1 ERP sistemi

UNIVERZITET ALFA FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA BEOGRAD

SEMINARSKI RAD Analiza uticaja upotrebe integrisanih informacionih rešenja na ponašanje korisnika Predmet: Alati i metode softverskog inženjerstva

Mentor: prof. dr Nebojša Denić

Student: Dejan Jovanović Beograd 2014. godine

Seminarski rad

Sadržaj

Sadržaj: 1 UVOD ................................................................................................................................................................ 5 1.1 OPIS UŽE NAUČNE OBLASTI ....................................................................................................................................... 5 1.2 ISTRAŽIVANJE PREDMET, SVRHA I CILJEVI DOKTORSKE DISERTACIJE I OSNOVNIH HIPOTEZA I TEZE .............................................. 7 1.2.1 Predmet istraživanja .................................................................................................................................. 7 1.2.2 Osnovne hipoteze .................................................................................................................................... 10 1.3 PRETPOSTAVKE I OGRANIČENJA OSNOVNIH ISTRAŽIVANJA .............................................................................................. 14 1.4 METODE ISTRAŽIVANJA .......................................................................................................................................... 14 TEORIJSKI OKVIR ..................................................................................................................................................17 2 KOMPLETNO IT REŠENJE ...................................................................................................................................17 2.1 DEFINICIJA ERP .................................................................................................................................................... 17 2.2 RAZVOJ ERP ........................................................................................................................................................ 19 2.3 STRUKTURA ERP .................................................................................................................................................. 25 2.3.1 Moduli ERP rešenja .................................................................................................................................. 25 2.3.2 Arhitektura ERP........................................................................................................................................ 27 2.4 PREDNOSTI I OGRANIČENJA ERP REŠENJA .................................................................................................................. 30 2.5 PROVAJDERI ERP REŠENJA ...................................................................................................................................... 32 2.6 STATUS ERP REŠENJA ............................................................................................................................................ 38 2.7 TRENDOVI U ERP REŠENJIMA .................................................................................................................................. 42 2.7.1 x-ERP ........................................................................................................................................................ 42 2.7.2 Outsorsing ERP......................................................................................................................................... 44 2.7.3 Rešenje ERP kao usluga (SaaS ERP) ......................................................................................................... 46 2.7.4 Ostali trendovi u oblasti ERP .................................................................................................................... 51 3 ŽIVOTNI CIKLUS ERP-A ......................................................................................................................................54 3.1 IDENTIFIKACIJA POTREBA ........................................................................................................................................ 58 3.1.1 Razlozi za modernizaciju i obnovu IS........................................................................................................ 58 3.1.2 Analiza poslovnih procesa........................................................................................................................ 63 3.2 IZBOR PROVAJDERA ERP REŠENJA ............................................................................................................................ 64 3.2.1 Nabavka gotovih ERP rešenja ili sopstveni razvoj IS ................................................................................ 64 3.2.2 Pristupi izboru ERP ................................................................................................................................... 68 3.2.3 Procena investicione uvođenja ERP ......................................................................................................... 73 3.2.4 Upravljanje kupovinom ERP rešenja ........................................................................................................ 76 3.3 UVOĐENJE ERP .................................................................................................................................................... 78 3.3.1 Strategije uvođenja.................................................................................................................................. 79 3.3.1.1 Brza strategija .....................................................................................................................................................80 3.3.1.2 Strategija malog rizika ........................................................................................................................................83

3.3.2 Metodologija uvođenje ERP rešenja ........................................................................................................ 85 3.3.3 Pristupi uvođenju ERP .............................................................................................................................. 86 3.3.4 Kritični faktori uspeha u ERP rešenja ....................................................................................................... 87 3.4 KORIŠĆENJE ERP .................................................................................................................................................. 89 3.4.1 Faza stabilizacije ...................................................................................................................................... 89 3.4.2 Faza održavanja i daljeg razvoja.............................................................................................................. 90 4 MODELI ZA PREDVIĐANJE BOLJEG KVALITETA UPOTREBE IT/IS ........................................................................94

Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija

Strana 2

Seminarski rad

Sadržaj

4.1 MODEL DOI ........................................................................................................................................................ 94 4.2 MODEL TRA ........................................................................................................................................................ 97 4.3 MODEL TPB ........................................................................................................................................................ 98 4.4 MODEL USVAJANJA TEHNOLOGIJE (TAM MODEL) ....................................................................................................... 99 4.4.1 Osnovni model TAM ................................................................................................................................. 99 4.4.2 Proširenje TAM modela.......................................................................................................................... 101 4.5 DRUGI MODELI ................................................................................................................................................... 108 4.6 KOMPARATIVNA ANALIZA ISTRAŽIVANJA U VEZI SA ERP REŠENJIMA I MODELIMA PREDVIĐANJA ISKORIŠĆENJA IT/IS ................ 110 EMPIRIJSKI DEO..................................................................................................................................................114 5. DEFINICIJA PROBLEMA ..................................................................................................................................114 5.1 SVRHA EMPIRIJSKIH ISTRAŽIVANJA .......................................................................................................................... 116 5.2 RAZVOJ KONCEPTUALNOG MODELA USVAJANJA ERP (ERPAM) ................................................................................... 117 5.2.1 Model TAM u kontekstu ERP.................................................................................................................. 117 5.2.1.1 Definisanje osnovnih veza TAM modela u kontekstu ERP rešenja ....................................................................119 5.2.1.2 Primena ERP rešenja po dubini ..........................................................................................................................120 5.2.1.3 Kompatibilnost ERP rešenja sa potrebama radnog mesta .................................................................................121

5.2.2 Spoljni faktori ......................................................................................................................................... 124 5.2.2.1 Lične karakteristike i informatička pismenost ................................................................................................... 126 5.2.2.2 Sistemske i tehnološke osobine .........................................................................................................................128 5.2.2.3 Organizacione i proceduralne karakteristike ..................................................................................................... 130

5.2.3 Hipoteze i modeli ................................................................................................................................... 132 6 ISTRAŽIVANJE DOKUMENATA ........................................................................................................................135 6.1 PRIPREMA UPITNIKA ............................................................................................................................................ 136 6.2 OPERACIONALIZACIJA PROMENLJIVIH I STRUKTURA MERNOG INSTRUMENTA.................................................................... 138 6.2.1 Lične osobine i informatička pismenost ................................................................................................. 139 6.2.2 Sistemske i tehnološke osobine.............................................................................................................. 140 6.2.3 Organizacione i proceduralne karakteristike ......................................................................................... 141 6.2.4 Izabran TAM model ............................................................................................................................... 142 6.3 OSNOVNI SKUP, OBRAZAC..................................................................................................................................... 144 6.4 SPROVOĐENJE ISTRAŽIVANJA ................................................................................................................................. 144 6.5 PRIKUPLJANJE PODATAKA ..................................................................................................................................... 146 7 REZULTATI ANKETE .........................................................................................................................................148 7.1 KARAKTERISTIKE UZORKA - FIRME ........................................................................................................................... 148 7.2 KARAKTERISTIKE UZORKA - LIC ............................................................................................................................... 152 7.3 OPISNA STATISTIKA OPŠTIH PITANJA ........................................................................................................................ 162 7.4 PROCES POTVRĐIVANJA MERENJA........................................................................................................................... 165 7.4.1 Važenje i pouzdanost merenja ............................................................................................................... 165 7.4.2 Analiza istraživačkih faktora (EFA) ........................................................................................................ 167 7.5 SEM ................................................................................................................................................................ 174 7.5.1 Modelovanje sa tehnikom PLS ............................................................................................................... 177 7.5.2 Poređenje između SEM tehnika ............................................................................................................. 179 7.5.3 Kofirmatorna analiza faktora (CFA) ....................................................................................................... 181 7.5.3.1 Ocena merenog modela ....................................................................................................................................181 7.5.3.2 Ocena strukturnog modela ................................................................................................................................185

8 EPRAM ...........................................................................................................................................................192 8.1 OCENA MERNOG MODELA ERPAM ........................................................................................................................ 192


Strana 3

Seminarski rad

Sadržaj

8.2 OCENA ERPAM STRUKTURNOG MODEL I HIPOTEZE TESTIRANJA ................................................................................... 195 8.3 ERPAM ZA SAP REŠENJE ..................................................................................................................................... 199 8.3.1 Procena mernog modela za SAP rešenje................................................................................................ 199 8.3.2 Procena strukturnog ERPAM modela za SAP ......................................................................................... 201 8.3.3 Studija slučaja kompanija tipa A............................................................................................................ 205 8.4 ERPAM REŠENJE ZA NAV .................................................................................................................................... 209 8.4.1 Procena mernog modela za NAV rešenje............................................................................................... 209 8.4.2 Procena strukturnog ERPAM modela za NAV rešenja ........................................................................... 211 8.4.3 Studija slučaja kompanije B ................................................................................................................... 215 9 NALAZI I ZAKLJUČCI ........................................................................................................................................219 10 LITETRAURA..................................................................................................................................................224 PRILOZI...............................................................................................................................................................237 PRILOG 1: UPOTREBLJENE SKRAĆENICE .......................................................................................................................... 238 PRILOG 2: LISTA GENERIČKIH MODULA ERP REŠENJA I NJIHOVA STOPA USVAJANJA [6] ............................................................ 241 PRILOG 3: POGODNOST ERP REŠENJA U ZAVISNOSTI OD ORIJENTACIJE I VELIČINE KOMPANIJE ILI PREDUZEĆA ............................... 242 PRILOG 4: METODE VREDNOVANJA EKONOMSKIH KRITERIJUMA .......................................................................................... 243 PRILOG 5: DETALJNIJI OPIS NAJVAŽNIJIH KDU TOKOM PRIMENE ......................................................................................... 244 PRILOG 6: REZULTATI STUDIJA U POGLEDU UPOTREBE ERP REŠENJA .................................................................................... 253 PRILOG 7: PROUČAVANI SPOLJAŠNJI FAKTORI TAM MODELA U KONTEKSTU ERP REŠENJA PO AUTORIMA .................................... 255 PRILOG 8: PISMO PARTNERIMA, KUPCIMA I UPITNIK ......................................................................................................... 258 PRILOG 9: UPITNIK O KORIŠĆENJU SAP REŠENJA.............................................................................................................. 260 PRILOG 10: KARAKTERISTIKE UZORKA U ODNOSU NA PREDUZEĆA ........................................................................................ 265 PRILOG 11: KARAKTERISTIKE UZORKA PREMA LICU ............................................................................................................ 268 PRILOG 12: KORELACIJE IZMEĐU VARIJABLI..................................................................................................................... 272 PRILOG 13: ČLANCI OBJAVLJENI NA TEMU ERP I SEM ...................................................................................................... 273 PRILOG 14: ČLANCI OBJAVLJENI NA TEMU MODELA TAM I SEM TEHNIKE ............................................................................ 274 PRILOG 15: REZULTATI POČETNE OBRADE MODELA MERENJA ZA ERPAM ............................................................................ 278 PRILOG 16: MERENJE I STRUKTURNI MODEL ZA PREDUZEĆA A ............................................................................................ 280 PRILOG 17: MERENJE I STRUKTURNI MODEL ZA PREDUZEĆA B ............................................................................................ 285 INDEKS ...............................................................................................................................................................290 INDEKS SLIKA: ........................................................................................................................................................... 290 INDEKS TABELA: ........................................................................................................................................................ 291 INDEKS TABELA U PRILOZIMA: ...................................................................................................................................... 293


Strana 4

Seminarski rad

Analiza implementacije ERP rešenja

1 UVOD

1.1 OPIS UŽE NAUČNE OBLASTI Naučni problemi predložene disertacije bavi se okvirom usvajanja i korišćenja integrisanih informacionih rešenja. Osnovni problem, koji će biti predmet proučavanja, je koji faktori i u kojoj meri utiču na usvajanje i korišćenje integrisanih informacionih rešenja u organizaciji. Konkurencija, brze promene u poslovanju, zastareli postojeći informacioni sistemi (u daljem tekstu: IS) itd. su samo neki od mnogih razloga zašto se sve više i više organizacija u poslednjih nekoliko godina odlučio da zameni zastareli IS i uvede sveobuhvatno IT rešenje (u daljem tekstu: ERP [112]). ERP (eng. Enterprise Resource Planning) je skup više aplikacija - modula koji čine okvir za obradu podataka u oblasti finansija, proizvodnje i distribucije, ljudskih resursa i administrativnih funkcija i operacija podrške na operativnom nivou [116]. Tako, ERP koristi gotova softverska rešenja sa sledećim osobinama [157]: Dizajniran je na arhitekturi klijent/server, bez obzira na to da li se koriste konvencionalni ili Web klijenti, gde je objedinjena većina poslovnih procesa, većina transakcija kompanije; koristeći bazu podataka (u daljem tekstu: BP) na nivou organizacije, u kojoj je svaki podatak samo jednom upisan i kojima je dozvoljen pristup u realnom vremenu. U nekim slučajevima ova rešenja omogućavaju integraciju obrade transakcija i aktivnosti planiranja (npr. planiranje proizvodnje). Pored toga, očekuje se da ERP podržava više valuta i jezika, podršku organizacijama u različitim industrijama, kao i mogućnost prilagođavanja rešenja bez programiranja (tzv. meka programiranje ili konfigurisanje). Prednost ERP rešenja je ne samo pružanje informacija u realnom vremenu, već omogućavajnje organizacijama da poboljšaju svoje poslovne procese. ERP rešenja su dizajnirana po principu najbolje prakse, što znači da provajderi ERP rešenja pronalaze najbolje organizacione poslovne modele u industriji i implementiraju ih u poslovne modele svoeg ERP-a [207]. Na organizacijama je da prilagode svoje poslovne procese poslovnim procesima izabranog ERP rešenja. Pored toga, današnja poslovna dinamika zahteva hitnu organizaciju ERP implementacije. Kao što je navedeno na Webu (1998), iskustvo je pokazalo da dugotrajna indukcija povećava rizik od neuspeha projekta uvođenja ERP i smanjuje posvećenost i poverenje projektnog tima u uspeh projekta. [194] ističe da organizacija treba da izabere jednо ERP rešenje koje njoj najbolje odgovara. Izabrano ERP rešenje mora da obezbedi očekivanu funkcionalnost, omogućavajući adaptaciju na promene poslovnog okruženja, omogućavajući jednostavnu integraciju sa drugim IS u okviru organizacije i van, pružajući podršku za vreme i posle uvođenja, obezbeđujući materijale za učenje, procedure Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija

Strana 5

Seminarski rad


prijavljivanja, procesa modela, itd. Iz tih razloga, danas se organizacije više ne bore sa pitanjem da li je ERP rešenje uopšte potrebno uvesti, već kako da naprave efikasno ERP rešenje [246]. ERP rešenje provajdera i sistem integratori su odgovorni za organizaciju brzog i jednostavanog uvođenja ERP rešenja. Oni pripremaju metodologiju na osnovu strategije brzog puta, sa idejom da organizacija pronalazi i uvodi ERP rešenje što brže moguće uz najniže moguće cene. Ako želite da uradite ovo, onda bi trebalo da koristite tzv. „vanila“ ERP rešenje, što znači da se mora koristiti poslovni model ERP [166], a samim tim i veći obim prilagođenja svojih poslovnih procesa na poslovne procese ERP rešenja. Tako,organizacija može prilagoditi ERP rešenja za njihove potrebe, bez menjanja izvornog koda [140]. Međutim, promene u poslovanju mogu biti velike, jer organizacije moraju barem delimično (ako ne i potpuno) da promene svoje poslovne procese, organizaciju poslovanja, itd. Ove promene takođe utiču na korisnike ERP rešenja. Od ERPa se u organizaciji obično implementira nekoliko poslovnih funkcija u isto vreme, znajući da je neophodno da se uvede u kratkim rokovima, projekat uvođenja ERP organizacije zavisi od veličine i složenosti rešenja i može biti veoma rizično. Rizik se ogleda u vremenu, obimu i ceni implementacije projekta. U većini slučajeva, to je najveći projekat IS, koji je ikad uveden u organizaciju [15]. Istraživanje organizacije Standiš Grupe pokazalo je da 90% ERP implementacija nisu uvedene u predviđenom roku ili procenjenog budžeta (226). Iz tog razloga, mnogi autori, poput [13,18,29,36,70,112,121,140] i drugi, istraživali faktore koji utiču na uspešnu primenu ERP rešenja. Oni su došli do zaključka da organizacije mora pripremiti uslove pod kojima se izabrana ERP rešenje realizuju u okviru predviđenog obima i vremena ali i procenjenih troškova. To znači da organizacije moraju da budu svesni šta oni kritični faktori ERP implementacije [207]. Najkritičniji faktori su po autorima autorima [151,204,207,208]: integracija i upravljanje podrškom, jasni ciljevi, strategija i obim ERP implementacije, organizacija projektnog tima i definisanje nadležnosti, obuka krajnjih korisnika ERP rešenja, reinženjering poslovnih procesa, upravljanje promenama, komunikacija u okviru projektnog tima i ostatka organizacije i uključivanje korisnika u uvođenju ERP, itd. ERP ne zahteva puno pažnje samo za vreme izbora i implementacije, već i za vreme primene [11]. Autori ističu da zanemarivanje bilo koje od ovih oblasti može dovesti do kolapsa organizacije, ukoliko organizacije ne obrate više pažnje na ovo, a ne upotreba ERP rešenja. Završetak uvođenja ERP u organizaciju nije krajnji cilj, već polazna tačka upotrebe ERP u organizaciji, tako da je uvođenje praćenja rada ERP rešenja neophodno [246]. U literaturi, smo identifikovali veliki broj članaka koji se bave selekcijom i implementacijom ERP rešenja. Uprkos činjenici da je upotreba ERP u organizaciji veliki uticaj na operaciona istraživanja u oblasti evaluacije ERP rešenja u organizacijama je ograničen [99]. Informaciona tehnologija je alat koji igra važnu ulogu u organizaciji u pružanju strateške prednosti, finansijske beneficije i povećanje produktivnosti. Uspeh ERP zavisi od toga koliko dobro koristi IT/IS, posebno njeno efikasno i efektivno korišćenje od strane korisnika ERP [119]. Korisnici treba da usvoje izabrana informaciona rešenja i novi način rada. Ako korisnici usvoje ERP rešenje i efikasno ga primene u svom svakodnevnom radu, ERP rešenja će povećati konkurentnost organizacije. Ovo može zavisiti od različitih faktora, kao što su: veštine pojedinca, znanje, iskustvo Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija

Strana 6

Seminarski rad


i spremnost da koriste ERP rešenja na efikasan i efektivan način, informatička pismenost, pouzdanost sistema, transparentnost, broj koraka potrebnih da se završi zadatak, itd. [98] smatra da neuspeh upotrebe ERP otkriva nekoliko faktora, a to su: tehničke, organizacione, proceduralne, lične i menadžerske. Međutim, istraživanje je pokazalo da je tehnologija kriva za neuspeh realizacije projekata u manje od 5% slučajeva i da su najčešći i osnovni problemi nedostatak razumevanja korisnika u procesu usvajanja i korišćenja tehnologije [191]. Uprkos velikom napretku u oblasti hardvera i softvera, kao i jednostavnije korišćenje istih od strane korisnika i dalje ostaju problemi sa efikasnim i efektivnim korišćenjem ovih rešenja. Neki autori [230] su ga nazvali „paradoks produktivnosti“, što znači da se ulaganje u IT/IS ne refundiraju. Kao što je navedeno od strane [246], uprkos uvođenju metodologije od strane provajdera ERP rešenja i velikih ulaganja organizacija posvećenih uvođenju ERP, postoje mnogi primeri gde je ERP uspešno uvedena, ali nije povećala produktivnost u toj meri kao što bi se očekivalo (npr. Whirlpool, Mobil Evropa i Nestle). Jedan od razloga često citiran za nekorišćenje ERP je odbojost i nevoljnost korisnika da usvoje i koriste u svom radu ERP [225]. Tako, otpornost na ERP od strane korisnika proističe iz mehaničkog implementiranja umesto korišćenja naprednih funkcija [151,152].

1.2 ISTRAŽIVANJE PREDMET, SVRHA I CILJEVI DOKTORSKE DISERTACIJE I OSNOVNIH HIPOTEZA I TEZE

1.2.1 Predmet istraživanja Razumevanje zašto ljudi prihvataju ili odbacuju IT/IS je jedan od najizazovnijih problema u istraživanju IS [61]. Istraživači stoga od sredine osamdesetih usmeravaju svoja istraživanja u razvoj i testiranje modela, kroz koje bi mogli predvideti bolje korišćenje IT/IS [134]. Dakle, kroz ovaj period su se izvojila dva pravca istraživanja koja se bave usvajanjem IT/IS [224,68,152]: • •

modeli koji se fokusiraju na bihejvioralnim aspektima korisnika (eng. intention-based models - modeli namera) i inovacije modela (eng. innovation models), koji se fokusiraju na aspekte inovacija i procese.

Modeli koji se fokusiraju na aspekte ponašanja korisnika istražuju faktore koji utiču na uspešno usvajanje i korišćenje IT/IS od strane pojedinaca. Pošto smo zainteresovani za uticaj raznih faktora i u kojoj meri oni imaju uticaj na korisnike da usvoje ili koriste ERP rešenja, uočimo jedan od modela, koji se fokusira na bihejvioralne aspekte korisnika. Među ovim modelima su najpoželjniji [60,152,21]: •

Teorija obrazloženih akcija (eng. Theory of Reasoned Action, u daljem tekstu TRA), koju su predstavili Fishbein i Ajzen (1975),


Strana 7

Seminarski rad

• •


Teorija planiranog ponašanja (engl. Theory of Planned Behaviour, nadalje TPB) je produžetak TRA modela koji je predstavio Ajzen (1985, 1991) i Model usvajanja tehnologije (engl. Technological Acceptance Model, u daljem tekstu TAM) koji je predstavio Davis (1989).

Od svih gore navedenih modela je najrasprostranjeniji model istraživanja TAM. Dejvis [61] je u svojoj doktorskoj tezi predstavio produženje TRA modela. Model TRA kaže da se na osnovu određenih uverenja razvijaju individualna ponašanja za određeni objekat, što je temelj na kome pojedinci razvijaju uverenje. Ono može biti povoljno ili da odražava netrpeljivost pojedinaca ka novom objektu. Dakle, Dejvis za svoj model koristi već afirmisan lanac modela TRA, koji se sastoji od [100]: verovanja (engl. beliefs), stava (engl. attitude), svrha (engl. intention) i ponašanje (engl. behaviour). Cilj TAM modela je da pomoću osnovne promenljive usvajanja IT/IS objasni ponašanje korisnika za različite tipove IT/IS u različitim populacijama korisnika [60]. Na početku je razvijen model za utvrđivanje ponašanja doživljaja korisnika posle kratke interakcije sa IT/IS i korišćen je za predviđanje usvajanja IT/IS. Istraživači su ga koristili u daljim istraživanjima i proširili ga na različite situacije, kako da istraži usvajanje novih IT/IS, kao i za tumačenje usvajanja IT/IS koji su već na snazi [167]. Dejvis [61] je svoj model zasnivao na teorijskom modelu TRA veza između dva ključna faktora percepcije korisnosti (engl. preceived usefulness; skraćenica PU) i doživljaja lakoće korišćenja (engl. perceived ease of use; skraćenica PEU) i stvarnog korišćenja sistema (engl. actual system usage, skraćenica US). Percepcija korisnosti (PU), takođe određuje stepen u kojem osoba veruje koje će koristiti novi IT/IS poboljšati performanse svojih dužnosti [60]. Percepcija jednostavnosti korišćenja (PEU) se definiše kao stepen do kojeg pojedinac veruje da koristi poseban sistem koji je jednostavniji [60]. Dakle, osnovni model TAM kaže da na usvajanje ili neusvajanje IT/IS utiču dva faktora, a to su: percipirani korisnost (PU) i subjektivna lakoća korišćenja (PEU). Prethodno istraživanje je ukazalo da TAM model ima jaku pozitivnu korelaciju u pravcu doživljajanja lakoće korišćenja (PEU) protiv percepcije korisnosti (PU; [100]). Svi drugi faktori koji utiču na usvajanje i propust da ga usvoji su spoljni faktori izvan ova dva ključna faktora koji utiču na stopu usvajanja i korišćenja IT/IS [100]. Dejvis [61] kaže da je TAM model pogodan za modeliranje spoljnih faktora koji utiču na usvajanje IT/IS od strane pojedinaca. Dakle, istraživači su koristeći TAM model pratili, koji su spoljni faktori koji utiču na usvajanje i korišćenje IT/IS. Najčešće, oni su odlučili da prate mali broj faktora koji utiču na percipirani korisnost (PU) i subjektivni lakoću korišćenja (PEU), na primer doživljajanje privlačnosti [60], stila upravljanja [188], sistemskih faktora [94], itd. Pregledom literature, utvrdili smo da se TAM model često koristi za proučavanje jednostavnih IS, koji nisu obavezni da se koriste (engl. voluntary use), na primer, programi za e-poštu i obradu teksta, koji ne mogu da dele ERP rešenje. [134] napominje da su rezultati TAM modela homogeni, jer se većina istraživanja sprovodi na uzorku učenika. Navedenim nedostacima možemo dodati da ispitanici sami ocenjuju sebe u korišćenju programa. Dakle, studija ne meri nivo upotrebe sistema, već varijansu u samosavlađivanju.


Strana 8

Seminarski rad


Sledeće veliko ograničenje TAM modela je u tome što se bavi IT/IS kao nezavisnim problemima u organizacionoj dinamici. Istraživanja u oblasti inovacija i upravljanja promenama ukazuju da uvođenje tehnologije u vezi sa organizacionom dinamikom. Autori takođe ističu da se model može koristiti samo ako su uključeni u model organizacioni i društveni faktori. [94] dodaje da treba ispitati samo usvajanje korisničkih karakteristika sistema i ne materijalnih i organizacionih faktora koji mogu imati uticaja na usvajanje. U literaturi nalazimo članke na temu usvajanja i korišćenja ERP rešenja: [25] u svojoj studiji ispituje usvajanje ERP rešenja pomoću TRA modela. Uprkos činjenici da [50] ističe da je TAM model široko korišćen model za predviđanje usvajanja i korišćenje, u literaturi, nalazimo nekoliko članaka koji su proširili TAM model za ERP ([21,152,99,196,197,38,108,41,130,227,195,46,245]. Svi radovi se odnose na usvajanje ERP od strane korisnika u fazi selekcije i ERP implementacije i povezani su sa usvajanjem ERP od strane korisnika. Osnovna namena ove disertacije je da proceni koji faktori i u kojoj meri utiču na korisnike da usvoje i efikasno koriste ERP rešenja. U tom cilju, mi smo proširili TAM model za procenu nivoa usvajanja i implementacije ERP rešenja od strane korisnika. Zbog toga nameravamo da: •

• • • •

•

• • •

produžimo osnovni model sa TAM faktorima usaglašenosti sa potrebama radnog mesta i da se razjasni odnos između agenata u skladu sa potrebama radnog mesta i doživljaja korisnosti, doživljaja jednostavnosti upotrebe, odnosa prema upotrebi i primeni proširimo korišćenje ERP faktora, tako da je nivo kriterijuma u dubini primene ERP utvrditimo koji faktori/karakteristike mogu sveobuhvatno oceniti stepen korišćenja ERP identifikovati spoljne faktore koji utiču karakteristike/uspešnu primenu ERP i distribuirati ih u smisleni završni uticaj spoljnih faktora (latentne varijable) objasnimo odnos između spoljašnjih faktora i faktora uticaja doživljaja korisnosti, doživljaja jednostavnosti upotrebe, kompatibilnosti sa potrebama radnog mesta, stavovima prema korišćenju ERP objasniti odnos između spoljašnjih faktora i faktora uticaja doživljaja korisnosti, doživljaja jednostavnosti upotrebe, kompatibilnosti sa potrebama radnog mesta, odnos prema upotrebi i primeni SAP objasniti odnos između spoljašnjih faktora i faktora uticaja percepcije korisnosti, doživljaja lakoće upotrebe, kompatibilnosti sa potrebama radnog mesta, odnos prema rešenjima NAV uporediti odnose između varijabli za SAP i NAV rešenja i odrediti koji spoljni faktori su važni u određenom ERP ukazati na teorijski pravac za dalje unapređenje istraživanja i implementacije ERP rešenja od strane korisnika u skladu sa novim saznanjima u studiji.

Cilj doktorske disertacije je analiza faktora koji utiču na ponašanje korisnika prilikom korišćenja ERP rešenja.


Strana 9

Seminarski rad


1.2.2 Osnovne hipoteze Definicija problema koji smo naglasili je uvođenje ERP strateškog projekta u okviru organizacije. Neuspešan uvod i upotreba ERP u organizaciji može imati fatalan uticaj [67]. Nije nužno da uspešno uvođenje ERP rešenja prati i uspešno korišćenje ERP rešenja. Uvođenjem ERP završava se prvi talas i počinje drugi koji se odnosi na najefikasnije i najefektnije korišćenje ERP rešenja. Razni autori su identifikovali ovaj talas drugačije, tako da primer [246] imenuje start-up fazu uživo, [27] je imenovao faze poboljšanja funkcionisanja ERP, [179] daje podelu drugog talasa preko uzastopnih koraka, odnosno stabilizaciju (engl. stabilization), kontinuirano poboljšanje (engl. continuous improvement) i konverzija (engl. transformation), itd. Pyun u svojoj studiji otkriva da mnoge organizacije posle prvog talasa iskustva beleže privremeni pad u efikasnosti [133]. Organizacije su usvojile ERP rešenje, pošto automatizuje i integriše većinu poslovnih procesa, omogućavajući razmenu informacija i prakse u okviru organizacije i obezbeđuje pristup informacijama u realnom vremenu [144]. Dakle, organizacije koje su uvele ERP očekuju da upotreba ERP rešenja, s jedne strane smanji troškove, tako da će povećati performanse, a s druge strane, očekuju se da se ubrza donošenje odluka i poboljša pružanje tačnih informacija u realnom vremenu [170]. Efikasnom i efektivnom korišćenju ERP u organizaciji doprinose različiti faktori, tako da smo prvo istakli faktore koji utiču na uspešnu primenu ERP rešenja. [172] rezimiraju [62], koji sugerišu da se uspeh meri sledećim karakteristikama: sistem kvaliteta, kvalitet informacija u sistemu, kako se koriste informacije, zadovoljstvo korisnika sa sistemom. [81] dodaju da isto važi i za merenje uspešnosti integrisanih rešenja (engl. Enterprise Solutions, u daljem tekstu ES), koji uključuje ERP rešenja. [246] smatra da treba da koristimo uspeh ERP merimo koristeći tri karakteristike: 1) doprinos uticaja na organizacionu posla (kraće vreme obrade podataka, smanjenje broja zaposlenih...), 2) finansijski doprinos (analiza troškova/koristi, analizu ROI,...) 3) organizacija i zadovoljstvo korisnika (jednostavnost upotrebe, pouzdanosti sistema...). Kod svih ovih autora kao jedan od karakteristika koje treba da budu uključene u merenje uspeha upotrebe IS uključuju zadovoljstvo korisnika. [250] u svojoj studiji ističe da zadovoljstvo kupaca može u potpunosti zameniti korišćenje sistema. [230,139] tvrde da su modeli koji se fokusiraju na aspekte ponašanja korisnika modela TAM robusni i predikativni kod usvajanja IT/IS od strane pojedinaca. Među teorijama koje objašnjavaju svrhu pružanja korisnicima u pogledu usvajanja i korišćenja IT postoji model koji je u više navrata teorijski i empirijski podržan [152] i proširen na različite oblasti IT/IS [138]. Davisov model ukazuje na to da se vidi korisnost (PU) i doživljaja lakoća korišćenja (PEU) kao osnovni faktori prihvatanja od strane pojedinaca koji utiču na odnos pojedinaca da se koristi IT/IS, druga je dodatno pogodna za druge namene (engl. Behavioral Intention, u daljem tekstu BI) i povezan je sa detektovanjem korišćenja sistema. Istraživači su za različite vrste IT/IS utvrdili da postoji različita korisnost (PU) i doživljaj lakoće korišćenja (PEU) kao i pozitivnog uticaja na usvajanje IT/IS [100,94,60].


Strana 10

Seminarski rad


Kao što smo govorili u doktorskoj tezi realizacijom ERP rešenja, otkrili smo faktor korisnost (PU) preimenovano viđenje korisnosti ERP (u daljem tekstu U) i podesne instrumente ovog faktora. Isto je urađeno za faktor doživljaja lakoće upotrebe ERP (EOU). Kada želimo da proverimo stvarnu upotrebu svrha (BI) se odnosi na buduće ponašanje koje smo mi ispustili iz istraživanja. Oba ova faktora (U i EOU) imaju značajan pozitivan uticaj na odnos faktor za korišćenje ERP (AT) koje onda ima značajan pozitivan uticaj na faktor stvarnog korišćenja ERP rešenja. [152] objašnjava da je uloga korisnika u odnosu na obavezno korišćenje IT/IS važno i da ga ne treba izostaviti iz modela. Prema našem istraživanju faktor doživljaja korisnost ERP (U) ima veći pozitivan uticaj na odnos prema upotrebi kao faktor doživljaja lakoću upotrebe ERP (EOU), jer je za korišćenje ERP rešenja potrebno da korisnik ne mora zavisiti od težine upotrebljivosti ERP rešenja tokom svojih svakodnevnih poslova. Prethodni model istraživanja TAM sugeriše da faktor jednostavnosti korišćenja (PEU) ima snažan pozitivan efekat na percepciju korisnosti (PU; [100]), tako da što je jednostavniji IT/IS za upotrebu, ima više koristi [230]. Mi verujemo da je ova veza važna prilikom odabira i implementacije ERP rešenja i da kroz primenu ERP gubi na značaju što dovodi do zaključka da je veza između njih slaba ili čak beznačajna. [135] je utvrdio da se TAM model pokazao kao najpogodniji u očekivanju usvajanja IT/IS između modela koji se fokusiraju na bihejvioralnim aspektima korisnika jer je koristeći ga u empirijskim studijama stopa očekivanog uspeha 40%. Za uspešnu primenu modela neophodno je pronaći spoljne faktore koji utiču na ključne faktore (PU i PEU) [60,61]. Autori dodaju da je neophodno da TAM model obuhvati i druge faktore, i na taj način pokuša da objasni više od 40% performansi u očekivanju usvajanja upotrebe IT/IS. Determinanta opažene korisnosti ERP (U) doživljaja lakoću korišćenja ERP (EOU) u potpunosti objasnjava odnos prema korišćenju ERP (AT). Jedna od prednosti korišćenja ERP u organizaciji popravlja ili optimizuje poslovne procese. Stavovi prema korišćenju ERP rešenja od strane korisnika po našem mišljenju takođe utiču faktor usklađenosti sa potrebama radnog mesta (engl. work compatibility), koji određuje stepen do kojeg je nivoa primena ERP rešenja u skladu sa aspektima radnog okruženja pojedinca. Tako postavljamo sledeću hipotezu: „Faktor usklađenosti sa potrebama radnog mesta doprinosi višem nivou usvajanja anticipacije i korišćenja ERP rešenja“. S obzirom da TAM model ima za cilj proučavanje usvajanje i korišćenje pojedinaca, i da je on odbacio ulogu pojedinaca u organizaciji rada [218]. Korisnici u organizaciji koriste IT/IS da obavljaju svoj posao. Korišćenje ERP rešenja je potrebno. Pored toga, uticaj posla jednog korisnika ERP rešenja ima implikacije na zadatke drugih ERP rešenja [152]. Tako, korisnici ERP rešenja nemaju izbora da ih ne koriste bez obzira na njihov stav prema ERP. Za organizacije, važno je da korisnici ERP koriste ne samo za osnovne funkcionalnosti, već da koriste napredne funkcionalnosti ERP rešenja. Napredno korišćenje (engl. extended use) obično konvergira upotrebu i može dovesti do boljih rezultata [108]. Osnovni model TAM podrazumeva korišćenje faktora detekcije. Kao što smo proučavati stopu stvarnog korišćenja ERP rešenja u fazi održavanja i daljeg razvoja, primetili smo da se faktor koji meri stepen doživljaja intenizvnosti korišćenja koristi i za primenu naprednih mogućnosti. Teorija da model TAM daje dejstvo spoljnih varijabli (npr. sistemska karakteristika procesa razvoja obrazovanja) indirektno kroz upotrebu ključnih faktora uočenih korisnosti (PU) i subjektivnu Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija

Strana 11

Seminarski rad


lakoću korišćenja (PEU; [230]). Istraživači su koristeći TAM model istraživali gde spoljni faktori utiču na ključne faktore. Najčešće, oni imaju uticaj na mali broj faktora koji utiču na ova dva faktora, na primer doživljaj privlačnosti [100], uticaj stila rukovođenja i organizacionih promena [188], sistemski faktori [94], subjektivne norme, slike, kvalitet rezultata, dostupnost rezultata i relevantnost na radu [136], projekat komunikacije i učenja [21]. Brojne studije su istakle broj TAM modela i njegovih eksternih faktora, ali postoji nekoliko studija koje su istakle doslednu grupu varijabli. Oko spoljnih faktora istraživači su podeljeni u različite grupe. Tako, npr. [94] spoljne varijable deli u tri grupe: sistemske, materijalne i organizacione faktore, [68] na ekološke, organizacione i inovacione faktore. [191] je na osnovu pregleda istraživanja koristeći TAM model došao do zaključka da su faktori koji utiču na procenjenu korisnost (PU) i subjektivnu lakoću korišćenja (PEU) obuhvataju individualne promenljive (npr. iskustvo sa korišćenjem kompjutera samoprocenu efikasnosti/sposobnosti za rad sa računarima i prethodnog iskustva), organizacioni uticaj (npr. upravljanje, spoljna podrška i subjektivni izvori) i tehnološka svojstva (npr. dostupnost medija). Do sličnog zaključka u svojoj studiji su takođe došli [167], koji su spoljni faktori podelili u četiri kategorije: individualne karakteristike (engl. individual characteristics), organizacione karakteristike (engl. organizational characteristics), karakteristike u vezi sa radom (engl. taskrelated characteristics) i karakteristike resursa u vezi IT (engl. characteristics of the IT resources). Kao što je predmet istraživanja ovih autora jednostavan i u većini slučajeva na osnovu dobrovoljnog korišćenju IT/IS, spoljni faktori ne mogu se u potpunosti preuzet iz njih. U ovoj disertaciji, tražimo spoljne faktore/varijable koji utiču na primenu ERP rešenja od strane učesnika i rangiramo ih u logične grupe (osobine lične i informatičke pismenosti, sistemske i tehnološke faktore, organizacione i proceduralne faktore). U ovoj disertaciji, istražujemo kako oni direktno utiču na ključne faktore doživljaja korisnosti ERP (U), doživljaja lakoće korišćenja ERP (EOU), usklađenosti sa potrebama radnog mesta (WC) i indirektno na stav po pitanju korišćenja (AT) ERP rešenja. Očekivane prednosti ulaganja u ERP rešenja će biti prikazane samo ako je korisnik uspešno koristio IT/IS. Svi korisnici su isti. Neki korisnici su spremni da ispitaju sve novine vezane za IT/IS, dok su neki sumnjičavi u odnosu na nove ideje i teže prihvataju nove IT/IS. Model DOI (engl. Diffusion Of Innovation) kaže da se ljudi ponašaju drugačije kada nova ideja, praksa ili objekat donosi razlike u pojedinim inovacijama [178]. [244] pojedince na osnovu njihove inovativnosti deli u nekoliko grupa: inovatori (engl. innovators), oni koji brzo prihvataju nove IT/IS (engl. early adopters), prvi veliki talas korisnika (engl. early majority), drugi talas korisnika (engl. late majority) i oni koji kasne (engl. lagards), koristeči IT/IS samo kada je to potrebno. Oni dodaju da se nivo inovacija pojedinaca meri faktorima uočenih korisnost (PU), doživljaja lakoće korišćenja (PEU) i sklada sa potrebama radnog mesta (WC). Kroz prošireni TAM model će se takođe biti u stanju da se odredi svaka grupa inovativnih korisnika i njihov stav prema upotrebi ERP i stvarni nivo korišćenja (npr. napredne aplikacije, osnovne aplikacije ili neophodno korišćenje) ERP u organizaciji. Dakle hipoteza: „Veći broj inovativnih ljudi i ljudi koji brzo usvajaju tehnologiju u odnosu na one koji ne vole inovacije, uslovljava veći nivo napredne primene ERP u organizaciji“. TAM model je prilagođen tako da će se koristiti za bilo koje ERP rešenje, pa smo proverili dva ERP rešenja. Na tržištu postoji mnogo ERP rešenja. Prema istraživanju iz 2005 najveći od pet provajdera ERP rešenja su sledeći: SAP, Oracle, Microsoft, Saga Group i SSA, vredan skoro ¾ svih prihoda Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija

Strana 12

Seminarski rad


povezanih sa ERP [42]. U Sloveniji, od stranih ERP rešenja najčešće se koristi SAP R/3 za velike kompanije i Microsoft Dinamics NAV za mala i srednja preduzeća [209,215]. Autor dodaje da se u 2005. u Sloveniji nalazi oko 70 instalacija SAP i oko 250 NAV rešenja. Teza se fokusira na dva ERP rešenja SAP i NAV i ima za zadatak da proveri da li je moguće iskoristiti prošireni TAM model u merenju stepena iskorišćenja odabranih rešenja. Pretpostavljamo da je konstantan odnos između različitih varijabli u SAP i NAV rešenjima. Neki od razloga za ovu pretpostavku su dati u nastavku. Uticaj uvođenja ERP rešenja u malim i srednjim preduzećima (u daljem tekstu: MSP) ima mnogo veći uticaj nego u velikim organizacijama. Ovaj uticaj se odnosi na činjenicu da je često uspeh u MSP organizacijama više zavisi od znanja i iskustva svojih zaposlenih kao i od formalnih procedura [67]. Pored toga, uzmimo u obzir da za različita ERP rešenja provajderi koriste različite metodologije i pristupe uvođenja. Tako, SAP partneri uvode standardnu metodu zvanu SAP proceduralni model (engl. SAP Procedure Model) za velike organizacije, gde je potreban intenzivan reinženjering poslovnih procesa, tj. metodologija za ubrzani SAP (sa skraćenicom ASAP, engl. Accelerated SAP methodology) za srednje i velike organizacije, gde postoji potreba za većom adaptacijom rešenja. NAV uvodi metodu Microsoft Dinamics Sure Step (poznat kao metodologija za implementaciju poslovnih rešenja, metodologijom pod nazivom On Target). ERP se može uvesti nakon uvođenja različitih pristupa. Pored dobro poznatog tradicionalnog pristupa uvođenja IS (npr. SAP proceduralni model), uvođenje ERP rešenja danas najčešće koristi druge pristupe [22,177,157], pristup velikog praska (engl. big bang), fazni pristup (engl. phased approach), paralelni pristup (engl. parallel approach), procesno orijentisan pristup (engl. proces line strategy) i hibridni pristup (engl. hybrid strategy). Pored toga, različiti provajderi nude različita ERP rešenja pokušavajući da poboljšaju usvajanje i korišćenje ERP rešenja, kao što su pomoć i podrška korisnicima od provajdera. Uprkos činjenici da je uvođenje ERP rešenja koristi različite metodologije pristupa, pojedina rešenja koja se često sreću u velikim organizacijama (npr. SAP), i MSP u drugim organizacijama (npr. rešenja NAV) su „de fakto“ standard za određenu industriju, zato što su zadaci ERP rešenja u organizacijama istog nivoa isti i zato što organizacija automatizuje i integriše većinu poslovnih procesa, omogućavajući razmenu informacija i prakse kroz organizaciju omogućivši pristup informacijama u realnom vremenu. Hipoteze koje ćemo pokušati da proveritmo su: • •

„Prilagođen TAM model za ERP rešenja može da se koristi za merenje nivoa korišćenja bilo kojeg ERP sistema“. „Uticaj pojedinih faktora (pojedinačni spoljni faktori, faktori korisnosti ERP, doživljaj lakoće korišćenja ERP, usklađenosti sa potrebama radnog mesta, stavovi prema njemu i upotreba ERP) se značajno razlikuje za različite ERP (SAP i rešenja NAV)“.


Strana 13

Seminarski rad


1.3 PRETPOSTAVKE I OGRANIČENJA OSNOVNIH ISTRAŽIVANJA Predmet istraživanja ERP rešenja se odnosi na sve korisnike u okviru jedne organizacije (fiksni uzorak). Prema istraživanju od 2005. god., pet najvećih provajdera ERP rešenja su: SAP, Oracle, Microsoft, Saga Group i SSA, sa iznosom od skoro ¾ vrednosti svih prihoda povezanih sa ERP [42]. U Srbiji, od stranih ERP rešenja najčešće se koristi SAP R/3 tzv. mySAP - ERP za velike organizacije i Microsoft NAV za MSV organizacije [209,91]. Studija je obuhvatila više organizacija koja koriste SAP ili NAV rešenja. Za akviziciju podataka, koristili smo metod intervjua. [129] ističe da ako je prosleđen upitnik masovan, onda je procenat vraćenih upitnika visok. Prednost ovog načina prenosa upitnika je da se jeftinije implementira, pored toga, predviđa i veću autonomiju. Ona dodaje da procenat vraćenih upitnika zavisi od nekoliko faktora: zainteresovanosti uzorka o sadržaju studije, sadržaja i dužine upitnika, kvaliteta pratećeg teksta i metodologije koja je korišćena da se pošalje upitnik. Da bi se osigurala velika stopa vraćenih upitnika ispitanici su dobili izbor dve vrste upitnika: u štampanom obliku ili u online obliku. Podaci su statistički analizirani u skladu sa ciljevima i predviđanjima studije korišćenjem statističkog programskog paketa SPSS za Windows (deskriptivna statistika) i uz pomoć SmartPLS za SEM.

1.4 METODE ISTRAŽIVANJA [72] klasifikuje menadžerske studije u tri kategorije: osnovne, primenjene i akcijske. Studija ima osobine u primenjenim istraživanjima. Osnovna istraživanja zasnivaju se na modelu TAM koja su prilagođena za korišćenje ERP rešenja. Važan doprinos ovog istraživanja je da se proširi osnovni model sa TAM faktorima usaglašenosti sa potrebama radnog mesta (WC) i sveobuhvatnog definisanja grupa eksternih faktora koji utiču na stopu stvarne upotrebe ERP rešenja od strane korisnika i upotrebe prizmatičnog modela TAM da se proceni nivo upotrebe bilo kakvih ERP rešenja. Mi smo u ovom radu primenili strategiju empirijskih istraživanja. Korigovan TAM model je testiran pomoću ankete u organizacijama koje su uvele ERP rešenja za više od godinu dana. U razgovoru je učestvovalo više korisnika ERP unutar organizacije. TAM model je takođe testiran sa korisnicima ERP rešenja u odabranim organizacijama. Pošto smo prilagođen TAM model proverili u pojedinim organizacijama, istraživanje je nastavljeno sa elementima primenjenih istraživanja, odnosno studija slučaja. Na osnovu podataka dobijenih iz istraživanja (kvantitativni pristup), dobijamo detaljni odgovor na pitanje u kojoj meri organizacija zapravo iskoristi prednosti ERP kao i uticaj spoljnih faktora.


Strana 14

Seminarski rad


Vrsta modela istraživanja na osnovu broja kontakata je statičan model koji je takođe najčešće korišćen oblik istraživanja u društvenim naukama [129]. Vremenski presek istraživanja (engl. cross-sectional study) obuhvata jednokratni kontakt sa uzorkom i u odnosu na pre i posle studije i longitudinalne studije (engl. longitudial study) je jeftiniji i jednostavniji za analizu. Njegova slabost je u tome što mi ne možemo meriti promene koji se javljaju u toku vršenja studije [92,150]. Vrsta istraživanja u odnosu na vremenski okvir u kome smo se bavili ovim problemom, je retrospektivno - perspektivnog tipa istraživanja. Proučavali smo faktore koji utiču na korišćenje ERP rešenja od strane korisnika (retrospektivni deo) i na osnovu rezultata istraživanja je predviđeno da se poboljša stopa iskorišćenosti ERP rešenja. U ovoj studiji, koristili smo opisni i analitički pristup. U okviru deskriptivnog pristupa smo koristili sledeće metode: metoda deskripcije, metoda klasifikacije, komparativni metod i metod kompilacije. U istraživačkom delu (drugi deo), koristili smo analitički pristup, odnosno interakciju deduktivne i induktivne metode rezonovanja. Proširen TAM model je sastavljen od eksternih (engl. external) i unutrašnjih (engl. internal) varijabli. Poljne promenljive su spoljni faktori (nezavisne promenljive, engl. independent variables). Interne varijable: doživljaj korisnosti (indirektne promenljive, engl. intermediate variable), doživljaj jednostavnosti korišćenja (posredna varijabla), usklađenost sa potrebama radnog mesta (posredna varijabla), stav prema upotrebi (posredna) i promenljive koristi ERP (zavisna varijabla). Sve varijable su merene indirektno koristeći veliki broj pitanja - latentnih varijabli (engl. latent variable). Osnovni model TAM je prilagođen u skladu sa hipotezama i proširen, tako da smo neke faktore dodali: harmonija sa potrebama radnog mesta, faktor za podešavanje stvarnog korišćenja ERP i određeni spoljni faktori i pitanja. Za analizu kvantitativnih podataka, koristili smo model (engl. Structural Equation Modeling, nadalje SEM), koji spada u tehnike druge generacije analize podataka [191]. SEM model omogućava strukturnu analizu modela i indirektno merenje merljivih koncepata uz pomoć direktnih merljivih indikatora [73]. Za indirektno merljive pojmove koriste se izrazi latentnih varijabli. Ova tehnika u svom istraživačkom modelu koristi TAM [167,21,230] i druge. Pristup je dozvoljen samo istraživaču sa pitanjima integracije sa latentnim varijablama, poredeći svaku promenljivu između sebe u okviru teorijskog modela i određujući statističku vezu između latentnih varijabli. Postoji nekoliko tehnika SEM -a, od kojih su najpoznatija sledeća dva pristupa [191,69]: • •

metodologija zasnovana na kovarijansi (engl. covariance – based methodology) i za koje možemo koristiti jedan od sledećih programa: LISREL, Amos, EQS, COSAN, EZPATH PLS metodologija (engl. Partial-Least Squares), gde imamo program: PLS-Graph, SmartPLS.

Izbor metodologije SEM zavisi od normalne distribucije podataka, veličine uzorka, prirode indikacije i cilja istraživanja. Metodologija na osnovu zahteva kovarijanse daje normalnu raspodelu podataka i za uzorak veličine između 200 i 800, dok metodologija ima ograničenja u pogledu PLS normalnosti distribucije podataka i veličine uzorka može biti između 30 i 100 u zavisnosti od modela. Kao reprodukcija [69] metodologija SEM za razliku od prve generacije regresionih alata, zahteva merenja ne samo u strukturi modela (navodne veze između skupa zavisnih i nezavisnih Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija

Strana 15

Seminarski rad


promenljivih), već ista analiza ocenjuje model merenja (vrednosti postavljenih pitanja sa očekivanim latentnim promenljivama). Tako, u kontekstu modela merenja posmatramo analizu korelacije između latentnih varijabli i srodnih pitanja. Analizirajući model merenja omogućava nam da se ispita koliko dobro pojedinačna pitanja mere latentne promenljive na koje se odnose, kako se onda pojedinačna pitanja mere u kontekstu drugih latentnih varijabli u modelu (onih na koje ne bi trebalo da se odnose). U kontekstu modela merenja, ispitali smo pouzdanost (engl. reliability) i validnosti (engl. validity). Sledi analiza strukture modela, koja analizira veze između latentnih varijabli (istraživanje model). Kvantitativna analiza se odnosi na latentne varijable i određuje statističku snagu odnosa između varijabli dajući moć tih linkova kao rezultat. Kao što smo već pomenuli, koristili smo upitnik. [80,181] dele pitanja u dve kategorije: zatvorena pitanja gde su svi odgovori mogući i otvorena pitanja gde se unapred neznaju odgovori. Zatvorena pitanja mogu da se grade kako bi se omogućila veća diferencijacija, što je jedan od najčešćih oblika poznatih kao Likertova skala. Anketara takođe pitamo da odgovori na pitanje zaokruživanjem jednog odgovora koji pokazuje intenzitet slaganja ili neslaganja sa početnom izjavom. Za merenje svih nezavisnih i zavisnih varijabli u istraživanju modela, koristili smo zatvorena pitanja i ponuditi odgovore u obliku Likertove skale. Prednost zatvorenih pitanja je da ispitanici završe brzo i lako analizu, a slabost je da su dobijeni podaci površni [72]. Za promenljive uočene korisnosti ERP (U), doživljaja lakoće korišćenja ERP (EOU), i korisnosti (AT), koristili smo instrumente [60]. Instrumentacija (pitanja iz skupa), na osnovu ranije objavljenih merenja su prevedena na engleski jezik i prilagođena za korišćenje u ERP rešenjima. [188] kaže da je neophodno da se prevedu pitanja nazad na originalni jezik i proveri da nisu izgubila izvorno značenje. Dakle, od strane nezavisnog lica (prevodilac) izvršeno je prevođenje na engleski i nazad. Upitnik je napravljen iz nekoliko koraka. U prvom koraku, promenljive (korisnost, jednostavnost upotrebe i odnos prema unapređenju) smo definisali instrumente, dok smo ostale definisali na osnovu opsežnog pregleda literature. Onda smo sproveli pilot test, gde smo proučavali intervjue sa upitnika. U intervju su uključeni istraživači koji se bave temom ERP rešenja, kao i stručnjaci iz oblasti ERP rešenja, odnosno onih koji koriste NAV rešenja, kao i oni koji koriste SAP. Svrha razgovora je da se poboljša razumljivost pitanja [21] po kojima ćemo meriti svaku promenljivu. Na osnovu povratnih informacija smo ispravljali upitnik i zatim obavljali testiranje u srednjim organizacijama. To nam je omogućilo da proverimo da li su pitanja razumljiva i da nema očiglednih problema u vezi sa dužinom pitanja, osetljivosti, itd. [72]. Na osnovu pilot testiranja nije bilo komentara i sugestija na upitnik. U odsustvu komentara i sugestija na upitnik, podaci su dobijeni u pilot testiranju uključeni su u model obrade. Zatim smo sproveli anketu u više organizacija koje su uvele SAP i NAV rešenja.


Strana 16

1 ERP sistemi

Recommend Documents