Seminar Ski Rad - Finansijska Trzista

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

S E M INARS K I RAD

Predmet: FINANSIJSKA TRZISTA I BERZANSKI MENADZMENT

FINANSIJSKA TRŽISTA

Mentor : Prof. dr. Kvrgić Goran

Student: Milosavljević Dragan

Finansijska tržišta Finansijska tržišta i berzanski menadzment

Br.Indexa : 299-008-09 Beograd 2010.

Sadržaj :

Sadržaj :...........................................................................................................................................2 Uvod.................................................................................................................................................3 Finansijski sistem............................................................................................................................4 Pojam i značaj finansijskog tržišta..................................................................................................5 Vrste finansijskih tržišta...................................................................................................................6 Učesnici na finansijskom tržištu......................................................................................................7 4.1 Centralna banka ....................................................................................................................8 4.2 Poslovne banke......................................................................................................................9 4.3 Ostale depozitne finansijske institucije..................................................................................9 4.4 Nedepozitne finansijske institucije .....................................................................................10 Finansijska tržišta u Srbiji..............................................................................................................11 Zaključak........................................................................................................................................13 Korišćena literatura........................................................................................................................14

Milosavljevic Dragan 2


Uvod

Finansijska trzista su ona trzista na kojima se trguje finansijskim sredstvima. Finansijska trzista predstavljaju jedan od cetiri osnovna oblika trzista – pored roba, rada I usluga. Trzista posreduju izmedju ponude I potraznje, sto u slucaju finansijskih trzista znaci izmedju stednje I ulaganja. Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji deo integralnog tržišta jedne zemlje ili, šire posmatrano, jednog regiona. Finansisjko tržište, u osnovi, čine kreditno tržište i tržište hartija od vrednosti, pri čemu mogućnost razvoja i brzina rasta privrede jedne zemlje zavisi, pre svega, od razvijenosti tržišta hartija od vrednosti. U savremenim uslovima najbrži razvoj beleže tržište dužničkih i hibridnih hartija od vrednosti, kao i tržište izvedenih hartija, bez koga je nezamislivo poslovanje jer omogućava sniženje rizika i maksimiziranje profita različitih učesnika. Tržište kapitala u Srbiji je nestalo početkom Drugog svetskog rata i nije ga bilo decenijama za vreme socijalisticke vlasti . Počelo je da se obnavlja tek krajem 1980-ih. Berza je prestala sa radom aprila 1941, a obnovljena je 1989. godine.Prethodnica današnje Beogradske berze osnovana je 1894. i nekoliko puta je menjala ime. Iako je finansijsko tržište od vitalnog značaja za razvoj svake privrede, ono u Srbiji poslednjih godina beleže vrlo spor, nepotpun i vrlo prigušen napredak. Napredak je spor, zato što je i čitava srpska tranzicija spora. Nepotpun je zato što još uvek nema niza instrumenta koji postoje na standardnim finansijskim tržištima. A razvoj je prigušen zato što institucionalno okruženje, loša regulativa, visoke cene trgovanja, loše prakse rada i visoki porezi koče razvoj finansijskog tržišta.



Finansijski sistem Finansijski sistem je jedan od sistema koji čini jednu ekonomiju, a koji se bavi štednjom i investicijama. Finansijski sistem je skup kanala kojima se alociraju slobodna sredstva od onih kojima su visak – suficitni subjekti, ka onima kojima su slobodna sredstva u manjku i kojima su neophodna – deficitni subjekti. Finansijski sistem se sastoji od grupe institucija u privredi koje pomažu da štednja jedne osobe odgovara investiciji neke druge osobe. Finansijski sistem usmerava retke privredne resurse od štediša ka zajmotražiocima. Finansijski sistem se sastoji iz tri segmenata : trzista, privrednih subjekata i pojedinaca. Kao takav finansijski sistem ima osnovni cilj da snabdeva kompanije - privredne subjekte, dovoljnom kolicinom novca i raznoraznim kreditima. Ti izvori sredstava omogucavaju privrednim subjektima nesmetan redovan rad, investiranje u privrednu delatnost, rast i razvoj privrednog subjekta1. Finansijski sistem moze biti dvojnog karaktera. Postoje finansijski sistemi bazirani na bankama i finansijski sistemi bazirani na trzistu hartija od vrednosti. Trzisni sistemi bazirani na bankama su najkarakteristicniji u Nemackoj i Japanu gde su velike i jake banke jaki ucesnici na finansijskom trzistu. Finansijski sistemi bazirani na trzistu hartija od vrednosti su karakteristicni za anglo-saksonske privrede. Finasijska trzista imaju funkciju da obezbede neophodna slobodna sredstva kao sredstva placanja. Takodje finansijski sistem obezbedjuje nesmetan i olaksan platni promet. On ima i mobilizatorsku funkciju u cilju podsticanja da se slobodna sredstva prikupe odgovarajucim mehanizmima u vidu stednje. Zatim se ta sredstva alociraju ka investicionim projektima koji su profitabilni. Na taj nacin se smanjuju troskovi prikupljanja slobodnih sredava sa jedne strane , a sa druge strane sami imaoci slobodnih sredstava imaju vecu sigurnost i obezbedjenje svojih sredstava. Karatkeristike finansijskih sistema se mogu podeliti na sledece : finansijska trzista, finansijske institucije i ifinansijski instrumenti.

11

Savic J. i Kvegic G.:Finansijska trzista I berzanski menadzment, VPS Cacak, Beograd, 2008.



Pojam i značaj finansijskog tržišta Finansijsko trziste je mesto gde se susrecu ponuda i traznja za novcanim sredstvima. Finansijska trzista imaju za zadatak da usmeravaju novcana sredstva od onih koji ih imaju kao visak, ka onima koji ta sredstva nedostaju – odnosno povezuju stednju i investicije. Preko finansijskog trzista privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Finansijsko trziste se moze posmatrati u uzem i u sirem smislu 2. U uzem smislu finansijsko trziste se definise kao organizovani prostor sa tacno definisanim vremenom, trzisnim pravilima i uslovima kupoprodaje, gde se suceljavaju ponuda i traznja novcem i novcanim derivatima. U sirem smislu finansijsko trziste predstavlja svako mesto gde se obavjaju finansijske transakcije. Finansijska trzista predstavljaju najznacajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom trzisnom privredom. Ona omogucavaju normalno odvijanje privrednih odnosa. Preko finansijskog trzista se vrsi alokacija akumulacije – stednje, sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi I investira. Finansiranje privrednih subjekata moze biti trojako. Samofinansiranje je kada subjekat koristi svoja sredstva za odrzavanje trenutnog stanja i investiranje u razvoj preduzeca. Direktno finansiranje je kada subjekti kojima je neophodah novcani priliv i subjekti koji ga imaju viska, direktno stupaju u kontakt. Ovakva vrsta finansiranja je karatkeristicna za anglo-americko privredno trziste. I na kraju treca vrsta je indirektno finansiranje. Ono se obavlja preko finansijskih posrednik, uglavnom banaka, kada one prikupljaju sredstva i plasiraju ga putem uglavnom kredita u investicione projekte privrednih subjekata. Ovaj poslednji vid finansiranja na finansijskom trzistu je u evropi najrasprostranjeniji pa i kod nas. On je ujedno i najefikasniji i najsigurniju iz perspektive suficitnih subjekata. Za svoje usluge posrednicke institucije naravno prihoduju kamatu koja se jos naziva i bankarska marza. Ona predstavlja kamatnu razliku izmedju kamatnih stopa pasive – prikupljenih sredstava, i aktive – plasiranih sredstava. 2

http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=20633 (pristup : 20.12.2009.)



Vrste finansijskih tržišta Buduci da je finansijsko trziste organizovan prostor na kome se trguje novcem, kapitalom, devizama , i to u gotovinskom i bezgotovinskom obliku, i gde se cena kapitala – kamata, formira na osnovu ponude i potraznje, brojne su podele finansijskog trzista, prema raznoraznim parametrima i kriterijumima. Najpre finansijska trzista mozemo posmatrati iz ugla trajnosti sredstava – roka dospeca. Pa tako po tom kriterijumu imamo trziste kapitala i trziste novca. Obicno se kaze da su sredstva do godinu dana - novac a preko godinu dana da je to kapital. Iz ugla prava koja se sticu imanjem hartija od vrednosti, finansijska trzista se dele na trzista osnovnih hartija od vrednosti – a ona mogu dalje biti duznicke i vlasnicke, i trzista izvedenih hartija od vrednosti. Finansijska trzista posmatrana iz ugla prirode transakcija koje se nad njima obavljaju, mogu se podeliti na trzista primarna(primarna emisija hartija od vrednosti) i sekundarna trzista(trgovina hartijama od vrednosti prodatim iz primarne emisije). Kod nas nije jos dovoljno razvijeno trziste sekundarnih hartija od vrednosti. Neki cak smatraju da ga uopste I nema. Klasifikacija finansijskih trzista prema finansijskim tokovima je izvrsena na direktna i intermedijarna. Kod direktnih trzista kontakt izmedju suficitnih i deficitnih subjetaka je neposredan, a kod intermedijarnih izmedju njih je posrednik, najcesce banka. Podela finansijskih trzista prema tipu finansijske aktive kojima se trguje je izvrsena na finansijaska trzista novca,finansijska trzista kapitala, produktno trziste, devizno trziste, trziste finansijskih derivata i trziste osiguranja. Na finansijskim trzistima naovca trgije se kratkorocnim sredstvima, a trzistima kapitala su predet trgovine dugorocna sredstva. Produktno trziste je trziste bazicnim proizvodima a trziste deviza je trziste stranim valutama. Prema

mestu gde trgovina obavlja, finansijska trzista se mogu podeliti na lokalna,

nacionalna i medjunarodna. Kada je u pitanju kriterijum vremena placanja, finansijska trzista se mogu podeliti na promptna – istovremena, ili placanje odmah po obavljenoj transakciji, I terminska trzista gde se finansijske transakcije obavljaju sporazumno u nekom buducem trenutku. Milosavljevic Dragan 6

Finansijska tržišta Finansijska tržišta i berzanski menadzment Prema mestu organizovanja transakcija finansijska trzista se dele na berzanska trzista sa strogo formalno definisanom lokacijama i procedurama ponasanja ucesnika, i druga vrsta je takozvano trziste preko saltera, za koje je karakteristicno da se trgovina obavlja na razlicitim lokacijama. Prema vrsti organizovanosti finansijska trzista se mogu svrstati u institucionalna i neinstitucionalizovana, tj. na ona koja su regulisanastrogim pravilima i ona koja su slobodnijeg karaktera-manje formalna3.

Učesnici na finansijskom tržištu Učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske institucije( Centralna Banka I Poslovne banke ) i finansijski posrednici. Finansijske institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. Osnovna im je uloga da posreduju između suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaoca. Finansijski posrednici povezuju učesnike na finansijskim tržištima ostvarujući zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angažuju sredstva i po kojoj ih plasiraju. Učesnici na finansijskim tržištima vrše sledeće poslove transformisanje finansijske aktive iz jednog u drugi oblik, razmena finansijske aktive u korist svojih klijenata, pružanje pomoći u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i njihovoj prodaji, pružanje savetodavnih i konsalting usluga i vršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive. Neke finansijske institucije nastale su pre finansijskih tržišta kao što su: banke, štedionice, a neke su njegova tvorevina kao što su: osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi i investicione kompanije4. Najcesca klasifikacija finansijskih institucija je na sledeće: centralna banka, poslovne banke, nedepozitne finansijske institucije, berze i berzanski posrednici

3

Savic J. i Kvegic G.:Finansijska trzista I berzanski menadzment, VPS Cacak, Beograd, 2008. http://www.telekomakcije.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=20 (datum pristupa: 18.12.2009.) 4



4.1 Centralna banka

Centralna banka ima poseban značaj jer vrši regulativnu ulogu na finansijskom tržištu posebno na tržištu novca gde određuje nivo novčane mase i kamatnih stopa, jer vrši zaštitu učesnika na fin. tržištu a doprinosi razvoju finansijskog tržišta emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom tržištu5. Centralna banka kod nas je NBS kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema. Centralna banka ima sledeće funkcije i zadatke: 6 •

emisija novčanica, novca i kredita održavajući potrebnu količinu novca u opticaju i

reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskom tržištu •

sprovođenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata

•

eskontna politika se sastoji u određivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje

kredita (visinu i rok trajanja) •

operacije na otvorenom tržištu se sastoje u kupovini ili prodaji različitih hartija od

vrednosti čime se ostvaruju određeni ciljevi. NBS kupuje hartije od vrednosti kada želi da poveća likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal, čime se i povećava nivo novčane mase, dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slučaju restriktivne monetarno kreditne politike. •

politika obaveznih rezervi čija je suština u utvrđivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz

depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. •

politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka reguliše nivo novčane

mase •

održavanje spoljne solventnosti centralna banka se angažuje na ostvarenju ciljeva devizne

politike kao što su: međunarodna solventnost države, stabilan devizni kurs, otplata dugova, nesmetano obavljanje platnog prometa idr. •

određene poslove za račun države kao što su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su

zakonom stavljeni u nadležnost centeralne banke.

5 6

Vukosavljevic D.i Kvrgic G. : Bankarstvo, VPS Cacak, Beograd, 2009. http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=1578 (datum pristupa: 18.12.2009.)


Finansijska tržišta Finansijska tržišta i berzanski menadzment •

I druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata, kontrola rada banaka i

drugih institucija, održavanje rezervi plemenitih materijala (zlatna politika).

4.2 Poslovne banke Poslovna banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite), odobrava kredite, i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanja). Do sredstava dolaze prikupljanjem različitih vrsta depozita, po viđenju, na osnovu tekućih i žiro računa oročenih i slično. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolažu. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje različitih kredita. Banke se dele na7 : •

Univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbeđenja plaćanja

depozitne funkcije, kreditne funkcije i operacije HOV-a •

Komercijalne su ovlašćene da drže to jest kreiraju depozite po viđenju koji posredno

služe kao sredstva plaćanja, obavljaju i kreditnu funkciju što je slučaj kod nas •

Investicione posluju sa HOV što im daje mogućnost bavljena širim krugom poslova kao

emisiju HOV, otkup i distribuciju, trgovinu HOV, restruktuiranje preduzeća, promena vlasničke strukture, konsalting i dr.

4.3 Ostale depozitne finansijske institucije Štedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko štednih depozita stanovništva ali i emitovanjem različitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina, potrošačke kredite, ne potrošačke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti. Štedionice posluju po principu zajedničkih kooperativa, a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju štedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika već to rade preko drugih finansijskih institucija.

7

http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=1578 (datum pristupa: 18.12.2009.)


Finansijska tržišta Finansijska tržišta i berzanski menadzment Kreditne unije svojim članovima odobravaju manje potrošačke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplaćuje u obliku dividende štedno kreditne zadruge. Najčešće odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem određenih vrednosti. Finansijske kompanije posluju tako što izdaju određene dužničke finansijske instrumente koje po apoenima i rokovima prilagođavaju kupcima i prikupljaju finansijsku štednju koja razmenjuju za potraživanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica.

4.4 Nedepozitne finansijske institucije Ove institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita već na druge načine. Tu spadaju : ugovorne finansijske institucije, investicioni fondovi I ostale finansijske institucije. Ugovorne finansijske institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodičnih uplata u određenim vremenskim intervalima. Tu spadaju: osiguravajuca drustva I penzioni fondovi. Investicioni fondovi su profesionalno vođene finansijske institucije koje mobilišu kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup HOV različitih emitenata. Imaju poseban oblik pasive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. Koriste se kao značajna poluga privatizacije privrede u bivšim socijalistickim zemljama. Ostale fin. institucije koje se nalaze u prostoru između izvornih vlasnika fin. štednje i krajnjih korisnika kao što su: razne fin. kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeća ili kreditiraju preduzeća i fizička lica. Osiguravajuće organizacije su fin. institucije koje za utvrđenu naknadu (premiju) obezbeđuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi određeni osigurani slučaj. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise životnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. štednju, koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. institucijama i od njih kupuju obveznice, zapise, akcije i sl. čime transformisu fin. štednju do deficitnih ekonomskih


Finansijska tržišta Finansijska tržišta i berzanski menadzment jedinica. Ako nisu u mogućnosti da pokriju veliki obim potencijalne štete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds)8. Penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbeđujući pojedincima sigurnost po završetku radnog veka i transferišu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slično kao i osiguravajuća društva. Penzioni fondovi raspolažu znatnim fin. sredstvima.

Finansijska tržišta u Srbiji Za razliku od zelene pijace ili tržišta stanova, koja su postojala proteklih decenija, tržišta kapitala u Srbiji su nestala sa početkom Drugog svetskog rata i nije ih bilo tokom decenija komunističke diktature. Počela su da se obnavljaju tek krajem 1980-ih. Prethodnica današnje Beogradske berze osnovana je 1894. i nekoliko puta je menjala ime. Berza je prestala sa radom aprila 1941, a obnovljena je 1989. godine. Iako su finansijska tržišta od vitalnog značaja za razvoj svake privrede, ona u Srbiji poslednjih godina beleže vrlo spor, nepotpun i vrlo prigušen napredak. Napredak je spor, zato što je i čitava srpska tranzicija spora. Nepotpun je zato što još uvek nema niza instrumenta koji postoje na standardnim finansijskim tržištima. A razvoj je prigušen zato što institucionalno okruženje, loša regulativa, visoke cene trgovanja, loše prakse rada i visoki porezi koče razvoj finansijskog tržišta. Prvi i pojedinačno najveći problem je težnja države i njene birokratije da direktno utiče na pojedine segmente finansijskih tržišta. Snažan uticaj države se vidi kod penzionih fondova, monetarne politike, osiguranja i bankarstva. Recept za smanjenje uloge države su privatizacija, deregulacija i liberalizacija. Država bi trebalo da ukine porez na kapitalnu dobit od štednje i trgovine HoV. Time će se podstaći štednja i ulaganja, a Srbija će biti kompatibilna sa okolnim zemljama. Drugi veliki problem je zaštita pojedinih interesnih grupa. Ona se vidi kod monopolizacije državne berze i centralnog registra, obaveze trgovanja preko brokera, stvaranja visokih deviznih rezervi. Takođe su moguća uvozna ograničenja u slučaju da uvoz ugrožava neke domaće sektore. Nepotrebna je monopolska zaštita dinara. Jedini način da dinar postane dobra 8

http://www.ien.bg.ac.yu/BBA/Info_paketi/2007-08/3_finansijska_trzista.htm (prisrup : 21.12.2009.)


Finansijska tržišta Finansijska tržišta i berzanski menadzment valuta je da se izloži konkurenciji evra i drugih valuta. Naravno, time će se ograničiti diskreciona moć države u monetarnoj politici. Treći veliki problem je obimna i nepotrebna regulacija. Ona je najčešće u službi kontrole i usmeravanja tokova na finansijskim tržištima od strane države. Putem ove kontrole se određuju dobitnici i gubitnici, umesto da to radi tržište, kao što se omogućava ili onemogućava ulaz u pojedine delatnosti



Zaključak

Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije. Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje privrednih odnosa. Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom. Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive). Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede. Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema. Na njih vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se ponuda finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja. Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.



Korišćena literatura

•

Savic J. i Kvegic G.:Finansijska trzista I berzanski menadzment, VPS Cacak, Beograd, 2008.

•

Vukosavljevic D.i Kvrgic G. : Bankarstvo, VPS Cacak, Beograd, 2009.

•

http://www.telekomakcije.rs/index.php? option=com_content&view=article&id=5&Itemid=20 (datum pristupa: 18.12.2009.)

•

•

http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=1578 (datum pristupa: 18.12.2009.) http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach= 20633 (pristup: 20.12.2009.)

•

http://www.ien.bg.ac.yu/BBA/Info_paketi/2007-08/3_finansijska_trzista.htm (prisrup : 21.12.2009.)


Seminar Ski Rad - Finansijska Trzista

Recommend Documents