-
Milan D. Sotirovi}
TRSTENIK OD NAJSTARIJIH VREMENA DO 1900. GODINE
Milan D. Sotirovi} TRSTENIK OD NAJRANIJIH VREMENA DO 1900. GODINE
Izdava~i: "VIKOM GRAFIK" - Zemun Narodna biblioteka "JEFIMIJA" - Trstenik
Za izdava~e: Vidoslav An|elkovi} Veroqub Vuka{inovi}
Recenzent: Milo{ Petrovi}
Tehni~ki urednik:
"VIKOM GRAFIK", Zemun 1999.
Senima roditeqa
RE^ AUTORA
Nema vi{e raba Bo`jega popa Radosava iz starog deftera ni predsednika ob{~estva trsteni~kog Vase An|elkovi}a, a nema ni kasabalije rahmetli Ahmeta Husovi}a, mutavxije ovda{weg, da popri~aju o mukama i radostima svoga vremena, da ih ko ~uje. Nema ni alovitih moravskih zmija i an|ama da o mitrovskim vodama hu~u i pla{e mirnu ~ar{iju Kada wih nema, tragovi blede, a pro{lost se topi i nestaje. Tek kada tragovi postanu slova i re~i, istina se ukle{e u ve~nost. Se}awa slabe, a samo se godine broje, uvek unapred. Stare se zaboravqaju. Malo {ta zna~e kada ostanu gluve i neme, bez poruke i nauka, prazne kao da ih nije ni bilo. Nesre}a je kada se budu}nost okrene pa iza sebe ne vidi ni{ta niti ikog. Kao da nije bilo ni we, niti wenih predaka. Zato u pameti uvek treba nositi i jaram i {trangu, da se setimo {ta i koga
vu~emo i dokle smo kola doterali.
NAJSTARIJE DOBA Sredwi Balkan u predrimskom periodu. Plemena. Pod vla{}u Rima. Provincija Gorwa Mezija. Gradovi i putevi. Privreda.
Na osnovu dosada{wih nau~nih saznawa, teritorija na kojoj je mnogo kasnije nastala srpska dr`ava bila je naseqena pre 40 do 50 hiqada godina. Arheolo{ki materijal koji nam slu`i kao osnovni izvor za prou~avawe preistorije jo{ je nedovoqno otkriven. Mo`e se re}i da je arheolo{ki materijal samo delimi~no prona|en i prou~en, a da je znatan deo materijalne kulture qudske zajednice koja je `ivela u ovim oblastima jo{ pod zemqom, neotkriven i neispitan. Prona|en i prou~en arheolo{ki materijal otkriva samo tragove ili fragmente `ivota i rada tih qudskih zajednica, ali ne i celovitost wihovog razvoja. Zbog toga je preistorija Srbije uglavnom samo nau~na pretpostavka, koja je, zavisno od novih otkri}a, podlo`na dopunama i ispravkama. Brojne pe}ine na podru~ju Srbije - Zlotska, Prekono{ka, Petnica, Visoka i mnoge druge, bile su prirodna stani{ta prvih qudskih zajednica
starijeg kamenog doba. Otkrivena kremena oru|a arhai~nih oblika i `ivotiwske kosti pored pe}inskih ogwi{ta ukazuju da su se malobrojne qudske zajednice, u borbi za opstanak, iskqu~ivo bavile individualnim lovom i sakupqawem plodova. Ove qudske zajednice bile su relativno malobrojne, a wihova stani{ta rasuta i me|usobno udaqena. Me|u wima je bilo malo dodira i saradwe, komunikacije su bile nestalne, a jezici razli~iti. Na `ivot i razvoj ovih qudskih zajednica znatno su uticale velike klimatske promene do kojih je tada do{lo, naro~ito naglo zahla|ewe. Zbog toga su qudske zajednice bile prinu|ene da mewaju na~in `ivota i napuste niske ravni~arske predele da bi potra`ile nova, povoqnija stani{ta u brdskim krajevima, zaklowenim toplijim `upama i klisurama, i po vrletima du` oboda Panonske nizije. Prona|eni arheolo{ki materijal jasno ukazuje na ove promene. Otkrivawe izvanredno vrednih arheolo{kih lokaliteta na \erdapu, posebno Lepenskog vira kao kulturnog sredi{ta, svedo~i o `ivotu i radu qudskih zajednica na ovom podru~ju u vremenu od 6700. do 5500. godine stare ere. Tu je otkriveno i istra`eno 14 naseqa sa ku}ama izgra|enim u redovima oko trga, odnosno centra naseqa. Prona|eno je vrlo mnogo predmeta za lov i ribolov i alata za obradu 1 Sirmijum je bio kolonija. U wemu se nalazio lep carski dvor, amfiteatar, kovnica novca i radionica oru`ja. U Sirmijumu je ro|en rimski car Prob, koji je naredio da se zasadi vinova loza na padinama Fru{ke gore. Po imenu ovog grada Srem je dobio dana{we ime.
zemqe od kosti i kamena, a uz ku}na ogwi{ta otkrivene su kultne kamene skulpture kao izraz onovremenog shvatawa sveta. Prona|eni ostaci flore i faune ukazuju da se qudska zajednica Lepenskog vira bavila i obradom zemqe, kao i pripitomqavawem `ivotiwa, {to je predstavqalo ekonomsku revoluciju u razvoju qudskog dru{tva. U bli`oj okolini Trstenika do sada nisu prona|eni tragovi qudskih prebivali{ta iz starijeg kamenog doba, ali je otkriveno nekoliko nalazi{ta neolitske kulture. Najzna~ajnija su neolitska nalazi{ta na padinama Blagotina, u selu Poqni; zatim u poqu kraj Riqa~ke reke, u selu Stragarima; i na desnoj obali Zapadne Morave, na lokaciji La|ari{te kod Vrwa~ke Bawe. Bilo je slu~ajnih i sporadi~nih nalaza predmeta neolitske kulture i na drugim mestima, ali sistematska arheolo{ka istra`ivawa nisu vr{ena. Od sredine X do VIII veka stare ere, u periodu relativnog mira u ovim oblastima, dolazi do postepenog osamostaqivawa, napretka i formirawa ve}ih i homogenijih zajednica na sredwem Balkanu i do obrazovawa wihovih posebnih kultura. Sa Karpata, iz oblasti isto~nih Alpa, a naro~ito sa Mediterana, sredwi Balkan je dugo bio izlo`en sna`nim uticajima koji su relativno brzo mewali `ivot qudskih zajednica. To je vreme razvoja kulture gvozdenog doba i bli`eg upoznavawa qudskih zajednica
sredweg Balkana sa helenskom civilizacijom. Od tada plemena sredweg Balkana nisu vi{e bezimena, ve} se u anti~kim pisanim istorijskim izvorima javqaju kao poznate i definisane zajednice sa kojima narodi Mediterana odr`avaju stalne veze. Na osnovu pisanih izvora i brojnih arheolo{kih lokaliteta sa bogatim nalazima, utvr|eno je da su u to vreme Srbiju, odnosno sredwi Balkan, naseqavala brojna domoroda~ka plemena Ilira i Tra~ana i ne{to prido{lih zajednica u Podunavqu i ju`noj Panoniji. Plemena u unutra{wosti Balkana prvi su upoznali Grci. U `eqi za trgova~kom ekspanzijom, preduzimqivi Grci su vrlo rano do{li u dodir sa domoroda~kim stanovni{tvom sredweg Balkana. Svojim la|ama oni su ulazili u Jadransko more i na pogodnim mestima priobaqa i na ostrvima osnivali su emporije, odnosno trgova~ka upori{ta, preko kojih su trgovali sa domoroda~kim stanovni{tvom, prete`no sa Ilirima. I na obalama Crnog mora Grci su osnovali veliki broj kolonija, preko kojih su upoznali stanovni{tvo zapadnog Balkana. Iz Crnog mora Grci su Dunavom dopirali duboko na Balkan, do Beograda, tako da su wihova znawa o domoroda~kom stanovni{tvu bila sasvim solidna. Nekoliko stole}a 2 Putne stanice mansio i mutatio podizane su u ciqu boqe organizacije i bezbednosti putovawa po drumovima prostranog Rimskog carstva. Stanice mutatio slu`ile su za zamenu kowa i postavqane su na udaqenosti od 8 do 9 miqa, odnosno 12 do 15 kilometara, koliko se prelazilo za pola dana putovawa. U ovim stanicama su bile {tale za stoku, razne ostave i rezerve sto~ne hrane. Stanice mansio bile su ne{to ve}e. Imale su stanove za sme{taj putnika i stoke, vojni~ko obezbe|ewe, kowu{are, pa ~ak i neku vrstu veterinara, {to svedo~i o dobroj organizaciji putovawa.
posle Grka i Rimqani su kao svetska sila pokazali interes za Balkan. Za razliku od Grka, Rimqani su imali osvaja~ke namere, koje su posle brojnih ratova i ostvarili. Tako je gr~ko-rimska civilizacija upoznala svet sredweg Balkana i o wemu nam ostavila mno{tvo pisanih istorijskih izvora. U jugozapadnom delu dana{we Srbije, na Kosovu i u podru~ju izme|u reka Ibra, Ju`ne i Zapadne Morave, `ivelo je i prili~no razvijeno ilirsko pleme Dardanaca. Severno od wih, na podru~ju sada{we [umadije, Lev~a i Temni}a, nalazilo se vrlo ratoborno tra~ko pleme Tribali. Oko reka Drine, Lima, Tare i Bosne stanovalo je ilirsko pleme Autarijati, koji su, kako neki izvori navode, bili nepouzdani i kod suseda omra`eni. Dolina Timoka bila je postojbina tra~kih Meza, preko Save i Dunava bili su Geti i mnogoqudni Da~ani, a u sredwem Podunavqu Skordisci, me{avina prido{lih Kelta iz zapadne Evrope i mawih domoroda~kih grupa. Politi~ki odnosi me|u navedenim plemenima uglavnom su bili dosta nestabilni. S obzirom da kod wih jo{ nije bilo pravih dr`avnih organizacija, nije me|u wima dolazilo do ve}ih ratova, ve} do stalnih sva|a i ~arki zbog pqa~ka{kih upada. Zemqoradwa je bila prili~no nerazvijena, a tako|e i rudarstvo. Osnovna privredna grana bilo je sto~arstvo. Osim Singidunuma (danas Beograd), koji su podigli keltski Skordisci, u 3
Balduin Saria, Arheolo{ke bele{ke, Starinar, Beograd 1924.
unutra{-wosti Balkana nije bilo pravih gradova. Stanovni{tvo je `ivelo po selima i bez me|usobnih stalnih dodira, jer pravih puteva nije bilo. Jedino je kod Dardanaca, koji su bili najrazvijeniji, bilo naseqa sli~nih anti~kim gradovima. U sredini tih naseqa, obi~no na nekom uzvi{ewu, bilo je utvr|ewe za{ti}eno jakim kamenim zidom, neka vrsta akropolisa. Ovo utvr|ewe bilo je podgra|e, a daqe - otvoreno naseqe u poqu. Svakako da su akropolise u`ivali ugledni Dardanci, plemenske stare{ine i wihove porodice. Blizina ekonomski bogatije Makedonije, odakle je uglavnom stizala luksuzna roba, mamila je susedne Dardance i Tribale da preduzimaju ~este upade na jug u potrazi za hranom i pqa~kom. Stoga su makedonski vladari bili prinu|eni da vr{e odmazde radi smirivawa svojih severnih suseda. Kraq Filip II je 334. godine stare ere naneo nekoliko vojnih poraza Tribalima, ali je tek deset godina kasnije Aleksandar Veliki zauvek slomio tribalsku silu. Ni zemqe Dardanaca nisu bile po{te|ene makedonske osvete. Kraq Filip II razbio je dardansku odbranu i dopro do Kosova, a ne{to kasnije i falange Aleksandra Velikog prohujale su Kosovom i dolinom Ibra, a zatim pro{le kroz oblasti Tribala i izbile na obalu Dunava. Tu su pred wih iza{li poslanici Kelta ili Gala, mnogoqudnog naroda zapadne Evrope, ~iji je deo krenuo u osvaja~ki pohod na jugoistok,
preko Balkana u Malu Aziju. Dolazak Kelta izazvao je krupne promene na Balkanu. Dok je Aleksandar Veliki bio `iv, Kelti se nisu usu|ivali da preduzmu pohod preko Save i Dunava. Me|utim, odmah posle wegove smrti po~iwu upadi Kelta u zemqe Tribala i Dardanaca. Pohod Kelta na jug i{ao je u tri pravca, dva kroz Dardaniju, dolinama Ibra i Ju`ne Morave, i jedan prema Trakiji. U Dardaniji me|u Keltima je do{lo do sva|e. Jedna grupa se odvojila i oti{la u Trakiju, a druga je nastavila na jug prema Gr~koj. Surovi keltski ratnici dugih ma~eva, oko 15.000 pe{aka i 20.000 kowanika, ru{ili su sve pred sobom i lako doprli do starog helenskog svetili{ta u sredwoj Gr~koj. Me|utim, pri opsadi Delfa ratna sre}a im je potpuno okrenula le|a. Bili su strahovito potu~eni i prinu|eni na pani~no povla~ewe. Savremeni izvori navode kako su Kelti prilikom povla~ewa bili desetkovani od domorodaca i da je malo wih stiglo u Podunavqe, gde su se vremenom izme{ali sa Tribalima, Ilirima i Tra~anima, pa je tako obrazovano pleme Skordiska. U to vreme pojavquje se na Balkanu Rim, najve}a sila starog sveta. Posle osvajawa Makedonije Rimqani su do{li u neposredan dodir sa Dardancima i Skordiscima. Naravno, bilo je sasvim izvesno da se Rimqani ne}e zadovoqiti postignutim i da }e nastaviti osvajawe unutra{wosti
Balkana. Prvi na udaru bili su nemirni Skordisci. Wihovi ~esti pqa~ka{ki upadi u Makedoniju bili su zgodan povod da Rim preduzme vojne mere. U po~etku borbe su vo|ene sa promenqivom sre}om, ali je ubrzo Lucije Kornelije serijom uzastopnih napada sasvim uni{tio snagu Skordiska, tako da oni kona~no silaze sa evropske politi~ke scene. Dardanci su u ovim sukobima, bar prividno, bili mirni. Me|utim, tra`e}i povoda za rat, Rimqani su i wih optu`ili za pqa~ke po Makedoniji, zbog ~ega su izbili sukobi. U prole}e 75. godine stare ere namesnik provincije Makedonije Skribonije Kurion poveo je ~etiri legije na zemqu Dardanaca. Tokom tri godine surovih borbi Rimqani su postepeno slamali `ilav otpor Dardanaca, pro{li ~itavom wihovom zemqom i kroz tribalske {ume izbili na Dunav. Preko velike reke Rimqani su ugledali nepreglednu ravnicu obraslu gustom {umom. Ovoga puta strah pred nepoznatim zaustavio je daqe kretawe legija, ali je nova zemqa ostala izazov za budu}u politiku Rima. ^este bune Dardanaca, Skordiska, Tribala i Meza protiv rimske vlasti izazvale su nove vojne intervencije. Oko 28. godine stare ere upravnik provincije Makedonije Marko Licinije Kras, pod izgovorom nu`ne odbrane, u dvogodi{wem ratu pokorio je Meze u predelu Timoka i jo{ vi{e pro{irio vlast Rima. Kona~no pokoravawe svih plemena na ter-
itoriji dana{we Srbije ju`no od Save i Dunava izvr{io je legat Oktavijana Avgusta i kasniji rimski car Tiberije u pohodu od 13. do 9. godine stare ere. U ciqu re{avawa politi~kih i organizacionih prilika u unutra{wosti Balkana, Rimqani su po~etkom nove ere od osvojenih zemaqa Dardanaca, Tribala i Meza osnovali proviciju Meziju. Ova provincija je bila podeqena na Gorwu i Dowu Meziju. Najve}i deo dana{we Srbije pripadao je Gorwoj Meziji, koja se prostirala od Skopqa do Dunava i od Pe{teri do iza Timoka. Krajwi zapadni deo Srbije pripadao je provinciji Dalmaciji, dok su oblasti preko Save i Dunava bile u sastavu provincija Panonije ili Dakije. Provincijom Mezijom, kao carskom, upravqao je carev namesnik sa titulom legatus Augusti pro praetore. Vojnu upravu vr{ili su komandanti legija, a finansije i sakupqawe poreza vodio je carski prokurator. Ulazak u sastav Rimskog carstva zna~io je za sredwi Balkan i ulazak u sferu anti~ke civilizacije. Od tada op{ti kulturni i svakovrsni drugi uticaji na ovu oblast postaju direktni a promene br`e i o~itije. U po~etku rimske vladavine na teritoriji dana{we Srbije pravih gradova nije bilo. Postojala su samo domoroda~ka sela (vicus) i mawi broj naseqa sa utvr|ewem u sredini (oppida), koja su bila sedi{ta plemenskih poglav-
ica i aristokratije. Zavisno od strate{kog ili privrednog zna~aja, Rimqani su stara zate~ena naseqa razvili u gradove, a na glavnim putevima podizali su nova naseqa i vojna utvr|ewa. Prvo gradsko stanovni{tvo ~inili su pre svega vojnici, za wima su dolazili zanatlije i trgovci, koji su redovno pratili vojne legije, zatim kolonisti doseqeni iz raznih provincija prostranog Carstva, islu`eni ratnici i sloj romanizovanih starosedelaca. Me|u najstarije i najve}e gradove spadao je Sirmijum (Sirmium)1, dana{wa Sremska Mitrovica, tada vojno i politi~ko sredi{te provincije Panonije. Pored zate~enog keltskog utvr|ewa Singidunuma, dana{weg Beograda, Rimqani su sagradili svoje utvr|ewe istog imena. U wemu je bilo sedi{te IV Flavijeve legije i dela dunavske ratne flote. Najznatniji grad Gorwe Mezije i wen politi~ki centar bio je Viminacium (Kostolac), sagra|en na temeqima ranijeg keltskog naseqa na u{}u Mlave. Grad je bio na zna~ajnoj saobra}ajnoj raskrsnici, tako da je brzo rastao i sticao sve ve}i strate{ki i ekonomski zna~aj, pa je sredinom III veka od cara Gordijena III dobio pravo da otvori lokalnu kovnicu novca. Pored grada, na suprotnoj obali Mlave, bio je vojni logor, u kome se nalazila VII Klaudijeva legija. Ina~e, u slu~aju potrebe, pored IV i VII legije, u Gorwu Meziju je dolazila i V makedonska legija. Ju`no od Dunava, u {irokom
Pomoravqu, nalazilo se zna~ajno naseqe Horreum Margi (@itnica na Margusu). Tu se sabiralo `ito i odgajali kowi za vojne potrebe. Ovo naseqe bilo je na mestu dana{we ]uprije. Na va`noj raskrsnici puteva za Bosfor, Gr~ku i Jadran sagra|en je Naissus (danas Ni{), vrlo zna~ajan politi~ki i privredni centar. U predelu Toplice bila su dva ve}a rimska naseqa, Ad Fines (Kur{umlija) i Hammeum (Prokupqe), dok je na Kosovu bilo vi{e naseqa, od kojih je najpoznatija Ulpiana (Lipqan). U dolini Ibra kod dana{weg sela So~anice Rimqani su na temeqima ranijeg naseqa podigli rudarski centar Municipium Dardanorum. Na putu koji je Gorwu Meziju povezivao sa provincijom Dalmacijom, u okolini U`i~ke Po`ege, bilo je ve}e rimsko naseqe Malvesatium. Naravno, Rimqani su podigli i brojna mawa naseqa i vojna utvr|ewa, naro~ito du` ve}ih re~nih tokova i na va`nijim saobra}ajnicama. Samo dva grada Gorwe Mezije, Singidunum i Viminacium, imala su status kolonije, dok su ostali bili ni`eg ranga, municipiji. ^lanovi gradske uprave bili su mahom Rimqani, a kasnije i qudi iz gorwih slojeva domoroda~kog stanovni{tva. Najve}i deo starosedela~kog stanovni{tva nije se ukqu~ivao u gradski `ivot i uglavnom je ostajao u svojim selima, gde se prete`no bavio sto~arstvom. To je osnovni razlog {to se poqoprivreda slabije razvijala, iako su Rimqani doneli savr{enija oru|a za obradu
zemqe od onih koja su imali domoroci. Bilo je dosta poqoprivrednih imawa islu`enih ratnika gde se koristio i rad robova. Krajem III veka, u vreme cara Proba, u okolini Sirmijuma i oko dana{weg Smedereva vojnicima je bilo nare|eno da gaje vinovu lozu i kopaju kanale za isu{ivawe mo~varnog zemqi{ta. Umesto slabijeg napretka poqoprivrede, naglo se razvilo rudarstvo, po{to su rudnici Gorwe Mezije za Rim imali veliki ekonomski zna~aj. Iz brojnih rudnika uglavnom se vadilo srebro, olovo, cink, gvo`|e i zlato. Pored gradova Rimqani su u Gorwoj Meziji izgradili mre`u dobrih puteva i ~itav sistem obezbe|ewa saobra}aja. Iz Italije je, dolinom Save, dolazio put do Singidunuma, a zatim, daqe, dolinom Dunava i kroz \erdap, probijen je put ka Crnom moru. Zbog ratova sa Da~anima u vreme imperatora Trajana, arhitekta Apolodor iz Damaska izgradio je most preko Dunava, ~udo onovremenog neimarstva. Najve}a saobra}ajna arterija Balkana, takozvani vojni put (via militaris) sagra|en 69. godine, i{ao je od Dunava dolinom Velike i Ju`ne Morave, a zatim je preko Ni{a, Sofije i Trajanovih vrata stizao do Konstantinopolisa. Put je bio {irok {est metara i nasut {oderom ili poplo~an krupnim kamenom (kalos dromos, tj. kaldrma). Kao i ostale va`nije saobra}ajnice, i ova je ~itavom du`inom bila ozna~ena miqokazima (mille possuum), koji su bili postavqeni na rasto-
jawu od 1482 metra. Uz put su bile stanice za promenu jaha}e i tegle}e marve (mutatio) i za odmor, opskrbu i preno}i{te (mansio), a za javnu bezbednost saobra}aja i sigurnost putnika i robe mnoga mala utvr|ewa (castella, praesidia) i kule osmatra~nice (turres).2 Na celom putu od Beograda do Carigrada, duga~kom oko 670 miqa, bile su 43 stanice za izmenu kowa i 31 postaja za preno}i{te. Na va`nijim strate{kim ta~kama, raskrsnicama, prelazima preko ve}ih reka, tesnacima i drugim pogodnim mestima podignuta su utvr|ewa ili kule sa vojnim posadama. Zna~ajan je bio put kroz rudarsku oblast dolinom Ibra, put od Kosova preko Toplice za Ni{ i saobra}ajnica du` Timoka. Vrlo prometan put i{ao je od via militaris dolinom reke Angros (Zapadna Morava) preko Kraqeva i Po`ege u provinciju Dalmaciju i daqe na Jadransko more. Kod Kraqeva ovaj put se spajao sa onim koji je dolinom Ibra i{ao na Kosovo. To je sredwovekovni via regis ili kraqev put, gde su bili znatni rudnici. Du` puta bila su vojna utvr|ewa, na ~ijim su temeqima kasnije podignuti sredwovekovni gradovi Magli~, Brvenik i Zve~an. U dolini Ibra i danas ima ostataka starog rimskog puta, mestimi~no u du`ini od 50 do 100 metara. Put koji je iz Gorwe Mezije vodio na zapad u provinciju Dalmaciju jednim delom i{ao je dolinom reke Angros, odnosno dana{we Zapadne
Morave. Put se nalazio na desnoj strani reke, ali je wegova trasa na vi{e mesta bila razli~ita od dana{we. Niski tereni bli`e reci nisu bili pogodni za putovawe, jer su bili obrasli veoma gustom i gotovo neprohodnom hrastovom {umom, a ~esto i mo~varni. Zbog toga su putevi gra|eni ve}inom na bre`uqkastom zemqi{tu. Od Kraqeva put je prvih nekoliko kilometara i{ao uz reku Ribnicu do omaweg vojnog utvr|ewa, a zatim je preko sada{wih sela Dragosiwaca, Vuku{ice, Otroka i Gra~aca silazio u Vrwa~ku Bawu. U gorwem delu sela Gra~aca tako|e je bilo rimsko vojno utvr|ewe, dok su na toplim izvorima u Vrwa~koj Bawi izgra|ene aquae. Utvr|ewe u Gra~acu, koje pomiwe putopisac Feliks Kanic, nije uop{te istra`ivano, niti mu je odre|ena lokacija. Postojawe rimske bawe na toplom mineralnom izvoru u Vrwa~koj Bawi nepobitno je dokazano nalazima ostataka aquae, koji su otkriveni u prole}e 1924. godine prilikom kapta`e izvora. Ni ovde nisu vr{eni nau~ni sistematski arheolo{ki radovi. Do nalaza anti~kih ostataka do{lo je gotovo slu~ajno, u toku kapta`nih radova na mineralnom izvoru, {to je i bio osnovni ciq posla. Zahvaquju}i tome {to su zemqani radovi vr{eni na dovoqno {irokoj povr{ini i dovoqno duboko, prona|eni su ostaci rimske aquae. Na dubini od 2,40 metara prvo je otkrivena vertikalno isklesana stena iz koje je isticala topla mineralna voda, Rimski izvor, odnosno Fons Romanus. U we-
govoj neposrednoj blizini prona|eni su ostaci bazena za kupawe. Bazen je bio pravougaonog oblika sa stranicama 4,50h2,40 m. Bio je gra|en od drvenih gredica {irine 22 sm a debqine 19 sm. Bazen je slu`io za kupawe i puwen je toplom mineralnom vodom iz posebnog izvora, koji je u vidu omaweg bunara bio uklesan u obli`woj steni. Na oba mesta, kod izvora vode za pi}e i u bazenu za kupawe, prilikom kapta`nih radova prona|eno je nekoliko stotina komada rimskog metalnog novca3. Iz zapisnika o kapta`nim radovima saznajemo da najstariji prona|eni nov~i} poti~e od Agripe, 39-27. godine stare ere, a najmla|i je iz vremena Konstantina, sina Konstantina Velikog, 337-340. godine nove ere. Na osnovu vremena kada je kovan ovaj novac mo`e se sa sigur-no{}u zakqu~iti da su toplu mineralnu vodu u Vrwa~koj Bawi Rimqani koristili od kraja I veka stare ere do skoro polovine IV veka, odnosno vi{e od tri stole}a. Nov~i}i poti~u iz raznih kovnica: iz Rima, Stobija, Nikeje, Kizika, Antiohije i lokalne kovnice u Viminacijumu, {to svedo~i o me{awu stanovni{tva i privrednim vezama Gorwe Mezije sa drugim provicijama Carstva. Tako dugo postojawe rimske aquae sigurno je za sobom ostavilo znatno vi{e materijalnih tragova; me|utim, gde se oni nalaze i {ta sadr`e, nije poznato, jer arheolo{ka istra`ivawa nisu vr{ena. Znatna koli~ina nov~i}a na|enih u izvorima i bazenu poti~e od tada
rasprostrawenog obi~aja da se sitan novac baca ili ostavqa u izvor i bazen kao votivni dar. U starom Rimu taj obi~aj je bio poznat pod imenom stipem iacere. Obi~aj se kasnije preneo u hri{}anski period, a u ne{to izmewenom obliku zadr`ao se do na{ih dana. Nov~i}i ba~eni u izvor lekovite vode predstavqali su `rtveni dar za{titniku izvora, kakvom bo`anstvu, nimfama i vilama. To je bio `rtveni obi~aj, dar kao zahvalnost ili molba za izle~ewe. Staro ime rimske bawe u Vrwcima, na`alost, nije poznato, iako je ono za tolike decenije kori{}ewa bawe svakako postojalo. Prema jednoj pretpostavci, {to je u ono doba ina~e bilo ~esto, rimski naziv ove aquae mogao je nastati po imenu bo`anstva kome je izvor bio posve}en. Kako je na ovom izvoru topla mineralna voda dolazila iz dubine zemqe i mirisala na sumpor, verovalo se da isti~e iz podzemnog sveta, da je dar boga Orkusa za izle~ewe qudi, pa je nazvana Aquae Orcinae, to jest Orkusove vode. Naravno, to je samo pretpostavka, ali bez nau~nih dokaza. Arheolo{ki nalazi i prou~avawa brojnih bawa u Rimskom carstvu potvr|uju da su ove bawe redovno imale ure|ene i odr`avane izvore lekovite mineralne vode, a ~esto i bazene za kupawe. Pored toga, u wima je bilo omawih naseqa za sme{taj qudi na le~ewu. Naravno, veli~ina bawa bila je vrlo razli~ita. Gotovo po pravilu, ve}e i ~uvenije bawe bile su u Italiji i u razvijenijim
provincijama Galiji i Germaniji. U udaqenim i mawe zna~ajnim provincijama, kakva je bila poluvarvarska Gorwa Mezija, bawe su bile mawe. Istra`ivawa su tako|e pokazala da su naseqa uz mineralne izvore gotovo po pravilu ostajala samo le~ili{ta i da su se veoma retko pretvarala u vojne, administrativne ili privredne centre. Stoga su bawska naseqa bila prostorno mala. Put je od rimske bawe prilazio Zapadnoj Moravi i kod u{}a Popinske reke izlazio na wenu obalu. Tu je bio po~etak Trste-ni~kog tesnaca, ili suteske, gde se Zapadna Morava, makar nakratko, provla~ila izme|u ogranaka Tatarne i Varo{kih planina. Na ~itavom putu od Kraqeva do Kru{evca Trsteni~ki tesnac je predstavqao najzna~ajniju vojnu i strategijsku ta~ku, idealno mesto za kontrolu saobra}aja i prelaza preko reke u staru postojbinu Tribala, kao i za uvid u promet robe. Vrlo je verovatno da je ovde u Stra`bi, na desnoj obali reke, postojalo rimsko utvr|ewe, a na drugoj obali, na bregu, jo{ jedno, na ~ijim je temeqima u XV veku podignut grad Grabovac. Izme|u tih vojnih utvrda bio je most za prelaz preko reke. Naravno, ovo je samo pretpostavka, dok je novi nalazi ne potvrde ili odbace. Ipak, postojawe rimskih temeqa na kojima je kasnije izgra|eno vojno utvr|ewe u Grabovcu i sporadi~ni nalazi rimske materijalne kulHatixa ^ar Drnda, Osnivawe Novog Pazara, Novopazarski zbornik br. 8, Novi Pazar 1984, str. 77-78 4
ture u Stra`bi ~ine takvu pretpostavku logi~nom. Daqe na istok put je i{ao dolinom Zapadne Morave do wenog spajawa sa Ju`nom Moravom, kuda je prolazio via militaris. I na ovom delu puta bilo je mawih utvr|ewa i stanica radi bezbednosti saobra}aja, ali od wih nema vidqivih tragova, niti su vr{ena sistematska arheolo{ka istra`ivawa. Vrlo je verovatno da je i deo sredwovekovnog grada kneza Lazara u Kru{evcu sazdan na temeqima rimskog utvr|ewa. To naro~ito va`i za glavnu gradsku kulu, tj. Don`on kulu, u ~ijoj gradwi su otkriveni elementi rimskog na~ina zidawa.
"Filurija" je zapravo bila porez koji su pla}ali vlasi. Ova re~ je izvedena od naziva italijanskog zlatnika fiorin, koji se od XIII veka kovao u Firenci i koji je bio cewen. Kako je vla{ka ku}a godi{we pla}ala da`bine u vrednosti od 92 ak~e, koliko je tada vredeo fiorin, vla{ke obaveze nazvane su "filurija" 5
POSTANAK NASEQA Invazija varvara. Pad Zapadnog rimskog carstva. Naseqavawe Slovena. Zapadno Pomoravqe u sastavu sredwovekovne Srbije. Doba kneza Lazara Hrebeqanovi}a. Osnivawe naseqa. Prvi pisani pomen. Pad pod Turke. Socijalni polo`aj hri{}anske raje. Feudalne obaveze.
D. Bojani}, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku, Kru{eva~ku i Vidinsku oblast, O vla{kim obavezama. - Ime Vlasi prvobitno je ozna~avalo starosedeoce Balkana, odnosno romanizovane Ilire i Tra~ane. Vizantici su ih nazivali Valahos, a Germani Valhos. Zavisno od mesta, Sloveni su ih nazivali Morovlasi, Karavlasi, Aromuni, u Makedoniji i Albaniji Cincari, u Gr~koj Karaka{ani a u Istri ]i}i. U severnim oblastima (nekada{wa Rimska provincija Dakija) od wih je formirana rumunska nacija. Vlahe pomiwe i Du{anov zakonik
6
Velike germanske seobe i dugotrajni napadi mno{tva varvara doveli su u V veku do pada zapadnog dela Rimskog carstva, tako da su prostrane teritorije do{le pod vlast Vizigota, Vandala, Ostrogota, Burgunda, Franaka i Anglosaksonaca. Iako je i sama bila izlo`ena sli~nim pritiscima, isto~na polovina Carstva, nama poznatija pod imenom Vizantija, uspela je da se odr`i jo{ hiqadu godina. Pored Persijanaca i kasnije Turaka, koji su Vizantiju ugro`avali sa azijske strane, granice na Savi i Dunavu napadali su Goti, Huni, Avari i Sloveni. U zajednici sa drugim narodima, posebno Avarima, Sloveni su prelazili u Vizantiju i tokom VI i VII veka i zastalno nastanili znatan deo Balkana. Plemena Srba, {to je bio slu~aj i sa ostalima, bila su prinu|ena da dugo priznaju vrhovnu vlast Vizantije. Posle brojnih neus-pe{nih poku{aja, Srbi su krajem XII veka, za vreme vladavine velikog `upana Stefana Nemawe, uspeli da obrazuju svoju nezavisnu dr`avu. U to doba, pored ostalog, Nemawa je osvojio i svojoj dr`avi
prisjedinio krajeve oko Lepenice i Belice i `upu Leva~. Tada je i ~itavo Zapadno Pomoravqe u{lo u sastav srpske dr`ave, u kojoj je ostalo do pada Smedereva pod tursku vlast, kada je prestala da postoji Srpska despotovina. Kako je spoqna politika vladara iz dinastije Nemawi}a bila usmerena prema jugu u borbi za vizantijsko nasle|e, oblast Zapadnog Pomoravqa gotovo se i ne pomiwe. Zbog toga su i na{a znawa o ovim krajevima u XIII i XIV veku oskudna. Posle smrti cara Stefana Du{ana i feudalne anarhije, koja je oslabila dr`avu, a naro~ito posle te{kog poraza na Marici 1371. godine, politi~ka situacija se iz osnova mewa i severni krajevi Srbije dobijaju sve ve}i zna~aj. To je bila posledica sve ve}e turske opasnosti. Jedan od do tada udeonih oblasnih stare{ina, knez Lazar Hrebeqanovi}, u nameri da konsoliduje ostatak dr`ave i pripremi je za sna`niji otpor Turcima, preme{ta politi~ki centar zemqe iz ugro`enog juga na sigurniji sever. U Zapadnom Pomoravqu knez Lazar podi`e utvr|enu prestonicu Kru{evac i okupqa oko sebe srpsku vlastelu koja je imala iste politi~ke nazore. Od tada po~iwe period naglog uspona moravske Srbije u kojoj ni~u mnoga nova naseqa, me|u wima i naseqe u Trsteni~kom tesnacu. U pisanim istorijskim izvorima naseqe Trstenik se prvi put pomiwe 1381. godine u darovnici kneza Lazara Hrebeqanovi}a svojoj zadu`bini i grobnoj crkvi Ravanici. U poveqi se, pored ostalog, navodi da ktitor pok-
lawa crkvi sela Trstenik, Ribnik i Velu}e. Iako je zapis kratak, jasno se odre|uju sela Ribnik i Velu}e, jer i danas postoje na istim lokacijama i pod gotovo istim nazivima. Kada je u pitawu naseqe Trstenik, ne mo`e se ta~no odrediti da li je re~ o selu Stari Trstenik ili o nasequ u moravskom tesnacu, koje je svakako po postanku mla|e. Bez obzira na mogu}u nedoumicu, prihva}eno je da se u ovom slu~aju radi o selu u moravskom tesnacu, odnosno dana{wem gradu Trsteniku. Ime Trstenik spada u grupu fitonima, odnosno naziva koji su nastali po karakteristi~noj vegetaciji u samom mestu ili na u`em podru~ju. Pored Zapadne Morave ima mo~varnih terena obraslih trskom ili drugim barskim biqem, pa su naseqa na takvim mestima dobila odgovaraju}a imena. Pored Trstenika, u ovom kraju, kao i u ~itavoj Srbiji, ima vi{e imena naseqa nastalih po karakteristi~nom biqu: Grabovac, Lozna, Drenova, Bresno Poqe, Brezovica, Jasikovica, Vrba, Topola, Jabuka itd. Ima mi{qewa da su Trsteniku ime dali doseqenici iz mesta istog naziva na Kosovu. To je teorijski mogu}e, s obzirom da je kod nas zbog ~estih ratnih pusto{ewa bilo masovnih migracija stanovni{tva. Ima brojnih primera takvog preno{ewa imena mesta iz stare u novu postojbinu. U {iroj okolini Trstenika tako su nastali nazivi sela Vrane{i, Podunavci i Kurilovo. Ipak, malo je verovatno da je u nas pre bitke na Kosovu poqu bilo migracija takvih razmera. Mogu}a je i pret-
postavka da su prvi stanovnici naseqa u moravskom tesnacu bili do{qaci iz Starog Trstenika koji su prinudno preseqeni. Vreme nastanka Trstenika nije bli`e poznato, niti se prema raspolo`ivim istorijskim izvorima mo`e sa sigurno{}u odrediti. Izvesno je da u doba vladavine dinastije Nemawi}a na ovom mestu nije postojalo naseqe takvog imena. Na mla|e poreklo mesta ukazuje postojawe sela Stari Trstenik, koje je o~ito nastalo pre istoimenog naseqa u moravskom tesnacu. Izgleda najverovatnija pretpostavka da je Trstenik nastao izme|u 1371. i 1380. godine. Postavqa se pitawe sa koga mesta je vr{ena kontrola saobra}aja i prelaz preko reke pre nastanka Trstenika. Svakako je na prostoru kratkog moravskog tesnaca postojalo takvo kontrolno mesto, odnosno naseqe, ali se pretpostavqa da se ono nalazilo na lokaciji dana{we Stra`be. Srpski izvori takvo naseqe ne pomiwu. Me|utim, u jednom turskom dokumentu iz 1476. godine navodi se mawe naseqe odakle se vr{io javni prevoz preko reke. Sasvim je mogu}e da je iz tog mesta vr{eno obezbe|ewe saobra}aja u moravskom tesnacu. Ovo naseqe, koje se imenom navodi u turskim pisanim izvorima, nalazilo se na gotovo istom mestu gde Lukno je srpska mera za `itarice, koju su Turci preuzeli i uneli u svoj sistem mera. Wegova te`ina je bila razli~ita od sanxaka do sanxaka. U Smederevskom sanxaku lukno je imalo 180 ili 205, a katkad i ~itavih 248 kilograma. Ovde je obra~un vr{en prema sredwoj vrednosti. 7
8 Medra je naziv mere za vino koja se upotrebqavala u evropskom delu Turske. Wena zapremina je bila razli~ita. U Smederevskom sanxaku ona je bila ravna vedru i sadr`avala je 56 litara.
je, mnogo vekova ranije, bio rimski vojni logor. Trsteni~ko naseqe se vrlo brzo razvijalo. Za relativno kratko vreme ono je, u lokalnim razmerama, postalo znatno mesto, kako po broju domova i stanovnika, tako i po ekonomskoj snazi. Stoga je Trstenik, ne{to malo kasnije, dobio i pravo da se u wemu odr`avaju pana|uri, jedini na prostoru od Kraqeva do Kru{evca, {to ga je u~inilo privrednim centrom bli`e okoline. Iako je naseqe, s obzirom na svoj polo`aj , donekle oskudevalo u obradivim povr{inama, stanovnici Trstenika uglavnom su bili zemqoradnici, ali je bilo i nekoliko zanatlija. Zna~aj mesta i wegov ugled naro~ito su porasli podizawem obli`weg manastira Qubostiwe i utvr|ewa Grabovac.
9 Ahmed Ali~i}, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije, XV i XVI vek, kwiga I-III, ^a~ak 1985.
Kadiluk je nadle`no podru~je jednog kadije, tj. sudije. U Smederevskom sanxaku bilo je tada 11 zeameta i blizu 200 timara. U`ivaoci prihoda sa tih vojnih imawa bili su muslimani, wih 75, ali i 84 Srba hri{}ana, kojima je ostavqen stari dru{tveni polo`aj jer se nisu protivili turskoj vlasti. Ipak, wih je iz godine u godinu bilo sve mawe. Neki su izbegli preko Save i Dunava, mali broj je primio islam i na kraju svi su zameweni muslimanima. 10 11
12 13
U to vreme kod obi~nog stanovni{tva gotovo i nije bilo prezimena. U ovom slu~aju ne radi se o li~nom imenu Kova~, ve} o zanatliji (kova~u).
POD TURSKOM VLA[]U Podaci u defterima. U sastavu vojni~kog dobra - zeameta. Broj domova i stanovnika. Privreda. Proizvodwa `itarica. Vinogradi. Vrsta i visina poreza. Javni prelaz preko Zapadne Morave. Pravo na pana|ur.
14
U Trsteniku je tada svakako postojala crkva, ali wena lokacija nije utvr|ena.
Osim pomena u darovnoj poveqi kneza Lazara iz 1381. godine, o Trsteniku nema vi{e nikakvih podataka kako u periodu do bitka na Kosovu poqu tako i za sve vreme trajawa Srpske despotovine. Posle relativno kratkog, ali politi~ki burnog perioda nakon bitke na Kosovu poqu, a naro~ito od druge decenije XV veka, turski upadi u srpske zemqe postaju sve ~e{}i. Despoti Stefan Lazarevi} i wegov naslednik \ura| Brankovi} ve{tom politikom dvojnog vazalstva uspeli su da odr`e Srpsku despotovinu jo{ sedam decenija posle bitke na Kosovu poqu, ali ne i da spre~e daqi prodor Turaka. Iz godine u godinu turski naleti jasno su pokazivali wihove osvaja~ke namere. Oni su dolazili od Ni{a dolinom Ju`ne Morave, iz Toplice kroz Jankovu klisuru i preko Kosova poqa uzanom dolinom Ibra. Stare{ina skopskog kraji{ta sanxakbeg Isa-beg Isakovi} provalio je 1455. godine preko Kosova poqa i osvojio krajeve u dolini reke Ra{ke. Tu, u neposrednoj blizini nekada{weg sedi{ta veli15 Ova obaveza se nazivala "resum od Bo`i}a" i pod wom se podrazumevala nov~ana da`bina od jedne ak~e za prase ili sviwu koje su Srbi klali za Bo`i}.
kog `upana Stefana Nemawe, tvrdog grada Rasa, Isa-beg je osnovao Yeni Bazar, dana{wi Novi Pazar, kasnije zna~ajan turski privredni, administrativni i vojni centar.4 Bio je to siguran znak za turske osvaja~ke namere, odnosno za wihovu re{enost da se ovde stalno nastane. Bila je to i prete}a opomena. Iste godine Turci su dolinom Ibra, preko starih rudarskih centara, prodrli na sever i trajno zauzeli delove Podibra i Zapadnog Pomoravqa. Tada su pod tursku vlast pala i dva sela dana{we trsteni~ke op{tine, Popina i Dubqe. Tom prilikom Turci su osvojili i vi{e naseqa u susednoj op{tini Vrwa~ka Bawa: Gra~ac, Novo Selo, Vrwce, Go~ i Predole. Ovih sedam sela progla{eno je za carski has, odnosno sultanovo apana`no dobro. Taj status ova naseqa su zadr`ala za ~itavo vreme turske vladavine. Posle pada Smedereva 1459. godine, kada je prestala da postoji srpska sredwovekovna dr`ava, pod vlast Turaka su do{la sva naseqa sada{we Trsteni~ke op{tine. Osvojene zemqe Turci su organizovali u vojnoupravne oblasti, tzv. sanxake. Prvobitno sanxak je ozna~avao zastavu oko koje su se sakupqali vojnici pod stare{instvom sanxakbega, upravnika vojne oblasti. Najve}i deo Srbije ~inio je Smederevski sanxak, kasnije Beogradski pa{aluk. Ostali delovi Srbije bili su u sastavu raznih sanxaka: Kru{eva~kog, Feudalne rente u vreme vladavine Turaka, bar u prvim decenijama, bile su mawe nego obaveze srpskih seqaka, kmetova, za vreme dinastije Nemawi}a. To je trajalo dok je turska centralna vlast ~vrsto dr`ala sve provincije pod kontrolom. Kad je Turska po~ela da slabi, u pograni~nim oblastima do{lo je do feudalne anarhije, mita i korupcije, tako da je stawe pokorenih naroda postajalo sve gore.
16
Vidinskog, Sofijskog, Bosanskog, Vu~itrnskog, Prizrenskog i Zvorni~kog. Teritorija op{tine Trstenik pripadala je Smederevskom sanxaku, osim sela Popine i Dubqa, koja su bila u granicama Novopazarskog sanxaka, kasnije Bosanskog pa{aluka. Sanxaci su se delili u mawe administrativne jedinice, tzv. nahije. Sela Trsteni~ke op{tine na desnoj obali Zapadne Morave bila su u nahiji Magli~, koja se tako nazivala po staroj tvr|avi u klisuri Ibra, gde je bilo weno sedi{te. Kasnije, kad je Magli~ izgubio svoj nekada{wi zna~aj, sedi{te nahije je preneto u Po`egu, a zatim u ^a~ak. Stoga se i nahija nazivala Po`e{ka, odnosno ^a~anska. Ova nahija zahvatala je naseqa na desnoj obali Zapadne Morave od Po`e{ke kotline do Bresnog Poqa. Naseqa na levoj obali Zapadne Morave bila su u nahiji Rudnik, a dva sela na desnoj obali Zapadne Morave, Popina i Dubqe, u Jo{ani~koj nahiji. U osvojenim zamqama Turci su zaveli feudalni poredak i svoj agrarnopravni sistem. Zemqa je bila podeqena na hasove, timare i zeamete (turski: ziamet, zeamet). Timari i zeameti su bili dobra vojni~kog stale`a, a has dr`avna zemqa, odnosno apana`no imawe sultana. Po pravilu, timar je bio mawe vojni~ko dobro koje je davalo godi{wi prihod do 20 hiqada ak~i, dok je zeamet bio znatno ve}i i donosio je prihod izme|u 20 i 100 hiqada ak~i. Timar je mogao da ima jedno ili vi{e sela, zavisno od 17)
A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga I, Detaqni popis Smederevskog sanxaka 1476. godine
wihove veli~ine i broja ku}a. Kori{}ewe ovih dobara bilo je uslovqeno vojnom slu`bom u`ivaoca prihoda i odr`avawem unutra{we bezbednosti i nadzora nad stanovni{tvom. Hasove je mogao koristiti sultan preko svojih nadzornika (emina), ili ih je davao u zakup kao mukade i mali}ane, a ~esto su prihodima sa ovakvih dobara bili nagra|ivani vi{i velikodostojnici, veziri, sanxakbegovi, muselimi i drugi. Prihodi vojni~kog stale`a ubirani sa timara i zeameta, kao i prihodi sa hasova, bili su zasnovani na obavezama pokorenog stanovni{tva, u ovom slu~aju srpske hri{}anske raje. Zavisno od mesta, vremena i svog pravnog statusa u turskom dru{tvu, raja je pla}ala tri vrste da`bina: - davawa na osnovu {erijata, tj. verskog prava muslimana, - zakonske i obi~ajne da`bine i - vanredne da`bine. Najpoznatija {erijatska obaveza i osnovni dr`avni prihod od podanika nemuslimana bio je hara~. Hara~ je pla}an u novcu jednom godi{we. Pla}ao ga je svaki zdrav i za rad sposoban mu{ka-rac od 7 do 80 godina, izuzev "sakatih, slepih i besomu~nih". Hri{}ani koji su primili islam ili koji su bili pripadnici nekog turskog vojnog stale`a nisu pla}ali hara~. U{ur, u narodu mnogo poznatiji kao desetak, je {erijatom propisana 18
Konstantin Jire~ek, Istorija Srba, kwiga I, Beograd 1952.
naturalna da`bina od `itarica, vinograda, vo}a, ko{nica i povr}a. Po pravilu, u{ur je iznosio deseti deo ubrane letine. Desetak je davan u naturi, a kasnije i u novcu prema tr`i{noj vrednosti desetka ubrane letine. Zakonske i obi~ajne obaveze raje bile su razne nov~ane takse. Spenxa je bila taksa za obradu tu|e zemqe. Taksa se pla}ala i na ovce, sviwe, za kori{}ewe `ira, za ispa{u i pojili{te, na vodenice i vaqalice, na prihod od prevoza skelom , prilikom sklapawa braka, na ba~ve, na drva i seno, za izdavawe tapija na kori{}ewe zemqe, na povrtwake izvan oku}nica itd. Vanredne da`bine i obi~ajni tereti davali su se u naturi, novcu ili kuluku (avariz). To su bili dr`avni prihodi i oni su vrlo retko zavo|eni, izgleda samo do kraja XVI veka. Naravno, da`bine nisu bile svuda iste i uvek jednake. Vrsta da`bina, a ~esto i visina, zavisile su od mesta, vremena i pravnog statusa obveznika koji je da`bine pla}ao. U selima oko Trstenika po svom dru{tvenom polo`aju stanovni{tvo je bilo podeqeno u tri grupe. Jednu, najbrojniju grupu ~inila je obi~na hri{}anska raja, koja je pla}ala najve}e da`bine, drugu grupu ~inili su u prvo vreme turske vladavine vla{ki sto~ari, a u tre}u grupu spadalo je stanovni{tvo onih naseqa koja su se nalazila na carskim hasovima, odnosno mukadama. U obi~nu hri{}ansku raju spadali su
`iteqi Trstenika, doseqenih vlaha bilo je u Po~ekovini, Starom Trsteniku, Gorwoj Crni{avi i Lopa{u, dok su carskom hasu, tj. mukadama, pripadala sela Dubqe i Popina u sastavu Novopazarske mukade i Ribnik sa nekim delovima susednih sela u sastavu Po`e{ke mukade. Hri{}anska raja pla}ala je najve}e da`bine, one na osnovu {erijata, zatim zakonske, obi~ajne i vanredne. O obavezama seqaka koji su `iveli u selima na carskim dobrima, odnosno mukadama i mali}anima, preciznih podataka nema. Izvesno je da su seqa~ke obaveze na mukadama bile razli~ite, negde ve}e, a negde mawe. Ipak, smatra se da su te obaveze bile vrlo sli~ne obavezama obi~ne hri{}anske raje van mukada, ili ne{to malo mawe. Doseqeni vla{ki sto~ari, kojih u okolini Trstenika nije bilo mnogo, u`ivali su poseban socijalni polo`aj i poreske olak{ice. Povla{}eni polo`aj oni su dobili stoga {to nisu pru`ali otpor turskom osvajawu i vr{ili su neke slu`be u korist dr`ave. Ipak, takav status oni su u`ivali relativno kratko vreme, a zatim su postepeno pretvarani u obi~nu zemqoradni~ku raju. U po~etku oni su imali teritorijalni imunitet sa nekom vrstom samouprave pod svojim knezovima i primi}urima, u`ivali su slobodu kretawa i nisu mogli biti dodeqeni u`ivaocima timara i zeameta. Ukupan godi{wi iznos davawa jedne vla{ke ku}e nazivao se "filurija"5.
Pored toga, vlasi su bili u obavezi da ~uvaju oblasti koje su naseqavali, da na svakih pet ku}a daju po jednog ~oveka za poluvojnu slu`bu (petnik), a na svakih pedeset ku}a po jedno lice na slu`bu kod sanxakbega (komornica). Bilo je uobi~ajeno da dve tre}ine poreza vlasi pla}aju oko Bo`i}a, a jednu na \ur|evdan. Ina~e, vlasi koji su bili doseqeni u oblasti Podibra i Zapadnog Pomoravqa mahom su ve} bili slovenizirani. U na{e krajeve oni su doseqavani prete`no s juga, iz Starog Vlaha, gorwe Drine, Hercegovine, Crne Gore i Bosne. Zanimqivo je da u okolini Trstenika nije bilo tzv. derbenxijskih sela. Prema tada{wem turskom zakonu (adeti derbend), delovi puta koji su prolazili kroz klisure, tesnace, guste {ume i preko opasnih i "stra{nih" mesta morali su da budu ~uvani kako bi bili bezbedni od napada hajduka i razbojnika. Stra`arsku slu`bu na takvim mestima vr{ili su `iteqi najbli`ih sela. Ta sela nazivana su derbend, a stra`ari derbenxije. Stra`ari su na takvim mestima udarawem u bubaw ogla{avali putnicima da je prolaz bezbedan. Zbog vr{ewa stra`arske slu`be, derbenxijska sela u`ivala su ne male poreske olak{ice.6
19 Pomenuti Radosav popisan je kao pop u Trsteniku 1476. godine. Iz ovog popisa se vidi da je wegov sin Jaki{a nastavio o~evo zanimawe. To je i potvrda da je u Trsteniku i po~etkom XVI veka postojala seoska crkva. Wena lokacija nije poznata.
TRSTENIK U TURSKIM POPISNIM KWIGAMA - DEFTERIMA U prvom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Mehmedom II Osvaja~em 1476. godine. U drugom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Selimom I Okrutnim 1516. godine. U tre}em sumarnom popisu Smederevskog sanxaka izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem oko 1523-25. godine. U ~etvrtom popisu vlaha nastawenih u Smederevskom sanxaku, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem oko 1528. godine. U petom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem 1540. godine. U {estom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Muratom III 1574. godine.
Za prou~avawe i razumevawe op{teg polo`aja srpskog naroda pod turskom vla{}u, posebno wegovog socijalnog i pravnog statusa, prvorazredne istorijske izvore pru`aju turski katastarski popisi, tzv. defteri. Ovi popisi svakako imaju uzor u vizantijskim popisnim kwigama, prakticima, u koje je bri`qivo bila uno{ena imovina stanovni{tva i na osnovu toga odre|ivana visina poreza. Turska centralna vlast vr{ila je katastarske popise pojedinih delova dr`ave ili ~itavog Carstva stoga {to je `elela da ima ta~an uvid u svoje posede i prihode sa wih. Daqe, popisom je utvr|ivan status stanovni{tva i wegovi prihodi, pa je na osnovu toga odre|ivan porez. Popisom je vr{ena i kontrola doma}e feudalne klase, tj. vojni~kog stale`a kao u`ivaoca dela prihoda sa timara i zeameta. Utvr|ivani su prihodi ove dru{tvene klase, osnovne vojne snage zemqe, i prema tome odre|ivane i wene obaveze. 20 Ukoliko je Broska bilo ~isto vla{ko naseqe, naziv bi se mogao prevesti kao @abari ili @abqak. Me|utim, mo`da se ovde radi o imenu Preseka, {to odgovara na{em jeziku i prirodi mesta. Tu se, naime, presecala, tj. prelazila reka. Naravno, to su samo pretpostavke.
Popisi su preduzimani periodi~no i po naredbi sultana. Za vr{ewe popisa imenovana je posebna komisija, koju su sa~iwavali poverenik za popis (emin) i pisar (katib). Emin je po pravilu bio pravnik, dobar poznavalac {erijatskog prava i zakonskih propisa. Prvi popis Smederevskog sanxaka izvr{en je ubrzo po padu Smedereva, ve} 1476. godine. Turske popisne katastarske kwige poznate su pod imenom defteri, po gr~koj re~i
defteros, {to zna~i kwiga. Ovu re~ Turci su preuzeli od Vizantije. Popis je vr{en tako {to je u defter prvo upisivan naziv naseqa, nahija u kojoj se nalazi, ~esto i ime spahije - u`ivaoca rente, zatim broj hri{}anskih domova i muslimanskih ukoliko ih je bilo, li~na imena odraslih mu{karaca sa imenom oca, poimenice udovice, bra~no i zdravstveno stawe, pravni status naseqa, dobra u kolektivnoj svojini, kao vodenice, vaqalice i sl. U defter je upisivan i iznos godi{weg poreza naseqa, kako pojedina~no po vrstama da`bina, tako i zbirni iznos. Porez je odre|ivan na osnovu {erijata, zakonskih propisa i obi~ajnog prava kakvo je zate~eno u vreme dolaska Turaka. Porez je pla}an u naturi i novcu. U deftere nije uno{ena glavarina (xizija) ni vanredni nameti. Osnovna nov~ana jedinica za obra~un poreza bila je ak~a, ili aspra. To je bio turski srebrni novac, koji je postepeno ali stalno gubio vrednost, jer je sadr`avao sve mawe plemenitog metala. Na primer, u po~etku je 21
D. Bojani}, navedeno delo, str. 18
dr`ava od 350 grama srebra kovala 400 ak~i, a kasnije 800 komada. Tako je jedan dukat najpre vredeo 40 ak~i, a zatim 80. Za odre|ivawe koli~ina naturalnih da`bina u `itu, je~mu, zobi i sli~no kao mera slu`ilo je lukno7, ili merica, koja je sadr`avala u na{im krajevima oko 200 kilograma, dok je mera za vino ({iru) i druge te~nosti bila medra8, ili vedro, koje je sadr`avalo 56 litara. Pred po~etak popisa u`ivaoci timara ili zeameta bili su du`ni da popisnoj komisiji poka`u berat, odnosno pismenu potvrdu svog prava na posed, i da pred komisiju dovedu sve odrasle i za rad sposobne mu{karce i ostale poreske obveznike. Zatim je, po proceni emina, u defter upisivano sve {to je za oporezivawe relevantno, tj. imovina naseqa od koje je zavisila visina godi{weg poreza.
Prvi katastarski popis Smederevskog sanxaka izvr{en je naredbom sultana Mehmeda II Osvaja~a 1476. godine. To je bio detaqni ili poimeni~ni popis. Ovom defteru nedostaje uvodni deo, tako da nisu poznata imena poverenika za popis i wegovog pisara. Va`no je napomenuti da se u tom defteru nalazi prvi pomen Trstenika za vreme vladavine Turaka. Naseqe je upisano pod dana{wim imenom i o wemu su dati podaci o broju domova, `iteqima, privredi i da`binama. To je prvi potpuniji opis A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III Ranije se smatralo da je ovaj defter sa kraja XVI veka, ali je zatim, prema cenama raznih roba, utvr|eno da je nastao oko 1540. godine. 22 23
Trstenika od wegovog osnivawa. Pored Trstenika, u defter su upisana i obli`wa naseqa Po~ekovina, Jasikovica, Stopawa, Stari Trstenik, Gorwa Crni{ava i Lopa{. Pored toga, zapisana su i sela Broska i Vojin Brod, ~ije lokacije nije mogu}e odrediti, ali se mo`e pretpostaviti da su se nalazila malo uzvodnije od Trstenika, na isto~nom ulazu u moravski tesnac.
Drugi popis Smederevskog sanxaka izvr{en je naredbom sultana Selima I Okrutnog 1516. godine, o ~emu je sastavqen op{iran defter. Poverenik popisa bio je Mahmud ben Abdulvahid, dok ime pisara nije navedeno. U ovaj defter upisan je samo Trstenik, a ne i druga naseqa u okolini.
Tre}i popis Smederevskog sanxaka bio je sumaran ili zbirni. Izvr{en je naredbom sultana Sulejmana II Zakonodavca oko 1523-25. godine. U defter su bili uneti Trstenik i Jasikovica.
^etvrti popisni defter sadr`i podatke o poimeni~nom popisu vlaha nastawenih u Smederevskom sanxaku. Po naredbi sultana Sulejmana II Zakonodavca, ovaj popis su izvr{ili kadija Fethulah i pisar dervi{ Sehi oko 1528. godine. U ovom defteru nema upisanih sela iz trsteni~kog kraja, s obzirom da tada u wima nije bilo vlaha.
Peti detaqni popis Smederevskog sanxaka obavqen je po naredbi sultana Sulejmana II 1540. godine. Poverenik popisa bio je Ali ben Hizir, dok
ime wegovog pisara nije poznato. U defter je upisan samo Trstenik.
[esti detaqni popis Smederevskog sanxaka izvr{en je na zahtev sultana Murata III 1574. godine. List sa imenima emina i pisara nedostaje. U ovaj defter uneti su Trstenik, Po~ekovina, Stari Trstenik i Gorwa i Dowa Crni{ava.9 Pored navedenih popisnih deftera za na{e krajeve, izdatih tokom XV i XVI veka, i kasnije su tako|e vr{eni katastarski popisi. Na`alost, iako predstavqaju dragocene istorijske izvore, jo{ uvek nisu dostupni za kori{}ewe. Izu~avawe te gra-|e done}e nova saznawa o stawu na{eg naroda u XVII i XVIII veku. Trstenik se, kako je ve} navedeno, u turskim pisanim izvorima prvi put pomiwe i o wemu se daje mno{tvo podataka u prvom popisnom defteru Smederevskog sanxaka, iz 1476. godine. Ovaj katastarski popis obavqen je relativno brzo posle turskog osvajawa. Ciq popisa bio je da se izvr{i neka vrsta inventara i utvrdi imovina novoosvojenih teritorija kao osnova za oporezivawe i organizaciju administrativne vlasti, sudske uprave i vojno-feudalnog sistema. U defter je Trstenik upisan pod dana{wim imenom kao selo u sastavu nahije Magli~ i u nadle`nosti kadiluka Brvenik10. Naseqe je bilo u sastavu ve}eg vojni~kog dobra, tzv. zeameta, 24 U obra~unu poreza ukupni iznos davawa je ve}i za 45 ak~i od zbira pojedina~nih da`bina. To je gre{ka u obra~unu ili je neka obaveza nezapisana. Kako je iznos mali, gre{ka nije bitna. 25
A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III.
koje se u defteru vodilo pod nazivom Lepenica. U uvodnom delu deftera nazna~eno je kako je zeamet Lepenica poznat pod imenom suba{iluk Trstenik, jer je, verovatno, u ovom nasequ neko vreme provodio nadzornik koji je nadgledao ubirawe poreza za ~itav posed. U`ivalac prihoda sa ~itavog zeameta bio je izvesni Mustafa-beg ^a{nigir, koji je verovatno `iveo u Smederevu i bio u slu`bi smederevskog sanxakbega Mehmed-bega Minetoglua. Nema nikakve sumwe da je Minetoglu bio na visokom polo`aju, s obzirom da je u`ivao visoke prihode sa vojni~kog dobra.11 Zeamet Lepenica, ili suba{iluk Trstenik, sastojao se od 14 sela i 3 opustela naseqa, koja su stanovnici iz raznih razloga napustili. Imao je 414 domova i 4 udovi~ke ku}e i pribli`no oko 3.000 stanovnika. To su bili sve domovi srpske hri{}anske raje. Zemqu pomenuta 3 opustela naseqa, tzv. mezru, Turci su davali pod zakup stanovnicima obli`wih sela. Zeamet Lepenica je obuhvatao jo{ 3 mawa sela u kojima nije bilo Srba; u wima je stanovala grupa vla{kih pastirskih porodica. Za vlahe je u defteru izri~ito zapisano da se od wih ne uzimaju nikakve da`bine. Ova vla{ka sela u defter su uneta pod imenima Kamewar, Luka i Slivica. Lokacije tih sela ne mogu se odrediti. Naziv Kamewar podse}a na dana{we selo Kamewa~u, Slivica je neko selo [qivica, dok je Luka nepoznata. U na{em kraju naziv naseqa kombinovan sa re~ju Luka imalo je u sredwem
veku samo selo Zaklopite Luke, koje se nalazilo na putu zapadno od sela Vrbe prema Kraqevu. Ipak, ovo je samo pretpostavka. Naseqa zeameta Lepenica nisu bila na okupu, u blizini jedno drugom, ve} su bila rasuta na {irokom prostoru. Zeamet su ~inila slede}a naseqa:
- Kosori}i (danas Kosjeri}), - Trstenik (danas Trstenik), - Broska (neodre|eno), - Vojin Brod (neodre|eno), - ^u~ovina (nepoznato), - Jasikovica (danas Jasikovica), - Stopawa (danas Stopawa), - Lazica (nepoznato), - Bohnija (nepoznato), - Dowa Drenova (nepoznato), - Krtica (nepoznato), - [ajin (nepoznato), - Timu~a (nepoznato). Prilikom obavqawa katastarskog popisa i uno{ewa podataka u defter korisnici prihoda sa ovih dobara bili su obavezni da pred popis-
nu komisiju dovedu sve punoletne radno sposobne stanovnike i udovice koje su vodile doma}instva. Svi poreski obveznici iz jednog sela upisivani su u defter tako {to je prvo zapisivano wihovo li~no ime, a zatim ime oca ili nekog bli`eg srodnika12. Porez je bio kolektivan, {to zna~i da je odre|ivan za celo naseqe. Naravno, neka davawa, kao {to je npr. bila ispenxa, zavisila su od broja stanovnika. Evo imena `iteqa Trstenika koja su zapisana u defter prilikom popisa naseqa 1476. godine:
- Niko, sin Luka~a, - Raje, wegov brat, - Jovan, wegov drugi brat, - Radi~, do{qak, - Radovan, sin Maravca, - Radul, sin Bogdana, - Radivoj, wegov brat, - Radosav, wegov brat,
Uporedni pregled ukupne proizvodwe `itarica i prihoda od vinograda za popise iz 1516. i 1574. godine pokazuje velike razlike. Tako je 1516. godine naseqe proizvelo 520 tona `itarica i oko 190 tona slatkog vina. Godine 1574. Trstenik je proizveo svega 21 tonu `itarica i 10 tona slatkog vina.
26
Prema propisima o rekama Moravi, Drini, Ibru i Savi iz 1574. godine, cene prevoza skelom ostale su gotovo iste kakve su bile i ranije. Jedino je pove}ana cena za prevoz kowanika.
27
28)
A. Ali~i}, navedeno delo, kwiga III.
- Radowa, . . . - Vuk, wegov sin, - Stepan, sin Kova~a 13, - Radovan, wegov brat, - Jovan, sin Radojka, - Ivan, wegov brat, - Radovan, wegov drugi brat, - Vuk Sivor~i}, - Prodan, sin Radula, - Stepan, sin Vuka{ina, - Jovan, wegov brat, - Raji{a, wegov drugi brat, - pop Radosav 14, - Rado{, sin Petre, - Raji~, wegov brat, - Niko, sin Braji}a, - Radosav, wegov sin, - Dimitrije, sin Mari}a, - Radi~, sin Pribila, - Radohna, wegov sin,
- Radovan, wegov drugi sin, - Petrij, kroja~, - \ura|, sin U`i~anina, - Radosav, wegov sin, - Stepan, wegov drugi sin, - Radowa, wegov drugi sin, - Radi~, sin Su{e, - Niko, sin Radosala, - Ne|o, sin Nikole, - \urkan, sin Mile, - Oliver, wegov sin, - Nikola, wegov drugi sin, - Nikola, wegov brat, - Todor, sin Raji{e, - Bogdan, sin Rudana, - Radivoj, sin Brestovca, - Radenko, sin Dani}a, - Nikola, wegov sin, - Vuka{in, {ura Brajana, - Vuka{in, sin Radivoja,
- Niko, sin Boji}a, - Niko, sin Gruba~a, - Bogdan, sin Nenada, - Radosav, wegov sin, - Raja, wegov drugi sin, - Petko, sin Iveti}a, - Nikola, sin Radenka, - Radosav, sin Radivoja, - Cvetko, sin Kostadina, - Nikola, wegov sin, - Radowa, do{lac, - Jovan, wegov sin, - Mihail, wegov drugi sin, - Dobrivoje, sin Vladote, - Vida~, wegov sin, - Vuksan, kova~, - Stojan, sin Dabi`iva, - Radohna, sin \ur|evi}a. Prema katastarskom popisu, Trstenik je 1476. godine imao 66 seoskih ku}a. U kolektivnom vlasni{tvu naseqa bila su i dva mlina, koja su,
sude}i prema visini da`bina, radila preko cele godine. Svakako da je re~ o vodenicama poto~arama. Vaqalica nije bilo. U defter je upisan i jedan vinograd, tako|e neka vrsta zajedni~kog vlasni{tva, ali je navedeno da je zapu{ten. Zapu{tene su bile i neke wive, za koje je upisano da su ranije bile kori{}ene od Trsteni~ana, ali da su se oni odselili, a wive su zapu{tene. Veoma je zanimqiv zapis da su Trsteni~ani "izgra|ivali la|e", kako je u defteru doslovno zapisano. Bila su to drvena plovila prilago|ena uslovima reke i nameni - razne vrste ~unova, katrge, ~amci, skele i sli~no, koja su slu`ila za prevoz qudi, stoke i robe. U defteru nema navoda da su `iteqi Trstenika obavqali javni prevoz preko Zapadne Morave, niti da je naseqe za vr{ewe te delatnosti zadu`eno porezom. Javni prevoz se obavqao sa drugog mesta. Prema istorijskoj demografiji, a na osnovu broja seoskih ku}a, Trstenik je tada imao 450 do 500 stanovnika i svi su bili srpska hri{}anska raja. Uovom delu Zapadnog Pomoravqa Trstenik je bio najve}e selo, kako po broju ku}a i `iteqa, tako i po ekonomskoj snazi, {to se vidi po iznosu poreskog zadu`ewa. Po svoj prilici, Trstenik je bio po{te|en ve}ih ratnih pusto{ewa prilikom turskih pqa~ka{kih upada u Srbiju, jer je, na neki na~in, bio izvan puteva kuda su prolazile osvaja~ke horde. Mnoga naseqa u okolini Kru{evca i Kraqeva bila su tada sasvim razorena, a sta-
novni{tvo je izbeglo na sever ili u obli`we planine. Treba imati na umu da se radi o op{tem stawu naseqa kakvo je bilo tek 17 godina posle pada Smedereva, {to je svakako kratak period za potpun oporavak. U delu deftera gde se govori o da`binama naseqa vidi se da je Trstenik, pored dr`avnih poreza, pla}ao ove vrste feudalnih renti: - Li~ni porez, tzv. ispenxu, ili spenxu, i to u gotovom novcu. - Desetinu, ili u{ur, od `itarica, vinograda i ve}ine ratarskih prihoda. Desetina je pla}ana u naturi. - Ostala, uglavnom mawa zadu`ewa, takse i globe pla}ani su u gotovom novcu. Prema proceni katastarskog prihoda hri{}anske raje u Trsteniku, popisna komisija je u defter nasequ upisala slede}e pojedina~ne poreske obaveze:
1. na ime ispenxe za 66 mu{karaca sposobnih za rad, po 25 ak~i od osobe, ukupno 1.650 ak~i; 2. porez na dva mlina koja su radila preko cele godine, po 30 ak~i svaki, svega 60 ak~i; 3. na ima desetine ili u{ura od prinosa p{enice 189 lukana, odnosno merica p{enice, {to je iznosilo oko 38.700 kilograma. Svaka merica vre-
dela je 12 aspri, tako da je vrednost ove da`bine bila 2.268 ak~i; 4. desetina od prinosa je~ma u koli~ini od 81 merice, oko 16.500 kilograma, u vrednosti od 648 ak~i; 5. jedna merica ra`i kao desetina od prinosa u vrednosti od 8 ak~i; 6. desetina od prinosa zobi u koli~ini od 20 merica, u vrednosti od 120 ak~i; 7. porez na prihod od ko{nica 48 ak~i; 8. porez na prihode od vo}a 30 ak~i; 9. porez na prihode od konopqe 22 ak~e; 10. desetina na prinose od povr}a u vrednosti od 58 ak~i; 11. porez na kori{}ewe livada i {uma, tzv. travarina i drvarina, 340 ak~i; 12. porez na kori{}ewe seoskog guvna 240 ak~i; 13. porez na sviwe 87 ak~i; 15 14. desetina od prinosa vinograda u koli~ini od 338 medri {ire, odnosno slatkog neprevrelog vina (mo{t). Medra ili vedrica sadr`avala je 56 litara te~nosti, {to zna~i da je ukupna koli~ina desetka iznosila 19 tona slatkog vina u vrednosti od 2.704 ak~e. Tako je ukupan godi{wi iznos feudalnih da`bina naseqa Trstenik po defteru iz 1476. iznosio 8.283 ak~e, ili 125 ak~i po seoskoj ku}i.16 Sude}i
po iznosu desetka, Trstenik je tada proizvodio oko 550 tona `itarica i oko 200 tona slatkog vina. Pored Trstenika i jo{ nekoliko sela iz ovog kraja, koja su navedena u sastavu zeameta Lepenica, u defteru iz 1476. godine pomiwu se i naseqa Stari Trstenik, Gorwa Crni{ava, Po~ekovina (zapisano Po~ukovina) i Lopa{ (zapisano Luba{). U defteru je izri~ito nagla{eno da u tim selima `ive vlasi i da oni pripadaju zaimu, odnosno u`ivaocu zeameta Lepenica. Ina~e, ta sela su bila carski has, odnosno sultanovo apana`no dobro. Prema defteru, vlasi zaima Lepenice bili su oslobo|eni pla}awa svih da`bina, u ovom slu~aju "filurije". U navedenim naseqima `iveo je slede}i broj vla{kih pastirskih porodica: - u Lopa{u sedam ku}a vlaha sa oko 50 `iteqa, - u Po~ekovini 28 ku}a vlaha sa oko 200 `iteqa, - u Crni{avi 31 ku}a vlaha sa oko 220 `iteqa, - u Starom Trsteniku 24 ku}e vlaha sa oko 160 `iteqa. Treba naglasiti da je Trstenik, iako u ovom popisu svrstan u zeamet Lepenicu, u stvari imao status timara, odnosno maweg vojni~kog dobra, i da je, zavisno od potreba, mogao biti izuzet iz zeameta i dodeqen na kori{}ewe spahiji.
Vrlo su zanimqiva dva naseqa zapisana u ovom defteru. To su Vojin Brod i Broska. Wihova lokacija se ne mo`e precizno utvrditi, ali postoje razlozi za logi~nu pretpostavku gde su se ova sela nalazila i kakva je bila wihova sudbina. Ime Vojin Brod ukazuje da je selo moralo biti tik uz reku i to na mestu gde se ona pri normalnom vodostaju mo`e pregaziti. Kako je zapisano da Vojin Brod pripada nahiji Magli~, to zna~i da se naseqe nalazilo na desnoj obali Zapadne Morave. U defteru daqe stoji da je selo sasvim pusto, da su wegovi seqani ranije pravili la|e i "da sada rade u selima Lukar i Broska i tu su upisani". Selo Brosku Turci su zatekli nastaweno i u popisnom defteru zapisali kao naseqe koje pripada nahiji Magli~, a kao timar u sastavu zeameta Lepenica. Takav je bio i status Trstenika. Broska je imala 29 seoskih ku}a, oko 200 stanovnika i jedan mlin koji je radio cele godine. Zapisano je da seqani "izra|uju la|e na reci Moravi". Broska je bila znatno mawe naseqe od Trstenika i pla}ala je godi{wi porez 3.026 ak~i. Tu je bio i tzv. ge~id, odnosno javni prelaz preko reke skelom. Taksa na prihode od skelarine, ili kako, je u popisnoj kwizi zapisano,"taksa na la|u", iznosila je za naseqe Brosku 500 ak~i. Mo`emo da pretpostavimo koliki je bio promet na ovoj skeli kada je skela na Ibru kod dana{weg Kraqeva davala porez od samo 250 ak~i. Zanimqivo je da u defteru me|u popisanim `iteqima Broske nalazimo izvesnog
Radosava Dubi~anina, o~igledno doseqenika iz obli`weg Dubi~a, sela trsteni~kog kraja.17 Sve navedene ~iwenice ukazuju na realnu pretpostavku da su sela Vojin Brod i Broska bila u susedstvu Trstenika, u moravskom tesnacu. Najverovatnije je da su ova naseqa bila na zapadnom delu sada{we Osaonice, na potesu Stra`be, u{}a Popinske reke i dela dana{weg sela [tulca, koje ina~e turski izvori ne pomiwu. Pravo na obavqawe javnog prevoza preko reke Broska je verovatno stekla mnogo ranije, u doba kneza Lazara ili srpskih despota. Mo`da je najverovatnija pretpostavka da je javni prelaz preko reke na ovom mestu uspostavqen kada je podignuto vojno utvr|ewe Grabovac. Neposredna blizina utvr|ewa omogu}avala je potpunu kontrolu i bezbednost prevoza preko reke. Prilikom dolaska Turci nisu imali nikakvog razloga da prelaz preko reke pomeraju na drugo mesto. To je u~iweno kasnije, kada drugog izbora nije bilo. Uskoro po izvr{enom katastarskom popisu nekih delova srpske zemqe iz 1476. godine, u ovim krajevima je ponovo do{lo do velikih ratnih pusto{ewa i migracija stanovni{tva. Naime, tada su se rasplamsali ma|arsko-turski pograni~ni sukobi pra}eni pqa~ka{kim ispadima sa jedne i druge strane. U tim sukobima najvi{e je stradalo lokalno stanov-
ni{tvo. Turci su pqa~ka{ke upade usmeravali na dana{wu Vojvodinu, a Ma|ari su harali po Bosni i Srbiji. S jeseni 1480. godine generalni kapetan dowe Ma|arske grof Kini`i pre{ao je preko Dunava i dolinom Velike Morave stigao do Kru{evca, gde je opusto{io okolinu i prilikom povratka poveo je sa sobom oko 60.000 srpskih begunaca. U jesen idu}e, 1481. godine okupila se bila oko Hrama (sada Ram) na Dunavu znatna hri{}anska vojska, koju su vodili grof Kini`i, Vuk Grgurevi} (Zmaj Ogweni Vuk) i zapovednik beogradske tvr|ave Rozgowi. Hri{}anska vojska je pre{la Dunav, razbila tursku flotu i potukla vojsku turskog zapovednika tvrdog grada Golupca. Hri{-}anska vojska pqa~kala je opet kod Kru{evca, a brza kowica despota Vuka plenila je po Zapadnom Pomoravqu. Pri povla-~ewu preko Dunava vojska je povela sa sobom 50.000 srpskih begunaca sa imawem i hranom na kolima. Ove srpske begunce Ma|arski kraq Matija naselio je po okolini Temi{vara. 18 U ciqu utvr|ivawa novog stawa posle ratnih pusto{ewa, po naredbi sultana Selima III Okrutnog, izvr{en je drugi katastarski popis Smederevskog sanxaka, 1516. godine, o ~emu je sastavqen detaqni defter. U pore|ewu sa stawem kakvo je opisano u defteru iz 1476. godine, popis iz
Svakako da su i tada vr{eni katastarski popisi u kojima ima podataka o Trsteniku. Na`alost, ta istorijska gra|a nije jo{ dostupna za kori{}ewe.
29
1516. godine pru`a druga~iju sliku. Dok se u prethodnom defteru iz okoline Trstenika navodi sedam sela, u ovom popisu pomenut je samo Trstenik. To je siguran znak da u okolnim selima koja su ranije bila popisivana srpskog hri{}anskog `ivqa vi{e nije bilo, da su ona bila pusta, ili vrlo retko nastawena vla{kim sto~arskim porodicama. Svakako da je nova situacija bila posledica prethodnih ratnih pusto-{ewa. Migracije Srba nisu bile u interesu Turaka. One su umawivale radnu snagu na timarima i zeametima, tako da su ovi posedi ekonomski slabili. Uz to, broj poreskih obveznika postajao je sve mawi, a time i prihodi vojni~kog stale`a, zbog ~ega su i wihove obaveze prema dr`avi bivale mawe. Turci su bili prinu|eni da u opustele krajeve Srbije nasele prete`no sto~arske porodice sa juga, iz Kosova, Hercegovine, severne Crne Gore, Starog Vlaha i drugih oblasti. Wih su Turci naseqavali na timare i zeamete i nastojali su da od wih naprave poqoprivrednike i ve`u ih za zemqu. U defter iz 1516. godine Trstenik je upisan pod svojim ta~nim imenom kao selo u nahiji Magli~. Naseqe je bilo u sastavu zeameta koji se nazivao Trstenik, sa koga je prihode u`ivao kapuxi Ilijas. Pored Trstenika, zeametu su pripadala i sela Crn~a i Gorwa Sviwica, za koja se smatra da su se nalazila u dolini reke Resave. Za Gorwu Sviwicu je navedeno da je naseqena vla{kim sto~arima i da su neki od wih oti{li da `ive u selu
Konarevu kod dana{weg Kraqeva, gde je bilo sedi{te jednog ve}eg vla{kog "xemata", tj. grupe sto~arskih porodica. Na ~elu tog vla{kog "xemata" bio je knez Stojan, koji je sa ocem, prethodnim knezom Bogdanom, sinovima Selakom, Manulom, Cvetkom, Milo{em i Nikolom i unukom Rusmilom, `iveo u Konarevu. Sva tri sela zeameta Trstenik imala su ukupno 107 domova, oko 1.000 stanovnika, 25 neo`ewenih punoletnih osoba, 12 udovi~kih ku}a, 17 ba{tina, tj. seqa~kih imawa, i jedan mlin, a kori{}ene su i livade i obradiva zemqa u dr`avnom vlasni{tvu. Ukupan godi{-wi prihod sa zeameta iznosio je 16.101 ak~u. Zanimqivo je da je sav prihod sa zeameta koristio samo kapuxi Ilijas, lice koje je tada slu`ilo u vojni~koj posadi tvr|ave Magli~. Ilijas je bio "kapuxi", {to zna~i stra`ar na ulaznoj kapiji, gde je bila glavna kula i pokretni most, ili komandir stra`e. To je visok prihod prema wegovom rangu, ali je Ilijas svakako imao i druge vojne obaveze. Po ovom popisu selo Trstenik je imalo 87 domova, 21 neo-`eweno a punoletno lice, 13 udovi~kih ku}a, 11 ba{tina i jedan mlin, a koristilo je izvan svog atara pet livada i ziratnu zemqu na tri ve}e parcele. Trstenik je tada imao oko 700 stanovnika, tj. znatno vi{e nego po popisu iz 1476. godine. Popisna komisija je u defter zavela ove `iteqe Trstenika, punoletne
radno sposobne mu{karce i udovice, odnosno sve poreske obveznike:
- Radivoj, sin Bogdana, - Marko, wegov sin, - \uro, sin Bogdana, - Nikola, sin Cvetka, - Jovan, wegov sin, - \uro, sin Jovana, - Radovan, sin Nikole, - Todor, wegov brat, - Radi}, sin Jovana, - Radowa, sin Radi}a, - Petar, wegov sin, - Bogdan, wegov sin, - Jaka, wegov sin, - Vuk, wegov sin, - Miladin, wegov sin, - Vuk, sin Radenka, - Radivoj, wegov sin, - Petko, sin Radenka, - Radosav, sin Nikole,
- Vlad, wegov brat, - Blagoje, sin Jovana, - Stapac, wegov brat, - Radovan, sin Raje, - Vuk, wegov sin, - Nikola, sin Raje, - Radowa, wegov sin, - Nikola, sin Petka, - Bogdan, sin Todora, - Radowa, wegov sin, - Nikola, sin Bogdana, - Bogdan, sin Iv~ine, - Stojan, wegov sin, - Jaka, sin Jovana, - Radivoj, sin Jovana, - Jakivoj, wegov brat, - Miladin, wegov brat, - Jako, sin Vuka{ina, - Rado, sin Vuka{ina, - Radovan, wegov brat,
- Radi}, sin Vuka{ina, - Dimitrije, sin Radovana, - Stefan, sin \ur|a, - Vuk, wegov sin, - Radovan, wegov sin, - Vukosav, sin Stefana, - Jovan, sin Radosava, - Radenko, sin Radowe, - Petko, wegov brat, - Jovan, sin Petka, - Jaki{a, sin Radosava, pop 19, - Marko, wegov brat, - Jovan, wegov brat, - Kostadin, sin Stepana, - Vu~erin, wegov sin, - Radohna, sin Stepana, - Petko, sin Radovana, - Radivoj, wegov brat, - Radi}, sin Ra~ine, - Radosav, wegov sin, 30
D. Panteli}, Uho|ewe Srbije pred Ko~inu krajinu.
- Radavac, wegov sin, - Petko, sin Dimitrija, - Vuk, wegov brat, - Jovan, wegov brat, - Nikola, sin Radosava, - Radosav, sin Radi}a, - Marko, sin Radowe, - Oliver, wegov brat, - Marko, sin Stepana, - Jovan, sin Petra, kroja~, - Nikola, sin \ureke, - \ure, wegov sin, - Vuk, wegov sin, - Radivoj, wegov sin, - Radovan, sin Radosala, - Vojin, sin Radovana, - Jovan, sin Radovana, - Petko, sin Jovana, - Vuk, sin Vukice, - Radohna, sin Bo`idara,
- Radovan, sin . . ., - Milko, sin Radovana, - Milivoje, sin Radovana, - Radovan, sin Do{laca, - Jako, sin Radivoja, - Vuk, sin Vojina, - Petko, sin Todora, - Petko, sin Boje, u selu Nabrda, pripada Mlavi, - Petar, wegov brat u spomenutom selu, - Radohna, wegov brat u spomenutom selu, - Radosav, siromah, - Nikola, wegov sin, - Jovan, wegov brat, - Petko, sin Radowe, - Radi~, sin Rade u spomenutom selu, - Prodan, sin Radula u spomenutom selu, - Radovan, sin Petka u selu Str`eva, - Milak, wegov sin u spomenutom selu, - Vu~erin, sin Vuji}a u spomenutom selu, - Bogdan, sin Petka,
- Bogoje, sin Petka, - Jovan, wegov brat, - Radosav, sin Bogdana u selu Br{nici, pripada Mlavi, - Radovan, wegov brat u spomenutom selu, - udovica Milica, - udovica Vuka, - udovica Zora, - udovica Todora, - udovica Stanisava, - udovica Dobra, - udovica Vidosava, - udovica Boja, - udovicaStoisava, - udovica Radosava, - udovica Marija, - udovica Zora druga, - udovica Vidosava, - ba{tina Bo`idara, u ruci Marka, - ba{tina Vuka, u ruci Kostadina, - ba{tina Petka, sina Voje, u ruci Todora,
- ba{tina Petra, sina Boje, u ruci Radovana, - ba{tina Vukice, u ruci stanovnika sela, - ba{tina Radosava, u ruci Radosava Drugog, - ba{tina Dobrivoja, u ruci Petka, - ba{tina Petra, sina Dobrivoja, u ruci Bogdana, - ba{tina Jovana, sina Radowe, u ruci Petka, - ba{tina Peje, u ruci Bogdana, - ba{tina Petka, sina Do{laca, u ruci Radivoja. Od tri naseqa u zeametu, Trstenik je prema defteru iz 1516. godine pla}ao najve}i porez. Zeamet je bio zadu`en godi{wim davawima u vrednosti od 16.101 ak~e, a deo trsteni~kog naseqa iznosio je 12.593 ak~e. To je bio normalan odnos, s obzirom da je Trstenik bio najve}e naseqe, kako po broju seoskih ku}a i stanovnika, tako i po privrednoj snazi. Popis ukazuje na znatan priliv do{qaka u naseqe i vrlo veliki broj udovi~kih ku}a i prido{lica, koji su u Trsteniku obavqali sezonske poslove, ali su im prebivali{ta bila u drugim naseqima. Nema sumwe da je i seoski atar Trstenika u to vreme pro{iren. Pada u o~i po~etak uba{tiwewa poqoprivrednog stanovni{tva. Ovim popisom u Trsteniku je navedeno 11 ba{tina. To je proces vezivawa ratarskih porodica za zemqu kako bi se o~uvala radna snaga na timarima i zeametima i spre~ilo samovoqno
napu{tawe vojnih dobara. Ba{tina je slovenski naziv za zemqi{wi posed jedne porodice. Muslimanski zemqi{qi posed nazivao se ~ifluk. Ba{tina nije bila li~na svojina, ve} samo nasledno pravo kori{}ewa odre|ene agrikulturne povr{ine. Veli~ina ba{tine bila je razli~ita, uglavnom oko 10 do 15 hektara. Ba{tina se nije mogla prodati ili pokloniti, dok je oku}nica bila u vlasni{tvu porodice koja je ba{tinu koristila. Direktni potomci korisnika ba{tine nisu pla}ali naslednu taksu. Kada nije bilo direktnog naslednika, nasle|ivalo se po pravu pre~e kupovine uz pla}awe male takse, odnosno tapije. Korisnik ba{tine pla}ao je {erijatske, zakonske i druge obaveze. Zanimqivo je da Trstenik, iako znatno uve}an, nije proizvodio vi{e `itarica i vina u odnosu na popis iz 1476. godine, ve} ne{to malo mawe. Me|utim, naseqe je steklo neke druge zna~ajne izvore prihoda, tako da je wegova privredna mo} ipak oja~ala. Po pojedina~nim vrstama i iznosima, Trstenik je po defteru iz 1516. godine pla}ao slede}e godi{we poreze:
1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza na odrasla radno sposobna lica: za 87 ku}nih doma}ina i 21 neo`ewenog punoletnog mu{karca, po 25 ak~i svaki, svega 2.700 ak~i; za 13 udovica, po 6 ak~i svaka, svega 78 ak~i; za 11 ba{tina, po 25 ak~i svaka, svega 275 ak~i. Ukupno na ime ispenxe 3.053 ak~e.
2. Na ime desetine ili u{ura od prinosa p{enice 118 merica, {to je iznosilo oko 24.000 kilograma p{enice u nov~anoj vrednosti od 2.006 ak~i. 3. Desetina od prinosa je~ma 55 merica ili oko 11.000 kilograma u vrednosti od 770 ak~i. 4. Desetina od prinosa zobi 34 merice ili oko 7.000 kilograma u vrednosti od 476 ak~i. 5. Desetina od prinosa ra`i 25 merica ili oko 5.000 kilograma u vrednosti od 350 ak~i. 6. Desetina od prinosa vinograda 342 vedrice slatkog vina
ili oko
20.000 litara u vrednosti od 2.394 ak~e. 7. Porez na kori{}ewe seoskog guvna 658 ak~i. 8. Porez na vo}e 50 ak~i. 9. Porez na ko{nice 30 ak~i. 10. Desetina od konopqe 30 ak~i. 11. Desetina od luka 15 ak~i. 12. Porez na sviwe koje se koqu za Bo`i} 140 ak~i. 13. Desetina od pasuqa 17 ak~i. 14. Desetina od boba 10 ak~i. 15. Porez na povrtwak i ba{tu 124 ak~e. 16. Porez na kori{}ewe {uma i pa{waka, tj. travarina i drvarina, 620
ak~i. 17. Porez na vinsku i drugu burad 150 ak~i. 18. Porez na prihode od odr`avawa pana|ura, odnosno va{ara
u izno-
su od 200 ak~i. 19. Porez na prihode od javnog prevoza skelom preko reke
Zapadne
Morave u iznosu od 400 ak~i. (To je porez na prihode koje je naseqe imalo od napla}ivawa skelarine, {to je bilo regulisano zakonima).
20. Na ime zakupa pet livada na carskom hasu, odnosno dr`avnoj zemqi, ukupno 500 ak~i godi{we. (To je bila prili~na suma. Ova zemqa nazivala se na turskom jeziku "~air", {to zna~i "ogra|ena livada", i nalazila se gde je dana{we selo ^airi.)
21. Na ime zakupa tri ove}e parcele ziratne zemqe carskog hasa, tj. u dr`avnom vlasni{tvu, 400 ak~i. (Nije mogu}e ta~no odrediti da li se radi o wivama pored Zapadne Morave ili na nekom drugom mestu, ali je prva pretpostavka logi~nija, s obzirom da se radi o sija}oj zemqi.)
22. Na ime globa i svadbarine 200 ak~i godi{we. (Globe su bile razne kazne zbog nepridr`avawa zakonskih propisa, dok je svadbarina, ili mladarina, bila porez na prihod koji je otac mlade dobijao od porodice u koju }erku udaje. Turci su to smatrali poslom finansijske prirode i opteretili porezom.)
Iz ovog pregleda godi{weg poreza prema defteru iz 1516. godine vidi se da je Trstenik bio zadu`en i za poreze na prihode od pana|ura i na prihode od prevoza skelom, {to ranije, prema defteru iz 1476. godine, nije bio slu~aj. Navedeni porez na prihode od pana|ura u defteru iz 1516. god. je zna~ajan jer svedo~i da je u nasequ obnovqeno odr`avawe pana|ura. Smatra se da je pravo na odr`avawe pana|ura Trstenik imao u doba Srpske despotovine u prvim decenijama XV veka, ali da je u ratnim godinama do{lo do izvesnog prekida. Svakako da je odr`avawe pana|ura dalo nasequ ve}i zna~aj, pogotovu {to su i jajbli`i drugi pana|uri bili dosta daleko, kako onaj u selu Konarevu kod Kraqeva, tako i drugi u Kru{evcu. Odre|ena visina poreza na pana|ur ukazuje da je va{ar u Trsteniku bio sredwe veli~ine. Tako|e, navedeni porez na prihode od prevoza skelom svedo~i da se javni prevoz preko Morave u moravskom tesnacu obavqao u to vreme u Trsteniku. U defteru iz 1476. g. bilo je navedeno da se javni prevoz preko reke obavqa u selu Broska. Me|utim, kako je to selo u ratnim pusto{ewima sasvim uni{teno, Turci su to pravo preneli na Trstenik, jedino naseqe u moravskom tesnacu. Kako je selo Broska opustelo, nije poznaPavle \urovi} iz sela Otroka i tada{wi knez Radoslav Jele~anin iz Mataruga, koji su bili u~esnici borbe za Karanovac, pri~ali su da je pod Karanova~kim {ancem palo oko 50 Srba i oko 30 Turaka, me|u kojima i Mehmed-aga Zguro. (Dr`avni arhiv Srbije, Ministarstvo prosvete II-47, Okrug ~a~anski)
31
to, ali se smatra da je to bilo u vreme ma|arskog prodora u ove oblasti. Broska se i ne navodi u popisnom defteru ni kao selo ni kao mezra, odnosno napu{tena zemqa.20 Ina~e, cene javnog prevoza preko reke bile su regulisane zakonskim propisima. Jedan takav propis Smederevskog sanxaka za 1516 godinu, Kanun
o rekama Moravi, Drini i Ibru, odre|uje slede}e cene: - Od kowanika koji pre|e brodom uzima se na svakog kowa jedna ak~a, a od dva pe{aka jedna ak~a. Od svakih kola uzima se po jedna ak~a na svaki to~ak, od svake ba~ve po 4 ak~e, od kowskog tovara po dve ak~e, po grlu goveda jedna ak~a, za 4 jagweta jedna ak~a, za svaku sviwu jedna ak~a. - Ako kowanik koji je pre{ao reku ponovo do|e u roku od tri dana, ni{ta se ne uzima. Ako do|e posle tri dana, pla}a punu cenu.21 Kao {to se vidi, cene prevoza preko reke nisu bile tako niske i svakako da je skelarina donosila nasequ znatne prihode. U defteru je za Trstenik zapisano da "na reci Moravi ima la|a". La|e, skele, splavovi, ~unovi i druga plovila izgra|ivani su u samom nasequ. Kako su se Trsteni~ani bavili proizvodwom i prodajom }umura, postojala je velika potreba za drvetom. Kao {to su nedostatak ziratne zemqe i livada re{avali zakupom od dr`ave, Trsteni~ani su zakupqivali i pravo kori{}ewa {uma. [umu su koristili kao tesanu gra|u za re~na plovila i
za proizvodwu }umura. Najvi{e }umurana, turski naziv"oxaci", bilo je isto~no od naseqa, u dana{wem selu Oxacima, koje je na ovaj na~in dobilo ime. Zanimqiv je i dosta redak slu~aj da je u defter upisano da selo Trstenik ima jedan mlin, a da se u delu gde su navedena poreska zadu`ewa taj mlin ne pomiwe. Verovatno je to bio previd pisara. Ina~e, u prethodnom popisu naseqe je imalo dva mlina, koja su radila preko cele godine. Ovo je doba kada je Tursko carstvo bilo u naponu snage. Osmanlije su ve} zakora~ile u sredwu Evropu i zapretile daqim pro-dorima na zapad. Srpske zemqe na{le su se u dubokoj unutra-{wosti, daleko od granica i spoqnih uticaja. Prestala su, nekada tako ~esta, ratna pusto{ewa, a tako|e i ranije masovne migra-cije preko Save i Dunava. Tre}i pisani pomen Trstenika u turskim dokumentima nalazimo u popisnoj kwizi iz 1523. godine. To nije detaqni, ve} sumarni popis Smederevskog sanxaka. U wemu nema imena `iteqa naseqa, niti su poreske obaveze izra`ene po vrstama i iznosima; nema broja seoskih domova ni podataka o privredi. U popisnoj kwizi je samo navedeno da je Trstenik selo u nahiji Magli~, da je zeamet sa koga prihode u godi{wem iznosu od 8.929 Savremenici su zapisali kako je, navodno, Kara|or|e, u{av{i u Karanovac, zatekao pustu varo{. Samo su kod kamene xamije ostale hoxe, wih dvojica. Pri~alo se kako su te hoxe zamolile Kara|or|a da ne pali xamiju i da ih je on poslu{ao. Me|utim, kada se Kara|or|e vratio u logor, neke stare{ine su mu to zamerile. Stoga je Kara|or|e poslao nekoliko qudi u Karanovac da xamiju zapale, {to je i u~iweno. Ina~e, paqewe neprijateqskih ku}a bilo je u to vreme uobi~ajeno.
32
ak~i u`iva izvesni Arif, sin Halil-bega. Ko je i {ta je bio taj Arif i gde je slu`io nije upisano. Kako je defter vrlo oskudan u podacima, nije mogu}e davati vaqane procene o stawu u nasequ, osim da je godi{wi porez bio mawi, na osnovu ~ega se mo`e zakqu~iti da je u Trsteniku opao broj stanovnika.22 U slede}em popisu Smederevskog sanxaka, koji je, kako izgleda, izveden oko 1540. godine23, ponovo nalazimo detaqan opis Trstenika. U defter su kao poreski obveznici bili upisani slede}i `iteqi naseqa:
- \urica, sin Bogoja, - Bogdan, sin Nikole, - Radoje, sin Bogdana, - Jako, sin Nikoli}a, - Radosav, sin Radosala, - Radosav, sin Nikole, - Radosav, sin Paji}a, - Vuk, sin popa, - Radowa, sin Vojina, - Petko, sin Radivoja, - Peja, sin Dimitrija, Neki izvori navode kako je Kara|or|e, odmah po osvajawu Karanovca, do{ao u Trstenik i naredio da se naseqe spali. To nije ta~no. Kara|or|e je iz Karanovca oti{ao u Gru`u, a potom u Jagodinu kako bi Turcima spre~io napredovawe u Beograd.
33
- Petrij, sin Vojina, - Pave, sin Vojina, - ba{tina Marka, sina Stepana, - ba{tina Radojina, sina Jovana, - Stojan, sin Bogdana, - ba{tina Petka, sina Jake, - ba{tina Nikole, sina Radosava, - Miloje, sin Radojina, - Radowa, sin Radojina, - Vuk, sin Radmila, - Raje, sin Vuka, - Stojan, sin Radosava, - Cvetko, sin Petka, - Radosav, sin \ura{ina, - Petrij, sin Jake, 34 U jednom Kara|or|evom pismu vojvodi Pqaki iz 1810. godine stoji: "... Trgovca na|i, neka za|e po vilajetu, neka goveda za klawe pokupi i neka proceni i neka ispoga|a i sve po redu neka popi{e po{to koje gove~e pogodi i goveda ovamo neka dotera, pa vojna dok se okon~a, gleda}emo narodu da platimo, a sad na veresiju neka dadu..."
35 U izve{taju ruskog in`ewerskog majora knezu Prozorovskom od 26. juna 1808. godine navedeno je da {anac u Karanovcu mo`e da primi 600 vojnika i da u wemu nema topova.
36 Nijedan savremeni izvor nema dobrih re~i o vojvodi Antoniju Risti}u, zvanom Pqaka. On je prvo bio sluga i gajda{ kod Kara|or|a, a wegov uspon po~iwe kada je postao vo`dov zet. L. Arsenijevi} Batalaka navodi kako je Pqaka "imao grobqe u {arampovu u Karanovcu, oko ku}e u kojoj je sedio, od ukopanih qudi koje je on poubijao, kada mu je od pi}a krv na o~i nasedala". U kra}em opisu ovog ustani~kog stare{ine M. \. Mili}evi} ka`e da se "ne zna ni za jedno juna~ko delo ili ina~e rodoqubivo koje je ovaj ~ovek u~inio. [ta se god pri~a o wemu, samo je sram, pokor i nesre}a".
- Cvetko, sin Radi~a, - Cvetko, sin Radiwe, spahije, - Dimitrij, sin \ure do{laca, - Nedeqko, sin Jovana. Iz popisa se vidi da su svi stanovnici Trstenika bili Srbi hri{}ani, {to je bio slu~aj i prilikom prethodnih popisa. ^ak je i jedini `iteq Trstenika koji je u`ivao boqi socijalni polo-`aj od ostalih stanovnika naseqa, navedeni Cvetko, sin spahije Radiwe, bio Srbin hri{}anske vere. U popisu nije izri~ito navedeno da je Radiwa bio spahija Trstenika, niti je on upisan kao `iteq naseqa, ali tako|e nije navedeno da je wegov sin Cvetko bio trsteni~ki spahija. Iz {turog podatka mo`e se pretpostaviti da Radiwa prilikom popisa nije bio `iv, pa je stoga naveden wegov sin. Kao sin spahije, Cvetko nije pla}ao li~ni porez, tj. ispenxu. U popisu je tako|e spomenut i Vuk, sin popa, ali sve{tenikovo ime nije nazna~eno. Ipak, ta ~iwenica ukazuje da je u nasequ i daqe postojala hri{}anska bogomoqa i da nije bilo muslimanskog `ivqa. Trstenik je tada imao 23 ku}e i 6 neo`ewenih punoletnih mu{karaca, ili oko 200 stanovnika, {to je znatno mawe nego ranije. Popisnom kwigom za naseqe Trstenik, sada u nahiji Po`ega, odre|en je godi{wi porez u iznosu od 6.007 ak~i, koji se sastojao iz slede}ih davawa:
1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza na odrasla mu{ka radno sposobna lica, 29 osoba, po 25 ak~i svaka, ukupno 725 ak~i. 2. Desetina od prinosa p{enice 19 merica, oko 4.000 kilograma u vrednosti od 600 ak~i. 3. Desetina od prinosa je~ma 8,5 merica, ili oko 1.700 kilograma u vrednosti od 201 ak~e. 4. Desetina od prinosa zobi 12,5 merica, ili oko 2.500 kilograma u vrednosti od 200 ak~i. 5. Desetina od prinosa prosa 12,5 merica, ili oko 2.500 kilograma u vrednosti od 300 ak~i. 6. Desetina od prinosa ra`i 10 merica, ili oko 2.000 kilograma u vrednosti od 246 ak~i. 7. Desetina od prinosa krupnika 2,5 merice, ili oko 500 kilograma u vrednosti od 40 ak~i. 8. Desetina od prinosa konopqe 10 ak~i. 9. Desetina od prinosa ko{nica 150 ak~i. 10. Porez na povrtwak 36 ak~i. 11. Porez na seno 131 ak~a. 12. Porez na drva 57 ak~i. 13. Porez na sviwe koje se koqu za Bo`i} 38 ak~i.
14. Porez na svadbarinu 30 ak~i. 15. Desetina od prinosa vinograda 150 vedrica slatkog vina, ili oko 8.500 litara u vrednosti od 2.250 ak~i. 16. Desetina od vo}a 5 ak~i. 17. Porez na burad 30 ak~i. 18. Desetina od luka 8 ak~i. 19. Desetina od belog luka 25 ak~i. 20. Desetina od kupusa 50 ak~i. 21. Porez na mlin koji radi cele godine 30 ak~i. 22. Na ime zakupa livada na carskom hasu, odnosno dr`avnoj zemqi, 250 ak~i. (U pore|ewu sa iznosom zakupa u prethodnom popisu suma je mawa za ~itavu polovinu. To ne zna~i da je cena zakupa bila mawa, ve} da je naseqe zakupilo mawu povr{inu, {to je znak opadawa privredne aktivnosti.)
23. Porez na prihode od javnog prevoza skelom preko reke Zapadne Morave 200 ak~i. (Iznos poreza i ovde je mawi za polovinu, jer je i prihod od skelarine bio umawen.)
24. Porez na prihode od odr`avawa pana|ura, tj. va{ara, iznosio je 200 ak~i. (Isti je kao i u ranijem popisu.) 25. Na ime raznih globa naseqe je godi{we pla}alo 150 ak~i.24 U defteru je zapisano da naseqe nema nikakvih prihoda od wiva koje je
ranije uzimalo u zakup od carskog hasa, odnosno dr`avne zemqe, i da je ta zemqa postala pusta. Tu le`i i odgovor {to je Trstenik imao znatno umawen prihod od `itarica.25 Op{te opadawe trsteni~kog naseqa nastavilo se i u narednom periodu, {to je bilo posledica laganog ali stalnog slabqewa Turske, koja je pre{la zenit svog razvoja i zapala u stagnaciju. To se jasno vidi u detaqnom popisu Smederavskog sanxaka koji je po naredbi sultana Selima II izvr{en oko 1574. godine. Trstenik je u defter upisan kao selo u nahiji Po`ega koje je "poznato pod imenom Gorwi Trstenik". Tako|e je navedeno da u nasequ ima 21 seoska ku}a, da svaka ku}a koristi po ba{tinu i da ukupni godi{wi prihod od naseqa iznosi 2.654 ak~e. Sude}i po broju domova, Trstenik tada nije ima vi{e od 150 stanovnika. Ime spahije koji je koristio prihode sa ovog timara nije zapisano. U defter su poimeni~no bili upisani slede}i punoletni za rad sposobni mu{karci, tj. poreski obveznici iz Trstenika, i imawa koja su oni koristili:
- ba{tina Bolke, sina Mile, - ba{tina Vuka, sina Radojina, Takvi zemqani opkopi, odnosno rovovi, nazivani su "meterizi", pa je i mesto gde su oni bili u narodu prozvano Meterizi. O ovom doga|aju ima i druga~ijih pri~a. Bez obzira na razlike u opisu ovog doga|aja, slu~aj u Lopa{u uop{te nije uticao na daqi razvoj politi~kih prilika. 37
- ba{tina Cvetka, sina Radowe, - ba{tina Bolke, popa, - ba{tina Cvetka, sina Nikole, - ba{tina @ivka, sina Vuka, - ba{tina Petka, sina Dimitrija, - ba{tina Smoqana, sina Petka, - ba{tina @ivka, sina Nenada, - ba{tina Cvetka, sina Mije, - ba{tina Brane, sina Stojana, - ba{tina Damjana, sina Jovana, - ba{tina Radojina, sina Jovana, - ba{tina Stoje, sina Radojina, - ba{tina Stojke, sina Petra, - ba{tina Boji}a, sina Male, - ba{tina Milosava, sina Radula, - ba{tina Nikole, sina Radojina, - ba{tina Jovana, sina Milo{a, - ba{tina Petra, sina Stojana, - ba{tina @ivka, sina Milojina. Sude}i po li~nim imenima trsteni~kog `ivqa i po visini iznosa
li~nog poreza, izvesno je da su svi Trsteni~ani bili Srbi hri{}anske vere. I iz ovog popisa vidimo da je naseqe imalo svog sve{tenika, izvesnog popa Bolku, {to zna~i da je imalo i svoju seosku bogomoqu. Ina~e, {to se Trstenika ti~e, iz svih deftera se vidi da je naseqe od pada pod Turke do kraja XVI veka imalo crkvu i svog sve{tenika, {to svedo~i o podno{qivoj verskoj toleranciji. Prema navedenom defteru, ukupan godi{wi porez naseqa sastojao se iz slede}ih pojedina~nih davawa:
1. Na ime ispenxe, tj. li~nog poreza za 21 lice, po 25 ak~i svako, 525 ak~i. 2. Desetak od prinosa p{enice 5 merica ili oko 1.000 kilograma u vrednosti od 360 ak~i. 3. Desetak od prinosa je~ma 2 merice ili oko 400 kilograma u vrednosti od 80 ak~i. 4. Desetak od prinosa ra`i 1,5 merica ili oko 300 kilograma u vrednosti od 60 ak~i. 5. Desetak od prinosa zobi jedna merica ili oko 200 kilograma u vrednosti od 32 ak~e. 6. Desetak od prinosa prosa jedna merica ili oko 200 kilograma u vrednosti od 40 ak~i.
7. Desetak od prihoda iz vinograda 18 vedrica slatkog vina ili oko 1.000 litara u vrednosti od 180 ak~i. 8. Desetina od prihoda od konopqe, kupusa i luka 84 ak~e. 9. Desetina od prihoda ko{nica 62 ak~e. 10. Porez na sviwe i klawe za Bo`i} 40 ak~i. 11. Sitne globe, porez na burad, svadbarina i te`i prestupi 80 ak~i. 12. Taksa za ~uvawe poqa, tzv. poqa~ina, 42 ak~e. 13. Desetina od vo}a 30 ak~i. 14. Porez na prihod od skelarine, tj. javnog prevoza, 200 ak~i. 15. Na ime zakupa dr`avne zemqe na kojoj je podignuto deset vinograda, po 25 ak~i svaki, ukupno 250 ak~i. 16. Porez na su{eno vo}e 42 ak~e. 17. Porez na izdavawe tapija za kori{}ewe ba{tina 84 ak~e. 18. Porez na povrtwake i na seno i drvarina 252 ak~e. 19. Prihod od sto~ara nomada i lutaju}ih lica bez stalnog mesta boravka 84 ak~e. 20. Taksa za odbeglu ili nestalu raju i sli~no, kao dr`avni prihod, 126 ak~i. Prema ovom popisu, osipawe naseqa i slabqewe wegove privrede je o~igledno. Na primer, proizvodwa `itarica svih vrsta iznosila je oko
stotinu merica, ili oko 20.000 kilograma, {to je mawe od desetka p{enice koju je Trstenik pla}ao po popisu iz 1516. godine.26 U Trsteniku se tada nije odr`avao ni pana|ur, {to je svakako umawilo ukupne prihode i privredni zna~aj naseqa. Izgleda da je prihod od javnog prevoza preko Zapadne Morave ostao isti, s obzirom da je i poresko zadu`ewe u istom iznosu kao i prilikom prethodnog popisa.27 Zanimqivo je podizawe novih vinograda na zakupqenoj zemqi, ali je, sude}i po prinosu, to bilo gotovo sve {to je naseqe imalo i da su raniji vinogradi zapu{teni. Pored Trstenika u popisnom defteru iz 1574. godine navode se i pomiwu i slede}a sela iz bli`e okoline: - Jasikovica je zapisana kao sasvim pusto selo u kome neku zemqu koriste stanovnici Lopa{a. - Selo Po~ekovina sa 21 ku}om, isto toliko ba{tina i oko 150 stanovnika pla}alo je godi{wi porez od 2.552 ak~e. Po~ekovina je tada imala ne{to ve}u proizvodwu `itarica, ali nije imala nijedan vinograd. - Selo Dowa Crni{ava sa 13 ku}a, isto toliko ba{tina i godi{wom obavezom pla}awa poreza u iznosu od 2.782 ak~e, {to je malo vi{e od iznosa koji je davao Trstenik. - Naseqe Stari Trstenik, i to pod imenom Dowi Trstenik, tada je imalo 9 domova sa ba{tinama i oko 60 `iteqa i pla}alo je godi{we obaveze
1.572 ak~e.28 Pored navedenih katastarskih popisnih deftera za na{e krajeve, koji su bili izdati u XV i XVI veku, kasnije su tako|e gotovo redovno vr{eni popisi ovih krajeva. Na`alost, iako predstavqaju prvorazredne izvore za period turske vladavine, mnogi defteri iz vi{e razloga nisu dostupni za kori{}ewe.
Pavle Cuki} je ro|en u selu Kr~marima u Kragujeva~koj nahiji. Godina ro|ewa nije poznata. Kada je po~eo Prvi srpski ustanak, Pavle se odmah pridru`io Kara|or|u i u~estvovao u borbama protiv Turaka, pa ga je Kara|or|e postavio za stare{inu Trsteni~ke kne`ine, a posle oslobo|ewa @upe, Pavle je postao vojvoda `upski sa sedi{tem u Trsteniku. Plah po naravi, Pavle se ubrzo zavadio sa Kara|or|em, navodno zbog nekih narodnih tu`bi, zbog ~ega je nakratko bio smewen sa polo`aja. Po{to je ubrzo do{lo do izmirewa, Kara|or|e je Pavla vratio u Trstenik sa ranijim zvawem vojvode `upskog. U Trsteniku je Pavle ostao do propasti ustanka, a zatim je sa mnogim stare{inama prebegao u Srem. Po izbijawu Drugog ustanka Pavle se vratio u Srbiju i ratovao pod knezom Milo{em Obrenovi}em. Kasnije se i sa wim zavadio i po~eo da buni narod protiv kneza. Milo{ ga je na prevaru uhvatio i poslao Mara{li-pa{i u Beograd pod optu`bom da radi protiv Turaka. Okovanog, na putu za Beograd Turci su ga ubili i wegovu glavu poslali pa{i. Pavle Cuki} je bio poo~im Petra Lazarevi}a, koga je kao malo dete bez roditeqa na{ao u Stopawi. 38
BORBE ZA OSLOBO\EWE Austro-turski rat 1683-1699. U~e{}e Srba. Velika seoba. Beogradski pa{aluk kao serhat. Naseqavawe muslimanima. Austro-turski rat 1716-1718. U pograni~noj zoni. Turska kasaba. Austrijska uprava u Srbiji. Srpska milicija. Austro-turski rat 1737-1739. Misija uhode Mitesera. Opis Trstenika. Ko~ina krajina. Srpski frajkori. Stawe pred op{tu bunu. U Prvom srpskom ustanku. Odlazak Turaka iz naseqa. Kasaba u plamenu. Slom bune i povratak Turaka. Haxi Prodanova buna. Kona~ni odlazak Turaka. Drugi ustanak. Dobijawe autonomije i stvarawe samoupravne Kne`evine Srbije.
Od kraja XVII veka mo} Osmanlijskog carstva po~iwe osetno da slabi. Od tada, u ~estim sukobima sa hri{}anskim silama, posebno Austrijom i Rusijom, Turci po~iwu da trpe vojne poraze i da napu{taju mnoge osvojene teritorije. Osmanlije vi{e nisu imali snage da preduzmu upade u sredwu Evropu. Izba~eni iz Panonske nizije, oni su nastojali da zadr`e granice na Savi i Dunavu. Dok su srpske zemqe bile duboko u unutra{wosti Turske, u wima je vladao relativan mir, jer je op{ta snaga Srba bila nedovoqna da dovede do bilo kakvih pozitivnih promena. Me|utim, ~im se granica izme|u Turske i hri{}anskih sila pomerila na Savu i Dunav, kod Srba se pojavila nada u mogu}e oslobo|ewe od Turaka. Sa druge strane, hri{}anske sile su uvek ra~unale na podr{ku i pomo} pokorenih naroda obe}avaju}i im oslobo|ewe od muslimanskog ropstva. Obespravqena srpska raja, koja je sve te`e podnosila tursku upravu, odazivala se pozivima hri{}anskih sila. Pod vo|stvom crkve i narodnih stare{ina, Srbi su redovno dizali
bune i ustanke protiv Turaka, ili su prelazili preko Save i Dunava i kao dobrovoqci stupali u vojnu slu`bu Austrije. Interesi su bili i op{ti i pojedina~ni. Naime, interes Evrope je bio proterivawe Turaka, Srbi su zahtevali samo slobodu, ali su velike sile prevashodno te`ile pro{irewu svojih granica. U dugim borbama za oslobo|ewe oslonac Srba na Rusiju i Austriju trajao je sve do 1804. godine, kada je narodna buna postala gotovo op{ta, sa prete`nim osloncem na sopstvene snage i namere, mada je diplomatska podr{ka sa strane bila i potrebna i dobrodo{la. U velikom austro-turskom ratu 1683-1689. godine Turci su bili te{ko pora`eni kod Be~a. Tako se wihov posledwi pohod ka zapadnoj Evropi zavr{io katastrofom. Neo~ekivani poraz izazvao je unutra{we nemire u Turskoj, {to je olak{alo daqe austrijske uspehe. Turci su prvo bili izba~eni iz Ma|arske, posle ~ega je austrijska vojska, pomognuta od pobuwenih Srba, osvojila Beograd. Ohrabreni neo~ekivano lakim uspesima, Austrijanci su, pod vo|stvom markgrofa Ludviga Badenskog, naneli Turcima poraze kod Bato~ine i Ni{a. Zatim je deo austrijske vojske pod komandom generala \ovanija Pikolominija uspeo da preko Kosova poqa prodre do Skopqa, dok je markgrof Badenski iz Ni{a dolinom Timoka izbio na Dunav. U me|uvremenu u Skopqu je izbila velika epidemija kuge, pa je general Pikolomini naredio da se varo{ spali, a on se sa vojskom
povukao na Kosovo. Me|utim, ve} zara`en kugom, ubrzo je umro u Pe}i. Porazi Turske i vojni uspesi hri{}anskih sila ohrabrili su Srbe i podstakli ih na antiturski pokret {irokih razmera. Tome je mnogo doprinela Srpska pravoslavna crkva, koja je u narodu budila nadu u skoro oslobo|ewe. Tada{wi pe}ki patrijarh Arsenije III Crnojevi} otvoreno je stao na stranu Austrije i pozvao Srbe na op{ti ustanak. Uz tradicionalno vrlo po{tovani autoritet crkvenog poglavara, oko patrijarha se okupilo blizu 20.000 srpskih ustanika. U Zapadnom Pomoravqu ustanak Srba planuo je sredinom 1689. godine, kada je markgrof Badenski porazio Turke kod Bato~ine, a wegova prethodnica stigla kod sastava Zapadne i Ju`ne Morave. Srpski ustanici su isterali Turke iz sedi{ta sanxaka Alaxa Hisara, dana{weg Kru{evca. Zatim su iz stare srpske prestonice usledili daqi ustani~ki napadi na Turke u dva pravca, jedan dolinom Zapadne Morave prema Trsteniku i Karanovcu, a drugi uz reku Rasinu ka Jo{anici i Novom Pazaru. Prepla{eni i relativno malobrojni Turci pani~no su napu{tali naseqa bez ikakvog otpora. Brzo su pali Karanovac i ^a~ak, a srpski ustanici su isterali Turke i iz nekada va`nih utvrda Koznika i Magli~a. Radi za{tite i kontrole komunikacija, general Pikolomini je u Koznik uputio mawi odred austrijske vojske, a i grad Magli~ je dobio austrijsku posadu. To je bio najve}i uzmak Turaka od
wihovog dolaska u Evropu i znak da dolazi vreme promena. Ipak, put do slobode bio je jo{ uvek dug i tegoban. Na op{te iznena|ewe Srba, ubrzo je do{lo do naglog preokreta u ratu. Naime, usled nepovoqnih prilika nastalih na zapadnim granicama, Austrija je bila prinu|ena da osetno smawi vojni pritisak na Tursku i da postepeno povla~i regularnu vojsku. To se ubrzo odrazilo na vojnu situaciju u Srbiji. Tako je ratna sre}a pre{la na stranu Turaka. Oni su oslabqenoj austrijskoj vojsci naneli nekoliko uzastopnih poraza i naterali je na povla~ewe. To je porazno uticalo na moral ustanika i srpskog naroda u celini. Pla{e}i se da }e ostati bez ikakve za{tite i da }e biti izlo`ena turskoj osveti, srpska raja je masovno napu{tala zavi~aj i zajedno sa austrijskom vojskom prelazila preko Save i Dunava. I sam patrijarh srpski Arsenije III jedva uspeva da umakne Turcima. Sa mno{tvom naroda sa Kosova i Metohije, preko Novoga Pazara, on dolazi u manastir Studenicu, zatim preko Karanovca sti`e u Beograd, odakle je malo kasnije pre{ao u Austriju. Tako je, posle du`eg prekida, ponovo do{lo do velikog pomerawa Srba na sever pod pritiskom muslimana. U su{tini, tada je zapo~eo jedan zna~ajan i dug istorijski proces, proces re{avawa isto~nog pitawa. U tom procesu le`ala je sudbina balkanskih naroda, a cena wenog re{ewa bila je suvi{e visoka.
Rat je kona~no zavr{en mirom u Karlovcima 1699. godine, po kome je Turska bila prinu|ena da Austriji ustupi najve}i deo teritorije severno od Save i Dunava. Tako je Begradski pa{aluk, tako nazvan po ukidawu Smederevskog sanxaka, verovatno uspostavqen 1687. godine, postao grani~na oblast Turske prema Austriji. To je dovelo do bitnih promena u daqem polo`aju Srba. Srpske zemqe vi{e nisu bile duboka turska provincija u kojoj se nisu ose}ale globalne evropske promene, ve} su se grani~ile sa hri{}anskim svetom, od koga se mogla o~ekivati pomo} i gde se moglo skloniti od sve ve}eg turskog bezakowa. Kao pograni~na oblast prema Austriji, Beogradski pa{aluk je postao tzv. serhat, odnosno vrsta vojne oblasti i pograni~ne zone sa izrazito nagla{enom vojnom vla{}u. Na suprotnoj strani, Austrija je u svojim pograni~nim oblastima organizovala vojne krajine. Usled prethodnih ratnih pusto{ewa i neprekidnih prinudnih seoba, srpski `ivaq u Beogradskom pa{aluku bio je veoma prore|en. To se direktno odrazilo na ekonomsku snagu vojni~kih dobara, tj. timara i zeameta, koji su davali sve mawe prihoda, {to je slabilo vojnu mo} zemqe. Radi otklawawa {tetnih posledica iseqavawa, Turci su, u ciqu odr`avawa potrebne radne snage, obe}ali Srbima potpunu amnestiju i opro{taj zbog saradwe sa Austrijom, pozivali
Iz ovog pisma se jasno vidi da je Vasilije Popovi}, stare{ina Po`e{ke nahije, bio nadzornik kneza Milo{a u Po`e{koj mukadi, odnosno u dana{wem selu Ribnik. 39
su izbeglice da se vrate na svoja stara ogwi{ta i po~eli su u izvesnom stepenu da priznaju doma}u lokalnu samoupravu. Godine 1701. Turci su u Beogradskom pa{aluku, kao grani~noj oblasti, obnovili ustanovu pandura. Iz redova srpske hri{}anske raje pandure su birali lokalni narodni knezovi. Odredi pandura su bili neka vrsta poluvojnih jedinica, koje su, pored regularne vojske raspore|ene u gradovima, bile du`ne da odr`avaju red u zemqi. Panduri su slu`ili u naro~ito podignutim vojni~kim zgradicama, tzv. ~ardacima. ^ardaci su bili rasuti po ~itavom Beogradskom pa{aluku du` drumova, na obalama kod prelaza reka, po klancima i uop{te na mestima gde je trebalo paziti na bezbednost. Lokalnu upravu me|u Srbima u Beogradskom pa{aluku ~inili su narodni knezovi, koji su se delili na seoske i nahijske. Ja~awem uloge kneza postepeno se gube stari vla{ki primi}uri. Knezovi su sve vi{e postajali osnovna veza izme|u hri{}anske raje i Turaka, re{avali su me|usobne odnose Srba, zajedno sa rajom garantovali su vlastima naseqenost i bezbednost na svom podru~ju, kao i uredno pla}awe feudalnih obaveza. To je bio po~etak srpske samouprave u Beogradskom pa{aluku. Mo`e se pretpostaviti da je u ovo vreme, ili koju godinu kasnije, Trstenik delimi~no naseqen prvim muslimanskim stanovnicima. To je bilo u skladu sa op{tim nastojawima Turaka da poja~aju odbrambenu mo} Beo-
gradskog pa{aluka, kao serhata i pograni~ne zone. Turski ciq je bio da se osigura kontrola javnog prelaza preko Zapadne Morave i obezbe|uje put Kraqevo-Kru-{evac u delu moravskog tesnaca. Me|utim, ve} oslabqena Turska nije imala dovoqno snage da obezbedi dubinu Beogradskog pa{aluka, odnosno da u Srbiju dovede dovoqno vojske, ve} je to u~inila samo du` Save i Dunava, na uzanom prostoru du` granice, pa i to vrlo nesolidno. Verovatno je u Trstenik do{lo 10-20 turskih porodica, odnosno najvi{e oko stotinu qudi, `ena i dece. Turci su se naselili blizu srpskih ku}a, vi{e u nizini i pored puta koji je vodio za Kru{evac. [teta je {to nam nisu dostupni turski popisni defteri ovoga kraja iz po~etka XVIII veka, u kojima svakako postoje {iri podaci o Trsteniku. Po~etkom XVIII veka Balkan je bio zahva}en novim ratnim vihorom. Prvo je Osmanlijska carevina u{la u rat sa Mleta~kom republikom u `eqi da povrati ranije izgubqeni Peloponez. Zatim se sukob pro{irio, Nije sporno da je knez Milo{ Obrenovi} - kako izgleda, u prole}e 1823. godine - doneo odluku o gradwi crkve u Ribniku. Treba naglasiti da je tada Ribnik bio carski has, odnosno sultanovo apana`no dobro, koje je od 1816. do 1822. godine pod zakup dr`ao knez Milo{, a kasnije wegov {urak nahijski stare{ina Vasilije Popovi}. Nije poznato, nije ni bitno, da li se knez Milo{ o gradwi hrama dogovarao sa malobrojnim me{tanima ili nije. Gradwa crkve trajala je 1823-24. godine. Gra|evinski preduzima~i bili su Jawa Mihailovi} i Nikola \or|evi}, koji su u isto vreme zidali crkve u Karanovcu i Varvarinu. Preduzima~ima je knez Milo{ u prvoj rati isplatio 1000 gro{a, a zatim jo{ 9000 gro{a, ali ovoga puta i za radove na crkvi u Varvarinu. Osve}ewe crkve obavio je episkop Gerasim iz Karanovca i hram je posvetio Svetom Arhangelu Gavrilu, mada je, kako izgleda, knez Milo{ bio nameran da se crkva posveti Arhangelu Mihailu. Crkvena slava je Sveti Arhangel Gavrilo, na dan 26/13. jula. Dva zvona za Ribni~ku crkvu nabavqena su 1831. godine; ve}e je bilo te{ko 333 oke, a mawe 265 oka. Oba zvona pla}ena su oko 1800 gro{a. Prema podacima iz 1874. godine, ribni~ka crkva imala je dve parohije, ribni~ku i oxa~ku. Ribni~ku parohiju su ~inila sela Ribnik sa 33 ku}e, Po~ekovina sa 85, Lopa{ sa 70, Stari Trstenik sa 65 i Gorwa Crni{ava sa 46 domova. Oxa~ka parohija se sastojala od Oxaka sa 124 ku}e, Dowe Crni{ave sa 52 i Gorweg Ribnika sa 25 ku}a. U obe parohije ribni~ke crkve bilo je 500 ku}a. 40
po{to je Austrija po~etkom 1716. godine sklopila savez sa Mlecima i u{la u rat protiv Turske. Tako su srpske zemqe, posebno Beogradski pa{aluk, ponovo postale popri{te sukoba, razarawa i migracija stanovni{tva. Ipak, rat nije dugo trajao. Posle pobede kod Petrovaradina austrijski vojskovo|a Evgenije Savojski osvojio je relativno slabo braweni Beograd, {to je izazvalo oslobodila~ke pokrete kod Srba. Mirom u Po`arevcu, koji je zakqu~en ve} polovinom 1718. godine, Austrija je, pored ostalog, dobila srpske zemqe ju`no od Save i Dunava do Zapadne Morave. To je prvi put posle pada Srpske despotovine da je znatan deo srpskih zemaqa jednim zvani~nim me|unarodnim ugovorom izuzet iz granica Turskog carstva i predat jednoj hri{}anskoj sili. U osvojenim srpskim oblastima Austrija je organizovala pograni~nu zonu po ugledu na Vojnu krajinu. Na ~elu uprave bila je Beogradska administracija, ~iji je prvi predsednik postao feldmar{al princ Aleksandar Virtenber-{ki. U administrativnom i upravnom pogledu osvojene srpske zemqe bile su podeqene na 15 vojnih okruga, tzv. distrikata. U osvojenoj zemqi postojale su dve vrste oru`anih snaga: redovna austrijska vojska i srpska narodna milicija. Austrijska vojska uglavnom je bila sme{tena po gradovima, dok je srpska milicija bila raspore|ena po ~itavoj unutra{wosti. Milicija je bila organizovana po sistemu kapetanata. U svakom od wih postojao je po jedan
odred srpske milicije, koji se nazivao kompanija. Takav odred imao je 150 pe{aka, ili hajduka, kako su ih zvani~no nazivali, te 50 kowanika i 50 pomo}nika. U svakom kapetanatu bilo je vi{e ~ardaka, neke vrste mawih vojni~kih kasarni, i potreban broj stra`arnica. Na grani~noj liniji du` Zapadne Morave sedi{ta kapetanata bila su u ^a~ku, u selu Cvetkama kod Karanovca i u Vitanovcu. Na tim mestima su bili i najva`niji prelazi preko reke. Milicijske stra`are i osmatra~nice bile su raspore|ene uz grani~nu liniju prema Turskoj, ali i po unutra{wosti zemqe, posebno pored puteva i na strate{ki va`nim mestima. Tako je, na primer, samo na putu od Beograda do Para}ina bilo blizu sedamdeset ~ardaka i deset utvr|ewa, tzv. {anaca. U pograni~nom kapetanatu sa sedi{tem u obli`wem Vitanovcu stra`arnice su bile u [umaricama pod brdom Kamixorom, gde je ranije bila skela, zatim u ^ukojevcu, u Stublu, u Ugqarevu i kod sredwovekovnog grada Grabovca. Osmatra~nice su bile nizvodno, prema Kru{evcu. Celokupnu srpsku narodnu miliciju Austrija je stavila pod neposrednu komandu oberkapetana Vuka Isakovi}a Crnobarca. Wegovi pomo}nici bili su tako|e Srbi, oberkapetani Stani{a Markovi} Mlati{uma i Kosta Dimitrijevi}. Ostali oficiri, po ~inu kapetani, bili su raspore|eni uglavnom u pograni~nim krajevima prema Turskoj: Trifun Isakovi}, brat oberkapetana Vuka, A}im Prodanovi}, Filip Obu}ina Prawanac, Nikola
^upi}, Miju{ko Kujunxi}, Risto Petrovi}, Gavrilo @udovi}, Kosta Cincar, Mato Puri} i drugi. Prvi put u svojoj relativno dugoj istoriji Trstenik se na{ao na samoj granici izme|u dve velike sile, neprijateqski raspolo`ene jedna prema drugoj. Na samo par stotina metara, na drugoj obali reke, bila je hri{}anska Austrija, a Trstenik je bio na muslimanskoj zemqi. Oslobo|ewe je izgledalo tako blizu, a bilo je tako daleko, jo{ ~itav vek. Iz naseqa su se skoro svakog dana vi|ale patrole srpske milicije kako na drugoj obali reke obilaze granicu kod Ugqareva, Lozne, Grabovca i Bogdawa. Prelaza preko reke vi{e nije bilo. Skele i ~unovi bili su izvu~eni na obalu, a svaki raniji prelaz i gaz bili su posebno kontrolisani. Sli~no austrijskim nastojawima da u osvojenim srpskim zemqama izgrade efikasan vojni sistem, i Turci su radili na podizawu svojih pograni~nih utvr|ewa. Nasuprot austrijskim ~ardacima i stra`arnicama postavqene su turske pograni~ne karaule i {an~evi, odnosno zemqana utvr|ewa. Izgra|en je jedan dosta veliki {anac u Karanovcu sa stalnom vojnom posadom i drugi, mawi, u selu Ratini. U nasequ Kurilovu, danas selo Gra~ac, sagra|ena je omawa turska varo{ica, tako|e sa vojnom posadom. Karaule, odakle se motrilo na drugu obalu reke, bile su u Vrbi, Gra~acu, Stra`bi i Trsteniku. Tako je ~itavo Zapadno Pomoravqe do{lo
pod ja~u kontrolu turskih vojnih vlasti. Nema nikakve sumwe da su nove, tako bitno izmewene okolnosti morale da uti~u na promene i u trsteni~kom nasequ. Neku godinu ranije, kada je Beogradski pa{aluk postao pograni~na zona, u Trstenik je doseqeno oko stotinu Turaka. To su uglavnom bili Turci iz Karanovca i Novog Pazara. Iz ove grupe za vojnu slu`bu bilo je sposobno dvadesetak qudi, ostali su bili wihove `ene i deca. Verovatno je u ovim prvim godinama XVIII veka, ubrzo po dolasku muslimanskog `ivqa, u nasequ podignuta xamija, prva i jedina koju je Trstenik imao. Mesto gde je bila xamija nije poznato. Pored xamije, u nasequ je podignuto i desetak turskih ku}a i jedan han, koji je putnicima slu`io kao svrati{te. Turske ku}e, xamije i han bili su pored puta Kraqevo - Kru{evac, dok su srpske ku}e, ~iji je broj opadao, ostale na pobr|u. Posle mira zakqu~enog u Po`arevcu 1718. godine, kada je uspostavqena dr`avna granica na Zapadnoj Moravi, uve}an je i turski garnizon u Trsteniku. Ne{to ranije prido{lim muslimanima, kojih svakako nije bilo vi{e od stotinu, pridru`ili su se novi turski doseqenici. Ova grupa Turaka bila je brojnija od prethodne. Smatra se da se tada u Trstenik doselilo oko trideset muslimanskih porodica, ili ne{to preko 200 lica. Trsteni~ko naseqe postalo je najve}e tursko vojno upori{te na putu
Kraqevo - Kru{evac. Trstenik vi{e nije bilo selo nastaweno zemqoradni~kom hri{}anskom rajom, ve} turska kasaba, odnosno provincijska varo{ica sa prete`no muslimanskim stanovni-{tvom.29 Mir izme|u Austrije i Turske nije dugo trajao. Sredinom 1737. godine austrijski car Karlo VI objavio je Turcima rat. Austrija je i ovog puta nastojala da dobije podr{ku Srba. Jo{ pre izbijawa ratnih sukoba uspostavqena je veza izme|u austrijske vojne komande i srpskog patrijarha Arsenija IV Jovanovi}a [akabende. Na tajnom sastanku u Pe}koj patrijar{iji najvi|eniji Srbi odlu~ili su da se digne ustanak i pru`i podr{ka Austriji. Tada je i Radi~ Raketi}, haramba{a vitanova~ke kompanije srpske milicije, nosio pisma u Crnu Goru sa pozivom da se plemena iz oblasti Brda pridru`e ustanku. Pod komandom feldmar{ala Sekendorfa, ~iji je logor bio kod Para}ina, austrijska vojska je zapo~ela ofanzivu napadom u tri pravca: prema Ni{u, u Zapadno Pomoravqe i ka Novom Pazaru. Napad na Kru{evac izvr{ila je jedinica pukovnika Lentula, u ~ijem je sastavu bilo oko 1.000 srpskih kowanika narodne milicije. Kowicu je predvodio oberkapetan Stani{a Markovi} Mlati{uma. Kru{evac je pao polovinom jula, {to je izazvalo pani~an strah me|u Turcima u okolini. Stoga su Turci iz Trstenika i iz obli`wih karaula pored Zapadne Morave pobegli u
Karanovac nadaju}i se u pomo} iz Novog Pazara. U me|uvremenu, na Lentulov poziv, u Kru{evcu je odr`an sastanak srpskih narodnih knezova koji su do{li iz okolnih sela. Od okupqenih knezova Lentul je zatra`io da Srbi pru`e pomo} austrijskoj vojsci, ponavqaju}i stara obe}awa kako }e ih Austrija osloboditi turske vlasti. Knezovi su Lentulu obe}ali punu podr{ku Srba. Odmah posle sastanka u Kru{evcu, oko 1.000 kowanika srpske narodne milicije, pod vo|stvom oberkapetana Mlati{ume, uputilo se prema Karanovcu. Kao prethodnica i{li su srpski seqaci, mahom `iteqi usputnih sela koji su dobro poznavali puteve. Istovremeno do{lo je i do pokreta kompanije iz Vitanova~kog kapetanata. Po{to se turski grani~ni sistem odbrane sasvim raspao, Srbi su nesmetano prelazili Zapadnu Moravu i okupqali se oko Karanovca. ^ekalo se na dolazak austrijske regularne vojske i artiqerije, jer se verovalo da je turski garnizon u Karanovcu dosta veliki a utvr|ewe jako. S obzirom na mogu}-nost da Turci iz Novog Pazara pristignu u pomo} Karanovcu, srpski ustanici postavili su stalne stra`e u Podunavcima, Kamenici i Brezni. Krajem jula pred Karanovac je do{ao i pukovnik Lentul sa 2.000 vojnika, pa je turski {anac bio blokiran sa svih strana, osim puta prema Draga~evu. Do borbe, ipak, nije do{lo. Naime, upla{eni Turci, vide}i da ne sti`e pomo} iz Novog Pazara,
sutradan su napustili Karanovac i preko Draga~eva oti{li za U`ice. Tako je pao Karanovac, a u isto vreme Austrijanci su zauzeli i Ni{. Srbi iz odreda oberkapetana Mlati{ume i ustanici koje je vodio starovla{ki knez Atanasije Ra{kovi} uspeli su da isteraju prepla{ene Turke iz Novog Pazara. U Novi Pazar su tako|e stigli odredi pukovnika Lentula i blizu 3.000 srpskih ustanika koji su se okupili oko patrijarha Arsenija IV, pa se o~ekivao daqi prodor ka Kosovu. Me|utim, tada je neo~ekivano do{lo do obrta. Zbog pogor{ane politi~ke situacije na zapadu, austrijski pritisak na Tursku naglo je oslabio. Turci su to iskoristili i smogli snage da Austriji nanesu nekoliko poraza, posle ~ega je wen polo`aj u Srbiji postao nesiguran. Pukovnik Lentul se sa glavninom snaga povukao sa polo`aja kod Novog Pazara i preko manastira Studenice do{ao u Karanovac. Sa Austrijancima su se povukli i odredi srpske milicije i ustanici kneza Ra{kovi}a. Istim putem, za wima, krenuo je i patrijarh Arsenije IV sa mno{tvom ustanika i wihovim porodicama. Me|u Srbima je zavladao strah od turske osvete. Tako je jo{ jednom, posle nuspe{nog rata protiv Turske, znatan broj Srba bio prinu|en da pre|e preko Save i Dunava u susednu Austriju. Ovaj rat zavr{en je mirom u Beogradu 1739. godine, po kome su srpske zemqe ju`no od Save i Dunava vra}ene pod vlast Osmanlijskog carstva. 41 Jedan od zakupaca trsteni~ke skele bio je me{tanin, ugledni trgovac Sava Karamarkovi}, ~iji je sin, profesor Gimnazije realke u Kru{evcu, Matija S. Karamarkovi}, autor Proglasa o osnivawu Dru{tva za podizawe Vrwa~ke Bawe 1868. godine.
Posle zakqu~ewa mira u Beogradu Austrija i Turska uspostavile su relativno dobre me|usobne odnose, koji nisu bili naru{eni gotovo pola veka. Ipak, radi odbrane oslabelog Carstva, Turska je u srpskim zemqama ponovo organizovala vojnu krajinu, tzv. serhat. Sedi{te serhata bilo je u Beogradu. Pored Beogradskog, serhat je obuhvatao i delove susednih pa{aluka Kru{eva~kog, Bosanskog i Vidinskog. Tako su se u granicama ove vojne krajine na{li ^a~ak, Karanovac, Trstenik i Kru{evac, kao i sva sela Zapadnog Pomoravqa. Odmah po zavr{etku rata trsteni~ki Turci povratili su se u svoju kasabu i popravili ono {to je bilo poru{eno. Kako je dr`avna granica bila pomerena daleko na sever, u Trsteniku je ponovo uspostavqen javni prevoz preko Zapadne Morave. S obzirom da je naseqe bilo prete`no muslimansko, javni prevoz su verovatno obavqali Turci. Kako je broj srpskih ku}a u Trsteniku sveden na minimum, izvesno je da su i prihodi od naseqa bili sasvim skromni. Istorijski izvori iz tog perioda ukazuju da je trsteni~ki kraj bio opusto{en i da je stanovni{tvo izbeglo u Austriju ili Tursku, odnosno tamo gde su qudi ose}ali bilo kakvu sigurnost. Usled ratnih pusto{ewa, pqa~ki i stalnih seoba, srpske zemqe su posle Beogradskog mira bile gotovo sasvim zapustele. Prema statisti~kim podacima, Srbija u to vreme nije imala vi{e od 50 do 60
hiqada stanovnika. Analize turskih popisnih kwiga osvojenih zemaqa iz 1741. godine pokazuju da je Srbija tada imala 1.546 sela, od kojih su samo 592 bila naseqena, dok su ostala bila pusta. Me|u zapustelim bila su i mnoga sela Zapadnog Pomoravqa. U celoj Srbiji bilo je samo 6.586 poreskih obveznika. Wih je u Trsteniku bilo ispod deset, najmawe od pada pod Turke. Tako je na jedno naseqeno mesto dolazilo u proseku ne vi{e od 11 poreskih glava, ukqu~uju}i tu i udovice i stara onemo}ala lica. Toliko opustela zemqa, sa gotovo zamrlom ekonomijom, nije mogla da podnese materijalne zahteve za organizaciju vojne krajine. Stoga su Turci bili prinu|eni da pribegnu reformama, ~iji je osnovni ciq bio da se obezbedi nova radna snaga, koja }e biti u stawu da izdr`ava vojsku i snosi uve}ane vojne tro{kove. Zato je u Beogradskom pa{aluku odobreno osnivawe 700 novih vojni~kih dobara, spahiluka, koji bi svakom od u`ivalaca obezbe|ivali prihod od oko 7.000 ak~i. Svaki od ovih poseda imao je dosta slobodnih ba{tina, na koje su Turci dovodili novo stanovni{tvo, prete`no sto~arske porodice iz na{ih ju`nih krajeva. Zahvaquju}i obilatom doseqavawu i prirodnom prira{taju, do kraja XVIII veka broj stanovnika u tom delu Srbije narastao je na oko 200.000. Sa
Zbog neslagawa sa ~lanovima Saveta, knez Milo{ Obrenovi} se 1. juna 1839. godine odrekao kne`evskog dostojanstva i oti{ao na svoja imawa u Vla{ku. Za naslednika je ostavio starijeg, te{ko bolesnog sina Milana, koji je ubrzo umro. Mla|i kne`ev sin Mihailo bio je maloletan i van zemqe, tako da je umesto wega upravqalo namesni{tvo, koje su sa~iwavali Jevrem Obrenovi}, Avram Petronijevi} i Toma Vu~i} Peri{i}.
42
druge strane, obrazovawe vojne krajine imalo je ne`eqene posledice. Usled naglog gomilawa svakovrsne vojske, koja je dobrim delom bila sklona bezakowu, Srbija je bila pretvorena u popri{te nereda. Te{ku situaciju jo{ vi{e je pogor{ao proces ~itlu~ewa sela, naglo pove}awe poreza i nametawe nezakonitih da`bina, {to je najzad dovelo do op{tenarodne bune po~etkom XIX veka. Posle prili~no dugog i neuobi~ajenog perioda mira, po~et-kom 1788. godine do{lo je do novog austro-turskog rata. To je bio wihov tre}i sukob u tom veku i posledwi uop{te. Nekoliko godina pre izbijawa neprijateqstava Austrija je otpo~ela da intenzivno prikupqa podatke o stawu u turskim pograni~nim oblastima, naro~ito u Beogradskom pa{aluku. U tom ciqu u Srbiju je upu}en ve}i broj uhoda i obave{tajaca. To su mahom bili austrij-ski oficiri, poverqivi i iskusni, sa dobrim poznavawem srpskog jezika, snabdeveni vojnim mapama i stru~ni kartografi. Me|u obave{tajcima, wihovim pomo}nicima i vodi~ima bilo je dosta Srba i uglednih qudi iz crkvenih krugova. Na primer, za austrijsku vojnu komandu radili su trgovci Radi~ Petrovi}, Ko~a An|elkovi}, bra}a Jovan i Petar Novakovi}i ^ardaklije, iguman manastira Ravanice Vi}entije Jovanovi}, kalu|er iz Nikoqa \or|e Dedeji}, kao i mnogi drugi kalu|eri, sve{tenici i monasi. U tom ciqu po~etkom avgusta 1784. godine pre{ao je
u Srbiju austrijski uhoda Jozef Paul Miteser. Pod la`nim imenom Mihailo Kova~evi}, obu~en u srpsko seqa~ko odelo, tobo`e kao manastirski sluga, Miteser je prvo obi{ao deo isto~ne Srbije. U wegovom dru{tvu bili su iguman manastira Ravanice Vi}entije i dva kalu|era. Potom je Miteser iz Ravanice do{ao u Qubostiwu. Sigurno je i na tom putu imao kalu|ere kao pomaga~e i pratioce. Nije poznato da li se Miteser zadr`avao u Qubostiwi ili ne. Me|utim, kako je pe{ice do{ao iz Ravanice i kako je trebalo da obezbedi vodi~e za nastavak puta, Miteser je u Qubostiwi najverovatnije ostao jedan ili dva dana. Iz Qubostiwe Miteser je, u pratwi manastirskih kalu|era, do{ao u Trstenik. U wegovom tajnom i poverqivom izve{taju koji je on kasnije podneo austrijskoj vojnoj komandi nalazimo mnoge dragocene podatke, a me|u wima i kra}i opis Trstenika. Miteser je zapisao da je Trstenik mala palanka koja ima 43 turske ku}e, 17 hri{}anskih ku}a, zatim 2 hana, 2 mehane, 2 pekare i jednu xamiju. Bez obzira {to je relativno kratak, Miteserov opis Trstenika je veoma dragocen. To je jedini pisani izvor za trsteni~ko naseqe s kraja XVIII veka. Prema broju domova mo`e se pretpostaviti da je Trstenik tada bio 43 U me|uvremenu, dok je trsteni~ki kraj bio u sastavu Kru{eva~kog sreza, obrazovane su op{tine i u nekima od wih tzv. primiritelni op{tinski sudovi. Ti tzv. primiritelni op{tinski sudovi bili su obrazovani u Oma{nici, Globoderu, Stopawi, Lopa{u, Oxacima, Trsteniku, Novom Selu i Dubqu. Na`alost, nema spiska iz koga bi se videlo koja su sela pripadala ovim op{tinama. Ne{to kasnije, kada je formiran Srez trsteni~ki, broj op{tina u srezu pove}an je na dvanaest.
prete`no muslimansko naseqe, jer su na jednu srpsku ku}u dolazile gotovo tri turske. Trstenik je imao ukupno oko 450 do 500 stanovnika, od kojih su oko 350 bili muslimani, a oko 150 Srbi. Postojawe dva hana, odnosno usputnih svrati{ta za odmor i okrepqewe putnika, svedo~i o prili~no `ivom saobra}aju na putu Kraqevo - Kru{evac i prema naseqima u Lev~u. Hanovi su imali i poseban prostor za sme{taj stoke i pretovar robe. Dve mehane, dve pekare i jedna xamija odgovarale su veli~ini kasabe, odnosno zadovoqavale su potrebe wenog prete`no muslimanskog stanovni{tva. Zanimqivo je da Miteser ne navodi bilo kakvu trgovinsku ili zanatlijsku radwu, niti javni prevoz skelom preko Zapadne Morave. Kako je Trstenik pripadao pograni~noj zoni, javni prelaz preko reke svakako je bio u rukama muslimana. Iz Trstenika Miteser je u pratwi qubostiwskih kalu|era, tako|e pe{ke, oti{ao za Karanovac. Opisuju}i taj put, Miteser je naveo gotovo svaku sitnicu koja je imala vojni zna~aj: re~ice, potoke, propuste, mosti}e, bare i mo~vare, kao i trajawe putovawa u minutima i udaqenost u koracima. Miteser je detaqno opisao most preko Ibra kod Karanovca, za koji je naveo da je duga~ak 150, a {irok 6 koraka. Uz izve{taj Miteser je prilo`io i plan ovog mosta, smatraju}i ga strate{ki va`nim. Za Karanovac je
Pored trsteni~ke, postojala je {kola u Vrwcima iz 1869. godine, Ribniku iz 1836. godine, Velu}u iz 1866. godine i Stopawi iz 1851. godine. 44
zapisao da ima 89 turskih ku}a, 11 hri{}anskih, 2 hana, 3 mehane, 2 pekare i jednu od kamena gra|enu xamiju. Za razliku od Trstenika, Karanovac je imao solidno zemqano utvr|ewe, ili {anac. O muslimanima Karanovca Miteser je zapisao da su surovi pqa~ka{i i razbojnici. On doslovno veli: "... oduzimaju sve ne daruju}i nijednom ~oveku `ivot. To su tzv. Arnauti koji su oterani iz Skadra, Prizrena i Vu~itrna, a ovde su se svojevoqno nastanili oterav{i domoroce sa wihovih ogwi{ta". O muslimanima Trstenika Miteser nije imao takvo mi{qewe.30 Pored uho|ewa Srbije radi prikupqawa vojnih i strategijskih podataka, Austrija je, kao i ranije u sli~nim prilikama, nastojala da privu~e Srbe na svoju stranu uz obilata obe}awa. Od srpskih izbeglica Austrijanci su obrazovali dobrovoqa~ke odrede, tzv. frajkore. Od nekoliko ovakvih odreda najpoznatiji su bili frajkor majora (kasnije pukovnika) Mihaila Mihaqevi}a sa oko 2.500 dobrovoqaca i odred pod komandom vi|enog trgovca iz okoline Jagodine Ko~e An|elkovi}a, koji je za kratko vreme narastao na oko 3.000 qudi. ^ete Ko~e An|elkovi}a mahom su operisale u rejonu Velike Morave, u nastojawu da zagospodare Carigradskim drumom i preseku vezu za snabdevawe opsednutog turskog garnizona u Beogradu. Zbog popularnosti kapetana Ko~e An|elkovi}a, wegove li~ne hrabrosti i po~etnih uspeha u borbi protiv Turaka, ovaj rat je u na{em
narodu zapam}en kao Ko~ina krajina. Po~etkom jeseni 1789. godine Austrijanci su ponovo opseli Beograd. Posle `estokog artiqerijskog bombardovawa Turci su 8. oktobra bili prinu|eni da predaju tvr|avu. Tako je Austrijancima jo{ jednom bio otvoren put za prodor na jug. To je odmah iskoristio Mihaqevi} i sa svojim srpskim frajkorom otpo~eo vojne operacije u centralnoj Srbiji. Prvi ve}i uspeh bilo je osvajawe ]uprije, a zatim su pali Jagodina i Para}in. Prili~no oprezan, Mihaqevi} se nije usudio da odmah krene na Kru{evac, smatraju}i da je u wemu turski garnizon vrlo jak. Stoga je odlu~io da prvo napadne Karanovac. Sredinom novembra iste godine frajkor pukovnika Mihaqevi}a stigao je u Vitanovac, gde je u toku austrijske uprave u Srbiji bilo sedi{te kapetanata. U toku borbi po Srbiji frajkor je brojno oja~ao, tako da je pred napad na Karanovac imao oko 5.000 qudi, dobrovoqaca i neregularnih jedinica. Bataqonima dobrovoqaca komandovali su Mihaqevi}evi oficiri, a neregularne jedinice vodili su srpski seoski knezovi. Zbog dobrog poznavawa terena i mesnih prilika, Mihaqevi} je ove dobrovoqce uglavnom koristio za izvi|awe, kao vodi~e i za stra`arsku slu`bu na putevima. Po dolasku u Vitanovac Mihaqevi} je na osnovu podataka iz Miteserovog izve{taja napravio plan napada na Karanovac. On je verovao da je
karanova~ko utvr|ewe jako, da ima dosta vojnika i da }e, ukoliko opsada potraja du`e, svakako pristi}i pomo} iz Novog Pazara. Iz Vitanovca je Srbima po okolnim selima Mihaqevi} slao proklamacije austrijskog cara sa pozivom da mu se pridru`e u borbi protiv Turaka, uz obe}awe da }e biti stavqeni pod za{titu Be~a. U proklamaciji je tako|e re~eno da }e Srbi mo}i da se presele u Austriju ukoliko frajkorci ne budu mogli da se odr`e na turskoj strani. Tako je Srbima, kao i u prethodnim austroturskim ratovima, data mogu}nost da se spasu od mogu}ih represalija Turaka. Ove proklamacije su brzo dospele i u sela na desnoj strani Zapadne Morave u okolini Karanovca i Trstenika. Odazivaju}i se pozivu Mihaqevi}a, na pregovore u selu Vitanovac do{li su mnogi seoski knezovi. Po{to su izrazili punu privr`enost carskoj proklamaciji i obe}ali punu pomo} srpske raje, seoski knezovi su sa svojim qudima zaposeli sve puteve ka Novom Pazaru, odakle je mogla da stigne pomo} Karanovcu. Pre neposrednog napada na karanova~ko utvr|ewe Mihaqevi} je osigurao i bokove. Jedan odred od oko stotinu vojnika, pra}en prido{lim ustanicima iz okoline, upu}en je prema ^a~ku, a drugi, sli~nog sastava, po{ao je u demonstrativno izvi|awe ka Kru-{evcu. Nema nikakvih pisanih izvora {ta se tada de{avalo me|u muslimanima u Trsteniku. Izvesno je da nikakvih sukoba sa srpskim dobrovoqcima nije bilo, pa se
smatra da su Turci napustili Trstenik pre nego {to je Mihaqevi} do{ao pred Karanovac. Objektivni razlozi primoravali su trsteni~ke muslimane da u slu~aju pribli`avaqa neprijatqske vojske odmah napu{taju kasabu, a ne da je po svaku cenu brane. Prvo, bili su malobrojni, tako da je najvi{e oko 50 qudi iz naseqa bilo sposobno za vojnu slu`bu. Zatim, Trstenik nije raspolagao nikakvim utvr|ewem koje bi stanovni{tvu pru`ilo za{titu, tako da bi kasaba bila lak plen. Najzad, Turci u Trsteniku nisu mogli da se pouzdaju u bilo kakvu pomo} iz Kru{evca ili Karanovca. Zbog toga je blagovremeno povla~ewe iz naseqa za wih bilo jedini i najboqi izlaz. Posle blokirawa komunikacija ka Novom Pazaru i osigurawa bokova, Mihaqevi}ev frajkor pre{ao je Zapadnu Moravu kod [umarica, malo iznad u{}a Ibra. Karanova~ki Turci nisu ometali dobrovoqa~ki korpus, pa je prebacivawe preko reke obav-qeno mirno. Svi Turci u nasequ povukli su se u utvr|ewe. U me|uvremenu, Petar Novakovi} ^ardaklija, dobar poznavalac ovih krajeva, u zajednici sa lokalnim seoskim knezovima i wihovim qudima, proterao je zaostale Turke nastawene po okolini. Posle zavr{enih priprema, u zoru 20. novembra, zapo~eo je napad na Karanova~ki {anac. Frajkor je za napad bio postavqen u tri bojna reda. U predwem redu je bio jedan bataqon pe{aka i dva topa, a na oba krila kowi-
ca. Sredwim redom komandovao je kapetan \or|e Simi}. Wegove snage sastojale su se od bataqona pe{aka, voda husara i jednog maweg topa. U tre}em redu nastupao je pukovnik Mihaqevi} sa dva topa, {est ~eta pe{aka i odredom kowice. Mihaqevi}u je bilo poznato da je glavno tursko utvr|ewe bilo na bregu iznad civilnog naseqa, a da je drugo, mnogo mawe, bilo na drugoj obali reke pored mosta. Sna`na artiqerijska vatra frajkoraca bila je usmerena na ibarski most, glavni {anac i malo utvr|ewe na drugoj obali Ibra. Karanova~ki Turci nisu imali topove, {to je ubrzo odlu~ilo bitku. Ne ~ekaju}i napad pe{adije i kowice, turska vojska i civilno stanovni{tvo napustili su Karanova~ki {anac i pobegli za Novi Pazar. Povla~ewe Turaka trajalo je gotovo celog dana. Mihaqevi} je sve to mirno posmatrao, potpuno zadovoqan {to je bez ve}ih napora zauzeo Karanovac. On je naredio da se artiqerijska vatra obustavi i da se ulazak u varo{ i utvr|ewe ostavi za naredni dan. No} je protekla mirno, a sutradan je eskadron frajkorske kowice kapetana Miloradovi}a, kao prethodnica, u{ao u naseqe. Pred podne, kada je i zadwi musliman oti{ao, pukovnik Mihaqevi} je na ~elu paradno ure|enog frajkora u{ao u Karanovac. Nekoliko dana po oslobo|ewu Karanovca Mihaqevi} je jo{ jednom pozvao seoske knezove u Karanovac radi dogovora. Naime, Mihaqevi} je nameravao da napadne Turke na drugim mestima, ali je `eleo da prethodno
dobro osigura karanova~ki kraj od mogu}eg napada iz Novog Pazara. Na wegov zahtev, srpski knezovi su obe}ali da }e pripaziti na sve puteve od Karanovca ka Novom Pazaru i da ne}e dozvoliti da sa te strane do|e neprijateq. Srbi su preuzeli i obavezu da daju svoje dobrovoqce za vojnu posadu u Karanova~kom {ancu. Mihaqevi} je ostao u Karanovcu oko tri nedeqe i, kao pedantni oficir, prvo je osigurao osvojeno tursko utvr|ewe, a tek zatim poveo frajkor u novi napad na Turke. Pored srpskih ustanika, Mihaqevi} je u Karanovcu ostavio jednu grupu frajkoraca pod komandom kapetana \or|a Simi}a. Pred kraj godine, kada su ve} po~eli snegovi, Mihaqevi} je napustio Karanovac i preko Jagodine do{ao u Para}in, odakle je nameravao da napadne Kru{evac, svakako najja~e tursko upori-{te u ovom delu Srbije. Postavqa se logi~no pitawe za{to je Mihaqevi} iz Karanovca za Kru{evac i{ao preko Para}ina kada je put preko Trstenika bio znatno bli`i. Pravih razloga svakako ima. Mihaqevi} je bio obave{ten da u Trsteniku nema Turaka i da je tim pravcem prolaz slobodan. Me|utim, put dolinom Zapadne Morave bio je izuzetno lo{. Posebnu te{ko}u ~inile su mo~vare i blato, {to je za prevoz topova bilo izuzetno va`no. Sa druge strane, on je verovao da }e usput i frajkor biti oja~an novim prido{licama. Iz rejona Para}ina Mihaqevi} je frajkor prebacio u selo
Jasiku, nadomak Kru{evca, gde se obavqao prelaz preko Zapadne Morave. Pored strate{kog zna~aja, proterivawe Turaka iz Kru{evca podstaklo bi Srbe na ve}u saradwu sa Austrijom. Osam ~eta pe{aka i dva eskadrona kowice pregazilo je ledenu Moravu, a ~etiri topa prevezena su preko reke ~amcima. Zajedno sa dobrovoqcima iz sastava frajkora bilo je i dosta Srba pod vo|stvom svojih seoskih knezova i vi|enijih qudi. Pukovnik Mihaqevi} je i ovom prilikom primenio staru taktiku: napred su i{li Srbi da uznemiravaju Turke i ~iste teren, zatim bi usledilo artiqerijsko bombardovawe utvr|ewa, a potom juri{ pe{adije i kowice. Turski garnizon u Kru{evcu, pod komandom Seher-pa{e, u ja~ini od oko 1.200 qudi, nije imao artiqeriju. Moral vojnika bio je vrlo slab, s obzirom da je garnizon bio usamqen, bez veze sa vojnim posadama u Ni{u, Leskovcu i Vrawu i bez izgleda na wihovu pomo}. Ipak, Mihaqevi} je o~ekivao sna`an otpor. Me|utim, ponovio se slu~aj Karanovca. Posle artiqerijskog napada Turci su bez daqeg otpora napustili Kru{evac, a Mihaqevi} je 3. januara 1790. godine sve~ano u{ao u oslobo|enu staru srpsku prestonicu. U znak zahvalnosti, Srbi su prvo o~istili dvorsku crkvu kneza Lazara, koja je do tada Turcima slu`ila za sme{taj kowa, a zatim je u hramu odr`ano bogoslu`ewe, kome su prisustvovali Mihaqevi}, wegovi frajkorci, seoski knezovi iz okoline i mno{tvo sveta. U vreme Mihaqevi}evog pohoda na Kru{evac, u oblasti Karanovca
do{lo je do izvesnog pogor{awa vojne situacije. Znaju}i da je Mihaqevi} sa glavninom snaga oti{ao na Kru{evac, Turci su uporno nastojali da povrate Karanovac. Iz Novog Pazara oni su pravili ~este pqa~ka{ke ispade prema Karanovcu. Tako su 1. januara 1790. godine poharali manastir Studenicu i po{li na Karanovac. Kapetan Simi}, komandant posade u Karanovcu, odmah je intervenisao, razbio turske snage i zaposeo Studenicu. Dve nedeqe kasnije na Studenicu su iz Novog Pazara upu}ene vrlo jake turske snage, pa je kapetan Simi} sa dobrovoqcima, arhimandritom Vasilijem Radosavqevi}em i kalu|erima, nose}i mo{ti Stevana Prvoven~anog (Svetog kraqa) i dragocenosti iz manastirske riznice, napustio Studenicu. Prilikom prenosa mo{tiju Svetog kraqa u vojnoj pratwi bio je i budu}i vo|a Prvog srpskog ustanka Kara|or|e Petrovi}, koji je izvesno vreme slu`io u frajkoru Mihaqevi}a. Nema nikakvih podataka o doga|ajima u Trsteniku i bli`oj okolini u vreme vojnih akcija frajkora. Jedino je izvesno da su muslimani napustili kasabu. U nasequ je ostalo dvadesetak srpskih domova. Nije poznato {ta se zbilo sa napu{tenom turskom imovinom. Malo je verovatno da je sva nepokretna imovina Turaka ostala ~itava. [to se ti~e u~e{}a Trsteni~ana i qudi iz okolnih sela u vojnim akcijama frajkora, bez obzira {to pisanih podataka nema, mo`e se pretpostaviti da je bilo dobrovo-
qaca koji su u~estvovali u napadima na Karanovac i Kru{evac. Tako je u austro-turskom ratu 1788-1791. godine, uglavnom naporima srpskih frajkoraca i ustanika, bio oslobo|en veliki deo Srbije. Me|utim, kada je kona~an uspeh izgledao gotovo siguran, sudbinu Srba je jo{ jednom odlu~ila op{ta politi~ka situacija u Evropi. Austrija je bila spre~ena da nastavi rat protiv Turske. Na zapadnim granicama woj je zapretila Napoleonova Francuska, a na severu Pruska, pa je be~ki dvor bio prisiqen da sa Turskom zakqu~i mir. Prema odredbama austro-turskog mira sklopqenog u Svi{tovu 1791. godine, osvojene srpske zemqe vra}ene su Turskoj. Austrijska regularna vojska i neki delovi frajkora vratili su se preko Save i Dunava, ali je ve}ina srpskih dobrovoqaca pohitala u svoja sela da spasava porodice od o~ekivanih turskih represalija. Oslobo|ewe Srbije izgledalo je tako blizu, ali je ipak odlo`eno za naredni vek. Po~etkom 1804. godine izbio je Prvi srpski ustanak, kao jo{ jedan poku{aj Srba da se, uglavnom sopstvenim snagama, oslobode turske vlasti. U neku ruku to je bio nastavak borbe koju su Srbi vodili slu`e}i u frajkorima. U toku nekoliko meseci po izbijawu bune ustanici su oslobodili dobar deo Beogradskog pa{aluka, osim Po`e{ke, U `i~ke i Sokoske nahije i nekih gradova na Savi i Dunavu. Tokom prve godine ustanka oblast izme|u Karanovca i Trstenika bila je relativno mirna, ali se napetost
ose}ala. Mnogi Turci koje su ustanici isterali iz palanki po [umadiji sklonili su se u Karanovac, Trstenik, ^a~ak i U`ice. To su bili prete`no jani~ari i polusvet koji je izgubio raniji dru{tveni zna~aj i bio protivnik reformacijama koje je sprovodila centralna turska vlast. Wihovo pona{awe u Srbiji bilo je glavni uzrok za pobunu naroda. U maju i po~etkom juna 1805. godine karanova~ki Turci izvr-{ili su niz razbojni~kih ispada u okolna sela. Ciq napada bio je pqa~ka i zastra{ivawe stanovni{tva kako bi se eventualno spre~ilo {irewe ustanka. Sli~na razbojni{tva vr{ili su i Turci iz ^a~ka, Kurilova (danas selo Gra~ac) i Trstenika. Vo|e pqa~ka{kih razbojni{tava bili su karanova~ki Turci, Mehmed-aga Zgura, Pqaka, Balata, Ar~in i Hasan ^u~unovi}. Izve{taji iz Srbije koji su tada stizali u austrijsku vojnu komandu u Zemun navode kako Karanov~ani pqa~kaju sela niz Moravu. Jednom prilikom, plene}i sela u Podibru, pove}a grupa karanova~kih Turaka do{la je kod muslimana u Kurilovo. Sutradan oni su zajedno do{li u Trstenik, gde su imali ro|ake i prijateqe. Kod Trstenika Turci su se prebacili preko Morave i po~eli da pqa~kaju obli`wa sela. U izve{taju zemunskoj komandi navedeno je da su tom prilikom Turci te{ko poharali manastir Qubostiwu i dve crkve o kojima nema bli`ih podataka. Jeremiju To{i}a, u~iteqa trsteni~kog, Pavle Mutavxi} je iste godine premestio u tada otvorenu vrwa~ku osnovnu {kolu. U~iteq je, pored ostalog, prikupqao boravi{nu taksu od posetilaca i jednom prilikom do{ao je u sukob sa tada{wim ministrom unutra{wih dela Radivojem Milojkovi}em.
45
Radi za{tite srpskih sela u jo{ neoslobo|enim nahijama, Po`e{koj i U `i~koj, i {irewa ustanka, Kara|or|e je u ove krajeve uputio ustani~ke ~ete. Pod vo|stvom vojvoda Lazara Mutapa i Mili}a Drin~i}a, ustanici su prvo do{li u ~a~anski kraj. U nameri da prekinu veze ^a~ka sa Karanovcem i Po`egom i put preko planine Jelice, ustanici su opkolili ^a~ak, u kome je bilo dosta Turaka pod komandom Ru{id-pa{e. Po{to je ustanika bilo malo, Mutap i Drin~i} nisu nameravali da napadnu varo{, ve} samo da spre~e eventualne pqa~ka{ke ispade Turaka. Ipak, dan uo~i praznika Blagovesti, Turci su pre{li na levu obalu Morave i napali ustanike ispod brda Qubi}a. Brojno slabiji Srbi utvrdili su se u jednom malom {ancu, tako da je borba trajala od jutra do ve~eri. Pred mrak, po{to su izgubili ~etrnaest qudi, Turci su se vratili u ^a~ak i tu se zatvorili. Na srpskoj strani poginula su tri ustanika. Sredinom prole}a 1805. godine do{ao je u okolinu Karanovca biv{i frajkorski kapetan Radi~ Petrovi}, koji se ne{to ranije pridru`io Kara|or|u. Kapetan Radi~ bio je iskusan i ve{t ratnik ve} u poodmaklim godinama. Pred Ko~inu krajinu stupio je u frajkor i dobio oficirski ~in. Sudelovao je u opsadi Beograda i Karanovca. Poznavao je ovaj kraj i wegove qude. Ovog puta kapetan Radi~ nije imao ni qudi ni namere da napadne na Karanovac, ve} da za{titi srpska sela od turske obesti, da podsti~e narod na bunu i da zastra{uje Turke {ire}i glasove kako uskoro na Karanovac
kre}e sam Kara|or|e sa velikom vojskom i mnogo topova, {to je delimi~no bilo istina. Oko 20. juna iste, 1805. godine do{ao je na obalu Zapadne Morave kod sela Vitanovca Stanoje Glava{ sa mawom grupom ustanika. Wega je Kara|or|e uputio da na tom pogodnom mestu blizu Karanovca pripremi logor za vojsku i tzv. Hauptquartier (vrhovna komanda) gde }e biti sme{ten ustani~ki glavni {tab. To je ve} bio siguran znak skorog dolaska ustani~ke vojske. Turcima je aktivnost Srba bila dovoqan razlog da se zatvore u utvr|ewa i pripreme za odbranu. U najgorem polo`aju bili su Turci u Trsteniku. Po{to su bili malobrojni, sami nisu mogli da pru`e otpor ustanicima a utvr|ewe gde bi se sklonili nisu imali tako da su zavisili od karanova~kih muslimana i li~ne blagovremene predostro`nosti. Uostalom, napu{tawe naseqa pred napadom ja~eg bilo je u to vreme vrlo ~esto i prihvatqivo za obe strane. Za napada~a bio je to uspeh, a za odbegle spas. U me|uvremenu, dok su kapetan Radi~ i vojvoda Stanoje Glava{ vr{ili pripreme za napad na Karanovac, Kara|or|e je prikupqao ustani~ku vojsku iz logora u Topoli, po Jasenici i Gru`i. Smatra se da je u napad na Karanovac po{lo 6-8 hiqada ustanika. Pored Kara|or|a, pod Karanovac su do{li i svi pozvani knezovi i narodne stare{ine: Janko Kati}, Sima Markovi}, Vasa ^arapi}, Mladen Milovanovi}, Prota Mateja Nenadovi},
\u{a Vuli}evi} i prota Milutin Gu~anin sa Draga~evcima. Na zahtev Kara|or|a, Prota Mateja je iz Brankovine dovukao jedan top i doveo ~etu vojnika. U ~etvrtak, na Vidovdan, posle {esto~asovnog mar{a, Kara-|or|e je iz Gru`e sa celom vojskom stigao u vojni logor u Vitanovcu. Tu su ga, po dogovoru, do~ekali kapetan Radi~ i vojvoda Stanoje Glava{. Skela i svi ~amci preba~eni su na levu obalu Morave i postavqene su stra`e u poqu prema Karanovcu. Sutradan je bilo mirno. Bio je petak, muslimanski praznik, pa Turci nisu izlazili iz varo{i. Kara|or|e je sa stare{inama pravio plan za napad na karanova~ko utvr|ewe, a kapetan Radi~ ga je obavestio da u Karanovcu ima Turaka iz Novog Pazara, koje je kao pomo} uputio Ferhataga. Zbog toga je Kara|or|e odmah uputio pismo Ferhat-agi tra`e}i da povu~e Novopazarce iz Karanovca i da ne poma`e jani~are u tu|em pa{aluku, jer su se oni odmetnuli od centralne vlasti. Kara|or|ev zahtev bio je zakonski uredan: Karanovac je bio u Beogradskom, a Novi Pazar u Bosanskom pa{aluku, {to zna~i da je sve odluke o Karanovcu donosio Beogradski pa{a. Kara|or|e je, tako|e, obe}ao Ferhat-agi da }e mirno propustiti sve karanova~ke Turke ako mirno predaju utvr|ewe i odu za Novi Pazar. Pored upozorewa na prisustvo Ferhat-aginih snaga u Karanova~kom
{ancu, kapetan Radi~ je skrenuo pa`wu Kara|or|u da je utvr|ewe obnovqeno neprilaznim rovom i velikim brojem pu{karnica. On je smatrao da se Karanovac najlak{e mo`e osvojiti artiqerijskim bombardovawem, kako je to u~iweno 1789. godine. Za razliku od naoru`awa frajkora, Kara|or|e je imao samo jedan omawi top, nedovoqan za opsadu. Kara|or|e je verovao da opsada Karanovca ne}e du`e potrajati. Wemu se `urilo da {to pre stigne u dolinuVelike Morave, zaposedne Carigradski drum i spre~i Turke da iz Ni{a do|u u Beograd. Zbog toga je Kara|or|e odlu~io da napadne karanova~ko utvr|ewe bez obzira na prisustvo Ferhatagine vojske i nedostatak topova. U subotu 29. juna posle podne po~ele su prve ~arke. Istovremeno, ustani~ka vojska je iz Vitanovca pre{la Zapadnu Moravu, dok su se Draga~evci kod manastira @i~e prevezli na desnu obalu Ibra u nameri da Turcima prepre~e izlaz iz varo{i. Turci su poku{ali jedan ispad u Zlatari~ko poqe, ali bez ikakvog uspeha, po{to su bili brzo suzbijeni i prinu|eni da se povuku u utvr|ewe. Sutradan, u nedequ 30. juna, po~eo je napad Srba na tursku varo{, koja je prema opisu savremenika imala blizu 700 ku}a, {to je preterano veliki broj. Oko {est hiqada ustanika, me|u kojima hiqadu kowanika, po{lo je {irokim poqem na Karanovac. Prvi bojni red vodio je kapetan Radi~. Gradovi nastaju na mestima gde postoje ekonomski uslovi za wihov razvoj. Nasuprot wima, gradovi kao ~isto vojna utvr|ewa mahom su kratkog veka, jer `ive koliko i ratne potrebe. U na{em kraju je dosta takvih vojnih gradova, od kojih su mnogi u ru{evnom stawu: Koznik, Magli~, Grabovac, Ostrovica i drugi.
46
Nedaleko od prvih varo{kih ku}a ustanici su postavili top, jedini koji su imali. Artiqerijska vatra prvo je upravqena na varo{. Ustanici su upotrebqavali jednu vrstu primitivno napravqenih zapaqivih zrna. Po re~ima savremenika, topovska |ulad su bila obavijena sumporom i "smolovom `icom, pa kova~kim meovima usijata". Ovako zapaqiva |ulad brzo su izazivala po`ar na drvenim i tro{nim ku}ama. Vatra se {irila, a sa wom strah i mete`. Turci su bili prinu|eni da zajedno sa porodicama napuste domove i pobegnu u zemqano utvr|ewe iznad varo{i. Te no}i me|usobne ~arke gotovo nisu prestajale. Pred podne narednog dana ustanici su se pribli`ili utvr|enom {ancu, dovukli top i zapo~eli napad. Ohrabreni brzim padom varo{i, Srbi su smatrali da }e lako osvojiti i utvr|en {anac. Napad je po~eo tako {to je prvo ispaqeno nekoliko topovskih |uladi na utvr|ewe, a zatim su ustanici zapo~eli juri{. Me|utim, Srbi su se prevarili u proceni situacije. Topovska |ulad nije nanela ve}u {tetu utvr|ewu, niti je poremetila tursku odbranu. Zakloweni iza visokih i tvrdih palisada, Turci su spremno do~ekali prili~no neorganizovan ustani~ki juri{. Kada je prvi red ustanika pri{ao vrlo blizu palisada, Turci su iza sigurnih zaklona, kroz mnoge pu{karnice, osuli ubita~nu vatru. Na prostoru bez ikakvog zaklona, ustanici su pretrpeli velike gubitke. Mnogi su poginuli, a jo{ ve}i
broj je rawen. Ma|u ustanicima je zavladao strah od mogu}eg turskog ispada iz utvr|ewa, pa je do{lo do panike. Napad je prekinut i ustanici su se povukli u neredu. U me|uvremenu po~eo je jak letwi pqusak, {to su ustanici iskoristili da pokupe mrtve i izvuku rawene.31 Posle neuspe{nog prvog juri{a na karanova~ki {anac, Kara|or|e je uvideo da mora da mewa taktiku u napadu, a pre svega da dovu~e ve}i broj topova. Stoga je naredio da se vojska povu~e na levu obalu Morave u Vitanovac, a on je oti{ao u Topolu da dovu~e jo{ neki top. Na polo`aju kod Karanovca ostao je kapetan Radi~ Petrovi} sa ne{to malo ustanika. Prvi dan posle prekida napada pro{ao je u sre|ivawu stawa kod ustanika i u dogovarawu stare{ina {ta treba preduzeti da bi se Karanovac zauzeo. Ispostavilo se da je kapetan Radi~ Petrovi} bio u pravu kada je posavetovao Kara|or|a da u napadu primeni taktiku kakvu je imao komandant frajkora pukovnik Mihaqevi}. Sutradan po povla~ewu ustanika pove}a grupa Turaka iza{la je iz utvr|ewa da osmotri prilike i uputila se Zlatari~kim poqem ka Moravi. Me|utim, ~im su nai{li na ustani~ke stra`e, povukli su se u {anac. Ustanici su na ispad reagovali tako {to su poja~ali stra`e i popalili sve vodenice na Ibru. Dok su ustanici ~ekali da se Kara|or|e vrati iz Topole, kod kapetana Radi~a stigao je ustani~ki glasnik sa ve{}u da putem
od Novog Pazara, pod pratwom grupe vojnika, dolazi silihtar, tj. oru`ar Ferhat-age. Sa wim je bio i brat novopazarskog vladike. Ose}a-ju}i da se radi o va`nim pitawima, kapetan je pod vojni~kom pratwom izjahao da do~eka turskog izaslanika. Silihtar je rekao da nosi va`nu poruku za Kara|or|a i zahtevao je da kao carski ~ovek i izaslanik bude bezbedno propu{ten u Karanovac. Kapetan Radi~ ja lepo primio Ferhat-aginog izaslanika i otpratio ga do ibarskog mosta ispred Karanovca. Silihtar je upoznao kapetana Radi~a da nosi Ferhat-agin odgovor na Kara|or|evo pismo i tra`io je sastanak sa srpskim vo|om. O dolasku i namerama turskog izaslanika kapetan Radi~ je odmah obavestio ustani~ke stare{ine u Vitanovcu. Oni su mu poru~ili da je Kara|or|e u Topoli i da on ne dovodi Tur~ina u Vitanovac kako silihtar ne bi zapazio da je ustani~ka vojska prili~no malobrojna, ve} da sastanak zaka`e u poqu, na karanova~koj strani. Po dolasku u Karanovac silihtar je sazvao turske prvake. Bio je kratak. Saop{tio im je Ferhat-agino nare|ewe da Novopazarci prekinu borbu protiv Srba i napuste Karanovac. I karanova-~kim Turcima silihtar je savetovao da se mirno povuku u Novi Pazar i obe}ao je da }e od Srba zatra`iti da i wima garantuju bezbednost. U po~etku karanova~ki Turci nisu hteli da pristanu na povla~ewe, ali znaju}i da bez pomo}i Pazaraca
ne mogu da se odr`e, te{ka srca morali su da prihvate silihtarov savet. Slede}eg dana u karanova~kom poqu odr`an je sastanak turskog izaslanika i ustani~kih stare{ina. Kara|or|e nije prisustvovao razgovoru, po{to se jo{ nije vratio iz Topole. Tom prilikom Srbi su obave{teni da }e Turci predati Karanovac ukoliko im sa garantuje bezbedan put. U ponedeqak 8.jula Kara|or|e je stigao iz Topole, odakle je dovukao dva ve}a topa, ne{to municije, barjak i dobo{e. Toga dana u srpski logor stigli su i turski predstavnici. Ferhat-agin silihtar je ostao u Karanovcu. Tada je dogovoreno da Turci prilikom povla~ewa mogu da ponesu oru`je i ku}ne stvari, da poklone Srbima neke kowe i vrate Kara|or|evu pu{ku "{e{anu" koja je ostala kod utvr|ewa prilikom srpskog neuspelog juri{a. Srbi su Turcima obe}ali bezbedno povla~ewe i vojnu pratwu do Beogradskog pa{aluka. U ~etvrtak, na Petrovdan ujutru, Turci su predali Kara|or|u jednog lepog "kulastog ata" koji je do kopita bio pokriven crvenom ~ohom i vratili su pu{ku "{e{anu" koju su ustanici ostavili prilikom neuspelog juri{a na Karanova~ki {anac. Toga dana, od rane zore, duga kolona Turaka prelazila je Ibar drvenim mostom napu{taju}i varo{ i utvr|ewe. Turci su se uputili ka Kurilovu, kuda je vodio jedan od puteva za Novi Pazar. Iza kolone, kao obezbe|ewe, i{la je grupa od pedesetak ustanika, mahom qudi
iz ovog kraja. Kada su Turci oti{li, ustani~ka vojska je pre{la Moravu i {irokim poqem u bojnom redu po{la u Karanovac. U sredini je bila kowica pod Kara|or|em, na desnom krilu Vasa ^arapi}, a na levom ~ete Janka Kati}a. Na obali Ibra ~ekali su Draga~evci prote Milutina Gu~anina i ustanici iz okolnih sela, spremni da pre|u preko mosta. Pod ratnim zastavama, uz zvuke dobo{a, ustanici su oko podne u{li u Karanovac. Varo{ je bila pusta, a neke ku}e bile su izgorele. Samo su kod kamene xamije ustanici zatekli dvojicu starijih hoxa. Po nare|ewu Kara|or|a, varo{ je zapaqena.32 Ostavqeno je nekoliko ku}a za potrebe ustani~ke vojske. Utvr|ewe je ostalo netaknuto i kasnije je postalo zna~ajan srpski vojni centar. Istog dana kada su napustili Karanovac, Turci su u pratwi ustanika stigli u muslimansko naseqe sela Kurilova (danas selo Gra~ac). Ovo selo bilo je izvan Beogradskog, a u sastavu Bosanskog pa{aluka, pa su se Turci ose}ali sigurnije. Umorni od puta, Turci su u Kurilovu preno}ili i opremili se za daqi put. Sutra-dan, pred podne, Turci su po{li iz Kurilova u dve grupe: ve}a grupa po{la je preko Go~a za Novi Pazar, a mawa se uputila za Trstenik. Grupa ustanika koja je Turke dopratila do Kurilova nije se odmah vratila u Karanovac. Srbi su se pritajili paze}i na pona{awe Turaka sa namerom da ih prate sve dok ne napuste podru~je Beogradskog pa{aluka. Iza kolone Turaka koji su krenuli ka Trsteniku, na
potrebnom odstojawu, i{li su i srpski ustanici. Po dogovoru iz Karanovca, oni su imali pravo da ih prate sve dok ne napuste Beogradski pa{aluk. Dolazak karanova~kih izbeglica u kasabu izazvao je uzbu|ewe trsteni~kih muslimana. Pri~e o artiqerijskom bombardovawu, opsadi {anca i paqewu varo{i jo{ vi{e su podgrejale strah. Trsteni~kim kasabalijama, ina~e svojim ro|acima i prijateqima, Karanov~ani su savetovali da zajedno sa wima po|u za Leskovac. Za trsteni~ke muslimane nije bilo drugog izlaza. Tu no} u maloj kasabi karanova~ki Turci su iskoristili da se odmore od te{kog puta i priberu od uzbu|ewa, a doma}i muslimani da se pripreme za odlazak. Sutradan, u zoru, kolona karanova~kih i trsteni~kih Turaka napustila je kasabu. I ovu grupu ustanici su pratili do prelaska granice Beogradskog pa{aluka. Posle toga srpski ustanici su se vratili u Trstenik i po obi~aju, a mo`da i nare|ewu, zapalili xamiju i ve}inu muslimanskih ku}a.33 To je bilo u subotu 15. jula 1805. godine. Nema istorijskih podataka koliko je tada u Trsteniku bilo turskih i srpskih ku}a, odnosno stanovnika, ali je sigurno postojala xamija, o ~emu nam svedo~i jedan kasniji izvor. Naseqe svakako nije bilo ve}e niti brojnije nego u vreme kada je, dvadeset godina ranije, u wemu boravio austrijski uhoda Miteser. Zbog svog vojnostrategijskog zna~aja, oslobo|ena naseqa u Podibru i
Zapadnom Pomoravqu igrala su va`nu ulogu u daqem razvoju srpskog ustanka. Kao upravni centar i vojni logor posebno se isticao Karanovac, a zatim i Trstenik. Ta dva naseqa predstavqala su zna~ajne snabdeva~e ustani~ke vojske, Karanovac ve}inom stokom, a Trstenik `itaricama. Ima nekoliko pisama Kara|or|a karanova~kom stare{ini Antoniju Risti}u da hitno {aqe vojsci hranu - u Deligrad 5.000 oka kukuruza, u Varvarin ruskoj vojsci `ito, vojvodi Haxi Prodanu Gligorijevi}u u Stari Vlah 5.000 oka `ita, itd.34 Posle oslobo|ewa Karanovca, sredinom 1805. godine, u wemu je formirana vojna komanda i garnizon, a za komandanta je postavqen iskusni kapetan Radi~ Petrovi}. On je poku{avao da zauzme Novi Pazar i oslobodi sela u Starom Vlahu i Studenici, ali posle po~etnih uspeha morao je da se vrati u Karanovac. Kapetan Radi~ je ubrzo oti{ao u ustani~ki logor na Vra~aru, gde su zapo~ele pripreme za opsadu i oslobo|ewe Beograda. Po oslo-bo|ewu Beograda kapetan Radi~ je u wemu ostao i kao stru~wak radio na popravci gradskih utvr|ewa na Kalemegdanu. Zatim je du`e bolovao zbog povrede ki~me, a 1808. godine bio je imenovan za ~lana suda, odnosno beogradskog magistrata. Umesto kapetana Radi~a, za stare{inu Karanovca i prostrane oblasti od Po`ege do Stala}a Kara|or|e je krajem 1807. godine postavio svog zeta Antonija Risti}a zvanog Pqaka. Nasuprot umnom i
obrazovanom kapetanu Radi~u, novi karanova~ki stare{ina, ~ovek bez ikakvih vojnih zasluga, veoma osion i prek, postao je vojvoda. Na tom polo`aju vojvoda Pqaka, kako je poznat u narodu, ostao je sve do propasti ustanka. On je pro{irio karanova~ko utvr|ewe gradwom novog, tzv. Pqakinog {anca. Prema opisu savremenika, ovo utvr|ewe moglo je da primi oko 600 vojnika.35 Pod komandom voj-vode Pqake bile su Po`e{ka i Kru{eva~ka nahija, Starovla{ka kne`ina i deo Pazarske nahije.36 Tako je i Trsteni~ka kne`ina, odnosno samo naseqe i nekoliko sela na desnoj obali Zapadne Morave, bila u nadle`nosti karanova~ke vojne komande. U me|uvremenu novopazarski i leskova~ki Turci uporno su poku{avali da potisnu ustanike i obnove vlast u oblastima ju`no od Karanovca i Kru{evca. Tako je 1806. godine leskova~ki Ali-pa{a udario na @upu, ali je odbijen u borbi na {ancu kod Ko`etina. Tu se istakao Pavle Cuki}, zbog ~ega ga je Kara|or|e imenovao za vojvodu `upskog sa sedi{tem u Trsteniku. ^itavo vreme do sloma Prvog srpskog ustanka Pavle Cuki} je sa ustanicima iz Trsteni~ke kne`ine branio polo`aje u @upi i po planini @eqinu, kuda su vodili putevi za Novi Pazar. Kada je Kara|or|e, prvenstveno zbog vojnih potreba, organizovao ustani~ki po{tanski saobra}aj u Srbiji, vojvoda Pqaka je, po wegovom nare|ewu, u Karanovcu i Trsteniku 1811. godine osnovao mezulane. To su usputne po{tanske stanice, u kojima su
stalni kuriri, zvani tatari, nose}i zvani~na pisma ili novac, mewali umorne kowe odmornim. Zbog blizine boji{ta na ju`nim granicama, Karanovac je bio va`na vojna baza ustani~ke Srbije. Prema izvornim podacima savremenika, pod komandom karanova~kog stare{ine bilo je oko deset hiqada qudi, i to: - iz Po`e{ke nahije 3.000, - iz Kru{eva~ke nahije 3.000, - iz dela Pazarske nahije 2.000, - iz Haxi Prodanovog kraja 600 vojnika. Karanova~ka vojska bila je raspore|ena po raznim {an~evima, karaulama i stra`arnicama rasutim po {irokom podru~ju od Starog Vlaha do Ju`ne Morave. U Karanova~kom {ancu bilo je 800 vojnika, u Haxi Prodanovom tako|e 800, u Kru{evcu 600, na Gorwem Ibru 300, u Ko`etinu 300 i na Deligradu 300. Ustanici iz Trsteni~ke kne`ine bili su raspore|eni na slu`bu u {anac Ko`etin. To omawe utvr|ewe slu`ilo je za odbranu `upskih sela od upada leskova~kih Turaka. Pored toga, iz ovog {anca su kontrolisani putevi u kozni~kom kraju i put uz Rasinu ka planinskim selima stare `upe Zagrlate. Jednom prilikom, krajem 1810. godine, mawi broj ustanika iz Trsteni~ke kne`ine oti{ao je sa vojvodom Pqakom u {anac [avrane kod Kru{evca, gde se zadr`ao kra}e vreme.
U prole}e 1812. godine do{lo je do preokreta vojno-politi-~kih prilika na Balkanu, {to je kona~no opredelilo sudbinu Prvog srpskog ustanka. Zbog napada Napoleona Bonaparte, Rusija je bila prinu|ena da prekine rat protiv Turske kako bi izbegla sukobe na dva fronta. Prema odredbama Bukure{kog mira iz 1812. godine, Turskoj je priznato pravo da ponovo okupira Srbiju, ali pod obavezom da ustanicima dodeli op{tu i potpunu amnestiju i da Srbi dobiju unutra{wu samoupravu. Ustani~ka Srbija nije prihvatila odredbe ovog mira i odbila je da polo`i oru`je i da pusti Turke da u|u u zemqu. Tako je Srbija ostala sama, da se bez ikakve podr{ke bori protiv nesrazmerno sna`nijeg Turskog carstva. Globalna promena odmah se odrazila na prilike u zemqi. Pritisak Turaka postajao je sve ja~i, a ustani~ke snage sve slabije. Ve} aprila 1812. godine Kara|or|e je pisao vojvodi Pqaki u Karanovac da narod iz pograni~nih krajeva sklawa daqe od granice, po{to se o~ekuju ja~i turski napadi. U drugom pismu, poslatom mesec dana kasnije, Kara|or|e je zahtevao da se odmah obustave napadi na turske oblasti i prekine slawe hajdu~kih ~eta preko granice. Odmah zatim Kara|or|e je zapovedio vojvodama karanova~ke vojske Pqaki, Kujunxi}u i Jele~aninu da izvedu vojsku u logore, vr{e egzercir i popravqaju puteve i utvr|e-wa, ali da bez wegovog odobrewa ne napadaju i ne izazivaju Turke. Polovinom jula 1813. godine
deo karanova~ke vojske bio je upu}en u {anac Topoqak na Deligradu kao pomo} vojvodi Mladenu Milovanovi}u. Ustanici iz trsteni~kog kraja bili su mahom na {ancu u Ko`etinu, ali je bilo i onih koji su, slu`e}i u Karanovcu, preba~eni u Deligrad. Ustani~ku grupu poslatu u Deligrad vodio je vojvoda Pqaka. O te`ini tada{weg polo`aja ustanika svedo~i jedno pismo Kara|or|a upu}eno vojvodi Pqaki u {anac Topoqak, u kome vrhovni vo`d dramati~nim re~ima gotovo moli "... Zaboga, starajte se, gradove Deligrad, Pauqev {anac i Topoqak dr`ati". U istom pismu vo`d je upozoravao da za Srbiju nema nade ukoliko Deligrad padne u ruke Turcima. Me|utim, spasa vi{e nije bilo. Deligrad je pao, a Turci su nadirali iz Bosne, Vidina i Novog Pazara. Ve}ina ustani~kih vo|a napustila je zemqu i preko Save prebegla u Austriju. U op{tem mete`u i strahu, bez vo|a, ustanici su svojevoqno napu{tali vojsku i odlazili ku}ama da spasavaju porodice. Strahuju}i od turske osvete, Srbi su se sklawali u {ume i planine. Tako je Srbija jo{ jednom svedena na Beogradski pa{aluk. Nema podataka o tome kada su se isterani Turci vratili u Trstenik. Sude}i po izvesnim podacima koji postoje za druge krajeve, mo`e se pretpostaviti da se nisu vratili svi trsteni~ki muslimani, ve} samo jedan deo. Prvo su do{li odrasli mu{karci, mo`da jo{ krajem 1813. godine, a zatim 47 Po~etkom XX veka, izme|u 1922. i 1928. godine, u Trsteniku je formirano jo{ pet banaka: Trgova~ka banka, Privredna banka, Zemqoradni~ka {tedionica, Eskontna banka i Prometna banka. Ukupan kapital iznosio je 5.500.000 dinara.
i ostali. Posle paqevine 1805. godine naseqe nije pretrpelo ve}e {tete. [tavi{e, u kasabi je bilo podignuto i vi{e novih ku}a. Me|u turskim povratnicima prve su bile spahije, u`ivaoci feudalnih prava, i oni koji su imali kakvu nepokretnu imovinu. Slom srpske bune Turci su shvatili kao pobedu islama, pa su zaveli svoj teror, nasilno oduzimali oru`je od naroda i zahtevali da im se isplati sav zaostali porez i druga davawa od 1804. godine. Obaveze prema Srbima iz Bukure{kog mira niko nije pomiwao. Ipak, uzaludna su bila sva nastojawa obnovqene turske vlasti da u svemu uspostavi odnose kakvi su bili pre 1804. godine. Izmenili su se i qudi i prilike, pa ponovni povratak na sistem ~ifluka vi{e nije bio mogu}. Pritisak vlasti samo je poja~avao nestabilnost u zemqi i izazivao stalne bune, migracije i hajdu~iju. Ose}aju}i sve ve}a previrawa u narodu, Turci su poku{ali da umire duhove. Pozvali su Srbe da se vrate u svoja sela, proglasili op{tu amnestiju za ustanike i po~eli da priznaju autonomna prava srpskih knezova kao lokalnih narodnih stare{ina. Ipak, u politici smirivawa Srba postignuti su samo polovi~ni rezultati. Proces osloba|awa, zapo~et mnogo ranije, morao je da bude doveden do kraja. Kao lokalna reakcija na osiono pona{awe Turaka, krajem septembra 1814. godine izbila je u okolini ^a~ka Haxi Prodanova buna. S obzirom na
op{te prilike u Beogradskom pa{aluku, o~ekivalo se da buna preraste u nacionalni pokret. ^a~anskog muselima Latif-agu glas o novoj pobuni Srba zatekao je u okolini manastira @i~e, gde je po narodu sakupqao porez i gonio ustanike koji nisu hteli da se predaju. Slute}i opasnost, Latifaga se odmah povukao u Karanovac i po~eo da preduzima mere za odbranu. Razaslao je glasnike po okolini pozivaju}i Turke da se sklawaju po varo{ima, a uputio je i poruke za pomo} bitoqskom veziru i novopazarskom muselimu. U to vreme, ~uv{i za doga|aje oko ^a~ka i Karanovca, narodni prvaci iz Gru`e Toma Vu~i} Peri{i} i Petar Tucakovi} sa prili~nim brojem naoru`anih momaka pohitaju na Karanovac. Kada su stigli u Vitanovac, tamo{wi seoski knez Stanko Mili}evi} obavestio ih je da u tom kraju nije do{lo do bune i da je ~a~anski muselim Latif-aga sa vojskom u Karanova~kom {ancu. Sutradan zorom Gru`ani zajedno sa knezom Stankom do|u u selo ^ukojevac, a odatle se skelom prebace u Vrbu. Iz Vrbe odmah do|u u Podunavce, gde ih je po dogovoru sa~ekao knez Miqko [qero iz Kurilova. Od wega su saznali da su Turci iz Kurilova, zajedno sa ne{to muslimana iz Karanovca i okolnih sela, dva dana ranije oti{li u Trstenik kako bi preko @upe stigli u Leskovac. Iz Podunavaca su Vu~i} i Tucakovi} sa svim ustanicima i seoskim
prvacima iz usputnih naseqa, istog dana oko podne, do{li pred Trstenik. U kasabi nije bilo Turaka. Oni su toga dana ujutru, sa `enama, decom i poku}stvom, oti{li ka Lopa{u, u nameri da preko @upe i Jankove klisure stignu u Toplicu. Pri izlasku iz Lopa{a, na mestu gde se nalazio jedan omawi rov, odnosno opkop od zemqe37, Turci su zastali da se odmore od puta i tereta. Na tom mestu ustanici su ih sustigli. Po ve} gotovo ustaqenom pravilu, Toma Vu~i} je pozvao Turke da se predaju i obe}ao im slobodan put ako predaju oru`je. Prema jednom izvoru, Turci su prihvatili zahtev ustanika i po~eli da sakupqaju oru`je radi predaje. Me|utim, tada je do{lo do incidenta. Neki Tur~in se tome usprotivi i ubije jednog ustanika. Zbog toga do|e do me|usobne pucwave, u kojoj je bilo nekoliko mrtvih. Ipak, na poziv stare{ina sa obe strane, a ne{to i zbog mraka koji je ve} padao, do{lo je do pomirewa. Turci su predali oru`je, a Srbi su ih pustili da bezbedno nastave put. Opisani odlazak Turaka iz Trstenika dogodio se krajem septembra 1814. godine. Ta~an datum nije utvr|en. Tako je posle tri stotine pedeset godina trajawa prestala turska vlast u ovom delu Zapadnog Pomoravqa. Ipak, to jo{ nije bilo zvani~no. U Trstenik se Turci vi{e nikad nisu vratili u staroj ulozi. Neposredan povod za prinudni odlazak Turaka iz
O Vasi An|elkovi}u u Trsteniku posebnog belega nema. Stoje samo most na Moravi i hram Svete Trojice, kao uspomene i opomena.
48
trsteni~kog naseqa bila je buna Haxi Prodana Gligorijevi}a. Bez obzira {to je bila trenutna i {to nije prerasla u {iroki narodni pokret, kod trsteni~kih muslimana, malobrojnih, slabih i neza{ti}enih, buna je bila jasan znak da se blagovremeno treba skloniti. I ranije u sli~nim okolnostima Turci u Trsteniku su se isto tako pona{ali. Zbog toga oko Trstenika nije bilo ratnih sukoba. Zbog neslagawa narodnih stare{ina i izmewenih politi~kih prilika, Haxi Prodanova buna nije prerasla u narodni pokret {irih razmera. Posle wenog smirivawa muselim Latif-aga pro-veo je zimu u ^a~ku, gde je bilo oko 1.200 vojnika. Po~etkom prole}a do{lo je do previrawa u [umadiji. Osetiv{i opasnost, Latif-aga je sa polovinom vojnika pre{ao iz ^a~ka u Karanovac, gde je okupio okolne Turke i zatra`io vojnu pomo} od pazarskog muselima Adem-pa{e. U me|uvremenu do{lo je do sastanka srpskih narodnih stare{ina u Takovu, gde je odlu~eno da se podigne novi ustanak protiv Turaka. Na ~elo Srba izabran je vojvoda iz prethodne bune Milo{ Obrenovi}. On je odmah po~eo da prikupqa stare{ine iz prethodne bune i ustanike koji su se skrivali po {umama i zbegovima. U Zapadnom Pomoravqu do ustani~kih pokreta i prikupqawa do{lo je u okolini ^a~ka, a posebno u selima kod Karanovca. Po nalogu kneza Milo{a, vojvoda Radoslav Jele~anin iz Mataruga i pop Filip Studeni~ki sakupili su
nekoliko stotina ustanika i zaposeli put iz Karanovca za Novi Pazar. Ustanici su postavili zasedu u uzanoj klisuri Ibra, na vrletnom mestu kod starog grada Magli~a. Adem-pa{ina vojska u ja~ini od 1.500 vojnika, pod komandom pa{inog }ehaje Mahmut-age i bimba{e Jusuf-age, upu}ena kao pomo} Karanovcu, bila je zaustavqena od zasede. Me|utim, kada je i od Karanovca nai{la kowica Latif-age, ustanici su se morali povu}i u obli`we planine. Posle borbe kod Magli~a turska vojska se zatvorila u Karanova~ki {anac. Pod opsadom sve ve}eg broja ustanika, bez dovoqno hrane i bez nade u boqe dane, Turci su poslali glas vojvodi Jele~aninu da ho}e da pregovaraju o ~asnoj predaji, ali da tra`e li~nu garanciju kneza Milo{a, po{to samo wemu veruju. Tih dana knez Milo{ je bio kod Po`arevca, gde je ugovarao predaju grada. Po primitku Po`arevca i ispra}aju Turaka za ]upriju, knez Milo{ je prve nedeqe jula 1815. godine do{ao pred Karanovac. Sporazum sa Turcima o uslovima predaje varo{i i utvr|ewa postignut je bez te{ko}a. Prema Turcima knez Milo{ je bio vrlo korektan. Zabranio je pqa~ku turske imovine, odobrio im je da od svega ponesu {ta ho}e, obezbedio im je vojnu pratwu, a Adem-pa{i poslao nekoliko stotina dukata. Tako je u Drugom srpskom ustanku oslobo|en i ovaj deo Zapadnog Pomoravqa i Podibra. U ove krajeve Turci vi{e nisu zalazili, osim po dozvoli srpskih vlasti radi re{avawa imovinskih odnosa.
Nacionalni pokreti Srba iz 1804. i 1815. godine imali su isti ciq, ali razli~ite puteve. Pod vo|stvom Kara|or|a Srbi su u{li u otvoreni vojni sukob sa Osmanlijskim carstvom bez odgovaraju}e podr{ke sa strane. Zbog izmewenih politi~kih prilika, pokret pod knezom Milo{em Obrenovi}em bio je prete`no slo`ena diplomatska borba za unutra{wu autonomiju uz presudni me|unarodni, prete`no ruski uticaj. Srbi su zahtevali da Turska ispuni obavezu iz 8. ta~ke Bukure{kog mira, {to je druga strana poku{avala da izbegne. Ipak, primorana vojnom silom, Turska je odredbama Jedrenskog mira prihvatila da Srbima prizna unutra{wu autonomiju. Kona~no, u jesen 1830. godine, Srbima na podru~ju Beogradskog pa{aluka Turska je carskim hati{erifom priznala pravo na samoupravu. Knez Milo{ se nije slagao da samoupravu dobiju samo Srbi u dvanaest nahija Beogradskog pa{aluka, ve} je zahtevao da se srpska prava pro{ire na ~itavo podru~je Kara|or|eve Srbije. Turska je izbegavala da ispuni tu obavezu, a knez Milo{ je lukavstvom, politikom podmi}ivawa i mawim grani~nim incidentima vr{io stalan pritisak, {to je najzad urodilo plodom. Novim sultanovim hati{erifom, iz 1833. godine, autonomnoj Kne`evini Srbiji je prikqu~eno tzv. [est nahija, Jadar sa Ra|evinom i Ugovorom je predvi|eno da na ikonostasu budu ove ikone: Raspe}e, Marija, Sveti Jovan, Dvanaest apostola, Isus u Getsemanskom vrtu, ^etiri evangelista, Sveta Trojica, Tajna ve~era, Slavska ikona, Sveti Arhangel Mihailo, Sveta Djeva Marija i Isus, Blagovesti (dve ikone), Isus Hristos, Sveti Stevan, Sveti Jovan Krstiteq, Ro|ewe Hristovo, Kr{tewe, Sretewe, Vaskrs, Preobra`ewe, Vaznesewe, Begstvo Josifa i Marije, Isus me|u mudracima, Isus me|u decom i Vaskrsewe Lazarevo. 49
deo Novopazarskog sanxaka. Osim vojnika u sporazumno odre|enim gradovima, Turcima je bilo zabraweno da `ive u Srbiji. Za prodaju nepokretne imovine odre|en im je razuman rok, a rente su Turcima ispla}ivane zajedno sa ostalim obavezama. Srbija je godi{we pla}ala Turskoj 2,5 miliona gro{a, od ~ega je 900 hiqada bila spahijska renta. Do 1833. godine grani~na linija izme|u Turske i Kne`evine Srbije u trsteni~kom kraju i{la je od Po~ekovine preko Jasikovice i Brezovice na Go~ i Stolove, tako da je Trstenik bio pograni~no naseqe. Kada je teritorija Srbije pro{irena, novu granicu odredila je naro~ita rusko-turska komisija. ^lanovi ruske komisije bili su Kocebu i Sa{aqski, koji su uglavnom odlu~ivali o svim spornim pitawima. Marta 1833. godine razgrani~ewe je bilo zavr{eno.
Putir je pehar od skupocenog metala, zlata ili srebra, u kome se u pravoslavnim crkvama priprema pri~e{}e za vernike (hleb i vino razbla`eno vodom). 51 Amvon, ili ambon, predstavqa u pravoslavnim crkvama uzvi{eno mesto na soleji sa koga se ~itaju odgovaraju}i delovi Svetog Pisma, propovedi i molitve i dr`e pomeni. Simboli~no, amvon predstavqa sveti kamen koji je an|eo odvalio od Hristovog groba. 50
IZVORI
1. Ali~i} Ahmed, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije I-III, ^a~ak 1985. 2. Anti~ki Rim, Beograd-Qubqana 1967. 3. Bojani} Du{anka, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku, Kru{eva~ku i Vidinsku oblast Beograd 1974. 4. Elezovi} Gli{a, Turski spomenici SKA 1940, Beograd 5. Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981. 6. Jire~ek Konstantin, Istorija Srba, Beograd 1978. 7. Kanic Feliks, Prou~avanje rimskih spomenika u Kraqevini Srbiji , Be~ 1892. 8. Mili}evi} M. \., Kne`evina Srbija 9. Nikoli} A., Sultanski spahiluci /mukade/ u Srbiji 1815-1835, Beograd 1959. 10. Papazoglu Fanula, Sredwobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969. 11. Peruni~i} dr Branko, Kru{evac u jednom veku, Kru{evac 1971. 12. Peruni~i} dr Branko, Jedno stole}e Kraqeva, Kraqevo 1966. 13. Hrabak Bogumil, Boj na Karanovcu i `ivot u Karanovcu za vreme prvog ustanka, Beograd 1954.
SADR@AJ
NAJSTARIJE DOBA
..........................................................
9
Sredwi Balkan u predrimskom periodu. Plemena. Pod vla{}u Rima. Provincija Gorwa Mezija. Gradovi i putevi. Privreda.
POSTANAK NASEQA
.......................................................
Invazija Varvara. Pad Zapadnog rimskog carstva. Naseqavawe Slovena. Zapadno Pomoravqe u sastavu sredwevekovne Srbije. Doba kneza Lazara Hrebeqanovi}a. Osnivawe naseqa. Prvi pisani pomen. Pad pod Turke. Socijalni polo`aj hri{}anske raje. Feudalne obaveze.
23
POD TURSKOM VLA[]U
...................................................
29
Podaci u defterima. U sastavu vojni~kog dobra-zeameta. Broj domova i stanovnika. Privreda. Proizvodwa `itarica. Vinogradi. Vrste i visina poreza. Javni prelaz preko Zapadne Morave. Pravo na pana-|ur.
TRSTENIK U TURSKIM POPISNIM KWIGAMA - DEFTERIMA
37
U prvom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Mehmedom II Osvaja~em 1476. godine. U drugom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Selimom I Okrutnim 1516. godine. U tre}em sumarnom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem oko 1523-25. godine. U ~etvrtom popisu vlaha nastawenih u Smederevskom sanxaku, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem oko 1528. godine. U petom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Sulejmanom II Zakonodavcem 1540. godine. U {estom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka, izvedenom pod sultanom Muratom III 1574. godine. BORBE ZA OSLOBO\EWE
..................................................
Austro-turski rat 1683-1699. godine. U~e{}e Srba. Velika seoba. Beogradski pa{aluk kao serhat. Naseqavawe muslimana. Austro-turski rat 1716-1718. U pograni~noj zoni. Turska kasaba. Austrijska uprava u Srbiji. Srpska milicija. Austro-turski rat 1737-1739. Misija uhode Mitesera. Opis Trstenika. Ko~ina krajina. Srpski frajkori. Stawe pred op{tu bunu. U Prvom srpskom ustanku.
65
Sredstva za objavqivawe kwige obezbedili su:
"VIKOM GRAFIK" - Zemun
"ARSIN@EWERING" - Trstenik
