LIKOVNA Likovna KULTURA kultura
za ~etvrti razred osnovne {kole
VODI^ zadatak slikamo ispri~aj istra`ujemo igramo se o umetniku va`no crtamo potrebno ti je pravimo slu{amo re{ewa re~nik
3
DOBRODO[LI U ^AROBNI SVET LINIJA, BOJA I OBLIKA!
Uro{ Predi}, ka enbloka, olov Crte` iz skic
neo~ekivanih Priroda je puna pote koju iznena|ewa i le i. treba zabele`it iciraju Zato umetnici sk nastati ogu i od tih crte`a m dela. ~k prava umetni a
Zahvaquju}i Internetu, mo`e{ saznati koje se jo{ slike, pored ove, nalaze u muzeju Metropoliten u Wujorku ili u drugim svetskim muzejima. Na kraju uxbenika prona}i }e{ Internet adrese nekih svetskih muzeja. Metropoliten, Wujork, SAD www.metmuseum.org
Pol Sezan, Planina Sent Viktoar, 1882/1885
lepiti U svesku mo`e{ ih dela ~k ni fotografije umet daju. koja ti se dopa
4
[TA TI JE SVE POTREBNO ZA LIKOVNU PUSTOLOVINU
Ako ne `eli{ da do~eka{ Novu godinu nespreman, sakupqaj {qokice, malu dugmad, perlice, tra~ice, srebrne omote od ~okolade i dr.
zne papire, a r j a q p u k a S , nicu, kanap tkanine, vu `u koja ti se bala kartone, am sti~ne ~epove, dopada, pla i pokvarenih ih delove star e bacaj ni{ta! N igra~aka… usti{ ma{ti, p Kada se pre ove igra~ke. n { e } stvori
Vladimir Bar anov-Rosine, Protivreqef , 1913
l no ist S ve , je ad pu r a o st te kr ol ~e en ov ka i in ju e!
Pablo Pikaso, Gitara, 1912
5
VOLIM… Ovu stranu }e{ popuwavati tokom ove {kolske godine.
Slikar koji mi se najvi{e dopada je
Da li u tvom mestu postoji galerija ili muzej? Koji?
U susednom mestu posetio sam muzej/galeriju
Najzabavnije mi je kad pravim (kola`, dekola`, asambla`)
Volim skulpturu vajara
U mom gradu postoji skulptura
Da li si u {koli sa drugovima u~estvovao u nekoj pozori{noj predstavi? Kakvi su kostimi pravqeni za tu pozori{nu predstavu?
6
LINIJA, 1. POVR[INA, VOLUMEN, BOJA, PROSTOR
@or` Sera, Slikar na poslu, 1882/1883, kreda, olovka
SAZNA]E[: – kada su nastali prvi crte`i – {ta je skica – {ta je ilustracija – {ta je kaligram – {ta je frota` – {ta je pejza` – {ta je volumen
TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da osmisli{ {are – da ilustruje{ svoju omiqenu pesmu ili pri~u – da napravi{ crte` u tehnici frota`a – da nacrta{ predeo koji ti se dopada – da slu{aju}i muziku slika{ – da napravi{ i ukrasi{ ~iniju – da naslika{ svet iz svoje ma{te
LINIJA – crte` a crte`u linijom predstavqamo ono {to vidimo, ose}amo, ono o ~emu ma{tamo. Crte` je stariji od pisma. Prve crte`e praistorijski ~ovek napravio je urezuju}i linije u zid pe}ine.
N
Bizon, pe}ina Grez (Francuska), starije kameno doba 21000 godine pre n. e.
MATERIJALI ZA CRTAWE Suvi: ugqen, drvene boje, kreda, pastel, vo{tane boje, grafitna olovka Mokri: tu{, flomasteri Za crtawe mokrim materijalima potreban nam je i pribor: pero, ~etke, trska ili gu{~ije pero.
PAPIRI ZA CRTAWE Po blago hrapavom papiru mo`e{ crtati olovkom ili drvenim bojama. Po hrapavom papiru mo`e{ crtati: ugqenom, kredom, pastelima, vo{tanim bojama. Po glatkom papiru mo`e{ crtati: tu{em, flomasterima. Pomo}u linije se mo`e predstaviti i oblik nekog predmeta.
8
crte`
Anri Matis, Cve}e u kr~agu, 1944, pero, tu{
SKICA
MALI SAVETI
Uo~i oblike i linije u svojoj u~ionici, pa ih nacrtaj na listu iz bloka.
list iz bloka a olovka meka grafitn
Polo`aj tvoje ruke uti~e na debqinu linije. Ako olovku dr`i{ uspravno i ne pritiska{ jako, dobi}e{ tanku i svetlu liniju. [to je vi{e bude{ nagiwao ka papiru, linija }e biti debqa. Uvek koristi onu koja ima oznaku B. To su meke olovke i one ostavqaju razli~ite tragove na papiru. Tvoj crte` }e biti interesantniji.
Umetnik prvo radi skicu prema kojoj kasnije stvara svoje delo.
Trudi se da tvoja linija bude ura|ena iz jednog poteza. Pablo Pikaso s blokom za skice
Opusti ruku, nemoj stiskati olovku!
MOJE [ARE Na osnovu oblika i linija koje si uo~io u svom okru`ewu smisli razli~ite {are.
list iz bloka 2 pero ili ~etkica broj tu{evi u boji
MALI SAVETI Prvo olovkom napravi skicu za svoje {are. Ona }e ti pomo}i da odlu~i{ na koji }e{ na~in rasporediti oblike i linije. Tamara San~ez, Dno, 2000
skica Olovka sa oznakom H je tvrda, olovka sa oznakom HB je polumeka, a olovka sa oznakom B je meka. Oznake na olovkama uvek su napisane latini~nim slovima. Brojevi uz oznake pokazuju stepen tvrdo}e olovke.
9
LINIJA – prostor Oblike koji su nam bli`e vidimo u wihovoj pravoj veli~ini. Oblike koji su udaqeni vidimo umawene. Kada crtamo neki prostor (otvoren ili zatvoren) va`no je da obratimo pa`wu na veli~inu oblika u tom prostoru i da wihovu blizinu ili udaqenost do~aramo na crte`u. Pogledaj kako je umetnik na ovim crte`ima nacrtao drveta koja su bli`e, a kako drveta koja su u daqini.
MALI SAVETI Oblike koji su bli`e vidimo jasnije od oblika koji su udaqeni. Zato za crtawe oblika koji su bli`e koristimo tamnije linije, a za crtawe Uro{ Predi}, crte` iz skicenbloka oblika koji su daqe svetlije i tawe linije.
10
Uro{ Predi}, Stara crkva u Orlovatu, olovka
Kada si {etao svojim mestom sigurno si imao prilike da uporedi{ veli~inu ku}a koje su ti u blizini sa veli~inom ku}a koje su u daqini. Na listu iz bloka ili na nekom drugom papiru koji odabere{ nacrtaj ono {to si zapazio. Svoj crte` zalepi na ovom mestu.
11
CRTAM TI PRI^U U mnogim kwigama postoje crte`i, slike koje ukra{avaju strane ili obja{wavaju i opisuju tekst. Ti crte`i nazivaju se ilustracije. Umetnik koji ih je nacrtao je ilustrator.
]opi}a, a baka Branka Savovi} ov eg w i c se je anijel kwige M ilustrator: D Ilustracija iz
Ilustruju se pesme, pri~e, bajke, nau~ne kwige, enciklopedije i dr.
Ilustracija iz kwige Pri~a o Vaqu{ku Brane Cvetkovi}a, ilustrator: Neda Doki}
12
Ilustracija iz kwige Velika pesma o jednom malom jagwetu Dobrice Eri}a, ilustrator: Suzana Kubinec
dopala Koja ti se kwiga ija? ba{ zbog ilustrac
Prelistaj omiqenu slikovnicu ili kwigu. Prona|i u woj ime ilustratora.
Strana iz kwige S decom oko sveta 2 Tawe Rodi} ilustrator: Du{an Pavli} tor Du{an Pavli}, ilustra
OMIQENA PESMA ILI PRI^A Ilustruj omiqenu pesmu ili pri~u.
list iz bloka ili po izboru u~en papir ika drvene boje
MALI SAVETI Obrati pa`wu na opise glavnih junaka, prostorija, predela…
13
CRTE@ OD RE^I
GIJOM APOLINER (1880–1918) je francuski pesnik koji je od ispisanih re~i pravio razli~ite slike. Apoliner je te radove nazivao kaligramima.
[ta je sve prikazano na ovim crte`ima?
Pesma od 9. februara 1915
1914
Ki{a, 1916
14
kaligram
CRTAMO RE^IMA a olovka meka grafitn
Smisli neki tekst koji bi bilo interesantno da napi{e{ tako da kada rasporedi{ re~i dobije{ sliku onoga o ~emu si pisao (kaligram). Uradi ga na ovom mestu.
15
POVR[INA – prostor Povr{ina mo`e biti: velika ili mala, svetla ili tamna, glatka ili hrapava, meka ili tvrda.
primere. Pogledaj pa`qivo ove vr{ina Po ~emu se razlikuje po paprike? {i vr ne zgu`vanog papira od po
Dodirni jabuku i koru drveta. Opiši kakve su wihove površine . U u~ionici prona|i svetle i tamne, velike i male povr{ine.
NEOBI^NE POVR[INE NA CRTE@IMA MAKS ERNST (1891–1976) je slikar nema~kog porekla. Otkrio je tehniku frota`a. Primetio je da je stari drveni pod od dugogodi{weg strugawa postao grub. Stavio je papir na pod i mekom grafitnom olovkom trqao preko povr{ine papira. Na papiru su se pojavile neobi~ne {are. Tako je do{ao na ideju da istra`uje kakve sve povr{ine mo`e da dobije na taj na~in. Napravio 34 crte`a neobi~nih `ivotiwa i predela iz ma{te. Ti crte`i nalaze se u wegovoj kwizi Istorija prirode.
16
frota`
Ovo su crte`i Maksa Ernsta iz kwige Istorija prirode.
Krila ovog neobi~nog insekta nastala su tako {to je umetnik stavio papir preko listova koje je prona{ao u prirodi. Onda je olovkom protrqao preko papira.
Bujna kro{wa, stablo ovog drveta i podloga nastali su tako {to je umetnik na razli~ite hrapave povr{ine stavio papir i preko wega protrqao olovkom.
MOJA ISTORIJA PRIRODE Zamisli {ta sve ti mo`e{ da otkrije{ primewuju}i tehniku frota`a.
list iz bloka meka olovka
Ovaj postupak koristi se i za pravqewe zanimq ivih podloga za tehniku kola `a.
Smisli i nacrtaj olovkom `ivotiwu ili biqku.
Crte` stavi na hrapavu povr{inu (kora drveta, list, staza od kamen~i}a…), pa onda po wemu protrqaj olovkom.
17
PRIRODA – MOJA INSPIRACIJA Jedan od ~estih motiva na crte`ima i slikama je pejza`. Priroda je oduvek bila inspiracija umetnika. Pejza` je slika predela. Posmatraj ova dva crte`a. Da li je slikar istom vrstom linija nacrtao travu i ~empres? Krivim linijama crtao je
.
Pravim linijama crtao je
.
Vinsent van Gog, @itno poqe u Provansi, 1889
18
Vinsent van Gog, ^empres, 1889
Vinsent van Gog, @itno poqe sa suncem i oblakom, 1888
VINSENT VAN GOG (1853–1890) je holandski slikar. @iveo je i radio u Francuskoj. U po~etku su ga interesovale kwi`evnost i religija. Kada je imao 27 godina, po~eo je da slika. Wegov uticaj na modernu umetnost je veliki.
Autoportret
Vinsent van Gog, @itno poqe, 1889
Vinsent van Gog, Put sa ~empresom i zvezdom,1890
MOJ PEJZA@ Nacrtaj neki predeo koriste}i razli~ite linije. MALI SAVETI
ili papir list iz bloka enika po izboru u~
Ako vrhom ~etkice ne`no povla~i{ linije, one }e biti tanke.
tu{
Ako pritisne{ ja~e, linija }e biti debqa.
ce (okrugle) akvarel-~etki 4 broj 2 i krpica
Nemoj zaboraviti da ono {to je bli`e vidimo jasnije i u pravoj veli~ini, a ono {to je daqe vidimo umaweno i mawe jasno.
19
SLU[AMO I SLIKAMO Umetnici mogu biti inspirisani prirodom i razli~itim pojavama u woj. Inspirisan ra|awem jutra Edvard Grig je komponovao delo Jutro. Edvard Grig, Jutro (iz svite Per Gint)
list iz bloka Slu{aju}i ovu kompoziciju naslikaj ra|awe jutra koje je inspirisalo Edvarda Griga. MALI SAVETI Debqim ~etkicama bojimo ve}e povr{ine. Tawe ~etkice koristimo za mawe povr{ine i detaqe. Prvo bojimo ve}e povr{ine. Ne zaboravi da detaqe mo`emo videti na oblicima koji su bli`e. Najpre uradi skicu na papiru, pa je zalepi na ovom mestu.
20
flah-~etkice (pq osnate) tempere posuda za vodu paleta krpica keceqa mu{ema ili star e novine
K. Sen-Sans, Karneval `ivotiwa Slu{aju}i Karneval `ivotiwa poznatog francuskog kompozitora Kamija Sen-Sansa naslikaj jednu od `ivotiwa i mesto na kome ona `ivi.
list iz bloka {iroke ~etke tempere
Zvukom kog instrumenta je predstavqena `ivotiwa koju si odabrao da naslika{?
posuda za vodu paleta krpica keceqa mu{ema ili star e novine
Umetnici mogu biti inspirisani i umetni~kim delima.
isani mogu biti inspir ti i ar ik sl to { o bi Ka mpozitori mogu ko i ko ta , om ik . muz vnom umetno{}u inspirisani liko gskog ra Modesta Musor Ruskog kompozito `ba wegovog prijateqa lo inspirisala je iz ora Hartmana. slikara Vikt `bom, Nadahnut tom izlo poznatu o sa Musorgski je napi sa izlo`be. e ik Sl ju kompozici Slike Viktora Hartmana koje su inspirisale Modesta Musorgskog
21
VOLUMEN – prostor Volumen je prostor {to ga zauzima jedno telo. To je prostor koji je ograni~en povr{inama. Svi trodimenzionalni oblici imaju volumen. Volumen mo`e biti otvoren (~inija, ~a{a, }up…) i zatvoren (lopta, kamen, lubenica…). Okolni prostor ulazi u otvoren volumen, dok je kod zatvorenog volumena to nemogu}e, jer na wegovoj povr{ini nema otvora.
Lepenski vir, Dowi Milanovac, 5000 god. pre n. e.
Tawir, Gorwi Milanovac, Srbija
Jabuku ili limun koji si doneo na ~as pa`qivo posmatraj sa svih strana. Tako }e{ uo~iti oblik koji je karakteristi~an za ovo vo}e. Na listu iz bloka ili na nekom drugom papiru koji izabere{ obi~nom olovkom nacrtaj vo}e koje si posmatrao.
Kakav je volumen ovog vo}a?
Vo}e koje si nacrtao olovkom sada oblikuj od gline ili mase DAS.
MALI SAVETI Vo}e koje oblikuje{ posmatraj sa svih strana.
22
DAS glina ili masa are novine mu{ema ili st adoleda {tapi}i od sl no` ili plasti~ni
Glina i masa DAS su meki materijali, oduzimawem i dodavawem dobi}e{ `eqeni oblik. Za materijal koji oblikuje{ potrebno ti je i malo vode.
OBLIKUJEM ^INIJU za pravqewe: DAS glina ili masa are novine mu{ema ili st adoleda {tapi}i od sl no` ili plasti~ni
MALI SAVETI Posmatraj sa svih strana ono {to pravi{. Za materijal koji oblikuje{ potrebno ti je i malo vode.
e: za ukra{avaw za r o b i r p tempere i e w slika kamen~i}i, ice {koqke, perl
Posudu mo`e{ da oblikuje{ na razli~ite na~ine. Pogledaj slede}a uputstva.
1. Da bi oblikovao zid
posude, prvo napravi nekoliko „glista“ iste du`ine. Dno napravi tako {to }e{ prvo oblikovati lopticu. Lopticu spqo{ti, pa dobijeni krug oblikuj prstima.
2. Napravi
Re|awem „glista“ napravi zid posude. Kolutove dobro pritisni da bi se zalepili za dno i jedan za drugi.
Pal~evima napravi udubqewe.
lopticu.
3.
Oklagijom ili plasti~nom fla{om Uzmi neku ~iniju koju ima{ kod ku}e. napravi pala~inku Oblo`i je folijom od mase DAS. za namirnice.
Pala~inku koju si napravio nanesi na posudu, a vi{ak ukloni no`em.
Ako ima{ perlice, kamen~i}e i {koqke, dobro ih utisni u masu. Tek kada se osu{i, ~iniju mo`e{ skinuti s kalupa i po~eti sa oslikavawem.
Kakav volumen ima ~inija koju si napravio? Za{to?
23
BOJA – prostor Kako izgleda park, dvori{te u razli~itim godi{wim dobima? Koje boje su karakteristi~ne za odre|ena godi{wa doba?
Kako bi izgledalo ovo li{}e u jesen?
Na ovoj fotografiji uo~avamo da su boje oblika koji su nam bli`i ja~e od boja oblika koji su udaqeniji. Koje boje preovladavaju u daqini?
GRAD IZ MA[TE Naslikaj neobi~an grad iz svoje ma{te (zgrade, trgove, ulice, parkove…) i wegove stanovnike.
list iz bloka olovka tempere Fernan Le`e, Stvarawe sveta, 1922
flah-~etkice 0 4, 8, 1 (pqosnate) 2, u posuda za vod paleta krpica keceqa are novine mu{ema ili st
MALI SAVETI Prvo oboj pozadinu, zatim krupnije oblike, a na kraju detaqe. Trebalo bi da u boje kojima oslikava{ oblike koji su daqe doda{ malo bele tempere. Tako }e one biti svetlije i ne`nije.
Napi{i naziv svog omiqenog crtanog filma u kojem su prikazani neobi~an svet, neobi~ni prostori i neobi~ni junaci.
24
LINIJA, POVR[INA, VOLUMEN, BOJA – prostor Sve ove oblike stvorila je priroda. Opi{i svaki od wih. Po ~emu se razlikuju, po ~emu su sli~ni?
Predmet iz prirode koji si doneo na ovaj ~as (`ir, kesten, orah, jabuka, list, kamen~i}, {koqka…) najpre nacrtaj na ovom mestu, a zatim ga na listu iz bloka naslikaj ili oblikuj od gline.
za slikawe: list iz bloka
MALI SAVETI
tempere ikawe i pribor za sl
Kad slika{ obrati pa`wu na oblik, boje i povr{inu.
za vajawe: glina
Kad vaja{ obrati pa`wu na povr{inu, oblik i volumen (zatvoren ili otvoren).
are novine mu{ema ili st adoleda {tapi}i od sl no` ili plasti~ni
Da glina ne bi pucala, potrebno je koristiti i malo vode.
25
UMETNI^KI KVIZ 1. Crvenom drvenom bojom zaokru`i nazive suvih materijala za crtawe.
JE VO[TANE BO
TEMPERE
PASTEL
TU[
FLOMASTERI
UQANE B OJE
KREDA
2. Pogledaj pa`qivo primere, pa plavom bojom zaokru`i one predmete koji imaju otvoren volumen, a crvenom one ~iji je volumen zatvoren.
3. Plavom drvenom bojom zaokru`i crte`, crvenom pejza`, a zelenom frota`.
Maks Erns Gluma~ki kalendar, 19 t, 25
z, Pablo Pikaso, Fransoa46 19
Vinsent van Gog, @etva, 1888
26
Anri Matis, @ena sa {e{irom, 1905
SVET BOJA 2.
OSNOVNE I IZVEDENE BOJE
Frank Kupka, Wutnovi diskovi (Studija za fugu u dve boje), 1912
SAZNA]E[: – koje su osnovne, a koje izvedene boje – kako nastaju naranxasta, qubi~asta i zelena boja – kako su ukra{avani predmeti za svakodnevnu upotrebu – koje su hladne, a koje tople boje
TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da ukrasi{ teglu – da ukrasi{ tawir – da ukrasi{ saksiju za cve}e – da ukrasi{ drvene varja~e – da naslika{ dugu – da naslika{ klovna i robota
BOJE Boje uti~u na na{a ose}awa. Neke nam prijaju, a neke ne. Koje su tvoje omiqene boje?
un~eva svetlost se sastoji iz {est boja. Te boje se ponekad mogu videti na nebu posle ki{e. Ta pojava naziva se duga.
S
Osnovne boje su: crvena, plava i `uta. Wihovim me{awem nastaju druge boje.
Izvedene boje se dobijaju me{awem osnovnih boja. Izvedene boje su: naranxasta, qubi~asta, zelena..
Koje su boje upotrebqene na ovim slikama?
28
\ino Severini, Sferi~no {irewe svetlosti, 1914
Stenton Makdonald-Rajt, Apstrakcija na spektru, 1914
OSNOVNE BOJE
Pogledaj sliku, pa napi{i nazive OSNOVNIH BOJA.
UKRASI TEGLU Ukrasi staklenu teglu koriste}i samo osnovne boje.
MALI SAVETI Najpre na tegli crnom bojom nacrtaj {are koriste}i ~etkicu br. 2.
a staklena tegl tempere
Kada se boja osu{i, mo`e{ po~eti da oslikava{ osnovnim bojama.
,4 ~etkice br. 2 bezbojni lak
^etkica koja se koristi za slikawe temperama naziva se flah-~etkica. Ona je pqosnata.
29
NARANXASTA BOJA
Navedi nazive vo}a, povr}a i cve}a naranxaste boje.
Pa`qivo posmatraj ove slike. Da li su na wima sve naranxaste boje iste? Kakve nijanse naranxaste boje uo~ava{?
Na paletu stavi crvenu i `utu boju. Pol Gogen, Buket, 1884
Pome{aj ih. [ta se dogodilo? Koju si boju dobio?
Napravi mali eksperiment. Postepeno u `utu boju stavqaj pomalo crvene. Svaki put boju koju si dobio nanesi na list iz bloka. Koliko si razli~itih nijansi naranxaste dobio?
30
Anri Matis, @ena sedi pored prozora, 1905
Kada se boje koje si naneo osu{e, zaokru`i onu koja ti se najvi{e dopada.
^ovek je od davnina ukra{avao predmete za svakodnevnu upotrebu. Slikawe i bojewe predmeta za svakodnevnu upotrebu u na{im krajevima razvili su se po~etkom XVIII i tokom XIX veka.
[ara kojom se ukra{avaju predmeti naziva se ORNAMENT. ORNAMENT mo`e biti geometrijski, biqni ili figuralan. Stomna, sud za vodu, 1950, Struga, Makedonija
TAWIR ra tawir od papi
Ukrasi tawir od papira. Najpre pome{aj crvenu i `utu boju. Naranxastom koju si dobio oboj tawir. Kad se boja osu{i, ukrasi dasku drugim bojama.
olovka tempere flah-~etkice 0 4, 8, 1 (pqosnate) 2, u posuda za vod paleta krpica keceqa are novine mu{ema ili st bezbojni lak
MALI SAVETI Tempere su guste i neprozirne. Za slikawe temperama potrebno ti je malo vode.
31
QUBI^ASTA BOJA
Posmatraj prirodu. [ta je sve u woj qubi~asto?
Kakve nijanse qubi~aste boje uo~ava{ na ovim slikama?
Kamij Pisaro, Bulevar Monmartr no}u, 1897
Na paletu stavi crvenu i plavu boju. Pome{aj ih. [ta se dogodilo? Koju si boju dobio?
Napravi mali eksperiment. U crvenu boju postepeno stavqaj pomalo plave. Boju koju dobije{ svaki put nanesi na list iz bloka. Koliko si razli~itih nijansi qubi~aste boje dobio?
Kada se boje koje si naneo osu{e, zaokru`i onu koja ti se najvi{e dopada.
32
Pol Gogen, @ena s mangom, 1892
U narodnoj umetnosti najvi{e su se oblikovali i ukra{avali tekstil, drvo, keramika, metal, kamen i ko`a.
Vez na ko{uqi, Srbija
Prekriva~ za posteqinu od ibri{im-svile, Pe}, 1925
Vez na stolwaku, Vojvodina
SAKSIJA ZA CVE]E Ukrasi saksiju za cve}e. Saksiju za cve}e oboj qubi~astom bojom koju si dobio me{awem crvene i plave.
ksija za cve}e kerami~ka sa
Kada se boja osu{i, saksiju ukrasi drugim bojama.
tempere (pqosnate) flah-~etkice 0 2, 4, 8, 1 u posuda za vod paleta krpica keceqa are novine mu{ema ili st bezbojni lak
33
ZELENA BOJA
Posmatraj prirodu. [ta je sve u woj zeleno?
Kakve nijanse zelene boje uo~ava{ na ovim slikama?
Pol Sezan, Most u Mensiju, 1879
Na paletu stavi `utu i plavu boju. Pome{aj ih. [ta se dogodilo? Koju si boju dobio?
Sada napravi mali eksperiment. Postepeno u `utu stavqaj pomalo plave boje. Svaki put dobijenu boju nanesi na papir. Koliko si razli~itih nijansi zelene boje dobio? Pol Sezan, Planina Sent Viktoar, 1882/1885
34
Kada se boje koje si naneo osu{e, zaokru`i onu koja ti se najvi{e dopada.
Bokal, Jelo{nica, Zaje~ar, Srbija
Tawir, ~inija, Zrewanin, Vojvodina
Zejtiwa~a, Kosovska Mitrovica, Kosovo i Metohija, Srbija
DRVENE VARJA^E Ukrasi drvene varja~e. Varja~e oboj zelenom bojom koju si dobio me{awem `ute i plave.
e drvene varja~
Kada se boja osu{i, varja~e ukrasi drugim bojama.
tempere (pqosnate) flah-~etkice 0 2, 4, 8, 1 u posuda za vod paleta krpica keceqa are novine mu{ema ili st bezbojni lak
35
DUGINE BOJE U nauci dugu nazivamo spektar.
IZNAD DUGE Ja znam: iznad duge je divan grad, u koji kre}em sad. I stog mami me duge {aren sjaj, i ja `elim {to br`e sti}i u onaj kraj. U wemu ja sam bio ve}, al dosad to u snu je bilo samo… No ipak `elim tebi re} i ti da skupa sa mnom sada po|e{ tamo!
list iz bloka tempere (pqosnate) flah-~etkice kawe pribor za sli
36
spektar
Taj grad iznad je duge kraj iz sna. I stog bi}emo sre}ni u wemu ti i ja! E. J. Harburg
U`ivaju}i u ovoj pesmi naslikaj dugu. Harold Arlen, Iznad duge
TOPLE I HLADNE BOJE
Devoj~ica nosi ode}u hladnih boja. Napi{i nazive tih boja.
Devoj~ica nosi ode}u toplih boja. Napi{i nazive tih boja.
37
Koja od ovih slika deluje bli`e?
Mark Rotko, Naranxasto i `uto
`e? Za koje boje ima{ utisak da su bli e? Za koje boje ima{ utisak da su daq
38
Mark Rotko, Bela i zelene u plavoj
DVA DRUGA Naslikaj klovna samo toplim bojama i robota samo hladnim bojama.
MALI SAVETI
list iz bloka olovka tempere flah-~etkice 0 br. 2, 4, 8 i 1 u posuda za vod paleta
Obi~nom olovkom nacrtaj klovna i robota. Debqe ~etkice koristi za ve}e povr{ine. Tawe ~etkice koristi za detaqe. Prvo oboj ve}e povr{ine, a zatim naslikaj detaqe; na primer: prvo oboj celo lice, pa onda naslikaj nos, usta i o~i.
krpica keceqa are novine mu{ema ili st
Opi{i klovna i robota koje si naslikao. Po ~emu se oni razlikuju?
39
UMETNI^KI KVIZ 1. Pogledaj pa`qivo boje. Zaokru`i samo osnovne.
2. Pove`i izvedene boje sa osnovnim bojama od kojih su nastale.
3. Od kojih boja se sastoji duga?
4. Re{i rebuse. a)
P=@
A 5. Otkrij re~i koje se ovde skrivaju. b)
40
,, ,
SLIKAM 3.
SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE
Paul Kle, Motiv iz Hamameta, 1914
SAZNA]E[: – kad su stvorene i gde su slikane prve slike – {ta je pastel – {ta je gva{ – na kojim podlogama se slika vodenim bojama – {ta je kola`
TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da slika{ pastelima – da slika{ temperama – da slika{ u tehnici gva{a – da slika{ vodenim bojama
SLIKARSKE TEHNIKE a slici bojom izra`avamo ono {to vidimo, ose}amo, o ~emu ma{tamo.
N
Najstarije slike stvorio je praistorijski ~ovek slikaju}i `ivotiwe na zidovima pe}ina. Te slike nalaze se u pe}inama u Francuskoj i [paniji.
Pe}ina Lasko, Francuska oko 18 000 do 14 000 godine pre n. e.
MATERIJALI ZA SLIKAWE: tempera, akvarel-boje, pasteli i krede u boji
Nade`da Petrovi}, Resnik, 1904, tempera
42
Tempera – slikarska tehnika koja podrazumeva me{awe boja u prahu sa `umancetom, a potom razre|ivawe boja vodom.
Andre Deren, Otvoren prozor u San @eneu, 1926/1927
Gva{ – tehnika koja podrazumeva me{awe vodenih boja s belom temperom. Emil Nolde, Marabu
Akvarel – slikarska tehnika koja podrazumeva rastvarawe boje s dosta vode; zbog toga su boje prozirne i ne`ne. Crna i bela boja se ne koriste.
Edgar Dega, Balet posmatran iz operske lo`e, 1885
Pastel – kredama u boji, koje mogu biti suve ili uqane, radi se na belom hrapavom papiru ili na papiru u boji.
Huan Gris, The Sunblind, 1914
Kola` – tehnika koja podrazumeva stvarawe umetni~kog dela kombinovawem razli~itih materijala (papir, tkanina i dr.)
43
PASTELI I KREDE U BOJI Pastel se prvo koristio za crtawe. Wime su ra|eni jednobojni i vi{ebojni crte`i. Tek od XX veka ta tehnika se svrstava u slikarske tehnike. Pastel je tehnika koja objediwuje crte` i sliku, jer se koriste istovremeno i linija i boja. Pasteli su lako lomqivi {tapi}i ne`nih boja. Mogu biti suvi i vo{tani. Autoportret, detaq
EDGAR DEGA (1834–1917) je francuski slikar. Wegova najlep{a dela izra|ena su u tehnici pastela.
Edgar Dega, Diranti, detaq
Edgar Dega, Balerine u plavom, 1898/1899
MOJE OTKRI]E Zamisli da si istra`iva~ i da si na zidovima pe}ine prona{ao slike iz davnih vremena. Naslikaj svoje otkri}e.
hrapavi papir u boji iz fascikle uz uxbenik pasteli ili krede u boji lak za kosu
44
MALI SAVETI Pastelima }e{ lak{e crtati ako ih izlomi{ na mawe komadi}e. Nemoj pritiskati – {tapi}em ne`no dodiruj povr{inu papira. Prvo se nanose svetle, a zatim tamne boje. Crte` }e{ za{tititi tako {to }e{ ga na kraju poprskati lakom za kosu. Neka ti u tome pomogne u~iteq.
TEMPERA Za slikawe temperama koriste se flah-~etkice. One su pqosnate i wihov vrh je ravan.
Marijana fon Verefkin, Autoportret, 1908/10
Nade`da Petrovi}, Stablo u {umi, 1904
[UMA U JESEN papir hrapavi beli benik z ux iz fascikle u
Zamisli kako izgleda {uma u jesen, pa je naslikaj.
olovka
MALI SAVETI
tempere
Tempere su guste i neprozirne. Ako si nezadovoqan nekim delom slike, sa~ekaj da se ta povr{ina osu{i, pa preslikaj bojom kojom `eli{.
flah-~etkice 0 4, 8, 1 (pqosnate) 2, u posuda za vod paleta
Za slikawe temperama potrebne su ti male koli~ine vode.
krpica keceqa are novine mu{ema ili st
Po~ni od velikih povr{ina, a detaqe uradi na kraju.
45
AKVAREL Akvarel je tehnika koja je bila poznata jo{ u starom Egiptu. Stari Egip}ani koristili su je za slikawe na papirusu. Tom tehnikom Kinezi su slikali na svili i papiru. Do XVIII veka akvarel je bio pomo}na tehnika, u kojoj su izra|ivane skice.
^etkica za slikawe u tehnici akvarela je okrugla i {iqata na vrhu. Akvarel-~etkice koriste se za slikawe vodenim bojama.
Paul Kle, Amam sa xamijom,1914
NA OBALI hrapav beli papir iz fascikle uz uxbenik
Zamisli da se {eta{ pored reke. Naslikaj kako ona izgleda.
olovka MALI SAVETI vodene boje akvarel-~etkice (okrugle) 2, 4, 8, 10 posuda za vodu
U ovoj slikarskoj tehnici koristi se mnogo vode. Crna i bela boja se ne koriste. Na povr{ine koje `elimo da ostanu bele ne nanosimo boju.
krpica keceqa
Detaqe slikamo na polusuvoj povr{ini, s malo vode.
mu{ema ili stare novine
Na hamer-papir nanesi vodenu boju, onda poprskaj papir soqu, pa sa~ekaj da se boja osu{i. Ukloni so. [are koje si dobio izgleda}e ovako.
46
Zanimqive {are mo`e{ dobiti ako na boju koja se nije osu{ila nanese{ drugu boju. Ona }e se razliti i boje }e se pome{ati.
GVA[ Slikarska tehnika koja podrazumeva me{awe vodenih boja s belom temperom.
Pablo Pikaso, Akrobate (Majka i sin), 1905
Viktor Vazareli, Studija materije, 1939
ZIMSKI PEJZA@ Naslikaj zimski pejza`.
papir hrapavi beli benik z ux iz fascikle u olovka bela tempera
MALI SAVETI Gva{ je pokrivna tehnika – prvo mo`e{ da uradi{ crte`, jer se on na kraju ne}e videti. Svaka boja me{a se s belom bojom i s malo vode. Na taj na~in dobijaju se ne`ni tonovi.
vodene boje flah-~etkice 0 4, 8, 1 (pqosnata) 2, u posuda za vod krpica keceqa are novine mu{ema ili st
Lepu sivu boju dobi}e{ ako, pored crne, doda{ i malo plave boje. Prvo oboj pozadinu, a zatim naslikaj detaqe. Kada se prvi sloj boje osu{i, mo`e{ da nanese{ i drugi sloj boje.
47
UMETNI^KI KVIZ 1. Pogledaj pa`qivo slike, pa olovkom zaokru`i onu koja je ra|ena u tehnici pastela.
Edgar Dega, Bale t, 1907
Pablo Pikaso, Akrobata i mladi arlekin, 1905
0/1913 Vasilij Kandinski, Bez naziva, 191
2. Re{i rebuse. a)
,
b)
K A 48
MOJA MA[TA MO@E 4. SVA[TA KOLA@, FROTA@, DEKOLA@ I ASAMBLA@
Kurt [viters, Merc 32A (Vi{wa), 1921 drvo, metal, tkanina, papir, gva{, uqe, tu{, pluta
SAZNA]E[: – ko je prvi put upotrebio kola` – {ta je fotomonta`a – {ta je dekola` – {ta je asambla`
TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da napravi{ kola` – da napravi{ novogodi{we ukrase – da napravi{ novogodi{we ~estitku – da napravi{ svoju ~udesnu baštu – da od fotografija iz ~asopisa napravi{ {a{avi prostor – da napravi{ dekola` – da napravi{ asambla`
KOLA@ ola` je slikarska tehnika koja podrazumeva upotrebu razli~itih materijala, slo`enih i zalepqenih na podlogu.
K
Tehniku kola` prvi put su, na samom po~etku XX veka, u svojim delima primenila dvojica umetnika: @or` Brak i Pablo Pikaso.
Materijali koji se upotrebqavaju za kola` su: novine, tapete, tkanine, fotografije… Kola` mo`e{ dopuniti docrtavawem flomasterima, tu{evima, vo{tanim bojama i dr.
@or` Brak, ^a{a, boca i novine, 1914
@or` Brak, Fla{a, novine, lula i ~a{a, 1913 ugqen i razni papiri
@OR@ BRAK (1882–1963) je francuski slikar. Iako je trebalo da nastavi porodi~nu tradiciju i postane moler, zavoleo je crtawe i po{ao u ve~erwu {kolu crtawa i slikawa. Krajem 1900. godine oti{ao je u Pariz da bi u~io molerski zanat. U Parizu se susreo s delima umetnika koji su stvarali u to vreme. ^esto je pose}ivao Luvr i u~io posmatraju}i dela starih majstora. Na kraju je odlu~io da se potpuno posveti slikarstvu i umetnosti.
50
Pablo Pikaso, Boca, ~a{a i violina, 1913, ugqen, papiri
Roberto Gripa, Bez naziva, 1962, kola` na drvetu
Koje materijale si do sada koristio za kola`? Koji ti se materijali najvi{e dopadaju? Za{to? Kurt [viters, Slika sa osvetqenim sredi{tem, 1919, kola` od hartije s uqem na kartonu
51
VESELI PAPIRI
MALI SAVETI Lepota stvarawa je u tome {to se nikada ne zna {ta nam mo`e pasti na pamet! Papir mo`e{ cepati, rezati na razne na~ine, gu`vati, savijati…
Ako ise~e{ traku od papira i uvije{ je kao na slici, ona ti mo`e poslu`iti da napravi{ kovrxavu kosu neke devoj~ice ili de~aka.
Ovo su neki od predloga.
I obi~nim makazama mo`e{ da se~e{ u cikcak i talasasto.
o ek r p { i av ! st boju r pi ovu a p n e{ n a d vi bi} o pr g, do o Ak mno ta
Kada je kol a` samo s jedn -papir obojen e dobija bela strane, cepawem se povr{ina.
Postoje makaze kojima mo`e{ da re`e{ na razli~ite na~ine (u cikcak, talasasto…). Qubi~asti papir je se~en takvim makazama.
52
Kada nekoliko papira stavi{ jedan na drugi i izre`e{ `eqeni oblik, dobi}e{ onoliko istih oblika koliko si papira koristio.
Ako je papir tanak, mo`e{ ga zgu`vati u grudvicu i tako zalepiti! (Na slici je flis-papir u boji.) Ova grudvica mo`e postati pahuqa, cvet, dugme na klovnovoj ode}i…
ni ozele bqi. l t e v e S ga, r je d papi ali smo v Zgu` rili ra{i epili. i zal
Mo`e{ ih iskoristiti za pravqewe ro|endanskih pozivnica, ~estitki i dr. Mo`e{ napraviti i rese na svom kola`-papiru. Te rese mogu biti trava, ne~ije {i{ke ili deo ode}e indijanskog poglavice.
53
NOVOGODI[WI UKRASI U tehnici kola`a mo`e{ napraviti ukrase i ~estitke za Novu godinu. Sakupi tawe papire u boji, ~ipke, tra~ice, perlice, {qokice, malu dugmad u raznim bojama, srebrne omote od ~okolade…
li neki flis-papir i u boji pir drugi tawi pa a dugmad, {qokice, mal srebrni ice, perlice, tra~ ade i dr. omot od ~okol
Neka tvoji novogodi{wi ukrasi budu pravilnih geometrijskih oblika.
makaze oho-lepak tawa `ica 1. @icu savij u `eqeni oblik i prepleti je na krajevima da se ne bi odvojili.
2.
54
3. Pre nego {to nanese{ lepak, papir mo`e{ zgu`vati, pa ga ponovo ra{iriti. Tvoj ukras }e tako dobiti neobi~nu povr{inu. Lepak nanesi kao na slici.
4. Presavij kao na slici i dobro pritisni.
Odnos papira i oblika od `ice treba da bude kao na slici.
5. Vi{ak papira mo`e{ ukloniti cepawem (kao na slici). Papir mo`e{ ise}i u cikcak ili na talasi}e. Va`no je da oko `ice ostavi{ najmawe 5 mm papira.
Ako ima{ srebrne i zlatne flomastere, ovo je prava prilika da ih iskoristi{! Na ukrasima i ~estitkama napravi {are, tufne, a mo`e{ ne{to i da napi{e{.
MALI SAVETI Kod ukra{avawa koristi kontraste: tamno i svetlo, toplo i hladno, veliko i malo. Obrati pa`wu i na ritam koji }e{ posti}i pravilnim re|awem tufni, {qokica, tra~ica i sl. Neka ti neko od starijih iglom provu~e vrpcu kroz ukras. Sada mo`e{ da ukrasi{ svoju jelku!
NOVOGODI[WA ^ESTITKA U tehnici kola`a napravi i ~estitku za Novu godinu.
ir iz rebrasti pap xbenik fascikle uz u
20 cm
makaze oho-lepak
14 cm
lice, {qokice, per omot rni tra~ice, sreb i dr. od ~okolade
S. Bari}, Sre}na Nova godina B. Stan~i}, Prvi sneg
Presavij napola.
Ovde napravi kola`.
Unutra je prostor za pisawe ~estitke.
55
MOJ KOLA@ Sakupi omiqene fotografije, par~i}e tkanina u bojama koje voli{, fotografije iz ~asopisa koje ti se dopadaju, samolepqive sli~ice za album, bioskopske ulaznice i druge sli~ne papiri}e, pa od wih napravi kola`. MALI SAVETI
(lepenka) debqi karton makaze r lepak za papi
Materijale koje si sakupio postavi na karton. Raspore|uj ih dok ne prona|e{ najboqe mesto za svaki od wih. Tek kada bude{ zadovoqan, zalepi ih.
oho-lepak Na kola`u koji pravi{ mo`e{ tu{em ili flomasterima ispisati omiqenu pesmu, stih ili imena dragih osoba.
Hana Heh, Moje ku}ne devize, kola` i tu{ na papiru
MOJ DNEVNIK U SLIKAMA
56
U svesci bez l i pravi{ dnevn nija mo`e{ da ik u vidu kol a`a. Drage uspom zabele`i{ sl ene mo`e{ da i ulaznice, fo kom – lepi u svesku tografije, ma pe, omo omiqenih ~oko ladica, `vaka te sve ono {to } , e te pod na lepe doga| se}ati Tako }e{ ih sa aje. ~uvati od zaborava.
FROTA@
^UDESNA BA[TA Napravi ~udesnu ba{tu u tehnici frota`a.
MALI SAVETI
ra vi{e tawih papi ) ji bo (mo`e i u ovka meka grafitna ol
Prona|i predmete koji imaju hrapavu povr{inu. Iskoristi wihovu hrapavu povr{inu za stvarawe zanimqivih podloga za kola`.
vo{tane boje drvene boje papir iz bloka makaze lepak za papir
57
KOLA@ OD FOTOGRAFIJA FOTOMONTA@A je kola` sastavqen od vi{e fotografija. Fotomonta`a ti omogu}ava da napravi{ najneobi~nije prizore, bi}a i dr.
Hana Heh, Monta`a, 1920
Hana Heh, Groteska, 1963
Hana Heh, Mlada, 1933
58
[A[AVI PROSTOR Prona|i u ~asopisima fotografije na kojima su razni predeli (more, planine, livade i dr.), drve}e, biqke, kao i one na kojima su sobe, kuhiwe, name{taj, posu|e i dr.
Od fotografija koje si sakupio napravi neki {a{avi prostor!
MALI SAVETI
bloka list iz makaze papir lepak za
Zamisli prostor s predmetima i bi}ima kojima u stvarnosti nije tu mesto! Ma{taj! Drvo koje raste iz sudopere, riba koja leti! Smisli najneobi~nije i najblesavije kombinacije!
[ta je sve neobi~no u tvom prostoru?
NATPIS Od fotograf ija i teksta i z novina mo` napraviti nat e{ pis sa svojim imenom, koji }e{ oka~i ti na vrata sv oje sobe.
prostor
59
DEKOLA@ DEKOLA@ je stvarawe novih celina cepawem, odlepqivawem, brisawem i premazivawem plakata, reklama.
Mimo Rotela, Weno veli~anstvo kraqica, 1962
Mimo Rotela, Slu{awe, 1962
e da Sigurno si imao prilik na sto vidi{ kako izgleda me i. at ak kojem se lepe pl a. st Opi{i izgled tog me
60
Ovo su slu~ajni dekola`i nepoznatih autora.
Volf Fostel, Republika Nema~ka, 1961
IGROM DO NOVE SLIKE Prona|i i izre`i iz ~asopisa stranice na kojima se nalaze fotografije i tekstovi, pa ih zalepi jedne preko drugih. Nemoj lepiti vi{e od tri sloja. Kada to uradi{, ti i tvoj drugar iz klupe razmenite radove. Zamisli da si umetnik koji pravi dekola`e. Od strana koje je zalepio tvoj drug napravi slike – to }e{ u~initi cepawem, odlepqivawem, brisawem i premazivawem. Daj naziv umetni~kom delu koje si stvorio.
(lepenka) debqi karton makaze r lepak za papi flomasteri vo{tane boje
MALI SAVETI Pogledaj da li odlepqivawem nekog od zalepqenih delova mo`e{ dobiti neki nov oblik ili prizor. Ako `eli{, mo`e{ flomasterima ne{to da docrta{.
61
ASAMBLA@ Kada se na kola` zalepi trodimenzionalni predmet, dobija se ASAMBLA@. Asambla` je trodimenzionalni kola`. Pa`qivo posmatraj ovaj asambla`. [ta vidi{ na wemu?
Pablo Pikaso, Glava bika, 1943, asambla` (delovi bicikla, sedi{te i upravqa~)
Jednog dana je umetnik Pablo Pi kaso dok se {etao, ugledao odba~ene delove bicikla. Tada mu je sinula ideja – spojio je te delove i tako napravio glavu bika.
Prona|ene predmete i materijale mo`emo lepiti i tako da se mogu posmatrati sa svih strana.
62
Vladimir Baranov-Rosine, Protivreqef, 1913, drvo i ostali materijali
Prona|eni predmeti i materijali mogu se lepiti na podlogu i dora|ivati doslikavawem i docrtavawem.
Kurt [viters, Merc, 1918/1919, asambla`, uqe, drvo Kurt [viters, Konstrukcija za otmenu `enu, 1919, drvo, metal, tkanina, papir, gva{, uqe, tu{, pluta
NOVI OBLICI OD STARIH PREDMETA Prona|i u ku}i razne sitne predmete, pa od wih napravi asambla`.
(lepenka) debqi karton igra~aka, sitni delovi doleda a {tapi}i od sl gmad, u i lizalica, d ijske em h e r a delovi st {eni o tr o olovke, p dr. flomasteri i tempere ikawe i pribor za sl oho-lepak
MALI SAVETI Pore|aj prikupqene predmete po stolu. Pa`qivo ih pogledaj. Da li oni mogu dobiti neku novu ulogu? Za {ta sve mo`e{ da upotrebi{ dugme, feder od hemijske olovke, flomaster, drveni {tapi}, bexeve?
63
UMETNI^KI KVIZ 1. Nabroj materijale od kojih se mo`e praviti kola`.
2. Re{i ukr{tenicu.
3. Napi{i nazive tehnika.
a)
@an (Hans) Arp, Pre mog ro|ewa, 1914
b)
4. Koje se re~i ovde skrivaju?
v)
Volf Fostel, 1961
Huan Miro, Poeti~ni objekat, 1936
64
OBLIKUJEM 5.
VEZIVAWE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI
Mikelan|elo, David, 1501/1504, mermer
SAZNA]E[: – {ta je skulptura – {ta je reqef – koji se materijali koriste u vajarstvu – na koji na~in se oblikuje skulptura
TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da napravi{ skulpturu koriste}i pravilne oblike – da napravi{ skulpturu za svoj radni sto – da napravi{ svoj omiqeni muzi~ki instrument – da napravi{ bi}e iz svoje ma{te
TRODIMENZIONALNO OBLIKOVAWE oriste}i materijale kao {to su glina, gips, kamen, drvo, metal i drugi, umetnik stvara trodimenzionalne oblike, odnosno skulpture koje stoje u prostoru. Prostor koji zauzima skulptura, predmet, bi}e naziva se volumen. Svaki trodimenzionalni oblik ima volumen.
K
MATERIJALI ZA VAJAWE: glina, gips, vosak, staklo, kamen, metal, plasti~na masa, drvo Tehnika je odre|ena materijalom koji se upotrebqava: skulptura u kamenu, bronzi…
Skulptura je oblikovana masa (gline, voska, kamena, drveta, metala i dr.). Masa je sirov materijal koji se mo`e mewati dodavawem ili oduzimawem da bi se dobio nov oblik.
Votivna kolica, Dupqaja kod Vr{ca, XVI–XII vek pre n. e., terakota
sa uje skulpture k i l b o k i n et Um mi pa ih zato i svih strana, iz svih uglova. i mo`emo videt
66
vajarstvo, vajawe
Fran~esko Laurana, Izabela ili Beatri~e Aragonska, 1487/1489, delimi~no obojeni mermer
Kod mekih materijala (glina, gips, vosak) oblici se dobijaju tehnikom dodavawa. Oni se lako oblikuju. Kod tvrdih materijala (kamen, drvo) oblici se dobijaju tehnikom oduzimawa. Alat za obradu kamena
Skulpture mogu stajati u otvorenim ili zatvorenim prostorima.
Ivan Me{trovi}, Daleki akordi, 1918
Alberto \akometi, 1960
eqef je skulptura oblikovana samo s predwe strane; mo`e biti plitak ili dubok.
R
Ehnaton i wegova porodica, izme|u 1348 i 1336 pre n.e., kamen (plitki reqef)
gips, glina, bronza, vosak
Sarkofag Valerija i Adelfije, detaq, 330–340, mermer (duboki reqef)
67
Pa`qivo posmatraj ove skulpture. Kako je umetnik raspore|ivao geometrijske oblike?
Dejvid Smit, Kocke XVIII (levo), Kocke XVII (sredina), Kocke XIX (desno), 1964
Dejvid Smit, Kocke III, 1961
PRAVILNI OBLICI Napravi skulpturu koriste}i geometrijske oblike.
MALI SAVETI
glina ` plasti~ni no leda a d sl do ili {tapi} o are novine mu{ema ili st
Upotrebi tri do ~etiri geometrijska oblika. Oduzimawem i dodavawem mase mo`e{ dobiti oblik koji `eli{. Pravqewe trodimenzionalnih oblika zahteva oblikovawe i posmatrawe sa svih strana. Dok raspore|uje{ geometrijske oblike i povezuje{ ih u jednu celinu, stalno ih posmatraj sa svih strana.
68
Konstantin Branku{i, Muza, 1912
Marino Marini, Kowanik, 1949
Henri Mur, pturu, 1958 skica za skul
Henri Mur, skica – model za Le`e}u figuru, 1946
SVET OKO MENE Posmatraj oblike u okolini. Neka te inspiri{u za skulpturu koja }e ukra{avati tvoj radni sto.
MALI SAVETI
glina ni no` plasti~ sladoleda pi} od ili {ta ine are nov t s i l i mu{ema
Mo`e{ prvo da napravi{ skicu. Dok vaja{ svoj rad, posmatraj ga sa svih strana. @eqeni oblik dobi}e{ dodavawem ili oduzimawem kori{}enog materijala.
69
MOJ OMIQENI MUZI^KI INSTRUMENT Nabroj nekoliko muzi~kih instrumenata. Koji je tvoj omiqeni muzi~ki instrument?
Opi{i tara. izgled ovih gi
Pablo Pikaso, Gitara, 1912 karton, papir, platno, `ica, olovka
Pikaso je na razli~ite na~ine predstavio gitaru. Pa`qivo posmataj na koji je na~in savijao i rezao materijale da bi dobio `eqeni oblik. Pablo Pikaso, Gitara, 1912, karton, papir, platno, `ica, uqane boje, olovka
70
MA[TAM I PRAVIM INSTRUMENT Prona|i razli~ite vrste papira i kartona. Od wih napravi instrument koji ti se dopada, a zatim ga oboj. To mo`e biti i neki neobi~an instrument iz tvoje ma{te.
r lepak za papi oho-lepak
MALI SAVETI
olepqiva molerska sam aka papirna tr
Prvo uradi skicu.
ni papiri, karto
Po~ni od velikih oblika. Na kraju uradi detaqe.
bor tempere i pri za slikawe
Obi~an karton koji je s jedne strane beo, a s druge siv Natron-papir
Kada s nekih kartonskih kutija skinemo prvi sloj papira, vide}emo rebrastu povr{inu.
Mo`e{ prona}i i neke debqe papire u razli~itim bojama.
71
Ove bronzane skulpture bile su prvo asambla`i, sastavqeni od prona|enih predmeta, a zatim su odliveni u bronzi.
Pablo Pikaso, @ena s kolicima, 1950, bronza
72
Pablo Pikaso, @ena s jabukom, 1943, bronza
BI]A IZ MOJE MA[TE Prona|i razli~ite predmete, pa od wih napravi neobi~no bi}e iz svoje ma{te.
masa DAS fla{e, zatvara~i za rih federi iz sta ka, va hemijskih olo ih r a st ~epovi od u d gmad, flomastera, ce, nitne, spajali ih star sitni delovi f a ovi i dr. igra~aka, {r tempere ikawe i pribor za sl are novine mu{ema ili st
MALI SAVETI Predmete koje si prona{ao masom DAS }e{ spojiti u novu celinu. Skulpturu koju oblikuje{ posmatraj sa svih strana. Masa DAS je mek materijal, pa oduzimawem i dodavawem mo`e{ da dobije{ oblik koji `eli{. Kada se masa DAS osu{i, oslikaj je temperom. Dugmad koju si odabrao mo`e{ iskoristiti za o~i ili u{i neobi~nog bi}a. Feder ti mo`e poslu`iti da napravi{ kosu, ruke i dr. Predmete iz svakodnevnog `ivota posmatraj na nov na~in. Oni mogu da budu prava inspiracija za stvarawe!
73
UMETNI^KI KVIZ 1. Nabroj nekoliko materijala od kojih se mogu praviti skulpture.
2. Zaokru`i materijale od kojih se pravi skulptura tehnikom dodavawa.
KAMEN
DRVO GLINA
VOSAK
3. Zaokru`i skulpture koje su napravqene tehnikom oduzimawa.
Risto Stijovi}, Glava `ene, 1936
Bernini, Konstanca Buonareli, 1635
4. Prona|i re~i koje se ovde kriju.
Georg Bazelic, Bez naziva, 1984
Ivan Me{trovi}, Pobednik, 1913
5. Re{i rebus
]=T
SK
P
L 74
,
AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR
6.
{te Du{ko Radovi}, Beograd) Andersenovi kuvari (Malo pozori
SAZNA]E[: – {ta je ambijent – {ta je karakteristi~no za pojedine ambijente – ko je scenograf – ko je kostimograf – kako se pravi maska – kako se pravi kostim – {ta je scenografija
TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da ispri~a{ po ~emu se razlikuju pojedini ambijenti – da s drugarima iz odeqewa napravi{ scenografiju – da s drugarima iz odeqewa napravi{ kostim – da napravi{ masku
AMBIJENTI
[ta je prikazano na ovim fotografijama? Po ~emu je karakteristi~an ovaj ambijent?
Po ~emu se razlikuju ova dva ambijenta?
76
[ta radi{ u kuhiwi, a {ta u svojoj sobi?
Ambijenti su razli~iti prostori (otvoreni ili zatvoreni) u kojima `ivimo, radimo, u~imo, igramo se…
Opi{i kako izgleda tvoja soba. Uporedi je sa parkom u kojem se igra{. Po ~emu se oni razlikuju?
Osnovna {kola Marija Bursa}, Beograd
rad arija Bursa}, Beog Osnovna {kola M
Uporedi ambijent biblioteke sa ambijentom u kome se prikazuju pozori{ne predstave. Po ~emu se ti ambijenti razlikuju?
77
POZORI[TE ozori{te je mesto na kome se prikazuju predstave. Pozori{te je nastalo u davna vremena. Evropsko pozori{te nastalo je u staroj Gr~koj. U woj su se predstave igrale pod vedrim nebom. Danas su pozori{ta zatvoreni prostori.
P
Pozori{te u Epidauru, oko 350. pre n. e.
Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd
Andersenovi kuvari (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd), re`ija: Dragoslav Todorovi}; scenografija i kostim: Boris ^ak{iran; fotografija: \or|e Tomi}
78
Predstava se odvija na pozornici (sceni). Za svaku predstavu scena se ure|uje druga~ije. Scenograf je slikar koji likovn o osmi{qava prostor u kojem se odigrava pozori{na predstava , film ili televizijska emisija.
Petar Pan (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd), re`ija: Kokan Mladenovi}; scenografija: Zorana Petrov; kostim: Maja Mirkovi}; fotografija: \or|e Tomi}
Petar Pan, fotografija: \or|e Tomi}
MASKE Junaci nekih predstava su do~arani {minkom.
Sestre po metli (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd), re`ija: Kokan Mladenovi}; scenografija: Aleksandar Veqanovi}; kostim: Dragica Pavlovi}; fotografija: Ma{a Raca
Ovde se prave maske i oslikavaju lutke.
Ovako izgleda {minka za krokodila iz predstave Petar Pan (fotografija: \or|e Tomi})
Slikarsko-vajarska radionica (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd)
Za neke junake se prave maske.
80
Idejno re{ewe: Maja Mirkovi}; realizacija: Nikola Komazec i Dejan Jovanovi}
MASKE SE MOGU PRAVITI OVAKO Nekoliko na~ina za izradu maski
Iseci po crticama mesto za nos.
Debqi papir iseci na ~etvrtaste komade ne{to ve}e od lica i savij ih.
Presavij po crticama.
Iseci po crticama mesto za o~i i usta.
r (karton) debqi papi makaze pir lepak za pa masteri debeli flo ribor tempere i p e za slikaw
Iseci po crticama da bi dodao tre}u dimenziju.
Spoj rubove preklapaju}i ih i oblikuju}i zakrivqewe.
Na kraju docrtaj debelim flomasterima elemente koji }e do~arati tvog junaka. Ovo bi mogla biti maska kojom je predstavqen Marko Kraqevi}.
traka
Nos i otvori za o~i i usta mogu biti razli~itog oblika.
Savij po crticama i napravi kornet. Tako mo`e{ napraviti Pinokijev nos.
Savij po crticama i zalepi.
Savij po crticama i zalepi. Tako mo`e{ napraviti nos nekog robota.
81
Evo kako mo`e{ da napravi{ glave `ivotiwa (mede, zeke, ma~ke, mi{a, psa i drugih). Iseci po isprekidanim linijama.
debqi papir (karton) makaze lepak za papir debeli flomasteri tempere i pribor za slikawe traka
uvo
{i{ke
Iseci po isprekidanim linijama.
uvo
Na mesto ozna~eno lepilom nanesi lepak, pa zatim savij i spoj.
82
aske: za pravqewe m balon cediqka ili novine lepak za drvo u posuda za vod ka molerska ~et e: za ukra{avaw bor tempere i pri za slikawe
Cediqka treba da bude ve}a od lica. Umesto cediqke, mo`e{ koristiti i balon.
traka
Papir iscepkaj na mawe delove.
Papir potopi u vodu, pa ga zatim ocedi i stavi na cediqku. Na predvi|ene otvore za o~i, nos i usta nemoj stavqati papir. Svaki put kada stavi{ papir na cediqku prema`i ga lepkom koji si razredio vodom.
Kada se maska osu{i, oboj je i ukrasi. Napravi otvore za traku kojom }e{ masku privezati za glavu.
Primeri na stranama 81 i 83 preuzeti su iz priru~nika za lutkarstvo, autorke Nata{e ^aki}–Simi} u izdawu Kreativnog centra.
83
KOSTIM Kostimograf je umetnik koji smi{qa kostime za pozori{nu predstavu, film.
Damojed, Narodno pozori{te, Ni{ skica za kostim i kostim: Milica Grbi}-Komazec re`ija: Olivera \or|evi} scenografija: Boris ^er{kov fotografija: Du{an Miti} Car
Kostimi iz predstave: Mala sirena (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd), re`ija: Iva Milo{evi}; scenografija: Gor~in Stojanovi}; kostim: Boris ^ak{iran; fotografija: \or|e Tomi}
Ovde se {iju kostimi.
84
Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd
Ovako izgleda jedan pozori{ni kostim.
NEKOLIKO IDEJA ZA KOSTIM Da bi do~arao neki lik, bi}e ti dovoqno nekoliko detaqa (jedan do dva).
Hrabri vitez nigde ne ide bez ma~a i pla{ta. Od debqeg kartona izre`i oblik ma~a.
Zatim ga oboj temperama ili ga ukrasi tehnikom kola`a.
^ar{av u boji mo`e ti poslu`iti kao pla{t.
^im se probude, kraq, kraqica, princeza i princ stave na glavu svoju krunu! Od debqeg kartona izre`i oblik kao na slici.
Oboj i ukrasi.
Na krajevima spoj.
Svaki pravi ~arobwak mora da ima kapu! Slepi kao kornet. Osen~ene trouglove zalepi sa unutra{we strane da bi dobio obod.
85
KAKO DO SCENOGRAFIJE Pomo}u samo nekoliko detaqa mo`e{ do~arati prostor i vreme u kojima se odigrava predstava.
Od kartonskih kutija mo`e{ napraviti vrt, {umu, zgrade.
Jelku mo`e{ napraviti od debqeg kartona.
Cve}e ili prozore na zgradi napravi u tehnici kola`a. Zelenu tkaninu upotrebi da bi napravio travu.
Ku}ica od kartonske kutije
86
Predeo mo`e{ da naslika{ temperama na ~ar{avu. ^ar{av oka~i o konopac {tipaqkama.
Nekoliko stolica mo`e ti poslu`iti da napravi{ brdo. Rasporedi ih, pa ih zatim prekrij zelenom tkaninom.
Cve}e napravi od debqeg papira i za tkaninu zalepi selotejpom.
rave Ovde se p je i lutke. i scenograf
I ovde se pra vi scenograf ija.
(Malo pozori {te
Bravarska ra Du{ko Radovi dionica }, Beograd)
Stolarska radionica (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd)
87
UMETNI^KI KVIZ 1. Zaokru`i zanimawa koja su u vezi s pozori{tem.
SCENOGRAF
PEKAR
U^ITEQ GLUMAC
ODBOJKA[
F KOSTIMOGRA
LEKAR
2. Napi{i nazive dve omiqene predstave.
3. Ispod svake slike radionice napi{i {ta se u woj izra|uje. b)
a)
v)
88
g)
Internet adrese nekih svetskih muzeja i galerija
Muzej likovnih umetnosti „A. S. Pu{kin“ Luvr
Moskva www.museum.ru/gmii
Pariz, Francuska www.louvre.fr
Edgar Dega, Balerine u plavom, 189 8/1899 Leonardo da Vin~i, Mona Liza,1503/1506
Gugenhajm Wujork, Bilbao, Venecija, Berlin, Las Vegas www.guggenheim.org (Marino Marini, Jaha~, 1948 , Venecija)
89
i, Muzej moderne umDetnost Wujork, SA www.moma.org
eqe, 1911 Anri Matis, Crveni at
Galerija „Tejt“ London, Engleska www.tate.org.uk Dejvid Smit, Kocke XIX, 1964
Umetni~ki institut u ^ikagu, ^ikago, SAD www.artic.edu
90
@or` Sera, Nedeqno poslepodne na ostrvu Grand @at, 1884/1886
Ermita` Sankt Peterburg www.hermitagemuseum.org Pol Sezan, Vo}e, 1879/1882
Umetni~ki muzej u Filadelfiji, , SAD www. Frank Kupka, Wutnovi diskovi (Studija za fugu u dve boje), 1912
Nacionalna galerija, Akademija, Firenca, Italija www.
London, Engleska www.nationalgallery.org.uk Kamij Pisaro, Bulevar Monmartr no}u, 1897
Mikelan|elo, David, 1501/1504
MOJ UMETNI^KI ALBUM Ovde zalepi sliku muzeja i galerije koji se nalaze u tvom mestu ili u najbli`em gradu. Ne zaboravi da napi{e{ adresu.
92
! MOJI UTISCI
94
Na ovom mestu zabele`i svoje utiske o ~asovima likovne kulture ({ta ti se najvi{e dopalo, {ta si interesantno saznao, {ta si novo otkrio, koje umetni~ko delo iz uxbenika ti se najvi{e dopada…).
95
Re{ewa strana 26 1.
JE VO[TANE BO
TEMPERE
PASTEL
TU[
FLOMASTERI
UQANE BO JE
KREDA
2.
3.
strana 40 1.
2.
3. crvena, naranxasta, `uta, zelena, plava, qubi~asta 4. a) `uta b) paleta 5. naranxasta, qubi~asta, zelena strana 48 1.
2. a) pastel b) kreda strana 64 1. novine, tapete, tkanine, fotografije i dr 2. kola` 3. a) kola` b) dekola` v) asambla` 4. dekola`, asambla` strana 74 1. glina, kamen, drvo, bronza… 2. DRVO
KAMEN
GLINA
96
VOSAK
3.
4. oblik, prostor, volumen 5. skulptura strana 88 1.
SCENOGRAF
PEKAR
U^ITEQ GLUMAC
ODBOJKA[ LEKAR
F KOSTIMOGRA
3. a) kostim b) scenografija i lutke v) maske g) scenografija
97
Re~nik B
S
bronza – zbirni naziv za razli~ite vrste metala
skica – brzo ura|en crte`, na osnovu kojeg umetnik stvara delo (slika, skulptura, kostim, scenografija…)
V
(na slici: crte` iz skicenbloka Uro{a Predi}a)
vajarstvo – jedna od grana likovnih umetnosti, obuhvata trodimenzionalne oblike koji su slobodni u prostoru i reqef
spektar – skup raznobojnih zraka, nastalih prelamawem sun~eve svetlosti
(na slici: vajar Alberto \akometi u svom ateqeu)
F vosak – masa za umetni~ko oblikovawe koja sadr`i parafin, kalafonijum, p~eliwi vosak i sl.
frota` (fr. frotage – trqawe) – postupak dobijawa otiska s predmeta koji imaju hrapavu povr{inu
G
(na slici: Maks Ernst, Gluma~ki kalendar, 1925)
gips – materijal koji se koristi u vajarstvu i gra|evinarstvu za pravqewe kalupa, modela i dr.
C
glina – prelazni materijal u vajarstvu, ~iji je glavni sastojak zemqa
crte` – delo na kojem je pomo}u linije predstavqeno ono {to vidimo, ose}amo, o ~emu ma{tamo (na slici: Anri Matis, Cve}e u kr~agu, 1944)
P pejza` – crte`, slika koja prikazuje predeo u prirodi (na slici: Van Gog, Put sa ~empresom i zvezdom)
prostor – ograni~en deo povr{ine u koji se mo`e ne{to smestiti (na kojem se mo`e ne{to nacrtati, naslikati); prostor mo`e biti otvoren i zatvoren
99
Sadr`aj
Vodi~ /3 Dobrodošli u ~arobni svet linija, boja i oblika/4 Šta ti je sve potrebno za likovnu pustolovinu/5 Volim… /6 1. LINIJA, POVR[INA, VOLUMEN, BOJA, PROSTOR /7 Linija – crte` /8 Skica /9 Moje {are /9 Linija – prostor /10–11 Crtam ti pri~u /12–13 Omiqena pesma ili pri~a /13 Crte` od re~i /14 Crtamo re~ima /15 Povr{ina – prostor, Neobi~ne povr{ine na crte`ima /16 Moja istorija prirode /17 Priroda – moja inspiracija /18–19 Moj pejza` /19 Slu{amo i slikamo /20–21 Volumen – prostor /22 Oblikujem ~iniju /23 Boja – prostor /24 Grad iz ma{te /24 Linija, povr{ina, volumen, boja – prostor /25 Umetni~ki kviz /26 2. SVET BOJA (Osnovne i izvedene boje) /27 Boje /28 Osnovne boje /29 Ukrasi teglu /29 Naranxasta boja /30 Tawir /31 Qubi~asta boja /32 Saksija za cve}e /33 Zelena boja /34 Drvene varja~e /35 Dugine boje /36 Tople i hladne boje /37–38 Dva druga /39 Umetni~ki kviz /40
100
3. SLIKAM (Slikarski materijali i tehnike) /41 Slikarske tehnike /42–43
Pasteli i krede u boji, Moje otkri}e /44 Tempera, [uma u jesen /45 Akvarel, Na obali /46 Gva{, Zimski pejza` /47 Umetni~ki kviz /48 4. MOJA MA[TA MO@E SVA[TA (Kola`, frota`, dekola` i asambla`) /49 Kola` /50–51 Veseli papiri /52–53 Novogodi{wi ukrasi /54–55 Novogodi{wa ~estitka /55 Moj kola` /56 Frota`, ^udesna ba{ta /57 Kola` od fotografija /58 [a{avi prostor /59 Dekola` /60–61 Igrom do nove slike /61 Asambla` /62–63 Novi oblici od starih predmeta /63 Umetni~ki kviz /64 5. OBLIKUJEM (Vezivawe oblika u trodimenzionalnom prostoru i u ravni) /65 Trodimenzionalno oblikovawe /66 Pravilni oblici /68 Svet oko mene /69 Moj omiqeni muzi~ki instrument /70 Ma{tam i pravim instrument /71 Bi}a iz moje ma{te /72–73 Umetni~ki kviz /74 6. AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR /75 Ambijenti /76–77 Pozori{te /78–79 Maske /80 Maske se mogu praviti ovako /81–83 Kostim /84 Nekoliko ideja za kostim/85 Kako do scenografije /86–87 Umetni~ki kviz /88 Internet adrese nekih svetskih muzeja i galerija/89–91 Moj umetni~ki album /92–93 Moji utisci /94–95 Re{ewa /94–97 Re~nik /99 Sadr`aj /100–101 Literatura /100
101
LITERATURA 1. H. H. Arnason, Istorija moderne umetnosti,Izdava~ki zavod Jugoslavija, Beograd, 1975 2. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Prosveta, Beograd, 1989 3. A. Callen, Techniques of impressionists, Greenwich Editions, London, 2004 4. A. Izergina T. Bororaja, E. Georgijevska, E. Barska, N. Kosareva, Matis u sovjetskim muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana, 1985 5. A. Barska, E. Georgijevska, Pol Sezan u sovjetskim muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana, 1984 6. S. @ivkovi}, Kosta Mili~evi} 1877–1920, Matica srpska, Novi Sad, 1998 7. J. C. Gautrand, Robert Doisneau 1912–1994, Taschen, Köln, 2003 8. I. F. Walther, Pablo Picasso, Taschen, Köln, 2000 9. F. Friedl, N. Ott, B. Stein, Typography (when, who, how), Könemann, Köln, 1998 10. D. Krsti}, M. Veli~kovi}, T. Marjanovi}-Vujovi}, Arheolo{ko blago Srbije, Narodni muzej, Beograd, 1983 11. M. Jovanovi}, 100 dela srpske umetnosti, IP PIRG, Beograd, 2004 12. J. Stojanovi}, Gra|anski realizam Petra Dobrovi}a, MSU, Beograd, 2005 13. M. Jovanovi}, Uro{ Predi}, Galerija Matice srpske – Zlatna grana, Novi Sad – Sombor, 1998 14. Z. Rodi}, Tradicionalno posu}e, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd, 2004 15. N. Panteli}, Narodna umetnost Jugoslavije, Jugoslovenska revija Beograd, Beograd, 1984 16. M. Constantine, J. L. Larsen, Beyond craft: the art fabric, Van Nostrand Reinhold Company, New York, 1972 17. 10th International Triennial of Tapestry, Centrale Museum of Textiles, Lódz´, 2001 18. I. F. Walther, R. Schneckenburger, F. Honnef, Art of the 20th Century, Taschen, Köln, 2000
102
Izdava~ se zahvaquje na saradwi i pomo}i Malom pozori{tu Du{ko Radovi} u Beogradu.
LIKOVNA KULTURA za ~etvrti razred osnovne {kole autor Mr Mirjana @ivkovi}
recenzenti Mr Milka Vujovi} Stojanovi}, docent Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu Sne`ana Cimburek, nastavnik razredne nastave, O[ »Marija Bursa}« u Beogradu
lektor Ivana Igwatovi}
izdava~ Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik Mr Sla|ana Ili}
za izdava~a Dejan Begovi}
{tampa Publikum
tira`
copyright © Kreativni centar, 2006
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole za {kolsku 2006/07. godinu re{ewem broj 6-00-00107/2006-06 od 15.5. 2006. godine.