Вељко Ђ. Ђурић
ВОЈВОДД ВУЈИБ
погледи Крагујевац, 2001.
БИБЛИОТЕКА "ЧЕТНИЦИ" Књига 2
Уредници: Милослав СА М А РЏ И Ћ Миодраг Д. ПЕШИЋ
САДРЖАЈ Свешшеник М омчило Р. Ђ ујић ..................................................... 11 Априлски рат 1941. и расуло Краљевине ЈуГославије .................................................. 14 Српски народни устанак 1941. на Тром еђи ....................... 22 Динарска четнинка дивизија
....................................................... 31
Хрват и у Динарској четничкој дивизији
.......................... 43
М омчило Ћујић, Драгољуб М ихаиловић и Милан Недић .......................................................................................... 46 Нијемци на Т ром еђи ............................................................................... 49 Одлазак у ист орију ................................................................................ 51 II дио Војвода Ђујић и његови четници у хрватским усташким документ има .................................................................... 57 ФотоГрафије .............................................................................................113
Српски народни устанак лета 1941. Године против хрватске усташке државе и потоњи рат ни доГађаји у крајевима на тромеђи Далмације, Л ике и Босне, до сада су у публицистици и историоГрафији описивани једнострано и пристрасно, без објашњења узрока и ширеГ контекста доГађаја. Литература нетнинке провенијенције настала у расејању, уГлавном без научности, а то значи историоГрафске вредности, базирана је, уГлавном, на сећањима. У тој лит ерат ури скоро и да нема докумената, што је и разумљиво; од стварања четничких јединица до повлачења и одласка у расејање, њихови штабови нису м н о г о марили за своја документа и архиву па су их често уништавали. С друГе стране, и литература комунистичке провенијенције, пати од комплекса ратних добитника: ова литература најчешће је идеолошки црно-бела, што значи о себи све најлепше а о противнику све најГоре. Најприближнија слика устанка и свих осталих потоњих доГађаја на Тромеђи биће када се искористе сва сачувана и доступна документа из архива свих ратних страна које су учествовале у тим временима: италијанска, немачка, усташка, четничка и комунистичка. На жалост, у овим временима, маја 1998. Године, чини се да то никада неће бити. Овај текст је настао првенствено на документацији хрватске усташке провенијенције. У њему се објављују најзанимљивији и најинтересантнији делови докумената о доГађајима на Тромеђи који се т ичу Српства и четништва. Наравно, да је и овакав начин презентације, на неки начин, субјективан па му се може приписати пристрасност или манипулација. Документа која су настала 1941-1944. Годинеу Книну представљају разне извештаје, предлоГе, наредбе и остале врсте административних форми преписке између, хрватско усташке, локалне власти у Книну и врхов9
не у Загребу: из Книна су писали командант хрватске војске М арко Роила, велики жупан А нт е Н иколић и њеГов заменик Д авид Синчић (а касније и сам велики жупан) и А нт е Ватавук, командант војске. Објављивање сачуване докуменатције у интеГралној верзији и са крит ичким коментарима је, уопште, веома тежак и комплексан посао, а у овим временима још тежи и компликованији. Стога Га остављам за нека друГа, поГоднија времена. Самим т им и приближавање оном што се назива истина, одлаже се за будућност, која је овоГ момента т олико далека да се чини као да се и неће доГодити. Текст ”М ом чило Ђујић и њ егови четници 1941-1944. Године у усташ ким документ има” представља почетак давно планираноГ истраживачкоГ пројекта ”Динарска чепшичка дивизија”. К ако сам докторску дисертацију ”Српска православна црква 1941-1945”радио више од шест Година, пројекат о четницима нисам завршавао како сам планирао. Од авГуста 1995. Године, од траГедије Српства у Крајини, чест о помислим да Га више никада и не наставим. Само БоГ зна шта ће од тоГа бити!
По Ђурђевдану 1998.
10
Свешшеник Момчило Р. Ђујић ујићи су старином из Босне а населили су се близу Книна, у селу Ковачићу, уз рјечицу Крчић. Раде и Љубица Ђујић имали су првенца М омчила а потом још двије ћерке и два сина. М омчило је рођен 27. фебруара 1907. године. К ао и свака српска и патријахална породица и Ђујићи су добро познавали прош лост, јуначку и хајдучку, испјевану уз гусле и у десетерцу. Најстарији син Момчило доби о је име по јунаку М омчилу из јуначких пјесама. У првим разредима основне школе, М омчило је, због своје бистрине и марљивости, био најбољи ученик. Ниж е разреде гимназије похађао је у Книну, а више у Шибенку. Није матурирао; послије седмог разреда отиш ао је у Сремске Карловце, у богословију. У вријеме ш коловања у Карловцима, његови наставници су га предодредили за калуђера, али од тога није било ништа. Владика далматински Иринеј запопио га је 1933. године и додијелио му парохију у селу Стрмици код Книна. Прије ступања у парохију, ож енио се Зорком Д обријевић, ћерком угледног трговца. Супружници родише троје дјеце: сина Синишу и близанце Радомира и Радојку. Млади свештеник се показао као добар духовни радник у парохији. У цркви је проповједао тако да је народ касније понављао као да му се из олтара обраћ ао светац а не њихов свештеник. Млади и стасити парох, стрмички поп М ом чило, веома радишан и сналажљив, корпулентан, бујне косе и браде, временом се прочуо у околини Книна. Д обар I лас стекао је послије градње зграде народног дома “Петар М ркоњић” од новца који је доби о од државе и од парохијана. Прочуо се још више током 1936. године,
Ђ
11
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
када је, уз знатну помоћ мјештана, са једнога извора, удаљ еног од насеља око три километра, спровео цијевима воду до сеоских кућа. У Стрмици, у свим јавним сеоским пословима учествовао је и свештеник М омчило. Б ио је веома умјешан, уз то један од малобројних ш колованих људи. Средином тридесетих година углед стрмичког свеш теника прерастао је у мисију једнога сеоск ог попа. У политички веома бурним временима Краљевине Југославије, на Тромеђу су стигли и одјеци сукоба националних партија и странака, њихових подјела и свађа. У тим збивањима и свештеник М омчило нашао је простора за себе. Он је створио прву организацију четничког удруж ењ а за личко-далм атинско-босанскокрајинску Тромеђу. Ч етничке амблеме из Б еограда у Книн донио је жандармеријски ђенерал Љ убо Новаковић испуњавајући тако ж ељ у старог четничког војводе К осте М иловановића-Пећанца. М омчило Ђујић је, 9. јануара 1935. године, своју нову униформу украсио четничким амблемом. Тако је у Книн и Крајину ”стигло” име четничко иосле више од 60 година, о д времена када су на Т ром еђу четовали и ратовали војвода Голуб Бабић и П етар М ркоњић, који је, у ствари, би о кнежевић П етар К арађорђевић. К раће вријеме је свештеник из Стрмице изгледао као љевичар због идеја које је имао. Тих мјесеци неки комунисти или њихови симпатизери, иначе идеолош ки противници, уз име попа ”прилијепили” су етикету да је обична ”талијанска шпијунчина”. А јасно је и зашто: комунисти су свим својим неистомиш љеницима олако давали карактеристике сходно слогану ”ко није са нама, против нас ј е ”. Комунисти су га етикетирали и зб о г његове улоге у штрајку радника на изградњи ж ељ езничке пруге КнинБихаћ. Тада је штрајкаче, у њиховој борби за зараде, лично предводио. Међутим, радници су били згодна прилика за Ђујића да их просто ”запали” својим ријечима пријекора властима које воде лош у политику, антирадничку па и антиправославну. 12
Војвода Момчило Ђујић
И з тих дана остала је прича о храбром попу предводнику радника. Комунистички писци уз овај догађај обично додају да је тај штрајк и штрајкаче искористио како би их преварио уз помоћ полиције. М еђутим, ти исти писци заборављају да је судија из Книна, односно котарски начелник, казнио казном од 10 дана затвором управо Ђујића због говора против државе и власти.
13
Априлски рат 1941. и расуло Краљевине Југославије [ЦЈ|| емачки вођа А дол ф Хитлер је сматрао Србе вје■ - • » р о л о м н и м зб о г војног удара 27. марта 1941. годиИ У н е . Стога је, али и због многих других важних војних и политичких разлога, наредио да се Краљевина Југославија војнички казни за непокретност. Рат са Југославијом трајао је веома кратко, свега 11 дана. Одмах послије капитулације услиједило је распарчавање државе. Свако од учесника у нападу доби о је онолико колико је Хитлер планирао и сматрао да је довољ но за награду. У Сињу је био ш таб Динарске дивизије војскс Краљевине Југославије. П о ранијим војним ратним плановима, са војском је, ка Динари и Босни, требало да се повуче и дио народа. У међувремену, нроусташ ки расположени Хрвати, које су предводили локални римокатолички свјештеници, намјеравали су да побију официре. Тако је Хрват др Милан Л еутић, иначе усташ а већ пет-ш ест година, хтјео у касарни у Сињу да изврши нуч па је свој наум започео убиством једног официра. Њ егова намјера била је осујећена тако што су га војници убили. Слично је завршен и покушај пуча П етра Кватерника у команди Јадранске дивизије. (П етар је рођени брат Славка Кватерника који је прогласио усташку Независну Државу Х рватску). У вријеме док су се на другим ратиштима водиле борб е, италијанска војска се готово несм етано кретала из правца Бенковца ка Книну. Једини отпор пружила им је група југословенских војника, припадника 54. пјешадијског пука, који су самоиницијативно, заједно са мјешта14
Војвода Момчило Ђујић
нима села Пађена и Оћестова, напали италијанску колону. Том приликом Италијани су доживјели знатне губитке: убијено је десетак војника а много више их је рањено. Југословенски војници су се потом повукли ка Босанском Грахову. Заједно са југословенском војском ка Дрвару повлачили су се и добровољ ци, омладинци и неколицина старијих. Били су то националисти и патриоти које је предводио Владо Новаковић, стари четнички војвода из година прије Првог свјетског рата. Тих дана причало се да по Босни има много југословенских војника у пуном ратном устројству и који воде ж естоке бор бе с непријатељем. М еђутим, то су биле само лажне вијести. Јединице Ш естог армијског корпуса, под командом генерала Ренца Далмаца окупирале су Далмацију. Овај генерал изабрао је Сплит за своје сједиште. Т оком априла мјесеца италијанске трупе заузимале су градове и села. У Книн су 16. априла стигли дјелови једног гарнизона дивизије Сасари, из састава Друге армије. Веома теш ко је одговорити на питање шта је радио стрмички свештеник у априлском рату. Ђујић је био, до забране рада 1939. године, на челу четничког удружењ а. Сходно начелима удружења, сви четници требало је да буду у првим борбеним редовима у ратним догађајима. Има података да је 16. априла једна група четника из Книна, са старјешином Ђујићем, била око Стрмице, а потом отишла ка далматинско-личко-босанскокрајинској Тромеђи, како би тамо припремили отпор италијанској војсци. Један комуниста тада је записао у свој дневник да је та ”група пројахала кроз Стрмицу носећи црну четничку заставу”. У вријеме док су ироусташки и усташки активисти полако преузимали власт у разним мјестима широм новопроглаш ене Независне Државе Хрватске, Покрајински комитет Комунистичке партије Хрватске за Далмацију, растурао је свој проглас. А у њему је, осим осталог, писало: ”У критичним тренуцима повијести хрватског народа, када су напредне снаге биле спремне да сузбију најезду њемачког и талијанског империјализма, да би спасиле хрватском народу независност и слободу, пла15
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
ћена П авелићева банда у договору с издајничким вођством ХСС -а позвала је њемачке трупе, прогласила у Загр ебу ”независну, слободну Хрватску и хоће да успостави на читавом хрватском територију своју тиранску власт... Лажу ти, хрватски народе, кад кажу да ће земљ а бити ослобођен а од рата. Сада ће она постати право поприште рата и ратних страхота, и то на рачун интереса твог угњ етача-њ емачког фаш изма. Твоје ће синове насилно тјерати на клаоницу, да крваре и гину за интересе њемачког ф аш и зм а.” Априла-маја 1941. године, у околини Книна, у селима Буковице било је неколико чланова комунистичког подмлатка. Сви су скојевци, и до зим е 1941, били б ез икаквог вођства и нису дјеловали према начелима своје партије. Један од разлог а за то јесте постојање совјетско-њемачког савеза који је важио све до 22. јуна, до њемачког напада на Совјетски Савез. Званични представници Италије имали су своје планове за будућност крајева које су анектирали и окуиирали, али су били у њиховој интересној зони (према договору са савезницима Нијемцима). Најприје, Италијани су ж ељ ели трајну доминацију на источној обали Јадрана и постепену романизацију тамош њ ег становништва. У тим плановима чак су и искључивали присуство свога сателита, сн 1ге Н езависне Држ аве Хрватске. Одмах по доласку стварали су своје органе власти, најприје војне а потом и цивилне. Тада је долазило и до сукоба са хрватским органима власти. Италијански планери били су подозриви према настајању хрватских институција власти, б ез обзира на снагу и јачину тих органа. У многим мјестима појавили су се појединици и м ањ е групе усташа, њихових присталица или чланова Х рватске сељачке странке, који су ж ељ ели да преузму власт о д органа војнички пораж ене К раљ евине Југославије. У том е нису бирали ни средства нити начине за остварењ е својих циљева. Сасвим је извјесно да није било разлике између усташа и чланова Хрватске сељ ачке странке. М еђутим, Италијани су то пресјекли тако ш то су растурили хрватске и инсталирали своје органе. И зузетак су била прихватање неких домобранских 16
Војвода Момчило Ђујић
јединица у областима Сјеверне Далмације, углавном око Книна. Питање стварног господара, најприје војног, рјеш ено је на вишем нивоу почетком маја 1941. на неколико састанака, између челника, Њ емачке и Италије. Сходно тим договорима (”Бечки споразуми”) односи између Независне Државе Хрватске и Италије озакоњ ени су ”Уговором о одређивању граница”. У Книнској крајини, Хрватска је стекла право да има само неке оперативне јединице. М еђутим, све то је зависило од Италијана и њихове добре воље, често нижих војних команданата. Италијани су имали један однос према домобранским јединицама а сасвим другачији према усташким. Тек на основу законске одредбе, коју је А н те Павелић потписао 10. јуна 1941. године, о административнотериторијалној подјели државе, настала је ”Велика жупа Брибир и Сидрага” са сједиштем у Книну. Она је обухватала кнински, дрнишки и босанско-граховски котар. Први њен велики жупан био је Шибенчанин др А нте Николић. Органи власти у овој жупи, као и органи јавнога реда, дјеловали су примјеном тактичког упада, изненађења и углавном ноћних акција. Све у свему, терором , насиљем и злочинима затирали су српски народ. Хрватски терор и затирање српског народа почело је нроглашењем закона, законских одредби и наредби: Законске одредбе за обрану државе, Законске одредбе за забрану ћирилице, О дредбе о исељавању С рба, Законске одредбе о преласку с једне вјере на другу и многих Других. На Тром еђи најприје су похапшени најугледнији домаћини и виђенији људи. Прве жртве били су православии свештеници Михајло Поповић из П олаче, Милан Гвозденовић из Ружића и Јован Андрић из Сиверића. Хапшење православних свештеника из неколико других есла није успело, јер су се они склонили. Тако ни Момчило Ђујић није ухапшен. ”Видјео сам да усташ е опкољавају мој парохијски (тан. А ја сам већ имао војнички карабин, имао сам му17
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
ницију стрељ ачке дружине. Отворим прозор и с пуш ком искочим у шуму. Они су дош ли у кућу, полупали све, тукли моју супругу, траж или мене. Отишли су, нијесу је убили због тога што је рекла да сам кренуо да крстим болесно дијете и да тр еба да дођем сваки час. Онда су је оставили живу и скројили план да у току ноћи поново опколе кућу. Ја сам се вратио, узео дјецу и жену и п објегао”. Овако је Ђујић објаш њ авао свој први ”додир” са усташама. Када је 13. јула у Книну обзнањ ена Законска наредба о прелазу с једне вјере на другу, требало је похапсити све преостале свеш тенике Српске православне цркве и чланове њихових породица. И стовремено, требало је одузети сву имовину као и све ш то је било у посједу црквених општина. Тих дана је обзнањ ена и наредба о отпустању с посла оних Срба који су дошли у Далмацију послије 1900. године. Усташки стож ер, одмах по доласку у Книн, обзнанио је проглас за све подређене јединице стациониране у мањим мјестима Сјеверне Далмације. Стожерник Марко Рош а, средином јуна, наређивао је да се насиља и убиства не смију вршити у близини италијанских војника, а хапшења морају бити непримјетна! Усташки злочини почели су крајем маја, најприје у Дрнишу. Тада је ухапшено 16 Срба које су одвели изван града и тамо их побили. Н ова хапшења Срба у Дрнишу планирана су за почетак јуна. М еђутим, од тога није било готово ништа пошто су богатији, виђенији и угледнији Срби на вријеме избјегли из мјеста и склонили се у Задар или Шибеник. Нови талас хапшења и убијања дош ао је 11. јуна, према старом сценарију и методама. Ови злочини имали су посебан печат јер их је иницирао Јуцо Рукавина, специјално упућен из Загреба у о в е крајеве. У овим злочинима, у клању и мучењима, учествовали су, осим Рукавине, римокатолички свеш теник П етар ф ра Берковић и његова братија. Злочини су вршени у Ж агровићу, Голубићу, Плавну и другим селима. Средином јуна усташ е су ухапсиле стотинак мјештана, одвели их према Дрнишу и побили по јамама. Злочини су почињени и у другим 18
Војвода Момчило Ђујић
селима Т ром еђе у Далмацији, Босанској Крајини и Лици. Д о краја јуна убијено је неколико стотина Срба. М еђу крвавије злочине спадају они у селу Полачи: 21/22. јуна усташе из хрватског села Кијева, заједно са другим снагама, опколиле су ово српско село. У невиђеном оргијању страдало је око 50 Срба, међу њима је било дјеце и стараца. На територији сусједне општине Врлика, страдало је око 150 Срба. Око Дрниша убијено је 80 људи. У сташ е нису бирале начина и средство за изврш ење злочина. З а непуна два мјесеца, од проглаш ења усташке државе, убијено је око 500 Срба. У м еђувремену, запаљ ено је неколико школа, православних цркава и стотинак кућа. З а то вријеме, пљачкана је ситна и крупнија стока, однош ена је храна и све ш то је могло да се употријеби. Све то су радили домаћи становници Хрвата, без обзира на то да ли су то усташе или њихови симпатизери. Један Србин који је преживио клање и јаму оиисао је ова времена: ”Настало је једно необуздано, свирепо и беспримерно крволочно дивл>ање усташа, који се нису никако могли заситити српске крви. Убијани су не само одрасли мушкарци и ж ене, него и старци. Било је случајева да су деца вађена ножевима из утроба њихових матера; из живих људи вађена су срца, главе им одсецане, цревима из сопствених утроба су дављени; са живих људи је кожа дерана; од невиних дечјих очију плетени су ђердани; живи или полупретучени људи бацани су у јаме из којих се, милошћу случаја, само понеко успео да спасе...” У Загр ебу је формирано Равнатељство за понову, односно министарство за исељењ е Срба у Србију. Сходно томе и у Книну, за жупу Брибир и Сидрага, отворена је жупска испостава. Ова организација добила је 11. јула маредбу да затвори све трговине одјеће, обуће и остале робе, чији су власници били Срби. Италијани и њихови иредставници власти су због тога протестовали. На просторима средњевјековне тврђаве изнад Книна формирано је усташко сабиралиште за С рбе, Јевреје и 1Јигане. 19
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
Првих дана послије усташких злочина над Србима на Тромеђи, кренуле су колоне избјеглица ка италијанском дијелу Далмације. Крајем јула и почетком августа 1941. у неколико мањих мјеста било је око двије хиљаде Срба избјеглица, највише ж ен а и дјеце а мање одраслих мушкараца. Италијани су за избјеглице организовали прихватне логоре у којима су обезбјеђивали храну и заштиту. В рем еном су м еђу Србима организовани одбори за помоћ избјеглицама. Најважнији одбор те врсте радио је у Сплиту под руководством свеш теника Сергија Урукала. Занимљ иво је да је у тим одборим а било и неколико Х рвата, чланова и симпатизера ”З б о р а ”, партије Димитрија Љ отића. А међу њима најзапаженији су били градоначелник Сплита Јакша Рачић и бивши бан Приморске бановине Јосип Јаблановић. Српски народ Книнске крајине био је заплаш ен усташким злочинима и б ез икакве организације за самоодбрану. З а т о су се Срби најприје скривали по шумама а касније и бјежали ка италијанском Кистању. По шумама је било веома теш к о јер народ није имао ни хране нити било каквог оруж ја за одбрану од евентуалних усташких патрола. Њ ихова снажна свијест о самоодбрани није имала одређене облике и ф орм е. Чак и циљеви нису били јаснији од ж ељ е да се сачува голи живот од усташа. Прекретница у овом несналаж ењ у десила се 22. јула, послије напада Њ емачке на Совјетски Савез. Бјеж ањ е српског народа у италијанске крајеве било је теш ко и компликовано услед честих напада усташких патрола и потјера. Хрватске власти контролисале су све путеве ка Буковици односно крају који су узели Италијани. У међувремену, многи италијански војници и оф ицири отворено су помагали прелазак српских избјеглица. Тих дана Италијани су представљали спасиоце српског народа од хрватског терора. Д огађало се да су Италијани напросто отимали С рбе од сигурне смрти коју су им спремале усташ е. М еђутим, то није била званична и војна политика И талије поготову када се зна да је она довела у Хрватску усташке војнике, таборнике и остале 20
Во ј во д а М о м ч и л о Ђ у ј и ћ
часнике. Другим ријечима, Италијани су створили усташе. Н еколико угледних далматинских Срба састало се, крајем маја 1941. године, са италијанским војним командантима. Њ ихова намјера била је да понуде Италијанима да анектирају ове крајеве. Срби су говорили да заступају око 100 хиљада становника из Сјеверне Далмације. И стоврем ено, Италијани су почели своју стару политику међу српским народом нудећи му организовањ е активног отпора Хрватима и Независној Држави Хрватској. Тих дана покушавали су да за себе придобију бивше политичке прваке Сјеверне Далмације. К ао резултат тих настојања био је и састанак у Бенковцу ком су присуствовали Владо Новаковић, У рош Десница, Стево Рађеновић, Пајо Омчикус, свештеници М омчило Ђујић и Илија Зечевић и други. На основу сачуване биљ еш ке италијанских официра може да се закључи да су српски прваци ирихватили су1 естије да се врате у своје крајеве гдје ће их Италијани помагати. К ао крајњи циљ ових договора било би прикључење Книнског и Грачачког котара Италији.
21
Сриски народни усшанак 1941. на Тромеђи I! Л талиЈанска политика 1941. године у Сјеверној ДалIII мацији, м ож е се описати и на слиједећи начин: Ср1 г ! б е тр еба подржавати у њиховим антиусташким акцијама, истоврем ено их придобити уз себе у евентуалном ш ирем фронту против несп особн е хрватске државе, усмјеравати у сваком погледу у њиховим акцијама у борби против усташке власти али тако да та њихова борба не прерасте и у борбу против италијанске власти. У овом контексту ваља посматрати и ситуацију у прва два мјесеца љ ета 1941. године; Италијани су свим силама помогли усиостављањ е хрватске државе, а већ јуна почели да ш тите српски народ од усташких злочина. Један од разлога такве италијанске политике м ож е да се наслути у њиховом разочарењ у у хрватску политику и неиспуњењу планова за дубљ у политичку и војну пенетрацију у Хрватској. И стоврем ено, м ож е се схватити све то и као дио италијанско-њемачких политичких подјела интереса на Балкану, а у свему том е Италијани су били подређена страна у односу на Нијемце. У Кистањама су се окупили највиђенији Срби Сјеверне Далмације. Били су ту браћа Н ико и Владо Н оваковић, Стеван Рађеновић, М омчило Ђујић и други. Крајем јуна из тих кругова потекла је и иницијатива разговора са италијанским официрима којом приликом ј с предлагано припајање Сјеверне Далмације Италији. У међувремену, би л о је неколико мањих група наоружаних људи по ш умама око Книна. О н е нису имале никакве планове за свој даљи рад осим сам оодбран е од усташа. П отоњ е приче да су ове групе организовали комунисти или неко други немају никаквог основа. К од Срба је била израж ена, можда и у генима забиљ еж ена, склоност ка самоорганизовањ у и сам оодбрани од непријатеља на 22
В о ј в о д а Мо м м и л о Ђ у ј и ћ
основу готово вјековног живота на граници, у војним крајинама изм еђу М летачке републике и Турске. На Т ром еђи је било неколико чланова Комунистичке партије Југославије односно Хрватске. Неки од њих су се склонили или побјегли на италијанску страну. Мајско савјетовање комуниста у Загребу заврш ено је прогласом у коме се, осим осталог, каже: ”П ред Комунистичком партијом Хрватске стоји велика и часна задаћа да организује и води најодлучнију борбу против распиривања националне мржње између Хрвата и Срба и Словенаца, да ради неуморно на братству у слози хрватског и српског народа, да уједињује те народе у борби иротив окупатора и шаке узурпатора, који данас не само српски него и хрватски народ крваво терориш у ...да организују широке масе радника и сељака у борби за истинску независност хрватског народа...” Други дио овог прогласа био је намијењен Србима: ”Разуларена франковачка господа врше крвави терор и прогоне, она иод изговором борбе против четника затварају, звјерски муче и потајно убијају на стотине честитих бораца, који су заједно с хрватским радним народом водили борбу против српске хегемоније и угњетанања хрватског народа... Н е дајте се зауставити крвавим ирогонима, не насједајте шовинистичкој хајци.” Италијански официри, нарочито обавјештајци, добр о 1’у процјењивали поједине Србе који су се склонили на н.ихову територију. Д обр о су знали да понуде помоћ у повцу и храни а послије и у савјетима шта да се и како ради, нарочито о организовању за случај да их нападну уггаше када се Срби врате у своје село. У таквим околиостима, командант италијанске дивизије наредио је шојим официрима да му се обрате када су им потребна иончана средства ради придобијања Срба. Данас је веома теш ко утврдити ком човјеку су најнције Италијани дали новчану помоћ. И сто тако, питамл* је шта су му савјетовали том приликом. Већина аут р а текстова о рату 1941-1945. у Северној Далмацији нисали су да је М омчило Ђујић био први прималац итачнјанских пара али за такве тврдње нису понудили ника►нг доказе. 23
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
Устанак српског народа на Тромеђи против хрватске власти почео је 26/27. јула у околини Дрвара, Лапца и још неких насеља. Све те акције нису биле организоване са једнога мјеста нити од једне групе људи, него је почело спонтано, по принципу ”када могу они, и ми морамо да се бранимо и организујем о”. Тако је за неколико дана готово цијела Тромеђа била у устанку. С еоске чете Плавна, Голубића и осталих книнских села, и насеља с друге стране Динаре и према Лици, лако су заузел е мале усташке и дом обранске станице. За неколико дана била је слободна сва Тромеђа. Н ародне вође били су Пајо Курбалија, Симо Бајић, Бране Богуновић, Илија Десница, М ирко М арић, Милан Танкосић и други знани и незнани. Слободна територија простирала се сјеверно од Книна ка Лици у правцу Госпића и источно ка Босанској крајини. Тих дана ликвидирано је неколико стотина усташа и домобрана. В рем еном , у Дрвару се организовао и Штаб устанка. Успјеси устаника били су више него изузетни. Усташки војни заповједници извјештавали су да је то била ”четничко-комунистичка акција”. Сами устаници нису имали никакво име. Једноставно, називали су се устаницима а понегдје и герилцима. Тих дана деш авало се да су устаници нападали здруж ене италијанско-усташке јединице. На територији Книнске крајине, у устаничким селима било је 16 одреда. Заједничка команда формирана је тек 4. августа и она је била нодређена Ш табу герилских одреда који се налазио у Дрвару. Командант овога штаба био је комуниста Љ убо Бабић. Средином августа устаничке снаге Т ром еђе ф орм ирале су Дрварску народноослободилачку бригаду. Једна од првих одлука њеног команданта садржавала је наредбу да се ”герилско руководство и герилски одреди морају најхитније реорганизовати на војничкој бази, тако да сви герилски одреди буду повезани на појединим секторим а”. Друга наредба се односила на обавезну заклетву устаника: ”3аклињ ем се да ћу се непријатељу, који је, п ом оћу домаћих издајица и плаћеника, п ороби о и 24
Војвода Момчило Ђујић
опљачкао моју земљу, клао и убијао мој народ, ж ене и лјецу, отим ао жито, мој труд и муку и изгонио ме с мог цједовског огњишта, заклињем се да ћу се осветити, да ћу му наносити ударац, крв за крв, смрт за смрт...!” Кнински устаници су организовани у батаљ он чији је командант био Живко Брковић. Батаљон се састојао од 11љешевичког (командант М омчило Ђујић), К осовскопољског (командант Пајо Поповић) и Плавањ ског одреда (командант Обрад Бојанић). Када је на Тромеђу из З агр еба стигао Владимир Ћ етковић, члан Централног комитета Комунистичке паргије Југославије, са задатком да реорганизује устаничке снаге, почели су неспоразуми међу вођама. Комунисти еу већ у првим ријечима критике сматрали да су сви професионални официри жељ ни власти и са много личних амбиција. Официри су, по комунистима, били носиоци деструкције. И до данас је остало увјерење да су устаничке вође тих дана радиле за италијанску обавјештајну службу. ( ходно том е, те вође су имале задатак да спријече шицење б ор бе. И дан-данас се понавља тврдња како су Ђу|ић, Брковић и остали минирали сваку акцију комуниста у тим крајевима за коју је наређењ е стигло из Дрвара. I ако неш то је теш ко доказати документима релеванти им за просуђивање о догађајима. Н еш то друго је неспорно: представници хрватских иласти из Книна, а било их је само неколико, обавије1тили су своје претпостављене у Загребу да су они опкољени у граду пош то са свих страна дол азе устаници. У тим вијестима набројана су имена устаничких вођа: 11ајо П оповић у Бискупији, Момир Пријић у Врбнику и Косову, Момчило Ђујић од Стрмице и Голубића и други. Гих дана командант италијанске дивизије Сасари пошао је у свој штаб жупана из Книна А нту Николића и 1»гкао му: ”Хрвати су нам незахвални за све ш то смо им чи учинили. З а то вас молим да и ви и сваки утицајни чоИ1*к у хрватском народу проводи такову политику, да хрнатски народ љуби нас Талијане и да се Хрватска прик иони потпуно Италији, јер је то једино могућа политика”. 25
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
У бр зо је поглавник А нте Павелић пристао да се такозвана ”Друга зон а”, у којој је била и Велика жупа Брибир и Сидрага, преда у надлеж ност ш таба Друге италијанске армије. Ова зон а је проглаш ена демилитаризованом територијом ш то је значило да хрватска власт није способна да одржи своју организацију без Италијана. У усташко-италијанском споразуму, који су потписали Павелић и италијански генерал А м брози о, устаничке снаге се називају ”националисти-побуњ еници”. Генерал А м брози о позвао је прогласом све избјеглице да се слободно врате својим кућама напомињући да им ”италијанске оруж ане снаге гарантују њихову сигурност, слободу и њихову имовину”. ”Штаб герилских одреда за Книнску крајину” је 12. августа промијенио име у ”Штаб герилских и четничких одреда за Книнску крајину”. И ме ”герилац” користио се све до септем бра а од тада иојављује се израз ”партизан” и то на основу одлуке Ш таба бригаде из Дрвара. Други израз, ”четник” означавао је човека који је ”у чети’ . Захваљујући потоњој усташкој пропаганди, ријеч ”четник” употребљ авала се за сваку прилику и при томе се додавало обавезно ”великосрпски”. Они који су мјењали имена устаницима, можда нису били свјесни да тако раде на раздору међу људима који су касније одвели српски народ у грађански рат. Важан догађај, који је имао посљ едице у каснијим мјесецима и годинама, био је састанак у селу Отрић 11. августа 1941. Том скупу присуствовали су италијански официри и неколицина устаничких вођа. М ожда је тада договорено (или потгтисано) неш то о сарадњи, о аутономији ових крајева Лике уз обавезу да устаници неће вршити никакве саботаж е на ш тету италијанске власти. Занимљиво је да је том разговору присуствовало и неколико комуниста, један од њих био је Ђ ок о Јованић. У бр зо послије овог састанка дош ло је до још једног у селу П ађене 25. августа потписана је заједничка изјава о међусобним обавезама и сарадњи на терену. Италијани су и том приликом обећали он о што и у Отрићу: ”...Италијани гарантују сигурност и слободу српском на26
В о ј в од а М о м ч и л о Ђ у ј и ћ
роду, исповједање религије, слободу ш коле и наставе..., али војну и цивилну управу преузимају Италијани, а код цивилне управе биће именован комесар Хрват у спора*уму са Загребом и Римом...” Окружни комитет Комунистичке партије Хрватске м Лику, на састанку од 11. септембра, закљ учио је поводом Отрића и Пађена: ”Многи чланови партије, па чак и чланови среских и окружних руководстава ишли су тако далеко да су водили преговоре с талијанским окупатором по питању лојалног држања према окупатору, чиме су насјели и упрегли се у кола талијанског фашичма...” Крајем августа 1941. године у Дрвару су се састале нође устаника са Тромеђе. Том скупу су присуствовали командант бригаде Љ убо Бабић, Пајо П оповић, Обрад Бојанић, Пајо Курбалија, М омчило Ђујић и многи друI и. Занимљ иво је да тада у Дрвару није било ни ријечи о договорима са Италијанима у Отрићу и Пађенима. Послије савјетовања у Дрвару, командант М омчило Ђујић је кренуо у свој крај. На том нуту је постављена »асједа по наређењу комунисте Гашпара Бергама, који сс затекао у Дрвару. Ђујића том приликом нису убили, касније су то објашњавали његовим угледом у народу. Команда италијанских снага одлучује да се, почетком септембра, нападну устанички положаји ради умириваи,а стања на Тромеђи. У ш табу устаника одлучено је да се Италијани нападну и тако спријече њихове активноети. Н аређењ е је издао Владо Ћ етковић, један из групе комуниста који су недавно стигли преко Њ емачке из Француске у Загреб а одатле кренули међу устанике у различитим правцима. У тим преломним временима, међу устаничким вођама дош ло је до разлаза: има индиција да су М ане Рокнић, Бране Богуновић, М омчило Ђујић и још неколико њих одбијали да се повинују наређењима о наиаду. Ту иссрећу у устаничком врху искористили су Италијани и пробили фронт. Живко Брковић и Бране Богуновић ра»рјешени су команди, а њиховим борцима је наређено да ее ставе под другу команду. Крајем септем бра 1941. годмне Италијани су заузели Дрвар, главно устаничко 27
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
упориш те. Тиме је нестала слободна територија а К нинска крајина и остали дјелови Т ром еђе изгубили с у свој војни ослонац. М еђу устаницима, па и њиховим вођама, чак и међу комунистима и скојевцима, говорило се често о Даљим акцијама. Било је и приједлога да се не нападају И тал ијани. Тек доласком неколико комуниста из З а г р е б а и наређењ а о даљој борби, ситуација се почиње компликовати. Комунистички врх је одлучио да почне друга ф аза бо р б е за власт тако ш то ће се стварати партијска војска и започети тотална борба против свих који нису са њима. У прве п отезе у овим крајевима спада и стварање летеће групе ”Чапајев” Ђ ок е Јованића. У Каснијим мјесецима, ова група дош ла је главе многим Ј1,удима. Такви поступци правдани су веома мутним ф разам а о опортунизму или сарадњом са класним непријатељ ем. Али нису само страдали љ уди који нису прихватали комунистичко вођство у догађајима и њихове планове. Страдала је и неколицина чланова партије у м еђусобним обрачунима. Таква су убиства Марка Ореш ко^ићаКрнтије а касније и издаја Раде Кончара. Наставити бор бу против италијанских снага ШШ стати на постигнутим позицијама, би ло је питање које је полако растварало устанике и њихове снаге. С једне стране били су комунисти који су све радили по налогу из З агр еба, онако како су захтјевале више инстанце. С друге стране се почела полако сакупљати група истомиш љеника који су сматрали да би требало за у с т а в и т и све акције против Италијана, јер је сукоб са усташама на неки начин на Тромеђи би о завршен - барем је тако сматрала неколицина вођа. А онда је предлож ено да се почну разговори са Италијанима о том е да они анектирају ове територије и прикључе их Италији. В јеровало се, наиме, да ћ е тако Срби уопш те да опстану. Други приједлози односијји су се на стварање војних формација које би се ослаН>але на италијанске оруж ане снаге. Група коју је предводио Н ико Новаковић, а која је била за борбу са усташама и истоврем ено за прикључење ових крајева Италији, временом је пала у засјенак. 28
Војвода Момчило Ђујић
Она се све више и више везивала за италијанске војне власти. Група око свеш теника Урукала ж ељ ела је сарадњу са Италијанима. Крајем септембра, у данима убрзаног раслојавања, у Сплит је стигао стари четнички војвода Илија Трифуновић-Бирчанин. В еом а брзо се повезао са истакнутим избјеглицама ради стварања једног ш таба за помоћ. Убрзо су сви послови ш таба били под контролом Италијана, укључујући чак и новчану помоћ. Он је позвао све официре југословенске војске да му се ставе на располагање, наглашавајући да је он легитимни сарадник пуковника Драгољ уба Драже М ихаиловића и краљевске владе. Официре је подсјећао на њихову заклетву краљу као врховном команданту све војске Краљевине Југославије. Касније је војвода Бирчанин добио директну везу са Михаиловићем. Шифре му је донио мајор Бош ко Тодоровић. ”У име краља”, Бирчанин је позвао у Сплит и Момчила Ђујића и Пају П оповића, најпознатије вође из Книнске крајине. Том приликом су се договорили о даљем раду и стварању нових четничких јединица на Тромеђи као дјелу једног ширег покрета. Послије повратка из Сплита, четничко организовањ е је напредовало. Осим поменуте двојице, томе су доприњели још и Владо Новаковић и Живко Брковић. Иако је Бирчанин инсистирао на организовању пом оћу проф есионалних официра, те планове споро су прихватали у Книнској крајини. Један од разлога за тако неш то била је суревњивост дотадашњих вођа према придошлицама. За време ових путовања и договора, стално су функционисале везе са штабом у Дрвару, односно у Лапцу. У међувремену, по селима око Книна организоване су мјесне чете, сеоска вјећа, сеоске страж е, лугари и пољари, л све то да власт буде у рукама мјесних вођа. А ли, долашло је и до мањих сукоба са усташама, углавном на границама територије. И стовремено, Италијанима се понекад упућују захвалнице због њиховог рада на иацификацији терена. Сви пропартизански истраживачи прош лости посебно рата на Тромеђи, сматрају да је још у јесен 1941. Ђу29
В е љ к о Т>. Ђ у р и ћ
јић ж ел и о да постане први и најважнији вођа. Д одуш е, он није отворено нападао комунисте већ је позивао народ да ”добро размисли” при одлучивању шта и како даље. На честим зборовим а на којима је говорио, помињ ао их је као носиоце раздора међу српским народом ових простора. К валификовао их је као безб о ж н и к е, руш итеље цркве, слава и свих црквених обичаја итд. Када је требало говорити о борби са Италијанима, обично је то избјегавао а понекада их нападао као непријатеље и тако распаљивао страсти у народу. Све вријеме говора и потоњ ег рада, позивао је људе да буду опрезни, да у насеља не пустају непознате људе.
30
Динарска чешничка дивизија ц и р ф ајем октобра 1941. године у Книнској крајини су М Г формирани пукови ”П етар М ркоњ ић” за села ИГЖПлавно, Голубић, Стрмица, Книнско П ољ е и Т опоље, под командом Живка Брковића и ”Онисим П опонић” за К осовску долину, под командом Паје Поповића. Ови пукови, као и остали у Буковици, организовани су на територијалном принципу под изговором да је то ирипремање борбе против Хрвата која ће почети по одлуци виших команди, вјероватно се мислило на војводу Бирчанина, односно на пуковника Михаиловића. Током новембра-децембра 1941. године готово да се пишта преломно на Т ром еђи није деш авало. Било је захтјева о неизазивању Италијана и стварању услова за Порбу против свих окупатора на свим областима Југоелавије као цјелине, ш то је заговарало комунистичко нођство правдајући све то својим разлозима. Када су италијански војни команданти, предвођени иовопостављеним генералом Мариом Роатом, припремали операције напада у њиховој зони, из Рима је дозвол.ено да у све те акције буду увучене и четничке снаге као директни противници партизана. И стоврем ено се 1*оата прибојавао да четничке снаге не иостану довољ но јаке и крену да раде шта хоће, можда и у напад на Италијане. Италијани су добро знали за однос народа према слоГ>оди, према династији Карађорђевића и оружју. Б ез обшра на своје ж ељ е и планове за будуће акције против мартизанских снага на ш ирем простору а у оквирима за|с*дничких италијанско-њемачких планова, нису смјели нревише да гуше србовањ е, увођењ е назива, титула, кокарди и свега осталог код четника. Па чак и стварање 31
В е љ к о Ђ. Ђ урић
локалне четничке војно-територијалне организације било је теш ко онемогућити. Ч етници су набавили црне заставе са мртвачком главом, кокарде. Н епослуш не су кажњавали батинама и на друге начине. Једна од обавеза м еђ у борцима односила се на ословљавање: м еђусобно су се ословљавали са ”б р а т е”. У тим временима, Италијани су знали да привуку неколицину православних свеш теника. Они су, једном приликом у Сињу, усташком мјесту од прије рата, отворили православну цркву и дозволили да се одржи литургија. У Дрнишу су помогли да се дон екле обнови опљачкана црква и тиме оспособи за служ бе. Тако је било и у цркви у Книну јер је била опљ ачкана и оскрнављена. М омчило Ђујић је, као свеш теник, почетком октобра 1941. године, одрж ао помен свим С рбима који су страдали од усташ а. У његовој пратњи п о Книну било је стотинак четника и неколико Италијана. Н а оваквим свечаностима Ђујићеви пратиоци имали су и транспаренте у славу Русије. Занимљ иво је да је тада Ђујић нападао комунисте (називао их је ”комунци”) ријечима да су антистаљинисти, односно ”троцкисти” , или ”троцкистички разбојници”. Када је Ђујић од Италијана д о б и о оружје и муницију, није лако утврдити. Према сачуваној документацији из тих врем ена, то је било марта 1942. године када су добили ”50 пушака и око 10.000 м етака”. Ђујић је полако постајао прва личност Книнске крајине, али и шире. Послије убиства Живка Брковића од стране четника и Паје Поповића о д стране партизана, Ђујић је постао нрави и једини вођа Т ром еђе. П очетком децембра 1941. године хрватска власт у Загр ебу је писала, посредством свога министарства спољних послова, посланству у Риму да код Италијана предузму потребне радње ради хапш ењ а и интернирања личности опасних по државу. У списку оних које треба ухапсити и спровести у Италију били су Љ убо Бабић, Мане Роквић, Вељ ко Будимир, Бранко Богуновић, Пајо П оповић, М омчило Ђујић и још десетак људи. Овај 32
Војвода Момчило Ђујић
списак је доказ да усташе још не дијеле четнике од комуниста. Или су то они намјерно урадили како би их изједначили у складу са њиховим рјечником, да су то ”четничко-комунистичке бан де”. На глобалном плану пацификације готово свих делова Независне Државе Хрватске, њемачки и италијански заповедници, су тражили начина да се умире четничке снаге. У ту сврху требало је склапати споразум е на локалном нивоу имајући у виду п отребу обрачуна између партизана и четника. З а то су у пролеће 1942. године, склопљени споразуми са неколицином четничких комаданата у Босни, Херцеговини и Босанској крајини. Тако неш то је требало урадити и у Книнској крајини, односно на Тромеђи. Велики жупан Давид Синчић заговарао је смиривање стања и реализацију најуже сарадње с италијанским војним властима а у склопу тога тражила се и могућност сарадње са четницима. У једном исцрпном извјештају о приликама око Книна, Синчић је написао: ”Пајо П оповић, а према том е и они које он води, су најнепомирљивији и траж е сваку прилику да нападају Хрвате и вријеђају и ш тете хрватску државу и народне интересе ’. За Момчила Ђујића писао је Синчић да не жели сарадњу са хрватским властима, ниги признаје хрватску државу ни форсира борбу са усташама и домобраима. У наставку је написао да се Ђујић бори против комуниста док за Поповића то не каже. Другом приликом, Синчић је послао својим надлежним у Загр еб и извјештај у коме се, осим осталог, каже: ”...Јаз између четника и партизана је неописив и неизгладив. Овај јаз је заправо јаз између Срба самих, који се у међусобној борби уништавају. Ми ову борбу требамо подржавати и не дозволити приближавање једних другима, већ подвојеност подржавати и четнике упогреСшти у борби против комуниста, којих осим вођа већина је православаца. Уништити скупа с четницима партизане - значи уништити помоћу истих Срба њихову већипу...” Претпоследњи заједнички збор нартизана и четника, (>ио је у селу Плавну 3. марта 1942. године. Ту је било 33
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
м ного придошлица из Лике и из околине Босанског Грахова а највише из околних села. Уочи збора, Момчило Ђујић је скинуо свеш теничко одјело и више га није облачио. На скупу је отворено напао партизане и истоврем ено увјеравао народ да је он уз Русију. Кнински партизански одред формиран је 14. јануара 1942. године у Подинарју, у мјесту Корита. Тада је било око 50 партизана, имали су 47 пушака и један пушкомитраљ ез. Слиједећих мјесеци партизани су углавном боравили по Динари, а неколико пута су силазили у села. З а то вријеме неколико пута су нападнути домобрани ок о Книна у правцу ка Сињу. Главне активности партизана сводиле су се на руш ењ е телеграф ских стубова. Кнински одред постао је дио Првог ударног далматинског батаљона. П оследњ и заједнички скуп партизана и четника Тромеђе био је 20. марта 1942. у Дуларима, засеоку Тишковца. Тада је партизански командант П еро Јарић траж ио да се борци изјасне: ко је за партизане, а ко за четнике. Тих дана партизани су заробили Пајицу Омчикуса, једног од четничких команданата. Ђујић је од партизана захтјевао ослобођењ а Омчикуса. На тај ултиматум партизани су одговорили нападом. У том првом сукобу партизани су заробили четничког команданта Н еђељка К ечу, замјеника Пајице Омчикуса, и убрзо га стрељали. У овој борби на Тишковцу, учествовао је и Ђујић. Послије завршетка борби, а оне су спорадично трајале неколико дана, већина четника се повукла у различитим правцима. Слиједећих мјесеци страдали су појединци и из партизанских и из четничких јединица. Разлаз међу устаницима није се десио одједном. Био је т о ирилично дуг процес, све до јесени 1942. године. Д јелиле су се породице, браћа су одлазила на двије стране - један у четнике а други у партизане. Занимљ иво је да је и млађи брат Момчила Ђујића, као кнински скојевац најприје био у партизанима. Једном приликом су га партизани оптужили да је четник, иа је убрзо пребјегао старијем брату. Други браг би о је од првих дана устанка четник, а погинуо је у једном од сукоба са партизанима. 34
Војвода Момчило Ђујић
Четничке снаге око Книна добиле су наређењ е да се реорганизују у дивизију, а то је био део плана за пролећиу офанзиву против партизана. Почетак ових операција иије предвиђао фронталне нападе него ликвидирање чланова ш табова, партизанских вођа и на крају, ако морл, мањих јединица. Тек тада четнички покрет Т ром еђе улази у глобалне планове генерала Михаиловића. Зарад уклапања у глобалне стратегијске планове четничког покрета односно Југословенске војске у птаџбини, требало је укрупњивати јединице на одређеиим просторима, односно учврстити постојеће пукове и формирати нове. Елаборат о стварању Динарске четничке дивизије имао је 10 тачака. Прва је гласила: ”Улога Дивизије: ради остварења Србинове основне замисли и стварања ( рнске националне државе, формираће се као један чинилац те замисли у реону К осова поља, ’Динарска четиичка дивизија’ од изразито националног елем ента. Та дивизија поникла на истоименом пољу, где је било гро(>л,е српске славе и српског јунаштва, има да да израза маскрснуте Србинове војничке моћи и да, као један вечпки гвоздени маљ васпостави чисто национални поредлк у свима земљама где живе Срби, па и онима на које ( 'рби аспирирају. Према том е улога ове дивизије има чисто нолитички карактер, јер она за сада док рат тра)г увијек има да буде уточиш те свих националних елем еилта српског карактера, да шири и остварује српску идеIV у деловима ЈТике, Северне Далмације, Х ерцеговине, 11,рне Горе и Босне и да у даном моменту, благодарећи пмнозантним снагама, са којима располаж е, васпостав •шсто национални поредак, са краљем П етром на челу.” Било је планирано и пропагандно одјељ ењ е које би штампало разни материјал, па и лист ”Србадија”. У елаборату о стварању Динарске четничке дивизије •• партизанима се каже: ”П рема партизанима - најболни|г иитање. Две супротне п олож ене идеје увек доводе до • укоба и крвавог обрачуна, те тако партизани су преду»•мш опсеж не мере за угуш ењ е сваког националног по» рста убијајући националне прваке и тукући четнике, мпи први наметнули борбу националистима... зато пре35
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
ма партизанима рат до крајњих могућих ж ивота...” З а Италијане су писали: ”П ош то су Италијани окупирали ову територију, према њима мора се заузети један став који ће у сваком случају бити повољан по рад Динарске дивизије, а м ож е се дефинисати: не дирај ме јер те не дирам, а не дирам те из тога разлога, ш то ти не ометаш остварењ е моје националне замисли.” Усташама и домобранима обећавали су рат б ез милости и скрупула али са што мање својих жртава. К ао и свака војна формација, и четници су имали своје ам блем е односно ознаке за старјеш ине од метала златне и сребрне боје. О знаке десетара, водника, командира батаљона и бригаде биле су златне плочице са апликацијом мртвачке главе сребрне боје. Помоћници командира батаљ она и бригада носили су ознаке са сребрним плочицама са апликацијом мртвачке главе златне боје. Командантима корпуса намијењене су златне плочице са апликацијом мртвачке главе и бијелим орлом. Динарска четничка дивизија имала је пет пукова а команданти су им били Ђујић, Богуновић, Поповић, Роквић и Новаковић. Сви команданти пукова и одреда били су подређени Трифуновићу-Бирчанину и посредно Д рагољ убу Михаиловићу, ”министру рата, вођи Српске војно-четничке организације”, како је писало у елаборату. У елаборату је писало да ће се извршавати ”сва наређењ а, која буде издавао командант Динарске дивизије, којег народ изабере, а указом потврди министар војске ђенерал М ихаиловић”. Одмах на оснивању, Ђујић је постао ”заступник команданта Динарске дивизије”. Њ ега је на тај положај поставило неколико официра који су дошли из Србије. К ао награду уз ту титулу, Ђујић је доби о од војводе Бирчанина и нову титулу - ”војвода”. Ђујићева титула војводе че гничког била је призната и од министра војног, ђенерала Михаиловића. Тако је Ђујић постајао прва личност четничких јединица на Тромеђи! У вријеме сукоба са партизанима, од марта 1942. па надаље, међу четничким командантима Ђујић је био способнији, одлучнији и лукавији од осталих. Свој ути36
В о ј в о д а Мо м м и л о Ђ у ј и ћ
цај почео је да шири у свим правцима, на истоку ка Ливну у Босни и према Лици на сјеверу. Зн ао је да искористи и партизанске пароле: од ”смрт фашизму - слобода народу” настала је ”Смрт фаш изму I! комунизму - демократска слобода српском и свим слоиенским народима”. Свој ш таб преименовао је у ”Горски штаб Динарске дивизије”. П рогласе и летке штампао је у ”слободним српским планинама”. П артизане је редовно називао ”партизанско-усташ ке банде ’. Четничке одреде називао је ”народно-ослободилачким ” а Итаиијанима се обраћао као окупаторима. Генерал Енцо Далмацо, командант Ш естог италијангког армијског корпуса писао је команди Д руге армије (из тога корпуса) директиве о понашању према четницима. Било је то средином јануара 1942. године. Полигика генерала Далмаца огледала се у избјегавању сваке борбе са четницима али и истоврем ено њихово навођен,е на заједничку борбу против партизана. Стога је Далмацо обећавао протјеривање усташких војних власти са гериторија гдје су Срби били већинско становништво. Италијани су склапали споразум е са четницима у Цриој Гори, неким дјеловима Х ерцеговине и Босне. У том контексту треба посматрати и намјере да се договоре и V Далмацији и Лици. П очетк ом марта 1942. године генерал Роата, командант Д руге италијанске армије, предла1 ло је Генералш табу копнене војске да требају ’подупријети четнике у довољној мјери да се боре против комуниста, али не толико да би им то допустило превелику ширину акције; захтјевати и осигурати да се четници нс боре против хрватских снага и власти; допустити им дд прбтив комуниста опериш у на свој рачун (тако да покољу једни друге) и коначно, допустити четничким грунама да дјелују паралелно с талијанским снагама..” О разговорима је Ђујић говорио: ”Нисмо ми имали никаквих писмених уговора, само усмене договоре. Та»шјани су мирно живјели у својим гарнизонима. Ја сам угпио да они хране шест хиљада избјеглица из попаљених села Босне, Лике и Далмације, из Книнске крајине. Цлиали су храну за шест хиљада душа! Давали су мени иружје и муницију, снабдијевали ме с тим да им дозво37
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
лим саобраћај С плит-К нин-Загреб, да не дирам пругу. Једном су ми донијели пет стотина карабина, оних коњичких, нових, спакованих у Крагујевцу. И то је било ради спашавања људи... Италијани су тукли комунистичке полож аје, својом артиљеријом, и комунистички ф ронт. И када су усташе упале у Врлику, у Цетинску крајину, успио сам да их Талијани својом артиљеријом протјерају. Не сматрам да је то издаја и колаборација. Мислим да је то дипломација у стилу кнеза Милоша О бреновића. Ја сам настојао да спасим ш то више српских ж ивота и очувам ш то више српских огњишта. Нијесам убијао италијанске војнике који су спасавали мој народ!... Талијани никаква насиља нису направили над српским народом. Никаква насиља, никакве пљачке, никад...! Динарска област је била потпуно одсјечена од свега српства, од свих јединица ђенерала Д раж е, и ми смо там о били у непријатељској блокади, окружени бројним непријатељима. Ни хране, ни муниције, ни лијекова, ни одјеће, ни обуће! Да нијесмо вјешто маневрисали са Талијанима, да се нијесмо на њих ослонили, и да они нијесу били принуђени да то наше ослањање прихвате, не би нас више било у Хрватској. Н е би било Срб а .Ј ” В ојвода Ђујић наредио је, децем бра 1942. године, својим подређеним да ”окупирају сва села и градове и преузму сву власт у своје руке заводећи војне судове”. Тих дана је послао поруке народу Сјеверне Далмације и упозоравао га да четници неће ш тедјети ни села ни градове на које наиђу ако буду пружали отпор. Свим ”заблудјелима”, односно партизанима, поручивао је да се оставе партизанштине и прикључе се четницима. Комунистички активисти из Покрајинског комитета Комунистичке партије Хрватске, писали су, маја 1943. о четничким активностима: ”Четници врше страховити терор над православним становниш твом. Пљачкају, хапсе, убијају и одводе масовно љ уде у њихов концентрациони логор у К осову код Книна, који је народ прозвао другим Јасеновцем”. И стовремено су партизани, по наређењима комуниста из окружних комитета, писали својим надлежним о 38
Војвода Момчило Ђујић
гсби и својим акцијама: ”П ок азала су се ефикаснима и мјере конфискације читаве имовине и тјерањ а читавих фамилија оних четничких бандита, који су побјегли у жицу”. Конфискација им овине и протјеривањ е фамичија четника под^зето је по свим мјестима наш е ослобоћене територије. ’ Партизански официри из виших ш табова, планирали гу убиство четничког војводе Ђујића. Први пут за атенгатора је одређен партизан Још о Д урбаба, иначе М омчилов рођак. Партизан Д ур баба тада је био у Х ерцегонини. Д о данас није разјаш њ ено заш то је баш он одаг>ран. А ли атентат није био ни изведен: засједа је постаил>ена у празно. Други пут били су у засједи и чекали на мутомобил у коме је требало да буде Ђујић. М еђутим, у луту је био само ш офер. Још о Д урбаба је покуш ао још |СДном да убије Ђујића. К ако ни тада није био успјешан, он је ж естоко напао један четнички вод и нанио му знатме губитке. Од Ђујића је ”д о б и о ” писмо пуно пријетњи «а осветом. З б о г разних идеолошких застрањивања, било је случајева да су појединци из партизанских јединица бјежаии у четничке. Догађало се то током 1943. када су у парI изанске ш табове дошле нове ”снаге” које је распореНивао Андрија Хебранг. Та политика била је у суштини аитисрпска. Стога је много људи из партизана бјеж ало у четнике. И сто тако, понекад су читаве чете прелазиле на четничку страну. Неколико бораца-свештеника из партизанских редома, иначе добрих активиста, пребјегло је четницима. О једном од њих причао је ухапшени командант мале четничке јединице: ”Прота Илија Булован био је дуго времена у Буковици. З а то вријеме потписао је познату рекшуцију свећеника српско-православне вјере у којој је псуђивао рад четника. Концем 1943. г. пребјегао је у Когово Ђујићу. Ту је примио дужност националног повјереника у Косовском корпусу и водио пропагандну секцију... Са радом Булована били су задовољни у ш табу дивизије... ’ Као командант дивизије М омчило Ђујић је, почетком 1943. године, наређивао својим подређеним команданти39
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
ма како и шта да се ради са мјесним становништвом у зонама операције, приликом борби са партизанима. Једном приликом, крајем јануара 1943. Ђујић је нисао: ”...П ролазећи кроз те области (мисли се на крајеве у којима су Срби већинско становниш тво) морамо придобити народ за себе, проћи и појавити се као прави ослободитељ . Успомена на нас код народа мора остати угодна. Стога је неопходно да све стареш ине нареде својим потчињеним да се клоне пљачке, разбојништва и убистава над праведним и неокаљ анима...” К ао командант Ђујић је понекад био изузетно строг према својим иодређеним командантима који нису до краја и коректно извршавали његова наређења. С времена на вријеме четничке јединице су биле деморалисане услијед партизанске пропаганде, борби, неслагања са наредбама и из других разлога. Стога су четнички команданти морали да кажњавају своје војнике. Командант дивизије војвода Ђујић унифицирао је свој казнени систем крајем 1942, односно почетком 1943. године. П остојао је војни-четнички законик, неш то касније проглаш ена је У редба о пријеким војно-четничким судовима. Најчешћа образл ож ењ а пресуда биле су: ”четничка организација је очиш ћена од саботера и сам овољ е појединаца”; ’ да би се сузбила и у корену угушила свака појава која би била ш тетна за ред, борбу и дисциплину у четничким јединицама”. Редовни војно-четнички судови могли су изрицати пресуде ”казне батина од 10 до 20 удараца”, а било је и новчаних казни. П онекад су пресуде гласиле и овако: ”...Д вадесет осам четника из К осовске бригаде кажњавају се смрћу за бекство са Динаре, али им се поклања ж ивот и кажњавају се по м есец дана затвора уз пола следовањ а и са ио 10 батина...” О том е колико су пресуда донијели четнички судови, нема података. Главни судија у дивизији био је калуђер Никанор (К алик). С времена на вријеме, њега би замјењивао морнарички подофицир М арко В ебер. Сједиште суда четничког било је најприје у Стрмици а послије у селу К осову Пољу. М еђутим, писало је да је суд био у ”српским планинама”. 40
Војвода Момчило Ђујић
Дивизија је, осим ових судова, имала и свој ”централни затвор” код цркве Лазарице у селу К осову П ољ у. У партизанским јединицама било је и Срба са Т ром е|>е. Деш авало се да су браћа отишла на различите стране, један у четнике а други у партизане. Т оком разних нојних операција, било је и одмазди, кажњавања симпатизера друге стране, паљење кућа, и убијања. О днос четника према партизанима најбоље илуструје порука Обрада Бјанкија становницима неколико села око Книиа чији су рођаци били у партизанима: ”...П рема вама нартизанима и партизанским фамилијама поступаћемо онако како сте и ви поступали са четничким фамилијама, нећемо прелазити даљ е границе него толико колико сте и сами изазвали, неће се узимати у обзир да кажеш ја сам Србин, тога неће помоћи само јеси ли на страни партизанској, борац, помагач ма у ком смислу, симпатизер итд. Најхитније народ пуштите који сте одагнали јер ако га побијете ваших ће 20 бити убијено за наше једно...” Када је ријеч о борбама четника и усташа, у партизанској историографији пише да их је било само у љ ето 1941. Истина је сасвим другачија: борби је било и касније, па и током 1943. године! Послије дугих и исцрпљујућих борби са партизанима у Лици, Ђујићеве јединице су се, крајем ф ебруара, морале повлачити ка југу, ка Книну и Врлици. У тим настојањима спријечавало их је неколико усташких јединица. Неколико дана послије освајања Врлике од усташа, четници су били нападнути са двије стране, са једне су били партизани, а са друге усташе. Војвода Ђујић је то објашњавао заједничком усташко-партизанском акцијом. О том догађају он је записао: ”У току дана, усташке снаге уз помоћ Талијана, продрле су у Врличку крајину и заузеле Врлику. Наше малобројне снаге повукле се, под борбом, према Свилаји и у Козјак изнад Врлике... Чудила ме је ова усташка дрскост и бацила у мисли појава комуниста у Свилаји. Случајеви сарадње усташа и комуниста били су нам већ познати... Мајор ми је јављао да у Врлици води уличне борбе и усташе настоје да осигурају одступницу... Мајор Новак Мијовић од јуначког племена Васојевића из поносне Црне Горе, један од најбо41
В е љ к о Ђ. В у р и ћ
љих српских официра које сам имао - брзо се обрачунао са усташама. И не само са њима. Он је имао борбу и са Талијанима и са комунистима и усташ ама...” О ве бор бе признају и усташки официри у својим извјештајима надлежним инстанцама: \..27. вељаче из Рибарића за Врлику кренуо је 1. сат 34 Усташ ке припремне бојне црне легије под вођством усташ ког поручника Живка Иш таковића у борбу против ових четника... Четници отворили одм ах пушчану и стројопуш чану ватру, као и из два тешка бацача, на нашу постројбу... Борба трајала све до 18,00 сати, кад су четници прекинули паљ бу...” У четничком извјештају наводи се да су убијена 32 припадника усташких јединица а четири рањена. А у усташком извјештају се тврди да су четнички губици били 70 мртвих и без података о рањеним; док су њихови губици ш ест мртвих и два рањена. Овај догађај описали су и Италијани, наравно на свој начин: ”Послије сукоба усташа и Д обровољ ачке антикомунистичке милиције у Врлици... умеш але су се наше снаге, које су прекинуле сукоб и раздвојиле завађене стране упутивши усташе у Сињ, а Д А К М у К осово. З а време сукоба усташе су претрпеле губитке од два мртва и два рањена и м есно становништво два мртва...” Послије ових борби у Врлици, четнички извјештаји наводе да су они ”очистили долину Врлике од партизана. О истом догађају партизански описи су неш то другачији: партизани су се само помјерили према Имотском.
42
Хрваши у Динарској четничкој дивизији очетком 1943. године у дивизији је формиран Сплитско-шибенички батаљон. Главна улога батаљона била је прикупљање националиста омладинаца односно њихова заш тита од злочина у градовима. М еђу овим омладинцима било је доста и Хрвата, који су до краја рата остали у Динарској дивизији. При ш табу дивизије од омладине овога батаљ она настала је Хорско-просвјетна група. Њени чланови имали су звање националних повјереника, неш то као политички комесари у партизанским јединицама. М еђу члановима хорско-просвјетне групе било је и пјесника. Они су током рата спјевали многе кратке пјесме родољ убивог садржаја. М еђу њима највише се истицао Периш а Добријевић који је, б ез обзира на прилике, написао и неколико скечева, једночинки и драма са изразито националним предзнаком. Шта су радили чланови хорско-просвјетне групе Динарске дивизије, м ож е да се наслути и из писма војводе Ђујића генералу Михаиловићу: ”...Приредили см о велику народну свечаност и смотру бораца на Богојављ ењ е у Врлици...” У Динарској области, гдје је Динарска четничка дивизија била, постојали су и органи власти. Осим осталог, постојале су екипе које су убирале новчане и материјалне порезе од занатлија и трговаца. П осебан вид пореза била је трошарина на сав робни пром ет у области. П о селима је била разрезана посебна врста пореза у натури - десетак. Како се догађало избјегавање плаћања пореза, Ђујић је као командант области дозвољ авао да се он наплати и принудно. Пад Бенита Мусолинија јула 1943. године веома се осјетио на Балкану, нарочито у усташкој држави гдје су
П
43
Вељ ко Ђ. Ђ ури ћ
сада постали актуелни њени планови за реокупацију италијанских територија. Када је М усолинијево царство почело да се дрма катастрофално, то је био и знак за четничко вођство да мијења своју политику. У том контексту радили су и надлежни у Далмацији, у првом реду М ладен Ж ујовић, насљедник покојног војводе Бирчанина. Он је наредио да се све четничке јединице и ф орм ално укључе у састав Југословенске војске у отаџбини. Ово је рађено током љ ета 1943. године. У м еђуврем ену, Ж ујовић је, крајем августа, почињ ао акцију формирањ а четничких одреда састављених од људи из градова. У те планове спадало је и стварање четничких команди за мјеста по Далмацији, у којима би важне функције добијали и Хрвати, југословенски националисти и припадници Љ отићева ЗБ О Р -а. Крајем августа 1943. године у Динарску дивизију стигло је стотинак омладинаца антикомунистички располож ени. Овај батаљ он, састављен од Збор аш а, требала је да буде елитна јединице дивизије. У Сплиту је било доста југословенских националиста и чланова ЗБ О Р -а. Они су штампали, одн осно шапирографом умножавали, свој лист ”Крик из ја м е”. Већина ирилога била је пропагандног карактера и садржаја гдје се величала четничка борба као неш то свето. Тако у трећем броју листа, у тексту ”Прва чета је кренула...” пише: ”Прва је чета наших свијесних неустраш ивих поносних четника из нашега града, из Сплита, кренула у суре планине, у густе шуме на ош тре горске гр ебен е, да постави стражу и да својим грудима одбије ударе гробара наше на смрт разапете земљ е... Н апустиш е мекане душ еке топле со б е, напустише обитељ и, своје мајке, очеве, сестре, љ убе своје, напустиш е и дјецу своју, напустише миран и безбриж ан ж ивот каване напустиш е све и одош е у снијег у зиму, у кишу, у глад, на тврди камен, да им узглавље буде на литици, гдје им за стоп ом смрт крочи, одош е на браник зем љ е своје, груде своје, одош е да обране све нас, који остадосм о у својим дом овим а, од сутраш њ ег покољ а, од сутраш ње пљачке оних хијена које прије под именом усташа, а сада партизана, спремају затвор, палеж , грабеж , смрт и власт онима, са дна жи44
Војвода Момчило Ђујић
вота, оном моралном и дивљем околиш у, од ракије пијаном, од те физичке и душ евне хране њ егове...” Хрвати у четницима, у Динарској дивизији, били су и на командантским положајима. Један од њих био је Иво Јанков, резервни пјешадијски потпоручник. Касније је указом генерала Михаиловића постао поручник. Колико је било Хрвата у Динарској четничкој дивизији, тешко је утврдити. Војвода Ђујић је обавијестио генерала Михаиловића, да је код њега дош ло више од ”450 Хрвата-југословенских националиста и око 60 Хрвата-римокатолика који су прешли на православље још 1941. године. Хрвати-четници су из Приморја: Ш ибеника, Трогира, Каш тела, Сплита, Макарске и осталих мјеста...”
45
Момчило Ђујић, Д р а го љ у б Михаиловић и Милан Недић ц о м ч и л о Ђујић је био одавно у вези са врховним коШ \ \ мандантом четничких снага, односно ЈугословенИ ш И ске војске у отацбини. Генерал Михаиловић је, у писму Захарију О стојићу, имао лијепе ријечи за овог свог п одређеног команданта: ”Ђујић ми се стално јавља. М огу да кажем да је тај човек био у најтежим приликама и да се тај човек понео јуначки од почетка до краја. П оказао је такву бор б ен о ст да му се ја дивим...” М ихаиловић је писао и ово: ”К од Ђујића је ситуација одлична. В едро посматра ситуацију у којој се налази, а он је у најтежој ситуацији. Ових дана је потукао Д еветнаесту комунистичку дивизију до ногу и дош ао до оруж ја и муниције...” У својству команданта Динарске четничке дивизије, М ом чило Ђујић је слао своје љ уде у штаб генерала Михаиловића маја 1943. године и касније. Први је ишао М ихаило Заклановић. Т ом приликом разговарали су у Националном комитету, осим осталог, и о стварању једне посебн е српске државе у Сјеверној Далмацији, Лици и Босанској Крајини. Та држава обухватала би срезове: Книн са Врликом, Дрниш, Ш ибеник, Задар, Грачац, С рб, Босанско Грахово и Гламоч. Генерал Михаиловић имао је план о стварању Србије која би имала и излаз на море код М егковића. Овај м еђупростор био би изолован и тако принуђен да се просто уклопи у Србију. Т оком 1944. године М омчило Ђујић био је у контакту и са М иланом Недићем, предсједником владе Србије. О њему је Ђујић говорио сам о лијепе ријечи. С матрао 46
______________________________ В о ј в о д а М о м ч и л о Ђ у ј и ћ
I«' да Н едић, заједно са Димитријем Љ оти ћ ем и Драгол.убом М ихаиловићем, ради исти посао за српски народ или сваки на свој начин. К ако су ова тројиц^ радила сваки за себе, Ђујић је мислио да их помири к^ко би заједиички наступали.
47
Нијемци на Тромеђи данима када је италијанска капитулација била питањ е часа, и четничка команда Динарске дивизије спремала се како да у тим временима стекне користи, материјалне, војне опрем е, људи и осталог. Тада је дош ло и до првих контаката са њемачким официрима ради евентуалних заједничких акција на терену. Б ез обзира на све те планове, м еђу четничким командантима било је и оних који су са њемачким јединицама имали сарадњу. Касније је и војвода Ђујић пристао на контакте са њемачким официрима. О том е је писао и генералу Михаиловићу: ”Н аш е нове групице сарађују с Немцима у Далмацији...” Војвода Ђујић је једном приликом признао да његове јединице сарађују са њемачким у операцијама против партизана око Ливна и Босанскога Грахова. Он је то правдао рјечима да партизани изазивају њ емачке одмазде над невиним народом, па је дозволио ”да једна група наших људи око 100 четника из граховске зоне оде код команданта њемачке дивизије гарантујући да су српска села од Грахова до Ливна национална и да им је комунизам терором натурен...” Нову ситуацију војвода Ђујић објаш њ авао је и слиједећим ријечима: \..Н е ж елим о никога да нападамо, али ипак смо ријешили да се одупрем о терору који би безразлож но био спровођен над нашим главама. Ради тога смо се дигли против усташа својевремено... Ради те истине ствари водимо већ пуне две године бескомпромисну бор бу против комунизма, којега сматрамо највећим противником у нашим и целога човечанства... При оваквом нашем ставу стојим на гледишту да су дужни да нас помогну свим средствима, сви који сматрају да је комунизам највећа опасност за све народе.” Комунисти су четнике веома лако сврстали уз Нијем-
У
48
Војвода Момчило Ђујић
це: ”Ђујић је јавно, са својим бандитима приш ао новим господарима и најавио нову серију реакције...” - писало је у једном тексту О круж ног комитета Комунистичке партије Хрватске за Книн. У међувремену, њемачки планови су били двоструки - једни су хтјели униш тење метника и хапш ењ е војводе Ђујића, други су мислили да је сарадња могућа и пожељ на јер су се ”четници показаЈШ далеко ефикаснијим од наших људи, брзи и поуздаии”. Четници неко време нису нападали њемачке јединице на Тромеђи. Те своје неактивности они су овако иравдали: ”Овај рат, најстрашнији до сада, воде велике совјетске силе и како оне одлуче, тако ће и бити, а ми мали и поробљ ени, ако смо свјесни и ж елим о добра сами себи, треба да тражимо начина, како ћем о у ш то веИем броју дочекати свршетак овог страш ног рата, партизанска пропаганда настоји свим силама да нас одвуче од наших кућа и породица и уведе у борбу против највеНе европске силе Њ емачке, коју кроз четири године, мајвећс свјетске силе, не могош е уништити, а ни присилити на покорност.” Зашто војвода Ђујић није ж ел ео личне и директне контакте са њемачким официрима, види се из слиједе1шх ријечи: ”...Са италијанским ђенералима био сам у мајинтимнијој вези и комунисти су то употребили и пред мародом и нред савезницима за борбу против четника, а Италијани су ме наградили тиме, да су пред одлазак из маших крајева предали власт партизанима. Да се моја барем лична веза са представницима њемачке војске не би могла употребљавати, са стране партизана, пред народом цротив четника те да нам једнога дана и Немци ме учине оно ш то су нам учинили Италијани, реш ио сам да до даљњег лично нећу ступити у везу са представницима њемачке војске, нарочито не са онима на мојој територији. За овакво моје решење* има још један разлог |аки, а тај је чињеница, да Немци до сада нису дали ни једногдоказа искрене сарадње са четницима...” Када се коначно лично м орао изјаснити о сарадњи са м,емачким официрима, Ђујић је сазвао своје командан•ге на савјетовање у Далматинско К осово марта 1944. го49
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
дине: ”...Партизани имају највише успеха на територији Н Д Х и то из разумљивих разлога: читав хрватски народ ж ели бити сада у партизанским редовима, да би на тај начин одбио од себе, нарочито пред савезницима, одговорност за нечувено усташ ко клање Срба у 1941. години, у коме су учествовали, али активно или одобрењ ем , сви Х рвати...’
50
Одлазак у исшорију еки партизански команданти покушавали су да преговарају са четничким. Обавјеш тајни официр 3.
Н
_ бригаде 9. (ш кољ арске) дивизије Милан Јовановић добио је писани одговор од Милана Цвијетићанина, команданта четничког корпуса "Гаврило Принцип” писмо мији дјелови гласе: ”...Примио сам Ваш допис као и прилоге. Све што сте навели познато ми је врло добр о, пошто и сам пратим развој ситуације како на фронтовима тако и политичко. Сваког дана слушам радио вести тако да ми старе ваше нису потребне. Сматрам испод части и достојанства да водим ма какве преговоре или преписку са највећим злочинцима и непријатељима мога народа - па и човечанства. Наш став према вама као и према свима разбојницима од сада као и до сада биће: бескомпромисна борба до коначног и потпуног вашег истребљења. Наши разговори само бом бом , нож ем , пушком и свима ратним убилачким средствима. Ми имамо свога краља који се нас никада одрећи неће, јер би се сам себе одрекао. Судбином српског народа никада неће руководити ни А нтице, ни Јосипи ни Ивице... Ми имамо нашег команданта у земљи и ми ћем о извршити свако њ егово наређењ е и у часу када би се преврнуло и небо и земља - а камоли када је дош ло до политичког маневра Ш>/башићевог којем ми не придајемо никакве важности... ’ Када је краљ П етар, под пресијом енглеске владе а посебно премијера Винстона Черчила, позвао четничке јединице широм Југославије да прихвате партизанско вођство ради заједничке бо р бе против окупатора, један од команданата из Динарске четничке дивизије одговорио је на понуду команданта 20. партизанске дивизцје другим писмом. У писму је, осим осталог, писало: ”...3нај да ми Срби из Н Д Х нећемо ни њ еног Павелића, 51
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
а још мање маршала Тита и њ егове Хрватске републике у којој остављ ате ж ивот и на одговорне полож аје крвож едне усташе из 1941 године, који су у црно завили наш е мајке, очеве, ж ен е, сестре и децу и вас који одобравате њихов рад, јер сами радите исто што и они и њих ш титите. Знајте да су наше намере прљаве и са Вама се с оруж јем у руци супротстављ а већина народа Југославије, а нарочито 8 милијуна Срба, који неће зато ни да чују. Још једном потпуковниче, препоручујемо ти да се промислиш, одлучиш и отвориш очи, па се са целом твојом дивизијом која броји близу 1.500 људи вратиш са стазе са које си залутао и да се вратиш на прави и пош тени пут којим креће 8 милијуна српског народа а да се бориш за истииске интересе нашега народа, краља и отаџбину. У толико ради знања и управљања, само ово писмо прочитај пред борцим а твоје дивизије, те ћеш видети колико ћеш имати после месец дана под својом командом. Или прочитај им писмо и командуј мирно и капе скини па се одмах помоли драгом Богу и прекрсти, па поново покри и командуј на десно и напред браћ о за мном у четничке редов е...’ Крајем новембра 1944. године, снаге Динарске четничке дивизије нашле су се у партизанском окруж ењ у. Стога је војвода Ђујић траж ио начине како да спаси своје људство. З а т о се обрати о за помоћ војводи Д о бр осаву Јевђевићу, који је тада био у Љ убљани, у некој врсти њемачке интернације. О д њега је траж ио да му помогне код Њемаца да нападну партизанске снаге на линији Сењ-Огулин како би се растеретио партизански обруч око Динарске дивизије. Прије ових операција, Ђ ујић је доби о поруку од В рховне команде и генерала Михаиловића да крене ка централној Босни како би се тамо спојили са осталим снагама. Генерал М ихаиловић са тим снагама намјеравао је да опколи партизане. М еђутим, Ђујић није послуш ао свога врховног команданта. У м јесто да крене ка централној Босни, са Динарском дивизијом и доста народа, упутио се ка Словенији. Н а том путу, Динарска четничка дивизија је изгубила само неколико бораца. Т ако је дивизија била једина четничка формација која је изашла из зем љ е у пуном ратном саставу. 52
В о ј в о д а М о м ч и л о ЂуЈић
Занимљ иво је, да је генерал М ихаиловић траж ио да у централну Босну дође и Павле Ђуришић са својим људима из Ц рне Горе, али га овај није послуш ао. На Лијевче П ољ у код Бања Л уке, издајом Секуле Дрљевића усташама, настрадали су четници и посебно Ђуришић. Свој одлазак у Словенију, Ђујић је објаш њ авао личним избором између ”живота или смрти”. М ислио је да је одлазак у Босну погрешна операција. Он је предлагао Михаиловићу да се четничке снаге сакупе у Словенији јер је зна ”да се војнички не м ож ем о одржати не само у Босни а нити у ма којем делу Југославије јер су Енглези снабдјевали свом својом војном опремом комунистичке хорде. Н е треба изгубити из вида да је Црвена армија у то доба долазила Титу у помоћ и разоружавала четнике”. У наставку свога виђења Ђујићеве одлуке о путу за Словенију, четник Алекандар Кашић је писао: ”Војвода Ђујић је знао да се нијесмо могли одржати у Босни. З а концентрацију свих четничких снага није било довољ но хране, одеће, љекарије и свих потреба за издржавање једне војске напуштене од свакога. Војвода Ђујић је знао да нам је историја одредила да морамо напустити своју Отаџбину иако је у њене тем ељ е српски народ милионске ж ртве узидао. П отребн о је добр о да размислимо и анализирамо шта би све било са нама да је војвода М омчило Ђујић донео одлуку погрешну. Ни за гробове наше не би се знало. Мајке, сестре и нејака браћа наша били би у црно завијени...” М омчило Ђујић је то објаснио простим ријечима: ”Судбина је доделила славним борцима Динарске четничке дивизије да са својим командантима исиише једно велико херојско и трагично поглавље у историји Српства. М еђу оне који су то поглавље писали својом крвљу, борбом и гробовима, свакако на прво место долазе они који су, у зору 3. децембра 1944. код села Пађена и на М едвеђаку, разбили комунистички ф ронт, и избили у слободне планине српске Лике, да наставе и даљу борбу и остану непобеђени до краја рата, иробијајући се на путу за Словенију... Ми смо још боравили у близини Горице када су Нијемци одступали, даноноћно одступали. 53
В е љ к о Ђ. В у р и ћ
Били су минирали главну ћуприју у Горици, али једап њемачки ф олксдојчер је мом официру предао ш ифру и објаснио како ћуприју тр еба дићи у ваздух. И кад су Нијемци одступили, ја сам 1. маја 1945. пребацио једну јединицу на другу страну, у Италију. Та јединица ми јављм да се најавила савезничка колона, савезнички тенкови. Борна кола доспјеш е до мене, изађе, наредник, Енглез, и ми успоставимо везу. К аж ем ја ко смо и шта смо. Онда ми он рече да његовом команданту, ђенералу, пошаљ ем извјештај; ђе се налазимо, с ким се боримо. Ја сам имао једног Ц рногорца, инж ењ ера Лекића, који је у О ксф орду сврш ио студије и био тумач за енглески језик у мом штабу. П озовем њега и ђенерала Дамјановића, сједнемо у ауто и одем о енглеском ђенералу. Н ађем о га код Удина, испод Алпа, у једном селу. К аж ем о ко смо, шта смо. Он пита: Ви се борите против Тита? Ми кажемо: Да. Он вели: Па Тито је наш савезник! Ја одговорим: Тито јесте ваш савезник, али он је комуниста, он води све у пропаст и зато се борим о против њ ега”. У разговору са једним енглеским генералом, рекао је да међу четницима има доста болесних, слабо наоружаних и слабо одјевених. ”И тако, Енглези су нас увукли, т о б о ж е да нас деваширају, да лијече болесне, и тако даљ е, у један логор...” - говорио је Ђујић. У бр зо су ове четничке јединице тенковима опколили енглески војници. ”111та да радимо? Знали смо: ако прихватимо борбу, узалуд ћем о гинути. Тенковска јединица била је заиста ок о нас, иза тенкова видјела се артиљерија, разбили би нас...” М омчило Ђујић говорио је да је тада сазвао састанак свих својих команданата ради договора шта да се ради. П ослије закључка да се сви разоруж ају, двојица младих официра иступили су напред. Један је рекао: ”Б рате војвода, свако твоје наређењ е смо испунили, а ов о не мож ем о !” Послије ових ријечи, ова двојица четничких официра извршили су самоубиства. У бр зо су сви четници предали оруж је енглеској војсци. Послије тога, на Ђ урђевдан, су их упутили у интернацију, ка југу Италије, Највиш е их је стигло до логора Е боли. Каснијих мјесеци, па и година, некадашњи чет54
____________________ ____ ______ВоЈвода М о м ч и л о В у ј и ћ
ници одлазили су ка Њемачкој, Енглеској и касније ка Дмерици и Аустралији. Тако је Динарска четничка дииизија отиш ла у историју.
55
И дио Војвода Ђујић и н>егови четници у хрватским усташким документима
Овај текст је настао првенствено на Грађи усташке провенијенције. У њему се објављују најзанимљивији и најинтересантнији дјелови докумената о доГађајима на Тромеђи који се тичу Српства и нетника. Наравно, да је и овакав вид презентације, на неки начин, субјективан па му се може приписати пристрасност или манипулација. Документ а која су настала 1941-1944. Године у Книну представљају разне извјештаје, приједлоге, наредбе и остале врсте администратшвних форми преписке између, хрватске усташке, локалне власт и у Книну и врховне у Загребу: из Книна су писали командант хрватске војске Марко Роша, њеГов насљедник А нт е Ватавук, велики жупан А нт е Н иколић и њеГов замјеник Давид Синнић, касније и сам велики жупан. Објављивање сачуване Грађе у интеГралној верзији и са крит инким коментарима је, уопште, веома тежак и комплексан посао, а у овим временима још тежи и компликованији. СтоГа Га остављам за нека друга, поГоднија времена. Самим тим и приближавање оном што се назива истина, одлаже се за будућност, која је овоГ момента т олико далека да се нини као да се и неће догодити.
Заповедник хрватске војске за Велику жупу Брибир и Сидрага, усташ ки стожерник Марко Роша, наредио је, 18. јуна 1941. године, својим подређеним таборима (војним јединицама) у Дрниилу и Промини шта и како да раде: ”1. У присутности и близини талијанске војске и војника не смију се вршити дјела насиља тј. одузимања имовине, убијања и ударања. 2. Све прогоне Срба вршити на тај начин да их се хапси без велике буке и стрке, што тиш е и мирније те их што прије отпремити са лица мјеста. 3. Не смију се вршити хапшења у масама, већ појединачно да не буде упадно. 4. Н е смију се тући и ударати на видном мјесту...”1
После оваквих наредби , терор над српским народом није смањен него само прикриван на разне начине. У времену беспримерноГ злочина , италианска војна команда, иреко својих официра, помагала је на разне начине Србе и тако их спасавала од смрти. Ант е Николић, велики жупан жупе Брибир и Сидра?а, писао је 17. јуна 1941. министру унут раш њих послоиа Андрији А рт уковићу о свему што се збивало у пове()сној му жупи, па и о италијанском послу: ”.. Д одатно мојем извијештају: Книн, дне 16 липња 1941. г. Стр. Пов. бр. 2/41 имам Вас извјестити, да тали|.шске војне власти активно судјелују на том е, да својим путомобилима из Книна и околице пребацују Србе преко границе у Кистање, иод заштитом својих војника и частника. Тако су јучер поподне својевољ но пребацили око седамдесет Срба: а рањ еног четника Тршић С лободана помоћу седам својих карабињера предигли, без да икога питају, из книнске болнице и под својом заштитом одпезли у Кистање. Овај четник је син једног православI Дрхив Југославије, Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и н.сгоних помагача, Инв. бр. 7647 ( у даљем тексту: Државна комисија..) 61
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
ног свећеника, којега је у самоодбрани ранио један усташа бодеж ом кад је на њега навалио да му отм е пушку и да га убије...”2
У истом извештају, жупан Н иколић пише о посети Генералу Фуриу М онт ичелију , представнику италијанских војних власти. Као разлоГ посете Н иколић је навео договоре и разГоворе између двеју савезничких страна. Посебна тема разГовора односила се на пребацивање Срба на италијанску територију: ”.. 1/ Госп. генерал одговорио је, да је то пребацивање Срба дјело неких неодговорних војника, и да је он ради тога већ једног частника казнио (сумњам да је то точно, јер је преваж ењ е даље слиједило након овога разговора). Н а изјаву поджупана, да се у Кистањама сакупљају Срби-четници и да их оборуж ају те да у Кистањама има око 400 оборуж аних четника под вођством познатог четника Владе Новаковића, одговорио је, да ће у Кистање послати један батаљ он војника, али је на то додао, да он не м ож е трпјети поступак против Срба, јер да то узбуђује његове частнике...”3
Крајем јуна 1941. Н иколић је писао А рт уковићу о италијанској помоћи српском народу при спасавању живота и имовине. Хрват ско уст аш ко вођство је стоГа интервенисало код италијанских власт и у Риму. Као последице тоГа, био је доГовор који је Н иколић описао следећим речима: ”...Ствар је урађена тако да Срби могу да се сел е гђе хоће изван наше државе и ш то у већем броју али без ствари и покућства...”4
Владо Новаковић, један од тадањих српских народних првака, описан је следећим речима: ”...Срби четници, изгледа да су загосподарили с Кистањама и Бенковцем јер се данас у Кистањама налази око 400 оборуж аних четника и чује се да они вјежбају на очиглед талијанских војника. Главну ријеч у Кистањама води вођа четника Влада Н оваковић стриц по2. Архив Војно историјског института, НДХ, 237-36/3 (у даљем тексту: А ВИИ, НДХ,..). 3. Исто. 4. А ВИИ, НДХ, 234-2/1. 62
В о ј в о д а М о м ч и л о ~Бујић
шатога Лонга, др Н иколе Новаковића. Влада је сада врж) ниско подрезао своју велику браду и хода у грађанском одијелу, јер док је би о у Книну носио је дугу браду п ходао увијек у четничком одијелу...”5
Један од духовних инспиратора усташтва у Северној Далмацији у ранијим Годинама био је ЈЈуиђи фра Шимић. ЊеГова делатност т оком априла 1941. и каснијих месеци није била по вољи италијанских власти па су Га ухапсили. Тада су хрватске усташке власти интервеиисали код својих надлежних у ЗаГребу молећи за помоћ како би ухапшеноГ фратра ослободили, јер су заслуГе фра Шимића биле велике: ”...Фра Луиђи Шимић, жупник у Врпољу код Книна, стари је усташки борац. Ја сам му своједобно био повјерио као политички повјереник водство усташког покрега у његовој жупи. Заиста он је ту своју усташку дужност потпуно извршио. Т о се је виђело најбоље кад је он у заједници са усташким повјереником ударних одреда Фрањом Араповићем преузимао власт пригодом успоставе наше државе. Према тому фра Луиђи Шимић је један наш заслужни и истакнути усташки борац у овом е крају...”4
Жупан Н иколић иисао је о неколицини осшалих римокат оличких свештеника сасвим друГачије речи: ”...У погледу оо. фрањеваца - истина је, да су они скоро сви били усташе и радили на усташком покрету. Такови су и остали: али настоје свим силама, да би Н езависна Држава Хрватска била само католичка, у којој би они играли видну улогу. М еђу њима има појава, да се појединци настоје отети својем иозиву - да одгајају народ у вјери и усташкој мисли, баш сада кад је најпотребније - те да се, било под којом изликом макну са ж упа и посвете политици. Н астоје на сваком кораку, да се осјети њихов утјецај...”7
После општег српскоГ народноГ устанка прот ив хрватске усташке власти на Тромеђи, поГлавник А нт е Павелић је захтевао одД авида Синчића, заменика вели5. Исто. 6. Исто. 7. А ВИИ, НДХ, 195-7/5. 63
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ к о г жупана Лнт е Н иколића , исцрпан писмени извештај. Синчић је то урадио својеручно на 15 Густо писаних страница. Насловио Га је са ”Извјеш тај о догађаји ма у Книну, који су почели дана 26. српња 1941” у коме, између о с т п л о г пише:
”..У Книн сам стигао у сриједу ујутро дана 6. коловоза. Одмах сам си ставио у дуж ност, да се упознам са приликама и догађајима који су до тог часа се догодили, те да ступим у везу с талијанским г. Фуриом М онтичелием код којега сам својим држ ањ ем и поступком успио, за вријеме мојега боравка у Книну, стећи увјерењ е о мојој склоности и љубави према талијанском народу, а и према њему лично. (...) С текао сам слиједеће увјерењ е о догађајима: 1/. Талијански поједини частници, неколико дана прије побуне знали су да ће бити побуне Срба. Пуковник Ђ ованицо Бидау рекао је усташ ком повјеренику Николи Х ераковићу у Дрнишу у суботу дана 26. српња - дакле кад још побуне нигђе није било - да су се Срби побунили у Бискупији - селу код Книна, у селу К осово, у Дрвару, у Бос. Грахову. (...) Одмах у почетку побуне Срба, усташ е из Дрниша узели су оружје и хтјели кренути према српским селима, да онем огуће покушај побуне Срба на подручју ове В елике ж упе, а која се побуна и ту могла предвиђети и очекивати. Талијани су у вечер дана 27. српња забранили нашим изнош ењ е пушкомитраљ еза и кретање у правцу српских села. (...) О руж ане скупине Срба-четника пребацивале су се с талијанског територија и то из Буковице, Кистања на наш териториј, особи то је тај продор услиједио преко моста на Зрмањ и код Ервеника. Четници који су се спустили из правца села Плавна напали су нашу пограничну постају у Крупи код ријеке Зрм ањ е. О ђедном су с талијанске стране провалили четници и опколили наше са свију страна. Ту је погинуло 14 оружника и неколико усташа. (...) Пуковник ЈТеонарди извјестио је наше власти да они неће моћи ништа учинити против том е да четници заробе наше заповједнике и представнике власти и да ће се то сигурно те ноћи (29. српња) догодити. Два талијанска 64
ВоЈвода Момчило Ђујић
официра истога дана рекли су пуковницима Боићу и Ћордашићу: ”Доста су Хрвати клали Србе, а сада могу двије ноћи Срби клати Хрвате.” (...) Након овог повлачења, дошао је у Книн генерал Фурио Монтичели са својим стожером. Талијани нијесу никакову борбу ни тада проти четницима почели, јер су они, тј. побуњеници на три пуцања топа и знаковима рефлектором што су Талијани из близине својих касарни извршили, уставили се пред Книном, као да је то био уговорени знак Талијана њима да стану, јер су наше власти отишле и тиме је циљ постигнут. У петак дне 1. комовоза обавјестио је генерал Монтичели наше власти са жупаном на челу да преузима власт цивилну и војну у своје руке. При томе дали су до знања мени и заповједиику Иванишевићу, да забрањују сваку акцију наше војске према Стрмици или Бос. Грахову, дакле према мјеетима побуне, јер генерал Монтичели каже: ”Ми ту борОу вашу са Србима не можемо дозволити, особито у близини жељез. пруге и Книна јер ако ће бити борбе, онда жељезничка пруга од Книна до Грачаца бит ће угрожена, а ми по уговору с вашом државом имамо брииути се да на пруги буде промет слободан. Тај промет је нама животне важности и зато нас интересира да ли ћете се ви борити против побуњеницима или не. Нама није у интересу да се та борба води. Ми такођер смо против тој борби из хуманих разлога. Ми не можемо гледати то клање, које су ваши усташе започели. Усташе су ча све криви. Побуњени Срби су у праву. Они се боре за свој голи живот. Они само кажу, да им не преостаје дру10 , него бјежати у брда, борити се и погинути, само да ие падају у руке усташа...”8 Како је избио српски народни устанак, види се из изнештаја А нт е Николића од 6. август а 1941. Године министру А рт уковићу:
” (...) 1. У неђељу 27. српња т.г. прије подне дознали емо за побуну у Босанском Грахову - а поподне за побуму у Дрвару, Оштрељу и Грачацу. Код нас је све било спремно војска, оружништво, редари и усташе. Вијести су стизале све поразније и побуна је захваћала све више 8. А ВИ И .Н Д Х , 234-42/1.
65
Вељко Ђ. В у р и ћ
размјере. Сви смо ми били дан и ноћ у прекиду на ногама и у раду а заповједник мјеста и заповједник 15. пуковније пуковник Ћордашић распоређивао је све по своме плану. У понеђељак 28. српња т.г. долазиле су вијести, да се побуњеници у великом броју приближују; биле су прекинуте на многим мјестима брзојавне и брзогласне везе - једино је још била веза према Сињу. По ономе што сам био обавијештен побуна се је ширила у битним потезима овако: а/ На појасу Босанског Грахова, Оштреља, Дрвара и Грачаца, дакле на појасу трију великих жупа са сједиштима у Бихаћу, Бањој Луки и Госпићу. Ова се је побуна са ових трију жупа приближавала све више к жупи Брибир и Сидрага, са сједиштем у Книну. Побуњеници из Босанског Грахова раздијелили су се на двије велике скупине: једна је ишла према Бићњаку а друга према Црним Потоцима /Тромеђи или Дулеру/. Ова се група спустила до Плавна и у великим размјерама ширила у полукругу ирема Книну и Крупи. Тад су побуњеници из другог дијела Далмације у великом броју - а на очиглед тал. војника и частника - прелазили из Буковице на наше државно нодручје и спојили се с онима који су долазили из Плавна. Ове су водили неки православни свећеник и частници Срби, који су се налазили у Кистањама и Обровцу /чујем да је међу њима био и познати Коста Поповић из Брибирских Мостина зван Кокан./ На подручју ове Велике жупе није избила нигђе никаква побуна све дотле докле иобуњеници нијесу дошли над Книном т.ј. до Стрмице, Зрмање, Пластова, Пађана према Крупи и Ервенику. Тад се је почела дизати побуна и, на подручју ове Велике жупе и то: Стрмици, Старој Стражи, Пластову, Голубићу, Врпољу, Полачи, Бискупији и Косову. Како је побуна ишла даље, тако јс број побуњеника све више растао; а међу побуњеницима било је и ђечака и жена, који су донашали храну и муницију побуњеницима, или боље четницима. У уторак 29. српња т.г. побуњеници су се све више 66
Војвода Момчило В у ји ћ
множили, све више приближавали ка Книну и постали све више дрски. Поподне са свих наших страна од војника и усташа долазили су поразни извјештаји. (...) Ми у Книну били смо затворени у једном кругу побуњеника од Жегара, Крупе - Ервеника иреко Плавна преко ГолуПића до Врпоља, а са јужне стране од Кијева према Полачи до Бискупије и Косова. Остао је још једини излаз па Врбник преко Промине, али како су ме око 11 сати обавијестили и он се је побунио те ноћи...”9 Дрвар је бао централно место народног уст анка , одатле се на све стране ширио талас отпора. Те судбоносне догађаје описао је Давид Синчић два месеца касније:
”...Након распада Југославије и повлачења бивше војгке југославенске, већи дио Јадранске дивизије био је у Дрвару разоружан, а веће количине војничког оружја разграбили су сељаци из околице Дрвара, те то оружје еакрили по околним шумама. Успоставом Независне Државе Хрватске и након разграничења с Кр. Италијом дошли су у Дрвар предггавници хрватске грађанске власти. Половином мјесеца свибња узпостављен је у Дрвару Усташки табор, а мало касније дошло је пола сатније хрватске војске. До конца свибња у Дрвару било је и талијанске војске, ко|л почетком линња одлази. У Дрвар долазило је све више Хрвата ради запослења, којих је почетком липња биио у Дрвару око 500. Одлуком старјешине кот. испоставе у Дрвару госп Кухарскога, (...), Срби - гостионичари и привредници морали су плаћати високе контрибуције у новцу. Првом ноловицом липња усташе су одвели 19 најугледнијих ( ’рба у Бос. Петровац, одакле се они нису више врати'Ш. Неповратним преметачинама одузимане су грађан1 ким лицима драгоцјености и храна. Досељавају се СлоМ(‘нци, те се ови као и Хрвати - насељеници смјештају по кућама грко-источњака, који их морају уздржавати и хранити. У другој половици мјесеца српња позвато је ико 50 грко - источњака на присилан рад. Пошто их ни|г одговарајући број се пријавио, кот. повјереник с устау. А ВИИ. НДХ, 195-39/5.
67
Вељк о Ђ. Ђ у р и ћ
шама хватао је грко-источњаке по улицама, у творници и по становима, те их присилно одводио. Након ових мјера сви су се радници грко-источне вјере разбјежали по шумама. Пошто у трагању за радницима по шумама се почело хватати и сељаке, те их нападати, и ови су се разбјежали по шумама, у којима, како сам већ раније рекао, је било скривено оружје у великим количинама. Ситуација је била врло напета. Дана 26. српња убијен је на путу између Дрвара и Оштреља бојник хрватске војске Конрад са женом. То је уједно био знак за узбуну и устанак грко-источњака. У ноћи 26-27. српња оружани сељаци и радници грко-источне вјере навалили су на Дрвар, те га освојили. Одвели су све Хрвате у т.зв. логор, гђе је било убијено преко 300 Хрвата-католика и муслимана. Ова побуна у Дрвару почетак је четничко-комунистичке побуне и у осталим крајевима, јер након побуне у Дрвару, услиједила је побуна грко-источњака и комуниста и у другим крајевима. Неколико комуниста, који су по свој прилици већ раније имали изграђен план за вођење и организирање побуне, кроз неколико дана успјело је преузети водство у своје руке. У Дрвару је успостављено ”народно вијеће” те разни одбори, на челу којих су ”секретари”. Све је радило по упутама и надзором ”штаба герилских одреда за срез Бос. Граховски и околину”. Касније се прозвао ”Штаб бригаде за ослобођење Босне и Херцеговине”. Издавали су лист ”Герилац”...У радионици жељезнице Шипад израђивале су се бомбе и нагазне мине...”,(’ Велики жупан Ант е Ииколић и њ егов заменик Давид Синчић у свим својим писаним извештајима, који су адресирани на поглавника А нт у Павелића, највише места посвећивали су српском народном устанку. Средином авГуста 1941. Годане, под ознаком у,врло ж урно”, Николић је писао:
”...Побуњеници су оиколили цијело подручје книнске опћине. Они потпуно господаре на цијелом том подручју, осим у мјесту Книну и његовом предграђу. Нашој 10. А ВИИ, НДХ, 221-58/4.
68
Војвода Моммило Ђујић
војсци и нашем оружништву талијанско војно заповједништво не дозвољава, да се уопће креће из мјеста, оправдавајући то, како би побуњеници навалили на њих и да би било крви. Једино наши оружници врше службу са Талијанима на станици Косово. Побуњеници су заиријечили све улазе у град, изјављујући, да ће се Книн глађу предати и да ћемо у Книну сви од глади помријети. Побуњеници по цијелој книнској околици подпуно господаре и раде што хоће... Ми се стварно налазимо као заробљеници, јер немамо никуд излаза и ни откуд помоћи. Побуњеници су раздијељени овако: Са југозападне стране у Врбнику преко којега се иде у Промину - група око 200 наоружаних четника заустављају свакога човјека - него и поштански промет. Са јужне стране Косово - Бискупија према Дрнишу исто тако једна група четника једнако ради као и она у Врбнику. С источне стране у Ковачићу-Топољу-Полачи-према Врдици једнако је стање као и горе. Вођа четника-побуњеника јесу: Поповић Пајо и Приић Момир из Бискупије, који воде побуњенике у Врбнику, Косову, Бискупији и Полачи. Дочим вођа побуњеника-четника у Ковачићу и Топољу јестТодор Новаковић. Са сјеверне стране на подручју Стрмице и Голубића четнике води иознати четник поп Ђујић. Он држи све до Шеготина врела у Голубићу, удаљено 4 км од Книна а сједиште му је у Голубићу. Са сјевернозападне стране четнике води Шево Лука из Црних Потока. Он се сматра главним вођом и држи подручје од Шевине Пољане све до Горњих Тишковаца у Босни и има свој стожер у основној школи у Горњем Тишковцу. Са западне стране на подручју Мокрог Поља, Пађена, Жагровића и Оћестова води четнике познати четник Владо Новаковић из Книна, који по утврђеним подацима има око себе 1.000 оборужаних четника. У Радучићу налази се као вођа побуњеника сеоски главар Радучића Лазо Пуача пок. Душана, који се је такођер налазио прије са осталима избјеглицама у Ки69
Вељк о Ђ. Ђурић
стањама, а који је и сада учествовао у нападају на наш\ оружничку постају у Радучићу...”11 Опис једног од устаничких вођа, Момчила Ђујића, сл ставио је римокатолички свештеник из Книна Албер -1 фра Букић у писму Анти Павелићу:”... Међу вођам;| четника истиче се њихов попа Момчило Ђујић, који је пред једно 20 дана са десеторицом четника ишао п<> Книну и јавно пријетио убијством католика-Хрвата />' неђељу 6. т. мјесеца држао је исти Ђујић неку службу у цркви' гђе је било до 300 четника и држао им је говор, чији садржај није ми познат/...”12 Како је побуњени народ дошао до оружја може се видети и из дела једног извештаја:
”...Неки свједоци са лица мјеста говоре, да Талијанн побуњеницима за сваког вола или краву дају 10 пушака са стрељивом, које су покупили по Далмацији...”13 Хрватш усташе користили су сваку поГодну прилику да хапсе и убијају Србе. У таквим временима било је појединаца који су бежали ка Србији , Где је био спас за десетине хиљада Срба избеглих или протераних из разних крајева бивше К раљевине ЈуГославије. И из околине Книна избеГло је неколико Срба у Србију крећући сс цудним путевима спаса. Један от тих срећника био је и Милош Ђурић из села Плавна, син Милоша и Марије, стар 23 Године. Он је, по доласку у БеоГрад, у Комесаријат у за избеглице владе Генерала Милана Недића, као и сви избеГли, казивао о свом страдању:
”...Одмах после успоставе Независне Државе Хрватске, дошли су усташе из Загреба у Книн, те су са неким домаћим Хрватима формирали у Книну усташки одред. Усташе су почели одмах да прогоне Србе и то најприје у Книну, а потом и у околици. Убили су у Книну Растовића Тоду и Војводића Ђуру, трговце. Њих су усташе по ноћи извукли из куће, одвели их изван Книна и убили. Остали Срби из Книна напустили су своје домове и побегли у Кистање, срез Бенковац, који је окупирала италијанска војска. 11. А ВИИ. НДХ, 195-37/5. 12. А ВИИ, НДХ, 221-58/4. 13. А ВИИ, НДХ, 195-37/5.
70
Војвода Моммило Ђујић
11осле тога одлазили су наоружани усташе из Книна у поједина српска села Книнске крајине и убијали Србе. ( ) Одмах после проглашења Независне Државе Хрнп гске, власти су позвале Србе да предаду оружје. Један Срба из Книнске крајине одазвао се том позиву и цредао оружје, а други део није хтео. Србима у Книнској крајини брзо је додијало насиље, *<»је су усташе над њима вршили, па су одлучили, да се днгну на отпор против усташа. Трећи дан након одласка *;шдармеријског наредника са станице у Плавну, Срби I V навалили на жандармеријску станицу. На станици су спда била три хрватска војника и један жандармеријски кмплар, који су пружали отпор али су од Срба савладани и убијени. Том приликом нашли су Срби у жандармеI*ијској станици око 200 војничких пушака, два пушкомитраљеза, 35 пиштоља и већу количину војничког одемл. Са овим оружјем Срби су наоружали оне који још иису имали оружје, а војничко одело обукли су они ко|н су слабије били обучени. Суседна српска села Трубар и Тишковац дигли су се два дана раније на отпор против уггаша. Истодобно са нашим устанком, дигли су се на огиор против усташа и Срби у селима Стрмице, ГолуГшћ, Радљевац, Стара Стража и Отон. Тако су се Срби V року од два дана дигли на отпор у целој Книнској крајиии и у суседној општини Бос. Грахово. Усташе су се идмах и без борбе повукли из свих ових сриских села и Пчлонили се у усташки логор у Книну. Усташе су у Книму тада заклали око 60 Срба из Книнске крајине који су гс налазили још одраније затворени у команди дивизије. 11ошли су и у болницу, да покољу и тамо Србе болесникс, али су их у томе спречиле талијанске војне власти. 11осле извршеног покоља, усташе су се повукли и из Книна и то један део према Загребу, а други део према Сињу. Ми Срби из Плавна обавестили смо о нашем устанку I рпско-православног свештеника из Стрмице Ђујића Момчила и замолили га, да он преузме команду над Срг»нма из Книнске крајине. Тада нас је свих скупа Срба из Книнске крајине било под оружјем око 400. Свештеник 1.*ујић Момчило одазвао се је позиву и преузео команду 71
Ве љк о Ђ. Ђ урић
над оборужаним Србима из Книнске Крајине и основао свој штаб у селу Голубићу, који се налази око 10 км удаљен од Книна...”14 Област Тромеђе, Где се српски народ орГанизовао и т ако спречио зат ирањ е од хрват ских усташа, била је добро контролисана. На тим просторима важило је м н о г о уст аничких правила. IIIтаб Герилских одреда, као врховно командно тело устаника Тромеђе, имао је своје пропуснице за крет ање љ уди по селима или међу њима. Штаб у Босанском Грахову издавао је пропуснице које су важиле до Голубића. О дат ле је нове пропуснице потписивао свештеник М омчило Ђујић. Једна од таквих пропусница имала је текст:
”С т р м и ц а Из Велике Србије, преко неутралног Врпол>а, за талијански Книн” За садржај ове пропуснице дознало се захваљујући једном ревносном римокат оличком свеилтенику, професору А лберт у фра Букићу, Гвардијану самостана у Книну, који је писао писма поГлавнику П авелићу.15 Како су Хрватш из Книна и околине прихватали уст аш ку Независну Државу Хрват ску, види се и из једн о г извештаја жупана Николића од 16. авГуста 1941. Андрији А рт уковићу:
”...У ранијим својим извјештајима казао сам, да су кнински Хрвати-Хрвати суи генерис. Познато ми је као усташком политичком повјеренику за кнински котар до успоставе Независне Државе Хрватске, да су кнински Хрвати мрзили усташе и поглавника. У Книн, осим једне једине обитељи, усташка мисао није никако могла продријети. Требало је ићи у оближње село Врпоље гђе је усташка мисао захватила цијело село, да би се могло што радити... Истина је, да се кнински Хрвати осјећају Хрватима; али то њихово хрватство било је далеко од мисли Независне Државе Хрватске, усташа и поглавника: јер они нијесу никада дозвољавали у својој средини 14. Архив Србије, Комесаријат за избеглице и пресељенике Србије, нерегистровано. 15. А ВИИ, НДХ, 221-58/4.
72
Војвода Момчило Ђујић
напредак усташке мисли и никада нијесу вољели поглавника...”16 Ант е Ватавук, заповедник оружнинке постаје у Книну, је 1. септембра 1941. обавештавао своје надређење:
”...28. коловоза 1941. на празник Велике Госпојине одржана је литургија у грчко-источној цркви у Книну. У цркви је било око 150 особа односне вјере и 2 талијанска частника. Наведеног дана око 9 сати стигли су у Книн грчко-источни свећеници: Антоније Сергије, раније парох у Пађанама и Секулић Свето парох у Мокром Пољу, с талијанским самовозом у пратњи талијанских частника. Литургију је одржао Антоније Сергије. Овај је у цркви одржао слиједећи говор: Драга браћо! Након три мјесеца опет је дошао дан, да смо се окупили око овог Божјег храма да се можемо Богу помолити уз ијесму наше ђеце. За све ово можемо захвалити само талијанским властима...”17 Извештаји који су слати из Книна, из канцеларије Велике жупе Брибир и Сидрага, у Загреб, током месеца октобра, имали су м н о г о заједнинких карактеристика: стално се помињу нетници који се налазе око Книна који су тада држали власт свуда около, редовно су одржавали сеоске вашаре, несметано се кретали:
”... Грађанска власт у Книну у нашим је рукама, војно у талијанским. Книн са свих страна опкољен од Талијана на 2-3 км. Одметници имају своја заповједништва и непосредно близу талијанских. Побуњеници наступају као редовна српска власт...”18 Д олазак нетника у Книн задавао је м ного мука усташком жупану Анти Николићу. СтоГа је он вапио за помоћ из ЗаГреба. Током октобра, танније дан за даном, Николић свакодневно пише писма:
”...Данас у неђељу освануо је Книн пун четника, од којих је већина носила на глави шајкаче и разне четничке одоре те су изазовно у разним скупинама ступали по Книну, а на челу главне скупине био је познати вођа 16. А ВИИ, НДХ, 195-37/5. 17. А ВИИ, НДХ, 313-4/1. 18. А ВИИ, НДХ, 85-1/6.
73
Вељко В . В у р и ћ
четника поп Момчило Ђујић. Око 10 сати у њиховој цркви одржане су задушнице за погинуле и нестале грко-источњаке на којим су сви ови суђеловали са великим мноштвом свиета. Код хрватског живља овај изазовни наступ четника са одорама и шајкачама изазивао је оправдано узбуђење дочим се талијанска војска и њезини карабињери држе врло пасивно што изазивље дојам, да су четници слободни, да у Книну раде и да се понашају што хоће и како хоће...”19 Средином окт обра 1941, на свим прилазним путевима око Книна били су четници. Тих дана они су напали један камион са хрватским домобранима. О томе дознајемо из извештаја усташ ких власти из Книна упућен о г у ЗаГреб:
”...Сазнао сам, да су нападачи наводно из с. Топоља. Приликом ранијих приевоза новака из Сиња преко Врлике до Книна, новаци су увиек пјевали успут родољубиве хрватске пјесме па су се у Книну чуле ириетње од стране Срба да они неће дозволити хрватској војсци пјевање изазивачких пјесама на пролазу кроз ’Србију\..”2{| Крајем окт обра 1941. усташ ке власти у Книну су дознале да ће Срби напасти Град из разних праваца. Тих дана у Граду је био неописиви страх јер им је једина нада и заш т чт а била италијанска дивизија:
”...Обавјештен сам са доста вјеродостојне стране, да четници и комунисти који сада живе у околици Босанског Грахова и Книна, спремају један оружани напад са јачим снагама на мјесто Книн. Овај би се напад по причању грко-источњака /Срба/ имао извршити у међувремену одласка садање талијанске дивизије из Книна у неко друго мјесто Босне, и доласка неке друге талијанске дивизије у Книн, т.ј. у времену када у Книну не буде довољно талијанских војних снага. Главни правци напада били би од стране Босанског Грахова, Стрмице, Плавна и Пађена. Остала села гђе живе грко-источњаци, на дати знак узбуне, дигли би се на устанак. У наведену сврху, већ сада се врше припреме по упутствима попа Ђујића Момчила из Стрмице, Поповића Паје из Бискупи19. А ВИИ, НДХ, 220-36/7. 20. А ВИИ, НДХ, 320-7/1.
74
Војвода Момчило Ђујић
је и других вођа чстника...”21 У селу Бастасима састали су се народни прваци ради договора о раду с обзиром на стање на ратиштима са усташким снаГама и италијанској војсци. О томе састанку усташ ке власти у Книну дознали су случајно: један од учесника т о г састанка и доГоварања изГубио је записник који је правио, вероват но за себе. Ж упан Ант е Николић јављ ао је, на основу тога записника, поГлавнику Анти Павелићу у ЗаГреб шта у ствари хоће побуњени Срби четници:
”...1. Четници су закључили, да ако би опет снашла усташка Независна Држава Хрватска, да ће се они опет против ње борити као и прије. 2. Четници су закључили, основати одбор, који би о свим питањима водио рачуна у сугласју са талијанским властима, јер да само са сугласјем талијанских власти они могу провести оно што намјеравају. 3. Четници су закључили, да нитко не смије нанашати увриеде талијанским властима и да нитко не смије пуцати на талијанске војнике, јер да свако ђело учињено на штету талијанских власти само њима штетује...”22 Вођи народног устанка састајали су се често ради доГовора о свом даљњем раду. И о томе су усташке еластш у Книну дознали и јављали својим надређешш у ЗаГребу:
”...26. студенога одржата је у селу Бискупија код Книпа сједница од стране 300-400 четника. Ова сједница одржата је у кући четничког вође Паје Поповића, а присуствовале су од истакнутијих четничких вођа још: поп Момчило Ђујић, Брковић, Богуновић и други. Потврђено је са више страна да четничке вође уопће располажу са већом количином разног стрељива и да су у јачој мје1>и оборужани...”23 Том приликом, народни прваци су се доГоворили о \дедећем:
”...1. Опћина книнска да пређе у руке Срба и да буде \ сарадњи трговац Марко Славић (Хрват), 21. А ВИИ, НДХ, 213-1/5. 22. А ВИИ, НДХ. 221-18/6. 23. А ВИИ, НДХ, 61а-54/8.
75
Ве љк о Ђ. Ђурић
2. Котарско поглаварство Книн да остане као до сада с тим да управља талијански комесар, 3. Да се нестало српско добро и вриједности има надокнадити и вратити, 4. Погинули Срби морају се пронаћи и да се покопају у њихова гробља, 5. Да оружничка постаја Косово има да се укине, а да службу врше само карабињери, 6. Да пошта Косово поново отпочне са радом и да се у истој постави ранији унравитељ...”24 Хрват ски усташки органи власти у Книну нису испунили ове услове. Уместо мира који су нудили српски прваци, догодила се следећа ситуација:
”...Од 20. студеног четници су отпочели појачаном блокадом Книна, поставивши на свим улазима града опходње од 3 до 5 наоружаних четника, који онемогућавају улазак и излазак из града. Међу становништвом стварају увјерење, да ће навалити на Книн и узети цивилну власт у своје руке...”25 Х рват ске уст аш ке власти добро су знали шта све раде и куда се крећу поједини народни прваци. Тако из једноГ, касније одаслатоГ у ЗаГреб, њиховоГ извештаја дознајемо о Момчилу Ђујићу, између осталоГ, и следеће:
”...Талијанске војне власти у својим самовозима довозили би грко-источне свећенике у Книн, који би у својој цркви у Книну вршили богослужење и држали проповиед, па и самога познатог вођу побуњеника попа Момчила Ђујића, који шета слободно по Книну оборужан /има неколико дана, да га се не виђа/ и који слободно се креће по книнској околици и тамо држи састанке са гркоисточњацима, који, уосталом, несметано господаре на циелом подручју книнске опћине по милој вољи...’26 А нт е Николић писао је, средином новембра 1941, и Генералу Фуриу Монтичелију, италијанском командант у дивизије стациониране у Книну, протестно писмо:
” ..Дана 9 студеног 1941 четници-комунисти полагали 24. Исто. 25. Исто. 26. А ВИИ, НДХ, 221-35/5.
76
Војбода Моммило Ђујић
су нрисегу, да ће се борити противу Независној Држави Хрватској и њеним властима те да ће силом преузети све хрватске грађанске власти у Книну. Поп Момчило Ђујић вршио је присегу у Стрмици, Пајо Поповић у Бискупији а Бранко Богуновић у Полачи. Закључено је да ће навалити и на сва остала мјесга. (...) Дана 12. студенога 1941. четници-комунисти блокирали су Книн и не допуштају никоме, да у Книн доведе било какових живежних намирница. На свим путевима поставили су оборужане страже и баш: на пут КнинОклај-Поткоње; на путу Книн-Жагровић-Радучић на пут Книн-Бос. Грахово, ...”27 Крајем новембра 1941. Године, жупан Лнт е Николић, обавестио је своГ поГлавника Ант у Навелића о стварник разлозима побуне Срба на Тромеђи и њиховом односу према Независној Држави Хрватској:
”...Они су се заклели да неће признати Независну Државу Хрватску, да неће иризнати поглавника, да неће нризнати наше власти и да се неће покоравати нашим законима...”28 Тих дана, Николић је одлазио код италијанскоГ Генерала Фурија Монтшчелија да му се жали на понашање четника смат,рајући да ах он, Генерал, у свему штити и подржава. Том приликом Николић се жалио да су четнички вођи стшлно наоружани. Међутим, Генерал је на све приГоворе изјавио ”да је он одузео оружје познатим
вођама четника попу Момчилу Ђујићу из Стрмице и Паји Поповићу из Бискупије и да су му они дали писмену изјаву да немају оружје и да ће се посветити своме звању...’ 29 У таквим околносттма, а било је скоро безнађе за хрватску власт у Книну и около, жупан Лнт е Николић 19. децембра 1941. писао је свим врховним поГлаварима у ЗаГребу:
”... Ових дана имао сам свакодневне прилике примити у жупи многе гркоисточњаке, те сам многе именовао или дао наредбу обћини да их именују главарима у сели27. А ВИИ, НДХ, 233-11/3; Исто, 221-18/6. 28. Исто. 29. А ВИИ, НДХ, 221-15/7.
77
Вељко Ђ. Ђурић
ма, гђе гркоисточњаци живе у скоро 100% већини. Тако сам именовао и опћинског начелника за обћину Бос. Грахово и то гркоисточњака Марка Кесића, који је и ноложио заклетву поглавнику и држави Хрватској, те преузео с одбором нову дужност. Пошто се осјећа превирање међу гркоисточњацима у одређивању њихових односа према комунистима и нама, чиним све могуће напоре да изазовем код њих повјерење у хрватску државну власт, јер вјерујем, да се смиривањем духова, смишљеним и згодним поступком више можемо учинити тамо, гђе расположење и смирењс духова приближити циљу, него преурањеним одашиљањем војске и оружника тамо, гђе расположење и смирење духова није томе у прилог изведено и завршено. Ради тога отпремио сам у село, која су предњачила у побуни расиоложиву храну, сол и потребито преко главара тих села. (...) Уколико се ови приедлози не буду прихватили, или се са њиховим рјешењем буде дуљило, осујетит ће се усијех ђела смирења, а тиме ће се изазвати неповјерење и талијанских војних власти и гркоисточњака и према нашој државној власти и према мени..”30 У међувремену, стање у појединим областима Велике жупе Брибир и Сидрспа било је немирно, са м ного борби Срба и усшашких јединица. О једн ој т аквој борби дознајемо из извештаја жупана Николића:
”... У ноћи 19. и 20. просинца 1941. наиала је једна група оружаних људи село Штиково, опћине Дрниш у којем је недавно била устројена оружничка постаја. Нападај је извршен у тамној ноћи и у снијежној мећави, тако да се протусловне гласове о броју нападача није точно могло утврдиги. По извршеним извидима нападај су извршили гркоисточњаци једне у овом крају доста познате скупине пљачкаша и комуниста, који су из околних села већ давно у шуме побјегли и нијесу се повратили својим кућама, те врше нападаје и пљачке неколико мјесеци у овом крају. Ови су из племена Ераковића из села Штикова. Изгледа да су се њима придружили при нападу на село Штиково и неки сељаци гркоисточњаци 30. А ВИИ, НДХ, 234-34/1.
78
Војвода Момчило Ђујић
из Полаче и Бискуиије код Книна. Опће је увјерење, да је за овај нападај знао четник Пајо Поповић из села Бискупије. Кад је нападај услиједио на село Штиково, након жешће пушчане ватре оружници су се повукли из села Штикова оставивши село. Нападачи су тада провалили, запалили оружничку постају...”31 Следећих дана, италијанске војне властш опколиле су села Штиково, Полача и Топоље. Генерал Монтичели то је урадио на захтев усташкоГ жупана Николића. Како је акција била по вољи Николићу, он је о тшме хитшо известио у ЗаГреб:
”...У вези овог догађаја имао сам прилике дуго расправљати са госп. генералом талијанске војске Фуриом Монтићелијем, те сам могао установити да су Талијани одлучни не само запријечавати овакве догађаје, већ да су одмах одредили предузети хитне мјере за утврђивање криваца и откривање, те уништење четничких одреда, који су се још у шумама одржали. Одмах су упућени одреди талијанске војске у Штиково, те су тамо ухитили 18 гркоисточњака проти којих је сад поступак у току, јер се сумња да су баш ови суђеловали у нападу. У акцијама чишћења око Штикова убијен је један гркоисточњак, а два рањена, сви из села Полаче. У ноћи од 21. на 22. ов.мј. послати су одреди талијанске војске у предио Топоље и то на висове зване Црна Главица, јер се показало да су тамо побјегле неке скупине сељака гркоисточњака из Бискупије, Полаче и Штикова. У том чишћењу ухваћене су три особе с војничким оружјем сви гркоисточњаци. Ноћас је извршена јака акција талијанске војске према Полачи и досада премда акција још увијек траје, ухваћено је 150 гркоисточњака. Намјера је госп. генерала ухићене најстроже испитати да дозна кривце за нападај на Штиково, а један дио ових да задржи као таоце за онемогућивање будућих злих намјера четника у овом крају...”32 Зима децембра 1941. Године била је велики проблем за народ збоГ недостатка хране. То је добро схватио усташки жупан Николић. Он је желео да храном умирује народ и приволи Га на лојалност. и покорност 1. СтшГа 31. Исто.
79
Вељко Ђ. Ђури ћ
је захшевао од врховника у За гр еб у велику помоћ:
”...Сваки дан долазе у жупу гркоисточњаци, главари села, који су за вријеме побуне сами себе поставили. Дајем тим сељацима помоћи, хране. Како сам напоменуо у ранијим извјештајима, потребно је, да располажем већим количинама хране и новца, јер је то први услов за вршење смирења V овом крају...”33 Хрват ска усташ ка политика смиривања као да је имала резулт ат а. К ако је то било у крајевима Тромеђе, види се из извештаја жупана Д авида Синчића од 31. јануара 1942:
..Како сам у својим послиједњим извјештајима нагласио, већина гркоисточњака је за миран живот и против побуне. Одлуци и вољи за смирењем прилази све већи број вођа побуне, поготову оних, који су и за вријеме побуне били протукомунистички расположени. Поп Момчило Ђујић из Стрмице, Бранко Богуновић из Бос. Грахова, Живко Брковић из Книна /рођен у Бањалуци/, Обрад Бојанић из Плавна одржали су послиједњих дана састанке у својим селима у којима су позивали народ на смирење, упутили родитеље да упишу своју ђецу у школе, савјетовали народ /гркоисточњаке/ да слободно долазе у државне уреде, подносе молбе за преузимање у државну службу, доносе своје производе у Книн на продају. Напомињем, да су сви ови горе споменути били вође четничке побуне и носиоци непомирљиве политике. Напомињем, да они имају потпуни утјецај на гркоисточњаке свих села, која се налазе сјеверно од Книна. (...) Док ја у горњем правцу ђелујем, те постизавам горе споменуте успјехе у смиривању и успостави повјерења у хрватску државну власт међу гркоисточњацима, појачава се ђеловање оних, који раде против смирења. Појачава се комунистичка акција, те грко-источњаци расположени осгављају своја села и бјеже скривајући се по напуштеним колибама и сељачким становима, којих на овом подручју има доста, особито око Зрмање, Бос. Грахова и Дрвара, а исто тако по обронцима Пљешевице око Книна. (...) Против ђела смирења као и комунистич32. Исто. 33. Исто.
80
Војвода Моммило Ђујић
ке банде ђелује такођер и међу гркоисточњацима оних села, која се налазе јужно од Книна, те у дрнишком котару Пајо Поповић из Бискупије, који одржава везе са комунистима из Свилаје. Он ђелује као најјачи и најнепомирљивији елеменат против моје акције смиривања. Комунисте и Пају Поиовића треба сматрати највећом заиријеком у политици смиривања, коју преводим...”34 Међутим, велики жупан Давид Синчић није добро проценио Пају Поповића. Наиме, у истом извештају Синчић пише, између осталог, и следеће:
”... Што се тиче непомирљивог ђеловања Паје Поповића, њега штити господин пуковник Оа221апо Оаггш ј 1епеп1е с!г [лкпсћ. Како сам већ извјестио, молим хитно посредовање, да буде уклоњен Пајо Поповић, али и исто тако, молим да се ништа не спомиње ни подузима против пуковника ОаггЈш-а или тенента Гиасћ-а...”35 Жупан Синчић добро је осетио како се може смиривати побуњени народ против хрватске усташ ке државе. СтоГа је често молио помоћ из ЗаГреба, стално пона вљајући мет оде и начине деловања у својој жупи:
”... Потребно је преузети отпуштене гркоисточњаке у државну службу. Потребно је помагати страдале, најоштећенијим платити одштету, омогућити накнадну замјену новца, опскрбити изгладњеле гркоисточњаке села баш најпотребнијим количинама хране. Једино оваквим поступком од стране наше државне власти моћи ће се доказати, да је наша жеља за смирењем искрена. Тиме ће се одузети и Талијанима и гркоисточњацима из руку њихов најјачи разлог, да они који су се бунили и који се буне, да се буне зато, шго су оштећени у својим основним људским и држављанским правима, зато што их је неправдени ”усташки поступак” на то нагнао и што су поступком наше државне власти стављени ван закона, те присиљени да се боре за бољи живот и имовину...”36 У крајеве Тромеђе стизали су и људи које је слао Генерал ДраГољуб Михаиловић. Ти официри су били, у међувремену, откривани на разне начине па је усташка власт добро знала зашто су стиГли. Веома ревносни жупан Синчић пи34. А ВИИ, НДХ, 64 4/2. 35. Исто.
81
Вељко Ђ. Ђ урић
сао је почешком фебруара 1942. године следеће:
”...Појачана акција у промиџбеном и организаторском смислу теклића генерала Дражена Михаљевића, вође побуне у Србији и Босни, који желе и хоће повезати акцију комуниста и оних гркоисточњака против наших власти и наших и талијанских војних власти. Осјећа се намјера Дражена Михаљевића осујетити акцију смиривања и пођеле међу гркоисточњацима на комунисте и антикомунисте са сврхом да свију здружи у борби против наши и Талијана. Ови теклићи и ова промиџба служи се доказивањем сигурне гтобједе Русије и Енглеске, те код сељака наилази и на успјех. Дражен Михаљевић поручио је и попу Момчилу Ђујићу, да се он мора одлучити на борбу, те му пријети послиједицама уколико то не учини, послиједицама које се сносити као робијаши Енглеске и Русије. Треба напоменути да је један од најглавнијих чимбеника у сређивању политичких прилика баш уско повезан с одлуком о овоме рату а ратним догађајима а у овоме прољећи и љету. Под утицајем пријетњи, обећања и промичбе, поруке Михаљевићевих ' теклића увијек се може очекивати колебање међу гркоисточњацима, особито њихових вођа у првом реду попа Момчила Ђујића, који је у политици био увијек несталан и који је као човјек јако неуравнотежен. Бранко Богуновић из Бос. Грахова увијек ђелује у смислу смирења. Сумњиво је нешто држање попа Момчила Ђујића, који је пре неколико дана свукао и свећеничке хаљине, те је отишао некуд из Стрмице, премда ми његов брат још увијек у његово име долази.”37 Територија опћине Врлика била је у администратшвној зони Велике жупе Цетина , што значи и да је и само село Цетшна било у њој. Средином ф ебруара 1942. Године била је тамо некаква борба:
”...На подручју котара Сињ, дакле на подручју Велике жупе Цетина у селу Цетина, засеоку Кнежевићи, пре неколико дана дошли су оружници с оружничке постаје Киево, да извиде један случај разбојства. Оружника је било 9. Кад су дошли у село Цетину, нападнути су са 36. Исто. 37. А ВИИ, НДХ, 70-33/2.
82
Војвода Моммило Ђујић
свих страна од оружаних сељака, већином гркоисточњака. Том приликом један је оружник убијен, један рањен а остали заробљени...”3* При крају извештаја, у форми пост скриптума, Синчић је писао о чишћењу села Цетина:
”...Јучер је проведена акција чишћења у селу Цетина, о чему горе извјештавам. Наши оружници и карабињери извршили су ту акцију и наишли на оружани отпор. У борби убијена су 6 побуњеника а 28 оружаних ухићено те ће ови сутра бити суђени по војном суду у Книну и по обавиести генерала Монтићелиа стриељани. У борби је погинуо један карабињер а један наш оружник рањен...”39 Анте Николић и њ егов наследник Д авид Синчић, стшлно су се жалили својим поГлавницима на понашање италијанских власти према Србима, на њихову наводну пристрасност. Међутим, у једном извештају, А нт е Ватавук је послао извештај свом жупану Синчићу, који се тада пословно налазио у ЗаГребу. Ант е Ватшвук је описао доГађај који је распршио све раније тврдње:
”...Дана 4. ожујка т.г. дошло је до сукоба између талијанских оружаних снага и побуњеника у околици Зрмање, Срба, Мале Попине. Изгледа да је у тим борбама било доста жртава и на страни талијанских трупа јер је кроз неколико дана овђе у Книну био спровод за укупно 10 војника. Код Зрмање и Мале Попине иодузели су талијанске трупе репресалије и попалили доста кућа. И у Стрмици је попаљено од талијанских трупа у име репресалија 4 до 5 кућа ради тога што је неко у близини тога села по нешто оштетио пругу за Дрвар. Према информацијама које сам прикупио, неки гркоисточњаци су отишли били првих дана /наравно да се односи само на млађе људе/ у шуме и брда, да суђелују борбама, а у духу прогласа из Динаре од попа Ђујића...”40 Хрват ске усташке власти у Книну тражили су писмени извештај о доГађајима у селу Стрмици са посеб 38. А ВИИ, НДХ, 195-1/6. 39. Исто.
83
Вељко Ђ. Ђурић
ним захшевима о иравославном свешшенику М омчилу Ђујићу. О томе има, у напред помињаном писму, следеће:
”... Обћина у Книну тражила је неке обавиести од парохијског звања у Стрмици, а поп Момчило Ђујић је овај спис повратио обћини са дописом слиедећег садржаја: У крвавој усташкој држави Хрватској Српски народ и Српска црква заједно са Циганима, Јеврејима и псима стављени су изван закона. На тај начин дошла је до правог изражаја Хрватска хиљадугодишња култура. Комунисти не признају постојање Бога, они му се не обраћају и не моле. Следствено томе, а по правилу хиљадугодишње културе Хрватске са каквим правом Хрватска крволочна држава може да се обраћа на адресу Срба или њихових парохијских управа. Ми не признајемо хрватске државе те према томе одбијамо и сваку службену преписку са истом. Момчило Ђујић, в.р. бивши парох стрмички Из овога се види како дише поп Момчило Ђујић, а о Паји Поповићу није потребно ни говорити...”41 Средином марта 1942. године хрватске усташке власти у Книну, вероватно по наговору из Загреба, почели су се, интензивније и сасвим другачије него до тада, бавити проблемом звани Момчило Ђујић. Ради тога, они су се почели договарати са италијанским војним властима: ”...Поводом Вашег писма В.Т. бр 95/42 подузети су кораци преко Уреда за везу овог Министарства са заповједништвом II армате Талијанске војске, које је извјештено да је недвојбено утврђен идентитет потписа попа Момчила Ђујића, које писмо је у изводу достављено, а уз ово и проглас с напоменом, да се заповједништво II. армате умољава обавиестити своје подчињене у Книну, како не би и надаље били у заблуди у погледу акције попа Момчила Ђујића, који наводно са талијанском војском сурађује против комуниста, а у ствари са овима потоњима-једном ријечју са побуњеницима бори и против Талијана и против НДХ...”42 40^ А ВИИ, НДХ, 70-15/3. 41. Исто.
84
Војвода Момчило Ђујић
Момнило Ђујић постао је још интересантнији за хрватске уст аш ке власти од средине марта 1942. Године, после једноГ састанка устанинких првака Тромеђе. Усташе су о томе састанку били добро обавештени захваљујући својим плаћеним достшвљанима. Тек тада хрват ске власти дознају за Ђујићево писмо браћи, Ђури, Димитрију и Стевану Зеленбаба. То писмо у Книн донели су баш примаоци! Ж упски тшјник Ант е Ватавук пшда је писао Синнићу:
”... Овим је недвојбено и сигурно утврђен став попа Момчила Ђујића, став за којега смо ми прије знали - али га нисмо могли доказати на дивизији, јер су они тамо увије истицали, да је поп Момчило Ђујић само иротив нас - исто као и Пајо Поиовић а иначе да је против комуниста и да помаже талијанску акцију против ових...”43 Момнило Ђујић је саставио 15. фебраура 1942. Године један проглас. Мада је веома интересантан по садржају али и опширан па је пшко незахвалан за цитирање. СтоГа објављујем о само неке делове:
”Српском народу Сјеверне Далмације, Западне Босне и Лике Вама, пониженом и увређеном, намученом и напаћеном нашем народу, браћи и сестрама у овим најстрашнијим данима људске историје и најсудбоноснијим часовима по наш народ, обраћају се ваши бели Орлови са снежних Динарских Алпа, мобилишући све наше народне снаге и стављајући у покрет све наша расположива средства, ради што сходнијег и коначног ослобођења нашег огњишта и наше Отацбине од тиранског јарма окупатора и крваве усташке државе. (...) Страшна судбина, која нас је снашла, муке и патње које су нам наметнуте, када се је сунце са истока рађало и на западу почивало у пожару, пламену и крви, наша мученичка крв, која се пролила из јама и пећина, из земље и огњишта, које је пожар уништавао и насилничка рука рушила, нагнала нас је, да се дигнемо на оружје бранећи голе животе, част и понос свој. (...) Дигао се је српски народ са завјетном мишљу и одлу42. А ВИИ, НДХ, 78-10/7. 43. Исто.
85
Вељко Ђ. Ђурић
ком: да се свагда уништи крваву усташку државу и носиоце њене власти, да протјера са својег огњишта дрског фашистичког окупатора, који у прошлом рату је опљачкао обале нашег плавог Јадрана, па и овог пута развила своја једра на њему, дошавши да нас прикујс као бесправно робље на голом кршу без хлеба и слободе: дигнуо се је српски народ да прогна мрскога Германа, који по други пут расниње на крсту страдања и мука нашу мајку Србију и стару нашу постојбину велику Совјетску Русију. Тим путем ево идемо. На том путу тешкоме и трновитоме и витешком крвљу попрсканом, решени смо да иаднемо или наш циљ достигнемо. И страшан вртлог пожара и крви у којој ће изгорјети силе осовине и потонути крвава усташка држава - наћи ће нас потпуно спремне и одлучне да часно и достојно испунимо нашу националну, нашу социјалну народну дужност. Ми смо организовали нашу народну ослободилачку војску, војну и цивилну власт. Наше чете сврстане у пукове већ се налазе на путу отварање великог дела ослобођења. По нашим планинама. По снежним планинама, по разбацаним селима повезани у јединствени фронт, од Вардара до Јадрана, под командом већ легендарног војводе Драже Михаиловића, као извор наше снаге и највећег залога за слободу народа. Позивамо нашу браћу и сестре да помогну нашу акцију стављајући јој на расположење моралну и материјалну помоћ до крајњих граница могућности. Велика дела траже велике жртве и ми их морамо дати. Зато објављујемо, и упозоравамо на узбуну зовемо: српски народе поштуј и извршуј наредбе представнике своје војне и цивилне власти и не тражи заштите пред вратима усташа и окупатора против којих смо се дигли. Српски народе остави се свађа и зађевица и старе болести политизирања, јср томе није време. Српски народе чувај слогу изнад свега и организацију своје војске као највећу светињу. Непријатељ увиђа да сложном српском народу не може да се одупре. Зато у последње време убацује у наша села на разне начине преко плаћеника-изрода, пробисвета, скитница и бескућника да би 86
Војвода Момчило В у ји ћ
изазвао међу нама раздор и неслогу, да би сломио наше снаге и поново јаше да нас згрози. Појављују се у наша села људи, који ради својих ситних рачуна, амбиција свесно или несвесно служи непријатељу разарајући нашу слогу, трујући дух нашег народа и тако омогућујући непријатељу да лишава слободе наше борце, да их одвлачи у тамнице и логоре, на вјешала и у смрт. То су издајице и одроди који су нас до јучер клали и убијали или се сакривали у мишје рупе, а данас се појављују као наша браћа и спасиоци. Оваквима нема мјеста међу нама, то нијесу наша браћа већ они, који нам копају раку дубљу него усташе. Избацити их из ваших села, јер се оно што стоји изнад духа нашега народа, изван оквира наше организације и разбијају нашу слогу, те је против нас. Ми водимо наш народ опробаним путевима наших прађедова, не увлачећи га у јалове и луде авантуре, не стављајући олако на коцку судбину нашу, нити пак то иком другом дозвољавамо. Наша организација војне и цивилне власти јесте израз воље и народне снаге стављене у покрет у целини и подпуно. Понављам: наш програм јест познат и наш пут јесте јасан - бескомпромисна борба цјелокупног нашег народа против усташке државе и одлучног протјеривања окупатора из наше Отаџбине. Организована борба против организованог непријатеља-до коначне побједе и до ослобођења или смрти... 15. фебруара 1942. године Штаб Динарске Дивизије четничких пукова Народно Ослободилачке Војске у Динарским Алпима”44 Давид Синчић није могао да, са свим својим расположивим снагама, савлада српски народ орГанизован у четничким јединицама. СтоГа је, по ко зна који пут, молио италијанске војне власти, најчешће Генерала Фуриа Монтичелија, за сарадњу против четника:
”Молим да подузмете потребите кораке, да се не би у борби против комунизма од стране талијанских војних власти давало оружје онима, који су непријатељи државе Хрватске т.ј. четницима, који су премда протукому44. Исто.
87
Ве љко Ђ. Ђурић
нисти - ипак непомирљви непријатељи хрватске државе. У обратном случају једног дана ће хрватска држава морати допринијети крваве жртве у борби против овима православцима, који се наоружавају против комуниста. Желим Вас и овом приликом упозорити, да су Паја Поповић из села Бискупије и поп Момчило Ђујић из Стрмице непомирљиви непријатељи Хрватске. Њима је споредна борба против комуниста. Они пристају на неку ђеломичну борбу против комунизма само зато да стекну подршку Талијана. Њима је главна борба проти Хрватске и Хрватима. Код Паје Поповића био је пре неколико дана сељак Нико Цакић Јовин из Кричака, православне вјере. Њега је Паја Поповић напао рекавши му: Ви сте православци из Кричака неактивни. Нијесте борбени. Дали сте вишак жита хрватским властима. Плаћате порез Хрватима. Јавили сте се за прелаз на католичку вјеру. Имате још шест вагона жита. Имате га пођелити Србима, иначе ћу ја доћи једне ноћи и обрачунати ћу с вама.” Пајо Поповић је у неђељу дана 20. ожујка био у Штикову и тамо је говорио: ”Сваки онај који буде радио с Хрватима и одобравао рад Хрвата, стићи ће га смртна казна.” Познато Вам је, да је пои Момчило Ђујић иодписао један проглас уперен против Хрватске и њезиних савезника...”45 Синчић је, изгледа несвесно , обавестшо италијанског Генерала заш то Х рват и не смеју да нападају четничке јединице, и т ако признао, не само своју немоћ него и државе:
”...У послиједње вријеме основана је нова ”четничка пуковнија Динара”. Води је бивши југославенски подпоручник Петар Мијаковић, који уско сарађује с Пајом Поповићем. Сједиште је у основној школи у Косову, која се налази на извору Косовчице, код цркве Св. Илије. У тој школи скупљена је храна у количини до два вагона. Ова храна се даје и четницима и комунистима. У тој школи налази се оружје и муниција. Налази се и машина за умнажање. 45. А ВИИ, НДХ. 195-43/5.
88
Војвода Моммило Ђујић
Има одијела и капа хрватских војника, сигурно оних, које су четници разоружали и свукли...”46 Велики жупани морали су једном недељно да састављ ају извештаје и уиаљу их у Загреб. То је радио и жупан у Книну Давид Синчић. У једном од тих мноГобројних извештаја написано је о комунистима и ово:
”...Пошто се талијанске посаде налазе само у Книну, Грачацу, Бос. Грахову, Дрвару, Врлици, на широком подручју око тих мјеста многобројна села изложена су, особито ноћу, нападајима комуниста, који страхоте почињају над мирним пучанством. Присиљавају људе да иду с њима, убијају сељаке, пале им куће, пљачкају села, силују жене и ђевојке, убијају ђецу. Највеће страхоте почињају комунисти на подручју котара Грачац, гђе је пучанство православне вјере застрашено њиховим терором, особито око Брувна и Зрмање. Страховит је терор комуниста око Дрвара, између Дрвара и Бос. Петровца. У посљедња три мјесеца комунисти су у околини Дрвара убили 314 православаца...”47 У истом Синчићевом извеш тају о четницима је написано:
”...Ових на подручју моје жупе има наоружаних око 800. Сви су они проти комунистима, те их комунисти у својим летачима нападају, њих и њихове све вође. Главни љихови вођи су: Бранко Богуновић из Бос. Грахова, који води четнике Бос. Грахова, поп Момчило Ђујић из Стрмице, који води четнике сјеверних села книнске околине, Пајо Поповић, који води четнике јужног дијела книнске околине. Са свим овима Талијани сарађују. Ови четници различито наступају према хрватским властима и према политици смиривања, коју проводим. Пајо Поповић, а према томе и они, које он води, су најнепомирљивији и траже сваку прилику да нападну Хрвате и вријеђају и штете хрватске државне и народне интересе. Поп Момчило Ђујић не жели сарадњу с хрватским властима, не признаје хрватску државу, али не потиче на отворену борбу против Хрвата и Хрватске. Делотворно се он бори против комуниста, док Пајо Поновић уобће 46. Исто. 47. А ВИИ, НДХ, 195-2/6.
89
Вељко Ђ. Ђ урић
се не бори проти овима, а можда је с некима од комуниста и у тајној вези. Бранко Богуновић непомирљив је према усташама, склон је сурадњи с хрватским властима, те баш са мном. Бори се активно против комуниста. Нема велико повјерење у Талијане. Осјећа се подвојеност у ђеловању споменутих вођа, особито у односу према хрватским властима, а тако се осјећа и подвојеност њихових сљедбеника. Док су Пајо Поповић и Бранко Богуновић људи припрости, који полигику воде по осјећају, без особитог политичког искуства и наобразбе, дотле поп Ђујић, који се хоће наметнути за вођу, ради смишљеније с одређеним циљем и одређеним везама. Он подржава везу са Драженом Михаљевићем и настоји ускладити четничку акцију, колико у Хрватској, толико у Србији. Његов теклић Јован Старчевић ми је рекао, да неко вријеме Ђујић није имао никакове везе с Драженом Михаљевићем, али да је везу прекјучер добио. Ђујића да је највише занимало како се односи Михаљевић с Њемцима. Извјештаји Михаљевићеви у погледу Њемаца да су задовољавајући. Михаљевић да поручује: ”Немојте водити борбу између себе, нити проти Талијана, нити проти Хрвата. Засад проти комуниста, а највећу пажњу посветите организирању своје организације. Кад дође вријеме, онда ћемо лако, главно да смо приправни. Ђујић смишљено ради...”48 Ж ивко Брковић, један од команданата, нмао је своје место међу устанинким вођама. Временом је потиснут у други план. Међутшм, и такав је био опасан по остале вође. О њеГовој судбини дознајемо из извештаја од 8. маја 1942. Године:
”...Садашњи политички положај, који влада на овом подручју особито обзиром на православце, који су данас мојим ђеловањем на широком подручју скоро читаве жупе а и даље поцијепани и присиљени на међусобну борбу. Подијељени су наиме на оне који су за мир и који се у ништа не мијешају, већ своје послове мирно обављају, оне који су са комунистима, оне који се боре проти комунистима /а и ови се дијеле како сам извјештавао у три скупине, које се различито односе ирема 48. А ВИИ, НДХ, 195-2/6.
90
Војвода М омчило ЂуЈић
нашим властима, према политици смирења и према Талијанима тј. ђеле се у скупине попа Момчила Ђујића, Бранка Богуновића и Паје Поповића /оне који се боре за Италију/, присташе др. Нике Новаковића Лонга и оне који су против Италије. Убијством Живка Брковића, једног од сарадника Паје Поповића, који је дјеловао у Плавну, а које убијство је извршено од људи који са мном сурађују и који ће и даљње сличне мјере подузимати, а за које се убијство сада обтужују поп Ђујић...”49 Средином маја 1942. Године, Синнић написао је и овај извештај:
”...Талијани дају нажалост пуну подршку попу Момчилу Ђујићу и желе га натурити вођом свим четницима. Дакле бирају оне, који су према нама непомирљиви. Поп Момчило Ђујић већ ђелује као заповједник Динарске четничке дивизије, замјеник му је бивши југ. мајор Тихомир Оклобџија. Средиште им је баш у Отрићу. Четницима из Грачаца, које води Дане Станисављевић, звани Цицвара, сједиште је у Грачацу. Поп Момчило Ђујић помоћу Талијана организира у посљедњем времену четнике у облику иравог четничког удружења. Захтијевајући, да сви носе четничке ознаке и да наступају непомирљиво према Хрватима, док све ово Талијани знају и подржавају...”50 Иа Тромеђи је своје место, као вођа међу нетницима, имао Мане Роквић. Л нт е Ватавук, заменик усташкоГ великоГ жупана, писао је својим врховницима у ЗаГреб, описујући неке доГађае и тражећи од њих савете и помоћ:
”У суботу, дана 16. свибња 1942. дошао је у Книн Мане Роквић вођа четника у Бос. Петровцу, који је заповједник свих четника од Бос. Петровца до Дрвара. Јучер ми је поручио да жели имати са мном један састанак и да има поставити важне услове. Јучер послие подне сам га примио а с њиме је дошао и Стево Рађеновић бив. југославенски посланик, који од више времена борави у Книну. Они су ми изложили сврху посјете како слиједи. 49. А ВИИ, НДХ, 172-42/3. 50. А ВИИ, НДХ, 70-23/5; Исго, 172-42/3; Исто, 195-33/6.
91
Вељко Ђ. Ђ урић
Изложили су ми стање котара почевши од Коренице, Удбине, Доњег Лапца, Бос. Петровца, Срба, Дрвара до Бос. Грахова, а који су крајеви опасно угрожени од комуниста, односно, који су крајеви особито што се тиче села скоро сасвим у рукама комуниста. Навели су, да је стање неодрживо, да комунисти све пљачкају и убијају свакога без разлике на вјеру, пол и доба, за кога и најмање сумњају, да није њима склон. Истакли су, да су сви ови крајеви извргнути потпуној пропасти, да су они тога свјесни и да увиђају да је једини спас у подпуној сарадњи њих - четника са хрватским властима а у првом реду са хрватском војском...”51 Ант е В ат авук је писао и о понуди Манета Роквића усташким властима а поводом комунистичких јединица и њихових акција:
”...Мане Роквић и Стево Рађеновић су надаље, да ће кроз неколико дана доћи у Книн код Великог жупана једна делегација од груие четника предвођених од њега т.ј. Мане Роквића, од попа Момчила Ђујића и од Бранка Богуновића, да с њим даље разговарају о свим питањима у вези са смирењем и са протукомунистичком акцијом. Ја сам им споменуо, да би било добро да једна њихова делегација оде у Загреб предвођена од Великог жупана, а они су ми одговорили, да то ће бити утаначено са овом делегацијом која ће доћи ових дана код Великог жупана...”52 Д авид Синчић је написао о Роквићу и ове речи:
”...Мане Роквић, ’четнички војвода’ казао ми је јучер у разговору, да су Талијани понудили четничком водству, да се четници боре за аутономију Босне под протекторатом Италије. У тој борби, да ће им Талијани давати нодршку у сваком погледу. Мане Роквић ми је истовремено рекао, да четници ни издалека не желе служити талијанским циљевима...”53 После састанка са четничким првацима, и детаљног извештаја који је чуо од свог заменика, Синчић је могао, истога дана, да обавести врховнике у Загребу: ”Сарадња са четничким вођама овђе је постигнута. Сви они 51. А ВИИ, НДХ, 145-17/3; Исто, 225-30/7; Исто, 242-3/2.. 52. Исто.
92
Војвода Моммило Ђујић
исказали су своју вољу и снремност на сурадњу и мир. Особито данас, кад је борба против комуниста Јужне Лике и Западне Босне тешка и крвава, за пуну сурадњу. За осигурање ових крајева од комунистичке опасности, потребно је да наша власт четницима, који с влашћу сурађују, даду подршку у новцу, храни и стријељиву помоћ у храни и новцу у могућим границама сам дао, а што се тиче стријељива, истим не располажем, премда је то питање најважније за учвршћење сурадње и успјеха борбе. Неопходно је потребно, да се одмах издаду налози и овлаштења војничким заповједништима у сједиштима жупа, тако и овоме у Книну, да одмах по тражењу великог жупана ставе на располагање неопходно потребиту количину стријељива, које је потребна православцима за борбу против комуниста. Ово треба сматрати журним и важним, па молим, да се потребна наређења и упутства издаду брзојавно.”54 СледећеГ месеца Синчић је тражио начине како да реализује своје доГоворе са неким четничким вођама јер је то био део императивноГ посла смиривања српскоГ народа ради борбе против јачеГ непријатеља-комуниста. Иаравно , да и мали проблеми нису остајали у страни: проблем Паје Поповића стално је истицан у свим писмима и извештајима из Книна у ЗаГреб. Све до писма у коме је све казано:
”...Н1то се тиче Паје Поповића, о њему је сувишно више говорити, јер ради његовог послиједњег држања, ноћас је у свом селу и у својој кући убијен-заклан...”55 Међутшм, оваква плврдња о крају Паје Поповића је само делимично тачна , јер постоји и верзија коју су 20. јуна 1942. саставили у партизанском Штабу IV Оператшвне зоне:
”...Дне 19. јуна о.г. први Далматински ударни батаљон добио је задатак да доведе у овај штаб Пају Поповића ’команданта’ некаквог четничког пука, да би га саслушали поводом његових јавних изјава, да жели сурадњу са партизанима, а с друге стране поводом сигурних до53. А ВИИ, НДХ, 78-33/9. 54. Писмо у приватном поседу. 55. А ВИИ, НДХ, 78-30/9; Исто, 195-16/6; Исто, 195-44/5.
93
Вељко Ђ. Ђурић
каза, а које је овај штаб посједовао, да он исти сурађује с Талијанима. Том приликом када је његова кућа била пуна наших командира и бораца, на позив да пође с њима, Паја Поповић је зграбио пушкомитраљез, који му је био при руци. Због тога је на мјесту убијен...”56 Синнић је своју полит ику према Србима објаснио крајем јуна 1942. у Гшсму поглавницима у ЗаГребу:
”...Јаз између четника и комуниста је неописив и неизгладив. Овај јаз је занраво јаз између Срба самих, који се у међусобној борби уништавају. Ми ову борбу требамо подржавати и не дозволити приближавање једних другима, већ подвојеност подржавати и четнике употријебити против комуниста, којих осим вођа-већина је православаца. Уништити скупа с четницима партизане значи уништити помоћу истих Срба - њихову већину. Изазивати пођелу, подржавати међусобно уништавање за нас представл^а политичку корист...”57 Никола БериН, један од нетничких команданата, видео је партизанске активности т оком 1942. Године на теренима Тромеђе, сасвим друГачије од комунистичкоГ поимања. Он је, јуна 1944. Године, одГоварао на једно партизанско писмо. ЊеГов одГовор заврш ио је, на непознат начин, у усташким рукама, па можемо да читамо и ове речи:
”...Паклене намере Главног штаба Комунистичке партије Хрватске нама српским официрима познате су од 2. марта 1942. године, када смо сазнали из поверљивих Ваших писама као тајне заповједи у којој је наређено како се води борба из српских села, из њихове непосредне близине на окупатора, како би после окупатор та српска села уништио, да се избегава сваки напад и акције на окупатора из хрватских села, као и то да се четници позивају на братску сарадњу са вама против усташа и окупатора, тек кад приђу вама, да се вође поубијају, а исто тако и сви виђенији борци провоцирајући им разне кривице у вези тајне заповједи од 2. марта 1942. године...”58 Хрват ска усташка политшка према четницима има56. А ВИИ, НОБ, 320-6/2. 57. Исто.
94
ВоЈвода Моммило Ђујић
лп је и неке друге разлоге а који се најбоље схвашају читшјући писмо Давида Синчића:
”...Православно пучанство и четници угрожени од партизана, а остављени у многим крајевима од Талијана на цједилу, водећи борбу на живот и обстанак, траже помоћи од нас, желе хрватску војску, да им помогне и дође у крајеве, гђе хрватска власт још није узпоставила своје врховништво и своју оружану снагу. (...) Данас је услиед држања самог православног пучанства без борбе и жртава могућ долазак наших оружаних снага свугђе, гђе су четници, јер они угрожени од партизана, разочарани у Талијане и ослабљени у борби, не само да не желе борбу против хрватске војске, већ заправо моле и траже помоћ од хрватске војске...”59 Синчић је ликовао што му је политика Гурања Срба на Србе, односно четника на партизане, прилично успела. Радовао се што му четнички прваци долазе на ноге у Книн:
”...Након што су четници тражили нашу војску, те оружје и стријељиво од нас, а видећи да им то ми нисмо у стању пружити, у часу кад су осјетили намјеру Талијана, да ови напусте Бос. Грахово, чиме у тежак положај долази, ради оиасности од партизана, читав котар Бос. Грахово и многа села книнскога котара, након поновног посјета мени и нашом војном заповједништву, њихови представници обратили су се за помоћ Талијанима. Сазнавши за намјеру отишао је пред пар дана поп Момчило Ђујић, заповједник четничке 'Динарске дивизије’ у Сплит код заповједника XVIII армијског корпуса тражити оружје и разправити питање и план обране Бос. Грахова. Тако се утркивање између нас и Талијана тко ће боље себи привући четнике овога нута опет развило на нашу штету. Ово је још један доказ да нас други претекну...”60 Почетком окт обра 1942. Синчић је обавеш тавао ЗаГреб о орГанизацији и бројности четничких снаГа: 58. А ВИИ, НДХ, 521-23/3. 59. А ВИИ, НДХ, 98-41/9.
95
Вељко Ћ>. Ђурић
”...На подручју ове жуие четници имаду пет пукова, које све скупа називају Динарском дивизијом, а која од прилике броји све скупа до 3500 бораца. Средишња дивизија налази се у Стрмици 18 клм. далеко од Книна, а заповједник је поп ЂУЈИЋ. У Стожеру дивизије се налази ДИМИТРИЈЕ У ЗУН ЧЕВИ Ћ , бивши југославенски пуковник, родом из Врања /Србија/ и бивши југославенски сатник ВОЈО ПЕРИШ ИЋ родом из Ивањице-Ужице /Србија/. Први пук Таврило Принцип’ налази се у Босанском Грахову, заповједник је БРАНКО БОГУНОВИЋ, бивши лугар из Бос. Грахова. Пук броји 4 батаљона а којим заповиедају бивши југославенски подофицири и жандармски наредници. Ови батаљони су окупљени у Бос. Грахову и оближњим селима. Како је сада Бранко Богуновић отишао на лиечење у Задар замиењује га бив. југославенски поручник МИЛАН ЦВЕТИЧАНИН родом из Бос. Крупе. Овај пук броји од прилике 600 људи. Други пук ”Краља Александра” сједиште му је било у Дрвару, па Бос. Грахову па и Стрмици. Овај пук се налази у распадању и незна се точно колико броје поједини одреди, а од његових остатака је сакупио један одред бив. наредник БРАНКО ТОРБИЦА, а и МАНЕ РОКВИЋ један одред од близу 200 људи. Трећи пук ’Краља П етра’ са сједиштем у Стрмици, а иод заповједништвом попа Момчила Ђујића. Пук је раздиељен у 4 батаљона, којима заповиедају бив. југ. подофицири и жандарски наредници, а јакост пука рачуна се на 600 бораца. Четврти пук ’Онисима Поповића’ са сједиштем у Далматинском Косову. Заповједник му је бив. југ. сатник ЖИВКО МЛАДЕНОВИЋ, родом из Алексинца /Србија/, а његов помоћник је бив. југ. сатник РАДЕ ЋУРУВИЈА из Топоља. Пук је раздиељен од којих први у Рамљанима под заповједништвом бив. југ. подпоручника САВЕ АМАНОВИЋА из Врбника броји 250 бораца, други батаљон са сједиштем у Полачи, а под заповиедништвом бив. југ. 60. А ВИИ, НДХ. 78-2/10.
96
Војвода Момчило Ђујић
подпоручника БОШКА АСАНОВИЋА, родом из Житнића, броји 280 бораца. Трећи батаљон са сједиштем у Тепљуху под заповједништвом југ. поручника ВЕЈЂКА ИЛИЋА, који је међутим погинуо, броји око 150 бораца. Четврти батаљон је смјештен у селу Косово те под заповједништвом бив. југ. сатника РАДЕ ЋУРУВИЈЕ који броји око 600 бораца. Пети пук 'Буковачки пук’ под заповједништвом ВЛАДЕ НОВАКОВИЋА из Книна има сједиште у селу Плавну, а броји од прилике 200 бораца. Додијељена су му два бив. југ. частника и то надпоручник МИЛАН 1ПУЋУР из Бања Луке и поручник ЋОРЂЕ НИКОЛИЋ родом из Србије...”61 Четници Динарске дивизије обележили су, окт обра 1943. Године, Годишњицу смрти краља Александра Карађорђевића. Тај доГађај је, веома дет аљно, описао Синнић:
”... За дан 14. листопада /православни Богородичин Покров/, четници су били одлучили, да ће сајму у Книну присуствовати са великим бројем наоружаних, да ће и приличити једну поворку и одржати јавни збор. Све сам то сазнао од повјерљивих особа, као и да ће то имати све карактер једне демонстрације проти наше државе. Душа свега овога био је поп Момчило Ђујић, који је хтио, да тај дан употреби као згоду за демострације поводом годишњице погибије краља Александра I, јер су смртни остаци истога прошли кроз Книн баш 14. листопада 1934. Поп Ђујић је још 9. листопада 1942 поводом погибије краљ Александра I растурао летке. У вези са намјераваним демонстрацијама четници су око подне 13. листопада 1942. окитили мјесну православну цркву са великим бројем србских застава...”62 Анте Ватавук, Синнићев заменик, је молио италијанскоГ Генерала да све планиране акције нетника спрени бојећи се великих провокација па нак и борби у који61. А ВИИ, НДХ, 172-7/3.
97
Вељко Ђ. Ђ урић
ма би они, Хрваши, били слабији. Ишалијански Генерал је саслушао м олбу и обећао тоталан мир:
”...Све је горње господин генерал точно испунио, а услиед тога шго је дао скинути са цркве србске заставе, настало је међу православцима потиштеност и почели су пребацивати попу Момчилу Ђујићу све оно што је намјеравао да учини па да се није ни појавио у Книн када су власти осујетиле његове планове. Услиед тога је углед попа Момчила Ђујића међу четницима знатно опао те су му разни заповједници четничких одреда одказали послушност и сада не признају заповједништво ткз. ’Дииарске дивизије’ чији је заповједник поп Момчило Ђујић...”63 Почетком новембра 1942. Године десио се један веома чудан и занимљив доГађај:
”...Јучер 4. студенога 1942. заповједник дивизије ’Сасари’ генерал Берарди је приредио у Книну мимоход војске, која је суђеловала у борби проти партизана, па је тако иозвао и бојника Драганића са книнском бојном, као и неке одреде четника. Генерал је одржао кратак говор у којему је све војнике и талијанске и хрватске, као и четнике похвалио за њихово држање у борби проти партизана, а затим наредио мимоход и то тако, да прва буде хрватска војска, за њом талијанска, а задњи четници. Кад је прошла хрватска и талијанска војска пред генералом је изтупио заповједник четника бивши југ. частник Бошко Асановић те рекао: Тосподине Генерале ми се ниесмо са Хрватима помирили, а нити ћемо се икада помирити, за Вас ћемо све дати, али знајте да за хрватским стопама не ћемо марширати, прошле године су нас клали. Ми ћемо Вама дати почаст, али корак на лиево, а ако Вам није по вољи изволите примити наше оружје, ми не ћемо да нас Хрвати воде’. Генерал му је преко свога тумача одговорио ’Што имате Ви са Хрватима, пред Вама је генерал талијанске војске, Ви мени дајете почаст, а не хрватској војсци, изволите извршити поздрав’. На то је заповједник четника повео четнике и дао почаст талијанском генералу, али другим смјером 62. А ВИИ, НДХ, 215-47/4. 63. Исто.
98
Војвода Момчило Ђујић
т.ј. ван линије куда је промарширала хрватска и талијанска војска... Кад су четници пролазили кроз улице Книна пјевали су изазовне пјесме као: ’Ој Хрвати ми ћемо вас клати, кад се Перо из Лондона врати-Павелићу јебем ли ти нану, тебе чека четник на мегдану\ те викали доли хрватска држава која помаже партизанима, доли хрватска војска. Кад су полазили са жељезничке станице викали су: доли Павелић, доли усташка држава, живио краљ Петар...”64 Сви представници хрват ске усташ ке власти у Книну сматрали су да је Главни кривац за све четничке акције Момчило Ђујић. То миш љење имали су и у врху Независне Државе Хрватске. СтоГа су они желели на најлакши начин да реше проблем Ђујића:
”... У савезу са В.Т. извјештајем број 81/1942. од 25. листопада 1942. замјеника обћег управног повјереника код Суперслоде и Великог жупана г. Д. Синчића влада је мишљења, да је ствар попа Момчила Ђујића дозрела и да би се преко обћег управног повјереника на Сушаку могла на основу прикупљеног материјала затражити његова интернација...”65 Скуп четничких команданата Динарске дивизије био је средином новембра у Книну. Ту су се налазили и неколицина официра пореклом из Србије а које су италијанске војне власти довеле. Ант е Ватавук је веома брзо дознао о састанку и о томе обавестио своје надређене:
”Дана 13. студенога 1942. у Книну су четници одржали један састанак ради реорганизације, која се међу њима врши са стране неких југ. частника, које су Талијани за ту сврху довели. Ови частници дају изјаве, да је потребна сарадња четника са хрватским властима и да ће они то провести, па ја сада настојим, да би дошао у везу с њима. Међутим сумњам у њихове изкрене намјере, а то на основу присеге коју су на том састанку четници под вођством тих частника полагали, а која гласи: ”3аклињем се Богом свемогућим, мајчиним млиеком и сиротињским сузама, да ћу бити вјеран Краљу Петру II. и 64. А ВИИ, НДХ, 215-47/4. 65. А ВИИ, НДХ, 253-29/1; Исто, 320-11/2.
99
Вељк о Ђ. Ђурић
Отаджбини, да не одржавам и нећу одржавати никакве везе са партизанима, ни усташама”. На том састанку је надаље између осталих а у присутности наведених частника говорио и поп Момчило Ђујић, а који је између осталога казао, да сви православнци морају ступити у редове четника, који се боре за Велику Србију, чија је западна граница Книн и Далматинско Косово...”66 Хрват ски усташки врховници из Книна и Загреба планирали су интернирање М омнила Ђујића, команданта Динарске нетнинке дивизије. Међутим, није само он био у питању: било је више официра и националних радника, и не само из Книна. О томе читамо из следећег документ а насталоГ у М инистарству вањских послова Хрват ске 9. децембра 1942:
”Савезно са мјерама за пацификацију обалног појаса било би повољно да се извјесне особе подстрекачи буна интернирају од стране талијанских војних власти, јер они у том случају не би могли сметати рад наших и талијанских власти. У Херцеговини дошао би у обзир Др. Новица Краљевић, који је од талијанских војних власти већ био ухаишен исто као и публициста Јевђевић. За Др-а Краљевића приложени су биографски податци. Јевђевић је бив. народни посланик, позната личност и живи сада у Мостару. Осим тога дошао би у обзир и Радмило Грђић, бивши тајник Сокола...”67 Ж упан Синчић је сматрао да италијанска политика са нетницима није никако повољ на за Независну Државу Хрват ску. Он је то образлож ио следећим ренима:
”Италијани употребљавају и организирају праву четничку организацију, која се организира у подпуности по извањим знацима (кокарде, заставе, одоре) и по унутрашњим обиљежјима (поздрави, састав јединица, заповједи, полагање заклетве краљу Петру, војнички и политички циљеви) као права југославенска, односно србска војска, која си поставља за свој циљ: данас нападај и 66. А ВИИ, НДХ, 255-33/1. 67. А ВИИ, НДХ, 233-16/2.
100
Војвода Момчило Ђујић
борбу против Хрватске, а сутра у погодном часу борбу и нападај против осовине са одређеном сврхом преузимања власти у овим крајевима у име југославенске владе, уобће стварања нове Југославије...,68 Синнић је дознао да је углед нетнинкоГ команданта Момнила Ђујића у народу знатно опао али и д а Г а и даљ е подржавају Италијани:
”...Пошто је међу православцима Книна и околице развио покрет незадовољства према акцији попа Момчила Ђујића, којега Талијани, премда је најнепомирљивији према Хрватској, у свему подупиру и увиек су настоје баш њега натурити Србима као вођу - Талијани су ночели по жељи и наговору попа Ђујића приетити свим оним Србима и четницима, који не одобравају рад попа Ђујића. Не само то, већ су Талијани по наговору Ђујића иохапсили око 70 Срба-националиста, међу којима и четника, а након тога што је поп Ђујић јавно рекао у Книну овдашњим Србима: Тко неће са мном, тај ће у Тврђаву /у книнској тврђави је талијански војнички затвор/...”69 У Д ииарској нетнинкој дивизији било је и Хрвата. И о томе дознајемо из Синнићева извештаја:
” ..Напомињем да су пред пар дана Талијани довели и ставили на располагање Ђујићу око 70 четника из Сплита и Каштела. Ови четници су сви католици и сви су најпознатији и најокорјелији ’орјунаши’ и ’југосоколаши’ из Сплита и околице. Талијански генерал у Книну види у овоме зближење Срба и Хрвата...”70 У извеш тају од 8. јануара 1943. Године, Синнић је писао:
”...Талијани су осим Херцеговаца довели на подручје ове жупе и у Грачац велики број /око 600/ четника-католика из Сплита, Трогира и Каштела, којима су дозволили у анектираној Далмацији организирање у четничка удружења и чак их овамо послали. То све бивши частници и дочастници југославенске војске - Далматинци и бивши ’орјунаши\ те ’југосоколаши’ из Далмације. Ови 68. А ВИИ, НДХ, 71-46/7.; Исто, 76-1/6. 69. Исто. 70. Исто.
101
Вељко Ђ. Ђурић
су гори од свих Срба и истичу се својим изазовним протухрватским ставом...”71 За српску Н ову Годину 1943. Године, четнинко вођство хт ело је да покаже своју снаГу. Међутим, десило се нешто друГачије. И тај доГађај је Синчић описао својим старешинама у ЗаГребу:
”...Ја увиек у својем политичком раду из становите политичке нужде желим увиек приказати четницима нашу добронамјерност и склоност за међусобну сурадњу и помирење, а настојим између њих и Талијана изазвати несугласице и неспоразуме. У посљедње вриеме енергично сам тражио од Талијана, да обуздају неке четничке изпаде, који су се одржавали у покличима, вјешању србске заставе на православнин црквама. Талијани су се осјетили примораним енергично наступити проти овим изпадима, те су на Нову Годину /православну/ танковима и стројницама најприје обколили цркву у Книну, а онда бацили с ње србску заставу. Све је то ђеловало на четнике негативно..”72 Четници Динарске дивизије учет вовали су у акцијама чишћења терена ка Врлици крајем јануара 1943. Године. Командант Момчило Ђујић стоГа је наредио посебне захтеве:
”ШТАБ ДИНАРСКЕ ЧЕТН И ЧК Е ДИВИЗИЈЕ ЂЕНЕРАЛШ ТАБ 0 . Бр. 161 23. И. 1943 год. Приликом предстојећих операција треба имати у виду следеће:
1. Операције ће се изводити углавном у области коју насељавају Срби. 2. Пролазећи кроз ту област морамо придобити народ за себе, проћи и појавити се као прави ослободитељи. Успомена на нас код народа мора остати угодна. Стога је неопходно да све старешине нареде својим 71. А ВИИ, НДХ, 258-9/2. 72. А ВИИ, НДХ, 172-30/10.
102
Војвода Момчило Ђујић
потчињеним да се клоне пљачке, разбојништва и убистава над праведнима и неокаљанима. Ако се буде све од реда пљачкало и отимало, онда не би било ни потребно да се у тим крајевима појављујемо. За операцију у правцу Врлике израђени су спискови свих оних које треба казнити-убити, чију имовину треба одузети, пренети у четничке магацине и поделити сиротињи дотичних села...”71 Понетком марта 1943. на Тромеђи су се појавили и Немци. О тим данима нитамо из писма Анте Ватавука:
”Дана 10. ожујка 1943 из Бос. Грахова дошли су у Книн 5 њемачких частника са 2 дочастника. Имао сам прилику с њима разговарати. (...) Тражили су обавиештења о четницима, те сам опазио, да су имена главних вођа позната, да им је познат и њихов рад, непријатељство према Независној Држави Хрватској, а и њихове везе са Дражом Михаљевићем. Истакли су, да их ипак са потребитим опрезом треба употребити у борби против партизана, а после тога, да ће се с њима лако обрачунати у колико буду задржали свој непомирљиви став према Независној Држави Хрватској...”74 Међу нетнинким вођама било је доста неспоразума, свађе и сукоба. Врхунац је био марта 1943. када се Динарска дивизија скоро распала: отишли су херцегованки нетници натраГ у ХерцеГовину, босански нетници су формирали Дрварско-пет рованки одред којим је командовао војводу Мане Роквић. У таквим приликама дешавало се свашта међу нетницима. СтоГа је Мане Роквић морао да нареди:
”... 1. Забрањујем одрицање ма какве послушности према свим претпостављеним. 2. Свака неправно урађена ствар са стране претпостављених или бораца има се изнети редовним путем /достављањем старешинама/ а неспроводити клетве или брбљање по кафанама, пијацама и улицама... 5. Забрањујем добацивање увреда ма које на рачун народности и вјероисповјестима, тј. изазовно вријеђање 73. Архив Југославије, Државна комисија.., Инв. бр. 6608. 74. А ВИИ, НДХ, 260-24/1.
103
Вељко Ђ. Ђурић
Хрвата и римокатолика ма каквим пјесмама и увредљивим добацивањем. 6. Забрањујем свим борцима свако пијанчење по јавним локалима...”75 Крајем месеца марта, међусобни односи команданата нетничких јединица били су веома тешки. Нови усташ ки велики жупан, ранији заменик, Ант е Ватавук, је писао о свом виђењу:
”... Како сам већ известио под В.Т. број: 10/278-43 од 27. ожујка 1943. бос. четници под водством Мане Роквића и Бране Богуновића одвојили су се од четничке динарске дивизије, која стоји под заповједништвом попа Момчила Ђујића и основали свој Петровачко-Дрварски одред, који стоји изравно под заповједништвом Талијана. Са подпуно поуздане стране сам сазнао, а то ми је потврдио и котарски предстојник у Дрнишу под В.Т. бр. 11/43, да је талијански заповједник у Дрнишу подпуковник Бидау обавиестио заповједника четника у Косову капетана Миовића, да од сада они не смију слушати ни извршавати никаково наређење четничког војводе попа Ђујића, већ да имају дано слушати њега и извршавати његове налоге. Из овога се мора закључити, да само талијанско заповједништво иде затим, да смањи и онемогући уплив попа Ђујића. Из свега овога се види, да и Талијанима сада смета поп Ђујић и да настоје његов уплив одстранити...”76 П оводом Годишњице проглашења Независне Државе Хрватске, 10. априла 1943. Године, Х рват и у Книну су орГанизовали малу свенаност. Та свенаност била је камен спотицања међу нетнинким вођама:
”... У вези са прославом двогодишњице Независне Државе Хрватске између четника се живо расправљало о томе, који став би четници имали заузети према прослави. Бос. четници су били зато, да пошаљу једно изасланство у Велику жупу на честитање и енергично су то тражили. Поп Момчило Ђујић и његова скупина су били 75. А ВИИ, НДХ, 231 -34/6. 76. А ВИИ, НДХ, 79-19/4.
104
Војвода Момчило Ђујић
против. Сложити се ниесу могли па су бос. четници одлучили, да ће они једно посебно своје изасланство послати, али тада је то поп Момчило Ђујић послао једну окружницу свим четничким одборима са строгом забраном да нитко не смије од православаца, да на било који начин суђелује на прослави, да борци 10. травња морају сви бити изван жице, а православци из Книна да тај дан не смију излазити из куће. Против прекршитеља ове наредбе је заприетио са тешким казнама...”77 МеђутиМу Момчило Ђујић је, на захтев италијанског Генерала, брзо променио своје наређење:
”... Међутим, бос. четници су се у тој ствари обратили заповједнику талијанске војске у Книну генералу Гиануззи-у, који је дао позвати к себи попа Ђујића, а када је овај поручио да је болестан и да не може доћи, отишао је к њему. Шта су разговарали није ми познато, али сутрадан т.ј. 10. травња ујутро поп Момчило Ђујић је наредио, да делегација православаца састављена од Драгана Срдића, Вукадина Милоша, Добрић Ђорђа, Љубе Војводића, Добријевић Милоша и Милинковић Милана пође на Жупу на честитање. Ова делегација је присуствовала и збору одржаном у просторијама сликописа у 11 сати, а затим дошла у Жуиу на честитање. Код честитања су изјавили, да су дошли да честитају у име свих четника и у име православних чиновника...”78 Усташки доушник, Србин по крви , често је извештавао шта се све догађа у четничком врху. Почетком маја 1943. он је усташком жупану Ват авуку причао, између осталоГ, и следеће:
”... Ових се дана вратио војвода Плећаш, из Бос. Петровца, а који је био дуље времена одсутан. Плећаш је био на путу, да прими упуте генерала Драже Михајловића, а и са овим се састао, а генерал Дража Михаљевић, да је Плећашу наредио да држање четника мора бити таково, да не изазове неповјерење талијанских војних 77. А ВИИ, НДХ, 231-59/7. 78. Исто.
105
Ве љк о Ђ. Ђ урић
власти, да четници морају на сваки начин и у сурадњи са било ким, па и са хрватском војском настојати да се очисте шуме од партизана, јер да ће четници опет и само морати у шуму...’ 79 Маја 1943. Године на Тромеђи се дознало ко је вођа партизана и то захваљујући једном лет ку непознатоГ порекла. Како се садржај тиче, српског народа и четника, наводимо Га у целини:
”Н А ЈЗА Д ЈЕ ОТКРИВЕНО КО ЈЕ ТИТО” Близу две године крио се под тим лажним именом ЈОСИП БРО З, син ФРАНИН, Хрват, рођен у селу Кумановцу, срез Клањац у Хрватској, браварски помоћник, обијач, који је 1928 г. био ухваћен у провалној крађи и због обијања цркве у загребачкој полицији заведен у картотеку под бројем 10434. Близу две године водио је тај обијач комунисте кроз Србију, кроз Санџак, кроз Црну Гору, кроз Херцеговину и Босанску Крајину, и начинио згаришта и пустош куд год је прошао. Што није побио и попалио он и његова разбојничка дружина, то је учинио окупатор, кога је он врло вешто навлачио. Сад све знамо и разумемо:
Требало је побити највиђеније Србе и по оним крајевима куда нису могле доћи Павелићеве усташе, по Србији и Црној Гори. Требало је попалити и опустошити и оне српске крајеве који нису пали под ’Независну Државу Хрватску’ Србију и Црну Гору. То што није могао да учини Павелић са својим усташама, учинио је један други Хрват - ЈОСИП БРОЗ звани ’Т И Т О \ са својим комунистима ’партизанима’. А кад их је народ истерао и из Србије и из Црне Горе, Јосип Броз је добио нов задатак: Да побије по Херцеговини и Западној Босни, и оно Срба што је још преостало, и под италијанском окупацијом било спасено од усташког ножа. ’ТИ ТО ’ је и тај задатак извршио колико је могао. Из79. А ВИИ, НДХ, 231-55/8.
106
Војвода Момчило Ђујић
вршио би га и у потпуности, да није било четника и њихове акције која је омела рачуне и ’Титу’-Јосипу Брозу, као и његовом брату Анти Павелићу. Сада је многима постало јасно оно што смо ми од првог дана знали зашто су ’партизани’ пролазили само кроз српске крајеве, зашто су паљена само српска села, зашто су пљачкани само српски домови, зашто су убијани само Срби. Сад се зна зашто је ’друг Тито’ узимао у заштиту усташе. Сад се зна зашто је Павелићев командант усташке ’Црне легије’ пуковник Францетић ишао на договор ’другу Титу’ и срушио се због квара на мотору и погинуо, а ’друг Тито’ преко ’Слободне Југославије’ лажно јавио да је авион оборио и Францетића заробио. Сада знате зашто је Павелић наоружао ’друга Тита’ и његове редове попунио својим усташама, па га поново послао на Херцеговину и Црну Гору. Сад, најпослије и Ви можете разумјети зашто се ЈОСИП БРО З, син Франин, робијаш и провалник, близу две године крио под лажним именом ’друг Тито’. Зато што би се ваљда и комунистичким манијацима и залуђелој омладини отвориле очи кад би видели ко их води и куда их води, да ’друг Тито’ није него брат Павелићев и крвник српског народа као и Павелић.”80 У међувремену, односи италијанских команданата и четничких првака које је предводио М омчило Ђујић, као да су били нешто лошији. О томе је, почетком јула 1943. Године, писао Ант е Ват авук својим надређеним у ЗаГребу:
”Госп. генерал је био уложио доста труда, да би то неповјерење четника одстранио те био отишао дапаче у Топоље к војводи Момчилу Ђујићу на разговор у ту сврху. Али до 23. липња 1943. узпркос тих разговора није дошло до никакових промјена...”81 Односи између Италијана и четника поправили су се тек око Видовдана 1943. Године: 80. А ВИИ, НДХ, 231 -55/8.
107
В ељко Ђ. Ђ урић
”... Промјена у односима између Талијана и четника у пуном опсегу опазила се тек на дан 28. липња 1943 када су четници у Косову славили свој Видовдан. За ту славу поп Момчило Ђујић је био издао строго наређење свим православцима, да морају сви тога дана бити у Косову на слави, јер да ће се сваког ко не дође сматрати издајицом српског народа...”82 Л прослава Видовдана , била је према усташ ком виђењ у следећа:
”... Карактер те славе био је у подпуности великосрпски у знаку вјерности краљу Петру II., а очито уперен проти Независне Државе Хрватске. (..) Та је прослава одржана у знаку велике Србије, краља Петра II., подпуно непријатељском расположењу према Независној Држави Хрватској. Истакнуто је мноштво србских застава, по која југославенска. На трибини, на којој су одржани говори изтакнута је слика краља Петра II. На самој прослави суђеловало је неколико тисућа народа, а око 2 тисуће наоружаних четника. Прослави је суђеловала и једна бојна берсаљера талијанске војске из Книна, мноштво талијанских частника, па и сам госп. генерал Франческо Гиангрецо. Извршен је мимоход четничких одреда скупа са бојном талијанских берсаљера, а под свирком талијанске глазбе са којом је равнао један учитељ глазбе бив. југ. војске, који је сада частник. (...) Први говор је одржао Врцељ Љубомир, православни свећеник из Книнског поља, који је у главном говорио о значењу Видовдана. Затим је говорила Амат Ана из Каштел Новога, која је одликована од војводе Мишића, (...)
Затим је узео ријеч војвода Момчило Ђујић, који је у главном рекао слиедеће: ”Српски народе приближава се велика опасност и тешки часови за српски народ. У овим часовима сви Срби морају бити опрезни. Ми не вјерујемо ни Черчилу, ни МусолиниЈу, ни Хитлеру, ни Стаљину, него само свом младом краљу Петру II. Тали81. А ВИИ, НДХ, 81-39/11. 82. Исто.
108
Војвода Момчило ЂуЈић
јани наши савезници веома лојално су се показали према Србима, а особито приликом усташког клања. Сваки талиЈански војник штитио је Србе. Ми са Талијанима морамо остати највећи приЈатељи док су они с нама, а када видимо да више не можемо скупа с њима, ми ћемо их њиховим властитим оружјем тући...”83 Понетком август а 1943. Године, међу Хрват има и усташама у Книну била је права паника од бојазни да ће нетници правити покољ е јер итшлијанска војска одлази. Све т,е страхове распршили су баш сами нетнинки команданти у једном разГовору са жупаном и његовим официрима:
”... У неђељу у једној приватној кући бојник Церовац поново се састао са капетаном Цигановићем и капетаном Илићем, али послие кратког вриемена дошао је и поп Момчило Ђујић, тобоже случајно наишао. У разговору поп Момчило Ђујић му је опетовао оно што му је дан прије казао капетан Цигановић, те му нагласио, да у случају одласка Талијана, они т.ј. четници и не мисле починити никакав наиадај ни на пучанство, ни на хрватске власти. (...) У разговору је даље рекао, да је он увјерен и да је то сигурно, да ће талијанска војска кроз најкраће вриеме напустити Книн и да ће Италија капитулирати, али они т.ј. четници неће ни у том случају допустити Талијанима да однесу собом оружје, већ ће има га они одузети, те надодао, да је он /Војвода Ђујић/ то отворено казао талијанском генералу у лице. Надаље му је казао да има податке, да ће одмах иза одласка Талијана у Книн доћи њемачке оружане снаге, али да их он неће са борцима сачекати у Книну већ да ће се повући у Динару чекајући, како ће држање према четницима заузети Њемци, па да ће се према томе равнати, јер да он не може њима слиепо дати у руке, док не види што они мисле и шта намјеравају...”84 Разлози овакве политшке нетнинкоГ командантш Момнила Ђујића , усташа Ант^е Ватшвук је пронашао у скорашњем догађају:
”... држање четника има свој разлог. Прво задњих дана т.ј. од 20. српња 1943. поп Момчило Ђујић са једном 83. А ВИИ, НДХ, 271-13/2. 84. А ВИИ, НДХ, 1146-36/3.
109
Вељко В . Ђурић
скупином од 3000 четника био на терену у Бос. Грахову и Црном Лугу, да оперира против партизана. Током те акције око 1500 његових четника у Динари и баш у једној долини код извора риеке Цетине били су нападнути и обкољени од партизана, па се 28. и 29. српња 1943. између њих водиле огорчена борбе, у којима је велики броЈ четника настрадао, али се тачно не може од њих да сазна, али је обћенити глас четника, да је тамо настрадало од прилике до 200 људи. Овај догађај је четнике увјерио, да је мржња партизана против четника ове околице и њиховог водства непремостива, па у случају одласка талијанске војске сматрају неповољне за сада, кад би иступили против Хрвата имајући против себе сада партизане...”85 Међутшм, овакве речи негира следећи извеш тај упућен већ следећег дана из Книна у ЗаГреб:
”...Као и увиек тако и сада четници се понашају, ка да су у својој држави, наше власти уобће никако не признају, нити хоће да с њима сурађују, него напротив стално шире гласове, како ће Талијани у најкраће вриеме отићи и предати власт њима. Како се чује, већ су одредили и све представнике за преузимање појединих уреда и само чекају моменат, када ће то извршити...”86 Што је време више пролазило, хрват ска усташка власт на просторима Тромеђе била је све мања и мања. С једне стране били су четници, с друГе стране били су партшзани, наравно свако на свој начин. Материјална основа опстанка хрват ске државе ослањала се на пљачке и отимања српске имовине из ранијих Година, и веома мало на порезе. О деловањ у порескоГ систгема у Книнској крајини и околини види се из следећеГ извештшја насталоГ почетком марта 1944. Године:
”... 1. Служба се обавља само у мјестима Книну и Дрнишу, док су сва остала мјеста угрожена од партизана и четника, па се служба у истим не може никако обављати. 2. У самом мјесту Книну и Дрнишу служба се не може обављати онако како то законски прописи траже, јер све православне трговачке, занатске и обртничке радње плаћају порез који им разрезује четничка дивизи85. А ВИИ, НДХ, 81-34/12. 86. А ВИИ, НДХ, 76-43/6.
110
Војвода Момчило Ђујић
ја и којима је забрањено плаћати ма какове порезе или трошарине ’Независној Држави Хрватској’, коју они не признају...”87 П роблем нетника Динарске дивизије био је актуелан и у усташком посланству при неманком заповедништву Балкана у БеоГраду. Хрват ски пуковник Андрић извеш тавао је 20. априла 1944. своје надлежне у ЗаГребу:
”Провјерио сам податке, које сам јавио својим дописом бр. 26/тај.-44. те сам установио, да је заиста послије пада Италије, пребјегло у Србију већи број Хрвата, православне вјере, родом из Далмације, а који су се борили као четници Драгољуба Михаиловића у околици Шибеника. Ове четнике хтио је генерал Недић наоружати и послати натраг у Далмацију, да се под заповједништвом православног свећеника из Книна, Ђуића, боре против партизана. Међутим је Ђуић прешао к партизанима. Ниемци нису одобрили овај захтјев генерала Недића, тако су споменути четници остали у Србији...”8* Следећих месеци хрват ска усташка власт на Тромеђи била је уништена на разне нанине: септембра 1943. у ове крајеве, уместо италијанске, дошла је неманка војска, понетком 1944. Године партизанске акције из Босне прелазиле су на друГу страну Динаре ка Лици. Нестајањем уст аш т ва из Книна нестајало је и извора на којима јер а ђ ен овај текст. СтоГа Га заврш авамо на посебан нанин који одступа од досадашњеГ рада али Га никако не умањује по стилу и знанају. Заврш авамо са навођењем неколико докумената нетнинке провенијенције сматрајући да ће се досадашњи текст на посебан нанин употпунити кориштењем документа директних противника: П орунник Милан Цвјетинанин, командант Штаба I босанскоГ корпуса ”Гаврило Принцип” 16. јула 1944. одГоворио је обавештајном официру III бриГаде IX далматинске дивизије Милану Јовановићу:
”... Сматрам испод части и достојанства да водим ма 87. А ВИИ, НДХ, 267-43/1. 88. А ВИИ, НДХ, 88-3/6.
111
Вељко Ђ. Ђ урић
какве разговоре или преписку са наведеним злочинцима и непријатељима мога рода - па и човечанства. Наш став према вама као и према свима разбојницима од сада као и до сада биће: безкомпромисна борба до коначног и потпуног вашег истребљења. Наши разговори само бомбом, ножем, пушком и свима ратним убилачким средствима. Ми имамо свога краља који се нас никада одрећи неће, јер би се сам себе одрекао. Судбином српског народа никада неће руководити ни Антице, ни Јосипи ни Ивице. Ми имамо нашег команданта у земљи и ми ћемо извршити свако његово наређење и у часу када би се преврнило и небо и земља. Ми имамо наш пут, то је пут нашег народа, пут части и славе пут Божије истине и правде, пу г са којега српски народ није сишао ни када је морао преживљавати албанску голготу, ни када је био притиснут окупаторском чизмом и усташким ножем, пут са којега нас ничија сила неће моћи ни живе ни мртве скренути док свом народу не извојујемо праву слободу. То је пут српског национализма и Светосавског православља...”89
89.
1Г2
А ВИИ, НОР, 521-23/3.
<РОТОГРАсРИЈЕ
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
Војвода М омчило Ђујић 114
Динара, крајем 1942. Војвода Ђујић (у средини, са митраљезом) и мајор Миодраг Палошевић, изасланик Врховне команде (лево од Ђујића, рука у џепу) са командним особљем Динарске четничке дивизије
В о ј в о д а М о м ми л о Ђ у ј и ћ
115
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
4С 5!
«
00
О о
го сс 02 л В ОСЈ
Ои к
л ^ Е лС Ј2 К С Г[ И 4) 5 3 8 2
1мч 5I— Н X
Сн
о* 'х 00 55
О2 « 5 к
ЈС о
<и о . 03 Л
о* 00 > . а л §1 о 5 и ‘>^ ОЧ
03 00
<з
.
О. сз ео
сј
>-, > , X С
св О. — 1О
о * сс и оСЈ оД
О о ^ | О 5
* д У а> Но в м н2 РЈ 116
В о ј в о д а Момчило Ђ у ји ћ
4С
к о
ео X
сз
сс
о X
л 5сс О «3
РЗ 4С
в
& јС
М М1
« 0) ао ч 03 Е 9о03 а >сз 0К 3 о П о о о
т -ч
о о
к к к 117
Војвода Ђујић са италијанским официрима и жртвама усташког терора
Вељко Ћ>. Вурић
118
В о јв о д а М о м н и л о Ђ у ји ћ
03 X
О о X
О
о н л X а
и
о о тЈ1—< Ој
-<* г03
О е;
ој н •—>
и а
о:
° о с 3 о а ЗЕ
и 8 Л к О 3 О јС
> 3
х и Си оз И О. Си
О >' ‘гг^ го •К ЈС И X X М
=1 >. о 12ТЧ о* О.ЈС ОЈ X
*§
х
X ^
X ® дх Н х н х
X и Н оз
<и о. «
2*
119
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ о и
к. р аз 5 о 0) Нк СЗ
„
=Д С 5 5 ч3 сз СЈ и«=; СС 0 2 н СЈ 03 03 цГР
“
§
—* •—*
|з |ш
°-а
С I § § |2
* ЈС и=
* а «[5 о и> —I
с 3 с. о о ч
« 5
о
*о*" Уо * 5Ж «о» О 8 ц; о о ц С Ј о О д н Ј5 к о и 5 ^ *~ о П- о о о
10
. Сп
«3 0 ) -
Н •С’ Ж
3 пис ; 4) "53 03 «§;и 120
Војвода М ом чило Ђ ујић
с
'о' п X
2 в Јр
X
« о
'л' Рн сЗ
»5
*
I Лк к 0) * С АЗ 1«0
> 5 а 1
5 3« ; ^ I |
' I *
х' * г оК 8X 2 X
«=* ^ о Ј рк *
и
2 ° • ?
*
св
Н с;
\ 22 О I у 'Х К «=Г I О
I1 а, 5 СС ^ I
в 1 ■ I I II
X X
5 3? — "■* *о уо 5 Н *« 0 . 2 ЈСЈ 5 2
а§ Си 121
В е љ к о Ђ. Ђ у р и ћ
► •§ с с о иг сз « о X о « о Н лС
5
00
О
к сч П к
03
СТЗ
« ДС
« 00 о о, о
к
СС
о 5 СЈ '.; 02
^
п О
К о МЛ
ХСП
*СЈ •€ К О. ш 03 О
д а 5 К 5 Он к ° к * Р 9о ^
Део Комитског одреда Првог личког корпуса. Командант Никола Плећаш клечи први с лева, у шубари
Нитоња
Војвода Моммило Ђујић
123
Вељко Ђ. Ђури ћ
0) х с=с л 2 а 0 5
* Н- § СЗ
К
јјј
к а л & со сз ЈЕ> 0) н Р3 ч ж^ о « а « х 10 г> 2 °
О. ^ оа Г О а
1 0 .^ 0
[о1 =* он •б ^ ^ О . о ^ 2 а — с- е 0д; 0) О «
д «
^ 3 | 2 и о 2 н о д с О с1 *««>§■ 3 гпX ^ 4 § « 5
О2 |с С
,
СХ, СЗ
о а е 5 д ј и «
2 -с 2 5 6
.0
а к « * ^о 5; % - '
а> = ° - € ш2 в а 0 ,2
^ о
с §с з 8 3 -6 * М <и | X Н ЈС ^ л о сз :ги ^ О 124
Војвода Моммило Ђујић
и С X о сх 5 3
ОЈ
о к >
§•
е 5 б НН ° •Н »Т* ^ к СС С оЈ оД
С >'
21>
'к * ео
со С=С 5
О
ра «
2 1=1'5' ^ СЈ^ * о - I 5 ЕС в X ћ о 85 Он^ л 2 5 © 5“ *н св
Џ
5 о о рг« С. сС 3 Н Д"
!I ол 5 о , г « в [
ев 5
1
I
?
'б* 6- * 10 О К 5 Н § К к-1 {8
св ^
* =Г
сз ес
=
? &
3
^
125
У Словенији
1945. године
В е љ к о Ђ. В у р и ћ
126
Италија, маја 1945. Постројена и разоружана Динарска четничка дивизија, у логору Ћезсна
В о јв о д а М о м ч и л о Ђ у ј и ћ
127