremam veĉeru. - U ĉemu je razlika? - Pa eto, veĉeru spremiš i kad zbrljaš makarone sa sirom. - Hoćeš makarone sa sirom? - Šta? Ne, dušo. Hoću to što kuhaš. A šta kuhaš? - I dalje ne mogu da vjerujem da nisam ĉula da si došao. - To te sekira? Draga, budi uvjerena da niko ne bi dolazio sve dovde da bi te napao. Šta je za veĉeru? - Aki. - Divota. - Ovog puta s usoljenom svinjetinom. - Šta to bude?

139

- Mahom debeli komadi slanine. - Baš mi se jede slanina. Onda se ti vrati veĉeri, a ja ću ovim novinama što sam poĉeo ĉitati. Star.

Ĉisto ludilo, ĉasna rijeĉ, ni nalik onoj bezvezariji od Daily News. Ponadam se da mi neće prepriĉavati šta ima u novinama. Sve teţe i teţe izbjegavam da mi on prenosi novosti. Veći mu je ćeif da ih meni prepriĉava nego da ih ĉita. Prošlog utorka, kad sam vidjela da mi dolazi u kuhinju, rekla sam mu da sam već proĉitala novine misleći to će ga ušutkati, ali to mi se samo obilo o glavu. Ĉim je to ĉuo, htio je da o svemu prodiskutujemo. A ja vijesti istinski ne podnosim. Uglavnom bih najradije da ne znam ni koji je dan. Kunem se da mi srce preskoĉi iste sekunde kad ĉujem ili shvatim da ću ĉuti - bilo šta, i da poţelim da otrĉim u spavaću sobu, zarijem lice u jastuk i vrištim. Ĉak i na pijaci samo produţim ĉim ĉujem da prodavaĉ kaţe: Znaĉi niste ĉuli za gospoĊicu tu i tu? I ništa ne kupim. Ništa ne ţelim ĉuti. Ne zanimaju me jebene vijesti. Neznanje je blaţenstvo. Ali znam ja njega, još malo i eto ga ovamo - dobro zagrij to ulje, Kim Clarke, zagrij ga dobro i ĉim on uĊe ubaci luk crveni i luk mladi tako da PŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ zagluši sve što on kaţe. Ja ću reći štaaaaaa? On će ponoviti a ja ću opet: štaaaaaaaaa? i kanuti malo vode da ulje zacrvĉi još glasnije pa da se on prepadne; moţda zaboravi šta je htio reći. Da su barem galebovi još uvijek tu, on bi izletio da ih otjera, što bi mi dalo priliku da postavim neko glupavo pitanje tipa ima li u Americi galebova? Takva pitanja bijelcima redovno izazovu smiješak, onda kimnu pa rado na njih odgovore. Ima li bicikla i u tvojoj zemlji? Vozite li bicikla i po autoputu? A jel se i u Americi gleda The Munsters? A Wonder Woman? Koliko je visoka Statua slobode? Imate li dvije vozne trake? Udahni duboko, Kim Clarke. Samo mirno. Ti si sretna. - Znaš šta sam danas proĉitao u Staru - kaţe on ulazeći u kuhinju. - Dušo, a što se ne presvuĉeš? Skini sa sebe to dobro odijelo. - A sad si mi i majka? Smješka se. - To si ti oćero galebe? - Opet su te maltretirali? - Ne više nego inaĉe. A kakvi su galebovi u Arkanzasu? - Isti kao i prije tri dana kad si me to pitala. - A joj, mozak mi je ko cjediljka. Ĉim mi informacija uĊe ja je odma procijedim. - Zvuĉi kao rektum više nego cjediljka. - Šiknu ga ti meni ljepo da sve zvrĉi, a? - Baš volim kad me psuješ na jamajkanskom. - Ha ha. Eto ako te ovo ulje ispršće ima da kaţem da si dobio andrak koji si i traţio. - Još. - Dodaj crveni i mladi luk. - Gdje? - Ta korpa u ormariću pored vrata za tvojim leĊima... pazi upravo sam izglancala pod... klizavo. - Okretan sam ja. - Uh-huh. - Ĉovjeĉe, pravo to brzo sjeckaš. Jel sve Jamajĉanke znaju kuhati? - Da. Sve ţene koje išta vrijede. Znaĉi ne, u Montego Bayu nema Jamajĉanke koja zna kuhat. - To bi ti da ja više ne idem Kod Mantane? - Ha. - Hej, srce, moram ti nešto reći. - Dušo, stvarno se sad ne mogu bakćat s onim što piše u tim novinama. Taj Star je ĉista sramota i skandal i one bjelkinje na trećoj strani što pokazuju sise. Šta si danas ukro s posla? - Nije to kraĊa. Jednu teglu, samo teglu, ali je zelena, kao smaragd, pretpostavljam. - Trebaš meni kupiti smaragd. - Kim. - Mislim, roĊena sam u novembru a to je zapravo topaz, ali ti eto reĉe smaragd pa... - Kim, koji ti je kurac? - Chuck, ne zanima me šta piše u tom usranom Staru. - Šta? Nisam ni mislio na Star. Nego na Alcorp. - Šta je s Alcorpom?

140

- Danas smo dobili memo. Preduzeće privodi kraju operaciju brţe nego što je prvobitno predviĊeno - mislim, planirano. - A da taj memo prevedeš? - Mi odlazimo sljedeće sedmice. - Uh. Sranje. Al šuti dobro je. - Zapravo je priliĉno sjebano. - Ma nije. Bar je garaţa rašĉišćena! Ali ĉeka nas još toliko posla! Ali, što bi ti rekao, ma šta kojeg vraga, sve što ne popakujemo samo ostavimo, a? - Kim, mi podrazumijeva moje preduzeće. - U Americi naravski nema akija pa se ti sad dobro najedi. - Mi podrazumijeva osoblje i posadu. - Znaĉi aki mora ispast ekstra jer je sad posljednja veĉera haha, pardon Isuse, ovu sam od tebe posudila. - Moram se pakovati. - Pakovati, da, zamisli molim te, ne bi vjerovo da sam maloprije gledala ono ruţno ljubiĉasto ĉudo. - Moje stvari, zapravo i nema mjesta za sve one pizdarije iz kancelarije. - Ja se pitam da li da spakujem farmerke. Stvarno sam se pitala da li da farmerke spakujem. Mislim, znam da neću nositi peškire i tepihe jer to samo ovi iz geta rade. Ali farmerke? Mislim, znaš kako volim Halstona, zapravo to kako se tebi sviĊa kako mi stoje halstonke. - Puno stvari moram ostaviti. - Ali da peškir spakuješ, zar to nije pravi seljakluk? Pa nismo u Mocho pošli. Isto kao da spakuješ ĉetkicu za zube. Ja u Americi hoću novu ĉetkicu za zube. Znam da to glupo zvuĉi. - O, Gospode, Kim. - A i novu pastu za zube. Vi Amerikanci uzimate onu gel-pastu, u velikom porodiĉnom pakovanju što na ĉepu ima pumpu. - Nisam vjerovao da će doći do ovoga. - Moram li srediti kosu? Brezklinac, onaj didţej opet pušta Andyja Gibba? Da mu nije ova pjesma dospjela navrh top-liste? Il to samo nazoveš i zaišćeš pjesmu? - Kim. - Pa dobro, ništa frizura, ti ćeš bit kriv kad u avionu budem izgledala ko luĊakinja. Budi spreman da me braniš. - Dobro je, Kim, smiri se. - Kad me oni na carini dohvate. - Kim. - Isuse Hriste, ti stvarno znaš kako da ţeni nešto objaviš. Barem se neće priĉati da sam se ukrala. - Da si se... - Posteljina, ide ili ostaje? - Ha? - Ĉasna rijeĉ, ĉovjeĉe, ne sluţi ni za šta. - Šta neće priĉati... - Svu bijelu posteljinu ostavljamo, osim one od egipatskog pamuka. Tu vala ima da ponesemo, ĉuješ ti mene? Kad bolje razmislim, bolje da ja spakujem i tvoje stvari jer se vi muškarci ni spakovat ne znate. - Za sve je kriv onaj vaš Manley. Sve sjebaje s ovim... s ovim... - Mislim da trebaš ponijeti sve gabardenaske pantole, al karipska odijela jok, neš da ko u Americi pomisli da im je sin posto socijalista. - I sad... - I onu plavu košulju za kad poĊemo na ples. Ima li u Arkanzasu Studio 54? - Ne vraćam se u Arkanzas. Nikad više u Arkanzas. - O. Pa dobro. Onda gdje god bilo. Ha, zamal ne rekoh gdje god bilo sve dok sam s tobom pa se onda sjetih da sam to isto ĉula prošle sedmice u nekom filmu. A moţda i u Dallasu. Misliš da je to iz Dallasa? Liĉi na nešto što bi rekla Pamela Barnes. - Potpuna pizdarija, isto kao da se vojska povlaĉi. Rekao sam Jackmanu: Pa ovo je Montego Bay,

141

nije Sajgon, mater mu jebem. - Dal da kaţem onima u prodavnici nakita? Znaš, nisam im baš otkaz dala, samo sam prestala ići na posao. - I stvarno su iznajmili avion. - Ma ko ih jebe ili ne, jebatih, što bi ti reko. Mislim, nisam ni prestala nego samo otišla, sjećaš se? Pravo ti je bilo smiješno... - Iznajmili su jebeni avion kao da uspostavljaju zraĉni most. - Ma znam, šta im sad imam govorit? Moram istrpit sve ostale vaše ţene u avionu al jebatih, jel tako? SviĊa mi se kako kaţeš jebatih. - Kim... - Toliko posla. Ne mogu da vjerujem da mi to kaţeš tek tako! Ne mogu da vjerujem da su oni tebi rekli tek tako. - Kim... - Ali hajde, kako je tako je. Kad... - KIM! - ŠTA? - O, srećo. Srce, stvarno nam je ovdje bilo super, ali... - Šta. - Poslaću ti novac, koliko god ti treba, šta god ti treba. - Šta. - Ostani ovdje dokad god ţeliš. Plaćeno je do kraja godine. - Šta. - Mislio sam. Mislim, naravno. Mislim, ovo je bilo super, srećo, stvarno jest, ali nije moguće da si mislila... - Šta. - Znala si. Mislim, Znaš da ne mogu, dušo... - Dobro, idi bez mene na svoj zraĉni most. Ostavi kartu da u Ameriku doĊem na sporedni ulaz. To me ne bi previše raspizdilo. - Dušo, ne... - Ne duškaj više i reci šta imaš, dovraga. - Pa govorim evo već pet minuta. - Šta govoriš? Šta, Chuck? Šta? - Ti ne moţeš. Ti ne... ne ideš sa mnom. - Ja ne idem s tobom. - Ne, ne ideš. Mislim, pa morala si to znati. - Morala sam znati. Morala sam znati. U pravu si, morala sam znati. Ne, saĉekaj da to kaţem kao ti: mourala sam znaaaatiiiii. - Isuse Hriste, Kim, šporet! - Mora da sam znala. - Kim! Progura se ĉovjek pored mene i iskljuĉi šporet. Sve puno dima. Ja samo njega vidim, leĊima okrenutog prema meni, a dim šiklja i lijevo i desno, ĉini se da mu iz ušiju izlazi; liĉi na Duška Dugouška. - Šta je tako smiješno? Šta je tako smiješno? Kim. Kim. Kim, morala si znati. - Prestani mi se smijati jebote. Isuse Hriste, Kim, pa ni prsten nisam skinuo s ruke. Nikako mi nije jasno kako si i pomislila, zašto bi pretpostavila... Mislim, pa visila si Kod Mantane. Svi znaju za Mantanu. Baš svi. Mislim, nikad ĉak ni prsten nisam skinuo s ruke. O, ĉovjeĉe, jebemu, vidi sad, veĉera, sve izgori. - Veĉera je izgorena. - U redu je. - Veĉera je izgorena? - U redu je. Taj prsten, taj prsten, taj jebeni prsten kao prsten u kutiji cracker jack, poklon-igraĉkica u

142

kukuruznim pahuljicama. - Srećo, dobro znaš koliko si mi draga. - Kako se zove, ta tvoja bijela ţena? - Šta? - Ta bijela supruga, ta ţena koju varaš da sa strane dobiješ malo crne pum-pum. - Nije ona bijela. - Daj mi cigaretu. - Ti ne pušiš. - Hoću cigaretu. - Srećo... - Kaţem da ţelim jebenu cigaretu, pa daj mi tu usranu cigaretu! - Dobro, dobro sreć... - I odjebi više s tom srećom, da se nisi usudio da me nazivaš tim pizdunskim imenom. - Izvini, evo ti cig.... - Da je zapalim trljajući je o šupak? - Ovo mi je oĉev upaljaĉ. - I sad misliš da ću ti ukrasti taj jebeni upaljaĉ? - Kim, ţao mi je. - Svima je ţao. Svima je tako ţao jebote. Znaš šta? Umorna sam od toga. Radije bih da ti nije ţao. Radije bih da kaţeš da ti nije ţao i da sam ja idiot. Da smo se igrali lutaka jer je ova kuća lutaka simpatiĉna i da je došlo vrijeme da se vratiš svojoj bijeloj ameriĉkoj ţeni. - Ona nije bijela. - Moram malo prileći. - Naravno, dušo, samo se odmori, samo se... - Ne obraćaj mi se kao da si mi doktor jebote. Siroti Chuck, nisi se nadao da će do ovoga doći? Koliko si puta ovo probavao? Dva? Tri? Na putu dovde? Mislim da zasluţujem najmanje ĉetiri probe. - Kim... - De me više ne zazivaj. Šta veliš da se rukujemo ko ljudi i zakljuĉimo posao. - Daj sad, stvarno nema potrebe... - Ili bi radije da ispišeš ĉek i ostaviš ga na kredencu? - Nikad te nisam nazvao prostitutkom. - Naravno da sam ti bila draga. Usrane bjelaĉke pizdarije. - Ovo nema veze s crnim i bijelim, moja ţena... - O, tako si mi srcu prirasla. Tako ste nam srcu prirasli, draga moja, tako ste... - Crnja je od tebe. - Šta je onda ovo, takmiĉenje crnih koka? - Kim. - Umukni! Nećeš mi ti govoriti za šta ima a za šta nema jebenog razloga. - Šta? Ne razumijem o ĉemu govoriš. - Samo me izvedi u stranstvo. - Šta? - Samo me izvedi u stranstvo. - O ĉemu priĉaš? - Brezklinac! Izvedi me u stranstvo. Ostavi me na prvoj autobuskoj stanici. - Kim, ne razumijem o ĉemu govoriš. - Ĉuj, ţelim samo da odem odavde. Samo da odem jebote. Ne mogu više. Chuck molim te uradiću šta god traţiš. Ne mogu više. Moram odavde naprosto moram odavde... - Ali gdje? Uopšte ne razumijem o ĉemu priĉaš, Kim, pusti mi košulju, koji ti je kurac? Šta te to spopalo? Kim, Kim pusti me. Kim. Pusti. Me. Aupiĉkumaterinu! - Uh... - Izvini. Ţao mi je. Ja... Vidi na šta si me natjerala. Kim, ti si za ovo... - De umukni više molim te. - Daj da vidim da li ima krvi. Daj da... - Ne dotiĉi me, odjebi. Samo mi dodaj te proklete novine.

143

- Ali ti nikad ne ĉitaš ovaj Star, ti mrziš vijesti. - Ne priĉaj kao da znaš išta o meni. Ti mene ne znaš, je li ti jasno? Ne znaš me. Ljepo mi se

povraća. Ovaj polumomak, polutatica, pizdarija od oĉinski nastrojenog jebaĉa. Od toga mi se samo povraća, sad bih povratila pravo ovdje, na tvoj pod. A aki! Aki ne mogu ni smisliti. Daj mi te novine da ne bih, da ne bih, da ne poĉnem vrištati. - Dušo... - Molim te, molim te, molim te, lijepo te molim zaĉepi više. Samo zaĉepi. Sad idem da vidim gdje mi je glava. Uzmem njegove novine i odem u spavaću sobu i zalupim vratima. Prsten na njegovoj ruci. Kao da ja nikad nisam vidjela taj prsten na njegovoj ruci. Dobro sam ga ja vidjela, i te kako dobro. Ne, nisam ga vidjela. Nisam htjela da ga vidim. Jebeni kurvin sin. - Ti si jebeni kurvin sin. Smiri se, Kim Clarke. Smiri se. Vidiš da to ni ne moţeš doviknuti jer znaš da nemaš razloga. Sjeti se zašto te je Bog doveo u ovu kuću. Sjeti se zašto te je Bog doveo u ovu sobu i vraćaj se tamo i voli njegovu kosu. Reci mu da ne moraš biti njegova supruga, bićeš šta god on hoće. Odstojanje mu treba? Ti si Jamajĉanka, znaš se drţati na odstojanju. IzaĊi i reci mu: Shvatam te, dušo. Ti imaš ovaj svijet ovdje i onaj svijet tamo, ali ta dva svijeta se ne mogu miješati, to znaš. Ali vidi nas dvoje, samo nas pogledaj, sve vrijeme dokazujemo da to sa dva svijeta uspijeva a još ni ne ţivimo u zemlji kolika je tvoja. Velika zvjerka ima ţenu u brdima i curu u klubovima. Ţena mu nikad ne silazi a cura se nikad ne penje, pa je ĉovjek uvijek miran. Pokazaću ti. I ne moram s tobom u Alcorpov avion. Ne moram ţivjeti u Arkanzasu. Ne moram osnovati dom... Mislim mi ne moramo, ma daj ţeno zaĉepi više jebote. Baš si mi ti za adaptiranje. Tako ćeš biti ne cura, nego bakterija. Ĉovjek te izlevatio. I Bogu je drago kad ko opljaĉka lopova. Ovaj te ĉovjek dobro izlevatio. Kao da je tebi do jebene kućice u cvijeću u Arkanzasu. Tebi je samo do izlaza. Tebi je do svjetla. Trebalo ti je da te neko iznese odavde krkaĉe i to znaju svi prisutni u ovoj sobi. Izlazi tamo i voli mu kosu. Pasoš i vizu već imaš. Ali s njim sam mogla imati... ma šta sam s njim mogla imati? Curo, ti treba da odjebeš iz ovog gulaša što prije, prije nego što bude kasno. Misliš da si sigurna, ali zaviri pod haljinu i vidjećeš koncentriĉne krugove oko centra mete. Misliš da ti iscrtana meta više ne stoji na ĉelu? Misliš da te više ne traţe? ... Ne. Izlazim odavde i voljeću njegovu kosu. Veĉeras je bilo predviĊeno da mu volim kosu. Ali ti upropastiš aki. Znaš koliko voli aki a ti ga upropastiš. A da izaĊete na ples? Reci mu da je to za oproštaj, još jednom prije nego što ode. Mi odemo. Trebalo je da s tim ĉovjekom sletiš u Boţju zemlju i samo poprimiš ameriĉku boju. Znaš šta... Umukni više Samo više umukni Zvuĉiš kao dva crna ameriĉka derišta u kakvoj TV-komediji: “umukni ti”. Sranje, ja uopšte ne pušim. - Kim je li sve u redu? - Ne ulazi ovamo. - Jesi li stavila flaster? - Ne ulazi ovamo. Trebala sam znati. Šta on kojeg klinca misli, da sve ţene koje kroĉe u Mantana's poĉnu s probama za ovaj dan? Ako je i tako, ja oĉito ne spadam meĊu njih. Ja se ne sjećam nijednog drugog muškarca koji je dolazio u klub. Mislim, sjećam se ja njih ali im se ne sjećam prstiju. Jadna Kim Clarke, dok si ti stigla do Mantana's nisi ni vidjela ništa osim svog cilja. Jadna Kim Clarke, nije bilo mamice i tatice da ti objasne da doĊe vrijeme kad ţena i muškarac stignu do raskrsnice s potpuno suprotnim namjerama i ako muškarcu daš odriješene ruke nema gdje ih neće biti. Jadna Kim Clarke. Alcorp je imao namjeru da ode a ti si imala namjeru da upecaš. Nekoga. Svakoga. Bilo koga. Kako se muškarac natjera da te zavoli? Je li svaki muškarac u Mantanas na domalom prstu imao vjenĉani prsten ili trag od vjenĉanog prstena? Dobro otvori oĉi, Kim. Dobro otvori oĉi. - Kim. - Dobro sam. Samo ne ulazi ovamo. - Dobro. Smiri se. Smiri se i spoznaj mir. Kunem se da se u ovom trenutku ispostavlja da vjeronauka ipak

144

neĉemu sluţi. Nećeš sad misliti na Boga. Moţda da ipak proĉitam novine, da proĉitam ovaj Star, ove Narodne novine. Ne znam zašto ih on svakodnevno ĉita osim ako nije namjerio da se svakodnevno podsjeća da su Jamajĉani neviĊeni glupani. A ja sam ipak ĉula za ono što se desilo u Little Rocku. Ja sam glupaĉa koja je na ĉasu istorije obraćala paţnju kad se govorilo o ljudskim pravima i Martinu Lutheru Kingu. Trojica u teškom iskušenju: tjelohranitelj, gardista i zaštitar u ljubavnom trouglu. Star saznaje... Blizanke na izboru Miss Jamajke... Djevojka na trećoj stranici Prekrasna Pamela: naša se soĉna i jedra ljepotica obuĉava za stjuardesu i voli policiju... Nestašica refuznog brašna u Hanoveru. Star saznaje da ga trgovci “vjenĉavaju” s insekticidom baygon, insistirajući da ko god kupi kilogram brašna kupi ijedan sprej... Na groblju May Pen zli duh ošamario grobopohodnicu. Eulalee Legister je gledala svoja posla kad... Prijetnja komunizma se vraća kroz St. Mary? ... Eliminacije i lentiranje takmiraĉki za Miss Jamaica 1979. Shelly Samuda, Miss Marzouca, Arlene Sanguinetty, Miss Divlja maĉka, Jacqueline Parchment, Miss ObezbjeĊenje Hunter, Bridget Palmer, Miss Supermarketi Sovereign, Kim-Marie Burgess, Miss Robne kuće Ammar Kim-Marie Burgess, Miss Robne kuće Ammar Kim-Marie Burgess, Miss Robne kuće Ammar Kim-Marie Burgess, Miss Robne kuće Ammar Stacey Barracat, Miss Hemijska ĉistiona u ulici River. Takmiĉenje u ljepoti je obiĉna budalaština. Nasilje u porodici završava kao ranjavanje s predumišljajem. Sudac Patrick Shields danas je presudio... Ĉetiri ţrtve pucnjave u Jonestownu... Horoskop za one roĊene 20. aprila. Vi ste Ovan na prelazu u Bika i bićete voĊeni emocijama... Eto šta si propuštala gotovo dvije godine. Okreni stranicu. OD KONCERTA DO IZGRADNJE ZAJEDNICE GODINU DANA KASNIJE ... vratio iz ĉetrnaestomjeseĉnog egzila koji je uslijedio nakon neuspjelog napada na njegov ţivot 3. decembra 1976. Koncert je najavio NjKV Asafa Wosen, prijestolonasljednik Etiopije... ovo je plod briţljivog dvogodišnjeg djelovanja, rekao je politiĉki aktivist JLP-a Raymond “Papa-Lo” Clarke. Previše uliĉnih ratova i stradanja, vrijeme za ujedinjenje. Prihod od koncerta biće usmjeren na raznovrste projekte izgradnje zajednice, prvo i najvaţnije dobru sanitarnu mreţu i novi prostor za Kliniku Zapadni Kingston, rekao je glavni aktivist PNP-a Roland “Krimos Šerif ” Palmer. Centralnu ulogu u ovom postignuću odigrao je naš reggae superstar koji se kući na ostrvo vratio nakon gotovo dvije godine odsustva. Dosta. Ne ĉitaj više, Kim Clarke. Od poĉetka ove godine desilo se više od tri stotine ubistava koja su, sudeći po glasinama, politiĉki motivisana. Ne ĉitaj više, Kim Clarke. Fotografski prilog: Politiĉki aktivisti rukovanjem zakljuĉili dogovor o utrošku prihoda koncerta. Ne gledaj, Kim Clarke. Slijeva nadesno: Ministar omladine i sporta g._____________________________, politiĉki aktivist JLP Raymond Papa-Lo Clarke, politiĉki aktivist PNP Roland Krimos Šerif Palmer. Kim Clarke ne gledaj više, ne ĉitaj više, ne traţi više. Ne gledaj: Papa-Lo u bijeloj potkošulji, pektorali mu iskaĉu kao ţenske grudi. Ne gledaj: Krimos Šerif u kaki-pantalonama, kao uĉenik, kao vojnik. Fotografija je crno-bijela ali znaš da su pantalone kaki. Ne vrludaj oĉima od lica do lica na ovoj prokletoj fotografiji, lica koja gledaju u objektiv, lica koja odvraćaju pogled i lica koja gledaju mimo svega. Pored Papa-Loa stoji neka ţena. Pored te ţene neki muškarac. Iza tog muškarca je drugi muškarac, sa sunĉanim naoĉalama. Njegov pogled znaš, zar ne? On se ne krije od tebe, ti se kriješ od njega. Sad lijepo sklopi te novine, Kim Clarke. On stoji tamo u pozadini, ne smiješi se, ne pristaje ni na kakav mir niti ga traţi. Ne traţi on mir, on tebe traţi. Dvije si godine u bijegu i on te ipak naĊe. Ti si blentaĉa. Našao te. - Kim, šta se dešava? Kim? Kim? Dvije godine trĉanja u ravnoj liniji koja se pretvara u krug. Idi do kapije. Sad te ništa ne zaustavlja. Ništa te ne gura ali ti ipak odlaziš pravo do kapije jer ne znaš šta bi drugo, da ne idem naprijed? Idi do kapije i trljaj stomak kao da si trudna. Ignoriši petarde iako je u ova doba decembra obiĉno previše rano za petarde. Gledaj tog ĉovjeka, lice mu u sjeni iako je tek osam sati ali on ti prilazi a tebi se noge

145

odsjekle. On te skida pogledom, eto te na audiciji. Slušaj one jauke iza leĊa i policijsku sirenu koja se ĉuje s ceste i pušku taĉno ispred svog nosa. Kad si potrĉala nikad više nisi stala. Spakovala si svoj ljubiĉasti kofer i pobjegla od trećeg decembra 1976. godine jer jebo dan Gospodnji u kojem je sve od poĉetka do kraja ĉisti uţas. Misliš ti da ćeš pobjeći u Ameriku, ali tvoj ĉovjek je već sredio sve da pobjegne od tebe, sve do u zadnju uplatu najamnine. A onda ovaj ovdje ĉovjek, ĉovjek na fotografiji. Prilazi ti s ivice novina. Ima on ime - nemoj da bi ga proĉitala! Glupaĉo. Nikad ti nisi pobjegla od trećeg decembra 1976. godine - evo si utrĉala usred njega. Ti ni ĉetvrti decembar nikad nisi upoznala, ti pojma nemaš šta je 20. april, ti ne znaš ništa osim trećeg decembra. Tebi taj dan nikad okonĉati neće sve dok ovaj lik ne doĊe da ga okonĉa. Treći decembar će ti glave doći, kaţe ova slika. Imamo nedovršena posla, kaţe ova slika. Ne moţe to zaustaviti nikakav Montego Bay, a ne moţe ni Amerika. Dolazim po tebe Nin... Ne zovi je tim imenom! Da nikad nisi izgovorila to jebeno ime! To je mrtvo ime ţene umrle u mrtvom gradu. Ti nastavi bjeţati jer nje više nema. Sad pripali cigaretu tim njegovim upaljaĉem koji tako ţeli ali nemoj mu ga vratiti osim ako ga baš ne zatraţi. Pripali cigaretu i duboko povuci. Kašlji, kašlji još više, kašlji glasnije. Još jedan dim povuci. Uvlaĉi dim dok ti srce ne zakuca tako sporo da mu moţeš izbrojati otkucaje kad poloţiš ruku. A onda mu cigaretom probuši glavu. Spali je i kroz zadnju stranu, neka gori dok ne frcne iskra i ĉitava novina ne zasja, a onda je baci na krevet. - Kim, šta se tamo kojeg vraga dogaĊa? Progori put kroz bjelĉevo kucanje i urlanje i vrištanje i lupanje i udaranje na vrata koja ne popuštaju, kroz jastuke koji gaĉu i svilenu posteljinu koja sikće i sintetiĉke zavjese koje se cerekaju, gledaj kako plamen sukne kao ispod suknje i otvara ĉak i prozor koji vrišti. Progori put kod bezbjedan prolaz. Naprijed se moţe jedino kroz.

Barry Diflorio Upravo je izbilo sranje u Iranu. Dakle, tamo je sranje izbilo još u januaru, ali posljedice tog sranja tek sad stiţu do nas. Sranja izbijaju po ĉitavom svijetu. Haos i pometnja, pometnja i haos, ponavljam ovo stalno i iznova kao da su sva ta sranja povezana, Sodoma i Gomora, Gomora i Sodoma. Sve ove porodiĉne slike idu u moju torbu a ne u aktovku, izvadi to iz aktovke i iz te fascikle što dajem Sally za šredovanje, ali da prvo napravim par sliĉica? Isuse Hriste mislim da me dohvatila niksonijanska groznica. Toliko vremena provodim govoreći ljudima da ţivot nije što i jebeni 007, da mi nedostaju ona vremena kad to ţivot zapravo jest. A ako ćemo pravo, ja bih se sad najradije zavalio u ovu fotelju, skinuo i cipele i ĉarape pa pogaĊao gdje će se desiti naredna eksplozija govana. U meĊuvremenu su u Jugoslaviji jebeno eksplodirala govna potpuno drugaĉije vrste. A NATO-vac nije imao pojma. On je na ĉelu jebene CIA-e a nije znao. Lindon Wolfsbricker. Mora da su mu roditelji dugo lupali glave da skontaju šta koji kurac moţe da stave uz nešto kao Wolfsbricker. Ozbiljno, zvuĉi kao nešto za šta ĉovjek pomisli da je nacistiĉki fetiš. Ameriĉki ambasador u Jugoslaviji Wolfsbricker. Ne pitaj kako, ali g. Ambasador je nabasao na internu direktivu Kompanije. Direktivu koju su Tajne operacije izdale šefovima svih svjetskih ispostava: sve znaĉajne operacije drţati u tajnosti od svih ambasadora. Najprije sam pomislio: pa šta? Mislim, to stvarno ima smisla. Neki ambasadorsko mjesto dobiju samo zato što ih Predsjednik voli; s dobrog mjesta na dobrom lokalitetu na kojem se ĉovjek moţe istaći, tipe Kipar, ide se na mjesto senatora, guvernera ili potpredsjednika. A neki ga dobiju zato što ih Predsjednik ni smislit ne moţe jer ima li boljeg naĉina da makneš nekog drkadţiju i potencijalnu prijetnju koju ti predstavlja nego da ga postaviš za ambasadora u SSSR ili neko mjesto koje niko ne jebe ni pod razno, tipe Papua Nova Gvineja? Kako god okreneš, najbolje da takvi ambiciozni krelci nafurani na vlast ne znaju ništa ni o ĉemu, jer najĉešće upravo oni zabadaju trn u zdravu nogu. I sad je onaj potrĉko Wolfsbricker na telefonu s admiralom Tunneyjem, ljut ko ris što se od njega prikrivaju informacije, što se kosi s vaţećim predsjedniĉkim odredbama koje su, usput budi reĉeno, od prije sedamnaest godina. Wolfsbricker dakle poruĉi admiralu da je CIA u Jugoslaviji bez posla sve dok se ta naredba ne povuĉe. I nije se šalio: rekao je da niko ne smije ni u kancelariju, a kamoli da šta radi po Beogradu ili bilo gdje drugo u Jugoslaviji. G. Ambasador je po-piiiiiizdio. Što je najgore, izderao se na direktora zbog neĉega o ĉemu ovaj nije imao ni jebenog pojma. Ĉuo sam da je admiral tako pobjesnio da je

146

prosuo onu svoju toplu vodu s limunom i skroz smoĉio hlaĉe. Uslijedilo je telefoniranje po ĉitavom svijetu, da se utvrdi ko zna za tu direktivu i ko ju je izdao. Kad su mene nazvali, ja sam naravno rekao da je Kompanija bila u tranziciji izmeĊu g. Busha i admirala Tunneyja i da sam ja slijedio naredbe. Ĉije? Ne Tajnih operacija, gospodo, ako me to pitate. Ne stvaram ja politiku, ja je samo sprovodim. Ĉudno, ali samo što sam to izgovorio, znao sam da se sa šefovskim mjestom mogu pozdraviti, što će svakako daleko više raspizditi gospoĊu suprugu nego mene. No gle ĉuda, 1979. a Jamajka je za promjenu jedino mjesto koje nije u govnima. Bar ne danas. A mi naredne sedmice letimo u Argentinu i Claire je sretna, prvi put u nekoliko zadnjih godina. Moramo li sad uĉiti španski? pita moj mlaĊi i tek mi tad padne na pamet da već tri godine nismo u zemlji španskog govornog podruĉja. Sudeći po broju telefonskih poziva koje ovog mjeseca obavlja iskljuĉivo na španskom, ĉini se da upozorava sve svoje kvoĉke da se orao sprema da sleti. S obzirom na to da neprestano kukumavĉi kako mrzi ovu zemlju i kako ţeli nazad u Vermont, Vermont zaĉudo uopšte ne spominje. Pitam se da li bi ovaj novi htio ovaj drţaĉ papira. Bog zna da ja ne ţelim... a moţda i ţelim. Danas sam sav rastrojen. Uklinac, o ĉemu sam ono razmišljao? Wolfsbricker. Jugoslavija. Admirala umal nije šlog strefio. Mislim, jebiga, Kompanija je zapravo kršila zakon. Mogao bih ovo šiljalo ponijeti sinu. Neće zar ovoj jebenoj kancelariji nedostajati jedno šiljalo, a i da im nedostaje koga boli kurac? Kao da iko u Jamajci vodi ikakvu evidenciju. Traljavijeg mjesta jebote u ţivotu nisam... što zapravo nije taĉno jer je Ekvador bio daleko, daleko gori. Oĉito sam sve više ljut, a ne znam zašto. Moţda zato što se vraćamo u jebenu Argentinu. A stvarno nemam ništa protiv Argentine, i zapravo će biti prijatna promjena jesti u restoranskim baštama i gledati seksi Argentinke. Nego sve je to zbog ove zemlje. Koja pizdarija. Nisam zar desethiljaditi bijelac koji pada na ovu zemlju? Ne padam ja na to. A ako stvarno padam bolje bi mi bilo da se obeznanjujem pušeći vutra na plaţi Treasure sa svim ostalim propalim hipijima. Mirno veĉe u Jamajci, trenutno jedinom mirnom mjestu na svijetu. Jer Iran! Jebote dobri Isus, kad samo pomislim da je bilo da smo i tamo krenuli. A tek ovaj jebeni kao stidljivi klebereći predsjednik. Louis kaţe da nam je ta seljaĉina, samo što se uvalila u ovalni ured zguzivši Kompaniju i nazivajući nas nacionalnom sramotom, već izdala više naredbi nego Ford; ne baš kao Nixon, ali skoro. On to, naravno, drugaĉije vidi. Lik ima hroniĉni napad savjesti. Lik bi da spašava neke crnce po inostranstvima, šta ja znam, valjda zato što u vlastitoj drţavi za nigere ne moţe ama baš ništa. Hajde da podrivamo aparthejd, kako da ne, jer zato ne treba ništa osim par crvenih cipelica pa lupni petom o petu. Zašto da ga podrivamo? Sovjeti već godinama finansiraju ANC jer - znaš šta? kakav god, komunizam je opet društveno progresivniji od nas. On bi sad da aparthejdu šikne smrtonosnu injekciju i otarasi se onog nacistiĉkog manijaka Iana Smitha u Rodeziji. Ja znam dvojicu koji rade za BOSS i oba je ta nespretnjakovića uhvatila jebena rodezijska tajna policija. Stvarno ne znam koji nivo inkompetencije treba da te uhvati neka afriĉka tajna policija. Ti moroni uhvate trojicu naših a ĉetvrtog preda sam BOSS. Ala su oni Juţnoafrikanci bili sobom zadovoljni. Ne znam ni šta ćemo mi uopšte u jebenoj Africi, to treba prepustiti jebenim Englezima i jebenim Belgijancima i prokletim Portugalcima, kojima kolonijalizam nikako ne ide ni nakon svih ovih godina. Isuse Hriste, Barry, da te neko ĉuje još bi pomislio da postaješ liberal. Onom Louisu treba priznati makar to da mi je, u najmanju ruku, otvorio oĉi. I pokazao kako stvari zaista stoje jebatih. A moţda je to zapravo uĉinio William Adler. Sally se pita hoće li i ona dobiti premještaj. Moja sekretarica je malo zatreskana u mene. Super da je makar neko. GospoĊa supruga već Aidena uĉi španski. Timothy se ni ne sjeća da ga je nekad govorio. Ala se razljutio kad je ĉuo da odlazimo. Idijotska posla, rekao je i tresnuo viljušku o tanjur. Kao da nije dosta što sad odbija ameriĉku hranu i hoće samo rakovice i ţuti jam i usoljenu svinjetinu i hljebovac. Morao sam malog gada podsjetiti ko se ovdje sluša. Sirotić mali, on misli da ne znam za curu mu Jamajĉankicu; znao sam jebiga ĉim je rekao Aidenu da su igraĉke superheroja ilidţitska posla - jer, da se razumijemo, te igraĉke su njegove. Dijete jebiga misli da zna šta je ljubav. A ljubav je pristajanje, to i ništa drugo. Jebeno pristajanje. Louisa Johnsona, mog malog ortaka iz „76. godine, opet su poslali u Centralnu Ameriku; biće da i ove godine valja drţati za ruku vojnu školu za dvije Amerike. School for the Americas!Valja i dalje graditi armiju za uništenje snaga socijalizma i komunizma, ili kojeg već izma koji se ukaţe naredne sedmice. Zanimljivo kako se nas dvojica nikad nismo podnosili, u stvari oĉima nisam mogao gledati to Ċubre koje mlati svoju ţenu, ali on me sad stalno naziva. Sere nešto o potrebi da ĉuje više od jedne

147

reĉenice na engleskom. Mogao sam mu reći da bi imao s kim priĉati da prestane mlatiti svoju ţenu ko vola u kupusu, ali to bi bilo krkanski. Tako priĉamo o Tajnim, ĉiji je on dio a ja nisam, i koje su pravo zajebale stvar. On misli da je do admirala Tunneyja - taj ĉovjek u najboljem sluĉaju samo površno zna kako stvari funkcionišu u Kompaniji. Tunney je kancelarijski ĉovjek, kaţem ja njemu. Samo kupuje vrijeme. Osim toga, kako da vjeruješ nekome ko ne pije viski, ili bar kafu, nego vrelu vodu s limetom? Samo mu još fali da piša sjedeći. Ne dragi moj, CIA-u je zapravo sjebao Nixon. On, prije svega, nikad nije ni vjerovao Kompaniji. Ali moraš se diviti jednostavnosti njegovog pogleda na svijet: svi na svijetu su ili s njim ili protiv njega; a tog lika nikad ni sreo nisam jebote. Jer evo u ĉemu je problem s tim licemjerom. Ne moţeš divljati toliko da stvoriš ĉitavu jebenu kulturu nadziranja a kad stvar procuri, onda kukaš. Znaĉi imaš toliko njuškala da više ne moţeš upratiti ni ko koga nadzire. Što je najgore, posao povjeriš jebenom pitomcu Zaljeva svinja - a zna se kako su oni sposobni. Za Louisa se moţe reĉi svašta ali zna priliĉno toga i odbija da ĉuva tajne. Ministar odbrane špijunira Kissingera, ili se bar tako priĉa. Teško da Kissinger za to ne zna. Prisluškuju se i Bijela kuća i Camp David. Sam Kissinger prisluškuje svoje saradnike i vlastite ljude, ukljuĉujući i mene; pretpostavljam da misli da će tako sprijeĉiti curenje informacija, ali one svejedno cure. Problem je u tome što su odabrali nekog koga i Louis i ja vrlo dobro znamo; kad me Louis nazvao, od jebenog smijeha nije mogao progovoriti. Chip Hunt. Jebo sve na svijetu, Diflorio, ovo je kralj svih sjebova, sjeb nad sjebovima, nema dalje. Isuse Hriste, ĉovjeĉe, kako mu to uspijeva? Pa taj lik je vlastoruĉno upropastio Urugvaj. Misliš da ga je Tricky Dicky odabrao zato što ĉita Chipove špijunske romanĉiće? Kako god, ĉiĉa miĉa gotova je priĉa, osim toga ima tome i više od osam godina a Nixija je njegova vlastita kultura dobro naguzila. A kad je pao, i njih je povukao sa sobom, gotovo sve. Pa da, onda kad me nazvao Bill Adler „76. godine, ja sam njega optuţio za smrt Richarda Welcha u Grĉkoj. Srao sam da je on kriv što su u javnost procurila imena naših kolega i da im je on ugrozio sigurnost, a sve su to bile pizdarije. Što smo znali i on i ja ali eto, morao sam reći. A Richarda Welcha je ubio jebeni Nixon. Govoreći nam da po Grĉkoj širimo sranja svake vrste koja su samo naduvala rat u Turskoj oko Kipra. A da stvar bude još gora, dopusti da sva ta govna procure. I onda najednom ĉuješ da su ubijeni Richard Welch i njegova jadna ţena. Mrtvi jebote. Isuse Hriste, šef poslovnice. Jebeni Nixon je htio pokopati i FBI ĉim je Hoover skiknuo. I jebiga sad, koga 1979. godine za to boli kurac? Jesam ja ovo samo mislio, ili izgovorio naglas? Ma nema ovdje nikoga, ove mirne kingstonske veĉeri. Stvarno bih trebao kući. Claire svako malo zvoca zbog preseljenja a onda sjedne na telefon i naziva svoje prijatelje po Buenos Airesu kao da su joj oni stvarno prijatelji; pita ih da li se ameriĉka škola skroz naskroz srozala. Ja za to vrijeme glavu razbijam da skontam koga još uvijek znam u Argentini i s kim uopšte ţelim razgovarati. Boţe, kad bi opet moglo kao nekad: sastanem se s bilo kim ko u datom trenutku brine da predsjednikove ruke ostanu ĉiste, izvijestim šta se dogaĊa u njihovom svijetu, tutnem nešto keša a drkadţijama koje zasvrbi kaţiprst obećam da ću provjeriti ima li šanse za nabavku novih igraĉaka. Ako se baš pokaţu, znali smo im ĉak organizovati i lijepe odmorĉiće u Fort Braggu. Gospode, paklene su ovo muke kad patiš za vremenima kad je rad zapravo radio. Ja sam u Argentini od jednog agenta u La Pazu ĉuo da smo se konaĉno domogli Chea. I nemam pojma zašto sad mislim na Che Guevaru. Mislio sam na Argentinu, i koliko se toga promijenilo od 1967. A kad ĉovjek ĉuje kako Claire priĉa na telefon, rekao bi da se ona vraća u gnijezdo koje su joj prijatelji sve do sad grijali. Takva je moja ţena, uvijek pretpostavlja da sve je taĉno onakvo kako je i ostavila. Mislim da je naprosto sretna što će odjebati iz Jamajke. Kad je rekla da se sporjeĉkala s Nelly Matar, ja dodao konaĉno na šta je ona popizdila. Ovi Sirijci u Jamajci su takvi jebeni licemjeri, i svi su tako prokleto vulgarni. Mislim, znam da su bili trgovci, ali Kinezi na primjer nikad nisu takvi. - Samo sam upitala da li je ona veleprodaja Matar u gradu vlasništvo njene porodice. Mislim, šta je loše u poštenom poslu? Ali nju je to iz nekog razloga duboko, duboko uvrijedilo. - Ne shvatam zašto. - Ma daj, Barry. Moţeš biti ili trgovac ili snob. Oboje ne moţe. Osim toga, da sam joj još samo jednom morala reći da se oni njeni šeširi nose samo na konjskim trkama, majkemi bih joj onu prokletinju strgla s glave. Uvijek razmišlja o drugima, takva je moja ţena. Ja sam raĉunovoĊa. Ĉovjek uĉinkovit. Zato ĉitava

148

gomila jebenih uhljupa smatra da na mene moţe istovariti svaku vrstu pizdarije. Mislim, shvatam ja to - kad im zatrebaju kljuĉne informacije nikom ne pada na pamet da ih zatraţi od Barryja Difloria. I još nešto ĉega gospoĊa supruga nije svjesna. Argentina je još uvijek dozavrat u govnima. Egipćani su znali svoje bundţije skidati dogola pa bi ih ukopali na sve ĉetiri i namoĉili pišaćom kuja u tjeranju, onda puste na njih gomilu pasa, psi misle kuje su pa zguze te nesretne luzere. A ovaj šah je bio i gori. A poĉetkom februara ipak sve ode u kurac. Mene nazove Roger Theroux. Bill Adler je jebiga u najboljem sluĉaju bio osrednji agent, ali Roger je san snova, biće da boljeg ni nemamo ako raĉunamo samo Amerikance. Mene je neko iz Washingtona, neko ko zna i Rogera i mene, pitao jel me zanima Rogerov izvještaj o Iranu. Ono što je rekao Theroux veze nema s onim što je Kompanija rekla Carteru. Theroux je bio na licu mjesta, ĉovjek je jasno rekao da je tamo isto Kuba 1959. samo mnogo gore, utoliko što je ovo sve religiozno. Shvatam kako Carteru, ili bilo kome, ovakav izvještaj ne bi imao smisla. Religija? Revolucija su liberali, hipiji, komunisti, pizdarije tipa Baader-Meinhof... ali da sve ovo pokrene religija? Ma daj, ipak je ovo hiljadu devetsto sedamdeset i deveta jebiga. Pola mladaca Saudije i Irana ţivi u Parizu, nosi uske farmerice, guze se daleko više od prosjeĉnog ameriĉkog pedera - otkud onda taj religiozni polet? A onda je Roger Theroux kidnapovan. Dobro su ga ispremlaćivali. Smjesta su ga optuţili da je CIA, smlatili neki toboţnji sud, proglasili krivim i osudili na smrt - sve to u manje od mjesec dana. Hvala Bogu ili, pretpostavljam, Allahu, da Roger tako dobro poznaje Kuran. Kad sam konaĉno s njim uspio razgovarati, rekao mi je: Barry, zahtijevao sam da vidim tog jebenog mulu. Kad se taj pizdun konaĉno pojavio, jer vjeruj da mu se nije ţurilo, rekao sam: dobro, vi nastavite kako ste i namislili, ali se nigdje u Kuranu ne kaţnjava ovakva vrsta djelovanja. I ako to zaista uĉinite, protivite se volji vlastitog Boga i Boţjeg poslanika. I oni ga puste. I uprkos svemu tome, prekjuĉe je Washingtonu bilo potpuno iznenaĊenje. DoĊe ti da se zapitaš: Kako nešto moţe biti u isto vrijeme iznenaĊujuće i neizbjeţno? Ne vjerujem da je ona o Argentini išta ĉitala. Biće da je najbolje da za sada to ne ĉarkam; uostalom, siguran sam da njeni prijatelji nisu previše pogoĊeni tamošnjim zbivanjima. Hoće li joj makar ova kuća nedostajati? Nema sumnje da se potrudila oko nje, ali tako ona uvijek. Ĉak i u hotelskoj sobi u kojoj ostaje samo dva dana: vazda je preuredi, da se zna da je njena. Ja zamišljam šta će mi još, osim jerk piletine, najviše nedostajati. Koji ti je kurac, Barry Diflorio, tri godine si ovdje a zvuĉiš kao turista s Broda ljubavi. Moţda je bolje da joj ipak kaţem. Da se od 1977. nije ĉulo ni za jednog od pjesnika koje je pozivala kući na veĉere. Kao ni za onog plesaĉa, a ni za onog sjedokosog homoseksualca Umberta koga je smatrala tako šarmantno komunistiĉki nastrojenim. Siguran sam da je sve do zadnjeg momenta ostao u bijelom od glave do pete. Kad je „78 ona bomba raznijela stambenu zgradu u Buenos Airesu, odmah mi je pao na pamet De las Casas. Ali on se vratio u Jamajku, biće da okonĉa ono što je zapoĉeo 1976. a sami Bog zna na šta će to ispasti. Sad znam da se njega ne dira. Što je najgore, to i on zna. I dok mene neće zamijeniti niko, sasvim je izvjesno da Louis dobija zamjenu. Koliko znam, taj je ovdje već nekoliko dana. Pitam se jel to što mu ja ĉak ni ime ne znam dokazuje efikasnost Tajnih ili inkompetenciju Agencije. Nek eto bar neko misli da zasad nije baš pametno skroz završiti priĉu s Jamajkom. Nikad se ne zna s ovom zemljom, s ovim narodom. Nekad mi zvuĉi kao da o Filipinima priĉam. I dalje me zanima ko je napisao onaj prokleti izvještaj i ko ga je odobrio, i kolika je to slabotinja ovaj predsjednik kad su izvještaj morali toliko frizirati. Ni predrevolucionarna a kamoli revolucionarna situacija. Isuse Hriste. Onda pobunjenici prije tri dana konaĉno smlave šahove trupe a svi gledaju zapanjeno. Svi osim Rogera Therouxa. A ja gledam ovu kancelariju koju nikad više ne moram vidjeti i pitam se šta da kaţem gospoĊi. Najviše će je potresti Umberto, naziva ga već sedmicama, uvjerena da ili su njegovi preselili ili je ona pogrešno zapisala broj. U jednom trenutku me ĉak upitala jel moguće da su joj namjerno dali pogrešan broj, a ja najiskrenije nisam imao pojma šta da odgovorim. Najĉudnije je to što niko od ostalih njenih prijatelja nije imao šta da kaţe kad ih je pitala za njega. Mislim, pravo mi je ĉudno da baš niko ništa ne kaţe. Ĉak ni Figueroasi, koji ţive pet spratova ispod njega. Ako i ne znaju šta mu se taĉno desilo, moraju znati da mu se desilo nešto. Politike odreĊuje politika s velikim P. Ĉitave mi se sedmice to mota po glavi. To, i Bill Adler. Koji me prekjuĉe opet nazvao, ĉudnom igrom sluĉaja istog dana kad i Louis. Pizdio je naroĉito zato što je na kraju izbaĉen iz Velike Britanije.

149

- Ma daj, Bille. Da je Americi kurac ne znam kako mali, ti englezići bi se preko Atlantika protegli da ga popuše. - Dobra ti je ta. Znao sam da samo kupujem vrijeme ali, da ti pravo kaţem, nekako sam se ipak nadao. - Skroz neuljudno, ĉak i kad je u pitanju bivši agent. - Ne bivši. Otpušteni. - Nije šija nego vrat. Kako je u Santiagu? - Kaţu da je ljeti sunĉano. Ozbiljno, Diflorio, Brzezinskom ovaj razgovor neće biti ni upola zanimljiv kao Kissingeru. - Moguće, ali zar ti nisi ĉuo? Krešemo troškove na sve strane. Naĉekaće se svako ko ĉeka da mu odstrane prisluškivaĉ s telefona. Kad smo već kod kresanja troškova, kako... - Kako ti i dalje ko pokvarena ploĉa; nikako da je popraviš jebote? - Nervozan. - Jeben je ovaj februar pravo, za sluĉaj da nisi primijetio. Nema ko nije nervozan. - Šta ti treba, Adleru? - Odakle ti ideja da mi nešto treba? - Joj, dušo, nazvo si me jer si usamljen? - Diflorio, nikad na terenu nisam vidio nikoga ko nije usamljen. Al šta ti znaš, ti si... - RaĉunovoĊa. Ĉuj, ako ćemo već biti prijatelji, ne zovi me više... - RaĉunovoĊa? - Diflorio. - De više, Diflorio, prenemaganje ti nikako ne pristaje. - Da ti znaš šta mi pristaje zvao bi me Bar, ili Barry, ili Bernard, kao moja punica. Te, i po drugi put, šta mogu uĉiniti za tebe? - Jesi vidio ono o Iranu? - Jel disko pušiona? - Valjda moţemo razgovarati. - Ti ne razgovaraš nego ĉavrljaš. Ĉujem da John Barron piše nastavak knjige o KGB-u. - Moţda i piše, Bog sami zna da moramo išĉaĉkati priĉuvne špijune KGB-a. - I izdajnike koji ih podrţavaju. - A ko bi to bio? Onaj Bili iz njegove knjige? Proĉitah da sam ja alkoholizirani ţenskar koji je vazda švorc. - Znaĉi proĉitao si je? - Naravno da sam je proĉitao. Ĉudi me da ti ovog neostvarenog agenta shvataš tako ozbiljno. - Pa knjiga mu je u najmanju ruku zabavna koliko i tvoja. - Nabijem te. Usput budi reĉeno, i meni izlazi druga knjiga. - Naravno da izlazi. Valja ti bar još hiljadu ţivota sjebati. Usput budi reĉeno, kako ti je drug tvoj, Ĉeporov? - Ko? - Efektno. Vrlo vješto, nema šta. Al jebiga, Adleru, ĉak i Daily Mail zna da si razgovarao s Ĉeporovim. - Ne znam o kome... - Edgar Anatoljeviĉ Ĉeporov, novinska agencija Novosti u Londonu. On je KGB. Hajde sad. Ja ću mirno saĉekati da odglumiš da si uţasnut jer nisi znao. Da se razumijemo, uţasnutost nije baš lako izvesti pred nekim ko ti ne vidi lice. - Ĉeporov nije KGB. - I nosi kratke gaće a ne bokserice. Kontaktiraš s njim bar od 1974. - Ne znam nikog u Novostima. - Dragi moj Bille, ovo ti naprosto loše ide. Prvo kaţeš da ga ne znaš, onda kaţeš da on nije KGB. Da napravimo pauzu da se presabereš? Ako nisi znao da je Ĉeporov KGB, ili si izuzetno glup ili izuzetno lakovjeran, a moguće i da ti je samo zafalilo para. Koliko si dobio od kubanske obavještajne? Milion? - Milion? Ne znaš ti Kubu. - Ali zato ti znaš. Zini više, drkadţijo, šta hoćeš?

150

- Informacije. - Kakve? Senzacionalno otkriće? Biće da si se upravo tim rijeĉima obratio KGB-u kad si odluĉio

da se i s njima kurvaš? - Ne traţim informacije, drkadţijo, nego ih dajem. Koje se moguće dijelom tiĉu i tebe, jebeni djeĉaĉiću s Yalea. - Hej, nisam ja kriv što si ti isplivao iz Tacome, Florida. Budi siguran, šta god da ti prodaješ, ja sigurno ne kupujem. Ovaj razgovor se snima. - To smo već konstatovali. - Nema da brineš, kasnije će sve to predstavljati dokaz. - Kad se predam? - Kad te uhvatimo jebote. - Vi raĉunovoĊe ne moţete ni dah uhvatiti. - I to kaţe nadleţni sluţbenik uhvaćen u pokušaju da u pet ujutro ozvuĉi jednu ambasadu. - Jesi li znao da si i ti u Knjizi uţasa? - Šta je Knjiga uţasa? - Ne mogu potvrditi da je oni zovu tako, ako je zovu ikako. Ništa u ţivotu nisam zaţalio, ĉasna rijeĉ, kao to što sam objavio knjigu prije nego što su isplivala sva ova govna. - Nemam pojma o ĉemu priĉaš. Ali kad-tad ćemo otkriti tvoj izvor. - Nekad skoro? - Skorije nego što misliš. No, ovaj telefonski razgovor se pravo oduţio. Jesi ti siguran da si to moţeš priuštiti? I, Bille, sad stvarno moram prekinuti. - Ma kontam, ĉeka te sve ono pakovanje i pozdravljanje. Divota. Jadni predsjednik Ford. Sjedio je u jebenoj Warrenovoj komisiji a nema pojma da mu nismo sve rekli. - E o ĉemu li sad bulazniš? - Knjiga uţasa. Ko ju je tako nazvao? Moraš se to zapitati. - Ne moram. Ali, Adleru, ozbiljno, ponekad te uopšte ne razumijem. Isto ko da smo dvije curice i ti priĉaš o nekom djeĉaku samo da i on to moţe ĉuti. Par godina van Kompanije i već si puko, misliš da su te oteli vanzemaljci da ti uvale dildo u šupak. Ma daj. - Moguće da to nije baš knjiga. Moţda je neki dosije. - Dosije. To CIA ima neki dosije? I to strogo povjerljiv ni manje ni više. Kako si ti uopšte ovde dobio posao? - Ne vrijeĊaj moju inteligenciju, Diflorio. - Bar to ne moram jebote. - Govorim o dosijeu koji je Schlesinger sastavio za Kissingera, istom onom izvještaju koji je podnio Fordu na Boţić 1974. - Ti priĉaš o 1974. godini! Frajeru, ţao mi je što ti baš ja to moram reći, ali imamo novog predsjednika, a ni on neće dugo predsjednikovati ako danas išta više krene nagore. Sva svjetska štampa bruji o Iranu, a siroti William Adler baš sad naĊe da prenosi govna izasrana daleke 1974. godine. - Kissinger je podnio verziju u kojoj su svi soĉni detalji frizirani. Schlesingerov originalni dosije još uvijek postoji i ĉujem da je prava bomba. - Dakle, Adleru, ja sam već rekao šta mislim o tvom mišljenju. Jel to tebi ponestalo materijala za pisanje, buraz? - Ti si smetljar, Diflorio. Jedini razlog što te ovo ne zanima jest to što nisi na dovoljno visokom poloţaju da bi te zanimalo. U Schlesingerovom memorandumĉiću sve lijepo stoji: sve stvarĉice koje prosjeĉan Amerikanac smatra izmišljotinama pisaca špijunskih romana. Izlistani elementi najnovije pizdarije Toma Haydena. Koga jebe Bill Cosby. Kontrola uma nakon LSD-a. Atentati na sve strane, Lumumba u Kongu, na primjer, masa stvari o tvom priki Mobutuu... - Pardon: Frankovom priki. - Dobro, ali svi ste vi u pet deka; ti, on i Larry Devlin, svi vi latinoameriĉko-afriĉki momci. - Broj pokušaja atentata na Kastra - koje je ovlastio sam Bobby Kennedy. - Jel znaš da su Havilanda natjerali da se penzioniše? - Koga? - Havilanda. Ĉovjeka koji je trenirao i mene i tebe. Pardon, zaboravih da si ti sam sebe istrenirao.

151

- Jel tebi jasno da je s Kompanijom gotovo ako ova knjiga dopre do ameriĉke javnosti, ili samo do Cartera? Ostaćeš bez posla jebote dok kaţeš uš. - Na trenutke se pitam, najozbiljnije ti kaţem, jesi li ti stvarno idiot jebote, ili samo glumataš zamišljajući se na TV-u. U kakvom ti to svijetu misliš da ţiviš, Adleru? Ti si valjda jedini agent na kugli zemaljskoj koji pojma nema šta se dešava na ovoj jebenoj planeti. Ti si izgleda uvjeren da su tvoji jarani iz KGB-a na nekoj humanitarnoj misiji? - Bivši agent, ne zaboravi. I pojma nemaš u šta sam ja uvjeren. - O, znam ja to vrlo dobro. Originalnost ti nije jaĉa strana. - Mogao sam i pretpostaviti da tebe boli kurac za ovu Knjigu uţasa. Ti si gori od sviju njih. Još bih razumio da neko odobrava ono što radi njegova vlada, ali ti nećeš ni da znaš. Odradiš svoje i podigneš platu. - Oduševljen sam što si tako uvjeren da si me prokonto. To ti je jedna od najvećih mana. Misliš, Adleru, da ĉitaš ljude, a ne znaš jesi došo il pošo. - Stvarno? - Stvarno. A znaš zašto? Za sve ovo vrijeme dok mi vaţiš o toj Knjizi uţasa, dok meni jadniku predoĉavaš u kakve je sve teške pizdarije upletena moja vlada, kroz sve svoje neuspjele pokušaje da me zainteresuješ ni na trenutak nisi pomislio da me to ne zanima zato što sam tu pizdariju ja napisao. - Šta? Šta si rekao? Jel me to zajebavaš jebote? - Jel ti stvarno misliš da mi je do toga da se s tobom zajebavam? Ali jest, drkadţijo, to je napisao upravo ovaj mali raĉunovoĊa. Nisi valjda mislio da je tu pizdariju napisao ministar odbrane? Znaš, isprva sam imao dojam da me omalovaţavaš tim što me uopšte ne spominješ u svojoj knjizi. Tek sam kasnije shvatio da ti stvarno nemaš ni najmanjeg pojma o tome šta ja radim; jel tako jebote? Nemaš ni jebenog pojma. Jer da imaš, ne bi me ovako handrio već šest i po minuta. I sad si pao iz svog jebenog hamaka. Dok leţiš na podu, zahvali svom komunistiĉkom Bogu da ja nisam onaj kurvin sin koga su poslali da te sredi. Usput budi reĉeno, aparat za kafu ti je pokvaren a pogled iz novog stana ti je nizakurac. Reci Fidelu da ţeliš pogled na more. Naravno da je kurvin sin odmah spustio slušalicu. I naravno da nije ponovo nazvao. Sumnjam da će mu to ikad više pasti na pamet. Jebeš ovaj sto. Jebeš ovu kancelariju. Jebeš ovu drţavu. Jebeš i ovu godinu iako je tek poĉela. Odoh ja kući.

Papa-Lo Kidnapuješ Micka Jaggera i zaradiš dva miliona. Ja i Tony Pavarotti u autu, vozikamo se gore-dole po cesti što se uvija i vrluda ko rijeka, vozimo uz vjetrom uzburkano more. Josey Wales nije došo. Ona ford kortina uzleti na iviĉnjak. Prokliţe ljevo pa prokliţe desno, val se razbije o stijenje i pjena nam popršće šoferšajbnu. Tolko je znaĉi cesta blizu mora, tolko je blizu mora al Pavarotti vozi li vozi, hladniji neg najhladniji špricer. Tony Pavarotti i njegov pavarotijevski nos. Ne mogu mu se sjetit ni oca ni matere, ne sjećam se njega dok je rasto nit se sjećam da je radio šta inaĉe rade djeĉki a nije ni upado u one neke frke ko što je za djeĉke normalno. Isto sporedni lik u filmu, onaj mnoooogo zajebani hombre što se pojavi nasred filma i ĉim zine i prohoda ko da smo svi ĉitavo vrijeme samo njega ĉekali. Tony Pavarotti naprosto jeste, i prije nego što njega zovneš dobro razmisli šta hoćeš od njega. I on se u nekoj staroj zgradi pritaji iza prozora i ĉeka ĉitav dan, il presjedi na drvetu gore na brdu ĉitavu noć, il na Smetljišu na zidu od smeća il iza vrata sve dok se skroz ne smrkne, i onda tvog neprijatelja smakne ako treba i sa sto metara daljine. OdraĊuje on poslove i za Joseyja Walesa al ĉak ni Josey nema ono šta treba da Tony zastalno preĊe na njegovu stranu, a ovih dana masa ljudi zastalno prelazi na Joseyjevu stranu. Nas dvojca ni ne priĉamo. Kad sam kod kuće ostajem unutra a kad iziĊem, odem iz zemlje. Njegovoj kući ne prilazim. Al Tony Pavarotti je u sluţbi svakog a ne sluţi nikog, i danas je ĉitav dan u mojoj sluţbi, sjedi na ljevom sjedištu i vozi i stišće se po uskom putu, preuskom za ovako ljutito more. Ovo da znate: za nas getovce zatvor je univerzitet. Tres zvek tres. Mene je Babilon pokupio ima i dvije godine - jel moguće da tolko ima? Sve gledam da ne zaboravim kako mi se tad Babilon zahaterio. Voze oni mene u zatvor i u autu me jedan policajac hrakne posred lica (nov je bio) a kad ja rekoh: Pizdohane, pljuvaĉka ti na ţvake miriše, drugi me okundaĉi posred ĉelenke i to tako jako da se

152

probudim tek u zatvoru kad me vodom zaliju. Nijedan nije doĉeko 1978. zahvaljujući ovom ĉovjeku pored mene što mi ih je obadvojcu doveo ĉim sam se našo vani. Znajte ovo uĉeni i ĉestiti ljudi: nije Mama-Lo gojila sina da ima kiĉmu a da onda na njega neko pljuje ko na šugavo pseto. E to Papa-Lo ne moţe zaboravit i da hoće. Ovakvi ko mi ne zaboravljaju nego skupljaju. Odvedemo tu dvojcu nakraj Grada Kopenhagen Ċe ţive samo lešinari i Ċe se bogataška govna u more uljevaju, a onaj jedan namah zakuka kako mu ţena ne radi a imaju tri maksuma a ja velim jadna djeca, sad im je otac mrtva pizda. Al da se vratim na ono kad su me poslali u zatvor. Ako se kroz sistem i prokurvaš, kroz rešetke se provuć nećeš. Rešetke su rešetke, a rešetke su jaĉe od lava i ĉelik ne popušta. Rešetke vele: Nema izlaza, prekini više i smiri se i ako ikad misliš odatle, mućni glavom, iznutra, i glavi reci da se makne odatle. Mora da ljudi tako i poĉnu šĉitanjem knjiga koje inaĉe ne bi ĉitali, i ĉak poĉnu knjige i pisat. Al rešetke vele i ovo: Niko ne mere unutra da zaustavi uĉenje, pa je nauk moţda neka posjeta u tvojoj glavi i moţda te zatvor smiri u duhu pa postaneš spreman da ĉuješ, jer, gospodini moji, niko - ali baš niko - ništa ne moţe nauĉiti ako nije spreman da sluša. Auto naleti na nešto a Tony Pavarotti to ni ne primijeti. Ja poţelim da nisam poskoĉio ko ĉoek što ne zna da vozi. On je jedini da ja znam što vozi u rukavicama, pokriju mu dlan al mu se vide vrhovi prstiju i zglobovi jer su na rukavicama ozgo izrezane rupice. Od smeĊe koţe, rukavice. Sunce pobjegne prije nego što mi stignemo u zaljev. Ne mere sunce podnijet da gleda ljudski mrak. Al mjesec, mjesec je bolje društvo naroĉito kad je pun i debeo i ko da se iz duboke krvi izdigo. Jesi kad gledo kad se mjesec diţe? doĊe mi da upitam Tonyja Pavarottija al cijenim da ne bi ni odgovorio. Takvima ko on ne postavljaš takva pitanja. Trznem iz dţepa dvije cigarete i podam mu jednu. On je stavi usta a ja mu pripalim. Pojas Palisadoes, proĊemo aerodrom, na potezu Port Royal Ċe je James Bond u Dr. No lika zguro s ceste. Vozimo dok ne stignemo do utvrĊenja što ga izgradiše prije nego što su se ljudi ko ja ukrcali na brod robova. Pola ga je potonulo u pijesak onda u zemljotresu 1907. godine al kad se onuda brzo provezeš isto ko da utvrĊenje baš sad iz pijeska izvire. Ugledaš top viri iz pijeska pa se zapitaš kako li je visoka i ponosna bila tvrĊava dok je po njoj skako Nelson na onoj jednoj nozi. Nelsona smo uĉili u srednjoj školi zajedno s onim admiralom Rodneyjem što je Jamajku spasio od Francuza. A ko sad da spasi Jamajku? Dalje niz ovu cestu idu Port Royal i Fort Charles za koje nema ko ne zna. Al malo ljudi zna da šiprag na plaţi krije još dvije tvrĊave ukljuĉujući i ovu. Izbacim glavu kroz prozor da gledam kako zadnji zraci sunca postaju narandţasti, pa ruţiĉasti, pa onda nestanu i ĉujem uprkos motoru od auta kako more divlja. Ja i Tony Pavarotti idemo u izgubljenu tvrĊavu izmeĊu sunca koje tone i mjeseca koji se diţe i sjenki koje nestaju. Oštro skrenemo kroz draĉ i zalelujamo preko neke grube izboĉine. Ja se drţim za vrata ko i svako ko ne zna da vozi. Vozimo se preko nekog nasipa što izgleda ko planinski vrh i odatle se skroz strmo spuštamo pravo na plaţu. Neugodna voţnja do dole, skreni ljevo skreni desno, uvuci ruku u auto prije nego što draĉ razreţe prozor - inaĉe bi mi ruka već bila krvava. Dole, dole, dole. Auto se zanese naljevo, i opet naljevo pa nadesno, onda poskoĉi - sad ima da se prevrnemo, sigurno, kako je ovaj prokletnik ovako miran i ništa ne govori no samo drţi onaj volan ko vozaĉ trkaćih auta? Auto proklizava nadole, i ja taman da viknem hej! al utom prikoĉimo. Tony Pavarotti uspori auto i mi puzeći stignemo na tanki pojas plaţe do ulaza u tvrĊavu. Nema nikakve kapije pa samo proĊemo. Sad je Kingston preko mora. Auto se zaustavi. Tony spusti prozor sa svoje strane i iskoĉi u jednom skoku, onako u stilu. Do gepeka doĊemo u isto vrijeme, on zdesna, ja sijeva. On umetne kljuĉ i poklopac odskoĉi. Da je mogo vrištat, prvi djeĉko bi garant zavrišto i od ono slabašnog svjetla jer tolko svjetla sigurno nisu vidli u zadnja tri sata. Trebo mi je sav moj bijes da sam samcat u gepek uguram onu zadnju dvojcu jer imam s njima nerašĉišćena posla još odavno, još od prije skoro dvije godine, al sad tog bijesa nema, ništa mi osim ove dvije ruke nije ostalo da ih izvuĉem odande. Zgrabim jednog za kragnu, a on ko perce. Lisice mu za leĊima mrljave i ljepljive od krvi a zglobovi mu se bijele, niĊe crne koţe. Smrdi na govna i ţeljezo. Djeĉko plaĉe i dreka ga stoji i oĉi mu se i obrazi crvene a iz nosa slini li slini. Onaj je što ga izvuĉe Tony Pavarotti skroz isti takav, obadvojca smrde i još su mokri od vlastite pišaće. Dok smo dolazili tamo, spremo sam se da pitam: Sjećaš se plaţe, pizdo? Sjećaš se kad si na Pjevaĉa pištolj trzno zato što vam je neko sjebo podvalu a ti skonto da on za to treba da plati? Jesi znao da ti je on zapamtio facu? Jesi znao da si mrtav ĉim si na njega trzno pištolj? To ti je bilo ko da

153

na Boga pištolj trzneš. Sve sam to imo da kaţem al sad, u ovoj tvrĊavi Ċe su tolki Španci i Britanci i Jamajĉani godinama umirali, sjetim se da i mene uskoro ĉeka smrt, i nemam više šta da kaţem. A Tony Pavarotti ionako nikad ništa ne govori. Al oni kazuju sve se puši. Usta im zaĉepljena al ja ipak raspoznam i glas i rijeĉ i reĉenicu. Svaki im je treptaj crvenih oĉiju ţestok i istiskuje suze. Molim te, Papa, de, to niĊe veze sa mnom, pa vidiš da sam i sad fukara. Molim te, Papa, de, pa i Pjevaĉ mi je oprostio. Molim te, Papa, de, ja samo znam za onu konjsku trku, ja o noćnoj zasjedi ne znam ništa. Molim te, Papa, de, pusti me u more i otplivaću sve do Kube ko sirena i nikad se više neću vratit. Al mene to nije briga. Gomila je ljudi one noći napala Pjevaĉa. Gomila je ljudi na ovoj plaţi potegla pištolj na njega zato što su ga uvukli u onu pizdariju od podvale na konjskim trkama s kojom on ništa nije imo. Vjetar mi u zraku govori da je to sve isti ĉovjek. Drugi vjetar govori da su oni dva razliĉita entiteta. Ali kako god okreneš ja sam bez rijeĉi. Naprosto me nije briga. Oni su izmeĊu mene i Pjevaĉa usjekli duboku ranu; ako je i zarasla, osto je oţiljak. Ko je trzno pištolj mora se kaznit, a mora i onaj ko je opalio. Nek onda vrag što ĉeka na vratima pakla razmrsi ko je šta. Sve mi je to u glavi da kaţem onoj dvojci, al ne kaţem. Ja, Papa-Lo, najveći i najveliĉanstveniji u getu. Mogu i ja bit Tony Pavarotti. A on već onog prvog vuĉe kroz šiprag na onu crnu plaţu. Kunst je, cijela ova stvar, pravi razlog jeste da ga dovedemo vamo, ne zauvijek nego samo oborimo prvu dominu. Da ga dovedemo vamo za ovaj koncert iako mi već raspravljamo o mnogo vaţnijim stvarima. Boljim stvarima. O stvarima, halo, ne znam ni sam, Jamajka, jesi ti spremna za te stvari? Glava mi puna nade al da je spokojna nije, tolko nije spokojna da me smiruje jedino kad se podsjetim da Papa-Lo nikad nema spokojno srce. Mislim, ne mora da znaĉi da ovde ima smisla ono što ima smisla u Engleskoj. Engleska je Engleska i London je London i u tako velikom gradu i ti namisliš velike misli i razmećeš se i predvidiš velike dogaĊaje a onda se vratiš u Jamdol i zapitaš se da ti nije PREVIŠE udarilo uglavu. Masa će ljudi ĉak i usred najgore patnje odabrat zlo koje zna prije nego dobro o kom moţe samo da sanja, jer ko sanja osim luĊaka i budala? Ponekad ratovi prestanu zato što zaboraviš za šta se boriš, ponekad zato što se umoriš od ratovanja, ponekad ti mrtvi doĊu u san a ti im se imena ne sjećaš, a ponekad ti svane da onaj protiv kog se boriš uopšte nije tvoj neprijatelj. Evo reĉemo Krimos Šerif. Plaţa je pijesak dok ne doĊe do mora. Tamo postane kamenje što se s valovima vrti i kotrlja i kad valovi navale kokodaĉe ko ţenski duh. Klokloklokloklo. Tony Pavarotti odvuĉe djeĉka pravo dole Ċe more nalijeće na pijesak i šutne ga u prevoj koljena tako da padne ko da se moli. A on se stvarno pomoli. Brzo i divlje, nijedne ne sastavlja jer mu rijeĉ rijeĉ sustiţe. Klokloklokloklo. Djeĉko u bijelim gaćama a gaće sprijeda ţute a ozada smeĊe. Tony Pavarotti u mornarski plavom - vojniĉka košulja s epoletama i hipten dţepova i gabardeske pantale zavrnute do iznad vojniĉkih ĉizama što mu doĊu taman napola lista. On djeĉku polako namjesti glavu, s obadvije ruke, nekako blago, reko bi ĉovjek da mu je stalo. Djeĉko zbog tog blagog dodira pomisli da mu se ovaj smilovo. Opet se rasplaĉe i glava mu se previše trese. Tony mu opet smiri glavu. Klokloklokloklo - bum. Onaj djeĉko što ga ja drţim vrišti u krpu, al i njega ufati slabost pa ga ja moram teglit do plaţe. Još do vode ne doĊemo a njemu pantale mokre, znaĉi se opet upišo. Tony ostavio motor da radi i ja bi se zakleo da ĉujem radio, al mora da je to ovo kamenje. Klokloklokloklo. Dovuĉem djeĉka do onog prvog djeĉka i gurnem ga na koljena. Pustio sam da ostane na njemu zeleni šorc. Namjestim mu glavu al on se okrene baš kad ja opalim. Paaa. Bum. Paaa bum kroz sljepooĉnicu i izleti mu oko. Klokloklokloklo. On se trzne i padne. Tony Pavarotti pokaţe na more, ja kaţem jok, ostavi ih. Bajbuk te podsjeti da ti brat nije ko je iste krvi ko ti, već ko pati isto ko ti. A kad patite skupa ko braća onda skupa i omudrite. Jer ja sam steko novu mudrost u isto vrijeme kad i Krimos Šerif i kad stanemo i skontamo da se, reĉemo, stvarno slaţemo, mi s tim rasuĊivanjem odemo u Englesku i skontamo da je i Pjevaĉ iste pameti. Samo što je on od nas mudriji pošto po toj mudrosti već odavno vodi svoju kuću Ċe se neprijatelji sreću ko prijatelji, ĉak i kad smo se svuĊe drugo klali ko beštije. Svijet misli ovo je o koncertu il da se bijelci iz PNP-a rukuju s bijelcima iz JLP-a; ko da se rak vakcinom ljeĉi. Ĉak sam i ja znao da ovaj koncert ništa ne znaĉi al Seagu sam svojim rukama dovuko na pozornicu. I Krimos Šerif je bio na pozornici al u neka doba skoĉi i krene za Mickom Jaggerom koji se ushodo gore-dole i priĉa s kim stigne i klati se u ritmu ko da nikad nije ĉuo da dole sve vrvi od bandita. Nije mu ni minute spao onaj njegov osmijeh s velikim zubima. Hajmo kidnapovat Micka

154

Jaggera pa uzmemo za njega dva miliona dolara, izvali Krimos Šerif ko šega šala al vidim da sve gleda kako Mick Jagger nestaje u guţvi i opet se pomalja i skontam da to više nije šega šala. Jer bijeli se djeĉko opustio i sve se smješka i priĉa ko maksum kakvog bogatog politiĉara o njihovom putu za Ma-ja-mi. Krimos se smijo kad je ono reko ko sve je to hahahaha al Pjevaĉ ga ĉuje i pogleda pogledom koji bi Mojsiju dobrodošo u Deset zapovijedi. Elem, nek oni samo misle da se on vratio da pjeva ljepe pjesme o ljubavi samo zato što je ljep album sastavio. Nek se on naspava dok mi radimo ko Nikodim. Jer kad smo ja i Krimos Šerif za koncert dogovorili, nismo tu stali, mi se i sad dogovaramo. Zalazi sunce. Tony Pavarotti vozi i na radiju svira pjesma. Do it light do it through the night, shadow dancing. Znam ja ovu pjesmu. Ţena mi je voli, veli da to pjeva neki Gibb. Kad je pitam otkud zna, ona ko iz puške: Znaĉi ti misliš da ja ništa ne znam? Ja se nasmijem zato što sam ja sa sjenkama pleso i u zoru i u sumrak. I usred bijela dana, svi traţimo mrak. Trebalo je ĉetri dana da pokupimo sve iz one prevare na konjskim trkama što su na Pjevaĉa trznuli pištolj. I jedna noć da ih potrpamo u onu ćeliju za koju od svih ljudi u Gradu Kopenhagen ne znam jedini ja, don nad donovima. To Josey Wales tek treba da mi objasni. Prvu dvojcu smaknemo ranim jutrom, samo zato što iskoĉe pred nas i razderu se strašno, onaj prvi da im je jedan muški duh cijelu noć ţdero meso, s dugim zubima ajkule, go golcat s plaštom od plavog plamena, a usta da im je zaĉepio da ne vrište. Da su ih ti duhovi šamarali i jednom dvaput triput ĉetri puta štocirali ko maljem. Toj su dvojci oĉi zaprave oteĉene i vlaţne. Onaj prvi upire na prsa veli duh mu je izio srce a ništa mu na prsima nema. Onog drugog stoji dreka da mu je u glavi bila zmija pa proţdrala put da iziĊe kroz ljevo oko, evo vidi rupe, govori i pokazuje oko. Svi blebeću da im je u snu neĉastivi popljuvo lice. Ta dvojca nikako da zaĉepe pa im mi krpom gubice zaĉepimo i ubacimo ih u gepek. Nisu se ni opirali dok smo ih vukli do auta. Odvedemo ih na plaţu Hellshire tamo iza znaka Zabranjen pristup. Oni hodaju svojom slobodnom voljom, što meni smeta. Ne volim kad se ljudi prepuste svemu što dolazi, pa munem uglavu onog sa zmijom i on posrne. Al i dalje ništa ne govori, samo ustane i nastavi da hoda. Samo što Tony Pavarotti onom prvom stavi ruku na rame da ga gurne na koljena, njih obadvojca spremno kleknu i zaţmire, šapću nešto što liĉi na molitvu. Kad onaj sa zmijom u glavi otvori oĉi, pune su mu suza i on klimne glavom ko da govori de sad, de sad odmah, ne mogu više ĉekat. Tony Pavarotti im stane za leĊa i brzo ih upuca obadvojcu. Ĉak i okorjeli banditi cvile kad dovde doĊe, al ovi djeĉki ni habera. Pitam se na šta to ţivot liĉi kad ljudi ne mogu doĉekat smrt. Duh obuĉen u plavi plamen, dozlaboga. Pitam se šta li će mene budit usred noći? Drugu dvojcu smaknemo uveĉe. Vrijeme dolazi, prolazi i bjeţi i znam da me gazi, al vraga će Josey to sebi dozvolit. On će prije vremena jurit i reĉe mu: Vidi pizdo, stigo sam prije tebe, pobijedio sam te ko ti mene onda 1966. On sve ovo meni ostavlja, jer njega ionako boli briga za Pjevaĉa. Josey drţi sastanke s Kubancem koji se opet povlaĉi jer ni 1976. sve njegove bombe i dinamit nisu pomogle da pobijedi JLP. Još će mnogi morati da pate. Još će mnogi morati da umru. Kad je mene Babilon pokupio da me makne s puta da oni ljudi upucaju Pjevaĉa bez da ih ja bar probam zaustavit, pokupi Babilon i Krimosa Šerifa. Na obadvije se strane mislilo da je s nama gotovo, došo kraj donovima donova. Zatvori skupa psa i maĉku i donesi kantu da skupljaš krv. Misle oni ako u isti bajbuk potrpaju sve, i nas iz Grada Kopenhagen i njih iz Osam Traka pa bace kljuĉ, mi ćemo se sami poubijat. Al u zatvoru jest nešto umrlo, stvarno je nešto umrlo. Prvog dana kruţimo jedan oko drugog ko tigar i lav zaglavljeni u istoj dţungli. Ja sjedim u ćeliji u istoĉnom krilu i naĊem ljude odane i spremne pošto u zatvoru u svaka doba boravi priliĉan broj ljudi iz geta. Krimos Šerif sjedi u zapadnom krilu s ljudima odanim njemu. Obadvojca dobijamo vijesti de je onaj drugi i šta radi i nijedan ne spava bez da mu neko ĉuva straţu. Nije dugo trebalo da se naĊe neko s nekim planom. Jedan od mojih svojevoljno sreţe jednog Krimosovog. Krimos Šerif poruĉi da će u znak odmazde smaknut jednog od mojih. Ja poruĉim da što me napada kad ja njega ne diram? On poruĉi da je jedan moj kad su bili na vjeţbanju jednom njegovom razrezo obraz noţem od escajga. Ja poruĉim Krimosu Šerifu da mi kaţe kako se taj zove. Krošnja. To je pisalo u poruci koju je pošlo. Kad sljedeći put iziĊemo u dvorište, ja liĉno priĊem Krošnji i kaţem: Mladosti moja, daj da ti vidim noţ, odavno ja tebe drţim na oku da te unaprijedim. - Ma ne treba, Papa - kaţe on.

155

- Al moraš mi dokazat od ĉega si napravljen, treba razrezat jednu PNP-ovsku pizdu - kaţem ja drţeći njegov noţ i testirajući kolko je oštar. - Papa - kaţe on - to sam ja već odradio. U utorak sam ja već jednog oznaĉio. Hoš da poradim na sluĉaju Krimosa Šerifa? - Baš ne mereš doĉekat, a? Ne, mladosti moja, nema za tim potrebe, no ti ovo nauĉi - kaţem ja i zabijem mu noţ u vrat pravo niz grlo. Onda mu još triput probodem vrat sa strane. Moji svi oko nas napravili zid i ĉim je bilo gotovo, mi se raziĊemo a pizdunĉića ostavimo na zemlji, iz njega krv lipti i trza se on ko bezglava kokoš. Krimos Šerif mi kasnije poruĉi da je krajnje vrijeme da se nas dva popriĉamo. Dok se psi i maĉke meĊusobno ubijaju, jedino Babilon ima vajde. Shvatim ja to rasuĊivanje i još malo mućnem glavom. Babilon je drţava, Babilon je šitstem, Babilon je tiranin i Babilon je preplavljen policijom. Umorio se Babilon da ĉeka pa strpo u bajbuk glavnog maĉka i glavnog psa nebil se oni sami na brzaka poubijali, no drukĉija se jedna vibracija raširi kroz bajbuk. Pozitivna vibracija. Nakon toga smo ja i Krimos Šerif stalno igrali domina a Babilon je za to vrijeme kruţio oko nas; samo je policija na njega pazila. Ja saslušam šta on misli, on sasluša šta ja pa nas dva skupa doĊemo do nove pameti. Mene prvog puste iz zatvora, a onda u januaru puste i Krimosa Šerifa. Ĉim je izišo prvo je mene potraţio. Te noći, devetog januara 1978. godine, moji ljudi i njegovi ljudi svi popuste puške, zapale svijeće i zapjevaju nećemo se više uĉit ratovanju. Te noći Jacob Miller izbije s novom pjesmom, napravio rasta pravi hit i nazvo ga “Peace Treaty Special” i izbio navrh top lista. Pozitivna vibracija. Ali znajte ovo, svi vi fini i ĉestiti svijete, u svaku se situaciju ulazi il s injekcijom ili s puškom. Neke stvari lijeĉiš, a neke upucaš. Jer gle ĉuda svi vi fini i ĉestiti ljudi: posljednji potezi Babilona. Peti januar, ĉetri dana prije nego što mi zapalimo svijeće i zapjevamo. Ja se dobro osjećam jer godina tek poĉinje i prerano je da ti se sva njena teţina svali na ramena. Al nova godina zatekne Wang Gang bez oruţja. Glupi ko kurac, ta banda Wang. To je Peter Nasser smislio al ĉim su makli od Grada Kopenhagen nije bilo šanse da ih kontroliše. Dašta, i dalje su se ovuda motali al ni dalje nisu primali nareĊenja od mene pa ĉak ni od Joseyja. Al do kraja 1977. Wang Gang nije imala oruţje, pošto je ĉak i Peter Nasser skonto da ne treba naoruţavat ljude koji se ne daju kontrolisat. Al im neko drugi kaţe da Wang Gang dobija pošiljku oruţja koja će se ko nekom magijom pojavit tamo na starom pristaništu St. Catherine, samo da obećaju da će tim oruţjem pokosit neke PNP-ove mladce u dvije od Osam Traka da ko biva oslabe centar. Taj je neko namjerio da tek tako ostavi gepek pun oruţja a ovi da samo doĊu i to pokupe pa zakuhaju na teritoriji PNP-a i onda sebi zadrţe to oruţje. Wang Gang ko i obiĉno nikog ne pita za savjet. Skuju oni velike planove, pošto taj neko ko ih informiše ima liĉne veze s Odbrambenim snagama i ĉak im obeća i neke poslove u pristaništu, mahom zaštitarske, Ċe bi to oruţje ko mogli i koristiti. U Jamdolu nikom nema ništa dţabe, al ova banda pristane i ranim jutrom na zemljište bande Wang doĊu dva vozila vojne hitne pomoći ko da pokupe jednog ĉetrnestogodišnjaka. Dva ih vozila vojne hitne pomoći odvezu istoĉno od Zapadnog Kingstona, do Port Hendersona, preko mosta, pored ĉetri plaţe Portmora pa gore do brdovite litice. Kad stignu u Green Bay, vozaĉ im kaţe da iziĊu iz hitne i da tu ĉekaju. Da će tu doć kamion s oruţjem - i niko se od njih ne sjeti da im je vojska prvo rekla auto, a ne kamion. Ti djeĉki gledaju i ĉekaju. DoĊe neki vojnik pa u priĉu s glavnim tim djeĉkom. Koji s tim vojnikom ode u šiprag a onda ostali djeĉki ĉuju jedan jedini pucanj, ko znak za poĉetak trke. A onda, kriza, haos i pometnja. Iz daleka se na njih stušte Jamajĉanske odbrambene snage, sve pucajući. Vojnici na te djeĉke krenuli s mašinkama a onaj ih što se već krio u grmlju doĉeka s ratatatatatatata ko da je to rat. Ako mu ko i pobjegne, naleti na druge vojnike, pršte djeĉkima glave i padaju, neki ulete pravo u draĉu što im iskida koţu al nekako stignu do mora. Pet ubijenih, još ranjenih a jedan se il dvojca bace u more pa ih spase neki ribari. Ostali se razbjeţe. Onda neki vojnik doĊe na TV i kaţe da su ti djeĉki u sumrak nezakonito stupili na njihov poligon za gaĊanje, usred vjeţbi. DoĊe i ministar na TV, doĊe i na radio, i kaţe ministar: “Niko od poginulih u Green Bayu nije bio svetac.” Mi tri dana pred koncert pokrenemo protest zato što ljudi u getu i dalje i jedu i seru na istom mjestu, a babilonska policija na nas nasrne i ubije troje ljudi meĊu njima i jednu ţenu. A ministar će, onaj isti, na to: “Ako ove godine bude ubijen ijedan policajac, krivce ćemo goniti ko pse.” Još će mnogi morati da pate. Još će mnogi morati da umru. U bajbuku me Babilon prve sedmice

156

mlatio non-stop. Ništa od mene nisu htjeli, nije da su od mene probavali napravit cinkaroša. Samo su se smjenjivali da mi pokaţu ko je veća faca. Nikad policajci nisu dolazili jedan po jedan, bar ne nakon što sam onom prvom što je sam došo jednim šutom satjero jaja u mozak. Poslje toga su dolazili po dvojca, po trojca, jednom ĉak i ĉetvorca. Ko da je meĊu njima bilo neko takmiĉenje: pobjednik je ko me natjera da zaurlam. Prva trojca, imena sam im odmah zapamtio, Watson, Grant i Nevis, gotov da se ušuljaju u neka doba noći. Samo što me probudi zveketanje rešetki oni se svi na mene bace s pendrecima. Ovo ti je za Rodericka, veli jedan. A ovo za njegovu udovicu. Mora da vas onda pravo ţdere što znate da će i vas neko sredit ako me ubijete, kaţem ja i ispljunem kutnjak. Biće da je ionako bio šupalj. Nakon toga su cijele sedmice skoro svake noći dolazili novi policajci, al je s njima vazda bio jedan od one prve trojce, valjda ko turistiĉki vodiĉ. Zadnje noći doĊu ĉetvorca, dvojca mi facu nabiju u pod smrdljiv od moje vlastite pišaće. Druga dvojca uzmu komad sapuna i umotaju u peškir. Onda me na smjenu izbatinaju po leĊima pjevajući jedan krompir, dva krompira, tri krompira, ĉetri. Kad mi je dopizdilo, reknem Grantu i Nevisu da mi se skinu prije nego što se ozbiljno naljutim. Ostali su šokirani da im znam imena al mi se samo još više naklate. Nakon dva dana njih dva zatraţe odsustvo. Grantova ţena morebit nikad neće pregledat na ljevo oko, a Nevisovom sinu slomljena i noga i ruka. Nevis mi doĊe u ćeliju i kaţe on će me liĉno ubit. Ja njemu kaţem da mi je pravo krivo zbog njegovog sina al da je sad najvaţnije da se pobrinemo da himen njegove trinestogodišnje ćerkice ostane ĉitav, da se ne desi da joj ga probije neki skroz pogrešan muškarac. Vazda je smiješno gledat kad crnac pobijeli. Kad su me konaĉno pustili u zajedniĉki prostor Ċe su me ĉekali moji ljudi, svi se oko mene ušutili i smrkli. Prvo pomislim da su ĉuli za Nevisovog sina pa misle da je to ipak otišlo predaleko, drugo da tako pokazuju duţno poštovanje. Al onda jednom od njih zgrabim novine iz ruku kad tamo na naslovnoj strani Pjevaĉ. Veĉe. Ja i Pavarotti okasnili. Nemam sat al znam brojat kako vrijeme otkucava. Znao sam to još ko djeĉak. Plus me moj djed nauĉio kako su to ĉinili Colon man - oni što su gradili Panamski kanal. Stani malo, nije mi on bio djed, niko u getu nema djeda. On je bio samo neki starac dovoljno nesretan da jedini doţivi duboku starost, i pjevo je pjesmu Colonaca. One two three four Colon man a come. One two three four Colon man a come. One two three four Colon man a come, with him brass chain ah like him belly bam bam bam. Ask him the time and him look up in the sun with him brass chain a lick him belly bam bam bam. Pavarotti me blijedo gleda - nisam ni skonto da pjevam naglas. Dakle je veĉe, moţda pola osam al pošto smo na moru, ništa nam ne blokira pogled na sunce koje bjeţi. Tony Pavarotti vozi sporo a ja mu ne govorim da vozi brţe i disko muzika ispunjava prostor Ċe bi inaĉe dva ĉovjeka morali koju proturit. Prvo pomislim da ima neki pederski šmek al onda mi rijeĉi dopru do mozga. Sjenke stvarno plešu. Sjenke nam zaplešu ĉim se svjetlo spremi na odlazak. Šta god se obavi u mraku nikad više ne izlazi na svjetlo dana. Mirno se vozimo uz more i ja se prisjećam kako se drugi mirovni koncert rodio u Engleskoj. Jer 1977. godina je bila sami rat. Taj je koncert pozivo na jednu ljubav a naplaćivali smo dva dolara za zonu “zajedništva”, pet za zonu “ljubavi” i osam za zonu “mira” - nebil i bogati bijelci što se ĉvare na suncu došli bez straha, ako poţele, iako ni sluĉajno nije bilo šanse da se to desi. Bijelcu što se ĉvari na suncu nije do mira, on bi da Jamajka postane pedeset prva drţava SAD; ma kakvi, jok, njemu bi i kolonija bila dobra. Pravimo taj koncert zato što ti dţaba jesi zelen il narandţast kad klozeta svejedno nema, i zato što će ti maksuma, ako i preţivi motku, kamen i metak, ubit ĉaša vode. Pravimo taj koncert jer svaki treći nikad nije imo nikakvog posla, a to nije samo u getu. Pravimo taj koncert jer će nam Babilon svima doć glave. Pjevaĉ se doduše vratio al je nešto u njemu drukĉije. Đe bi te prije zagrlio ĉim te vidi, sad saĉaka sekundu-dvije, pa jal klimne glavom jal dofati onu svoju bradu i nasmiješi se. Prije bi on dovrši svaku reĉenicu koju ti zapoĉneš, a sad samo sluša, pa kad završiš pogleda ravno kroz tebe i ništa ne kaţe. Shvatite ovo, ja s decembrom 1976. nisam imo ama baš ništa, al jasno mi je da on sad i kad spava drţi jedno oko otvoreno, i da tim okom nekad i na mene motri. Ja i Tony Pavarotti ostavljamo more i skrećemo za McGregor Gully. E, ovaj koncert. Ja nisam imo prilike da vidim onaj mirovni koncert 1976. Al sam zato imo prilike da vidim rat odma iza toga. Dakle koncert 22. aprila. Ja na pozornici. Gledam kako se Seaga i Manley drţe za ruke Pjevaĉu iznad glave. Ljudi vazda traţe znakove i ĉudesa, al znakovi ne pokazuju ništa a u ĉudu se niĉem nije ĉudit. Al onog Tosha nikad zaboravit neću. Prvo pomislim ovaj je došo samo da

157

se isere po koncertu. Mislio sam namjerno mi ide uzdlaku dok ga nisam prokonto. A i kad sam ga prokonto i pomislio da se razumijemo, i dalje mi je djelovo sjeban, moţda zato što je njega Babilon sjebavo više nego onu dvojcu, a naroĉito babilonska policija. Mjesec dana prije nego što se Pjevaĉ vratio, Tosha na aerodromu zaustavi carinski sluţbenik i pravo ga dugo zadrţi. Evo šta mu je taj carinik šanuo na uho: Samo traţim razlog da te upucam. Ja ga na koncertu i nisam htjeo nešto naroĉito jer takvi nikad ne osjećaju pozitivnu vibraciju. Al ga je Pjevaĉ pravo htjeo i ubijedio ga da doĊe. To je porodica i ja se u njihove stvari ne miješam. Evo je sad prošlo i mjesec dana a meni je sve Tosh na pameti. Baš se Tosh i pobrinuo da to niko nikad ne zaboravi. Pred sami koncert kaţe on da neće svirat nikakav pizdunski koncert jer će svako ko ima veze s tim koncertom završit mrtav. Ĉovjek se popne na pozornicu u crnom od glave do pete iako je još bilo pravo vruće, ko neki sluţbenik da je, ko da je Ĉija što radi za raste. Prvo što uradi rekne svima da iskljuĉe svoje pizdunske kamere. Zvuk i snaga rijeĉi mogu srušiti barijere nametnute ugnjetavanjem i otjerati bezakonje i uvesti jednakost. Sad eto imate sistem ili šitstem što u ovoj zemlji vlada oduvijek, već predugo. Ĉetristo godina i svejednako ista posla s bijelim gospodarima plantaţa: da, gospodaru; ovom malom crnaĉkom zemljom već predugo vlada inferiornost crnaca, superiornost smeĊih i superiornost bijelih. I evo se zemlja trese, dolazimo s grmljavinom gromova i sijevanjem munja da srušimo barijere nametnute ugnjetavanjem i otjeramo bezakonje i meĊu ponizni crnaĉki narod uvedemo vladavinu jednakosti. Ostah ja zabezeknut ko djeĉaĉić kad prvi put vidi mrtvog krimosa. Ĉak i otkad mi se glavom motaju rastamanske vibracije, nikad za nikad nisam pomislio na crnce, ĉak ni kad se provezem pokraj još uvijek postojeće plantaţe. A on na kraju kaţe: Ako se nekom ide u raj to je njegova stvar, ja ću ovdje biti milijardu godina. Mick Jagger poskakuje ko pijana koza, gleda ga ko ponosni tatica. Ja se i Tony Pavarotti vozimo u autu. Kolko li sam minuta upravo propustio? Imam osjećaj ko kad zaspim pa se probudim a avion i dalje u zraku. Tony Pavarotti šuti ko zaliven. - Jesmo već skrenuli za McGregor Gully? On potvrdno klimne glavom a uto se i ja sjetim. Moţda sam samo premoren. Teška je rabota ispravljat stvari. Mnogo teţa nego kriminal. McGregor Gully uvijek smrdi na govna i hemikalije koje ispušta fabrika. Ljudi i ovde ţive al ja sam prekjuĉe pošlo poruku da im je bolje da nisu tu kad ja doĊem. Pa nek se vrate kad mi odemo. Policija one nije ni traţila djeĉke al ja jesam. Dvije ja godine gledam i ĉekam. Gledam kako se pizduni kriju dok ja ĉekam da se vrati Pjevaĉ pa da se s njima pozabavim kako treba. Jedan se krije u Dţungli a za to mu je sve mater kriva. Prokleti bili i oni i njihova materinska ljubav. Masa ţenoubica jako drţi do Majĉinog dana. Dakle mama krije sina u kredencu preko godinu dana dok ĉak i njoj ne dozlogrdi. Razularena Zvijer preko godinu dana ĉuĉi u ormaru s kruhom i ţoharima i sirom i miševima. Izlazi samo noću ko on je sad neki grof Drakula. Mali pizdun ne skonta ni to da onaj ko se krije meĊu svijetom ne moţe bit baš tolki kreten da mater šalje da mu kupuje kokain. A tu stvar meni došane Josey. Jutro petnest do osam. Babilon još spava, Babilon vazda spava kad je pravda u pitanju. Ja javim vakat je da se s tim malim pizdunom pozabavimo. Jebeni idiot. Pošaljem dvojcu da ga izvuku iz kredenca; dovedu mi oni i njega i mater mu. Ĉujem ja ona vrišti da nikog tamo nema a niko je ništa i ne pita. Gospode Boţe, blesavih ţena. Dovedu mi ih pravo na vrata a djeĉku previše svjetla pa ţmirka, a koţa mu se bijeli, od glave do pete. Ne bi da mi opogane objekat svojim prisustvom, pa iziĊem na put. Mater mu kuka nemoj mi sina, nemoj mi sina. Ja za njih ni rijeĉi nemam. Al hoću da djeĉko zna cijenu toga što je uradio, i kako će platit. Za tu godinu u kredencu nije narasto ni mrve. Sama kost i koţa i sve me hinjski gleda, ko gušter, a onda spusti glavu i zapilji se u zemlju. A zovu ga Razularena Zvijer. Gledam mu ja onu mreţastu potkošulju i šorecodrezan od farmerki, al previsoko, i neku krastu na desnom ramenu. Razularena Zvijer me opet pogleda a ja ga odmjerim, ljepo, pa onda munjevito stisnem šaku u pesnicu i mater mu odvalim štosom. Ona se zatetura nazad, a on zaurla. Ja nju zgrabim sprijeda za haljinku dok nije predaleko oteturala pa je tresnem preko labrnje još jednom dvaput triput. Usne joj prsnu ko paradajz a koljena klecnu i ja je pustim da tresne nazemlju. Ispruţim prste i puknem joj šamarĉinu prvo preko desnog obraza, pa preko ljevog, i sve tako. Razularena Zvijer cvili za materom, a ja samo podignem prst i moj ga ĉovjek spuca kundakom u jaja. Ljudi se okolo skupljaju da gledaju. Neka gledaju. Nek zapamte kako Papa-Lo sprovodi disciplinu. Ja je opet ošamarim, ljevi, desni, ljevi. Neka ţena zavrišti de Papa budi

158

joj milostiv a ja onda ispustim onu jebenu kuĉku i odem do svog ĉovjeka i uzmem mu pušku iz ruku. Onda odem pravo do one ţene i naslonim joj pušku na ĉelo i kaţem: Hoš milost? Dajder da vidimo tu tvoju milost. Biću njoj milostiv ako ti preuzmeš njenu kaznu. Ţena namah klapne ušima. Vratim se ja do one prve ţene i šutnem je, dvaput. Onda je dofatim za ljevu ruku i odvuĉem je na zadnjici sve do njenog dvorišta - a svi za nama. Djeĉko urla za materom. Ona ne mrda pa ja kaţem ţenama da smjesta donesu kantu vode dovraga. Odleti jedna i zaĉas donese. Ĉim na onu ţenu istresem vodu, ona se namah povrati i zakašlje pa zavrišti. Ja je zgrabim za kosu i povuĉem joj glavu tako da mi vidi lice. - Imaš pola sata da se odavde izgubiš, jel kontaš? I da te nikad više ne vidim ni ne namirišem, i nikad više da ne ĉujem za tebe, jel kontaš? Vidim li te ubiću i tebe, i brata ti, i mater, i oca i sve ti ostale maksume, kontaš? Pola sata i miĉi se s moje usrane teritorije ako neš da gledaš kako ti ovoga ubijam jebote. Onda se okrenem prema ostalima. - Dobro me slušajte. Ko god ovoj kuĉki pomogne, ko s njom i rijeĉi progovori, nek se slobodno odma spakuje odavde skupa s njom. A onu malu prokletinju sastavim s ostalima što su pucali na Pjevaĉa. Jedan je već odljepio, priĉa sam sa sobom i sere ugaće i stalno laprda da onaj radio u njegovoj glavi nikako da mu povjeruje da je on već mrtav. Priĉa tako i dan i noć, a ujutru kaţe da mu je ĉitavu noć meso ţdrao neki muški duh s oštrim zubima ajkule, ogrnut pelerinom od plavih plamenova, i drţo mu ruku preko usta da ne vrišti. A kad se duh naţdero, otvorio je usta i ĉitavo mu lice pokrio pljuvaĉkom gustom ko Jell-O. Ja mu velim: pizdo, jel ti znaš zašto će ti ţivot bit prekraćen? A on samo Jah ţivi Jah ţivi, Jah ţivi, Jah ţivi. U tri popodne ja naredim da se sve iz kuće djeĉkove matere iznese i spali nasred ulice. Razularena Zvijer u zatvoru moli i kuka i plaĉe i leleĉe i veli njega je Josey Wales vrbovo i veli da je onaj bijelac što ih je treniro Cija. Veli taj ih je Cija u braon pantalama što i noću nosi sunĉane naoĉale odveo gore na brdo u St. Mary, mora da je St. Mary jer smo išli na istok i gore visoko, ipokazo nam kako da napunimo i otkoĉimo M16 i M9. Okreni cijev u sigurnom smjeru. Otkoĉi zatvaraĉ i otvori pušku, ne otkoĉi pušku i otvori zatvaraĉ. Vrati ruĉicu za punjenje u prednji poloţaj. Zakoĉi postavljeni regulator paljbe ne ne - postavi regulator paljbe na ZAKOĈENO. Provjeri je li kućište okvira prazno. Ubaci okvir, guraj naprijed dok utvrĊivaĉ okvira ne škljocne. Dno okvira se lagano pritisne prema gore dok ne sjedne na mjesto. Pritisni gornji dio ruĉice zatvaraĉa da oslobodiš zatvaraĉ. Gurni zatvaraĉ do krajnjeg prednjeg poloţaja u kojem je zakljuĉan. Onaj nam je što govori ko Brzi Gonzales pokazo kako se radi s C-4, vidiš? Oblikuješ ko plastelin, jasno? Evo ovako pa ovu ţicu staviš u kit u ovaj mehaniĉki hepek, kapislu za detonaciju i onda ova duga ţica kroz koju eksplodira i klikneš i onda buuum, hombre. A pošto mi daju kokain i heroin, od toga bi ja da ubijam ljude i jebem ţene, muškarce i pse al ako je heroin kita ti ne stoji pa da ti je ne znam kako stalo da oplodiš ţenku. Nekad nas noću zatvore sve skupa usobu da se iznojimo jer vama jebenim Jamajĉanima fali poticaja, i duše, i posvećenosti, niste ni nalik Bolivijancima ni jebenim Paragvajcima koji za dvije jebene sedmice nauĉe ono što vi jebeni tukci ne bi ni za dvije godine. A onaj Jamajĉanin što treće hefte doleti iz Wilmingtona s dva velika kofera s onim vojniĉkim flekama stavi bijelcu ruku na rame i kaţe: Opusti se ortak oladi malo buraz, mi revoluciju gradimo, pa ode s Joseyjem i Brzim Gonzalesom koji samo na engleskom priĉa kad oće da znamo da je on još ljut zbog Svinja iz Zaljeva. Josey s njim priĉa španski. Jes majkemi zna on španski, ozbiljno, liĉno sam ĉuo. Ne vjeruj ništa šta on kaţe, mi smo ga svi ĉuli. ProĊe mjesec dana a mi treniramo i dan i noć, i noć i dan, sve u vojnim uniformama i jedne noći uĊe Josey u sobu i bezrijeĉi upuca jednog uglavu zato što je reko da nešta neće. Josey ode s Brzim Gonzalesom i dugo njih dvojca nešta priĉaju. Kad završe, svi odemo da iza ponoći s pristaništa pokupimo neki tovar, pun još puški, i baš tih takvih što ti sad imaš, Papa. I ti imaš pušku iz te pošiljke. I onaj bijelac kaţe vi ste momci jedino što Jamajku spašava od haosa, na vama je da odradite Boţji poso. Saĉuvajte red od haosa. Saĉuvajte red od haosa. Saĉuvajte red od haosa Saĉuvajte red od haosa Saĉuvajte red od haosa Saĉuvajte red od haosa Saĉuvajte red od haosa Tony Pavarotti ga okundaĉi.

159

Kad su mi prvi put dali kokain odma me pretvore u ĉovjeka što bez toga ne moţe, Jah zna, ja bi za samo jednu crtu otvorio šupak i pustio bijelca da me kara. Jah zna. To ti poroti reci, velim ja njemu jer za ta posla s pederluke neću ni da znam. Al znam da sam se skroz zabezekno. Pola toga što je tom malom izišlo na usta, ne mislim samo šta je reko, nego i kako je reko, bar pola toga nije došlo iz Grada Kopenhagen. A ta posla s Cijom - to je glupost, pogotovo što ja vidim sve bijelce što vamo dolaze s Peterom Nasserom i niko nikad Cije nije spomeno. Al da ovo sve slaţu - to baš ne izgleda ko nešto za šta bi oni imali mozga da smisle. To je ko kad dijete zine a iz usta mu iziĊe nešto što zvuĉi ko TV. To me natjera da se zamislim jer, ako ćemo pravo, Pjevaĉ jest otpjevo da raste ne rade za Ciju. Ja o Ciji znam jedino da je iz Amerike i da bi rade da pobijedi JLP neg PNP jer je u Kubi komunizam dotle došo da već i majke svoju djecu ubijaju. Al otkud da Cija to shvati tolko ozbiljno da bi da ga ubije? Pa nije on nikakav politiĉar i nema nikakve vlade. I valjda bi oni poslali Jamesa Bonda il kakvog svog specijalnog agenta a ne tri blentova iz geta? Upitam ja Joseyja Walesa za te pizdarije što oni trućaju, a on će ti meni da zar nisam tako glup da ne znam da se neko ko se davi fata zasvaku slamku, što prije zvuĉi ko nešto što bi ja reko. Onda se Josey samo odveze, ko to su maksumska posla i neće se on s tim bakćat. Ja odluĉim da ne spominjem kako on mene ljepo nazva glupanom, ko da ga i nisam svojim rukama izvuko iz 1966-e. A ni to da kolko se god on inaĉe pravi vaţan uzadnje vrijeme i sa mnom malo previše diţe nos, ko da je mene strah da jednom kineskom kopilanu pokaţem Ċe mu je mjesto. Odmjerim ja njega i sve to mislim al niš ne kaţem. Pitam ga kako da vjerujem da on nema ništa s tom pucnjavom kad tolki ljudi vele da ima, a on veli: Brate, da sam ja probo ubit Pjevaĉa, ta pizda bi dosad odavno bila mrtva. Prosto nisam pametan dal da mu vjerujem. Znam ja da puno crnaca ne voli Pjevaĉa, al takvi su mahom u košulji i kravati i rade u ulici Duke. Al nikako mi ne sjeda ovaj njegov novi izraz lica, ni to kako je prosikto da ga nije briga jel mu vjerujem il ne vjerujem. Ubih se ja da skontam godinu, mjesec, dan i ĉas kad me ovaj ĉoek prešišo i skonto da je zajebaniji od mene. I kad je to isto skonto i dobar dio rudija u getu. Ja sam zadnji sazno da rudiji sebe više ni ne zovu radiji. Sad su oni krimosi. A više nisu ni bande nego su sad kolektivi. I priĉaju s nekim ko ih naziva iz Amerike. Ja prije par noći pošaljem po Tonyju Pavarottiju poruku Pjevaĉu i njegovom menadţeru. Daj da se sastanemo u McGregor Gullyju, velim ja, i da jednom i zauvijek stvarno istjeramo pravdu. U McGregor Gully uĊemo tako duboko da je i smrad drukĉiji. Razularena Zvijer i ona dvojca vezani, a onom mahnitom i usta zaĉepljena krpom jer ga ja više ne mogu slušat. Kad ih Tony Pavarotti šutne otpozada u visini koljena, oni svi popadaju. S Pavarottijem stoje još dvojca. Na drugoj su strani tri ţene i tri moja ĉoeka. Na njima je da donesu presudu, a dalje je na meni. Onda zaĉujemo da se zaustavljaju dva auta i sva se ĉetri fara ugase. Prvo dvojca mojih izaĊu iz auta. A Pjevaĉ i menadţer krenu za njima. Pošto svijet veli da ljudima treba pravda, daćemo im pravdu iako u svijetu ima samo babilonska pravda koja nas ganja ko ţivotinje. McGregor Gully je rupa, jarak ispod geta kud prolazi kišnica da se sprijeĉe poplave, al pošto Babilon ne šalje u geto smetljarske kamione, ĉitav geto baca smeće u taj jarak, pa kad padne kiša ĉitav se geto poplavi s vodom, smećem i govnima. Smeća ima tolko da se ĉitav zid napravio. Isprva sam mislio da će sud zaĉas donjet presudu samo da se maknu od pacova i govana, al ovi ljudi i ţene sjede, ko na kamenu ko na balvanu, i ne mrdaju. Ja im studiram lica a oni studiraju mene. Pjevaĉa i njegovog menadţera ni ne gledaju. Al kad Razularena Zvijer ugleda Pjevaĉa, namah zaklikće i zaurla i zaviĉe ko opsjednut, i ja reknem Tonyju Pavarottiju da ga ušutka. On ga opet okundaĉi. - Ova su se tri ĉoeka spustila u ulicu Hope da poĉine ubistvo - kaţem ja. - Ne ja, Papa, ja nisam ja sam... - Ti, mali, ne seri više. Ljudi su ljepo vidli, i imamo i svjedoka. A ja sam ĉoek dobrotvoran. Ne uzimam pravdu u svoje ruke. Pošto je babilonski sud pizdarija, mi smo evo svoj sud postavili. Ljudi, vi ste sud. Vi ljudi sudite i tako presudu donosi narod i neće niko reć da se Papa-Lo na ljude obara ko da je on sad Bog iz Starog zavjeta. Radimo ovo kako treba. Babilon pravde nema, dame i gospodo. Babilon nije nijednog od njih uhvatio jer Babilon ima drukĉiji zadatak. Al sad me poslušajte. Saćete evo ĉuti svjedoka pa ćete onda ĉut i optuţene jer ĉak i oni imaju pravo da sami ispriĉaju šta je bilo, uostalom ovde se dokazuje da je ĉoek kriv, a ne da ĉoek dokazuje da je nevin. Što je mnogo više nego što oni zasluţuju i mnogo više nego što će iko dobit od babilonskog šitstema po imenu Sud za oruţane

160

napade. Ako to ikad i doĊe do suda. Policija bi njih upucala i pobila davno prije nego što bi do suda stigli. Konaĉno, moţda se ispostavi da je prst na okidaĉu upravo prst Babilona. Vi nam, g. Menadţeru, recite šta se desilo te veĉeri. - Dakle, moram reći da ovog trenutka gledam u jednog od njih. MeĊutim, neke kljuĉne likove ne vidim. Uopšte nisu ovdje. - Koga ne vidite? - Nema ga ovdje. - Koga? - Ali ovaj je bio tamo. I ovaj ovdje. I... pomaknite onoga na svjetlo. I taj isto. - Hoće li Pjevaĉ nešto reći? - Ja govorim i za sebe i za Pjevaĉa, pošto smo samo on i ja bili u kuhinji. - Shvatam. - Zanimljivo je istaknuti ono što je upravo rekao ovaj mladić. - Šta je on rekao? Nastavite. - Dakle, ne znam da li znate, ali ja sam sluţio u Armiji SAD-a. Sluţio sam od 1966. do 1967. U vrijeme punog zamaha vijetnamske krize. - Jimmy Cliff ima pjesmu “Vietnam”. A? Dobro, siguran sam da je tako. Govorim vam otkud ja znam kako sve CIA funkcioniše. I kako mogu reći da ako nekog atašea, konsultanta, sluţbenika ambasade, bilo kakvog bijelca u odijelu vidite predaleko od Novog Kingstona, ne trebate imati nikakve sumnje da je on CIA. U stvari, ja na vašem mjestu ne bih vjerovao nijednom bijelcu van Negrila ili Ocho Riosa. Dakle, u svakom sluĉaju, na dan koji je u pitanju... - Niko taj dan ne dovodi u pitanje. - To je izraz, tako se kaţe. To je... u svakom sluĉaju, bio sam u jednoj jamajĉanskoj ustanovi jer mi je opuštanje bilo prijeko potrebno kad sam po hitnom poslu pozvan u Miami. Vratio sam se sutradan, to bi onda bio 6. decembar, jel tako? Da, mislim da je tako. Dakle, da vidimo. Prvo sam se vratio u onu ustanovu da nešto provjerim. Onda sam skoknuo do Kuće Chen na kozji kari... - Kakve to ima veze s... - Stiţemo na to, gospodo. I gospoĊo. GospoĊe. Dakle, otišao sam do Kuće Chen na bulevaru Knutsford na izvrstan kozji kari. A odande u Sheraton da pokupim direktora diskografske kuće, ali njega tamo nije bilo. Vratio sam auto jer je bio iznajmljen pa sam onda svojim autom otišao u Hope Road broj 56. Tamo uvijek parkiram ispod sjenice, pa sam i sad tako uĉinio. Ĉuo sam da bend vjeţba pa sam naravno oĉekivao da je i on s njima, ali nisam ga vidio, bio je u kuhinji. Tako sam otišao u kuhinju i zatekao ga kako jede grejpfrut. U svakom sluĉaju, on i ja smo morali o neĉemu porazgovarati i, pa eto, sam Bog zna kad sam zadnji put jeo grejpfrut. Zato sam rekao da ţelim komad grejpfruta a on mi je mahnuo da priĊem. Samo što ja priĊem da uzmem grejpfrut, obojica zaĉujemo neki zvuk sliĉan petardi. Naravno, gospodo i gospoĊo. GospoĊe. Pošto su boţićni praznici bili blizu, nisam obratio naroĉitu paţnju na ono za šta smo obojica pomislili da su petarde. Mislim da je on rekao nešto u stilu ko to kojeg klinca baca petarde u moje dvorište? Tako nešto. Ali nije to ni izrekao do kraja kad odjednom još ratatatatata. Onda iznenada osjetim kao neki rafal opeklina. Pa onda još jedan, a onda jedan tako brz da je djelovalo kao eksplozija. Nisam ni shvatio da sam pogoĊen. Ĉovjek ni ne osjeti da je pogoĊen; samo osjetiš da ti noge gore i, kad otkaţu, ti još uvijek imaš vremena da se pitaš zašto. Znam samo da sam pao prema njemu i da je on rekao: Selasije Jah rastafarijanski. Sve se to odigralo uţasno brzo. Uţasno brzo. - Onda ako ste pogoĊeni u leĊa otkud znate ko vas je pogodio? - kaţe jedna ţena. - Mislim da sam se onesvijestio. Kad sam došao sebi, još uvijek sam bio u kuhinji. Ustrijelili su me. Il sam mrtav il neću dugo; ĉuo sam da to svi govore. Pošto su mislili da sam mrtav, niko me nije doticao jer, kao što znate, rastafarijanci ne dodiruju leševe. I svi ostali su kasnije pretpostavili da sam mrtav. Policija me ubacila na zadnje sjedište auta s tom pretpostavkom. U bolnici me medicinska sestra samo letimiĉno pogledala i rekla: Ovaj je mrtav. Zapravo su me na onom krevetu i pogurali ka mrtvaĉnici, a meni je sve to vrijeme bilo jasno da to o meni govore, ali ja tu ama baš ništa nisam mogao. Pokušajte to zamisliti. Hvala Bogu da je tamo bilo Bahamaca. Sluĉajno tuda naiĊe neki doktor Bahamac i kaţe dajte da pogledam i onda im kaţe da sam ja ţiv. Ĉetiri pogotka, gospodo. Jedan blizu osnove kiĉme - pravo je ĉudo da sam danas, zahvaljujući doktorima u Miamiju, u stanju

161

da hodam. Dakle, ĉudo je već i to što se nisam pomirio s konstatacijom jamajĉanskih doktora i medicinskih sestara. - Ima li Pjevaĉ nešto da doda dosadašnjoj raspra... - Ja govorim u ime Pjevaĉa. - Zna li on ko ga je probo ubit? - Naravno da zna. Neke od njih zna i liĉno. - Ko je ispalio pucanj? - Pucnjeve. - Pucnjeve. Vidi li on ovde nekoga ko je opalio pucnjeve? - Vidi trojicu, naravno. Ali gdje su ostali? - Ostali su mrtvi. - Mrtvi? - Mrtvi. - Neće biti da je tako. Bar sam dvojicu vidio na mirovnom koncertu. Jedan je ĉak stajao vrlo blizu bine. - Nemam pojma o ĉemu govorite. Ovde imamo trojcu i svi su priznali. - I onaj s krpom u ustima? - Druga dvojca su rekli da je i on umiješan. - Natjerali su me, kapetane! - kaţe Razularena Zvijer. - Oni i Josey Wales i Cija i oni koriste bijelo i onda, i onda su me hipnotizovali! I rekli da će me ubit. - Mogu li ĉuti tog s krpom u ustima? - kaţe menadţer. - Ta ideja nije baš pametna. - Bojim se da moram insistirati. - Insistirati? Šta to znaĉi? - Znaĉi da nas dvojica sad odosmo ako ne ĉujemo šta on ima da kaţe. - Tony, izvadi mu to iz usta. Tony povuĉe onu krpu. Djeĉko samo balavi i ko sljepac blene u noć. - Mladiću, šta ti imaš reći? Ti. Ti djeĉko. Zar ne vidiš da ti dajemo šansu? Djeĉko lud na kvadrat. Gleda on u menadţera i kaţe: - Ja vidim pravo kroz sebe. Vidim pravo pravo kroz, pravo kroz Levitski zakonik i Knjigu brojeva i Ponovljeni zakon. - Niĉeg dobrog iz tih usta - kaţem ja i mahnem Tonyju Pavarottiju da mu vrati onu krpu u usta. - Dakle, jel ovde ima neko da ste ga onda vidili? - Vidjeli smo onog tamo pozadi, onog što ništa ne govori - kaţe menadţer. - Ovaj ovde, njega je mater krila ima i godina. Nama pod nosom. - Cija nas prevarila. Ja se niĉeg ni ne sjećam. Meni je tek kad mi je mater rekla da sam puco... samo tako znam al se i dalje ne sjećam, Jah zna. - Ĉekajte malo. Ja ovog ovdje znam. Zovu ga Razularena Zvijer. On je iz Dţungle. Blizu mjesta gdje smo svi odrasli. Strašno je ĉesto dolazio do nas, toliko ĉesto da sam ga ĉak i ja zapamtio, a ja tamo rijetko idem. - To je sve Cija, Cija i Josey Wales, i onaj drugi što zvuĉi i ko Jamajka i ko Amerika. Tako ko ti. Što mi niko ne vjeruje? - Tony, ukini tog pizduna. Razularena Zvijer? ViĊali ste ga oko kuće? - Par puta, al nikad u kući nego oko kuće, ili pred kapijom, jednom smo ĉak izašli da popriĉamo s njim i njegovom bratijom. - Ko vi? - Mi koje vidiš. Izašli smo napolje da porazgovaramo s njim i s nekim njegovim prijateljem, ali rekli su da su oni iz Dţungle i da ne traţe Pjevaĉa nego njegovog prijatelja, da s njim imaju neka posla. - Shvatam. Jer znam da ja nikad nikog nisam autorizovo da uznemirava Pjevaĉa. Niko mu se bez moje dozvole ne smije motat oko kuće. A kamoli da ga šta moljakaju. - Ne mislim da je to bilo u pitanju. - To ja i govorim! Nismo mi zbog njega došli! Mi nismo došli zbog Pjevaĉa! Ja sam liĉno došo zbog tog prijatelja. Ja i Demus.

162

Tony, zar nisam reko da mu zaĉepiš usta? I jeko Demus? Jedan naš. I Plaĉko. I Tegla, ne nego Pegla. I Josey. Ukini ga. Josey? - kaţe menadţer. Dosta, dosta s tom priĉom - kaţem ja. Vrijeme za nove svjedoke. GospoĊice Tibbs? Skoĉi jedna od onih ţena. - Ova vam je dama i porotnica i svjedok? - kaţe menadţer. Taj izgleda baš voli da priĉa. I da se smije kad ne treba. - GospoĊice Tibbs? - kaţem ja a ona ustane i dvaput pogleda sve okolo, osim Pjevaĉa. - Bilo je deset, ne nego jedanest ĉasova sati. Baš sam bila obavila molitvenike, slava kralju, kad pogledam kroz prozor i vidim bijeli datsun škripa ga stoji. Vidim izaĊu ĉetri muškarca, ukljuĉujući tog tamo pozadi. Jes jašta neg da vidim kroz svoj prozor vlastitim oĉima. IzaĊu iz tog bijelog datsuna i rastrĉe se u svim pravcima ko ţohari kad naglo upališ svjetlo. Neko je upito onog tamo iza Razularene Zvijeri, ne tog ludog nego onog drugog, jes, njega. Neko ga je upito da Ċe mu je puška. A on je reko da ne zna, da mora da mu je ispala kad su pošli s Hope Roada. Svojim sam ušima ĉula da je reko Hope Roada. Sutradan njegova cura napusti lice mjesta i ja je nikad više vidim. Sljedeći ni ne ĉeka da mu ja kaţem da ustane. Digne se i kaţe: - Mene svi znate ko nekog kome je dopušteno da ide jednako i kroz Grad Kopenhagen i kroz Osam Traka. Ja sam onaj što je i Krimosu Šerifu otišo i reko da ljudi, ti što su upucali Pjevaĉa, da njih nije pošlo niko iz Grada Kopenhagen. Papa-Lo nikad ne bi autorizovo tako neku pizdariju... - Pazite kako se izraţavate. - Takvu neku znate šta hoću da kaţem. Velim ja: Elem, Krimose, da znaš da oni više nisu niĊe na teritoriji JLP. Pa vidi ti ima li ih po svojoj teritoriji il neĊe okolo. Ovog ludog su oni i našli, krio se u grmlju skroz dole kraj St. Thomasa. Pištolj je bio zatako u gaće. Ja pitam Krimosove ljude kako su ga našli, vele oni da je policija znala Ċe je on ĉim je ušo u minibus i izašo iz grada. - A šta je s onim koji ga je svojom rukom ustrijelio? Isti onaj zlikovac koji je ustrijelio i mene? - Mrtav je, već sam to reko. - Onaj što me pogodio ĉetiri puta? - Mrtav. - S tim se nikako ne bih mogao sloţiti. Taj ĉovjek je bio na koncer... Pjevaĉ spusti menadţeru ruku na rame. - Oh. Shvatam. Moţda je tako najbolje. Onda nastavite. Menadţer više nijedne ne zine. Ja pomislim da će Pjevaĉ progovorit. Sve sam se nado da će nešto reć. Al već mi je dovoljno reko. Zna on ko ga je upuco. I ja znam ko ga je upuco. Josey Wales. Svi su drugi u ona dva auta bili nako, statisti, sporedni dijelovi tijela, ni glava ni srce. Mi ne progovorimo al si svašta kaţemo. Pogledam ga i znam opet sam ga razoĉaro. Al valjda i on pozna svijet i nebo i planete i da to nije jedino što ima iznad obiĉnog ĉovjeka iz geta što probava ispravit krivdu. Josey Wales. Al krivda je dva metra viša od pravde, to bi ja da mu kaţem. Ako ne moš ufatit Harryja, de mu bar košulju i bar nju drţi ĉvrsto, to bi ja da mu kaţem. Ja sam ĉovjek star, a kad ostariš sve oruţja što imaš ispucava ćorke, to bi ja da mu kaţem. On gleda mene a vidi ĉoeka što mu je srce drţo na nišanu. Joseyja Walesa. Sve sam se nado da je jedan od ove trojce puco iako sam znao da to ne moţe bit. Pa sigurno on zna ko ga je htjeo ubit, ako i samo u duhu. Menadţera su upucali sleĊa, ali Pjevaĉ je popio metak ugrudi. Al ĉak mi ni to ne ide uglavu. Zašto bi iko htjeo pucat u Pjevaĉa? Ĉak su i djeĉki nasaĊeni s onom prevarom na konjskim trkama potraţivali pare od njegovog prijatelja, a ne od Pjevaĉa. On pogleda mene i ja pogledam njega i obadvojca znamo da izvjesnog ĉoeka ne moţemo pogledat ni jedan ni drugi. Ja bi da ubijem Razularenu Zvijer, da ga onda oţivim pa opet ubijem. Barem sedam puta dok se Pjevaĉ ne namiri. Al to ništa namirit neće. I ovaj sud je ĉisti vic. Meni se ide otamo i prije nego što on poţeli da ode. - Nisam puco na njega. Ja sam mu upuco ţenu - kaţe Razularena Zvijer. Nakon toga se ĉak i menadţer umiri. Ĉitav se jarak umiri i svi blenemo u Razularenu Zvijer. On to -

163

kaţe ko da to mu je nešto, sjetio se ko zadnje slamke da se za nju ufati. Ja se smjesta sjetim onog što mi je jednom reko: Papa, nisam tu ţenu ubio, samo sam je silovo. Onaj pored njega prasne usmijeh. - Bum-Bum mu je upuco ţenu, a ne ti - kaţe on. - Ne, ja sam je upuco. - Đe? - kaţem ja. - Đe bi ne znam neg uglavu. Jašta, uglavu. Onaj drugi, ne onaj ludi nego onaj treći onda prasne usmijeh. I meni je odnekle duboko, al ni blizu srca, došlo da se nasmijem. - Upuco si mu ţenu uglavu a ipak je nisi ubio? Cija te trenira skoro dva mjeseca a ti ni jednu ţenu nisi mogo ubit? Šta je sa svim onim stvarima što se vide u filmovima? Kakav je to pizdunski trening kad osam-devet ljudi s mašinkama ne moţe ubit jednog ĉovjeka? Jednog nenaoruţanog ĉovjeka? A deset glinenih golubova sjedilo u studiju? Onda moja ţena kaţe: Ali Papa, pa ti si bar ĉovjek koji razmišlja. Ja pogledam gore i uĉini mi se stoji ona na vrhu jarka, al gore nema niĉega, nema ĉak ni drvo. Dole u prolazu puhne povjetarac. Iako povjetarac nema boje, kunem se da sam ga ja na sekund ljepo vidio iznad nas prije no što je zaronio. Iz radija iskoĉi ona pjesma te i ona zaroni kroz jarak. Do it light. Do it through the night. Shadow. Ja se i Tony Pavarotti vozimo u autu. Ne, ja sam u taksiju s trojcom muškaraca a niko od njih nije Tony Pavarotti. Ne, Tonyja Pavarottija nema. Ne, evo ga ovde pored mene. Ne, eno ga tamo iza tri porotnika. Evo nas u McGregor Gullyju, a tu je i on. Bulji u mrak, nismo u autu. Eno i Pjevaĉa, i njega i onog menadţera. Priĉaj, menadţere, reci nešto razmetljivo i preko reda da znam da si stvarno tu. Ja nisam puco u Pjevaĉa, ja sam mu puco u ţenu, i dalje govori Razularena Zvijer. Ja osjećam ko da sam bio neĊe drugo pa se vraćam kad je diskusija već odmakla mnogo dalje nego kad sam bio tu. A u stvari nisam niĊe bio. Tu sam Ċe sam i bio a vjetar nasrće ĉas gore ĉas dole ko duh a ja ga ĉas vidim ĉas ne vidim i sve se pitam jesam li jedini što ga ĉas vidi ĉas ne vidi, ovaj vjetar što se iznad jarka nadiţe ko duh što se sprema da poleti. - Dosta više ove pizdarije. Šta velite? Krivi il nevini? Ĉitavim jarkom odjekuje krivi. Ja gledam okolo, od prvog do posljednjeg, i zbrajam. Jedan... tri... pet... sedam... osam... devet. Devet? Kad opet pogledam, vidim ih osam. Trepnem; kad zaţmirim pa opet otvorim oĉim siguran sam da ih vidim devet, a taj deveti djeluje ko Isus. Ne, ne ko Isus nego ko Supermen. Ne, nego ko Cija? Trepni Papa, trepni opet, odtrepći ga. Odtrepći ga i presudi. - Ovaj sud... - Ovo nije nikakav prokleti sud. - Ovaj sud vas proglašava krivima. - Niste vi nikakav prokleti sud. Ja traţim pravdu. - Ovaj sud vas priglašava krivima. - Svi ste vi obiĉna pizdarija. Ti i ovaj a i ovaj ovde. Natjeraš ljude da rade šta hoćeš a onda... - Svi ste osuĊeni na smrt. Ovo je civilizovan sud. - Glavni se izvuĉe a fukara trpi. - Svi sad zbog vas trpe. - On ne trpi. On sad ispada lav cionski. - Tony, dovedi tu prokletinju vamo. Tony dohvati Razularenu Zvijer, zaĉepi mu usta pa ga dovuĉe - nije se ni trudio da ga natjera da hoda, dovuĉe ga za košulju i pusti da mu se noge metiljaju po zemlji, ko da je već leš. On njega vuĉe prema meni a ja klimam glavom prema Pjevaĉu. Mislio sam da će ţene otić al ostale su da gledaju. Ja po prvi put odem pred Pjevaĉa. On zna šta sam naumio. Samo da klimne glavom de il nemoj, al on mi mora reć. Onaj kome je uĉinjena nepravda treba da odluĉi kako da to popravimo. Menadţer se skloni jer je ovo stvar izmeĊu mene i Pjevaĉa. On gleda mene, ja gledam njega i na tren ugledam munju i zaĉujem grom i bum i tras i siktanje. Evo me sad na putu s tri lika, al Pavarottija nema. Pjevaĉ se ĉas pojavi ĉas ga nema ko loš signal na TV-u a iz oĉiju mu izbija vatra. Protresem glavom. Više ne osjećam povjetarac. Hladni povjetarac ko da smo na moru. Protresem glavom. Gledam ja njega i on gleda mene. Meni je ozada u pantale utaknut pištolj, trznem ga ja sleĊa i drţeći za cijev dodam Pjevaĉu. Ĉekam da on uzme pištolj u ruku. Gledam Razularenu Zvijer i gledam Pjevaĉa. Ni najmanji trzaj, ruka mu miruje. Ĉak ni odricanje glavom. Samo se okrene i ode a za njim odskakuće i menadţer. Ne ţelim da ode a da ne zna da se Papa-Lo pobrino da bar ovog ovde stigne pravda. Kad

164

pritisnem obaraĉ, Pjevaĉ natren zastane. NeĊe na nekoj svirki DJ upravo govori Narode, jesmo li spreeeem-niiii?. Kad tijelo Razularene Zvijeri tresne ozemlju i ja gurnem pištolj nazad u pantale, Pjevaĉ se ne okrene. Tijelo Razularene Zvijeri izvaljeno na zemlji, na potiljku mu rupa, iz rupe krv klokoće ko djeĉja povraćotina. Vjetar se kovitla ukrug ko ameriĉki tornado. NeĊe smo kraj plaţe, osjećam slan miris mora. Al McGregor Gully nije ni blizu moru. Pjevaĉa i menadţera nema. Kad je on otišo? Samo što sam trepno oni nestali. Opet glavu protresem. Kad otvorim oĉi vidim on na krevetu u zemlji bijelaca a soba u kući na dugu putu što ide neĊe u planine neko je mjesto što izgleda ko da je ispalo iz kakve slikovnice. Kad opet trepnem ide prema meni neki drugi ĉovjek, ne ne nije Pjevaĉ, ovaj je kost i koţa i crn. Ide pravo prema meni i osjetim mu dah na travu i hranu i smrdi i on govori Đe je prsten? Đe je prsten njegovog carskog veliĉanstva? Znam da ga ti vidiš. Znam da si ga na njemu vidio. Đe je stavio taj prokleti prsten ? Hoću taj prsten, neće se zar s njim na Zemlju vraćat, ĉuješ ti mene? Hoću taj prokleti prsten. Imam na njega pravo, imam pravo na ţivikaciju njegovog imperijalnog veliĉanstva kralja Menelika sina Salomona koji je vlado Izraelom i vatru stvaranja vratio u utrobu kraljice od Sabe, veli on i eto ga pravo do mene a ja gledam mimo njega i zapuše vjetar hladniji i glasniji i jaĉi, ko oluja al nije oluja, more je i ja se sav tresem pravo pravo jako i sve nestane a McGregor Gully ko što je i bio. Pištolj mi se trlja o leĊa, još vruć od pucanja, cijev nabijena baš ispod pojasa, dvojca što su upravo bila porota nabacuju laso onoj drugoj dvojci ko da su obadvojca krave što ih vuku nazad na ranĉ a ţene i dalje ne idu, samo stoje i gledaju. Ja ih gledam kako gledaju. Zanima me šta bi ţenu natjeralo da gleda zlo koje ĉine muškarci. Ako ţene ne prisustvuju presudi moţda se onda presuda nije ni desila. Ali Papa, ti si bar ĉovjek koji razmišlja, kaţe moja ţena. Ĉujem je al je niĊe ne vidim. Oni lasom odvuku onu dvojcu u šiprag. Bez zamlaćivanja, bez ceremonije, bez muzike. Prebace drugi kraj konopa preko dva ista drveta. Šta će ovdje onaj bijeli ĉovjek? Što stoji iza njih i što ih gleda, što se onda okrene i što gleda u mene? Kad me on pogleda, zapuše hladan vjetar. Ona dvojca stoje na dvije visoke stolice, tresu se i vrište. Tresu se previše pa mrdaju stolice, i svaki put kad se stolica mrdne, oni zavrište. Onaj što nije lud konta da neće umrijet ako istegne vrat i zategne svaki mišić kad se izmakne stolica. Ne znam otkud znam šta on misli al on misli upravo to i ja to odnekud znam. Al onaj bijeli ĉovjek gleda u njih, gleda uz i niz konopac i gleda u mene i ja bi da skoĉim i viknem: Ko si, bijelĉe? Ko si ti? Jesi to slijedio Pjevaĉa? Kako doĊe ovako daleko? Al ne mogu da govorim, ne mogu ni rijeĉ da kaţem jer niko drugi ne spominje bijelca koji se tu odjednom našo. Niko ga drugi ne vidi. Ne znam al on nekako u njih gleda a u mene zuri. Tony Pavarotti ne ĉeka. One ţene gledaju. Moţda je on duh. Tony Pavarotti šutne prvu stolicu i prvi ĉovjek spadne nekih tries cenata, moţda malo više od po metra. Ĉovjek se davi i bacaka i klati tako jako i divlje da obori i drugu stolicu pa i onaj drugi poleti u svoju smrt. Njišu se oni i trzaju a konopac škripi a ja sve to gledam i izmeĊu njih dvojce ugledam onog bijelca i vrat me namah zapeĉe i zareţe i krvari a krv mi se u lobanju upumpava ko kad se balon puni vodom, sve više i više. Ona se dvojca idalje trzaju. Za ovo su krivi kaubojski filmovi. Ljudi misle smrt se vješanjem desi ĉim prestane muzika. Al ako vrat ne pukne vješanje potraje jako, jako dugo. Sad traje predugo, i ţene hodaju unazad i mic po mic povlaĉe se umrak. Onoj dvojci glave otekle i sve punije krvi. Otkaţu im pluća gladna zraka i nijedan se više ne trza. Al nijedan još nije mrtav. Ja to znam. Ne znam kako znam, al znam. Znam po onom što osjećam u njima i oko njih, i znam gledajući im vratove. I bijelac je još tu. Onaj bijeli duh. Kad trepnem, i on smo i ja u autu. Mi s još dvojcom koji mi djeluju poznato al ih se ne sjećam, neĊe putujemo, na mostu smo preko mora, al ne vozi Pavarotti nego neko drugi. Znam ga jer se on nešto šali na raĉun idiotskog konja što sam ga kupio evo ima i godina a on nijedne trke nije dobio. Što niĊe nišĉim jer sam konja kupio prošle sedmice. Al štagod da kaţem niko me ne ĉuje jer ja i njima u autu govorim a i nekako vidim sebe kako u autu govorim i ĉujem i šta o tom konju kaţem al i što sebi govorim da sam tog konja tek prošle sedmice kupio. Ona tijela sad njiše povjetarac a inaĉe su nepokretna. Svi su otišli, otišle ţene, otišli muškarci, otišla noć, nebo je sivo i kriĉe galebovi. I više ne vidim onog bijelca. Mi smo u autu. Sad smo u autu al auto već odavno stoji. Idemo u McGregor Gully. Ne idemo nego idemo na fudbalsku utakmicu, a ja sam pomislio na konjske trke zato što je u autu Lloyd a on trenira konje. Ne, ovo je 22. april 1978. Datum vješanja nikad neću zaboravit. Ne, ovo je 5. februar 1979. Nikad neću zaboravit onu idiotsku fudbalsku utakmicu jer sam tad s Lloydom priĉo kako mi konja trenira.

165

Ne, ĉekaj. Prevrti traku na poĉetak. Nije mi glava sva sa sobom. Oblaci sivi i teški, kiša samo što ne padne. Trevore, što ti vazda voziš ko lud ĉim stignemo na ovaj prokleti nasip, jel to bjeţiš od dnevnog svjetla? Znaš njega, šefe. Ne moţe doĉekat da zbriše iz Portmorea. Ne moţe, a? Kako li se ova zove, Claudette il Dorcas? Ha ha, znaš kako je šefe, ţenske u Portmoreu su najobiĉniji vampiri. Pa mani se krvopija i za promjenu potroši nešto i na onog svog maksuma. Šta veliš na to? Dobra ti je ta, šefe! Dobra. Sva ta priĉa o ţenama, otkud u ovom autu sami muškarci? Stvarno! Šefe, a da se okrenemo da ispitamo one dvije stvari, znate koje - Claudette i Dorcas. Nećemo tako, neću da se Trevor okreće. S tim je curama gotovo. Nikake sad od njih vajde. Opa, šefe, tebe baš krenulo. Papa, kako ti to meni? I nisu one Claudette i Dorcas nego Lerlene i Millicent. Claudene i Dorcent. Lerlent i Millicene. Haha. Svi ste vi ovde mahniti. Lloyde, de reci nešto pametno. Pizdarija. Šefe. Papa. Što usporavamo braćo? Šefe... vidi. Ma kakvo je ovo sranje? Ĉetvorica, šefe. Babilon. Tri parkirana motora i ĉetri policajca. Izgleda da je i crveno. Da stanemo? Ne. Jel ko vidio kakav parkiran auto dok smo prolazili? Mora da neko nailazi i ozada. Ne sjećam se nikakih auta. Šta je onda iza nas? Jao sranja! Lloyde, kolko je odavde do fabrike cinka? Nema ni sto metara, šefe. Al nemamo Ċe istupit. Šefe, auto iza nas staje. Kolko ima policije? Ne ona trojca, kolko ih izlazi iz auta? Niko ne izlazi iz auta. Da stanemo? Samo malo uspori. Ja sranja dabili sranja. Ako ne staneš zasuće nam auto kišom metaka. Ima samo ĉetvorca na tri motora. Ĉetvorca s AK-ovima, Papa. Idi u rikverc pa se okreni. Maznuće me, šefe. Zašto da nas maznu? Ta nemamo ništa u autu. Šta god da uradimo, napuniće nas olovom; šefe, onaj tamo ima megafon. Stani malo. Ovoga ja znam. Zahustavljaj to hvozilo i hizlazi. Ruke huvis. Trevore, Trevore, koĉi. Al ostavi motor da radi. Ruhtinska kontrola. Histupi iz vohzila i ruke huvis. Papa, ne izlazi iz auta. Ne izlazi iz auta. Ruhtinska kontrola. De više histupi hiz otog vohzila i ruke huvis. Papa, ne sviĊa mi se ovo, ĉovjeĉe. Ne izlazi iz auta. Ĉuj, ĉetvrti put neću kazivat, histupi hiz otog husranog vohzila, Papa-Lo. Š-šta je ovo, gospon policajac? Papa, oni znaju da si to ti? Šta je ovo, gospon policajac? To ti misliš da se meni stobom konverzuje? Nego de se i ti i to ti hosoblje itno hevakuišite iz reĉenog hvozila. Brate, ubaci auto u rikverc. Pravo u onog iza nas? Jesi normalan? Papa, šta da radim?

166

Ko je ponjeo pucu? Ja imam svoj .38. Ja jok. Ni ja. Šefe, ja konje treniram. Sranje. Papa, neĉe na dobro izaĉ ako još jednom reknem. Papa? IziĊite. Izlazimo, gospon policajac. Vidite... Nema priĉe. Histupi i stani tamo kraj grmlja. Jašta idijote neg preko ceste. Smiri malo, jarane. Nisam ti ja jaran, pizdo. To ti misliš da si frajer? Za tebe sam... Zaĉepi, Trevore. Đe da stanem, gospon policajac? Nisi opro huši? Da nisi gluh? Oš da polahko ponovim? Skloni se od vozhila da se pretraţi. PreĊi ljevo i kreĉi se dok ne stigneš pravo pred šiprag kraj puta. Papa, Papa, misliš da će... Umukni, Lloyde, samo lagano. Ti g. Papa-Lo oš da znaš što smo te veĉeras zaustavili? Nemam ja ništa s onim što hoće Babilon. Daklem ćeš veĉeras nauĉit neka pravila ponašanja. Kako vi kaţete, gospon policajac. Naredniĉe, neš vjerovat šta ovde ima. U vohzilu? U vohzilu. Imaju radijon. Radijon? U vohzilu getovaca? Ĉuj to? Ukljućider ga. To, dobro je, pojaĉaj... još. Dobra je ovo stvar. Jel ti kaplare znaš ove disko plesove? Uvali ga Ċe treba, uvaljuj ga ĉitavu noć, pripijaj se ko sjenka. Ha ha, pa ne ide pjesma tako, naredniĉe. De zaĉepi. Oš mi to ti reć kako ide? Jes to ti sinoć bio u Turntable Clubu sa mnom? Sinoć? Pa sinoć smo radili noćnu, naredniĉe. De zaĉepi. Inspektore, a da u meĊuvremenu malo pretresete ovu ĉetvorku? Nako brzinski al him dobro prepipajte sprijeda i ozada, jerbo getovci misle da smo mi preglupi i da him nećemo kitice i šupke pregledat. Prvo Papa-Lo. Uvali ga Ċe treba, uvaljuj ga ĉitavu noć, pripijaj se bla bla bla blabla tralalala, još ga uvali, uvali još i još, prilipij seeee ko sjenka bla bla bla bla-bla. Jašta, ćoeće, ţenske te vole kad nauĉiš te disko zafate. Inspektore, zna li se ko tamo pripijat ko u pjesmi sjenka? Ne zna, naredniĉe, al njih dok trepneš uhvatiš u kakvom kurvaluku. Kaplare, još nešto u tom autu? Ništa više, naredniĉe. Baš ništa. Osim ove triesosmice što je neko sakrio pod suvozaĉko sjedište. Ma ajde molim te ko bi reko? Triesosmica? Na podu? Papa, nisi valjda ti? Tako jedan fini pošteni izdanak ove zemlje, pa nije valjda? Ĉiji je to zaprave pištolj, od matere ti? Inspektore, bacite pogled na taj pištolj dok ja i kaplar drţimo na oku ovu ĉetvoricu. Jel stvarno triesosmica? Stvarno ko što mi je ţena stvarno trudna, naredniĉe. Ma nije moguĉe. Triesosmica! Evo šta seja sad pitam, kolege. Imamo tu jednu triesosmicu. Evo ovu ovde triesosmicu. I ja se sad pitam da to nije ona ista triesosmica što su njom Papa-Lo i u njega mu ortaci pucali na policiju. Teško je reĉi, inspektore. Jašta, ĉoeĉe, kako se ne sjećaš? Kad su ono Papa-Lo i njegova tri ortaka niĉim izazvani raspalili po policiji kad ih je zaustavila radi obiĉnog kontrolnog pregleda? Ruke gore, vas ĉetvorca. Ja se toga ne sjećam. De ti malo bolje razmisli. Inspektore, vi vidim znate o ĉemu se radi. Vi se toga sjećate kad je Papa-Lo otvorio vatru na policiju? Iz ove iste triesosmice, kad jadna policija nije imala izbora nego da uzvrati vatrom? A kad je to bilo? Evo sad. Pali!

167

Opali on iz moje vlastite triesosmice i metak mi probuši usnu i raznese dva zuba i okrzne i spali jezik a sa zatiljka mi uglavu nagrne zrak a krv šikne napolje al mi smo upravo objesili dvojcu, da objesili smo dvojcu i prorok me Gad pito Ċe je jebeni prsten ko da ja nešto znam o Pjevaĉevim rukama, meci mi na prsima naprave rajfešlus jedan dva tri ĉetri pet šest sedam osam i eno Ċe u svojoj kući Peter Tosh pada na koljena dok mu ţeni metak proleti kroz usta i raznese zube a Leppo Toshu prisloni pištolj na ĉelo i opali pa opali još dvaput u onog s radija a onom do njega spuca metak u leĊa Ċe će ostat zauvijek al pogoĊen sam i ja i ovo se ispod mene napravila rijeka krvi i ovo sam se ja upišo i vidim te ja Carltone, Carlton gazi ritam a ţena iza tebe ovija koku oko ĉoeka koji će te ubit, Carltone! A Pjevaĉ nema više kose Pjevaĉ na krevetu Pjevaĉu daje injekciju bijelac kom je na ĉelu utisnut njemaĉki Hitlerov znak a meni metak odvali prst i obiljeţi me ko Isusa Hrista u ljevi dlan nema bola samo me brzo opekne i u tijelu mi gori desetak vatrica al kroz mene struji zrak ĉujem ja tijelo mi zviţdi a Trevor i Lloyd plešu rafalni ples i šibaju šibaju šibaju i vrte se i trzaju i vrište i kašlju i tresu se ko da imaju neki napad meci ih tjeraju da skaĉu a skaĉem i ja i poskakujem a pucnji pištolja ko petarde neĊe daleko vrat mi govori krv usta mi ne mogu zinut Pjevaĉu na ramenu sjedi anĊeo smrti anĊeo je bijelac već sam ga vidio sad to znam vidio sam ga na pozornici ko što sam vidio da Seag i Manley sirotinju šećerom mame i onda mi vrat pukne i vidim kako plešem rafalni ples ko da gledam pozorište s galerije koja se penje sve više i više, visoko iznad nasipa i mora i visoko iznad sedam auta što nailaze i roje se ko muhe a sva policija iziĊe i priĊe i opali svak jednom dvaput triput ja padnem uranjam u asfalt i još jedan policajac priĊe eto ti pizdo eto nisi više opasan ko što misliš pa još jedan policajac pa još jedan i još jedan bum bum bum što sad pizdo ne ustaneš da po nama zapucaš kriminalci i policija na voki-toki kaţu pogodi s kojim se poštenim sluĉajem veĉeras bavimo pa doĊe još policije da doprinese i jedan mi nišani vrat bum drugi koljeno bum treći jaja bum i kako to da baš nijedan auto ne proĊe niko osim policije neĊe su daleko blokirali cestu znali su da dolazim neko je u getu ţbir i reko im je da dolazim i Trevoru lice sasuto a Lloydu i prsa i stomak rasprsnuti a meni glava rastvorena al srce idalje kuca i još se jedan policajac sagne i kaţe ovo je za Seberta i opali pravo krozsrce i srce se rasprsne i umre a on onda ustane i vrati se u auto i ostali se policajci vrate u svoja auta a ja se diţem sve više i više al i dalje sam na putu i sve ih vidim sva policijska auta jedan za drugim odoše mene ostave i upale sve sirene da im se ljudi sklanjaju sputa a oni ko jedna ţivotinja sirenska zmija voze sve do onog bloka Ċe je kancelarija ministra sigurnosti i oko tog bloka kruţe i kruţe i kruţe sve se glasno smiju i ja sve to vidim i sve okolo vidim i iznad toga i ispod sve vidim i vidim šta se prije deset godina desilo Peter Nasser s prvom puškom 1966. kad sam uveo Joseyja Walesa i kad sam greškom ubio onog uĉenika i šta se dešava u sivilu ko da ja tu mogu nešto i ko da mogu nešto promijenit ako dovoljno glasno vrisnem odreţi taj noţni prst ne slušaj nikakvog usranog idiota rastu što ti kroz ceremonijalnu lulu samo siše krv odreţi prst i ne daj tom nacisti ni da te takne al onaj bijelac stoji preko ceste onaj bijelac što ga znam a ne znam i kroz grmlje gleda vamo a tik do ceste moĉvarica i moĉvarom pliva vozaĉ i dobro je što nije ranjen kad nema krvi neće za njim krokodili i pliva on tako i pliva i pliva i pliva i vidi ga neki ribarski brod pa doĊe da ga pokupi i on se popne unutra i sav se trese i dere se da je on obiĉni taksista i ribari otplove i ja više nisam u jarku i proglašavam presudu nisam u jarku nizglave to je gotovo ima i godina i sve je bilo gotovo ima i godina i sve se to u trenu odigralo izmeĊu pucnja uglavu i pucnja usrce i zadnje mi je u ţivotu da sve odjednom odvijam scenu odonda i odsad i sve jednu za drugom al i odjednom al tu je svejednako i Trevor iz kog curi krv i Lloyd kom ugrlu hropti smrt a tu sam i ja, gospodini. Tu sam ja.

Alex Pierce Do it light, do it through the night. Lagano samo - lagano mora uspjeti. Ukini više tu pjesmu takotiboga, brezkurac više! Ako ovako nastaviš još ćeš se mrdnuti, trznućeš nogom ili - nemam pojma šta, pojma nemam jebote - nešto po ĉemu će on skontati i okonĉah ja kao jebena scena ubistva, ocrtan kredom, dozovi se dušo, jer probudio si se a ta ti jebena pjesma drma glavu svojim oznojenim poliesterskim dupetom. Bljedoliki prije ili kasnije mora zaplatiti što je jedini bijelac koji zna da pleše. Desna mi strana mozga govori bar si pao za nešto bolje od “Disco Ducka”. Barem postoji šansa da još uvijek spavam. Mora da spavam. Tapkam prstima po jastuku, ĉetiri znaĉe da sanjam, pet znaĉi stvarnost. Jedan dva tri ĉetiri pet.

168

Mamicu mu jebem. A šta ako sanjam da je ovo stvarnost? Šta ako u snu sanjam da sanjam? Ĉitao sam da se ovo dešava kad umreš. Isuse Hriste, koji uţas. Diši duboko. Ne diši nikako. Ne, diši polako. Prestani disati. Ne, osjetiće on, znaće da ne spavaš. Znam ja šta je ovo. Mislim, mora da je to, ĉovjeĉe, loše tripuješ, spucala te loša roba. Odvalilo te ono sranje, eto šta se dešava kad kupiš bijelo igdje osim na ćošku Ĉetrdesetdruge i Osme gdje me lijepo poslao onaj s ćoška Ĉetrdesetprve i Pete. Ali stani malo, nije ovo tripovanje. Nikad ja u Jamajci ne tripujem. Jamajka je trip sama po sebi, i zaboga prestani više toliko dumati. Samo ti još fali da poĉneš misliti naglas - da nisam već nešto rekao? Isuse Hriste, Isuse Hriste, IsuseeeeeeeHristeeeee, prestani više jebote, prestani više, Alex Pierce. Smiri se smjesta, smiri se JEBOTE. Zaţmiri i vrati se u onaj san koji ti je izmakao, kreni da uloviš taj san, a kad se probudiš nećeš na ivici kreveta zateći nikoga. Još bolje, dok se budiš niko ti neće otvarati vrata i ući u sobu, jer ti nisi ni spavao jer ko bi još mogao zaspati na ovom krevetu izmišljenom za sobu za muĉenje. Niko neće ući i otići do prozora, navući zavjese pa iz košulje isukati - ne gledaj šta, ne gledaj jebote - niti sjesti na tvoj krevet. Neće biti zveketanja ni škljocanja. Zaţmiri. Naprosto zaţmiri, to mora uspjeti, TO MORA USPJETI. Ja sam u hotelu Skyline od prije dva dana, iako sam u Kingstonu već pet mjeseci a u Jamajci osam. Prošlo je osam mjeseci otkako mi je Lynn postavila ultimatum: ili Jamajka ili ona. Jebeno ţensko, nije da sam od nje traţio da shvata moj posao, oĉekivao sam samo malo poštovanja za ono što moram odraditi. I nije da joj to nije odgovaralo. Dovraga, lakše bih izašao na kraj ĉak i s njenom mrţnjom. Mrţnja je bar nešto. Ali ona njena indiferentnost me skroz naskroz sluĊivala jebiga; što je najgore, ultimatum mi je postavila zbog neĉega za šta je boli kurac. Jest eto trudim se da sve ovo sranje na nju svalim. Ali Bogom se kunem da je ona bila samo u jebenoj misiji utvrĊivanja ĉinjenica; siguran sam da je rekla ili knjiga ili ja samo da vidi šta ću ja. A najveći sjeb je u tome što je njoj dobro i ovako ili onako. I sad? Sad ja nju kao mrzim zato što ona ne mrzi mene. Mrzim je zato što je samo onako ušetala u moju bruklinsku radnu sobu, dobro eto spavaću s improvizovanim radnim stolom, i rekla: Dušo, ovo je tvoj sretan dan. Imaš priliku da biraš izmeĊu te tvoje jamajĉanske knjige koja nije nidokle i ove veze koja nije nidokle, jer jedno ipak mora donekle. Ja sam rekao: Isuse Sv. Hriste jesi to slušala Slow Train Coming? jer ne znam da si mogla izabrati gore vrijeme da postaneš Dylanova oboţavateljka. Ona je rekla da sam patronizirajući drkadţija i nek odgovorim na pitanje. Ja sam rekao da sam u posljednje vrijeme proĉitao priliĉno dosta psihološke literature i da se to što sad ona radi zove emocionalna ucjena, te da na takvo pitanje odbijam odgovoriti. Ona me onda pogleda i kaţe: Dakle, to je tvoj odgovor, i izaĊe iz moje spavaće, naše spavaće sobe. Isuse Hriste, ne znam šta bih dao za šamarĉinu; a moţda sam ja nju trebao ošajdariti? Ne znam šta mi je bili na pameti. Trebao sam odabrati nju; i u redu, sreća bi se pretvorila u ĉin volje i ĉekali bismo još dvije godine da konaĉno priznamo da iskaĉemo iz koţe od dosade ali moguće da upravo to i zasluţujem, da postanem dosadom zadojeni zadovoljni kućni muţ koji na bazi suosjećajne trudnoće podgaja stomak, moţda onda ne bih probudivši se zatekao na ivici svog kreveta nekog lika koji bulji u pod. Dosadno mi u Brooklynu - da crkneš od smijeha. Zdravo Draga Saveta, ja sam znao u ĉemu je stvar i prije nego što mi se desio problem. Istina je da sam se u New York vratio svjestan da u meni postoji praznina veliĉine Trećeg svijeta i odmah sam znao da ona tu prazninu ne moţe popuniti ali sam je ipak pokušao natjerati da je popuni. I moguće da sam joj zamjerio što to nije ni pokušala, i što mi nije sloţila dramu kako ona nije Superţena te sa mnom raskinula uz potoke suza i potom o meni napisala neku lošu pjesmu u stilu Carly Simon. Ne, dobio sam curu koja me tretirala potpuno isto kao i Jamajka, moja druga cura, što će reći: moţda je ovo meĊu nama i dobro, ali ne uobraţavaj da je moja naklonost bezgraniĉna. Moţda sam na nju pao iz istog razloga iz kojeg stalno i iznova padam na Jamajku. Iako od samog poĉetka znam da to neće ići, to me nimalo ne spreĉava da ustrajavam. Zašto? Nemam pojma jebote. A bi li šta bilo drugaĉije i da znam? Jebiga, ĉisto sumnjam. MeĊutim na lijevoj strani mog kreveta sjedi neki ĉovjek i gleda u pod. Osjećam da gleda u pod. Samo sam jednom podigao glavu i istog jebenog trena otkaĉio - nema šanse da on to nije osjetio. A moţda i nije. Na mom krevetu sjedi neki ĉovjek tako lagano da u dušeku gotovo ne osjećam ulegnuće ali mi sjedi na pokrivaĉu i zateţe ga tako da mi je desna noga zarobljena iza njegovih leĊa. Bog samo zna gdje mi je lijeva noga, ali gdje god da je, samo je ne pomjeraj. Ne pomjeraj je. Biće s tobom sve u

169

redu. Frajeru, plan je bio da ponovo zaspiš, zar si zaboravio? Fino, onda zaţmiri i foliraj da spavaš dok stvarno ne zaspiš a kad se probudiš, on neće biti tu. Smlato, prvo probaj, nemoj odmah pomisliti da nema šanse. Samo zaţmiri. Zaţmiri tako jako da i suzu pustiš. Zaţmiri jako i broji sekunde, 12345 - to je prebrzo, previše brzo jebise budalo - 1... 2... 3... 4... 5... 6... - još sporije, još sporije i kad otvoriš oĉi, on će nestati. On će nestati - jok, i dalje je tu. I dalje je tu. Pogledaj ga s kapcima tri ĉetvrtine zatvorenim. Da li je upalio svjetlo? Drkadţija je upalio svjetlo? Pa ko to još dovraga pali svjetlo? Ne, ne gledaj. Crne hlaĉe, ne nego tamnoplave, je li to košulja teget s plavim? Je li to ćelav? Jel to drţi glavu meĊu rukama? Bijelac? SvijetlosmeĊ? Jel stvarno poloţio glavu meĊu ruke? Pa ko još nosi teget pantalone i odgovarajući košulju - ne gledaj! Moţda ode ako zahrĉem? Sranje. Trebalo bi da se prevrnem. Svako se u snu prevrće, ako se ne prevrćem, znaĉe da ne spavam. Ali šta ako se prevrnem a drkadţija se prepadne pa nešto uĉini? Farmerke su mi i dalje na stolici pored stola, stola za kojim mi posao nikako ne ide. Novĉanik samo što ne ispadne iz dţepa. Autobuska karta, kondom, trideset dolara, ne nego pedeset, ali zašto kojeg kurca švenkam svoj novĉanik? Prazna kutija Kentucky Fried Chickena, što je u Jamdolu jebeni kulinarski kult; ali gdje mi je torba jebote? Da mu nije pod nogama? Da on to ne istraţuje moju torbu? Alex Pierce, jebena kukavice, jednostavno ustani i reci šta je ovo kojeg kurca brate, jel ovo tebi liĉi na tvoju sobu jebote? Šta veliš ti? O jebemti, jarane, ja mislio ovo moja soba. Zar ti ovo djeluje kao tvoja soba? U hotelu smo, brate slatki, šta ti misliš? Ni sam ne znam šta da mislim. Ĉovjeĉe, ubio sam se sinoć, strašno, nemam pojma ni kako sam došao dogore i šta ti ja mogu, sam si kriv što ostavljaš vrata otkljuĉana da ti se svaka pijana budala u sobu ušeta. Dobro nisi kakva dobra koka pa da si u sebi zatekneš moj kurac i da ti se ne skinem sve do... Dobro nisam kakva dobra koka. Bogami pravo kaţeš. A sad lijepo izaĊi - jebote, s kim ja ovo priĉam? Jesam li to pomislio ili rekao? On se nije ni pomjerio. On se ne pomjera. I dalje ne mrda. Saberi se, ĉovjeĉe. Daj se saberi. Uspori disanje, disanje uspori. Moţda da ga ipak šutnem, kao sluĉajno? Mislim, ovo je ipak siguran hotel. Moţda je on iz sobe 423, moţda je stvarno pogriješio i moţda sam ja stvarno ostavio otvorena vrata, a moţda ovaj hotel gleda da proĊe što jeftinije i za sva vrata pravi isti kljuĉ misleći da nema razloga da se to ikad sazna, jer sam Bog zna da u zemljama Trećeg svijeta, gdje niko ne postavlja nikakva pitanja, bijelci u potrazi za dobrim provodom nikad ne završe pijani, ma ni sluĉajno. Gospode, da mi je makar ovo dumanje ukinuti. Spavaj, ĉovjeĉe, daj opet zaspi i kad se istinski probudiš, on neće biti tu. Znaš na šta ovo liĉi? Liĉi na ono kad ostaviš prozor otvoren zato što si u sobi vidio guštera. Molim te zatvori oĉi. Pored one prazne kutije pukovnika Sandersa stoji slupana pisaća mašina ionako preteška jebiga. Ako sebi u bradu promrmljam koliko vrijedi ta mašina, moţda je on uzme i ode? Ali samo piscima pada na pamet da je lopovima do knjiga više no do lanjskog snijega. Isuse Hriste. Mannix bi dosad triput zgrabio ovu lampu i zamahnuo. Daj zgrabi tu lampu i tresni ga pravo u potiljak. Ţivot se ne odvija u dvadeset i ĉetiri kadra u sekundi. Barnaby Jones bi sigurno nešto pokušao. Pokušala bi ĉak i Police Woman koja nikad ništa ne pokušava. Lijevo od mene je sto a desno kupatilo, a ovaj ĉovjek je izmeĊu njih. Kupatilo, metar i po. Moţda nepuna dva, nikako više od dva i po. Vrata su otvorena. Ko zna ima li u vratima kljuĉ, mora da ima, svako kupatilo ima kljuĉ, ma nema baš svako. Skoĉiću s kreveta; izvuĉem nogu na kojoj on gotovo sjedi i skoĉim, i odmah zapucam prema vratima - bio bih u kupatilu prije nego me on zaskoĉi. Moţda ima neka dva koraka, najviše tri. Na podu je tepih pa se neću okliznuti. Eno ih tamo, vrata jebenog kupatila su mi pod nosom i treba samo da skoĉim, zaletim se dotamo i zalupim vrata, ĉvrsto pridrţim kvaku, ako nema kljuĉa, ali ima sigurno, mora da ima, mora da ima jebote inaĉe ću... Šta ću, zapravo? Ustaću da se zatrĉim taman kad se on zavali i skroz mi prikliješti jebeno stopalo pod svojom zadnjicom i imaće sasvim dovoljno vremena da zamahne handţarom jer Bog zna je li Jamajĉanin ali mora da jest i jebo majku garant drţi handţar, imaće vremena da mi sjecne bedro tako da neću moći potrĉati i pogodiće onu arteriju što sam ĉuo da ti nema spasa ako se presijeĉe jer za nekoliko sekundi nasmrt iskrvariš - kuĉkin sine, molim te nemoj mi sjesti na nogu. Moţda da samo skoĉim kao da me

170

upravo probudila noćna mora i tako uţasnut ga snaţno šutnem u jaja, dobro, u bok, i dok on pokušava da uĉini sve što getovci rade, pribere se, dohvati pištolj, šta već, ja otrĉim pravo do vrata koja mora da su otvorena pošto je on kroz njih ušao, i izletim ko metak u ovim bijelim gaćama i zavrištim silovanje ubistvo policija bilo šta jer evo kako stoje stvari: nemoguće da je došao ovamo zbog mene. Brate, ĉuješ ti mene? Cijenim da je vrijeme da si nabaviš komad. Komad? Komad. Ti meni izgledaš ko tip za berette. Ma koji će mi kurac? Ne, Pope, neću nikakav jebeni pištolj. Znaš šta oruţje radi? Ubija ljude. Nije to glavno pitanje, brate. Pogrešne ljude. To zavisi, koje ispred cijevi a ko poteţe obaraĉ. Šta ja da radim s pištoljem? Dovraga! A što misliš da mi treba pištolj? Bolje pitaj kolko mi treba da ti ga nabavim i kolko ti treba da nauĉiš da ga koristiš. Dobro, kad onda mogu dobiti pištolj? Evo sad. Jeb... Uzmi ovaj. Šta? Ne. Ne dolazi u obzir. Brate, uzmi ovu pucu. Pope... Uzmi pucu kad ti kaţem. Pope... Brate, drţi ovo i kontroliši ga. Ne, Pope, ozbiljno, ne ţelim nikakav jebeni pištolj. Isuse Hriste. Jesam ja šta o ţeljenju reko? Jamajĉani i njihov govor u zagonetkama. Ţudim da mu kaţem: Vidi, Pope, sva te ta kriptiĉna sranja ne ĉine nimalo pametnijim. Ali onda bih izgubio najkorisnijeg doušnika u Kingstonu. Kolko se ono mi znamo? Veze nemam, dvije, tri godine? Jesam ti ikad reko išta što nije imalo smisla? Nisi. Onda uzmi pištolj. Ili noţ, nešto moraš uzet, brate. Zašto? Zato što poslje utorka dolazi srijeda. A ono što uradiš u utorak mijenja tip srijede koja će ti svanut. Isuse Hriste, Pope, moţeš li mi bar jednom dati jasan odgovor? Mislio si da ja neću saznat? Ja ti govorim o svemu što se dešava, jesi zaboravio? Sve znam šta se dešava o svakome. Ĉak i o tebi. Ne zavaljuj se na krevet, molim te, ne prevrći se, ne diraj mi nogu; jel on ovo stavio nogu preko noge? Ma ko to još drţi noge tako prekrštene, samo britanski pederi ovako prekrštaju noge. Sad gleda pravo u mene, osjećam to; ono kad te vrat ozada pecka zato što znaš da te neko gleda sleĊa. A sad ne pecka nego se grĉi i nikako da prestane jebote. Kako me gleda? Naginjući glavu ukoso, kao pas, ĉudeći se kako tako smiješno izgledam, kao ono kad me ugledaju jamajĉanska djeca pa u nevjerici šire oĉi i pitaju se bi li ovaj bio u tako uskim farmerkama da je stvarno Isus. Hoće li ovaj ispruţiti ruku i zgrabiti me za jaja? Vidi li me kroz ĉaršafe? Brate, znaš kad se kaţe da si nešto zajebo? Znaš kolko si ti zajebo? Trenutno ĉak ni ja neću da govorim sja. Šta je sad bilo? DoĊi gore, brate, pada kiša. Nazvaću recepciju da te puste gore. Ja volim kad Jah odluĉi da me okupa. Pope, ovo je stvarno smiješno. Skoro je pola deset uveĉe. Ni ne ĉujem te od ove jebene grmljavine. Kad si u ponedeljak došo kod mene, reko si: Pope, ja bi samo da ĉovjeku postavim jedno pitanje. Ja sam tebi reko eto idi pa ga pitaj al pod jedan, ne mora znaĉit da će ti on odgovorit i pod dva, ako ti i odgovori, odgovor ti se neće dopast. Sjećaš se? Naravno da se sjećam, pa meni si govorio, i rekao si pazi šta Papa-Loa pitaš.

171

Ah ne priĉam ja o Papa-Lou. Nisi ti ondak jedino njemu postavljo pitanja. Ha? Misliš na Krimosa Šerifa? To sam ja sam sredio, nema veze s tobom. Ja o JLP-ovcima priĉam, brate. Priĉo si s Joseyjem Walesom. Ja, pa šta? Našo se tamo. Ja kaţem moţemo li proćumurat, on kaţe moţe, te ja pitam. Ja ti ko ĉoeku kaţem da domalo moram zaĉepit jer me većma mirišu ko doušnika. Brate, ja ne radim ništa osim što istinu govorim, ja s doušnicima veze nemam. Kontam, nisi ti doušnik. DoĊi gore, brate. Ljepo sam ti reko da ne misliš da je svak u Jamdolu lud za bijelcima. Ne ide se u geto bez getovskog pasoša. Pope... Ne idi u geto bez getovskog pasoša kad ti ljepo kaţem. Pope, zar ne misliš d a j e ovo sad ipak obiĉno naklapanje? Ljepo sam ti reko na izvjesne teritorije ne zalazi dok ja ne obavjestim izvjesne ljude. Ljepo sam ti reko na izvjesne teritorije ne idi ako ja s tobom ne idem. Jebeni Pop, trebalo mi je vremena da shvatim da on nije baš ono za šta se predstavlja. Ali pretpostavljam da informacije s vrha moţe prikupljati samo neko ko ţivi na dnu. Pa da, gdje god doĊeš doušnici su donji meĊu donjima. Da ne povjeruješ koliko su svi isti, u koju god zemlju doĊeš, uvijek potpuno isti tip. Trećina dvoliĉnjak, trećina laţov, trećina samo patetiĉni luzer što šepa i zna da je vaţan sve dok tvrdi da je vaţan. A posebno ovaj koji stvari izvaljuje kao da je svojom rukom napisao Ponovljeni zakon. Getovski pasoš ali malo sutra; likovi s kojima sam na kraju popriĉao u Osam Traka vele da on u getu sluţi za sprdaĉinu. Pop misli da u Osam Traka slovi ko neki klinac? Misliš da se vamo tek tako dolazi, zato što te Pop pošalje il dovede? Jel znaš ti što njega zovu Pop? On kaţe zato što jedino on prolazi i kroz Grad Kopenhagen i Osam Traka. Ma nemoj mi reć, to ti je reko? Opa, braćo, ĉuste li vi šta mu je Pop reko? A nije tako? Ma kakvi, ĉoeĉe, prolazi on, to jest, al ne zato što ima moć ko Isus, iako taj pezmek vazda priĉa ko da će ti sad pruţit pet hljebova i dvije ribe. Ha? Pop prolazi kroz geto jer je jedino muško koga se ĉak ni maĉke ne boje. Što misliš da ga zovu Pop? Pa on... Zapamti ovo, bijeli djeĉko. Pop se dugo vremena nado da će postat velki krimos. Dugo dugo vremena. Svaki je dan svog dona pito: Done, što mi ne daš pištolj, ĉoeĉe? Što mi nedaš pištolj? Pa vidiš da sam roĊen za rudija? Kad je Krimosu Šerifu dozlogrdilo da ga sluša da vazdan blebeće ko kakva pizduljica, dadne mu pištolj. I znaš šta ovaj uradi? Ćušne ga mladac pravo u gaće i samo što to uĉini, najednom buuuom! Otpuca si on malog. Pravo je ĉudo da nije umro. Ja sam jednom Krimosa pito jel tad namjerno otpustio oroz al mi nikad nije odgovorio. Ĉudo se nije skoko poslje toga. Mislim, ako ne moš karat, za šta da ţiviš? Pa još mu jezik nije otpo. Ma šta si to reko? Osam Traka. Istina je, Pop ni prstom nije mrdnuo da mi išta sredi u Osam Traka. Naprosto sam otišao u Vijeće crkvi Jamajke i pitao jednu nervoznu gospoĊu ima li šanse da popriĉam s nekim od ljudi koji stoje iza mirovnog pakta. Ona nekog nazove i ja se ni ne okrenem a ona već kaţe sutra moţete tamo dole. Jamajĉani su uvijek vrlo precizni s prilozima. Uvijek je ili ovdje gore ili tamo dole, tamo gore ili ovdje dole. U svakom sluĉaju, tamo dole ni nalik Gradu Kopenhagen. Švrljaš po pijaci i, ako te sva ona roba ne smanta, drveni štandovi puni banana, manga i akija i grejpefruta i nangka i haljina s volanima i gaberdena za hlaĉe i - ĉim trepneš nešto propustiš - papirića za motanje i na sve strane udara reggae, nikad ne prestaje i nikad se tako šta ne ĉuje na radiju, onda si u Osam Traka već skoro prošao Traku Broj Jedan. Ali svaka traka ima ugao i na svakom stoji ĉetiri do šest likova oĉito spremnih na maltretiranje. Pošto mene ostavljaju na miru ja skontam da su dosad, zahvaljujući Pjevaĉu, navikli da im bijelci ušetavaju na teritorij. Ali taĉniji je odgovor: niko ne mrda bez donovog odobrenja. Ne daju se opisati ĉetiri gladna djeĉaka koji samo ĉekaju da se na tebe ustreme ali ih spreĉava nevidljivi povodac. Pop se toliko zadao upozoravajući me na Grad Kopenhagen da mu ni na pamet nije palo da bih ja mogao otići u Osam Traka. Rekao je to samo dan prije nego što sam došao ovamo dole. Pop misli ja za njega

172

radim. Misli i da sam glupi Amerikanac koji preţivljava samo zahvaljujući njemu. Doduše Bog sami zna da se moj dolazak ovdje dole moţe ispostaviti kao savršena glupost. Kad samo pomislim na sav onaj trud koji sam uloţio da ne ispadnem tek jedan od svekolikih drkadţija sa Sjeverne Obale koji ovuda hodaju u majicama s natpisom Jamaican Me Crazy, no ne mogu ni ja dovijeka ponavljati: Brate, ja znam pravu Jamajku. Ja sam ovdje dole bio sa Stonesima dok su snimali Goats Head Soup u Dynamic Sounds ali nemam ništa s tim što je ploĉa ispala savršeno sranje. A od 1976. ĉak ni Peter Tosh, kad me ugleda ne insistira da izaĊem iz prostorije. A trebalo je vidjeti Pjevaĉa kad sam mu rekao da je njegova “And I Love Her” Paulu McCartneyju najdraţa od svih verzija prepjeva Beatlesa. Stoga ne, ne bojim se zaći duboko u Kingston. Ali, Isuse dragi, duboko je duboko - ali ovo! Ovako šta sigurno nikad nisi vidio uprkos tome što si tamo sto puta bio. Nije mi prvi put da pravim poreĊenja, ali kad ovdje doĊeš, to postaje nemoguće. ProĊeš one deĉke na uglu i ne padne ti na pamet da podigneš pogled i pregledaš to mjesto. I tako proĊeš i deĉke i muškarce koji igraju domina. Onaj licem okrenut prema meni snaţno zamahne vjerojatno spreman da tresne rukom od sto: lijepo sam vidio njegov pobjedniĉki smiješak, ali ĉim je mene ugledao, usporio je zamah i spustio dominu na tablu tako obazrivo kao da je ta igra toliko bez veze da se zastidio što ga neki bijelac u njoj zatiĉe. Produţiš pitajući se da li si to upravo postao predstava. Nisi iznenaĊen što gledaju u tebe, ĉak ni što zure, ali ni sluĉajno ne oĉekuješ da se stvar dešava kao na filmu. Gdje je sve usporeno i uši su ti pune tišine kao da je tišina pojaĉana na najglasnije pa se pitaš je li to negdje muzika naglo prestala, ili se upravo razbila ĉaša, ili su one dvije ţene upravo zanijemile ili je ovdje i inaĉe sve tako tiho. I tako proĊeš prvu kuću, ne kuću, moguće neĉiji dom ali definitivno ne kuću, i pokušavaš da ne buljiš u ono troje djece što stoje u dovratku. Ali ipak buljiš i pitaš se kako je tako dobro osvijetljen? Je li to prolaz izmeĊu kuća ili je kuća bez krova? Ali zid je plav i širok i pitaš ko li se to dosjetio da se tako pobrine za to mjesto. Nasmiješi mi se neki djeĉaĉić u ţutoj majici Starsky i Hutch koja mu dopire do koljena; dvije djevojĉice, obje starije od njega, već su nauĉile da se to ne radi. Djevojĉica koja stoji na najniţoj stepenici, gotovo na samoj cesti, zadigne haljinu da pokaţe da ispod nje nosi šore od teksasa. Vrata iza njih su toliko oštećena kao da ih je izbacilo more, ali trudim se da ni njih ne gledam jer ni pola metra ispod vrata neka ţena sjedi na stepenicama i bori se s kosom starije djevojĉice koja sjedi na stepenici ispod nje. A ispred to troje djece i ţene - majke? - leţi zid iz kojeg je izvaljeno toliko cigli da liĉi na šahovsku ploĉu. Neko ga je poĉeo bojiti u bijelo pa odustao. Nekako te sve to ţestoko pukne jer to ne oĉekuješ pošto je na izborima pobijedila PNP a ovo je njihov teritorij. Ĉovjek bi pomislio da njihov vlastiti slam izgleda bolje, ali se ispostavlja da je još gori od podruĉja JLP. A u Kingstonu je još gori vrlo relativan pojam jer svaki dan poprimi novo znaĉenje i - ma koji je meni kurac, neki mi jebeni lik sjedi na jebenom krevetu a ja dumam o jebenom 15 kilometara udaljenom getu. E jebiga, jarane, de bar sjedi uspravno, nemoj mi se zavaljivat na krevet. Ma daj, ovdje si već, koliko, desetak minuta? Jesi to zaspao? Znam i ja taj poloţaj, ĉesto poloţim ĉelo na dlanove i laktove na koljena, ali obiĉno tako ne spavam nego tripujem. Nemam pojma. Jebi ga, sad ću se okrenuti. Što je najgore što se moţe dogoditi? On će se malo uspaniĉiti ali će onda shvatiti da ja i dalje spavam. Prirodno je da se ĉovjek u snu prevrće na drugu stranu; samo mi još fali da pomisli da je ĉudno što se baš nimalo ne vrpoljim. Hoće li? Kad bih mu bar mogao vidjeti jebenu facu. Evo trlja potiljak, sad vidim da je ćelav i ko da su mu ruke smećkasto crvene? Moţda od navale krvi? Idem se ja prevrnuti, onda ću ga spucati nogom u leĊa. Da, baš ću tako. Ne. Ţelim samo da u svojoj jebenoj hotelskoj sobi ustanem i naruĉim šolju jebene mrkulje, koja će biti nizakurac jer ovaj cicijaški hotel misli da su Amerikanci krelci koji ne mogu razaznati okus prave kafe što i nije daleko od istine kad je uvijek iskape, ali popiću je kako god jer mi usta moraju biti neĉim zaokupljena dok radim transkripciju ove jebene trake od juĉe na kojoj moţda ni nema ništa zanimljivo. I da onda zgrabim ruksak i navuĉem farmerke pa uletim u autobus i gledam kako ljudi misle: jebote, u busu je jedan bijelac; samo što oni to ne misle onako kako to zvuĉi a ja ću svakako gledati svoja posla i sići na stanici ispred Gleanera da porazgovaram s Billom Bilsonom iako je jebena marioneta JLP-a i ameriĉke vlade i vazda snabdjeva pizdarijama onog lika u New York Timesu. Ali u suštini nije loš i uvijek kad treba uleti s kakvim anonimnim citatom a ja bih samo da ga upitam kako je moguće da se Josey Wales ne sjeća koji je bio dan kad je Pjevaĉ upucan (al koja je to tragedija) a zna

173

da je upucan u trenutku kad je svom menadţeru dodavao komad grejpruta iako za tu malu pojedinost ne zna niko osim Pjevaĉa, njegovog menadţera i mene, s obzirom na to da su njih dvojica samo sa mnom o tome razgovarali. Mislim, nije to sad ne znam kakva tajna, ali takva vrsta detalja ĉesto izleti kad se ĉovjek debelo potrudi da predmet intervjua uĉini manje neugodnim. Naravno da neću pominjati grejpfrut, već samo to da se dotiĉni don ĉini dobrano upućenim u sve detalje ovog pokušaja atentata, kojeg, usput budi reĉeno, ne smijem tako nazvati. Zadnji put kad sam Pjevaĉa upitao ko ga je pokušao ubiti, pogledao me je, nasmiješio se i rekao da je to strogo povjerljivo. Nisam o ovome raspravljao s Joseyjem Walesom; biće zato što mi ipak na ĉelu ne piše JEBENI PEZMEK. Jebiga, ne uspijevam sabrati misli. Ništa se od ovog nije desilo. Mislim, još se nije desilo, još sam ja na ivici Osam Traka i traţim Krimosa Šerifa, a ne Joseyja Walesa. Zašto kojeg kurca i mislim na Joseyja Walesa? Nije da je on tip ĉovjeka kome iĉije misli lete i kladim se da mu je tako i draţe. Josey Wales je Grad Kopenhagen. Ali to je, Alexe Pierce, bilo kasnije. U Grag Kopenhagen si otišao da rašĉistiš pizdarije koje si ĉuo u Osam Traka. Ali prvo sam bio u Osam Traka. A u Osam Traka sam otišao da vidim Krimosa Šerifa. Htio sam ĉuti je li mirovni pakt i dalje aktuelan s obzirom na prošlonedjeljnu seriju ubistava u ulicama Orange i Pechon, gdje je JLP-ovski mladac zbog cure upucao PNP-ovskog mladca. I s obzirom na zadnji obraĉun s policijom gdje su momci u crnom i crvenom pronašli zalihu oruţja i municije kakvu nema ĉak ni ameriĉka Nacionalna garda. Naravno da ga nisam mogao pitati ništa sliĉno. Nakon što proĊem odbor za doĉek koji mi pruţi osnovne informacije o Popu, zateknem Krimosa ispod uliĉne svjetiljke - sjedi i ĉeka mene. Rekao mi je, u stvari: brate, već duţe vrijeme ĉekam na ja. Gdje ja znaĉi ti. To jest tebe. Biva mene. Getovski komunikei, i nazadniji i napredniji od telefona. Sjedio je tamo na gvozdenoj stolici, pravoj barskoj stolici, na nekih desetak metara od ugla gdje sam ušao, pušio cigaretu i pio heineken i gledao razvoj obliţnje partije domina. Djelovao je kao neko kome bi bilo logiĉno prići i upitati: Hej, znaš ti onog lika što ga zovu Krimos Šerif? - Ĉovjek na ovakvom mjestu ne oĉekuje tako sjajnu barsku stolicu. - Kao ni drugi dolazak Isusa. S magnetofonom. - To mi ĉesto govore. - Šta? - Ma nema veze. Već je znao da sam došao da razgovaram o mirovnom paktu. Ispostavi se da je zaglavio u ćuzi kad i Papa-Lo, baš kad su oni zlikovci pokušali smaknuti Pjevaĉa te, kao i svi rasudni ljudi koji se sluĉajno zateknu skupa, sjednu oni da skupa rasuĊuju. Onda se najednom desi mirovni pakt i ĉak i pjevaĉ Jacob Miller o tome napiše pjesmu - dobro, nije baš ĉemu - ali i Pjevaĉ se vraća da taj dogovor zapeĉati još jednim koncertom. Mene je zanimalo šta je zaista ponukalo taj pakt i da li je budućnost pakta već otišla u kurac. Pitao sam ga za onu noć kad je vojska pobila momke u Green Bayu, što je prije svega i ponukalo ovaj mirovni pakt. Je li ĉuo za Mladu Dušu? Zvuĉi nevjerovatno da zaista postoji kriminalac koji se zove kao pjevaĉ u stilu doo-wop, ali ako zaista postoji, Krimos Šerif mora da zna za njega. Mislim, taj lik je za roĊenje ovog mirovnog pakta ipak bio kljuĉan, pa ako i na neki skroz sjeban naĉin. - Ne, jarane, veze nemam ko je taj. To su neka JLP-ovska posla? - Kaţu da je Mlada Duša bio PNP-ov štemer. - Štemer? - Sumnjivo lice. - Sumnjivo? - Nema veze. Elem, nije bio odavde? - Ovde nikad nije bilo nikoga s takvim imenom, Isuse moj mali. I, što se tiĉe Krimosa Šerifa, to je bilo to. Prije nego što sam ga upitao mogu li još s nekim popriĉati, zgrabio me, pogledao oko sebe da vidi da li neko gleda, i rekao: Ovi pakt mora uspjeti, mladosti moja. Mora i gotovo. Zvuĉao je gotovo kao da moli. Nakon toga sam njegove ljude pitao budalaštine u stilu znate li da je pjevaĉ “More More More” u stvari porno zvijezda, i otišao. Pop mi je par dana ranije pronašao nekoga još korisnijeg. Odveo me u JLP-ovsku polovinu Kingstona, niz neku neopisivo mizernu ulicu niz koju cure govna da se sretnem s jedim od onih koji su umakli iz Green Baya; tad sam prvi put upoznao nekog iz tog Wang Ganga. Odveo me u najbliţi

174

bar i odmah poĉeo s priĉom. Priĉalo se da se taj tip, Mlada Duša, uvukao u Southside, podruĉje JLP-a, sjaranio se s Wang Gangom, te plasirao priĉu da armiji fali ljudi za nadgledanje radilišta u Green Bayu. Mlada Duša ih je povezao s Mata-Hari iz hotela Kingston koja je momcima rekla da će uskoro dobiti oruţje, sa sve tristo ameriĉkih dolara po glavi, te usput i pokarala trojicu-ĉetvoricu da zapeĉati dogovor. Za Mladu Dušu mi je rekao Pop, ali taj što je uspio preţivjeti rekao mi je za Sally Q; baš nejamajĉanski nadimak. Sirotica, mora da nema ni sedamnaest, a već je nekako stara za jamdolsku djecu koja prvi put umaĉu. Dakle taj se lik, Mlada Duša, pojavljuje 14. januara, sjeća se preţivjeli klinac; a sjeti se nakon što mu dadnem kutiju marlbora, sedamdeset dolara i kasetu Gerryja Raffertyja koja se meni neznanim putevima našla u mom ruksaku. Pojavio se s dvoja kola hitne pomoći i djelovalo je nekako sumnjivo, kaţe mali, ali kad mladom krimosu kaţeš ima oruţja koje samo ĉeka da ga neko pokupi isto ko da narkosu kaţeš da je kontejner pun horsa za koji se ne zna ĉiji je. Rekao je nešto, nešto uţasno bitno, ali jebatme, sad se ne sjećam šta. Valja mi provjeriti bilješke. Mahom smo svi bili raste, znaš, ne laburisti. To je to. Nikad se mi nismo bavili nikakom politikom, ni politikom ni politrikom, kontaš? Niko nas nije imo u dţepu i radili smo za koju god stranu treba, kontaš? Al bio je januar, odmah nakon Boţića i znalo se da niko u getu nema para i, što je najgore, Wang Gang je porušila sve mostove prema drugim kingstonskim bandama. Znaĉi diţe se novo gradilište i traţe zemljake da ga ĉuva, al ne daju nikakvo oruţje nego sam sebi moraš nać. Jasno je i meni da to ne zvuĉi baš kako treba, al i gore na sjeveru kad muškarcu od djeteta mu majka zaišće pare da nahrani dijete ko i dole na jugu kad mu od djeteta mu majka kaţe da maksumu treba školska uniforma, i nemaš se ti tu šta mislit. Okreni obrni, taj lik od oruţja imo je veze s vojnicima a šta sam ja znao; kontam vojnici na obaraĉu nisu baš Rz Brzotrz, kontaš. Da se o policiji radilo, reko bi ja odma Mladoj Duši šta ga sljeduje i još bi ga premlatio. Al mi o vojnicima nikad nismo imali potrebe brinut sve dok im se sklanjamo sputa. Ko što rekoh, mi se nikad nismo spolitikom bakćali. I ne znam ja, al kako onaj vojnik reĉe da svi stanemo gore, pored mete, ja samo tresnem, onako ko da sam se onesvijestio, tresnem i prije nego što oni zapucaju. Onda otpuţem kroz trnovito ţbunje, a još sam bio bos. Nemoj mislit da sam prodiso dok s te vojne zemlje nisam stigo na polje šećerne trske. A oni nas sve s helikopterom traţili. Ĉudo jedno da nas nisu našli jer je mene trnje tako izbolo da sam sve krvave tragove ostavljo dok se nisam našo na sigurnom. Al znam ja dobro Green Bay. I još sam ĉetri ĉovjeka spasio jer sam ih iz šipraga izveo u polje trske, hvala Isusu te je trska narasla dovoljno visoko da nas sakrije od helikoptera, i to sve do škole sestri benediktinki. Jedan se od nas izvuko s druge strane i u moru su ga dva ribara izvukla iz vode. Te i mi jednom u ţivotu zovnemo policiju. Oni inaĉe jedva ĉekaju da nas pobiju, al ako nama vojska dohaka prije njih - to im sledi krv u ţilama, policija jedino vojsku mrzi više nego kriminalce. I hoš ti meni, brate, vjerovati DoĊe ta ista policija da nas zaštiti! Kako je cuga pristizala, tako se njemu razvezivao jezik, a što se više oblokavao, to su stvari imale manje smisla. A Jamajĉanske odbrambene snage o ĉitavoj toj stvari nisu bile ni najmanje šutljive. U stvari sam upoznao i nadleţnog oficira; ako se zanemari da je komad sirovine, ĉovjek djeluje priliĉno pristojno. Ti ljudi su bili ĉlanovi ili bivši ĉlanovi bande Wang i njihovi ortaci koji su se infiltrirali na poligon JOS u Green Bayu i otvorili vatru na vojnike koji su se tu zatekli radi vjeţbe bojevog gaĊanja. Moţda su planirali osvetu da im vrate što su kroz njihovu zajednicu patrolirali malo pregrubo. A moţda su i ĉuli da tamo ima ne baš strogo ĉuvan arsenal novog oruţja koji su naumili oteti. U svakom sluĉaju su dobili ono što su zasluţili zapucavši onako taĉno u podne, ko sad oni neki kauboji. Samo... samo što ne moţeš zapucati ako nemaš nikakvo oruţje, ako si, jebiga, tek došao da ga mazneš. Ali da se vratim na Billa Bilsona. Odem ja njemu u kancelariju i kaţem da sam naletio na jednog od ljudi koji su pobjegli iz Green Baya, a Bill se iznenada super zainteresuje da sazna ko je taj. Ma neki lik, rekao sam. Znaš kako je, u neka doba svi ti izgledaju isto, rekao sam. Znam, tipiĉna bigotska pizdarija, ali djelovalo je dovoljno ubjedljivo pošto Jamajĉani ionako vjeruju da su bijelci u dubini duše svi rasisti. U svakom ga je sluĉaju izbacilo iz kolosijeka tako da mi je pokazao slike koje mu je neki tip ubacio u poštu; tako je rekao. Neki tip? Malo mi je falilo da pitam ko koga ovdje folira, ali nisam. Umjesto toga sam pregledao slike pet mrtvih tijela koja su leţala u pijesku. Na jednoj slici dvojica, na drugoj još dvojica a na trećoj sva petorica, a na svakoj samo sjene vojnika koji ih gledaju; a stvarni vojnici se ne vide ni na jednoj slici. Samo jedan od ubijenih na nogama ima obuću. Krvi gotovo da nema, moţda ju je upio pijesak, ne znam. Nije baš da prvi put vidim leševe u Jamajci.

175

Dakle, Bille, koji je fazon s ovim fotkama? Zna li JDF da si ih dobio? Mora da zna. Za poĉetak, nisam siguran da mi ih baš oni nisu i doturili. Ma daj? Pa o ĉemu mi ovdje priĉamo? O ĉemu ti priĉaš? A? Ne, brate, ti prvi. Mora da su u meĊuvremenu dali sluţbenu izjavu. Mislim, ovo se desilo prije godinu dana. - Izjavu? Vojnici ne daju nikakve izjave. Ali taj tvoj prijatelj major... - Drug, nije on moj prijatelj. - To ti objasni izvjesnim kriminalcima. U svakom sluĉaju, taj major nije dao nikakvu zvaniĉnu izjavu ali je rekao da je grupa napadaĉa napala kontingent vojnih snaga JDF na vojnom poligonu u Green Bayu. Ti kriminalci mora da su mislili da pošto je to poligon za bojevo gaĊanje, onda garant negdje ima i oruţja. - Ko kaţe da su to bili kriminalci? - Svi do jednog su bili iz Zapadnog Kingstona. - Jel to kaţe major ili ti? - Ha ha. Mladiću, nije lako s tobom. U svakom sluĉaju, on kaţe da su ovi došli taĉno u podne i zapucali na licu mjesta ko neki kauboji. Te da JDF nije imao izbora nego da uzvrati vatru. - Zar uzvraćanje vatre ne podrazumijeva da prvo neko na tebe opuca? - Ne shvatam šta misliš? - Ništa, druţe. Bez veze priĉam. Znaĉi ti su likovi napali u podne, jel tako? Tako je rekao podne? - Aha. - Hm. Ali... Nije mi bilo jasno. Mislim, pa stvarno, ova se stvar preda mnom rasprostrla ko debela kurva. A on ili je glup ili fura fazon ja-zlo-nit-ĉujem-nit-vidim koji Jamajĉani redovno furaju kad naiĊu na politiĉke trikove. Naš major izjavljuje da ih je banda napala u podne i da su oni uzvratili vatru. A ja gledam ovaj snimak, gledam sjene na fotografiji, i svaka sjena je duga, potpuno izduţena. U podne nema dugih sjena. Ova se pizdarija desila ujutro; to je oĉito svakom obnevidjelom senilnom poluretardiranom matorom prdonji. Ali predugo sam ih gledao, te slike. On je primijetio da buljim u njih i oĉito nije imao namjeru ignorisati ĉinjenicu da sam se zaustavio upola vlastitog pitanja. Jamajĉani imaju poseban pogled za bijelce kojima ne treba puno da ukapiraju stvari. I dugo taj pogled drţe na vama jer se pitaju otkad ih navlaĉite i da nisu previše rekli. I ako ima još nešto ĉim se Jamajĉani priliĉno ponose, onda je to taj njihov dar stalne budnosti, to da im ništa ne promiĉe. Da ne odaju da su vas namjerili sjebati tu na licu mjesta i da jedva ĉekaju da to uĉine. Priznam, ne znam otkud u svemu ovome Aiša. Moţda zato što sam u krevetu. Moţda zato što sam u krevetu s nekim jebenim muškarcem koji mi sjedi na ivici kreveta. Ne znam zašto sam prestao spavati sa satom na ruci. Što jednostavno nešto ne ukradeš, brate, i pokupiš se odavde? Ko još jebote uzima pauzu usred pljaĉke? O Isuse, ne, nemoj molim te, nemoj molim te, Isuse, ipak hoće, evo se sprema da mi sjedne na nogu. Ovaj drkadţija mi svoje košĉato dupe smješta na nogu. I još se vrti, koja pizdarija! A sad je mrak. Crvena tama mi probija kroz oĉne kapke. Polako ih otvaram... nemoj, idiote jebeni. Jel to ţelim da gledam kako me nabrzaka ubija? Jebiga, moţda je ipak bolje da mi prosvira glavušu dok nešto izgovaram? Moţda da ipak umrem s mudrim mislima u glavi? Jel ovo sad ono kad ja razmišljam o nebesima i sliĉnim pizdarijama? Moja bi majka luteranka bila vrlo ponosna. Misli li on da ja spavam? Gdje je onaj drugi jastuk? Moţda je naumio da mi ga nabije na glavu pa da kroz njega puca? Ja sam najobiĉnija kukavica, najobiĉnija sam kukavica, kakva sam ja kukavica jebote! Prokletstvo. Otvori te oĉi jebo majku svoju. On ne gleda u mene. I dalje bulji u pod. Koje sranje, u šta li gleda jebo mater svoju? Na tepihu neku mrlju nalik na Isusa? Mislio sam da se te pizdarije pojavljuju samo na plafonu. Tragove svršavanja zajebanih jebaĉa koji su u ovoj sobi spavali prije mene? Iskreno se nadam da su bar ĉaršafi dobro oprani. Ali s ovim hotelima daleko od ceste HalfWay Tree nikad se ne zna. Ako odete dva bloka niţe odavde, i skrenete lijevo na Chelsea pa hodate do okuke, na ulazu u hotel Chelsea vidjećete natpis da dva odrasla muškarca ni pod kojim uslovima ne mogu iznajmiti jednu sobu. Pedofili, dakle, u ovom gradu dobro prolaze. Ne znam zašto mi to pada na pamet, i ne znam otkud ova iznenadna ţelja da budem siguran da mi je posteljina dobro otkuhana. Posteljina koja -

176

mi izaziva ţelju da koristim rijeĉi kao otkuhano. Ne, nego dobro otkuhano. Isuse Hriste! Misli li ovaj ikad odavde, jebo majku svoju. Ali bar se neću sjećati koja sam jebena kukavica ispao u svemu ovome, izvaljen u krevetu, strepeći da mi šta ne ispadne iz torbe i ţudeći da mi lijeva noga prestane drhtati, a moţda i ne drhti nego samo pecka jer je utrnula; kako i pomišljam da pohrlim prema kupatilu ako mi je utrnula u mene mi noga? U mene mi noga? Sad evo brinem na jeziku lokalaca. Brate, ima li šanse da si neki pervertit? Ima li šanse da mi zgrabiš jaja i onda lijepo odeš? I tako poĉetkom 1978. neki vojnik pobije neku djecu u Green Bayu što dovede do raĊanja mirovnog pakta. Nepunu godinu kasnije policija zapuca u gradskom centru i odmah pukne priĉa da od pakta nema ništa. Kad god se banditi zateknu na neutralnoj teritoriji a na sceni se iznenada naĊu i policija i vojska s oruţjem, to je neka namještaljka, ponekad unutar same stranke dotiĉnih bandita. To se prije nekoliko godina dogodilo nekolicini PNP-ovih siledţija (tvrdi Pop) i nije iskljuĉeno da se dogodilo i ovom liku za koga sam upitao Papa-Loa. S kojim mi Pop jest uroĉio sastanak, iako Bog sami zna šta oni o meni misle s obzirom na to da sam im došao kao zadnji luzer koji zna Popa. A ovo ubistvo svakako nisam mogao odgonetnuti, pošto mi je Pop rekao da je jedan od uslova mirovnog pakta da niko nikoga ne oda policiji. Jebiga, i sam ministar se kao nasmijao kad sam mu iznio cijelu ovu priĉu. Rekao je, najprije nesluţbeno, prije nego što sam ukljuĉio magnetofon, kao da je to nešto što je prošle sedmice ĉuo od nekog krelca u kakvom filmu, ali je potom samo ponovio ono što je već rekao novinarima, da će ove ljude goniti kao pse. Podsjetimo se da su obiĉno psi ti koji gone, a ne obratno, ali pretpostavljam da ĉovjek poreĊenja koristi po vlastitom nahoĊenju. Bio je dovoljno pametan da primijeti da ja pametujem i što se tiĉe njegovog intervjua, to je bilo to. Ministar je ionako teški seronja, afro-lokne zaĉešljava tako snaţno da mu se poneka već gotovo ispravila. Baljezgam. Poenta je u tome što je taj mirovni pakt u dobrom dijelu poĉivao, ako je vjerovati Popu, na dogovoru da svi prestanu dostavljati imena ljudima tipe ovog ministra. A ipak smo tu imali mrtvog ĉovjeka, bandita, pardon, politiĉkog aktivistu, i pošto sam zaglavio usred kriminalne istrage, znao sam da nema jebene šanse da je Babilon tog ĉovjeka našao bez pomoći iznutra. Ako im se ne kaţe gdje da traţe, jamajĉanska policija ne bi našla ni nasred ulice Half Way Tree postavljen bilbord na kom leţi gola ţena s prstima u pici i govori Babilone, pogledaj gore. A dotiĉni lik je, kao i Pop, bazao i kroz teritorij JLP i kroz teritorij PNP. Ali, za razliku od Popa, dotiĉni lik je bio istinska fora, drugi ili treći do Papa-Loa. Ali to je stvarno bilo nešto, zar ne? To da Kingston doĊe dotle da se takva fora zapije s likovima kojima je pobio moţda ĉak i prijatelje. Kad priĉaš s Billom Bilsonom, Johnom Hearneom, praktiĉno s bilo kojim novinarom, intelektualcem, ma bilo s kim svjetlije koţe ko ţivi iznad Crossroadsa, svi se oni uvijek iznova pitaju koliko će to trajati, ali nije da ih se to stvarno tiĉe. Glasnim uzdasima i odmahivanjem glavom nastoje reći jao što se nerviram, a zapravo govore jebe se nas ĉak i kad je ovo u pitanju. Zašto više ne odlijepim od jebenog mirovnog pakta? Kako god okreneš, to i nije bio neki pravi dokument. Samo što su zbog njega i Papa-Lo i Krimos Šerif sjeli u avion i otišli u London da popriĉaju s Pjevaĉem. Nije da se to ne zna, ali niko ne zna kako se koji kurac desilo da stvar tako puna nade za godinu dana postane tako beznadeţna? U stvari ja znam. Papa-Lo zna ali neće da kaţe. Krimos Šerif zna, ali znaš ono kad neko prestane priĉati vic ili prekine priĉu zato što skonta da ti već znaš šta bude na kraju? S tim što ja u stvari ne znam. Na ivici mog kreveta sjedi ĉovjek obuĉen u mornarsko plavo. Papa-Loa sam ja upoznao još ranije. Išao sam s Popom u Grad Kopenhagen malo prije ovog mirovnog koncerta. Tamo je bio neki ogroman ĉovjek koji je izgledao još veći zato što je širio ruke i grlio sve naokolo; ja se ne šokiram baš tako lako, ali me medvjeĊi zagrljaj tog golemog ĉovjeka iznenadio. Ovdje su svi sigurni! Samo vibracije mira i ljubavi meĊu nama! ponavljao je taj ĉovjek i svako malo pitao gdje je Mick Jagger, da nije zaglavio s više crnih pum-pum nego što moţe podnijet. Trebalo mi je ĉitava dva minuta da skontam da reputacija svjetlucavih blizanaca dopire i izvan Studija 54. - Some Girls ih vraća u formu. Ĉuli ste Neke cure? - Naslušo sam se ja cura raznih. I to je bilo to. Scena od prije par dana: nikad nisam vidio da tako krupan ĉovjek izgleda tako malen. Nije imao ni toliko energije da Popu oĉita bukvicu što je opet doveo bijelog djeĉka. Nije htio da priĉa o liku koga je upucala policija. Nije htio da priĉa o policiji. Ponašao se kao stari ljudi kad ili znaju previše ili su ušli u godine kad ti sve na svijetu konaĉno postane jasno. Postanu ti jasna sranja

177

meĊu ljudima i zašto smo svi tako niski i zlobni i odvratni i da smo u stvari samo jebene zvijeri; to je mudrost koju ljudi steknu u odreĊenoj dobi. Što ne podrazumijeva starost jer Papa-Lo i nije tako star; u getu niko ne doţivi starost. To je dob u kojoj se nauĉi nešto, ne znam šta, ali nešto veliko i nešto sivo i naprosto znaš da pokušavati više nema smisla. Ali, kako već rekoh, on je takav postao za samo godinu dana, i djelovao je skroz iscrpljeno. Ne, ne iscrpljeno nego izmoţdeno. - Zašto je policija ubila vašeg zamjenika? - A zašto su ruţe ruţiĉaste a ljubiĉice ljubiĉaste? - Ne razumijem. - Dašto mi ti dašto. - Kako su ga uspjeli ubiti? - S dva-tri pištolja, kako ĉuh. - Mislite da se ga odali PNP-ovci? - Šta? - PNP. Da ga nisu oni otkucali? I zašto policija nije poštovala pakt? - Bijeli djeĉko, pun si pošalica. Ko ti je reko da je policija potpisala pakt? I šta misliš s tim otkucavanjem PNP-a? - Moţda ste u pravu. - Ha ha bijeli djeĉko, baš mi ti reć jesam li u pravu il nisam. Bio je u pravu. Kad sam Krimosu Šerifu spomenuo smrt ĉovjeka broj dva, i on me pogledao isto tako. Pogledao me u dlaku isto kao i Papa-Lo. - Zla su vremena za nekoga dobra, djeĉko moj. Zla su vremena za nekoga dobra. - Ko je zamjenika otkucao policiji? - Jesi ti vidio Joseyja Walesa kad si stigo vamo? - Vidio sam ga samo jednom u ţivotu. - On ti ţivi dole nizulicu. Njega pitaj za zamjenika. - Joseyja Walesa? - Ja ti o ulici više nemam pojma. S mirom je gotovo. - S mirom izmeĊu koga? Mogu li pitati kako to mislite? Mogu li postaviti još par pitanja? Papa? Oĉito ne mogu. A Joseyja Walesa nisam morao traţiti, on je našao mene. Dok sam izlazio od Papa-Loa, ne pitajte zašto sam hodao natraške, ali sam tako leĊima naletio na dva lika. Onaj ćelavi nije rekao ni rijeĉi, ma nije me ni pogledao; zgrabio me za ruku i poveo niz ulicu. Naš će don sad odma s tobom popriĉati, rekao je onaj drugi, viši i deblji, s novim novcatim dredovima na glavi. Ali zar don nije Papa-Lo? To je pitanje koje nisam postavio. Ćelavac u plavom i onaj s dredovima u crvenom hodaju uz mene savršeno usaglašeno; mora da je ovo crtani film. A ljudi po cesti samo odvraćaju pogled. Kraj koga god proĊemo, ljudi samo odvrate pogled, i to gotovo svi. Svi su skrenuli pogled; samo su dvije ţene i jedan muškarac uzvratili pogled, zureći, kao da zapravo gledaju kroz mene. Kao da sam duh, ili stranac koga protjeruju iz grada. Svako je jamajĉansko selo neki jad od grada. Odveli su me do kuće Joseyja Walesa, proveli me kroz ulaz ali mi nisu rekli gdje da sjednem. Na prvom od tri prozora dnevne sobe natakaren Esso-kalendar. To su jedini prozori na kojima nisam vidio rupe od metaka. Na svakom su zavjese, crveno-ţuti cvjetni dezen, oĉito s njim ţivi neka ţena. - Krasne zavjese. - Puno ti pitanja postavljaš okolo, bijelĉe. - Uh, nisam... - Palamudiš okolo s tom svojom crnom biljeţnicom. Sve tu zapisuješ? Ĉuo sam već da Josey Wales visoko cijeni svoje jeziĉko umijeće. - Gdje ste nauĉili tako dobro govoriti? - Gdje si ti nauĉio da tako sereš? - A? - Inteligentna pitanja ĉuvaš za kraj? - Izvinjavam se, ja... ja... ja... - Ti... ti... ti... Sve to vrijeme ne vidim ništa osim glave zamotane u peškir na osobi koja sjedi na kauĉu koji vidim sleĊa. Don, ĉovjeĉe, ni ne progovara s curom koja tu sjedi. Odakle mu kojeg kurca dolazi glas? - Brzo ti se istrošila lajavost. Sjedi, bijelĉe.

178

Ja sjednem na trpezarijsku stolicu pored vrata. - U tvojoj se drţavi ne sjedi u dnevnoj sobi? UĊem u dnevnu sobu, ako se tako moţe nazvati soba majušna kao doktorska ĉekaonica. Kauĉ je siv i još uvijek prekriven prozirnom plastikom. Ne sjedi na njemu samo cura, najprije ugledam mreţastu potkošulju a onda velike šake koje s glave povlaĉe peškir. Protrlja on kosu još par puta pa peškir baci iza sebe. Valjda mu je ţena od onih što za njim skuplja. Josey Wales. Izuzetno je krupan, ima koţu svjetliju nego Papa-Lo, i oĉi iznenaĊujuće sitne, skoro kao kod Kineza. Stomak mu poĉinje zatezati mreţastu potkošulju, što je u getu uniforma podmlatka, ali pretpostavljam da je on nosi samo u kući. Kad se gangster u Jamajci uspne na ljestvici, to se najprije oĉituje u garderobi. Iz kuće izlazi iskljuĉivo u košulji, ĉujem, kao da bi svakog trena mogao završiti na sudu. - Pero sve vrijeme drţiš spremno? - Da. - Ja znam neke koji su takvi s pištoljem. Dvojica mi sad stoje pred kućom. - A vi ne? - Pištolju na usta nikad ništa dobro nije izašlo. Moţda da malo poradiš na sebi? - Biva? - Da budeš brţi. Razviješ reflekse, ako se tako kaţe. - Ne shvatam. - Maloprije, dok sam govorio da pištolju na usta nikad ništa dobro nije izašlo. - Ĉuo sam vas, g. Wales. - Samo me sudija zove g. Wales. Josey. - Vaţi. - Dok sam govorio da pištolju na usta nikad ništa dobro nije izašlo... - Ĉuo sam te. - Nešto te kroz šupak probada da me stalno prekidaš dok govorim? Kao što rekoh, dok sam govorio da pištolju na usta nikad ništa dobro nije izašlo, vidio sam da se trzaš. Oĉi si razrogaĉio, ko da nikad ne bi oĉekivo da to ĉuješ iz usta jednog dona. - Nisam... - Jesi, brate. Ali samo na sekundu, tako brzo da bi većini ljudi promaklo. Al nijedno od moja tri imena ne glasi većina ljudi. Ti biće nisi ni znao da to radiš. - Nisam, a moje je tijelo u pitanju. - Ljudi poput tebe ne vide baš puno. Vazda neke stvarĉice u tu tvoju svešĉiću zapisuješ. Nisi ni izašao iz aviona a već imaš spremnu priĉu. Sad samo traţiš gdje ti šta ne štima pa da kaţeš: Evo gledaj, Ameriko, ovako stoje stvari u Jamajci. - Znaš da nisu svi isti, nisu svi novinari takvi. - Ti si iz Melody Makera? - Rolling Stonea. - Pa šta radiš ovde evo će sad i godina? Osladila ti se crna pica? - Šta? Ne, ne. Radim na priĉi. - Treba ti cijela godina da o Kazanu napišeš ĉlanak? - Kazanu? - Kazanu. Ne znaš ni ime ĉovjeka o kome postavljaš tolika pitanja. Kazan, ĉovjek koji je pogrešno proĉitao pakt. - Dakle postoji dokument? - Nisi ti baš najbistriji koga je Rolling Stone ovamo poslao. - Glup sigurno nisam. - Zašto bi to Rolling Stone poslao ovamo ĉovjeka na više od godinu dana? Koja je to priĉa toliko zapaljiva? - Ah, pa nisu me baš oni poslali. - Istina ţiva. Ti u stvari ne radiš ni za kakav prokleti Rolling Stone. Ni za Melody Maker a, kad smo već kod toga, ni za kog ti ne radiš. New York Times, na primjer, e oni bi već postavili ovde reportera na ĉitavu godinu, ali ne i neki magazin što na svoje naslovnice voli stavljat pederĉiće. Ja mislim da si ti ovde samo zbog crnica. Kako ti je ona Aiša? Jel te tvoja cura dobro tretira? Jel joj P I C A još jednako uska?

179

- O, gospodebo... - Izgleda ja o tebi znam mnogo više nego ti o meni, bijelĉe. - Aiša, ona... ona mi nije cura. - Naravno da nije. Ne znam da vama bijelcima crnkinje sluţe baš za tu svrhu. - Meni nijedna ţena ne sluţi baš za tu svrhu.

Josey Wales se smije kao da krklja, kao da škrguće zubima. A ne kao Papa-Lo koji zabaci glavu i smijeh izbaci iz dubine svog velikog trbuha. - Ta ti je opaka, mladosti moja. Opaka i divlja. - Tu sam ja cijele ove sedmice. - Nisi, ode ti već danas. - Ma ovo je štos. Tu sam ja cijele ove sedmice? Ja kaţem nešto što tebe nasmije, ti se smiješ a ja kaţem tu sam ja cijele ove sedmice, biva da te nasmijavam? To je iz ove jedne... nije bitno. - Što se ti okolo raspituješ za Kazana? - Pa ja... - Pito si ĉak i onog idiotskog prcoljka, Krimosa Šerifa. - Nije da mi je bogznašta rekao. - A zašto bi i imao šta da kaţe? Nije ĉovjeka ni znao bogznakako. - A vi ste bili prijatelji? - Josey Wales voli sve ljude. - Ne mislim na Krimosa Šerifa, nego na Kazana. Zar on nije bio ukljuĉen u rad Centralnog odbora za mir? - E, šta li ti misliš da znaš o Centralnom odboru za mir? Kladim se da pojma nemaš da je to ĉista sprdaĉina. Mir. U getu moţe zavladati samo jedna vrsta mira. To je zapravo vrlo jednostavno, tako jednostavno da moţe skontat ĉak i retard. Ĉak i bijelac. Ĉim se kaţe mir ovo i mir ono i poĉne priĉa o miru, revolveraši poloţe oruţje. Al znaš šta onda bude, bijelĉe? Ĉim ti poloţiš svoje oruţje, policija izvuĉe svoje. Opasna je to stvar, taj mir. Mir te zaglupi. Zaboraviš da nisu svi potpisali mirovni pakt. Dobra vremena su za nekoga zla. - Uh. Zakleo bih se da sam ĉuo... Kaţeš da je mirovni pakt loša ideja? - Ne ja. Ti si to upravo rekao. - A šta ti kaţeš? - Kazan je iz Wareika Hillsa, to ti je gotov selo. Nikad mu nije bilo jasno kako funkcioniše Kingston. I zato i ode tamo dole u Kopenhagen svom prikanu Papa-Lou, a onda prošeta da pije rum sa svojim drugim prikanom, Krimosom Šerifom, i sve je divno i krasno dok je na podruĉju koje drţi ili JLP ili PNP. - Ali prošlog maja ode u Caymanas Park, koji je... - Niĉija teritorija. - Što je najgore, ode sam samcat. - Mirovna vibra ga pretvori u obiĉnu budaletinu. To ti je problem s mirom. Mir te ĉini neopreznim. - Kako je policija saznala da je on tamo? - Misliš da je revolveraša tako teško zapazit? - Ali nije da se tamo zateklo par prljavih drotova koji se klade na namještene trke, nego ĉitav buljuk policajaca. - Zasjeda. Voliš kaubojske filmove? - Da budem iskren, obiĉno kaţem ko ih jebe. Ja sam dijelom Sju. - Sju? - Sijuks, Dakota, kao Ĉeroki. Kao Apaĉi. - To ti Indijanac? - Dijelom. - Kontam. - Znaš li ko mu je smjestio? Kazanu, mislim. - Moţda si je sam smjestio. - Ali neki ovdje kaţu da je on bio zamjenik Papa-Loa, da bi moţda jednog dana postao i glavni. - Ĉovjek koji zbog straha od metka nije ni ţivio u Gradu Kopenhagen? Ko ti je to rekao?

180

- Priĉa svijet. A sad kad je s njim svršeno... - Kad ga je - vidi ti to, svršio isti jebeni metak od kog se i krio. Pa šta? Svako je u getu zamjenjiv.

Ĉak i ja. - Shvatam. Šta misliš, kako će Pjevaĉ reagovati na sve ovo? - Jel ja izgledam ko ĉuvar Pjevaĉev? - Ne, mislim... Vas dvojica niste u nekoj velikoj ljubavi? - Ne znam šta tim misliš reć, ali taj je ĉovjek kroz svašta prošo. Svijetu bi bilo bolje da ga malo popusti. Da malo uspori, da se odmori. - Ali mora da je on ovoj stvari vrlo posvećen, ĉim se vraća da odrţi još jedan koncert, naroĉito nakon onog što se desilo prošli put. - Ha ha. Niko Pjevaĉa više nikad neće zaskoĉit. - Kladim se da ni onda niko nije pomišljao da bi njega iko ikad zaskoĉio. - Prošli put je prijatelj pustio u kuću prijatelja a ovaj odande vodio prevaru na konjskim trkama. On više te stvari ne dopušta. Niko ga neće upucat u prsa zato što mu ovog puta niko neće zabost noţ u leĊa. - Stani malo, ti misliš da su onda došli radi Pjevaĉevog prijatelja? Šta je bilo s tom prevarom? - O Pjevaĉu nemam šta da kaţem. - Ali nisi priĉao o Pjevaĉu nego o njegovom prijatelju. - Neka su stabla već odavno potkresana. - Sad zvuĉiš kao Papa-Lo. - Tako to biva kad se ljudi gase. Ţive u našem sjećanju. - Ja ponekad zvuĉim kao moj tata. - Ja ponekad disciplinujem kao moj tata. - Ĉuj to; ozbiljno? - Ozbiljno, bijelĉe. Ima u getu i takvih koji znaju ko im je otac. Nekima su ĉak oĉevi i majke bili vjenĉani. - Nisam ja ništa rekao. - Ništa vaţno što si dosad reko nije izašlo iz tvojih usta. - Oh. - Papa-Lo je razlog što mi u getu ne ţivimo loše. Papa-Lo je razlog što, kad u klozetu pustim vodu, nikad više ne vidim svoja govna. Ti to sve, bijelĉe, uzimaš zdravo za gotovo, a? To što više ne misliš o svojim govnima ĉim pustiš vodu. Da, zahvaljujući Papa-Lou narod u getu baš fino ţivi. Papa-Lo i Pjevaĉ su jedno te isto. Isto će se dogoditi i Pjevaĉu. - Pardon? - Pardon i tebi. - Nisi njegov oboţavalac, shvatam. - Ako te baš zanima, raspitaj se za Dennisa Browna. - On izgleda vjeruje u ovo primirje. - Halo, bijelac, jesi ti ikad bio u zatvoru? - Ne. - Dobro. Jer kad završiš u zatvoru, policija ubije Boga u tebi. Ne samo što mlate pendrekom po licu i nogom u leĊa i izbiju dva zdrava zuba pa ne moţeš ţvakat i malo fali da si odreţeš jezik. Nije ni to što uzmu dvije ţice od struje, jednu ti sveţu oko muda a drugu oko glavića pa gurnu u utiĉnicu. To sve samo prvog dana a sve to i nije najgore što se u zatvoru dešava. Naj je gora stvar u zatvoru što te skroz odvoje od tvog vlastitog vremena, od vlastitog datuma, ĉak i od vlastitog roĊendana. Vraţja je to stvar kad više ne znaš jel srijeda il subota. Izgubiš razum. Izgubiš pojam o svemu što se zapravo dogaĊa u vanjskom svijetu. Znaš šta se desi kad ono šta nosi noć ne znaš ništa bolje nego šta nosi dan? - Kaţi. - Crno se pretvori u bijelo. Gore se pretvori u dole. Maĉke i psi postanu prijatelji. Ti se pitaš: Jel ovaj mirovni pakt izmeĊu dvije zajednice ili izmeĊu dvojice što su predugo bili u zatvoru? - A šta ti misliš o... - Nisam ja ovde da mislim. - Ne o tome, mislio sam šta misliš o Pjevaĉu. - Ti svejednako misliš da ja trebam misliti o Pjevaĉu.

181

- Ne, mislim na drugi koncert za mir, prošle godine. Moţda on smatra da ima znaĉajnu ulogu u ovom mirovnom procesu. - Prvi koncert je bio za mir. Ovaj je za klozet. - A? - Radiš za neki magazin a veze nišĉim nemaš? Da ti moţda ne radiš za kakve jamajkanske novine? - Kako god, ali da se vrati nakon dvije godine, nakon što su ga skoro ubili. - Ko? - Otkud ja... Ne znam ko. Atentatori. - Isto film Brucea Leeja. - Ubice. - Isto film Clinta Eastwooda. - Pa ne znam ja ko su. - Ha, Papa-Lo izgleda zna. Imam i ja jedno pitanje o Pjevaĉu, za tebe, pošto si ti stranac, a i obrazovan si? - Da. - Ovo moţe odgovorit samo neko obrazovan. Znaš šta se misli pod knjiţevna sredstva? - Da. - Dakle kad Pjevaĉ fasuje u grudi metak koji mu je bio ispaljen u srce, jel ti misliš da on taj pucanj u grudi doţivljava ko i bilo koji drugi pucanj, il taj pucanj shvata kao nešto puno više? Neko knjiţevno sredstvo. - Sredstvo, misliš kao simbol? - Tako nešto. - Misliš da li on smatra da to što je umalo pogoĊen u srce moţda znaĉi... - Sve ono što pucanj u srce moţe da znaĉi. - A otkud znaš da je to bio pucanj u srce? - Tako sam ĉuo. - Od koga? - Od prirodne mistike koja se pronosi zrakom; znaš - natural mystic blowing through the air. Kad sam Popu rekao da sam priĉao s Joseyjem Walesom, Pop ostane na kiši i odbije da doĊe gore. Znate ono kad u mraku vidite savršeno jasno kako vas neko gleda? Na ivici mog kreveta sjedi neki ĉovjek u plavom. Prije dva dana je umro Sid Vicious. Niko ništa ne zna, ali priĉa se da ga je jebenim heroinom snabdjela majka i to samo što je izašao s detoksa. Rok je u New York Cityju bolestan i mrtav. Našlo ga je izvaljenog i golog u krevetu s nekom glumicom, biće takoĊe golom. Dvadeset jedna godina. Jebo punk kako god okreneš. Jedino u ĉemu se slaţemo je Two Sevens Clash. Moja bi mama bila ponosna, Bog zna da nije bilo osobito briljantno biti audiofil u vrijeme kada je naj-bend bio Hawkwind. Ali prekjuĉe je umro Sid Vicious. Nekoliko mjeseci nakon što je ubio svoju curu. Mrtvaci, na sve strane mrtvaci. To da je Pjevaĉ zamalo fasovao metak u srce znaju samo ĉetiri ĉovjeka. Pjevaĉ, njegov menadţer, njegov hirurg i ja; a ja zato što mi se posrećilo da ga uhvatim jednom kad se njemu ćefnulo da me ne išuta zato što ga slijedim po ĉitavom Londonu. Samo tri ĉovjeka znaju da je on onda jeo ĉetvrtinu grejpefruta, i da je prethodno pola grejpa dao menadţeru. Samo dvojica znaju da je rekao Ja Selasije Jah rastafarijanski a ja znam samo zato što mi se posrećilo onog dana u Londonu. Na jebenoj ivici mog jebenog kreveta sjedi jebeni muškarac u plavom jebote. A ja se poĉinjem osjećati kao lik ubijen u igri Live koji ubici samo što ne kaţe de više zgrabi to jebeno oruţje i de više svrši s tim u piĉku materinu. De više uradi to zašto si došao. Lijeva noga mi je potpuno utrnula. Vidim neke crnce i sve više crnaca koji se spajaju u jednog crnca pa u nijednog crnca. Na mom krevetu sjedi ćelavac u plavom i trlja glavu, trlja svoju sjajnu oznojenu svijetlo smeĊu glavu. Košulja mu je mornarsko plava. Jebena mi je lijeva noga potpuno utrnula ispod njegovog zavaljenog dupeta. Zuri u plafon, Alex Pierce. Broji brazde u malteru, vidi ima li gdje Isusa. Eno Isusa. Traţi kriţ. Traţi Italiju, traţi cipelu, potraţi lice neke ţene. Ĉovjek na mom krevetu joj pizdarije pištolj lik ima pištolj jebo majku ima pištolj zamahuje pištoljem zamahuje pred svojom sljepooĉnicom pa preda mnom pa pred svojom sljepooĉnicom pa sad ĉe mi tu jebenog Hemingwaya izigravat pa jebo mater jel mi se u sobu ušunjao da se skoka neću da ti budem publika Hriste nemoj mi jebemti ovdje tog sranja nemoj si

182

mozak prosuti po mojoj ĉistoj posteljini jebiga prljavoj posteljini jebiga ako se na njoj i ološ kara i skorena je od sperme i puna stidnih dlaka opet je moja a ja po njoj neću tvoje jebene krvi i mozga oh ipak se neće ubiti mene će ubiti mene će ubiti jebemti srce zar ne moţeš tiše on će ĉuti, niko ne moţe ĉuti otkucaje srca e on moţe sigurno on će te ĉuti o jebemti o jebemti o jebemti evo ga vrti i klati on je kauboj i ovo je njegov revolver sa šest metaka Taĉno u podne Liberty Valance Sinovi jebene Katie Elder pa barem ću umrijeti kao pravi Jamajĉanin to nije smiješno nije smiješno jebote jebo ovo neću ja danas umrijeti neću danas umrijeti jebote ne vrti taj pištolj kao jebeni profi jebo majku kao da si pokupio dotrajali primjerak Revolveraskih balada koje ima svaka jebena jamajĉanska kuća neću umrijeti danas neće moja mater visiti na aerodromu St. Paul u Minneapolisu sreĊujući doĉek mrtvaĉkog sanduka ili, još gore, po Kingstonu postavljati postere NESTAO DA LI STE GA VIDJELI? I neće s Dickom Cavettom raspravljati o svom jadnom sinu i uţasima jamajkanske birokratije koja joj ne ţeli pomoći i mora da je to konspiracija, a ako nije onda je bar zataškavanje, moţda je njenom sinu ipak došla glave strašna tuĊa nesposobnost a ona je znala da se nešto sprema, neko je nešto uradio i ona će pokrenuti nebo i zemlju da sazna istinu, ĉak i ako policija, ministar, pa ĉak ni ambasador ni prstom ne mrdaju da pomognu; ja ću postati priĉa a ona unezvijerena starica koju će ostala djeca napustiti (prije ove opsjednutosti duhom, bila je najbolja mama na svijetu) i ostaće joj samo cigarete i ta njena misija, misija otkrivanja istine. Odradiće i 60 minuta i još malo Cavetta a kad svi poĉnu zaboravljati, ona će... nemam pojma šta će. Isuse Hriste, molim te daj da ovaj ode odavde. Molim te uĉini da zatvorim oĉi, i ostaću tako koliko god ti hoćeš, ali daj da njega više ne bude ovdje kad otvorim oĉi. Hoćeš da se molim? Jer i to ću, evo se Bogom kunem. Bogami. I tobom se kunem. Ma jebo ovo. Najbolje da sad i raj zamišljam. Ko to još radi kojeg kurca? Ja neću. Samo ću mu reći da ako me sada ubiješ sada i ovdje pogledaću ti u oĉi i dok god ţiviš ostaću ti u glavi. Kunem se jebo majku da ću te proganjati tako da će te na kraju i egzorcist samo pogledati i reći prokletstvo, sine moj, tebi stvarno nema pomoći. Ima da doĊem s onom jebaĉicom raspela Lindom Blair i onom sestrom jebenog masovnog ubice iz Amityvillea i izrezaću ti komad mozga tako da se sve troje tamo nastanimo i ţivog te iznutra izjedemo, kao rak. Jebo mater ako ćeš imati i tren jebenog mira. Natjeraću te da u crkvi zaurlaš neka te vrag svuda prati i da oslijepiš one koji vide i da jebeš vlastitu sestru i natjeraću te da gdje god se naĊeš priĉaš sam sa sobom a ja ću znati da to sa mnom priĉaš. I natjeraću te da s jebenog autoputa sletiš u jebeno more a da ipak ne umreš jer ti ja to neću dopustiti; natjeraću te da ţiviš sto godina i zauvijek ću te progoniti i kad god se tuširaš, ja ću ti na ogledalu ispisivati svoje ime sve dok jednog dana na plafonu ne proĉitaš spremi se da u paklu pušiš kurce i sve ću ti tresti krevet i laktovi će te svrbjeti toliko da ćeš se ĉešati tako da svi doĊu da traţe heroin i nijedan ti pas neće prići jer psi osjete kad ti glavu zaposjedne duh; zato ti je bolje da se okreneš, bolje ti je da ustaneš i smjesta izaĊeš iz ove sobe inaĉe se Bogom kunem da hoću. Hoću. Hoću. Zazvoni telefon. On skoĉi. Ja skoĉim. Pištolj u pola okreta, pištolj padne na pod. On gleda kako ja gledam njega. On se saginje da ga dohvati šutni ga šutni ga. Šutnem ga u leĊa pa još jednom u potiljak. Sad se okreni, skoĉi iz kreveta - on me zgrabi za stopalo. Odjebi od mene odjebi on se uspravlja. Ja štosom al on mi uhvati ruku i ne pušta je. Povlaĉi krevet škriiiiiiiiiip - ruku mi stavi oko vrata. Stišće. Crven sam crven i sve crveniji debela crvena gusko gdje su ti oĉi. Kašlji kašlji ruka mi drţi vrat i steţe drobi Adamovu jabuĉicu nije ga briga ja ne mogu udarati ne mogu šutnuti grebi grebi on ni ni pokušava da me zaustavi grebem mu obraz grebem lice on me ošajdari kao da sam piĉka jebena piĉka kašalj on mi sjedi na grudima ne mogu disati ne mogu disati prikliještio me Isuse Hriste Isuse Hriste drţi mi desnu ruku kao da sam najobiĉnija glupa kuĉka najobiĉnija glupa kuĉka ja sam najobiĉnija glupa kuĉka ne mogu mrdnuti prikliještio mi je vrat vrat mi gori a glava puca glava leluja u glavi mi mrak ne moram joj reći da sam onog dana kad sam je upoznao znao da će me ostaviti ma jebo ovo samo što mi ţivot ne poĉne prolijetati pred oĉima de prvo opusti stopala, prvo opusti stopala

183

da me makar naĊu opuštenog koji kurac telefon mi zvoni ja skoĉim i on skoĉi nije mi više na vratu presporo se okreće leĊa njegova ruka na mojoj ruci pljus moja ruka na njegovoj ruci pljas njegova ruka moje lice pesnica o pesnicu ja ga ošamarim ako sam ţensko biću ţensko on ne govori ništa moji se prsti kliţu on drţi ruku na mom vratu ne davi nego prikiva on nešto traţi o jebemti pištolj pištolj pištolj on traţi pištolj a ja gledam lampu jebenu tešku lampu miljeić hotelsku Bibliju Isuse jebeni Hriste noţ za pisma na hotelskom priboru za pisanje on mi okrene leĊa da dohvati pištolj? Nema pištolja? Ne vidim pištolj i ne sjećam se da sam zgrabio oštricu i zašto on ništa ne govori samo što mi nije stisnuo vrat a ja stišćem noţ za pisma on je usred stiskanja ja usred zamaha pravo u njegov vrat, ruĉni mi zglobovi udare pod njegovu bradu kao da ga štociram, prst mi sklizne ne jebemti, preduboko. On me pogleda kroz obrve široko otvorenih oĉiju i ne dira ga, noţ za pisma mu u vratu krv curi pa štrca pa štrca na mahove, nekako kao ĉesma samo grune oĉi mu se ponašaju kao da ne mogu vjerovati šta se to dešava s ostatkom tijela. Ne govori, ništa on ne govori samo se trza, svali se s mene, sad je na krevetu, sad je spao s kreveta, krene prema vratima desno koljeno klecne on se uspravi desno koljeno klecne on je na podu.

Josey Wales Znam ja odavno: tri se stvari nikad ne bi trebale vraćati. Jedna je izgovorena rijeĉ. Drugu sam zaboravio 1966. Treća je tajna. Ali ako bih mislio dodavati ĉetvrtu, to bi bio on. Koliko ti metaka treba omašiti srce i zasjesti u ruku pa da shvatiš da dom više nije dom? Onaj metak u ruci doktori nisu htjeli izvaditi jer su znali da ako ga dirnu, ti više nikad nećeš zasvirati gitaru. Ja samo sjedim na ovoj finoj stolici što mi je ţena upravo ispolirala dok ne zazvoni telefon. Koliko metaka? Moţda pedeset i sedam? priĉa se da je rekao, ali niko mi ne moţe reći kad i kome, da će zbog pedeset i šest metaka ispaljenih u kući, od pedeset i šest metaka umrijeti i reĉeni krivac. E, sad, ova vrsta proroĉanstva zahtijeva novi naĉin rasuĊivanja. Da li to znaĉi pedeset šest po glavi, pedeset šest puta osam? Ili pedeset šest podijeljeno na osam, za šta treba dugo dijeljenje a ja nemam vremena da budem tako pametan. A moguće da je mislio svih pedeset šest za onog ko stoji iza plana, za vrhovnog generala, za Dona Dadu. Pitaj me dokle su mi došle te pizdarije svih ovih vraĉeva Obeahmana i vidovnjaka. Ko god se danas prozove rastom, već naredne nedjelje doĊe s kakvim proroĉanstvom. Ne mora bit ni naroĉito pametan, samo da zna stih-dva iz Biblije o paklenoj vatri i sumporu. Ili kaţe da je to iz Levitskog zakonika pošto niko nikad nije proĉitao Levitski zakonik. A evo otkud to znam. Nema šanse da neko proĉita Levitski zakonik do kraja a da tu knjigu i dalje ozbiljno shvata. Ĉak i u knjizi gdje sranja ni sluĉajno ne fali, ovaj zakonik ispadne neko ludo sranje. Ne lijegaj s muškarcem kao sa ţenom, naravno da to rasuĊivanje prihvatam. Ali ne jedi rakove? Ĉak ni s divnim, mekanim, slatkim peĉenim jamom? I zašto bi zbog toga ubio ĉovjeka? A moju kćer da uzme za ţenu onaj ko je silovao? Ma nema šanse, vjeruj ti meni. Kako će kad ću ga ja isjeckati na komade, drţeći ga na ţivotu samo da vidi kako mu uliĉni psi gloĊu nogu? Sjećam se ono prošle godine, kad je po Zapadnom Kingstonu zabava za mirovni pakt bilo ko pljeve, neki se rasta debelo potrudio da mi objasni ko sve nosi ţig zvijeri. Raste se zapale ko kutnjak kad priĉaju o “Armagideonu”. I tako mi taj rasta kaţe: - Ja ti, brate, vala ne kupujem ništa što nije svjeţe, jer sad sve zapakovano ima ţig zvijeri. Znaš, one brojĉane kodove, bijeli okvir i crne linije. Ja se trudim da drţim na oku lika koji mi mjerka ţenu; ţena mi je djelovala prava fora onako pod svjetlom uliĉne lampe, dok ljudi plešu oko nje, a lik je bio jedan iz Osam Traka koji nije znao da je toj ţeni oznaĉen domali prst. Nema razloga za brigu - ona dobro zna kako će s takvima - oštrija je s njima ona nego ja. Ali tako ti je to s rastafarijanskim rasuĊivanjem. Ĉak i kad znaš da je sve to pizdarija, od poĉetka do kraja, uvijek tu ima neka udica. - Barkod? - pitam ja. - Pa barkod ima cijelu hrpu brojeva, a siguran sam da dosad još nikad nisam vidio 666. - Znaĉi traţio si? - Nisam, ali... - To ti je znak jarca, brate. Pazi sad ovo. U Jamajci niko nema moć zvijeri. Ovde se samo njupa

184

ono što zvijer dobaci. Zar nisi primijetio da svi oni brojevi poĉinju s nula nula nula? To je neka decimalna nauka. Cijeli brojevi i prirodni brojevi i dupli brojevi. To znaĉi da svi brojevi na svim barkodovima na cijelom svijetu daju zbir 666. Odem od tog lika jer, što je najgore, sve je to poĉinjalo da zvuĉi smisleno. A ništa na ovoj mirovnoj zabavi nije imalo nikakvog vraţjeg smisla. Ni rastafarijanski ogranak Dvanaest plemena ĉija je boja koţe svakog mjeseca bivala sve svjetlija, ni palamuĊenje JLP-a i PNP-a, ni to što Grad Kopenhagen i Osam Traka igraju domina i grle se i ljube i guguĉu kao da prije tri godine jedni drugima nisu ubili brata, oca i djeda. Šta je mir? Mir je kad ja svojoj kćeri puhnem na ĉelo kad se u snu oznoji. A ovo se ne zove mir, ovo se zove pat-pozicija. Tu me rijeĉ nauĉio Doktor Ljubav. Doktor Ljubav je upravo odletio u Miami, veli valja mu izabrati predsjednika. A ja sam tamo poslao Plaĉka. Ko zna šta li će njih dvojica pošto su obojica shvatili da vole knjige više nego ţene. Doktor Ljubav kaţe: Hermano, one će te drkadţije iz Medellína testirati, da, opet će te testirati, pa šta si oĉekivao, muchacho? Prošle sedmice su iz mrtvaĉnice ukrali bebu, izvadili joj utrobu ko da je riba, nafilovali to govance kokainom i poslali ţensku da s tom bebom odleti u Fort Lauderdale - dan nakon njene quinceanere. Hardcore ko porno, a? Što se mene tiĉe, već sam pomalo umoran od tog testiranja. Znamo i oni i ja da je 3. decembar bio samo glupi test. Poslao sam im poruku a oni vele hoće tijelo. Mrtvo tijelo ko mrtvo tijelo, to me baš briga. Al me briga što neki usrani pizdun odnekle gdje se priĉa španski misli ja sam im neki šegrtić pa da me testiraju kako se njima ćefne. Decembar 1976-e, Pjevaĉ upravo drţi koncert u parku a ja gubim vrijeme u jebenim Jamintel Communications jer imam meĊunarodni razgovor a onda ĉujem Doktora Ljubav s nekim idiotom što psuje na španskom, al ne kubanskom španskom, pa većinu toga nisam razumio al sam skonto da je ljut. I mislim s kim to ovaj pizdun kojeg kurca misli da razgovara, ko da ja ne znam šta znaĉi hijo de puta? Šta misli on, rasplakaću se i reć izvini, gazda, obećavam da ću naredni put bolje? Ko neka kurva kad je makro utjerava u šišu? Taman da tom mariconu kaţem koji je pizdun kad Doktor Ljubav kaţe meni: Samo dovrši posao muchacho, samo ga dovrši. I tako svi oni, jamajkanski Sirijac, Kubanac i Kolumbijac, traţe tijelo a niko ne shvata da sam im dao nešto daleko vrednije. Iste sedmice nazove Peter Nasser i kaţe: - Šta je koje vraţje matere vama ljudima u jebenom getu? - Nije ovo prvi put da ĉujem da kaţeš “vama ljudima”. - Nisam rekao vama ljudima, nego ljudima u jebenom getu. Šta je koje vraţje matere? Devetorica? - Osmorica. - Osmorica ulete u O.K. koral - s koliko ono - ĉetrnaest pušaka? I baš niko ne zna pošteno pucat? - Pucaju ljudi sasvim pristojno. - Kako se bude prvi ĉovjek u istoriji koji nekog upuca u glavu i ne ubije ga? De mi to reci, majstore. - Ne znam što to mene pitaš. Ili si tako blesav da ne znaš da se telefoni prisluškuju? - Šta? Ovo tebi liĉi na špijunski film? Koji bi andrak tebe htjeo da prisluškuje? - Priĉaj ti al mi i dalje nije jasno što to mene pitaš? A siguran sam da dotiĉni, ko je da je, nije ni ciljo ni u ĉiju glavu. - Dotiĉni, ko je da je, nije ciljo u ništa osim zidova i neba, reklo bi se. Paša moj, takva se aljkavost i blentavost samo u komedijama viĊa. Zamisli da stotine metaka ne moţe smaknut jednog jebenog ĉovjeka! Govorimo o jebenoj mašinki, kakav andrak tu moţe bit problem? Mislio sam da vas je Louis nauĉio kako se barata tim stvarĉicama. - Ne znam nikakvog Louisa i pojma nemam ko je “vas”. - Josey Wales, ne vuci me za jezik. Samo da znaš, ja sam mu reko nema smisla da getovske nigere uĉiš išta za šta treba pameti, zajebaće sigurno. Moja bi ćorava baba pogodila metu prije nego vi. Sva osmorica. Ne znam ni šta mi ovo treba, da te sad nazivam. - To se i ja pitam jer ovde ne ţivi niko od tih o kojima priĉaš. - Pa što ja onda trošim telefon na tebe, a? To mi reci. - Paša moj, otkud ja znam ako ti ne znaš. - Šta? Pa znaš li ti s kim priĉaš? Znaš li s kim priĉaš, a u vraţju mater, ti mali... - Mali? Mora da su ti gaće spale pa gledaš u malog. Spustim slušalicu. Zeznuto je kad skontaš da jedino ti u raji imaš bar dvije daske u glavi a jedino ti

185

nisi išo u vrhunske škole i strane koledţe. Stvarno sam mislio dozvat pameti tog ignorantskog lajavog sirijskog govnara. Kao da nije dovoljno što masa svijeta smatra Pjevaĉa prorokom, samo ga još ubij i odma si ga uzdigo do muĉenika. A ovako ĉitav svijet zna ĉik pogodi šta? Da je taj prorok samo ĉovjek ko i svak drugi, da moţe fasovat metak ko i svak drugi - i da u ovoj zemlji niko nije siguran, pa ĉak ni on. Upuco sam tog ĉovjeka s pijedestala i smanjio ga na ljudsku veliĉinu. Al ništa to nisam reko Peteru Nasseru. Moraš gledat mimo ĉovjeka, ispod koţe, do njegove prave koţe, tako skontaš da dţaba Peteru Nasseru njegova bjelina (izem ti ĉovjeka koji ni na plaţu ne ide jer je i preplanulost crnilo) kad je najobiĉniji ignorant ko i zadnji usrani niger. Al eto me bar u zadnje vrijeme zove paša. Moram upitati svoju ţenu kad sam se to ja pretvorio u bijelca što pije u hotelu Mayfair. U vraţju mater, prokletinja prokleta, mrzim kad me neko tako razljuti da me natjera da psujem. Samo ignoranti psuju. Kad me te noći nazvo Doktor Ljubav, ja mu kaţem da ja ljudima iz 1966. više ništa ne dokazujem i da ako Medellín stvarno misli da je ovo pripremna škola gdje se stalno i iznova samo testira i testira, nek se onda ljepo vrati onim pederĉićima s Bahama. Ali mi onda, da se izrazim ko raste, padne na pamet drukĉije rasuĊivanje. Da je Pjevaĉ stvarno posto martir, to bi bio veliki problem, garant, al to bi bio njihov problem a ne moj. Peter Nasser ne bi znao Ċe mu je glava a Ċe guzica trudeći se da ubije legendu, i ne bi ni imo vremena da mene davi svojim pizdarijama, jer ako ćemo pravo, jasno je njemu ko i meni da je davno prošlo kad je politiĉar mogo reć skoĉi a ja pitam kolko treba. Ako sad politiĉar kaţe skoĉi, moja ţena kaţe on se trenutno ne moţe javit al prenjeću mu poruku. Pa ko je ovde blesav? Šta oni misle da se desi kad nekom ko ima pameti u glavi dadnu oruţje, da će im ga on vratit? Pa ĉak ni Papa-Lo nije bio tolko blesav. I tako pustim da mi se mozak bavi ovim novim rasuĊivanjem. Osmog decembra 1976-e novine objave da su preţivjeli i on i svi ostali. Dok ja naĊem Tonyja Pavarottija jer mi Plaĉko nije ĉovjek za takvog posla, u bolnici se već skupi previše Babilona. A njega na urgentnoj već srede i pošalju kući. U bolnici je bio samo menadţer al nema vajde njega dokrajĉit. Ja i Pavarotti se odvezemo do Hope Roada 56, oĉekujemo tamo ćemo zateć policiju. Kad ne treba nego jedan pucanj, policije tu ko da i nema. A oni bi se ionako isparili za minut da ja samo nazovem jedan broj. Al na broju 56 grad duhova. Prilaz prazan a prozori svi do jednog mraĉni. Policije ni od korova. Ja se nasmijem a Pavarotti me pogleda kao da bi nešto priupito. Peter Nasser meĊutim postaje tako aljkav da sve to djeluje ko TV-emisija što istraţuje kolko jedan ĉovjek moţe napravit greški. Taj tupavi komad pasjeg govneta ostavi mojoj ţeni poruku, halo, poruku! da ako se mudrac naĊe na bini ispašće u novini i postaće hit i ode sve u rit. Ne znam kolko sam puta u ţivotu ĉuo da se Tony Pavarotti smije al kad sam to proĉito naglas prasno je u smijeh. Ţena mi nije imala pojma šta se koji andrak dešava pa ostavi nas dvojicu u dnevnoj sobi. Gledam Tonyja Pavarottija i sve se pitam da nisam pogriješio što sam odabro Plaĉka, koga sam poslao da rašĉisti šta smo napravili. Umjesto da to uĉini sam, on je nazvao raste ko da je neka vazda preplašena curica. Što je najgore nazvao ih je s mog telefona. Nazovem i ja. - Gdje leti ptiĉica? - Brate, što me to zoveš? - Nemoj da ponavljam pitanje. - On otišo. Menadţera ostavili u bolnici a njega odveli uz bjelaĉko brdo. - Policija? - Jedan s njima u autu, nekoliko gore okokuće. Dvanaest plemena straţare po cijelom brdu. A onaj bijelac... - Bijelac? - Bijelac s kamerom. Niko ne zna otkud on al veli da je s filmskom ekipom. Kako god, ja sam s ovom priĉom gotov. - Ma ni sluĉajno, inspektore. - Ja sam svoje otpjevo. - Opjevo? Kanarinac, pa nisi ni poĉeo. - Noćas uz ono brdo ne mereš da si Isus. - A šta koncert? - Puna policijska pratnja na i sa. - Sutradan? - Ne znam.

186

Zini, pizdo. Trebo bi odletit. Nabavili su privatni avion. - Kad? - Pola šes-šes. - Ujutro ili uveĉe? - Šta misliš? - Gdje će? - Niko ne zna. - Avion uzleti a niko ne zna gdje će? Šefe, opet ti kontaš getovac je idiot? - Najozbiljnije niko ne zna. Ĉak ni komesar. On i ne zna da Pjevaĉ planira da ode. - To ko stroga tajna? - Stroţija neg koje su boje gaće u kraljice. Znamo samo zato što je naš u autu foliro da spava pa slušo šta priĉaju. Dok su išli uzbrdo bijelac mu je, onaj njegov menadţer reko da ĉim koncert... - Znaĉi to je zvaniĉno. Odradiće koncert? - Ništa zvaniĉno. Sve je za svaki sluĉaj. Kako god, menadţer veli da je sreĊeno da ĉim koncert završi njega ĉeka avion, pravo rano, prije nego što otvore aerodrom. - Norman Manley ili Tinson Pen? - Manley. - Inostranstvo. - Javi na radio policiji na brdu. - Jaštaću, ĉoeĉe, što bi ja... - Javi na radio policiji na brdu. Smjesta. -

Šest ujutro i aerodrom ko u prvom kolutu kaubojskog filma. Fali samo zviţdanje vjetra i kotrljajuća trava. Nebo ruţiĉasto. Ja i Tony Pavarotti ĉekamo na stepeništu koje vodi na galeriju za mahanje. Neko je smislio da na ovom zidu napravi fasadu s uzorkom kockastih otvora kroz koje se lako prebaci puška. Kockasti uzorak nas drţi u sjeni. Pavarotti se stalno premješta, nikako mu taj ugao ne leţi. Avion je već bio na pisti, stoji i ĉeka. Pavarotti šuti, desna mu ruka na okidaĉu a lijevo oko na objektivu puške. Skroz na kraju piste ĉekaju dva dţipa, Jamajĉanske odbrambene snage, iza njih pet-šest vojnika, dvojica gledaju okolo kroz dvogled. Vidim ih ĉim se naĊem na galeriji za mahanje. Kako ugledam vojnike da straţare tako pomislim na Pjevaĉa kako silazi niz bjelaĉko brdo. Zamislim mu facu kad se probudio i vidio da nema policije. Mora da je poslao dvojicu-trojicu rastafarijanske braće da provjere jel put siguran, što znaĉi da su on i desna mu ruka išli niz brdo sami samcati. Bez vojnika s dvogledima. S policijom uvijek moţeš raĉunati na par stvari: (1) uplatiš im na bankovni raĉun ili u straţnji dţep i sve je moguće i (2) jeftini su pravo. Ali s vojnicima se nikad ne zna. Negdje su u pozadini, moţda straţare, al je isto tako moguće da samo gledaju. Pitam se jel pilot oĉekuje da priĊu. - Smakni ga prije nego što mu priĊu oni vojnici. Pavarotti kimne. Šest i dva minuta. Sve osim sunca ĉeka Pjevaĉa. Meni se na tren uĉini ko da ĉekam neku paradu, nešto ko onaj šušteći filmski ţurnal o Kennedyju u Dallasu što svakog novembra prikaţu na TV-u. Svi ĉekaju Pjevaĉa. Ne samo ja, ne samo vojnici, ne samo Tony Pavarotti i onaj avion, nego i Peter Nasser, Doktor Ljubav, a i telefonski broj medelinskog kartela koji liĉno nikad nisam nazvo. Onda se zapitam ĉiji se to potez ĉeka; njegov ili moj? Ko u ovoj epizodi ispadne dresirani majmun? Koga sad svi gledaju oĉekujući njegov sljedeći potez? I ako ljudi kaţu skoĉi a ti skoĉiš dovoljno visoko, jel ti oni onda prekinu nareĊivati da skoĉiš, ili zauvijek izgube poštovanje zato što nisi ko ĉovjek reko: Odjebi ba, kod gangstera nema ti okom a ja skokom. Problem je u tome što ti nešto dokaţeš a ljudi, umjesto da te popuste, traţe da još nešto dokaţeš, svaki put sve teţe. Sranja razna dok se sve ne pretvori u TV komediju. Il vic. Tony Pavarotti me kucne po ramenu. Stigao je. On i još jedan rasta idu prema avionu. Ne mrda ništa osim prašine pod njihovim nogama. Aerodrom je još uvijek prazan i neće se probuditi prije sedam. Njih se dvojica hodajući osvrću, idu polako, na tren zastanu pa opet krenu. Pjevaĉ gleda prema avionu, provjerava lijevo i desno dok onaj drugi rasta hoda unazad pazeći da šta nema iza njih. Obojica ugledaju vojne dţipove i stanu. Pjevaĉ gleda u dţipove pa u avion. Niko ni da mrdne. Tony

187

Pavarotti ih sve vrijeme drţi na nišanu. Prst mu titra na obaraĉu. Pjevaĉ gledajući vojnike kaţe nešto onom drugom rasti. Opet krenu ali sporije, stanu taĉno ispred aviona. Moţda ĉekaju da ko odande izaĊe. Sjetim se da Tony Pavarotti ne ĉeka moju naredbu. Zaĉujem škljocaj. - Stani. Pavarotti pogleda u mene, pa u onu dvojicu što sad trĉe prema avionu. - Pusti. Oni otrĉe do aviona; sami su morali zatvoriti vrata. Kad sutradan dobijem dva telefonska poziva, oba presjeĉem istim rijeĉima. Hoćete da umre? Onda ga ubijte. Sad sjedim u dnevnoj sobi i ĉekam da zazvoni telefon. Sad bi već moro da zazvoni. Što prije zazvoni, to ću prije prestat s dumanjem. Vrijeme je od akcije a ne od dumanja. Pitam se jel platila telefonski raĉun? Telefon treba triput zazvonit prije nego što krenem na spavanje. Ne moţe ni da svane bez da mi zazvoni telefon. I tako sjedim, ĉekam taj telefon, i opet mi naumpadne Pjevaĉ i najraĊe bi opsovo. Taj ĉovjek nikad neće saznat kako je malo falilo da ga dokrajĉim, dvaput. I kako sam ga pustio samo zato što sam bio siguran da se nikad neće vratit ako se ukrca na onaj avion. A on se 1978. ipak iskrcava iz aviona i još na carini napravi frku. Za dvije godine je Peter Nasser nauĉio da mi ne dolazi reţeći kao pas nego da priĉa sa mnom ko ĉovjek. Ĉak me sve vrijeme zove paša, što me natjera da provjeravam da mi ovaj karbolni sapun sluĉajno ne izbjeljuje koţu. Tog se sapuna naskroz manem, što mi ţenu uĉini sretnom jer je zbog njega vazda imala osjećaj da spava u bolnici. A ne znam šta njega iznenadi više, jel što Pjevaĉ dolazi da svira još jedan koncert il što ja to otprije znam pa mu sad govorim. - A ova pizdarija od mirovnog pakta; jel ti imaš išta s tim? Sjedimo u klubu Lady Pink Go-Go, koji se njemu malo previše sviĊa. Izgleda nema onih kurvi s kojima se Plaĉko pato. Izgleda ĉim on izgubi interes za njih one gube interes da na sceni jebu boce od pepsi. Al meĊu novima ima i jedna svjetloputa pa je naravno sve puno. Gazdarica nas smjesti u sobu na spratu i upita ţelimo li pušenje sprijeda ili lizanje ozada. Ja kaţem neka hvala, ne veĉeras, al Peter Nasser nije imo namjeru da propusti šansu za getovski vakuum, kako on to zove, pa se ogledava da vidi šta bi mazno. On bi da priĉa o poslu dok mu kurva isisava sokove. Ja kaţem: Brate, dva muška ne mogu u istoj sobi pokazivat kitu; šta ti tu ispadneš? Pošto on nikako ne bi da ispadne peder, ja i prije no što on upita kaţem da idem vani. Kaţem potraţi me za petnaest minuta al kad se vratim za osam, ona već izlazi pljujući i proklinjući pizdunskog bijelca koji joj se istreso u usta. - Znaš ĉega mi je navrh glave? Svih sranja o mirovnom paktu. Još i Jacob Miller o tom napiše pjesmu? Jesi je ĉuo? Da ti otpjevam? - Ne treba. - Mirovni pakt mudo labudovo. - Naredni put reci vojnicima da ne pucaju. - Vojnicima? Misliš Green Bay? Sve ovo zbog Green Baya? Ne slušaš vijesti pa ne znaš da meĊu ubijenima u Green Bayu nije bilo svetaca. - Ĉudo jedno, a? I baš svi iz tvoje izborne jedinice? A jedan mi od njih reĉe da im je na tvoj teritorij dolazio neki lik po imenu Mlada Duša da kaţe da će besplatno dobit oruţje. - Nikad ĉuo za nikog ko se zove Mlada Duša. - Ali su zato svi mislili da ja jesam. Ja pitam: Ko bi se to u getu tako zvao? Zvuĉi ko neki pjevaĉ iz Motowna. - E to bi ti već znao... nema veze. - Moţda je on bio ono nešto u zraku. - Prirodna mistika? - Znaš da se on vraća? Od svih ljudi na svijetu, eto ti njega nazad zbog ĉitave ove pizdarije oko mirovnog pakta. - Bio je ovdje samo zbog tog prokletog koncerta za mir. To mu nije bilo dosta? Zar on sad nije Londonac? Moţda će svojom rukom postavljat klozete po getu? - Znaĉi da si ti getu obezbjedio klozete, on ne bi imo razloga da se vraća. - Jašta Josey Wales, jer je moja partija na vlasti. Ti si izgleda... paša moj, šta ti je kojeg kurca sad smiješno? Dole su puštali “Ma Baker”. Ĉuo sam je ĉak i preko sve one dreke i vike i šala i psovki i

188

dovikivanja onoj ţeni da im se nabije. Nisam se trudio da objašnjavam što me “Ma Baker” nasmijava. - Ništa, paša moj. Ti stvarno misliš da se Pjevaĉ vraća zbog klozeta? - Morebit ne baš zbog klozeta već instalacija i opreme, il za ĉim već sad kuka narod po getu. Mogu oni sad kukat dovijeka, ko im je reko da glasaju za ovu usranu socijalistiĉku vladu? I to dvaput. Đe se neš zapitat: Dokle ti ga treba uvalit da skontaš da si naguţen? - Pjevaĉ ne dolazi da sredi vraţje klozete. - Onda znaĉi dolazi zbog ove jebade od mirovnog pakta. Nadam se da znaš da to one gore jako brine. Jako. Znaš ti koliko je prošle sedmice Kubanaca sletilo u Jamajku? A onaj pizdunski ambasador Erik Estrada okolo paradira ko oslobodilac. - Pjevaĉ je imo sastanak: on, Papa-Lo i Krimos Šerif. - Pa ko to ne zna? Svi su bili na gomili gore na adresi Hope Road 56, ĉak ti se i jebeni premijer ponaša ko da tamo radi. - Ona su se trojica sastala u Engleskoj taman pred koncert za mir. - Pa šta? A koncert za mir došo i proso ima i godina. Pa? - Misliš ti da se trojica najvećih nadignu iz donjeg Kingstona samo radi mirovnog koncerta? - Ĉini se taman tolko s kolko ta trojica mogu baratat. - Mirovni koncert je bio samo ekstra beneficija. - Uzeću zdravo za gotovo da znaš šta to znaĉi. - Naravno. Ko što i ja uzimam zdravo za gotovo da finansijski mag od tvog šefa zna šta zapravo izaziva inflaciju. Evo ga opet. Peter Nasser se iznenadi samo oĉima, misli on ja to ne primijetim. Sirijci. - Oće to onaj polutanski pizdun osnovat treću partiju? Jel dotle došlo? - Maloprije te to nije zanimalo. - Paša moj, priĉaj jebote. De. - Poslje mirovnog koncerta dolazi program. Plan, takozvana agenda. - Kakva agenda? - Spreman za ovu tipu vijesti? Rastafarijanska vlada. - A? Šta to reĉe? - Evo kako ćeš znat, kad najednom gomila rastafarijanaca doĊe iz Engleske. Neki su već tu. Ĉekaj sinko, ne znaš recimo da je i Papa-Lo posto rasta? Svinjetinu ne jede već mjesecima. A sastanci Dvanaest plemena? On nijedan ne propušta. - To ima da povjerujem kad vidim da se više ne ĉešlja. - A otkud tebi ideja da sve raste nose dredlokse? Isuse Hriste. Moram stalno pazit da ne ispadne previše glup. - Kako misliš... - Pusti sad, jel tebe zanima il ne zanima da ĉuješ o ĉemu su raste i poĉasne raste raspravljali u Engleskoj? - Paša moj, sav sam se u uši pretvorio. - Dakle, neko je, nisam siguran ko, reko: Ideja je da se raste ukljuĉe u društvo, politiku i meĊu narod. - Baš tim rijeĉima? - Jel ti ja to liĉim na recepcionera? - Jupi. Sretnu se oni radi mirovnog koncerta i krenu o priĉu o vladi. Baš ko i svaki ĉovjek na svakoj verandi svake kuće na Jamajci. I to ti je ta novost? - Nije, brate. Oni su se sreli radi nove vlade, pa su onda krenuli u priĉu o mirovnom koncertu. - Šta? - Nemaš ti pojma kolko je sati. Nisi znao ni da je dotiĉni sat Big Ben. A plan im je ovo: da postave novu opoziciju s obje strane geta, stranku koja je istinski za narod i koja će se u ime rastafarijanstva otarasiti sviju vas. - Neki jamdolski Mau-Mau? - Šta? - Al raste hoće u usranu Etiopiju. Što kakav brod ne zapljusnu crvenom, crnom i zelenom i odjebu odavde? Nazovu ga Black Star Liner 2 il već smisle neku pizdariju. - Misliš da londonske raste i znaju za Etiopiju? Londonski dredovi znaju za rastafarijanstvo kroz

189

reggae, paša moj. Rasti je pravi dom tamo gdje je roĊen reggae. Rastafarijanci po Engleskoj sad idu u poslovne škole i kandiduju se za londonski Parlament a djecu šalju po svakakvim školama, ĉak i ţensku. A što misliš da sve to rade? Engleska ih neće. Šta ti misliš; Ċe će? - Sranje. - Dole sve podijeljeno, gazda. Ko zna bolje od tebe, ti si nas podijelio. - Nikad ja ništa nisam podijelio. - To se ti izdvajaš od svoje partije? Vaše su dvije partije izvršile podjelu. Ja? Ja to samo sprovodim. A šta si ti mislio da će bit nakon mirovnog koncerta? Šta se desi kad se ljudi udruţe? - Nema više podjele. - Gospon, to je samo prva faza. Ljudi se prvo pomire pa pomireni idu skupa u politiku. Ljudi već biraju koji će don kome bit zastupnik u parlamentu. Znaĉi tebe više niĊe. - I sve se to izdešavalo na tom sastanku u Londonu? - Ko što ja ovde sjedim. - Al paša, taj se sastanak desio prije godinu dana. - Tako ti je to. - I ti godinu dana ĉekaš da mi to kaţeš? - Nisam mislio da treba da znaš. - Nisi mislio da ja treba da znam! Josey Wales, jel ja tebe plaćam da misliš jebote? Jel to djeluje da ja nigere zovem kad se šta smišlja? To ti meni reci. - Pazi ĉućeš šta ti se ne sviĊa - kaţem ja i opet gledam kako mu samo oĉi reaguju. - Pesinave mu pizde i guzice. Majku im jebem krvavu. Hoš reć da se sad vamo doseljava neka jebena tajna sekta rastafarijanaca, iako tolki ljudi brišu odavde? Znaš ti kolko bi ih već moglo bit ovde? O tome nisi razmišljo? - Nisam, paša, kad šta treba mislit, to tebi prepuštam. - Sranje, sranje, jebeno sranje i to ti je. Izbori su tek nagodinu. Tek sljedeće usrane godine. Koje sranje nad sranjima. Znaš ti kolke mi sad ljude valja nazvat? Ne ide mi u glavu da ti na ovom sjediš ĉitavu godinu. I nemoj mislit da ću ti ovo zaboravit, Josey Jebeni Walesu. - Dobro. Jer vi svi zaboravite kad vam to odgovara. Zato i jest da Papa-Lo vodi stvari - zbog zaboravljanja. Al to je nešto izmeĊu vas dvojice. - Naravno, jer tebe sad zanimaju samo tvoji izletići u Miami. Misliš da ministarstvo nema oĉi? Dobro, al prije nego što pomisliš da si prerasto narod, sjeti se da si još uvijek na poziciji na koju si imenovan. - Kako to misliš? - Kaţeš hoćeš da misliš? Onda skontaj. Al ja sam skonto davno prije nego što me on išta pito. Skonto sam još 8. decembra 1976. Još i prije no što se Pjevaĉ ukrco na onaj avion, ja sam skonto da ako se on ikad vrati, donijeće novo rasuĊivanje i novu moć. Ovaj malokurci Sirijac, neupućen kakav je, ne konta da sad izvjesni pas njuška drugog gospodara, a ĉak ga i taj novi gospodar već pogrešno doţivljava ko slugu. Gledam tog idiota kukastog nosa i shvatim nešto što su me još davno uĉili na katekizmu. Ovaj ĉovjek je svoju nagradu već dobio, u potpunosti. Nema mu niĊe odavde, ĉak ni nadole. On misli da mu se moţe da podigne glas zato što neki i dalje misle da ga bijela koţa ovlašćuje da sa svakim priĉa kako mu se ćefne, naroĉito s onima što ni ne znaju rijeĉi ko što je ovlašćuje. Sreća njegova pa me ovog trena zapljuskuje val samarićanstva. Prošle mi je godine Doktor Ljubav reko jednu već ustajalu stvar, da se prijatelji drţe blizu a neprijatelji još bliţe. Taj je savjet ustajo ko pasje govno, al kad god zakoraĉiš naviše, opet postane aktuelan. Na kraju krajeva, lovac ne puca u pticu koja nisko leti. Peter Nasser potom potplati trojicu da paze na sve rastafarijance koji pristiţu na aerodrom Norman Manley, osobito noću, a govore kokni. Iz nekog razloga je mislio da rastafarijanska revolucija neće doć kroz Montego Bay. Dotiĉnu trojicu je ĉak natjero da svaka dva sata trĉe i zivkaju ga s jedine telefonske govornice na aerodromu. Onda je htio da ja odem u London, il da tamo pošaljem svog najboljeg ĉovjeka, da naĊemo Pjevaĉa il na turneji il na snimanju i da nešto uradimo. Ja ga pitam jel on misli da je ovo film o Jamesu Bondu i da neće moţda da smaknem i onu mišicu s njim, jer šteta bi bilo najljepše ţene na svijetu. Smijem se ja na telefon, smijem se da ne bih tog ĉovjeka ispsovo što mi svejednako traći vrijeme. Osim toga, s Pjevaĉem je praktiĉno svršeno. Kad ĉovjeka pošalješ blizu smrti, to je mnogo više nego da ga gotov ubiješ. Išĉupaš mu korijenje, istrgneš

190

od kuće i nikad on više nigdje ne moţe ţivjet u miru. Zauvijek se Pjevaĉ moţe vratit jedino u mrtvaĉkom sanduku. Al to je bilo 1978-e a ja sam s 1978-om raskrstio. Kad je stari Amerikanac u januaru otišo u Argentinu, na njegovo mjesto doĊe novi. Nova ameriĉka pjesma, a tekst skroz isti, sve već znamo. On sebe naziva g. Clark. Samo tako, g. Clark. Clark, samo ispustite ono E. Misli da je to smiješno pa to govori kad god se sastanemo. Clark, samo ispustite ono E. Doktora Ljubav već zna, al Luisa Hernana Rodriga de las Casasa izgleda zna svaki Amerikanac što Kingstonom hoda u znojavoj bijeloj košulji s razdrljenom kravatom. April 1978. Sjedimo mi u Morgan‟s Harbouru, hotelu za bijelce tamo preko u Port Royalu. Odande iz skoro praznog restorana gledamo Kingston, to jest oni gledaju. Ja posmatram. Eto dvojice stranaca koje već obuzima piratski duh, od glave do kurca. To stvarno treba vidjeti, tu vrstu osjećaja koji bijelce obuzme svaki put kad ih odvedeš u Port Royal. Zapitaš se jel to taj isti duh koji se u njima javlja ĉim se iskrcaju na ĉvrsto tlo. Kladim se da je to to, još od Kolumba i robovlasništva. Mora da u iskrcavanju s mora ima nešto što bijelce oslobaĊa da kaţu šta misle i rade šta hoće. - Ljube, jel Crnobradi ikad pljaĉkao ovuda i harao ovim krajevima? - Ne da ja znam, gospon, ja znam samo da je bio Henry Morgan. A ljube u Jamajki bude ţenska koju ĉoek izdrţava a nije mu supruga. - Oh. Do mene je. Dugo već nisam namjerno koristio lokalni govor, tolko da je Doktor Ljubav dvaput prevodio. Al ovaj bar nije ko Louis Johnson što je onaj memo drţo naopako - to mu nikad zaboravit neću - da ko biva bijelcima pokaţe da niger ni ĉitat ne zna. Al onda ovaj kaţe: - Vi siroti plementi ljudi ni ne znate da ste na samom rubu anarhije. - Ne razumim. Kako siroti ako plemeniti? Dijamant je plemenit. - A vi ste baš to, mladiću moj, neizbrušeni dijamant. Ĉitavo je ovo ostrvo takvo. Neizbrušeno i predivno. I tako delikatno. Pod delikatno mislim da teturate po samom rubu. Pod tim mislim... - Delikatno? - Da. Exactamente. Exactamente, zar nije tako, Luise? Luis i ja se znamo već dugo. Reklo bi se i predugo. Prije ove zemlje, već preko nekoliko estados latinos, a? - Isto uĉesnik kraha od predstave u Zaljevu svinja? - Šta? A? Ma ne, ne. To je bilo prije mog vremena. Mnogo prije mog vremena. - Morebit nekad i naĊete otrov koji zaprave djeluje na Castra. - He-he-he-he, vi ste baš neki pronicljiv ĉovjek, a? Moţda ĉak i prepreden? Jel vas to Luis snabdjeva informacijama? - Ne. Informacijama me snabdijevaju informativna sredstva. Sad ohladi, Josey Wales. Ove Amerikance ništa ne izbaci iz cipela ko kad skontaju da su nekog pogrešno procijenili. Nemoj da bi ga sad otjero, daj da ode uvjeren da ima pravog ĉovjeka, de bar jednom reci nema problema, jarane - gdje se to jarane obavezno izgovori kao: jaraaaaane. Prvi put u ţivotu poţelim da su mi na glavi dredloksi i da se znam zatrĉat iz mjesta i skakutat ko raste na jednoj nozi ĉak i bez plesnog ritma. Gledajući kako Doktor Ljubav glavom potvrĊuje sve što ovaj ĉovjek govori, gotov zaboravim da me on skoro sve vrijeme uvjerava da je Jamajka u ratu. Po njemu gorem nego 1976-e; tad po prvi put pomene 1976-u. Hladni rat, kaţe on. - Znate šta znaĉi Hladni rat? - Rat bez temperature. - Šta? Ma ne to, sinko. Hladni rat je termin, to je figurativno... samo naziv za ono što se ovdje dešava. Znate kako ćemo? Evo sluĉajno imam... De pogledajte ovo. Bijelac trţne neku bojanku. Kad pred Amerikancima izigravaš budalu, svikneš na svakakve stvari, al ovo je ĉak i mene zbunilo. - Ješta ovo? Prihvatim bojanku onako kako mi je on pruţi jer sam naslov Demokratija je SAD! već proĉitao naopaĉke. Onaj Amerikanac gleda kako knjiţicu drţim naopako i ja taĉno znam šta misli. Luise, druţe, znam da ne priĉaš bez veze al jel ovaj sigurno pravi lik? - To je rezime, eto šta je to. Luise, zna li on šta je... Mislim... Evo vidite ovo. Mogu li, samo na trenutak? Hvala. Da vidimo, da vidimo, da vidimo... Ah, evo! Stranice šest i sedam. Vidite ovo na šestoj strani? Ovako izgleda svijet u demokratiji. Vidite? Ljudi u parku. Djeca trĉe prema kamionetu

191

sa sladoledom, neko moţda uzme i twinkie. Gledajte, vidite ovog lika što ĉita novine? I ovu ovdje ţensku, vidite kako je zgodna? I nosi mini suknju. Ko zna šta uĉe ova djeca, ali idu u školu. A odrasli na ovoj slici? Svako od njih ima pravo glasa. Oni odluĉuju ko voli, to jest vodi ovu zemlju. I da, pogledajte molim vas ove visoke zgrade. To vam je zbog progresa, trţišta, slobode. To ti je, sinko, slobodno trţište. A ako se ikom na ovoj slici ne sviĊa šta se okolo dešava, to mogu i reći. - Jel da ovu sliku obojim, šefe? - Šta? Ne. Ne. Evo kako ćemo. Da ja vama lijepo dadnem par stoja za tu vašu školu. Mi do mladih moramo doprijeti prije nego što ih regrutuju ove jebene pink-komunjare. Te su vam komunjare jebene nakaze, znate što meĊu njima ima toliko pedera? Zato što se normalni ljudi, kao vi i ja, razmnoţavaju. A komunjare? Oni su vam ko homići, oni se regrutuju. Baš ko i svaka ameriĉka crkva koja doĊe ovamo, mislim ja, al ne kaţem. Umjesto toga kaţem: - To si, šefe, baš dobro reko. Baš dobro. - Dobro, dobro. Dobar ste vi ĉovjek, g. Wales. Osjeĉam da ste ĉovjek od povjerenja. Evo da vam kaţem, ovo što ćete sad ĉuti vrlo je povjerljivo. Ovo ĉak ni Kissingeru još nisu rekli. Ĉak i Luis ovo ĉuje prvi put. Hej, Luise, da se kladimo da ni ti ne znaš šta je trenutno najveća industrija u Istoĉnom Berlinu? Kasni pobaĉaji! Aha, dobro ste ĉuli, ti kasapini izvlaĉe iz trudnica bebe od pet, sedam, nekad ĉak i devet mjeseci i naprosto ih prekolju samo što promole vrat iz koke. Ma moţe li to iko normalan vjerovati? Tamo stvari stoje tako loše da ţene vlastitu djecu radije ubijaju nego da dopuste da se rode u Istoĉnoj Njemaĉkoj. U Istoĉnoj Njemaĉkoj se ljudi redaju za sve, baš kao u toj knjizi, g. Wales. Redaju se i za jebeni sapun. A znate šta onda urade s tim sapunom? Prodaju ga za hranu. Ti nesretni sirotići ne mogu sebi priuštiti ni šolju kafe, zato što njihova jebena vlada u kafu umiješa cikoriju i raţ i repu i onda to nazove mich-kaffee. Jel to moţete zamisliti, a? A ja mislio ništa me više ne moţe iznenaditi. Da vam pravo kaţem, ja sve to ni zamisliti ne mogu jebiga. Ni zamisliti jebiga. Pijete li vi kafu, g. Wales? - Ja samo ĉaj, gospon. - Pametno, mladiću moj, baš pametno. Ali ova plemenita zemljica ovdje? Za nepune dvije godine postaće Kuba, ili još gore, Istoĉna Njemaĉka - ako ovaj proces smjesta ne promijeni pravac. Vidio sam ja kako se to zamalo dogodilo u Ĉileu. Vidio sam kako se to zamalo dogodilo i u Paragvaju. A Bog sami zna šta će biti s Dominikanskom Republikom. Nešto od svega toga je na neki naĉin i istina. Al ne mogu oni odoljeti, ovi likovi iz CIA-e. Ĉim pomisle da im vjeruješ, laganje im postane droga. Ne, ne droga, nego sport. Baš da vidim dokle mogu s ovim ignorantskim nigerom. Gledam ja krajiĉkom oka kako me on mjerka; uvjeren je da sam ja upravo ono što je i oĉekivo. Louis Johnson je na odlasku bio istinski impresioniran što neko nepismen moţe bit tako pametan. Pametan naravno u smislu dobro dresiranih pasa, ili dobrih majmuna; on je i vanzemaljce pominjo da skonta hoću li, što bi on reko, nasjesti. Al je ovaj g. Clark išo dotle da sam u nebo moro pogledat da provjerim navlaĉe li se oblaci - samo da njegovoj priĉi dodaju dramatiĉni efekat. - Pokušavam reći da se vaša zemlja nalazi na prekretnici. Naredne dvije godine će biti od presudnog znaĉaja. Moţemo li raĉunati na vas? Nemam pojma kakvu pizdariju ovaj ĉovjek oĉekuje da izvalim. Šta oĉekuje da kaţem, da ću se rado ukrcati na njegov brod? Da kaţem razumijem kapetane pošto ionako sjedimo u Port Royalu, biva u kraljevskoj luci? Doktor Ljubav me prostrijeli pogledom, pa onda zaţmiri i zakima glavom. Njegov naĉin da kaţe muchacho, de više reci ovom idiotu ono što ţeli da ĉuje. - Raĉunajte sa mnom, gospon. - To mi je drago ĉuti. Fantastiĉno. G. Clark ustane govoreći da ima prevoz do hotela Mayfair gdje će bit dok mu ne srede stan. Ostavlja na stolu deset ameriĉkih dolara i kreće, al se onda okrene i doĊe da mi na lijevo uho kaţe: - Samo da kaţem. Primijetio sam vaša nedavna putovanja u Miami i Kostariku. Vrijedan ko pĉelica? Vladu SAD-a naravno ne zanima šta se dešava izmeĊu Jamajke i njene dijaspore. Sve dok nam u svakom pogledu pomaţete, mi ćemo poštivati taj aranţman. Luise, hoćeš li ovo prevesti? - Dovi-vam-Ċenja, g. Clark. - Clark, samo ispustite... - Ono E - kaţem. - Hasta la vista!

192

Pogledam Doktora Ljubav. - Jel on stvarno Clark? - Jesam ja stvarno Doktor Ljubav? - On govori ja umjesto mi. - I ja sam primijetio, hombre. - To je nešto na šta moram obratit paţnju? - Jebi me ako znam. Ti samo prati, ĉovjeĉe. Jeste vi otpakovali onaj paket slatko-stvarĉica? - Mešĉini Amerikanci kaţu poslastica. - Jel ja tebi izgledam ko jebeni Jenki? - Kako biste da na to odgovorim, doktore od Lee farmerki? A paket je, u svakom sluĉaju, davno otpakovan. On priĉa o pošiljci koja je došla istim putem ko i ona prethodna u decembru 1976. U velikoj kutiji s oznakom Audio oprema / Mirovni koncert, ostavljenoj u pristaništu da je ispraznimo ja, Plaĉko, Tony Pavarotti i još dvojica. Sedamdeset pet M16-ki zadrţimo. Dvadeset pet prodamo onima s teritorije Wang Sang što u zadnje vrijeme izgleda ţude za vatrenim oruţjem. Svu municiju ostavimo sebi, Plaĉkova ideja. Nek si same prave metke, kaţe on. Mi se izgleda spremamo za rat iako se svi ostali spremaju za mir. I Papa-Lo je izašao iz onog sivog oblaka u koji se uvalio sve otkako je upucan Pjevaĉ. Skroz je u njegovom stilu da svu krivicu za to preuzme na sebe, jer je preuzimanje sve krivice samo naliĉje preuzimanja svih zasluga. Pjevaĉu je reko da se sve izdogaĊalo zato što je on bio ćuzi a inaĉe se to ništa ne bi dogodilo. Papa-Lo je već davno sjeo u raketu i odletio s ove planete, komotno se moţe pridruţit Svinjama u svemiru. Problem je što se na taj let svakodnevno ukrcava sve više ljudi. Groznica mirovnog pakta hara getom toliko da mi je pred kraj prvog Plesa jedinstva prišo lik koji mi je ubio roĊaka raskrilivši ruke isto ko da oĉekuje da ga zagrlim... Ja mu kaţem mrš pederu i odšetam. Groznica mirovnog pakta doprla je ĉak do Wareika Hilla odakle nakon dugih godina siĊe ĉak i neko ko Kazan, ko da je zaboravio da svaki jamajkanski policajac drţi u komori metak s njegovim imenom. Kad ĉak i Kazan siĊe s brda da jede, pije i veseli se, meni je vakat da gledam u koju zemlju da selim. A Papa-Lo mi ĉak i u kuću doĊe da pita što i ja ne sviram u ridimu novog mira, i da mi kaţe da je krajnje vrijeme da crnci ĉuju šta za nas sve ovo vrijeme planira Marcus Garvey. Nisam ga ni pito zna li on o Marcusu Garveyju ijednu jedinu jebenu stvar il ga tom priĉom šopa kakav uhljup od kakvog londonskog raste. Al kad ga pogledam u oĉi, vidim oĉi mu vlaţne. Pune molbe. I shvatim nešto o tom ĉovjeku i onom što radi. On ĉovjek već gleda daleko iza oblaka, daleko iza geta, daleko iza vremena i svog mjesta u svijetu. To je ĉovjek koji već razmišlja o natpisu na svom nadgrobnom spomeniku. I šta će o njemu reći ljudi dugo nakon što mu i posljednji komad mesa struli s kostiju. Zaboravite onih sedam puta što je bio u zatvoru zbog ubistva i pokušaja ubistva i svaki se put izvukao. Zaboravite da je prije no što su došli bijelci i Doktor Ljubav, on bio taj što je svakog muškarca nauĉio kako se puca. Zaboravite da i on i Krimos Šerif djeluju u granicama koje su sami oznaĉili. On hoće da mu na nadgrobnom spomeniku piše da je ujedinio geto. Ljudi misle da ja imam nešto protiv Papa-Loa. A ja tog ĉovjeka volim i to ću reć svakome ko upita. Al ovo je geto. U getu ne postoji takvo šta ko mir. Postoji samo ovaj fakat: tvoju moć da me ubiješ zaustavlja samo moja moć da ubijem tebe. Geto je pun ljudi koji ne vide ništa izvan geta. Ja sam vidio izvan još ko djeĉak. Budio sam se gledajući izvan, u školi sam po ĉitav dan gledo kroz prozor, išo gore do ulice Maresceaux i stajo ispred ograde koja razdvaja Wolmerovu školu za djeĉake od koledţa Mico; najobiĉnija pocinĉana ograda i većina ljudi nema pojma da ta ograda razdvaja Kingston od St. Andrewa, gornji od donjeg dijela grada, one kojima je jasno od onih kojima nije. Ljudi bez plana gledaju i ĉekaju. Ljudi s planom vide i ĉekaju pravo vrijeme. Svijet nije geto a ni geto nije svijet. Ljudi u getu trpe jer ima ljudi koji ţive otoga što oni trpe. I dobra vremena su za nekog loša. Zato se ni JLP ni PNP ne zajebavaju s mirovnim paktom. Ne moţe se mir desit kad se ratom tako dobro zaraĊuje. A i ko da ţeli mir ako će svakako ostat sirotinja? Mislio sam Papa-Lo to konta. De ti slobodno vodi ljude ka miru. De dovedi i Pjevaĉa i natjeraj ga da pjeva pa skupite pare i gradite po getu nove klozete. Eto te tamo pa pleši po Rae Townu i Dţungli i druţi se s likovima što su ti prošle godine ubili brata. Al zaularen ĉovjek moţe tako samo dok mu ne zategnu povodac i ne cimnu nazad.

193

Moţe dok gazda ne kaţe: Dosta tog sranja, nećemo tamo. Povodac Babilona, povodac policijskog koda, povodac Suda za oruţane napade, povodac dvadeset tri familije što vode Jamajku. Povodac je cimnut prije dvije sedmice, kad je ona sirijska pizda Peter Nasser htio sa mnom priĉat kodirano. Pa je opet cimnut prije sedmicu dana, kad su Amerikanac i Kubanac došli s bojankom da mi drţe predavanja o anarhiji. S tom trojicom mi pune ruke posla. G. Clark priĉa o Kubi ko muškarac kad odbija da prihvati da ga ţena više ne ţeli. I neće dopustit da se to desi Jamajki, šta god da je s tim htio reći. Ĉudno kako bi ĉovjek da se jebe sa zemljom u kojoj nikad nije ţivio. Pametnije bi mu bilo da priĉeka bar godinu dana pa onda da se zapita jel ova zemlja vrijedi da joj se kupuje ĉestitka za Valentinovo. Kaţem ja, motaj se s ovim bijelcima malo duţe i poĉneš ko oni i priĉat. Da me zato Peter Nasser ne zove paša? Jedan vulgarni politiĉar što svaki dan oĉekuje telefonski poziv s aerodroma; da mu kaţu da dolazi rastafarijanska apokalipsa. Jedan Amerikanac koji odgovara drugom Amerikancu koji odgovara trećem Amerikancu kom ova zemlja sluţi ko odskoĉna daska do Kube. I jedan Kubanac, koji ţivi u Venecueli, a koji bi da ovaj Jamajĉanin pomogne Kolumbijcu da dobaci svoj kokain u Miami i prenese ga na ulice New Yorka, a sve zato što su Bahamci gomila pedera koja je od vlastitih zaliha pokrenula proizvodnju slobodne baze i to sranje prodaju lokalno. Gori su od pizduljica kojima se ne sviĊa okus krvi. Ta trojica koji hoće da im ĉetvrti, to jest ja, uobliĉi godinu 1979. A ja se umorio da radim ono što hoće neko drugi, pa da je to i Papa-Lo. Al se Papa-Lo meĊutim revitaliziro za misiju pravde. Fura ga to ko vitamini Flintstone. Pomislio bi ĉovjek da izvršava pedeset i šest djela pokore za pedeset i šest metaka ispaljenih na Hope Roadu. Taĉno pred drugi mirovni koncert dobacim mu Razularenu Zvijer. Kaţem mu da se krije u materinom kredencu samo pet kuća niţe od njegove, al ne kaţem da je tamo već dvije godine. Primio je tu vijest povukavši zraka, nisam skonto jel odahno il uzdahno. On i Tony Pavarotti, s još nekoliko ljudi, odmarširaju do te kuće ko on sad neki Isus spreman da oĉisti svoj hram. Namjerio je da od toga napravi predstavu da narod, cijeli geto, pa ĉak i Pjevaĉ, vide njegovu osvetu koju niko nije traţio. Izvuko je iz kuće tog deĉka i njegovu mater i pred svima prebio nesretnu ţenu koja je već prešla ĉetrdesetu. O deĉku koji je probo ubit Pjevaĉa nek priĉa ko šta hoće, al drugo je majka koja bi da spasi sina jedinca. Al mora narod da vidi da Papa-Lo nešto radi. Ko sad će on djelovat na nešto što je prošlo, uĉinjeno i ne moţe se mijenjat. Htio je da ona posluţi za primjer, spalio joj ĉitav ţivot i svojom je nogom išuto, a jedino je on ispo primjer. Kako crnĉuga biva ekstra opak da bi zadivio bijelog gospodara. Onda Razularena Zvijer zaviĉe da ga je CIA na to natjerala. CIA i Kubanci, što je besmisleno jer svi znaju da su Kubanci komunisti i nikad ne bi imali nikakva posla s Amerikancima. A Papa-Lo o CIA-i zna kolko i ostali Jamajĉani, biva nema pojma. Onda Razularena Zvijer zaviĉe da je sve to moja ideja. Gledam gleda me Papa-Lo da vidi trzam li ja. Razularena Zvijer urla to tako dugo da se Papa zapita dal da mu povjeruje jer, konaĉno, ovde se kaţe ako nije tako onda je tako nekako. Taĉno mi to i kaţe kad se, dan nakon što sam mu reko gdje da traţi, pojavi na mojim vratima s dvojicom mladića tako mladih da im pištolji upadaju u gaće. Ja ih obojicu oštro pogledam i obojica skrenu pogled, a onaj lijevo od Pape se uzvrti ko nervozni curetak. Onaj drugi se povrati i proba da uzvrati pogled. Njega zapamtim. Papa-Lo lupka nogom ko da je već iznerviran. - Ako nije tako, tako je nekako - kaţe on. - Šta je sad smislila Razularena Zvijer? Ne znaš onu poslovicu o davljeniku? - Davljenik nema vremena da smisli priĉu s toliko iracije. Stisnem šake da mu ne bi reko da takve rijeĉi nema; ĉuj iracija! - Nemam sad vremena da objašnjavam zašto se takvom idiotu ne moţe vjerovat. Imo je dvije godine da pobjegne gdje god hoće a nije se mako od materinog kredenca. - Brate moj, al ti si bar znao gdje je. - Mater mu svake sedmice ode na pijacu i vrati se s punim cekerima. Šta će joj tolka hrana ako ţivi sama? Pa ne vodi zar Armiju spasa? Al je ovde pravo pitanje otkud da ti, don nad donovima, niš ne primijetiš? - Brate slatki, ne mogu ja u svaki ćošak zagledati. Zar nam nisi ti za to? - Onda me popusti s tim idiotskim pitanjima na koja znaš odgovor. - Stvarno? A što mi ti ipak ĉaskom ne odgovoriš? Pošto ti...

194

- Da sam ja htio ubiti Pjevaĉa, ne bi ga omašio nijedan od onih pedeset i šest metaka.

Uvijek valja govorit pravilno kad bi da nekom daš na znanje da je rasprava gotova. Papa-Lo se pokupi a djeĉaci odskakuću za njim. Malo iza toga odvede Razularenu Zvijer na nekakav divlji sud u McGregor Gully da sebi dokaţe da još uvijek moţe odmjerit nepravednu kaznu. Priĉa se da se i sam Pjevaĉ pojavio da to gleda, što mi djeluje ĉudno pošto je svijet pratio svaki njegov pokret. Samo bi jednom ĉovjeku to povjerovo al Tony Pavarotti šuti ko zaliven. Onda Papa naĊe neke što su sudjelovali u prevari s konjskim trkama i odvede ih u staru tvrĊavu i pretvori u hranu za ribe. Ja bi da ga upitam: Kako sva ta krv na tvojim rukama djeluje budući si ti u misiji mira? Dnevna mi soba sve mraĉnija. I dalje ĉekam tri telefonska poziva. Moj veliki sin proĊe pored mene s pilećim batakom u ruci. Već toliko liĉi na mene da protrljam stomak samo da se uvjerim da sam ja onaj s trbušinom. - Mali, šta ćeš ti ovde a nisi s materom? Hej, tebi govorim. - Dobro je, ba, tata. Nekad stvarno ne mogu s njom, ozbiljno ti kaţem. - Šta si sad uradio toj jadnoj ţeni? - Vazda drami kad šta o tebi reknem. - Nešto o tebi kaţem. I kaţe se ne sviĊa joj se. - Dobro je, ba, tata. - Šta si to rekao majci? - Haha, reko sam da ĉak i krimos bolje od nje kuha. - Hahahahahaha, mali, nije lako s tobom. Al u pravu si. Nikad nisam sreo ţenu kojoj je kuhinja takav neprijatelj. Moţda i zato nisam mogo s njom predugo. Dobro te nije upucala. - A? Jel to mama zna baratat s pišoljem? - Zaboravljaš ko joj je bio ĉovjek? Šta misliš ti? Kako god, previše je kasno da mi se motaš po kući ko neki duh. - Al eto si budan. Uvijek si budan u ova doba. - Zar? Jel ti to vlastitog oca uhodiš? - Ma kakvi... - Laganje ti ide ko i tvojoj materi kuhanje. Nemam pojma kako mi je to promaklo. Gledam tog djeĉaka, tek je godinu u srednjoj školi i nema ni dvanaest godina. Trudi se da bude hrabar, gleda pravo u mene, gleda me u oĉi i malo se mršti jer još uvijek ne zna da ĉovjeku valja sazrijet do kamenog lica. Prvi put da ovo radi, znamo i on i ja: sin hoće oca da natjera da obori pogled. Al djeĉak je djeĉak, nije muškarac. Ne moţe on izdrţat pogled, još uvijek ne moţe. Skrene pogled i namah ga vrati pa se opet zabulji, al upravo je izgubio rundu i svjestan je toga. - Ĉekam telefonski poziv. Idi gnjavi brata - kaţem i gledam ga dok odlazi. Još malo pa mi se i od njega valja pripazit. Jednog ćeš dana, sinko, i znat i vidjet dovoljno da tvoja bude zadnja. Al ne veĉeras. Veĉeras ne bi da me zagnjavi telefonski poziv Petera Nassera. Već je dva mjeseca da sam mu nabacio ono o rastafarijanskoj apokalipsi a on se još uvijek il ubija od brige il priušćuje nekoj glupaĉi u Lady Pink sedam najtraljavijih minuta njenog ţivota. Poenta oko Pjevaĉa već je dokazana, i njemu, i Jamajki, i Medellínu - i Cali, al on ne popušta. Zašto? Jer, ĉak i ako Pjevaĉ ne bude glas te nove stranke, pokreta, šta god da je, on će biti nešto mnogo vaţnije: novac. Dosad zahvaljujući Pjevaĉu već tri hiljade porodica svakog mjeseca vidi bar nešto novca, ĉak i porodica djeĉaka koji ga je upuco. A kad smo već kod upucavanja, ĉak sam i ja doţivio šok kad sam mu prvi put nakon onoga vidio sliku u Gleaneru. Odmah pored njega stajo je Pegla. Od Pegle ni traga ni glasa još od one noći kad je Plaĉko zakoĉio negdje oko Smetljišta i izbacio ga iz auta. Još jedan od onih za koje nisam shvatio da su pametniji od Plaĉka, ako ne i hrabriji. Dovoljno pametan da me natjera da vrlo paţljivo razmislim koga ostavljam na ţivotu. Tako pametan da jedino on shvati da nakon onog što smo uĉinili, povratka više nema. Volim ja kad ĉovjek zna proĉitat natpis na zidu. Al Pegla je moro znat da on nema razloga za brigu, odmazda je ĉekala glupe, ne pametne. Da sam s njim popriĉao, reko bih mu: Brate, ne boj se. Svijet je s tobom pametniji. On je ionako brzo shvatio odakle vjetar puše i iskoĉio iz auta kao pas pušten s lanca. Al njegova stanica nije bilo Smetljište. Plaĉko je iznjuško gdje je većina pobjegla, a koga nije našo on, našli su rastafarijanci. Njih niko ni ne spominje, pošto je jedini dokaz njihovog lova Demus koji se klati s grane drveta na

195

planinama John Crow, gdje su mu istoimeni lešinari dokonĉali i oĉi i usne. Ali gdje je Pegla to niko nije znao. Ĉak ni njegova ţena, ĉak ni nakon što je fasovala tri šamarĉine, ĉak ni kad je zamal zadavljena. Kaţem ja, zato sam mu se još više divio; ĉovjek je roĊeni nestajaĉ. Al mi onda, skoro godinu dana kasnije, Papa-Lo uleti u kuću još ljući nego inaĉe. Ne samo ljut nego zapanjen, samo što mu oĉi ne ispadnu. - Poveo je onog pizduna sa sobom? Ma vjeruješ li ti to? I usranu mu je vizu nabavio. - De se smiri, ĉoeĉe, pa ne vidiš da nema ni pet? A bilo je veće, u getu potpuni mir. - Ne kontam pa to ti je. Moţda je on stvarno neki prorok. Al nisam siguran da bi i Isus takvu ludost uĉinio, a baš je volio zbunjivat mudrace. - Kome je sad Pjevaĉ nabavio vizu? Ne znam da je o kome drugom mogo priĉati nego o Pjevaĉu. - Nisam mogo vjerovat dok svojim oĉima ne vidjeh tog pizduna da se krije iza njega ko preplašena srna. Pegla. Pegla - kaţem ja. - Pegla? Ozbiljno? Ko zna gdje se Pegla krio skoro dvije godine? S hipijima na Juţnoj obali? Kuba? Gdje god da je bio, trećeg dana po Pjevaĉevom dolasku na drugi koncert samo se nacrto na broju 56. Bez pištolja, bos i smrdeći na makiju. Pjevaĉ je naravno taĉno znao ko je on iako sam siguran da onda nikog nije vidio. Ne znam ĉemu se više divim, njegovoj hrabrosti ili njegovoj gluposti, tek stoji da je ĉovjek zapuco pravo na Hope Road. Pored obezbjeĊenja samo proĊe - vidjeli su da izgleda kao smrt. Kad je iz kuće izašo Pjevaĉ, ovaj mu se baci pred noge moleći za oprost. Il me ubij il me spasi, ĉujem da mu je rekao. Naravno da ga je svako ţiv na tom posjedu htio ubit. Ne bi mu ĉak ni s tijelom imali brige. Moţda je sreća Peglina da se tamo nije zateko Papa-Lo. A moţda i to što je već u ta doba Pjevaĉ samo dugoroĉno sagledavo stvari. A moţda je Pjevaĉ pomislio da neko onakav više ne moţe niţe, neko s oĉima praznim ko da se na- pušio moĉvarne trave daţdevnjakov rep a smrdi na kravlja govna i makiju, neko ko cipela ko da i nema kad mu iz njih onako viri noţni palac - takav neko. A moţda je Pjevaĉ stvarno prorok. Jer ne samo da mu je oprostio već ga je smjesta prihvatio u svoj uţi krug, i ĉak ga poveo sa sobom kad je kreno iz Jamajke. Papa-Lo o tome ništa nije znao dok nije ugledo onu sliku u Gleaneru. Ja po prvi put nakon svega onoga moram razmotrit Pjevaĉa. Papa-Lo opet proklinje situaciju kad je skroz nemoćan. Ko se još usuĊuje proklinjat ono što Pjevaĉ blagoslovi? Pegla je sad nedodirljiv. Nikad više nije stupio u Grad Kopenhagen ni u Dţunglu, kao ni u Rose Lane. Nastanio se u onoj istoj kući u kojoj je pokušo ubit ljude koji tamo ţive. A kad nije bio tamo, bilo ga je po ĉitavom svijetu. Već postaje kasno a ja i dalje ĉekam da mi telefon triput zazvoni. Ovi ljudi znaju kakav sam kad je taĉnost u pitanju. Ne podnosim kasnije i ne podnosim ranije. Na vrijeme znaĉi na vrijeme. Jedan ima ĉetri minute. Drugi osam, a treći dvanaest. - Pa sunce mu poljubim, jel veĉeras vrag ušo u svu moju djecu? Moja najmlaĊa, curica, stoji na vratima i trlja oĉi. Stoji na jednoj nozi i stopalom druge trlja list. Ona joj se majiĉica s Wonder Woman jasno vidi ĉak i u mraku. Majka joj je prije spavanja isplela dvije pletenice, i kladim se da bi bila ljuta ko išta da vidi da mala ovako kasno hoda po kući i povlaĉi gaćice ko da je svrbe. Nikad njoj ovi obrazi neće ispuhat, baš ko ni materi joj. Bar je na mater i svijetla. Nema u Jamajci budućnosti za tamnopute, dţaba oni trabunjaju o crnoj moći. Pa dovoljno da se vidi ko je upravo posto Miss svijeta! - Jel ti to maca pojela jezik, curice? Ona ni jedne. PriĊe mi šuteći, i dalje povlaĉi gaćice, i zaustavi se taĉno pred mojim koljenom. Moja curica trlja oĉi i gleda me dugo ko da provjerava jesam li to stvarno ja. Svejednako mi bez rijeĉi zgrabi nogavicu pantola i uzvere mi se na koljena. Onda zaspi na mom krilu. Jel ovako slobodna na mater il na mene? Kako se gangsteraj odvijao prije telefona? Ĉak se više ni ja ne sjećam kako su se vijesti nekad pronosile. Prvi poziv za tri minute. Uto se sjetim jednog drugog telefonskog poziva. Naravno da znam zašto. To Doktor Ljubav zove deja vu. Nekako baš u ona doba kad su svakom razumnom ĉovjeku dopizdile sve priĉe o miru i ljubavi. U ona doba kad je i Kazan sišo s brda, ko da će svijet, biva ja, zaboravit koja je on bio pizda prije tog mira, kako je ljude ubijo da im moţe silovat ţene. A ĉak je i Papa-Lo, zvani Ubiću-svakoga-ko-ţenu-siluje, pustio da Kazan promakne i zbriše u brdo Wareika.

196

Dobra vremena su za nekog bila loša vremena, a ljudi za koje loša vremena tek dolaze dostiţu ono što novi Amerikanac zove kritiĉna masa. Ta kritiĉna masa konta ono što konta i ţena koju mlati muţ. Naravno da stvari stoje loše, al bolje šuti ako od toga imaš koristi. Ovo loše dobro znamo. A dobro? Naravno da je dobro dobro, al dobro je nešto što nikom nije poznato. Dobro je avet. Od dobra nikakve novĉane koristi. Jamajka šićari na lošem, jer taj tip lošeg funkcioniše. Dakle, kad se izvjesni ljudi uspaniĉe od svih tih dobrih vibracija što prijete narednim izborima, a pogotovo kad ti isti ljudi uvide šta se sve iz toga moţe ispilit, moj telefon odma zazvoni. Ţena mi uzme poruku a poruka je bila samo jedna rijeĉ. - Kazan. - Ništa drugo? Nije reko još nešto? - Nije, samo Kazan. Što meni nije problem, taj mi je pizdun debele trbušine oduvijek bio odvratan, al nije Kazan u miru posto idiot. Gore u brdima je na sigurnom, na sigurnom je i u Gradu Kopenhagen, pa ĉak i u Osam Traka. Samo od policije nije bio siguran. Al Kazan se muva samo po dobro poznatim oborima. Onda mu ja jedne nedjelje na svirki u Rae Townu kaţem: Ĉuj, Kazane, kad je neko ko ţivi u brdima, ko ti, zadnji put okusio prţenu ribu? - A joj, ĉoeĉe, da ti pravo reknem, ni ne sjećam se kad sam ih zadnji put njupo. - Šta? Jarane, to nikako nije u redu. Odma sutra idemo na prţenu ribu; ima festival na plaţi. - A joj. Stvarno festival? Prţe ih u ribljem ulju? Pa šta si ti, vrag došo da me iskušava? - Malo peĉenog ţutog jama, peĉeni kukuruz sa suhim kokosom, deset bamija, pet naparenih s biberom, pet prţenih u onom istom ulju gdje se prţila riba. - Odvratno, ĉoeĉe. - Nek te tvoji dovezu dole u Fort Clarence. - Na onu zdrkanu plaţu? I šta da se kaţe? - Ja obezbjeĊenju ostavim tvoje ime. Ti samo ladno, ko to ti sve bez veze. Samo riba i fešta, šetkaš se plaţom Babilona a policije niĊe. - Ĉoeĉe, da si ţensko sad bi se bacio na koljeno i smjesta te oţenio. Al brate, ne mere to što kaeš nikako. Tri će mi se policajca nakaĉit samo što iziĊem na put prema moru. A kod njih nema ruke uvis. - Brate, mućni glavom. Policija misli da je pametna. Misliš da ne kontaju da ih gangsteri varaju idući sporednim cestama. - Pa eto... - Ništa pa eto. Najbolje si skriven svima na vidiku. - To mi zvuĉi ko ĉista pizdarija. Zar ja liĉim na nekog kome je u ţivotu pala na pamet neka ĉista pizdarija? Hoš da te policija naĊe, idi u halu. Idi u Trenchtown, idi u aveniju Maxfield Park. Hoš na miru do plaţe, vozi baš onim putem po kom te strah da voziš. De se ba dozovi, ni nakon svih ovih godina ne kontaš kako policija razmišlja? Pa oni ni za milion godina ne bi oĉekivali da se ti usred bijela dana provezeš ulicom Harbour. I zato tamo ni nema patrola. Redovno se ispostavi da je nezasitnik u neĉemu nezasitan u svemu. Kaţem Kazanu da potraţi gospoĊicu Jeanie, Indijku koja na plaţi drţi štand s ribom. I koja ima dvije kćeri već sazrele, polu-Indijke po imenu Betsy i Patsy. Koju god da odvedeš u auto, dezert ti ne gine. Te noći telefonom probudim inspektora. Kazan nikad ne stigne do plaţe. Još minut. Ĉetrdeset pet sekundi. Dvadeset sekundi. Pet. Zgrabim slušalicu ĉim telefon zazvoni. Previše nestrpljiv. - Ja? - Mater te nije nauĉila lijepom ponašanju? Pristojan se svijet javlja sa halo. - I? - Svršeno je. - Zna li Isus da mu rijeĉi otimaš iz usta? - Gospode Boţe, Josey Wales, nemoj mi reći da si i ti bogobojazan. - Ne, ja sam ti ko Luka. Gdje?

197

- Morska magistrala. - Pedeset i šest puta? - Pa na šta ti ja liĉim, šefe, na onog grofa za brojanje iz Ulice Sezam? - Pobrini se da u novine procuri da je metaka bilo taĉno pedeset i šest. Jel jasno? - Jasno, gospon. - Pedeset i šest. - Pedeset i šest. I još nešto, ja...

Ja spustim slušalicu. Prokletstvo, poziv je trajo skoro cijele ĉetri minute. On neće ponovo nazvati veĉeras. Ĉetrdeset i tri sekunde. Trideset i pet sekundi. Dvanaest. Jedna. Minus pet. Minus deset. Minus minut. - Kasniš. - Pardon, šefe. - I. - Šefe. Joj, ne znam ni kako da kaţem. - Najbolje bi bilo da naprosto kaţeš. - Ĉovjek je ispario, šefe. - Ljudi ne mogu ispariti. Ne mogu ispariti osim ako ih ti ne ispariš. - Otišo je, šefe. - Šta kojeg kurca lupetaš, idiote jedan? Kako je samo tako otišo? Jel imo vizu? - Ja ne znam, šefe, al nema gdje nismo traţili. Kod kuće, kod ţene mu, kod druge mu ţene, u Društvenom domu u Rae Townu gdje ponekad radi, ĉak i u Pjevaĉevoj kući gdje drţi kancelariju za vijeće. Još od juĉe smo postavili straţe na svaki put kuda prolazi. - I? - Ništa. Kada smo mu opet navratili do kuće, sve je bilo oĉišćeno, osim jednog ladiĉara. Oĉišćeno skroz naskroz, nije bilo ĉak ni pauĉine. - Kaţeš mi je jedan rastafarijanski idiot promakao desetorici gangstera? Tek tako? O ĉemu je rijeĉ; razglasili ste okolo da dolazite po njega? - Nismo, šefe. - Dakle, naĊite ga kako znate. - Da, šefe. - I još nešto. - Šefe? - Saznaj ko mu je dojavio i tog odmah ubij. I, brate: imaš tri dana, inaĉe si ti gotov. Saĉekam da on spusti sluĉalicu. Sranje nad sranjima. Govna prokleta. Ne znam ni jesam li to pomislio il izgovorio. Al ona i dalje spava, desno mi je koljeno mokro od njene pljuvaĉke. Tristan Phillips, rastafarijanac koji je zapravo crto mapu mira i predsjedo Vijećem jedinstva, naprosto je nešto. Tek tako. Još jedan ko Pegla. Mrtav il ţiv, ĉovjek je naprosto nešto. A Peteru Nasseru, pošto je ionako glup, tek sad neće bit ništa jasno. Onda shvatim da se jedan poziv nikad nije desio. A taj ĉovjek nikad ne kasni. Ama baš nikad. Sad kasni pet minuta. Sedam minuta. Kasni deset minuta. Petnaest. Dvadeset. Tony Pavarotti. Podignem slušalicu i ĉujem znak slobodne linije, opet je spustim i on zazvoni. - Tony?

198

- Nije nego Plaĉko. - Šta hoćeš, Plaĉko? - Opa, koji li su ti mravi veĉeras u gaćama? - Otkud si znao da sam budan? - Svi znaju da ti ne spavaš. Sad si na nivou. - Šta? Znaš šta, suviše je kasno i da pitam šta to znaĉi. Elem, sad ĉekam jedan poziv pa sad prekini. - Ko će te to zvat? - Pavarotti.

- Kad? - U jedanest. - Neće te on zvat, jarane. Da je mislio, brat bi te nazvo taĉno u jedanest. Znaš njega. - To je i meni palo na pamet. - A što da te zove tako kasno? - Pošlo sam ga u Four Seasons da nešto sredi. - Takva sitnica a on se još ne javlja? Ĉudi me što nisi poslao dva ĉovjeka da vide... - Ne uĉi me pameti, Plaĉko. - Ĉoeĉe, tebi ko da su stvarno mravi u gaćama. - Izvini što ne skaĉem od sreće što se ne mogu pouzdati u jedinog pouzdanog ĉovjeka u Gradu Kopenhagen. - A-joj! - A-joj? To si pokupio od svojih novih ameriĉkih prijatelja? - Moţda. Vidi. Moţda se nešto desilo pa se zato pritajio. Znaš njega, neće da zove dok sve nije pod konac. Inaĉe ne zove. - Nisam siguran. - Ja jesam. Nego reci kako da skoro svi znaju da se plan mijenja a ja ne znam? Umalo da ispadnem idiot pred onom kolumbijskom kuĉkom. - Brate, kolko puta da kaţem da se te stvari ne raspravljaju preko mog telefona? - Daj, ba, ĉoeĉe, pa stvarno. Josey, kad si me vamo pošlo reko si radimo draĉ, bijelu gospoju ni spomeno nisi. - Brate, ovo i po ĉetvrti put. Draĉ je problem i zauzima puno prostora dovraga. Osim toga, Jenkiji sad uzgajaju svoj i naš im ne treba. A bijela gospoja zauzme manje mjesta a donosi sedam puta više. - Ne znam, ĉoeĉe. Ma nikako ne volim ove Kubance, ĉoeĉe. Dozlaboga kaki su bili komunisti, al ovi amerikanski su najgore usrane guzice. I još niko ne zna vozit. - Kubanci ili Kolumbijanci? Plaĉko, sad se stvarno ne mogu bavit ni s njima ni s tobom. - A naroĉito ona ţenska, jel tebi jasno da je ona luda? Ona što vodi cijelu ovu stvar. Luda je ko struja. Brate, ta cijelu noć liţe picu a sutradan curu ubije. - Ko ti je to reko? - Znam ja. - Plaĉko, nazvaću te sutra iz Jamintela. U ovakvoj noći jednom telefonu treba samo dva uha. U meĊuvremenu idi negdje i uţivaj. Za takve ko ti tamo ima obilje uţitaka. - Oj, šta bi to ko imalo da znaĉi? - Znaĉi upravo to što sam reko. I ništa tipe onog sranja u Miramaru prošle sedmice. - Halo, pa šta sam trebo? Lik me zgrabio... - Nego šta da radim s Pavarottijem? - Ĉekaj jutro. Ako se ne javi on, neko će već javit šta je s njim. - Laku noć, Plaĉko. I ništa toj kolumbijskoj kuĉki ne vjeruj. Prošle sedmice sam sazno da je ona samo usputna stanica. - Ĉuj to. A Ċe ćemo mi, mladosti moja? - New York.

Sir Arthur George Jennings Sad nešto novo puše zrakom, neki bolesni vjetar. Malaria. I još će mnogi morati patiti, i još će

199

mnogi morati umrijeti, dva, tri, stotinu, osamsto osamdeset i devet. Ti se vidim u meĊuvremenu vrtiš kao derviš, sve po ritmu i još više, skaĉeš po pozornici gore-dole, i uvijek se doĉekaš na onog Bruta od svog noţnog prsta. A tebi je još prije mnogo godina na fudbalskom terenu neki igraĉ u kopaĉkama s metalnim šiljcima - ko još u takvima igra fudbal? - nagazio na kopaĉku i prorezao prst. Ti si taj prst još kao djeĉak gotovo prepolovio motikom. A rak je pobuna; jedna ćelija se osili i krene protiv tijela a druge otpadnice se pridruţe pa dijelove tebe zavode da im se pridruţe. Zavadiću dijelove tebe i vladaću. Obustaviću ti rad jednog po jednog ekstremiteta, i u kosti ti izliti otrov jer, da se razumijemo, u meni nema niĉeg osim tmine. I neće ti taj prst zarasti pa da ti ga majka ne znam koliko zamotava gazom i posipa ljekovitim praškom Gold Bond. A sad neki novi vjetrovi pušu. Tebi su dosad trojica bijelaca na vrata zakucala. Prvi ti je prije pet godina zaprijetio da ne ideš. Treći te - već se u 1978. godinu duboko zagazilo - a oni su uvijek znali gdje da te naĊu - taj treći te upozorio da se ne vraćaš. Drugi je došao s darovima. Ti ga se sad ni ne sjećaš, ali taj je došao kao jedan od tri mudraca, s kutijom zamotanom kao Boţić. Otvorio si je i poskoĉio - neko je oĉito znao da svaki ĉovjek u getu ţudi biti Ĉovjek koji je ubio Libertyja Valancea. SmeĊe ĉizme, zmijske, koketiraju s bojom crvenom; neko je znao da voliš ĉizme skoro pa kao smeĊe koţne hlaĉe. Navukao si desnu i odmah zaskiĉao kao onda kad si kao djeĉak rasjekao stopalo u pokušaju da rasjeĉeš kokosov orah. Ĉizmu si odmah svukao i bacio ustranu te gledao kako ti krv iz noţnog palca šprica u ritmu rada srca. Gilly i Georgie su pri ruci imali noţeve. Jednim su rezom oderali ĉizmu po šavu i odmah se ukazala oštra tanka bakarna ţica, naperena savršena igla koja te podsjetila na Trnoruţicu. Nešto se novo dešava. Na obroncima brda Wareika ĉovjek koga zovu Kazan izlazi iz kuće i zatvara kapiju. Tamnoplava noć teĉe i prolazi, prolazi i teĉe. On zakoraĉi dvaput ali treći put ne zakoraĉi. Ĉovjek zvani Kazan padne i ispljune malo krvi ali mu krv ne šikne ni iz prsa ni iz trbuha. Strijelac ispusti Ml, predomisli se, opet je uzme, pa otrĉi do auta koji smjesta krene. Ti si u studiju s bendom i stvarate novu pjesmu. Sati odmiĉu po jamajĉanskom vremenu. Straţari dvaput duvnu travu i preĊu na lijevu stranu. Dvije vodeće gitarske dionice motaju se jedna oko druge ĉvrsto kao zmije u borbi. Otkaĉi se onaj novi gitarist s kraćim dredovima, roker koji voli Hendrixa. Ti ga, široko otvorenih oĉiju, ošineš pogledom. - Gdje ćeš sad? Nemam puno vremena. Nešto se novo sprema. Onaj don koga zovu Papa-Lo vraća se s trka u taksiju s otvorenim prozorima. Neko ispriĉa vic a slani morski vjetar nanese donov grleni smijeh. Nema okuka, cesta se blago zavija naviše prema mostu pa se onda spušta prema tri policijska auta koja blokiraju put. On zna da oni znaju ko je on i prije nego njegov vozaĉ zaustavi auto. Oni znaju da on zna da oni znaju ĉak i prije nego što poviĉu RUTINSKA KONTROLA. I prije nego što oni priĊu autu, on zna da se iza njega prikrada još automobila. Policajac broj jedan kaţe uklonite se iz blizine avta da pretraţimo avto. Hokrenite ljevo i odajte do šipraga kraj puta. Policajac broj dva vadi svoju tridesetosmicu. Policajci broj 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11,12, 13, 14, 15 i 16 zapucaju. Poslije će neki reći da su ispucali ĉetrdeset i ĉetiri, a neki će reći pedeset i šest metaka, taĉno onoliko koliko je bilo ĉaura na Putu nade broj 56 u decembru 1976. Ti igraš fudbal u Parizu, na zelenom terenu ispod Ajfelove kule. Igraš s kim god da tuda naiĊe. S bijelcima impresioniranim zvijezdom i s onim francuskim reprezantativcem. Tvoja ekipa, ni nakon godina provedenih na turnejama, nikad nije navikla na gradove koji nikad ne spavaju. Tromi su iako se još nije ni smrklo. Francuzi ne igraju kao Britanci. Kod njih nema šepurenja pojedinih igraĉa. Ovi se momci kreću kao jedan iako se u ţivotu nisu sreli. Jedan od njih odigra prljavo, snaţno ti nagazi na desni palac i otkine nokat. Nešto se novo sprema. Ĉovjek koji me ubio plaća bandi Wang šezdeset dolara dnevno da pucaju na dvije od Osam Traka. Na one dvije najbliţe moru. Trake podivljale od rĊavih cinĉanih ograda i korozivne usrane vode. Banda se tamo tokom dnevnog zatišja pojavljuje nasumiĉno i na sve pred sobom puca iz svih oruţja. Bujica metaka. Pljusak. Ti si u Londonu. Odreţite taj prst, smjesta ga odreţite, kaţe ti doktor ne gledajući te. Hajde, napuni te ĉizme zavojima, vatom, staklarskim kitom i Bog te veselio. Soba vonja kao da je zasuta antiseptikom da se ne osjete govna. Vonja i na ţeljezo, kao da u susjednom odjelu neko riba ĉeliĉne lonce. Šta mislite, kako rastafarijanci doţivljavaju amputaciju ako vjeruju da je već i osakaćeni prst prokletstvo od Boga? Eto te u Miamiju. Tu ti doktor izreţe onu taĉkicu i presadi koţu s lijevog

200

stopala. Uspjelo je to, kaţe on, ne baš tim rijeĉima, a ti se taĉnih rijeĉi ne sjećaš. Ali kaţe on da je rak nestao, da ti više nemaš rak. I svake noći kad nagaziš Babilon s pozornice, desna ĉizma ti se skoro do vrha puni krvlju. Nešto se novo sprema. Tony McFerson, PNP-ov ĉlan parlamenta, i njegov tjelohranitelj nalete na zamku u August Townu. Napadnu ih gangsteri s brda u savezu s Gradom Kopenhagen, i otvore na njih vatru. Oni uzvrate. Napadaĉi izbuše rupe u vratima automobila, prozorima, meci se odbijaju o vjetrobran. Napadaĉi zasipaju vatrom, ali drţe se daleko od ograde i grmlja zauzdanog bodljikavom ţicom. Sirene, policija, sve udaljeniji koraci napadaĉa koji se naglo povuku. Šlajdraju gume po šljunku ali automobili konaĉno krenu i odu. Sirene se iskljuĉe, udar ĉizama po tlu, policija sve bliţa i glasnija. Prvi se uspravi Tony McFerson, široko se osmjehujući. Vidjelo se i sa sto metara da je odahnuo i da mu je duši laknulo. Treći mu metak proburazi vrat, boĉno, raznese mu moţdinu i ubije sve ispod vrata prije nego što mu je mozak shvatio da je mrtav. Tebe eto u New Yorku. Dvadesetprvi septembar. Svi znaju da se ti oduvijek budiš prvi a na spavanje odlaziš zadnji, pogotovo dok si u studiju. Niko da primijeti da već godinu dana nije tako. Budiš se u vatri, dušek ti s koţe upije po litar vode iako ti ĉuješ da negdje blizu tebe bruji klima-ureĊaj. Ĉim pomisliš na bol u desnoj strani glave, bol je tu. Onda se ti pitaš da li je bol, prije nego što si na nju pomislio, postojala samo kao misao. Ili je bol u tebi već toliko dugo da je postala nevidljivi dio tvog tijela, kvrţica-izdajica skrivena meĊu noţnim prstima. Ili si moţda sam dozvao kakvu kletvu, što bi rekle starice gore u brdima. Ne znaš ti da je 21. septembar, ne sjećaš se drugog nastupa prethodne noći, nemaš pojma gdje si ni ko je tu s tobom, ali bar znaš da si u New Yorku. Nešto se novo sprema. Icylda kaţe Christopheru pojedi sve s tanjura, misliš da su pileće trtice jeftine? Njen sin nagura u usta tri zalogaja, sve proguta odjednom pa zapuca prema vratima. Zaustavi se i s pulta zgrabi gramofonsku ploĉu, strašan dub tek tog dana naštancan. Ne zaboravi da sutra imaš posla, kaţe Icylda ali se smije i išne ga kroz vrata. U ulici Gold svi frajeri skockani u gabardenske hlaĉe i košulje od poliestera a seksi ljepotice izazovne i podatne, uske farmerke i gola ramena, majice s naramenicama oko vrata. Kad s ozvuĉenja utihnu zvuci Tamlins, smjesta se pristavlja najnovija ploĉa Michigan & Smiley, ali Christopher ima nešto novo od Black Uhuru pa svi ima da se polome plešući. Momci i djevojke ĉvrsto stisnuti, svijaju se jedni oko drugih, a bas skoĉi na grudi i ne mrda. Ma ko je to donio petarde na zabavu? Ali na pocinĉani krov ne padaju petarde nego tres tres treska neka teška kiša. Ali niko se nije smoĉio, kaţe Jacqueline naglas samo tren prije nego što joj dva metka proburaze desnu stranu grudi. Njen krik se ni ne ĉuje kroz sve ostale. Ona se osvrne, vidi s mora dolaze sjenke i utom raspali mašinka, petokraka eksplozija svjetlosti. Selektora metak pogodi u vrat i on padne. Ljudi trĉe i vrište, i gaze preko cura na podu. Padne jedan, dva, tri. S mora dolazi još ljudi noseći noćne boje i svjetlo. Rašire se i metu. Jacqueline preskaĉe pocinĉane ograde i sreţe straţnju stranu koljena, i dok trĉi trakom Ladd, ĉuje iza sebe vriske. Zaboravi da joj krv lipti iz grudi, padne nasred trake. Dvije je ruke pokupe i odvuku. Kiša metaka pada po cinku, oni ljudi u ulici Gold imaju samo dva komada oruţja. Još ljudi doĊe s mora, neki i kopnom, zatvore sva tri izlaza. Kiša metaka probudi policajce koji spavaju ni pedeset metara odatle i oni zgrabe oruţje i dotrĉe do zakatanĉenih vrata. Rastafarijanac nema gdje pobjeći a dolazi sve više ljudi. Pozadi ljudi padaju u sporom talasu. Na zemlji Debeli Earl pijucka krv. Rastafarijanac se baci na Debelog Earla, koji još nije mrtav, i valja se po njemu da pokupi njegovu krv. Dok oni s oruţjem doĊu do njega, pomisle da je on taj koji je stvarno mrtav pa upucaju Debelog Earla. Napadaĉi se povuku prema moru. Ti dţogiraš oko jezerca na jugu Centralnog parka. Druga zemlja, ista ekipa, i na tren imaš osjećaj da si opet u Bull Bayu pred svitanje. Trĉiš po crnoj pješĉanoj plaţi, bućneš se u slapove, moţda malo fudbala, da zdravo ogladniš jer te Gilly ĉeka sa spremnim doruĉkom. Ali još si u New Yorku i već postaje vlaţno. Podiţeš lijevu nogu visoko, produţuješ korak prije nego što dotakneš zemlju, ali desna noga odbija da se pokrene. Kuk ti se nekako zaljulja - ješta ova pizdarija? - ali desna noga ni da makne. Podigni je bez razmišljanja. Ne ide. Podigni je razmišljajući. Ni to ne ide. E sad ni lijeva noga nikako da mrdne. Obje noge zakazale iako im tri puta nareĊuješ s nabijem vas. Nailazi tvoj prijatelj i ti se okrećeš da ga zovneš ali vrat ti se ne okrene ni centimetra, samo se ukoĉi. Ne uspijevaš ni kimnuti ni odmahnuti glavom. Ĉak ti se i vrisak zatomi na putu od grla do usana. Tijelo ti se naginje i ne moţeš ga zaustaviti. Ne, ne da se naginje nego se ruši, a ti ne moţeš ispruţiti ruke da ublaţiš pad. Tlo se u tebe zabije, zabije ti se prvo u lice.

201

Probudiš se u hotelu Essex House. Ruke i noge se oporave, ali strah ostane. Preslab da ustaneš iz kreveta, ni ne znaš da su samo nekoliko minuta ranije tvoju ţenu slagali i poslali je odatle. Ti se probudiš i osjetiš miris seksa, dima i viskija. Vidiš i ĉekaš, ali niko ne sluša, niko ne gleda, niko ne dolazi. Uši ti probude prijatelji svojim narudţbama na sobu, prijatelji koji ušmrkavaju metre bijelog, prijatelji koji karaju grupije, prijatelji koji karaju kurve, prijatelji koji karaju prijatelje, rastafarijanac na slobodnoj bazi koji siluje svetu lulu chillum. Muškarci u odijelima, bezoĉno ambiciozni muškarci, biznismeni koji ispijaju tvoje vino; tvoja je soba hram koji ĉeka Isusa da obavi izgon. Ili nekog proroka. Bilo kojeg proroka. Ali ti se drţiš kreveta zahvalan što barem vrat moţeš okretati. Bruklinski momci prolaze s oruţjem, bruklinci kurati momci, rastafarijanski ţar ugašen skroz naskroz. Ti nemaš snage da ustaneš, ti ne moţeš ni glasno proklinjati, ti samo šapućeš molim vas zatvorite vrata. Ali to niko ne ĉuje i kad se Essex House nadme i pukne, oni prijatelji se samo raspu u Sedmu aveniju. Nešto se novo sprema. Neka obrnuta evolucija. Muškarci, ţene i djeca u getu Rose Town zapoĉnu na nogama, ustanu pa hodaju, ponekad i potrĉe od škole do kuće, od kuće do prodavnice, od prodavnice do rum-bara. U podne svi već sjede, ko da igra domina, ko da ruĉa, ko da radi domaću zadaću, ko da ogovara drolje iz trake Hog Shit. Popodne svi ĉuĉe po podovima kuća. Uveĉe već puţu iz sobe u sobu i veĉeraju s poda kao one ribe što ĉiste dno mora. Noću se svi izvale na linoleum ali niko ne spava. Djeca leţe na leĊima i ĉekaju da po cinku zapljušte metci kao grad. Metci saobraćaju s metcima, prolijeću kroz prozore, preko plafona, probijaju rupe u zidovima, ogledalima, plafonjerama i svim budalama kojima doĊe da se usprave. U meĊuvremenu se na TV-u pojavljuje ĉovjek koji me ubio: Michael Manley i PNP smjesta moraju zakazati datum izbora. Ti se u Pittsburghu onesvijestiš. Nikako to ne moţe dobro svršiti kad slušaš doktore koji koriste rijeĉi koje završavaju na -om. Taj -om ti je skoĉio, preskoĉio i uskoĉio sa stopala na jetru, pluća i mozak. Na Manhattanu te napune radijumom i uvojci ti se opuste i rasture. Ti odeš u Miami, pa onda u Meksiko u onu kliniku koja nije mogla spasiti Stevea McQueena. Ĉetvrti novembar. Tvoja ţena organizuje krštenje u Etiopskoj pravoslavnoj crkvi. Niko ne zna da se sad zoveš Berhane Selasije. Sad si hrišćanin. Nešto se novo sprema. Na zidu u donjem Kingstonu: IMF - Is Manley Fault. Kriv je Manley. Opšti izbori zakazani za 30. oktobar 1980. Neko te vozi kroz Bavarsku, blizu granice s Austrijom. Usred šume kao nekom ĉarolijom iznikne bolnica. Na vrhovima brda u pozadini snijeg kao šlag na torti. Ti upoznaš visokog i ledenog Bavarca, ĉovjeka koji pomaţe beznadeţnima. On se smješka, ali oĉi su mu preduboko postavljene i nestaju u sjeni ĉela. Rak je crveno svjetlo koje upozorava da je cijelo tijelo u opasnosti, kaţe on. Hvala Bogu da je rastafarijanstvo već odavno zabranilo hranu koju on zabranjuje. RaĊanje sunca je obećanje. Nešto se novo sprema. Novembar 1980. Opšte izbore dobija nova partija i ĉovjek koji me ubio stupa na podijum da sa svojom braćom preuzme zemlju. Ĉekao je tako dugo da sad poleti uz stepenice i spotakne se. Onaj Bavarac se povlaĉi. Niko ne priĉa o nadi, niko ni o ĉemu ne priĉa. Ti si u Miamiju a ni ne sjećaš se da si tamo doletio. Jedanaesti je maj, oĉi su ti otvorene; budiš se prvi (baš kao nekad) ali ne vidiš ništa osim staraĉkih ruku preplavljenih crnim venama i košĉatih isturenih koljena. Pod koţu ti je gurnuta plastiĉna mašina s venama, i ta mašina ţivi umjesto tebe. Ti si ionako pospan, vjerovatno od svih onih lijekova, ali ovaj san dolazi poput puzavice i ti već znaš da ovog puta, gdje god da odeš, povratka nema. Da li je moguće da kroz prozor dopire neka pjesma nalik na “Master Blaster” Stevieja Wondera? I u New Yorku i u Kingstonu nebo zasvijetli podnevnom bjelinom, poĉne grmljavina i munja razreţe oblake. Ljetna grmljavina, uranila tri mjeseca. Obje one ţene, i ona koja se probudi na Manhattanu i ona koja sjedi na trijemu u Kingstonu, odmah znaju. Tebe više nema.

202

WHITE LINES / KIDS IN AMERICA 14. august / kolovoza 1985.

203

Dorcas Palmer Znaš već kakvih sve cura ima, doĊu ĉak do Amerike al se svejednako ponašaju ko pesinave drolje iz jamajkanske mahale. Ne mogu ih više stvarno. I baš sam jednoj takvoj što je radila kod g-Ċe Colthirst rekla. Droljo pesinava, rekla sam joj, dok god za ovaj ovde poso radiš i ţiviš pod tim tamo krovom, ima da tu svoju pum-pum zakatanĉiš, ĉuješ ti mene? Zakatanĉi tu svoju pum-pum. Al drolja naravski nikad ne sluša i eto je sad noseća. Šta će drugo g-Ċa Colthirst nego da je otpusti - na moju preporuku naravski. Moš to mislit? Da neki nigerski maksum smrdljive zadnjice leta po takoj kući? Na Petoj aveniji? Ne, dušo. Bijelce bi maznula jedna od onih bjelaĉkih stvari, nervi bi im se slomili. - Elem, je li ona gospoĊica Colthirst ili gospoĊa Colthirst? - Ĉuj to jel ona gospoĊica Colthirst il gospoĊa Colthirst! Ti ko da si uroljana. To se kod njih nikad ne zna. Majkemi ni ja sama ponekad ne znam. Kad god se ona prihvati nakog magazina po imenu Ms. ona rekne da se zove gospodiĉna Colthirst, draga. Al ja uvijek kaţem madam. - Ma‟am? Ka nekad robovi? E da jednom i ona ostane bez teksta. Ima već tri godine da koristim agenciju za zapošljavanje Boţe Blagoslovi i kad god doĊem, ona me doĉeka s novom novcatom priĉom o getovskoj gaduri koja zatrudni dok je ona na duţnosti. Nije mi jasno otkud joj potreba da to priĉa baš meni. Ne trudim se da izrazim razumijevanje ni saosjećanje, meni treba samo posao da me gazda one straćare ne bi izbacio iz mog krasnog stana na petom spratu do kog se pentram jer lifta nema, ali zato toalet kad god pustiš vodu zvuĉi kao da neko nekog kolje, i pacovi su tako odomaćeni da se osjećaju pozvani da sjede sa mnom na kauĉu i gledaju TV. - Nemoj da bi pred Colthirstovima takve rijeĉi govorila, robovi i to. Njujorĉani ti se s Park avenije plaho unezvijere na takve primjedbe. - Oh. - Ti bar imaš biblijsko ime a oni to vole na Jamajĉanima. Prošle sedmice sam našla poso ĉak i jednom muškarcu - moš to mislit? Biće zato što se zove Hezekiah. Ko će ga znat? Moţda misle da ih niko s imenom iz Svete knjige neće potkradat. Ti nisi neka lopovica? To me pita svake sedmice kad doĊem po platu, a dolazim već tri godine. Ali sad me gleda kao da stvarno oĉekuje odgovor. Ti Colthirstsovi oĉito nisu obiĉni klijenti. Gdje li je sad moja gimnazijska profesorica da joj ispriĉam koja mi se sve vrata u ţivotu otvaraju zahvaljujući tome što me je nauĉila pravilnom govoru. GospoĊica Betsy me posmatra paţljivo. Ima tu sigurno i malo ljubomore, što je kod ţena mahom sluĉaj. Neke mi zavide i na onom što mišice zovu ponašanje, ali ja sam, konaĉno, ipak završila gimnaziju i još sam pride iz Havendalea St. Andrew. Ima i ponosa, naravno, jer našla je nekoga ko će konaĉno impresionirati Colthirstove, ali ponosa ima toliko da se pitam šta li je prišila onoj prethodnoj curi da joj sloţi otkaz. Vidim da se pita kako li je ovakva cura ovako završila. - Ne, gospoĊice Betsy. - Dobro, dobro, ĉak šta više odliĉno. Nemam pojma zašto sam uopšte hodala Broadwayem ispod Pedeset pete, jer ništa se u toj ulici nije dogaĊalo, baš kao ni u mom ţivotu. Ali ponekad, ne znam ni sama, ali šetnja njujorškom ulicom... nije da probleme uĉini lakšim i podnošljivijim ali pruţi osjećaj da moţeš naprosto - hodati. A nije da ja imam nekih problema. Ja zapravo nemam ama baš ništa. I sa svakim ću se okladit da je moje ništa u svaka doba veće od njihovog ništa. Ponekad se zabrinem što nemam razloga za brigu, ali to je psihološko proseravanje koje mi pruţa osjećaj da nisam zaludna. Moţda mi je dosadno. Ljudi ovdje imaju po tri posla i traţe ĉetvrti a ja uopšte ne radim. I odatle hodanje. Jasno je i meni da to nema smisla, ali objašnjava zašto toliki ljudi stalno hodaju iako tamo gdje idu mogu podzemnom. I onda se stvarno zapitaš radi li iko u ovom gradu. Otkud na ulicama toliki ljudi? Elem hodala sam iz 120. ulice Broadwayem, ne znam, hodajući nekako doĊeš do taĉke kad shvatiš da si predaleko otišla ali nema druge nego da nastaviš. A dokle ni sama ne znam. Ĉim ponovo krenem, uvijek zaboravim dokle. Osim toga, Times Square je bio samo nekoliko blokova dalje a Bog sami zna da poslije desetak minuta na Times Squareu poţeliš ĉak i tako slikovito šarmantno mjestašce kao Zapadni Kingston. Što ne znaĉi da bih ja i mrtva u Zapadni Kingston. Elem, hodam ja tako niz Broadway ispod 55. ulice traţeći pogledom ĉudake, genitalne egzibicioniste i sve ono što sam stalno gledala na TV a ovdje nikako da vidim (osim skitnica od kojih ni jedan ne izgleda kao Gary Sandy na tajnom zadatku). Znak je bio tako majušan da nije bilo šanse da doĊe do izraţaja

204

izmeĊu dva kineska restorana u Pedesetprvoj. Nema šanse da iko osim Jamajĉanina vodi agenciju za zapošljavanje koja se zove Boţe Blagoslovi; kome to nije jasno na prvu, shvatiće kad u dnu znaka proĉita poslovicu “Blag odgovor ublaţava jarost”, što nema nikakve jebene veze ni sa ĉim. Ĉudo niste u naslov dodali još i INTERNACIONALNA. Al otkud meni obraz da se obraćam svisoka neĉemu što je ustanovljeno da pomaţe luzerima mog tipa? Nazivati svog bivšeg Amerikanca u Arkansas i od njega traţiti novĉanu pomoć ipak ima granica jer on kad-tad kaţe: Dobro, poslaću ti lovu, ali još me jednom nazovi kući s tom prijetnjom da ćeš reći mojoj ţeni, iste sekunde nazivam INS a ti vidi koliko im treba da ti tu podmuklu nigersku guzicu smjeste na let za Jamajku; vratićeš se tamo s prozirnom kesom kakve daju deportircima i ĉitav će aerodrom JFK vidjeti koje dnevne uloške koristiš. Nisam mu rekla da rijeĉ niger ne vrijeĊa u skladu s njegovom namjerom, kao ni kuja ni piĉka - to je Jamajĉankama ništa. Elem, nisam bila u poziciji da proĊem pored iĉega što se zove Agencija za zapošljavanje. Njegov zadnji poklon samo što nije presušio. - Znaš što ja tebi dajem ovi poso? Zato što si prva što je ikad ovde došla s nekim manirima. - Stvarno, gospoĊice Betsy? I ovaj smo razgovor obavile već nekoliko puta. Ona vodi agenciju koja zapošljava uglavnom crnkinje, mahom imigrantkinje, da se u kućama bogatuna brinu za njihovu vrlo malu djecu ili vrlo stare roditelje koji, što je za mene bila novost, imaju iste potrebe. U zamjenu za to što mi trpimo svakakva sranja, ponekad i doslovno, oni ne postavljaju pitanja o imigracijskom ili radnom statusu. Tako je svako na dobitku. To jest na dobitku su dvije strane; ja samo pokupim pare. Ne znam ni sama. Jedno je kad šefu traţiš da ti plati, a nešto sasvim drugo kad je poslodavac više no sretan da ti da pare. Prvi klijent kome me je poslala bio je jedan par sredovjeĉnih bijelaca u Gramercyju, previše zauzet da primijeti da im slabašna majka smrdi kao maĉje govno dok oni stalno priĉaju o onim jadnim djeĉacima na USS Arizona. Starica je bila sama u sobi u kojoj je termostat bio stalno postavljen na deset stepeni. Kad sam upoznala taj par, ţena me nije ni pogledala ali me muţ gledao previše. Oboje su bili u kompletnoj crnini i imali iste crne okrugle naoĉale, kao John Lennon. Ona je - zidu pored mene - rekla samo: Ona je tamo, uĉini šta se mora. U djeliću sekunde sam se zapitala da ne oĉekuje da ubijem tu ţenu. I koju uopšte ţenu? U onoj sobi sam na krevetu zatekla samo jastuke i hrpu posteljine. Tek kad sam se skroz primakla, vidim da je nasred kreveta neka stariĉica. Malo je falilo da pobjegnem od pišaće i govana, ali onda se sjetim da je s uplatnicama iz Arkansasa gotovo. Elem, opstala sam tamo tri mjeseca, a nisu me otjerala govna. Kad ţivite u kući s nekim muškarcem, uvijek doĊe trenutak kad on pomisli da mu se moţe da okolo hoda bez iĉega na sebi. Kad se to desilo prvi put, oĉito je bio iskreno uvjeren da će me zapanjiti, ali ja sam vidjela samo još jednu staru osobu kojoj je potrebna njega. Peti put je rekao da mu je ţena otišla na redovni sastanak Majki veterana, a ja sam rekla: Pa biste da ja pogledam gdje ste zaturili gaće? Sedmog puta ga je preda mnom zaklatio i toliko sam se smijala da me uhvatila štucavica. Njegova majka je iz svoje sobe zavrištala nek i njoj ispriĉamo taj vic, što sam ja i uĉinila. Mislim, šta me briga. Nasmijala se i ona, rekla je da mu je i otac bio takav, izvodio kerefeke koje nikog nisu zanimale. Ali otada mu je majka sa mnom postala mnogo oštrija, i ĉak mi dobacivala neke neprimjerenosti. Malo previše vezane za matorog klatioca klinca. Dala sam otkaz prije nego što me on stigao otpustiti, a Miss Betsy sam rekla da nemam ništa protiv skupljanja brda govana, ali se ne mislim baktati s uvelim bijelim penisom. Bila je impresionirana što sam sve vrijeme uspjela ostati u okviru standardnog jezika, ĉak i kad sam upitala da to nije neki kupleraj gdje se njegovanje bake prikazuje kao posebna povlastica. - Mora da si ti u Bezgrešnu gimnaziju išla - rekla je ona. - Sveto djetinjstvo - kaţem ja. - Isto ti je to - rekla je ona. Onog dana kad je ubijen John Lennon ja sam po parku šetala svoj drugi posao. I to je bila jedna starica, ĉija zaboravnost još nije bila dosegla taĉku kad se zaboravlja da se zaboravlja. Već sam s njom bila u parku i taman se spremala da legnem kad ona najednom izjavi da hoće do Dakote i nikad to ne prestane ponavljati. Da je nisam izvela uhvatila bi je histerija, što je obiĉno završavalo urlicima da su je kidnapovali njoj nepoznati ljudi i neka crnkinja. - Hoću tamo, prokletstvo, i ne moţeš me sprijeĉiti - rekla je. Njena kći me pogledala kao da misli da starici uskraćujem valijum. A onda nas obje naprosto otpuše. Ĉitavu tu noć provedem ispred Dakote, s tom staricom i još dvije hiljade ljudi. Mislim da smo ĉitavu noć pjevali “Give Peace a Chance”. U jednom trenutku sam i ja zapjevala, onda i zaplakala. Ona je dvije sedmice kasnije umrla.

205

Sedmicu nakon toga odem u Star Track, jamajkanski klub u Brooklynu. Ne pitajte zašto, jer ja regge nit plešem nit volim. A Gospod sami zna da od jamajkanske zajednice nikakve vajde nikad nisam vidjela. Ali naprosto sam osjećala da moram; one mi smrti nikako nisu izlazile iz glave. A to mjesto je neka stara trospratnica, kao od smeĊeg pješĉara. Ulazim i ĉujem “Night Nurse” Gregoryja Isaacsa. Baš Noćna bolniĉarka! Nekoliko ţena i muškaraca me odmjerilo kao da su zaduţeni za saţete prikaze svakoga ko proĊe kroz ta vrata, kao da je ovo neki vestern ili tako šta. S vremena na vrijeme bih nanjušila dim gandţe ili cigare. Ako ovdje ostanem dovoljno dugo, obavezno će naići neka Jamajĉanka koja misli da me odnekud zna, a od toga mi ništa gore jer bi me ta kuĉka u jednom trenutku sigurno upitala šta radim pa mi, ne saĉekavši odgovor, ispriĉala sve što je ona dotad radila i gdje je sve ţivjela i ko se udebljao a ko se samo razmnoţava ko jebena zeĉica. U neka doba mi priĊe rasta koji me mjerkao sve otkako sam ušla. Sjeo je kraj mene i izjavio da mi oĉito treba masaţa leĊa. Po onom što su nas uĉili, to je tipiĉna situacija kad muškarca trebaš ignorisati da bi se on povukao. S tom razlikom što su i djeĉaci bili na istom ĉasu. Pa de barem pogledaj ĉovjeka, rekao je u mojoj glavi neko ko je zvuĉao priliĉno sliĉno meni. Dredovi da, ali oĉito s redovnom frizerskom njegom. Koţa svijetla, skoro pa kuli, a usne pune ali previše ruţiĉaste ĉak i nakon višegodišnjih pokušaja ocrnjivanja cigaretama. Otkud ovde Yannick Noah? To bih i upitala da nisam pomislila da on sigurno ne zna ko je Yannick Noah. On je mene upitao mislim li da će se Pjevaĉ oporaviti pošto stvarno ne izgleda previše dobro. Malo mi je falilo da upitam koja to tipa Jamajĉana koristi izraze tipa ne izgleda previše dobro. Stvarno mi se na priĉa o Pjevaĉu, rekla sam. I stvarno mi se nije priĉalo. On nastavi priĉati s neznatnim jamajkanskim naglaskom koji je pokupio od roditelja a moţda i od komšija. Znala sam da nije pravi Jamajĉanin a da nisam morala ĉuti da Montego Bay skraćuje u Montego a ne u Mobay. Odao se iste sekunde kad je upitao jesam li svršila. Ostavio je svoj broj na komodi dok sam spavala. Dio mene je bio spreman da se uvrijedi ako ispod te cedulje s brojem ugledam novac, a dio mene se nekako nadao bar pedesetki. Već je 1985. i ne ţelim da mislim na to da već ĉetiri godine bez obaveze jebem Jamajrikance i brišem matore guzice, ali posao je posao a ţivot je ţivot. Elem, dotiĉna madam me pošalje Colthirstovima koji za promjenu takoĊe imaju starca koga treba njegovati. Ne znam ni sama. Jedno je da ĉistiš ţenske stvari ali muške stvari su nešto sasvim drugo. Tijelo je tijelo, jašta, ali ţensko tijelo nema dijela koji se ukruti i nabije mi se u haljinu. S druge strane, ne znam koga ja zavaravam? Taj lik mora da nije ništa nabio još otkako Nixon nije bio lopov. Ali ipak, muškarac je muškarac. Prvi dan, 14 august. Zapadna 86. ulica broj 80, izmeĊu Madisona i Parka. Petnaesti sprat. Pokucam i vrata mi otvori neki muškarac isti Lyle Waggoner. Ja bez teksta, stojim tamo kao potpuni idiot. - Vi mora da ste ona nova koju su unajmili da mi briše dupe - kaţe on. Plačko Neko mi je svuko plahtu. Gledam ja u svoje tijelo, prsa mi se napušu, prsa mi se ispušu, nešto dlaka, dvije bradavice, kita mi se uspavala na stomaku. Skrenem pogled naljevo, vidim on svu posteljinu smoto ĉvrsto oko sebe ko gusjenica tri dana prije neg se izlegne u leptira. Inaĉe nije hladno, samo je jutro prohladno. On tamo leţi ko da mu je ko aminovo da ostane il morebit bio preumoran da mu protivrjeĉi. Prvo sam pomislio da je neki spic, španjoglavac kose ofarbane u plavo, al on kaţe da je zemljak Jamajĉanin, stoposto honky juice, umoĉio je biva neĊe i neki bijeli Englez. Jutro, veli sat s njegove strane kreveta. Kad pogledam kroz prozor, ništa na nebu ne pokazuje da je stvarno jutro. Bruklinsko teget nebo. Uliĉno svjetlo baca tamu na uliĉicu gdje ljudi ginu, ţene budu silovane i jadni blentovi opljaĉkani s dva-tri piĉkanska šamara, plate porez na budale. Evo šta je bilo prije tri sedmice, u subotu veĉe. Hodam ja kući kraticom, a neki bjelĉić ide korak za mnom ko muslimanska ţena; vretenasti mišići mu zateţu odrezanu majicu, otkinutu ne ko uonih u teretani nego narkomanski otkinutu. Niko ništa ne govori doĉim Deniece Williams pjeva Let’s hear it for the boy iza prozora na drugom spratu gdje s poţarnih stepenica visi konop Ċe se suše ţenske gaćice. Nu ovog seratora s pederskim dupetom reći će neki niger odlijepivši se s uliĉnog zida ko kad iz slagalice iskoĉi jedan komad. Vas ste dvojica šupkojebaca odabrali pogrešan geto za te gadne pederske rabote. Bijeli se narkos povuĉe a ja mu velim stani. On se i dalje povlaĉi i ja se okrenem i pogledam ga u oĉi. Stani, reko sam. Bjelĉić ko nešto prosikće, nako ko zmija, nešto ko niger ti je iza

206

leĊa. Ja brzo izmaknem naljevo ruku u kojoj drţim noţ, sruĉim ga ljevom, okrenem mu se leĊima i desnom trznem na gore. Spucam ga pravo u nos. Niger zavrišti, al ne prije nego što mu zabijem koljeno u jaja, trznem noţ pa ga zgrabim za ljevi zglob i gurnem na neki zatarabljeni prozor; praktiĉno razapnem tog drkadţiju, jebo majku svoju. Dok niger vrišti, ja se okrenem onom bjelĉiću i kaţem: E sad bjeţ ako oćeš. On prasne u smijeh. Potrĉimo skupa, sve se fatamo, i smijemo, i ukrućujemo, a kad stanemo njegov mi jezik ustima Ċe ja ni ne stignem reć da ja jezik ne koristim. Do mog stana na spratu stignemo sve preskaĉući stepenice. Na zadnjim stepenicama kaiš otkopĉan, pantole na podu, gaće do koljena i šupak nagore. Ne brine te gejevski rak? izvali on i uvali ga. Ne, kaţem ja. Tome ima tri sedmice. Danas. Jutro dakle. Noge već na zemlji. Sunce će uskoro ovako il onako. Istok sjeveroistok. Povuci svoj kraj pokrivaĉa nek se on otkotrlja. Pašće na pod al barem neće više hrkat. To što se tako ĉvrsto umotava, to mora da je neka zaštita, al od ĉega? Povuci, potegni, povuci, potegni, trzaj, povuci, potegni a jebeni djeĉak svejednako spava. Probaj mu se sjetit face. SmeĊa kosa, crvena brada, ĉekinje. Crvene ĉekinje preko cijelih bjelaĉkih prsa. A, zloĉest si ti, a? govori svaki put kad zagura duboko. Konaĉno ga izvaljam s pokrivaĉa i sad leţi na leĊima. Ni to ga ne probudi. Spava a moţda je i mrtav. Juĉe u Strandu nijednog Bertranda Russella. Ne zna puno ljudi da sam ja mislilac. Moţda da otvorim prozor. Moţda da se vratim u krevet i pomazim mu dlakava prsa i bradavice i jezik mu uvalim u pupak, pa se spustim dole i probudim ga pušeći mu. Sinoć se svrsto u red umova koji su nešto otkrili. Nemoj mislit da je kuĉka obavezno onaj jebani. Zatvorim mu usta i pokaţem za šta sluţi moja rupa. Volim te - nisam tako mislio, kaţem ja. Šutni ga u nogu i išutaj ga odavde. Ostavi ga i moţda ovde bude i kad se vratiš. Ostavi ga tu i vrati se u kuću tako naĉisto praznu da nema ni njega ni ţohara. Šutni ga u nogu i išutaj ga odavde. Ostavi ga Ċe je i kad se vratiš, skupa ušmrkajte jednu crtu. Nikad mi nije zatraţio para. Na nebu ruţiĉasta taĉka, istok sjeveroistok. Sunce sad i stvarno izlazi. Moj spic se prevrne na bok pa opet na leĊa. Daj misli kao film. U ovom dijelu filma ti se obuĉeš, momak se probudi (samo što bi u filmu momak bio cura) i neko od vas kaţe dušo, moram ići. Ili ostani u krevetu i nešto radi; muškarcu ĉaršaf bude oko struka a ţeni vazda preko prsa. Al nikad filmske scene ko u ovoj sobi. Nisam pametan. Da se vratim u krevet, smjesta, da mu se uvuĉem pod desnu ruku i ostanem tako pet dana? Da, tako uradi. Smjesta. Moţda je baš današnji dan onaj što će komotno i bez mene proć. Hajde. Nije ovaj ovde deĉko, ovo je muškarac. Ovako ispruţen na krevetu izgleda ko da mu je sve ravno do mora i na svijetu nema brige. Kontam nešto šta mi to bi sinoć. Gangster se niĉije kite ne prihvata. A ja nisam svaki gangster, ja sam opak do bola. A niko opak neće ĉoeku priznat da ga dobro jebe, jer ovaj onda skonta da je gornji. Nego se ljepo stojeći nagneš i pustiš da ti ujezdi ozada. Malo zastenješ, prosikćeš: jebaĉ, de to malo jaĉe, ko ono kad se bijela cura u plavom filmu nabija na crnaĉki kurac. A u stvari bi da urlaš i vrištiš i zavijaš, i naravno da sam ĉitao Zavijanje, jel to ti jebeni bezobrazni bijelĉe misliš da ja ne znam ĉitat i ne znam za Howl zato što sam crn i što sam iz geta? Al ne radi se ovde o ignorantskom bjelĉiću, ovde se radi o tome da bi ti oĉajniĉki urlo i vrišto al da urlaš i vrištiš ne moţeš jer kad urlaš i vrištiš to ti je ko da popuštaš a ti popustit ne smiješ, ne drugom muškarcu, ne bijelom muškarcu, ne nikojem muškarcu, nikada. Sve dok ne urlaš i ne vrištiš, nisi ţensko. Pa nisi ti za to roĊen. IzaĊeš iz zatvora i kaţeš jebo Bibliju, rupa je rupa. Il napravi depozit il povuci sredstva al nešto tamo ostavi. Jer il si deponent il si banka. U zatvoru kako god okreneš vazda nešto nosiš u šupku, jer su iza rešetaka svi šupci samo trgovaĉka ruta. Šupĉina s istoka nosi robu šupĉini na zapadu, destinacija: zatvorenik na jugu, il s novcem il nekom drugom robom. Kesa kokaina, paket ţvaka wrigley, ĉokolada hershey, snickers, milky way, gandţa, hašiš, pejdţer, pasta za zube, pilule za mršanje, xanax, percocet, šećer, aspirin, cigarete, upaljaĉi, duhan, lopte za golf pune duhana il kokaina, papirići za cigarete, šibice, balzam za usne, lubrikant, šprice s gumicom preko igle, petnest listića za bingo. Nakon tri godine u zatvoru, kurac bude samo jedna u nizu stvari koje se uvaljuju u šupak. Ovaj što leţi u krevetu ne zvuĉi kao Nu Jorker. Ne razmišljaj hoš ga opet vidjet. Kurac je samo kita. Jebemti piće se više ni ne sjećam. Još od Miamija i jebaĉine s Griseldom Blanco. Moram na aerodrom. Šest i petnest. Za devet sati Josey sjeda na avion iz Jamajke. Za dvanest do trinest eto ga ovde. Idemo u neku kuću u Brooklynu koju je on još u Jamajki zapiko. Svaki blok u New Yorku ima kuću

207

Ċe se pravi krek a krekhaus ko krekhaus, al on baš navro da vidi ovu. Hoće prvo svega da liĉno vidi ko kupuje a ko prodaje pa da onda raportira Medellínu. Tako je reko na telefon. Ja ga pitam jel linija sigurna. A njemu treba ĉitave tri minute da se ismije da bi onda reko: Ti svoj poso i mani se više te TV. U New Yorku sve treba skockat ko u Miamiju, kaţe on, a ne kaţe da ako se pravo uzme ne vjeruje da ja to mogu. A ja bi ionako samo da se uselim ovom ovde ispod desne ruke i da tu ţivot provedem. On veli da u New York dolazi da odahne od Jamajke. A Jamajki treba da dobro odahne od Joseyja Walesa. Prije dvije sedmice proĊe kroz Brooklyn jedan iz Kolektiva - tako ja i ĉujem šta je dole bilo u maju. Uskrs bio i prošo, a u Remi, ĉiru na zadnjici Grada Kopenhagen, sve isto ko i prije. Niko ne zna gdje svršava Smetljište a gdje poĉinje Rema al se Rema bar jednom godišnje isprsi i zaišće nešto više. Više neg da bude isprdak Grada Kopenhagen. I povjeruje Rema da joj se moţe da zaprijeti da će preć u PNP. Na sjeveru im smeće a na jugu more al nedotibog da moraš jest ribu koju oni ulove. Subota uveĉe, devet-deset sati i mora da je još bilo vruće. Muški igraju domina a ţene peru veš na pumpi izakuće. Djevojĉice i djeĉaci igraju izmeĊu dvije vatre. Najednom doĊe šest auta i rasporede se tri ljevo, tri desno. Iz prvog iskoĉe Josey i još petorca. Iz ostalih pet auta iskoĉi još petnest ljudi, svi s M16-kama. Josey i njegovi raspale po cijeloj ulici a muškarci, ţene i maksumi trĉe i vrište. Neki muškarac i ţena potrĉe prema svojoj kući al Josey ih uprati i ucmeka pred samim vratima. Njegovi otvore vatru i upucaju sve one što igraju domina a dvojica što su htjeli pobjeć završe plešući pod kišom metaka. Ţene grabe maksume i bjeţe. Joseyjev Kolektiv trĉi od kuće do kuće, od jedne ograde do druge, samo prebace ruku preko cinka i ra-ta-ta-ta-ta. I Ċe budu ljudi? Devetnest naoruţanih napadaĉa trĉi i puca, narod trĉi ko sluĊeni mravi. Josey Wales hoda, on nikad ne trĉi. On ugleda metu, razmotri je, priĊe polako i ubije. Ovi što gone mecima naprave mustre u pocinĉanim ogradama. I ubiju nekog maksuma. Mater vrišti preglasno i kuka predugo pa joj Josey priĊe i pušku joj prisloni na zatiljak. Josey se i njegov Kolektiv odvezu, a u Remi ostane dvanest mrtvaca. Policija doĊe u Grad Kopenhagen i pokupi dvije puške, i to bude sve. Niko donu ništa ne moţe. Josey dolazi u NYC. Veze nemam jel kad prije dolazio, ništa ne govori. Kontrolu nad gornjim dijelom grada drţi njegov bratac iz Bronxa. Znaju se još od 1966. Ko da ih je ista majka rodila. Taj mu brat od 1977. prodaje travu, al prebaci se na kokain još prije nego što kokain postane bijela gospoja. Frajer dila dopiĉkematerine: pedeset tona gandţe, pet tona kokaina. Bronx je glavna baza i odande se produkt šalje u Toronto, Philadelphiju i Maryland. Ja tog lika nit dobro znam nit Josey traţi da radim s njim. A morebit je on Joseyju reko ne šalji mi gore tog lika. Kad mu treba maher, on dovodi ljude iz Kingstona, Montego Baya i Sv. Anne. Za mene veli da sam bure baruta, nije mi to reko u lice, nego je reko Joseyju. Josey dolazi u NYC. To je zbog mene. Nije zbog mene i nije zbog onoga u mom krevetu. Jamajĉanin ĉim doĊe u New York išĉezne. On se svezo svih fizikanera u Bronxu da izmeĊu Boston Roada i Gun Hilla skupa sagrade Jamdol. Al ja jok. Ja hoću da išĉeznem, zato sam i došo iz Miamija u New York. Joseyja nema prije veĉeras, meni nema kud. Tamo na stolu tri i po linije koke. Ovde na krevetu ĉoek izvaljen na leĊa. Prekrstio ruke pod glavu i gleda me. Prošle sedmice u East Villageu, parking iza ove zgrade. Bijeli se mladić izvalio i šepiri se na šezlongu ko da je plaţa tu preko puta. SmeĊa kosa, crvena brada, crvene ĉekinje preko bijelih prsa, a plavi šorc zavraćen tako visoko da prvo pomislim da su na njemu bikini-gaće. Sunĉanje, kaţe on. Ja ga pitam jel to misli da će od tog leţanja na suncu bit ĉistiji. On izvuĉe iz kutije Newporta cigaretu i dadne je meni. - Nisi odavde? - A? - Nisi iz ovih krajeva. - Uh. Nisam. - Traţiš? - Ah... ne... - Pa kako onda znaš ako naĊeš?

Tristan Phillips Alexe Pierce, vidio sam kako si me pogledo. Ne, ne tako kako me sad gledaš, ne taj pogled kojim sova zuri u blic, nego onaj od prije petnest sekundi. Znam ja taj pogled. Paţljivo ti mene prouĉavaš

208

već, koliko ono, šest mjeseci? Moţda i sedam? Znaš kako je u zatvoru; izgubiš pojam o vremenu iako ti kalendar visi iznad klozet-šolje. A moţda i ne znaš. Da ti pravo kaţem, meni je Jimmy, vijetnamski veteran, reko da je zatvor isti ko regrutni kamp. Prvenstveno dosadan. Nemaš ništa sem da gledaš i ĉekaš. Da ĉekaš nemaš šta, al shvatiš da ti šta ni ne treba; naprosto ĉekaš i kad jednom zaboraviš šta, nema ništa osim ĉekanja. Probaj paš vidjet. Ja ti trenutno odbrojavam dane po tome kad treba da iserem ovu boĉicu kreka što drţim u šupku i uvalim je u dţep nekom straţaru; to mi kupuje još mjesec dana da u zatvoru zadrţim dredlokse. Baš me prošle sedmice neki momak pita: A kako ti uspijeva da sve ovo vrijeme zadrţiš dredlokse u zatvoru? Mora da misle da u njima kriješ petnaestak noţeva iz kućne radinosti. Velim ja njemu, pardon, rekao sam mu - stalno zaboravljam da ovo snimaš - da sam godinama pokušavao uvjeriti vlasti da ako brat musliman ima pravo da u zatvoru nosi svoju kapicu i boji bradu u crveno, onda i ja imam pravo zadrţati dredove. Kad to nije uspjelo, ja im kaţem ono što i ţele ĉuti: da im, s ovolikim vaškama i krpeljima, ne gine lajmska bolest ako me samo taknu. Eto si me opet onako pogledao. Onaj pogled tipa “šta bi bilo kad bi bilo”. Onaj pogled a la “da je imao sve one šanse moţda bi” - ne, ne, kaţe se: “da mu se pruţila prilika”, elem, moţda bih ja onda postao nešto drugo, moţda bih postao ĉak i ti. Problem je, naravno, sljedeći: da sam ja ti, cijelog bih ţivota ĉekao priliku da popriĉam s nekim kao ja. I ne, ne pitaj me o ţivotu u jebenom getu, davno sam ja to zaboravio. U Rikersu ni dva dana ne potraješ ako ne nauĉiš da zaboravljaš. Auvraţjumater, ovdje zaboraviš i to da ne bi trebalo da pušiš kurac. Pogrešnu osobu pitaš kako je bilo u getu. Nije da sam se ja tamo rodio. Hiljadu devetsto šezdeset šesta? Pa, brate, ne misliš me valjda stvarno za to pitati? Ne, jarane, ne priĉam ni o 1966-oj. A ni „67-oj. Ali ozbiljno, Alex, ova zatvorska biblioteka je skroz zajebana. Bio sam ja u mnogim bibliotekama u Jamajci i nijedna nema knjige koje sam vidio u Rikersu. Na primjer Middle Passage, biva dio rute trgovaca robljem. Tu knjigu je napiso neki kuli, V. S. Naipaul. Brate, taj ĉovjek kaţe da je Zapadni Kingston mjesto tako jebeno gadno da se ni uslikat ne moţe, jer onda ljepota fotografskog procesa slaţe o tom koliko je to sve u stvari ruţno. Šta, i ti si to ĉitao? Al vjeruj ti meni, i taj je ĉovjek pogriješio. Jer kad on onako lijepo posloţi tu reĉenicu - ĉak i to slaţe, jer sve je ono daleko ruţnije. Toliko je to ruţno da o tome ne treba da postoji ĉak ni jedna jedina lijepa reĉenica, nikada. Al kako ti misliš da išta saznaš o miru bez da ti je prije svega jasno zašto je nastao rat? Kakav si ti novinar ako te ne zanima pozadina svega toga? Il ti to već sve znaš? Kako god, ni o miru ni o ratu ni o nastanku grada Grad Kopenhagen ništa ne znaš dok prvo ne nauĉiš nešto o mjestu zvanom Balaclava. Zamisli sad, bijeli djeĉaĉe. Dva hidranta. Dva kupatila. Pet hiljada ljudi. Klozeta nema. Nema tekuće vode. Tu kuću uragan rastrgne al se ona opet sastavi ko da ima neki magnet što je drţi na okupu. A vidi šta je okolo. Najveća deponija na Bumper Hallu, famoznom Smetljištu gdje sad ima ĉak i srednja škola. Iz klaonice krv lije ulicama pravo u taj jarak. Najveće postrojenje za preĉišćavanje otpadnih voda - da gornji grad moţe svoja govna spirati pravo na nas. Najveće javno groblje Antila. Mrtvaĉnica i dva najveća porodilišta Antila. Coronation Market, najveća karipska pijaca, skoro sva pogrebna društva, pa još i naftni, ţeljezniĉki i autobuski depo. I... ali šta ti uopšte ovde radiš, Alex Pierce? Šta te stvarno zanima i što se zamlaćuješ pitanjima na koja ti moţe odgovorit i Vladin odjel za informisanje? Ah. Kontam. Kontam ti metodu. Kad si ono zadnji put bio u Jamajki? Onako pitam, nekako mi djeluje il ko da nikad nisi tamo bio ili ko da se sad tamo ne smiješ vratit. Jesam pogodio? Nisam znao, stvarno, onako sam reko - da vidim šta ćeš. Al sad znam. Kolko li si veza povuko da doĊeš do Rikersa, a, Pierce? Al znaš šta, ništa mi nemoj reć. Saznaću ko i ovo za tebe i Jamajku. Ti samo pitaj ta svoja pitanja. Brate, pa što me to pitaš kad znaš da sam s rastafarijanske teritorije? Nije valjda da stvarno misliš da bi JLP ikad pomogla rastafarijancima ili PNP-jevcima Balaclave? Pa nisi zar tolko tupav? Elem, riţa Uncle Bens je tvrda ko kurac. Al tog dana, ĉovjeĉe. Sranje ĉisto. Nego da ja tebi kaţem, nije ni Balaclava bila baš tako loša; zavisi gdje si ţivio i s kim. Nije bilo baš tako da reĉemo svaki dan umiru bebe i pacovi izjedu kome lice i to. Mislim, nije da je bilo dobro. Dobro nije bilo nimalo. Al se opet sjećam izlazio sam jutrom i legnem na travu, trava ĉista i zelena, ja leţim i gledam kolibriji i leptiri iznad mene plešu. Ja sam ti roĊen hiljadu devetstvo ĉetrdeset devete. Nekako vazda zamišljam da mi je mater kad me rodila već bila na putu za Englesku, pa me samo bacila s broda. Nije mi tolko što su me ostavili i mama i tata, al što mi ostaviše ovu polukulijevsku

209

facu? Zbog nje mi se smiju ĉak i moja rastafarijanska braća; vele valjaće me prepoloviti kad konaĉno doĊe Black Star Liner da nas vodi u Afriku. Ĉovjeĉe, jel ti uopšte znaš kako stoje stvari na Jamajki? Nekad pomislim bolje da si peder nego polutan kuli. Jednom mi jedna cura smeĊe koţe kaţe pravo joj nešto tuţno što me Bog prokleo takvom koţom kad se već namuĉio da mi dadne svu ovu prekrasnu kosu. Zbog moje tamne koţe, veli ta kuĉka, njoj iz glave ne izlazi kako je neki moj predak bio rob. Velim ja njoj i meni je nje ţao. Mene tvoja svijetla koţa stalno podsjeća da su tvoju pra-pra-babu silovali. Al da se vratimo na Balaclavu. Nedelja. Moj dušeĉić je bio rashodovani bolniĉki krevet. Leţim budan, al imo sam osjećaj da me neka tutnjava probudila. Ne znam jesam li je prije ĉuo il osjetio. U sekundi je djelovalo ko da nema ništa, al naredne sekunde se prolomi ta tutnjava. Šolja mi padne s hoklice. Tutnjalo je sve glasnije i glasnije, na kraju je bilo ko, znaš, kad avion pravo nisko leti. Tresli su se svi zidovi. Ja sjedim u krevetu i gledam kroz prozor kad zid samo nestade! U moj zid se zarila neka ogromna ĉeliĉna ĉeljust i samo ga istrgla. Zamisli da se ĉeljust zarije u zid i prosto ga odgrize. Ja vrištim ko neka curica. Samo što iskoĉim iz kreveta, ĉeljust proţdere još cinka i saţvaće i tlo na zemlji, i moj krevet, i moju hoklicu i ono krova što sam vlastitim rukama postavio. Kad nestanu dva zida koja drţe krov, i krov krene u raspad. Ja istrĉim prije nego što mi sve padne na glavu al ona se ĉeljust svejednako vraćala. Neću da priĉam ni o brdu Wareika. Odakle ti ta kurĉeva pitanja? Ĉovjeĉe, šta tebe zapravo zanima, „66-a ili „85-a? Odluĉi se više i dosta tih pitanja na koja znaš odgovore. Došo si vamo da priĉaš o Joseyju Walesu. Pa niko o niĉemu drugom ne priĉa još od prošlog maja. Ma daj, nije valjda da ne znaš? Ja u Rikersu pa sve znam a ti ko biva novinar a veze nemaš? Ĉuo sam da smo ja i Wales nekad bili komšije al to je bilo bar deset godina prije nego što smo se upoznali. Al on je bio JLP, a kad je mene JLP istjerala iz Balaclave, ja s tim ljudima sve do mirovnog pakta nisam više imo nikakva posla. Elem, hvala na Selasiju Jahu rastafarijanskom inaĉe ne znam šta bi. Elem, malo nakon pada Balaclave, haha kontaš? Elem, nakon pada me Babilon strpa u zatvor. Ne sjećam se više ni koji je ono bio klub. Turntable? Neptune Bar? Vazda se govorilo ko umije njemu dvije. A meni da si sve dţepove prevrno našo bi pet dolara i bocu Johnnie Walkera. Valjda onda po godinu za svaki dolar, a? Znaĉi, iz Opšteg zatvora izaĊem negdje 1972. A Jamdol skroz naskroz drugi. Il barem druga partija vodi stvari. Pa se ĉak i druga muzika sluša. Doduše, moţda se i nije baš sve promjenilo. Al ako si 1972. bio mladić pa si šta htjeo, poso, kuću, ma joj - ĉak i odreĊenu vrstu ţena, sve si to moro preko dvojice ljudi, Buntina Guslara i Truleksa. Ta su dvojica bili vrhovni PNP-ovi donovi u Kingstonu, ako ne i u Jamajki. Dakle, ja izaĊem i vidim sve one ljude, Krimosa Šerifa pokoj mu duši, Škota, Tonyja Flasha iz bande S90, svi skockani ko nenamšta i okruţeni masom cura koje djeluju ko radodajke. Ja ih pitam odakle vam pare? Oni kaţu: Poveţi se s Buntinom Guslarom i Truleksom da ti daju poso u Gully Works Projectu. Barem je tu novac bio pristojan iako za poso nije trebala nikakva pamet. Mislim, jedina ti je briga bila policija. I tako dok policija ne ubije Buntina Guslara i Truleksa. Ĉudno je to, al dok je bilo krimosa, ja sam pošteno radio, a kad pobiše krimose, ja postanem krimos. Stvar je u tome što PNP-ovi ljudi, nasilni kakvi su bili, nisu imali ni mrve ambicije. Tako ti je to sa siledţijama, ne znaju mislit naveliko. Glavni don Osam Traka postane Krimos Šerif; mora da je sad preuzeo komandu onaj njegov zamjenik, mešĉini smo ga zvali Šaljivdţija. Više se ni ne sjećam. Elem, oni su u najboljem sluĉaju bili u stanju da štite svoj teritorij i odbrane ga od onih iz JLP-e. Al oni JLP-ovi rudiji, ĉovjeĉe. Oni su doĉim bili puni ideja. Josey Wales je s Kolumbijcima poĉeo pregovore još davno prije nego što su oni skontali da će im Bahamci dojadit. Ali, evo ti nešto što ne zna puno ljudi. On ti teĉno priĉa španski. Jednom sam ga ĉuo dok s nekim priĉa na telefon. Bog sami zna gdje je taj ĉovjek nauĉio španski. Te dvije strane, PNP-ovska i JLP-ovska, skontaju da imaju nešto zajedniĉko: Babilon spreman da te ubije bio ti ţivotinja s taĉkama il na pruge. Nakon Green Baya to postane jasno svima, ne samo gangsterima. Nisu te oni nikad previše gnjavili ako si PNP. Al policija i vojska, ti bi ti ubili koga stignu. Evo ću ti ispriĉat kako sam jednom naletio na Kandţiju. Ne znaš ko je Kandţija? A pišeš knjigu o Jamajki? E moj ti, Kandţija ti je jedan inspektor, Jamaica Police Constabulary, i liĉni tjelohranitelj velikih politiĉarskih zvjerki. Ne, ne znam mu pravo ime. I tako mi u donjem gradu, skroz dole, skoro na pristaništu, u noćnom klubu Dva prijatelja, i svi prepušteni vibracijama, svi kuliraju, nema frke, niko

210

ni na koga ne trza pištolj, svi samo piju i razgovaraju ko ljudi i plešu s curama stiskavac jer je nova pjesma Dennisa Browna baš za toga. Kad ko će uletit na scenu nego baš taj Kandţija? Banditi se i rudboji ne boje nikoga, al svi znaju da se ni Kandţija nikog ne boji. I uleti ti on tako ko oslobodilac i sav po najnovijoj modi. S bokova mu vise dva pištolja ko da mu je Kandţija pravo ime, a nosi M16. E sad, svi znaju kako to ide s Kandţijom. Ako te naĊe s oruţjem, mrtav si. Samo tako. Bez ikakvih pitanja, na mjestu mrtav, tras. Ja izvadim pištolj iz pojasa, polako, s dva prsta - ko da je djeĉja pelena, obgrlim svoju ţensku oko struka kao mi plešemo, i uguram joj pištolj pravo meĊu grudi. Lola! Zvala se Lola. Bila je... A što se ti smiješ? A, to. Dobro. Elem, kontam tebe zanima mirovni pakt. E vala baš znaš kako da skreneš s teme. Al de ti meni reci, Alex Pierce, što to tebe ta tema tolko intrigira? Jel se tako kaţe? Zašto tebe ova tema toliko intrigira? Ozbiljno ti kaţem, kad taj mirovni pakt danas pogledam, on ti je zapravo govnjiva mrljica što se spere s prvim pranjem. Meni je baš Krimos Šerif ponudio da budem predsjednik tog mirovnog vijeća. Prvo su on i Papa-Lo i još neki ĉovjek išli u Englesku da Pjevaĉa uvjere da se vrati i odradi taj koncert da se skupi novac za geto. Sad me pitaj što smo uz onolke politiĉare što vise u getu morali koncertima prikupljat pare. Elem, on mene predloţi da predsjedavam tim odborom i niko se ne usprotivi. A taj Krimos Šerif, ja ne znam da sam kad vidio da se ko tako rastuţi ko on dok mi je davo pištolj, ĉovjek bi pomislio da sam ga nešto razoĉaro. I dok sam nosio taj pištolj, on mi je sve davo zadatke za koje pištolj ne treba, reĉemo da neki ples organizujem il sahranu, a par puta me pošlo da priĉam s politiĉarima kad se zadese u getu. Jednom su neki bijelci s kamerom došli da naprave priĉu o pijaci Coronation a on je reko samo: Tristane, momĉe kulijevsko, idi ovim bijelcima pokaţi pijacu, i ispriĉaj im priĉu. Ja nemam pojma o ĉemu on priĉa al kad ona bjelkinja ukljuĉi kameru, ja kaţem pa nije valjda da se od mene oĉekuje da samo pokaţem Coronation Market, valjda je red da nešto i kaţem. A oni svi potrĉe da mi daju mikrofon isto ko da sam domaćim Soul Traina. Krimos Šerif, ĉovjeĉe. Bio je nešto posebno. Bio je... bio je... ja-ja... zaustavi tu traku. Samo je zaustavi. De zaustavi tu jebenu traku. Đe ćeš sad? Sjedi tu... i natjeraj me da ispriĉam priĉu. Elem, Pjevaĉ se sprema za drugi mirovni koncert. Postavljeni reflektori, mikrofoni, pozornica, sve što treba, Pjevaĉ uradi i dodatnu probu zvuka. Ja sjedim u kancelariji kad me nazove Josey Wales i kaţe da je jedan sanduk opreme za rasvjetu i dalje u pristaništu a hitno je potreban na bini. Ja onda nazovem Ministarstvo drţavne bezbjednosti da srede stvar s tim sandukom. Wales pošalje nekog svog JLP-ovca da se pobrine za tu opremu, nekog lika što se zove Plaĉko. Ne treba ti neg minut da skontaš da taj ĉovjek nešto izvodi, nije sav sa sobom; namah ti bude jasno da je ĉisti foler. Taj ĉak i da izgovara kao da je pred publikom. I tako ja sjedim na nekom sastanku kad saznam da taj sanduk s opremom nikad koncerta nije vidio, iako meni na stolu stoji sva dokumentacija. Kad ĉujem da masa ljudi iz Kopenhagena dobacuje svoje staro oruţje bandi Wang jer oni najednom imaju novo novcato oruţje, ja pogledam pravo u Plaĉka, koji ni ne trepne. Ja odmah prekinem sastanak i podsjetim ih da dio prihoda s koncerta još uvijek nije realizovan. - Plaĉko, samo sekundu - kaţem ja i on se trţne. - Šta se to kojeg kurca dešava? - Kojeg kurca u vezi šĉim? - kaţe on. - Kakva je to pizdarija s rasvjetnom opremom? Znao si da je unutra oruţje? - Phillipse, valjda znaš da si me ti poslo da ga pokupim? A sad mene pitaš? - Nemoj meni izigravat nevinašce, pizdo, ne stoji ti nikako - velim ja. On sloţi facu ko da mu je nešto pod nosom zasmrdilo. A onda kaţe: - Brate, da se razumijemo, eto te vodiš te mirovne procese, i bujrum, ja ti ne branim. Ja se isto bakćem s mirom, al ti ne solim pamet. I onda ode. Ĉudno, al ne vjerujem da bi tako govorio s nekim drugim iz geta. Ni sad mi nije jasno jel mi htjeo dokazat da je opasan il da je pametan. Definitivno mu se nije dopalo što sam reko da nije nevinašce. Al dosta više o tom pizdunu. De ti meni reci iskreno, Alex Pierce. Zašto se ne smiješ vratiti u Jamajku?

211

John-John K Što se samog posla tiĉe, skroz naskroz prolupala Kolumbijka nije mogla biti konkretnija. Mrkni ga polako al da zna - mada ubistvo ne naruĉuje ona - nauĉiće svi nigeri od Biscayne Baya do Kendal Westa da poštuju ovu mamajamu - njene rijeĉi, ne moje, jer ilegalna meksiĉka lezbaĉa nije baš najbolje savladala jenkijevski govor. To je to, to drkadţiji trebam tuviti ĉekajući da iskrvari. Rekla je ona još gomilu sranja koja takoĊe nisam shvatio, moţda zato što se ona nije sjećala kako glasi originalna poruka. Ubi se kuja folirajući da to ona izdaje nareĊenja a svak zna da je samo jebena recepcionerka. Al jebo Griseldu Blanco. Evo mene u New Yorku i sve pet jebatimmater. Evo ovako, odem ja u Chicago mada sam prije pet godina onim lokalnim štemerima obećao da se tamo ne vraćam a zato što sam taj zadnji put priliĉno traljavo koknuo lika. Tog nekog mafiozu sa Southsidea izraslog u prenapuhani ĉek koji njegovi odluĉe da unovĉe. Pokupe raĉun u Dennys i odmah na stvar. Kaţu šta misliš o petsto dolara da ti i tvoj pobratim Paco sredite lika po imenu Eustace. Eustace? Jel to nešta pedersko? kaţe Paco. Mafiozo šuti. Zvuĉalo je priliĉno jednostavno: ţena mu utorkom u devet i deset izlazi na probu hora a on ostane u podrumu, pred svojim projektorom, jednom rukom prihvati cigaru a drugom kitu pa do iznemoglosti drka na Junferice 1-4. Paco namah odbije jer da je on lopov a ne ubica. Već sam bio napola puta do podruma kad me lik ĉuo al mu je zafalilo ruku da trzne pištolj jer je jednom rukom drţao dotiĉnog a drugom istraţivao dubine o kojima muški mahom ne misle. Ja nikako da prestanem da pucam. Buka je bila tako glasna da isprva ni ne ĉujem da ţena vrišti. Ona potrĉi a ja za njom moleći se da ne stigne do vrata. Ali stigne i istrĉi vrišteći. I tako smo nas dvoje trĉali niz ulicu Martin, ona u spavaćici i zekastim papuĉama vrišteći kao da je kolju, a ja za njom. Skokam je nasred ceste, i baš tad naiĊu dva karavana. Jedan se zaustavi i ja mu opalim u zadnje staklo i pucam sve dok ne krene i ne zabije se o drvo nekih šezdesetak metara dalje. Poslije tog sranja sam morao iz Chicaga. Hladim se šest mjeseci u New Yorku, a onda dobijem poziv. Izgleda da se ono u Chicagu proĉulo. Ubistvo na Southsideu jest bilo traljavo i mrljavo al nije bilo podbaĉaja. Samo kolateralna šteta. Bio sam mlad ali ne i glup. Drzovit ali sluša, a ovo nije ništa teško. Ĉifut koji već deset godina mafiji frizira raĉune al ga najednom obuzme gadan sluĉaj premišljanja. Ko će ga znat, znalo se samo da oni imaju fotke gdje se vidi kako on ulazi u zgradu federalaca i kako otamo izlazi tri sata kasnije. Obrni-okreni, Hebrej ide u likvidaciju. Kad su me nazvali, ja taman da upucam pacova u kadi, od ĉiste dosade. Ĉetiri popodne 14. decembra. Dvjesto sedma ulica, jevrejski Bronx, a već i u gornji grad prodiru oni jamajĉanski nigeri koji što ĉudno priĉaju i ne pataju se ni s kim. Dva sprata i tavan. Brave obijam od svoje sedme ali su ovdje problem stepenice; nisu obloţene onim bljakoznim dlakavim sranjem što zamaskira škripanje. O kući mi nisu rekli ništa, tipe koliko ima soba, to sam sam morao otkriti. Iza prvih vrata - ormar za posteljinu, pa jebem ga ko smjesti ormar za posteljinu odmah pored stepenica, druga vrata - kupatilo, mora da su treća vrata spavaća soba pa tamo uĊem pomalo zdrkan zbog teţine novog pištolja. Soba prazna. Onda odem niz hodnik i gurnem ona posljednja vrata. Kad tamo sjedi djeĉak, naslanja se na krevetsko uzglavlje kao da samo mene ĉeka. Bez zezanja. Mali pogleda pravo u mene i - nisam mogao da pucam. Onda skontam da on uopšte ne gleda u mene. Mali gleda pravo kroz mene i sve u šesneset drka. Sjebano do bola. Ako sad opalim, razbudiće ĉitavu kuću. - Oni ti sad spavaju u potkrovlju - kaţe mali. - Znaš ono kad starci hoće sve na deset stepeni? Njujorški Post se ĉitave sedmice proseravo po toboţnjem novom Samovom sinu. Utom se javi Paco i zovne me da doĊem u Miami: Zajebi, ba, New York i ostatak stradalniĉke Amerike, ovde dole je Gomora jebote. Ovi ovde zamrznu dijamante pa to koriste ko kockice leda jebote. Ja sjednem na prvi avion. I tako sjedimo u Anakondi a ja skontam da se pronosi glas o onoj njujorškoj narudţbi, policijski izvještaji o dvostrukom ubistvu, muţ i ţena ubijeni u snu, oboje upucani u glavu. Prošmekam kakav je noćni ţivot u Anakondi i vidim u zelenoj sobi Donna Summer i još neki koji djeluju poznato. PriĊe mi brat po imenu Baxter, znao sam da je kul. Vi se drkadţije svi slegli vamo da uhvatite malo sunca? smije se on a onda me pogleda vrlo ozbiljno. - Dobro si sredio ono u New Yorku. - Da znaš, mater bi mi bila jako ponosna. Jel zna Paco da si ovde? - Ma jebo tog malog putita.

212

- Znaĉi ne zna. - John-Johne, ozbiljno, štaš ti ovde? - Prodajem zjala. Brat me doveo jer je u New Yorku prevruće, a moţda ovde šta i povalim, ko

zna. - Aha, a da probaš Ċe drugo? Vidi šta ima u klubu Tropic City, dole niz ulicu. - A šta to ovom fali? - Drevna kineska tajna.

- A? - Ne bi ti ovo govorio da mi se ne sviĊaš. - Šta? Muzika je pravo glasna jebije. - Vidiš one Kubance? Onaj veliki sto za šestoro? - Aha. - Skokaćemo te drkadţije. - Otkud znaš da su Kubanci? - Drug, obrati paţnju na one sakoe. Kolumbijci ipak imaju nekog stila. Elem, pratimo ih već duţe

vrijeme al nikako da se sastanu. Kad ih vidim spakovane na jednom mjestu, fata me osjećaj ko kad mi ţenska iste noći popuši kurac i oliţe šupak. Dvojica za onim stolom zamjerila se mojoj šefici, a ona ne podnosi takva sranja. Drkadţije će završit ko My Lai. Ako si pametan, briši. Mislim smjesta. - Vaţi brate, hvala na savjetu. Paca naĊem za barom, s nekom ţenskom; poklopio joj rukama lijevu sisu, ko grudnjak. - Frajeru, brišemo odavde, domalo ima sve da se dimi. - Đe reĉe dimi. Malo trave? Da produvamo sa Charleneinih sisa, šta veliš? - Otišli smo, frajeru. - Ma odjebi u kengurskim skokovima, JJK. Imaju Donnu Summer. Priĉa se da Gene Simmons i Peter Criss tamo ozada prave sendviĉ s nekom Kineskinjom. Opusti se, frajeru, samo se opusti... zar ne vidiš da sam zauzet? - Ne zajebavam se. Ovde se sprema sranje neviĊenih razmjera, ne drkaj više tu ţenu, vidiš da je profi i slušaj šta ti govorim. - Kome ti da je pro... - Smiri se, šećeru, on ti je deraš, ne zna on šta bi s jednom damom. - Aha, ne znam što bi s jednom... ma daj, Paco, koji ti je kurac? - Jel kurac po tebi u redu, mala? - Upravo sam naletio na Baxtera. - Baxtera? Taj pizdun je ovde? Ma ko ga jebe, ĉovjeĉe, ja... - Idiote, došo je poslom. On i dvanaestak njegovih, odraĊuju nekoga. - E jebiga! Što baš ovde? Sjebaće ovaj fini klub. - Ma otkud znam, nešto se prejebavaju Kubanci i Kolumbijci. Koknuće sad ĉitav sto tih likova. - Ja sranja! Stani, moram reć svom roĊi. - Ti radi šta moraš, ja idem. Ja odmah izaĊem a Paco valjda ode da tom svom kaţe da će bit frka. Ne proĊe ni pet minuta a iz kluba istrĉe neki ljudi, ali pucnjava se nikakva nije ĉula pa se ja zapitam da nisam ogluvio il šta ja znam. Ukljuĉio se protivpoţarni alarm, kaţe Paco kad konaĉno izaĊe. - Rekao si tom svom da se makne? - Šuti, dobro sam mu reko jer je tu imo još pet roĊaka iz inostranstva. - Jedan? Pet? Sto sa šest Kubanaca? - Aha, otkud zn... - Jebeni idiote. Jebo mater koji si ti retardirani drkadţija. Rezervišem prvi let za New York. Oni me doĉekaju na aerodromu, ĉim sam iskoĉio iz taksija. Ĉetvorica, jedan u smeĊem odijelu s reverima koji lepršaju kao krila, trojica u havajskim košuljama; jedna crvena, jedna ţuta i jedna hibiskus-rozna. Bilo je skroz besmisleno da se opirem. Odvedu me daleko u Gables, pokraj nekih parcela punih samog drveća, putevima uz koje se putokazi i uliĉna rasvjeta još uvijek klimaju od zadnje tropske oluje, te dva danju mrtva kluba. Profuraju praznu srednju školu Coral Gablesa, dvospratnicu ispred koje stoji parkiran mustang. - Reklo nam da te dovedemo ţivog, što ne znaĉi i u jednom komadu - kaţe Rozni Hibiskus.

213

Jel ovo zbog onog sinoć? Uh-huh. Znate da je zasro moj drug Paco. Ne znam ja nikakvog Paca. Baxter kaţe da je tebi reko. Pa što to onda s Baxterom ne raspravite? Raspravili smo. Pravo smo dobro raspravili. Ah. A šta će vaš šef... Ko zna šta je ta loca naumila? Ja kaţem ona s ogromnim upitnikom iznad glave al biće nisu ĉuli pošto mi niko nije odgovorio. Zurio sam kroz prozor i gledao kako Florida iz sekunde u sekundu postaje sve jednobojnija. - Još smo u Coral Gablesu? - Jok. - Ako me mislila ubijat, što vas nije poslala da me sad sredite i odmah bacite aligatorima ili šta već radite. - Ţena poštuje gatore, eto što. Umukni više jebote. Ne znam da mi išta vadi ţivce ko jebeni nujorški akcenat. - Ĉikaški. - Isti kurac. Stigli smo. To gdje smo stigli nije djelovalo nimalo drukĉije od Coral Gablesa. Parkirali su na prilazu baš kad su iz kuće istrĉala dva djeĉaka bez majica; ganjali su se s vodenim pištoljima. Ulica pospana i prazna. S druge strane ulice iza mustanga stoji neki plavi chevy. Ja sam iz New Yorka i iz Chi-Towna, ne kontam ova prigradska naselja i sva ova sranja rastegnuta do piĉke materine, jedna kuća, dva auta, tri stabla i tako skroz do kraja ulice, a s druge strane isto takvo sranje. Kuća je toliko liĉila na onu prije nje i onu iza nje da to ni sluĉajno nije sluĉajno; izgleda da se chico ili chica debelo trudi da sve bude super-ameriĉki. Samo što su sve te kuće dosadne i ogromne do piĉke materine. I sve su jednospratnice, kao da bi ostali bez daha da se popnu uz stepenice. Sve su sa španskim crijepom i sve u nijansama pastelnih boja; ova je bila plava. To u Coral Gablesu odmah upada u oĉi, ta razlika izmeĊu raskošne vile koja diskretno isijava elegancijom i ogromne kućurine na kojoj dodatne sobe iskaĉu ko štreberu bubuljice. Upadljivi neukus što non-stop vrišti šta je drkadţije, ja se opario/la, mogu ovu kuću kupit smjesta. A prilaz je malo je reć dug. S obje strane okruţen palmama kao da je ovo neka plantaţa kokosa. Nije da je kuća izrazito papanska. Umjesto prostih ulaznih vrata kameni svod, a svud okolo široka prozorska okna kroz koja se vidi dnevna soba: istinska elegancija. Kad mi onaj u smeĊem odijelu pokaţe na glavni ulaz, meni malo lakne. Moţda stvarno hoće samo da porazgovaramo, ili da bar najprije porazgovaramo. Uljudno, rafinirano, moţda su Kolumbijci boraveći na kontinentu stekli neku vrstu stila, što nezgrapnim Kubancima nikad nije uspjelo jebiga. Samo onaj u smeĊem odijelu krene sa mnom. Domaća kuhinja. Ja gladan ko vuk. Pojma nemam zašto sam stao, ali me SmeĊe Odijelo gurne tako jako da sam posrnuo. - Pa u kurac krasni. SmeĊe Odijelo me prekine prijeteći kundakom. - Gazdarica ne voli kad se psuje po kući, rekao je. S lijeve strane ugledam još jedan kameni nadsvoĊeni prolaz prema dnevnoj sobi gdje je djeĉak s bujnom grivom crne kose gledao Ulicu Sezam: we all live in a capital I. Slanina i palaĉinke. Pratili smo miris slanine i palaĉinaka. -

Josey Wales Banditi nikad ništa ne zapisuju. Kaţem ti nešto što znam sigurno ko što znam da je ono sunce vani sve vrelije i muĉnije. Sve što treba zapišeš u glavi i glavu treniraš da to zapamti. Kod mene nema oprosti i zaboravi. Ne zato što ja ne opraštam, jer da ne opraštam crvena bi rijeka tekla od parka Nacionalnih heroja sve do kingstonske luke. Al ne zaboravljam ništa, ĉekam i onda povuĉem potez tako ja to radim. Evo onaj deraš Boy George na radiju upravo pita do you deal in black money? Ĉuj baviš li se pranjem novca; ja se bavim pranjem svega.

214

Plaĉko je u New Yorku i kaţe prestar je on za breakdance. On nikako nije tip za Miami što sam ja znao još dok je bio u Jamajki. Plaĉko je uvjeren da je mislilac, al taj ĉovjek ne misli, samo je proĉitao nekoliko knjiga. Tako i ovi momci povjeruju da su zreli i iskusni ĉim preţive par pizdarija. Plaĉku sam dao samo jedan zadatak. Da odrţava vezu izmeĊu Jamdola i Griselde Blanco. Njoj treba da roba brzom brzinom doĊe u Miami da bi stigla do New Yorka. Mi je iz Kingstona prebacimo u Miami il preko Zapadne obale il preko Kube. Al Plaĉku nešto u njemu ne da da se sloţi ni s jednom ţenom, odnosno mu nešto ne da da mu nijedna ţena govori šta da radi. S druge strane, Griselda i nije ţena. Nego vampir kome je prije sto godina otpala kita. Izgubila je s njim strpljenje, a kad takva luĊakinja izgubi s tobom strpljenje, natjeraće ĉak i okorjelog jamajkanskog rudija da izvali: Jebemtimater kuĉko opaka si bez zajebancije. Bilo je samo pitanje mjeseci prije nego ubije Plaĉka vlastitim rukama. A u crkvi priĉaju o daru razboritosti. Nemaju ga samo propovjednici i oni ispunjeni duhom nego svako ko misli da moţe uskoĉit u ove cipele i da dugo predvodi. Ĉim sam upozno Blanco, znao sam ovo je zvijer, nije neznamkakve pameti, al odluĉna dovoljno da i bika obori. I ona je, kao i ja, skontala da su ispravno i pogrešno tek dvije rijeĉi koje je izmislila neka budala i da se pika jedino ono ĉime ja tebe mogu pritisnut i šta ti meni moţeš podmetnut. Al još ne zna šta da radi s tim i eto se ponekad desi da neuki niger ispadne ruţna Kolumbijanka preglupa da skonta da ja dilam i s Medellínom i s Cali a bar se za muške iz Cali zna da misle svojom glavom. Razboritost. Ja ĉovjeka vazda proĉitam ĉim ga vidim. Plaĉka, na primjer. Znam ja već odavno da on ne samo da jebe muškarce nego da je ĉak šta više on onaj jebani; i moţe on priĉat šta hoće, al on i sad ţali što je izašo iz zatvora. Po tome sam ga već odavno trebo ubit, al što bi? Ne ide mi u glavu i sve gledam ubi se on da povali ţensku za ţenskom isto ko da je pederstvo nešto što mu se skupilo u spermi pa ako ištrca dovoljno ištrcaće i potrebu da si kurac uvali u šupak. Nije da o tim stvarima previše znam, a Bibliju ne ĉitam. Al ako išta znam, znam kad ĉovjek sebe zavarava. I valja na to pripazit. Ko zna šta on muti po New Yorku. Al nema smisla da šaljem nekog da ga prati - odma bi skonto. A Plaĉko je jedini koji moţe odradit izvjesne stvari. Juĉe me ţena pita kako sam dobio ameriĉku vizu, i smije se. Ima i pravo što se smije. Al ja ove godine imam posla. Ni ne znam kad me zadnji put nasekiralo šta se zbiva na ulicama Kingstona. JLP je tako oĉajniĉki htjela ovu zemlju i eto im je sad. Nek se podave i jedni i drugi. Meni sad valja pazit šta se dešava na nekim drugim ulicama, a tamo ne moram ništa neg da gledam. Bandit nikad ništa ne zapiše. Bandit zapiše u svojoj glavi. Eubie u Bronxu. Ljudima nije jasno što se ja s njim druţim, a ljudi u ovom sluĉaju budu Plaĉko koji ga ni smislit ne moţe. I Ċeš smislit ĉovjeka koji se šiša svake druge sedmice, govori ko da je punih sedam godina proveo u otmjenoj školi i uvijek je u svilenom odijelu, da je ne znam kakvo vrijeme. Ali ovo je rezon koji niko ne konta: ako svi misle da si svodnik, niko ne pomisli da si diler. Eubie je školovan, i zato misli da ima stila. A i ima, malo. Ko momak se spremo na pravni fakultet na Columbiji ali nije otišo jer se urazumio u zakon. Eubie je skroz dobar u Queensu i Bronxu i pustio sam ga da od Plaĉka preuzme Miami. Pošto Plaĉku nisam reko, on me odma zove. - Brate, šta je ovo koje pizde materine? - Ĉini mi se da ti treba promjena. Miami je za tebe provincija, tebi treba New York. U New Yorku knjiga ko pljeve. A i parkova otvorenih noću. - A šta ta pizdarija ima da znaĉi? - Ima da znaĉi ono što znaĉi, pizdo. Stacioniram te na Manhattan, moţda Brooklyn. - Nemam pojma za ta mjesta tamo. - Onda kupi atlas, jebo te on, pa nauĉi. Brate, znaš da imam osjećaj za te stvari, a ovom bratu ništa ne vjerujem, govori on meni svake sedmice, skoro istom reĉenicom. Al Plaĉko nije misleće biće, samo je proĉito nekoliko knjiga, dok Eubie misli nadaleko i naširoko. On se odreko Columbije da bi prodavo travu zato što ga Columbia o zaraĊivanju nije mogla nauĉit ništa što već nije znao. Skoro da je pametan i previše. Za samo godinu dana pedeset tona trave i pet tona bijele gospoje. Ja to znam i on to zna, a zna i Plaĉko, zato ga i ne moţe smislit. Mi se bogatimo na mozgu tog ĉovjeka. A mozak tog ĉovjeka treba moju robu i mada je on sigurno već probo stupit u kontakt s Escobarom, oni tamo nikad neće povjerovat nekom tako slickanom. Mene baš briga ako je to uĉinio, ja sam i oĉekivo da on to uĉini, al to Plaĉku nisam reko. Jednom me Plaĉko nazvo samo da kaţe da je Eubie garant jedino muško iz Jamdola što se pedikira i

215

da je garant peško il tako šta, na šta se ja tako slatko ismijem da je Plaĉko reko da on nikakav vic nije ispriĉo. Ja mu kaţem da ohladi. Nisam mu reko da Eubie, kad ne ubija svojim rukama, ima dva brata, roĊena brata, koji su dosad za njega smakli pedeset ljudi, što ja znam. Za takve ko Eubie sigurno ima neko ime, al to ime znaju samo oni doktori za glavu. Bandit nikad ništa ne zapisuje. Ja imena zapamtim ko što neki pamte velike ljude. Napravim spisak i zapamtim ko pjesmu, ko djeĉju pjesmicu. Da to iko zna, niko me ne bi ozbiljno shvato. Pošaljem ja tako Plaĉka s jednim momkom da pokupe neku opremu iz Floride pa ga stavim u drugi kamion da pokupe i ono iz Virginije pa ĉak i Ohija. Al u Zapadnoj Virginiji policija presretne kamion. Dok kaţeš keks momci se raspucaju kroz D.C., Detroit, Miami, Chicago i ĉitav New York. Al on, u svemu tome, i dalje ne popušta Eubieja. - Misli da je faca samo zato što materinu zavjesu nabaci ko odijelo. Kaţem ti, Josey, zapamti da sam ti reko da će se taj okrenut protiv tebe. - Pazim ja na njega, Plaĉko. - E pa de pripazi malo više. Ja mu baš ne vjerujem. Vazda drţi ruku na bradi, isto ko da smišlja kako da te preboli. - Ti to ozbiljno? Nije on jedini na koga ja pazim, Plaĉko. - Šta ti to koji kurac znaĉi? - Znaĉi ono što znaĉi. Zašto mi ĉovjek iz Queensa kaţe da isporuka izmeĊu tebe i Eubieja ide aljkavo? Nema njujorške veze? - Ništa ne ide aljkavo, nek ĉovjek nauĉi da malo saĉeka jebiga. - To ti ozbiljno misliš da neko tebe ĉeka? Koji ti je kurac? - Kako to misliš? - Brate, jel ti misliš da je New York monopoli? Vrhovni donovi, Ĉeta krvave ruţe i Nove snage nema ko se ne bori za svaki komad svake ulice, a spominjem samo Jamajĉane. Stvar je vrlo prosta: ako ne isporuĉiš ti, isporuĉiće neko drugi. I zbog takvih ko ti, ja sad moram u New York da ponovo uspostavim prirodni poredak stvari. Isuse Hriste, Plaĉko, jel ja to stvarno moram u New York? Ili nek Eubie preuzme i Queens a ti se lijepo vrati u Jamaj... - Ne! Ne, Josey. Ĉovjeĉe, ne mogu... Mogu ja ovo. Samo sam... - Šta si samo? Nemoj da me opet naziva ovaj iz Queensa. I tako ne kontam ni pola onog što taj drkadţija priĉa. - Ne sekiraj se, brate, sve ću ja to sredit - kaţe Plaĉko. Al ne kaţe da ne zna Ċe mu je dupe a Ċe glava, ne zato što posla nema, nego zato što se na njegovu teritoriju uvalio neko novi iz nove bande, iste one koja se uvaljuje i u Miami. Zaboravlja se da je masa ljudi zbrisala u SAD kad je na izborima 1980. pobijedila JLP. I sad su ti ljudi u Krvavoj ruţi, Novim snagama i naroĉito u Vrhovnim donovima, i sad se svi prepucavaju oko teritorije kao da su svi i dalje u Kingstonu. Da to skontaš treba ti mozak, a Plaĉko nije misleće biće, samo je proĉito par knjiga. A ima još nešto. Istina je da ne traţim previše kad Plaĉku kaţem: Sjećaš se ti one pizde Tristana Phillipsa? Onog iz odbora za mir gdje su bili Papa-Lo, Krimos Šerif, Pjevaĉ i reĉeni Tristan? A on je magiĉno ispario iako sam ja slao ne jednog nego dvojicu da se pozabave njegovim sluĉajem? E on ti sad ţivi u Queensu, pa gledaj da tom bratu utrljaš onu kremu što ne ostavlja tragove. Prije nego što on uradi nešto ko recimo da priĊe PNP-ovskoj bandi uprkos tome što je na ameriĉkoj TV onoliko priĉo o mirovnom pokretu. Ja sam Plaĉka još 1982. pošso da sredi tog ĉovjeka. Reko mu da kupi avionsku kartu i ode u New York, nabavi pištolj i zakljuĉi to poglavlje Jamajke. Poslje sedam dana nazove mene ne Plaĉko nego Benny, neki njegov potrĉko, i poruĉi da je stvar gotova. Ja Plaĉka nikad ne upitam na kojem je nebu bio kad je tom malom govnaru dao moj broj. Najgore što me nazvo neko ko misli da se sa mnom moţe priĉat ovako: Plaĉko kaţe da ti kaţem da je krema bez tragova nanesena, jes ĉuo? Haj zdravo. Zato i nisam Plaĉka ništa pito. Jer da jesam ga pito šta ti je to trebalo koje vraţje matere, on bi reko šta šta mi je trebalo? I to ne zato što je pizda, nego zato što stvarno ne bi znao o ĉemu priĉam. Elem, pustim da to tako proĊe jer je Phillips svakako mrtav i to poglavlje zakljuĉeno. Pretprošlog ĉetvrtka izaĊe iz Rikersa jedan od mojih i upita me znam li ja nekog Tristana Phillipsa jer da taj lik kaţe da zna sve o meni. Ja kaţem kako misliš znam li ga, valjda jesam li ga znao? A on kaţe jok, Josey, taj brat je ţiv ţivcat, eno ga u Rikersu sluţi petogodišnju kaznu za oruţanu pljaĉku; sad sluţi drugu godinu. Bio je u Attici al je premješten u Rikers. I sad ti je s Vrhovnim donovima.

216

Mogu sredit da ga srede, kaţe taj moj ĉovjek, ali ja kaţem neka ga. U petak nazovem Plaĉka. - Znaš na koga neki dan naletim? Na majku djeteta Tristana Phillipsa; ţena stigla sve do JLP-a da traţi pare; veli Tristan samo usto i otišo te neće više davat pare za ono dijete. Zar ti to nije ĉudno? kaţem ja. - Kako nije - kaţe on. I tako sad pakujem sportsku torbu za put u New York City. Ne mislim tamo dugo. Eubie je već sve sredio. Uto vidim mog deĉka u školskoj uniformi; gleda me s vrata. - Tata, dragi, oklen se to ti vraćaš? Isto da si spucan. - Nemoj mi tu stajat ko neki šmeker. Idi u školu, mladosti moja. - Škola je pizdarija. - Zar ja liĉim na roditelja koji dopušta da mu djeca pred njim psuju? - Ne, tata. - Dobro. Dosta si te face slago, idi se nosi u školu. Misliš da je Wolmerova škola za djeĉake dţaba? - Dţaba je sve obrazovanje, tata, bar me toga poštedi. - Ima još nešto dţaba. Da fasuješ jebenim kundakom u glavu zbog tog svog bezobrazluka. Makni mi se s puta i nosi se u školu dok još nisu zakljuĉali kapiju. - Tata, kako da znam šta... - Znaš? Šta da znaš? Kako ćeš šta znat kad ne ideš u školu? Ja mislim ti si u školi, a što onda gledam u tu tvoju ruţnu njušku? Svakim si danom sve više isti svoja usrana mater. Nasmiješim mu se da ne ispadne da ga previše strašim, al njemu je već šesnaest, a ja znam sebe sa šesnaest, i znam da glad u njemu raste. Ovo njegovo odlajavanje što je bilo skoro simpatiĉno sad je skoro prijeteće. Nekako mi i drago kad vidim kako se to malo govno isprsilo. Kad se već okrene da krene, ja kaţem: - Sljedeći put, najozbiljnije. Ni traga smiješku il nešto, mali samo kimne glavom i ode a ja gledam kako se plavi ruksak udaljava. Za godinu-dvije neću više imat snage da ga obuzdam.

Tristan Phillips Ma laţeš. Jel moguće da 1977. nije bilo noćnog kluba Dva prijatelja? Tek „79-e? Pa u kojem sam onda klubu naletio na Kandţiju; Turntable? Nemoguće, frajeru, ne da se to ni zamislit, ĉuj Turntable, ma daj, pa tamo je zalazio ĉak i premijer. Oni što im je dobro u ţivotu zaĊu meĊu srednju klasu da osjete ko neku vezu s kulturom, znaš kako to ide. I siguran si? Otkud? Za nekog ko kaţe da Jamajke nije vidio od 1978-e, znaš ti pun klinac svega o toj 1979-oj. Sam si mi ti reko da pišeš knjigu o Pjevaĉu, a kake veze ima sve ovo s Pjevaĉem? Ti znaš da je ĉovjek mandrkno 1981-e? Nisi se u kakvom šupku dosad skrivo? Mora da ti izgledam ko da sam vesla siso. Da ne pišeš ti priĉu o duhovima? Duh Pjevaĉa opsjeda Rose Hali? Kad bolje razmislim, ako stvarno pišeš o Pjevaĉu, kojeg kurca i priĉaš sa mnom? Pierce, jel ti misliš da sam ja idiot jebote? Ĉuj ţao ti što mi traćiš vrijeme - koji ti je kurac, Pierce, sjedi tu. Pogledaj se samo, jedno pitanjce i odma se sav uspušeš i odma bi da zbrišeš. Što je moţda i prva zanimljiva stvar što si uradio cijeli dan. Vidi kako si se zacrvenio, eto te ko zagrcnuto krme. Sjedi jebote, Alexandere Pierce. Dobro, šta veliš na ovo: nemoj mi reć što te zanima mirovni pokret i Josey Wales i Papa-Lo i Krimos Šerif a neću ni ja tebi kad to konaĉno sam skontam. Kako to zvuĉi? Vaţi? Mirovni odbor je ĉak i kancelariju imo. Pjevaĉ je za to ponudio vlastitu kuću, u prizemlju, ozada. Tako smo se mi dobro sloţili da nije bilo ĉovjeka da nije pomislio da smo braća. A i bilo smo, na neki naĉin. Obadvojca iz jamdolskog geta. I, što puno ljudi ne zna, al i ja sam bio neka fora u muziĉkom svijetu. Sviro sam s nekim momcima i u kući od premijerovog - pardon, od oca bivšeg nam premijera. Ĉak sam odrasto s Pjevaĉevim najboljim prijateljem. Vazda sam mislio da sam pametan al ne znam, moţda je Pjevaĉ pametniji. Neki su ljudi jednostavno takvi, moţda je to nešto getovsko da ako ti već neko drugi ne doĊe glave, doćeš ti sam sebi. U getu se svako s tim rodi, al je Pjevaĉ to nekako izljeĉio. Gledaš nas skupa na slici, oba pametnija od geta al se samo jedan stvarno izvuĉe. Nekima je naprosto suĊeno da sjebu stvar pa da su ne znam kako pametni.

217

Elem, dadne meni Pjevaĉ sobu da pravim kancelariju mirovnog odbora u njegovoj kući. Još ja kontam šta ćemo i kako ćemo, al valjalo je prvo pokupit pare od mirovnog koncerta. Jednog dana Papa-Lo pošalje Joseyja Walesa s parama od prodaje karata na zapadnoj strani. Pjevaĉ igro fudbala i taman završio pa se zateko blizu kapije kad je Josey Wales parkiro bijelog datsuna i izašo. On prolazi, a Pjevaĉ s njega oĉiju ne skida. Onda se okrene i kroz prozor kancelarije pogleda pravo u mene. Brate, ozbiljno ti kaţem, da zraci iz oĉiju ko kod onog momka iz stripa X-Men stvarno postoje, i ja bismo i ĉitava kuća od pogleda Pjevaĉevog završili u carsku nebeskom. A ĉim Josey ode, Pjevaĉ uleti u kancelariju. Ja ni usta ne stignem otvorit, Pjevaĉ s vrata upita: Ko je onaj? Ja kaţem Josey Wales, ĉovjeĉe, društveni aktivista iz Grada Kopenhagen, skoro pa zamjenik Papa-Loa. Ja sam za ono kratko vrijeme dobro upozno Pjevaĉa i vidio jednom-dvaput kako izgleda kad se iznervira. Al da tako pobjesni to nikad nisam vidio, ni njega nit koga drugog; sav se treso i nekoliko minuta ni progovorit nije mogo - zagrcne se na svaku rijeĉ. Ja samo sjedim i gledam kako Pjevaĉ dašće i guši se od bijesa. On onda kaţe: - Tristane, ja znam ovog brata. One noći kad su me upucali, on je bio ovdje, evo baš ovdje. Da ti kaţem otkad sam znao da to s mirom neće potrajati? Eto od tog tu trenutka. Elem, odem ja u Kanadu da s nekim organizacijama popriĉam o mirovnom odboru, i u Torontu vidim jednog našeg brata. Raspriĉo se on o koncertu tolko da ja kaţem brate, ti isto ko da si bio tamo. On kaţe nisam, ĉovjeĉe, sve sam gledo na TV, na kanalu za kulturni program. Ja se zapitam kako kojeg vraga KanaĊani prikaţu koncert a da niko nije došo da sa mnom razgovara o pravima, a onda ĉujem da je neka kompanija pod imenom Copenhagen City Promotions prodavala snimak koncereta TV-stanicama u Torontu, Londonu i Mississaugi. Ja naravno odma nazovem Papa-Loa i kaţem brate, koji se ovo kurac dešava? On kaţe nikad nije ĉuo za nikakav snimak i ĉitavo je vrijeme pazio na Micka Jaggera. A što bi neko nazvo kompaniju Copenhagen City Promotions ako kompanija nije odatle? Onda on kaţe: Moţda su iz orginalnog Kopenhagena u stranstvu, ko da meni na ĉelu piše da sam idiot. Nisam se ni trudio da mu kaţem da na koncertu nije bilo bijelih snimatelja. Vidi, znali smo i ja i on ko stoji iza toga. Onda on kaţe moţda je Krimos Šerif. Ja se nasmijem i krenem da spustim slušalicu, al prije toga kaţem: Obuzdaj onog Joseyja Walesa da ga ne bi ja umjesto tebe obuzdavo. Trebo sam onda u New York jer me onaj radio WLIB zvao da gostujem u nekoj kontakt-emisiji, i tako Papa-Lou spomenem da iz Toronta idem na JFK. Al ĉim spustim slušalicu ja se predomislim i umjesto toga odem u Miami. Skontam s onom radio-stanicom mogu priĉat i preko telefona a u Miamiju masa Jamajĉana nije ni ĉula za mirovni odbor. Ĉetri dana kasnije ja i dalje u Miamiju i skontam da svratim do Pet Plusa, mog brata još iz dana Balaclave. Pokucam na vrata, ĉovjek otvori i vrisne ko neki curetak. Ĉuješ ti to? Ĉovjek samo što ne zbriše jer misli da mu je duppy na vratima. Duppy je duh, usput budi reĉeno. Kaţem ti, gledam ĉovjeka a on ko da ne zna bil piškio il kakio. Onda me zgrabi ko da sam mu maksum a ti znaš pravila, banditi se ne grle. MeĊusobno, u svakom sluĉaju. A taj me ĉovjek zagrli i kaţe: Isus Hriste, Tristane, otkud tebe ovde? Kako si ono preţivio? - Koje? - pitam ja. - Kako koje, brat moj? Onaj nema kome nije ispriĉo da te ubio. - Ko? O ĉemu priĉaš koje vraţje matere? - Onaj cvikeraš Plaĉko, zamjenik Joseyja Walesa. Prije dva dana svima razglasio da je išo u New York i da te ucmeko. - Mene ucmeko? Reci mi, Pet Plus, šta sam ja onda, duppy? - Da ti pravo kaţem, to sam ja prvo i pomislio. - Brate, ne samo da me ta pizda nije ubila nego ja New Yorka nisam ni vidio. - Šta? - Ne, drug, predomislio sam se ĉim sam skonto da s radio-stanicom mogu i telefonom priĉat. A u Miamiju ima masa ljudi koji bi da ĉuju o mirovnom odboru. - Vala, brate, baš dobro da si došo, ja se taman spremam da povedem dvojicu da onog pizduna nauĉimo pameti. - Stani malo, to je on još uvijek u Miamiju? - Jašta je ĉovjeĉe, eno ga palamudi po kući svog prijatelja na ćošku 30. i 46. ulice. Znaš onaj tamo Lincoln Memorial Park? - Znam, ĉovjeĉe. Kakvu opremu imaš ovde?

218

Pet Plus mi pokaţe Thompsonov automat i jednu devetku. Ja uzmem devetku a on thompsona i odvezemo se prema Lincoln Memorialu. Parkiramo auto dva bloka dalje i krenemo do tog prijatelja. Jesi ikad vidio taj dio Miamija? Jednospratnice i verande sa strane, ponegdje ustakljene. Travnjakom tamo zovu osušenu travu na presušenoj zemlji. Nasred travnjaka ispred kuće, koja djeluje ko da je usred Istoĉnog Kingstona, parkiran neki sklepan auto. Elem, mi se prišunjamo do kuće, Pet Plus priĊe sprijeda, ja otrĉim ozada. Pizduni su naravski ostavili otvorena vrata. I jasno sam i glasno ĉuo Plaĉkov glas. Dolazio je s lijeve strane hodnika. Samo dva koraka napravim i odma ga naĊem, piša u klozetu, okrenut mi leĊima. Zaskoĉim ga i gurnem preko klozeta pa obadvojca proletimo kroz zavjesu od tuša i onda ga tresnem o zid. Tresne licem tako jako da sebi nije mogo doć. Naoĉale mu spadnu. Nije stigo ni trepnut a ja mu prislonim pištolj na sljepooĉnicu i natjeram da ĉuje klik. Plaĉko zadrhti tako jako da mi zamal izbije pištolj iz ruke. A i dalje piša. Ja mu kaţem: - Pizdo, haj sad zamisli kako u Miamiju silazim s aviona i saznajem da sam mrtav i da ĉitav svijet to zna, osim mene. Jel moţeš to zamislit? - Halo, halo, ne znam ja, Tristane, ne znam otkud si to ti mrtav. Eto te tu ţiv ţivcat. - Ne znaš? Al brate, zar ne priĉaš ti okolo da si me ubio? Kad si me ubio? Prošle sedmice? Juĉe? Utom njegov prijatelj uĊe u kupatilo s rukama uvis a Pet Plus mu iza leĊa uperio mašinku u vrat. - Hajde, Plaĉko, brate slatki, recider nam kako si me ubio; da ti pravo kaţem, ja se uopšte ne osjećam mrtav. - Ko kaţe da sam reko da sam te ubio, šefe? Ko širi tu laţ? - Mene samo zanima što si tako poţurio. Mislim, brate, red je valjda da me prvo ubiješ pa tek onda da se tim hvališ? Pizda šuti ko riba. Onda se rasplaĉe a rasplaĉe se i onaj drugi. Al ne plaĉu ni jedan ni drugi normalno nego iz sveg glasa. I tako njih dvojica plaĉu i sve grcaju. Naravski, ako ga ja danas ne ubijem, on će sutra ubit mene. I prislonim mu pištolj na sljepooĉnicu s namjerom da ga smaknem. Al onaj drugi zaurla i poĉne molit za njega. Mislim ozbiljno moli, ĉovjek se baci na koljena i moli i kumi i preklinje, što je bilo malo previše, al ipak. I dan danas sebi ne mogu doć kad se sjetim kako je taj ĉovjek kumio i molio, isto ko da mu je Plaĉko maksum il šta ja znam. Prije nego što Plaĉku sklonim pištolj sa sljepooĉnice, on baci pogled na tog ĉovjeka. Gnjevnijeg pogleda u ţivotu nisam vidio. Okundaĉimo mi i jednog i drugog pa put pod noge. Ti, Alex Pierce, djeluješ opušteno dok ja sve ovo govorim. Nije valjda da si se usro ispod stola? Al nešto mi govori da tebe i nije baš tako lako uplašit. Ĉega da se bojim? Odmazde? Vjeruj, Plaĉko je zadnja osoba na svijetu koja bi mene napala. Al je policija u meĊuvremenu ubila Kazana. A onda i Papa-Loa. Moraš shvatit. Ono je bio mir izmeĊu geta JLP-a i geta PNP-a. Policija nikad nije potpisala nikakvo primirje ni sa JLP-om ni sa PNP-om. Samo što u Jamajki policija nikad nije imala mozga ni za šta. Ti si premlad da se sjećaš starinskih filmova. Da nisi sluĉajno gledo onaj s Keystone Kops? Jesi? E pa eto, jamajkanska ti je policija obiĉna hrpa kistounskih policajaca. A i Kazan i Papa-Lo su bili dovoljno pametni da znaju da policija na ulicama sprovodi previše vendeta da bi uĉestvovala u kakvoj pizdariji tipa primirja. Policija je bila previše glupa da uprati nekoga ko ih izbjegava ĉitavih deset godina, ko Kazan. Imaš mozga u glavi, Alex Pierce, jasno ti je šta priĉam. Elem, Jacobu Milleru se desi ona saobraćajna nesreća. Nakon ĉega Krimos Šerif shvati šta se dešava i odleti u Miami; i tako pet puta. Al onda od brata nekog lika iz bande Wang mazne zalihu kokaina i zbriše u Brooklyn. I gle ĉuda, uprate ga njujorška braća bande Wang i ubiju nasred plesne dvorane Starlight. Dok kaţeš keks, umre svak ko ima veze s mirovnim odborom, osim one ţene, i mene. Nisam se ni trudio da saznam jel to sluĉajno il namjerno. Odem na Jamajku da sahranim Kazana i smjesta se otamo ispalim. I ne, nikad se više ne vratim.

Dorcas Palmer I tako ja već sat vremena sjedim i gledam u ovog ĉovjeka koji sjedi i gleda u mene. Ja znam da sjedim jer ĉekam instrukcije od g-Ċe, g-Ċice ili na šta se već ovih dana odaziva dotiĉna Colthirstova, ali i on sjedi kao da oĉekuje instrukcije od nje. LeĊa prava, ruke u krilu, pogled pravo kao C-3PO. Rekla bih da djeluje kao pas-ljubimac, ali u tom sluĉaju ja, budući ţensko, ispadam kuĉka-ljubimica. Mora da je ovo sad fazon, neki skroz novi nivo slobode kad znaš da moţeš ljude natjerati da ĉekaju

219

dok god je tebi ćeif. Uvijek se pitam jel to neko sranje od taktike moći, nešto ĉim ljude od samog poĉetka natjeraš da znaju gdje im je mjesto. Ja te plaćam, doĊi da me poljubiš u dupe. Evo ti plata, sad zaustavi taksi i satima ĉekaj. Ova prokleta zemlja. A opet, pare jesu njene. Ako hoće da me plaća da ništa ne radim, to je njena stvar. Ja sam plaćena po satu a ona me plaća. Ali ovaj ĉovjek stvarno izgleda kao Lyle Waggoner. A ja svake sedmice gledam reprize Carol Burnett. Ĉovjek je visok, crnokos i na sljepooĉnicama prosijed, a brada mu je precrtana karikatura brade zgodnog muškarca. Stalno me pogledava, ali skrene pogled ĉim shvati da ga moje oĉi spremno oĉekuju. A da kaţem da mi se piša pa da konaĉno izaĊem iz ove sobe? To jest da mi se piški. Gospode Boţe, al ne podnosim rijeĉ piški. Upotrebu te rijeĉi treba zakonom zabraniti svim muškarcima starijim od deset godina. Kad god ĉujem da je izgovori neki muškarac, pomislim da samo kitice piške. On me iznenada pogleda, biće zato što se kleberim. Gospode Boţe, nadam se da to nisam rekla glasno. Nema druge nego da foliram da sam se zakašljala. G-Ċa/g-Ċica upravo je u svojoj kancelariji podigla glas, biće na muţa ali šta ja znam. Lyle Waggoner pogleda prema njenim vratima i nasmije se, sve vrijeme kimajući glavom. Kakav to muškarac nosi ruţiĉaste hlaĉe? Hrabar? Deraš? Ali da je deraš, pretpostavljam da ne bi bilo kćerki i unuka. Bijela mu je polo-majica lijepo zategnuta preko prsa i bicepsa. Ako ćemo pravo, da se nešto Lyle Waggoner pojavi na orgiji slobodne ljubavi, teško da bi ga šutnuli odande. Kladim se u sljedeću platu da nosi klasiĉne muške gaće, i one bikini-gaće kad ide na bazen. Ne moţe se reći ĉak ni to da je jebozovni dedica ili stara lija, kako Amerikanke zovu muškarce koje za poĉetak ne bi ni trebalo da jebu. Nadam se da će g-Ċa/g-Ċica uskoro skinuti s telefona jebojetelefon jer ću na kraju poĉeti misliti glasno a neću to ni znati sve dok šokirani Lyle Waggoner ne poĉne na mene upirati prstom. Moţda mi je pametnije da malo razgledam stan. Najradije bih ustala, ali imam osjećaj da bi Lyle Waggoner, ĉim ustanovi moju namjeru da zakoraĉim, dreknuo: ne diraj to. Ovo djeluje kao kuća gdje odmah moţeš bit sigurna da u onoj praznoj vazi na stolu nema ni novĉića ni otpale dugmadi. Staklo, naravno, ali sto nije trpezarijski. I ja i on sjedimo na drvenim stolicama s kruţnim naslonom i mekanim tapecirungom. Presvuĉenim, rekla bih, ĉešerastim štofom u bojama pijeska i ĉokolade. Slike na zidu nimalo neuobiĉajene, tri stare bjelkinje zakopĉane do vrata, dva bijelca s kiselom facom tipiĉnom za bijelce na slikama. Na desnoj i lijevoj strani prostorije još dvije stolice identiĉne ovima na kojima sjedimo. Tepih u skladu sa stolicama. Jedini dio sobe koji ne djeluje savršeno uredno je stolić za kafu prekriven ĉasopisima Town & Country. Purpurni dvosjed s nogama u obliku ţivotinjskih šapa istih kao na mojoj kadi, onoj kakvu sam imala kod kuće. Jedna od onih dnevnih soba kakve se viĊaju u reklamama na poleĊini New York Times Magazina. Slike na lijevoj strani zida potpuno otkaĉene. - Ta u sredini je Pollock - kaţe on meni. - Zapravo je to De Kooning - kaţem ja. On zuri u mene i kima glavom. - Dakle ni ne znam šta moja porodica kojeg vraga kupuje, iako ta slika stoji tu već podugo. Meni to izgleda kao da je neki klinac pojeo sve svoje bojice pa se tu ispovraćao. - Dobro. - Vi se ne slaţete. - U stvari me uopšte ne zanima šta ljudi misle o umjetnosti, gospodine. Ili vam sjedne ili ne sjedne. A priliĉno mi je glupavo da ĉekam da ikome sjedne kad već zahvaljujući svakom idiotu koji mi kaţe da je i njegova ĉetverogodišnja kći to mogla naslikati ja zapravo dobijam više muzejskog prostora. - Iz koje su bajke tebe izvukli? - Gospodine? - Ken. - Gospodine Ken. - Ne, samo... nema veze. Mislite da će g-Ċica Pĉelica ikad nauĉiti da poštuje tuĊe vrijeme I KONAĈNO ODJEBATI S ONOG TELEFONA? - Ne verujem da vas je ĉula, gospodine. - Rekao sam vam da se zovem... kako god. Pretpostavljam da vi ne moţete znati, ali ipak ću pitati: da nije moja snaha izriĉito traţila crnu pomoćnicu? - Nemam uvid u tu vrstu informacija, gospon.

220

- Ken. - Gospon Ken. - Samo sam se pitao, pošto je Consuela, bar mislim da se zvala Consuela, zamalo ukrala sve što je

mogla iznijeti iz kuće. - Dobro. Priliĉno sam sigurna da se jamajĉanska kućna pomoćnica ne bi zvala Consuela. - Mislim da je bila ingeniozna. Sve ono što je krala, stavljala je ispod namještaja, razumijete? Recimo danas ukrade posteljinu. I samo je tutne ispod kreveta. Sutradan to moţe biti sapun pod stolicom kraj vrata spavaće sobe, a sljedeća stvar se naĊe ispod tog tu stola, pa onda kraj fotelje u dnevnoj sobi, a onda kraj naredne fotelje, i sve tako dok odreĊeni predmet ne dogura do konzole kraj vrata. Na taj naĉin, svakodnevno pomiĉući stvari od jednog do drugog mjesta, uvijek je nešto stajalo kraj samih vrata, i uvijek bi to iznijela odatle. Ja joj kaţem: Pa jel ova doplivala u Ameriku da baš u našoj kući gradi jebenu švercersku rutu! A znate šta ona kaţe? Ona kaţe: Tata, ta vrsta govora na Sjeveru nije prihvatljiva, kao da ja nisam roĊen u jebenom Connecticutu. Tako skontam da je s Portorikancima završila. - Jamajĉanima. - Ma nije valjda! Pa ja sam bio u Jamajci. Meni odmah padne mrak na oĉi pri pomisli da će mi još jedan bijelac ispriĉati koliko je uţivao u Ocho Rios, a da bi uţivao još i više da nije onolike sirotinje. A zemlja da je tako krasna i ljudi tako prijateljski nastrojeni i da svi se, upr- kos ĉitavoj toj tragediji, i dalje uspijevaju smješkati, naroĉito djeĉica, najebem im se svima matere. Iako on više djeluje ko tip za Negrila. - Aha, Treasure Beach. - Ša? - Molim? - Pardon, Treasure Beach? - Znate Treasure Beach? - Naravno. Što nije bilo taĉno. Ne znam da sam ikad ĉula za Treasure Beach. Pitam se je li to oko Clarendona ili St. Mary, elem jedna od onih ţupa gdje nikad nisam bila jer nisam imala baku koja još uvijek ţivi na selu. Ili je to neko od onih mjesta za koja znaju samo turisti, kao na primjer Frenchman‟s Cove. Boga pitaj. - Skroz neiskvarena priroda. Istina, to govore svi oni koji se ubijaju da iskvare mjesto za koje kaţu da je neiskvareno. Recimo to ovako: tamo bar niko nije nosio majice Jamaican Me Crazy. Desilo mi se tamo da zamolim nekog lika, zato što je bio u crnim hlaĉama i bijeloj košulji, da mi donese kolu, a on mi kaţe: Donesi je sam jebla te ona. Ma zamislite! Smjesta sam se zaljubio u to mjesto. U svakom sluĉaju, vi... GospoĊa/ica utom konaĉno izaĊe iz sobe zatvarajući tašnu i namještajući frizuru. - Tata, budi dobar i gospoĊici Palmer pokaţi gdje je šta, vaţi? Ali ovog puta nemoj pretjerati, vaţi? - Izvinjavam se, gospoĊice Palmer, ali da vi ne drţite negdje iza leĊa kakvog jebenog klinca? Moţda iza vrata? - Tata. - Jer ne shvatam ĉijem se to ona djetetu obraća. - Ma zaboga, taaataaa. Eto tvoj sin apsolutno šizi zbog novog stana samo zato što bih ja mikrovalnu pećnicu; on kaţe da je to preskupo. Tako da ja sad kidam. Daj, taataa, molim te pokaţi joj gdje je kuhinja i, gospoĊice Palmer, neće vam smetati da vas zovem Dorcas? - Ne, madam. - Ĉarobno. Sredstva za ĉišćenje su ispod sudopera, samo budite oprezni s onim amonijakom, taj miris je baš opstojan. Veĉera je oko pet, ali danas moţete naruĉiti picu, samo da ne bude iz Shakeyja, ta je nepodnošljivo slana. Da nisam šta zaboravila... hmmm. Veze nemam. Eto onda, mahanje, ćao, taataa. Zatvori iza sebe vrata ostavljajući u kući mene i oca. Da li da mu kaţem da ja nisam kućna pomoćnica i da Boţe Blagoslovi nije agencija za kućne pomoćnice? - Mislim da je ovo neka greška.

221

- Meni kaţete. Ali moj sin ju je ipak oţenio, i sad je tako kako je.

On ustane i ode do prozora. Baš je visok. Što ĉovjeka duţe gledam to se više pitam šta ću ja ovdje. Nekako nisam mogla zamisliti da će ikad doći vrijeme da s njega moram ĉistiti njegova vlastita govna, ili da ga smještam u krevet nakon što mu promijenim upišanu posteljinu. Stvarno je visok i dok se naginje kroz prozor jedna noga mu je zategnuta a druga svijena kao da pokušava staklo izgurati iz okvira. Ne vjerujem da sam ikad prije vidjela starijeg ĉovjeka koji još uvijek ima zadnjicu. - Vi ste već druga za manje od mjesec dana. Baš me zanima koliko ćete potrajati - kaţe on i dalje gledajući kroz prozor. - Izvinjavam se, gospon, ali nije mi jasno zašto sam ja uopšte ovdje. - Nije vam jasno zašto ste ovdje. - Boţe Blagoslovi nije agencija za kućne pomoćnice, gospon. Moţda se zato posljednja uposlenica i pokazala neuspješnom. On se okrene, sad se leĊima naginje kroz prozor. - O toj agenciji ne znam ništa ali molim vas, molim vas, lijepo vas molim da me više ne zovete gospon. - Gospodine Ken. - Ako tako mora. Koliko je sati? Jeste vi gladni? Pogledam na sat. - Sad će jedan. A ja sam sebi ponijela sendviĉ, g. Ken. - Znate li neke igre? - Šta? - Ma šalim se. Ali mnogo mi se više sviĊa kad kaţete ša nego kad kaţete šta. Kad kaţete ša osjećam da je u sobi prava Jamajĉanka. Ja sebi govorim: Ovo je mamac, nemoj zagristi, ovo je mamac, nemoj zagristi, ovo je mamac, nemoj zagristi. - A šta sam ja ako ne prava Jamajĉanka, g. Ken? - Pojma nemam. Neko u fazi izrade. Ili neko ko moţda folira. Uskoro ću shvatiti. - Nisam sigurna, gospodine, ali je vaša snaha oĉito nazvala pogrešnu agenciju. Ja nisam kućna pomoćnica. - Ma opustite se, ta glupa piĉka misli da je ovdje svako kućna pomoćnica. Ali priliĉno sam siguran da je vašu agenciju nazvao moj sin, a ne ona. Ona me uglavnom ignoriše, ali pošto u zadnje vrijeme dosta priĉam sa svojim advokatom, biće da se zabrinula da ne mijenjam oporuku. Nekako joj je pošlo za rukom da mog sina uvjeri da sam dogurao dotle da mi treba tuĊa njega. - Zašto? - To morate pitati mog sina. Ali kako god okrenete, meni je dosadno. Znate vi kakvih viceva? - Ne. - Pa za Boga miloga, nije valjda da nemate smisla za humor, ne mogu vjerovati da ste stvarno tako suhoparni? Dobro. Ja ću vama ispriĉati vic. Djelujete kao da vam treba tako nešto. Evo ovako. Zašto ajkule nikad ne napadaju crnce? Taman da mu kaţem da je naletio na onog jednog stanovnika Jamajke koji zna plivati, kad će on: - Zato što misle da su govna od kita. Pa prasne u smijeh. Ne baš glasan, više neki hihot. Zapitam se da li da sad sabiram sve ameriĉke crnce na pobunu protiv ove uvrede ili da samo pustim da mu tišina kaţe sve. - Koliko bjelkinji treba da se isere? - kaţem ja. - E pa joj. Ja... pojma nemam. - Devet mjeseci. On se samo zacrveni, odjednom. Duga sekunda tišine a onda prasne u smijeh. Smije se tako dugo da se gotovo zagrcne; presamiti se i kašlje i oĉi mu se ovlaţe. Meni stvarno nije bilo baš toliko smiješno. - O Boţe, o Gospode Boţe. - Eto onda, g. Ken, mislim da je bolje da ja krenem. Neka vaš sin nazove sluţbu za kućne pomoćnice i... - Ne ne ne i ne. Nema šanse da tek tako odete. Brzo, zašto crnci imaju bijele dlanove i tabane? - Nisam sigurna da to ţelim znati.

222

Zato što su bili na sve ĉetiri dok ih je Bog bojio sprejem. Opet prasne u smijeh. Ja se pokušam suzdrţati, ali tijelo mi se zatrese i prije nego što i ja prasnem u smijeh. On mi onda priĊe, smijući se tako da mu se ni oĉi nisu vidjele. - Na sve ĉetiri, a? - kaţem ja. - A šta da radiš kad te siluje grupa bijelaca? - Oj Boţe mili, šta? - Ništa. Osim ako ne misliš da te moţe jebat bubuljica. Sad mu je ruka na mom ramenu, a smije se toliko da pomislim da se zapravo na meni pridrţava. - Ĉek-ĉek, i ja imam jedan za vas, ovog puta na raĉun bijelaca. Što su isti bjelkinja i tampon? - Ne znam. Zato što sišu krv? - Ne! Zato što zaĉepe piĉku. Sad je moja ruka na njegovom ramenu i sad ja ne mogu prestati da se smijem. Onda prestanemo oboje, ali oboje opet prasnemo u smijeh. Ne znam kad mi je torbica pala s ramena i ostala na podu. Nas dvoje sjedimo u foteljama, jedno nasuprot drugom. - Molim vas nemojte otići - kaţe on. - Molim vas. -

John-John K Troja vrata niţe, ĉitava je kuhinja miris slanine, cvrĉanje i pucketanje. Svud naokolo ormarići od tamnog drveta, jedan otvoren i pun cerealija wheaties, corn flakes i life. U ĉelu stola sjedi neki muškarac, ne bitno drugaĉiji od SmeĊeg Odijela, sjedi ko neki veliki gazda, ĉita novine i crvenim markerom povlaĉi linije. Sa svake strane mu sjedi po djeĉak; onaj što izgleda stariji oĉito previše vremena provodi vazelinirajući osnovne crte ono malo brkova. ZgoĊušan je i zakleo bih se da mi je namignuo, ali ima uši ko Alfred Neuman s naslovnice magazina Mad. Ugledavši drugog djeĉaka zaţalim što sam imao tatu koji me kad mi je bilo dvanaest nazivao jebenim peškom kad god se dam u puštanje kose. - Juka! Juka! Juka! - Arturo! Koliko sam puta rekla da nema dreke za stolom - kaţe ona. Sudeći po pokretima leĊa, uzdisala je pri svakoj rijeĉi. Zbog rebraste mustre dţempera djelovala je ko Mišelinov ĉovjeĉuljak pun oblina, a bijele hlaĉe su odavale kiĉasti komiĉni šmek ljudi koji pazare jedrenjak a ne znaju jedriti. Kosu je svezala u punĊu tako ĉvrstu da su joj i obrve djelovale zategnuto - kad se konaĉno okrenula. Oĉi tamne, maškare previše za ovako rano jutro, a usne sjajnije nego u tinejdţerki što vazda cuclaju Lip Smacker. - Kratak si. - Ša? Molim? - Molim? Jel ja to što rekoh, izmumljah il izmucah? Stariji klinac zastenje. - Mama, razvaljuješ naĉisto - rekao je. Ona se nasmiješi. - SviĊa ti se, Guapo? - Aha. Mama, svi naj-kuleri ima da otkaĉe. - Ne foliraj te fazone na meni. Stariji klinac opet zastenje a onaj drugi ispruţi svoj tanjur traţeći još juke. - Ti, sjedi da doruĉkuješ - rekla je upirući na mene tavom. Ja ni ne mrdnem. Nisam bio siguran na koga je mislila sve dok me SmeĊe Odijelo ne gurne, zapravo dvaput štocira u leĊa. Stariji klinac me pogleda ali odmah odvrati pogled, onaj mlaĊi nepometeno usisava s tanjura nešto što djeluje ko albino pomfrit a onaj ĉovjek ne samo da ništa ne kaţe nego nijednom ne podigne pogled s novina. Dajte mu tanjur, rekla je ona nikome. Onaj ĉovjek ustane i donese tanjur iz kredenca, onda se vrati novinama. Ona na tanjur koji je valjda bio moj navadi juku i iz crvene tave doda ĉorizo. - Ti si onaj drkadţija što mi je zbrljo preduzeće - kaţe ona. - Molim? - Opet ti moliš, moliš, moliš. Da ne trebaš na tutu? MlaĊi se klinac nasmije. - Kako visi stvar? - Mama, kaţe se kako stoji stvar! Jebiga!

223

- Moji muchachos misle da ja ne priĉam engleski baš najbolje. Ja im kaţem da sam ja poslovna ţena u Americi i da moram zvuĉati ameriĉkije, jel tako? Samo naprijed. - Ĉista petica, mama. - Al eto, ti - da, ti, na tebe mislim, tebi govorim. Ti si pizda što mi je upropastila narudţbu. - Nisam namjerno. Vaš momak... - Taj momak je ušao u istoriju. - Otišao u istoriju, mama! - Otišao u istoriju. Taj momak je otišao u istoriju. Zaribao. Vazda tako kad posao povjeriš crnom crncu. Nema discipline, nema niĉeg, ne rade ništa osim što tvoja posla raspravljaju bla bla bla samo bla-blebeću. Šta je tebi reknuo? - Zapravo ništa. Rekao je da će poĉistiti sto pun wetbacksa, biva friško doplivalih. - Obuzdaj ta jebena usta, putito. - Izvinjavam se. Rekao je da će on i njegovi momci u tom klubu skokati neke Kubance. I preporuĉio da se maknem. Ja onda svom drugu Pacu kaţem da moramo odatle. A on kaţe da će upozoriti i nekog svog prijatelja. Ja kontam to je neki izbacivaĉ i to, a ne neki... - Dovoljno si rekao. Tvoja je strana priĉe... nezanimljiva. A znaš šta je zanimljivo? To da su se ti maricones tad našli svi na jednom mjestu, prvi put u šest mjeseci. Šest mjeseci, bijelko. - Bjelĉuga, mama, dţizus... - Dosta s tvojim nepoštovanjem za stolom - rekla je pokazujući na klinca. On smjesta zaĉepi. - Da se vratimo tebi. Znaš li šta sam ja? Ja sam ameriĉka poslovna ţena. A zbog tebe sam upravo izgubila mnogo novca. Mnogo, mnogo gotovog novca. I sad šta ti misliš, zanima me, da uĉiniš u vezi s tim. - Ja? Ja zagrizem komad juke. Skontam da, ako mi je to zadnji obrok, nije skroz bez pameti da mi baš doruĉak bude zadnji obrok. Utom se u kuhinji konaĉno zaĉuje i TV, nešto o dvanaest metara visokom goriliiiiiiiiiiiii! Onaj lik je i dalje bio zadubljen u novine. Nikad ne bih pomislio da se u Miamiju dogaĊa išta tako zanimljivo da bi iko sjeo i o tome ĉitao. Ali juka je bila stvarno dobra. Nije da sam ja neki struĉnjak za juku jer juku dotad nisam ni okusio, al domaće je domaće i domaće obiĉno znaĉi nešto dobro, iako je sve što je moja mati kuhala bilo dabogsaĉuva. Ona mi opali šamarĉinu. Izvali nešto u stilu da ne slušam paţljivo, ali me ta šamarĉina jebeno pukne. Smjesta posegnem u jaknu zaboravivši da nemam pištolj. Al i prije nego što osjetim da mi jebeni obraz ţari, prije nego što Griselda trzne vrelu tavu punu ulja spremnog za napad, prije nego što skoĉivši oborim stolicu, prije nego što toj šugavoj ilegalno useljenoj kuji stignem jebat mater, zaĉujem škljocanje. Pet, deset i petnaest škljocaja odjednom. Nisam ni primijetio kad su Havajske Košulje ušle u kuhinju, ali svi su škljocnuli. Ukljuĉujući i lika u smeĊem odijelu. I onog za kuhinjskim stolom. A i onog starijeg klinca; svi su me namršteno gledali i svi su u mene uperili pištolje, ko devetku ko glok, a jedan ĉak i revolver s bijelom drškom od slonovaĉe. Ja podignem ruke uvis. - Sjedi - kaţe onaj lik za stolom. - Jebiga, bolje vam je svima da nauĉite da poštujete ovu mamajamu - kaţe ona. Rozna Havajska Košulja doda Griseldi neki ţuti koverat. Ona ga razdere i odande izvuĉe neku fotku. Tako se zahihoće da zakrklja i sva se zatrese. Oĉito oduševljena do piĉke materine, pruţi fotku onom liku za stolom. Lik tu fotku pogleda s istim kamenim licem s kakvim je ĉitao novine pa je baci prema meni. Fotka se nekoliko puta okrene u zraku ali sleti, gotovo savršeno i ravno, pravo pred mene. - Ko da el gator više voli da sam ubije ono što jede, a? Naredni put im dajem drkadţiju ţivog a ne mrtvog, a? Na slici je bio Baxter. Aligatori nisu bili naĉisto šta bi mu s glavom. Nemoj da bi povratio, ponavljaj sebi, nemoj da povratio, pa nećeš povratiti. - U ĉemu je poenta smicanja Baxtera? - Šalje se poruka. Ko ima uši neka ĉuje, tako je govorila ĉasna sestra u kako se ono ovde kaţe? Samostan? Uh-uh. Baxter je zajebo a zajebo si i ti. Al moji su se momci malo raspitali, e? Priĉa se da si ti u New Yorku odradio poso koji ĉak i policija smatra ĉistim. Zamalo da prasnem u smijeh. Svi znaju da ja zaserem gdje stignem. Koji li su oni uhljupi kad im

224

djeluje da ja obavljam stvari elegantno? - Evo šta ćeš ti za mene uĉiniti. Biće da sam satima leţao onesviješten kad sam se konaĉno domogao kreveta. Nisam ni skonto da mi je neko u krevetu dok nisam ĉuo: - Nemam pojma šta ću uĉiniti za tebe. Onaj muljator masne kose od sinoć. Gospode, nadam se da tog deraša nisam doveo kući samo da bi se onesvijestio pod njim. Pošto je i dalje ovdje, ili mu se svidjelo ili nije našao moj novĉanik pa hoće da mu se plati. A moţda i nema gdje drugo. Opet meteţ i pomutnja, ja na podu, na meni samo majica, ona me kuĉka kolumbijska i u snovima zaskaĉe sa svojim usranim smjernicama a ja se ne sjećam ĉak ni kako sam doletio iz Miamija u New York City. Da vidimo, sletio u sedam uveĉe. U devet sam uzeo sobu u hotelu u Chelseaju (a što baš Chelsea? pitao je Rozna Havajska Košulja. Ja njega ne upitah što mu se na pomen Chelseaja oĉi šire), zapazio sam da je taj muljator već nabacio uski sportski šorc i Ramones-majicu, ko da je spreman da u Meatpacking District stigne prije ponoći. - A? Šta je sad? - Rekao si da hoćeš da nešto uĉinim za tebe. A meni valja krenut, osim ako se to nešto ne plaća posebno. - Valja ti krenut? Toliko je posla na pristaništu? - Na pristaništu? Ostario si, ĉovjeĉe. To je tako propalo da se moţe fasovat tetanus il šta gore. Osim toga, tamo niko ne ide još otkako su ono sranje od gej-raka prozvali AIDS. Zatvorili su nam ĉak i neka kupatila. - Ma nemoj? Nego, evo kako ćemo. Ti skini, ne hlaĉe, ĉekaj, ĉekaj, stani jebote. Prvo moj jebeni novĉanik izvadi iz svog zadnjeg dţepa, jer ovo što drţim u ruci, ovo što si upravo vidio da izvlaĉim ispod kreveta, nije igraĉka iz koje izleti zastavica s natpisom bang kad povuĉem okidaĉ. - Isuse, tatice. - Mani mi se tog sranja s taticom. Tako, tu ga ostavi. A sljedeći put kad nekom mazneš novĉanik, ne motaj mu se po kući da praviš doruĉak, jebem te glupa. E daj sad da vidimo šta ćeš to za mene uĉiniti. Prevrnem se na leĊa, noge u zraku. Obgrlim koljena i raširim se ko jebeni cvijet. - I gledaj da pljuvaĉke bude litrima. Dobro, nisam ni oĉekivao da mi ona preda kompletan dosije, ali bila je tako neodreĊena da je dotiĉni Jamajĉanin automatski ispao misteriozan. Ja sam odmah pitao što mi ne prepusti Baxterov ugovor pa da završimo s tim, ali ona je rekla ne, rekla je da ja to prvo moram zaraditi (najbolje da nisam primijetio da je rekla prvo, kao usput mi dajući na znanje da će biti i drugo a moţda i treće i ko zna koliko još). Elem, ima jedan Jamajĉanin kog u New Yorku moram smaknuti i danas je jedinstvena prilika u ţivotu da se to odradi kako treba; dramatiĉni efekat je njen, ne moj - Isuse, ja sam peško. Fiziĉki opis joj inaĉe nije jaĉa strana i samo je rekla da je lik crni crnac i da će vjerovatno biti naoruţan. SmeĊe Odijelo je tu informaciju dopunio adresom i šturim opisom naĉina djelovanja dotiĉnog lika. Koji se nekad 1980. jednog lijepog dana samo pojavio s jebenim Kubancem koji sebe naziva Doktor Ljubav, a vidi ga sad. Griselda ne radi ni sa kakvim jebenim Kubancima; ne radi s njima nego ih pokušava pobiti, dakle mora da joj je Medellín naredio da radi s tim Kubancem i s tim Jamajkancem. I sad on dolazi kao da je Miami njegovo vlasništvo i već je dogovorio da Jamajku postavi kao najbolju poveznicu izmeĊu Kolumbije i Miamija; pogotovo sad, kad su jebeni Bahamci sjebali vezu i sami dilaju svoju robu. Griselda je saznala da Jamajkanci rade i s kartelom Cali i tek je to teška pizdarija. Ali Medellinu su Jamajkanci dobri i ĉak poštuju njihov zapovjedni lanac. Ona s njima radi - nije da joj se to sviĊa, ali odbiti nije mogla. Već se po tome kako priĉa dalo zakljuĉiti koliko je nervira što je ta banda pritišće s dvije strane, kontrolišući i pošiljke iz Kolumbije za Drţave a i u Drţavama preuzimajući deĉke što na cesti prodaju paketiće kreka. On kaţe da je Jamajkance trenirala CIA, što je vjerovatno pizdarija ali bolje da i to imam na umu. Bilo kako bilo, on je sad u New Yorku i neko hoće da ga makne. Nije rekla ko, ali dala mi je do znanja da se ne radi o njoj. Ja sam samo donosilica poruke, kaţe ona. Nije da me to nasekiralo; da budem iskren, nikad me nije previše zanimalo zašto neko hoće da se otarasi nekog drugog - sve dok je neko voljan da to plati. Ĉudno je bilo to što ona je naruĉila šta je trebala ali je ipak htjela da ostanem da razgovaramo. Nasamo, sve ostale je izbacila. Pa svejednako o njemu. Priĉala je da je ĉula da on ne

225

shvata šalu, ne konta kad se neko zajebava a kad stvarno navaljuje, i da je tako jednom upucao lika zato što mu je taj rekao da su njegove punaĉke usne idealne da mu popuši kurac. Ne znam, bijelko, šta ti misliš, jesu li Jamajkancima smiješni Jeffersonovi? Threes Company? Ozbiljno ti kaţem, taj ĉovjek se nikad niĉemu ne smije. Elem, neko ga hoće mrtvog a to nije zbog posla jer je on za posla dobar. Ovo smaknuće nareĊuje viša sila. Što je sila viša, to je razlog manje razuman. Griselda umukne, donja joj se usna trese, lice joj djeluje spremno da izgovori nešto što ona presjeĉe prije nego što izrekne. Nešto joj nije bilo po volji, htjela da priĉa o neĉemu o ĉemu nije mogla da priĉa. Ali nije bilo do nje. To što su neki duhovi iz Jamajke došli po ovog lika u New York City. Ko god da ga je htio mrtvog, tog nije bilo briga kako, ali ja sam imao samo jedan dan, zapravo jednu noć - zapravo veĉeras, da budemo precizni. Ubistva su lakša kod kuće, meta bude skroz nespremna. Ona je rekla da se on kući vjerovatno vraća tek kasno uveĉe. Kuća će mu vjerovatno biti puna gorila pa gledaj da to obaviš u snajperskom stilu. Kako god, htio sam samo da se tamo uvuĉem, ucmekam ga i nestanem. Ovaj foler postaje nestrpljiv, i dalje zuri u moj novĉanik i mjerka mi jastuk. Morao sam sklonit pištolj ali sad nisam siguran šta je jebaĉ namjerio. - Misliš ti mene jebat il ne misliš?

Josey Wales Ja gledam kako mi ţena pakuje onu adidas-torbu, kad uto telefon zazvoni. Ne bih ja ni odgovorio da mi ona ne uputi pogled iz serije jel-to-ti-misliš-da-ovdje-negdje-ima-sluţavka? - Halo? - Brate, nadam se da je spakovano bar tri hljebovca, desetak papalina i vedro riţe i graška za ja, daaaaaa? - Eubie. Štima, brate? - Znaš kako je. Samo i vazda lagano, slaţeš se? - Pa ne mere vazda, ĉovjeĉe, valja da ponekad preuzmeš kontrolu da stvari prorade i rade dok mogu. - To i ja kaţem. Kako braća? - Kul, ĉovjeĉe, kul. - Ĉuj, da ti kaţem. Znam da takvi ko ti ne vole avionom. Imaš i pasoš i vizu? Nije ti to ko voţnja autobusom, samo da znaš. - Eubie, sve pet. - Mrak. Rekni, Josey, jesi ikad prije dolazio u New York? - Nisam, jarane, samo u Miami. Poslovni ti ljudi nemaju vremena za odmor, jarane. - Baš tako, baš tako. Kako gospoĊa? - Bilo bi joj drago da ĉuje da je zoveš gospoĊa. Vraţja ţena me već mjesec dana gnjavi da kad ćemo se vjenĉat ko pravi gradski ljudi i da što smo tako nepisani i getovski. Da nisi ti s njom priĉo? - Ha-ha, nisam, jarane. Al brate, Biblija kaţe ko naĊe ţenu, našo je krasan nalaz. - Znaĉi, Eubie, ti moju ţenu nazivaš nalazom? - Ja? Ne ja, nego Biblija. To ti s Bogom vidi. Iako Biblija to ne misli doslovno. Ti si... - Kontam, Eubie. Ne moraš na Kolumbiji studirat da to skontaš. - A-joj. Elem, ja u New Yorku ţivim skoro deset godina i još ga ne kontam. Baš me zanima šta ti misliš. New York, kako sam ja zamišljo, s neboderima i sve to... - Ko ti je to, oni Jeffersonovi? - Stevie Wonder, drug moj. Znate zar i vi Jamajkanci da taj brat nije snimio samo “Master Blaster”? Eubie mi već drugi put u dvije minute govori da sam neznalica. - Vi Jamajkanci? Pa ima li sedmica da si skoĉio s broda kad nije htio stat u New Yorku? - Hahaha, dobra ti je ta, Josey Wales, pravo dobra. Ţena mi onda uputi pogled u stilu s-kim-to-vraţje-matere-priĉaš? Njoj je jasno šta ja mislim o Eubieju iako ga nikad nije srela. Stvar je u tome što Eubie, za razliku od sviju koje je odgojio Zapadni Kingston, nije iz geta. Bio je gotov ĉovjek kad sam ga ja upozno. On je s Medellínom zabravio Bronx

226

i Queens prije nego što je meni i palo na pamet da Miami prepustim onoj pizdi Griseldi Blanco kojoj je svakako draţe da radi s Bahamcima. Iz Grada Kopenhagen je još „77. pokupio nekoliko najboljih. Ĉudno je to što ga se ja gotov ni ne sjećam. Nije iz Balaclave ni iz unutrašnjosti ni iz Gaze nego iz dobre kuće s dva auta, i dobro je obrazovan. Samo nas je jednom posjetio i namah mi je bilo jasno da nas gleda ko da je došo u zoološki vrt. I znoj mu je probijo kroz ono svileno odijelo, al nikad iz dţepa nije trzno bijelu maramu da obriše lice. U ovom je poslu puno ljudi, naĊu se tu htjeli-ne htjeli pa se snalaze dok se ne snaĊu. A ne znam ni sam. Da sam ja na njegovom mjestu i da sam odakle je on, nema šanse da bi me bilo u svemu ovome. Eubie je jedini za kog znam da je u ovoj igri ne što mora nego što hoće. Ĉak šta više, reko bi da njemu ovo treba isto ko nekima da vazda trĉe za sve novim i novim trebama. Ambicije mu velike a ulog mali. Uporedo se ĉovjek oĉas postavi ko gradska faca a vamo natakari onu bijelu maramu jer se u Americi ne zna da marama znaĉi da ga ĉudovište Obeah plaši više nego neke i sam Ċavo. - Elem, Eubie, jel to ne moţeš doĉekat da mi ĉuješ glas makar se domalo viĊamo, il ti nešto trebam? - Opa, Josey, al si bistar; jel ti to neko već reko? - Mater. - Ĉuj, dobro, eto stvarno ima nešto. Nešto što ja... Al svejedno, brate, zaĉepiću iste sekunde ako mi kaţeš da gledam svoja posla i neću to više spominjat. - Kakva posla, brate? - Pa eto, prvo sam gledo da to završim s onim tvojim Plaĉkom al ga nisam mogo dobit i sad... - Kakva posla? - Znaĉi nije te Plaĉko zvao? Ja kontam reĉeš to je odavno riješeno. Al znaš kako je, ako ĉak u Bronxu ĉuješ šta se dešava u Brooklynu, prvo pomisliš to se mene ne tiĉe, nego ĉovjeka po imenu Plaĉko. Al kako već rekoh, ja ga zovem na onaj broj što si mi dao još davno, a Plaĉka nema. Da nije promijenio broj? - Kakva posla? Eubie zastane. Siguran sam da me se ne boji zato znam da nije nervozan. Namjerno odugovlaĉi, nigdje mu se ne ţuri. Daje mi na znanje da ima nešto što mi treba ĉak i ako ja toga nisam svjestan. - Znaš i sam, kad se tako šta desi to još uvijek ništa ne znaĉi. Znaš da pušaĉi slobodne baze hodaju od opštine do opštine samo da ušićare koji gram više. Mislim, ma nema veze. Al kad ih šest doĊe iz Brooklyna do Bronxa, garant se nešto dešava. - Biva si danas imo šest mušterija iz Brooklyna? Moţda ne znaju kome da se obrate u Brooklynu. - Đe ti ţiviš, Josey Wales? Vjeruj, kad drogašu zagusti, svaki, jebat ga, zna taĉno Ċe treba. Ne moţe se dozvolit da prodaja ne bude lokalna. Blizina je kljuĉna za uspjeh, brate moj, al ko da ti to već ne znaš. Elem, dohvati moj ĉovjek tog jednog drogaša i pita šta radi u Queensu, a ovaj kaţe ne mere se više s Bushwickom. - Šta je s Bushwickom? - Zar Bushwick ne vodi tvoj Plaĉko? - Brate, šta je s Bushwickom? - Onaj reĉe da tamo dva dilera iz ĉista mira naplaćuju duplo više neg obiĉno. Znam da znaš da mi ovde gradimo lojalnost i vazda se traţe nove mušterije al se ne sjećam da si išta govorio o porastu cijene, pa se zabezeknem što je cijena samo u Brooklynu skoĉila. Mislim, ništa nišĉim, zar fiksnom cijenom nismo ukinuli problem pretjeranog muvanja? - Hmmm. - I još nešto, mladosti moja. Par ti se dilera izgleda navuklo. Ne znam jel to obiĉaj u Miamiju, al ovde to vazda, al vazda, loše djeluje na poso. Jedan od ovih drogaša kaţe nije mogo nać tvog dilera te ode drito u krekhaus i tamo naĊe dva dilera totalno odvaljena. Dvojicu! Mislim, jebi ga, Ċe moţe da dva dilera leţe odvaljena u radionici baze a ispred ĉeka red ljudi koji crkoše za bazom? I kako ćeš doĊavola narkosu povjerit poslovnu transakciju? I odakle im ako ne iz tvojih zaliha? Josey? - Aha, slušam te. - Brate moj, ja samo prenosim šta vidim. Ako ĉovjek zbog dva-tri paketića zapuca ĉak vamo, to zvuĉi ko problem. Da ti kaţem, ja u Bronxu drţim uzde ĉvrsto još od dana proturanja ono malo trave. Odma sam ja 1979-e sve postavio ko u svakom normalnom poslu, ma bolje nego u ne znam ti kakvoj radnji - još dok je vrag mali bio ja sam znao nema šanse da se biznis širi bez pravilno postavljene

227

baze. Ne dopuštam traljavost u bilo kom obliku. Pa da mi je neko i brat roĊeni, tim gore! Znaš šta sam reko zadnjem što me zajebo? Dao sam mu izbor, reko sam: Evo šta ću ja za tebe uradit. Daću ti da biraš koje oko da ti izvadim, desno il ljevo. Mladiću moj, ako ti je na autu labav jedan toĉak, kad-tad će otpast i pobiće sve. A šta vaţi za Bronx vaţi i za Queens. Ja sebi ne dolazim da me ovaj ĉovjek nazvo mladićem. - Ko ih je zaposlio, ti ili Plaĉko? Mislim, Plaĉko je to namah moro skontat i davnih ti dana javit al, eto, Plaĉko je to... Ti valjda znaš šta radiš. - Aha. - Al da ti nešto kaţem, desilo se i meni da mi zamjenik koristi zalihe, al taj bratac nije dugo potrajo. Jer, Josey, evo u ĉemu je stvar. Kokain i krek niĊe veze. Ovi na kokainu bar imaju stila, a ako i nemaju, bar imaju para. S njima se i dalje moţe gospodski. A krek? Oni na kreku će svakom popušit pa i vlastitom djetetu srce izvadit samo da se odvale. Pa neš valjda takvom drkadţiji dat da robu prodaje? Ne, mladiću moj. Nema šanse. Al ti i Plaĉko se odavno znate, zar ne? - Ne baš tako odavno. - Oh. E pa stvarno ne znam. Kako već rekoh, moraš ovo znat za Plaĉka. Al trebaš provjerit šta se to dešava u Bushwicku. Ja liĉno nigdje ne idem bez igle i pištolja. Ja il te sredim il muke oslobodim. Ako hoćeš da ja sredim naš Bed-Stuy, Bushwick, ili šta god, samo reci. Trebaće mi više ljudi al ja ću ipak... - Eubie, reko sam sve je pod kontrolom. Ti svoj poso. Elem, javim se kad stignem. - A? Oh, aha, naravski. Nazovi me. Ja spustim slušalicu. Moja ţena ne skida s mene oĉiju. Nazovem Plaĉka, telefon zvoni a niko se ne javlja. Znam da me gleda jer ona pozna kad sam ljut. Već ĉujem kako će reć da ne benavim pred jednim jedinim djetetom što joj je ostalo neopoganjeno. Gledam je kako me gleda. - U redu je, ĉovjeĉe, ne gledaj me tako - kaţem ja. Plačko - Hoš odgovorit? - Ne. - Zar ne trebaš po nekog jarana na aerodrom? - Reko sam ti to? To tek kasnije. - Pa de bar zvono iskljuĉi. To ti onaj hepek... - Znam Ċe se iskljuĉuje jebeno zvono. A Ċe je K-Y? - Ne znam, tu negdje u krevetu. - Đe? - Rekoh da ne znam. Moţda leţiš na njemu. Ili ti je ispod jastuka. Znaš šta? Okreni se. Naravno da tvrdim, i ne znam šta fali pljuvaĉki. Jamajkanci su baš ĉudni kad je saliva u pitanju. - Ša ti to sad znaĉi? Ĉuj pljuvat na ĉovjeka, pa to je uvreda. - To je voda. Bil ti pljunuo na moje dupe i oblizo ga? - Jok. Gluho bilo. - Zbog dupeta ili zbog pljuvaĉke? Jasno ti je valjda da liţući dupe svakako liţeš i svoju pljuvaĉku. - Kako moš lizat ono što ispljuneš? Šta ti izaĊe iz usta izašlo je, ne treba se više vraćat, nikad. - Haha. Okreni se. - Šta? - Ĉuo si. Okreni se. - Meni se sviĊa ovako. Ideš dublje. - Dublje al ukurcu, nego nećeš da me gledaš. Popodne u sobi. Okrenem se. Krevet je premekan pa utonem a on me odozgo gura na postelju. Tonem. On kaţe inhibiran a ja ne znam šta tim misli, iako se smješko kad je to reko. Gledaj me, nema okretanja. Danas je utorak, dan djeluje ţuto. On me i dalje gleda - da mi usne nisu suhe? Svako oko na svoju stranu? Siguran je da ću ja prvi skrenut pogled, al govora nema, neću ni trepnut. - Prekrasan si.

228

Nemoj mi toga, nema potrebe. Ozbiljno ti kaţem, ne znam ih puno da bi mogli proć s tim tvojim naoĉalama. Dosta više tih djeĉaĉkih sranja. Muškarac muškarcu ne govori stvari koje su... Deraška posla? Znam, rekao si to bar sedam puta. Garant bi ti se svidjeli Portorikanci. Ni oni ne misle da je gej ko puši kurac i guzi muške. Samo ako tebe zguze, onda si jebeni deraš. - Hoš reć da je ovaj brat jebeni deraš? - Ma kakvi, oĉito si lud za piĉkama. - Ja volim piĉke. - Frajeru jel se mi sad jebemo ili ja izigravam Harryja Hamlina a ti Michaela Ontkeana? - Ma šta priĉaš koje pizde materine? - Haj pogodi koliko sam puta u samo dvije godine vodio istu ovu raspravu? Zamorno je, ĉovjeĉe, umoran sam od vas tajnih pušaĉa kurca. Naroĉito vas crnaca. I dosta više priĉe. Drţim jezik za zubima. Ĉekam ga. A on mi već sisa desnu bradavicu, pa onda ljevu, mnogo jaĉe, ko da bi je istrgo. Postaje bolno i taman da kaţem koji ti je kurac pa to boli a on je lizne. Kruţi jezikom, kruţi i liţe. Ja drhtim, hoću da ga molim da lizne i desnu samo da više ne drhtim. Osjećam na bradavici krug tople pljuvaĉke i on puše na nju, hladi je i suši. Ne more više vako da od mene pravi ţenu. Ne što me jebe nego što mi duva u bradavicu. - Hriste, zini više, drkadţijo. Ugušićeš se od tog mumlanja. - Šta? - Ne moţeš bit u isto vrijeme hladan ko špricer i uţivat u svom prokletom tijelu. Ili jedno ili drugo. Najbolje da ja odem pa ti javi kad se sa sobom dogovoriš. - NE. Mislim, ne. U ustima mi je prije nego stignem reć banditi se ne ljube. Sisa mi jezik, usnama mi miluje usne, jezik na jeziku, pleše on jezikom i tjera i mene da to radim. Tjera me da razmišljam ko deraš. - Ma vidi, vidi. Znaš se ti i hihotati kao školarica. Moţda ima još nade za tebe. Usne na usnama, usne okrenute nastranu i lizanje usta iznutra, jezik na jeziku, ispod jezika, njegove usne šišaju moj jezik i kad pogledam vidim da su mu oĉi ĉvrsto zatvorene. Ovo on stenje, nisam ja. Pruţim ruku i štipnem mu bradavice al ne jako, još ne znam šta pali a šta boli. On zastenje i sad mi jezikom prelazi niz grudi do bradavica pa do pupka i ostavlja vlaţan trag, neki osjećaj hladan, a jezik topal. Da me New York ne uhodi dok ovo radim? Šta da mi uhodi, pakšu? I šta mu uhodi? Racku. Kroz prozor je peti sprat al nikad se ne zna. Previsoko za peraĉa prozora i goluba il šta se već penje uza zid mada šta se šta ima penjat uz kakav zid. Vidi nas jedino nebo. Al će Air Jamaica letit pravo iznad nas i vidiće me Josey. Ovaj mi ĉovjek škaklji jezikom po pupku i ja ga uhvatim za glavu. On na sekundu digne pogled i nasmiješi se a kosa mu proleti kroz moje prste svilena i meka i smeĊa. Opišeš mu kosu i namah zvuĉiš ko bijelac. - Vrati se, drkadţijo. Taman da kaţem nisam niĊe ni išo a on mi proguta kurac i ja ništa ne kaţem. On kaţe nešto o prepuciju. Povlaĉi i gleda kako glavić uranja a ja skoĉim. Vi neobrezani ste baš osjetljivi, a? Liţe i sisa samo glavić pa ga onda proguta skroz do balĉaka, do dlaka u preponama. Gore-dole, jebe ga on, osjećam mu usne i jezik i vrh mu grla vlaţan i topal i vakum usisa i otpusti i usisa i otpusti i usisa i otpusti i ja ne mogu da ga ne zgrabim za rame svaki put kad mi navuĉe koţicu. A pogled: bijelac puši crncu pa se onda podigne, bijelac se spušta i podiţe i uvija, i onda ga lizne ruţiĉastim jezikom. Treći put ga zgrabim za rame i stisnem. On konaĉno stane. Al me onda zgrabi za noge i podigne mi dupe i jebe me jezikom. Ja ne mislim kako mi to i nije nešto, ne mislim da samo imam osjećaj da mi neka vlaga sve više namaĉe šupak. On mi ostavi noge u zraku. Onda se otkotrlja s kreveta i dohvati kondom. Ja i dalje ne razlikujem pokriven od neosedlan, što je takoĊe ime za kondom, pa mi ništa nije jasno. I znam da smo na petom spratu al šta da neko sad proĊe ispred prozora i vidi me vako s nogama u zraku? Ovo će se stvarno desit, opet. Ne jebem se dovoljno ĉesto da prestanem mislit opet će se ovo desit. Ne jebem se dovoljno ĉesto da prestanem mislit kako je u sobi osim mog još jedan nadrkan kurac. I da bi ja da ga drţim i stišćem i nateţem, moţda i popušim jednog dana. A sad mi njegovi prsti u šupak nanose lubrikant, a ja za promjenu ne mislim na zatvorsku ševu, iako ako reknem da ne mislim na zatvorsku ševu, znaĉi da ipak mislim na zatvorsku ševu al on mi stvarno dobro utrljava tu stvar u šupak i jebe me prstom i dohvati nešto i negdje što me natjera da skoĉim i ne, ne pitam se jel se tako osjeća ţena kad potrefim Ċe treba jer zajebi ţene i zajebi piĉku i zajebi trud da iz sebe izjebeš -

229

deraša, bar sad i bar ovde upravo sad na petom spratu. I zajebi razmišljanje šta znaĉi ako je bijelac gore jer ja ni ne pomislim da je bijelac gore dok se ne sjetim ovo je Amerika i ako razmišljam ko niger onda nešto znaĉi što je bijelac gore pa moţda da ja preĊem gore i tako me on moţe zajahat. Hvala bogu što nisam onaj kom treba tvrd kurac. Opet zazvoni telefon. - Moţda me u dogledno vrijeme pustiš unutra, dušo? - Šta? Aaa. - Ma što si tako napet? Moram reći, dušo, da iz trena u tren postaje oĉito da je ono Jamajkanci hladni ko špricer i to ipak samo mit. Samo kaţem. - Uopšte nisam napet. - Srećo, siguran sam da bih s plafona visio da ti stavim prst u guzu. - Haha. - Aha, trik je dakle u tome da te zasmijavam. Ili da te jebem u mraku. Onda se nije ĉinilo da ti je to problem. - U svim se filmovima svi jebu u mraku. Ĉak i na TV-u. - Pa kad si onda skonto da ne liĉi svaki muškarac u Americi na Bobbyja Ewinga? - Meni se mrak sviĊa. - Pobogu, Betmene, promijeni temu. - Ti promijeni temu. - Ti znaš da te kroz taj prozor jedino Supermen moţe vidjeti. A ti odaberi jel to vjeruješ ili. Ja moram u klozet, odmah se vraćam. Morao sam si stavit ruku preko usta da mu ne kaţem poţuri. A svejednako mislim Josey će se na onom prozoru pojavit ko Kilroy je bio ovde. E znaš šta, reću mu, ovo je Amerika i mogu radit šta oću i zaboli mi šta vi svi kaţete i, što bi rekli Amerikanci: Poljubi me u dupe. Lower East Side ko puslica i ono sam u Bed-Stuyu sam sredio a da nisam moro nazvat onog idiota Eubieja; ako ne pripazi, još ću mu i Bronx preuzet. Al šta će mi Bronx i jebeni crnci kad na Manhattanu bijelci plaćaju triput više. I kad taj avion veĉeras konaĉno sleti, vidjeće on kako Plaĉko vodi New York, vidjeće da je sve kako treba, i da je zbog mene i bolje i zato me jebote pusti više na miru i ne dolazi mi ukuću i ne zaviruj mi pod ĉaršaf a ako i zaviriš, ne reci ništa, šuti. Pa šta još ĉovjek treba da uĉini? Nije nimalo lako. Eto šta je. Nimalo nije lako. On izaĊe iz klozeta a kurac mu nadignut nekako uljevo i već je gumicu natako. Bijelcima je koţa svjetlija taĉno u obliku gaća kakve nose. A oko kurca mu i jaja vatreni grm. Ja se pitam treba li da muško bude njeţno. Jel ovo zbog te njeţnosti djeluje ovako pederski? A nikad prije nije tako djelovalo. Ni u Mineshaftu, ni u Eagles Nestu, Spikeu, ni u kinima New David‟s, Adonis, West World, Bijou 82, The Jewel, ni u knjiţarama u ulici Christopher ili Jay‟s Hangout, Hellfire Club, Les Hommes i onoj u ulici Ann, ni u barovima Ramrod i Badlands, ni u Rambleu, ni onda s biznismenom što je išo kući ţeni, ni s onim biciklistom, ni s hipi-studentom duge kose, ni s onim guapom ko ni s muchachom i mariconcitom il s onim što se vraćo iz crkve, il s onim klonom što u gaćama ima dvajs cenata ĉitavih ispisanih, il s onim likom što ga zovu šminker, il s onim sijedim što je šeto psa, il s onim što izgleda skroz naskroz obiĉno i djeluje ko da radi nešto sasvim obiĉno. Neki stanu iza mene ĉim spustim šorc, neki me vode kući ako ima bijele gospoje, iako u Americi niko ne razumije šta mislim pod bijela gospoja pa im kaţem koks, bjelinĊa a na kraju kaţem kokain jebiga. Valjda diler smije maznut iz vlastite zalihe. Jal kuća jal park, ja svuĉem šorc a oni il pijunu il podmaţu i jebu i ja ĉekam onaj drhtaj a nekad oni ĉekaju da ja svršim pa ga samo izdrkaju meni na dupe. Al sve je to muško, brate, zgrabi muško da bi bio pravo muško. A vako u krevetu i sve nekako blago, baš ispadnemo dva pedera. I zvuĉimo ko pederi. Pa šta? Mora da i jesmo pederi. - Neš sad tu drkat ĉitav dan? - kaţem ja. Uto opet zazvoni telefon. On pogleda u telefon pa u mene kako ne gledam telefon. Zine da nešta kaţe al ne kaţe. Telefon i dalje zvoni. Ja ĉekam da prestane a on se popne na krevet i zgrabi me za ĉlanke. Zvonjava prestane a on mi obje noge digne u zrak. Ja ĉekam da telefon opet zazvoni, jer ako je nešta stvarno vaţno, on ona ono će opet nazvat. On mi maţe šupak lubrikantom. Telefon ne zvoni. Onda si on namaţe kurac. Telefon ne zvoni. Ja gotov oĉekujem da će reć a sad... pa iako ne kaţe, ja se svejednako zahihoćem ko curica. On se nasmiješi, pogleda me u oĉi i zagura ga smjesta, ni brzo ni polako nego nekako sigurno i samo gura i na tren zaboli al odma prestane ĉim on onaj svoj krivi kurac

230

smjesti unutra i krene da me guzi. Telefon opet zazvoni dok ja pišam u klozetu. - Halo? E jebi ga. Onaj u krevetu se javio na telefon. - Halo? Da probamo ponovo, halo? Samo tren. Mislim da je za tebe. Treba mi pet sekundi da uzmem slušalicu. - Halo? - Ko je to koji kurac? - Ko? Šta priĉaš? - Šta ja priĉam pizda mu strinina? Jel se to neki duh javio na telefon? - Nije, Eubie. - Neko ko? - Brat jedan iz komšiluka, svratio kad je ĉuo da slušam... ne znam jesi ĉuo za Phila Collinsa? - I puštaš ga da se javlja na tvoj poslovni telefon? - Smiri, ba, Eubie. Ništa ga ja ne puštam. Bio sam u klozetu, izaĊem i vidim on podigo slušalicu. Elem, štasdešava, mladosti moja? Jel Ċe gori? - Nemoj mi tih ameriĉkih fazona. - A ti ne priĉaj sa mnom ko da sam se juĉe rodio. Jel se šta dešava? - Oĉito se dešava, zovem već treći put a tebe nema. - Evo me sad ima. - A ja definitivno imam šta da kaţem. - Šta ti to znaĉi koji kurac? - To ti vidi, al plan se mijenja. Joseyja kupim ja a ne ti, i... - Ma zajebi to. Josey bi mi reko da je plan promijenjen. - Onda obavezno doĊi na aerodrom da vidiš kako ga ja kupim. Što nas je više, to bolje, ja to vazda kaţem. I još nešto. Josey neće opet u East Village, hoće da vidi kako stoje stvari u Bushwicku. - Bushwicku? Jel to ima neki razlog što najednom oće u Bushwick? - Jel to ima neki razlog što ti najednom misliš da ja ĉitam misli? Ako imaš problem s Joseyjem onda priĉaj s Joseyjem. - Mislio sam ga prvo odvest u Miss Queenies. Najbolja jamajkanska hrana u New York Cityju; u Brooklynu, baš u Flatbushu. - Plaĉko. Jel ti stvarno misliš da Josey Wales dolazi iz Jamajke Ċe stalno jede pravu jamajkansku hranu da bi ovde jeo neku pizdunsku imitaciju? Jesi ti idiot il samo glumiš idiota? - Halo, koga ti naziva... - Kupim ga u devet i po. Vidimo se u Bushwicku.

Dorcas Palmer Moguće da ima ljudi koji znaju nešto što ja ne znam, ali ja još nikad nisam srela muškarca koji kaţe “ma pitam samo onako” a da nema neki dodatni motiv. Ţiviš sama? Ma samo onako pitam, da, kakav poĉetak jedne bajkovite noći. Priznajem, idiotski je od mene što mi je uopšte palo na pamet da ga povedem kući. A zašto sam ga dovela? Zato što sam u onom glasnom jamajkanskom klubu tog ĉovjeka zaganjala jer ne izgleda kao Jamajĉanin, pa sam dotiĉnog pokupila i na parkingu mu dala razloga da pomisli da to moţe ići i dalje, a kod njega nisam htjela jer kakva bi to kurbetina to sebi dozvolila? što bi rekla direktorica srednje škole Bezgrešno zaĉeće. Kad ga dovedem kući, njemu namah izraste još sedam ruku, jednom me grli a druga mu već u mojim gaćicama, i drpa me ko da misli da klitoris iskaĉe ko kurac. Ĉudo jedno kako samo u kafani zadah po pivi djeluje seksi. Ja kaţem predomislila sam se, a on me zgrabi za vrat i pritisne. Ja mu zgrabim ruke, a on samo još jaĉe stisne i kaţe: Nije valjda da imamo problem? Ja kaţem ma kakvi, dušo, nego bih do spavaće da nabacim nešto u ĉemu ću se osjećat ugodnije. Znaš, ko ono u filmovima. - Onda mora da ima i bar da si naspem piće. - Nemaš vremena za to, ljubice. I tako odem u kupatilo i naĊem nešto s ĉim sam se stvarno osjećala ugodnije. Prisjetim se kako

231

sam po to išla skoro nakraj Gun Hill Roada. Trgovac me odmjerio i pitao šta to ja mislim pokositi. Vidim da se onaj lik smjestio na jednu od trpezarijskih stolica u mojoj dnevnoj sobi. Nikakav problem, kolateralna šteta. Naći ću istu takvu ĉim malo prohodam oko svog bloka. Zateknem lika nagnutog, svlaĉio je rasparene ĉarape, jedino što je još imao na sebi. Jatagan proleti zrakom takvom brzinom da sam ga jedva kontrolisala. Sasjeĉe gornju preĉku i zaglavi se u naslonu stolice. Lik smjesta skoĉi, ali ne dovoljno brzo. Uradio je ono što muškarci osjećaju da moraju, zakoraĉio prema meni, gurkao i gurkao i smijao se kao da je siguran da su ţene plašljive. Ni sluĉajno se nije sasro od onog zamaha. Sasro se kad je vidio kako sam se brzo pribrala i zamahnuta još jednom, kao kaskaderka u filmu Brucea Leeja. Svakoj curi treba neki hobi, što bi rekla moja majka. Trznem ja na njega još jednom i zavrištim mrš mi iz kuće pizda ti materina! On ponavlja: samo polako, dušo - na šta ja zavrištim: silovanje! Mrš mi iz kuće pizda ti materina. Zamahnem tako da djeluje da sam ga promašila i razbila svoju skupu vazu, s tim što vaza ne vrijedi ni pišljiva boba i razbila sam je samo da on vidi da ova ludaĉa misli sasvim ozbiljno. Ali on je i dalje uzmicao presporo jebo sebe. Rekao je: Mogu li bar uzeti svoju odjeću? ali ja sam svejednako vrištala i ganjala ga zamahujući jebenim jataganom lijevo i desno kao da teren rašĉišćavam od korova. Otrĉao je do vrata i odletio niz hodnik vrišteći nešto o nekoj luĊakinji jebla majku svoju. Nemam pojma na koga se to odnosilo. Pitam se jesam li tad bila više Jamajĉanka i jesam li sad postala neka ameriĉka ubleha. I... - Dobro, nema veze, nije moje da to znam. - Šta? - Kunem se da moj roĊak Larry sa svojim Alzheimerom fokusiraniji nego vi. - Oh, oprostite. - Ne, ne mogu vam to nikako oprostiti. Sad vam moram ispriĉati još jedan vic. - Gospode, g. Ken, dosta više šala na raĉun nigera. - Ma boţe saĉuvaj. Ova je o Alzheimeru. Ĉudno, ljudi koji imaju A priĉaju viceve o onima koji imaju R, kao da to što se ni ne sjećaš da si bolestan na naki naĉin olakšava bolest. - Jel onda vi imate A ili R? Ili P? D? Sve moje u Jamajci mori D. - D? - Dijabetes. - Pa da, a P je Parkinsonova? Lijepo mi doĊe da poţelim kakvu srednjovjekovnu bolest, sušicu na primjer, ili srdobolju. - A šta vam je u stvari? - Nemojte da se ovo tako brzo pretvori u ovosedmiĉni film! Jer onda imam osjećaj da ţivim u TV-u moje snahe. Cijela bi ova scena trebala djelovati više kao scena iz Guliverovih putovanja nego kao scena iz Imitacije ţivota. On krene prema vratima i usput pokupi svoju kapu i šal. - Hajdemo. - Šta? Kamo? U Liliput? A sad će i pizza. - Ja vam nikad ne jedem to sranje. Ostaviće oni pizzu na stubištu i staviće to na naš raĉun. Nego da mi zbrišemo odavde, meni je ovdje jebeno dosadno. Istina je da se i meni uţasno išlo odatle. Ozbiljno me poĉeo nervirati sav onaj namještaj iz doba robovlasništva tako oĉito napravljen prije samo par godina. Negdje u ovoj kući g-Ċa/-ica Colthirst garant drţi sve brojeve Victorie. A vjerovatno i Redbooka za sluĉaj da joj ikad padne napamet da sama napravi svoju glazuru. - Pa gdje ćemo? - Ma otkud znam, moţda me izvedete na veĉeru u Bronx. Elem, kako ĉujem, ĉitali ste Swifta. - U Jamajci uĉenici ĉitaju Guliverova putovanja još prije dvanaeste godine. - Ĉuj to. Ĉime ĉe li nas ona još iznenaditi u narednih ĉetrdeset minuta? Zapitani umovi ţele da znaju. Idemo. Ĉovjek se uopšte nije šalio u vezi s Bronxom. Nisam sigurna zašto nisam ništa rekla ĉak ni kad smo stigavši na Union Square naprosto iskoĉili iz taksija pa sišli do podzemne i uskoĉili na peticu, vrativši se taĉno odakle smo došli. Oboje smo sjeli na trosjed pored vrata. Spustila sam pogled da ne vidim da li me ko gleda. Sad su grafiti dospjeli i unutra. Vagon je negdje do 96. ulice uglavnom bio ispunjen bijelcima, starcima i staricama koji vjerovatno nemaju kuda i školarcima kojima se ne ţuri

232

kući. Većina bijelaca je izašla izmeĊu 110. i 125. ulice a ostali su uglavnom Latinosi, i nekoliko crnaca. Do 145. uglavnom crnci. Niko se od tih grupa nije suzdrţavo da bulji u nas dvoje. Zaţalila sam što se nisam obukla kao bolniĉarka i sve vrijeme ţeljela da on bar ne izgleda kao Lyle Waggoner. Moguće da crnci misle da ovaj bijelac mora da je nešto posebno ako izlazi na kraj s crnkinjom. A moguće da se pitaju jel to on stvarno prelazi sav ovaj put samo zbog jedne drolje. Što je najgore, pošto idemo sve do 180. ulice, doĉekala sam i to da u vozu ponestane ljudi koji bulje u nas. - Jel vi ţivite ovdje negdje? - Ne. - Samo pitam. - Nemoguće da niste svjesni da se voţnja vozom prema mjestu na koje idemo smatra opasnom u ovo doba dana? - Ma šta to govorite? Pa nije ni pet popodne. - Ali pet popodne u Bronxu. - I? - Jel vi to imate TV-stanicu? - Dorcas, ljudi sami odluĉuju ĉega će se plašit na ovom svijetu. - Moţda se onima s Park Avenije moţe da odluĉe ĉega se plaše odreĊenog dana. Za nas ostale vaţi poslije pet ne idi u Bronx. - Pa što onda idemo? - Ja ne idem. Vi idete. A ja idem s vama. - Ha, a baš ste mi vi rekli za jerk piletinu na Boston Roadu, a ja sam vam rekao da još od 1973. nisam okusio jamajkansku hranu. - I tako to ide, svaki bijelac mora imati vlastito iskustvo Srce tame. - Sad mi nije jasno šta bi trebalo da me impresionira više - ĉinjenica da ste tako naĉitani ili ĉinjenica da je vaš ton sve smioniji što se više udaljavamo od Pete Avenije. - I šta još, g. Ken? Kako to da tako dobro govorim engleski? Amerikanci ne ĉitaju knjige u školi? A što se tiĉe tona, pošto sam ja oĉito zaposlena ĉistom greškom, mislim da moţete biti sigurni da sutra nećete vidjeti nikoga iz naše agencije. - Opa, to bi bila katastrofalna greška - rekao je on ne gledajući u mene nego u ko zna u šta što je vidio kroz prozor. Ja pregledam vagon da vidim da li nas iko sluša. - Mislim da mi je jasno šta vi u stvari radite - kaţem ja. - Stvarno? Pa dajte i meni recite. - Šta god da se s vama dešava, oĉito vam uzrokuje ţelju za smrću. Više se niĉega ne morate bojati pa moţete raditi šta vam je volja. - Moguće. A moguće je, Frojde, da sam samo ţeljan jebene jerk svinjetine i slatkog krompira, i punĉa, i da me zaboli kurac za tu petparaĉku popularnu psihologiju. Jebiga, to vam nije palo na pamet? Dva muškarca podignu pogled. - Izvinjavam se. Tih sranja dobijam sasvim dovoljno od mog sina i njegove ţene. Samo mi još fale od nekoga koga plaćam. Tri muškarca i jedan ţena podignu pogled. - Baš vam hvala što ste svima objasnili da sam prostitutka - kaţem ja. - Šta? O ĉemu govorite? - Svi su vas ĉuli. - Oh. Oh, ne. I onda ustane. Ja širom rastvorim svoju torbicu i razmatram ima li šanse da mi cijela glava stane unutra. - Ĉujte narode... Ja... jasno mi je šta ste mogli pomisliti. - Ma jel vi to ozbiljno? Niko ništa nije pomislio. Sjedite. - Samo da znate da je Dorcas, ova ovdje ţena, moja supruga, a ne neka prostitutka. Znam da sam u sebi zavrištala. Ne znam jesam li zavrištala naglas, ali u sebi sam sasvim sigurno vrištala iz glasa. - Vjenĉali smo se prije, koliko ono godina, dušo, ĉetiri? I moram reći da je sve isto kao i prvog dana, zar nije, srećo?

233

Nije mi jasno je li grdno omašio pri planiranju odbrane moje ĉasti ili u svemu ovome silno uţiva. U meĊuvremenu netremice gledam sve one koji se silno trude da ne gledaju. Jedna se starica smije s rukom preko usta. Ja bih da se nasmijem tek toliko da bude jasno da ja ne uĉestvujem u ovoj šali, ali mi naprosto nije do smijeha. A vic je u tome što ĉak nisam ni ljuta na njega. On se drţi za preĉku, i njiše se kao da će sad zaplesati. Voz stane u Morris Parku. - Naša stanica. - Otkud to? Ovo je Morris Park. Zar ne idemo na Gun Hill Road? - Ovdje izlazimo. Ĉim se vrata otvore, iskoĉim ne saĉekavši ga. Ĉak se ni ne okrenem da vidim ide li. Gotovo poţelim da je produţio, da odjebe na Gun Hill Road kad mu je to već takav ćeif. Ali onda iza sebe zaĉujem njegovo disanje. - E ovo je stvarno bilo zabavno. - Zabavlja vas ljude dovoditi u neprijatan poloţaj? Pouĉena filmovima, sad oĉekujem da padne scena izvinjenja, pa zastanem na platformi da je saĉekam. - Moţda da se zapitate šta vam je to tako neprijatno. - Ša? - SviĊa mi se kad progovorite kao Jamajĉanka. - Vi to ozbiljno? - E jebiga, Dorcas, stvarno. Nikog u onom vozu ne znaš, nikog od njih nikad više nećeš vidjeti, a i da ih vidiš, nećeš znati jer nikome nisi upamtila facu, i koga uopšte boli dupe šta oni misle? Isuse gospode Boţe, što mrzim kad ja nisam ona koja doziva pameti. - Saĉekaćemo naredni voz. - Jebo voz. Idemo pješke. - To ste smislili? Pješke? Po Bronxu. - Jašta, upravo to. - Znate da svako jutro u parku Haffen pronaĊu bar jednog mrtvaca. - Nećete valjda jednom veteranu priĉati o mrtvacima? - Valjda vam je jasno da zloĉin ne izgleda onako kao u Police Woman. - Police Woman? Pa kad ste vi zadnji put gledali TV? - Ne moţemo šetati po Bronxu. - Ne brini, Dorcas, najgore što će ko pomisliti je da mi pomaţeš da zbavim heroin. - Jeste to rekli heroin? E ovo će biti ĉista fantazija, ja - useljenica sa sumnjivim dokumentima - u predveĉerje šetkam Bronxom s bijelcem koji ne samo da je ĉudan nego oĉito i nije sav svoj - napio se soka zvanog bijelac-sam-i-niko-mi-ništa-ne-moţe. - Pa hoćete li se makar javiti svojima? - Ma ko ih jebe. Nek snaha ima zašto da se mršti; ostaće joj bora pa joj dţaba onaj fejslifting - e vala sve ovo vrijedi ako ništa zbog te bore.

Tristan Phillips Ĉuj to, sad moţeš u Jamajku kad ti se ćefne? Ma nemoj? Eto te zvuĉiš ko narkosi kad tvrde da se mogu s horsa skinut kad hoće. Valjda ti je jasno, Alex Pierce, da i Jamajka spuca kroz vene i postane ko i svaka druga slatka muka koja nikako nije dobra po tebe. Al dosta više ove priĉe u zagonetkama. Stvar je u tome što nema šanse da bi me ti ikad našo osim ako već nisi znao gdje da traţiš. Jašta, jašta, reko si već da brineš zbog neuspjeha mirovnog procesa, no de ti meni reci kako misliš o tome šta saznat ako tamo ne ideš od 1978-e? Ĉudi me da si za to i ĉuo ako nisi bio na ostrvu kad se to desilo. Znaĉi priĉaćeš s Lucy? Brate, mora da se šališ. Lucy je kljuĉ svega. Ja i ona smo jedini preţivjeli ĉlanovi mirovnog odbora. Moraš nju utraţit neĊe dole na Jamajki, mladosti moja. Jel ti kad palo na pamet da smo to još samo nas dvoje ţivi a svi ostali poumirali? Naravno da nisi znao, dosad si mislio da sam samo ja osto. Nisi zar zaboravio da sam na papiru i ja mrtav. Svi su poubijani i, zavisno od toga s kim priĉaš, tu spada i Pjevaĉ. Nego, de ti meni reci, jesi ti ikad ĉuo da je neko zaraţen rakom?

234

No i dalje ja ne kontam što tebe sve ovo handri. Ti izgleda misliš ono je bio Dan kad je Jamajka otišla u helać; isto ko da je imala de drugo. Nego de ti meni reci, koje ti je mjesto u Jamajki najdraţe? Trenchtown? Ma kakav si ti ĉovjek kad ti je Trenchtown najdraţi? Sreća tvoja pa si bijelac, a? De da ja tebe upitam, misliš ti da iko voli Trenchtown ko ţivi u Trenchtownu? Jel misliš da iko od njih sjedne na stepenice pa konta: E ovo se zove ţivot? Turisti su ĉudni, deĉko. Aaaa, nisi ti turista. Nemoj mi samo još reć da ti znaš pravu Jamajku. Mora da si tamo imo neku gospojicu? Aiša? Ljepo joj je ime, zvuĉi ko nešto što moš vikat kad svršavaš. Pa jel ona neka fina cura il dobro puši? Hahaha, ma baš me briga, bjelĉiću, ja sam ti svjetski ĉovjek. Treći svijet, doduše, al i to se pika. Kolko nam je danas još vremena ostalo? Neograniĉeno? U Rikersu? Brate, koje li si ti veze povuko? Al da se vratimo na temu, jel tako? Dok mi Pjevaĉ nije reko za njega, ja na Joseyja Walesa nisam ni pomislio. Ali se onda sve više i više stvari zadešava, i poĉneš viĊat ĉak i znakove, mada meni crkva nikad nije bila draga. Mislim, da mu je stvarno stalo da ubije Pjevaĉa, sredio bi on njega još one veĉeri. Mora da je njemu do neĉeg drugog bilo. Mislim, jebiga, da dvije godine kasnije staneš uz našeg Pjevaĉa ko da ništa nije bilo? Ĉovjek ima tolka muda? Bolje mu se miĉi s puta. Lako je sad priĉat da je taj mir bio osuĊen na propast jer je ljudima u getu rat u krvi. Aha, to zvuĉi ko kakva mudrost, al mora ti bit jasno - znaš ono kad se nada tek rodi, pa bude tako nova i svjeţa da ima ĉak i boju? Ono kad nešto zakopaš duboko u sebi jer znaš nema šanse da se to desi al onda iznenada ispadne da je moguće da se stvarno desi? Ko da skontaš da moš letit, zaprave. Nismo ni mi vesla sisali il, što bi ti reko, nismo baš tako naivni. Niko od nas nije idiot. Svi smo mi znali da taj mir ima devedeset posto šanse da propadne ali, ĉovjeĉe, ništa nikad u ţivotu nije djelovalo slaĊe od onih deset posto. Ĉinilo se nadohvat ruke. I kad me Krimos Šerif pogledo pa reko ja da moram predsjedavat mirovnim odborom, to je bilo ko da je neko po prvi put u meni vidio nešto drukĉije od onog što ja vidim kad sebe pogledam. Ja... Ja... Opet sam se pogubio. A onda dok trepneš budu upucani i Kazan i Papa-Lo, i ja prvo pomislim da to policija svodi raĉune jer je doĉekala da se mi opustimo. Ili još gore: da politiĉke partije, koje svakako nisu htjele mir, gledaju kako da se otarase mira prije narednih izbora. Al već rekosmo kakve je pameti policija. A politiĉari ne bi da se proĉuje da baš oni hoće da ubiju mir. Znaĉi, trebalo je tu malo dublje pogledati. Policija ubija bandite jer im se sveti. Al od tog im ubijanja nikakve koristi osim što paradiraju mrtva tijela kroz centar grada. Dakle, valja razmisliti. Ko je u boljem poloţaju sada nego prije tih ubistava? Samo jedan jedini ĉovjek. Josey Wales, jebo mater svoju. On je glavni don Grada Kopenhagen otkako je Papa-Lo mrtav. Otkako je mrtav Krimos Šerif, sve se PNP-ovske njujorške bande rasule kud koja, ukljuĉujući i moju vlastitu. A u New Yorku svi šmrĉu, puše i bocaju bijelu gospoĊu i Kolumbijcima treba neko dovoljno vješt da im robu dobaci do Drţava. Sad već i u Englesku, kako ĉujem. Da on makne s puta mirovni ugovor, izvjesnim je politiĉarima uĉinio uslugu koju će mu vraćat dovijeka. Da ubije svaki oblik rasta-pokreta, nikad se više Amerikanci ne moraju bojat da ćemo i mi ko Kuba. Ne mogu reć sigurno, al kladim se da neki što su mnogo više gore, moţda oni što kontrolišu obalnu straţu, useljenje, carinu šta li, sad zaţmire dok prolaze izvjesni ĉamci, avioni i brodovi zato što im je 1980. jedan ĉovjek dao Jamajku na tacni. Brate, kad bi ja znao što ljudi ko ja završe u zatvoru, ljudi ko ja ne bi završavali u zatvoru. Slobodno tako zapoĉni prvi paragraf, nazovi to getovskom mudrošću il šta već vi bijelci pišete kad ste zateĉeni kakvim sumnjivim tamnoputim likom. I jest, ĉitam ja, Alexe Pierce, ĉitam više nego ti. Ĉovjeĉe, tebe vaki ko ja uzbuĊuju, a? Daj bijelom novinaru njegovog vlastitog “Stagger Leeja” i vi odmah otkaĉite. Jel to zato što nemate svojih vlastitih priĉa? Jašta eto, nije ovo o tebi, ti si ovde da ispriĉaš priĉu, ne da budeš priĉa. A meni ipak nešto govori da je ova priĉa tvoja a ne moja. Jel tebe zanima išta nakon 1978-e? Šta je s 1981-om? Mnogo se toga desilo, Pjevaĉ je sazno za mjesto zvano Heaven a ja sam sazno za mjesto zvano Attica. Šta, misliš da ljudi doĊu u Rikers kad vide kakvu brošuru? Za Rikers se, brate, prvo mora diplomirat. I eto, ako sam i znao da onom derašu Plaĉku više neće past na pamet da me skoka, ne znaĉi da sam znao da neće i Joseyju Walesu. Usput budi reĉeno, jesi ti ikad upozno tog brata? Nisi? Priĉaš o tom mirovnom procesu a nikad nisi upozno... nema veze. Stvarno nije bilo naĉina da znam šta taj ĉovjek planira, pa krenem s Vrhovnim donovima. Prosto reĉeno: Banda Oluja, znaĉi Josey Wales, to je Grad Kopenhagen, a Vrhovni donovi su Osam Traka. A pošto sam ja Osam Traka još od dana kad su

235

Balaclavu sravnili sa zemljom, gdje sam drugo mogo? Ne, drug, politiĉko ratovanje ne prestaje samo zato što ti promijeniš bojno polje. Meni je trebala brojĉana sigurnost, njima je trebao mozak jer te glupe seronje nisu mogle upratiti ko šta prodaje na kojoj ulici, i na kojoj će te ulici upucat Eubie Brown i njegova Oluja. Nikakav problem, brate, samo ti promijeni kasetu. Kako god okreneš, ovo slobodno reci o bandi Oluja i Eubieju, pa ĉak i o Joseyju Walesu: ako i jesu u stanju potamanit svakoga okolo samo da bi jednom došli glave, oni bar imaju nekog stila. Ili bar Eubie ima nekog stila. A moguće i da samo zna kako da bude u svili a ne izgleda ko svodnik. A ovi moji? Sami pesinavi nigerski uhljupi. Jednom nam šef ĉuje da je u Phillyju neki lik iz Jamdola dobio ogromnu pošiljku trave al da je, mada dio Grada Kopenhagen, odbio zaštitu Oluje jer je budala namislila da njemu to ne treba. I tako nas šef pošalje u Philadelphiju. Lik oĉito beslovesan do bola i naprosto mu ušetamo u kuću. Nije ni vrata zakljuĉo. Po tome se ne bi reklo da je kod koga kakva velika zaliha. Ja sam Vrhovnim donovima odmah reko: ako je ta pošiljka za Eubieja, izbiće rat u bar jednom od pet okruga. Al su oni odluĉili da je lik nezavisan, isto ko da se Ċe sapleo pa naletio na kontingent trave. Elem, taj lik nas ugleda i potrĉi uz stepenice po pištolj, nije ni pištolj imo uza se. Ja pomislim: Ko je ovaj amater? Jesu Vrhovni donovi sigurni da su me poslali u pravu kuću, jer se ne bi reklo da ovaj krije išta vrijedno? Jebeni idiot koji je bio sa mnom onda kaţe da je to moţda ona neka obrnuta psihologija, znaš, ono kad se ponaša ko da nema šta da krije pa da mi skontamo ĉist je, okrenemo se i odemo. Što nije bilo skroz bez pameti, pa sveţemo lika i malo ga išamaramo, ko bolje mu je da prizna Ċe je skrovište da ga ne bi snašlo šta mnogo gore. Prije nego što ja stignem reć šta je to mnogo gore, onaj jebeni idiot ga okundaĉi taĉno preko usta. Koji ti je kurac? kaţem ja idiotu koji me samo gleda smiješeći se ko pravi idiot. Mora razvezat jezik, kaţe on. Kako da ga razveţe, retardu jebeni idiote, kad si mu ga upravo pretvorio u kašu? kaţem ja. On onda umukne, al prije toga me dugo gleda, isto ko da je uvjeren da će me tako isprepadat. E, da nije zavrištala, ja ne bi ni skonto da onaj lik ima ţenu. Htjela je pobjeć, al s djetetom u rukama nije daleko stigla. Natjeramo je da sjedne na stolicu a ja uzmem bebu jer je onaj jebeni idiot htjeo ostavit na hladnom podu. Upitamo lika još triput gdje je sakrio travu, a on još triput kaţe da on trave nema. Ja znam da laţe. Što ne bi lago? Konaĉno, ulozi su još uvijek niski. Sve to vrijeme onaj jebeni idiot mjerka ţenu i drpa se za muda. Nogom joj zadiţe suknju dok joj ne ugleda zelene gaćice. Zelene? A što ne rozne? kaţe on. Meni je već navrh glave i te kuće, i onog lika i njegove ţene i onog jebenog idiota, ĉak i bebe koja mi spava na ramenu, kad uto onaj jebeni idiot kaţe: Halo, mladosti moja, vidi vamo, saću nabit piĉku i umoĉit ovaj kurac, jel gledaš? Ja ne stignem ni usta otvorit a on već spustio pantole i drpa se kroz gaće. Jesi i ti od onih ameriĉkih gadura što vole da ga šišaju? Jer evo sisaj al dobro pazi da ne svršim dok te ne pojebem. O, i da se zna da nema cmakanja. - Nećeš je tu silovat - kaţem ja onom jebenom idiotu. - Kako to misliš? A ko će me zaustavit, da neš ti? Kaţe on to ko da mi baca rukavicu u lice. Ja kontam: Jebiga, jebeni idiot će silovat nesretnicu tu pred njenom bebom a ja ne mogu ništa jer je sve od auta do hotela bukirano na njegovo ime. Ţena vrisne a on je štosira posred lica. - Šta ti je koje pizde materine? - Nije mi ništa, uĉim ovu pizdu da je tišina zlatna. Svuĉe on gaće i kaţe: Hoš ti sama raširit noge i otvorit pizdu il da ja moram za tebe? Ţena zaplaĉe i pogleda il u bebu il u mene, nisam skonto. - Brate, navuci te gaće. - Ma ko te jebe. Navuĉe se same kad mi se kurac opusti. - To ćeš ti silovat tu ţenu na oĉi njenom vlastitom muţu? - Nek gleda i uĉi kako treba sa ţenom. - Brate, ja velim da neće bit nikakvog silovanja. Onda on uperi pištolj u mene. Umukni, kaţe on. Ţena ga upita ima li kondom a on kaţe: Taj kondom je plan da se pobiju crnci. I da on s kondomom ionako gubi na karakteru. Ja gledam kako onu ţenu prisiljava da raširi noge, a onaj lik gleda u mene i gleda u bebu. I onda kaţe dole je u podrumu iza police za knjige. Al ima samo pet vrećica, kaţe. Mislim da je onda reko molim vas, al nisam najbolje ĉuo jer mu je ţena cvilila zato što joj onaj jebeni idiot stišće grudi. Onda je idiot svali na pod. - Brate...

236

- Odjebi. - Pa jesi ti stvarno idiot? Uzmemo travu i brišemo. Za to ne moţe zvat policiju. A ako siluješ ovu

ţenu eto ti policije oĉas i nema šanse da nas ne maznu prije drţavne granice. - Onda ćemo ih pobit. Kaţe on ko s nokta. Da se razumijemo, meni nije problem da pokokam pun klub pizduna ako treba, al nema šanse da hladnokrvno ubijem ĉitavu porodicu zbog jednog pogrešnog poteza, samo zato što su pomislili da se mogu bacit na dilanje droge. - Kolko si puta bio u zatvoru, budaletino jedna? - Ma kome ti budaletino... - Pitam kolko si puta bio u jebenom zatvoru? - Jednom, i sigurno neću nikad više. - Dakle, ako je siluješ, optuţiće te za silovanje. Ako je ubiješ, optuţiće te za ubistvo. Ne znam jesi primijetio, al samo jedan od nas nosi rukavice, a to nisi ti. Pogleda me ko da je upo u neku moju zamku, al nema koga krivit za vlastitu glupost nego sebe. Tim više što se ĉitavo vrijeme ponašo ko don nad donovima. - A što sad ljepo ne navuĉeš te gaće pa odeš dole po travu? SiĊe on dole u podrum i vrati se noseći samo ĉetri vrećice. Vrećice veliĉine onih papirića što se na njima pišu poruke. E onda i ja okundaĉim domaćina. Kaţem tom bratu: Nemoj mi lagat jebote, pa nemoj da sad odem i ostavim ovog ovde da ti radi sa ţenom šta hoće. On se rasplaĉe, nesretnik, garant nije imo pojma u šta se uvalio. Ako je ona ţena i nakon toga ostala s njim, ljubav ne samo da je slijepa, nego je i gluha, mutava i glupa. Kaţe on ima još jedna kesa u spavaćoj. NaĊe je onaj jebeni idiot pod krevetom, sa sve tri pištolja koja je oĉito namjerio zadrţat za sebe. Meni svejedno, em me nije briga em mi mrsko budali objašnjavat da se pištolji lako utraţe. A i bilo je priliĉno oĉito da ovaj par neće zvat nikakvu policiju. Opaka vremena, a? Al ako ti Josey Wales kaţe da u kući ima pet vrećica, bar si bio siguran da u kući ima pet vrećica. A umjesto toga dobiješ Vrhovne donove koji ne znaju kako se izlazi kroz otvorena vrata. Al znaš šta, Alex Pierce? Kad god pomenem Joseyja Walesa, ti skoĉiš. Ne previše, ali dovoljno. Ĉuj nervozni tik? Ne, dragi moj, nervozne tikove ima Seaga, a ti skaĉeš. Mislim da sad znam zašto si ovde. Svak ko treba da zna, zna da je mene Josey Wales svojevremeno htjeo ubit, al oĉito je od toga digo ruke. Elem, dolazimo do vaţnog pitanja: otkud znaš da mu je sad na tapetu tvoja glava? Plačko - Rekoh već da sam tu kuju uhvatila kako puši mom malom - uzela mu dţeparac. Eno ona tamo kravetina pokraj ulaza, jebla majku svoju. Pa jel misliš da sam ja ćorava jebote? Malom mi nema ni dvanest. Okolo sve puno smrdopiĉki drolja, sve su na kreku, jebo vas krek, a svi ste rekli da vam je poso sve po zakonu i ĉist ko suza, i da se ove vake neće motat po komšiluku. E pa sad svi da me poljubite u ovo crno dupe. I još nešto... Bushwick. Sunce već davno zašlo al u Bushwicku vazda sve usijano. Ţena stala taĉno ispred mene, ljepo osjećam da tukne na bijeli luk. Kapci joj namazani al usne nisu; kosa joj vlaţna, ima trajnu ala Jheri. Stomak kipi preko farmerki. Stojimo naulici al ona stalno upire prstom na onu krekovanu drolju što sve gleda da kako zduši. - I nikad niko nije reko da će ovo ovde ispast krekhaus. Više mi je ovo sranje navrh glave. Ovo su gradske zgrade, nije vam to babovina. Ona ni ne ţivi u ovoj zgradi nego u onim kućama preko puta; one porodiĉne kuće ciglene zbog kojih Bushwick liĉi na Bronx. Tri crna djeĉaka i jedna djevojĉica popravljaju bicikl baš ispred njene ţeljezne ograde; da je bar ograĊen kakav zeleni travnjak al jok - sve sami beton. S one je strane pet kuća i sve imaju ogradu. Mi stojimo ispred moje zgrade, operacije se odvijaju na trećem spratu. Ulicom stalno prolaze patrolna kola tako da moramo štekat unutra i dilerima davat malo po malo nikad tolko da policija obrati paţnju. Bolje tako, tako se kontroliše bar nekako. Grad ove zgrade popravi i usele se beskućnici, i mi. Oni se ne bune jebiga, ja se pobrinem da im se to isplati. Jebiga, vazda domarima vaţim da će se pozdravit s procentom ako iko išta lane policiji. Masa domara u Brooklynu vapi za procentom koji ja nudim. A Bushwick je pravo sranje. U East Villageu nizglave

237

nikad problema, a u Bushwicku svake sedmice novi. I skroz do kraja ove ulice niĊe osmatraĉa ni razvodnika. PreĊem dva bloka skoro pusta i tek onda ugledam osmatraĉa; sjedi na iviĉnjaku a iz bumboksa mu trešti da Trikovi izlaze noću: the freaks come out at night. Dijete neko u prevelikim novim novcatim tenama. Prošle sedmice nije imo ni tene ni bumboks. Skonta me tek kad stanem pred njega. - Odjebite, drolje, nisam na duţnosti - kaţe on ni ne pogledavši. Ja kaţem: - Pogledaj gore, pizdo. Deĉko iskoĉi iz svojih petnest godina. - Da, gospodine! Da, gospodine! - Jel ovo vojska? - Ne, gospodine! - Šta se ovo dešava? On spusti pogled ko da ga je strah da mi rekne što mi neće bit drago. - Brate, tvoj je poso da mi dadneš poruku. U glasnika ja ne pucam. Što to vako nema posla? On i dalje gleda uzemlju, al nešta mumla. - Šta? - Ništa, ĉovjeĉe. Ovde se već danima niš ne dešava. - Kakvo je to sad sranje? Nisu zar svi odjednom prešli s kreka na heroin? Pa nema šanse da trţište tek tako presuši. - Pa... - Šta pa? - Pa umori se ĉovjek da stalno šalje govnare a oni se stalno vraćaju govoreći, jarane, nešto si ti dobro prolupo jer u toj ti uliĉici nema nikog s robom. Ja svoje odradim; drogaša ja spazim na kilometar. PriĊem i ko usput kaţem: Hej, Bushwick je nema bolje, hoš bijelog hoš kamena ima štagod treba, oni kimnu i ja ne ĉekam da šta lupe već samo glavom pokaţem prolaz iza onog gdje se pravi. - A ti znaš gdje se pravi? - Ma znaju svi jebote. Al neće niko da zakuhava. Uglavnom, tamo ih obiĉno ĉeka dva-tri razvodnika i vode ih do robe, da se to sranje proda. Al ima jedno ĉetri dana da se ljudi ovuda vraćaju govoreći da ja jedem govna jer da tamo nema ni razvodnika ni dilera. Tjelohranitelju bilo dosta tih sranja, eno našo ĉovjek pravi poso u Flatbushu. - A Ċe su razvodnici? - Veze nemam. Nemaju više kome razvodit. Dileri vam ne dilaju. - Pa šta rade kojeg kurca? - Idi tamo pa vidi. Gledam kako se mali junaĉi i kontam dal da ga okundaĉim il da ga unaprijedim. Da ga jebeš, Josey je ovde za manje od pet sati. - I hej, pošto nema kupaca da ih uoĉim, uoĉio sam nešto drugo, samo da se zna. Ima već dva dana da ovuda kruţi neki usrani pontiak i kladim se da su to nigeri iz Vrhovnih donova. Već njuškaju ovuda; ĉuli i oni da je sigurnost nikakva. - Dosta ti vidiš za takvog maka. - Halo, pa nisu mi ove tene s neba pale. Gledam malca i kontam kako da sredim Bushwick prije nego što doĊe Josey. Nisam ni skonto da ona prokletinja od ţene ide za mnom. - Prvo mi ona smradna kravetina proĊe kroz vlastitu kapiju jebla mater svoju i zadigne haljinu da se vidi da nema gaća i kaţe mi djetetu da za dva dolara moţe umoĉit. Sva sreća pa ja pogledam kroz prozor ĉim ĉujem da je neka frka na kapiji. A onda doĊu trojca klošara, misle krek se kod mene raspaĉava - jer je u tvojoj zgradi neko sranje. Moja zgrada. Operacija. Najgore ĉuvana tajna New York Cityja. Crvena cigla ko crvena zemlja Jamajke, u svakoj sobi po dva prozora. U sredini poţarne stepenice. Tri stepenice do nadsvoĊenog ulaza - ko to neko otmjeno mjesto, a zna se da su jedini bogatuni u Bushwicku bili pivari. Ja i Omar stojimo ispred zgrade već deset minuta i, dok ona od preko puta ţivi zalijepljena za prozor i zna da sam ja ovde, mojih dilera niĊe na vidiku. A ni tjelohranitelja. Mali je bio u pravu, nema ni razvodnika. - Omare, idi vidi unutra. Vidi jesu tamo ona dvojica drkadţija. - Aha.

238

Omar pogleda lijevo i desno. Navika. Onda proleti pored krekovane drolje na stepenicama ispred ulaza a vrata se otvore samo što ih on dotakne. Ĉisti baksuz jebiga. Taman da mu kaţem da izvuĉe pištolj, al nisam ni moro. Gore uz cestu neki kombi dodge poloţen na ĉetri klade - ĉeka da mu ko donese toĉkove. Ona djeca što su popravljala bicikl siĊu u podzemnu za L-liniju. Ţena se ona jednako dere da je zaboli što neka crnĉuga misli da je poduzetnik jer biznis je biznis i nje se ne tiĉe ako glupe crnĉuge i glupe bjelĉuge bacaju novac na ta govna, al njoj niko nije reko da će ta zgrada ispast krekhaus. I da kakvi su to dileri što fabriku kreka nacale tamo Ċe krek i prodaju? Zinem da joj kaţem odjebi jer kad se drogaš jednom domogne koksa jebe mu se za sve i samo misli kad će opet, što prije, pa kad im je bliţe kupuju više a nama više para. Plus što sad ne brinu da će im policija nać rekvizite za drogiranje. Al nisam ja došo da toj kuĉki objašnjavam kako stoje stvari, ta nije mi ona direktorica škole. Omar stoji na vratima i vrti glavom; nema ih. Tek tad mi sine da je malac skroz u pravu i da su ovi stvarno napustili operaciju. Dva bloka zapadno, ugao Gates i Central. Jedine dvije zgrade na ljevoj strani ovog bloka a da ih neko nije zapalio il da nisu sluĉajno izgorile. Sad je takvih pun Bushwick, ima ih svaki blok ako ne i svaka ulica, bar po jedna kuća ili stan, ĉitava zdanja od smeĊeg pješĉanika do temelja spaljena da se pokupi osiguranje, jer u jebenom Bushwicku niko nikad nije prodo kuću. Ko bi je kupio? Stojimo na uglu Gates i Central. Krekhaus. - Jebeni Jamajkanci se drĉe ko da su ne znam šta. A nisu ništa. Pa ni tu prokletinju ne moţeš kontrolisat jebote. Niste ni za šta, niko od vas. Nego ti mene unajmi da ti vodim poso; ti si nizakurac i ne moreš vodit ništa. Ja... Ostatak reĉenice joj izbijem iz usta takvim štocom da se zatetura. Zatresla je glavom i sigurno bi vrisnula da joj moja šaka nije dotakla usta prije neg je stigla. Šĉepam je za grlo i stišćem dok ne zazvuĉi ko patka. - Ĉuj, jebena kuĉko debela, dosta više tvog zakeranja, dţandrljaš mi u ušima ko jebeni komarac. Jel ti ne dobijaš lovu svake sedmice? Pa jel ti hoš lovu il hoš smrt, šta hoš koji kurac? Reci šta? Uh-uh. Eto šta je mislim. A sad mi odjebi s oĉiju dok ti nisam napravio metu za gaĊanje na toj stomaĉini jebote. Ona se pokupi i zbriše. Ja krenem prema krekhausu a Omar i onaj malac za mnom. Neko je postavio znak Condemned umjesto stola. Nisam moro daleko. Jedan diler na dušeku nasred sobe, odma ljevo do ulaza. Jebo majku svoju. Mora da se nedavno spuco, lula mu visi s prsta, samo što ne spadne, al skonta on i zgrabi je. Oĉi mu ne vidim. - Oj, pizdo. To ti pušiš vlastite zalihe? - Oj, štima, brate? Hoš i ti? Nije problem. Nisam ja sebiĉan, brate, podijelićemo. - Pizdo, ko nadgleda proizvodnju? - Proizvodnju? - Proizvodnju. Ono Ċe se roba pravi i slaţe a ti to ko biva nadgledaš. Znaš ono ti ko dilaš likovima koje ti šalju razvoĊaĉi. A Ċe su razvoĊaĉi, kad smo već kod toga? - RazvoĊaĉi? RazvoĊaĉi... koga... šta razvode... Jel se ti hoš spucat il neš... ako neš ti, ja ću. Pogleda me ko da misli da ipak hoću. - Jel ti kontaš u kojim smo sad govnima? Trebam traţit nove razvoĊaĉe, nove dilere, ĉak i novog tjelohranitelja, i sve ih nać u roku od ĉetri sata, i sve to zato što mi se jebeni diler navuko. - Diler navuko... Kaţe on, isto ko da bi da ponovi al mu se previše spava. Unutra nisam ni mislio gledat, al utom u sobu proviri ona ista što je prije htjela popušit onom djeĉaku, al naleti nekako ko da ovog zna. Il ko da mene zna. Ja zamahnem pištoljem a ona ni ne trzne, samo pogleda gore pa dole i vrati se umrak. Omar stoji kraj prozora. Grad je prozore zatarabio al drogaši ih odtarabili. Na dušeku moj diler, sam sa svojim upaljaĉem. - Gdje ti je zamjenik? - pitam ja. - Ko? - Znaš šta? Ustaj i odjebi dok te nisam na komade raznio. On me pogleda. Oĉi mu se isprva cakle al se onda ko razbistre, a morebit me tek tad dobro pogledo. - Neće meni neki peder s ljubavnim ugrizima na vratu nareĊivat. Dok podiţem pištolj, gledam ga pravo u oĉi i probušim mu rupu ravno kroz jebeno ĉelo.

239

Prevaljuje se na onaj dušek i gleda me pravo u oĉi. Dograbim ga za ljevo stopalo i preko ĉitave sobe dovuĉem pod prozor. Ona ţena opet na vrata i opet pogleda unutra, sagne se i ustremi na njegovu lulu. Ja uperim pištolj u nju. - Miĉi se jebote da i tebe ne upucam. Ona se okrene i vrati, sporo kako je i došla. Ja onog uhljupa povuĉem nagore i postavim ga ko da ĉuĉi. Ruke mu stavim preko koljena a glavu gurnem nadole da izgleda ko da spava il sebi dolazi poslje lošeg tripa. Iz dţepa mu ispadnu dva kamena. Ja ih stavim u dţep, skupa s lulom i upaljaĉem. Omar me ĉeka napolju. - Omare, idi naĊi drugog dilera. I smjesta dovedi onog jebenog osmatraĉa.

John-John K Jebote da mi je samo da sve ovo više svrši. Da mi je da nikad nisam sreo onu kubansku kuĉku. Da mi je da nikad nisam naletio na Baxtera. Ni svratio u onaj jebeni klub. A, prije svega, da mi je da onaj jebeni frajer nije prevršio mjeru i dao mi razloga da se onako zaletim u Miami. Jer bih u protivnom sad bio u Chicagu i traţio tog jebenog frajera kome ko da gledam nisam ni sekunde nedostajao. Izvini dušo evo ja se vratio. A to ti negdje išao? Nisam ni skonto da te nema... da nisi zbavio poppersa? I to bi bilo to, zar ne? Istina ţiva i sve frca od veselja. Kako je kojeg kurca došlo do ovoga? Jel stvarno moguće da samo to treba da ti neko treba? Dovoljno je da te taj neko ne zarezuje ni pod razno? Ali onda, onda kad... - Tatice, misliš li meni dat koju šušku? Treba mi i neka kinta za taksi, valja mi nazad u Meatpacking District. Dao sam mu petnaest dolara. Kad mu tutnem lovu u zadnji lijevi dţep, deĉko me ĉudno pogleda. Navuĉe hlaĉe i promrmlja jebena pederska škrtice. Za što bi samo godinu dana ranije momentalno fasovao štos u njušku. Zateturao bi unazad i sapleo se o vlastite hlaĉe. Ne bi ni skonto šta ga je snašlo a već bi glavom odvalio o onaj tamo stolić. Ja bih ga onako ošamućenog zgrabio, odvukao do poţarnog stepeništa i pustio da visi preko ograde. Jebena pederska škrtica, a? Pokazaću ja tebi ko je jebena pederska škrtica. Povukao bih ga gore tek kad se upiša u gaće. Ali dozvao sam se i pustio ga da ode. O ubijanju nema nikakvog udţbenika, ali da ima, ja bih bio ilustracija br. 1 u poglavlju Kako zajebati stvar. Ladan ko špricer, jok, led ledeni, delikatan do piĉke materine i pomalo mahnit. NiĊe veze. Ja sam traljavi ĉikaški jalijaš osjetljiv ko piĉka i nadrkan ko kurac sluĉajno naletio na nešto Ċe mu ni sluĉajno nije bilo mjesto. Bila je jedna velika pljaĉka auta i bilo je ono traljavo naruĉeno ubistvo na zapadnoj strani, ali je izmeĊu toga samo crnilo, oblak umjesto sjećanja. Prije ovog lika nikad nisam imao razloga da zapamtim neĉiji broj telefona. Jebat ga zato, i zato i ionako. Kurvin sin garant sjedi u kući i ignoriše moje telefonske pozive. Kasnim. Znam to jer je prije pola sata, kad nisam znao kud udaram, nazvala Griselda te, izmeĊu naloga svom sinu da iskljuĉi jebeni TV i pojede tamale, nekako izmajstorisala da i meni umetne chico, pravo kasniš. Jamajĉanin. Oni Griseldini luzeri od Havajskih Košulja potrefili su adresu. Na tren sam posumnjao, uglavnom zato što s Flatbushom veze nemam. A oni su svi jebeni luzeri. Osamnaesta ulica Istok, stan 4106, ĉetvrti sprat šestospratnice od crvene cigle, lifta nema. Garsonjera okrenuta ka istoku radi izlaska sunca. Meni je prepustila da saznam je li on kod kuće il nije. Dobri stari New York, hodam evo već dva bloka i u cijeloj ulici sve same šestospratnice bez lifta. Al je makar na datom ulazu i dalje plava tenda. Skontam da saĉekam dok se ne smrkne, staću na ploĉnik s druge strane ulice jer gdje da jedan ulickani bijelac kome padne u oĉi. Okolne zgrade dokazuju da crnci u NYC ne mare za estetiku. Estetika. Ĉuj me samo, pravi jebeni deraš. Recimo umjereno ulickani plavokosi bijelac ošišan na keca u jakni s vojnog otpada. Malo je falilo da pokupim onaj tvrdi kofer što je Rozna Havajska Košulja stavio pred mene; u koferu je bio jebeni uzi, nesumnjivo zato što u Miamiju tako odraĊuju stvari. A njemu se stvarno osladilo da mi objašnjava moj posao. Uputio me da ga upotrijebim i odmah odbacim, u stilu mafijaša. Ali, pošto treba smaknuti jednog lika a ne ĉitavu etniĉku grupu, ja sam se drţao svoje devetke. Devetke i jednog AMT-ja doduše jer cura ipak treba podršku. Isuse Hriste, da mi je da kako zaustavim ovaj akutni

240

sluĉaj gejosti koji se izgleda samo pogoršava što sam duţe u ovom govnetu od grada. Taj AMT ako muchachu budeš morao prići blizu, rekao je Rozna Havajska Košulja. Moţda ona pizdarija od gejdara i nije bezveze jer da sam u Miamiju ostao još jednu noć, taj pendejo bi me garant zguzio. Sigurno ko što ovdje stojim. Kad sam tamo u hotelu ugledao uzi, kaţem sebi pa koga jebote treba da ubijem, Kennedyja? Sad nemam šta nego da ĉekam. Chicago. Mora da je kući, gdje bi drugo bio? Ĉuĉi u kakvom ćošku negdje u stanu i ne odgovara na jebeni telefon, ne znam nikoga ko toliko mrzi krevet. Da nije podno tatinog kreveta kao ptiĉica ĉuĉao i smišljao kako da tatu ubije, jesi ikad radio pro bono? Vidi, znam ja da sam traljav. Traljav sam i drzak i uglavnom iskljuĉim mozak. I glup sam nekako. Godinama mi ljudi govore da navodno imam kratak fitilj; ĉak i moj tata koji je smatrao da nemam dţebane koja odgovara takvoj prgavosti. Ona druga narudţba, i to još u Southsideu, da na ćošku 48. i Osme smaknem krelca koji mafiji frizira raĉune. Ni ta pizdarija nije išla po planu, blago budi reĉeno. Lik je, jebat ga, bio tako debeo da je metcima u njegovom tijelu bilo ko bubregu u loju - a monstrum da crkne od smijeha. Tek u neko doba, kad on reĉe da sam mala maca mijau mijau, shvatim da sam ga odmah trebao pravo u glavu. Ali nastavi se on cerekati ĉak i kad mu metak proleti kroz lijevo oko; potiljak mu ispršće naslon kreveta i zid a on nikako da prestane. Ja pucam li pucam i prilazim sve bliţe i bliţe; nisam prestao sve dok mu na vratu ne ostane samo batrljak i nešto kose. Ali me onaj njegov smijeh pratio duţ ĉitave Osme ulice, nikako da ga se otarasim. Vratim se u svoj stan a jebeno mi hladno, tresem se ja sav - kao da mi se onaj smijeh uvukao pod koţu. Rocky me dotakne a ja ga zgrabim i tresnem o zid. Poslije pustim da sve s mene svuĉe i da me odnese u kadu kao da sam klinac; dok se kada punila toplom vodom, pustim da mi miluje kosu. Smiri se, dušo, smiri se - samo je to govorio ĉitave te noći. Jebeni deĉko, jebeni deĉko, on je zadnje na šta treba da mislim dok radim. I sad evo pizdim u Flatbushu. Pizdim zbog glupog deraša koji me ovako zaskoĉio, koji se ne trepnuvši uhvatio s likom koji ubija ljude, zato što će prije ili kasnije ubiti i onoga, onog gdje je sve zapoĉelo, onoga koji ga je ovakvim i napravio. Jebo sve ovo. Ispaliću metak da proburazim jebeni svijet i sve sportaše, i djecu koja su skontala da šmekam djeĉaka pod tušem, i sve one što su u sali za fiziĉko s mene strgnuli peškir da svi vide da mi se digao. Ako ovako nastavim, ništa neću napraviti. Nema druge nego da ĉekam da Griselda opet nazove. A moţda se pojavi i Havajska Košulja, mora da je Griselda poslala nekog od njih da potvrdi da sam obavio stvar, i da poĉisti iza mene. Moţda je poslala Roznu Havajsku Košulju koji malo previše zna o klubovima; taj bi me moţda i pustio ako mu popušim. Mislim, i kad pušenje nije ĉemu, ĉovjek zaţmiri i nada se biće bolje. A meni ne treba nego tren da dograbim pištolj i kroz bradu mu raznesem potiljak pa gledam kako mu krv kaplje s plafona. Ponekad poţelim da sam još u Chi-Townu i da provaljujem aute. Telefonska govornica na tri metra od mene. - Halo? - Rocky? Pa gdje si jebote? Što se ne javljaš jebo ga ti? - John-Johne. - Zvao sam te, više no jednom. - Znaš da se moram naspavati. - Garant si jebeno radio ĉitav dan. - Ma jok. Konto sam kakvu ĉestitku da pošaljem tati za roĊendan. Pošaljem mu ĉestitku svake godine. A što ti zoveš, John-Johne? - Šta? A? Kako to misliš? - Ja uvijek priliĉno jasno kaţem ono što mislim. Zašto si nazvao? - Pa eto, onako. - Upravo sam odgledao jednu depresivnu episodu M*A*S*H-a pa onda još depresivniju epizodu One Day at a Time. Bilo je ili Lou Grant ili krevet. Doduše, epizoda je bila o histeriĉnoj trebi što hoće da se ubije al to je samo prvi dio. Mislim prvi dio One Day at a Time. A šta ti hoćeš? - Šta? Šta hoću? Neću ništa. - Ja se stvarno moram naspavati. - Pa onda spavaj jebote.

241

- Ha? Imaš neki problem, jelde? - Nemam nikakav problem. AL ovo prelazi svaku mjeru. Molim te reci mi od ĉega se umori neko

ko po cijeli dan ništa ne radi? - A ja sve mislim maćeha mi mrtva. Kad ona ţiva i zdrava, priĉa sa mnom na telefon. - Jebo tvoju maćehu. - To si ti mene poţelio, jelde? - Nemoj me nasmijavat jebote. Pitanje ti je skroz glupo jebote. - Glupo, jašta. Plus, ako kaţeš da jesi, još će ispast da si homić. - Ti si homić. - A ti si oĉito dvanaestogodišnjak. U svakom sluĉaju, ne zanima me. - Ne zanima te jesam li ja deraš? - Ne; ne zanima me ovaj razgovor. Još nešto? - Koji ti je kurac? Znaš šta? Ma jok. Jebiga, Rock, ali jok. - Eto onda, laku noć. - Laku noć. Stani! Mislim, ĉekaj. - Šta? - Ja... hmmm... ja... ti... jesi se s kim mazno? - A što te to briga? - Jebiga, Rock, koji ti je kurac? - Nisam, odgovor je: ne. Ne vidim zašto je to bitno, nije da smo nas dvojica u šemi. A ti svakako radiš šta hoćeš. Jesi se ti s kim maznuo? - Nisam. - Ne znam što nisi. Eto te u NYC, deraši, matorci i stranci a ti još u cvijetu mladosti. Kako god, odoh ja u svoj krevet. - To nije tvoj krevet. - Laku noć. - Ĉekaj. - Isuse, šta sad? Bi li malo seksa preko telefona? Da ponavljam jebi me tatice dok ga ne izdrkaš? Jebi me, oh, jebi me tom svojom velikom kitom tatice jebote, ooh, svrši mi na lice, ja sam tvoja kuĉka, oh... - Isuse jebeni Hriste, pa ne moţeš reći nešto lijepo? Bar jednom. - Izvini. Ja... jooj al me uhvatilo zijevanje. Gdje smo ono stali? - Laku noć. - Vidi... Bilo mi je malo lakše kad sam mu tresnuo slušalicu. Fokusiraj se. Stojim i ĉekam da smaknem nekog Jamajkanca na suprotnoj strani ulice. Samo što još nisam smislio kako. Ĉak nisam ni siguran da je ovo posao za jednog ĉovjeka, u stvari sam siguran da nije - kad je već na kocki toliko toga. Ne znam ni hoće li on biti sam u kući. Tamo već satima niko ne ulazi, bar mislim da ne ulazi a nisam siguran jer je premraĉno a svjetla se još ne pale. Hodam ovuda ko luda Mara, a otkud znam da to otpoĉetka nije dio Griseldinog sjebanog plana. Smakni tog lika, a ako i on smakne mene njoj jebeni bonus. Tek je osam. Ĉak i da je unutra, nema šanse da spava. Najbolje da saĉekam da izaĊe i da ga skokam na ulici. Ali ako je on stvarno ono što ona kaţe, nema šanse da na ulicu izaĊe sam; uostalom, moţda su mi oni likovi iz Miamija zato i dali uzi. Ovo postaje pravo komplikovano jebote. Nema druge nego da ĉekam neko razumno doba pa da krenem. Jebo prigušivaĉ. Proĉaĉkam bravu, pregledam sobu, uletim i skokam ga. Moţda je dovoljno da ĉovjek razmišlja kao profi pa da bude pravi profi. Sve u folu Icemana. Umjesto da tako, ja se sav pretvorim u ţivac. Ovo jebiga ionako nije trebala biti moja narudţba, ja samo pokušavam da preţivim nekoliko narednih dana. Isuse Hriste, pa gdje to još ima da profi ubicu muĉi kompleks tate? Prije deset godina, ugao ĉikaške Sedme i Jedanaeste ulice. Dan prije toga sam prešao dvadeset blokova da naĊem ono što traţim. Znojeći se u oĉevoj debeloj pesinavoj koţnoj jakni. Kad sam dan prije toga prošmekao to mjesto, za tezgom je stajao jedan stariji ĉovjek i na radiju slušao neki kontakt-program. Ali tog puta zateknem neku curu u smeĊoj majici s natpisom Virginia Is For Lubbers. Cura je guzeljala na “Love Train” s radija i nije me ni pogledala kad sam ušao. Na udaljenom kraju stalka za novine Penthouse, Oui, Penthouse Forum, Penthouse Letters. Hustler mi je

242

bio u redu jer su imali kite mada nisam imao pojma da je kita to što traţim, ali iza Hustlera su stajali Honcho, Mandate, Inches, Black Inches, Straight To Hell. A Blueboy nije bio zapeĉaćen i niko nije tuda naišao. Neko vrijeme sam se pitao ko to kojeg kurca diše kao Darth Vader, a onda shvatim da sam to ja. Hodao sam dvadeset blokova, pa valjda nema šanse da me ko ovde skonta? Onoj curi je neki lik vaţio kako ta stvar s Iranom ozbiljno izmiĉe kontroli i da predsjedniku Bubbi valja da šta uradi. Na naslovnici momak ĉiji kaubojski šešir sve stavlja u sjenu, ali one vlaţne usne isto kao da ljube cigaretu. Blueboy, mart 1979. OUTLAWS: The Bad Boys Who Love It Anytime. ODMETNICI: zloće koji ga vole u svaka doba. Bolesnik. To je bio samo jedan od naziva kojima me tata poĉastio onog dana kad je prerovio moje stvari traţeći lovu za cigare i sodu i ĉips ne bi li još više napuhao onu debelu guzicu. Ţao mi je što mu nisam vidio facu u trenutku kad pronalazi Super Nova Cocks, Super Hung Cocks, Cock Tease, Cock Hungry i Super Surge Cocks, i to onaj gdje Al Parker izgleda kao svršavajući Isus. Je li povratio kad je to vidio? Ili je zatresao glavom i rekao: Znao sam ja da s tim malim nešto smrdi? Je li sjeo i prelistao te ĉasopise? I kad ja konaĉno doĊem kući nimalo raspoloţen da slušam da mi neko serenda, a kamoli taj luzer, on izbaulja iz dnevne sobe drţeći onaj magazin ruţiĉaste naslovnice, Super Nova Cocks, urlajući pokvareni jebeni mali derašu! Pokvareni jebeni mali derašu! U paklu je za takve rezervisano posebno mjesto. Ne mogu da vjerujem da moj vlastiti jebeni sin, sin iz normalne krvi jebemti, tamo negdje izjebava govna iz šupka tamo nekog drkadţije. To mora da si pokupio od majĉine porodice jebo im pas mater. Pa to li radiš, pederu jedan, po ĉitavu noć jebavaš šupke? - Pogrešno si skonto, tata. Obiĉno oni mene jebu u šupak. Po ĉitavu noć. - Ma šta to kaţeš jebote? - Pa, tata, zar ti ne znaš? Nema poţeljnije guze na cijeloj istoĉnoj strani. Oko ĉitavog bloka se proteţe red; samo mene ĉekaju, svi - a naroĉito crnci. Jedan me crnac jednom tako izjebo da nisam mogo ĉak ni... - Sad bi te trebo... - Ma šta bi me ba trebo? Tata mi priĊe, ali meni više nije bilo deset godina. Naravno da je bio veći, i deblji, ali ja sam na to ĉekao već godinama. - Trebo bi te sad... - Trebo bi se sad vratiti u svoju jebenu sobu; pristavi All in the Family i makni mi se s oĉiju, tata. Hoš dva dolara da kupiš ĉipsa? Na putu do svoje sobe gotovo da proĊem kroz njega ali me tata zgrabi za ruku i povuĉe natrag. - Treba da te ubijem što mi ovako sramotiš ovu familiju. - Makni s mene tu jebenu ruku. - Ima da goriš jebote, ti... - Makni s mene tu jebenu ruku. - Trebo bi... Ja trznem berettu. Jebiga, i tad sam već nosio pištolj za sluĉaj da u kojem od auta zateknem vozaĉa i lik bude neki frkali. Tata odskoĉi ukoĉivši obje ruke kao bankarski sluţbenik dok se dešava pljaĉka. - Ma šta bi trebo, kurvin sine? Jel ti misliš da si me prepao? - Ti, ti.... - Ja sam jedan od onih što ti samo misliš da ih znaš, i ne prestaješ da sereš o njima. Sad ja idem u svoju jebenu sobu i hoću da spavam jebote. I nemoj da bi tamo ikad više nosa promolio, jel ti jasno? - Marš iz moje jebene kuće; ti si najobiĉniji jalijaš. - A ti si luzer koji nije ni mogao odgojiti nego pedera. Imaj to na umu kad sljedeći put kreneš na partiju bridţa s g. Costom. Usput budi reĉeno, popušim mu svaki put kad doĊe gore u klozet. - Zeĉepi tu jebenu gubicu. - Zijeva ko peš zato što ima ogromnu kitu. - Izlazi iz moje kuće. - Ma evo izlazim, matori. Izlazim jebote. Na vrh mi je glave i tvoje kuće i tvog proseravanja. Treba li ti love? - Ne treba mi tvoj pederski novac. - Kako ti kaţeš. Moţda da njim kupim svoj vlastiti pederski Jim Beam. - Ti si jebeni demon.

243

A ti si jebeni luzer. Krenem ja u svoju sobu. Moj stari nešto promrmlja. - Šta si to rekao? - Skini mi se. - Šta si to reko jebote? - To ti misliš da si pametan? Eto nek sam ja jebeni luzer, a opet će svi misliti da si ti gori - veći ološ ĉak i od mene. A Lisa, tako se s tobom namuĉila, mal je nisi ubio dok te raĊala. Isuse Hriste, ovo sranje mi stvarno nije trebalo. Nije mi trebalo ni sluĉajno. Da mi je samo da se maknem iz ovog grada. Nisam ni shvatio da sam se vratio u telefonsku govornicu, sve dok telefon nije skroz odzvonio. - Rocky, ja sam. Evo... ja... Ja sam u New Yorku i ja... ja... ja bih... ja bih da ga… ja... - Ostavite poruku. Biiip. Tresnem onom slušalicom. -

Dorcas Palmer Sad se već previše smrklo da bih mu s već se smrkava sugerirala da je vrijeme da ode. Neka druga Dorcas Palmer, ona pametnija, zapitala bi se kako je kog vraga moguće da veĉe završi s ovim likom u njenom stanu. Ali, na kraju krajeva, koga za to zaboli. Valjda se ţena u vlastitom stanu moţe zateći s nekim muškarcem a da se ne pita šta će komšije pomisliti. Osim toga, ja svoje komšije ni ne znam. Ali on se debelo vara ako misli da će ova noć okonĉati kao neka francuska komedija: ja u krevetu s ĉaršafom koji mi ovlaš prekriva grudi a on, zadovoljno se osmjehujući, puši cigaretu. On, meĊutim, s mog prozora promatra panoramu. A ja mislila da mi je pogled nikakav. Znam ja kako ovo ide, ta gledala sam Dinastiju. Sad bi trebalo da ga pitam ţeli li šta popiti. S tim što ja imam samo neku jeftinu votku - zato što mi je alkohol odvazda previše gorak - te sok od ananasa za koji se ne bih zaklela da nije prokisao. Osim toga, zar ponuda pića nije samo šifra za moţda biste me sad izvoljeli jebati? Što se neće desiti - uprkos tome što on stvarno izgleda kao Lyle Waggoner a Lyle je, kako ĉujem, pozirao za Playgirl. Meni muka zato što bih sad stvarno da nabacim nešto udobnije. Po ovoj ljetnoj vrućini me jebeni tvid ĉitav dan svrbi do pizde materine. A i noge mi se strogo drţe petosatnog limita na visokim potpeticama; onda zavrište koji ti je kurac kuĉko, hoćeš da nas ubiješ? Preglasno se zahihoćem; on se okrene da me pogleda. Dorcas Palmer, ne zaboravi da je muškarĉev osmijeh samo kapara. Nemoj da bi mu šta prodala. - Znam da sam obećala da neću spominjati odlazak kući - kaţem ja. - Pa i nemojte. Imate li vi pojma koliko ljudi znam potpuno nesposobnih da odrţe obećanje? - Ĉini se da bogati baš imaju problema. - Molim? - Ĉuli ste šta sam rekla. - Kunem se da jedan od razloga što ne mogu otići... - Baš ne moţete? - Baš ne mogu; zato što mi se ĉini da ste vi iz sata u sat sve odvaţniji. Zanima me šta će biti u deset. - Nisam sigurna da je to kompliment. - Nisam ni ja, da vam pravo kaţem. Da saĉekamo deset pa ćemo vidjeti. Zinem da kaţem nešto o drskosti tog ĉovjeka da se useli u moj prostor, bezoĉno koristi moje vrijeme i pretpostavi da nemam pametnija posla, kad on: - S druge strane, vi sigurno imate pametnija posla nego da se zamajavate s jednim starcem. - Već sam dvaput rekla da niste stari. Da probate upecati neki novi kompliment? On prasne u smijeh. - Evo zaĊe sunce. Imate ovdje nekog pića? - Votku. I neki sok od ananasa i ne znam ima li još šta. - Imate leda? - Mislim da bi se našlo. - Dakle, niste od pića. Ja ću votku sa sokom od ananasa, ili šta se već naĊe u friţideru.

244

Jel vam to otpala ruka? I votka i ĉiste ĉaše stoje tu na pultu. On me pogleda, kimne glavom i nasmije se. To mi se jebeno sviĊa, kaţe on. Ja se zapitam da nije ovo onaj film gdje drĉna crna kućna pomoćnica vraća starom patrijarhu volju za ţivotom. Ali što se toga tiĉe, još uvijek nema nikakvog dokaza da je ovaj ĉovjek na bilo koji naĉin star ili da mu treba iĉija pomoć. - Mora da vam sin i snaha sad brinu gdje ste. - Moguće. U friţideru ima soda-vode. Mogu li je uzeti? - Da. - I moţda je vrijeme da otamo izbacite onaj komad pizze. A i ono pola kutije ramena. - Hvala. Nemate drugih sugestija oko sadrţaja mog friţidera? - Ja bih se otarasio i ono pola hamburgera. I da znate, niko ko drţi do sebe ne bi ni mrtav popio Coorsovo pivo. - Nisam ozbiljno oĉekivala sugestije. - Hmm. Pa što ste ih onda traţili? Moţe votka-soda s par kapi ananasa? - Moţe. - Evo dolazi. Gledam kako ĉovjek ko s poslom preuzima moju kuhinju. Nemam pojma kad sam kupila limetu ali biće da nisam davno jer je on evo uzima. Tri puta je pokuša prerezati a onda izvuĉe iz ladice još jedan noţ i naoštri ih jedan o drugi, kao da maĉuje sam sa sobom. Potom isjecka limetu. Pogleda moje ĉaše na pultu i kimne, reklo bi se, saţaljivo. Ne sjećam se otkud mi dvije boce od salse, ali oĉito sam ih saĉuvala jer on i to naĊe. Sjecka, lomi, cijedi, miješa; impresivno ga je gledati. Ne znam da sam ikad prije i vidjela muškarca u kuhinji, osim na TV-u. Što zapravo nije taĉno. On donese one boĉice i pruţi mi jednu. - Pa? Jel ĉemu? - Vrlo dobro. - Zahvaljujem na oduševljenju. - Izvrsno je. Ne, ozbiljno. On sjedne u fotelju koju sam s ulice donijela uz pomoć komšije s kojim otad nisam progovorila ni rijeĉi. Nadam se da fotelja više ne smrdi. On pijucka vrlo sporo, kao da ne ţeli da okonĉa piće, što će reći ni ovu posjetu. - Zar vas ta suknja ne bocka? Mislim, ipak je ljeto. - Neću je skinuti. - Ne mislite valjda da sam to predloţio? Sad se sigurno pitate koliko ste pogriješili što ste me pozvali. - Ne pitam. - Znaĉi pitate se. - Ne govorim ono što ne mislim. - Dobro. Znam da ĉudno zvuĉi, ali to kako on sjedi ne mogu opisati drugaĉije nego: stameno. Zapazila sam to još u njegovoj kući a i kasnije u podzemnoj; kao da odbija sve one stolice što ĉovjeka mame da se samo sroza i sjedi povijenih leĊa. Mora da mu je to drţanje ostalo od vojniĉkih dana. - Da vas sad već i policija ne traţi? - Da nekog prijavite kao nestalog mora proći bar dvadeset i ĉetiri sata. - A za kidnapovanje? - Ne mislite da sam ja malo prevelik da me ko kidnapuje? - Mislila sam da veliĉina nije vaţna. - Ako tako nastavite moţda i vama bude zabavno kao meni. Zar nemate kakve muzike? - Zanima li vas šta slušaju današnja djeca? - Da, baš me zanima. Šta je najnovije? Ona “Good Times” je priliĉno dobra stvar, zar ne? Priliĉno dobra? - Joj, baš ste davno ispali iz fola. Ustanem i stavim ploĉu, dohvatim onu svrha. Ĉudno, kod kuće u Jamajci samo je moj otac slušao ploĉe, i to iskljuĉivo sumorna instrumentalna sranja poput “La Palome” Billyja Vaughna i stvari orkestra Jamesa Lasta. A 1985. teško da iko osim mene ima ovakav stereo ormarić sve-u-jednom, -

245

pogotovo da se zove Telefunken. I sad se sjećam kad je moja majka jednom donijela kući ploĉu na 45 okretaja, Millie Jackson: “If You‟re Not Back in Love by Monday”, pa ĉekala da svi izaĊemo da je sasluša. - Crkvene orgulje? Pobogu, nije valjda da slušate crkvenu muziku? - Ne slušam. - Ovo je neki propovjednik, govori o zagrobnom svijetu, a ovo su nesumnjivo orgulje. - Umuknite i slušajte. On ponovo sjedne upravo u trenutku kad Prince kaţe: in this life you’re on your own. U ovom ţivotu si prepušten sam sebi. - A jooj. Jooj, pa ovo je stvarno dobro. Ustaje, pucketa prstima i klati glavom. Zapitam se je li za Elvisovog vakta bio tinejdţer i šta misli o Beatlesima. Umalo da upitam voli li rock and roll, ali pomislim da je pitanje glupavo kad ĉovjek pucka prstima i djeluje kao da ga je Bili Cosby maloprije nauĉio da dţajva. - Lets go crazy, let’s get nuts - kaţe on. Ja se osjećam krivom što ne plešem, pa ustanem i zaplešem. A onda uradim nešto što nikad, al nikad za nikad ne radim. - Doctor Everythingwillbealright, makes everything go wrong, thrills spills and daffodils will kill, hang tough children. He’s coming. He’s coming. He’s coming. He’s coming. Voahuuuu huu huu-huu. Zgrabim s kuhinjskog pulta ĉešalj i tako pribavim mikrofon za još tri huuuu huuuu huu-huuu. A onda doĊe onaj gitarski solo i ja pomislim ovaj doţivljava srĉani napad, a on ĉovjek rukama imitira gitarski solo. Skaĉem i urlam Go Crazy, Go Crazy i taj momenat se nekako skroz oduţi - mislim, slušala sam pjesmu sto miliona puta i nikad joj nije toliko trebalo da se na kraju sruši, a i mi s njom. Ja na pod, on na kauĉ. On skoĉi ĉim poĉne “Take Me With U”, ali ja sam i dalje na podu, dašćem i smijem se. - Ne sjećam se kad sam se više zabavljao još od Beatlesa kod Eda Sullivana. - Ma šta je s vama ljudima i tim Beatlesima? - Ništa. Osim što je to najveći rok bend svih vremena. - Zadnja klijentica me natjerala da ĉitavu onu noć prestojim pred hotelom Johna Lennona. - Ĉuj to? Nije valjda da je šta snimio s Paulom? - Šta? Nisam sigurna da mi je to smiješno. On odlazi do sterea i uzima omot albuma. - A jeko neugledna dajk što jaše bajk? - Prince. - Koji Prince? - Samo Prince. Brkovi vas nisu zavarali? - Naknadno sam pomislio da je najseksipilnija bradata dama na svijetu. - Trenutno se prikazuje njegov film Purple Rain. - Purple Haze? - Rain. Prince, ne Jimi. Moţda je bolje da promijenim ploĉu. Nadalje je priliĉno eksplicitan. - Dušo, ja sam u pet okruga jedini bijelac koji stvarno ima ploĉe Blowflya. Ovaj me Princ ne plaši. Izvinjavam se što sam vas nazvao dušo. Reĉeno mi je da ţenama više nije drago da im se muškarci obraćaju na taj naĉin. Umalo mu nisam rekla da meni to ne smeta i da me već dugo niko - a naroĉito ne neki muškarac nije oslovio nikakvim imenom od milja. Umjesto toga sam pogledala kroz prozor i vidjela da se u okolnim zgradama pale svjetla. - Ko je ova cura na slici? - Apollonia. Vele da mu je ona cura u stvarnom ţivotu. - Pa onda znaĉi nije gej. - Jeste li gladni? Kod kuće niste ni taknuli onu pizzu. - Pa mogao bih nešto pregristi. Šta imate? - Naĉos i ramen. - Gospode boţe, ne valjda u toj kombinaciji? - Moţda su vam draţi Chicken Mcnuggets od prošle sedmice? - Gospo, argumenata ste vrlo uvjerljivih.

246

Pristavim ĉajnik da skuham rezance, što znaĉi taman toliko vremena da odslušamo cijeli album. Kad je ĉajnik zapištao, ploĉa je bila pri kraju, te skontam da je najbolje da je opet okrenem na prvu stranu jer znam da ni jedno od nas ne moţe sjediti u tišini. - Elem, odakle ste vi taĉno? - Šta? - Odakle ste... Moţete li to iskljuĉiti? Neće biti baš ko da je Elvis napustio zgradu. Odakle ste? - Jedite te rezance. Kingston. - To ste već rekli. - Mjesto se zove Havendale. - To je baš u gradu? - U predgraĊu. - Recimo kao Midwest? - Kao Queens. - Grozno. I zašto ste otišli? - Bilo mi je vrijeme. - Tek tako? Da nije zbog Michaela Manleyja i ĉitave one halabuke oko komunizma od prije nekoliko godina? - Vidim dobro ste upućeni u probleme hladnog rata. - Dušo, ja sam odrastao pedesetih godina. - Bila sam sarkastiĉna. - Znam. - Kako god, što me nešta moralo otjerati? Moţda mi je samo došlo da odem. Znate ono kad ste okruţeni porodicom a imate osjećaj da vas tu niko ne ţeli? - Hrista mu jebenog sveca, meni priĉate! Još je gore kad se stvar odvija u prokletoj kući koju platite svojim jebenim novcem. - A u koju se vi na kraju ipak morate vratiti. - Jeste sigurni? A šta je s vama? - Ja nemam ĉemu da se vratim. - Stvarno? Ni porodici? Ni draganu? - E stvarno ste dijete pedesetih. U Jamajci je dragana ţena s kojom varate suprugu. - Draţesno. A kad smo već kod draţesnog, ja moram u klozet. - Dole niz hodnik kojim ste stigli, predzadnja vrata zdesna. - Kontam. Super bi bilo da sad ukljuĉim TV i vidim da Cronkite vodi specijal o otmici velikog tate Colthirsta za koga se traţi otkup. Supruga/snaha kuka u kameru sve dok ne shvati da joj maškara curi niz obraze pa zaviĉe: rez! A sin se trudi da djeluje stoiĉki jer ili ne ţeli govoriti ili ĉeka da mu ţena umukne. Mi smo bili uvjereni da je to jedno renomirano mjesto, ali se oĉito nikad ne zna. Izgledala je tako pouzdano - pa zove se Dorcas, za Boga miloga. A sam Bogzna koliki će sad otkup zatraţiti. Pitam se da li će se presvući neposredno pred pojavu kamera. I pitam se kako će na TV izgledati moja fotografija, iako sam sigurna da agencija nema moju fotografiju. Bar se ne sjećam da sam im je dala. Ali pretpostavimo da ipak imaju moju sliku; uz minimalne promjene konteksta djelovaće kao fotka napravljena pri hapšenju. Garant snimljena onog jedinog dana kad sam iz stana izašla zaboravivši srediti kosu. Oni će se garant drţati za ruke dok ona moli kidnaperku, biva mene, da pokaţe malo ĉovjeĉnosti jer njen svekar nije dobro, nije dobro i... - Šta je ovo? Nisam ni ĉula kad je izašao iz klozeta. Nisam ĉula da je pustio vodu, ni škripanje vrata, baš ništa. Toliko sam se zamislila da ga nisam ni primijetila sve dok nije stao pred mene. - Pitam šta je ovo? I ko ste vi uopšte? Maše mi njom ispred nosa. Ne znam po koji već put veĉeras sebi objašnjavam da nikako nisam mogla oĉekivati da dan okonĉa s posjetiocima u mojoj kući. Mislim, ovo je ipak kuća jedne ţene koja nikad ne oĉekuje društvo. Ali, Boga mu poljubim, da sam bar kupatilo provjerila, ako ništa drugo da peškire promijenim. I sad on preda mnom stoji kao neki policajac, mašući knjigom koju ja obiĉno drţim na sigurnom, pod jastukom. Kako ispariti da vas niko nikad ne naĊe.

247

Douga Richmonda. E u vraţju mater.

Tristan Phillips Sereš li sereš i nikako da prestaneš. Mora da ti je jezik pomodrio od tolikog lupetanja. Ĉuj nije? Dobro, znaš šta, hajmo po tvom. Šta još imaš da me pitaš? Balaclava? To si me već pito. Kazan? De ti blentave provjeri te svoje bilješke. Papa-Lo i Krimos Šerif, tog sam ti zadnjeg ispriĉo sve od Osam Traka pa do Brooklyna, pa de i to provjeri u tim svojim bilješkama. E? Ma nemoj? Ne bih se ja s tim sloţio. Da ja tebi kaţem šta ja mislim? Nikakih ti bilješki nemaš. Sve to što škrabaš je obiĉno sranje kroz gusto granje. Kolko znam, ti morebit ĉitavo ovo vrijeme zapisuješ Mary ima malo janje, na španskom. Ne? Pa daj onda da vidim. Hajde. Sve te zvrka stoji, što vi rekli. Tako sam i mislio. Bijelĉe, de me više ne zamajavaj tim tvojim sranjima. Najbolje bi bilo da ti šutiš, a ja da kaţem zašto si ti ovde? Pa pogledaj se, ĉovjeĉe. Mislim, ovo je 1985. i makar se pristojno ošišaj umjesto što hodaš s tom hipijevskom pizdarijom na glavi. Teksas košulja ko kauboj, disko traperice i ne moram ni gledat, kaubojske - ne, bajkerske ĉizme. Jebiga. Svako je u zatvoru vidio makar dvije epizode Poroka Miamija. Jel tebe s takvim izgledom ikad zapadne ikakva punaani? A, znaĉi znaš šta je punaani? Nego ozbiljno. Jel to neki tvoj stil il si neke godine zaglavio i svi te tamo ostavljaju? Mislim, doĊeš vamo s tom priĉom da pišeš ĉlanak o mirovnom procesu. Prvo i prvo, to je bilo prije sedam godina a ti mi ni sluĉajno ne objasniš zašto je to još uvijek zanimljivo. Jel ti ja djelujem ko glupan? Brate, ima nešto što se zove kontekst a ti mi to ni sluĉajno ne daješ. Ne vrijeĊaj jer znam bit pogan na jeziku. Jel ti sigurno znaš šta znaĉi kontekst? Pa znaš li ti uopšte šta smo mi radili? Jel ti stvarno misliš da smo mi s Pjevaĉem samo taj jedan koncert postavili? Usput budi reĉeno, dosad si me sve pito samo o kraju mirovnog procesa, a ništa o poĉetku ni o toku procesa. Bijelĉe, da se ne laţemo, vamo tvrdiš da ostrva nisi ni vidio od 1978-e a pitaš samo o onome što je bilo il 1979-e il 1980-e. Kad pitaš za Papa-Loa, pitaš samo kako je umro. Kad pitaš za Kazana, pitaš samo kako je umro. Za Lucy nikad ni ne pitaš. Kad je ja pomenem, ti samo nastaviš ko da ona ništa ne znaĉi. A, to li je? Radiš stvari temeljito. Aha. Pa jašta neg radiš, ipak si ti novinar. Uh-uh. Dobro de, mladosti moja. Zanima te kako sam se 1980-e pridruţio Vrhovnim donovima. Pierce. Pierce. Alex. Ja nisam reko da sam se Vrhovnim donovima pridruţio 1980-e, ja sam reko samo da sam se pridruţio Vrhovnim donovima. A da tebe ne zanima samo Josey Wales? On ti eto dolazi u New York, samo da znaš. Po Rikersu se priĉa da dolazi danas. Ko bi znao radi ĉega on dolazi? Ili radi koga? Oh. Sad si bez teksta. Ma vidi te samo. Ti, u stvari, ostaneš bez teksta svaki put kad ja kaţem Josey Wales. Ne. Brate, nema eto par minuta da sam govorio kako je Wales sjebo mirovni odbor a ti si namah skrenuo na to kako sam ja završio u zatvoru iako to oĉito već znaš. Nisi me pito ama baš ništa što nisi mogo saznat iz svakog intervjua što sam dao u ime odbora, ĉak i onog s njujorškom radio-stanicom što sam spominjo. Ali ovo ti je istina. Josey Wales danas dolazi u New York. A sasvim sigurno ne dolazi meni u posjetu. Ma vidi te samo. Sjediš tu i ubijaš se da sakriješ da si se usro od straha. Već vidim kako za pet minuta zakljuĉuješ intervju jer imaš neodloţnog posla i onda zbrišeš kući i sakriješ se pod sudoper u svom stanu u Bed-Stuyu. Joj tebe, Alex Pierce, pa kolko misliš da mi je trebalo da o tebi saznam sve što treba? Kontaš ti zajeban što ţiviš u Bedfordu i Cliftonu. Clifton Place 238, jel tako? Prvi sprat, ne, pardon, drugi sprat - vazda zaboravim da kod vas Amerikanaca nema prizemlja. Haha. U tvojoj ulici sve sami crnci obuĉeni ko da su krenuli na audiciju za Thriller a jedino ti izgledaš ko da igraš za Eaglese. Mustra si ti, Alex Pierce, de da pogodim, sad te raspizdilo što te poredim s Eaglesima. Al pogrešno sam procijenio, neš ti zbrisat za pet minuta. Nećeš ti odavde bez onoga po šta si došo. To što Josey Wales dolazi u New York samo oteţava stvar, al ti si i dalje ovde

248

jer ti nešto treba. Uh-huh. Uh-huh. Aha. Ha? A? Nastavi. Tek tako? Samo tako tu sjedi? Znaš šta? Evo ja šutim a ti priĉaj. Hmmm. Hmmm. Jebiga, Alex Pierce. Jebiga. Hahahahahaha. Izvini što se ja smijem; nije namjerno. Al jest brate nekako smiješno. Probudiš se i vidiš kraj tebe na krevetu sjedi neki ĉovjek. Siguran si da se prije toga niste karali pa se on prvi probudio? Smiri se, mladosti moja, pa jasno je svima da ti nisi deraš. Jesi kad prije koga ubio? Da, Alex Pierce, to hoću da znam. Dosta više tog lajanja, inaĉe zovem ĉuvara. Odgovori na pitanje. A jesi li otad nekog ubio? Haha, znam, samo te zezam. Zeznuto kad ubiješ ĉovjeka, a? Vraška je to stvar. Na šta se god on spremo da uĉini od izlaska do zalaska sunca, ti naprosto zaustaviš, tek tako. I nema veze jel ĉovjek dobar ili loš, gledaš u ĉovjeka mrtvog i pitaš se jel on, jel ikad iko, zapoĉeo dan pomislivši da će mu to bit zadnji. Ĉudno, a? Probudiš se, doruĉkuješ, ruĉaš, veĉeraš, radiš, zabavljaš se, karaš i onda se probudiš pa sve ispoĉetka. A onda jedne noći taj neki ĉovjek neće više doĉekat sutradan. Neće ustat i oprat se, neće srat, preć ulicu, uć u autobus, neće se igrat sa svojom djecom, ništa. A sve zbog tebe. Ti si mu to oduzeo. Shvatam ja tebe, al tako ti to ide; on se spremo da tebi oduzme ţivot a ti uradio šta si moro, inaĉe ne bi sad sjedio ovde preda mnom. Kako ti se uĉinio mrtav? Jesi ga dotakao? Samo si ga tako ostavio? Pa otkud znaš da je stvarno bio mrtav? Mladosti moja, odeš iz hotelske sobe i onda nikom ništa? Zanimljivo. Pa nisi se, rećemo, prijavio pod laţnim imenom? A opet nikakve vijesti u novinama, nikakve istrage, nikad te policija ne nazove, ništa? Isto ko da si sve to odsanjo. Smiri se, bijelĉe, nisam ni reko da jesi, al neko je sve to iza tebe rašĉistio, i to dobro rašĉistio. I... Stani malo, jel ti reĉe plava uniforma? Nalik na plavu uniformu? I ćelav? Nekako crvenkast? Mislim, svjetlije koţe, na meleza liĉi? Majku mu krvavu. Biva mi kaţeš da si ti ĉovjek koji je ubio Tonyja Pavarottija? Majku mu krvavu, mladosti moja. Majku mu krvavu. Ne, nikad ga nisam vidio, al ko još u getu nije znao za Tonyja Pavarottija? Taj ĉovjek je Joseyju Walesu bio glavni ubica. Znalo se da je hladan ko led, ĉak se priĉalo i da je nijem - zato što ga niko nikad nije ĉuo da šta kaţe. Jel znaš ti za ono mjesto što zovu Škola za Amerike, School for the Americas? Da za to ĉuješ, moraš bit van Amerike. Ja sigurno mogu reć samo to da je Pavarotti jedini koji je tamo stvarno bio. I jedini koji je stvarno znao s oruţjem. Bolji snajperist nego ijedan policajac il vojnik. I sad ti meni kaţeš da je neki ţgoljo hipiĉar ubio jamajkansku mašinu za ubijanje broj jedan? Ma jok, brate slatki, to mi je da umreš od smijeha. Al dobro si, moguće da si u pravu, moguće. Mislim, naravski da te to ţdere, u to ne sumnjam. Mislim, siguran si da je to bio on? Pardon, otkud bi ti to znao. Ti si samo vidio kako izgleda. Izvini, brate, al treba mi vremena da ovo svarim. Ovo mi doĊe ko da gledam ĉovjeka koji je ubio Harryja Callahana. Sjećaš se kad je to bilo? Februara 1979. Pa sad se slaţe. Bio si u Jamajki sve do februara 1979. Reko si da si tamo razotkrio neka sranja oko Green Baya, jel tako? Mada to ne znaĉi ništa jer su to ĉak i jamajkanske novine odavno razotkrile. Al ako te zaganjo Tony Pavarotti, ta je naredba došla iz Grada Kopenhagen. A pošto to ne liĉi na Papa-Loa, jedino ga je mogo poslat Josey Wales. Prokletstvo, mladosti moja, šta si to uradio da Josey Wales pošalje ĉovjeka da te ubije? Ne znaš. A moţda ti ni ne kontaš šta znaš. Kakav si ti novinar kad ne znaš vlastite ĉinjenice? Mora da si o Joseyju Walesu otkrio nešto što niko drugi ne zna. Al ni to ne moţe bit to. Josey otkrije da ti o njemu

249

znaš nešto što ti ni ne znaš da znaš. Jeste tome šest godina al tebe to eto i sad proganja pa mora da se ipak neĉeg sjećaš. Mora da ima nešto meĊu onim tvojim bilješkama, šta ja znam. A ĉudno je tu što se Josey zapravo niĉega ne boji, bar tako izgleda. On bi mogo bit ono što vi zovete psihopata. Daj, ĉovjeĉe, razmisli. Šta to ima da samo vas dvojica znate? Znaš li išta o njegovim vezama s drogom? S mafijom? Da nisi skoro radio kakvu priĉu o Kolumbiji? Ne, stani, to mora da je nešto otprije. Jer 1979-e to još nije ni bilo, ništa to nije ni poĉelo, bar ne da ti znaš. Green Bay, ne. Ti se nisi ni bavio politikom nego istraţivo stvari oko mirovnog sporazuma; al otkud tebe u toj priĉi? Pratio si Pjevaĉa? Oh. Pjevaĉa. Zašto? Oh. Brate slatki. Pa eto sve si reko, Pierce. Upravo si izloţio ĉitav taj plan al ti i dalje ne vidiš. Imamo mi više zajedniĉkog nego što misliš. De skontaj. Sad svi znaju da je onaj ko je puco u Pjevaĉa ciljo u srce pa promašio samo zato što Pjevaĉ u tom trenu nije udahno nego izdahno, jel tako? Mislim, to ima i u onoj knjizi o njemu. Al ko je to mogo znat 1978-e osim Pjevaĉa, ubice i, sudeći po tome kaţeš, tebe? Elem je skonto da ti je reko nešto što nije trebo znat jer, konaĉno, ni doktori nisu mogli znat gdje je ubica ciljo nego samo gdje je pogodio. Mislim, znam i ja da je Josey ispalio onaj metak, al ja sam to sazno tek „79-e. Al ko je i tad mogo znat namjeru osim onog upucanog i onog što ga je htjeo ubit? Nije te tad nekako ĉudno pogledo? Samo je naglo prekino intervju? Jašta. Prokletstvo, mladosti moja, tvoj ţivot je film. Evo u ĉemu je stvar, iako sad svi znamo za Green Bay, ti si ako sam dobro shvatio, otkrio istinu davno prije ikoga. Ti mu ga doĊeš ko neki Sherlock. Elem, ili te htjeo ubit što si otkrio da je on liĉno puco u Pjevaĉa, ili te htjeo ubit što si otkrio istinu oko Green Baya. Iako mi nema smisla da on vlastite ljude ubija. To mi nije jasno. Znaš šta, zaboravi Green Bay. Znaš ti i o tome previše al ovde je bitan Tony Pavarotti. Tony definitivno znaĉi Josey. O tome nema nikakve sumnje, Josey Wales je skonto da ti znaš da je on puco na Pjevaĉa. Il da ćeš kad-tad saznat mada sumnjam da si ti pametan kolko je on mislio jer evo ti za šest godina ništa od ovoga nije ni na pamet palo. E ovo već ima nekog smisla. Znaĉi zato si ti meni došo. Ja sam biće jedina osoba na svijetu s kojom imaš zajedniĉko ovako šta. Zamisli ti to, jedina dvojica što ih je Josey Wales htjeo ubit a oni još ţivi. A on samo što ne sleti u New York.

Josey Wales Avion sletio na JFK prije dvadeset i pet minuta a mi tek sad prolazimo kroz carinu. Ovo se oĉito dešava samo kad slete Jamajkanci. Ne znam kako to znam, al znam. Zadnji put kad sam sletio na Bahame, carinski pizdun jasno i glasno veli: Svi Jamajkanci neka stanu s lijeve strane reda. Naravno da nisam stao s jebene lijeve strane i idiot nije ni zucnuo kad sam prošo pravo kroz carinu i dao im pasoš. Nisu mi ni torbu otvorili. Zar nije jednom i Pjevaĉ tako uradio? Stajo je u redu a carinik mu pruţi neku carinsku pizdariju. A on samo zgrabi svoju torbu i smjesta ode. Carinici su već iz onog reda odveli dvoje Jamajĉana, jednu ţenu su otpratila trojica ĉuvara. Nadam se da je jebena idiotkinja bila dovoljno pametna pa koku uvalila u šupak a ne u minĊu ili, još gore, da je progutala jer to će je koštat debelo ako je tamo zadrţe. I ĉuj me samo, odma mislim da su svi Jamajkanci mazge za drogu. Šteta što zaustaviše curu koja stvarno djeluje ko mazga a ne onu idiotkinju što nam maloprije u prvoj klasi onako zemlju osramoti. Sjedimo mi, dakle, na trideset dvije hiljade stopa visine i stjuardesa najavi veĉeru. Ova pogleda šta se nudi pa izvali: I ovo da se zove hrana? Sreća te ja sebi ponesoh šta da jedem. I onda prokleta seljanĉura na moje oĉi izvadi iz cekera kantu od sladoleda punu prţene ribe i riţe i graška. Vraţja riba tako usmrdi prvu klasu da poţelim mjesto u samom repu - i dobro bi ga platio. Il to il da trznem pištolj, da sam ga ponio, i drškom joj utuvim malo manira. - Dobrodošli u Sjedinjene Drţave, g. _________________ Samo što uĊem u salu za podizanje prtljaga vidim dva sluţbenika grabe neku mladu ţenu, izvlaĉe je iz reda i bacaju napod. ProĊeš carinu a još si na aerodromu; i to je drukĉije nego u Jamajki. Gomila ljudi ĉeka ove što izlaze, ima puno crnaca, puno ih izgleda ko Indijci. A ispred svih stoji Eubie. U odijelu od plave svile i bijela marama u prednjem dţepu, ko onaj crnac iz Poroka Miamija. Stvarno moram pogledati tu seriju. Imam osjećaj da bi Eubieju bilo drago da ga zovnem Tubbs, šminker što

250

glumi zeznutog lika, s tim što je ovaj stvarno zeznut. I o Plaĉku sam dosta mislio, al ne na isti naĉin i ne iz istih razloga. I šta mu je ono kog vraga u ruci? - Eubie. - Haver moj, glavni moj haver - kaţe on. Govori ko ameriĉki crnci. I dalje drţi znak na kom piše Josey Wales; iste takve drţe dva vozaĉa što stoje kraj njega. - Šta ti je to? - Ha-ha, ovo? To se zove šala, Josey Wales. - Oh. Nije nimalo smiješna. - Isuse Hriste, Josey, Ċe ti je smisao za humor? Morebit ga nikad nisi ni imo? Ne podnosim kad Jamajkanci pokupe ameriĉki govor, a kad priĉaju malo ovako malo onako lijepo mi zlo doĊe. Nasmijem se. - Tako treba, nema veze što nije od srca. Onda samo zafrljaci onaj papir u zrak, zgrabi moju torbu i krene prema izlazu. Idem za njim al gledam za onim papirom što leti... i padne pred štand za iznajmljivanje auta. - Mora da je zanimljivo sletit u New York po noći. Skroz drugi grad nego danju. - Kolko je do Bushwicka? - Polako, ĉovjeĉe, Josey. Još je rano a ti tek došo. Jesi gladan? - Dali su nam obrok u avionu. - Koji ko da gledam nisi ni pipno. Boston Jerk Chicken na Bostonskoj cesti. - To ti ozbiljno? DoĊem iz Jamajke da bi jeo drugorazrednu jamajkansku hranu? To si smislio? - Dobro, hoš big mac? Whopper sa sirom? S parkinga krene neki crni kombi i stane pred nas. Dobro da nisam imo pištolj jer bi ga namah trzno. Jer ovo ipak nije donji Kingston. Vrata se otvore a Eubie mi pokaţe da uĊem. Meni se iz nekog razloga nije ulazilo prije njega. On zavrti glavom. - Dobri stari Josey, i nakon svih ovih godina nikom ne vjeruje. Smije se a ja pojma nemam o ĉemu priĉa. Ja se njega otprije uopšte ne sjećam. Vani ko da se vozimo kroz svjetla, a ja mislio odma ćemo pokraj onih zgrada što idu kilometrima uvis. New York dosad liĉi na Lejeune u Miamiju, a ja mislio bar će ulice bit šire. Autoputem promiĉe rijeka auta, što mi je bilo ĉudno pošto je Eubie reko da u New Yorku niko ne vozi. Moţda ovo i nije New York. Upitao bih ja to da Eubie ionako već ne misli da je svu pamet svijeta popio. Tek kad kombi uspori, ja skontam da pozadi sjedi još neko. Josey Wales, glupane glupi, kako da to sebi dopustiš. Bez pištolja a okruţen ekipom ĉovjeka s kojim radim al mu u stvari ne vjerujem; pa bar sam pištolj trebo zatraţiti ĉim smo izašli s aerodroma. Kad skrenemo s velikog autoputa, ugledam natpis Queens Boulevard. Meni ĉudno što je taj bulevar daleko širi nego autoput. Kotrljamo se niz tu ulicu s kućama od cigle, sve na tri sprata i poneka na ĉetri, s verandama i plastiĉnim stolicama i biciklima ispred kuća. - Ovo je Queens, usput budi reĉeno. - Znam. - Znaš? Ja ništa ne odgovorim. Naletimo na rupu i ja poskoĉim. - Betram, koji ti je kurac, ĉovjeĉe, jesi to kozu pregazio? - Rupa, šefe. - Zamisli da don, ĉovjeĉe, doĊe iz Jamdola pa ovde da nalijeće na rupe, samo mu još to treba. - Htjeli smo da se osjeti ko kod kuće, Eubie. - Ha-ha. Ja se nadam da u mraku niko nije vidio kako sam odskoĉio, inaĉe mi valja nešto preduzeti. - A moj Josey odskoĉi ko da je duha vidio. Svi se smiju. Ne sviĊa mi se što se on s njima ponaša ko da su raja. Ne volim jebiga da me iko omalovaţava, ĉak ni u šali. Ovaj ovde ozbiljno misli da smo mi jednaki. On to stvarno misli. Pitam se bi li bilo isto i da Plaĉko upravlja Manhattanom i Brooklynom onako kako on izgleda misli da upravlja Queensom i Bronxom. Valja da popriĉamo ĉim izaĊemo iz ovog kombija. A u meĊuvremenu ne prestajem da se pitam šta radi onaj lik pozadi. Onda se naĊemo na nekom drugom autoputu, i tamo negdje ugledam more, ili rijeku, i birvaktilni neonski znak Pepsi, kakvi su bili još kad sam ja bio djeĉak. - Dakle, Josey, nešto sam razmišljao. Ja...

251

Hoćemo to sad u kombiju o poslu? Šta, ovo? Ja svojim ljudima implicitno vjerujem, Josey, što znaĉi... Nadam se da mi ne misliš objasnit šta znaĉi implicitno. Halo, Josey, vidi prvo kako stoje stvari, vaţi? Moji su opasni samo tako! Al ovde smo svoji. Al moţemo saĉekat i Boston Jerk Chicken. Ĉudno, a? Ko bi reko da će Boston Jerk Chicken iz Portlanda stić na Boston Road u New Yorku? To bi moj sin nazvo ironijom, nauĉio to na ĉasovima knjiţevnosti. Baš brzo rastu, a? Kolko je sad tvom najstarijem? - Ĉetrnest. I sve to ne moţe ĉekati da izaĊemo iz kombija? - Pa ćaskamo samo, al eto kako hoćeš. Kombi se zaustavi. Nisam ni primijetio da smo u Bronxu. Znam da je prošlo devet al ulica je i dalje prometna a ljudi hodaju gore-dole posred ceste i po ploĉnicima, i ulaze i izlaze iz trgovina ko usred bijela dana. Auta parkirana s obje strane ceste i ako koji nije bjuik onda je oldsmobil ili ševrolet. Miss Beulah‟s Hair Technique, špedicija Fontaine Brothers, Western Union, još jedan Western Union, Peters Boutique Mens Clothing, Apple Bank, i onda Boston Jerk Chicken. Ĉini mi se da su se spremali da zatvore, al mora da je neko spazio Eubieja jer se negdje iznutra opet upali svjetlo. Ja se pitam jel to Eubie naprosto zaboravio da sam reko da neću jamajkanske hrane il im je ovo još jedan naĉin da mi ko usput iskaţu nepoštovanje. Sjednemo u narandţasti plastiĉni separe kraj vrata, samo on i ja, jedan nasuprot drugom. Jedan od njegovih stane kraj kase a dvojica ostanu vani. - Kolko te to ljudi obiĉno osigurava ovde? - Ne previše, Vrhovni donovi nisu tako blesavi da šta pokušaju oko ulica Boston ili Gun Hill. Zadnji put kad su probali, smakli su mi dvojicu dilera. Al znaš ti da ovaj niger ne bi to tek tako pustio, jel? Kad smo ĉuli za zabavu Vrhovnih donova u parku Haffen, odvezemo se tamo u tri auta, poiskaĉemo i ĉitav park zaspemo kišom metaka. Nismo se trudili da ih pobijemo al dosta ih je tog dana izvuklo deblji kraj. Meni je bilo samo da bar jedan od njih provede ţivot serući u kolostomsku kesu. I nikad se više ti pederi nisu upatali u Bronx. Naj im je bolje da dilaju ţuto po Philly. Al u Brooklynu sve više diţu glavu. Previše, ako se ja pitam. - Reci. - Šta? - Koliko diţu glavu. - Pa to će ti bolje reć tvoj Plaĉko... - Ne pitam Plaĉka nego tebe. - Dobro. Dobro. Onda ozbiljno. Tvoj se deĉko prekoviše zajebava a Vrhovni donovi vozikaju gore-dole u trouglu Broadway-Gates-Myrtle i gledaju Ċe je šta tvoj deĉko sjebo. Osmatraĉi ne nalaze razvoĊaĉe, dileri i sami razvaljeni... njihovi momci u meĊuvremenu patroliraju u ševroletima onuda jer znaju da u Bronx i u Queens ni privirit ne mogu. Moj me ĉovjek o svemu redovno izvještava. - Tvoj ĉovjek? A otkud on zna? - Nemoj me pogrešno shvatit, al jednog sam od Plaĉkovih razvoĊaĉa angaţovo da malo pripazi za moj raĉun. - Koji ti je kurac, Eubie, špijuniraš ga, mene špijuniraš? - E jebiga, Josey, ko da ti nemaš nikoga ko mene špijunira. Il Bricks svake noći trĉi u telefonsku govornicu da ţenu zove na njen raĉun. Al nema veze. Meni to uopšte ne smeta. Ĉak me tjera da radim najbolje što mogu i stalno me podsjeća da ne zajebem. Mene moj ĉovjek izvještava dvaput sedmiĉno. Mislim, pretpostavljam da nije sazno ništa što ti već ne znaš. - Na primjer? Testiraj me. - Na primjer da je tvoj deĉko Plaĉko narkos. - Plaĉko šmrĉe koku još od „75-e, to mi nije ništa novo. - Al ovo jest novo, Josey. Sad puši krek a i ti i ja znamo da krek nije koka. Morel ĉovjek dobro odradit poso ĉak i kad je na koki? Naravno. U muziĉkoj industriji je svak ţiv na koki. Sad su kurve i bijelo svuda, mladosti moja. Taj biznis je nekad i imo stila. Al s krekom je druga stvar. Nema tog dilera što je prešo s koke na krek a da nije zbrljo. Nema šanse da ti na kreku i jedna misao ostane u glavi. Kakav biznis kakvi bakraĉi; ni govora o tom jebiga. Njima je krek sav biznis. Na kreku ne moţeš ni dva broja sabrat. Ne znaš šta da kupiš a šta da prodaš. Sve ode dovraga a tebe baš briga. Kad vidiš Plaĉka, pitaj ga kad je zadnji put bio u Bushwicku. I pušio krek i... dobro... sve ostalo je njegova stvar, al ĉovjek je krekoman, a ovo je poso jebiga. -

252

Otkud znaš da puši krek? Vidio ga moj ĉovjek. E, jebatga, Eubie, to laţe. Brate, ti misliš da on to krišom? Ne kontaš. Jebe se ĉovjeku na kreku za sve ţivo. To su ti uhljupi pravi, ĉovjeĉe. Ovaj tvoj se odvaljuje krekom ko pravi dţanki i ne zna jel došo il pošo, a kad nije urokan daje se u poganluke razne, mora da je to nauĉio u Miamiju jer nema šanse da je po Jamdolu radio takve pizdarije... - Dosta. - A Vrhovni donovi, odvazda lešinari, oblijeću oko tijela dok je još ţivo. - Eubie, sve mu jebem, reko sam dosta. - Dobro, brate, dobro. - Dosta ove jebene pizdarije, daj da se ide. - Brate, pa ni hrana još nije stigla. - Pizda mu materina, jel ti ja gladno izgledam? Hoću u Bushwick. Smjesta, Eubie. -

John-John K Jednom tako u Miamiju ja skroz dole na Collinsu u South Beachu sjedim u mustangu i pušim parliaments, mustang se usmrdio ko guzica a ja pizdim što sam popušio informaciju da ima pošiljka trave i da će tu propast preuzimanje (te ja skontam maznuću je pa prodati), kad poĉeše prilaziti neki momci, isto moljci kad nanjuše nov šine. Pored mene proklizi jedan plavi, kose duge i kovrdţave ko da po cijeli dan pozira ko Farrah Fawcett a farmerke mu sa strane razrezane i odrezane ko vruće hlaĉice, tako visoko da mu ispod vire bijeli dţepovi. I pjeva on na sav glas - dovoljno dubok da poništi Farinu vibru, more, more, more, how do you like it, how do you like it. Došlo mi je da kaţem: Pederu, godina je 1983. jebote. Pizdun je bio na rolama neke ţenstvene ruţiĉastoljubiĉaste boje. Moţda boja jorgovana; deraši znaju te stvari. Nije bilo šanse da koturaljkašica vidi onog peksu crne kose koja se od silnog pepela ĉinila sijeda; uklizao je kroz slijepu taĉku auta kao sjenka. I ja sam ga vidio tek kad je kung fu zahvatom noge u vojniĉkoj ĉizmi odvalio koturaljkašicu sa strane. Koturaljkašica se, pokušavajući povratiti ravnoteţu, zakotura klackajući se i teturajući kao pijana kraljica plesa, ali nije bilo šanse da se zaustavi bez da se izvali na cesti. Vrištala je i psovala i nema šta nije probala ali je nezaustavljivo furala unazad prvo na jednoj pa na obje noge, dok se nije guzicom zabio u gomilu kanti smeća pred ţiĉanom ogradom. Nosi taj tvoj triper i smradljivu guzicu u Hialeah, mrš, rekao je onaj deĉko. Nesumnjivo španjoglavac, ali zgodan španjoglavac, moguće da je tek s Kube pa pesinavi pinguero još ne konta da je Divljak jebeno star film i da koţa nije baš najzgodnija za kad si još uvijek u tropskom podneblju. Španjoglavac se sagne do prozora automobila; sudeći po mirisu, napušio se nema ni pola sata. Vidim fali mu lijevi oĉnjak, ali ima oĉi crne i pune ţudnje i bradu snaţnu kao Vinnie Barbarino iz Welcome Back, Kotter. Mali pruţi ruku u auto a ja ga zgrabim - lovaĉki instinkt. Cigarete, kaţe mali i ja ga pustim. On bez rijeĉi zaobiĊe auto s desne strane i sjedne unutra. Pustio bih ga da mi tu popuši, ali morao sam zdušiti, oronuli hoteli u stilu art decoa postali su neopisivo depresivni. Mali kaţe: Papi, koji kurac, ja nigdje ne putujem. Ja kaţem: Pa onda odjebi iz mog jebenog auta. Mali se predomisli i kaţe odvedi mi negdje lijepo. Uzme iz kutije još jednu cigaretu i zatakne je za uho. Ja kontam nisam valjda ostavio pušku na krevetu, da se mali ne prepadne. A on samo zvjera u moje kaubojske ĉizme. - Ti si neki ranĉer, Papi? - Skidaj s glave moj jebeni šešir. Sjeb je bio u tome što sam ja sve vrijeme mislio na Rockyja. Ĉak i s rukom u prljavoj kosi onog klinca, dok mu je glava poskakivala gore-dole, ja sam mislio na Rockyjeva pravila. Imali smo izvjesna pravila. Ili smo bar tako mislili. Ako mazneš nekog drugog, zguzi ga na kauĉu jer na krevetu bude varanje. A mazni ga samo ako je frajer pravo, ali pravo zgodan jer dragulj mudrosti veli da ovom stazom prolazimo samo jednom pa ga zato moraš maznut jer mi smo pederi i na nas se ne odnose glupava pravila. Mislim, normalna pravila. Ma zajebi sve, ĉovjeĉe, izgleda da se sve na šta već godinama ne mislim ovih dana zareklo da 253

odrţi jebeno zdruţivanje u mojoj glavi. Jebi me ako znam zašto, nikad nisam bio u New Yorku. Evo ovako, vidi, sisaj mi prst i sisaj i sisaj dok ne postaneš vakuum, vidi, kao da iz plastiĉne kese izvlaĉiš sav zrak, sisaj tako jako. Sisaj tako jako da ne mogu izvući prst ni da hoću - al ja već znam kako se to radi. Niko mi nije rekao da je NYC preplavljen duhovima. Koji si ti jebeni frik, John-Johne. Nisam namjeravao da gurnem malca. Ma jašta sam. Ali nisam mu mislio nauditi. Ma jašta sam jebote. Ali nisam ga namjeravao ubiti. Šta znaĉi namjeravao? Kad je pao licem na prugu i kad sam ga podigao samo da bi mu glavu namjestio na traĉnicu tako da je zagrize onim lajavim ustima, i kad sam ga spucao nogom u potiljak i šutirao sve dok nisam zaĉuo krckanje, u glavi mi je samo i iskljuĉivo bilo ono ljetnje kampovanje. Jel ušao? Jel unutra? Joj aha. Skroz? Uh-uh-uh. Meni ĉetrnaest, taman se vratio s kampovanja i tata me zapuca štosom u stomak i kaţe da sam jebeni mlakonja i da moram oĉvrsnuti. Na kampovanju se sve vrtjelo oko loše hrane, cinkovog teĉnog pudera i vaspitaĉa koji su okolo hodali s lenjirima koje su zabadali meĊu plesne parove da bi napravili mjesta za Isusa. Ja i Tommy Mateo, riĊokosi bijeli djeĉak s afro-frizurom, sve vrijeme smo sjedili sa strane i siktali koje je to sranje. Hej, hoš da zapalimo? Uh, aha. I dvije sedmice nakon kampovanja, ja sam mislio samo na to kad ću opet vidjeti Tommyja. A on je preko telefona zvuĉao drugaĉije, kao da mu se ţuri, kao da priĉa s nekim drugim. Znaš onaj stari ţeljezniĉki tunel tamo kod Lincolna? DoĊem tamo a on sve vrijeme stoji podalje od mene, ko da nije onaj isti koga sam svake noći u onoj jebenoj šumi guzio. Ja mu se pribliţim, a Tommy mi otpuhne dim u lice. Tommy, pa znaš da hoćeš! Šta? Neću, derašu jebeni. Jebeni deraš budeš ti, budući da si ga ti u guzu primo. Mrš tamo, to je bilo samo zato što nije bilo cura jebote. Cura da te onako guze? Osim toga, kamp je bio pun cura. Ne onakvih kakve bih ja da jebem, ĉak si i ti jebote zgodniji od njih. Ali sad smo došli kući a ovdje su cure zgodne. Neću jebene cure jebote. Trebalo bi da hoćeš, inaĉe si deraš. Deraš si jebote i reći ću te tati. Pa pizda mu materina otkud mi se sad ova pizdarija mota po glavi? Onom liku se gore u sobi upali svjetlo, pa se ugasi, pa se upali u kupatilu, gori pola sata pa se ugasi. Sad ima već pola sata da je ugašeno. Daj ĉovjeku bar pola sata da zaspi, minut gore minut dole. Ako je i priveo šta pa kara u mraku, vaţi isto pravilo. Ili će zaspati ili će biti zauzet. Popeo bih se poţarnim stepenicama, ali su tri jebene etaţe malo previše da se ĉovjek šunja na vrhovima prstiju. Griselda mi je dala bunt kljuĉeva ali mi se uĉinilo izrazito stupidnim da doĊem na ulazna vrata. Ovo je New York, mora da je dobro zakatanĉio vrata. A moţda i nije, moţda neće da ona ţenska što je kara ostane kod njega preko noći. PreĊem ulicu i eto me u zgradi. Svako malo mi nešto dokaţe da sam pravi pravcati stereotip gej-muškarca; sad sam na primjer pomislio da koji li je drkadţija smislio da ĉitavo predvorje ofarba u boju senfa? Tri, ĉetiri metra a stepenište i dalje prekriveno itisonom. Nakon tri sprata znam da to što mi curi niz leĊa nije znoj. Kad doĊem do vrata, potpuno nesvjesno preĊem preko njih rukom, kao da provjeravam jesu li puno drvo ili neka pizdarija. Pošto nimalo ne vjerujem onoj kolumbijskoj kuĉki, skoro sam siguran da s kljuĉem nešto nije u redu. Ubacim ga u bravu i okrenem napola oĉekujući da se slomi, ali on otkljuĉa, i to s praskom. Jebo ovu pizdariju, odmah pomislim da dignem ruke. Moţda je ovdje bilo glasnije nego unutra? Kako god okreneš, bilo bi mudro da otkoĉim pištolj. Vrata zaškripe i otvore se a nigdje dnevne sobe, valjda to ovima u NYC ni ne treba. Pravo ispred mene trpezarijski sto i dvije stolice, ostale su valjda negdje drugo. Jedino svjetlo dolazi svana, vidim samo da uz jedan zid stoji kauĉ a uz drugi krevet. TV odmah kraj prozora. Ne razaznajem jel posteljina crna ili je ĉitav krevet onako taman. Kako god, priĊem ja krevetu, potraţim gdje ispod posteljine ima i najmanji nabor pa ispalim sedam metaka. Ĉujem tri stvari: ono zuup-zuup prigušivaĉa, ono lagano paf kad metak probije jastuk i uzdah iza mene. Okrenem se i iza sebe ugledam golog golcatog bijelca, ĉini se riĊokosog ali je ugasio svjetlo u kupatilu pa nisam siguran. Kuĉka jebena, poslala me u pogrešan stan. Podignem pištolj i naciljam mu u glavu ali on mi pljune pravo u oko i ja iz koţe da iskoĉim, slušam sebe kako vrištim jebote. Ono mi curi niz lice pa malo liznem. Vodica za ispiranje usta jebo majku svoju. Dok ja u kupatilo da isperem oko, on otvori prozor i iskoĉi na poţarne stepenice. A ja za njim, šta ću. Bijelac go golcat trĉi niz stepenice i na svakoj vrisne, ja trĉim za njim i pokušavam da naciljam. Opalim i pogodim metal, na sve strane varnice. U

254

onom stanu nisam napravio ni tri koraka a trĉim već niz neko drugo stepenište, pucajući na golaća koji vrišti; šta vrišti ne ĉujem ali ne bih rekao da doziva pomoć. A ja uporno pogaĊam ono jebeno poţarno stepenište. Kad doĊe do zadnje stepenice, ne povuĉe one ljestve nego naprosto skoĉi. I tako mi trĉimo niz neku uliĉicu, on vrišti kao da ga neko kolje, a ja iza njega napola slijep, desno oko me i dalje jebeno peĉe. Što je najgore, ĉini se da trĉeći uranjamo sve dublje u smrad govana-truleţi-gadosti-smrti. Ja kao pokušavam da ga upucam, ali samo one drkadţije na filmu mogu trĉati i pucati tamo gdje treba, i to s dva zdrava oka. Svaki mi pucanj nestane u mraku, ne ĉujem ni da se o šta obije nit išta. A on onako bosonog priliĉno brzo skaĉe i zuji kroz mraĉni prolaz pun rupetina i smeća i konzervi. Ja stanem na nešto gnjecavo ali ni ne pogledam jel to bio pacov. Naletimo na neku popreĉnu ulicu i njega iznenada zabljesnu farovi i uliĉna svjetla. Stane kao ukopan, predugo. Smaknem ga samo što opet potrĉi, baš kad su pored njega prošla dva auta, jedan s jedne drugi s druge strane. Jedan se na tren kao i zaustavio al odmah zduši naglo skrenuvši udesno te umalo udarivši u banderu, onda skrene lijevo pa opet desno dok ne uravni i ne nestane. Na ulici nema apsolutno nikoga, što je jebiga za New York ĉudno, mislim ja. Isprva mi je onaj zid djelovao ĉudno, crn, gutav i sjajan. U neka doba skontam da su to sve vreće smeća, sve jedna povrh druge, i da vreće tvore jebeni zid i s jedne i s druge strane cijelom duţinom prolaza koji vodi u totalni mrak. Odem do onog lika, zgrabim ga za lijevu nogu i dovuĉem nazad u tu smradnu uliĉicu.

Dorcas Palmer - Ozbiljno vas pitam jeste dobro pogledali ovo sranje? I naslovnicu? Naoĉale debelog okvira i veliki ruţiĉasti nos. Ko je autor, Groucho Marx? I pogledajte pobogu ostale publikacije ovog izdavaĉa. Improvizirano oruţje ameriĉkog podzemlja, a tek ovo, Profesionalna izrada bombe-trešnje u domaćoj radnosti; a ovo je predodreĊeno da postane klasik: Kako bivšu ţenu izgubiti zauvijek. O ĉemu se ovdje radi? Pomislio bih da ste ĉlanica milicije ali nismo u Teksasu a milicije se koliko znam i dalje ĉvrsto drţe politike zabrane crnĉuga u svojim redovima. Ja u meĊuvremenu pokušavam shvatiti iz kojeg se preciznog razloga ovaj ĉovjek najednom osjetio pozvanim da ovako drami u mojoj vlastitoj kući. Jest da se cijeli dan ponaša kao da smo raja, ali ovo sranje da me tretira kao da mi je otac ili muţ, to je i za njega potpuno novi nivo. Ne, ovom starcu je dosadno a sad je konaĉno dobio misteriju koju je odluĉio riješiti i zato ovako gnjavi. Ne, misli da me zna jer imam prema njemu neku obavezu, i sad je razoĉaran. Šta god da je, ne znam otkud mu pravo. - Smirite se. - Kako to mislite da se smirim? Jeste vi neki bjegunac? Zašto bi vam uopšte bila potrebna ovakva knjiga? - Nije da vam dugujem objašnjenje, ali sluĉajno sam je vidjela u knjiţari i probudila mi je radoznalost. - Kojoj knjiţari, Vojnici najamnici? Nije valjda da i ti luĊaci ĉitaju? - To je najobiĉnija knjiga. - Ovo je priruĉnik, Dorcas, ako se vi uopšte tako zovete. Niko ne kupuje priruĉnik osim ako ga ne misli koristiti. A sudeći po ovim magarećim ušima, vi ste ga dobrano koristili. - Ne znam da sam duţna da išta objašnjavam. - Pa nemojte. Ali dajte molim vas, pa makar priznajte da je ova knjiga gomila gluposti? - Aha, totalno smeće što bi se ovde reklo. Zato je ni ne koristim za... - Rekao sam da je knjiga sranje. Nisam rekao da je ne koristite. Zašto ga ne izbacim iz kuće kad se ovako dere na mene? Ovo je moja jebena kuća. Ja plaćam kiriju. - I niko ovde neće govoriti glasnije od mene. - Šta? - Rekla sam da je ovo moja kuća i u mojoj prokletoj kući niko neće govoriti glasnije od mene. - Ţao mi je. - Nemojte se izvinjavati. Ne moţe vam biti ţao više nego meni. On opet sjedne.

255

Ovo je vaša kuća. Neka druga verzija mene rekla bi da cijeni što mu je stalo, i ĉak bi bila ganuta što je nekome stalo do mene iako me praktiĉno ne zna. Ali ja ne kaţem ništa od toga. - Nisam koristila tu knjigu. - Pa hvala Bogu. - Zato što... - Zato što? - Zato što sam već odradila većinu stvari o kojima ta knjiga govori. Nije to jedina knjiga na svijetu. - Ma šta kaţete? G. Colthirst povuĉe jednu od mojih trpezarijskih stolica i sjedne taĉno ispred mene. Skine sako a ja se pokušam natjerati da barem na jednu noć prestanem svemu pridavati neko simboliĉno znaĉenje. To sam pokupila od Amerikanki, ove pokušaje da u svemu što uradi neki muškarac vidim meni upućenu tajnu poruku. U ovom trenutku je on jebeni bjegunac. Gleda me nagnute glave kao da mi je postavio pitanje i ĉeka odgovor. Ja bih da ovaj ĉovjek shvati da ja nisam kao svi oni ljudi koje vidi u Donahue. Svi oni koji ne mogu doĉekati da svoje privatne probleme iznesu pred trinaest miliona ljudi. Svakom od tih ljudi kaţeš samo ćao a oni pomisle da se moraju pokloniti do zemlje i ispriĉati sve što znaju. Svi bi da nešto priznaju, a u stvari ništa ne kaţu. Ništa ne otkrivaju. - Groblje Flushing, 46. avenija, Flushing, New York. - A? - Groblje Flushing. Tamo ćete je naći ako se potrudite. - Koga? - Dorcas Palmer. Dorcas Nevrene Palmer, RoĊena 2. novembra 1958. u Spauldingsu, Clarendon, Jamaica. Umrla 15. juna 1979. u Astoriji, Queens. Uzrok smrti tragiĉne okolnosti, tako je pisalo u ĉitulji, a to znaĉi da ju je udario auto. Moţete li to zamisliti, da u New York Cityju nekog licne auto? - Licne? - Udari. - I vi tek tako koristite njeno ime? - Claudette Colbert je poĉelo bivati malo previše oĉigledno. - Nije smiješno. - I ja se ne šalim. Claudette Colbert je poĉelo bivati malo previše oĉigledno. - Ne moţete tek tako koristiti ime neke mrtve osobe. Zar to nije nešto što se priliĉno lako utraţi? - Ne znam hoće li vas ovo šokirati, ali opštinski odjel zaduţen za potvrde o smrti zapravo nije najveći dio administracije. - Mene više šokira to što ste vi tako dosljedno ironiĉni. Ne sjećam se da sam to ranije zapazio kod Jamajĉana. I ne gledajte me tako. Ako vi insistirate da svakih pet minuta bacite neku bombu, ja insistiram da ovu usranu situaciju olakšam kako znam i umijem. - Dobro. Ako baš ţelite ovo ĉuti. - Vi zvuĉite kao da to baš ţelite ispriĉati. - Pa ne baš. Nisam u opštem folu ispovijedanja koji se širi kao virus. Vi Amerikanci i vaše “a da popriĉamo o tome?” Mislim, Isuse. - Kako god. - Kako god, ovo je New York, i zato što je ovo New York, malo je ljudi koji ovdje umiru a da su ovdje i roĊeni. A drţave nemaju neku ogromnu drţavnu evidenciju za svakoga. U stvari, odjel za izdavanje rodnih listova i odjel za izdavanje takozvanih umrlih listova uopšte nisu povezani, ĉak se ni ne nalaze na istom mjestu. Dakle, ĉak i ako postoji takozvani umrli list nema... - Rodnog lista. - A ako moţete dobiti rodni list... - Onda imate potvrdu da ste vi vi, a da vas prava vi ne zaganja. A šta je s njenom familijom? - Svi u Jamajci. Nisu si mogli priuštiti da doĊu na pogreb. - Socijalno osiguranje? - Oh, redovno ga uzima. - Nije bila... - Sve što vam treba je rodni list. Da, samo sam nazvala Matiĉni ured u Jamajci i dobila kopiju svog, dobro, njenog rodnog lista. Ni ne sjećam se koliko me to došlo. Ljudi su daleko spremniji da -

256

povjeruju onom najgorem nego onom manje gorem, pa zašto im onda ne ponuditi ono najgore? Ne biste vjerovali gdje sve moţete reći: ţao mi je, ali zagubila sam pasoš. Ili samo kaţete pasoš mi je ukraden. Ali imam rodni list. - Pretpostavljam da biste nailazili na stanovite probleme da se i dalje zovete Claudette Colbert. - Ili Kim Clarke. - Ko? Kad ste bili ona? - Sad već davno. Nema je više. Onda sam nazvala biro za popis stanovništva i zatraţila sve podatke o Dorcas Palmer. - Ma nemojte, i to su vam dali tek tako? - Nisu tak tako. Traţili su mi sedam i po dolara. - Isuse Hriste. Pa koliko je vama godina? - A što vam sad to treba? - Eto sad, samo ćete tu tajnu saĉuvati za sebe? Ovima iz Socijalnog nije bilo nimalo ĉudno što tako kasno traţite broj? - Ništa ĉudno ako ste useljenik. I ako imate rodni list a zaturili ste pasoš. I ako imate priĉu dovoljno dugu i dosadnu da uĉine sve samo da vas skinu s veze. S to dvoje bez problema dobijate drţavnu liĉnu kartu. A onda za trideset pet dolara dobijete i pasoš, ali ja nisam dotle stigla. To je u drugom poglavlju. - Ali ste ameriĉka drţavljanka? - Nisam. - Ni stanovnica? - Pa imam jamajkanski pasoš. - Na vaše pravo ime? - Ne. - Hriste. Pa šta ste uradili? - Ja? Baš ništa. - To sad kaţete. Ali dajte, pa oĉito ste u bjekstvu. Ni ne sjećam se kad sam ĉuo išta i pribliţno tako uzbudljivo. Šta ste to kojeg kurca uradili? Od koga bjeţite? Moram reći da me ţmarci podilaze. - Ko bi rekao kad ste mi danas otvorili vrata da će vam veĉe okonĉati ovako? A u bjekstvu nisam. Ja nisam kriminalac. - Imali te nekog kurvinog sina za muţa i on vas je tukao. - Da. - Stvarno? - Ne. - Dorcas. Ili kako god da se zovete. - Sad se zovem Dorcas. - Nadam se da si joj zahvalna što ti je velikodušno podarila ime. Ustane i priĊe prozoru. - Pošto si pobjegla pod laţnim imenom, pretpostavljam da je osoba od koje bjeţiš u Jamajci. A ta osoba oĉito ima resurse da te i ovdje naĊe; otud laţna imena. - Trebali ste biti detektiv. - Ali šta te dovraga ĉini tako uvjerenom da si sad na sigurnom? - Zaklanjate mi mjesec. A ja ovdje ţivim od 1979. i on me još nije našao. - Znaĉi onaj od koga bjeţiš je muško. Jesi tamo morala ostaviti djecu? - Šta? Ne. Nemam djece. Boţe blagi. - Nisu djeca tako loša dok ne progovore. Ko je taj lik od koga bjeţiš? - Zašto to ţelite znati? - Moţda ja mogu... - Šta, pomoći? Već sam ja sebi pomogla. On je daleko od New York Cityja. I vjerojatno nema razloga da ovamo dolazi. - Ali se ti i dalje kriješ. - U New York Cityju ţivi mnogo Jamajĉana. Moţda ga neko zna. Zato i ne ţivim blizu Jamajĉana. - Ali zašto New York? - Nisam imala namjeru da ţivot provedem u Marylandu, a s Arkansasom nije išlo. Osim toga,

257

veliki je grad bolji kako god okreneš. Imaš javni prijevoz, tako ti nikad ne treba auto, i nikad ne štrĉiš, osim kad s bijelcem sjedneš u voz za Bronx, imaš i poslove na kojima niko ništa ne pita. A ako i nemaš posla, dovoljno je da djeluješ kao da ga imaš; svaki dan izaĊeš iz kuće u isto vrijeme, i svake se veĉeri vratiš otprilike u isto vrijeme. Kad ne radim, naprosto odem u biblioteku ili u MOMA. - Zato i razlikuješ Pollocka i De Kooninga. - E jebi ga sad, za to mi stvarno ne treba MOMA. - Ne bi se reklo da imaš previše od ţivota, ako se stalno moraš osvrtati. Zar se ne umoriš? - Od ĉega? - To se i ja pitam. - Trenutno imam stan i gradim kreditnu sposobnost. Ovdje se sve manje-više otplaćuje na rate ali ja sve uglavnom plaćam unaprijed. To je iz ĉetvrtog poglavlja. Ĉujte, ako je ovo momenat gdje se oĉekuje velika katarza, ţao mi je što vas moram razoĉarati. - E pa, draga moja, razoĉarenje je zaista zadnja rijeĉ koja mi u vezi s tobom pada na pamet. Znam da sam trebala reći nisam ja tvoja draga. Znam da sam to trebala reći. Ali sam umjesto toga rekla: - Stvarno je kasno. Trebao bi kući. - A kako predlaţeš da ugledni bijeli gospodin odreĊene dobi ode iz... Gdje smo mi zapravo? - U Bronxu. - A? Baš me ĉudi da sam to mogao zaboraviti. A kako smo... Nema veze, zov prirode. Kad zatvori vrata, sako mu sklizne s naslona stolice i ja ga pokupim s poda. Pomislim kako je teţak, preteţak za ljetni sako. Ĉak je i postavljen. U ovakvom sakou bi se dala izgubiti i koja kila s kukova. Slaţem sako kad gore kraj lijevog ramena ugledam etiketu koja ne djeluje kao uputa za ĉišćenje. Ispisanu rukom, ĉini se flomasterom. AKO OVO ĈITATE I NALAZITE SE U BLIZINI VLASNIKA OVOG SAKOA, MOLIMO HITNO NAZOVITE 212 468 7767. HITNO. MOLIMO NAZOVITE ODMAH. Telefon zazvoni tri puta. - Tata! Tata! Isuse Hriste, jesi... - Dorcas ovdje. - Koja Dorcas? - Dorcas Palmer. - Koji kurac... Samo malo, da niste vi ona ţena iz agencije? Dušo, to je ona ţena iz agencije. - Da, iz agencije. G. Colthirst... - O, preslatki Isuse, molim vas recite da je tu s vama. - Da, gospodin je ovdje. Ţelim samo da bude jasno da je on insistirao na izlasku iz kuće. Mislim, on je odrastao ĉovjek i moţe raditi šta hoće, ali nisam ga mogla ostaviti samog i... - Gdje ste sada? Je li on dobro? - U Bronxu, i da. Šta je... - Dajte mi adresu, odmah sad, dajte mi adresu, razumijete? - Naravno. Dam mu adresu i odmah spustim slušalicu. Nema smisla obilaziti kao maĉka oko vrele kaše, ili kako se to već kaţe. Pokucam na vrata kupatila. - Kene? Kene? Ĉuj, nazvala sam ti sina. Kaţe da dolazi po tebe. Ţao mi je, ali stvarno je kasno a ovdje ne moţeš ostati. Kene? Kene? G. Colthirst? - Ko ste vi? Pritisnem uho o vrata jer sam bila sigurna da nisam dobro ĉula. - Ko ste vi kojeg kurca? Odjebite od ovih vrata. Odjebite kad vam kaţem. - G. Colthirst? Zgrabim kvaku, ali on je zakljuĉao iznutra. - Odjebite odavde.

Tristan Phillips E de ti sad meni reci jel ti stvarno misliš da Josey Wales leti sve do New Yorka da se, sa šest

258

godina zakašnjenja, svojim rukama s tobom razraĉuna? Mešĉini, brate slatki, da ti o sebi imaš previsoko mišljenje; pametnom i rijeĉ dosta. A opet, priliĉno sam siguran da je mene Josey ostavio na miru zato što mu i nije bilo do toga da ubije mene nego mirovni pokret. Pa kad je pokret umro, Joseyju više nije ni stalo da koga ubija. Plus, ja sam dobro pazio da mu se sklanjam s puta, a i on se sklanjao s mog, jer bi napad na mene znaĉio da direktno napada na Vrhovne donove. Ne moţemo se mi nizglave mjerit s Kolektivom Oluja, al bi svejedno potrošio previše vremena da nas neutrališe. A što se Plaĉka tiĉe, i on i ja znamo zašto on nikad nije na mene kreno. A tvoj je sluĉaj doduše nekako drukĉiji, nekako poseban. Josey naruĉi tvoj nestanak a ti mu smakneš najboljeg ĉovjeka. Moţda te poštuje? Ĉudan je on kad su te stvari u pitanju. A moţda je na tebe i zaboravio? Al to teško, Josey Wales ništa ne zaboravlja. Garant mu je svejedno jesi ti ţiv il mrtav, s tim što nije svejedno u pogledu vremena i novca potrebnog da te smakne. A moţda sad ima druge prioritete. Al opet ja ne vjerujem da on zbog tebe dolazi. Ljudi ovdje ne znaju baš previše, al Josey više nije onaj ĉovjek koga, kako kaţeš, nisi upozno prije šest godina. On ti je s onim likom Eubiejem što ovde još od 1979. prodaje travu i koku, gotov sve što radi pretvorio u legalni poso. Gotov. Kako već rekoh, Vrhovni se donovi ne mogu mjerit s Kolektivom Oluja zato što su ti momci ambiciozni. Imaju planove. Ĉujem ovdje da Kolektiv Oluja vodi stvari u New Yorku, DC-ju, Philly i Baltimoru. Mislim, otkako ja sjedim u zatvoru, oni su sve Kubance satjerali nazad u Miami. Zahvaljujući njima, kartelu Medellín više ni na pamet ne pada da priĉa s Vrhovnim donovima. Kad u ĉitavoj ovoj eksploziji kreka ti spadneš na to da muvaš heroin, jasno ti je kolko je sati. Al taj Josey Wales, ĉovjeĉe, taj misli svojom glavom. A Eubie je još pametniji. Za poĉetak, i jedan i drugi su previše pametni da bi jedan drugom vjerovali. Al nisi ti, vidim, baš ubijeĊen da on ne dolazi po tebe. Slušaj, brate, Josey Wales ne dolazi po tebe osim ako si mu sad nekad dao neki novi razlog. A ima i to da niko od njih nikad ne leti da ubije nekog bijelca, jer onda ti se tu upetljaju federalci. Ne brate, tu debelo griješiš. Osim ako nisi naumio da o svemu ovome pišeš kakav ĉlanak. Knjigu? E pa neki ljudi stvarno nikad ne doĊu pameti, a? Brate, nema šanse da o ovome napišeš nikakvu knjigu. Da vidimo jesam li ja to dobro skonto. Ti pišeš knjigu o Pjevaĉu, bandama, mirovnom procesu. Knjigu o bandama? Pa znaš valjda da ti za svaku bandu treba cijela knjiga. I o ĉemu uopšte pišeš? Kad ni za šta nemaš dokaza. S kim ti uopšte priĉaš osim sa mnom? Slušaj, tebe su svakako vile pronosale. Ako to napišeš, niko te više ne moţe zaštiti. Trenutno si ti njemu zadnja briga. Jel imaš porodicu? Ne? A što nemaš? Kako god, bolje da nemaš jer njima nije problem da ti sliste ĉitavu porodicu. A kad kaţeš nemaš porodicu to znaĉi ni brata, ni sestru, ni majku? Jebiga, Pierce, pa imaš familije kolko hoćeš. Evo baš ove godine, oni likovi skontaju da dvojica iz Spanglersa dilaju po Bronxu. Tog puta Oluja ne otpuše cijelo mjesto metcima. Ne, gospodine, tog puta oni onoj dvojici odsjeku glave pa glavu jednog nataknu na tijelo drugog, i obratno. Što sebi ne uĉiniš uslugu i ljepo saĉekaš da oni svi pomru? Brate, o bandama govorimo, ne vjerujem da bi dugo ĉeko. Pa pogledaj me. Valjda ja bolje znam. Znaš da sam i na TV ispado? Dvaput sam priĉao o ratovanju i miru. Svi su me gledali i mislili da eto makar jednog iz geta koji će završit fakultet. Ali... jah, poslje toga cijeli ţivot pizdarija ali... Ali eto i ja koji znam bolje i govorim bolje, vidiš li gdje sam? Pogledaj samo. Šta Josey? Ne, mladosti moja, takvi ne završe u zatvoru. U stvari, mislim da on zatvora nije vidio još od 1975-e. Đe je to policija i Ċe vojska tolko zeznuta da njega uhapsi? Ja Grada Kopenhagen nisam vidio još od „79-e al sve ĉujem šta se tamo dešava. Brate, to ti je ko one komunistiĉke zemlje što vidiš na vijestima. Gdje god se okreneš posted i murali i slike Papa-Loa i Joseyja. Ţene maksumima daju imena Josey Jedan i Josey Dva, iako on ne kara nikog osim svoju ţenu; ne, nisu vjenĉani zaprave. Na neki njegov naĉin, Josey je, moţe se reć, brat od stila. Elem, da makneš Joseyja, prvo moraš pokosit cijeli Grad Kopenhagen, a i onda ko zna? A moro bi i ovu vladu srušit. A što te sad to ĉudi? Daj, ĉovjeĉe, Alex Pierce, pa ko je ovoj partiji omogućio da dobije izbore 1980-e; šta ti misliš? Znaš šta sam ja o tebi skonto? Ti si definitivno reporter. O tome nema ni mrve sumnje. Odeš negdje i samo pokupiš informacije, naroĉito one koje ti niko nije ni mislio dat. Mislim, pa vidi šta si sve samo od mene danas dobio. Postavljaš prava pitanja, il kriva pitanja koja ljude tjeraju na priĉu. Al

259

znaš šta s tobom nije u redu, a moţda je to skroz u redu jer samo dokazuje da si reporter. Nikako da vidiš Ċe se sve to slaţe. A moţda i vidiš al ne znaš kako da posloţiš. Ĉudno, a? Josey Wales te ganja zbog neĉeg što ti nisi bio u stanju napravit. Aaa, sad jesi? I zato pišeš knjigu? Zato što si sve skonto il zato da bi sve skonto? De da ja tebe nešto upitam. Zanima me kad si se ti taĉno upeco na Jamajku. Ne, ne zanima me zašto; samo ćeš natrućat gomilu benastih pizdarija koje bijelci vazda izvale o Jamajki, ko da je Jamajka kurva bez ĉije slatke piće oni ţivit ne mogu - takva neka sranja. Jest, jest, to sam jednom ĉuo od nekog bjelĉuge s kurcem od dva i po centa, al pošto ti imaš jednu Jamaĉanku, pretpostavljam da ti je kurac ipak malo duţi. Pa de navali, što bi rekli vi Amerikanci, reci šta to ima s Jamajkom? Prekrasne plaţe? Jer mora da ti znaš, Pierce, nismo mi samo plaţe, mi smo drţava. Oh. Hvala ti što me ne zasipaš sliĉnim sranjima. Jer jest ćenifa. Vruće ko u paklu, saobraćaj prespor, i nije da se ljudi vazda smješkaju i ta sranja, i nije da svi jedva ĉekaju da kaţu nema problema, ĉovjeĉe. Nikakva je, jašta je, jest i seksi i opasna ali je i zaista, ali zaista, zaista dosadna. Da ti pravo kaţem, ni meni se ne sviĊa. A ipak, vidi nas dvojice. Jedva bismo doĉekali da se tamo vratimo, samo da se okolnosti promijene. Al jest to teško, šta ti veliš, teško je da je ĉovjek ne poredi sa ţenom. Ĉestitam, to je stvarno skroz netipiĉno za bijelce. Kakav je ovo antiklimaks! Zar ne kaţete vi antiklimaks? Priznaj da bi ova priĉa bila mnogo zanimljivija da te sad Josey Wales doĉeka pred zatvorskom kapijom. Al ti eto barem moţeš otić, a meni preostaje jedino da ĉekam. Mart 1986-e, mladosti moja. Šta ću? Nemam pojma, dopeljat se u Brooklyn da se najedem akija i bakalara. Haha. Ko da bi ja ikad mogo ostavit Vrhovne donove. I moj je ţivot ko tvoj, Pierce. Ţivot se ovakvima ko ja ispiše prije nego što jesmo, ne traţi našu dozvolu. Nema puno toga što moţeš ako Bog odluĉi da ti šta dodijeli. A jel? Baš se ovo zove fatalizam? Ne znam, brate, ta rijeĉ mešĉini ima više veze s fatalnim nego s fatumom. I znaš šta, moţda ti i trebaš napisat tu knjigu. Znam, znam šta sam maloprije reko, al kad malo bolje razmislim... moţda neko ipak treba sve ovo ludilo da posloţi, a to garant neće nijedan Jamajĉanin. Ne moţe to nijedan Jamajĉanin, brate, jer mi smo il u svemu tome do grla il će nas neko u tome sprijeĉit. Ma ni ne doĊe dotle, jok, nas spreĉava već sam strah da će nas neko sprijeĉit. I niko od nas ni ne vidi tako daleko. Mislim, baš sranje. Sranje. Prokletstvo. Pa stvarno se mora za to znat. Moraju ljudi zar saznat da je jednom ipak bilo da je i to bilo moguće, znaš? Stvarno smo to mogli. Bilo je dovoljno nade i bili smo dovoljno umorni i siti svega dovoljno i imali smo dovoljno snova da je nešto stvarno moglo da se desi. Znaš, ponekad ovde doĊe jamajkanski Gleaner i vidim da je sav crno-bijel, samo se par naslova crveni. Šta misliš, kolko još treba da se i tamo pojavi neka slika u boji? Tri godine? Pet? Deset? Ništa od toga, brate, mi smo boju već imali, al smo je izgubili. Tako ti je nekako s cijelom Jamajkom. Nije da nikad nije bilo dobro a da se sad ko imamo ĉemu nadat. Nekad nam je išlo dobro a onda se sve zgovnjalo. Sad smo u govnima tako dugo da ljudi u govnima odrastaju i ne znaju da postoji išta drugo osim govana. Ali ljudi to moraju znat. Moţda je to prevelik zalogaj za tebe. Moţda je sve to previše za samo jednu knjigu, moţda da se ti drţiš samo tog jednog što si poĉeo. Da se fokusiraš. Mislim, dovraga, evo traţim od tebe da napišeš ĉitav ĉetristogodišnji razlog što se moja zemlja vazda trudi da ne propadne. Smij se slobodno. Da sam na tvom mjestu, ja bi se smijao. Ali, ĉovjeĉe, mora da je to i tebi jasno? Zato te to s mirom i proganja sve otkad ti mene proganjaš. Ĉak su i oni koji vazda oĉekuju najgore poĉeli dumat o miru, prvo dva-tri mjeseca, prvo malo pa onda malo više, a onda više ni na šta drugo nisu ni mislili. To ti je ko kad u povjetarcu nanjušiš kišu mnogo prije nego što padne. Evo vidi mene, nemam ni ĉetrdeset a vidim samo ono što je iza mene, ko neki starac. Al halo, tek smo na pola ove decenije, jel? Ko zna na šta sve moţe izać. Jel se to zove nostalgija? Biće da sam predugo u stranstvu. Moţda je to samo zato što u zatvoru nemaš šanse da stvoriš nove uspomene. Šta ti misliš? To mi reci kad budeš imo prvu reĉenicu. Baš me zanima šta će to bit. Ma daj, već je imaš? Ne, brate, nemoj mi reć. Hoću da je prvo zapišeš. Aha, slobodno ti koristi moje pravo ime. Da ĉije bi ako ne moje? Al ĉuj, ĉovjeĉe, napiši tu knjigu.

260

Al uĉini uslugu i meni i sebi. Ĉekaj da svi pomru pa je onda objavi, vaţi?

Josey Wales - Al ipak ovom tvom Plaĉku moram odat priznanje. Bushwick. Svejednako lupam glavu što Jamajkanci misle da im je bolje u pet puta većem getu i tri puta višim oronulim zgradama. Jel moguće da niko ne konta da loše ne postaje bolje samo zato što je veće? Bojim se da mi to ne ide u glavu. Svaki blok kroz koji smo prošli ima makar dvije spaljene kuće. A ovaj zadnji ima samo dvije ĉitave, i ništa osim pasa lutalica, ljudi lutalica i ruševina. A svugdje, ĉak i u dobrim ulicama, u zraku lebdi neki gadan smrad koji te tjera da poţuriš. - Mora, ĉovjeĉe, bar je skonto da... - Što svugdje smrdi ko oko mesare? - Bushwick, deĉko moj. Sve tvornice za preradu mesa i dalje su u Bushwicku. Dobro, jedna-dvije. Većina je ipak zatvorena; onda su ovdašnji ljudi i ostali bez posla. - A šta je sa svim onim kućama? - Paleţ, brate moj. Ko što rekoh, fabrike pozatvarane. Kad ljudi izgube poso, vrijednost imovine tako padne da im se više isplati da zapale kuću i uzmu pare od osiguranja nego da je prodaju. Sve je tako mrtvo da ovde ni zadnja kurva ne bi kupila kuću. - Pa šta ćemo onda ovde? - Pa tu ti je tvoj prijatelj Plaĉko ispo pametan. Kako rekoh, ovo je upravo savršeno za biznis. Što misliš da ga Vrhovni donovi tako oĉajniĉki ţele? Oni što traţe krek neće da ih ko vidi dok traţe krek, i šta onda urade? Odu u mjesto od koga cijeli New York okreće glavu. Pogledaj oko sebe, ĉovjeĉe, ovde dolaze oni koji bi da ih svi zaborave. A ti postaviš radionicu odma uz cestu, da ne moraju ić predaleko. Ne znam što se ja toga nisam sjetio. Ako ĉovjek kupi krek, garant jedva ĉeka da zapali lulu. I sasvim sigurno ne bi da nosi robu tamo odakle je došo. Ne, ĉovjeĉe, stvarno, tvoj me jaran natjero da dumam kako da u Queensu organizujem kakve straćare, ozbiljno ti kaţem. Ja polako razgledam da vidim gdje je šta. Pitam se šta sam to oĉekivo. Izgleda ko mjesto gdje se odvija biznis, mislim, kako bi inaĉe Bushwick izgledo? Al opet. Dok ne doĊeš ovde, ni ne skontaš koliko toga što znaš o Americi znaš samo s TV-a. Cesta je široka al pusta. Što je najgore, ja ne mogu mislit ni na šta drugo osim da sam ovde sam s Eubiejem i Eubiejevim ljudima. Kombi je sad dva bloka dalje, mi idemo pješke. Zaustavimo se ispred neke zgrade zatarebljenih prozora. - Tu smo? - Aha. - Hajmo onda unutra. Ja... - Ne još, Josey. Došo si da provjeriš kako stvari funkcionišu, pa de da vidimo. On pokaţe niz ulicu al ja ništa ne vidim. Ne vidim ništa dok neko dvoje ne izaĊe iz sjenke na uliĉno svjetlo. Nisam siguran s te daljine, al mora da je jedan od njih osmatraĉ. Onom se drugom lice ne vidi od kapuljaĉe. Osmatraĉ se okrene i pokaţe niz ulicu, prema nama. Kapuljaĉa produţi dok ga ne zaustavi drugi ĉovjek, ili bar proba da ga zaustavi, al Kapuljaĉa samo produţi. Drugi ĉovjek nešto vikne i Kapuljaĉa zastane pa krene prema njemu. Dole niz ulicu onaj prvi ĉovjek već priĉa s nekim novim. Kapuljaĉa se rukuje s drugim ĉovjekom i stane pod uliĉno svjetlo. Eubie me povuĉe dublje u sjenu. Kapuljaĉa izbaci bok; neka cura. Drugi ĉovjek proĊe pet-šest metara i već se rukuje s trećim ĉovjekom koji izroni iza bandere. Mogu se pohvalit dobrim vidom, al ja ga uopšte nisam zapazio. Treći i drugi ĉovjek razdvoje ruke, i drugi krene prema Kapuljaĉi. Krene i ona; prolazeći pored drugog ĉovjeka ne zastane, ne zastane ni on ali im se ruke dotaknu. Kapuljaĉa proĊe pored mene i produţi uz ulicu. - Gdje sad? - Krekhaus - kaţe Eubie. - Da vidimo kako tamo stvari stoje. - Ne. Zovi onog malca ovamo - kaţem ja pokazujući onog nevidljivog iza bandere. Eubie ga zovne i on priĊe nekako se vukući; vidio sam da tako hoda dosta mladih ameriĉkih crnaca; djeluje mi ko da se debelo trude da rukama zamahnu što dalje u smjeru suprotnom od smjera u kojem im se kreću noge. On priĊe pravo meni al ne mogu reć da je pred mene stao, prije je nekako visio.

261

- Ješta lobi?

- Šta? - Pita šta je bilo, Josey. U smislu šta ima, šta se deš... - Kontam. - Tako ti priĉaju mladi ovih dana, ĉovjek ne razumije ni vlastitu djecu, zar ne? - Kako posao - kaţem ja. - Petak veĉe, kako će bit koji kurac? Ljudi dobiju platu i razlete se jal za minĊom jal za kitom. Krekovane kurave popuše majmunu, uzmu lovu i odma meni dolete. Petak veĉe, halo. - Kolko te već Plaĉko drţi ovde? - Ko? Eubie se tiho nasmije, al dovoljno glasno da ja ĉujem. - Plaĉko, tvoj šef. - Aaaa, Michael Jackson. Ma tu je on negdje, vidio sam ga prije par sati. Moţda je sad otišo kući da doĊe sebi, danas se baš naradio jebo majku svoju. - Kako to šefu govoriš jebo majku svoju? - Josey, ovdje to ne znaĉi ono što ti misliš. Ovde to braća govore samo svojim najboljim prijateljima. - Kakva je to pizdarija, Eubie? To mi se nimalo ne sviĊa. - Dobro je ba, ĉovjeĉe, nema više jebo majku i gotovo. Isuseboţe - kaţe malac. - Izgleda da ti dobro znaš šta radiš. Otkad te Plaĉko drţi ko razvoĊaĉa na ovom mjestu? - Imaš sat? - Aha? - Pa kolko je sati? - Jedanest. - Znaĉi pet sati. Vazda me išla ova matematika. - Šta? Šta si reko? Pet sati? Tako te brzo postavio ko razvoĊaĉa? - Ja se nikad ne bi usudio da nekog novog postavim ko razvoĊaĉa - kaţe Eubie. - Ne novog, tatice. Samo novog razvoĊaĉa. Dvije sedmice sam bio osmatraĉ. - Oĉito ti to mjesto dobro kontrolišeš - kaţem ja. - Al kako si tako brzo uznapredovo? - Tako što sam dobar jebote. Veĉeras sve ide ko po loju. Al je prošle sedmice bilo ĉisto sranje. - Kako to, de nam reci - kaţe Eubie. - Gospodine, ja s makroima neću da imam posla - kaţe mali pokazujući na Eubieja i gledajući pravo u mene. - Makro? Makro? Ma kome ti pizdunĉiću makro? Pokazaću ja tebi ko... - Eubie, popusti malca - kaţem ja. Nisam htio da se smijem, al sam htio da mi Eubie vidi smiješak. Malac mi se svidio. PriĊem mu i stavim mu ruku na rame. - Dobro je ovo. Dobro je, imaš mozga i ne daš se zezat. Dobro. Al nešto ti mora bit jasno. Plaĉko te plaća jer ja plaćam Plaĉka. Plaĉko te izdrţava jer ja izdrţavam Plaĉka, jel ti to jasno? - Naravski, tatice. Ti si Babo Don. - Ĉek malo, otkud njemu sve ovo, Josey? - Halo, Jamajkanci na sve strane jebli majku svoju. Isto ko da sve kurave što ih ti svodiš rade po Flatbushu. - Brate, reko sam već da nisam svodnik. - Hoš reć da se zaprave tako oblaĉiš? E jebiga, buraz. Mogao sam ĉitavu noć gledat kako mali mezeti Eubieja. - Kakvo je sranje bilo prošle sedmice? - kaţem ja. - Eto sad, ĉovjeĉe. Samo da znaš da ja nisam neki jebeni ţbir. Al da onaj jebo majku svoju nije uzeo stvar u svoje ruke, ovde bi sad vladali Vrhovni donovi. - Šta? - Pa jel ja djelujem odvaljen? Halo, imaš osmatraĉe koji šalju mušterije razvoĊaĉima i razvoĊaĉe koji se ubijaju da dobiju stvar od dilera al imaš dva dilera od kojih obadvojca ne znaju Ċe im je dupe a Ċe glava jer troše vlastite zalihe, mislim, šta ti misliš na šta to moţe izać? - Ĉuješ to? Sve što sam ti ja reko, Josey. - I šta je Plaĉko uradio?

262

- Ma skidam mu kapu, sredio je to jebo majku svoju. Jedan je diler nešto srao usred krekhausa i on ga skoka na licu mjesta, ĉovjeĉe. Ko da ga ni Bog nije dao. Jeeeebote. S vama Jamajkancima baš nema zajebancije. Onda je mene zovno, dao mi unapreĊenje i pito imam li raje koja bi da šta zaradi. Ja kaţem jašta neg imam jebote. I sad ti to sve mi odraĊujemo. Ulica je pod kontrolom. - Ko snabdijeva dilera? - Pa valjda onaj tvoj, Plaĉko. - Đe je on sad? - Bio je u krekhausu kad sam ga zadnji put vidio. Kontam ima još mjesta što on provjerava. Al, ĉovjeĉe, dok ja ovde s tobom ćaskam lova ti curi iz dţepova. - Dobro, dobro. A ti se zoveš? - Cure me zovu Romeo. - Dobro, Romeo. Ode on sav vaţan. - Svi su ovde tek od danas? Ĉovjeĉe, pa on ne kontroliše ni kljuĉnu teritoriju? Nemoguće, najozbiljnije, dvojica novih zaduţeni za cijelu zalihu? Josey, mora se to odma vidjet. Pa to je usred... - Ne. Da vidimo krekhaus - kaţem ja. - Gdje su tvoji? - Tu su okolo. - Nek se drţe po strani, hoću da vidim kako stvar radi bez pritiska. Prehodamo dva bloka pa onda skrenemo desno. Reĉeno mjesto djeluje ko i svaka druga trospratnica zatarabljenih prozora gdje fali svaka druga daska. Isto izvjesne kuće u donjem Kingstonu al ako malo bolje pogledaš, vidiš da je nekad bila otmjena. Tri sprata al stepenice vode odma na drugi. Svaka vrsta govana i smeća i nešto što djeluje ko pas koji se ĉeše po guzici. To i jebena ograda - reko bi ĉovjek ovde ţivi neka jebena porodica i samo što ne izaĊu da zaliju travnjak. U mraku se ne vidi, al mora da je od cigle ko i sve druge kuće u ovoj ulici. Uliĉna bandera osvjetljava stepenice ko reflektor. Ostatak bloka same ruševine. Na dnu stepenica sjedi neki ĉovjek, djeluje ko da prouĉava sjenu bandere. U kući neko malo bijelo svjetlo bljeska naokolo ko baterijska lampa, i ima još neka svjetlost, treperava - plamen, svijeća i lula za pušenje kreka. Tek sam prošle godine konaĉno stigo do Valle del Cauca. A sad stojim ispred ove kuće. - Hoćemo unutra? - kaţe Eubie. Ja šutim. Još mi se tamo ne ulazi a neću da on pomisli da me strah. Osjetim stoji iza mene ko da ĉeka da nešto uradim. Moţda je Plaĉko unutra. - Odo ja ozada da bacim piš. Oĉas ću. Slušam koraci mu sve tiši i tiši. Ako je Plaĉko ovako dugo unutra, stvarno ne znam. Ako je Plaĉko ovako dugo unutra mora da... Ako je Plaĉko unutra moţda ima neki izgovor u poznatom Plaĉko-stilu. Ako je Plaĉko unutra ovako dugo, moţda je bolje da ni ne izaĊe. Ako... - Mater ti jebem, daj vamo sve što imaš! Sve kad kaţem! Okrenem se i prvo osjetim smrad; znoj, govna i povraćotina. Iz kose mu vire komadi novina. Crnac u kaputu, ĉeše se po lijevoj nozi. Drugom rukom mi uperio pištolj pravo u lice. Stisne oĉi ko da ga nešto boli, onda mu pogled sijevne desno pa lijevo a onda opet pogleda u mene. I dalje ĉeše nogu. Ne bih se zakleo, ali ĉini mi se da je bos. Premješta se s noge na nogu i stišće butine ko da mu se piša. - Misliš da se šalim, mater ti jebem? Jel to misliš? Da se šalim? Sasuću ti sve ovo neš znat ni šta te snašlo mater ti jebem! Daj, sve što imaš! Opet zamahne pištoljem. Lovu na sunce, kaţe on. Ja izvuĉem par novĉanica iz prednjeg dţepa. Dok ja da izvadim novĉanik, on mi istrgne novac iz ruke. Gledam uperi mi pištolj u lice. Gledam povlaĉi obaraĉ i ni ne pripremim se a nešto me pukne u ĉelo i poteĉe niz lice. Voda. Ne. Pišaća. Lik se zacereka i otrĉi, protrĉi pored onog na stepenicama i uleti u krekhaus. Onaj na stepenicama se ni ne pomjeri. A ni ja. Obrišem pišaću s lica. Eubie se vraća a za njim trĉi još neko. Taj neko ga prestigne i stigne do mene prije njega. Plaĉko. - Josey! Josey, brate moj, pa šta ovde radiš sam samcat? Eubie te ostavio samo tako? A u vraţju mater, ma šta je ovo brate... šta ovo vako smrdi? - Pišaća, Plaĉko. Jebena pišaća jebote.

263

- Ma otkud?

Utom priĊe i Eubie. Nisam se ni trudio da pitam jel to ispišo jebenu rijeku Nil. - Šta imaš kod sebe? – kaţem gledajući ga pravo u oĉi. - Devetku. - Daj. Plaĉko? - Isto, plus glok. - Daj glok. Otkoĉim i jedan i drugi, i uletim u krekhaus s devetkom u lijevoj i glokom u desnoj ruci. Plačko Dva pištolja po jedan u svakoj ruci ko pravi odmetnik. Nit zbori nit romori samo se okrene i ode. Josey Wales polako zakoraĉi u mrak krekhausa a kad ĉuje da nas dvojca idemo za njim okrene se i stane i samo nas pogleda. Stanemo i mi, ĉekamo da on opet zakoraĉi i Eubie ostane a ja opet krenem za Joseyjem. On se zafuro pravo i povio ramena ko zvijer. Ja odma za njim, ne stignem ni pitat Eubieja šta to bi. Vjetrić mi donese smrad pišaće s Joseyjeve košulje pravo pod nos. On proĊe pored onog na stepenicama pa pravo kroz vrata. Svud po podu poredane svijeće pa unutra ko u crkvi. Svijeće daju sporo svjetlo, a Josey se brzo kreće. Na podu brdo konzervi od pive što sve jedva ĉekaju da zazveĉe. Papiri, kartoni, linoleum se odiţe s poda i uvrće ko oguljena koţa. Grafiti po zidovima poskakuju na svjetlu svijeća, zdesna veliko K i veliko S, sijeva oguljena boja. U sredini još jedan ulaz i Josey odma tamo zakoraĉi. Podigne pištolj u desnoj i odjednom bljesak. Šutne praznu flašu od viskija a ja mu odma za leĊima, sve idem za njim, zdesna ugledam ĉovjek leţi na podu i krv lipti iz njega. Nadesno je kupatilo. Neki bijelac il Latino ravne kose sjedi na klozetu spuštenih pantala, moţda i sere al se sve klepa po ljevoj ruci da mu iskoĉi vena. Josey podigne glok i opali dvaput. Drugim metkom odigne lika s klozeta i lik tresne na pod. Josey proĊe kroz sljedeća otvorena vrata zdesna. Baterijska lampa zaljepljena za gornji ormarić, biće je to kuhinja. Baterija svijetli na lika koji na podu kleĉi ko da se moli. Na glavi mu ĉvrsto upletene sitne pletenice, ţmiri al mu glava podignuta i tamo Ċe je upaljena lula za krek neko malo crveno svjetlo, i pa-pa-pa, pucanj nikad ne zvuĉi ko bum u filmovima nego vazda pa-pa-pa. I dalje Josey napreduje al se kuća ne budi, svakim korakom zdrobi konzerve od piva i kole i kutije od piće i kineske hrane i litarske boce i osušena govna, al on i dalje gazi i naiĊe na još jedna vrata gdje se neki lik naslanja na dovratak a nama je okrenut leĊima i oko struka ima dvije crne ruke, ruke mu otkopĉaju kaiš pa otkopĉaju dugme. Njoj na leĊima beba koja siše dudu dok ona siše kurac. Josey kokne lika i on se svali leĊima na dovratak al i dalje stoji a ona mu i dalje siše kurac ko luda pa ga izvadi iz usta i nateţe i nateţe jer je mekan a ona zna ko ne svrši neće joj ni platit. Josey produţi a ja za njim i vidim ona se opet ustima prifatila kurca. UĊemo u neku dnevnu sobu, mešĉini da sam reko koga traţiš al nisam i zdesna je neka crnkinja u bijelom grudnjaku spadnute ljeve naramenice, u ruci joj cigareta. Iza nje lik u bijelom šorcu bez majice, osim ako majica nije bila crna pa se ne vidi u mraku, al zato mu gori ţar cigarete i ta-ta-ta i lik se svali na kauĉ. Ona crnkinja se okrene da vidi šta bi, pa onda pogleda u mene. Onda opet pogleda iza sebe, pa vrisne. Tolko i treba, jedan vrisak izazove drugi pa tamo pokraj svijeće zavrišti i neka bjelkinja i padne joj špric iz ruke a ona se baci na pod da ga traţi, odma se nasadi na njega - špric joj proĊe kroz donju usnu al ga ona svejednako traţi razgrće smeće i ljevo i desno i sad već iz mraka odasvud izmile ljudi i oko nje šepesaju, skakuću i puţu i trĉe. A Josey podigne oba pištolja i nastane opšti haos i pometnja, ljudi trĉe i sapliću se i padaju i neki lik naleti pravo na Joseyja al odma mu ĉelo eksplodira i strovali se ko oboreno drvo a neka ţena dotrĉi do prozora i skoĉi i samo smo se jedan sprat popeli al siguran sam da ĉujem da vrišti padajući i nadam se da nije na glavu pala utom neki lik s kaĉketom s kariranom košuljom i klipaĉom u papirnoj kesi izaĊe iz neke sobe sa strane i kaţe šta je ovo koji kurac i fasuje dva metka u grudi a boca mu ispadne iz ruku i razbije se a u B2 se neki kuštravi momak svijetle koţe i neka ţena s francuzicom na glavi taman spremaju da povuku prvi dim iz lule za krek kad njoj metak proleti kroz ĉelo i lula padne na pod a kuštravi zaviĉe jebomater pala ti je lula jebomater pala ti je lula jebomater pala ti je lula. Ali Josey ne pometa i odlazi dalje i ljudi brišu iz kuće a ja bi da ga zgrabim da pitam ma šta to radiš jebote al Josey je nedostupan i ode gore stubištem sve se drţi ljeve strane ko da je skroz u mraku, zdesne strane popusti par stepenica i ja krenem za njim. Gore na vrhu se pojavi neki

264

lik a on ispali iz oba pištolja istovremeno i lik se svali preko ograde stepeništa dok ţena grabi neko maksumĉe i bjeţi u manju sobu i zalupi vrata taman na vakat da Josey kroz njih spuca tri metka. Šutne bravu i uĊe u sobu Ċe na dušeku na podu neki krupni crnac rastura neku krekovanu ţensku i pa-pa-pa lik se svom teţinom svali na ţensku koja zavrišti tek kad se otkomira. Neki lik protrĉi pokraj vrata i Josey poleti i zaviĉe pizdo! Istrĉi na vrata i opali na njega prvo desnim pa ljevim pištoljem i ljevim ga dofati u vrat blizu uha pa desnim u rame a ljevim u potiljak pa desnim u leĊa i ljevim u vrat i lik se svali na koljena, ljevi mu pištolj odvali vrh glave, a desni proleti kroz mrku masu i krv mu šikne na usta i dok pada iz glave mu lete komadi novina. Josey mu priĊe pucajući i ne stane dok ne isprazni obadva pištolja. Al on dalje pritišće oroze i škljoca i škljoca i škljoca. Josey, kaţem ja, a on se munjevito okrene, uperi mi pištolj u glavu i škljocne. Stoji on tako s pištoljem uperenim mi u glavu a ja stojim i gledam ga i ispravljam leĊa i ispuštam dah i zateţem trbuh. Daj mi onaj drugi pištolj, kaţe on. Ode do onog ĉovjeka, prevrne ga i uzme mu iz dţepa pare. Onda se vrati do one ţenske što cvili na dušeku pod mrtvom teţinom onog lika jer je bio pravo, pravo krupan, pa ga još jednom spuca u glavu. Onda Josey siĊe na donji sprat, i tamo svrati u onu sobu pa opali još jednom i izaĊe a ja pogledam unutra i vidim onaj momak svijetle koţe miluje trudni stomak i plaĉe. Josey proĊe pokraj lika kom krvari oko i jednom-dvaput pap-pap u glavu pa u dnevnoj sobi proĊemo pored bijele ţene što joj se ono špric zabio u donju usnu a ona ga svejednako traţi pipka li pipka i ĉetveronoške prebire kroz ona govna i smeće. Kad proĊemo kroz spavaću, nema one ţene u bijelom grudnjaku a onom se liku i dalje puši cigareta i Josey i njega još jednom spuca u glavu i onda proĊemo kroz zadnja vrata na koja se onaj lik i dalje naslanja a ona mu ţenska i dalje puši kurac a nju beba i dalje drţi za dţemper dok ona nateţe li nateţe onaj kurac nadajući se diće ga nekako i dok mi prolazimo opet ga uzme u usta i onda proĊemo pored onog s pletenicama još je ţiv i dašće i grglja krv i pljuje i guši se a na svjetlu baterije se vidi kako mu krv u naletima šiklja iz vrata i Josey mu prisloni pištolj pravo na ĉelo i opali pa onda ode do klozeta i dovrši onog bijelca/Latinosa i konaĉno smo blizu izlaza a on zaboravi na onog zadnjeg lika koji se bušio baš pored tijela ĉovjeka koga sam ja upuco prije par sati i Josey spuca pravo kroz vrata i noć ga proguta a dugo okljevam prije nego što i ja izletim kroz ta vrata i sjurim se niz stepenice. Onog lika na stepenicima više nema. Ja priĊem Joseyju i Eubieju a Josey se okrene i opet uperi u mene pištolj. Dugo mi drţi pištolj pred glavom, dovoljno dugo da prebrojim kolko je metaka dotad ispuco. Josey? Josey? Šta se dešava, brate? Josey? Šta se ovo dešava? On mi onda ni ne vrati pištolj nego ga samo ispusti i ode od nas. I Eubie krene za njim al onda stane i okrene se prema meni. Lice mu ne vidim.

Dorcas Palmer Nisam još skroz sigurna ali gdje sam tu sam da zakljuĉim da kosa Heather Locklear izgleda daleko bolje u T. J. Hooker nego u Dinastiji. Nije iskljuĉeno da mi se u stvari ne sviĊa to što u Dinastiji ĉak i ona jedna jedina ţena koja se za sve izbori sama bude kuĉka, pa ĉak ni prava pravcata kuĉka ko Alexis Carrington nego, pošto uopšte nema para, više nekakva kuĉkica. Zato joj u toj seriji kosa nikako ne funkcioniše jebiga. A kad je vidim u T. J. Hooker lijepo mi doĊe da i ja obuĉem uniformu. Moţda da postanem policajka, zaprave, jer ĉitave dane provoditi u atraktivnoj odjeći doĊe pravo skupo jebiga, ĉak i kad ti nije stalo da izgledaš dobro. Ponekad poţeliš i košulju kakva muškarcima daje na znanje da imaš grudi. On je još u kupatilu. Ĉudno kako ga zadnjih, koliko već?, evo već pedeset pet minuta nazivam on. Mislim, zapravo nemam pojma ko je dovraga u mom kupatilu. Stvar je u tome što u svemu ovome nalazim manje smisla što se više trudim da skontam, pa mi je najpametnije da ni ne pokušavam. Kao onaj lik u Zloĉinu i kazni za koga Dostojevski kaţe da je nezamisliv ili nešto sliĉno. Kunem se Bogom da ponekad zaţalim što više nisam ona ţena kojoj se dešavalo da ĉitajući knjige u autobusu zaluta u nepoznate dijelove grada. I to je u neka doba naprosto postalo naporno, ispadalo je da se trudim, što mi i nije bio problem sve dok se nisam zapitala zašto se trudim. Valjda svemu ipak treba neki cilj.

265

Nemam pojma šta trabunjam. U svakom sluĉaju, ovaj ĉovjek je i dalje u mom kupatilu kao da je ovo film Isijavanje a ja Jack Nicholson koji se sprema za napad. Sve ovo vrijeme pokušavam shvatiti kakav to zdravstveni problem moţe imati tako robustan ĉovjek i nikad mi ni na pamet nije palo da njegov problem nije fiziĉke prirode. Nevjerojatno kako sam talentovana da upadnem u probleme. Boga mi mog. Ali ako se zakljuĉava u kupatilo veće su šanse da se ne pretvori u ubicu sa sjekirom. Kako stvari stoje, ovde ja ispadnem ubica sa sjekirom. Mislim, ovo je stvarno ništa ni s ĉim. Ali ne, ovo vodi daljnjem promišljanju. Da probam ovako: u mom kupatilu je neki ĉovjek koji odande mora izaći. Ja ga ne mogu natjerati da izaĊe i zato ovamo dolaze njegovi. Valjda ću se smiriti ako se koncentrišem samo na ĉinjenice. SviĊa mi se kako se onda sve svede na nešto što nije moja briga. Volim kad se stvari tako svedu. Saţmu. Išĉiste. Ostave iza leĊa. A sad dosta s metaforama za izbacivanje bespotrebnih sranja iz mog ţivota. Trenutno su sva bespotrebna sranja zakljuĉana u mom kupatilu. Dva zvuka koja su mi dobro poznata. Prozor koji se podiţe i spušta. Ali svi prozori od petog sprata nagore imaju rešetke; biće da je to zaboravio i pokušava pobjeći. Koliko mu treba da se ohrabri da obori vrata i zapoĉne bitku? Da li bi se pokupio i otišao ako shvati da je u kući samo jedna ţena? Ili bi me pokušao prebiti? S ovim bivšim vojnicima nisam baš sigurna. U ovom gradu svi djeluju kao da im ne treba baš previše da se raspadnu na sastavne dijelove. Ma znaš šta? Ja ću lijepo ostati na ovom kauĉu, gladiću ovaj crveni baršun naslona i odgledati T. J. Hooker do kraja. Sjediću ovdje i ĉekati dok se ne pojavi njegov sin ili ko već dolazi po njega, iako se ne zna kad bi se to moglo desiti pošto su već triput zvali da im ponovim adresu. Moţda da ga pitam jel mu šta treba? U TV-serijama to vazda pitaju. Ali da ga pitam bi li on o tome razgovarao to mi stvarno ne pada ni na kraj pameti. Moţda bi mi najpametnije bilo da malo pospremim stan pošto mi ipak dolaze gosti. Al baš njih boli briga, pa ne dolaze da kupe stan. Baš će i primijetiti na kakvoj im prostirci tatica sjedi u kupatilu. A moţda ĉovjek sjedi na šolji, ili na rubu kade, otkud znam. I šta radi tamo? Isuse Hriste, do prije par sati je bio tako normalan, tako normalan i prijatan i plus svi oni pridjevi koje više ni ne vrijedi trošiti na muškarce; profinjen galantan blistav šarmantan i valjda ima još poneki takav pridjev. Mislim, bio je gotovo... Mislim, trudim se iz sve snage da o njemu ne mislim na taj naĉin jer kad o muškarcima mislim na taj naĉin, stvar nikad ne svrši dobro, i vidi nas sad gdje smo, stvari ionako nisu na dobro izašle. Mora da su lezbijke najsretniji ljudi na planeti. Moţda da opet odem do vrata i kaţem da mu dolazi sin? S tim što ni prvi put nije bilo prijatno ĉuti “Odjebi, ko si da si” pa ne vjerujem da bi drugi put bilo išta prijatnije. Pitam se ko se od nas dvoje probudio iz ruţnijeg sna. Ĉekaj da vidiš ili gledaj i ĉekaj? Nikad prije nisam pomislila da je to tura-jazija. Kao ĉekamo mi da se nešto desi, a u većini sluĉajeva me dešavanja zapravo tjeraju da ĉekam. Gledam ova vrata i ĉekam da on izaĊe, moţda naoruţan mojim otpušivaĉem, ili fenom, ili peglom za kosu, a nije iskljuĉeno ni da skonta da me moţe naprosto prebiti pošto sam ţena. Ĉudo jedno kako su Colthirstovi smetnuli s uma spomenuti da ću imati posla s manijakom. Iako da sam maloprije rekla... Neko kuca. Na vratima je g-Ċa/ica Colthirst koja na glavi ima šal ispod kojeg su po svoj prilici vikleri, a krasi je i debeli kaput od kamilje dlake - što je savršeno logiĉno s obzirom na to da je ljeto. Dotiĉna samo proĊe pored mene prošaptavši Za ime Hrista. Pošto sam priliĉno sigurna da mi ona više nije poslodavka i da me shodno tome ništa ne sili da s navalentnim bijelcima budem ljubazna, taman zinem da toj prenašminkanoj kuĉki kaţem da se u mojoj kući izvoli ponašati pristojno kad se utom i sin uspentra i bane mi na vrata. - Uţasno mi je ţao zbog svega ovoga - kaţe. Ali ni on ne saĉeka da ga pozovem da uĊe. Sad se ja u svojoj kući osjećam kao stranac. Ulazim hodajući kao po jajima i nadajući se da ne doprinosim frci koja je nastala ispred vrata mog kupatila. - Tataaa, pa ovo je više no smiješno, tataaa. IzaĊi odatle. - Jebi se tamo, piĉko jedna. - Tata, znaš da mi nije drago kad se tako obraćaš mojoj supruzi. - Gaston, ja imam ime - kaţe ona. - Draga, ne moţemo sve probleme rješavati u isto vrijeme. Tata, budi ljubazan pa izaĊi odatle. Za sluĉaj da nisi primijetio, nismo u svojoj kući. - Ko me dovraga stavio ovdje? - Tataaa, ovo je sve zato što nisi popio svoje tablete.

266

Zašto ta kreštava kuja misli da sam joj ja tata? Bio si na našem vjenĉanju, tata, ne glumi da si i to zaboravio. Sin pogleda u mene i neĉujno sroĉi: Izvinjavam se zbog svega ovoga. - Tata, stvarno moramo g-Ċu Palmer ostaviti na miru. Ionako je već dovoljno pretrpjela. - Otkud ja uopšte ovdje? - Nisu te kidnapovali, tataaa. - Znam da nisu, glupaĉo glupa, pa ne misliš valjda da bi me ta mala crnkinja mogla kidnapovati? Mala? - Tata, znaš da smo priĉali... tata? Priĉali smo već o ovim tvojim nesvjesticama: sjećaš li se? - Gdje sam ja? - U Bronxu, tataaa. - Ma ko se još kojeg kurca onesvjesti pa završi u Bronxu? - Oĉigledno ti, tataaa. - Pa zar toj kuĉki niko ne moţe zaĉepiti gubicu? - Tata, sad je stvarno dosta. Prekini s tim i izlazi odatle. - Ma ti si vic od ĉovjeka. - Dobro, tata. Dobro. Ja sam vic od ĉovjeka. De onda da vidimo koja je gromada od ĉovjeka upravo shvatila da se krije u klozetu neke ţene, usred Bronxa, i da nema pojma kako je tamo dospio? A ja sam vic od ĉovjeka? Tata, slušaj, nemam pojma kako si se našao u stanu ove jadne ţene a i baš me briga, ali ukoliko nećeš da ona sad zovne policiju pa da te oni otamo izvlaĉe i zatvore zbog nasilnog i neovlaštenog ulaska, ako ne i ĉega goreg, onda zajebi ovo i izlazi iz tog kupatila pa da idemo odavde jebote. - Ja nigdje ne... - Kene, smjesta! Sinovljeva supruga mi priĊe i kaţe: Ova fotelja je danska moderna? Ja kaţem nije, a u stvari sam htjela reći jašta je neg moderna, tek je neki dan izbaĉena na ulicu. Ove bogatašice su svugdje iste; to ukljuĉuje i Jamajku. Da nije niske bisera, ne bi znale kud bi s rukama. Ken konaĉno izlazi, i nema potrebe da mi iko govori da ga više ne mogu zvati Ken. Izgleda potpuno isto, osim što više nema frizuru filmske zvijezde. Nad lijevom obrvom mu visi ĉuperak. Stane uspravno i krene ka izlazu s rukama ispred sebe, kao da na rukama ima lisiĉine. Gail, draga, moţeš li s tatom do auta? - Zaista, dragi, mislim da i ja imam šta reći... - Ja s ovom kuĉkom nigdje ne idem. - Odjebite više ovoj ţeni iz kuće i smjesta se kupite u jebeni auto. Supruga prestane tegliti one bisere; ogrlica joj izgleda sluţi da se pribere. Gospodin Colthirst stane da me pogleda, ne od glave do pete kako odmjeravaju snobovi, nego pravo u oĉi. Ja odvratim pogled. Ne gledam ga dok odlazi. Njegov sin sjedne. - Nismo se ni upoznali - kaţe on. - Nismo. Već ste bili na poslu kad sam ja došla. - Dobro. Vi ste Dorcas, ako se ne varam? - Da. - Otkud on ovdje? Ne znam bi li mu odgovorila ili još malo gledala koliko i on liĉi na Lylea Waggonera. Pitam se bi li ga usrećilo ili naljutilo da mu kaţem da izgledaju ko braća. - Insistirao je da izaĊe iz kuće. A ja ga nisam mogla zaustaviti, mogla sam jedino krenuti za njim i pobrinuti se da ne nadrlja. - Ali Bronx. Vaša kuća. - Znate da vam na to ne moram odgovoriti. Kontaktirali ste pogrešnu agenciju - barem se tako ĉini. On je insistirao da veĉera u Bronxu. Ja sam mogla i da ne pristanem. - GospoĊo, ko sam ja da vam sudim? - Ništa se nije desilo. - GospoĊice Dorcas, stvarno me nije briga. Znate li uopšte šta je mom tati? - GospoĊa nije stigla ništa objasniti, no shvatila sam da mora da mu je nešto ako ste već nazvali moju agenciju. - Tati je svaki dan novi dan. -

267

- Svima je svaki dan novi dan. - Aha, ali mom tati je sve u svakom danu potpuno novo. Ima zdravstveni problem. - Nisam sigurna da shvatam. - Niĉeg se ne sjeća. Sutra se neće sjećati šta je bilo juĉe, ili danas. Neće se sjećati da vas je

upoznao, ni šta je doruĉkovao, sutra u podne se neće sjećati ni da je bio u vašem kupatilu. - To zvuĉi ko nešto iz filma. - Izuzetno dugog filma. Nije da je on baš sve zaboravio, sjeća se na primjer kako se vezuju kravate, ili pertle, zna gdje je njegova banka, zna i svoj broj socijalnog osiguranja, ali predsjednik mu je još uvijek Carter. - I John Lennon mu je ţiv. - Šta? - Ništa. - Da mu ne znam koliko puta kaţete, da mu ne znam šta kaţete, on do sljedećeg dana sve zaboravi. Ne sjeća se niĉega što se dogodilo nakon sredine aprila 1980. Tako da se sjeća svoje djece, sjeća se da mrzi moju ţenu jer su se posvaĊali onog dana kad se to desilo, ali ga svojom djecom iznenadimo svakog jutra. Po njemu je moja mama umrla prije dvije godine, a ne šest. Kad mu sve ovo objasnite, on ne vjeruje, a i zašto bi? Ko se to ţeli svakog jutra osjetiti razorenim? Hvala Bogu pa se ni toga ne sjeća. Pa eto, vidjeli ste kako je prošao pored vas nakon što je s vama proveo cijeli dan. I to u jebenom Bronxu. - Šta mu se desilo? - To je stvarno preduga priĉa. Prvo nezgoda pa onda bolest. Nakon ĉetiri godine zaista postane nevaţno. - I nikad se ne sjeti da zaboravlja? - Jok. - Jel mu se stanje pogoršava? - U stvari nemam pojma. Ja kontam da to i nije tako loše. - Moram vam reći da je ova prije vas zato i dala otkaz. - Stvarno? Ja sam ĉula drug... - A? - Nema veze. Dala je otkaz? - Aha, pretpostavljam da joj je nakon nekoliko sedmica dozlogrdilo da se svakog dana predstavlja mrzovoljnom starcu koji ni ne shvata zašto je ona tu. A uprkos tome nikad nije nauĉila da ga ne tretira kao bolesnika, iako smo je zato i doveli. Svede se na to da po ĉitav dan ĉekate kad će nastupiti eksplozija. - Nije on starac. - A? Ne... u pravu ste. U svakom sluĉaju, moramo ga odvesti kući. Sutra ćemo nazvati agenciju i objasniti da, ne vašom krivnjom, trebamo novu... - Nemojte. - Šta? - Zvati agenciju. Prihvatam posao. - Jeste sigurni? - Apsolutno. Jesam.

John-John K Isuse, koji je ovo uhljup jebo mater. Nije ni ušo na vrata a već sam ga sredio. Mislim, obaljestio. Moţda nekad nauĉi da upali svjetlo ĉim uĊe u ukuću. Sad sjedi na vlastitoj stolici ko školarac u magarećem ćošku, ruku vezanih iza leĊa. Mislio sam da ga malo proturim kroz šake. Al ne znam, moţda zato što je tek ušao, a moţda i zato što sam htio... Ne znam. - Ti si Plaĉko? - kaţem. - A ko si ti jebote? - kaţe on. Ja opet navrnem prigušivaĉ.

268

Aaa, taj si. Nešto si mi poznat. Jel se znamo? Jok. Jesi siguran? Ja ne zaboravljam face. Ĉim lik neĊe uĊe ja mu zapamtim facu, za sluĉaj da... Nešto smiješno? Za sluĉaj da ima pištolj. Koji ti je to? Devetka. Pizdunski pištolj. Eto na šta sam spao, da zaginem od deraškog pištolja. Deraškog? Vraţja posla. Ma o ĉemu priĉaš? I de umukni više! Ako si htjeo da ne priĉam, što mi nisi zaĉepio usta? Mislim, evo bi sad mogo zaurlat ubistvo. Samo izvoli, Kitty Genovese. Ko ti je ta? Nema veze. Hoš da nešto ispriĉam, jel to to? Privuĉeni stolicu taĉno ispred njega. - Hoš duhan? - kaţem. - Rade bi se nagandţijo, al de mi tu cigaretu umetni u labrnju. - Pretpostaviću da to znaĉi da. Jednu cigaretu stavim sebi a drugu njemu u usta, pa obje zapalim. - Ti mora da si prvi bijelac-ubica kog vidim u ţivotu. A ne znam da sam te ikad ovuda viĊao. A ipak mi se ĉini da jesam. Da nisi dolazio u Jamajku, ko turist? - Jok. - Ja znam svakoga ko radi za Griseldu, a tebe ne znam. - Otkud znaš da me šalje Griselda? - Oduzmi sve one koji ţele od onih koji imaju sredstva. - Aaa. Šta je priĉa s tobom i Griseldom? - Ta je prevrtljiva smradna piĉka skroz naskroz luda. Zna li ona s kim se zajebava? Mene je Jamajka prvo poslala u Miami da uspostavim vezu za distribuciju iz Kolumbije. Al s tom jebenom kuĉkom nikako nisam mogo. Al trebo sam skontat da će ona liĉno svatit kad sam joj reko da si nabije nogu od bebe u piĉku. Kuĉka je mislila da me moţe ošamarit zato što je pošiljka kasnila, samo taj jedan put. Kad oni ĉuju da ta kuĉka grize i ruku koja je hrani, ima da je objese za kliću, krvavu joj majku, pazi šta ti kaţem. Ima da... Al stani malo, ona bijelce ne jebe ni dva posto. Bijelcima posebno ne vjeruje. Otkud onda tebe? Zakašlje se i ja mu istrgnem cigaru iz usta. Kad prestane i udahne dva puta duboko, ja mu je opet utisnem, u ugao usta; izgleda kao gangster iz filmova. - Ta mi kuĉka nikako ne ide u glavu, znaš. - Ko? - Griselda! Ne kontam šta hoće. Da nije mene još bi se tamo preganjala s Kubancima. Mislim, zna li ona šta si navlaĉi na vrat ako mene ubije? Šta misli da će bit kad Josey Wales ĉuje za ovo? Jebene li ţene! A ko si ti uopšte? - Niko. Neko ko ĉini uslugu. - Ne moţe da si istovremeno i niko i neko. Moţda si neki niko, ha ha ha. - Kakvo ti je to ime Plaĉko? - Bolje nego cvikeraš. - Duhovito. Još jedan cigar? - Ne, ubiće te ti jebeni štapići. Joj kuĉke. Jooooj kuĉke. Kolko ti plaća? - Puno. - Daću ti duplo. Hoš bijelog? Dvije pune kuće ako hoš. Sljedećih deset godina ima da ţiviš ko Elvis. Ako je to do koka, mogu ti nabavit svaku koku u New Yorku, ĉak i one što se još nisu ispilile. A moţda više voliš ozad. - Ozad? - Anus. Rektum. Ĉmar. - A, kontam. -

269

- Mene ne zanima ko je za ĉim. Znam puno zajebanih gangstera što guze muške. Ljudi radi ono što rade, a mene samo novac zanima. Znaš onog što vodi stvari na podruĉju PNP-a? Onog što ga zovu Šaljivdţija? Taj ti ĉitavo vrijeme tjera muške da mu puše i liţu šupak, a odma ih poslje namrtvo upuca. - Ma šta kaţeš? - Eto to što sam reko. Ţaliboţe usta ako iko od njih liţe kako treba. Smij se ti, al taj ima ozbiljnu pticu u glavi. Kolko je tebi godina? - Dovoljno. - Klinac si ti. Tek poĉinješ. Što se tiĉe ovog ovdje. Ja svezan da me ti ubiješ, to nema nikakvog smisla. Nemoj mislit da će te pustit da ţiv odavde izaĊeš. Nakon ubijanja dolazi ĉišĉenje a ti ima da smrdiš ko smeće od prošle sedmice. - Preţivjeću. - Mrtav si ĉim povuĉeš obaraĉ. Šta te ona plaća? Ja dajem duplo, troduplo, da znaš. - E vidiš, u tome je problem, i da udvostruĉiš, i utrostruĉiš, uĉetverostruĉiš, upetostruĉiš, cifra uvijek ostaje ista. - Šta? Ne plaća ti ništa? Mukte joj radiš? Pa ti si pizdo još bolesniji od te ruţne kuje. Svi ste vi mahniti. Mahniti dabili mahniti. Ja sam dosta ljudi ubio al nikog zbog posla, nijednog. Vi ste svi navikli da imate metaka do mile volje. U Jamdolu, u Jamajki, brojiš svaki metak jer nikad nisi siguran da sljedeća pošiljka neće okasnit. Nego de ti meni ovo reci. Ko će joj radit pretovar kad ona vako skokava jamajkansku vezu? Ne misli ona valjda da i opet moţe radit s jebenim Kubancima? Pa nema ni dvije sedmice da ih je šestorcu probala smaknut. - Ti znaš za to? - Pa Ċe neću znat. I još ti ovo mukte radiš. Ĉim te to drţe? Da je nisi zateko da liţe picu? - Jel to Griselda lezba? - Jel to Johnny Cash vazda u crnom? Griselda ti vazda liţe onim go-go curama a kad joj dosade, metak, hvala i doviĊenja. Ona bi i Šaljivdţija trebali osnovat muziĉku grupu. - Da crkneš od smijeha. - Ta ti je piĉka luda ko struja, samo da znaš. Al je to prije nije spreĉavalo da zaraĊuje pare. - Ovo i nije njen potez. - Šta? - Ona je samo posrednik, drug. - Otkud ti znaš? - Pa sam si maloprije rekao da nema smisla da ona ovo radi. Reklo bi se da onaj ko hoće da te sredi pokriva tragove. - Nema šanse. Priĉaš pizdarije. Nema šanse da neko iz Jamdola stoji iza ovoga. A i da stoji, oni to ne bi odradili ovako. - Moglo bi se reći da dama nije bila u situaciji da odbije ponudu. Ništa personalno. Kako sam ĉuo, o tebi nema do samo ljubazne rijeĉi. - Ma nabijem je na flašu od pepsi. - Ne, ozbiljno ti kaţem. Mada me se to vjerovatno ne tiĉe. Dobila je ponudu koja se ne odbija. Kontaš? Kum? Ne kontaš? Ubijaš me, tatice. - Znaĉi pare? - Jebeni Jamajĉani. Ironija vam nije baš najjaĉa strana, a? - Jel do para il nije? - Nije do para. Ni za nju ni za mene. Ja sam se samo našao na jebeno pogrešnom mjestu u jebeno pogrešno vrijeme. A ti si samo skonĉao s jebeno pogrešnim neprijateljem. - Neko iznad nje? Gazda u Kolumbiji? Njima ja ne trebam mrtav. Njima je još više do posla nego njoj. Njima je Josey prvi prišo, još davno, a ne ona. - Onda mora da je neko viši i od Kolumbije. - Od njih je viši samo Bog. Znaĉi Bog je, a? Ha, i koji nam onda ti anĊeo doĊeš? Gabrijel? Mihael? Da sam znao, prosuo bi pred vrata malo janjeće krvi. - Haha. Da je mene bar neko upozorio na ovaj jebeni grad. - A šta to fali New Yorku? Ja ovde ţivim svoj san, brate. - Što si ţivio ţivio si.

270

Pizdo. Nasmijemo se i jedan i drugi. - Jedva ĉekam da se ispalim iz ovog jebenog grada - kaţem ja. - A kome to ti trĉiš? - A? A što to pitaš? - Mora da joj je pum-pum uska samo tako. - Pum-pum? - Pica. - Oh. Pa moglo bi se reći. - Znaĉi voliš tu ţensku? - Šta? Ma kakvo je to jebeno pitanje jebote. - Izgleda da sam u pravu. - Samo me zavlaĉiš. - Priĉaj mi o toj curi. - Ne. - A šta misliš da ću ja s tim? Da neću s tim u National Enquirer? - Samo me zavlaĉiš. - Već sam ti reko. Nisam ja ovde jedini kome su odbrojani sati. - Daj umukni više. - Jel slatka? - Ne. - Voliš ruţnjikave? - Ne. - Znaĉi neka slatkica. Kako se zove? - Rocky. Thomas Allen Bernstein, ali zovem ga Rocky. Jel to dosta da umukneš? - Oh. - Aha, i poštedi me svojih proseravanja. - Znaĉi zgodan je? - Koji sad k... - Pa ako si već deraš, da bar dereš najbolju guzu. - Pa jest, kad bolje razmislim, guza mu je pravo zgodna. - Jel prvo guzu gledaš? Moţda si ti u stvari Jamajĉanin. - Slatka mu je guza. A i faca. Deĉko ima jamice u obrazima. On bi da se vazda brije a meni je draţe da se uopšte ne brije. A ruke mu djeluju grubijanski a u ţivotu nije ni dana pošteno odradio. Ali se smije ko jebena hijena. I hrĉe. I... - Dobro je, ĉovjeĉe, dosta više tih deraških fazona. - Al dobro ti ide razvlaĉenje. Šteta. Ti si u ovom jebenom gradu prvi ĉovjek s kojim vrijedi popriĉati. Ustanem i priĊem mu iza leĊa. Guram mu pištolj kroz kosu sve dok mu ne dodirne lobanju. - Jel ko bio ovde kad si se uvalio ovamo? Jel ko bio ovde? - Nije. - Oh. Dobro. Baš dobro. Samo što ne povuĉem obaraĉ. - Stani! Stani! Priĉekaj. Đeš me samo tako smaknut? Bez zadnje ţelje? Mogu zar još jednom šmrknut? Zadnji put. Imam tamo jednu kesu, eno tamo iza stalka za TV, sve spremno. Daj da još jednom. Daj da se ukomiram pa da me makar nije briga hoće me ko upucat ili neće. - Jebiga, ĉovjeĉe, stvarno moram iz ovog grada. - Pa ne moš otvorit jebenu kesu i dat ĉovjeku da šmrkne? Daj ĉovjeku jednu crtu, ĉovjeĉe. Samo jednu. - Tako to vi Jamajĉani? U Chicagu dileri nisu narkosi, ili bar ne koriste vlastite zalihe. Ĉim tako krene, to je uvijek poĉetak kraja. - Biće da zato vi novi bjelĉići stalno djelujete tako otuţno. Nikad se ne zabavljate. I neš reć ko te pošlo da me ubiješ, ako nije ona? - Ne znam, drug. To ćeš ušmrkati? - Hoš mi razvuć crtu? Meni su ruke nešto zauzete, ako nisi primijetio. -

271

NaĊem ja kesu, zapravo vreću punu kesa, izmeĊu TV-stalka i zida. Otvorim jednu švicarskim noţem, i bacim paket na sto. Kokain se prospe. - Pa de mi napravi jednu crtu, nema ti šefa - kaţe on. Skupim kokaina s dva prsta i oblikujem na stolu crtu veliĉine cigare. - Jel to ti ovde drţiš slona kog bi da dokusuriš? - Pa rekao si da se hoćeš ukomirat. - To bi ukomiralo ĉitav Flatbush. Ja izdvojim liniju debljine šibice. - Ovo će teško ić sa svezanim rukama. - Improvizuj. Jamajĉanin se pogne po stolu i nagne glavu nalijevo pokušavajući ušmrknuti kroz lijevu nozdrvu. Odustane pa se nagne nadesno. - E jebote ovo - kaţe on. Pokuša ponovo, povuĉe snaţnije, pa još jednom, i još jednom. - Sranje, pa stvarno mi treba da ovo šmrknem. - Ja ti tu ne mogu pomoći. - U pizdu materinu. Svejednako ne mogu da vjerujem, koja kuja! Sutra mi uveĉe dolazi let. Sutra uveĉe jebiga! East Village i Bushwick, sve spremno, a što je najgore, Josey je u New Yorku. Šta će bit sutra kad mene ne bude? - Veze nemam, tatice. - Ubiće je oni zbog ovoga, samo da znaš. Zbog ovog ima da izbije rat na svim frontovima - ona protiv Jamakanaca. - Rekao sam ti već, ne vjerujem da ovo ima veze s njom. - Al ona ti je o tome priĉala. I njoj raportiraš. Sve u redu, sve po planu. Ko je to jebote viši od Griselde? Mora da je i od Medellína više. Ja sam samo skromni poduzetnik. Koga sam to ja tako raspizdio? Ne znam zašto ali odem do prozora da vidim da ko ne stoji dole na ploĉniku. Treba mi još jedan pištolj. Uto se sjetim. - Sad se sjetih. Nije sa mnom priĉala ali rekla je da taj lik ţivi u New Yorku. Srala je nešto o tome kako će on zauzvrat neutralisati Vrhovne Donove u Miamiju. - Šta? Kolektiv Oluja u Miamiju nema problema s Vrhovnim donovima. - Neko oĉito ima, i taj neko ţivi u New Yorku. - I? Neko ko ţivi u New Yorku kome smetaju Vrhovni donovi. Brate, to bi mogo bit samo ja. Ja i... Jebemti. Pogleda u mene ali me oĉito ne vidi. - Eubie. Ja i Eubie. - Taman da kaţem da ima neko ime koje zvuĉi kao Bubi. Jamajĉanin zuri u mene razrogaĉenih oĉiju, prestravljen kao Stepin Fetchit, samo što nije nimalo smiješno. Nizglave. Donja mu usna opuštena kao da je nešto htio reći ali ne uspijeva. Usna mu se trza a on se nekako pogrbi. Pogleda me pa pogne glavu. - Jebena pizda hoće ĉitav New York za sebe. A Josey neće ni skontat. Neće nikad saznat jer će ispast ko da su me skokali Vrhovni donovi. - Ţao mi je, ĉovjeĉe. Opet odem do prozora. - Hej, mladosti moja, doĊi vamo. - Ješta? - Akoš me smaknut, daj da makar odletim u nebesa, morel tako? - Ĉovjeĉe, ne znam o ĉemu priĉaš jebote. On pokaţe glavom na kesu bijelog. Sjećaš se da maloprije nije išlo baš sjajno? kaţem. - Zato ćeš mi sad pomoć da se nafiksam. - Šta sad? - Fiks. Inekcija. Šmrkanje je svakako za idiote. Pizdunski šut. Osim ako imaš krek za popušit al ja ovde nemam nijednog kamena. - Frajeru, nemam sad vremena za... - Za šta, da te moţda deĉko vani ne ĉeka?

272

- Jebise. - Jebise ti i ispuni umirućem posljednju ţelju. Špric je u ormariću u banji. Banja je... - Znam gdje je banja - kaţem ja. - Novu iglu.

Otvorim ormarić i izvadim iglu iz omota. - I šta ću sad s ovim? - pitam vraćajući se. - Umiksaj malo iz te torbe i usisaj to špricom. - Vaţi, drug. S ĉim da umiksam? Da pljunem u ovo? - Malo vode. Nisi to nikad ni probo? - Vjerovao ili ne, ima ljudi koji ţive i bez koke. - Nije lakše kazat nisam? Dobro, dobro. Uzmi malo pa umiksaj s vodom. - Ne mogu vjerovati da ovo radim. - De ti samo. - Najbolje jebo mater da mi sad i izvoljevaš. Uzmem onu kesu i odem do sudopera. U šolju za kafu? kaţem a on kimne. - Koliko koke? Drug, moraš mi reći šta da radim. Pustio sam vodu iz ĉesme i drţim šolju za kafu. On me gleda i kaţe: - Ne, uzmi supenu kašiku. - Napuni špricu vodom - kaţe. - Onda to iscijedi na kašiku. Pa dodaj onako ko jednu crtu koke. Pa promiješaj malo prstićem, zaĉas će to jer se koka rastvara brţe neg šećer. Onda sve to opet usisaj u špric. - Gdje, drug? Mislim, eto, ruke su ti ko zauzete. - Guza. - Ma da te jebem. - Pa nije da bi te ja mogo sprijeĉit. Haha. Nije da treba ruka, brate. Moţe na primer i izmeĊu noţnih prstiju al to boli pravo. De mi napipaj na vratu ţilu kucavicu i samo ufiksaj. Ja mu pipnem vrat. - Ne znam daš je nać ako pipkaš tako pizdunski. Sad bih ga već najraĊe okundaĉio, ali uhvatim ga za vrat kao da ga davim. Osjetim mu puls pod kaţiprstom. - Samo gurnem i pritisnem? - Tako je, ĉovjeĉe. - Dobro, kad ti kaţeš. Ubodem i poĉnem istiskivati. Kad se u šprici pojavi krv, ja odskoĉim. - Frajeru... krv... jebiga... - Ne, ne, to je u redu, samo nastavi. Aha... aha... toooo. - Eto ĉovjeĉe. Jebiga. S ĉim su ga miješali, s vitaminom B? - Haha, nišĉim, brate slatki, ovo je... Najednom se Plaĉku oĉi promijene. Nešto kroz njega fura kao kad u fliperu pogodiš pogrešan senzor, pa tilta. Lik se zatrese, isprva lagano, kao da ga je struja stresla, a onda sve jaĉe i glasnije kao da ima epileptiĉki napad. Prevrne oĉima i ostanu mu samo beonjaĉe, na usta mu udari pjena i poĉne curiti na grudi. Iz usta mu navru neki zvuci, kao udisaji, uh uh uh uh uh uh. Glava mu se zatrese tako jako da poskoĉim. Iz prepona mu šikne pišaća. Zgrabim ga i hoću da viknem Pizda ti materina natjerao si me da ti dam ĉistu koku, ali njemu se oĉi širom otvore i vrisne. Odgurne se sa stolice i svalimo se obojica, ja leĊima tresnem na pod a on preko mene. Plaĉko se rita neopisivo, kao da ga neko ĉudovište grabi za noge. Osjećam da mu dah smrdi na pivo i šupak i na još nešto. Svejednako se trza, trese i šišti, kao da je šššššššš jedini zvuk koji mu moţe izaći iz usta. A ja nemam pojma zašto, ne znam zašto ali ga jebiga obgrlim i drţim ĉvrsto iako je sav svaljen na mene. Ne znam zašto, ali grlim ga i drţim i stišćem a on se samo trese, ĉovjeĉe, trese se i trese, pa se trese još malo i potiljak mu lupa u moje ĉelo, a mjehurići pjene izlaze na usta. Uhvatim ga za vrat ali ne stisnem. Plaĉko tri puta zakrklja, pa prestane.

Sir Arthur George Jennings Ĉetiri sveštenika pokrivaju lica munjama, drţe neku misu koja nikom meĊu pastvom nije poznata.

273

Svaki je apostol napisao poslanicu, ali nije svaka poslanica u Bibliji, kaţe neki muškarac ţeni pored sebe koja ne shvata šta on govori; sjede u Nacionalnoj Areni deset metalnih stolica niţe i trideset mjesta poprijeko od mene. Pjevaĉev pogreb. JevanĊelje i jeres biju bitku oko njegovog tijela. Rastafarijanac zapijeva nešto iz poslanice Korinćanima iako su mu starješine rekle da izgovara Psalme, i kad on kralja nazove Bog, njih deset posjeda. Hereza. Etiopski arhiepiskop kaţe: Zašto da idete u Afriku kad bi vam bilo korisnije da svi zajedno poradite na boljem ţivotu u Jamajci? Rastafarijanci se komešaju i psuju. Arhiepiskop za bitku ima i oruţje - svaki bi rastafarijanac da se probudi pored Šašamane, na komadu zemlje od petsto hektara koje je poklonio svrgnuti car. Prkosni rastafarijanci viĉu Jah rastafarijanski, a samo ih nekoliko pita zašto je ovo pravoslavni etiopski obred kad je Pjevaĉ bio rastafarijanac. Stotine sjede, stoje i gledaju. Stari premijer, koga sirotinja još uvijek voli, sjedi nepomiĉno, presamićen od bola. Novi premijer sjedi dok ga ne prozovu. Odrţi posmrtno slovo ĉovjeku koga je jedva poznavao, ali završi blagoslovom: Neka mu duša pronaĊe spokoj u zagrljaju Jaha rastafarijanskog. JevanĊelje protiv jeresi; pobjeĊuje jeres. Kako pokopati ĉovjeka? Staviti ga pod zemlju ili izgaziti njegovu vatru? Pjevaĉa su odlikovali na samrtnoj postelji, dali mu Orden zasluga, Order of Merit. Crni revolucionar pridruţio se tako zasluţnim britanskih vlastelinima i vitezovima, Babilon in excelsis deo. Vatra koja je zapalila Zimbabve, Angolu, Mozambik i Juţnoafriĉku Republiku ugašena je sa samo dva slova, O i M. Sad je i on naš. Ali nije ni Pjevaĉ od juĉe. S vremenom će ljudi uvidjeti da je on sve to već prorekao; on je o laţnoj poĉasti pjevao i prije nego što mu je dodijeljena. Prije nego što ga je ophrvala bolest. Ĉujem ja njega kako u snu pjeva o negro-vojnicima u Americi. Crnim ameriĉkim vojnicima 24. i 25. pješadijskog, i 9. i 10. konjiĉkog puka koji pod komandom bljedolikih kasape Komanĉe, Kajove, Sue, Ĉejene, Ute i Apaĉe. Ĉetrnaest crnaca u prljavim ĉizmama prihvata Medalju ĉasti dodijeljenu im za ubijanje jednog naroda i jedne ideje. Indijanci su te vojnike zvali bizonima: Buffalo Soldiers. Medal of Honor, Order of Merit, sve isti glasovi samo malo ispremetani. U meĊuvremenu vidim Pjevaĉ se pojavi na gornjoj desnoj strani paketa i pisama; pojavi se pa nestane. Ja sam već odavno zastario. A za sve to vrijeme ĉovjek koji me ubio još uvijek neće umrijeti. Neće umrijeti ali trune. Gledam kako mu sekretarica, bojeći mu u crno ono preostale kose, dodiruje bijelu koţu prepunu vena koje mu po glavi vrve kao plave zmijice. Njegova nova ţena odbija tu boju i dotaći jer joj uništava vrške prstiju i zacrnjuje lak za nokte. Gospon P, jel sigurno nećete da ostavimo koju sijedu? Izgledaćete mlaĊe al malo prirodnije? Hoću crnu kosu, ĉuješ ti mene? Crnu crncatu. PNP je njegovu partiju istjerala s vlasti, ali on se svakog jutra oblaĉi kao da ide na posao. Kako ĉudna decenija, ni nalik sedamdesetima, i on je izgubljen jer nema više nikoga ko ga shvata. Siledţije iz njegove stranke više ga ne ţele a mislioci ga nikad nisu ni trebali te on sad samo urla protiv komunizma i socijalizma a podvoljak mu se njiše kao kod pijetla. Gledam ga dok hoda prema autu; već treći put ove sedmice zaboravlja da mu više nije dozvoljeno da vozi. Zapne na baštensko crijevo i tresne na beton kao klada. Pad mu izbije dah, ubije svaku nadu u vrisak, krik ili jecaj. Leţi tamo gotovo sat vremena prije nego što ga kuharica ugleda kroz kuhinjski prozor. Novi kuk, novi pejsmejker, nove plave pilule da moţe jebati ţenu već naviklu da on leţeći na njoj omane, nepokretan kao puţ golać. Opet se on smije smrti u lice. I meni. Gledam ja i onoga što ga je jednom posjetio usred noći. I on se udebljao, i postao velika zvjerka. Prevelika da bi se njih dvojica zatekli u istom prostoru. Letovi za New York i Miami. Posao pod kontrolom, sve cvjeta, hiljadu mrtvih. Novac se opere kroz kafane gore u getu. U getima po inostranstvu ljudi snifaju, kuhaju, iskuhavaju i injektiraju. Kolumbija, Jamajka, Bahami. Miami. Nevjerovatan scenario. Posvuda vidimo ubistva. DC, Detroit, New York, Los Angeles, Chicago. Kupi oruţje, prodaj prah, kad praviš monstrume nemaš se šta ĉuditi kad postanu monstruozni. Novi jahaĉi, novi kolektivi dotad još neviĊeni. U New Yorku se pojavljuje naslov, masnim slovima: Jamajĉani navukli City na krek. Porotnica na suĊenju sluša jednog Vrhovnog dona; nije prijatelj Joseyja Walesa. Ona je na sudu po prvi put. - Upuco sam ga u glavu. - Gdje u glavu? - Ozada. - Koliko... - Jednom. Ne treba nego jednom. - Šta ste uradili s tijelom?

274

- Bacio ga u jarak. Pa onda vozaĉu reko da spali auto. - Gospodine, a šta ste uradili kad ste saznali da je on uništio sve dokaze? - Ništa nisam uradio. Otišo sam u krevet.

Dok to izgovara, gleda u nju. Porotnica, obuĉena kao uĉiteljica, tri noći oka ne sklopi. Trojica su ubica nadţivjela Pjevaĉa. Jedan umire u New Yorku. Jedan gleda i ĉeka u Kingstonu, okruţen novcem i kokainom, a jedan nestaje iza ţeljezne zavjese gdje znajući sjedi i ĉeka metak u glavu. Uskoro. U Kašmiru se tri djevojke bace na bas, gitaru i bubnjeve; lica ispod burki kipte svjeţinom, podrţava ih i spaja kulisa s Pjevaĉem iscrtanim u crvenim, zelenim i zlatnim prugama, debelim kao stubovi. Nazovu se Prva zraka svjetla, sestre po duši Pjevaĉa koji se smješka izlazećem suncu. Iz umotanog lica dolazi melodija tako krhka da gotovo nestaje u zraku. Ali se spusti na bubanj koji je vrati tamo gdje pjesma opstaje, ĉisti i smiruje. Pjevaĉ je sad melem koji se nanosi na bolne zemlje. Uskoro muškarci koji ubijaju djevojĉice izdaju fetvu pa se djeĉaci širom doline zaklinju da će oĉistiti oruţje i ukrutiti kite, da će obaviti duţnost i kukolj ukloniti. Pjevaĉ je podrška, ali štititi ne moţe, i taj bend se raspada. Ali u nekom drugom gradu, u nekoj drugoj dolini, u nekom drugom getu, u nekom slamu, u nekoj faveli, u nekoj ameriĉkoj opštini, u nekoj intifadi, nekom ratu, nekom roĊenju, neko uvijek pjeva Pjesmu iskupljenja kao da je Pjevaĉ napisao Redemption Song samo i jedino zato da je onaj ko pati otpjeva, odviĉe, prošapće, otplaĉe, odurla i odvrišti upravo ovdje i upravo sada.

275

SOUND BOY KILLING / ODSTREL PACERA 22. mart / ožujka 1991.

276

Jedan - Moţda spava? - Nije to na meni da znam, šefe. - A? Dobro de, pokaţi mi gdje mu je ćelija. - Pokazo sam prije dva minuta. Pa inema niko neg on dole u tamnici. - Tamnici? Zvuĉi baš nezgodno. - Kad završiš, samo izaĊeš. - Nećeš sa mnom do dole? - Ne volim mrak. Dok hodam, koraci mi odjekuju a ja samo zamišljam kako li je to izgledalo i da mi je bilo vidjeti. Bez zezanja. Obrušiti se na malog drkadţiju onako u stilu Griselde Blanco. Super zamisao usavršena u Jamajci. Mora se priznati dragoj upokojenoj kuji, ostavila nam je jedan veliki izum, ako ništa drugo. Ovako je to bilo. Dok mu otac Josey odbrojava dane do izruĉenja u SAD zbog ubistva, reketarstva, ometanja pravde, narkotika i tako dalje, i tako dalje i tako dalje, trebalo je da Benjy Wales, sad već odrastao (ali deblji, tamniji i izgledom dosadniji od svog oca) vlada Gradom Kopenhagen kao don. Bilesi ko neki regent ili opunomoćenik, nešto u tom stilu. I tako se Benjy baci na organizaciju Godišnje komemorativne kriket-utakmice Papa-Loov memorijal. Elem, krene on na sastanak u ulici King, koja je istoĉno od Zapadnog Kingstona. Vazda je riziĉno kad se don sa zapadne strane uputi na istok, tim više što reĉeni krene sam, na motoru. Stane na semaforu i biće zuri pred sebe, gleda svoja posla, kad doĊe još jedan motor i nacali se tik do njega. Dok se on sjeti da pogleda ko je na tom motoru, dvojica u crnom otvore vatru i izbiju mu srce iz grudi. Ĉudno, a? Normalno da Benjy zna šta je pucnjava kad mu je tata Josey jebeni Wales, al fol je u tome što se Benjy naputovo svijetom, dobro eto Drţavama, išo u otmjenu školu i nikad nije zaspo praznog stomaka. I šta od takvog ispadne? Jebeni krimos bez brige u ţivotu. Koji tako i išeta vani ko kakvo jebeno derište da izlazi iz tatinog stana u Central Parku West. A njegov otac, koji je ovu zemlju bar tri puta doveo u ćorsokak, sjedi u zatvoru i samo ĉega da prdne u ĉabar. A šta uĉini naš zlatni djeĉak? Isfura sam samcat na jebenom motoru? Šta je mislio, da su svi ostali krimosi otišli u crkvu? Pa nije to ubistvo u Griseldinom stilu stvar ĉistog sluĉaja. Pa nije to bila obiĉna zamka, to je bilo koordinirano sve od poĉetka pa do dotiĉnog raskršća. Ovi mlaĊi momci, oni stvarno ne misle. Ostario sam jebiga. Nekad sam mislio starost poĉinje kad se prvi put sagneš i ne moţeš se uspravit bez stenjanja. Sad znam da je starost došla jer srećem neprijatelje prestare za borbu, od starog ratovanja ostala samo jebena nostalgija. A nostalgija te, za ĉim god da je, ne tjera da pucaš nego da piješ. Ulazne rane na glavi i grudima, izlazne rane na glavi, vratu, ramenima i leĊima. Priĉao sam prošle sedmice s izvjesnim doktorom Lopezom, koji je tog dana bio deţurni u Hitnoj. Jebo sve, kaţe on, u ţivotu se nisam tako uplašio. I nije to bio samo elementarni ljudski strah nego je ĉovjek pomislio da u Hitnoj nastaje Armagedon. Dok je Benjy Wales stigao do bolnice, s njim je već bilo svršeno ali valjalo je stisnuti petlju pa to reći. Benjyjevo tijelo je naime došlo s oko tri hiljade nepozvanih pratilaca koji su po vlastitom nahoĊenju ulazili i izlazili iz Hitne. Doktor zapravo nije mogao ništa osim da proglasi vrijeme smrti, ali kad vani stoji tri hiljade ljudi i od vas oĉekuje ĉuda Isusova jer za dona doktor mora i to, onda nastane predstava bizarnija od teatra kabuki. Sve mi je ovo doktor Lopez priĉao. Morali su Benjyja prenijeti na krevet, što je već bilo traćenje korisnog prostora, ali je vani masa skandirala SPASITE BENJYJA i to tako glasno da se ĉulo i kilometar dalje; odjekivala je ĉitava dolina. Oni uvijek prvo nastoje osposobiti disajne organe, tako se to radi, da se uspostavi kontrola u sluĉaju katastrofalnog krvarenja. S tim što su Benjyjeva pluća već bila puna krvi kad su ga tamo donijeli. Masa je u meĊuvremenu postajala sve glasnija i doktori proĊu kroz ĉitavu jebenu lakrdiju oţivljavanja leša. Zamislite da pokušavate uspostaviti krvotok u tijelu koje više nema krvotok. Nema puls, nema pritisak, nikakav oblik svijesti. Nije to bio zastoj, s njim je bilo gotovo jebiga. Ja pitam da kad su onda mislili onima napolju reć da je umro, a on kaţe: Šefe, da se ne laţemo, kad smo se bacili na proces oţivljavanja i ja sam se ponadao ĉudu. Rulja je svana toliko navaljivala da su stakla na vratima popustila. Najgora je bila defibrilacija. Svaki put kad oni šokiraju Benjyja i tijelo mu odskoĉi, odskoĉi i komplet masa napolju, ĉak i oni koji ništa nisu mogli vidjeti. Elektrošok na tijelo odskoĉi istrzana rulja. Elektrošok na tijelo odskoĉi istrzana rulja. Elektrošok na tijelo odskoĉi istrzana rulja. Nakon sat

277

vremena doktor Lopez konaĉno objavi ono što je trebalo još istog trena kad je to tijelo unešeno u bolnicu. A onda spektakl. Pronese se glas da ga nisu uspjeli spasiti. Benjy Wales je mrtav. Rulja prvo razvali vrata Hitne. Tri hiljade muškaraca, ţena i djece; većina naoruţana, ostatak u takvom raspoloţenju da im oruţje nije ni trebalo. Majku vam krvavu. Ima sve da pobijemo, pobićemo ĉitavu jebenu bolnicu. Pedeset doktora i sestara što ubiše Benjyja. Neki muškarci zgrabe jednu medicinsku sestru i poĉnu je šamarati. Kaţe doktor Lopez on uleti meĊu njih ali ga dvojica zgrabe i onda fasuje kundakom u glavu. Onda rulja krene ka recepciji, a jadni zaštitari urade jedino što su mogli. Pobjegnu. Ni sam doktor ne zna šta je onda bilo i kako, ali rulju kao da zapljusne neki novi val i svi zaviĉu nisu Benjyja ubili doktori nego PNP. U nedjelju uveĉe napadnu Šestu od Osam Traka. Upucaju svako muško na vidiku i siluju svako ţensko nadohvat ruci. Spale gotovo trećinu kuća i poentiraju poubijavši neku djecu. Dva dana kasnije praktiĉno desetkuju Treću Traku. Onda bitku prenesu u Miami gdje nastane pucnjava iz auta u pokretu, rupe od metaka u hondama accords i noćnim klubovima. Dva jarana mi kaţu da su se jedva izvukli iz Rolex Cluba kad su Jamajkanci i tamo zapucali jedni na druge. Došlo je dotle da se premijer obrati JLP zahtijevajući organizaciju primirja, i opet su morali ukljuĉiti crkvu da organizuje marševe mira. Stali su tek kad se sve to silno ubijanje isprijeĉilo planovima za Benjyjevu sahranu. Ja nisam išao na sahranu. Sluţbeno, ja i nisam ovdje. Dobro, laţem. Išao sam na sahranu, mislim da su pomislili da sam tjelohranitelj ili tako šta. Sprovod je bio toliki da se moţe porediti samo s Pjevaĉevim. Najmanje dvadeset hiljada ljudi. MeĊu njima, naravno, i bivši premijer. Razumije se da je on 1976. bio opozicija, „80-ih premijer a od „91. opet opozicija. Prvo ide limeni orkestar, gotov pa ko u New Orleansu, muškarci u bijelim uniformama, djevojke u crvenim mini-haljinama s kićankama. Onda lijes, crni sa srebrnim ruĉkama, a mrtvac u crnom baršunastom odijelu. Nije da će se više ikad znojiti, pa što ne i zimski stil? Lijes u staklenim mrtvaĉkim kolima vuĉe bijeli konj - e jebiga stvarno - koji kaska odmah iza limenog orkestra. Slijedi bivši premijer koji koraĉa s kraljicom Benjyjevih ţena, koja na sebi ima malu crnu haljinu, vrlo prpijenu, i debeli zlatni lanac kakve nosaju reperi. I ogromne naušnice. Kako nju ugledate, zapazite i sve ostale ţene. Mini-haljina od zlatnog lamea, ruţiĉasta mini-haljina, bijela mini-haljina, mreţaste ĉarape, srebrene visoke potpetice, ptice kao šeširi, šeširi kao ptice, teretnih lanaca nemilice. Jedna cura u haljini koja je na leĊima imala izrez pravo do razreza zadnjice. Sve te ţene se kreću kao da su na modnoj pisti. Josey je pokušao izvojevati odsustvo (već i sama rijeĉ ĉudno zvuĉi) da ode na sahranu svog sina, ali mu to nije uspjelo. A i zašto bi? Ako glavnog dona pustiš iz zatvora meĊu dvadeset hiljada njegovih vlastitih ljudi, kakve su šanse da ga vratiš? Mora da je vlada SAD-a ĉula za to i zavrištala svojih hiljadu ne. Ĉudo jedno koliko ih je za njega bolio kurac dok je tokom osamdesetih gradio svoje carstvo - uz svesrdnu pomoć, naravno. Jebeni New York, ĉovjeĉe, rekao sam mu ja da se mane ćorava posla. Crni momci stvarno moraju nauĉiti da kontrolišu svoje jebene ţivce. Onog dana 1985. Josey Wales je niodakle izbio na vrh liste i DEA i FBI. I postao savršena meta ĉim je JLP smaknut s vlasti. Ali prije svega toga, što se Josey više uspinjao, to je bivao sve nedodirljiviji. Vozi tako Josey nekom ulicom, ne sjećam se kojom ali mjesto se zove Denham Town. Wales se zapuca pravo u autobus. IzaĊe iz auta ljut. Ali vozaĉ autobusa otkaĉi a za njim i putnici. Ne znam šta je vozaĉ rekao ali je trtljao i trtljao, urlao i prijetio i Bog zna šta još. Umuknuo je tek kad je neka ţena uzviknula pa to je Josey Wales na šta se ulica u trenu rašĉistila. Svi zbrišu i bez pardona ostave nesretnog vozaĉa autobusa. Josey ga ni ne gleda dok ovaj ko Ptica trkaĉica leti u prvu policijsku stanicu. Jadnik. Josey Wales se pola sata kasnije nacrta u policijskoj stanici s deset svojih momaka. Samo ušetaju, zgrabe vozaĉa autobusa i naprosto išetaju. Nijedan se drot ni ne pomjeri. Mora da se onaj ĉovjek oneredio i zakukao kao sinja kukavica kad je vidio da policajci u svojoj vlastitoj stanici odvraćaju pogled od njega. Samo što izaĊu, a sve na oĉi policajaca i okolnog naroda, svi Joseyjevi zapucaju u vozaĉa autobusa, to jest oni koji su imali oruţje, a oni što nisu izbodu ga noţem. Djelovali su kao vrane nad svjeţim truplom. Naravno, Josey je kasnije uhapšen ali tuţilaštvo ni sluĉajno nije moglo naći svjedoke. Niti jednog. U meĊuvremenu Cali kaţe ovaj je jebo majku jebeniji od svih najzajebanih likova. Veliku Britaniju dajte njemu i njegovoj bandi. Govorimo o ĉovjeku koji je sa svojima otišao u Remu i iz ĉista mira pobio dvanaestoro ljudi. A zašto? Zato što se neko tamo pobunio da je njihova mala zajednica zanemarena. Joseyju nikad nije

278

bio problem da jasno poentira stvari. Policija izda nalog, Josey zbriše u SAD, al pošto je on već Osoba od posebnog interesa, ipak se vrati u Jamajku. Izvedu ga pred sud, ali jedina svjedokinja odjednom dobije amneziju, ne ĉekaj, nije to nego ţena već dugo nije bila kod oĉnog ljekara i zapravo je slijepa kao šišmiš. A u stvari se niĉeg ni ne sjeća jer je bila sva zbunjena pošto su metci letjeli na sve strane. Ali prošle godine njegova kći stoji s deĉkom ispred nekog kluba kad niotkud izniknu neki krimosi iz Osam Traka i zapucaju na njih. Deĉka su joj izbušili ko švicarski sir dok na njemu više nije ostalo mjesta ni za jednu rupu. Djevojka je kleĉala ninajući njegovo tijelo u krilu i oni joj priĊu i ispale metak pravo u glavu. Meni je prvo bilo da pomislim sreća pa je prije toga nisu silovali. I sad se pitam jesu li znali ko je ona. Mislim, fakat, to se i u Miamiju desilo Griseldi, ako stalno napadaš i napadaš, pretjeraćeš i tvojim neprijateljima će puć film i kad-tad će odgovoriti na napad. A neprijatelji, ako ih stalno proizvodiš, prije ili kasnije dostignu kritiĉnu masu. I samo je pitanje vremena kad ćeš steći neprijatelje nemilosrdne kao i ti jer, konaĉno, ti si onaj ko postavlja standarde. Što se mene tiĉe, ja nikad ne ostajem u jednom mjestu dovoljno dugo da steknem listu neprijatelja. To je odnos kao i svaki drugi, a svaki se odnos njeguje. Zato ja i nisam bio podoban za Kolumbiju ili Kingston. Ja sam moderator. A kad smo već kod kritiĉne mase, federalci su protiv Joseyja dosad nakupili višestruke optuţbe i ne mogu doĉekat da ga se domognu. U tzv. ratu protiv droge neko mora pobijediti, a sigurno neće neki niger iz karipske zabiti kojem je bilo pametnije da se drţi trave. Ovog puta su ga strpali u zatvor. I ovog puta će tamo istrunuti. I eto, došao sam mu u zatvor, i to van vremena za posjete. Ĉim sam rekao zdravo Josey, on se uspravi i sjedne na krevet, ali naĉekao sam se da podigne pogled. A kad sam i to doĉekao, vidio sam da se smiješi, ali gotovo stidljivo. A onda je rekao: - Znao sam da će tebe poslati. - Kako ide, mijo? - Oĉito ne kao tebi, Doktore Ljubav.

Dva - GospoĊice Segree? GospoĊice Segree? Millicent Segree? GospoĊice Segree? - Nisam gospoĊica. - Oh. Izvinjavam se. - Nema problema, gospoĊo Segree. - Nisam ni gospoĊa ni gospoĊica, nego Millicent Segree. - U redu, madam. - Znate šta? Eto nek vam bude. Koliko sam duţna? - Ĉitav recept ĉetrnaest dolara, madam. Znate, iako se feminizam uglavnom sveo na to da bijele Amerikanke ovima što nisu bijele govore i šta da rade i kako, i to kroz patronizirajuća proseravanja tipa postani-kao-ja-i-bićeš-slobodna, ima nešto s ĉim se apsolutno slaţem: mrzim kad muškarac misli da nekome koga uopšte ne znam moram otkriti svoj braĉni status. A tek koje je taj status sranje! Ispada da se mogu definisati samo birajući izmeĊu udata i usidjelica. Valjda mi taj status i treba samim tim što sam ţena? Hej, momĉino, izvoli moj status. Ćao, prije nego što kaţem svoje ime, izvoli moj status. Najbolje bi bilo da kaţem da sam lezbijka pa nek se onda oni bakću s problemom definisanja. Xanax za anksioznost. Valium za spavanje. Prozac za depresiju. Phenergan za muĉninu. Tylenol za glavobolju. Mylanta za nadutost. Midol za grĉeve. Mislim, Isuse Hriste, pa stvarno, hoće li više ta menopauza? Ima li kakva brza traka do valunga? Nije da sam se namjerila razmnoţavati, pa što da drţim radnju otvorenom? Evo me u Rite Aidu na Eastchesteru u Bronxu, samo blok dalje od mog stana u aveniji Corsa. U augustu će biti dvije godine da tamo ţivim. I uprkos tome što radim u Beth Israel koja, podrazumijeva se, ima apoteku, ljekarske recepte naravno nosim u Eastchester jer ko bi se to obradovao da vidi da medicinska sestra kupuje toliko pilula? Jašta, povjerljivost je zagarantovana i to, ali ako stvarno ima ljudi koji ĉim im se pruţi prilika ne zabadaju nos u tuĊe stvari, ja ih nikad nisam upoznala. Ovo je mnogo jednostavnije, a ja sam zadnjih godina postala alergiĉna na sve što je komplikovano. Ukljuĉujući i muškarce. Ne podnosite muškarca zato što je isti juĉe, danas i zauvijek? Dajte mu moj broj. Kad god muškarci poĉnu o svojim osjećanjima a pogotovo kad se zapitaju - ta mi

279

je najdraţa - kamo ovo vodi?, tako mi se smuĉi da moram posegnuti za phenerganom. I tako preĊem ulicu i na autobuskoj hapnem jednu. Zantac. Treba mi zantac jer sam jutros onako proţderala mafin za doruĉak. Dobro bi mi došla kafa, da bar Dunkin‟ Donuts nije skroz gore uz Gun Hill Road. A ja Gun Hill Road nikako ne podnosim. Pogotovo ovih vlaţnih dana kad zima nikako da ode a proljeće nikako da doĊe. A meni ne pada na pamet da upropastim još jedne cipele dok se oni smisle. Ispred stanice uvijek stoje isti starci koji nemaju gdje otići, i nikad mi nije jasno gledaju li me kao muškarci ili kao Jamajkanci. Dovoljna mi je muka da s ulice doĊem do ulaza pa preko rampe pa onda do voza; a onda mi još valja stajati u golubijim govnima ĉekajući peticu. A taj voz uvijek, bez izuzetka, ne ĉeka niko ko djeluje kao da negdje ide. Nema kesa iz trgovine, nema ruksaka, nema aktovki, niko ništa ne nosi. Ja, pošto idem u bolnicu, djelujem kao g-Ċica Djeva Marija. Nisam medicinska sestra nego me obuĉavaju da to postanem. Direktor škole me pogledao i rekao ţene nam u vašem ţivotnom dobu ne dolaze ĉesto, obiĉno tek poĉinju. A ko kaţe da i moj ţivot ne poĉinje upravo sad? rekla sam ja tom ĉovjeku koji me oĉito nije ozbiljno shvatio ali iz nekog razloga nije htio jednoj ţeni reći da je prestara. Taj razlog pokušavam shvatiti svakog dana kad se naĊem na poslu. A sam Bog zna da ja ljude znam samo u kontekstu onoga što im od mene treba. Millicent, tek je jutro, previše je rano za takvu gorĉinu. Nisi valjda zaboravila da u stvari voliš bijele ĉarape i cipele koje jasno govore ovdje-nema-šanse-za-seks? U meĊuvremenu si u Beth Israel u trijaţi i shvatiš da ti se to jako sviĊa. Ali prije dvije sedmice poĉne konstantan priljev Jamajĉana sa svim vrstama prostrijelnih rana, i tako nekih sedam dana. Sve sami muškarci; za ĉetvoricu je bilo kasno i prije nego što stignu dovde. Djevojke im i majke njihove djece vrište jao! Šta ću sad s ovim maksumima? Kao da ja znam odgovor na to pitanje. Ja onda nabacim strogo ameriĉki izgovor da neko ne skonta da sam Jamajĉanka, što je pizdarija jer su u bolnici ionako svi uvjereni da sam ja njihova vlastita Madge Sinclair iz Trapper John, M.D. Ĉak me je jednom jedan doktor nazvao Ernie, te iako sam rekla doktore, ja se zovem Millicent, nisam mogla suspregnuti osmijeh. Ali da je ĉudno ĉudno je da toliki Jamajkanci dolaze s prostrelnim ranama ĉak iz Bronxa koji nije baš blizu ove bolnice. Nisam ni upitala šta se to dešava, ali upitao je jedan doktor. Jedan od ranjenika, ĉovjek s tri metka u zadnjici, kaţe: Ubili su mladog Benjyja. Nastaje armagideon, Kingston, Miami, New York, London. Ubili su mladog Benjyja. Ko je taj Benjy i kako je umro? upita doktor. Ja samo stojim i stišćem kesu intravenozne teĉnosti tako snaţno da samo što ne prsne. - Sestro? - kaţe doktor. Ja onom ĉovjeku prikaĉim infuziju a da ga ni ne pogledam. Nisam htjela nikakav pogled prepoznavanja. Nisam mu ja nikakva srodna duša. Ko je taj Benjy? opet upita doktor i ja bih mu najradije rekla de umukni više jebote, ali pošto to ne mogu, samo odvrnem kapaljku i ukljuĉim infuziju. Hvalim te Boţe da je taj ĉovjek, kad sam ga ja konaĉno pogledala, zurio u doktora. S podignutom obrvom, ogorĉen kao da misli: Kako to misliš ko je Benjy? Ja sam bila sigurna da ne ţelim da znam. - Benjy Wales, sin dona nad donovima - kaţe taj ĉovjek. Doktor ni ne trepne ali ja sam morala odvratiti pogled. I stala kao ukopana. Ni sama ne znam šta bi - ali samo mi se zacrnilo pred oĉima i ja se pokupim i odem. Dţaba što sam ĉula da doktor viĉe: Sestro? Sestro? Zvuĉao mi je kao neki daleki tranzistor. Hodala sam i hodala, i konaĉno se našla u liftu. Naredni sat provedem u kafiću u prizemlju. Svima kaţem da me najednom uhvatila vrtoglavica a onda je valjalo istrpjeti da me barem troje upita da nisam trudna. Malo je falilo da kaţem najbolje da otcaparim minĊu i prišijem je na ĉelo. Ali kaţem da me ubija migrena i da sam zabrljala traţeći venu da utaknem infuziju. Imam sad sistem. U stvari samo tri rijeĉi: NEMA VIŠE DRAME. Usvojila sam to od ameriĉkih crnkinja kojima su dozlogrdili muškarci i sva njihova sranja. Neću nikakve frke, nasilje, sukobe, neslaganja ni komplikacije. Dramu ne ţelim ĉak ni na TV-u. Otkad su Jamajkanci dovukli svoje partijanje u bolnicu, dodala sam na listu tylenol i povećala dozu xanaxa da bih uopšte bila sposobna za rad. Wales, ime ko ime. Najobiĉnije prokleto ime. Baš kao i Millicent Segree. Ĉekam M10 Express. Glavobolja mi je koncentrisana u jednu taĉku iznad desne sljepooĉnice. To je još onda; bol nit jaĉa nit slabi ali nikad ne prestaje. Moţda imam neku izraslinu. Moţda da prestanem s ovim treningom za hipohondre. Ovo ozbiljno, jer prekjuĉe kad me anksioznost maznula tako da nisam mogla disati, ja se sjetim da se od napada anksioznosti moţe i umrijeti. Što me, naravno, uĉini još anksioznijom. Prošli put sam, da bi me popustilo, glasno zapjevala “Just Got Paid”.

280

Na autobuskoj stanici na Manhattanu. Mislim da mi se pridruţila i neka curica. Oko klupe na stanici trĉkara neka crna curica. A druga sjedi tati u krilu. On sjedi na klupi i ĉeka autobus. Curica koja trĉkara pjeva nešto što zvuĉi kao “I Know What Boys Like”, ali nema šanse da je ona mogla znati tu pjesmu. Drţeći u naramku kćer, još uvijek bebu, otac pokušava ĉitati novine. Starija curica se zatrĉi i zabije glavu u oĉev prsni koš, on zastenje i nasmije se. Ona mu gura u usta svoju kiflu, on zagrize kao medvjed. Ona oduševljeno ciĉi. Pokušam odvratiti pogled ali ne mogu; mogu tek kad oni mene pogledaju. Ţenske koje vole svoje oĉeve uvijek im nekako stoje s boka. Stalno to gledam u bolnici. Tate koje nose bolesne djevojĉice s disajnim problemima ili ubodima insekata. Ţene koje pridrţavaju svoje bolesne oĉeve dok ih odvode na ko zna koji po redu snimak MR ili dozu hemoterapije. Moţda zato što su oĉevi naprosto uţi s boka. Juĉe je u Hitnoj jedna tinejdţerka deset minuta vrištala na svog oca, a onda mu samo prišla s boka, obmotala ruke oko njega dok joj se prsti nisu sreli, i poloţila glavu njemu pod pazuh tako da je moţe svu obgrliti. Nije da meni fali otac. Ne znam ni je li ţiv. Ali sad mi već fali xanax koji jutros nisam uzela. Ĉekam autobus na stanici s dvije curice i njihovim ocem. On se stalno smije, mumlja, uhuhće i dašećeruće. Nikako da skontam jel Jamajĉanin. Na potezu od Gun Hilla do Boston Roada moţeš samo pogaĊati. Njih dvije nisu svjesne da ih on gleda ozarenim tatećim pogledom. U bolnici mi jedan ĉovjek kaţe: Nisam ni znao da ima ovolike ljubavi. I stalno strahuješ, svaki put kad ĉuješ da kakvo dijete podleti pod autobus. A ja se pitam kad li izgube ozareni tateći pogled. Na vijestima nikad nisam ĉula ništa dobro, zato više ne gledam vijesti. Neću da znam šta se dogaĊa u Jamajci, ali ako se to pretaĉe u Bronx i na Manhattan, vijesti nikako ne mogu biti dobre. Ovdašnji Jamajkanci mi nikad nisu rekli ništa što ţelim ĉuti, zato s njima više ne priĉam. Nikad mi ta zemlja ne nedostaje, ama baš nikad. Mrzim nostalgiju, nostalgija nije pamćenje a pamtim previše dobro da bih bila nostalgiĉna. No pitam se, ako je sve to tako, što sam ja u usranom jamajkanskom Bronxu? Corsa, Fenton, Boston, Girvan, sve se to moţe komotno nazvati i Kingston 21. Ja sam na Corsi ona usamljena ţena iz kuće na uglu, ona koja će umrijeti, istrunuti i iz koje će i makovi iznići prije no što se ko zapita šta je s njom. Vještica s kraja ulice, ja sam Boo Radley. Ma koga ja dovraga zavaravam, garant svi misle da sam uzorita kršćanka koja nikad nije imala frajera. Ja sam ona uznosita medicinska sestra, ona što je motku progutala i vazda nosi bijele ĉarape i ravne cipele, vazda izaĊe iz kuće u uniformi i vraća se kući u uniformi i u nekom drugom kontekstu je niko neće ni znati, jer ionako ni sa kim ne priĉa. Ko zna vidi li me iko kad noću izlazim. Sva sam u folu zaboli mene ko šta misli a noću ipak izlazim na straţnja vrata. Samo da se u bolnici ne pojavi još Jamajĉana s prostrijelnim ranama. Samo da... Znaš šta, Millicent Segree, nikad na dobro ne izaĊe kad ti kreneš s tim mislima. Ma i kad samo pomislim da o njima razmišljam, glavobolja mi se razlije po ĉitavoj glavi. Dosta više tih prokletih misli. Prošle sedmice me jedan bijeli student ĉuo kako priĉam pa pitao jesam li upoznala Pjevaĉa. I tad skontam da sam meĊu rijetkima koji na to pitanje mogu odgovoriti sa da, ali svejedno sam popizdila. On je onda zapjevao onu pjesmu s pticama, i to sam izdrţala sve dok me pjesma nije podsjetila na one mrtve godine. Jebiga, razmišljanje o tome kako se sjećam mrtvih godina uvijek me natjera da se stvarno sjetim mrtvih godina i jebo to, zajebi, zajebi, zajebi sve to. Zajebi mrtve. Ja sam još uvijek ţiva. Evo autobusa. Još uvijek sam ţiva.

Tri - Jok, ovo je C. Ne staje A prije 125-e. - Ah. Ĉovjek se udalji od vrata isto kao da je u vozu ugledao nekoga koga radije ne bi da vidi. Gledam kako se ispred njega zatvaraju vrata i, dok voz ponovo kreće, ponovo sjedam na svoje mjesto. Njujorĉani, laţe vam voz za gornji grad. No evo šta vam je ĉiniti, od 163. do 145. ulice sjednete na C pa uskoĉite na ekspres jer vam se jebeno ţuri a ovo je gornji grad i vazda je neko kašnjenje ili drama. Evo na primjer prošle sedmice, ţurim ja na JFK da uhvatim let za Minnesota jer mi mami nije bilo baš

281

najbolje, kad neki lik svuĉe hlaĉe i nasred se voza posere. Samo ĉuĉne i istovari se, a sve vrijeme urla kao da se poraĊa. To se, naravno, desi samo što voz krene iz Fultona, što je, naravno, znaĉilo da valja ĉekati ĉitavu vjeĉnost dok ne stigne do High Streeta, skroz gore u Brooklynu. Nas šest-sedam, nisam taĉno siguran, odmah poleti prema vratima. Na vratima, naravno, konstatujemo da su to ona jedina vrata koja se ne otvaraju prema sljedećem vagonu. Stojim ja tako i mislim, molim se de sad nemoj ta govna bacati okolo. Molim te, nemoj. Kad voz konaĉno stane na High Streetu, mi se svi iskobeljamo i pobjegnemo glavom bez obzira. Ali nije u tome poenta. Poenta je u tome što na 145-oj sjedneš na C pa se onda prebaciš na A zato što je to ekpresna linija. Ali A jebiga ide sporije od C. DoĊeš, recimo, na Ĉetvrtu ulicu Zapad i nakon minut-dva naiĊe isti onaj C-voz s kojeg si izašao na 145-oj. I zato se sad drţim samo linije C. I pokušavam ĉitati. U stvari ne pokušavam. Ostajem na liniji C i šmekam ljude koji ĉitaju The New Yorker. Pitam se ĉitaju li ONO MOJE. Jedan mi je prijatelj, inaĉe irski pisac, priĉao da je jednom u vozu vidio ţenu koja ĉita njegovu knjigu pa je upitao: Je li ĉemu? a ona mu rekla: Ma i nije loša, ali mjestimiĉno je pravi smor. Njega je to iz nekog razloga oduševilo; a oduševilo ga je i to što ga nije prepoznala. Tako da, eto, i ja vozeći se na C ponekad traţim tu ţenu. The New Yorker uglavnom ĉitaju ţene, a ja se sve nadam da ću uspjeti sjesti pored jedne takve ţene i da onda ĉekam da okrene stranu na ONO. Pa da onda kaţem: Ovo, svegami, kao na filmu. Mislim, kakve su šanse da se ovo desi u stvarnom ţivotu? Ona će onda upitati o ĉemu vi to? A ja ću reći o tome da se pisac zadesi u vozu gdje se osvjedoĉi da neko i stvarno ĉita njegove pisanije. U mojoj verziji priĉe, ta ţena je redovito zgodna, ja se uvijek nadam crnkinja i, ako već mora biti udata, da nije opterećena konceptima tako passé kao što je monogamija. Ma koga ja zavaravam? Ovdje jedino ja ispadam passé - prosipajući ovakva sranja o slobodnoj ljubavi. Zahvaljujući republikancima i AIDS-u, sad se svi vjenĉavaju; o vjenĉanjima razmišljaju ĉak i gej frajeri. Ali gledam ovog momka što se vozi C-om, nekog klinca u poderanoj trenerci ispod koje nosi duge gaće. Jakna je koţna ali se ništa drugo ne vidi jer ĉita Rolling Stone na ĉijoj naslovnici ima neko ko djeluje kao Axl Rose. Guns N‟ Roses prije nekoliko godina navodno spasiše rock and roll, tako bar tvrde svi iz Rolling Stonea. Ja onda kaţem, ako je to tako, što ja na radiju sve vrijeme slušam kenjkavi plesni pop onih deraških engleza? Jebeni band koji se zove Jesus Jones, Hriste! I za Boga miloga, molim vas nemojte opet taj album Black Crowesa! Prvi put sam ga ĉuo još dok su se oni zvali Sticky Fingers. Boţe, moţda je taksi ovako prazan zato što se da osjetiti da sam ja postao ovako neviĊeno ratoboran drkadţija. Neko je ĉudno vrijeme, špica prošla a nije još ruĉak pa se usred bijela dana vozite u praznom autu. Taksi je prekriven novim grafitima, na prozorima, sjedalima, ĉak i na podu; ti novi djeluju nekako oštro i SF-ovski. Slova - bar mislim da su slova - djeluju kao da su od rastaljenog metala. To, i plakati Tang! Neinvazivni tretman za ĉukljeve i jebeni Miss Saigon. Jebiga, da mi je sad primjerak New Yorkera. Ma da mi je bilo šta. Jer sam, shvativši da se bliţi rok, samo izletio iz kancelarije; kad sam pod pritiskom, draţe mi je raditi od kuće. Juĉe sam predao ĉetvrti dio. Ĉetiri od sedam. I naravno, dio mene se nada da ljudi još uvijek ĉitaju The New Yorker, ili da barem na njega obraćaju onoliko paţnje koliko su prije samo par mjeseci poklanjali onoj stvari Janet Malcolm o Jeffreyju MacDonaldu i Joeu McGinnissu. Nije da ja radim na neĉemu tako teškom i, uostalom, koga više boli kurac i za Pjevaĉa i Jamajku? Moţda samo još studentska bratstva? Ti si, Alex Pierce, ono što današnji klinci nazivaju relikvijom. A tek je mart. IzaĊem na 163. ulici i krenem uz stepenice nadajući se da neću naletjeti na lika koji mi ţica cigarete. Jebiga, što bi on to kupio kutiju kad od mene svaki dan ušićari bar jednu ili dvije? Što se više udaljavam od supermarketa C-Town, to mi je jasnije da nemam ništa jestivo u friţideru. Idem kući u kojoj nema hrane, što će me kad tamo doĊem krajnje raspizditi, pa ću opet obući ovaj kaput i vratiti se do C-Towna od kojeg se upravo udaljavam. Al jebi ga sad, već sam na 160-oj. Mart je, još uvijek jebeno hladno a ove jebene kuće nema šanse da skontaš. U ovoj što sam ja kupio nije trebalo popravljati ama baš ništa ali je vlasnik bio tako oĉajan da je proda da sam ja ozbiljno posumnjao da joj nešto fali. Na šta je on još više snizio cijenu. Pokušao je ĉak i sranja u stilu tu je ţivio Louis Armstrong, da bi tri minute kasnije rekao Cab Calloway. U svakom sluĉaju, meni se svidio taj dio grada iz kojeg ljudi oĉito bjeţe. A ako se mene pita, mislim da ljudi odavde brišu zato što im duša ne moţe da gledaju kako Washington Heights, pardon, povijesni Harlem, još od kasnih sedamdesetih postojano odlazi u kurac, te konaĉno krahira - uprkos kratkotrajnom laţnom usponu tokom osamdesetih. Hoću reći da je ova ulica obiĉno, pogotovo u ovo doba dana, priliĉno prazna. Pa zašto onda na

282

mojim stepenicama sjede ĉetiri crnca obuĉena kao da su iskoĉili iz kakvog reperskog videa? Nazad ne mogu jer su me već ugledali. Da sad odigram scenu nesumnjivo uplašenog bijelca, provalili bi me u sekundi ili bi namirisali strah i zaganjali pizduna. Jebat me. Jedan od njih, onaj s dredovima spletenim u jebene konjske repiće, ustane i odmjeri me. Evo me na pet metara od vlastite kuće, a ĉetiri crnca mi sjede na stepenicama. Dvojica se neĉemu upravo glasno smiju. Ja zakoraĉim unazad i smjesta se osjetim kao idiot. Pa šta ako mi na stepenicama sjede ĉetiri crnca? Sluĉajno su sjeli baš na moje stepenice i, koja sam ja pizda, moţda su mi i komšije a ja ne znam jer ih nisam upoznao. Dotaknem si guz kao da iz zadnjeg dţepa vadim novĉanik a novĉanika nema, nabacim izgled u folu e-jebi-ga-zaboravih-novĉanik, ali me Konjski Repići i dalje gleda, moţda i zuri u mene, ukoliko sve to ne umišljam. Ne mogu tek tako stajati na cesti. Ali moţda da proĊem pored njih i odem do kafića iza ugla i saĉekam tamo nekoliko minuta, iako se ne ĉini da oni imaju namjeru promijeniti lokaciju. Jebiga. Ne mogu tek tako stajati na cesti. Mislim, ovo je New York City i valjda crnci neće tek tako zaskoĉiti bezazlene bijelce; ne nakon sluĉaja Bernieja Goetza? Osim što je to bilo poodavno a oni biće za to nisu ni ĉuli. Kad stignem do stepenica, zateknem širom otvorena vrata. Konjski Repići se pomjeri ustranu i, ko da je u svojoj kući, pokaţe mi kuda ću. Ja zastanem, sve se nadajući da će naići policijski automobil koji tuda inaĉe prolazi po vlastitom nahoĊenju. Konjski Repići me opet prizove, ali ovog puta poletno kao Jeeves, i ja zakoraĉim dok ostali zure u mene. Jedan krije lice ispod sive kapuljaĉe, jedan na glavi ima nešto što liĉi na hulahopke, a jedan je kosu spleo kao Jamajĉani prije nego što je puste u afro. Hlaĉe su im svima tako nisko da je šlic u visini koljena i svi su u oker timberlenkama. Ako su i naoruţani, oĉito ne osjećaju potrebu da mi to daju na znanje. Ja konaĉno krenem, ne ţeleći da me Konjski Repići i po treći put pozove u moju vlastitu kuću. Jedva vuĉem nogu za nogom. Isuse Hriste. Nema ni sedmica kako mi je jedan prijatelj, koji je nekad i Fleetwood Macu prodavao bijelo, rekao da je ostao bez posla jer su sve preuzeli jebeni Jamajĉani koje boli kurac koga će, kako i u kojem broju ubiti. Utom svana ĉujem da neko s jamajaĉkim akcentom kaţe Brate ja velim da to tako ne moţe. Ĉini se kao pravi momenat da ispriĉam vic o tome kako Jamajĉane majke uĉe da odrţavaju ĉistoću, ali ne vjerujem da bi se ko nasmijao. Krenem niz svoj hodnik kao da je tuĊi i kao da će me podne daske škripanjem odati. Prolazim svojim vlastitim stubištem na drugi sprat i gore ĉujem neke ljude. Neko ili neki u kuhinji prave frku. Visoki crnac u potkošulji i kaki-kombinezonu s jednim otkopĉanim tregerom blenda neki ţuti sok - u onome što bi trebalo da je moj blender. Utom mi u vodokrug uĊe neki drugi frajer - isto kao da je, preko sve one buke, neko odnekle viknuo akcija. Taj neko mi se odmah i obrati, sjedajući na stolicu pokraj sudopera. I on je crnac, kratko ošišane kose i pomalo bucmast, ali viši od onoga u potkošulji, i ima na sebi svileno odijelo kraljevsko plave boje s bijelom dţepnom maramicom koja liĉi na umirući cvijet koji mu izrasta iz srca. Nemam pojma ko je taj lik. Ne znam nikoga od njih. Ali tako sjajne cipele u ţivotu nisam vidio. I to tamno crvene, mjestimiĉno gotovo crne. Kad podignem pogled, jasno mi je da je primijetio da im se divim. - Giorgio Brutini. Meni navrh jezika da upitam jel to neka B produkcija Giorgia Armanija, ali na vrijeme se sjetim da karta ironije s Jamajĉanima rijetko upali. - Oh - kaţem ja. - Elem, da ti nešto kaţem; vidiš ovog ovde Ren-Doga? On misli da ga drţim zato što je dobar s pištoljem. Al niĊe veze; plaćam ga zato što niko ne zna napravit sok bolje nego evo ovaj ĉovjek ovde, Jah sami zna. - Eto sad ĉovjeĉe, šefe. Samo da se zna da ja nemam nikakve kuharske škole. - Onda ti valja u veĉernju, haha. Svileno Odijelo podigne prst da me zaustavi u namjeri da progovorim, iako ja takvu namjeru nisam ni imao. On dohvati ĉašu i u pet glasnih gutljaja ispije njen sadrţaj. - Mango - kaţe on. - Koja vrsta? - kaţe Potkošulja. - Julie i... ĉekaj malo... znam to sigurno... istoĉnoindijski. - Jah sami zna, šefe, al ti si morebit vidovnjak il tako šta. - Il to il momak seljak koji se razumije u mango. De naspi malo i ovom ovde bijelcu. - Nisam baš ţedan.

283

- Jesam te pito jesi ţedan? - Osmijeh mu nestane kako se i pojavi; u djeliću sekunde. Kunem se da tako šta mogu izvesti samo Jamajĉani, i to svi do jednog. Munjevita promjena, lice koje se najednom zaledi. Ĉelo se mršti, ali oĉi ne mrdaju. To djeluje zastrašujuće ĉak i na desetogodišnjaku. - Moţda ipak nešto popijem. - Drago mi je to ĉuti, mladosti moja. I slobodno se posluţi mlijekom, jogurtom i svim svjeţim voćem u svom friţideru. Jebeš mi mater, kad je Ren-Dog otvorio friţider, malo je falilo da pomislim da si neki serijski ubica i da tamo drţiš kakvo tijelo. - Istinu zboriš, šefe, ĉudim se da na dnu friţidera pacovi nisu izbušili rupu - kaţe Potkošulja. - Znaš da si unutra imo mljeko još od januara? - Eksperimetišem s domaćim jogurtom. - Šefe, pa ovaj je lik komiĉar. - Haha, i meni se ĉini. Al moţda je samo šala od ĉovjeka. Kako god, brate, doĊi vamo da te vidim ljepo ko ĉovjek. Prinesem stolicu. Ne znam da li da ga gledam u oĉi: bi li ga to impresioniralo ili iznerviralo? Ja sjednem a on poĉne hodati oko mene kao da sam izloţbeni uzorak. Malo je falilo da kaţem ovaj je muzej zatvoren; ali suzdrţim se. Uopšte ne znam otkud mi ideja da se svaka situacija moţe olakšati šalom jer se to nikad, ama baš nikad, ne dešava. - Ren-Dog, jesam ti ikad priĉo o ĉovjeku po imenu Tony Pavarotti? - Nisi, al ĉuo sam za njega. Pa zar ima iko da nije ĉuo za Tonyja Pavarottija? - Halo, evo ima već petnest godina kako ja tebe traţim, znaš li ti to? Treba mi bar tri sekunde da shvatim da se on meni obraća. - Ma, Eubie, otkud ti Pavarotti pade na pamet? Zar on nije mrtav još od sedamdeset sedme? Sedamdeset osme? - Sedamdeset i devete. Hiljadu devetsto sedamdeset i devete. Rene, ovo je ĉovjek koji ga je ubio.

Četiri Šta ti je to s kosom? Sijeda. Prerano posivjela pa pobijeljela. Dame me zovu srebrna lisica. Prerano al u kurcu. Posivio si taman na vakat. Pravo smiješno, Josey. I oĉito predugo ţiviš u Americi; zvuĉiš baš ko i oni. Ko da ţivim u Americi? Ko da ţiviš s Kubancima. Haha. A kad ja kaţem Josey Wales ima smisla za humor, niko mi ne vjeruje. Ĉuj? A s kim ti to o meni priĉaš? Ĉovjeĉe, Josey, pa samo nas pogledaj. Muchacho, jel ti ikad razmišljaš o prošlosti? Ne. Znaš već da nikad ne razmišljam o jebenoj prošlosti. Ta pizdarija te uvijek sjebe a nema šanse da ti sjebeš nju. - Mijo, baš ti se jezik opoganio u zatvoru. - Ne jezik; kaţe se pogana usta. Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljani. - Haha. Dobra ti je ta, Josey, dobra... Dosta više tog jebenog patroniziranja, Luise. Kako ti se to sviĊa, a? Jedna baš onako velika rijeĉ, samo za tebe. Ne vidim ĉovjeka sedam godina i gdje završimo? U zatvoru. Shvataš šta mislim kad kaţem da je sadašnjost previše ĉudna jebote? Tim više što mi cijele ove sedmice pred oĉi izlazi prošlost. Od majke mog djeteta koju sam gotovo zaboravio, preko roĊaka s novĉanim problemima ne mojih, do Petera Nassera; e zbog njega mi je krivo što u ćelijama nema skrivenih kamera. Taj me ĉovjek natjero da se ozbiljno zapitam jel stvarno s godinama postajemo mudriji. - Peter Nasser? - Ne foliraj sad da ga ne znaš. - Zadnji put smo razgovarali 1980. Zaboravljaš da mi je trebao samo da do tebe doĊem. - Eto je on sad naumio da postane ser, pa se nada da ga prošlost neće ko Jim Screechy. - Ko šta? -

284

- Ko Jim... Da ga neće zaskoĉit. - Aaa. A to sa serom, hombre, to bi on titulu sera? Jel to on nema kurac, hombre? - Vitez. Da bude ser, kao ser Lancelot. Sad bi on da klekne i da ga kraljica blagoslovi maĉem. Jel

to svim crncima prirodno doĊe, svi bi da im bjelkinja potvrdi da su uspjeli, jel to to? - Ja, Josefe, nisam ni znao da je on crn. - Ĉudo jedno kako me ti u pet minuta pet puta zazoveš s pet razliĉitih imena. - Šta da ti kaţem, mijo? Drukĉiji si kad god te vidim. - Ja sam uvijek isti. - Ne. Nisi. Ti maloprije reĉe da ne razmišljaš o prošlosti. Zato i ne vidiš kakav si. - Ne znam šta koji kurac priĉaš. Uletiš mi ovde i izlaprdaš gomilu gluposti. Samo još fali da kakva violina zasvira. - I opet: duhoviti Josey - za koga ĉini se niko ne zna. - Brate, postaješ zamoran. A i ti i ja znamo da ti ovo nije zadnja stanica. - No gdje bih ja to odavde? - Pravo onom kurvinom sinu koji te ovamo i poslao. - A šta ako me niko nije poslao? - Ne bi Doktor Ljubav ni iz kreveta bez podebelog ĉeka. - Znaš ti, Josefe, šta smo mi? - Znam da priĉamo totalne pizdarije. - Mi smo ti relikti. - Slušaš li ti mene uopšte jebote? - To mi je juĉe palo na pamet. Mi smo suveniri. - Isuse Hriste. - Što znaĉi, prijatelju moj, da se za nas nikada neće ni znati. Moţda neko u nama i naĊe nešto vrijedno, ali uglavnom će nas naprosto šutnuti. - Brate, ako mi šta nastojiš reći tom metaforom - nikako ti ne ide; usro si do daske. - Mijo, samo bih da unesem malo vedrine u sve ovo. - Baš. Ja bi reko da odugovlaĉiš jer nikad dosad nisi radio ovako izbliza. Pa se pitam kako si ikad jebo. - Telefonski seks? - Ma daj? Smije se. - To ti je sad hit; svi iz porno-industrije uklanjaju filmske setove i uvode telefonske linije. Neki kratki debelindţo koji se nikad nije ţenio nazove 1-900-VLAŢNA-PICA a odgovori mu neka dvjestokilašica seksipilnog glasa: Ćao frajeru. On izdrka i sve plati preko telefonskog raĉuna. - Stvarno? - Da stvarnije ne moţe. Real deal Holyfield. - Znao sam ja da bi mi bilo bolje da sam se dao u svodnike. - Ne znam, i ko dilera te išlo priliĉno dobro. Sve dok nisi ovdje dospio. - Trebala mi je promjena pejzaţa. - A ko sad koristi usranu metaforu? - Sve ove godine šutiš ko piĉka. Padne Berlinski zid, Jamesu Bondu ponestane priĉa i Doktor Ljubav ostane bez posla. Nisi se zar smirio i vratio ljekarskoj profesiji? Ma daj, bez zajebancije? Sad si zaprave doktor? Kako operišeš, brate moj, raznoseći tijela na sastavne dijelove? - Haha. - Ne zvuĉi mi u skladu s tvojim ţeljama da, za promjenu, odrţavaš tijela u ţivotu. Al de reci, Doktore Ljubav, otkud to da ti skroz dole u Miamiju ĉuješ za ovu porodiĉnu svaĊu? - Ko kaţe da sam u Miamiju? - Ja vidim koliko i ti. - Hmm. Josefe, pa ti si bar pametan ĉovjek. Najpametniji koga sam ikad upoznao. Nemoguće da ne znaš da nema ko neće ĉuti, ako dovoljno dugo priĉaš. - Ja priĉam već dvije godine. Zašto sad? I zašto ti? - Ja samo posmatram. - Zajebi s tim jebote. Znaš šta? Daj da ovo ubrzamo jer mi je pravo dopizdilo. Dobro znaš da će

285

se, ako mi se šta desi, izvjesni dokumenti pojaviti na stolu izvjesnog okruţnog tuţioca. - Narod priĉa... - Kurac ti znaš o tome šta narod priĉa. - Onaj inspektor iz DEA. Kad ti je ono dolazio, u prošli ĉetvrtak? - Ako znaš da mi je DEA uopšte dolazila, onda sigurno znaš i u koji jebeni dan. Isuse Hriste, Luise, da si bogdo relikvija, jer da ti pravo kaţem - sadašnja verzija tebe ozbiljno razoĉarava. Kolko si to kila u meĊuvremenu nabacio? - Ţivot mi oĉito veoma prija. - Ţivot te pretvorio u debelog pizduna. Jesi kad probo da uturiš taj debeli prst i povuĉeš obaraĉ? - A ti dobro izgledaš. - A ti si nekad bio u stanju da prodaš muda pod bubrege. - Pa i ti si, šupĉino. Šta sereš o tim dokumentima? Josey, i vrane na grani znaju da ti nikad ništa ne zapisuješ. DEA hoće ono što drţiš u glavi, ne u nekim jebenim papirima. S ĉim ţiviš, s tim i umireš. Za promjenu nemaš šta da kaţeš. Nikog za tebe nije bolio kurac sve dok „85-e nisi odluĉio da pometeš krekhaus. I baš nekako u to vrijeme tvoji novi najbolji prijatelji iz DEA poĉnu na tebe obraćati paţnju. Pitao bih Plaĉka jel to bio jedan od rijetkih momenata kad mu je don izgubio ţivce, al izgleda da je i Plaĉko nestao negdje oko „85-e. - Ono što se desilo s Plaĉkom nije nimalo misteriozno. Ĉovjek nije znao drţat ruke podalje od vlastite zalihe. Ono je bilo neizbjeţno; dogodilo bi se prije il kasnije. - Da se ufiksa ĉistim kokainom? Ma kojem bi se to dileru potkrala takva pacerska greška? Da je ne znam koliki ovisnik. - Moţda nije bilo sluĉajno. - Biva ti je jaran bio samoubilaĉki nastrojen? - Plaĉko? Nikad u ţivotu, ni sluĉajno; nije imo nikakvog razloga. Taman kad je poĉeo ţivjeti kako je odvazda htjeo? Pa on je prije New Yorka bio sretan jedino dok je bio u... jebiga. Dok je bio ovde. U ovom istom zatvoru. - Pa šta onda hoćeš reći, Josey? - Ništa ja neću reći. Ti si o tome poĉeo. Jebeni Plaĉko. Znao sam da će tako završiti. Jesi ti zato došo, Luise? Da priĉaš o pizdarijama koje su davno iza mene? - Ĉudno da baš ti priĉaš o ljudima koji vole da priĉaju. Al meni je stvarno drago što te vidim, Josey. Bez obzira na okolnosti. - Da nije tih okolnosti ne bi me ni vidio. - Taĉno. Pretpostavljam. - Kad ideš? - Iz Jamajke? Ne znam još. - Kada? - Sutra, u šest ujutro. Prvi let. - Dovoljno vremena. - Za šta dovoljno? - Za ono što trebaš. Plus da se podnese novinski izvještaj. - Elem, je li ti gospodin DEA već ponudio nagodbu? - Nagodbu? Da nisi malo uranio? Prvo mi valja pred sud, Doktore Ljubav. - Ma nije valjda? - Ma jest valjda. Svašta nauĉiš kad ti se ţivot vrti oko zatvora i sudova. - Kad smo već kod sudova, ono je baš bila pizdarija, što apelacioni sud nije odbacio zahtjev za izruĉenje. - Nije apelacioni sud nego tajno vijeće. I za koga pizdarija? Za mene? S moje taĉke gledišta, ja idem u Ameriku gdje svakako odavno nisam bio. - Zvuĉiš kao da ideš u posjetu baki. - Ja se ne sekiram što idem u ameriĉki zatvor. Biće da se sekira onaj ko te je poslao. - Niko me nije pos... - U redu je, jarane. Drţi se toga što misliš da moraš. Šta god da si namjerio, uradi to dok ja spavam. - A pogreb je bio stvarno lijep.

286

- Šta? - Stvarno lijep. Glasnijeg nisam vidio, ali stvarno lijep. Ne znam da sam ikad prije vidio limeni orkestar iza mrtvaĉkih kola. I to s maţoretkinjama. Seksi maţoretkinjama u mini suknjama. Isprva pomislim moţda je ipak malo neukusno, ali onda vidim da su im gaćice plave pa shvatim koliko je sve to šik. Dobro su ti odradile deĉka. - Ne uzimaj mi sina u usta. - Ali nešto mi je ipak ostalo nejasno. Bilo mi je ĉudno jer, šta da ti kaţem, to nikad prije nisam vidio. - Luise. - Kad su Benjyja spustili u grob, masa muškaraca i ţena je stala u dva reda, kontaš? Po red sa svake strane groba, a onda je neko, valjda njegova ţenska, ne znam ko bi to drugi bio? Elem, ta ţenska najbliţem muškarcu doda bebu koju onda svi poĉnu dodavati jedno drugom, s kraja na kraj reda, preko groba, sve s kraja na kraj ta dva reda. Šta to znaĉi, Josey? - Ne uzimaj mi dijete u usta. - Mislim, mene samo zanima šta je to... - Rekao sam nemoj mi dijete uzimat u usta jebote.

Pet - Sestro, zar se on dosad nije trebo probudit? Sestro? Sestro? Što se on nikako ne budi? - Madam, tehniĉki uzeto, on zapravo ne spava. Zasad ga moramo drţati pod sedativima, za njegovo vlastito dobro. - Jel to doktor tako kazo? Što ga vi ne probudite? Šta to vi od njega radite? - Madam, to morate vidjeti s doktorom, madam. - Ĉuj madam. Šta se tu foliraš. Odakle si ti, iz Manor Parka? - Iz Bronxa. Ona skoĉi svaki put kad se oglasi monitor. Ja stojim kraj vrata, već pet minuta pokušavam otići iz te sobe. Znam ja dobro da sam medicinska sestra, ali kad radiš u bolnici, postaneš osjetljiva na mirise. Ne na one mirise koji osjete posjetioci, a ni one koje osjete pacijenti. Nego na one druge. Recimo na miris ĉovjeka s ozbiljnim ozljedama i ĉovjeka u takvom stanju da naprosto znaš, i prije nego što se to potvrdi, da njemu nema pomoći. Takav ĉovjek tukne na aparate. Na netom oĉišćenu plastiku. Na izribanu noćnu posudu. Na dezinfekciona sredstva. Da ti pozli od tolike ĉistoće. Ovom ovde, u ovom ovde krevetu, zabodene su cijevi u obje ruke, i u vrat, a kroz usta mu ulazi snop od ĉetiri crijeva, jedno da mu odvodi pišaću a drugo da odvodi ono što bi mu bila govna. Prošle sedmice mu je trebala i slavina jer je u mozgu imao previše tekućine. Jamajĉanin, crnac pod bijelim ĉaršafima u spavaćici sa šarama u obliku prskalica. Ja nisam jedna od sestara koje ga svakih nekoliko sati moraju namještati, naginjući ga malo ulijevo, pa nekoliko sati nakon toga udesno. Nisam ni ona sestra koja mu provjerava vitalne funkcije; ta je otišla prije pet minuta. Nisam ovdje ni da mu provjerim infuziju i hranjive tvari, a ni koliĉinu sedativa. Ako je sve kako treba, ja ni ne dolazim na ovaj sprat jer imam pune ruke posla u Hitnoj. A ipak sam tu, na Intenzivnoj, i to tako ĉesto da ova ţena, biće majka njegovog djeteta - mislim, samo danas nije ovdje s djetetom - misli da sam ja njegova medicinska sestra. I ja joj ne mogu tek tako reći da nisam jer će se ona onda zapitati ono što se i ja sama svakodnevno pitam. Zašto sam ja ovdje? A nemam pojma. Većina Jamajĉana koji su se onda pojavili u Hitnoj poslana je kući nakon što im je pruţena medicinska pomoć; ĉak i onaj što će bar mjesec i po dobro promisliti svaki put kad mu se prisere. Dvojica nisu preţivjela, a dvojica su već bila mrtva kad su ih donijeli. A ostao je ovaj ovdje, sa šest prostrelnih rana, s masivnom traumom glave i frakturom vratne kiĉme. Ako i preţivi do naredne sedmice, ili one tamo, u njemu će dotad vjerovatno pomrijeti sve što mu je ţivot ĉinilo ţivotom. Od mene se oĉekuje da budem puna nade, ili bar prijatno apstraktna - uĉe nas da tako treba s porodicama pacijenata u kritiĉnom stanju. Ali ja nikako da odmaknem dalje od neke vrste ravnodušnosti, što će ova ţena kad-tad primijetiti. Ja obiĉno odem prije nje, ali kad god doĊem ranije skoro uvijek je tu zateknem; sjedi pored

287

kreveta i briše mu ĉelo. Juĉe je podsjetim na njegovu infekciju, da ne bi zaboravila dezinfikovati ruke prije nego što uzme bebu, a ona me pogledala kao da je vrijeĊam. To je samo prijedlog, madam, nije bolniĉka politika, kaţem ja. Draţe mi je da doĊem kad nje nema. Govorim sebi da ne znam zašto, ali to funkcioniše samo ako o tome ne mislim previše. Ovaj ĉovjek leţi u bolnici zbog neĉega od ĉega Jamajkanci ne mogu pobjeći pa da odu ne znam kako daleko. Ne zanima me zašto je ovdje. Neću ni da ĉujem za ta sranja od njihovog ratovanja. Da mogu to sebi priuštiti, sutra bih odselila iz Bronxa, a ako Jamajkanci hoće da se poubijaju - zbog droge il zbog ĉega drugog - to je stvarno njihova stvar. A onome ni ime neću da ĉujem, ĉak ni kad se govori o njegovom sinu. Bilo je nekad da na sam pomen njegovog imena zavrištim, a sad ni sama ne znam šta mi se desi - samo se u neka doba naĊem, ili me naĊe neko drugi - kako zurim kroz prozor kafeterije, kao izgubljena. Ubij me ako se i sjećam zašto to ime tako djeluje na mene. Ubij me ako stalno i iznova ne pokušavam da sebe zavaram iako znam da mi to ne uspijeva. - Dakle, znate li vi išta? - Pardon? Nadam se da ţena nije sve ovo vrijeme meni nešto priĉala. Opipava mu ĉelo i ne gleda u mene. - Stalno govorite ono što ne znate. Zar niste medicinska sestra? Njemu nije ništa bolje? Nećete mu dati kakav novi lijek? Zašto sa mnom niko ne priĉa hoćel on ikad ustat i prohodat? Samo da znate da ja ĉujem šta se priĉa o tim stvarima s kiĉmom. Navrh mi je više one vraţje sestre što vamo doĊe, dohvati onaj karton i ĉita li ĉita, pa onda njega opipa, pa ga okreće, i još svašta nešto radi... al jedino što zna reć - nek ja priĉam s vraţjim doktorom. A Ċe je više taj vraţiji doktor? - Madam, sigurna sam da doktor uskoro dolazi. - Moje dame, doktor je već došao. Nadam se nisam opet glasno izgovorila ono što sam pomislila. Doktor Stephenson se doktorski ušepuri pravo u sobu; ovog puta mu je plava kosa zaĉešljana. Moţda se sprema negdje nakon posla. Visok, blijed i zgodan kako znaju biti Britanci. I dalje ne koristi onaj bowflex isporuĉen u njegovu kancelariju prije dva-tri mjeseca, a ipak izgleda kao da je upravo iz Vatrenih koĉija. Prošle sedmice je zadigao rukav da mi pokaţe kako mu je koţa bijela - pita mislim li da ima šanse da pocrni na Jamajci, jer nigdje drugo nije uspio. Ova me prokletinja od ţene zadrţala. Ne bi trebalo da sam ovdje, bar ne tako dugo da me ovde zatekne doktor. - Prosto ne vjerujem da vas vidim ovdje, sestro Segree. U Hitnoj nema posla ili su vas konaĉno premjestili na Intenzivnu? - Uh... Doktore, sluĉajno sam prolazila i samo zavirila... - Zašto, nešto nije u redu? Jeste zvali deţurnu sestru? - Ne, sve je u redu. Ništa nije... Sluĉajno sam prolazila... - Hmm. To nam sad Hitna šalje i sestre na obuci? Sve mi se ĉini da ste vi jedina koju znam po imenu, sestro Segree. - Doktore, sad svakako moram ići... - Ne, saĉekajte tren. Moţda mi zatrebate. Zaustim da nešto kaţem, ali on zaţmiri i potvrdno kimne glavom, kao da je tim sve reĉeno. - Zdravo, madam. - Aman ljudi šta svi priĉate ko da sam ja neka baba? - A? Sestro, o ĉemu.... dobro, nema veze. Ovo je vaš suprug? - Doktore Stephenson - kaţem ja. Rekla bih de više popriĉaj s tom prokletom ţenom i mani se njenog braĉnog statusa jer ako ti ona poĉne objašnjavati principe izvanbraĉne zajednice ostaćeš ovde mjesec dana i opet ti ništa neće biti jasno, ali umjesto toga kaţem samo: - Doktore, ona je navedena kao najbliţi rod. - Oh. Dakle, madam, još je uvijek prerano za bilo kakve prognoze. On reaguje... Dakle, on reaguje na terapiju, ali ovo je tek poĉetak. Trenutno je još uvijek u kritiĉnom stanju, ali nije iskljuĉeno da se narednih dana stabilizuje. U meĊuvremenu moramo obaviti još neke testove... - Još testova? Pa testnuli vas više ne znam Ċe. Da ĉudna li dunjaluka, testova je u vas više neg u školi. I opet nikakih rezultata. - Aaa... uh... Millicent? - Millicent? - ponovi i ţena. Ne moram je ni pogledati da znam da zuri u mene i da se mršti. Doktor me povuĉe ustranu, ali ni sluĉajno dovoljno daleko. Znam da ona ĉuje svaku njegovu rijeĉ.

288

- Millicent... aaa... kako da se izrazim? Nije mi baš jasno sve šta ona govori. Mislim, mislim da sam shvatio suštinu, ali ne bih da se provaljujem, ako me shvatate. Moţete li vi s njom priĉati? - Aaa... naravno. - Moţda na vašem maternjem jeziku. - Šta? - Ma znate, onaj jamajkanski ţargon. Tako je muzikalan da imam osjećaj da slušam Burning Speara i pijem sok od kokosa. - Vodu od kokosa. - Šta god. Ali Boţe blagi, stvarno predivno zvuĉi, a ja pojma nemam o ĉemu svi vi priĉate. - Zanima je zašto je potrebno toliko testova, doktore. - Oh? Dakle, moţete joj reći... - Doktore, ona razumije engleski. - Ali vi joj moţete objasniti na njenom maternjem... - To nije jezik, doktore. - E pa dobro onda. Madam, kao što znate vaš je suprug imao operaciju zbog prostrelnih rana koje su izazvale ozbiljne povrede glave i nestabilni prelom kiĉme. Ponekad, posebno ako nam pacijent doĊe svjestan, moţemo dati prognozu. Ali kod vašeg supruga to nije bio sluĉaj. Osim toga, metak ima gadnu osobinu da više štete prouzroĉi tamo gdje izaĊe nego tamo gdje uĊe. Budući da vam suprug nije budan a previše je riziĉno da ga mi probudimo, još uvijek nismo sigurni da li je došlo do bilo kakvih promjena u funkcijama kiĉme, ili njegovom mentalnom stanju. Testove radimo stalno da bismo provjerili ima li u njegovom stanju promjena, moţda ĉak i nabolje. A da bismo u to bili sigurni, nema drugog naĉina nego da redovno obavljamo testove. Tako vidimo trebamo li mu doze lijekova povećati, ili smanjiti. Nije iskljuĉeno da će mu trebati i još operacija, što je nemoguće vidjeti prostim okom. Zato je neophodno da redovno obavljamo testove. Nadam se da ovo ima smisla. Madam? - Bezbrige, doktore - kaţem ja znajući da će ga to izbaciti iz cipela. On kimne prvo njoj pa meni, i izaĊe. Već ĉujem kako mi dole kraj aparata za vodu drţi patronizirajući govor. Ali sam bar prestara da za to vrijeme ruku poloţi preko moje - što je trik od kojeg medicinske sestre navodno svršavaju. Kunem se da bi sestre bile savršeno posvećene lijeĉenju pacijenata samo da im se doktori maknu s puta. - Oklen si iz Jamajke? - Pardon? - Pardon i tebi. Oklen si iz Jamajke? - Ne vidim kako se to vas... - Slušaj ţeno boţja. Ĉujem ja da si doktoru rekla da si ko prolazila ovuda, ko to tebi usput iz one iste Hitne oklen sam ga ja nosila trinest spratova? Šta bi doktor reko da mu kaţem da ti svaki dan dolaziš u ovu sobu ko da je on tebi ĉoek, a bez razloga? I de ne pizdi mi tu više u vraţju mater jer s imenom ko Millicent nema šanse da nisi iz Jamajke. Millicent Segree? I ne samo da si iz Jamajke, nego si još iz crne unutrašnjosti. Te se ti onim bijelcima foliraj do mile volje, al ovde nikog nisi prevarila. Kaţem sebi da nema razloga da to podnosim i ako smjesta odem, ona nema šanse da me ikad više naĊe u ovako ogromnoj bolnici. Treba samo da odem. Treba samo da zakoraĉim i odmarširam odavde prije nego što me ova ţena skroz izludi. - Sigurna sam da nisi tako priĉala kad si otišla iz Jamajke. - Morebit sam iz gornjeg grada? - Morebit jesi. Baš i zvuĉiš beţivotno i dosadno ko one tamo ţene. Al bar ne izgledaš ko da si iz guzice izašla. Ti... Monitor se oglasi i ona smjesta skoĉi. - To je zvuk koji ţelite ĉuti - kaţem ja. - Ne bi valjalo da ĉujete jedan dugi zvuk - onaj koji ne prestaje. - Oh? Oh. A ja to nemam pojma. Niko mi to nije reko. A što ti stalno dolaziš vamo da provjeriš mog muţa? - Nemam ja ništa s tvojim muţem. - Vjeruj, draga moja, to mi je zadnja briga. Ja bih da joj kaţem da odjebe ali bih istovremeno da kaţem da se divim njenoj bistrini.

289

- U ovu bolnicu ne dolazi puno Jamajĉana. Dosad je bila samo jedna starica, ona je prošle godine umrla od srĉanog udara. A onda Jamajĉani najednom nagrnu, i to svi s prostrelnim ranama. A ostao je jedino on. Naravno da sam znatiţeljna. - Jesi al u guzici. Da si znatiţeljna ušla bi vamo pa proĉitala onaj karton što mu visi na krevetu tako rade sve ostale sestre. A ti doĊeš pa gledaš. Ako zakasnim, uvijek te ovde zateknem, a ako poranim, ti gledaš da odeš ĉim ja doĊem. - U Jamajci ljudi sve vrijeme pucaju jedni na druge, a ja sam to tek u New Yorku vidjela izbliza. - Vidjela si izbliza? Ništa ti nisi vidjela. Ĉekaj da vidiš djeĉaka upucanog u klubu. - Ali zašto to prenose ovamo? Zašto to rade i u Americi? Ĉovjek bi pomislio da će ovdje ostaviti sva ta sranja iza sebe i poĉeti iznova. - Jesi ti tako? - Nisam to rekla. - Al je tako. Zato govoriš ko da si motku progutala. Ustane samo na par sekundi pa opet sjedne. Ja i dalje stojim pokraj vrata, pitajući se da li da se povuĉem postepeno, ili odjednom. - Neki su ljudi, mnogi su ljudi, ovde i došli zbog tog sranja. Drukĉije ni ne bi mogli u Ameriku. - Valjda. - To ti je tako, sigurno. A ti vamo ne dolaziš zato što nikad ne viĊaš Jamajkance. Ti si ovde jer nešto hoćeš. Ţeno, i ja sam ţena, znaš. Znam kad ţena nešto hoće. - Sad stvarno moram nazad u Hitnu. - Pa idi onda. A ja ću onom doktoru sljedeći put kazat da je samo tebi nalik da vamo ulaziš kako ti se ćefne. - Šta te zanima? - Moj muţ. Hoću li ikad više s njim propriĉat? - To stvarno trebaš pitati doktor... - Govori. - Ne smijem, ja nisam doktor. - Govori kad ti kaţem. - Priĉaće kao ĉetvorogodišnjak, i to moţda. Ako se ikad oporavi, moraće sve uĉiti iznova... a opet bi zvuĉao kao retard. - Oh. A hoćel moć na noge? - Kako se ĉini, ne znam da bi i ĉašu mogao drţati svojim rukama. Nadam se da ti je jasno da zbog ovoga što govorim mogu dobiti otkaz. - Otkaz zato što si mi jedino ti rekla istinu? - Moj posao nije da govorim istinu. Posao mi je da kaţem ono što ljudi mogu podnijeti. A ovdje stvarno niko ne moţe predvidjeti šta će biti s pacijentom; niko neće da nešto kaţe pa onda ne bude tako. On bi se mogao oporaviti a mogao bi i... - Umrijeti. - I to. Ona me gleda kao da oĉekuje da joj konaĉno postavim ono pitanje. A moţda samo umišljam i s njenog lica ĉitam ono što hoću. Monitor se oglasi ali ona ovog puta ne skoĉi. - Upuco ga je Josey Wales? - I eto rekla sam. Za sve ove godine nijednom nisam izgovorila njegovo ime. Nikad se na to nisam mogla natjerati. Znam da ću se kasnije ţderati što sam dozvolila da mi mašta godinama divlja zato što zamišljam da me taj ĉovjek proganja, a zapravo sam sigurna da me on ne bi ni prepoznao - ne samo da proĊe kraj mene, nego ĉak i da zastane da sa mnom popriĉa. - Josey Wales? - Ne mislim on liĉno. Mislim njegova banda. - Ti u Bronxu ne znaš baš nijednog Jamajkanca? - Kakve to sad veze ima? - Oni ti se ne zovu banda nego kolektiv. A Josey je ima i dvije godine u zatvoru, i zadugo će tamo zaglavit. - Šta? - Jel moguće da nikad nisi proĉitala nijedan Gleaner il gledala kakve jamajkanske vijesti? Njega će ti, draga moja, ovog mjeseca dopremiti u Ameriku da mu ameriĉki sud sudi. A onaj klub jest

290

izrešeto kolektiv Joseyja Walesa. Svako zna da je Tatters noćni kulb Vrhovnih donova. Nije da su oni vlasnici ni suvlasnici, al vazda su tamo. Znaš šta je ĉudno? Dobro se sjećam koja je pjesma svirala jer sam taman nekog upitala kako je moguće da “Night Nurse” svejednako tako milo zvuĉi. Ne pitaj kako mi nije bilo jasno šta će se desiti. Ako je sin Joseyja Walesa ubijen u Jamajci, to je ovako il onako imalo veze s Vrhovnim donovima. Sreća tvoja pa si pobjegla daleko od Jamdola, al Jamdol je nama ostalima na grbaĉi Ċe god da maknemo. - Znaĉi muţ ti se tu sluĉajno zadesio? - Jok, ţeno, on ti je bio Vrhovni don. Šest - Znaĉi Tonyja Pavarottija je ubio Isus Hrist? - E dobro si baš, isti je Isus. Vidi mu frizure. Bi li tebe ţena ovakvog iz kuće pustila? A ja sve mislim bijelci se svi briju sem onih iz onog kulta što se pare sa svojim sestrama. - I farmerke zvoncarice? Aman brate. - Brate, de ti meni reci Ċe da ti pošaljem telegram? Da ti javim da je sad 1991. godina a ti izgledaš ko da ćeš sad zapjevat “Disco Duck.” - Jok, ĉovjeĉe, Eubie, nego “In the Navy”. - Moţemo mi dosutra priĉat a moţda sad baš vako treba; jel iko ovde gleda MTV? Pusti ti to, ĉovjeĉe, moj se drug ĉvrsto drţi svoga i ĉeka da mu izgled opet uĊe u modu. - E bogami će se naĉekat. Ma šta si ti ĉeko evo već skoro ĉetrnest godina? Da te mi naĊemo? Slutim da su ovo ljudi kojima se ne govori da preĊu na stvar. Sad samo ja sjedim, oni svi kruţe oko mene. Imam osjećaj da ĉekam da mi nataknu kapu za glupane. Ko zna hoće li me zaskoĉiti ili odvaliti u glavu palicom za bejzbol. Prvo pomislim kruţe oko mene kao ajkule ali situacija je jebiga dovoljno usrana i bez usranih poreĊenja. Koji sam ja idiot jebote, i vlastiti ţivot redigujem dok mi kuću preuzima hrpa dţinovskih crnaca s pištoljima. Oĉito nije pljaĉka, iako po prvi put u ţivotu priţeljkujem da jest. Ime Tony Pavarotti nisam ĉuo već godinama, biće da je prošlo već sedam godina da sam ga ĉuo, onda jednom, od Tristana Phillipsa. O tom danu više ni ne razmišljam. Ni ja ni iko drugi, sudeći po tome što niko ništa nije poduzeo. Još sam ja kao i provjeravao, koliko se moglo kroz mikrofilmove jamajaĉkih novina, ali ništa nisam pronašao. Ni policijski izvještaj o ubistvu, ĉak ni vijest o mrtvacu pronaĊenom u onom hotelu. Jebise, Faulkneru, prošlost uopšte ne umire. Ĉak ni ne prolazi. Prije nego što sam upoznao Tristana Phillipsa, nisam ni znao ime onog ĉovjeka. - U vrat - kaţem ja. I Svileno Odijelo i Konjski Repići me pogledaju kao da sam ih prekinuo usred reĉenice. Ren-Dog, ili bar mislim da mu je to ime, vrati ostatak voća u friţider a blender odnese na sudoper. Već sam se ĉuo kako mu govorim da ne ukljuĉuje perilicu samo zbog jednog blendera. Ali i Konjski Repići i Svileno Odijelo svejednako zure u mene. - Tako sam ga, u vrat. - Šta si ga tako? - kaţe Svileno Odijelo. Ĉini mi se da je rekao da se zove Eubie, ali ja izgleda nisam u stanju da išta upamtim. Ĉak ni to da li se u mojoj kuhinji trenutno nalazi ukupno sedam ili šest muškaraca. - Ubio. Mislim, ubo. Mislim, ubo ga u vrat, biće u jugularnu arteriju. - Biva u vrat, šefe - kaţe Konjski Repići. Eubie se tako zabulji u njega da ovaj ne zna gdje bi s oĉima i samo ţmirka. - Ko je ovde išo na Columbia University? A? Morebit ti? Il sam ja? Misliš ja ne znam Ċe je jugularna arterija? Jel umro za manje od dvije minute? - Skoro pet. - Nisi ti utrefio pravu jugularnu, mladosti moja. - Nije mi to polje ekspertize. - Ozbiljno? S onakvim pitanjima što vazda postavljaš i s onim što ti voliš da pišeš, moţda da o tome porazmisliš. A naroĉito sve ono što ĉitam u The New Yorkeru. - Danas je svako kritiĉar - kaţem ja. Nisam oĉekivao udarac. Pravo u sljepooĉnicu. Zatrepćem u pokušaju da se dozovem i viknem ejebiga.

291

- To ti misliš ovo neki film? Misliš da ja imam vremena za bjelaĉke duhovitosti? - Vi Jamajĉani izgleda baš zlopamtite na duge staze, a? - Ne pratim te, mladiću. - Taj lik, Tony Pavarotti? Vaš vrhunski ĉovjek. Po vašoj priĉi zajebaniji lik nije hodo kuglom

zemaljskom, a ipak ga sredi jedan ţgoljavi novinar, i to jebenim noţem za pisma. A vi se pojavite ĉitavih petnaest godina kasnije... - Šesnest. - Ma boli me kurac. Zašto se pojavite, da dovršite šta je on zapoĉeo? Skroz ste mi u stilu Kuma II. - Šefe... - U redu je, Ren-Dog. Brat misli da ovde niko ne gleda filmove. Ja trljam sljepooĉnicu a oni i dalje kruţe oko mene. On progovori kad mi se naĊe iza leĊa. - Što ti misliš da su svi ovi ljudi, i ovaj ovde Ren-Dog, sad u ovoj sobi? Misliš da je on došo da napravi sok? - Veze nemam. - Ren-Dog? Ren-Dog me pogleda i kaţe: - M60. - M60. Svaki ĉovjek u ovom Kolektivu odabere jedan autobus i jednu stanicu. Ko god tu prvi siĊe, bilo muško bilo ţensko, oni ga upucaju. Ako namrtvo, dobiju bonus. - To bi trebalo da me uplaši? - Pripazi ti, šefe, ovo nekom rastu muda ugaćama - kaţe Konjski Repići. Ja gledam tog muškarca s kikicama od dreadlocksa, i onog u potkošulji koji pravi sokove i onog u odijelu od svile koja je izgleda jebeni saten a iz dţepa mu onako visi bijela maramica jer ga mama nije nauĉila da je sloţi u kvadrat; gledam ih i najednom mi sine koliko je sve ovo apsurdno. I ne samo apsurdno nego dozlaboga smiješno. - Osilio se ti, deĉko - kaţe Ren-Dog. - Ne, sasro sam se od straha. - Ĉuj sad... - Ne nego ti ĉuj. Navrh mi je kurca da se tu drĉite ko junaci neke TV-serije. Jebote došli ste mi u kuću i tu mi nešto folirate i pravite sok i mi kao ćaskamo i ti si kao inteligentni kriminalac, sav komplikovan ko na filmu, a u stvari ste hrpa jebenih nasilnika koji pucaju na ţene i djecu. Boli me kurac što ĉitaš jebote. I boli me kurac da si ne znam kako pametan. I jebe mi se za tvoj svjeţe cijeĊeni sok. I što sam ucmeko najopakijeg gangstera kog ste vi pizduni uspjeli proizvesti na tom jebenom ostrvu. Što odmah ne uradite ono zbog ĉega ste došli? Hajde! Makar više neću slušat kako se proseravate. Hajde više, i mrš iz moje kuće da komšije mogu nazvati drotove. I ponesite svoje jebeno voće, meni su sokovi svakako odvrtani. - Imaš pravo - kaţe Eubie. - Ono nije trebalo da te uplaši. Jebiga, ja ne priĉam snikim koga mislim uplašit. Ren-Dog, pobrini se za ovog pizduna.

Sedam - Elem, šta je to htio Peter Nasser? Josey Wales hoda oko svoje ćelije, a kladim se da nije ni svjestan da se ushodao. Ali svaki put kad se naĊe u zamraĉenom uglu, ja mislim izroniće otamo s nekim opakim iznenaĊenjem. Moţda ne baš s pištoljem, al recimo s nekim oštrim predmetom ruĉne izrade koji mi moţe satjerati u oko, kao pravi bodeţ. I tako svaki put. Pokraj rešetki prolazi polako, gledajući me sve dok se ne naĊe u ćošku; okreće mi leĊa sve dok ne nestane u onim iskošenim sjenama. Tamo se utiša tako da mu ne mogu pratiti kretanje u mraku. Ne ĉujem mu ni korake. Kad zastane, upitam se: Šta li on sad tamo radi? Šta li sprema? A kad izroni iz sjene, srce mi naglo poskoĉi. I poskoĉi baš svaki put kad on to uradi. Ne sjećam se kako ono kaţu, da je lav opasniji ranjen, ili u kavezu. - Razlog da prestane srat od straha. A otkad to tebe zanima Peter Nasser? Zar nisi sad reko da ga već jedanest godina nisi vidio? A on je već šesti što me ove sedmice poĉastio svojom posjetom. Sad bi svi da znaju šta ću ako me pošalju u ameriĉki zatvor. Eto, bolje bi im bilo da su se potrudili da ne

292

završim u zatvoru. Al ĉudi me što su svi tako sigurni da će me ameriĉki sud osudit. I pazi sad - kad mi je ono jenkijevska pravda tek pokucala na vrata, svi su Joseyja zaboravili i pustili da sam sredim stvari. E, pošto stvari ipak nisu sreĊene, sad bi svak da ih sam sreĊuje. - Biva? - Biva se neki i dalje trude ne bil našli naĉina da me ubiju. Mislim, probali su već, jednom il dvaput. Ne - triput, ne, stani, ĉetri puta. Tog su ĉetvrtog moji ovde sredili prošle sedmice - nisu mi ništa ni rekli sve dok glavu tog pizduna ĉuvari nisu našli u klozetu kad im se pripišalo. I sad se ubiše da skontaju otkud glava zatvorenika u sluţbenom klozetu. A što se tiĉe tih ĉuvara, najobiĉnija gomila jebenih šeprtlji, eto šta su. Prvi ĉuvar? Sad sere kroz cjevĉicu. Drugi je, ulazeći u moju ćeliju da izrešeta prazan dušek, već bio udovac. A dva dana kasnije je sazno da je i otac mogo postat. - Prokletstvo, hombre. - Jebiga, ljudi zaboravljaju kako su se našli na vrhu i ko ih je tamo postavio. - Kaţeš to kao da ti je neko nešto duţan. - Nego šta? Svi su mi duţni jebote. Ja sam toj jebenoj vladi dao ovu zemlju na tacni. - Ta vlada više i nije vlada, a tebi, Josefe, duguju kurac krasni. Niko te nije silio da radiš to što radiš, a pustili su te eto da postaneš jebeni Tony Montana, i nikom nije bio problem da gleda na drugu stranu sve dok ti ne odluĉiš da poubijaš neke jebene narkomane koji ne vrijede ni pišljiva boba, u nekom jebenom krekhausu i to, koliko te znam, samo zato što ti je neko morabit nagazio na nove cipele. Ti si već dobio ono što misliš da ti se duguje, i još mnogo više. Ovo je tvoj vlastiti sjeb, jel me ĉuješ? Ovo si ti zajebao. Opet je u mraku. Ĉekam da se vrati, osluškujem da moţda ne vuĉe noge. Al ne bi to Josey. Izlazi iz sjene uspravan, gotovo i previše, kao da nadima grudi i nešto sprema. - Hoš da središ nekog drogaša, odeš u Dumfries Road u Novom Kingstonu i široko ti polje. Koga briga jebote za zdrkanog drogaša? - Nikoga. Al za trudnu drogaševu curu? To je skroz druga priĉa. Koja ispadne u The New Yorkeru. Jel ti to neki urnek, Josefe? Skokavanje trudnih koka? - Odjebi. - Baš onako sa stilom, done moj. Ĉitava tvoja ekipa Jamajĉana i njihov naĉin razmišljanja u stilu što-da-makneš-jednog-hombrea-kad-moţeš-likvidirati-ĉitav-kvart. Oluja metaka, a? Kolektiv Oluja. Baš onako sa stilom. - Šefe, njih si ti napravio a ne ja. Ne pravi monstrume pa da onda kukaš kako su monstruozni. - Frajeru, dok smo nas dvojica saraĊivali, ti likovi su još na sisi bili. Tatice, nisu se oni na mene ugledali. - Znaš ti kolko ja svoju hranu provjeravam? - Šta? Šta to ti... - Dvaes minuta, triput dnevno. Pitaj pacove. Svaki dan prvo bacim komad hrane na pod, da vidim hoće li je pacovi. Svaki put ĉekam hoće li koji pacov crknut. Svaki dan svaku bananu malo razreţem, svaki grumen riţe stisnem, svaki tetrapak soka isisavam kroz zube da zaustavim skrhano staklo, rĊav ekser ili morebit nešto što ima AIDS. Znaš kolko mi treba da progutam kašiku bilo kakve hrane? A zamisli tek da ne plaćam svaku šušu u kuhinji. - Ma daj, Josey, pa ne bi se niko usudio. - Moţda i ne bi, ali brate, samo je pitanje vremena kad će - pošto se svima napolju gaće tresu od onog što misle da ću izlajati. Samo je pitanje vremena da se naĊe jal ĉuvar jal zatvorenik da se njih plaši više nego mene. - Predugo si ti iza rešetaka. - Jah, evo mislim da malo preuredim, moţda neke zavjese nabacim. - Ni u snu ne bih pomislio da tebe moţe krenuti galgenhumor, mijo. - Pa nisam još umro, Doktore Ljubav. Sjedne na krevet i odvrati pogled. Ĉini se da je zasad rekao sve što ima. Tad i ja prvi put skinem oĉi s njega i prvi put primijetim da su i ćelija i cijeli hodnik od crvene cigle, i da su neke cigle poispadale. Nije ni ĉudo da se baš u Jamajci naĊe zatvor na kakav se pomisli ĉim neko kaţe zatvor. Bar je, eto, pod betoniran. Najozbiljnije, ovo je vrsta zatvora gdje povjeruješ da ti ne treba neg supena kašika i malo onog što Ameri zovu tri ĉiste da za par godina iskopaš svoj put do slobode. - Onaj nesretnik Peter Nasser samo ubaulja ovde i proba da mi prijeti.

293

- Ma nemoj? I kako to proĊe? - Isto da ti impotenko prijeti silovanjem. Najednom je sav zabrinut da kanarinac morebit ne

propjeva. Baš je tako reko. Ja nikad ne bi izgovorio takvu ordinarnu glupost. - Znam. Ali nije on jedini, Josey. - Što nas po ne znam koji put vraća na razlog tvog dolaska. - Moţda sam ti samo došao u posjetu. - To bi ti bilo lakše u Americi. Biću tamo za dva dana. - Šteta što te nisu pustili da bar sina sahraniš. - Ti si, De las Casas, najobiĉnija jebena pizda. Najobiĉnija jebena pizda. - Znaš ti, Josey, šta me kod tebe oduvijek fascinira? Ĉovjeĉe, znam ja masu ljudi da to iskljuĉe pa opet ukljuĉe, a ti si jedini kod koga to teĉe istovremeno. Nema šanse da se natjeraš da spomeneš svog mrtvog sina, a priĉa ti o skokavanju dvije trudnice doĊe ko hljeba se najest. Ispadaš ono što bi se reklo psihopata. Šta? Šta ti je sad smiješno? On se nasmijao. Smijao se tako dugo da se zagrcnuo i poĉeo štucati, al se i dalje smijao. Smijao se tako dugo da sam lijepo osjetio da ga pomalo i mrzim, najozbiljnije, a tako šta prema njemu nikad prije nisam osjetio. - Cijela ta reĉenica, to što si reko, jesi to navjeţbo dok si dolazio vamo? - Jebise, Josefe. - Ne, ozbiljno. Ispadaš ono što bi se reklo ĉovjek, znaš o kojem govorim, imo je ĉak i šou na TV-u. Znaš onaj što u krilu drţi lutka, lutak otvara usta a govori neko drugi. - Trbuhozborac. Ti misliš da sam trbuhozborac? Ĉiji? Misliš CIA? - Ne, ja mislim da si ti onaj lutak. Elem, ko te šalje, brate? G. Clark-samo-ispustiš-ono-E? I, najozbiljnije me zanima, jel im taj ĉovjek i dalje ţiv? - Ni na njega već godinama nisam pomislio. Al ĉujem da je u Kuvajtu. - Biće ti je sjećanje ko pljeskavica; ĉas tamo ĉas vamo. A ĉovjek kao ja se svega sjeća. Pa i imena. Znaš da ljudi mahom zaboravljaju imena? Kao Louis Johnson. G. Clark-samo-ispustiš-ono-E, Peter Nasser, Luis Hernan Rodrigo de las Casas. Sal Resnick? Ja imena nikad ne zaboravljam. Pa onda one stvari tipe Operacija Werewolf? Ja ne zaboravljam ni te stvari. Ne zaboravljam ĉak ni datume. Recimo 16. oktobar 1968. ili 15. juni 1976. Ili 6. decembar 1976. Dvadeseti maj 1980. Ĉetrnaesti oktobar 1980? Ja ne zaboravljam ni datume. I šta sad veliš? Muchacho, zvuĉiš ko da ti je maca pojela jezik. - Ja velim da ljudi više brinu zbog onog što bi ti mogao reći. - Onoga što ću sigurno reći, Luise. Onoga što ću sigurno reći. Ti ljudi su mi i iskopali ovu rupu. Nisam im ja reko da kopaju tako duboko da ih rupa sviju proguta. Ne znam šta tvog šefa brine. On ne treba nego da nazove DEA-u - da ne kaţem Federalce, jel tako? On ih samo nazove i dio se priĉe ukine. - DEA nisu Federalci. Niti oni kontrolišu. - Oni? Dakle te ipak neko šalje. - Draţi su mi bili naši razgovori kad smo bili na istoj strani. - Ima kapija a i ima katanac. Bujrum ti ovamo. - Ĉovjeĉe, postaješ pravo duhovit pod stare dane. - Od tebe sam mlaĊi kako god okreneš. Šta hoćeš ti, Doktore Ljubav? Jesi to smoto kakve love za mene, kad izaĊem iz zatvora, pod uslovom da drţim jezik za zubima? - Nisam to rekao. - Dozvoli onda da ja kaţem i za tebe i za sebe. Otkud ti ideja da ja ikad izlazim iz zatvora? - Mora da ste ti i DEA potpisali kakvu nagodbu. - I dalje mi nije jasno šta te tu brine. Doktor Ljubav je izmaglica, zar to nisi sam reko? Ljudi uglavnom ni ne znaju da on postoji. Moţda si poginuo u Zaljevu svinja, moţda si samog sebe raznio u onom avionu u Barbadosu, moţda sad radiš za one sandiniste. - Kontraše. - Isto sranje drugo pakovanje. A moţda tebe ljudi naprosto izmisle kad im zatreba duppy. - I moţda ti sad s duhom razgovaraš. - Nije iskljuĉeno. Svijetu više takvi ne trebaju. Znaš otkad ja to znam? Još od 1976. Politika je kurac od ovce. Moć je kurac od ovce. Novac je već nešto sasvim drugo. Ljudima treba dat ono što

294

hoće. Peter Nasser misli moţe mu se da pošalje nekoga da me uvjeri da griješim, ali koga to ja u Kingstonu ne drţim u dţepu? - Siguran si u to, Josefe? Baš svakoga? - Da. - Baš svakoga? - Pa jel meni ovde treba mikrofon? Jesi ti gluh? - Baš svakoga? - Da, svakoga, da ga jebem. - Ĉak i u New Yorku? - Naroĉito u New Yorku. Bilesi me zato tamo jedva ĉekaju. - Pa ko je onda po tebi skoko Plaĉka? - Misliš osim njega samog? Doktore Ljubav, ova rasprava mi postaje zamorna. Ono s Plaĉkom je jasno ko dan. - Hmm. Ja sam s gospoĊom Griseldom Blanco baš lijepo popriĉao prije nego što je odjebala s poprišta dogaĊaja. - Zar Medellín nije sredio poslove te lude piĉke? - Prije toga, Josey. Što ne slušaš šta ti govorim? Ovo je bilo još onda dok joj je sve bilo jasno i dok je traţila prijatelje. Ona mi je rekla za onu bandu, ovaj... kolektiv koji se naziva Vrhovni donovi; ĉuo si za njih? I oni su uglavnom Jamajĉani. - Da, Luise, znam za Vrhovne donove. - Oh. Nisam bio siguran. U svakom slušaju, Griselda mi je rekla da je malo falilo da oni preuzmu Miami. A ipak su u roku od mjesec dana naprosto isparili. - Pa? - Pa, koliko god nema sumnje da je Griseldi bilo stalo da ih se otarasi, isto toliko nema sumnje da ona za tako šta nije imala dovoljno pameti jebiga. A kamoli da je imala dovoljno ljudstva da se pozabavi vama Jamajkancima. Da se pozabavi Jamajkancima trebala je nekog s Jamajke. Po mogućnosti nekog ko je već u Drţavama i ko moţe djelovati brzo i ko će od toga imati koristi. A to da ga jebeš nisi bio ti, Josefe. Nije nalik na te da tog lika tako potcijeniš, mijo. On je njoj dao Juţni Miami. Ona je njemu dala Plaĉka. A onda je on odluĉio da smjesti moćnom Joseyju Walesu. Da naprosto saĉeka da ti sjebeš stvar. Da uĊeš u onaj krekhaus. Šta ti je to trebalo, ĉovjeĉe? - Mrzim okus pišaće. - Šta? - Ništa. - Ne, nešto si rekao. - Ni jedne jebene rijeĉi, Doktore Ljubav. - Samo jedan ĉovjek, Josey. - Eubie? - Eubie.

Osam - Nikad se prije nisam našla sa, znaš, dosad... - S ĉim? - S ĉovjekom. Mislim, s jednim od tih ljudi. - Koji brezobrazluk. Jesam ja rekla da mi je ĉoek jedan od tih ljudi? - Rekla si da je s onim Vrhovnim donovima. - Pa nije ni svako u crkvi hrišćanin. - Nisam sigurna da shvatam. - Nisi sigurna da shvataš. De mi reci, jel ti odvazda priĉaš tako uobraţeno il se samo praviš vaţna da ispadneš ko bijelci? - Misliš da svako ko dobro govori engleski pokušava ispasti kao bijelci? - Pokušava bit nešto što nije. - A, znaĉi što gore priĉaš to si više prava Jamajĉanka. E pa onda će ti sigurno biti drago da ĉuješ

295

da se bijelcima mnogo više sviĊa vaš govor nego moj. - NAŠ govor? - Da, vaš govor. Govor istinskih Jamajĉana. Svi ste mi vi dozlaboga istinski. I znaš šta... da ti ja kaţem... Nije moje da ovo govorim, i zbog toga i otkaz mogu fasovat. Ja s rodbinom ni priĉati ne smijem, a kamoli da raspravljam. Dok kaţeš keks padnu ţalbe i ja dobijem ukor, ako ne i otkaz. A iskreno se nadam da će se on oporaviti. - Ja ne kontam da dosad nisi vidla gangstera? I ne kontam što ti je sad stalo da ga vidiš? Gleda me kao da je to najiskrenije zanima. Podigla je obrve i ĉak i malo zinula, kao da je stvarno zanima. DoĊe mi da napadnem njenu defanzivnost, ali ĉini se da joj je stvarno stalo da zna. A ja nemam nikakav smislen odgovor. Uglavnom zato što mi ni samoj nije jasno. Ona napušta svoj poloţaj pokraj njegovog kreveta i prilazi prozoru. Dan nikako da proĊe; a ovo je kao mart? - Ja ni zamislit ne mogu koga bi na cijelom svijetu manje htjela gledat - kaţe ona. - Shvatam. - Oklen si ti orginalno? - Havendale. - Onda ne shvataš. I nikad nisi vidla izbliza. - Nisam. - Dakle... ĉek malo. Pa ĉuj nas samo, priĉamo ko da smo u zoološkom vrtu a on ko da je gorila. Ovo je smiješno; ne znam što se ne smijem. Ima već dugo da se ovo sprema meĊu Vrhovnim donovima i Kolektivom Oluja. - Ali zašto je to došlo ovamo? - Kako misliš? A Ċe drugo da doĊe? Jel ovde nisu svi za drogom, il jesu? Gleda me kao što majka gleda dijete s kojim gubi strpljenje. Ja bih da joj kaţem da nisam totalni idiot, ali samo priĊem prozoru i stanem pokraj nje. - Al bar je Ċe je tu je da završi. - Šta? - To mi izleti tako tiho da se pitam da li me i ĉula. - Ubijanje. - Otkud znaš? - Nema ih više previše da se ubijaju. A Josey Wales ima da zaglavi u jenkijevskom zatvoru, podugo. To, doduše, ima da povjerujem tek kad svojim oĉima vidim. - Nisam znala da je u zatvoru. - Pa šta ti uopšte znaš o Jamajki? Jamajkanske novine ništa drugo ni ne pišu nego o Joseyju Walesu. Aha, jest, pismena sam ja. Svaki dan nova priĉa o sudu i suĊenju i svjedocima i odgodama i tajnom vijeću. Svim onim ljudima što je pobio i kako se Amerika nadigla da im ga izruĉe. Ukljuĉiš TV a tamo ĉak i ameriĉke vijesti o njemu ko da je taj ĉovjek neka filmska zvijezda. Samo Josey Wales, Josey Wales, Josey Wales i... Šta ti je? Isuse Hriste, ţeno... ĉekaj... drţim te ja... drţim te. Kad kimnem glavom, shvatim da sjedim na stolici pored jednog Vrhovnog Dona. Skoro da se ne sjećam otkud ja na toj stolici, ali glava mi se ne vrti dovoljno da zaboravim. - Jel ti bolje? - Ne treba mi ĉaša vode. - Ša? - Na TV u serijama vazda vako ljudima dadnu ĉašu vode. - Ma daj, curo, govoriš ko Jamajĉanka tek kad se obaljestiš? Svašta. - Nisam se obaljestila. Ona se nasmije tako glasno da pomislim sigurno će probuditi Vrhovnog Dona. Smije se dugo; smijeh joj se pretvori u smiješak, pa u neko hihotanje, i onda joj se još samo grudi talasaju. Nešto mi govori da se u neka doba prestala meni smijati. - Kad si zadnji put priĉala jamajkanski? - Kako misliš, ja sve vrijeme govorim jamajkanski... Sad ću ti reć kad. Prošle sedmice kad me oni izdrkani debelguz što vodi Rite Aid u Bronxu upito dokle mi ove bijele ĉarape idu uz nogu. - Ma daj; i ša si mu rekla? - Dokle ti nikad neš stić, ukrmljeni debelguzi uhljupe. U glavi mi se prestane vrtjeti, bar mislim. Nisam sigurna. Prije svega se ni ne sjećam zašto me uhvatila vrtoglavica. Ali onda ona kaţe:

296

- Pitam se hoćel TV prenosit suĊenje? - Kakvo suĊenje? - Pa jesam ti maloprije rekla? Josey Wales.

Znaš ono kad ţena odluĉi da folira da joj nešto ne smeta? Znaš ono kad ispravi leĊa i zaigra se ogrlicom i sklanja pogled iako je niko ne gleda, i kad se smješka kao da joj je upravo neki duh ispriĉao vic? Smješka se dok ne potroši sve smješkanja što ima, i ostane joj samo osjećaj da razvlaĉi usne preko zuba? E tu ja ţenu sad krišom pogledavam u ogledalu s druge strane kreveta Vrhovnog Dona. - Treba ga objesit. Neko ga u zatvoru treba upucat slušaj šta ti kaţem. - Zbog ovoga? - kaţem ja. Ne bih da upirem prstom na ĉovjeka u krevetu, to mi djeluje dramatiĉno u vraţju mater, te samo kimnem glavom. Tankoćutno u vraţju mater. - Jel to Vrhovni donovi ne ubijaju? - kaţem. - Ĉudno, ja bih sve da potisnem sva ta sranja ali se sjetim nedavnog naslova u njujorškom Postu ... kako ono... Jamajĉanin koji je navukao New York na krek a to je bio ĉlanak o šefu Vrhovnih Donova. Sjećam se jer mi je to bilo zadnji put da dohvatim Post. - Vrhovni donovi ni nemaju voĊe. - Nemaju kad je u zatvoru. - Ne, nego nemaju voĊe vako ko Josey Wales - on je nešto posebno. Jednom mu je neko lupio auto - ne, nego se on zabio nekom u auto pa onda ganjo tog lika. Pa moš mislit? Lik je moro pobjeć u policijsku stanicu. - I policija ga je odvezla kući? - Ma kakvi. Stajali su i gledali kako Josey sa svojima ulazi u stanicu, izvlaĉi ga i ubija nasred ulice, odma ispred policijske stanice. - O Boţe. - Jašta nego Boţe. Al da ti kaţem, kad si tolko zao nemaš se šta iznenadit kad ti se zlo zlim vrati. Njemu su upucali i kćer i sina, istog što ga je on slao u Wolmerovu školu za djeĉake i mislio tamo će postat otmjen. Ĉuj, i ja sam majka i vazda mi ţao kad kome maksum umre. Al ja ko ja, ja mislim da bolje nije ni zasluţio. Al odatle je sve ovo i poĉelo. Pa moš mislit, prvo mu ubiju kćer al to nikom ništa, a kad mu ubiju sina odjednom se ĉitav Kingston zapali, isto šumski poţar. Dabogsaĉuva. A otamo ti se taj poţar proširi na Miami i New York. Reko mi moj ĉoek da se dim osjeti ĉak i u Kanzasu. Znaš ti Ċe je Kanzas? - Uh-uh. - Ni ja. - Znaĉi on je u zatvoru. I tamo će i ostati. - Napolje ne moţe. Ako će ga puštat, ne bi ga u Jamajci trebali pustit. Al se on, kako ĉujem, previše razlajo. A previše ima ljudi uplašenih i glupih. Da sam na njegovom mjestu, ja bi se još juĉe ukrcala na avion za Ameriku. - Znaĉi on je u zatvoru. I tamo će i ostati. - Bar zasad. A što to tebe Josey Wales tolko zanima? Pa bar ti nisi iz geta? - Ja... Boţić ni blizu, decembar tek poĉeo a neko već ispucava petarde. Ja opet potrĉim i trĉim i trĉim i onda hop, naĊem se na dva metra od kapije broja 56; što su petarde glasnije, to ja idem sporije; posebno mi se ne sviĊaju one brze ratatatata a kad se okrenem kapija broja 56 prvi put me doĉeka širom otvorena kao ruke koje pozivaju uĊi kćeri ovdje ĉeka samo ljubav i jedinstvo dok petarda ne proleti pravo pored mene. Skoro me obori neki ĉovjek koji trĉi unazad ĉovjek u mreţastoj potkošulji i on gotovo padne ĉovjek s mašinkom u rukama ĉovjek se trese zbog povratnog trzaja? Povratni trzaj povratni trzaj tako kaţu na TV povratni trzaj. Trese mu se bok na kojem je mašinka ratatatattat, ne papapapapapapap i ĉovjek protrĉi pored mene pa iza mene i ja ga pogledom otpratim do bijelog auta kao kortina pa piĉka mu materina kaţe neki ĉovjek ja pogledam okolo kad tamo trĉe još dvojica jedan naprijed i viĉe a drugi unazad pucajući na sve strane iz dva pištolja pap-pap a meni se tijelo trza sa svakim pap i jedan od njih trĉeći naleti na mene postrance a onda i onaj drugi naleti na mene s druge strane i ja se zavrtim i okrećem se i okrećem i okrećem i još neko ispali dva metka i škriiip ode bijeli auto a zaustavi se neki drugi auto koji ja nisam dotad ni vidjela samo se zaustavi a ja imam osjećaj da se i dalje okrećem iako sam stala znam jer sam upravo udarila nogom o tlo baš da bih stala i probude me sirene jedino ako ipak nisu komarci i vidim odmah pored straţarske kućice na zemlji leţi neka

297

ţena, kraj glave joj sve veće jezerce krvi i vriska ljudi previše vriske i ja se okrenem i naletim na neĉije grudi taj je pravo visok viši od mene i ĉvrst kao muško al je i mršav i koţa mu tamna osim ako to nije zbog mraka a oĉi uske kao da je kinez al je crnac ne nije nego tamnoput i unosi se u mene unosi mi se u lice i u vrat i njuška me njuška njuška kao pas Josey jebote ulazi u auto jebote auto da te jebo kaţe onaj bijeli auto a on meni zarije pištolj u lice i ostane mi rupa ne rupa nego slovo O ne nego slovo O s rupom u sredini i smrdi na šibicu kad se tek upali Josey jebote ulazi u auto jebote auto da te jebo vrišti onaj iz auta ali on i dalje stoji preda mnom i pištolj mi prinosi sve bliţe sve do lijevog oka al su sirene sve glasnije i on se udalji hodajući unazad i ne skidajući s mene ni oĉi ni pištolj i tako se on udaljava i udaljava ali mi je sve bliţe i bliţe i eno ga sjedi u autu ali ja mu za vratom osjetim dah i auto ode a ja i dalje osjećam njegov miris i ne mogu da mrdnem a ona ţena i dalje leţi na zemlji i sad joj vrišteći pritrĉava hrpa djece i straga naviru još neki ljudi mora da dolaze da me ubiju bjeţi i bjeţi i bjeţi i trube auta i sirene i fiiiijuuuu ti samo trĉi i autobus uspori na semaforu pa potrĉi i skoĉi i doskoĉi na stepnicu i ljudi me gledaju. Idi kući moram uzeti kofer ne kofer nego uzde u ruke ne nego svoju torbu dovraga ţeno šta će ti ta prokleta torba, izvuci ispod kreveta onaj koferĉić što si nosila u Negril s Dannyjem, bijelim strancem, zgrabi taj kofer zgrabi taj kofer pizda mu materina gušter gušter gušter gušter peksinduro jedna koliko je prašine pod krevetom nema sad za to vremena, crvena haljina, plava suknja, teksas suknja, fiorucci farmerke, farmerke Shelly-Ann, top od teksasa toliki teksas a kamo si ti krenula? Kaliko-haljina ne, ljubiĉasta haljina ne, plišana suknja ne to je bila skroz bespotrebna nabavka ĉuj se samo govoriš baš ko mater ti: nabavka gaćice gornja ladica, ĉarape ma kome još trebaju ĉarape, šminka kome treba šminka, ne ruţ za usne, olovke za oĉi Isuse Hriste curo eto njega sa svojim O i u njemu metak a ti gdje ćeš? Ĉetkica za zube, pasta za zube, vodica za ispiranje usta ma ko ima vremena za vraţju vodicu za ispiranje usta idi više ţenska glavo idi idi idi biljeţnica - šta da pišem? Biblija - šta da ĉitam? Salonke s visokom petom, adidas maksi-haljina koja svugdje moţe, da sepresvuĉem? Treba se presvući, bolje da se presvuĉem da me ne prepozna slijedio me sad je pred vratima ali odvezao se prije nego što sam ja otišla dakle ne ne ne ne ovo je previše haljina u haljini ne moţeš brzo trĉati treba mi više hlaĉa i patika za trĉanje ne mogu...ne... samo ostani gdje si. Samo se drţi kuće, pa on ne zna ko si. Pa nema šanse da te naĊe. Gdje da traţi? Ali Kingston je mali. Jamajka je mala al je Kingston još manji on će me loviti kao pas mora da me zato i njuškao uloviće me još veĉeras i ubiti kao psa. Daj razmisli za Boga miloga Isuse Hriste razmisli. Policija će te zvati kao svjedoka a zaštititi te neće. Uzmi tu Bibliju. Ne. Da glupaĉo uzmi tu Bibliju. Ne ukljuĉuj radio, ne ukljuĉuj TV, naći će te on kroz TV iznjuškaće te i ubiti, ono O ima rupu i znam da je unutra metak. Kojoš ne zna za geto, zato i imamo vanredno stanje zato što oni iz geta mogu gdjegod hoće, ako ljudi iz geta mogu provaliti u kuću moje majke i oca mi prebiti a nju silovati onda mogu i pronaći bilo koga bilo gdje, de ne misli na njih, izbaci ih iz glave, izbaci ih iz glave, izbaci ih iz glave. Sve ih izbaci iz glave. Sve ih zaboravi. Samo idi. Ali mu i dalje osjećam miris. I sad ga osjećam. - Sestro? Sestro?

Devet Saţeta istorija sedam ubistava Krekhaus, masakr i stvaranje kriminalne dinastije Dio 3. Autor: Alexander Pierce Tog je puta Monifah Thibodeaux mislila sasvim ozbiljno. Njena je majka to znala zato što joj je u glasu osjetila neku neopozivost. S tim što je takvu neopozivost već i ranije znala ĉuti, što je priroda varljive igre nekoga poput Monifah, jer ta neopozivost je krajnje fluidna i svake sedmice znaĉi nešto drugo i taman kad pomisliš da je prosto nemoguće da neko potone još niţe, taj neko padne u nove dubine o kojima jadne majke ne mogu ni sanjati. Ali ono “ozbiljno mislila” zazvuĉalo je drugaĉije od prethodnih, iako se ulog nije ĉinio ništa drugaĉijim. Monifah je odluĉila da sutradan odbaci svoju

298

naviku. Tako je rekla svojoj majci, Angelini Jenkins. A to je ponovila i svojoj najboljoj prijateljici Carli, koja je s Monifah prekinula sve veze kad ju je tri godine ranije našla u svom kupatilu s iglom zaglavljenom izmeĊu noţnih prstiju. Onda je Monifah to rekla i svom bivšem deĉku Larryju, koji je s njom nekoć imao ozbiljne namjere, i ĉak u Zalesu odabrao prsten, da je iznenadi. Monifah je djelovala kao da se upravo vratila s programa rehabilitacije u 12 koraka i bacila se na popravljanje štete nanijete svim voljenim ljudima koje je povrijedila. Monifah je namjeravala da sutradan rasturi. Rasturanje je u njenom sluĉaju znaĉilo prevladavanje samoproţdiruće narkomanije i napuštanje prakse onoga što njena vlastita majka naziva kurvanjem za drogu. A s Monifah je sutradan uvijek znaĉilo jedan dan odgode. I dva mjeseca prije toga je iskazala istu namjeru. A i pet mjeseci prije toga. Kao i sedam mjeseci prije toga. A i šesnaest mjeseci prije toga. Ali je ovog puta sutradan bio 15. august 1985. godine. Dan ranije, 14. augusta, Monifah je bila ĉista gotovo sedam dana. Srednju školu Stuyvesant Monifah je napustila u sedamnaestoj, trudna, i da nije toliko zakomplikovala vlastitu priĉu, predstavljala bi klišeovski kliše geta. Ali ona je od škole odustala nakon što je na standardnim školskim testovima SAT dobila ĉitavih 1900 poena i tokom skoro ĉitave trudnoće ostala ĉista. Odrastajući izmeĊu majĉinog stana u portorikanskom Bushwicku i porodice u Bed-Stuyu i Bronxu, bila je, po tvrĊenju njene sestre, krajnje odluĉna da izbjegne sudbinu gotovo zacrtanu osim po brojevima koje odreĊuje boja. - Osim po brojevima koje odreĊuje boja? Mora da si se osjećo pravo pametan dok si to piso? - Šefe, šta ima reć da je bila ĉista? Nije ta ţenska valjda bila i sodomista jebote? - Ren-Dog, ti misliš da je sodomista svaka ţena koja se ne jebe s tobom. Pod jedan: ispravan izraz je lezbijka, a pod dva: ovde ĉista znaĉi da se manula koke kao bijelog. Dakle se cura ĉitavu sedmicu skinula s lizanja lule za krek. - Kontam. - Mene ampak zanima zašto u prvom dijelu kaţeš da je pobijeno jedanest ljudi a onda pišeš samo o sedam? Ja ne znam da li da odgovorim. Kad sam pet minuta ranije rekao da mi se piša, onaj lik Eubie kaţe: Pa idi, ko ti brani. Ja krenem a Ren-Dog me tako opauĉi da mi rasklima lijevi kutnjak. Prije toga me Konjski Repići obori na pod. Prije toga Eubie Ren-Dogu kaţe da se pobrine za mene na šta me Ren-Dog zgrabi i izdere mi košulju. Onda me neko straga odvali u glavu i ja se samo sruĉim na koljena. Ne sjećam se kad su mi svukli pantalone, ni ĉizme. Uhvatili su me za ruke i odvukli na sprat, pri ĉemu mi je glava zveknula o svaku stepenicu dok su se oni smijali, vikali i vrištali, ni sam više ne znam. Ren-Dog me drţao za vrat i bili smo u mom kupatilu i neko se opet nasmijao i on me gurnuo a ja zabauljao unazad i upao u kadu te pokušavao otamo ustati ali mi se klizalo a on je jak kao konj. Opet me zgrabio za vrat a ja sam ga udarao i grebao i šamarao i drpao, a onda se opet neko drugi nasmijao i gurnuo me pravo pod ĉesmu pa odvrnuo na najjaĉe. Mlaz me pukne po ĉelu i oĉima pa iako sam pokušavao da ne dišem, voda mi ipak uĊe i u nos i u usta i kad god ja pokušam da vrisnem, usta mi se napune vodom. Na prsima sam osjećao ĉizmu koja me pritišće i nisam mogao pomaći ruku a voda je stalno nalijetala i udarala i šamarala mi usne i šaketala zube i kopala mi oĉi i nos i poĉeo sam se gušiti i kašljati i plakati ali on nije popuštao, svejednako me drţao za vrat i to je sve ĉega se sjećam. Najednom se naĊem na stolici, sav mokar, u gaćama, i gušim se. Eubie utom na mene baci The New Yorker i kaţe mi da ĉitam. - Ja... Stvarno mi se piša. Moram... Oni me gledaju i smiju se. - Molim vas. Molim. Stvarno moram u klozet. - Pa djeĉko, eto si sad otamo. Svi se smiju. - Molim vas. Moram... - Pa pišaj, budalo. Sjedim na onoj stolici i ja sam ĉovjek jebiga, hoću da im kaţem ja sam ĉovjek jebiga i ne moţete ljude tretirati ovako i ja... najstrašnije mi se spava al bih svejedno da ustanem i hoću da se suzdrţim tek da im pokaţem da nešto ipak mogu, ali toliko toga odjednom ipak ne mogu, ne sjetim se ĉak ni da dišem kako treba i gaće mi se najednom sprijeda ovlaţe i poţute.

299

- Šefe, jel se on ovo stvarno upišo? - Pa šta je ovo, pa nije mu valjda šest godina? Peksin peksinavi, fuj. - Izgleda da se nije mogo suzdrţat. Za kaznu ćemo ovog deĉkića ostavit u pritvoru.

Svi prasnu u smijeh. Svi osim Eubieja. Muti mi se pred oĉima i svako ih malo trljam. A ovaj ĉlanak što ĉitam, ĉitam sporo; znam da će me ubiti ĉim ga dovršim. Osjećam vlastiti smrad, i u noţnim prstima osjećam vlastitu pišaću. - O ostalima nisam mogao pronaći nikakve informacije. Osim toga, sedam je sasvim zgodan okrugli broj. - Bebi treba pelena - kaţe Ren-Dog. - Nastavi - kaţe Eubie. Kad mi priĊe, ja se tako trznem da se opet naĊem na podu. On me podigne a ja se opet rasplaĉem i on kaţe: Saberi se, mladiću. - Sad nastavi. - Ali... ali... ali... ali je onda, ali je onda, ali je onda postala... - Brate, onu zadnju reĉenicu. Misliš da smo je zapamtili? - Izvinja... Izvinjavam se. - U redu je. De se saberi. Nećemo mi nikuda. - Bila je... po tvrĊenju njene sestre, krajnje odluĉna da izbjegne sudbinu gotovo zacrtanu osim po brojevima koje odreĊuje boja. Ali onda naiĊe onaj momak. “Uvijek naiĊe neki je*eni momak”, kaţe njena sestra. Dok tiho pijucka sladoled sa sodom, zaplaĉe već drugi put otkad sjedimo u Shelly‟s Dineru u Flatbushu. Zdepasta debeljuca s... - Šta ti je trebo taj getovski opis? - Aaa? Ne shvat... - Zdepasta debeljuca, ostalo znam napamet “tamnoputa i s kosom koja djeluje kao da su joj maloprije uklonjene ekstenzije.” Pa, bijelĉe jedan, koji ti je kurac; misliš da će njoj bit drago da to proĉita? - To je ono što... - To je ono što šta? On stoji iznad mene a ja se svim silama trudim da se ne tresem. Svaki put kad zinem, zaboli me ĉitavo lice. - Bi li tebi bilo drago da ja napišem “Alexander Pierce istupi iz svog kupatila otresajući pišaću sa svog penisa od neka dva i po centimetra.” - Ti... to ti meni govoriš kako da pišem? - Vidim da pametnjaković Alexander Pierce konaĉno dolazi sebi. Ja tebi govorim da ti ni o svom jebenom penisu ne znaš kurac krasni. A kamoli o kosi crnkinja. Ruka mu je na mom vratu. Samo tako. Ne osobito lagano pošto mu osjećam ţuljeve ali ni posebno ĉvrsto; prosto nisam pametan. Onda on lagano stisne. - Shvataš li ti mene uopšte? Treba da shvatiš da ovo nije igra. Ja sam ĉovjek koji će ti glat odrezat glavu i poštom ti je poslati materi. A ovo ne govorim radi dramatiĉnog efekta. Razumiješ ti mene? - Da. - Reci. - Reci? - Reci razumijem te. - Razumijem te. - Dobro. Sad nastavi. Ja se prvo iskašljem; kašljem gotovo minut. - Malo... Maloprije uklonjene ekstenzije. “Money-Luv samo što ne izaĊe, znaš? Ţenska pogleda Bushwick i kaţe doviĊenja i prijatno. Ma jasno ko dan, kontaš šta govorim? Mislim, bila je baš mrak pametna...” - Haha, nikad bijelac ne zvuĉi bjelaĉkije nego kad bi da zvuĉi ko crnkinja. - Ah... “bila je baš mrak pametna. A onda se niodakle pojavi onaj kloc i uništi joj ţivot. Ja ĉak ni ne krivim onog dilera što ju je ubio. Ja njega krivim.” Bez obzira na to da li se na krek navukla dijeleći igle sa svojim starim deĉkom, do 1984. godine Monifah je postala okorjela narkomanka, potpuno ovisna o kreku i prije eksplozije popularnosti ove droge sredinom i krajem osamdesetih. Trag droge

300

koja se New York Cityjem proširila brzinom svjetlosti vodi do nekolicine ljudi. U koje spada i banda koja ju je ubila. MeĊu ovisnicima koji odluĉe da se lijeĉe, oproštajna doza nije ništa neuobiĉajeno. Zapravo je Moni... - Dosta više te nesretnice. Preskoĉi to. - Dokle? - Do onog gdje govoriš o krekhausu. Znaš, ono ko u drugom dijelu. Ovo je bilo ubistvo broj dva, jel tako? Zapravo ti onaj drugi dio zvuĉi realnije. Bar nisi traćio vrijeme nastojeći da pokaţeš kolko ljepih rijeĉi znaš. PreĊi na ono kad priĉaš o ubistvu broj tri. - Ah... dobro... a... samo malo. - Jel to ti ni vlastitu priĉu ne znaš? Stisne mi vrat. - Dobro, dobro. Odakle? - Krekhaus. - Hvala. Postoji Bushwick koji vidite na nivou ulice, nivou kreka, ali ĉim podignete pogled taj Bushwick gotovo nestane. I pored sve droge, dilera, amaterskih prostitutki, prevaranata, narkomana, muljatora i reperske muzike, Bushwick je još uvijek jedno od rijetkih mjesta u New Yorku gdje vas Pozlaćeno razdoblje posmatra svisoka. Ruševne kuće onih koji su industrijom mesa zaradili milione u stilu Bossa Tweeda, kuće kitnjastih stubova i ogromnih proĉelja kao strgnutih s evropskih palaĉa, od uvozne opeke i kamena. Svana ostatci nadsvoĊenih prozora i poţarnih stepenica, a unutra kuhinjski liftovi i tajni prolazi. Ĉini se da su baroni industrijske i politiĉke korupcije gradili Bushwick baš za narko-barone. Krekhaus na uglu ulica Gates i Central i dalje se uglavnom drţi svoje kraljevske cigla-crvene boje. Dva stepeništa vode do dva nadsvoĊena ulaza izmeĊu kojih stoji luĉni otvor s prozorima dovoljno širokim da svana otkriju ono što je nekad bio salon. Na oba ulaza i dalje mjestimiĉno izbija zelena boja. A ostatak zgrade je savršen za snimanje filmova o ukletoj kući: gdje su nekad bili francuski prozori sad zjape šupljine, rupe su zakrpljene komadima drveta ili napunjene starim novinama; ostali prozori su zatarabljeni istrulim daskama, ĉitav prvi sprat ispisan grafitima a uliĉni psi rovare po hrpama smeća visokim kao snjeţni smetovi. Zadnji sprat je toliko istruo da je kroz drveni pod 1984. godine jedan ovisnik propao i vratom zakaĉio ekser. Visio je tamo ĉitave sedmice, i nasmrt iskrvario prije nego što je neko nazvao policiju. - Isuse Hriste, bijelĉe, de više preĊi na ubistva, pa stvarno ĉovjeĉe. Zar ne vidiš da Ren-Dog samo što nije zaspo? Ren-Dog zijevne široko i dramatiĉno. - Istina ţiva - kaţe. Ja ĉitam: - Kad je Monifah krenula u krekhaus, niko se nije iznenadio. Nije neuobiĉajeno da se ovisnici, o kreku ili bilo ĉemu drugom, odluĉe za zadnju dozu prije odlaska na lijeĉenje. Svjesni svega toga, njeni prijatelji i sad vjeruju da bi ona narednog dana krenula putem ozdravljenja. Za one koji su krek nabavljali u Brooklynu, krekhaus na uglu ulica Gates i Central bio je meka... Cijela kuhinja zastenje. - Isuse Hriste, bijelĉe, pa Ċeš to napisat? - kaţe on. - Šta? - Eto to. Eto si krekhaus uporedio s jednim od najsvetijih mjesta na svijetu. Pa šta da ti sad taj odlomak priheftamo na grudi i predamo te Naciji Islama? - Nisam mislio... - Nisi mislio, taĉka. Najbolje da ih sad nahajcamo da te zato upucaju. Jebeni idiote. Kako si tako neodgovoran jebote? - Nije mi palo na pamet da će se naći neki diler da mi drţi propovijed niĉim izaz... On šutne stolicu. Ja padnem. - Ustaj. Ustanem ja, ali me bol pogodi u trbuh i opet se svalim. Ostanem bez daha. On me samo gleda, ĉeka, sav iznerviran. Opet ustanem, na koljena, podignem stolicu i sjednem. Dijelom se nadam da na obrazu osjećam njegovu pljuvaĉku a ne svoje suze, a dijelom osjećam da me baš briga. - Ĉitaj dalje. De.

301

- Samo dvije ulice dalje od dilera, ali još uvijek na Centralnoj aveniji. Niko ne moţe potvrditi da je Monifah imala neki poseban odnos s Mafijašem, bivšim dilerom iz tog podruĉja izbaĉenim iz ringa radi pretjeranog trošenja vlastitih zaliha, ali stoji da su oboje bili ovisnici o kreku. Mafijaš, polumeksikanac guste kovrĉave kose i širokog osmijeha, i sam je prije kreka bio ambiciozan. Jedan od braće ga je te noći vidio da oko osam odlazi s nekim za koga je pretpostavio da je muškarac, ali to je zapravo bila Monifah koja je na sebi imala duksericu s kapuljaĉom i preširoke farmerke - više u namjeri da sakrije trudnoću nego da proĊe kao muškarac - jer ĉak i okorjeli diler bi se zamislio nad trudnicom. Mnogobrojne sobe, uglovi, prolazi i hodnici starih zdanja poput onog u ulici Gates omogućuju da se pod istim krovom odvija kupovina, prodaja, pušenje i ufiksavanje, ĉak i prostitucija kreka radi. Mafijaš je rezervisao spavaću sobu na drugom spratu, blizu stepeništa, jedinu u kojoj je još uvijek postojao krevet, a Monifah je, navukavši kapuljaĉu preko glave, nedaleko odatle na ulici nabavila krek. Iako je preferirala da se fiksa sama, uvijek je pušila s Mafijašem. Bili su sami u toj sobi na spratu i nisu imali pojma da je ispod njih nastao pravi pakao. Nisu imali pojma da su napadaĉi povezani s narko-bandom koja vlada većinom Bushwicka, upali u krekhaus i poĉeli ubijati sve okolo. U tom trenu već su bili mrtvi Propovjednik Bob, koji je kuhao u onom što je ostalo od kuhinje, i g. Cee. Ovisnici koji su se našli na prvom spratu našli su se u panici, zateĉeni izmeĊu pokušaja spašavanja svog ţivota i ţelje da u mraku ne izgube ko lulu, ko iglu, a ko boĉicu. Na drugom spratu je, na kraju hodnika, neka ţena skoĉila kroz prozor, pri padu slomivši obje noge. Ispred samih vrata njihove sobe jedan je muškarac pogoĊen u grudi s dva hica; jednim ispaljenim iz gloka a drugim iz drugog poluatomatskog oruţja. Napadaĉi su izvalili vrata i pogodili Monifah pravo u glavu; udar metka ju je zakucao na krevet, njen je trudni trbuh štrĉao na dušeku kao mrtva humka. Mafijaš je, ni ne shvatajući šta se dešava, dohvatio njenu lulu. Banda je samo nastavila. Valjalo je još ubijati. Banda djeluje pod imenom Kolektiv Oluja a policijska evidencija pokazuje da je krekhaus bio upravo pod njihovom kontrolom. Ubijanje je moţda predstavljalo upozorenje. Jedan je svjedok tvrdio da nije pucala banda nego samo jedan njen ĉlan, moguće i sam njihov voĊa. U svakom sluĉaju se radilo o tipiĉnom djelovanju ove bande: Kolektiv Oluja, labavi savez jamajaĉkih razbojnika odgojenih na nasilju Trećeg svijeta i kolumbijskog narko-novca, za samo nekoliko godina postao je najopasniji kriminalni sindikat na Istoĉnoj obali. Eubie mi uzima The New Yorker iz ruku. - Ĉetvrti dio: T-Ray Benitez i jamdolska veza. Jesi ovo već pošlo? - Jesam. - Baš šteta. Jer sad ćeš ih nazvat da uneseš ĉitavu gomilu izmjena.

Deset - Josey. Ma daj, hombre. Josey. Sad ga uopšte ne vidim. Pogled mi blokira dušek - koji je on dohvatio s obje ruke i bacio na mene. Ja odskoĉim a on povuĉe metalni okvir kreveta, uspravi ga i gurne na rešetke. Mada dušek ublaţi tresak, uzglavlje kreveta tresne na rešetke i iskre polete na sve strane. Uprkos rešetkama, ja odskoĉim unatrag, i padnem. Ĉujem on negdje iz mraka stenje i reţi i još kojekakve gadosti a kad mu nije pošlo za rukom da obori vraţji umivaonik, poĉne ga ĉupati iz zida. - Josey. Josey. Josef. - Šta je kojeg kurca? - Nisi ti prvi zatvorenik koji probava razvalit umivaonik ili klozet-šolju. - JEBIGA. Ja priĊem rešetkama. Pokušam lijevom rukom odgurnuti dušek i krevet. Ni da mrdnu. Kad pokušam i desnom, on me zgrabi za ruku. - Šta ti je Josey jebote? - Nemoj ti meni Josey jebote, pizdo. Ako mi je ništa upucat trudne koke, šta misliš da bi tebi uradio?

302

Kad me povuĉe, odvalim sljepooĉnicom i desnom stranom ĉela u ţeljezo. - Sad najednom svak misli da se moţe zajebavat sa mnom. - Josey. On me opet povuĉe. Rame mi se zaglavi izmeĊu rešetki; on me povlaĉi kroz njih - zakrckaju mi rebra. - Josey. Bljesak nekog svjetla; biće da sam od toga zatreptao. - Josey, pusti me. Molim te. Bljesnula je maĉeta, sjajna kao nova. - Da ti kaţem šta je bilo s ĉetvrtim policajcem što je došo da me ubije? - O Boţe. Josey. - Al eto, pošto se odavno znamo, daću ti da biraš. Iznad lakta il ispod lakta? Pamet u glavu, jer ĉujem da laţna ruka nije jeftina. - O boţe moj. - Uh-huh. Vidi ti samo Doktora Ljubav, misli on zajeban što raznese avion i poubija starce kojima se ionako ne ţivi. A onda mi ušeta jebiga ko da ja ovde na koljenima ĉekam da on baci kakvu kost. A? Nije ti dosta da me stalno podcjenjuješ, pizdo? Nije ti dosta da ja stalno dokazujem da mogu i znam a ti da drţiš sjeĉivo? E sad ja tebi kaţem biraj, pizdo. Zamahne mi maĉetom iznad lakta i proreţe koţu; poteĉe krv. - Iznad lakta... Onda zamahne maĉetom ispod lakta, ovog puta dublje, i opet poteĉe krv. - Ili ispod? Imaš pet sekundi, ako je do mene moţda ostaneš i bez cijele ruke. - Josey, nemoj. - Pet, ĉetiri... - O Boţe. - Tri, dva. - Josey, imaš još jedno. - Šta jedno? Misliš jednu sekundu? Ja imam al ti nemaš. - Imaš još jedno dijete, Josey. Sjajna oštrica se zanjiše i nestane u mraku. - Imaš još jednog sina. Maĉeta se ponovo pojavi, meni pod grlom. I dalje mi povlaĉi ruku kroz rešetke. - Isuse Hriste, Josey. - Šta to ti reĉe? - Ĉuo si jebote! Imaš još jednog sina. Misliš da ne znamo? Prvenac ti je mrtav, mrtva ti je i kćer, ostalo ti je još samo to jedno dijete, Josey, al ako misliš da nećemo i njega evo ti se Bogom kunem da ću mu ja ovom drugom rukom utrobu izvaditi ko da je jebena riba. - Ĉuj to? De reci kako kad odavde nećeš ţiv? - Tako što si u pravu, Josey. Nisam ja u ovome sam. Hombre, pa šta misliš koji kurac da ja ovamo uplešem tek tako, ko jebeni idiot? Misliš da te ne znam? Stvarno misliš da će tvoje siledţijice zaštititi malog od mene? Pa drkadţijo jedan, ja sam Doktor Ljubav. Nisi valjda zaboravio za šta sam sve sposoban. Zato me pusti, bolje ti je. - Pa jel ti stvarno misliš da sam tolki idiot jebote? Da te pustim da odeš spojit dvije ţice i razneseš mi jebenu kuću? - Ne, mijo, nego da odem i razdvojim dvije ţice, da to sprijeĉim. Prvo spusti maĉetu, onda pusti mene. Povuĉem ruku; nije mi bilo druge nego da ĉekam da krvarenje stane. - Da nemaš sluĉajno toaletnog papira? Al biće ti to ne daju. - Trebo sam te ubit. - Pa šta i da me ubiješ, Josefe? Odmah bi poslali nekog drugog. Samo bi poslali nekog drugog. On se udalji od mene i povuĉe krevet dovoljno da se prevali i zatrese cijelu sobu. Dušek sklizne na krevet. On sjedne na ţiĉani madrac ali ne gleda u mene. - Šta hoće Eubie s mojim sinom? - Neće ništa s tvojim sinom, dovraga. Ĉak ni od tebe ništa neće. Osim da odjebeš od New Yorka.

303

Pretpostavljam. - A šta hoće CIA? - Rasta za Ciju ne radi. Izvini, neslana šala. Nisam došao da ti kaţem ko me šalje, Josey. Opusti se, niko neće na tvog sina. Što se nas tiĉe, komotno moţe postati drugi ti, bar je takav status quo, što je - vjerovao ti ili ne - svima odgovaralo dok ti nisi zajebo. Da si bar imao dovoljno pameti da se daš uhvatiti dok je na vlasti bila tvoja vlastita partija. - Neću da mi ko barne u sina, Luise. - Rekoh da ti ne ganjam sina, Josey. - Al u kući si mi stvarno postavio eksploziv? - Naravno da sam postavio eksploziv u tvojoj jebenoj kući. Znamo i ti i ja da bi ti namiriso blef. On se nasmije, nasmijem se i ja. Ja zaţalim što se nema gdje sjesti. Dok se on još smije, sagnem se i sjednem na pod, i naslonim na zid, licem prema njemu. - Sve ovo, a ipak ne govoriš ko te pošlo. - Ah, mislio sam da si dosad pogodio. Nema ih puno kojima ja odgovaram; tek dvojica-trojica. - Ti odgovaraš onom ko ispiše najveći ĉek. - Nije baš tako. Poznato je da sam par stvari obavio pro bono. - Ja i ne znam šta to znaĉi. - Ma ne sekiraj se. - Ĉudo da niko nije došo da provjeri šta se zbiva, specijalno zbog frke što se ĉula odavde. - Hombre, veĉeras niko ovamo više ne ulazi. - Trebo sam skontat ĉim sam te vidio. I stvarno neš reć ko? - Onda bi to komotno mogo reć i ko je ubio Kennedyja. Jebiga, nikako da me krene s vicevima veĉeras. - Jah, baš mi je danas do tvojih viceva, Doktore Ljubav. Ja slegnem ramenima. On ustane i stane tik uz rešetke, taĉno ispred mene. - Šta ako ne propjevam o vaţnim poslovima? - Misliš o svemu onome o ĉemu si prijetio da ćeš prepjevati? - Aha. - Jel ti više uopšte znaš šta je vaţno? - Ti stvarno misliš da jedan mali ĉovjek sam moţe srušiti bilo koga? - E jebiga stvarno, što vi Jamajkanci volite na pitanje odgovorit pitanjem! Al veze nemam, Josey, ti si taj koji je pomenuo takvu mogućnost. - Reci svojima da se nešto da riješiti. Nek oni odigraju kako treba, a ja ću naglo zaboravit sve što je bilo prije 1981. Mogu reći da svi putevi vode do mene. Njih se ionako ne tiĉe ni sedamdeset šesta ni sedamdeset deveta. Mislim, DEA svakako hoće samo osudu zbog droge. - Ne bi li konaĉno TV-komedije ukinule vrlo specijalne epizode s Nancy Reagan. - Šta? - Ništa, još jedna zdrkana šala. - Reci svojima da sam spreman na prodaju sluĉaja amnezije, i to priliĉno jeftino. - Nemoj, Josey. - Šta nemoj? - Nemoj moliti. - Gangsteri nikog ne mole jebote. - Dobro, onda nemoj šta god da je to što radiš. - Samo uspostavljam smisao, Luise. Kad sam ja šta radio a da nema smisla? Misliš da DEA ima kakvih svjedoka? Moj advokat kaţe da mogu fasovat najviše sedam godina ako i toliko, i to samo za za drogu i reket. Ništa mi drugo ne mogu dokazat. - Zaboravljaš ti puno toga. - Biva? - Sad skroz mijenjaš pjesmu. A svima si reko da svi padaju ako te Jenkiji ikad maznu. Ne baš tim rijeĉima no mnogo ţivopisnijim; kako samo ti znaš. Dakle, muchacho, kako stvari stoje... - Osvrni se malo oko sebe. Jel Babilon još stoji? Šta misliš da je sve ovo, Luise? Ti stvarno misliš da me mogu pritisnut nekim ozbiljnim sranjem? Elem, ĉim odrţe veliki šou za velike novine, par velikih konferencija za štampu da se naseru o pobjedi u ratu protiv droge, vidićeš kolko će ih bolit

304

kurac kad skontaju da me nemaju rašta drţat. Sve je ovo sranje samo da ispadne da Ronald Reagan i George Bush spašavaju slatke male bjelkinje od kurvanja za krek. Vidićeš da ću se ĉim svrši ova jenkijevska pizdarija vratit pravo u Grad Kopenhagen, isto ko da nikad ništa nije bilo. A ja neću zaboravit svoje prijatelje, Luise. Neću zaboravit ni ko me ovde ostavio da istrunem jebote i ko se debelo trudio da me skoka. Ništa ja neću zaboravit, Luise. A neće ni Medellín. - A ti si, Josefe, siguran da me nije pošlo baš Medellín? Niko nikad ništa nije skonto iz Joseyjeve face. U njegovom sluĉaju valja obratiti paţnju da li prste stišće u šaku, što je upravo uradio, ili uvlaĉi ramena, što je takoĊe uradio, ili naglo duboko udahne pa pucka zrak u kratkim izdisajima, a i to je uradio. Na kraju ĉak i ustane pogrbljenih i super ukoĉenih leĊa. Jašta, ovo ga je baš pogodilo. Onda progovori, tako tiho da sam ga zamalo zamolio da ponovi: - Medellín te poslo? - Znaš da ti to ne mogu reći. Ali, Josefe, najozbiljnije ti kaţem. To zaista nije bitno. Sad više ništa nije bitno. Dţaba priĉaš na šta si spreman, dţaba se cjenkaš. Pa znaš već kako ovo ide. Brate, da su se mislili cjenkati, ne bi poslali mene već koga drugog. Mene sigurno ne bi. - Naravno. - Nit ja s njima razgovaram nit oni sa mnom. Ja tebi ne prenosim njihove poruke, a ni tvoje njima. Tako to ide. Dušo, ako Doktor Ljubav doĊe u tvoj grad, već je kasno za sve. - Trebao sam ti odrezati ruku. - Moguće. Ali, pošto nisi, ja ipak ostavljam na miru tvoju malu dinastiju. - Otkud znam da mi svejedno neš ubit sina? - Ne znaš. Al kaţem da ko god ga zaganja jer, Josey, da se ne zavaravamo, na kraju neko ipak hoće, ja neću sigurno. On me dugo posmatra. Pretpostavljam da razmišlja o onome što sam rekao, ali lice mu je potpuno bezizraţajno. - Drţi Eubieja podalje od mog sina. - Nemoj mislit da tog ĉovjeka boli kurac za tvog sina, ali prenijeću mu poruku. Mene će poslušati. - Zašto? - Znaš ti zašto. - Hej. - Šta sad? - Misliš da će g. CIA ikad saznat da ja znam španski? - Hriste, ma otkud ti to sad pade na pamet? Al jok. Plus što je u Bocvani na mrtvo ime prebio neku curu pa su ga natjerali da uzme odsustvo na neodreĊeno vrijeme. Louis Johnson je takav govnar da je njegova vlastita firma ĉekala ĉetri dana da zatraţi izruĉenje od lokalne policije. - Jebote. - E da mi je da sam to vidio, ĉovjeĉe. Ne znam šta bih dao. - Kontam nisi se trudio da doneseš prigušivaĉ. - Bez oruţja. - Ĉuj to? - Za Joseyja Walesa su htjeli nešto daleko dramatiĉnije. - Isuse Hriste, Doktore Ljubav, pa to bi raznijelo ĉitav zatvor. - Zabrinutost. To je baš slatko. Ali nije bomba u pitanju. Kao prvo, postavljanje je prava zajebancija. A drugo, pa, drugo i nema al bi to kako god okreneš bilo kretenski. - Koji je danas? - Jebi me ako znam... ĉekaj. Dvadeset drugi mart. Jest, 22. mart. - Hiljadu devetsto devedeset prve. - Kad ti je roĊendan, Josefe? - Šesnaesti april. - Bik. Nije ni ĉudo jebote. - Jel sad ĉekaš neku znaĉajnu izjavu, da se svijet rasplaĉe kad budu snimili film? - Ma ni sluĉajno, stari moj prijatelju. - Pa kako onda? - Ne sekiraj se.

305

Kako? Ja ustanem i proturim ruku kroz rešetke. - Uzmi ovo. - Šta je to koji kurac? - De ti ovo gutni. - Ne. Odjebi. - Josefe, naspi sebi ĉašu vode i popij ove jebene pilule. - Tako pizdunski? - Mijo, slušaj. Jasno su dali do znanja da ţele da patiš. Znaš me, nisam ĉovjek koji ne sluša naredbe, ali ovog puta ih ne slušam. - Baš ne moţe brzo i gotovo? - Ne moţe. - Pa kakve su to onda pilule? Neka magija da ne patim? - Ne. Neka magija da te nije briga. - Isuse Hriste, Luise. Isuse Hriste. Isuse Hr... - Jok, drug, nas dvojica nismo nikad bili od tih sentimentalnih sranja, ĉovjeĉe. Nećemo zar sada. On uzme pilule i vrati se u mrak. Iz slavine šikne voda. Ĉujem da puni šolju ali ne ĉujem da je ispija. On se vrati, zgrabi dušek i vrati ga na krevet. Ponovo me pogleda, onda legne na krevet, na leĊa. Gledam ga i slušam kako diše, udahne pa izdahne, udahne pa izdahne, sve zureći u plafon. Leţi, ruke je prekriţio preko prsa. DoĊe mi da kaţem: Mijo, pa nisi još u jebenom sanduku. Ali ja s tim ĉovjekom razgovaram još od 1976-e i na kraju stvarno ne znam šta da mu kaţem. - Koliko dugo? - Ne predugo. Bolje da nešto priĉaš. - Luise. - Da, mijo. - Ponekad razmišljam o njemu. - O kome? - O Pjevaĉu. Ona pjesma što je izašla kad je on već umro, “Buffalo Soldier”. Baš me natjerala da razmislim. - Meni je pedeset i dvije, prestar sam da razmišljam. Ţao ti je što si ga htio ubiti? - Šta? Ma jok. Ţao mi je što se onako napatio. Lakše bi mu metak pao. Pa pomislim da je to što moramo umrijet morebit jedino zajedniĉko ljudima ko što sam ja i ljudima ko što je on. Jer šta god mi zapoĉnemo ne moţe završit dok se mi ne maknemo s puta. A ne zaboravi da je ovaj getovac bio jedan vrlo pametan brat. - Josefe, ja sam onaj koga će svi zaboravit. Ne zaboravi da ja ni ne postojim. - Doktore Ljubav. Bilo bi mi draţe da je ovo 1976-a. Ne, ne, nego 1978-a. - A po ĉemu je to znaĉajna sedamdeset osma? - Po svemu, brate. Po svemu. Piĉ... I jedna je pilula bila dovoljna da ga onesvijesti, ali nisam htio da rizikujem. Saĉekam dvadesetak minuta pa tek onda izvuĉem iz dţepa kljuĉ i otvorim vrata ćelije. Zna se šta se priĉa o ranjenim lavovima. -

Jedanaest - I tako ja uţivam u prikazu simpatiĉne male narkomanke, kontam jasno da neko mora i u fukari prepoznat ljude, nać nešto što svakog dirne u srce pa da fukara ispadne “ljudi” dovoljno da se bijelci mogu proseravat kako su ganuti i to. Al ti onda sve to zajebeš i odluĉiš se igrat detektiva. Ja šutim ko zaliven. Ne gledam ni njega ni Ren-Doga, i ovaj sprat i The New Yorker izmiĉu mi iz ruku. - Ti si, što bi rekli vi bijelci, priliĉno kurĉevit za nekog ko ne zna hoće li za deset minuta još bit ţiv. - A tebe reklo bi se bijelci priliĉno zanimaju. - Mene priliĉno zanima priliĉno mnogo stvari. Al kako već rekoh, gdje ti je u ovom dijelu ubistvo

306

broj ĉetiri? - Treba da odgovorim? - Jok, eto, nego treba da otplešeš Šivin ples - šta ti misliš da treba? - Pa priĉa se u izvjesnom momentu mora proširiti. Ne moţe imati samo fokus, treba joj i širina. Sranja se ne dogaĊaju u praznom prostoru, stvar se zatalasa i prouzrokuje druge stvari, a osim toga postoji i cijeli jebeni svijet koji ide dalje bez obzira šta ti radiš. Inaĉe ti je priĉa puki izvještaj o nekom negdje sranju, a za to se sazna i iz veĉernjih vijesti. Mislim, Monifah je otišla da se još jednom pukne krekom a fasovala metak u glavu, za to vrijeme je neko drugi upravo kupovao krek od nekog trećeg, ko ga je nabavio od nekog ĉetvrtog - a i taj ga je odnekud nabavio. Samo su on i Ren-Dog sa mnom u kuhinji, ostalima je valjda dosadilo da slušaju. Ĉak je i Ren-Dog opet ispred friţidera i sluţi se sokom od manga koji je, kao, ostavio za mene. Ponavljam sebi da ova scena nije ništa manje opasna nego ona od prije deset minuta, iako tako djeluje. U kući mi se odomaćila gomila ubica i ja na tren pomislim da sam u nekom rap-videu. A onda osjetim svoje upišane gaće. Ili se pokušam nasmijati. Ili gutati. - Da prvo vidimo preĉe stvari. Sva ovo što si nasro o Kolektivu Oluja, to većinom nije ni taĉno. Prvo i prvo, Šaljivdţija je iz Osam Traka i još je tamo, tako da nema šanse da je u Kolektivu Oluja. I ko ti je reko da nas zovu Kolektiv Oluja zato što, kako si ono reko?, olujnom kišom metaka pokosimo neprijatelje i neduţne prolaznike. Jel ti ovdje vidiš koga ko bi ikad reko olujna kiša? Koji ti je kurac? A ja doĉim ţivim u uvjerenju da smo oluju izabrali Ċe zvuĉi kraće od uragana. - Imam ja svoj izvor. - Tvoj izvor. - Niko vaţan. - Jako si mi ti plemenit, ma vidi samo kako on štiti Tristana Phillipsa. A misliš da ti on uzvraća istom mjerom? - On me otkucao? - Pa nije ĉovjek ni mislio da ima šta krit. I ko si mu ti da te krije? Vraga crnog, kad ti je izašo ovaj prvi dio, dvojica se mojih - a nekad Vrhovnih donova - odma sjete da je Tristan o tebi priĉo kome god stigne. Brate, stvarno ti kaţem, nabaci novi izgled! Ĉim su ti ona dvojica vidjeli sliku - aha! I eto kako sam ĉuo za tebe. - Znaĉi Tristan me prodao. - Tristan nije prodo nikog osim Tristana. Ĉovjek se sad ne skida s lule za krek. Budala jebena, kakva je to šteta. Al taki ti je grah pao Vrhovnim Donovima. Kad ko iz Oluje propuši vlastitu zalihu ja ga sredim brzom brzinom. Al ako si ti s Phillipsom priĉo u zatvoru, tome ima i nekoliko godina. Što onda tek sad ovo pišeš? - Zato što je Josey Wales u zatvoru. - I ti misliš da ti otamo ništa ne moţe? Il misliš on je ignorant te nikad neće ni ĉut za tako šta ko The New Yorker? Ne znam šta da kaţem pa samo zurim u ĉašu soka koju Ren-Dog drţi u ruci; pokušavam se sjetiti koliko ih je dosad slio u sebe. - Ne sekiraj se, brate dragi. Šta god da si mislio, bio si u pravu. Al ovaj Eubie ovde pred tobom to je već nešto drugo. Pogledaj prednju stranu tog ĉasopisa, eto ti stoji moje ime i broj mog poštanskog pretinca. Elem, mislio si da si siguran zato što je on u zatvoru? Odgovori. - Jesam. - Ne bi bio prvi drkadţija što popije metak zbog nesuvislog razmišljanja. Eubie zgrabi stolicu za mojim trpezarijskim stolom i prinese je tik do mene. Sjedne mi taĉno preko puta, tako blizu da mu na bijeloj dţepnoj maramici ugledam utkane motive leptirova. - Jesmo to došli do onog dijela kad mi kaţeš da se manem ove priĉe ili ćeš mi ti nešto? - kaţem ja. - Ti baš ne znaš obuzdat jeziĉinu, a? Lajavac do kraja. A morebit si konaĉno skonto da nemaš šta izgubit. Al nije, brate dragi. Ĉak i mene zanima šta bude dalje. Mislim, ja znam šta bude dalje, al sviĊa mi se taj tvoj pristup sa strane. Samo da tako sa strane ne zastraniš previše, i da se obuzdaš, i neš sa mnom imat nikakve veze. - Ne kontam. On me pljusne onim The New Yorkerom. Što zaboli, ali ne previše. - Ne budi glup jebote. Nisi ti meni veĉeras jedina briga, a ona druga dvojica neće svršit tako

307

dobro ko ti. Na kraju trećeg dijela ostaviš jebeni krekhaus i samo se prebaciš na jamajkansku vezu, tako da... - Hoćeš da to izbacim. On me opet pljusne. - A u pizdu materinu! Hoću da me više ne prekidaš dok ti govorim. - Ali to hoćeš, zar ne? Hoćeš da izbacim sve što ima veze s Jamajkom? - Ne, mladosti moja. Nizglave. O Jamajci piši ama baš sve šta hoćeš. I o Joseyju Walesu takoĊe; u stvari, samo reci šta te o njemu zanima? Reći ću ti ja o njemu što nisi ni sanjo. Ta tvoja Monifah nije prva trudnica koju je smako. Zadrţi ti njega slobodno, zadrţi Jamajku, što se mene tiĉe slobodno je i spali. Al mani se New Yorka. - Molim? - Spominješ ovde njujorške ogranke Kolektiva Oluja. Taj mi dio nikako ne ampasuje. - Ali Kolektiv Oluja jest u New Yorku. - Pa nisi valjda stvarno glup? Kao prvo, reću ti još nešto što ne znaš. Po onom krekhausu nije pucala nikakva vraţja banda. Puco je Josey, sam samcat. Jedan ĉovjek s dva pištolja. Josey Wales je sam samcat pobio sve one ljude. Svojim sam to oĉima vidio. - Ja... ja... ne mogu da vjerujem. - To ti je Josey. Al skroz si u pravu. Stvarno je htjeo poslati poruku. Al poruka nema veze s onim dubokim sranjima u tvojoj priĉi. - Pa šta je onda poruka, samo reci ne? - Mali je pravi šaldţija, a? Baš šteta što nikad prijatelja od nas dvojce. - Oh. - Vidi, Ren, kako sad ovaj mali bijelac ne zna prihvatit šalu. Pa jel ja djelujem ko idiot koji bi ubio novinara usred njegove velike priĉe, sa sve mojim otiscima prstiju po ĉitavoj njegovoj jebenoj kući? Jel ja djelujem ko neko ko bi da postane sljedeći Gotti? - Pretpostavljam da ne. - Ne da pretpostaviš, nego da znaš. - Šta je bila poruka? - Ne zasipaj pišaćom dona Gorgona. - Molim? Ne kontam. - Bijelĉe, ne moţeš ovu ni skontat. Al slušaj me sad dobro. Neću da se ovaj ĉovjek vezuje za moj grad. Hoće federalci i DEA da mu sude? Nek mu slobodno sude. Al nemoj da bi ko mene zaganjo traţeći po New Yorku njegove ameriĉke veze; jel to jasno? - Jel ti to ozbiljno? Frajeru, pa to je samo pitanje vremena. Da je DEA ne znam kako spora i zavidna federalcima, to ipak ne znaĉi da je glupa. - Moţda. Al ti vidi da se ne opameti baš danas. Ako me koji frajer i sjebe, pazi da ti ne budeš taj. - Vidi, meni se nikad nije obratio nijedan agent, ništa sliĉno. Nemaš razloga za brigu. - Zato što dosad nisi ni kazo ništa što je njima korisno. Al hoće, ne boj se ti, s ovim ĉetvrtim dijelom... Što se tebe tiĉe, svi su momci oko onog krekhausa doletili iz Jamajke po specijalnom zadatku. Nemoj mi sranja o bandama u New Yorku, Bostonu ili Kansas Cityju. - Pa znaju da ste ovdje. Mislim, u ovom gradu. - Al ne znaju da sam organizovan, ni kolko je sve ovo isplanirano. - Ali to ostavlja jebenu rupu u priĉi. - I tebe ta rupa brine? Šefe, neću ti ja govorit kako da pišeš, al tvoja je priĉa o ubijenim ljudima. Te piši o ubijenim ljudima. - Ta ubistva se nisu desila u vakuumu. Gospodine. - Slatko mi je to što ti i dalje misliš da mi ovde pregovaramo. Ne znam odakle ti ta ideja no to nije tako. Eno ti Joseyja Walesa pa priĉaj šta ti volja. A sve ostalo ima da izreţeš. Ne bi da ispadne da ja g. Walesu oduzimam slavu, kontaš? - Praktiĉno me ucjenjuješ? - Ma niĊe veze, brate slatki. Praktiĉno te ja ne ubijam. Ti pišeš saţetu istoriju sedam ubistava, jel tako? Znaĉi ostaju ti još ĉetri ubistva - pa o njima i piši. - Kontam. A šta ako... - Nemoj mi sad tog dijela priĉe kad ti pitaš šta ako odbijem. Ja više nemam strpljenja a i

308

Ren-Dogu je za danas dosta predstave. Eubie ustane i priĊe Ren-Dogu. Ne ĉujem šta se došaptavaju ali Ren-Dog potom ode. Nekoliko sekundi kasnije ulazna vrata se otvore i zatvore. On se vrati i sjedne ispred mene. Ali još bliţe. Kolonjska cool water. Znao sam da ću na kraju skontati koja je. On se nagne prema meni, ovog puta šapćući, ali glas mu je grlen. - Dakle, evo šta ja mislim, ako te zaganjo Tony Pavarotti, mora da ga je neko poslo da te zaganja. Znaĉi il Papa-Lo il Josey Wales; treće nema. A pošto je Papa sve do smrti bio sav oko te mirovne stvari, ja bi reko Josey Wales, nema potrebe da ti potvrdiš. Elem, što te to Josey htjeo ubit? - Stvarno oĉekuješ da odgovorim? - Da, stvarno oĉekujem da odgovoriš. - Ša je ovo? Neka pizdarija u stilu saš-umrijet-pa-de-se-ispovjedi? - Ša, pizdarija? Brate, baš mi drago šo priĉaš ko Jamajĉanin. Al de reci ošta mi je da te ubijam kad sam ti ljepo reko šta hoću. A Josey Wales, usput budi reĉeno, neće taknut nikoga jedno duţe vrijeme, ponajmanje tebe. - Rekao ti je za mene? - Spominjo je nekog ko bi mogo bit ti; nije ti ime zapamtio, reko je neki bijelac iz Rolling Stonea iznjuško nešto oko dila s drogom i da je Tony išo da ga sredi. Osim što vrijeme zbivanja niĊe veze nit je bilo šanse da kaki bijelac skonta dil s drogom pa da je ne znam kako pametan. Pošto si mu ubio najboljeg ĉovjeka, jasno je što ti nikog drugog nije pošlo. Da ne spominjem da si ti potom nesto s lica zemlje. Elem, Josey Wales je u zatvoru i nema šanse da će odande ţiv. Zato me zanima šta si to kog kurca sazno da on proba ubit nekog jebenog bijelca, i to Amerikanca. I to još 1979-e? Mislim, jebiga, to krši bar petnest tabua. - Ti si Kolektiv Oluja. Zar onda ne radiš za njega? - A u pizdu materinu! Ja ne radim ni za koga! A kamoli za getovskog miša iz Kingstona. Taj drkadţija ni godišnji bilans ne zna proĉitat a misli da je ne znam kako pametan. I, bijelĉe, nemoj da te pitam itreći put. - Ja... Ja godinama nisam ni konto da je on poslao onog lika. Uz sve što se dogaĊalo u Jamajci, sva ona sranja, mogao ga je poslati bilo ko, ĉak i jebena vlada. Taj lik me natjerao da shvatim... jebiga, jebiga. Nemam pojma što me sad ovo pitaš, pa ti s njim radiš, nema šanse da ne znaš. Mora da si i ono sranje isplanirao s njim. - Koje sranje? Kakvo sranje? - Pjevaĉ. Ubistvo Pjevaĉa. On je pucao na Pjevaĉa. - Ma šta to ti reĉe? Ne saĉekavši da odgovorim, smjesta ustane i poĉne kruţiti oko mene. - Mater mu jebem, šta ti to reĉe? - On je pucao na Pjevaĉa, onda 1976. godine. - Misliš bio je u toj bandi? Šefe, ĉak i ja znam da su ga bilesi probali ubit baš frajeri iz Grada Kopenhagen. Iako to nikad ne bih oĉekivao od... - Mislim da je on zapravo ispalio metak. Metke. - Otkud ti to kojeg kurca znaš? - Intervjuisao sam Pjevaĉa par mjeseci kasnije. Dotad su svi već znali da je upucan u grudi i u ruku, jel tako? Jel tako? - Tako je. - U to vrijeme je samo troje ljudi znalo da bi mu metak otišao ravno u srce da je tad udahnuo umjesto što je izdahnuo. Znali smo doktor, Pjevaĉ i ja. - I? - Onda odem u Grad Kopenhagen da intervjuišem donove u vezi s mirovnim sporazumom iz sedamdeset devete. U priĉi s Walesom bude spomenut i Pjevaĉ. Wales izjavi da je pravi sjeb što su Pjevaĉa gaĊali baš u srce. Što nije bilo šanse da zna, ne ako nije ili doktor, ili Pjevaĉ, ili ja, ili... - Ubica. - Jah. - Pizda mu materina. Pizda mu materina, mladosti moja. Nisam imo pojma. - E sad sam ja šokiran. Mislio sam da to zna svako ko ima ikakve veze s Walesom. - Ko ti je reko da ja imam veze s Walesom? Đe je koji kurac bio Wales dok sam ja udaro temelje

309

poslu u Bronxu? Pa znaš li ti da ja sve ovo vrijeme mislim da iza svega toga stoji neko drugi. - Ko? - Ĉudno, a on je jedini za koga znam da je još ţiv. - Wales? - Ne, ne on. - Pa šta onda misliš pod... - Znate li vi, g. Pierce, da je Pjevaĉ oprostio jednom od onih djeĉaka? Ne samo da mu je oprostio, nego ga vodao sa sobom na turneje, uveo ga u krug svojih najbliţih, tretiro ga bolje no brata roĊenog. - Ma nemoj zajebavat! Ozbiljno? Ja se Pjevaĉu oduvijek divim po raznim osnovama, al ovo prevazilazi sva moja oĉekivanja. Jebote! Šta je bilo s tim likom? - Nešto odmah kad je Pjevaĉ umro. Znao je da ta stvar nikako nije sigurna. - Nestao. Samo tako. - Pa, Pierce, niko ne nestaje tek tako. - Mnoge ĉileanske porodice se ne bi s tim sloţile. - Šta? - Ništa. - Znaš ti njemaĉki? - Slušam neki švapski rok... Ne znam. - Šteta. Tebi je do priĉe, e evo ti priĉe. Svako ko je puco na Pjevaĉa je završio mrtav, sem jednog. - Ali Josey Wales nije... - Jedini koji je moţda ţiv nesto je 1981. i niko ne zna gdje je. Osim mene. - A gdje to bude? - Ne djeluješ baš previše zainteresovan. - Ali jesam. Ozbiljno. Gdje je ĉovjek? - Kako rekoh, tebe to ne zanima. - A ja kaţem da me zanima. Otkud znaš da me ne zanima? - Zato što sam ti već reko gdje je. Al ne sekiraj se. To je garant prevelik zalogaj za tebe. Jednog dana će neko morat knjigu o tome napisat. - Oh. Dobro. - Ti se ljepo vrati svojoj Saţetoj istoriji sedam ubistava. Zaustim da kaţem hvala ali sjetim se da bi to bilo hvala što me nisi ubio već ostao na iznuĊivanju. Jedva sjedim nacaljen na onu stolicu kao da sam u magarećoj klupi ali jebiga ipak ne ustanem. I tako više nije vaţno. Onda zaustim da upitam jel mi pisanje dotiĉnog sranja garantuje zadovoljstvo da ga nikad više ne vidim, ali se opet sjetim da Jamajĉani rijetko kontaju sarkazam, ovo, jebiga, nije situacija gdje bi se ĉovjek igrao s tim da se sakrazam pogrešno protumaĉi kao otvoreno neprijateljstvo. Najbolje da jednostavno ne mislim ni na šta od ovih sranja - svakako nema šanse da se ovako nadrealan dan zaista dogodi. Utom se Ren-Dog vrati u kuhinju i njih dvojica se nedaleko od mene poĉnu došaptavati; valjda opet neka tajna jebiga. - Bijelĉe, samo još nešto. Okrene se. Njegova ruka. Pištolj. Prigušivaĉ. Njegova ruka. Prigušivaĉ na pištolju. Njegova... - NEEEEEEEEE! Pa mater mu jebem! Mater mu jebem! O, Boţe! Pa je... Jebem mu sve po spisku. - Eto, samo još to. - Upuco si me jebo te! Pa upuco si me sto mu majki krvavih! Krv mi jebote šiklja iz jebenog stopala kao da sam razapet jebote. Drţim se za stopalo i znam da vrištim ali nemam pojma otkud ja na podu; valjam se okolo sve dok me Eubie ne šĉepa i nabije mi pištolj u vrat. - Umukni više jebote! Umukni, pizdo, jebote - kaţe Ren-Dog i zgrabi me za kosu. - Upuco si me jebote! Upuco me jebote. - A nebo je plavo i voda mokra. - O, Boţe. O jebem ti... O, moj Boţe. - Da znaš da je ovo pravo smiješno. Još se nikad nije desilo da ko kaţe šta orginalno kad ga upucaš. Isto ko da za to ima neki priruĉnik i svak ga je proĉito, za svaki sluĉaj. - Jebi se tamo.

310

- Ajoj ne plaĉi, velika bebo. U Jamajki svako malo dvanestogodišnjaci zaplate metak pa se opet niko ne dernja ko pizda. - O, moj Boţe. Stopalo mi jebote vrišti a on se jebo sebe sagne i uzme me u naruĉje ko jebeno dojenĉe. - Moram nazvati Hitnu jebote. Moram u bolnicu. - A treba ti i ţena da sredi ovaj haos. - O Boţe. - Slušaj, bijelĉe. Ovo ti je podsjetnik, pa jasno je i tebi da bi bez toga zaboravio kako smo se vako ljepo podruţili. Vako ćeš garant zapamtit da ti se sa mnom ni sluĉajno nije zajebavat, kontaš šta priĉam? U ţivotu nisam sreo kurvinog sina psihotiĉnog ko Josey Wales, a njega sam upravo ubio. I šta bi ti reko da ja tu ispadnem? - Nemam poj... - Pizdo, to je bilo retoriĉko pitanje. Pruţi ruku i dotakne mi stopalo. Prvo protrlja oko rupe od metka u mojoj ĉarapi a onda mi prst zabije u ranu. Ja zavrištim u dlan koji mi Ren-Dog iste sekunde prilijepi na usta. - Koliko god da uţivam u prisutnom društvu a i u pretplati na The New Yorker, pobrini se da mi ne daš nikakav jebeni razlog da opet svraćam ovamo. Jesmo se razumjeli? On pomakne ruku a ja ne mogu ništa osim da plaĉem. Ne samo da ronim suze nego grcam jebiga. - Jesmo se razumjeli? - kaţe on i ponovo pruţi ruku prema mom stopalu. - Jesmo. Jesmo, dovraga! - Super. Super, super s groţĊicama, lješnjakom i riţom. Što bi rekla moja ţena; ta joj se nešto posebno sviĊa. Ren-Dog me šĉepa za ramena i odvuĉe me na kauĉ. Ovo ima da boli u vraţju mater, kaţe i on i povuĉe mi ĉarape. Sad sam sebi pljusnem dlan na usta da zaustavim vrisak. On baci ĉarape, smota moju kuhinjsku krpu u loptu i stavi mi je pod stopalo. Ja ne mogu ni da gledam. Ren-Dog ode a Eubie dohvati moj telefon. - Kad odemo, nazovi Hitnu. - Kako kojeg kur... kako kojeg... metak u stopalu... šta da kaţem... otkud mi metak u stopalu? - Ti si pisac, Alexander Pierce. Kad mi telefon sleti u krilo, tresne me po zglobovima jer mahinalno zaštitim jaja. - Izmisli nešto.

Dvanaest Kad god odluĉim da idem autobusom umjesto podzemnom, zaboravim koliko je autobus sporiji. To je cijena koju plaćam da me pod zemljom ne bi uhvatila panika. Ali bar sam budna. Prošle sedmice sam prespavala zadnjih sedam stanica i probudila se pred nekim likom koji je djelovao kao da mjerka koji dio tijela da mi dodirne da bi me probudio. Danas u autobusu nema muškaraca. Prazan je i Eastchester. Biće da jamajkanska fudbalska reprezentacija opet negdje gubi utakmicu. Šta o meni govori to što sam i dok mislim popriliĉna kuĉka? Mada ne znam što da sebi prigovaram kad svaki prosjeĉan ĉovjek garant ima bar podjednako nepristojne misli; rasistiĉke, razdraţljive i neprijatne. Da mi je samo da stignem do kuće, napravim ramen pastu, bacim se na kauĉ i na TV-u pristavim nešto lagano kao America’s Funniest Home Videos. Stvarno moram prestati s dumanjem o Jamajkancima. A moţda stvarno moram gutnut xanax. Mislim, trenutno uopšte nisam loše, stvarno nisam, al osjećam da me hvata, nije da samo prehladu osjetiš kad hvata. Na Corsi. U kući nemam nikakve hrane. Prekjuĉe sam pojela zadnji ramen a jutros pobacala sve ostatke kineskih dostava a McNuggetsi nisu baš najbolja zamisao ni kad su svjeţi. Gledam vrata, gledam onaj prozor koji izgleda nisam zatvorila iako je mart, a znam da u kući nemam nikakve hrane. Stvarno mi se ne ide na Boston Road, al znam kako će ispasti. Pošto sad i nisam nešto gladna, sješću i gledati TV dok pravo ne ogladnim, a onda mi neće bit druge. I tako sad hodam avenijom Corsa do ulice Boston i sve se nadam doţivjeću i ja svoj momenat kao Mary Tyler Moore. Teško da mi je išta gluplje moglo naumpasti nasred ulice prepune ljudi koji oĉito

311

nisu doţivjeli takav uspjeh, ali ja i dalje zamišljam. Tako to biva kad ti je ţivot posao, TV i hrana za ponijeti. Ispada da ţivim skoro kao Amerikanci, dovraga, i jebite se i vi i vaša pravila. Ne znam. Ali znam da me misli ne bi smarale ovako rano samo da sam gutnula jedan xanax. Sve mislim da mi sve u kući pojednostavljuje ţivot, od istobojnih peškira do aparata za kafu gdje samo pritisnem dugme, a polako shvatam da mi sve to zapravo omogućuje da uopšte ne mislim. A mater mi je, moš misliti, bila uvjerena da sam nesposobna da si organizujem ţivot. Boston Jamaica Jerk Chicken. “Jamajkanska piletina i hrana - topla i spremna”. Dva reda narandţastih plastiĉnih boksova, na svakom stolu keĉap, so i biber. Da uĊem? Pomislim al se predomislim ĉim malo razmislim. Na pultu, odmah uz blagajnu, stoji stalak za tortu pun kokos-vanilica koje me podsjećaju na selo. Nikad nisam voljela selo - previše kokos-vanilica i previše poljskih klozeta. A odmah pored tog stalka stoji još jedan pun neĉega što liĉi na kocke pudinga od krompira. Puding od krompira nisam jela još od 1979. godine - ne, još otprije. Što ga duţe gledam, to mi se više jede, i sve mi se više ĉini da je to znak neĉega dubljeg, znak da ja u stvari ţudim okusiti Jamajku - što već zvuĉi kao teţe psihološko proseravanje. Tim smješnije kad pomislim da ţelim okusiti nešto jamajĉansko a da nije penis. Prokleta ţenturaĉa - pardon, prokleta djevojĉura. Sad mi je već došlo da cijelu noć priĉam patois, i to ne zato što sam ĉitavo popodne visila oko one ţene i njenog momka gangstera. Valjda zato što blenem u one proklete kokos-vanilice i što mi je došlo da pitam da nemaju dukunnu, asham i jackass corn. - Izvolite, madam? Nisam ni primijetila da sjedi iza pulta, ali je odmah bilo jasno zašto ni on nije vidio mene. Gleda kriket na malom crno-bijelom televizoru koji drţi pored sebe na plastiĉnoj stolici. - Karibi - Indija. A mi naravno samo sjebavamo stvar - kaţe on. Ja samo kimnem. Nikad nisam voljela kriket, nikad. Tamna koţa i ogromna trbušina izmeĊu dvije mišićave ruke i bijele kozje bradice. Ni ne sjećam se kad sam zadnji put priĉala s nekim Jamajkancem - ovaj je prvi nakon duţeg vremena, i već podiţe obrve, već mu idem na ţivce. - Mogu li dobiti peĉenu piletinu ne prţenu piletinu da prţenu piletinu i riţu i grašak ako imate riţe i graška i malo prţenih plantana i miješanu salatu i... - Halo, gospoja, uspori malo. Ta neće hrana pobjeć. Smije se on meni. Dobro, moţda ipak cereka i to mi uopšte ne smeta izuzev što se odmah zapitam kad sam zadnji put nasmijala kakvog muškarca. - Jesu li plantani zreli? - Jašta su gospoja. - Koliko zreli? - Dovoljno. - Oh. - Gospoja, bez brige, zreli su taman kolko treba. Od plantana će ti se sam pire napravit u ustima. Odolim da mu kaţem da stvarno nikad nisam ĉula deliciozniji opis hrane, te samo naruĉim: - Tri porcije, molim. - Tri? - Tri. Nego, da nemate goveĊeg repa i kozjeg karija? - GoveĊi rep samo vikendom. Kozjeg karija upravo nestalo. - Onda prţena piletina. Batak i karabatak molim. - Šta ćete za piće? - Pravite li sorrel? - Jašta. - Mislila sam da se sorrel pravi samo oko Boţića. - Ma ĉekaj. Đe ste bili ovih ne znam ni ja koliko godina, gospoja? Sad se sve jamajkansko pakuje i prodaje. - Jel dobar? - Nije loš. - Onda ću to. Nije mi se sva ta silna hrana nosila kući. Nešto mi se baš sjedilo u tom restoranĉiću, da jedem prţenu piletinu osluškujući iz pozadine uzbuĊeni glas komentatora utakmice kriketa. U boksu preko puta ugledam Jamaica Gleaner i Star. Vidim i Jamaica Observer, za koji nikad nisam ni ĉula. Ĉovjek

312

ukljuĉi veliki TV montiran na plafonu, i prvo što se pojavi na ekranu - kriket. - Jel to JBC? - upitam. - Jok, neka brţe-bolje sklepana karipska mreţa, morebit je Trinidad, pošto svi nekako pjevuckaju kad govore. To je zato što je u Jamajki sad karneval. - Karneval? Svira se soca? - Ihaj. - Otkad Jamajkanci vole tu muziku? - Otkad gornji grad traţi razlog da na ulicama pleše u gaćama i grudnjaku. Pa halo, niste ni ĉuli za karneval? - Ne. - Mora da već dugo niste bili. Il nemate familije na ostrvu. Ĉitate novine? - Ne. - Onda garant zaborav, zaborav traţite. - Šta? - Ma nema veze, pile. Nadam se da djecu odgajate ko na Jamajki da ne ispadnu ko ove ameriĉke mlakonje, znaš. - Nemam - mislim, svakako. - Tako. Tako. Baš kako kaţe Biblija. Odgoji dijete prema putu kojim će ići i... I ja se odmah iskljuĉim. Sjedim u jamajkanskoj zalogajnici i ne sluša mi se ĉovjek koji mi prodaje mudrost kao kakva baba. Ali piletina! Fantastiĉno prţena, zlaćana i hrskava a iznutra mekana kao da su je prvo prţili pa pekli u rerni. A riţa i grašak skupa, ne ono razdvojeno sranje iz Popeyesa što moram umiješati sama. Već sam sredila trećinu onih plantana i malo mi je falilo da sorrel miropomaţem kao svoje omiljeno procesirano vrlo vjerovatno toksiĉno piće smućkano u hemijskoj laboratoriji da liĉi na original. - O krvavu mu majku jebem. Ni ne sjećam se kad sam zadnji put ĉula te rijeĉi iz usta koja nisu moja. - O krvavu mu majku jebem. - Šta je bilo? - Vidi ovo, pile. Jebote. Vidim samo loš snimak mase Jamajĉana, biće da je isti arhivski snimak koji koriste već petnaestak godina kad god neko pravi kakvu priĉu o Jamajci. Isti crnci u majicama s rukavima i bez rukava, iste crnkinje skaĉu gore-dole, isti polupismeni transparenti ispisani na kartonima. Isti vojni dţip ulazi i izlazi iz kadra. Najozbiljnije. - Krvavu majk... jebote... Taman da ga upitam po ĉemu je to ovaj izvještaj tako poseban kad na dnu ekrana poteĉe tekst. JOSEY WALES ŢIV SPALJEN: PRONAĐEN MRTAV U ZATVORSKOJ ĆELIJI. Ĉovjek pojaĉa ali ja ništa ne ĉujem. Na ekranu samo neki ĉutuk. Neki muškarac go do pojasa, koţe sjajne kao da se topi od silne vreline, pocrnjeli komadi grudi i slabina, velike bijele mrlje kao da mu je samo koţa bila spaljena. Koţa mu s grudi oguljena kao s peĉenog praseta. Stvarno nisam kontala je li fotografija izvan fokusa ili se on zaista istopio. - Grad Kopenhagen u plamenu. I to na dan kad mu sahranjuju sina? Gospode, smiluj se. Sad slova idu preko cijelog ekrana: JOSEY WALES PRONAĐEN MRTAV: ŢIV SPALJEN U ZATVORSKOJ ĆELIJI * JOSEY WALES PRONAĐEN MRTAV: ŢIV SPALJEN U ZATVORSKOJ ĆELIJI * JOSEY WALES PRONAĐEN MRTAV: ŢIV SPALJEN U ZATVORSKOJ ĆELIJI * JOSEY WALES PRONAĐEN MRTAV: ŢIV SPALJEN U ZATVORSKOJ ĆELIJI - Nema znakova nasilnog ulaska, danas nije bilo odobrenih posjeta dole u ćeliji, niko nema pojma kako je taj ĉovjek spaljen. Moţda se nekako sam zapalio. Jebiga stvarno ne vjerujem... - A sigurni su da je on? - A ko bi drugi bio? Neki drugi ĉovjek u Drţavnom zatvoru po imenu Josey Wales? Koje sranje. Jebiga. Izvinite, al ĉuj gospoja, ljepo ne znam koga bi sad prije nazvo. Ne mogu... Gospoja, jeste dobro? Samo što iskoraĉim odande, ispovraćam dušu po cijelom trotoaru. Mora da neko s druge strane ulice posmatra kako kašljucam komade prţene piletine dok me vlastiti ţeludac ubija. Iz restorana niko ne dolazi iako sam im tik pred vratima napravila haos. Pokušavam ostati na nogama ali mi

313

ţeludac opet poskoĉi i presamitim se, ali ne povratim. Barem se onaj ĉovjek opet vratio za pult. UĊem unutra, uzmem svoju tašnu i izaĊem. Sjedim na svom kauĉu i već dva sata gledam TV, ali i dalje ne znam šta gledam. Ne znam da sam ikad prije vidjela kako izgleda skuhan ĉovjek. Stvarno mi treba prekrivaĉ za ovaj kauĉ. A moţda da u dnevnu sobu stavim neki sliku ili tako šta? I kakvu dobru biljku, moţda ipak vještaĉku, ne znam da bi uz mene opstalo išta ţivo. Već nekoliko minuta drţim u krilu telefon. Zazvoni taman kad krene odjavna špica. - Halo? - Gospoja, madam, povezujemo vas. - Hvala, zahvaljujem. Ruke mi se tako tresu da slušalica zvekeće udarajući mi u naušnicu. - Halo? Halo? Halo, ko je to? Ruke mi se tresu i znam da smjesta nešto moram reći, inaĉe ću tresnuti onu slušalicu prije nego što ona opet progovori. - Kimmy?

314

ZAHVALE Colin Williams je vrijedno istraţivao i prije nego što sam znao da imam roman. Plodovi njegovog marljivog rada samo su se dijelom našli u ovoj knjizi, ali će ih u narednoj biti više. Kad je istraţivanje preuzeo Benjamin Voigt, već sam imao priĉu, ĉak i nekoliko stranica, ali ne i roman. Problem je bio u tome što nisam mogao odluĉiti o ĉijoj se priĉi radi. Nacrt za nacrtom, stranica za stranicom, lik za likom, ali nigdje poveznice, kiĉme priĉe. Sve do one nedjelje kad je Rachel Perimeter, za veĉerom u W.A. Frostu u St. Paulu, rekla da to moţda i nije priĉa samo jedne osobe. I upitala me kad sam zadnji put ĉitao Faulknerovu Kad leţah na samrti? Moţda ne baš tim rijeĉima ali, pošto smo razgovarali i o Marguerite Duras, otišao sam i proĉitao i njenog Ljubavnika. Roman je bio tu, sve vrijeme sam gledao u njega. Imao sam poluformirane i potpuno formirane likove, izmještene prizore, stotine stranica koje je trebalo logiĉno posloţiti. Roman kojeg pokreće samo glas. Moji ostali istraţivaĉi, Kenneth Barrett i Jeeson Choi, sad su makar znali šta da traţe. Zahvaljujući subvenciji Macalester Collegea, gdje predajem, u meĊuvremenu sam i sam uspio obaviti neka istraţivanja. Ĉetiri godine provedene u pisanju ovog romana ne bi bile ni tako uspješne ni tako produktivne bez sjajnih i kreativnih studenata koji su sve vrijeme pred mene postavljali izazove, te podrške našeg izvrsnog Odsjeka za engleski jezik. Nije naškodilo ni jednogodišnje studijsko odsustvo. Zahvaljujući izvanrednoj podršci koju su mi ponudili Tom Borrup i Harry Waters Jr, dobar dio tog odsustva proveo sam pišući u jednom francuskom kafiću u South Beachu, Miami. Iako stalno pronalazim izgovore da koristim njihovo gostoprimstvo, dosad mi (da kucnem) nikad nisu ispostavili raĉun za stan i hranu. A nedaleko od same plaţe završio sam prvu verziju, onu koju sam konaĉno dao svojoj predivnoj agentici Ellen Levine i izvrsnom uredniku Jakeu Morrisseyu. Prije njih je, kao i uvijek, prvu verziju ĉitao Robert Mclean, još uvijek jedina osoba kojoj povjeravam ĉitanje dok proces pisanja još traje (iako se on i dan danas pita zašto). Jeffrey Bennett, moj briljantni ĉitaĉ zadnje verzije, redigovao je cijelu stvar prije nego je stigla do izdavaĉa, ispravivši, izmeĊu ostalog, moj potpuno pogrešan prikaz voţnje od aerodroma JFK do Bronxa. Hvala i Marthi Dicton, koja je moj odofrljni engleski prevela na kubanski španski jer sam ţivio u pogrešnom uvjerenju da će posluţiti i meksiĉki španski. Pošto pisci danima mogu biti rastrojeni i puni sumnje u sebe, zahvaljujem Ingrid Riley i Casey Jarrin na nepokolebljivom prijateljstvu, podršci i povremenom udarcu nogom u dupe. Hvala mojoj porodici i prijateljima; ovog puta bi moja mati moţda ipak trebala zaobići ĉetvrti dio knjige.

Marlon James roĊen je 1970. godine na Jamajci. Objavio je tri romana: Đavo Johna Crowa (2005), Knjiga Noćnih žena (2009) i Sažeta istorija sedam ubistava, za koji je 2015. godine dobio nagradu Man Booker. Ţivi u Minneapolisu, gdje na Macalester Collageu predaje knjiţevnost i kreativno pisanje.

315