1. Pojam tehnickog saznanja
Za označavanje tehničkog saznanja koriste se termini tehnika (u engleskom govornom poručju) i tehnologija (u Srenjoj i Istočnoj Evropi). Ove reči obile su nazive po starogrčkim rečima tehne (mehanička veština, zanat, spretnost, nauka, umetnost) i logos (um, razum, mišljenje). tehnika - tehne tehnologija - tehne + logos (misao (znanje) o mehaničkim veštinama) Neki naučnici smatraju a treba praviti razliku izmeĐ izme Đ u tehnike i tehnologije, dok najvedi broj naučnika smatra a imaju istovetno značenje. Značenje tehnike i tehnologije treba zadržati za tehnička srestva i načine obavljanja praktičnih elatnosti na osnovu tih sredstava.
Tehničko znanje obuhvata ieje, stavove i principe, koji objašnjavaju način stvaranja i funkcionisanja materijalnih sredstava, materijalna sredstva zasnovana na tim idejama i
principima, kao i postupke korišdenja tih srestava rai ostvarenja oreĐenih praktičnih ciljeva. Tehničko saznanje ima ve imenzije: o teorijsko-saznajnu - nastojanje tehničkog saznanja a racionalno iskustvenim putem otkrije objektivne osobine odre Đenih pojava i principe meĐusobne povezanosti tih pojava, sa ciljem stvaranja materijalnih srestava. Tehničko saznanje mora biti objektivno, opšte, i menzije: precizno i sistematično, tako a su najbitnije osobine teorijske imenzije: objektivnost - nastojanje da se otkriju realne osobine pojava i da se one adekvatno teorijski objasne. Stavove objektivnog ela teorijskog saznanja mogude je proveriti (eksperimen tom) opštost - nastojanje a se ispitivanjem osobina pojeinačnih pojava, otkriju zajeničke osobine cele klase pojava. preciznost - saznanje mora da adekvatno izražava ne samo opšte osobine neke pojave, ved i preciznost
osobine najsitnijih delova te pojave.
sistematičnost - povezanost tehničkog saznanja, na osnovu oreĐ enih principa, u jednu logičku celinu. o materijalno-praktičnu - nastojanje tehničkog saznanja a na osnovu teorijskih principa konstruiše tehnička srestva koja praktično funkcionišu i zaov oljavaju konkretne potrebe
ljui. Tehničko saznanje mora poseovati: materijalni oblik - Tehničko saznanje ima prevashono materijalni karakter i ono je u pravom smilsu tehničko, tek kaa je izraž eno u obliku konkretnog materijalnog sredstva. no-instrumentalni karakter - usmerenost tehničkog saznanja na rešavanje oreĐ enih praktič praktič no-instrumentalni praktičnih problema. Teorijsko saznanje uglavnom je usmereno na praktično menjanje sveta
prema ljudskim potrebama. 2. Izvori tehnickog saznanja Marks je smatrao da se čovek može oreiti i kao bide koje pravi oruĐ a. Po Gelenu, tehnika prestavlja kompenzaciju čovekovih biofizičkih neostataka u prež ivljavanju i svojim razvojem, ona je veštački povedavala čovekovu mod i sposobnost u prilagoĐ avanju prirode. (primeri su strela i koplje, mlin). Pore biofizičke slabosti ljui, najznačajniji posticaji za razvoj tehničkog
saznanja su sleedi faktori:
o proizvodno-praktične potrebe ljudi - najznačajniji izvor tehničkog saznanja. Veoma veliki broj
tehničkih srestava nastao je kao rezultat nastojanja a se reše oreĐeni praktični problemi. (primeri su vaga, voenica i vetrenjača, mlin, parna, pisada i mašine za štampanje knjiga, internet) Puno tehničkih pronalazaka nastalo je "pre vremena" i njihova suština i praktični značaj nisu bili omah shvadeni. (primeri su prvi moel raio prijemnika, prva ž etelica, mehanička vršilica) Ljuske potrebe su inamičke, stalno se razvijaju, proširuju i menjaju, pa prestavljaju stalni posticaj razvoju tehničkog saznanja. (primer je razvoj pre voznih sredstava) o naučno saznanje - Naučno saznanje u prošlosti nije prestavljalo posticajni izvor za
nastajanje i razvoj tehničkog saznanja, iz va razloga: premet naučnog saznanja nije bio racionalno proučavanje konkretne stvarnosti, a takvo saznanje nije moglo biti osnova za nastajanje tehničkih pronalazaka i tehničkog saznanja. čak i kaa je nauka racionalno proučavala stvarnost, to saznanje nije bilo ostupno tehničkim stvaraocima i nije moglo biti izvor tehničkog saznanja. U 19. veku dolazi do uspostavljanja saradnje izme Đu naučnog i tehničkog saznanja, i ona se manifestuje u dva vida:
nastojanje pojeinih tehničkih stvaralaca a oreĐene probleme rešavanju obradanjem za pomod naučnicima i saranjom sa naučnicima bavljenje mnogih naučnika praktičnim problemima Danas su naučna saznanja iz oblasti funamentalnih nauka veoma značajan faktor za razvoj tehničkog saznanja. o kontinuirani razvoj tehnike - Tehnika u svom razvoju poseduje odre Đeni kontinuitet. Svaki prvobitno stvoren tehnički pronalazak prestavlja samo polaznu saznajnu osnovu za alja usavršavanja tog pronalaska. pronalaska. (primeri su istorije i storije aviona, automobila, parne mašine) Tehnika se razvija po geometrijskoj progresiji i ona ruštva koja imaju razvijenu tehniku imaju i vede mogudnosti za njen alji razvoj. o komplementarnost komplementarnost tehnike - mogudnost a se tehnički pronalasci, stvoreni za rešavanje praktičnih problema u jenoj oblasti, primene za rešavanje problema i u nekoj rugoj oblasti. (primeri su različite vrste mlinova, parnih mašina, turbina i kombajn kao kombinacija kosačice i vršilice) konkurencija - U moernom ruštvu najznačajniji posticaj za razvoj tehničkog o tržišna konkurencija saznanja prestavljaju ekonomski interesi kompanija, koje koriste tehničko saznanje ka o veoma važan faktor u povedanju prouktivnosti raa i sticanju bogatstva. Kompanije u moernim tržišnim privreama primorane su na stalno usavršavanje vlastitih tehnologija, jer jeino tako mogu da izdrže tržišnu konkurenciju. One teže a smanje troškove proizvonje, a povedaju njen kvalitet. o praktično eksperimentalna raoznalost tehničkih stvaralaca - U posticajne psihološke
osobine za razvoj tehničkog saznanja spaaju: kreativnost - posedovanje potreba i želja a se stalno traga za stvaranjem nečeg novog, osedanje lepote i ličnog zaovoljstva kaa se rai na otkrivanju tajni, kao i sposobnost povezivanja činjenica, pojava i ieja.
-maštovitost povezana sa ekperimentalnom raoznalošdu - posedovanje sposobnosti da se misli, više o mogudoj nego o postojedoj stvarnosti i tež nja da se te misli eksperimentalno provere. (primer je nastanak raketa). - upornost i strpljivost - posedovanje sposobnosti da se dugo i intenzivno radi na odre Đenom problemu, čak i kaa se ne vidi kraj istraživanja i kaa su očekivani rezultati neizvesni. sistematičnost i metoičnost metoičnost - sistematičnost - posedovanje sposobnosti da se u svakom istra živanju postavlja precizan cilj i precizan operacioni plan istraživanja, kao i da se postepeno i racionalno radi na ostvarenju cilja istraživanja. Iako u tehnici postoje slučajna otkrida, tehničko saznanje, onosno
pronalazak nastaje tek zahvaljujudi sistematičnom rau na realizaciji prvobitne ieje. - posvedenost posvedenost tehnici i vera u sebe - posedovanje sposobnosti da se u tehničkom stvaralaštvu vidi životni smisao, kao i poseovanje samosvesti o značaju svog raa i sebe kao ličnosti. 3. Stvaraoci tehnickog saznanja
Najznačajniji stvaraoci tehničkog znanja u prošlosti bili su: o zanatlije - ostvarili su najvedi eo tehničkih pronalazaka u prošlosti. o daroviti pojedinci - otkrili osta veliki broj tehničkih pronalazaka, nisu se posebno bavili tehničkim stvaralaštvom. o tehnički pronalazači (prvi inženjeri) - dali su veliki doprinos stvar anju tehničkog saznanja. Bili
su samouko obrazovani, često su se bavili i filozofijom, nisu poseovali formalno tehničko obrazovanje, ali su posedovali veliko znanje iz oblasti kojima su se bavili. (najpoznatiji su Heron,
Straton, Čang Heng i Arhime) Zanatlije kao stvaraoci tehničkog saznanja
Do 19. veka, najvedi oprinos razvoju tehinčkog razvoja avale su zanatlije, ok je ueo naučnika bio veoma mali. U periou o 1300. o 1600. goine postojale su tri grupe naučnika: naučnici na univerzitetima, huma nisti i umetnici-zanatlije. Prve dve grupe nisu ale skoro nikakav oprinos razvoju naučnog saznanja, ok su umetnici -zanatlije dale najvedi oprinos. Oni su iejni začetnici stvaranja novog racionalnog načina mišljenja i modernih nauka. Postojale su i za natlije višeg ranga, koje su imale oreĐ eni stepen obrazovanja, koje su stekli kao šegrti u raionicama svojih majstora. Te zanatlije su umetnici -inženjeri (dali su
najvedi oprinos razvoju naučnog saznanja), lekari, graitelji muzičkih instrumenata, graditelji nautičkih i astronomskih instrumenata, geometri i navigatori. Umetnici -inženjeri su slikali, izlivali statue, gradili katedrale, konstruisali dizalice, kanale i brane, topove i utvrĐenja. Otkrili su nove boje, geometrijske zakone perspektive, unapredili odre Đena teorijska znanja iz mehanike, akustike, hemije, metalurgije, geometrije i anatomije.
Škole za sticanje tehničkog onosno zanatlijskog znanja nisu postojale. Zanatlijska znanja su se sticala neposrednim radom u zanatskim radionicama. Tek od 14. veka cehovska udruženja zanatlija u svojim statutima pravno regulišu proces učenja zanata i uvoe razliku izmeĐu sluge koji uči zanat i kalfe i šegrta kao sluga koji su ved učili zanat. Razlike su se ogledale u radnim pravima i primanjima.
4. Nastajanje tehnicke inteligencije
Sve o kraja 19. veka, najznačajniji stvaraoci tehničkog, pa i naučnog saznanja, bili su pojedinci, a ne istraživačke organizacije. Danas je situacija potpuno obrnuta u razvijenim zemljama. U prošlosti nisu postojale posebne škole na kojima se moglo stedi tehničko obrazovanje, niti tehnički premeti u okviru postojedeg obrazovnog sistema. Na visokim školama (svetovnim i teološkim) ljui su se osposobljavali za obavljanje crkvenih i rž avnih poslova i na njima su se sticala znanja iz oblasti filozofije, istorije, kulture, teologije i prava.
Uzrok za nepostojanje tehničkih škola i tehničkih premeta je nezainteresovanost vlaajude vlaajude klase za razvojem tehnike, u negativnom vrednosnom odnosu prema eksperimentalnom radu i ogmatskoj teološ koj interpretaciji sveta. Pod uticajem religioznog pogleda na svet, u nauci je
prihvadeno stanovište a su religiozne istine o svetu naučno najvrenije i a osnovni premet naučnog proučavanja treba a buu verske ieje i stavovi. Proučavanje konkretne stv arnosti smatralo se naučno beznačajnim. Srenjovekovne vlaajude klase zaržale su antički prezriv onos prema naučnom metou koji sadrži manuelni rad. Upotreba eksperimentisanja, merenja i seciranja, smatrana je ponižavajudom za naučnika. Osnovne nastavne discipline na srednjovekovnim univerzitetima bile su pravo, filozofija,
teologija i meicina, ok prirone nauke uopšte nisu bile zastupljene. Čak i kaa su se pojavile imale su sporean značaj. Po uticajem praktičnih potreba, na univerzitetima se vremenom sve više izučavaju prirodne nauke. Dalji razvoj vezan je za akademije, koje nastaju u 17. i 18. veku i njihov cilj bio je a prevlaaju naučno -istraživačke neostatke univerziteta. Akaemije su organizovale brojna istraživanja iz oblasti astronomije, fizike, hemije i biologije. Usavršile su i razvile nove istraživačke metoe i razvile eksperimentalna istraživanja u svojim laboratorijama.
Znanja ostvarena na akaemijama bila su više teorijskog karaktera i nisu mogla a zaovolje specifične zahteve proizvo dnje, koja je tražila praktično-tehnička znanja. U Francuskoj krajem 18. veka, osnovana je politehnička škola, koja je prestavljala početni oblik tehničkih škola. Ljui su učeni a povezuju praktično -tehnička znanja sa zanimanjima iz matematike i prironi h nauka. Po ugleu na ovu školu, osnovane su škole i u rugim rž avama Evrope. Osnovani su tehnički fakulteti, ali oni još uvek nisu u potpunosti ostvarili saznajnu autonomiju. Iz tehničkih nauka nije se mogao stedi oktorat. Tek krajem 19. veka, tehnički fakulteti u Nemačkoj su formalno izjenačeni sa ostalim. Najznačajniji stvaralac tehničkog znanja u moernom ruštvu je tehnička inteligencija. Svi značajniji pronalasci u moernom ruštvu nastali su kao rezultati organizovanog i sistematskog raa tehničke inteligencije. Savremeni naučni pronalasci zasnivaju se na saznanjima iz različitih naučnih isciplina. Praktična iskustva su i anas značajan faktor poboljšavanja i usavršavanja proizvonje. Zaposleni su u mogudnosti a na osnovu svog praktičnog iskustva uoče neostatke pojeinih tehničkih problema .
5. Naucno tehnicki potencijal (naucnoistrazivacki (naucnoistrazivacki kadar i nobelove nagrade)
Tehnika predstavlja najznacajniji faktor razvoja drustva i najintenzivnije promene u modernom drustvu odvijale su se pod uticajem razvoja nauke i tehnike.
Po naučno tehničkim potencijalom porazumeva se broj naučno -istraživačkog kara, stepen osposobljenosti naučno -istraživačkog kara a relativno brzo usv aja i stvara nova znanja u vidu otkrida i izuma, kao i obim i brzina praktičnog korišdenja, onosno primene znanja. Stepen razvijenosti naucno tehnickog potencijala i stepen ekonomske razvijenosti su međusobno razvojno povezani i uslovljeni sto zahteva kategorizaciju ekonomske razvijenosti zemalja usvetu. Naučno-istraživački kaar
Broj naučnika i inž enjera, kojima raspolaže jedna zemlja, predstavlja veoma važan faktor
stvaranja novih znanja. Što jena zemlja ima više istraživača, istra živača, veda je verovatnoda a de u toj zemlji odi o vedeg broja značajnih saznajnih otkrida. Naučno -istraživački kaar počeo je kontinuirano a raste početkom 20. veka u razvijenim zemljama. Broj naučnika i inž enjera, kojima raspolaže neka zemlja, u sklau je sa njenom ekonomskom razvijenošdu. Sto je neka zemlja ekonomski razvijenija, to je veci broj istazivaca u odnosu na broj stanovnika. Pored nejednake koncentracije naucinika, stalni rast naucnika u razvijenim zemljama je zaustavljen, dok se u zemljama u razvoju stopa rasta broja naucnika povecava. Nobelove nagrade
Naučno-tehnički potencijal, posmatran preko broja naučnih otkrida i izuma, pokazuje a je najvedi broj otkrida i izuma ostvaren ostvaren u ekonomski najrazvijenijim zemljama. zemljama. Najvedi broj Nobelovih nagraa za nauku obili su naučnici iz zapanih zemalja. 6. Naucna produkcija, impact faktor, f aktor, patentna aktivnost, uspesnost univerziteta
Naucna produkcija kao indikator uspesnosti naucno tehnickog potencijala pokazuje jos izrazitiju neravnomernost izme đu razvijenih zemalja, zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja u odnosu na nerazvnomernost u broju naucnika. Najrazvijenije zemlje ucestvuju sa visokim procentom u ukupnoj svetskoj naucnoj produkciji. U najrazvijenijim zemljama postoji blagi pad produkcije a u zemljama u ra\voju i nerazvijenim zemljama naucna produkcija pokazuje znacajan rast ali i izuzetnu neravnomernost. Index citiranosti je takođe jean o pokazatelja razvijenosti nauke u jenoj zemlji. Što je
neki ra više citiran, to znači a je ra u saznajnom pogleu značajniji. Spisak naučnih navoa pokazuje a su raovi iz razvijenih zemalja aleko više citirani o raova iz nerazvijenih zemalja. I najvedi broj patenata registruje se u razvijenim zemljama. Kompanije u razvijenijim zemljama r ž e kao poslovnu tajnu zbog straha od po pravilu ne patetiraju svoje pronalaske, več ih rž konkurencije. Ponekad se neki pronalazak preventivno patentira, kako bi se zadr žala autorska prava u slučaju a konkurenti oĐ u do istog pronalaska.
Uspesnost naucnog kadra na univerzitetima prema Sangajskoj listi, koja se odre đuje na osnovu broja diplomiranih studenata, dobijenih nobelovih nagrada, broja objavljenih radova u najreprezentativnijim casopisima, pokazuje da su zemlje u razvoju 2006. Godine imale samo 42 univerziteta među 500 najboljih, dok su ostali poticali iz najrazvijenijih zemalja. Neke male, ali ekonomski razvijene zemlje imaju nesrazmerno broju stanovnika veliki broj uspesnih univerziteta( Danska, Svajcarska,Sveska, Finska...) Najvise prestiznih univerziteta imaju SAD. 7. Prakticna primena naucnih rezultata, materijalna sredstva, sredstva, Srbija i drustvo znanja
I u pogleu sposobnosti i brzine praktične primene naučnog saznanja, prenosti su na strani ekonomski razvijenih zemalja Zapaa. One poseuju i najvede mogudnosti, raspolaž u velikom količinom finansijskih srestava, veoma razvijenom tehnologijom i opremom, kao i privreom, koja je zainteresovana za praktičnu primenu naučnih rezultata. U ekonomski nerazvijenim zemljama ne postoje povoljni uslovi, naučno -istraživački kaar je malobrojan i neorganizovan i ne postoji organizaciona povezanost izme Đu različitih naučno -istraživačkih ustanova, kao ni povezanost izmeĐu privree i naučno -istraživačkih ustanova. Razvijene zemlje imaju najpovoljnije mogudnosti a tehnički ralizuju i najslož enije pronalaske, koje eventualno ostvare u drugim zemljama, pa stvaraoci iz manje razvijenih zemalja ili be že u razvijene zemlje ili nastoje da tamo registruju svoje pronalaske. Materijalna sredstva Materijalna srestva za naučno -istraživački ra veoma su važan preuslov uspešnog razvoja naučno -tehničkog saznanja. Visina izvojenih materijalnih srestava pokazatelj je stvarne zainteresovanosti jene ruštvene zajenice za razvojem naučno -tehničkog saznanja. Ekonomski najrazvijenije zemlje ulažu najviše srestava. Visina izvojenih srestava stalno je rasla u razvijenim zemljama posle Drugog svetskog rata. Najbr ži rast zabele žen je u Japanu i Zapanoj Nemačkoj. Drž ava i privatna industrija su dva najvažnija izvora finansiranja naučno istraživačkog raa. Opaanje uela srestava rž ave karakteristika je razvijenijih zemalja. Država najviše srestava ulaž e u fundamentala istraživanja, a privatna industrija u primenjena. Savremene kompanije ulažu veliku količinu srestava u istraživačko-razvojni rad. Država ima zadatak da finansira projekte privatnih kompanija iz oblasti visokih tehnologija, kao i a finansijski postiče istraživačko -razvojne elatnosti u malim i srenjim preuzedima. Srbija kao mala zemlja koja nema posebne prirodne resurse visoko trzisno vrednovane na svetskom trzistu i koja se nalazi vec deset godina u tranziciji jedino putem ubrzanog razvoja naucnog-tehnickog potencijala i znanja moze da ocekuje pocetak ekonomskog i drustvenog oporavka. Srbija se trenutno vise nacelno zalaze za drustvo znanja nego realno, relano su dominantni procesi koji imaju suprotan trend. Trenutno Srbija veoma malo zahteva znanja i promene se ne odvijaju na osnovu znanja nego na osnovu privatnih interesa i moci. Srbija treba da na stvori drustvo koje zahteva znanje i da se na kljucne drzavne i drustvene funkcije postave ljudi koji imaju znanja, a nakon toga da se povecaju materijalna sredstva, spreci odliv visokoobrazovanih i naucnih kadrova, stvori kvalitetniji i uspesniji sistem obrazovanja.
8. Odnos nauke i tehnike
Nauka i tehnika su u savremenim uslovima me Đusobno razvojno povezane, što se
oglea u tome što nauka i tehnika ne mogu a se razvijaju jena bez ruge. One čine ve dimenzije jednog jedinstvenog saznajnog procesa. Nauka predstavlja prevashodno teorijsku
imenziju saznanja, a tehnika materijalnu. Nauka više stavlja naglasak na otkrivanje saznanja koja objašnjavaju svet, a tehnika na otkrivanje saznanja koja se mogu praktično primeniti. Nauka i tehnika nisu oduvek bile me Đusobno razvojn o povezane i sa stanovišta meĐusobne povezanosti nauke i tehnike, u istoriji mo žemo razlikovati tri perioda: o period do 17. veka
U prvom periou, tehnika se razvijala na osnovu praktično iskustvenih saznanja ljui, nezavisno o naučnih rezultata. Ljui su konstruisali i uspešno koristili vagu, mlin, pušku, polugu, itd. bez poznavanja teorijskih principa njihovog funkcionisanja. Nauka se u ovom periou bavila proučavanjem Aristotelovog učenja, tako a je svet sveen na Aristotelovu interpretaciju. Ono št o nije postojalo kod njega, nije postojalo ni u svetu. Tehnika je sve do 17. veka bila razvijenija od nauke. o period od 17. do pred kraj 19. veka
U rugom periou nauka i tehnika se razvijaju paralelno, ali tehnika je imala vedi uticaj na nauku, nego nauka na tehniku. Cisel smatra a je moerna nauka nastala zahvaljujudi tehnici, odnosno onda kada je preuzela eksperimentalni metod iz tehnike, koji su razvile
zanatlije. Hesen, fizičar, pokazao je a su osnovni problemi kojima se fizika bavila bili proizvodno-tehnički problemi, koji su uslovili proučavanja u fizici iz oblasti kose ravni i statistike, slobodnog padanja i putanje tela, hidrostatistike, aerostatistike i atmosfernog pritiska i nebeske mehanike. Bernal, engleski fizičar, smatra a je inustrij ska revolucija nastala kao rezultat rada tehničara, a ne naučnika. U ovom periou bilo je i obostrane meĐ usobne podsticajnosti. Veliki broj proizvodno-tehničkih problema postojeda tehnika nije bila u mogudnosti a reši bez pomodi naučnog saznanja. Naučnici shvataju saznajni značaj proučavanja praktično -proizvodnih
problema i nastoje a ih naučno objasne. Pri njihovom rešavanju, olazili su o novih teorijskih saznanja. MeĐusobna povezanost nauke i tehnike omogudila je obostranu razvojnu korist. U 18. veku dolazi o uspešnog razvoja hemije. o period od pred kraj 19. veka
U tredoj fazi olazi o spajanja nauke, tehnike i proizvonje u jeinstveni proces, sa sve izraženijom tendencijom da nauka preuzima primat u tom procesu i postane osnova i tehnike i proiz vonje. Dolazi o naučno -tehničke revolucije, koja označava istovremene raikalne promene u nauci i tehnici. Inikator sve čvršde meĐ usobne povezanosti nauke i tehnike je stalno skradivanje vremena, potrebnog a se jean naučni pronalazak realizuje u proce su proizvonje. Nauka, tehnika i proizvonja anas čine jenu organsku celinu me Đ usobno povezanih i uslovljenih elova. Naučno saznanje postalo je osnova za razvoj tehnike. N auka danas istražuje stvarnost, usmerena je na istra živanje mikro i makro sveta, kako bi objasnila
suštinu, strukturu i principe funkcionisanja sveta. Tehnika veoma uspešno i veoma brzo i najsloženija naučna saznanja pretvara u praktična saznanja i srestva za rešavanje konkretnih problema čovečanstva. 9. Tehnika i etika ( Drustvene funkcije tehnike, eticki paradoks, humanisticka funkcija, humanisticko-antihumanistick humanisticko-antihumanisticka a funkcija)
Drustvene funkcije tehnickog saznanja posmatrane u verdnosnim kategorijama mogu se svesti na tri osnovne i to, na humanisticku, humanisticko-antihumanisticku i antihumanisticku. Eticki paradoks tehnickog saznanja Prema tehnickom saznanju postojao je skoro do pocetka dvadesetog veka i saznajno i vrednosno negativan odnos. Koren takvog odnosa lezi u preovla đajucem shvatanju da je sustina sveta izvan sveta, a to je znacilo da proucavanje materijalne vrednosti i koriscenje eksperimenata saznajno bezvredno u otkrivanju istina u svetu. Porast drustvenog i saznajnog priznanja tehnickom saznanju saznanju desio se u industrijskom drustvu koje je uvelo proizvodnju parne masine, elektricnu energiju, motore sa unutrasnjim sagorevanje,itd. I pored rasta saznajne i drustvene vrednosti tehnickog saznanja i danas je prisutan refleks srednjovekovnog pogleda na tehniku i tehnicke stvaraoce. Stvaraoci tehnickog saznanja ostaju izvan javne sfere nametnutih i razmetljivih drustvenih velicina, anonimni, u tisini stvaraju materijalne temelje drustva. Humanisticka funkcija tehnickog saznanja Ona je dominantn funkcija i ogleda se u tome sto je tehnika, s jedne strane, neposredno humanizovala svet, a s druge strane, posredno, stvaranjem humanog potencijala odnosno materijalnih pretpostavki za ostvarenje humanih ciljeva. Oslobađanjem coveka od fizickog rada tehnika je omogucila osloba đanje covekove licnosti od zavisnosti od prirode i drustva, i time dovela do intelektualizacije i kulturalizacije covekove prirode i covekovog zivota. Stalnim povecanjem covekove moci nad prirodom tehnika je smanjivala zivotnu neizvesnost i time omogucila egzistencijalno dostojanstvo coveka kao ljuskog bica, a time i ljudsko dostojanstvo. Tehnika je stvarala sve povoljnije uslove i za covekovo oslovo đanje zavisnosti od drustvenih sila i kolektivnih predstava koje su sputavale razvoj njegove licnost. Tehnika je ubrzala razvoj duhovne kulture (papir, stampa) , sirila izrazajne mogucnosti( instrumenti, boje, platno), stvorila nove oblike kulture( televizijska, filmska umetnost) i uticala na transformaciju kulture i u pogledu forme i sadrzaja. Humanisticko-antihumanisticka funkcija Ona se ispoljava u tri oblika i to u antihumanistickom koriscenju humane tehnike, u istovremenom humanistickom-antihumanistickom delovanju tehnike i u transformaciji humanistickoh u antihumanisticko delovanje. Prvi oblik nastaje kao posledica multifunkcionalnosti tehnike i za ovaj oblik koriscenja tehnika po sebi ne snosi odgovornost. Dinamit je nasao siroku primenu u industriji, ali i u ratnoj tehnici, sto je bilo suprotno njegovoj nameri i sto ce usloviti osnivanje Nobelove nagrade, kao moralno pokajanje i iskupljenje Alfreda Nobela za koriscenje njegovog pronalaska u antihumanisticke svrhe.
Drugi oblik ogleda se u postojanju tehnickih sredstava koja imaju prevashodno humanisticko delovanje ali sa sekundarnim antihumanistickim posledicama koje su u pojedinim fazama razvoja tehnike bile veoma izrazene. Npr. Zdravlje i zivot radnika je ugrozen u proizvodnim fabrikama. Treci oblik ogleda se u akumulaciji sporednih negativnih efekata koji su svojim seirenjem i produbljivanjem u pojedinim tehnosferama u potpunosti ponistili humanisticku funkciju i prerasli u antihumanisticku. Negativni efekti se odrazavaju u ireverzibilnom ugrozavanju zivota biljaka, zivotinja i ljudi. Prirodni resursi se prekomerno prekomerno iscrpljuju i zagađuje se zivotna sredina i stvaraju se ogromne kolicine otpada koji se ne moze reciklirati. 10. Tehnika i etika ( antihumanisticka funkcija, ratna tehnika i eticke dileme)
Antihumanisticka funkcija Rat je u toku cele istorije predstavljao veoma vazan faktor koji je podsticajno delovao na razvoj ratne tehnije, koja je ostvarila nista manje zadivljujuce rezultate u odnosu na humanu tehniku. Antihumanisticki karakter ratna tehnike ne ogleda se samo u tome sto je svojim razvojem doprinosila sve vecem unistavanju ljudi i materijalnih dobara vec i u tome sto je omogucila ubijanje na daljinu, i time osloba đala ljude traumaticnih dozivljana smrti ubijenih , sto je uticalo na smanjivanje licne odgovornosti u ratnim uslovima. Tehnicki progles u ratnoj tehnici meri se spetenom njene efikasnosti u unistavanju ljudi i materijalnih dobara. Tehnika ima eticku dimenziju,i ona se ispoljava na opste drustvenom i individualnom nivou. Na opšte rušt venom nivou - ispoljava se u viu pitanja zašto ruštvene zajenice stvaraju sve savršenija oruĐ a radi ubijanja drugih ljudi. Na individualnom nivou - ispoljava se u vidu
pitanja zašto naučnici i inženjeri učestvuju u stvaranju ratne tehnike. Veoma rano u istoriji započet je proces stvaranja posebnih tehničkih oruĐ a, ratne tehnike, čija de jeina je ina funkcija biti uništavanje rugih ljui i njihovih materijalnih obara. Rat je u toku cele istorije predstavljao veoma va žan faktor, koji je podsticajno delovao na razvoj i primenu naučnog saznanja u ratne svrhe. Do raikalne promene ruštva prema ratnoj tehnici olazi sa pronalaskom vatrenog oruž ja. Ratna tehnika se u toku cele istorije stalno usavršavala, ali ipak postoje oreĐeni ključni kl jučni pronalasci. Dva najvažnija su otkride baruta u 13. veku u Evropi (i njegova upotreba u stvaranju pušaka i topova) i stvaranje atomske bombe, maa ne treba potceniti ni stvaranje tenkova, hemijskog oru žja, bombi i borbenih aviona. Da bi se zaštitili o artiljerije, srenjovekovni graovi su počeli a grae jaka utvrĐ enja i tvrĐave, što je opet uslovilo alja unapreĐ enja u artiljeriji.
Do najraikalnije promene u načinu i tempu razvoja ratne tehnike olazi u toku Drugog svetskog rata. Stvarane su posebne organizacije naučno -istraživačkog raa, koje su raspolagale ogromnim finansijskim srestvima i potencijalom, a čiji su ciljevi bili ubrzano usavršavanje usavršavanje postojede ratne tehnike i stvaranje novih ratnih oruĐa. Paralelno sa usavršavanjem ratne tehnike, stalno se povedavao broj ubijenih ljudi u ratnim sukobima, a Drugi svetski rat prestavlja vrhunac u masovnosti ubijanja. Rat su voile i završavale političko -vojne sile, a tehnički stvaraoci bili su samo srestvo a se ostvari pobea. Tež nja za ostvarenjem ekonomskih, političkih, nacional nih i vernih interesa bila je snažnija od moralne norme ne ubij. Rat i ratna tehnika korišdeni su kao legitimno srestvo za ostvarenje različitih ciljeva. Ljuii koji
su u ratnim sukobima ubili najvedi broj protivničkih vojnika proglašavani su u svojoj zaj ednici herojima. Opšte etičke principe rata oreĐivao je ratni pobenik. Na nivou naučne, onosno inženjerske profesije, ne postoji profesionalni etički koeks, koji bi zabranjivao naučnicima, odnosno in ženjerima, učešde u stvaranju ratne tehnike. Inž enjerska profesija je, kao i mnoge druge, pod odre Đenom kontrolom ruštvene zajenice. Stvaraoci ratne tehnike i moralne dileme
Na iniviualnom planu, učešde u stvaranju i stvaranje ratne tehnike ko malobrojnih stvaralaca izazvalo je moralne dileme. Nobel se moralno iskupio za otkride koje je korišdeno za ubijanje ljui, jer je novac obijen o proaje inamita oeljivan ljuima koji su ali najvedi doprinos ljudskom saznanju i miru. Moralne dileme i stvaranje atomske bombe Nemačka je prva započela stvaranje atomske bombe 1939. godine. Silard, koji je shvatio opasnost atomskog oru žja u nemačkom poseu, ubeĐuje Ajnštajna a pošalje Ruzveltu pismo
upozorenja, nakon čega i Amerikanci počinju sa izraom i zraom atomske bombe. Najsloženiji naučni pronalazak u istoriji ost varen je za najkrade vreme, zahvaljujudi svesrnom angaž ovanju naučnika i plansko -organizovanom radu. Atomska bomba prvi put je testirana u julu 1944. godine.
Stvaranjem atomske bombe naučnici su ispunili svoj moralni ug prema sloboi i čovečanstvu. Ali veoma brzo naučnici su uvieli a se atomska bomba mož e koristiti ne samo za obranu o fašizma, ved i za napa, omazu, emonstraciju političke modi i a oni nemaju kontrolu nad upotrebom ovog strahovitog oru žja. Ajnštajn ponovo, po nagovoru Silara, šalj e Ruzveltu pismo sa molbom da odustane od primene atomske bombe protiv Japana, ali Ruzvelt
ga nikaa nije pročitao, jer je umro u aprilu 1945. goine. Uticaj naučnika u izrai atomske bombe bio je presuan, a u primeni oruž ja presudan je uticaj vojno-političke elite, koja nije ž elela da propusti jedinstvenu priliku za demonstraciju svoje svetske superiornosti. Prva bomba bačena je na Hirošimu 6. avgusta 1945. goine, a ruga na Nagasaki tri dana kasnije. Obe su imale katastrofalne posledice. Novembra 1952. uspešno je izvršena proba voonične bombe, nakon čega započinje zalaganje za meĐ unarodnu kontrolu atomskog naoru žanja. Sudbina Openhajmera, tvorca prve atomske bombe, posle njenog stvaranja, pokazuje moralnu nemod nauke. Pošto se pokajao, Openhajmer obio je da radi na izrai termonuklearne bombe, što izaziva sumnju u vlainim krugovima a je on sovjetski špijun. Ubrzo je optuž en za antipatriotizam i udaljen je iz laboratorija za atomska istra živanja. Ratna logika pokajanje doživljava kao izdaju ratnih ciljeva. Ratna tehnika i finansijska sredstva
U poeljenom svetu, nikaa se nije postavljalo kao moralni problem to što ruštvena zajenica izvaja velika finansijska srestva u vojne svrhe i što angaž uje talenat velikog broja ljudi za stvaranje sredstava koja ne oprinose blagostanju i sredi ljui. Ocene o značaju naučno istraživačkog raa u vojnoj oblasti za opšti razvoj naučnog saznanja, onosno za uvedanje materijalnog blagostanja ruštva su protivrečne. Po jenima, najznačajniji pronalasci koji se danas koriste u privredi nastali su u okviru vojnih istra živanja, dok drugi smatraju da vojna istraživanja ne pružaju velike mogudnosti za uvedanje materijalne koristi i obiti.
11 . Drustveni uslovi razvoja tehnike u predkapitalizmu predkapitalizmu
Usporen razvoj tehničkih saznanja u pretkapitalističkim sistemima bio je uslovljen sleedim faktorima: nezainteresovanost vlaajude klase sa razvojem tehnike o nezainteresovanost
Vlaajude klase nisu bile zainteresovane za razvoj materijalne proizvonje. One su svoj vlada judi položaj sticale na osnovu prava nasleĐivanja, a ne na osnovu rada. Bavile su se neproizvonim elatnostima (vojnom, religioznom, političkom), ok su se materijalnom proizvonjom bavili robovi i kmetovi, kojih je bilo u izobilju. Uspešno obavljanje ovi h neproizvonih elatnosti omogudavalo je vlaajudoj klasi a steknu i zarž zar ž e privilegije u ruštvu, kao i poseovanje robova i kmetova. o vrenosni sistem i religiozno tumačenje sveta
Vlaajuda klasa je elatnosti koje sama obavlja proglašavala za ruštveno najvrenije, najznačajnije i najuzvišenije, a elatnosti potlačene klase za ruštveno bezvrene. Svoj prezir prema proizvonoj elatnosti i fizičkom rau, vlaajuda klasa namede celom ruštvu kao opštu vrenost. Ovo mišljenje bilo je zastupljeno kod Grka i u rimskom carstvu. Robovski rad je bio toliko jeftin, da je uvo Đenje mašina bilo suvišno. Prezir prema proizvonji i tehničkom znanju nastavljen je i u srenjem veku. Taa najmodniji ruštveni sloj, sveštenstvo, imalo je još negativniji onos prema proizvonji o grčke aristokratije. Ograničenja u razvoju proizvonje i tehničkog znanja proizilazila su iz religije i religioznog tumačenja sveta. Religija je vostruko ograničavala nastajnje saznanja: a) svojim tumačenjem nastanka ovozemaljskog svet a kao prizvoda Božje volje i tumačenje onostranog sveta kao savršenog. b) shvatanjem a su najviše i najznačajnije istine o ovom svetu objavljenje istine, istine koje je Bog objavio svetu preko proroka. o ograničene mogudnosti potlačene klase Iako je posedovala odreĐena saznanja, potlačena klasa ih nije mogla praktično realizovati, jer
nije poseovala ruštvenu mod a menja uslove i načine porizvonje, a i nije poseovala ni obrazovanje, slobodno vreme i materijalno bogatstvo. o poljoprivreni poljoprivreni način proizvodnje
U srenjovekovnim ruštvima, ominantan oblik proizvonje bila je traicionalna poljoprivrena proizvonja. Ona je stagnatnog, statičkog karaktera. Njena stagnatnost bila je uslovljena usmerenošdu poljoprivrene poljoprivrene proizvonje na zaovoljavanje vla stitih egzitencijalnih poroičnih potreba i nepromenljivošdu plonosti zemlje. Povedanje poljoprivrenih rezultata ostvarivalo se prostim kvantitativnim povedanjem broja rane snage i povedanjem površine obraive zemlje. Tehničko usavršavanje srestava nij e prestavljalo neophonu pretpostavku povedanja proizvonih rezultata. Poljoprivrena proizvodnja nije podsticala razvoj zanata i trgovine, pa je nepostojanje potreba za zanatom i trgovinom uslovilo u selima prezir prema ovim zanimanjima. Nepostojanje proizvodnih
potreba prestavljalo je osnovni uzrok za usporeni razvoj tehničkog znanja.
12. Drustveni uslovi uslovi razvoja tehnike u kapitalizmu kapitalizmu
Zahvaljujudi burž oaziji kao novoj vladi, stvaraju se veoma povoljni uslovi za razvoj tehničkog saznanja. Pošto je bu ržoazija bila klasa koja se bavi privrenom elatnošdu i koja je stekla materijalno bogatstvo zahvaljujudi toj elatnosti, ona je zainteresovana za stalni razvoj i širenje materijalne proizvonje. Buržoazija namede svoje interese i ciljeve ruštvu kao vlaajude vrenosti i sve sfere ruštvenog ž ivota postaju podreĐene ekonomskim zahtevima i logici materijalne proizvonje. Kapitalistički način proizvonje nastaje širenjem i usavršavanjem zanatlijskog načina proizvonje, i u svom razvoju prošao je kroz ve fa ze: o manufakturni način proizvonje
Manufaktura nastaje zapošljavanjem vedeg broja zanatlija i u njihovom rau nastaje poela raa (specijalizovanje zanatlija za nekoliko operacija proizvonje nekog proizvoa), što je povedalo proizvonost raa. raa. Ovaj način proizvonje postoji postoji i razvija se u periou o 16. o o pre kraj 18. veka, kaa nastaje inustrijski način proizvonje. Širenjem manufakturnog načina proizvonje pojačava se konkurencija pojeinačnih proizvoĐača, proizvo Đača, što ovoi o usavršavanja alata i pronalazaka mašina na mehanički pogon, koje jean oblik energije pretvaraju u rugi. Osnovno ograničenje ovih mašina u povedanju proizvonosti raa bilo je u ograničenoj pogonskoj energiji. Vetar kao pogonska energija je nepouzdan i nestalan, a voda je kolebljiva i zahteva gradnju fabrika na rekama. o inustrijski način proizvonje
Pronalazak parne mašine označio je kraj manufakturnog perioa i početak inustrijskog načina proizvonje. Svaka mašina se sastoji iz tri ela: motor kao izvor energije, prenosni mehanizmi energije i alati kojima se obavljaju različite operacije. Jena mašina mož e da zameni rad mnogih radnika, ona radi neprekidno, ne tra ži omor i povedanje plate. Sa porastom potražnje za mašinama, manifakturne raionice se pretvaraju u fabrike za proizvonju proi zvonju mašina kao robe. Sa početkom inustrijske revolucije, onosno uvoĐenjem uvo Đenjem mašina u proces proizvonje, započinje i uvoĐenje naučnog saznanja u proces proizvonje. Sa nastankom inustrijskog načina proizvonje, više se nauka i tehnika ne razvijaju po dominantnim uticajem proizvonje, vede se proizvonja razvija po ominantnim uticajem nauke i tehnike. Naučno-tehnička revolucija i inustrijski sistem
Krajem 19. veka završava se faza f aza ekstenzivnog razvoja inustrijskog načina proizvonje zasnovanog na primeni parne mašine u skoro svim granama. Usavršavanje mašina postaje najznačajniji meto sticanja profita. Dolazi o niza značajnih naučnih otkrida, koja prestavljaju naučno-tehničku revoluciju, jer ovoe o raikalnih promena u procesu proizvonje (pro mena i u nauci i u tehnici). Početak ove revolucije vezuje se za značajna otkrida u oblasti električne energije, motora sa unutrašnjim sagorevanjem, čelika, ugljena i nafte. Naučno -tehnička revolucija raikalno menja otaašnji način proizvonje, izazivajudi promene u premetima raa, srestvima raa, ranoj snazi i organizaciji raa. Najznačajnija promena je uvo Đ enje automatizovanog načina proizvonje. Ovaj način porizvonje prestavlja kvalitativno nov oblik inustrijske proizvonje. Proizvo se krede neprekino, putem trake o jene mašine o ruge, koje izvršavaju programirane proizvone operacije, uključujudi i kontrolne funkcije. Mašine poseuju mogudnost samoprogramiranja, samoprogramiranja, tako a su u mogudnosti a obave nekoliko uzastopnih različitih zahvata. Umesto neposrednog izvoĐenja rada, koji se sada odvija automatizovano, naznačajniji ra u preuzedu postaje razvojno -istraživački.
13. Industrijsko drustvo
Danas se u inustrijska (moerna, razvijena) ruštva ubrajaju ekonomski najrazvijenije zemlje. Proces stvaranja industrijskih dr žava počeo je inustrijskom revolucijom, koja je prvo zahvatila Britaniju i odvijala se u periodu izme Đu 1760. i 1850. goine. Ona označava raikalne promene u načinu proizvonje, nastale uvoĐenjem mašina prvo u tekstilnoj inustriji , a kasnije i u ostalim privrenim granama, u kojima ovoi o povedanja proizvonosti raa. Kasnije se tehnika širi i u neprivrene elatnosti, što ovoi o toga a de u svim elatnostima razvijenog inustrijskog ruštva, tehnika postati najznačajnija pr oizvodna osnova. Najznačajnije promene, koje je tehnika izazvala u ruštvu su: o razvoj tehnike omogudio je širenje inustrijskog inustrijskog načina proizvonje, dok je poljoprivreda počela naglo i rastično a gubi ekonomski ruštveni značaj (učešde u nacionalnom ohotku i broj zaposlenih) o stvaranje preuzeda , kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih, i najamnih radnika,
kao nove kategorije zaposlenih. U inustrijskim preuzedima zapošljavaju se najamni ranici, koji nemaju vlastita sredstva za proizvodnju i primorani su da za odre Đenu najamninu rade na tuĐim srestvima. Njihova nemotivisanost ovoi o zapošljavanja velikog broja kontrolora, koji su imali zadatak da disciplinuju radnike. graskog stanovništva stanovništva . Inustrijski način proizvonje zahte vao je prostornu o porast graskog
koncentraciju stanovništva. Logika i ekonomska zavisnost inustrijske proizvonje zahtevaju koncentraciju na jenom mestu različitih ekonomsko povezanih fabrika, trgovine, rane snage i potrošača. Danas u inustrijski razvijenim zemljama, z emljama, u gradovima živi oko 90% stanovnika. Urbani način života je inamičan, otvoren prema promenama, zasnovan na univerzalnim normama, racionalan i postojan za različite oblike stvaralaštva. o stvaranje obrazovnog sistema i uvođenje obaveznog školovanja . Inustrijski način proizvonje je u svom razvoju postajao sve složeniji i zahtevao je sve vedu količinu specijalizovanih stručnih
znanja za obavljanje niza poslova. Ta znanja nisu se mogla stedi praktičnim učenjem u poroici ili šegrtovanjem u fabrikama. U 19. veku u razvijenijim zemljama, uvodi se obavezno osnovno školovanje, a kasnije i srenje i visoke škole. o stvaranje centralizovanih nacionalnih ržava . Razvoj i širenje inustrijskog načina proizvonje i trgovine zahtevali su ekonomsku povezanost ljudi na odre Đenom prostoru i jedinstvene propise za njihovo slobodno odvijanje. o promene u veličini i organizaciji poroice poroice. Inustrijski način proizvonje ovoi o razvajanja mesta života zaposlenih i mesta raa, što ovoi o rušenja ekonomske osnove proširene
poroice. Zapošljavanjem punoletne rane snage, inustrijski način proizvonje stvara uslove za osamostaljivanjem mlaih bračnih parova, onosno za nuklearnu poroicu, koju čine roitelji i deca. Vremenom nastaju demokratske porodice u kojima nestaju razlike u autoritetu zasnovane na godinama, starosti i polu. o talas velikih migracija iz manje industriski razvijenih zemalja u razvijene zemlje.
14. Informaticko drustvo
Ključnu ulogu u pretvaranju inustrijskog ruštva u informatičko ruštvo (postinustrijsko, ruštvo znanja, ruštvo usluga) imala je informatička revolucija. Informatička revolucija je uvoĐenje pametnih mašina u proces proizvonje, sposobnih a primaju informacije i pretvaraju jedan njihov oblik u drugi, da se povezuju sa drugi m mašinama i a programirane zahteve i složene operacije obavljaju bez prisustva kontrolera i čoveka, kao i a trenutno prenose veliki broj informacija na velike ualjenosti. Informatičkoj revoluciji oprinela su četiri tehnološka pronalaska: pronalazak i usavršavanje performansi kompjutera, digitalizacija podataka, razvoj satelitskih komunikacija i vlaknasta optika.
Najznačajnije promene o kojih je ovela informatička revolucija su: o fleksibilni sistem proizvodnje
Ved početkom 60-tih goina osedala se potražnja za fleksibilnom elastičnom automatizacijom, koja bi se mogla primenjivati pođenako uspešno za srenjoserijsku, maloserijsku i pojeinačnu proizvonju. Počele su a se primenjuju mašine sa programiranim upravljanjem, prvo u avionskoj, a kasnije i u civilnoj inustriji. Ove mašine su obile još širu primenu u praksi, pronalaskom kompjutera. Uporedo sa uvo Đenjem numeričkih mašina, u proces proizvonje se uvoe i roboti za obavljanje specifičnih poslova. Proizvono povezani u jenu celinu, mašine sa numeričkim upravljanjem, upravljanjem, računari, roboti roboti i sistem računarskog projektovanja čine fleksibilan automatizovan proces proizvonje. Najvaž nije prednosti ovog procesa proizvonje su smanjenje materijalnih troškova i mogudnost brze proizvone preorijentacije na potpuno novu proizvodnju prema zahtevima tr žišta. o dominacija ekonomije znanja u privrednom životu Ekonomija znanja postaje najznačajniji faktor u povedanju prouktivnosti raa i ubrzanog ruštvenog razvoja. Ekonomija znanja porazumeva porazumeva korišdenje naučnog, tehničkog i uopšte stručnog znanja u obavljanju, organizaciji i upravljanju kako proizvonih, tako i neproizvonih elatnosti. Broj fizičkih ranika više ne prestavlja faktor u povedanju prouktivnosti. Najznačajniji postaju ranici koji poseuju specijalizovana znanja. Najuspešnije kompanije postaju one čiji je proces raa, organizacije, uparavljanja, marketinga zasnovan zasnovan na primeni stručnog znanja. Kompanije zasnovane na znanju z nanju postaju ominantne u razvijenim zemljama. Razvoj i primena naučnih rez ultata u procesu proizvodnje u savremenim uslovima postaje osnovni izvor sticanja viška vrenosti. Zato naučno -istraživačke organizacije u mnogim korporacijama prerastaju u samostalne proizvone organizacije, organizacije, čiji cilj više nije bio proizvonja robe, ved proizvonja naučnog znanja kao robe u viu visokih tehnologija i čistog znanja patent, licenca. o uspostavljanje globalne ekonomije
Multinacionalne ekonomije su anas najznačajniji faktor proizvonje i trgovine u svetu i imaju sreišnju ulogu u ekonomij i savremenog sveta. One predstavljaju poslovne mre že velikog broja ekspozitura matičnih kompanija, koje su razmeštene po celom svetu, a meĐ usobno su poslovno i proizvodno povezane telekomunikacionim tehnologijama. Telekomunikacione
tehnologije omogudile su stvaranje "elektronske ekonomije", koja se oglea u mogudnosti
kompanija, banaka i pojedinaca da obavljaju transfer novca preko interneta, a time i da prodaju
i kupuju proizvoe po celom svetu, seedi za kompjuterom. Proces umrežavanja omogudava ormacione tehnologije. Po uticajem informatičke revolucije menjaju se i traicionalni uspon inf ormacione obrasci rada zaposlenih. Nestaju "poslovi za ceo život" i znanja koja su zaposleni stekli putem školovanja brzo zastarevaju, pa su zaposleni primorani a uče u toku celo g života, kako bi zadržali posao. Kompjuteri dovode i do promene prostorne organizacije rada. Stvaraju se uslovi za ra na aljinu, onosno ko kude. o proces globalizacije u moernom ruštvu 15. Uticaj tehnike na coveka, tehnika i rad, tehnika i kultura Tehnika i rad
U rau je po uticajem tehnike ošlo o najvedih promena i to, u kako u karakteru raa, tako i u sadržaju. Vedina ljui je u toku cele istorije ruštva primorana a iscrpljujude fizički rai, kako bi obezbedila sebi i svojoj porodici elementarne uslove pre življavanja. Težak fizički ra uništavao je snagu, zravlje i lepotu ljui. Tehnika T ehnika je svojim usavršavanjem u toku istorije postepeno olakšavala ljuima fizički ra i omogudavala je sve vedu efikasnost raa u stvaranju materijalnih dobara i proizvoda. Tehnika je stvarala i uslove da se odre Đeni broj ljui osloboi fizičkog raa kao ž ivotnog poziva i da se posveti nemanuelnim zanimanjima. Kako je tehnika napredovala, tako su stvarani
sve povoljniji uslovi a se sve vedi broj ljui osloboi fizičkog raa i posveti obavljanju nemanuelnih elatnosti. U savremenom, inustrijski razvijenom ruštvu, tehnika je skoro u potpunosti zamenila fizički ra ljui. Ranici više ne kontrolišu ra mašina, ved one kontrolišu ra ranika. Ra u kudi, zra vstvu, kulturi, nauci, sportu, obrazovanju, trgovini, bankarstvu, sve više se zasniva na tehnici. Tehnika i kultura
Kultura se najopštije eli na materijalnu i uhovnu, pri čemu se po materijalnom podrazumevaju sredstva rada, sredstva za zadovoljenje ra zličitih fizičkih potreba ljui, porazumevaju muzička, knjiž knji ž evna, graĐevinski objekti, ok se po uhovnom kulturom porazumevaju slikarska ili filmska ela. U kulturnoj javnosti i ruštvu, uhovnoj kulturi se neosnovano priaje vedi ruštveni i umetnički značaj, iako je materijalna kultura značajnija za zaovoljavanje osnovnih ljudskih potreba.
U srenjovekovnim ruštvima, po uticajem religije, stvoreno je opšte prihvadeno uprošdeno i netačno shvatanje a se uhovnost ispoljava samo u nematerijalnom obliku. Tehnika zahteva iste stvaralačke sposobnosti kao umetnost, knjž evnost i nauka. Za stvaranje vrhunske tehnike, potrebna je imaginacija, kao i za stvaranje umetničkih umetničkih ela. Razlika izmeĐ izme Đ u tehnike i uhovne kulture je u svrsi i načinu ispoljavanja sposobnosti. Krajnja svrha tehnike je zaovoljavanje praktičnih potreba ljui, ok je krajnja svrha uhovne kulture zaovoljenje psihičkih, emocionalni i samosvesnih potreba ljui. Tehnika se uvek ispoljava u materijalnom obliku, dok se duhovna kultura ispoljava u
obliku reči, nota, slika, simbola. Osnovni stvaralački princip u tehnici je a bue uspešna, a u modernom vremenu bitan je i princip lepote. Tehnika predstavlja materijalnu osnovu duhovne
kulture i ona joj omoguduje razvoj. (muzički instrumenti, boje i platno, papir i štampa, kamera i filmska traka)
16. Tehnika i covek, zivot, svest
Tehnika i život
Život ljui u najvedem elu istorijskog razvoja zavisio je o prironih uslova. Ljui su se u avnoj prošlosti naseljavali u klimatski povoljnim preelima, u kojima je bilo hrane tokom cele godine, jer su jedino tako mogli da pre žive. Usavršavanjem tehničkih srestava, čovek je svoj život osloboio zavisnosti o prironih uslova. Tehnika je omogudila čoveku a prirou porei vlastitim potrebama i ciljevima i da njegov opstanak i život više ne zavise o bogatstva priroe. Danas čovek, izuzev na polovima i pustinjama, živi u svim preelima Zemlje. Zahvaljujudi lekovima, mnoge zarazne bolesti su iskorenjene. Na taj način tehnika je omogudila prouž enje ljudskog života i povedanje broja ljui na Zemlji. Graovi ne bi mogli a postoje bez tehnike. Današnji graovi sigurno ne bi postojali niti imali ove razmere bez saobradajnica, fabrika, voovoa i kanalizacije, grejanja i tehnike granje višespratnica. Tehnika je omogudila visok životni ži votni stanar i kvalitetan način života. Ljui žive u uobnim stanovima i kudama, u kojima su temperatura i osvetljenje po njihovom kontrolom. (nameštaj, aparati, ostupnost hrane iz svih elova sveta, voa i kupatilo, gareroba...) Tehnička srestva su stvorila uslove i postakla integraciju čovečanstva u jeinstvenu ruštvenu zajendicu.
Tehnika i čovek Čovek je u toku cele svoje istorije bio uhovno i praktično poreĐ en prirodnim i ruštvenim uslovima. Ž iveo je u stalnom strahu za svoj život, plašedi se prironih sila i nepogoa, ratova, bolesti i glai, rugih ljui i kultura. Čovek je stvaranjem svemodnih totema i bogova, koji upravljaju životom i svetom, nastojao a kompenzuje svoje osedanje nemodi. Zahvaljujudi razvoju naučnih saznanja, čovek se u toku svoje istorije postepeno oslobaĐ ao zavisnosti o prironih sila i straha o nepoznatog. Nauka je svojim objašnjenjem prironih pojava stvarala uslove za čovekovu slobou. Čovek u savremenom ruštvu je sloboan i kontroliše u velikoj meri prirone i ruštvene uslove. Pore nauke, i tehnika je imala veoma značajnu ulogu u oslobaĐanju čoveka. Ona je praktično oslobaĐala čoveka zavisnosti o prironih i ruštvenih sila. (luk i strela, vatra, ž itarice, plug, kuda, parna mašina it.) Ona je povedavala po vedavala čovekovu praktičnu mod na prironim i ruštvenim silama. Tehnika je svojim razvojem stvarala uslove čoveku a mož e sam da obezbei ovoljno hrane za sebe i za ruge, čime je pojačala njegovu iniviualnost i samostalnost, kao i osedaj modi u onosu na kolektiv. Čovek više nije bio primoran a po svaku cenu poštuje kolektivne norme i prestave. Tehnika je oprinela i skradivanju čovekovog ranog vremena i povedanju slobonog vremena, što je čoveku omogudilo a se posveti i obavljanju nekih drugih delatnosti prema kojima je imao sklonosti. Čovek je na ovaj način postajao svestranija ličnost, sa mnogo vedim stepenom samorealizacije i samopoštovanja. samopoštovanja. Tehnika i svest
Tehnika je imala veoma posticajnu ulogu u nastajanju i širenju racionalne svesti ka o ominantnog oblika svesti ljui u moernim ruštvima. U prošlosti je ominirala iracionalna kolektivna svest, čija karakteristika je tumačenje i objašnjavanje sveta i ž ivota na osnovu elovanja nekih mističnih viših sila. Tipični primeri su magijske ran je, animizam, totemizam, pa
i religija. U tehnici je o samih početaka stvaranja prvobitnih primitivnih srestava srestava ominirao racionalan pristup i princip. Ljui su više verovali a uspeh u lovu zavisi o upotrebe efikasnih oruĐa i njihove spretnosti nego od ritualnih radnji. Tehnika ne trpi iracionalne principe. Paralelno sa širenjem tehničkih srestava u obavljanju pojeinih elatnosti u odreĐenom ruštvu, širila se i racionalna svest, što govori a postoji meĐ usobna povezanost izmeĐu stepena tehničke razvijenosti jenog ruštva i stepena razvijenosti racionalne svesti. Racionalna svest se na iniviualnom planu oglea u tome što se smisao ž ivota vidi u buudnosti, što su materijalno bogatstvo i uspeh najvaž nije vrednosti, u racionalnoj organizaciji vlastitog života it. Racionalna svest se na globalnom ruštvenom planu ispoljava u racionalnoj organizaciji privrede, države i državnih organa, obrazovnog sistema, socijalno-penzijske zaštite, kulture i nauke. 17. Uzroci globalizacije
Najznačajniji uzroci globalizacije su: o ekonomski interesi multinacionalnih kompanija
Multinacionalne kompanije su one kompanije koje imaju svoje ekspoziture u ve ili više zemalja sveta. One su anas postale najznačajniji i najsnaž niji ekonomski subjekti u svetu. Predstavljaju temelje svetske ekonomije. Preko njih se ovija više o ve tredine svetske trgovine u svetu. Sve vedi broj multinacionalnih kompanija prerasta u transnacionalne transnacionalne kompanije. Multinacionalne kompanije imaju centralno sreište u matičnoj zemlji, ok transnacion alne kompanije nemaju jeno seište, ved se sastoje o ekspozitura koje imaju veliku autonomiju u svom poslovanju i kojima upravljaju kvalifikovani stručnjaci iz različitih zemalja sveta. Razlikuju se tri tipa transnacionalnih kompanija: etnocentrične - poslovnu politiku i upravljanje odre Đuje centrala u zemlji porekla kompanije policentrične - ekspoziture su samostalne. geocentrične - meĐunarodne su po strukturi upravljanja. Upravljanje je globalno uskla Đeni sistem, a menadžeri na visokim položajima često bivaju premeštani iz jene zemlje u rugu. Osnovni cilj kompanija je sticanje profita, a profit se mo že sticati povedanom proajom i
racionalnom organizacijom proizvone elatnosti. Ova va načina sticanja profita postiču globalizaciju i globalno delovanje kompanija. Kompanije teže a prošire svoje tržišno elovanje u celom svetu, kao i da otvaraju svoje ekspoziture u onim delovima sveta gde je jeftina radna snaga i gde su jeftine sirovine. Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija zahtevaju slobodan protok robe, kapitala, ljudi, znanja i tehnologija izme Đu različitih nacionalnih rž ava i ukidanje granica i barijera izmeĐu pojedinih zemalja. o razvoj informacionih tehnologija Tehnička srestva su veoma značajna, jer bez njih multinacionalne kompan ije ne bi mogle da dostignu ni približan stepen razvoja kakav imaju. Savremena saobradajna i
komunikaciona srestva stvorila su neophone tehničke preuslove za širenje i razvoj multinacionalnih kompanija, odnosno ekonomske globalizacije u svetu, zatim kul turne, političke i informativne globalizacije. Moderne informacione tehnologije (kablovska i satelitska televizija,
mobilni telefoni, internet) omoguduju kompresiju prostora i vremena u komunikaciji. Prostorna i vremenska ualjenost više ne prestavljaju ograničenje za uspostavljanje komunikacionih veza izmeĐu ljudi i ustanova u svetu. Informacione tehnologije stvorile su uslove za globalnu
institucionu integraciju različitih ustanova i organizacija u svetu, kao i uslove za lično globalno povezivanje ljudi.
o političke promene u svetu krajem vaesetog veka Do eveesetih goina vaesetog veka svet je bio poeljen na socijalistički i kapitalistički blok. Početkom eveesetih goina olazi o raspaa Sovjetskog saveza kao države i do pada socijalzma kao sist ema, što je otklonilo političke i ieološke prepreke za alje širenje globalizacije u svim oblastima ruštvenog ž ivota. U svim osamostaljenim dr žavama počeo je proces tranzicije, onosno prelaska socijalizma u kapitalizam. Nestaju najznačajnije političke i ieološke poele i u Evropi i u svetu, pa Evropa postaje veoma integrisana globalna zajednica, sa težnjom a integriše sve zemlje koje se nalaze u Evropi. Značajne političke faktore globalizacije predstavljaju i Ujedinjene nacije, meĐunarodne vladine organizacije i meĐunarodne nevladine organizacije. 18. Dimenzije globalizacije Globalna kultura
U prošlosti su ominirale nacionalne kulture. Društvene zajenice su imale svoje nacionalne kulture, koje su se razlikovale me Đusobno. Ključnu ulogu u globalizaci ji ji kulture imaju sredstva masovnih komunikacija, koja su i sama postala globalna. U svetu postoji medijksi imperijalizam,
koji karakteriše ominacija nekoliko najvedih meijskih kompanija. O eveesetih goina u vedini zemalja sveta paralelno sa otvaranje m novih nacionalnih televizijskih kanala dolazi i do širenja kablovske i satelitske televizije, koje omoguduju velikim multinacionalnim televizijskim kompanijama da svojim programima prodru daleko izvan svojih nacionalnih granica i da u najudaljenijim delovima sveta započnu svoj kulturni uticaj. Savremena srestva masovnih komunikacija u ekonomski razvijenim i srednje razvijenim zemljama dovela su do postepenog
potiskivanja nacionalnih kultura i o početka stvaranja globalne kulture. U oblasti filmske industrije, proces globalizacije se ovija sa sve vedim uticajem američkog filma. U oblasti muzičke inustrije proces globalizacije je najintenzivniji. SAD i Velika Britanija su anas najvedi izvoznici popularne kulture u svetu, oni namedu svetu svoje muzičke s tilove i žanrove. Elektronski meiji omoguduju a kultura Zapaa u obliku vieo -kaseta, CD-a, video igara, muzičko-zabavnih emisija postepeno osvaja svet i namede svetu zapane obrasce mišljenja i osedanja, način zabave i pogle na svet i ž ivot. Najrazvijenije zemlje Zapada uspostavljaju medijsku i kulturnu imperiju. Globalna demokratija Globalizacija posebno dolazi do izra žaja u viu jačanja emokratije i emokratske svesti. Sredstva masovnih komunikacija imaju veoma va žnu ulogu u demokratskim procesima
olučivanja. Ona su omogudila nastajanje javnosti, onosno javnog mnenja kao nove emokratske institucije, koja u prošlosti nije postojala. U prošlosti graĐ ani nisu imali nikakvih informacija i saznanja o doga Đajima i procesima u vlastitom ruštvu. Zahvaljujudi srestvima masovnih komunikacija nastalo je javno mišljenje graĐana o ruštvenim procesima, i svaka vlast morala je a voi računa o onosu javnog mnenja prema načinu političkog upravljanja. Javnost je postala najširi emokratski emokratski kontrolor vlasti. G lobalni mediji (kablovska televizija, internet) predstavljaju važna srestva u širenju emokratije u svetu. Najmodniji globalni meiji potiču iz ekonomski najrazvijenijih zemalja Zapaa. Suočeni sa problemom a se globalna emokratija
širi preko globalnih meija, mnogi autoritarni sistemni anas pokušavaju a spreče, onosno ograniče uticaj globalnih meija na svom nacionalnom prostoru. Ekonomske nejednakosti Razlike u ekonomskom bogatstvu izme Đu ekonomski najrazvijenijih i najnerazvijenijih zemalja sve se više uvedavaju. Ogromna količina ekonomskog bogatstva se koncentriše u pose veoma malog broja ljudi. Veoma mali broj zemalja u svetu uspeo je da se u toku procesa globalizacije integriše u svetsku ekonomiju i a poveda svoje bogatstvo i nacionalni oho ak.
Uzroci povedanja ekonomske nejenakosti u svetu su brojni, ali meĐu najznačajnije spaaju ekonomska ominacija multinacionalnih kompanija iz najrazvijenijih zemalja i tehnološki jaz, onosno razlike u stepenu tehnološke razvijenosti. 19. Prvi masovni mediji u televizija kao medij Prvi masovni mediji Masovni mediji obuhvataju novine, radio, televiziju, filmove, reklamne oglase, video igre, CD-ove, internet. Ova srestva omogudavaju komunikaciju sa velikim brojem ljui, pa se zato i nazivaju masovnim. Novine predstavljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija. Nastale
su kao izraz potreba graskog stanovništva za informisanjem i potrebe ržave a obaveštava graĐane o svojim olukama. Neposreni način obaveštavanja ljui o ogaĐ ajima u gradu gubio je značaj sa rastom broja broja stanovnika, tako a je bio potreban neki centralni centralni oblik informisanja. Efikasan način upravljanja jene rž ave, zahtevao je svakodnevno informisanje gra Đana o odlukama državnih organa. Prve novine u anašnjem obliku pojavi le su se 1580. godine u Kelnu. Novine su postale dnevne tek pred kraj 19. veka i veoma brzo su stekle hiljade, a kasnije i
milione čitalaca. Više o pola veka nevne novine prestavljale su glavno srestvo u komunikaciji, onosno saopštavanju informacija o tekudim ruštvenim ogaĐ ajima i procesima velikom broju čitalaca. Razvojem raio ifuzne mreže, a osobito razvojem televizije, počeo je a slabi uticaj štampe. Posle Drugog svetskog rata, olazi o jačanja raija kao srestva masovnih komunikacija. Od seamesetih goina, televizija postaje najznačajnije srestvo masovnih komunikacija i svoju dominantnost zadržala je o anašnjih ana. Televizija kao medij
Televizija anas prestavlja najznačajnije i najšire prihvadeno sestvo masovnih komunikacija. Nema kude u razvijenim i srenje razvijenim zemljama koja ne poseuje najmanje jean televizijski aparat i nema čoveka koji ne ne provoi izvesno vreme gleajudi gleajudi televizijski program. Televizija spaja u sebi osobine radija, novina i filma kao sredstva komunikacije. Ono
što je televiziju učinilo ominantnim srestvom masovnih masovnih komunikacija je njena tehnička mogudnost a reproukuje sliku i a istribuira sliku na velikim ualjenostima. Zahvaljujudi veštačkim satelitima, televizija može da emituje svoje slike do svih delova sveta. Osobito je važna njena mogudnost a irektno emituje "žive slike" iz najrazličitijih elova sveta o različitim dogaĐajima i procesima, što ko čoveka stvara osedaj a je on posmatrač i učesnik svih značajnih ogaĐ aja u svetu.
20. Televizija i vesti Televizijski program može se podeliti na informativni, kulturno-zabavni i obrazovno-
naučni program. Televizijske vesti su najznačajnije srestvo obaveštavanja ljui o ogaĐ ajima u zemlji i svetu. Televizija nam takoĐe i tumači najznačajnije ogaĐaje i procese u svetu i najvedi broj ljui nije učesnik u tim ogaĐajima i procesima, pa time nema nikakve mogudnosti a stek ne lično iskustveno mišljenje o njima. To televiziji aje veliku mod u upravljanju našim prestavama o svetu i našim stavovima prema pojedinim dogaĐajima i procesima u svetu. Zato se od televizije zahteva velika ogovornost i objektivnost u izboru najznačajnijih vesti koje de se emitovati, kao i u njihovoj interpretaciji. Veliki broj televizija daje medijski nerealnu, neistinitu sliku o stvarnosti, koja se mo že stvoriti svesno ili nesvesno. Nesvesna iskrivljena interpretacija sveta nastaje:
usle nemogudnosti novinara a iz obilja vesti oaberu i emituju u vremenski ograničenom terminu one najznačjnije. usle nemogudnosti novinara da doĐu o značajnih informacija, koje neke institucije rž e u tajnosti.
novinarima se pomedu privino objektivne informacije, čiju objektivnost oni teško mogu a provere. novinari novinari iz svake nacionalne zemlje posmatraju i interpretiraju doga Đaje u svetu sa stanovišta svoje nacionalne kulture i ideologije. Svesno stvaranje neistinite medijske slike o stvarnosti nastaje kada novinari i medijske kude, sa unapre utvrĐ enim ciljem, stvaraju iskrivljenu sliku o stvarnosti prema interesima i jevima vlaajudih političkih elita ili privatnih vlasnika vlasnika televizijskih kompanija. Kaa vlast vlast ne cil jevima
uspeva a ostvari očekivane ciljeve i interese, ona pribegava meijskoj manipulaciji. Medijska manipulacija se postiže: preuveličanim isticanjem pozitivnih rezultata vlasti, a umanjivanjem ili potpunim predutkivanjem negativnih rezultata. interpretacijom interpretacijom doga Đaja prema interesima vlasti. preuveličavanjem ruštvene uloge i značaja političara - iz vesti se stiče utisak a su političari najznačajnija ruštvena grupa ljui i a je ono što rae najznačajnije za razvoj ruštva. emitovanjem očiglenih laž i Privatne televizije su po kontrolom logike kapitala i interesa modnih i bogatih. One u prikazivanju stvarnosti slede interese bogatih vlasnika i reklamnih agencija. Kao argumenti da
privatne televizije uglavnom zastupaju interese kapitala, ističe se a su mnoge televizije u sastavu velikih kompanija. 21. Pojam masovne kulture i uzroci nastanka masovne masovne kulture Pojam masovne kulture Masovna kultura je oblik kulture koja se javlja u savremenim inustrijskim ruštvima.
Njen nastanak i širenje povezan je sa ekspanzijom masovne proizvonje i potrošnje i sa razvojem sredstava masovnih komunikacija. Posle Drugog svetskog rata, masovna kultura se kontinuirano razvija, a o seamesetih goina počinje njen intenzivan razvoj. Neki autori u
potpunosti osporavaju ruštveni značaj i umetničku vrenost masovne kulture, ok rugi
smatraju da masovna kultura u odreĐenoj meri ima pozitivan uticaj na ljude, da predstavlja demokratizaciju kulture. Masovna kultura je komercijalna kultura koju oblikuju kompanije prema pravilima tr žišne
logike. Ona je namenjena ukusu i potrebama širokih masa i ona nema značajne umetničke vrenosti. Njena niska umetnička vrenost uslovljenja je njenom usmerenošdu na zaovoljavanje potreba masovnih potrošača i njenim komercijalnim karakterom. Osnovni cilj masovne kulture je stvaranje ela koja de se opasti masama, koja de biti kupljena i potrošena, kao i svaka druga roba za svakodnevnu upotrebu. Nivo k ulture širokih masa je nizak, te otua one zahtevaju kulturu niske vrednosti, koja ne zahteva intelektualan napor pri usvajanju.
Masovna kultura sve što je originalno pretvara u stereotip, a ono neponovljivo u serijsku proizvodnju. Jedini cilj stvaralaca masovne kulture je a se što vedi broj proizvoa proa i a se posle odreĐenog vremena popularnosti tih proizvoa, oni zamene rugim sličnim proizvoom koji de opet onositi profit. Masovna kultura nije homogena kategorija. U okviru nje razlikuju se kič i šun kao umetnički najniži elovi masovne kulture. Pojam kič označavao je bezvrenu robu, najčešde slike, a šun bezvrena knjiž evna dela. Društveni uzroci nastanka masovne kulture Društveni uzroci nastanka masovne kulture nalaze se u sleedim faktorima: o brz inustrijski i tehnološki razvoj i povedanje slobonog vremena zaposlenih Brz inustrijski razvoj oveo je o seobe seoskog stanovništva u graove, ge je ono osedalo uboku nostalgiju za svojom traicionalnom seoskom kulturom. Kulturni izlaz je pronaĐen u stvaranju masovne kulture. Automatizacija i serijska proizvonja uslovile su smanjenje ranog vremena i povedanje slobonog vremena, što je seoskom stanovništvu koje se oselilo u graove prestavljalo problem. Slobodno vreme je nekako trebalo prekratiti, ubiti i ono je postalo predmet eksploatacije masovne kulture. Analize pokazuju da ljudi slobodno vreme provode u dokolici, gde nalaze beg i zaborav od svakodnevnih problema, prividno zadovoljenje svojih potreba i zadovoljenje lažnih potreba. Automatizovan proces rada nije zahtevao intelektualne i
stvaralačke sposobnosti ranika, ved pasivnu pažnju i rutinu, što je ovelo o nezaovoljstva radnika u radu. To nezadovoljstvo, radnici su nastojali da kompenzuju u slobodnom vremenu, tražedi zabavu i zabor av od dosadnog rada. o podređivanje kulture logici profita
U prošlosti, stvaranje kulturnih ela nije bilo organizovano kao proizvonja u kojoj učestvuje veliki broj ljui sa ciljem a zarae veliku količinu novca. Kulturna ela stvarali su pojedinci i njihov cilj nije bio sticanje bogatstva, ved izražavanje svojih umetničkih potreba, sitcanje popularnosti i zarada, dovoljna da bi se pre živelo. U razvijenom kapitalizmu dolazi do podre Đivanja kulture zahtevima i principima kapitalističkog načina proizvonje. Osnovni cilj kapitalističkog načina proizvonje je zaraiti novac, a osnovni princip je a se sa što manje uloženog novca i troškova zarai veda količina novca. Kapitalisti su shvatili da i kultura mo že biti izvor profita i počeli su a ulaž u svoj novac u kulturu, pa tako olazi o stvaranja filmske, muzičke i televizijske inustrije. Nije bio cilj a se stvori elo visoke umetničke vrenosti, ved elo koje se može proati velikom broju potrošača. o pojava sredstava masovnih komunikacija U stvaranju i širenju masovne kulture, veoma važ nu ulogu imala su sredstva masovnih
komunikacija i to pre svega pojava raija, filma i televizije. U razvijenijim kapitalističkim
zemljama pre početak Drugog svetskog rata, skoro svako omadinstvo poseovalo je raio aparat. Nastanak filma uslovio je i nastajanje i širenje bioskopa po graovima, što je ovelo o stvaranja i jačanja filmskih kompanija koje su započele z apočele komercijalnu proizvonju filmova kao robe. Danas je gledanje televizije najpopularnija zabava na svetu. Televizija je uslovila nastajanje televizijske umetnosti i video kaseta kao robe.
U ekonomski razvijenim zemljama zeml jama anas kompjuter postaje veoma značajno srestvo komunikacije i omiljena je zabava ece i omlaine, ne samo zbog interneta, ved i zbog vieo igara koje se prodaju u velikim tiražima. Srestva masovnih komunikacija su stvorila tehničke mogudnosti za brzo širenje proizvoa kulture i mogudnost uključivanja vedine stanovništva u potrošnju proizvoa masovne kulture. Sniž avanjem potrebnog nivoa pismenosti i obrazovanja za pradenje programa raija i televizije, srestva masovnih komunikacija su uključila kao potrošače svojih proizvoa i najniže ruštvene slojeve, koji imaju nizak stepen obrazovanja i kulture. 22. Televizijska umetnost i masovna kultura
Televizijski program namenjen je najširim masama, što uslovljava a je u televizijskom programu masovna kultura veoma rasprostranjena. Tipični proizvoi masovne kulture su: o sapunske opere Izraz sapunska opera prvi put je upotrebljen u Americi za vreme krize tridesetih godina, kao naziv za serijske emisije koje su se emitovale na radiju, a koje su finansirali proizvo Đači
sapuna i praškova sa ciljem a putem reklama povedaju proaju svojih proizvoa. Popularnost sapunskih opera sve je više rasla, tako a anas skoro da nema televizijske stanice koja ne emituje neku sapunsku operu. Sapunice se uvek završavaju ramatičnim prekiom, kaa se jena ili više ramatičnih situacija ostavljaju u neizvesnosti, neizvesnosti, čime se ko gleaoca postiče emocionalna napetost i nest rpljivo iščekivanje sleede epizoe. Cela priča izglea laž no i bez realne dramatike. Sapunske opere su omiljene serije za mnoge televizije iz dva razloga:
privlače masovnu publiku, što omoguduje televiziji a u terminima emitovanja emi tovanja serije skupo naplati reklame
proizvonja sapunskih opera je jeftina, u njima ne učestvuju vrhunski scenaristi, reitelji i glumci, a dekor ostaje skoro isti u toku cele serije o policijske serije Policijske serije nastale su iz vesterna. Ove serije imaju iste glumce i isto mesto dogaĐanja, ali svaka epizoa ima zasebnu priču. Ove priče završavaju se u jenoj epizoi, tako a svaka epizoa čini relativno zasebnu celinu i mož e se gledati nezavisno od prethodih epizoda. Policijske serije se uglavnom bave pravdom, a glavni junaci su usamljeni pojedinci, po pravilu, niži policajci ili privatni detektivi. Osnovni sadr žaj policijskih priča praden je ž ivotnim
storijama kriminalaca i policajaca, kao i akcionim scenama jurnjave, tuče i pucnjave, što priči aje emocionalnu boju i privlačnost za širu publiku. o zabavne komedije
Zabavne komične serije emituju se u trajanju o pola sata, svake neelje sa istim glumcima i istim dekorom. I one su preuzete sa radija u Americi i vremenom su stekle veliku popularnost u Americi i Britaniji. Kuda i posao su uobičajena mesta ogaĐ anja u ovim komeijama, a najčešde teme komeija su sukobi različitih vrenosti, ientiteta i načina ž ivota.
o kvizovi Kvizovi su posle Drugog svetskog rata u Americi Americ i i Britaniji postali redovne televizijske tel evizijske emisije. Na početku su nagrade za pobednike bile male. Popularnost kvizova stalno je rasla,
osobito sa povedanjem nagraa. Ne spaaju svi kvizovi u masovnu kutluru. Postoje intelektualni i obrazovni kvizovi, koji o takmičara zahtevaju znanje i inteligenciju, ali oni su s edamdesetih goina potisuti o strane populističkih kvizova. Populistički kvizovi sarž e kombinaciju elemenata zabave samog takmičenja, mentalnog i fizičkog opšteg šou programa. Njegova najveda privlačnost je u velikim nagraama i u už ivanju u stresnoj situaciji potencijalnog pobednika i njegovoj snalažljivosti. Sadržaj pitanja skoro uopšte nije važ an i ona obuhvataju opšte znanje ili besmisleno nagaĐ anje. 23. Teorije o medijima
Harol Inis i Maršal Meklaun su autori koji su stvorili prvu značajniju i uticajniju teoriju o medijima. Inisova teorija
Pojeini oblici meija u različitoj meri utiču na organizaciju i razvoj ruštva i kultura. Postoje sredstva komunikacije koja su postojana i trajala su veoma dugo, ali koja nisu podsticajno delovala na razvo j ruštva i kulture. Tipičan primer su hijeroglifi. Oni su služ ili kao
osnovno srestvo komunikacije u revnim civilizacijama i omogudili su nam a saznamo mnogo o tim civilizacijama. Ali ovo srestvo je i sprečavalo razvoj komunikacije, onemogudavalo onemogudavalo je b rzo širenje informacija izmeĐu ljudi na n a istom prostoru, a pogotovo izme Đu ljudi na udaljenim prostorima. Pojava papirusa omogudila je brže širenje informacija. Papirus je bio lakši materijal za prenošenje i prepisivanje poruka, što je omogudilo brže prenošenje informacija na vedim udaljenostima. Meklaunova teorija Meklaun je razvio Inisove ideje i primenio ih na medije u modernim industrijskim
ruštvima. Karakter, onosno osobine meija uslovljavaju osobine i strukturu komunikacije. Štampana knjiga usmerena je na prenošenje poruka koje imaju trajniju vrenost i ne zastarevaju brzo. Televizija omoguduje trenutačno prenošenje vesti o ogaĐ anjima koji se ovijaju u celom svetu o miliona glealaca, što stvara uslove a se svet pretvori u globalno selo. Habermasova teorija
Srestva masovnih komunikacija imaju značajnu ulogu u stvaranju javnog mišljenja, "javne sfere" kao značajnog faktora u emokratizaciji ruštva. Javno mišljenje počelo je a se razvija u osamnaestom veku u salonima i kafeima Pariza i Londona kada su se umetnici, knji ževnici i novinari okupljali i na osnovu nevnih novina, koje su počele a izlaze, raspravljali o aktuelnim temama iz politike i kulture. Mišljenja i stavovi u ovim raspravama postajala postajala su vremenom ruštveno i politički značajni. O stavovima iznetim na ovim raspravama vlast je sve više voila računa i uzimala ih u obzir pri onošenju svojih oluka. Saloni i rasprave u njima imali su veliki značaj za razvoj emokratije. Savremena srestva masovnih komunikacija nisu ispunila očekivanja u pogleu razvoja emokratije, iako su za to imala tehničkih mogudnosti. Demokratiju je potisnula industrija kulture, a sredstva masovnih komunikacija, postala su sredstvo manipulacije ljudima i idejama. Sredstva masovnih komunikacija uglavnom služe da se
stvori privi emokratije u moernim ruštvima, ok u suštini na opštim interesima ominiraju parcijalni i komercijalni interesi najmodnijih ruštvenih grupa. Bodrijarova teorija
Delovanje moernih masovnih komunikacija sasvim je rugačije i ublje od dejstva bilo kog drugog faktora. Televizija nije samo sredstvo predstavljanja života i sveta, ved srestvo koje odreĐuje i konstruiše svet i ž ivot. U modernom dobu, u kome su masovni mediji prisutni svuda, stvara se jedna nova realnost ili hiper-r ealnost, koju čini mešavina ponašanja ljui i slika koju aju meiji. Ljui ne kupuju proizvoe sa realnim osobinama, ved proizvoe sa osobinama koje im proaje televizija. Nijean američki politički lier ne mož e pobediti na izborima ako se stalno ne pojavljuje na televiziji, pri čemu televizijska slika liera oreĐuje a li de pobeiti ili ne, a ne njegove realne osobine kao ličnosti. Tompsonova teorija Džon Tompson polazi o raova Habermasa i nastoji u svojoj teoriji a kritički izlož i odnos izmeĐu medija i razvoja moernog ruštva. Meiji su o pojave najranijih oblika štampe pa do pojave elektronskih medija igrali veoma va žnu ulogu u stvaranju i razvoju modernih
institucija. Tompson kritikuje Habermasa i zamera mu a on u meijima vii samo ono što je negativno, a ne uočava pozitivne strane. Meiji nisu samo izvor iz vor manipulacije, ved nas oni snabdevaju velikim brojem važnih informacija o ruštvenim ogaĐ ajima i procesima, do kojih ranije nismo mogli odi, što nam omoguduje objektivnije sagleavanje ruštvenih ogaĐ aja. Meiji omoguduju i kritičko sagleavanje ruštva. Oni pružaju mogudnost za objektivnije i kritičnije sagleavanje stvarnosti, ali a li de zaista odi o objektivnijeg i kritičnijeg sagledavanja, zavisi od pojedinaca. Razlikuju se tri vrste interakcije: a) neposredna - ostvaruje se licem u licem kaa ljui saopštavaju jeni rugima svoje misli i poruke b) posredovana medijska - ostvaruje se putem korišdenja tehnoloških srestava i pomagala kao
što su hartija, električni kablovi, elektronski impulsi. Ovija se izvan okvira čulne komunikacije ljui pomodu razgovora, tj. izmeĐ u ljudi na velikim udaljenostima. (npr. razgovor telefonom) c) posredovana kvazi medijska - ostvaruje se pomodu masovnih meija. Ostvaruje se kroz vreme i prostor, ali ona ne povezuje irektno učesnike interakcije. rva va tipa interakcije su ijaloška, jer pojeinci meĐusobno komuniciraju, a tredi tip je P monološka interakcija. Tredi tip nije ominantan u onosu na ruga va, ved se sva tri tipa mešaju u naš ž ivot danas. 24. Mobilna telefonija i internet
Mobilna telefonija i internet otvorili su nove mogudnosti komunikacije meĐ u ljudima. Moerna ruštva postala su mobilna. U njima ljui provoe osta vremena u svojim automobilima, vozovima, brodovima i avionima, u v ečernjim izlascima, na izletima i goišnjim omorima, i za sve to vreme, oni nisu bili u mogudnosti a uspostave komunikaciju sa svojom porodicom, prijateljima i poslovnim saradnicima. Mobilni telefon je izraz potreba mobilnog
ruštva. Zahvaljujudi njemu, ljui su jeni rugima postali ostupni u toku celog ana i nodi. Prostorna udaljenost je pobe Đena. Prva i ruga generacija mobilnih telefona omogudava
mobilnu komunikaciju, ok treda omoguduje i korišdenje "bežičnog interneta". Za pristup internetu nije više potreban kompjuter i telefonska linija. Mobilna telefonija omoguduje ljuima sleede prenosti u ličnom i poslovnom ž ivotu: stvara nam osedaj vede lične sigurnosti omoguduje ispoljavanje vede neposrenosti, ličnih osedanja i ož ivljaja omoguduju lakšu i efikasniju organizaciju oreĐenih poroičnih i ranih aktivnosti Mobilni telefoni oprinose vedem stepenu integracije meĐ u ljudima. Sve navedene prednosti mobilnih telefona mogu u odre Đenim situacijama da imaju i negativne efekte: obavljanje obavljanje odreĐenih poslova zahteva koncentraciju, a česti telefonski pozivi ovoe o slabljenja koncentracije i ovlačenja paž nje. prijatni razgovori sa prijateljima i neposrena emocionalna atmosfera se često prekiaju iznenanim i čestim telefonskim razgovorima. telefonski telefonski razgovori u vožnji automobilom slabe pažnju i stvaraju potencijalno opasne situacije Umesto kao subjekti komunikacije, počinjemo a se osedamo kao objekti. (mobilna presija) Internet je nastao u Pentagonu 1969. godine. Mre ža je imala za cilj da poveže naulnike koji su raili na zajeničkim istraživačkim projektima. Sve o kraja osamesetih, internet je uglavnom povezivao univerzitete i tek kaa su i omadinstva masovnije počela a kupuju računare, internet počinje a se širi i izvan univerziteta. Najvedi pristup internetu imaju ljui iz razvijenih zemalja. Najznačajniji eo interneta prestavlja globalna mrež a (World Wide Web WWW). Ona je jedna ogromna multimedijalna biblioteka, koja se sastoji iz velikog broja informacija, sajtova i veb stra nica. Korisnici uz pomod pretraživača interneta, posebnog softverskog programa, pretra žuju mrežu. Internet je omogudio brzu, sveopštu i sarž ajnu komunikaciju izmeĐu ljudi i ustanova u
svetu. On nam omoguduje irektnu komunikaciju sa svetom. Slika, koju stičemo o svetu preko interneta, zavisi od objektivnosti sadr žaja na sajtovima i naše sposobnosti a ih protumačimo. Internet omoguduje stvaranje potpunije, saržajnije i naučnije slike o svetu, kao i uspostavljanje mnogo raznovrsnijih oblika komunikacija, počev o trgovačkih i poslovnih, o intelektualnih i emocionalnih. Zahvaljujudi internetu, svet postaje veoma integrisan. Internet omoguduje globalnu lokalizaciju i lokalnu globalizaciju.
Neki sociolozi upozoravaju na mogude negativne posleice elovanja interneta: četovanje i sklapanje internet prijateljstva često ovoi o zapostavljanja ličnih prijateljskih odnosa. Virtuelna integracija uslovljava socijalnu izolaciju.
mogudnost ljui a putem interneta obavljaju svoje rane obaveze ovoi o brisanja granice izmeĐu ranog i slobonog vremena, pa sve vedi broj ljui svoje slobono vreme koristi kao radno, a to mo že a ovee o premeštanja napetosti izmeĐu poslovnih i poroično prijateljskih odnosa. 25. Globalno sirenje liberalne demokratije
Sreinom seamesetih goina, više o ve tredine svih ruštava na svetu moglo se smatrati autoritarnim. Saa je manje o jene tredine ruštva autoritarno po svojoj priroi. Demokratija se sada smatra po željnim oblikom vladavine u mnogim zemljama sveta. Razloge za toliku popularnost demokratije treba tra žiti u ruštvenim i ekonomskim promenama:
1. emokratija se najčešde povezuje sa tržišnom ekonomijom, koja se pokazala aleko uspešnijom o nekonkretnog i neefikasnog načina planiranja i upravljanja ekonomi jom, kakav su praktikovala komunistička ruštva. 2. što više ruštvena aktivnost postane globalizovana i što više ljui buu uviĐ ali da njihov svakodnevni život zavisi od doga Đaja koji se ešavaju aleko o njih, to de oni početi a zahtevaju više informacija o tome kako se njime vlaa, a samim tim i vedu emokratiju. 3. uticaj masovnih komunikacija, naročito televizije i interneta, sve je vedi. Na lančanu reakciju širenja emokratije u velikoj meri utiče to što su slike o ogaĐ ajima u svetu dostupne svuda i u svako vreme. Sa pojavom novih televizijskih tehnologija, naročito satelitske i kablovske televizije, država nije u stanju a kontroliše ono što njeni graĐ ani gledaju. Danas živimo u "otvorenom svetu informacija", u kojem su autoritarne vlade sve manje u stanju a kontrolišu protok informacija, maa mnoge to pokušavaju. Po ovakvim uslovima, autoritarne vlae gube sposobnost za ispoljavanje nekih rugih oblika, kao št o su fleksibilnost i dinamizam. Paradoks demokratije S obzirom da je liberalna demokrati ja ja postala tako popularna, očekivalo se a de
uspešno funkcionisati. Ipak, emokratija skoro svua nailazi na oreĐene poteškode. "Paraoks emokratije" eluje zbunjujude, s jene strane, emokratija se širi po celom svetu, a s ruge strane, u zemljama sa ugom emokratskom traicijom, javlja se veliko razočaranje emokratskim procesima. Glavni faktori za nezaovoljstvo mnogih ovim političkim sistemom su oni koji su i oveli o širenja emokratije, uticaj novih tehnologija komunikacija i globalizacija ruštvenog života. Vlade nacionalnih država postale su: "suviše male a bi se izborile sa velikim problemima", kao što je uticaj globalne konkurencije na svetskom tržištu ili uništenje ž ivotne sredine. "suviše velike a bi se uhvatile u koštac sa malim prob lemima pojedinih gradova ili oblasti", na primer, vlae skoro a nisu u stanju a utiču uti ču na elovanje gigantskih kompanija. GraĐani mnogih demokratskih dr žava nemaju mnogo poverenja u svoje izabrane prestavnike i smatraju a nacionalna politika nema naroči t uticaj na njihov život. Sve vedi broj graĐana smatra a su političari okrenuti sopstvenim interesima i a ne voe računa o ispunjenju preizbornih obedanja atih biračkom telu. GraĐ ani smatraju da vlada nije u stanju a reši važna pitanja lokalnog karaktera, kao što su kriminal i beskudništvo. Sve to rezultira opaanjem poverenja u vlau, što utiče na spremnost ljui a učestvuju u politici. Uticaj "otvorenog oba informacija" oseda se ne samo u autoritarnim, nego i u emokratskim državama. Procesi, koji su se oneavno ovijali van očiju javnosti, anas su postali viljivi, što izaziva ogorčenost i razočaranje meĐu biračkim telom. GraĐani u demokratskim državama zapali su u apatiju i gube interesovanje za politička ešavanja. Ipak, pogrešno je pretpostav iti da su ljudi nezainteresovani i da su izgubili veru u emokratiju kao takvu. Ogromna vedina stanovnika emokratskih ržava još uvek navoi demokratiju kao najpogodniji oblik vladavine. Postoje znaci koji ukazuju na porast interesovanja za politiku, ali da se ona radije usmerava ka alternativnim grupama i nevladinim organizacijama. U svetu u doba u kojem živimo, vladanje zahteva dobro utemeljenu demokratiju, i to ne samo na nivou nacionalnih država, ved i na lokalnom i globalnom nivou.
Internet i demokratija
Internet prestavlja modno srestvo emokratizacije, čiji uticaj prelazi nacionalne i kulturne granice izmeĐu država, olakšava prenos ieja po svetu i omogudava sličnim ljuima a se pronaĐu u carstvu kiber prostora. Sve više ljui u svetu reovno pr istupa internetu i smatra ga važnim delom svog života. Pojedine vlade, pogotovo one autoritarne, smatraju d a ubrzano širenje interneta mož e predstavljati pretnje njihovoj vlasti. Pojedine dr žave preduzele su korake u cilju sprečavanja graĐ anstva da ima slobodan pristup mreži. (na primer, Kina, Malezija, Rusija) 26. Otuđenje u radu OtuĐenje u radu postojalo je u toku cele istorije, a postoji i danas. I danas se veliki broj ljudi ne raduje poslu i živi za viken i goišnji omor. U rau se čovek potvrĐ uje dvostruko, kao
iniviua (svaki čovek u ra i proizvoe svog raa unosi svoje sposobnosti, kreativnost i emocije) i kao ruštveno bide (ukoliko proizvoi raa koje čovek stvara oprinose opštoj obrobiti ruštvene zajenice). U toku cele istorije, ra je više uništavao ljue, nego što im je omogudavao potvrĐ ivanje. Osnovni uzroci otu Đenja u kapitalističkom sistemu (po Marksu) su: o privatna svojina na sredstvima za proizvodnju - pretvara zaposlene u najamne radnike, koji prodaju svoj rad, svoje sposobnosti, a time i svoje ličnosti l ičnosti kapitalizmu za najamninu. Najamni položaj uslovljava kod radnika otuĐenje od: procesa procesa rada - ranici ne olučuju ni o načinu, ni o organizaciji raa, ved to čine privatni vlasnici kompanija proizvoda proizvoda rada - proizvodi rada ne pripaaju ranicima, ved kapitalizmu svoje ličnosti - ranik oseda a su njegove sposobnosti samo srestvo u sticanju profita i a njih
koristi i kontroliše kapitalista Kapitalistička logika pretvara ranike u moerne ekonomske robove, koji se o klasičnih robova razlikuju po tome što su izvan fabričkih f abričkih kapija politički i ekonomski sloboni. o proizvonja za tržište - Čovek u robnoj proizvonji ne stvara proizvoe za zaovoljenje vlastitih potreba, ved za tržište. Cilj robnog proizvoĐača je a proizvee što više proizvoa, koje de proati na tržištu. On se prema rau i proizvoima svoga raa onosi kao prema srestvu u sticanju novca. Tako se robni proizvo Đač, umesto potvrĐivanja u radu, potvrĐuje u novcu, što dovodi do otu Đenja. Tržišni onosi pret varaju novac u merilo svih ljudskih vrednosti. Novac omoguduje neobrazovanim a kupe obrazovanje, nekulturne pretvara u kulturne, ruž ne u lepe, glupe i dosadne u ugledne gra Đane, egoiste u humaniste. o podela rada - primorava radnika da obavlja sve sitnij e elove neke elatnosti. Na ovaj način
kapitalistička oraganizacija raa pretvara ranika u elimičnog ranika, primoravajudi ga a doživotno obavlja neku jenoličnu sitnu operaciju. Besmislenost i beznačajnost elimičnog raa kao samostalnog rada uslovljava ko ranika a smislenost i značaj vlastitog raa traž e u kapitalističkoj kompaniji koja upravlja celinom. Ranik sa znanjem za obavljanje nekih uskih operacija veoma je često značajan samo za tu kompaniju kojoj su takva znanja potrebna, ok je za druge kompanije takav ranik nebitan. Upravo to ko elimičnih ranika izaziva psihološku potrebu za vezivanjem i poistovedivanjem sa organizacijom u kojoj rae, jer ona aje sigurnost i smirenost njihovom radu. o mehanizacija procesa proizvodnje - pretvara ra nike u oatke mašinama. Ranici ne
kontrolišu mašine, kao što je bilo u zanatlijskom načinu raa. Mašine ved u početnoj fazi
mehanizacije procesa proizvonje počinju a kontrolišu ra ranika i oreĐ uju sadržaj, način i tempo raa. Veština rukovanja alatima prelazi sa ranika na mašine. OtuĐenje čoveka u rau mož e se prevladati (po Marksu) ukidanjem privatne svojine na sredstvima za proizvodnju, odnosno uvo Đenjem komunističkog ruštva, povedanjem slobonog vremena, kao i ukidanjem preterane specijalizacije. 27. Otuđenje i tehnologija
Primena i razvoj savremenih tehničkih srestava u procesu proizvonje, onosno u obavljanju ruštvenih elatnosti ovoi o: veoma veoma izražene intelektualizacije rada - svaka kompanija primorana je a neprekino usavršava tehničku osnovu svoje proizvonje, kao i same proizvoe, kako bi ostvarila profit. Zato kompanije angažuju visoko stručnu i kreativnu ranu snagu, koja rai na novim proizvoima i usavršavanju postojede tehnologije. pasivizacije i obesmišljavanja raa - onaj eo rane snage koja rai na postojedoj tehnologiji i postojedim proizvoima, zbog automatizovanog karaktera proizvonje, ne mora a poseuje ni kreativnost ni stručnost. O ovog ela rane snage traži se fizičko, intelektualno i emocionalno pasivan i rutinski ra, što ko ranika izaziva osedanje fizičke, intelektualne i emocionalne otuĐenosti. Robert Blauner je ispitivao uticaj različitih tehnologija na stepen otuĐ enosti radnika. Osnovna pretpostavka istraživanja bila je a različit stepen razvijenosti tehnologija na kojima rae ranici uslovljava različiti nivo otuĐenja. Ispitivano je otu Đenje ranika u grafičkoj, tekstilnoj, automobilskoj i hemijskoj inustriji. Postojala su četiri faktora za i spitivanje i to preko stepena: autonomije ranika na ranom mestu, smislenosti posla, ruštvene integrisanosti ranika na jenom mestu, posvedenosti ranika svom poslu. Blauner je ustanovio a su se ranici najmanje osedali otuĐeno u grafičkoj inustriji, zatim u hemijskoj, pa tekstilnoj i na kraju automobilskoj. Najmanji stepen otu Đenja u grafičkoj inustriji Blauner objašnjava priroom raa koju
namede zanatska tehnologija: ranici su imali visok stepen autonomije, jer, niti su mašine uslovljavale njihov tempo i način rada, niti je bilo nekoga da ih nadgleda radnici radnici su mogli da prave pauze prema svojim potrebama i da ostvare visok nivo integracije sa drugim radnicima na poslu. radnici radnici su doživljavali posao kao ruštveno značajan i smislen Automatizovan način proizvonje ispitivan je u naftnoj i hemijskoj inustriji. On je
kontinualnog karaktera i ovija se bez ljuske intervencije, tako a ranici nisu ništa fizički radili, samo su kontrolisali nesmetano odvijanje porcesa proizvodnje. Relativno mali stepen sleedi m faktorima: otuĐenja u ovom načinu proizvonje uslovljen je sleedim
ranici kontorlišu veoma skupu tehnologiju i o njihove blagovremene intervencije zavisi ni vo mogude štete, što im aje osedaj važnosti i samopoštovanja. osedaj ranika a kontrolišu proces proizvonje timski ra ranika i česte konsultacije sa inž enjerima i upravom uslovljavaju da su radnici integrisani u kolektiv, što oprinosi zaovoljstvu na poslu.
Uzroke za visok stepen otu Đenja radnika u automobilskoj industriji treba tra žiti u
sleedim faktorima: automobilska automobilska industrija je bila zasnovana na pokretnoj traci, a radnik u takvim uslovima proizvonje nema nikakvu kontrolu na svojim raom, što ko ranika ovoi o osedaja nemodi. masovna masovna proizvodnja na pokretnoj traci ne pru ža mogudnost a se oseti smisao i svrha raa. Proizvod je standardizovan, rad je rutinski i repetativan, a operacije krajnje parcijalizovane. radnici na pokretnoj traci su izolovani, tako da ne mogu u toku rada da ostvare komunikaciju sa radnici kolegama na poslu Manji stepen otu Đenja radnika u tekstilnoj nego radnika u automobilskoj industriji Blauner objašnjava socijalno -psihološkim karakteristikama rane snage koja je raila u tekstilnim fabrikama. Siromašni tekstilni ranici živeli su u čvrstim poroičnim zajednicama, pa im, usled
toga, izolovani ra u fabrici subjektivno nije prestavljao vedi problem, jer su izolovanost u rau nadoknaĐivali intenzivnim druženjem u slobonom vremenu. Novac za siromašne ranike predstavljao je visoku vrednost, sa kojim su o ni rešavali bitne ž ivotne probleme. Sastavni deo otuĐenosti u rau prestavlja i strah zaposlenih o otpuštanja sa posla, usle stalnog tehnološkog usavršavanja procesa proizvonje, kao i strah o brzog zastarevanja znanja i veština koja ljui poseuju za obavljanje posla. Danas ne postoji "posao za ceo život". Ljudi menjaju nekoliko radnih mesta u toku karijere i primorani su na sticanje novih
znanja i veština. Stanarni obrasci punog ranog vremena ustupaju mesto fleksibilnim aranžmanima. 28. Otuđenje belih kragni, rada i dokolice
U knjizi Bele kragne, američki sociolog Rajt Mils analizira otuđ enje nemanuelnih radnika. Mils tvrdi da je expanzija tercijarnog sektora privree u razvijenim kapitalističkim ruštvima ovela a se sve više o zaposlenih traže „ne veštine sa premetima, ved veštine sa ljuima“. Nemanuelni ranici postaju roba proajudi svoje „veštine sa ljuima“ na otvorenom tržištu. Mils taj sektor naziva „tržištem ličnosti“. Ličnim osobinama se pripisuje tržišna vrenost. S obzirom da se as pekti ličnosti prodaju i kupuju kao i svaka druga roba, pojedinac se otu đuje od svojeg pravog ja. Kada je Marks prvi put izneo neke svoje poglede o otu đenom radu-godine 1844.- radnici u industriji su radili o vanaest o šesnaest sati na an, tako a ran ik nije imao nikakve mogudnosti da ostvari svoje potrebe u dokolici, imali su samo vremena za jelo i spavanje. Od nadnica su zadovoljavali samo najosnovnije potrebe.
Nisu imali gotovo nikakvih mogudnosti za samorealizaciju u okolici, čak i a su imali i mali vremena. U razvijenom inustrijskom ruštvu je znatno smanjeno rano vreme, a životni stanar stanovništva kao celine stalno raste. Možemo a zaključimo a su se mogudnosti samoostvarenja u slobonom vremenu povedale. Andre Gorc smatra da otu đenje u radu postiče ranika a samoostvarenje traži u okolici. Kako kapitalistički sistem odre đuje njihov radni dan, tako on određuje i njihove aktivnosti u dokolici. Sistem stvara pasivnog potrošača koji nalazi zaovoljstva u potrošnji proizvoda industrije robe i industrije zabave. Ponašanje se ovija prema uputstvima kapitalističke „agresivne reklame“ i bena je zamena za kre ativnu dokolicu prema vlastitim
željama. Dokolica jenostavno obezbeđuje srestvo za beg o problema inačin a se živi sa problemima, umesto da se problem aktivno rešava. Tako je čovek u kapitalističkom ruštvu otuđen i od rada i od dokolice. Po Markuzeu, sposobnosti za lični razvoj ugušene su u razvijenom inustrijskom ruštvu. Ra je „iscrpljujude, zaglupljujude, neljusko robovanje“, ok okolica obuhvata „oblike relaksacije koji ublažavaju i proubljuju tu zaglupljenost“. Ona se zasniva na lažnim potrebama koje usmeravaju i n amedu uglavnom masovna srestva komunikacije po kontrolom vlaajude strukture. Potrebe su lažne ako ne ov ode do istinskog samoostvarenja i stvarnog zadovoljstva. Pripanici ruštva više ne traže zaovoljstvo u sebe samima i u svojim onosima sa rugima, nego prepoznaju sebe u svojim premetima za potrošnju. Go rc i Markuze veoma pesimistički gledaju na prirodu dokolice u indu strijskom ruštvu. Oni prikazuju „srednog robota“ koji razmetljivo zaovoljava „lažne potrebe“. Marksistička shvatanja o priroi raa i okolice mogu se kritikovati sa više p ozicija. Prvo, ona se elimično zasnivaju na prilično neoređenoj slici o tome šta bi čovek morao i mogao raditi. Drugo, ona su sklona da zanemare vrenosti koje prihvataju članovi ruštva. 29. Kriminal belih kragni
Izraz kriminal belih kragni odnosi se na kriminal onih koji pripadaju bogatijim slojevima
ruštva, Po ovim terminom porazumeva se više tipova kriminalne aktivnosti, kao što su: utaja poreza, nezakonita prodaja, malverzacije sa hartijama od vrednosti i u prometu nekretnina,
pronevera, proizvonja i proaja opasnih proizvoa, ali i čista kraĎa. Kriminal belih kragni uglavnom se onosi na korišdenje statusa srenje klase ili profesionalnog polož aja za nezakonske aktivnosti. Iako dr žavni organi prikazuju aleko vedi stepen tolerancije prema ovoj vrsti kriminala, nego prema prestupima koje počine manje privilegovani privil egovani slojevi ruštva, šteta koju ona izaziva ogromna je. Korporacijski kriminal Neki kriminolozi ukazuju na korporacijski kriminal da bi opisali vrste kriminalnih dela
koja čine velike korporacije. ZagaĎenje, pogrešno obeležavanje proizvoa, kršenje zravstvenih propisa i onih o bezbednosti na radnom mestu ostavljaju te že posleice na mnogo vedi broj ljudi nego dela sitnog kriminala. Veliki broj korporacija ne pridr žava se zakonskih propisa koji se na njih onose. Korporacijski kriminal je široko rasprostranjen. Mož e se uočiti šest tipova kršenja propisa: aministrativno, u vezi sa zaštitom čovekove sreine, finansijsko, o rau, proizvono i nelojalna trgovačka praksa. Profili ž rtava korporacijskog kriminala nisu precizni. Ponekad su žrtve očiglene, kao u slučaju ekoloških katastrofa ili u slučaju opasnosti po zravlje. MeĎutim, često ž rtve korporacijskog kriminala i ne smatraju sebe žrtvama. U slučaju korporacijskog kriminala, zbog velikih prostornih i vremenskih razlika izmeĎu žrtve i počinioca kriminala, ešava se a ljui i ne uviĎaju a su žrtve ili ne znaju na koji način a traž e naoknau za štetu koju su pretrpeli. Korporacijski kriminal ne ostavlja iste posleice na pripanike različitih klasa u ruštvu. Na one koji su manje privilegovani, zbog rugih oblika socioekonomskih nejenakosti, uticaj ove vrste kriminala bide vedi. Nasilni aspekti korporacijskog kriminala manje su viljivi nego u slučaju ubistva ili fizičkog napaa, ali poneka mogu izazvati mnogo ozbiljnije posleice. N a primer,
nepridržavanje propisa u vezi sa izraom novih lekova, bezbenošdu na ranom mestu ili zagaĎenjem životne sredine, mo že izazvati fizička oštedenj a ili smrt velikog broja ljudi. Kriminal u kiber prostoru
Tehnološki napreak oneo je mnogo novih i uzbuljivih mogudnosti i koristi , ali je isto tako povedao izloženost kriminalu. Postoji evet glavnih tipova tehnološkog kriminala: 1. ilegalno uključivanje u telekomunikacione sisteme znači a je prisluškivanje postalo lakše. 2. olazi o povedane izlož enosti elektronskom vandalizmu i terorizmu. 3. mogudnost kraĎe telekomunikacionih usluga znači a ljui mogu obavljati nezakonite poslove, a a ne buu otkriveni ili i li a, jenostavno, mogu manipulisati uslugama klasične i mobilne telefonije.
4. zaštita telekomunikacionih usluga postaje sve vedi problem. Saa je relativno lako prekršiti autorska prava kopiranjem materijala, softvera, filmova i kompakt diskova.
5. teško je kontrolisati pojavu materijala sa pornografskim i uvreljivim sarž ajem u kiber prostoru.
6. uočen je porast prevara pute m telemarketinga. Reklamiranje lažnih dobrotvornih akcija i programa za investiranje teško je pravno regulisati. 7. javlja se povedan rizik o kriminala u elektronskom prenosu novca. 8. elektronsko pranje novca može se upotrebiti za prebacivanje ilegalnih prihoda da bi se sakrilo njihovo kriminalno poreklo
9. telekomunikacije se mogu koristiti za unapreĎivanje kriminalnih zavera. Sofisticirani sistemi šifrovanja i velika brzina prenosa poataka otež avaju raznim državnim službama da se domognu informacija o kriminalnim aktivnostima.
Kriminal u kiber prostoru (sajberkriminal) ved je u porastu. Globalni karakter kriminala u telekomunikacijama prestavlja poseban izazov za one koji sprovoe zakon. Krivična ela počinjena u jenoj zemlji proizvoe posleice širom sveta. Danas, kad se finansijski, trgovinski i proizvoni sistemi u zemljama širom sveta sve više vi še integrišu elektronskim putem, povedan nivo malverzacija putem interneta i neovlašdenih upaa služe kao modno upozorenje na slabost postojedih kompjuterskih sistema zaštite. 30. Uticaj coveka na prirodu i zagadjenje zivotne sredine
Tehnički razvoj oveo je o preobraž enja prirodne sredine i stvaranja jedne nove tehničke sreine, u kojoj ne postoji više harmonija izmeĎu čoveka i priroe. Današnje generacije ljudi koji žive u gradovima, lepotu prirode mogu videti na televiziji i mo žda za vreme goišnjih omora i izleta. Ove generacije ne nose u svojim sedanjima i ož ivljajima prirodu i zato lično ne shvataju u punoj meri značaj priroe za čovekov život. Čovek je u prošlosti bio poreĎen priroi. Njegov način ž ivota, pa i sam život zavisili su od promenljivih prirodnih uslova. U početnoj fazi svog razvoja, čovek nije bio sposoban a svojim raom proizvee hranu za zadovoljenje svojih egzistencijalnih potreba. Ops tanak čoveka kao bida zavisio je o obilja prironih izvora hrane. Čovek je prvobitno svoju potrebu za hranom zaovoljavao bavedi se sakupljanjem gotovih šumskih ploova i korenja, zatim lovom i ribolovom. Ovaj način privreĎivanja poznat je kao sakupljačka privreda. Prirodni izvori hrane bili su nejednako
rasporeĎeni, što je uslovljavalo stalnu seobu ljui. Prironi izvori hrane bili bil i su promenljivi i u toku goine zavisili su o klimatskih uslova i goišnjih oba. Čovek je jeino živo bide koje je izvore hrane stavilo pod svoju racionalnu kontrolu. Bez potpunog ovladavanja proizvodnjom
raznovrsne hrane u toku cele goine i u vedim količinama, čovečanstvo se ne bi širilo ni prostorno ni brojčano. Prelaskom na poljoprivreni način proizvonje, čovek je stavio izvore hrane pod svoju kontrolu i time stvorio uslove za uvedanje broja ljui na Zemlji i za prostorno osvajanje priroe. Poljoprivrenim načinom proizvonje, čovek je započeo osvajanje priroe i njeno prilagoĎavanje, ali time je započet i proces uništavanja priroe, a pre svega šuma. Kako je broj stanovnika rastao, tako su se sve vede površine šuma pretvarale u obraivo poljoprivreno zemljište. Drugi uzrok uništavanja šuma u prošlosti prestavljala je vatra, jer je ona veoma ugo bila osnovni izvor za za grevanje ljui. Traicionalan način poljoprivrene proizvonje i ž ivota ljui nisu oveli o rastičnijeg uništavanja priroe. Sve prirone izvore ljui su koristi samo a bi zadovoljili svoje osnovne egzistencijalne potrebe.
Drastično uništavanje priroe započeto je sa prelaskom na inustrijski način proizvodnje, odnosno na tržišni, kapitalistički način. Tržišni način proizvonje je svojim sleedim osobinama postakao i omogudio uništavanje priroe: 1. njegov cilj nije zaovoljavanje potreba, ved sticanj e profita. Želja za sticanjem i uvedanjem profita nema granica, čime nestaju i granice za uništavanjem priroe. 2. uništavanje i zagaĎenje priroe sve o pre kraj 20. veka nije bilo zakonski sankcionisano, što je omogudavalo kompanijama kompanijama a nekontrolisano i nekažnjivo zagaĎuju ž ivotnu sredinu. 3. vlasnici privatnih kompanija nisu imali osedaj lične ogovornosti za zagaĎenje i uništavanje prirodne sredine.
Inustrijski način proizvonje i tehnološki razvoj vostruko utiču na egraaciju priroe: neposredno - ovoi o uništavanja šuma, zagaĎenja reka i vazuha, globalnog zagrevanja, uništavanja zemljišta, genetski moifikovane hrane. posredno posredno - stvaraju se uslovi za emografsku eksploziju stanovništva, onosno sve ubrzaniji rast broja stanovnika. Ukoliko bi se ovakav tren priraštaja stanovništva nastavio, mogude je a u narenih sto goina stanovništvo ostigne takav broj, kojim de premašiti postojede resurse Zemlje za hranom i vodom. Degradacija životne sreine se ispoljava u tri oblika: u zagaĎenju ž ivotne sredine, u istrošenosti prironih resursa i u stvaranju tehnoloških rizika koji ugrož avaju zdravlje ljudi. ZagaĎenje ž ivotne sredine
ZagaĎenje životne sreine ispoljava se u zagaĎenju vazuha, voe i zagaĎenju okoline otpaom. Na zagaĎenje vazuha utiču va izvora i to spoljašnji (zagaĎenja koja nastaju usle inustrijskih isparenja i izuvnih gasova saobradajnih srestava) i unutrašnji (zagaĎenja koja nastaju usle zagrevanja stanova) izvori. MeĎu najvede inustrijske zagaĎivače spaaju hemijska industrija, termoelektrane, rudarsko-topioničarska postrojenja, metalopreraĎivačka inustrija, inustrija boja i lakova, inustrija stakla i plastičnih masa. U nerazvijenim zemljama nema ograničenja upotrebe goriva i raa fabrika, koje prekomerno zagaĎuju vazuh, što uslovljava visoku zagaĎenost z agaĎenost vazuha.
Posleice zagaĎenog vazuha su: oboljenje oboljenje respiratornih organa - Ljudi, koji žive u velikim industrijskim gradovima i gradovima ge se ovija intenzivan saobradaj, u vedoj meri obolevaju o bolesti pluda i bolesti respiratornih organa. kisele kiše - nastaju kaa se štetni gasovi vežu u atmosferi za vou. One uništavaju šuume,
useve, uslovljavaju koroziju i koroiranje objekata, zagaĎuju zemljište, pozemne voe i jezera. Količine pitke voe na Zemlji su ograničene. Na zagaĎenost voe najviše utiču: industrijske industrijske i kanalizacione otpadne vode - osobito u manje razvijenim zemljama, bez ikakvog prečišdavanja puštaju se u reke, čime se reke pretvaraju u ovone kanale otpanih voa. upotreba zaštitnih sredstava u poljoprivredi - ovoi o zagaĎenja pozemnih voa. neaekvatna tehnička rešenja u konstruisanju voovonih sistema - o zagaĎenja voa olazi zbog nekorišdenja savremenih tehnologija u prečišdavanju voe ili zbog zastarelih kanalizacionih cevi. ZagaĎena voa izaziva zarazne bolesti kao što su ijareja, izenterija i hepatitis. Razvijena ruštva proizvoe ogromnu količinu otpaa i to kako omadinstva, tako i inustrija. Poseban problem prestavlja grasko smede, koje se reciklira u veoma ograničenoj meri, čak i u razvijenijim zemljama. 31. Istrosenost resursa i rizik i zivotna sredina
Istrošenost resursa Prirodni resursi se dele na: o neobnovljive - njihova količina na Zemlji je fiksna, čovek ne mož e da ih stvara i nemaju sposobnost samoobnavljanja. U njih spadaju fosilna goriva (ugalj, nafta, gas) i mineralne sirovine (rude metala i nemetala) o obnovljive - čovek može da ih stvara i imaju sposobnost samoobnavljanja. U ove izvore spadaju voda, zemlja, biljni i životinjski svet.
Naučnici su zabrinuti za iscrpljivanje i neobnovljivih i obnovljivih resursa. Saašnji način proizvodnje i života ljui najvedim elom zasnovan je na korišdenju neobnovljivih izvora. Potpuna iscrpljenost tih izvora, zahteva prelazak inustrije na korišdenje alternativnih resursa, ali je pitanje a li de taj prelazak protedi bez inustrijskih potresa i negativnih posleica po ž ivot ljui. Preterano iscrpljivanje obnovljivih resursa takoĎe je opasno, jer postoji mogudnost a se u ekosistemu naruši ravnotež a i da se izazovu negativne lačane reakcije, koje čovek ne mož e povratiti u prvobitno stanje.
Savremeni intenzivan način poljoprivrene proizvonje, korišdenje veštačkog Ďubriva i zaštitnih srestava, oveli su o zagaĎenja zemlje i razaranja tla. Razaranje tla ovoi o opaanja prinosa useva, što mož e da ugrozi život ljudi u velikom broju nerazvijenih zemalja. Ono takoĎe ovoi o narušavanja prirodne ravnoteže izmeĎu zemlje i biljnog i šumskog pokrivača, čime zemlja gubi sposobnost prironog prironog samoobnavljanja, što mož e da dovede povedanja pustinja na Zemlji. Šume su veoma značajan faktor ekosistema. One koriste ugljen iosksi, a oslobaĎaju kiseonik koji je neophoan za život. Sprečavaju eroziju zemljišta i prestavljaju prirona staništa i izvor hrane za veliki broj ž ivotin ja i ptica. Poljoprivreni način proizvodnje, drvna industrija, industrija papira i druge koje koriste drvo kao sirovinu, doveli su
o uništavanja ogromnih kompleksa šuma.
Čovekov život je u prošlosti bio ugrožen spoljašnjim opasnostima, kao što su priron e nepogoe, bolesti i gla. Danas spoljašnje opasnosti, izuzev ekstremnih vremenskih nepogoa i zemljotresa, najvedem broju ljui ne prestavljaju pretnju, ali zato opasnosti po zravlje ljui predstavljaju proizvedeni rizici, koji nastaju kako posledica pronalazaka koje je čovek sam stvorio.
U najznačajnije rizike spaaju: o globalno zagrevanje - nastaje usle oslobaĎanja velike količine gasova, iz postrojenja (koje je čovek stvorio), koji se zaržavaju u Zemljinoj atmosferi, povedavajudi temperaturu na Z emlji. Globalno zagrevanje je povezano sa efektom staklene bašte, prironom pojavom koja uslovljava oreĎenu temperaturu na Zemlji. Kaa se poveda koncentracija gasova u Zemljinoj atmosferi, olazi o narušavanja prironog elovanja efekta staklene bašte i o povedanja prosečne temperature na Zemlji. Ukoliko bi se globalno zagrevanje nastavilo, moglo bi a izazove sleede negativne posleice: topljenje lea na polovima i povedanje nivoa mora, širenje pustinja i pustošenje tla i promenu postojedih klimatskih obrazaca na Zemlji, čiji je efekat nepreviiv. o genetski modifikovana hrana - nastaje ukrštanjem gena izmeĎu različitih biljaka ili ž ivotinja kako bi se poboljšale neke njihove osobine, kao što su brž i rast ili otpornost na bolesti. Proizvodnja genetski moifikovane hrane obedavala je a de rešiti veliki broj problema u svetu, pre svega glai. Veliki broj kompanija je započeo proizvonju genetski moifikovane hrane, sa verom a ona ne prestavlja opasnost po ljusko zravlje. Naučnici su otkrili a korišdenje genetski modifikovane hrane krije u sebi opasnosti koje nisu dovoljno ispitane. Ne predstavlja
opasnost po ljusko zravlje samo genetski moifikovana hrana, ved i hrana koja se proizvoi uz upotrebu velike količine zaštitnih srestava a bi se poved ali prinosi. o ekološke nesrede - nastajale su usle nepouzanosti mašina i tehnoloških postupaka. Neke o ovih nesreda su ozbiljno ugrozile život i zravlje ljui. Najvede nesrede su eksplozija hemijske fabrike u Sevesu, oslobaĎanje otrovnih gasova u hemi jskoj fabrici u Bopalu i eksplozija nuklearnog reaktora u Černobilju. Zaključak u pogleu negativnog uticaja na prirou je paraoksalan. Tehnika je omogudila nastanak inustrijskog načina proizvonje i zagaĎenje ž ivotne sredine, ali dalji razvoj tehnike prestavlja i jeini način a se reše ekološki problemi. 32. Informacione tehnologije I efikasnost efikasnost sistema obrazovanja
Uticaj informacionih tehnologija na efikasnost obrazovanja ogleda se u primeni obrazovnih tehnologija u procesu ucenja, u uvodjenju virtuelne nastave, kao I u brzini peuzimanja novog saznanja. Primena informacionih tehnologija u procesu ucenja omogucuje koriscenje multimedijalnih oblika nastave, koriscenje internet I razlicitih obrazovnih programa. To olaksava I ubrzava process ucenja. Informacione tehnologije su dovele do stvaranja ogranizaciono novih oblika nastave. Umesto tradicionalnog oblika nastave koja se odvija u ucionici u licnom interaktivnom odnosu izmedju nastavnika I ucenika, stvaraju se virtuelne ucionice, virtuelni univerziteti na kojima se nastava odvija putem elektronskog ucenja. Elektronsko ucenje omogucuje daleko kvalitetniju nastavu u odnosu na ranije oblike ucenja na daljinu.Stalni kontakt sa natavnikom od koga se
moze zahtevati pomoc,I komunikacija sa ostalim polaznicima, smanjuju izolovanost kod polaznika I stvaraju osecaj realne ukljucenosti u obrazovni process, sto utice na povecanje motivisanosti za ucenjem. Elektronso ucenje ce dobijati sve veci znaca u drustvima znanja, jer stecena znanja veoma brzo zastarevaju I zaposleni su primorani da u toku celog zivota sticu nova saznanja. Elektronsko ucenje omogucuje relativno brzu prekvaifikaciju I sticanje specijalizovanih znanja za kojima postoji trzisna potreba. Ipak, najznacajniji uticaj informacionih tehnologija na efikasnost obrazovnog Sistema ogleda se u stvaranju tehnickih predpostavki za stvaranjem novog saznanja.Inf.tehn. stvorile su tehnicke pretpostavke da znanje u drustvenom pogledu postane univerzalno I postane dostupno svima onima koji zele da usvoje postoeca kako nacionalna tako I znanja stvorena u svetu, a dostupnost postojeceg znanja I mogucnost brzog usvajanja najnovijeg znanja predstavljaju veoma vazne pretpostavke za ubrzani razvoj naucnog saznanja. Informacione tehnologije imaju izuzetnu vaznost za ubrzani razvoj zemalja u razvoju, omogucuju im da za relativno kratko vreme ovladaju najnovijim znanjima iz razvijenijih zemalja I da se koriste prednostima tih saznanja, bez obzira sto ih nisu stvorili vlastitim snagama. Ali, nap utu brzog usvajanja znanja iz razvijenijih zemalja, zemlje u razvoju nailaze na brojne tehnicke, obrazovne I drustvene problem I samo od uspesnog resavanja tih problema zavisi da li ce uspeti I u kojoj meri da iskoriste potencijal informacionih tehnologija. 33. Informacione tehnologije I nejednakostnejednakost- digitalni jaz
Nove tehnologije u oblasti informacija I komunikacija smatraju se uvodom u novo doba. Te tehnologije imaju znacajne drustvene implikacije. Mogli bismo reci da donekle, zahvaljujuci informatikoj revoluciji, I manje razvijene zemlje mogu da skrate fazu industrijskog razvoja koje su u zemljama pionirima zahtevale dugo vreme. Podizanje proizvodne I culture obrazovanja istovremeno otvara vrata njihovom ukljucivanju u maticu globalizacije. Medjutim, pozitivne promene koje su proizvele informacione I komunikacione tehnologije ipak nisu dotakle celo covecanstvo. Odnosi moci u drustvu u velikoj meri odredjuju ko ce I koliko imati koristi od informacionih I kom.tehn., stoga one nisu neutralne ni klasno a ni rodno. U informatickom drustvu kao jedan od najznacajnijih problema se pojavljuje I pitanje prava razlicitih drustvenih grupa na pristup, koriscenje I uoblicavanje inf. I kom. Tehn. Pristup ovim tehnologijama je daleko od stvarnosti za ogroman broj ljudi. Odnosno, globalno informaticko drustvo karakterise digitalni jaz koji se upravo ogleda u neravnomernom pristupu ovim tehnologijama I nejednakoj raspodeli koristi od informatickih I komunikacionih tehnologija, unutar I izemdju drzava, regija, drustvenih grupa I pojedinaca. Digitalni jaz takodje ima izrazenu I rodnu dimenziju, koja se ogleda u cinjenici da zenska populacija ima manje
pristupa obrazovanju I obuci koja bi ih snabdela vestinama koje su neophodne na ovom podrucju. Polazeci od podele koju je nacinio Gorski, mozemo razlikovati digitalni jaz u uzem smislu I globalni digitalni jaz. Dig. jaz u uzem smislu oznacava nejednakost u pristupu inform.kom.tehn. koje su odredjene karakteristikama kao sto su pol, obrazovanje, visina prihoda,uzrast, dok se globalni digitalni jaz odnosi na razlike koje postoje prevashodno izmedju zemalja I regiona sveta u pogledu pristupa tim tehnologijama. Medjutim pojam digitalni jaz, se najcesce koristi u svom uzem znacenju. Pitanje koje nuzno proizilazi iz debate o globalnim nejednakostima informaciono komunikacionih tehnologija jeste da li ce grupe koje se ubrajaju u information poor, biti dodatno marginalizovane u drustvima u kojima kompjuterske vestine postaju presudne za ekonomski I licni uspeh, profesionalno napredovanje I obrazovanje. 34. Kulturna reprodukcija kao oblik nejednakosti nejednakosti
Obrazovanje se kao drustveni fenomen istorijski razvijalo kao humana kategorija, razvijajuci ali I reprodukujuci vrednosti I vrednosne sisteme u okviru drustvenih I ekonomskih odnosa. Iako jednim delom doprinosi reprodukciji odnosa moci I povlastica medju klasama, obrazovanje takodje moze donekle da umanji ove razlike. Sistemom raspodele znanja obrazovanje pruza sansu da ljudi osvoje odredjene drustvene uloge koje im donose odgovarajuci drustveni polozaj I moc. Ovu vrstu reprodukcije drustvenih odnosa, poznatu kao system jednakih sansi, kritikovali su mnogi teoreticari upozoravajuci na nejednakost pocetnih socijalnih I materijalnih pretpostavki. pretpostavki.
U domenu istrazivanja obrazovanja, narocito na ukazivanje reprodukcije drustvenih nejednakosti, nezaobilazno je shvatanje Pjer Burdijea. Burdije smatra da se uloga obrazovanja ogleda u drustvenoj funkciji eliminacije nizih klasa koja ne pripada dominantnoj kulturi. Na taj nacin,obrazovanje I skolovanje doprinose drustvenoj reprodukciji odnosa moci, povlastica I drustvenih uticaja, odrzavanje moci dominantnih klasa. Ta se funkcija sastoji u eliminaciji nizih slojeva iz visih nivoa obrazovanja, sto se postinje na dva nacina: neuspehom na ispitima, ali mnogo cesce samoeliminacijom. Isto tako Burdije tvrdi da uspeh sveg skolskog obrazovanja zavisi u susini od odgoja koji je stecen u prvim godinama zivota. Obrazovni system se jednostavno gradi na tom temelju, jer on ne pocinje od pocetka, nego pretpostavlja neke vec postojece vestine I postojece znanje. Studenti koji poticu iz visih klasa imaju startnu prednost, jer su od pocetka socijalizovani za dominantnu kulturu. Ob razovni uspeh drustvenih grupa u potpunosti je povezan sa kolicinom kulturnog kapitala koji poseduju. Tako ucenici I student srednjih klasa imaju daleko vise stope uspeha nego ucenici iz nize klase, jer je supkultura
srednje klase bliza dominantnoj kulturi. Skola je dakle jedan od sredisnjih mehanizama socijalne masine za reprodukciju nejednakosti, ona prikriva sustinsku drustvenu aristokratiku I kiti je ukrasima meritokratije. Obrazovni system to priktiva mitom o meritokratiji, a oni koji ne uspevaju za to okrivljuju sebe, a ne system koji ih osudjuje na neuspeh. Burdije je prvenstveno bavo obrazovnom strukturom I odnosom koji ona uspostavlja sa studentima s obzirom na njihovo socijalno poreklo, ali nije zanemario ni podelu studenata prema polu koja takodje odredjuje ovaj odnos. Burdijeovi nalazi pokazuju znacajan porast sansi za studente koji imaju nize socijalno poreklo I za studentkinje da se upisu na Univerzitet,ali isto tako pokazuju da se oni opredeljuju za odredjene fakultete koji su manje vrednovani I shodno tome zauzimaju nizu poziciju u hijerarjihi fakulteta. Medjutim studentkinje u mnogo vecoj meri u odnosu na student koji pripadaju istoj klasi, prave te ocekivane izbore, te je indikativno njihovo vecinsko prisustvo na fakultetima kojima pripada nize mesto u hijerarhiji fakulteta. Studenti skromnog porekla, a narocito studentkinje, odredjuju sebe za samoeliminaciju, ukljucuju se na trziste rada I prihvataju posleve za koje su cesto I prekvalifikovani. Medjutim ostavaranje obrazovnog Sistema prema depriviranim kategorijama proizvelo je povecanje broja onih koji diplomiraju, pa je dovelo do devalviranja diplome, mada ne svih diploma I ne u istoj meri. Vrednost diplome, odredjuje se na ekonomskom I simbolickom trzistu I zavisi od vrste diplome, odnosno vrste fakulteta koji je izadje I odnosa ponude I potraznje za tom diplomom. 35. Jezicki kodovi kao oblik nejednakosti
Mnoga istrazivanja su pokazala da postoje znacajne razlike u obrazovnom uspehu izmedju pripadnika razlicitih drustvenih grupa, odnosno da norme I vrednosti supkultura drustvenih klasa uticu na rezultate u obrazovnom sistemu. Interesantno je zapazanje Bazila Bernstina o supkulturnim razlicima jezika I govornih varijacija I njihovom uticaju na postignuce u obrazovanju. Buduci da je govor vazan medij komunikacije, nivo postignuca u obrazovanju moze se posmatrati prema razlikama u obrascima govora. On je primarno posao od razlikovanja narodnog I formalnog jezika, da bi kasnije ove formulacije preoblikovao u ograniceni I razradjeni jezicki kod osnosno govorni obrazac.
Ograniceni jezicki kod svojstven je nizim slojevima, dok se formalnim razradjenim kodom najcesce koristi srednja klasa. Bernstin je dosao do zakljucka da socijalna odnosno klasno-slojna struktura drustva odredjuje prirodu drustvenih odnosa medju ljudima koji opet konstituisu i odredjuju razlicite jezicke kodove.Ograniceni govorni obrazac unapred smanjuje mogucnost ucenika iz nizih slojeva da usvoje neka znanja koje obrazovanje zahteva i potencira. Obrazovni sistem trazi uopstavanja i upotrebu apstraktnih pojmova, zapravo sve ono sto pripada formalnom obrazovanju. Bernstin smatra da deca iz nizih slojeva koja su lingvisticki
deprivirana, imaju teskoca u prosirivanju recnika. Oni koju su ovladali razrenjenim kodovima mnogo bolje se uklapaju u ambijent skole i sposobnija su da udovolje zahtevima formalnog akademskog obrazovanja nego ona koja koriste ogranicene kodove. Shvatanja Bernstina naisla su na znacajne kritike. Medju mnogim autorima koji su izrazavali neslaganje sa njegovim idejama, posebno se istice Harold Rozen koji Bernstinova shvatanja podvrgava detaljnoj kritickoj analizi: 1.uopstava ideju o iskljucivoj upotrebi ogranicenog govornog koda kod nize klase i razvijenog kod vise klase, ne ostavljajuci prostor za uvidjanje razlika unutar tih klasa. 2. Nije izneo dovoljno cvrstih dokaza za postojanje ogranicenog i razvijenog jezickog koda. 3. Stvara mit o tome kako je razradjeni govor superioran u nekim vaznim aspektima zivota u odnosu na ograniceni. 36. Materijalno stanje porodice kao oblik nejednakosti
Iako je danas opste prihvaceno da obrazovni sistem omogucuje onima koji su najsposobniji da zauzmu najvise drustvene polozaje, mnogi autori smatraju da ova predstava predstavlja demokratski mit i da uspeh u zivotu zavisi od materijalnog polozaja porodice a ne od individualnih sposobnosti. Jedno od klasicnih istrazivanja u ovoj oblasti objavio je u SAD sociolog Dzejms Kolman. Rezultati pokazuju da su ucenici belci i azijski amerikanci pokazali na testovima bolje rezultate nego crnci ili druge etnicke manjine. Po Kolmanovim recima, odlucujuci uticaj na uspeh ucenika imalo je socijalno poreklo ucenika. Ekonomisti Boulz i Gintis tvrde da je uspeh u skolovanju i zanimanju vise uslovljen porodicnim poreklom nego talentom i sposobnoscu. Tako deca bogatasa i mocnika uglavnom sticu visoke kvalifikacije i dobijaju dobro placene poslove bez obzira na svoju sposobnost. Oni ovaj svoj stav zasnivaju na analizi povezanosti i uslovljenosti inteligencije (merene na osnovu koeficijenata inteligencije) , uspeha u skolovanju i nagrada u zanimanju. Ispitivali su grupu pojedinaca sa prosecnim koeficijentom inteligencije i unutar te grupe nasli su velike razlike u uspehu u skolovanje, sto ih je navelo da zakljuce da nema gotovo nikakve razlike izmedju koeficijenata inteligencije i akademskih kvalifikacija. Boulz i Gintis nalaze direktnu vezu izmedju uspeha u skolovanju i porodicnog porekla. Uopsteno, sto je klasa porekla neke osobe visa, to ce on duze ostati u obrazovnom sistemu, i to ce mu biti vise kvalifikacije. A i sto duze pojedinac ostaje u obrazovnom sistemu, to mu se vise razvija koeficijent intelignecije, tako je koeficijent inteligencije posledica duzine boravka u obrazovanju, a ne njen uzrok. Slicne argumente oni primenjuju i na statisticki odnos izmedju IQ i nagrade u zanimanju. Na kraju, Boulz i Gintis proucavaju odnos izemdju skolskoh uspeha i nagrada u zanimanju. Oni su ustanovili da klasna pripadnost pojedinca, rasa i pol predstavljaju glavne faktore koji uslovljavaju visoke nagrade u zanimanju.
Na taj nacin obrazovni sistem smanjuje nezadovoljstvo koje obicno proizvodi hijerarhija bogatstva, moci i prestiza. Tako Boulz i Gintis zakljucuju da obrazovanje reprodukuje nejednakost, opravdavajuci povlastice i pripisujuci siromatstvo licnom neuspehu i nesposobnosti. Ono uspesno prikriva cinjenicu da se ekonomski uspeh nasledjuje iz porodice u porodicu, da povlastice radjaju povlastice. 37. Nejednakost u uspeju u Srbiji, Dinamika uspeha, Rod i uspeh
Rezultati istrazivanja koje je sprovedeno 2011. godine u Vojvodini pokazuju da uspeh ucenika pokazuju diskontinuitet pri prelasku iz nizeg nivoa u visi nivo obrazovanja, pri cemu je taj diskontinuitet veoma visok. Cetvrti razred osnovne skole sa odlicnim uspehom zavrsilo je 78,5% ucenika, osmi razred 67,4% a u prvom razredu srednje skole dolazi do drasticnijeg pada broja odlicnih ucenika na 38,1% i taj broj odlicnih ucenika je ostao skoro isti (37,6%) u drugom razredu trogodisnjih odnosno trecem cetvorogodisnjih srednjim skola. Svaki visi nivo obrazovanja je slozeniji u odnosu na prethodni i zahtev vise intelektualnih napora, vise vremena i odredjeni stepen prilagodjavanja na nove zahteve, te se cini da bi mozda jedan deo uzroka za ovaj drastican pad trebalo traziti u sociokulturni m faktorima odnosno u tipu naselja (selo-grad) i materijalnom stanju roditelja. Ocekivana pretpostavka da je tip naselja u kojima su smestene osnovne skole uzrok drasticnog pada, kao i mogucnost da su kriterijumi ocenjivanja blazi u seoskim sredinama pokazala su se neosnovanom. Ni visina materijalnih primanja roditelja ispitanika nema znacajniji uticaj na drastican pad broja odlicnih ucenika u srednjoj skoli, jer je kod ucenika svih socijalno ekonomskih kategorija zabelen priblizno isti drastican pad odlicnih ucenika u prvom razredu srednje skole u odnosu na osmi razred. Rod i uspeh- Devojke su dugo vremena bile manje zastupljene u obrazovnom sistemu i manje usmerene na sticanje visokih skolskih kvalifikacija, sto je uticalo da su ostvarivale nize uspehe u skolovanju od mladica. Vecim ukljucivanjem devojaka u skolovanje doslo je do promena u njihovom uspehu, one su postale uspesnije od decaka na nizim nivoima skolovanja, ali istrazivanja sprovedena u Britaniji pokazuju da devojke postaju uspesnije i na visim nivoima skolovanja. Rezultati naseg istrazivanja na niovu opsteg uspeha, ubedljivo potvrdjuju navedene rezultate i pokazuju da je udeo devojaka medju odlicnim ucenicima daleko veci od mladica, a daleko manji medju dobrim i dovoljnim ucenicima, i to u toku celog osnovnom i srednjoskolskog skolovanja. Ocekivanje da ce se razlike u uspehu na visim godinama smanjiti nisu se pokazala opravdanim. Naprotiv, razlike su se jos vise povecale i time su devojke definitivno potvrdile svoju superiornost u pogledu uspesnosti u odnosu na mladice. I u zavrsnim godinama srednje skole devojke su jos jednom potvrdile da su uspesnije od mladica.
38. Materijalno stanje i uspeh ucenika, obrazovanje roditelja i uspeh ucenika
Rezultati pokazuju da izmedju stepena materilajnog bogatstva i uspeha ucenika ne postoji ocekivana pozitivna korelacija vec postoji obrnuta korelacija, deca iz porodica sa nizim primanjem u cetvrtom, a osobito u prvom srednjem skole imaju znatno bolje rezultate od dece iz materijalno bogatijih porodica. Ipak, visina materijalnih primanja ima uticaja na potencijalno stvaranje vecih mogucnosti za veci profesionalni uspeh ucenika. Za gimnazije koje skoro da uopste ne nude sanse za zaposlenje posle zavrsetka, ali koje daju dobru pripremu za studiranje, opredeljuje se znatno veci broj ucenika iz porodica sa visim materijalnim primanjima, dok se za tehnicke skole opredeljuje znatno veci broj ucenika koji poticu iz porodica sa nizim primanjima, Opredeljivanje ucenika slabijeg materijalnog stanja za tehnicke skole je izraz potreba porodica i ucenika da se sto pre obezbedi materijalna egzistencija, s jedne strane, a s druge strane izraz straha porodica sa niskim primanjima da nece imati dovoljno sredstava za skolovanje dece na fakultetima, s obzirom da ovo skolovanje zahteva dodatne troskove, prelazak u vece gradove, troskove za stan, hranu... Obrazovanje roditelja i uspeh- Podaci pokazuju da se sa povecanjem nivoa skolovanja, skolska sprema roditelja pokazuje kao sve znacajniji faktor skolskog uspeha. Ako se skolska sprema roditelja grupise u dve kategorije, nizu( nepotpuna osnovna, osnovna, srednja trogodisnja i srednja cetvorogodisnja) cetvorogodisnja) i visu (visa, visoka, magistrature, doktorat) doktorat) rezultati pokazuju da ucenici koji pripradaju kategoriji sa nizom skolskom spremom imaju manje odlicnih ucenika (oko 62 %) u odnosu na ucenike koji pripadaju kategoriji sa visom skolskom spremom ( oko 82%). Odnos izmedju skolske spreme oca i uspeha ucenika pokazuje istu pravilnost i u osmom razredu. Uticaj skolske spreme roditelja na uspeh dolazi do punog izrazaja tek u srednjoj skoli i najpotpunije se izrazava na odlican uspeh, jer sa izuzetkom ucenika ciji roditelji imaju srednju trogodisnju skolu koja ima manje odlicnih ucenika od ucenika ciji roditelji imaju nepotpunu osnovnu i osnovnu skolu, kod ostalih nivoa obrazovanja postoji kontinuiranu rast broja odlicnih ucenika sa rastom nivoa skolske spreme oceva. Ovi odnosi zadrazni su u drugom razredu srednje trogodisnje, odnosno trecem srednje cetvorogodisnje skole. 39. Inteligencija i obrazovni uspeh
Inteligencija se moze opisati kao sposobnost da se otkriju zakonitosti, seme i logicki principi u pozadini predmeta i dogadjaja, te sposobnost da se otkriveno primeni na resavanja problema. Inteligencija se meri testovima inteligencije, cime se dobija njihov IQ, koeficijent inteligencije. Takvi su testovi sastavljeni za merenje sposobnosti apstraktnog razmisljanja. Uprkos njihovoj vrlo rasirenoj upotrebi, postoji mnostvo dokaza koji upucuju na to da testovi
inteligencije nisu pouzdana mera inteligencije, osobito kada se upotrebljavaju za uporedjivanje inteligencije pripadnika razlicitih drustvenih grupa. Mnogi istrazivaci tvrde da su testovi inteligencije pristrasni u korist belog srednjeg sloja, buduci da ih uglavnom sastavljaju i standardizuju pripadnici tog sloja. Ako je prihvaceno da drustvene klase i etnicke grupa odlikuju razlicite subkulture i da to utice na njuhovo resavanje testova inteligencije, onda je svako uporedjivanje izmeju tih grupa s obzirom na merenu inteligenciju nevazece. Ovu tvrdnju dobro ilustruje testiranje nezapadnjackog stanovnistva zapadnjackim testovima. Oni mogu imati slabije rezultate u zavisnosti od raznih faktora, kao sto su brzina resavanja i nenaviknutost na pojedinacan rada, tj. naviknutost na rad u grupi. Mnogi psiholozi tvrde da je nemoguce stvoriti kulturno nepristrasne i kulturno pravedne testove, dakle, testove koji bi omogucili valjano ispitivanje inteligencije pojedinca, bez obzira na njegovu kulturalnu pozadinu. Prema tome, zakljucke koji se temelje na uporedjivanju prosecnog koeficijenta inteligencije izmerenog kod razlicitih drustvenih grupa morali bismo u najboljem slucaju prihvatiti sa rezervom. Opste je prihvaceno da je inteligencija rezultat, kako genetskih faktora, tako i faktora sredine. Faktori okoline ukljucuju sve, od ishrane do drustvene klase, od stambenih uslova do velicine porodice. Neki psihilozi tvrde kako kako je koeficijent inteligencije uglavnom nasledan. Oni tvrde da pretezno genetsko objasnjenje nalaza o razlikama izmedju rasnih i drustvenih grupa ima cvrscu naucnu osnovu nego ona tumacenja koja negiraju svaku genetsku razliku u mentalnim osobinama, i pripisuju sve varijacije ponasanja medju grupama kulturnim razlikama, drustvenoj diskriminaciji i nejednakim mogucnostima. Kriticari ovog gledista poricu da su razlike u kolicniku inteligencije kod rasnih grupa genetickog porekla. One su pre rezultat drustvenih i kulturnih razlika. U testovima inteligencije, naime, postavljaju se pitanja apstraktnog karaktera na koja su vise naviknuti imucniji studenti belci nego oni iz etnickih manjinskih i crnackih grupa. Isto tako, na rezultate u ovim testovima mogu uticati i cinioci koji nemaju nikakve veze sa sposobnostima koje bi tim putem trebalo da se ocene, na primer, u kojoj se meri samo testiranje dozivljava kao stres. Utvrdjeno je, da su rezultati crnaca u SAD bili za deset poena nizi ako je ispitivac bio belac. Nemoguce je proceniti u kojoj je meri koeficijent inteligencije uslovljen genetskim faktorima u faktorima sredine. Uprkos Upr kos tome, postoji mnogo dokaza da faktori sredine bitno uticu na njega.(skolovanje, stambeni uslovi i prihodi, prethodno iskustvo i obrazovanje testirane osobe, njegov stepen poznavanja gradje testa, motivacija ili zelja da postigne dobar rezultat, emocionalno stanje, odnos sa eksperimentatorom, poznavanje jezika na kom se vrsi testiranje, telesno zdravlje...)
40. Emocionalna i interpersonalna inteligencija
U svojoj knjizi istog naslova, Danijel Goleman okazuje a je “emocionalna inteligencija” u majmanju ruku vazna koliko i kolicnik inteligencije u oceni naseg uspeha u zivotu. Pojam emocionalne inteligencije odnosi se na to kako ljudi koriste svoja osecanja, to jest, njime se podrazumeva sposobnost sopstvenog motivisanja, posedovanje samokontrole, entuzijazma i istrajnosti. Ove osobine se uglavnom ne nasledjuju, i sto se deca u tom smislu vise vaspitavaju imaju vece sanse da koriste svoje intelektualne sposobnosti. U studiji o 94 hadrvardska studenta sa visokim kolicnikom inteligencije , utvrdjeno je da su u svojim srednjim godinama bili samo neznatno uspesniji u karijeri od onih sa nizom inteligencijom. Jos jedno istrazivanje koje je obuhvatilo grupu od 450 decaka, utvrdilo je da je 7 procenata onih sa inteligencijom ispod 80 bilo nezaposleno, i isti taj procenat onih sa inteligencijom preko 100 bilo je nezaposleno. Bolji predkazivaci kasnijeg uspeha u zivotu bili su sposobnost kontrole osecanja i dobri odnosi s drugovima u detinjstvu.
Kao sto kaze Hauar Garner: “ Interpersonalna inteligencija jeste sposobnost razumavanje drugih ljudi: sta ih motivise, kako rade i kako sa njima saradjivati. Uspesni prodavci, politicari, nastavnici, lekari i veske vodje, sigurno su ljudi sa visokim stepenom interpersonalne inteligencije. Interpersonalna inteligencija, jeste sposobnost stvaranja jednog tacnog iskrenog modela samog sebe i sposobnost koriscenja tog modela da bi se u zivotu
uspesno elovalo. “ Potrebno je da revidiramo nase ideje o inteligenciji kako bismo ukljucili sve one raznovrsne faktore koji doprinose uspehu u zivotu.