TEHNOLOGIJA TRANSPORTA

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA

TEHNOLOGIJA: PREDSTAVLJA PRIMENU NAUKE I UOPŠTE ZNANJA I VEŠTINA, ŠTO SE OSTVARUJE UZ POMOĆ SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU I ODGOVARAJUĆIH NAČINA ZA OBRADU PREDMETA. U SAOBRAĆAJNOJ (TRANSPORTNOJ) “PROIZVODNJI” TEHNOLOGIJA SE ODNOSI NA IZVRŠENJE TRANSPORTNE USLUGE. R. PERIŠIĆ: “TRANSPORTNA TEHNOLOGIJA JE NAUKA KOJA IZUČAVA ZAKONITOSTI TRANSPORTNIH PROCESA”

“NOVA TEHNOLOGIJA” ODNOSI SE NA MEHANIZOVANI I AUTOMATIZOVANI PROCES PROIZVODNJE TRANSPORTNIH USLUGA REALIZOVAN SAVREMENIM METODAMA ORGANIZACIJE TRANSPORTNOG PROCESA

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA ISTORIJAT RAZVOJNE FAZE:

MANUELIZACIJA

POČETNI, NAJNIŽI STEPEN U RAZVOJU TEHNOLOGIJE. PROIZVODNI PROCES U SVIM FAZAMA OBAVLJA ČOVEK. KORISTI: RAZUM, NERVE, RUKE, MIŠIĆE.

MEHANIZACIJA

ČOVEK U JEDNOM PROCESU OBAVLJA PRIPREMNO – ZAVRŠNE OPERACIJE: DAJE IDEJU, VRŠI PRIPREMU I KONTROLU RADA. OPERACIJU IZVRŠENJA SAMOG RADA VRŠI MAŠINA, POSTROJENJE ILI UREĐAJI.

AUTOMATIZACIJA

VIŠI STEPEN RAZVOJA MEHANIZACIJE OMOGUĆEN RAZVOJEM MODERNE TEHNIKE TE PRONALASKOM MERNIH I REGULACIONIH SISTEMA (KRAJ 19 A NAROČITO POČETAK 20 VEKA). ČOVEK USTUPA IZVRŠENJE OPERACIJA MAŠINI ILI POSTROJENJU, PA ČAK I OPERACIJE KONTROLE. ČOVEK LIČNO OBAVLJA SAMO PRETHODNE RADNJE (IDEJA I PRIPREMA)

AUTOMATIKA

NAJVIŠI STEPEN RAZVOJA TEHNOLOGIJE. ČOVEK USTUPA ČAK I PRIPREMU – PROGRAMIRANJE I RAZVIJANJE IDEJA.

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA TERMINOLOGIJA DANAS SU U PRIMENI RAZLIČITE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA U ČIJOJ REALIZACIJI UČESTVUJU TRANSPORTNA SREDSTVA VIŠE VIDOVA SAOBRAĆAJA PRIMENOM ISTE TOVARNE JEDINICE. ZAJEDNIČKI SE ZOVU TEHNOLOGIJE INTEGRALNOG TRANSPORTA

TOVARNA JEDINICA PODRAZUMEVA OBJEDINJAVANJE ROBE KOJA SE PRENOSI POMOĆU PRENOSNOG (TRANSPORTNOG) SREDSTVA, KOD KOJEG SE OD VEĆEG BROJA MANJE KOMADNE ROBE, ZAJEDNO SA POMOĆNIM PRENOSNIM ODNOSNO TRANSPORTNIM SREDSTVOM OBRAZUJE JEDINSTVENA TOVARNA JEDINICA.

INTEGRALNI TRANSPORT (KOMBINOVANI TRANSPORT, MULTIMODALNI TRANSPORT) UIC (MeĎunarodna železnička unija): Transport combine, transporto combinato, transport multimodal)

PODRAZUMEVA PREVOZ KOMPLETNIH TOVARNIH JEDINICA TRANSPORTNIM SREDSTVIMA RAZLIČITIH VIDOVA SAOBRAĆAJA (NAJMANJE DVA) OD POŠILJAOCA DO PRIMAOCA ROBE.

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA TERMINOLOGIJA

TOVARNE JEDINICE INTEGRALNOG TRANSPORTA • PALETE • MALI KONTEJNERI • SREDNJI KONTEJNERI • VELIKI KONTEJNERI (TRANSKONTEJNERI)

• KOMPLETNA VOZILA (DRUMSKA I ŽELEZNIČKA) I BARŽE REĆNOG TERETNOG SAOBRAĆAJA ILI SAMO POJEDINI DELOVI VOZILA (SEDLASTE POLUPRIKOLICE) I IZMENJIVI TRANSPORTNI SUDOVI


CILJEVI INTEGRALNOG TRANSPORTA OSNOVNI CILJ: UŠTEDA U VREMENU I TROŠKOVIMA PREVOZA I RACIONALIZACIJA CELOKUPNOG SISTEMA DISTRIBUCIJE ROBA

POSEBNI CILJ: REALIZACIJA TRANSPORTNOG LANCA OD PROIZVOĐAČA DO POTROŠAČA


TRANSPORTNI LANAC DEFINICIJA 1: NIZ UZASTOPNIH TEHNIČKIH, TEHNOLOŠKIH, ORGANIZACIONIH I DRUGIH MEĐUSOBNO POVEZANIH I SINHRONIZOVANIH POSTUPAKA, U OKVIRU KOJIH SE VRŠI PREMEŠTANJE MATERIJALNIH DOBARA OD IZVORA DO CILJA (PONORA), PRIMENOM ODGOVARAJUĆIH TOVARNIH JEDINICA.

DEFINICIJA 2: CELOKUPNOST SVIH UNUTRAŠNJIH I SPOLJNIH OPERACIJA KOJIMA SE MORAJU PODVRGNUTI SIROVINE, POLUPROIZVODI I GOTOVI PROIZVODI PRI DONOŠENJU, PRERADI I MONTAŽI, PAKOVANJU I TRANSPORTU DO MESTA PRODAJE I POTRAŽNJE AKO SE PRI TOM KORISTE TOVARNE JEDINICE ISTIH, ODNOSNO STANDARDIZOVANIH DIMENZIJA I NOSIVOSTI


REALIZACIJA TRANSPORTNOG LANCA (na konkretnoj relaciji i za konkretnu robu) • FORMIRANJE (SASTAVLJANJE) TOVARNIH JEDINICA; • MEHANIZOVANI PRETOVAR TOVARNIH JEDINICA SA JEDNOG TRANSPORTNOG SREDSTVA NA DRUGO; • INTEGRISANJE TOVARNIH JEDINICA SPOLJNJEG TRANSPORTA U PROTOK MATERIJALA INDUSTRIJSKOG TRANSPORTA I SKLADIŠTENJA, I OBRNUTO; • PRIMENA ORGANIZACIONIH MERA, SISTEMA INFORMISANJA I UPRAVLJANJA, U CILJU MEĐUSOBNOG POVEZIVANJA I OPTIMIZACIJE POJEDINIH PROCESA I POSTUPAKA NA ČITAVOM PUTU KRETANJA ROBE


TEHNOLOGIJE INTEGRALNOG TRANSPORTA (najznačajnije) • TEHNOLOGIJA PREVOZA PALETA (PALETNI SISTEM) • TEHNOLOGIJA PREVOZA KONTEJNERA (mali, srednji, veliki) • TEHNOLOGIJE TRANSPORTA TOVARNIH JEDINICA HUCKE-PACK SAOBRAĆAJA (različiti sistemi prevoza) • TEHNOLOGIJA IZMENJIVIH TRANSPORTNIH SUDOVA • TEHNOLOGIJE TRANSPORTA TOVARNIH JEDINICA Ro-Ro SAOBRAĆAJA (različiti sistemi prevoza) • TEHNOLOGIJA TRANSPORTA BARŽI REČNOG SAOBRAĆAJA (različiti sistemi prevoza)

TEHNOLOGIJE INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA PODELA

UČEŠĆE VIDOVA TRANSPORTA U TRANSPORTNOM LANCU

• TEHNOLOGIJE

IZBOR TEHNOLOGIJE INTEGRALNOG TRANSPORTA

PROSTORNI POLOŽAJ OTPREME I DOPREME

KOPNENIH SISTEMA

• TEHNOLOGIJE KOPNENO – POMORSKIH SISTEMA • TEHNOLOGIJE KOPNENIH MOSTOVA • TEHNOLOGIJE KOPNENO – VAZDUŠNIH SISTEMA

KOPNENE TEHNOLOGIJE PODELA

• SISTEMI

TRANSPORTA PALETA

• SISTEMI TRANSPORTA KONTEJNERA (SVIH VRSTA) • SISTEMI TRANSPORTA PRIKOLICA ILI POLUPRIKOLICA DRUMSKOG TERETNOG SAOBRAĆAJA NA ŽELEZNIČKIM TERETNIM KOLIMA (TEHNOLOGIJA HUCKE-PACK SAOBRAĆAJA)

• SISTEM TRANSPORTA ŽELEZNIČKIH TERETNIH KOLA NA PRIKOLICAMA DRUMSKOG TERETNOG SAOBRAĆAJA • SISTEM IZMENLJIVIH TRANSPORTNIH SUDOVA

KOPNEN0- POMORSKE TEHNOLOGIJE PODELA • SISTEMI

TRANSPORTA ISO - KONTEJNERA

• SISTEMI TRANSPORTA TOVARNIH JEDINICA (VOZILA DRUMSKOG TERETNOG SAOBRAĆAJA ROOL-ON/ROLL-OF) SAOBRAĆAJA

• SISTEMI TRANSPORTA BARŽI VODNOG SAOBRAĆAJA (KOMBINOVANI REČNO – POMORSKI TRANSPORT)

KOPNENI MOSTOVI: • SISTEMI TRANSPORTA ISO - KONTEJNERA

KOPNEN0- VAZDUŠNE TEHNOLOGIJE PODELA

• SISTEMI

TRANSPORTA PALETA

• SISTEMI TRANSPORTA SPECIJALNIH KONTEJNERA • SISTEMI TRANSPORTA ISO - KONTEJNERA

SUŠTINA I TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA

CILJEVI RACIONALIZACIJE TRANSPORTA

•

OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH LANACA

• MINIMIZACIJA UKUPNIH TROŠKOVA DISTRIBUCIJE • POVEĆANJE BRZINE DISTRIBUCIJE ROBE • POVEĆANJE KVALITETA USLUGE • POVEĆANJE KONKURENTNOSTI ROBE NA TRŽIŠTU • HUMANIZACIJA RADA • ZAŠTITA ČOVEKOVE OKOLINE


RACIONALIZACIJA TRANSPORTA R. PERIŠIĆ:

REFORMATORSKA AKCIJA ZASNOVANA NA POBOLJŠANJU I ZAMENI POSTOJEĆIH TEHNIKA I TEHNOLOGIJA I NOVIM REŠENJIMA BAZIRANIM NA PRIMENI SAVREMENIH DOSTIGNUĆA I NAUČNIH SAZNANJA SVETSKA PRIVREDNA KONFERENCIJA DRUŠTVA NARODA (ŽENEVA, 1927): PRIMENA TEHNIČKIH I ORGANIZACIONIH METODA KOJE TEŽE MINIMIZACIJI UTROŠKA SNAGE I MATERIJALA. PODRAZUMEVA NAUČNU ORGANIZACIJU RADA, NORMIRANJE MATERIJALA I PROIZVODA, POJEDNOSTAVLJENJE POSTUPAKA I POBOLJŠANJE OTPREMNIH I PRODAJNIH METODA.


KOMPARACIJA TEHNOLOGIJE KLASIČNOG I SAVREMENOG TRANSPORTNOG LANCA

TEHNOLOGIJA KLASIČNOG TRANSPORTNOG LANCA

TEHNOLOGIJA SAVREMENOG TRANSPORTNOG LANCA

KARAKTERISTIKE:

KARAKTERISTIKE:

• MALA BRZINA DOSTAVE ROBE

• POVEĆANJE BRZINE DOSTAVE ROBE

• VELIKI BROJ MANIPULACIJA • VELIKI TROŠKOVI DISTRIBUCIJE • NIZAK STEPEN STANDARDIZACIJE • VELIKO ZADRŽAVANJE TRANSPORTNIH SREDSTAVA NA PRETOVARNIM MESTIMA • MALI STEPEN MEHANIZACIJE RADA • MANIPULISANJE ROBOM SISTEMOM “KOMAD PO KOMAD” • LOŠA KOORDINACIJA I KOOPERACIJA IZMEĐU VIDOVA TRANSPORTA ITD.

• SMANJENJE BROJA MANIPULACIJE ROBOM • SMANJENJE TROŠKOVA DISTRIBUCIJE ROBE • STANDARDIZACIJA TOVARNIH JEDINICA • SMANJENJE OŠTEĆENJA, RASTURA I OTUĐENJA ROBE • POVEĆANJE STEPENA ISKORIŠĆENJA KAPACITETA TRANSPORTNIH SREDSTAVA • POVEĆANJE STEPENA MEHANIZACIJE I PRIMENA AUTOMATIZACIJE I EOP • POVEĆANJE HUMANIZACIJE RADA • ZAŠTITA ČOVEKOVE OKOLINE

SUŠTINA I TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA NOVE TEHNOLOGIJE USLOVILE SU: • POVEĆANJE OBIMA I BRZINE PREVOZA SVIM VIDOVIMA TRANSPORTA; • KOOPERACIJU I KOORDINACIJU RAZNIH VIDOVA TRANSPORTA PRI OBAVLJANJU TRANSPORTNIH USLUGA OD PROIZVOĐAČA DO POTROŠAČA PRIMENOM NAJRAZLIČITIJIH SREDSTAVA I TEHNOLOGIJA TRANSPORTA; • ORJENTACIJA RADA DRUMSKOG PREVOZA NA KRAĆA ODSTOJANJA I OBUHVATANJE ŠIREG GEOGRAFSKOG PODRUČJA, POSEBNO U USLOVIMA ENERGETSKE KRIZE; • KONCENTRACIJU RADA ŽELEZNICE NA MANJEM BROJU STANICA I GLAVNIH PRAVACA; • ZATVARANJE NERENTABILNIH ŽELEZNIČKIH PRUGA UZ INTENZIVNO KORIŠĆENJE INDUSTRIJSKIH KOLOSEKA; • STANDARDIZACIJU I TIPIZACIJU TRANSPORTA I PAKOVANJA ROBE PRIMENOM SAVREMENIH TRANSPORTNIH SREDSTAVA I TOVARNIH JEDINICA (PALETA, KONTEJNERA, PRIKOLICA, POLUPRIKOLICA, DRUMSKO-ŽELEZNIČKIH VOZILA, IZMENJIVIH TRANSPORTNIH SUDOVA); • POBOLJŠANJE ORGANIZACIJE PRIJEMA I OTPREME, UTOVARA, ISTOVARA I PRETOVARA ROBE, ŠPEDITERSKIH POSLOVA I INFORMACIONIH SISTEMA; • USAVRŠAVANJE ORGANIZACIJE MEHANIZACIJE I AUTOMATIZACIJE UTOVARNOISTOVARNIH OPERACIJA; • REALIZACIJU JEDINSTVENE TEHNOLOGIJE RADA I UPRAVLJANJA PROCESIMA U TRANSPORTU; NASTAVAK ........


NOVE TEHNOLOGIJE USLOVILE SU: • UVOĐENJE AUTOMATIZACIJE UPRAVLJANJA PROCESOM TRANSPORTA PRIMENOM SAVREMENIH INFORMACIONIH SISTEMA, MATEMATIČKIH METODA, ELEKTRONSKIH RAČUNARA I DRUGIH MERA; • OPTIMIZACIJU TRANSPORTNIH LANACA; • KOMPLEKSNO PROUČAVANJE I PRIMENU LOGISTIKE KAO NOVE DISCIPLINE KAKO SA TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOG, TAKO I KOMERCIJALNO-FINANSIJSKOG ASPEKTA; • RAZVOJ SPECIJALIZOVANIH PREVOZNIH SREDSTAVA INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA (ODVOZNO-DOVOZNIH DRUMSKIH SREDSTAVA, ŽELEZNIČKIH PLATOKOLA, AVIONA ŠIROKOG TRUPA, RAZLIČITIH KONTEJNERSKIH, RO-RO I FIDERBRODOVA I SL.); • FORMIRANJE I RAZVOJ DISTRIBUTIVNIH CENTARA U VEĆIM AGLOMERACIJAMA KAO ZNAČAJNIH KARIKA U SFERI DISTRIBUCIJE MATERIJALNIH DOBARA, UZ POŠTOVANJE NAČELA MARKETING LOGISTIKE; • RAZVOJ MORSKIH, KOPNENIH I LUČKIH TERMINALA INTEGRALNOG TRANSPORTA; • RAZVOJ RACIONALNIH FORMI ORGANIZACIJE LINIJSKIH VOZOVA, BRODOVA, INTEGRALNOG TRANSPORTA ITD.; • RAZVOJ POSEBNIH INTEGRISANIH TEHNOLOGIJA TRANSPORTA: KOPNENIH, POMORSKO-KOPNENIH I KOPNENIH MOSTOVA

TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA

ISTORIJSKI (FAZNI) ASPEKT : PRVA FAZA: KARAKTERIŠE JE STANJE KADA JE SVAKA GRANA ODVOJENO RAZVIJALA “SVOJE” KAPACITETE I “SAMOSTALNO” NUDILA USLUGE NA TRANSPORTNOM TRŽIŠTU DRUGA FAZA: RAZVOJ KOOPERACIJE I KOORDINACIJE RADA U TRANSPORTU TREĆA FAZA: RAZVOJ INTEGRALNIH – SAVREMENIH TEHNOLOGIJA KOMBINOVANOG TRANSPORTA ČETVRTA FAZA (AKTUELNA):

PRIMENA I RAZVOJ PRINCIPA LOGISTIKE (MARKETING LOGISTIKE).

ZNAČAJ I ULOGA TRANSPORTA U SAOBRAĆAJNOM SISTEMU

SAOBRAĆAJNI SISTEM ČINE VELIKI I SLOŽENI TEHNOLOŠKI PODSISTEMI RAZLIČITIH VIDOVA TRANSPORTA. VIDOVI SE MEĐUSOBNO RAZLIKUJU PO OSNOVNIM TEHNOLOŠKO-EKONOMSKIM SVOJSTVIMA. TRANSPORT KAO DELATNOST KARAKTERIŠE: • PROSTORNO DELOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA • JEDINSTVEN PROCES PROIZVODNJE TRANSPORTNIH USLUGA • INTEGRALNOST PROCESA TRANSPORTA • INTEGRALNOST I UNIFICIRANOST SREDSTAVA PREVOZA I • PRISUTNOST KORISNIKA U SAMOM PROCESU (PRISUSTVO POŠILJAOCA I PRIMAOCA)

ASPEKT LOGISTIČKE I TEHNOLOŠKO-EKONOMSKE NAMENE: • INDUSTRIJSKI (PROCESNI, MEĐUPOGONSKI I SPOLJNI INDUSTRIJSKI) I • JAVNI (MAGISTRALNI TRANSPORT)


SVAKI VID TRANSPORTA PREDSTAVLJA SLOŽENU MULTIDISCIPLINARNU DELATNOST, KOJU KARAKTERIŠU OSOBENOSTI U RAZMEŠTAJU, RAZLIČITA TEHNIČKA OPREMLJENOST, RAZNOVRSNOST UNIVERZALNOG I SPECIJALIZOVANOG VOZNOG PARKA, SPECIFIČNI USLOVI EKSPLOATACIJE, RAZLIČITI OBLICI ORGANIZACIJE, PROIZVODNOST RADA I DR. TO IZISKUJE I RAZLIČITE TROŠKOVE ŽIVOG I OPREDMEĆENOG RADA PRI IZVRŠENJU PREVOZA, ODNOSNO PREDODREĐUJE OBLASTI NAJRACIONALNIJEG KORIŠĆENJA SVAKOG VIDA TRANSPORTA U PREVOZU ROBE I PUTNIKA. STEPEN ZADOVOLJENJA POTREBA PRIVREDE I DRUŠTVA POJEDINIM VIDOVIMA TRANSPORTA U REALNIM USLOVIMA U FUNKCIJI JE SLEDEĆIH FAKTORA: • KARAKTER I NIVO RAZVOJA MATERIJALNO-TEHNIČKE BAZE POJEDINIH VIDOVA TRANSPORTA, ŠTO OPREDELJUJE NJIHOVU MOGUĆNOST DA ZADOVOLJE ZAHTEVE ZA PREVOZOM; • RAZMEŠTAJ TRANSPORTNIH SREDSTAVA ODNOSNO TRANSPORTNIH ORGANIZACIJA I NASELJENIH PUNKTOVA; • ORGANIZACIJA PREVOZNOG PROCESA, MOGUĆNOST U POGLEDU ROKA DOSTAVE ROBE, KAO I POUZDANOST PREVOZA.


PRI UTVRĐIVANJU SFERE RACIONALNE PRIMENE I RAZVOJA POJEDINIH VIDOVA TRANSPORTA NEOPHODNO JE POŠTOVATI OPŠTEDRUŠTVENE I TRANSPORTNE FAKTORE: OPŠTEDRUŠTVENI FAKTORI: • RAZLIČITA STRUKTURA I VELIČINA PROIZVODNJE I POTROŠNJE, KOJA PREDODREĐUJE VELIČINU I PRAVCE PREVOZA, ODNOSNO TOKOVA ROBE; • NOMENKLATURA I NERAVNOMERNOST PROIZVODNJE, KOJA UTIČE NA RITMIČNOST RADA, STANJE ZALIHA, KOJE ODREĐUJU ZAHTEVE ZA TRANSPORTOM; SPECIFIČNI TRANSPORTNI FAKTORI: • RAZMEŠTAJ I RAZVOJ SAOBRAĆAJNE MREŽE; • USLOVI EKSPLOATACIJE, POSEBNO SLOŽENOST I RITMIČNOST RADA; • NIVO PROPUSNE MOĆI I PREVOZNE SPOSOBNOSTI; • TEHNIČKA OPREMLJENOST; • NIVO TEHNOLOGIJE, SISTEM ORGANIZACIJE PREVOZNOG PROCESA I SL.

ZNAČAJ I ULOGA TRANSPORTA U SAOBRAĆAJNOM SISTEMU KADA JE MOGUĆE PREVOZ REALIZOVATI RAZLIČITIM VIDOVIMA TRANSPORTA, U CILJU IZBORA OPTIMALNIH REŠENJA POSMATRANO SA OPŠTEDRUŠTVENOG ASPEKTA KAO KRITERIJUMI IZBORA POJAVLJUJU SE SLEDEĆI POKAZATELJI: • NIVO EKSPLOATACIONIH TROŠKOVA (TROŠKOVA PREVOZA), • VELIČINA INVESTICIONIH ULAGANJA, • BRZINA DOSTAVE I ROK DOSTAVE ROBE, • NIVO PROPUSNE MOĆI I PREVOZNE SPOSOBNOSTI, • MOGUĆNOST OBEZBEĐENJA PREVOZA U RAZLIČITIM USLOVIMA, • POUZDANOST I NEPREKIDNOST PREVOZA, MOGUĆNOST REALIZACIJE PREVOZA MASOVNIH RAZMERA, • MOGUĆNOST OČUVANJA PREVOŽENE ROBE, • MOGUĆNOST RACIONALNOG ISKORIŠĆENJA VOZNOG PARKA I TEHNIČKIH SREDSTAVA, • MOGUĆNOST PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA TRANSPORTA, MEHANIZACIJE UTOVARNO-ISTOVARNIH POSLOVA IDR. Veličine gornjih pokazatelja variraju zavisno od vida transporta. Zavise od: • veličine i strukture robnih tokova, • daljine prevoza • vrste i količine robe u otpremi • vrste voznog parka • materijalno-tehničke baze vida transporta, • usklaĎenosti odnosa “tovarenog i praznog” pravca i dr.


PROPUSNA MOĆ ONA KOLIČINA TRANSPORTNIH SREDSTAVA (VOZOVA, BRODOVA, AUTOMOBILA, AVIONA) KOJA MOŽE BITI PROPUŠTENA U JEDINICI VREMENA (ČAS, DAN, MESEC, GODINA) KROZ ODREĐENU DEONICU TRANSPORTNOG PUTA, UTOVARNOISTOVARNOG PUNKTA I PUNKTA TEHNIČKOG OPSLUŽIVANJA, PRI POSTOJEĆEM STEPENU NJIHOVE TEHNIČKE OPREMLJENOSTI I NAJRACIONALNIJOJ TEHNOLOGIJI I ORGANIZACIJI RADA

PREVOZNA SPOSOBNOST TRANSPORTNIH SREDSTAVA (VOZNOG PARKA) PODRAZUMEVA SE NAJVEĆI PROMET (TKM) KOJI MOŽE BITI IZVRŠEN U ODREĐENOM VREMENSKOM PERIODU PREVOZNIM TRANSPORTNIMSREDSTVIMA, PRI NAJBOLJIM USLOVIMA NJIHOVOG KORIŠĆENJA, PRI NAJRACIONALNIJIM METODAMA ORGANIZACIJE SAOBRAĆAJA I NAJBOLJOJ ORGANIZACIJI I TEHNOLOGIJI RADA PUNKTOVA UTOVARA – ISTOVARA I TEHNIČKOG OPSLUŽIVANJA.

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA

Recommend Documents