4 Psihicke funkcije

SVEST ●

●

●

●

Svest je najviša, integrativna psihička fukcija. Obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja ostalih psihičkih funkcija i registruje odvijanje čovekovog psihičkog ivota u celini ! integrativna uloga " Svest se #oe odrediti kao celina trenutnog t renutnog duševnog ivota. Svest i#a $ konstitutivna ele#enta% & budnost i & aktuelni sadraj svesti.

Svest uključuje ' #o#enta !(aspers"% ●

●

●

)ealna prisnost doivljavanja !nasuprot spoljašnjih zbivanja" )ascep, razdvajanje subjekt * objekt !subjekt je #isaono us#eren na pred#ete koje opaa, pedstavlja, za#išlja" * intencionalnost Svest o sa#o# sebi !sa#osvest"

Svest uključuje ' #o#enta !(aspers"% ●

●

●

)ealna prisnost doivljavanja !nasuprot spoljašnjih zbivanja" )ascep, razdvajanje subjekt * objekt !subjekt je #isaono us#eren na pred#ete koje opaa, pedstavlja, za#išlja" * intencionalnost Svest o sa#o# sebi !sa#osvest"

SVEST O S+O SE- / /

/

/

svesnost sopstvene aktivnosti svest o sopstvenoj jedinstvenosti !to sa# ja,  jedan jedini" svest o sopstvenoj identičnosti !to sa# ja koji sa# i bio i bi0u&projekcija u budu0nost, podrazu#eva biografski kontinuitet" svest o sa#o# sebi nasuprot drugi# * granice sopstvene ličnosti

●

●

●

●

1O2(E SVEST je područje koje zahvata svesni doivljaj. 3+)4TE SVEST je područje u ko#e je svesni doivljaj najizoštreniji !i bledi ka periferiji polja svesti" 4irina polja svesti kao i izoštrenost svesnog dogadjaja nije konstantna i pro#enljiva je u zavisnosti od različitih psihičkih zbivanja iz voljne, nagonske, e#ocionalne sfere kao i fizioloških zbivanja * stanje u#ora u bitnoj #eri ko#pro#ituje širinu svesti i izoštrenost svesnog dogadjaja. Spavanje predstavlja fiziološko ciklično sniavanje nivoa budnosti !cirkadijalni rita#".

●

●

●

●

●

●

●

5 kliničkoj praksi suava se definicija poj#a svesti. Svest je sposobnost davanja tačnih podataka o sebi, o drugi# ljudi#a u okruenju, o vre#enu i prostoru. 5 to# s#islu procenjuje se% Orijentacija osobe pre#a sa#oj sebi !autopsihička orijentacija" Orijentacija pre#a drugi#a !alopsihička orijentacija" Orijentacija u vre#enu ! te#poralna orijentcija" Orijentacija u prostoru !spacijalna orijentacija"

)etikularna for#acija ●

●

●

●

)etikularna for#acija ostvaruje difuzno aktiviraju0e dejstvo na koru he#isfera velikog #ozga. To je uzlazni aktiviraju0i retikularni siste# koji reguliše tonus he#isfera i na taj način obezbedjuje stanje -567OST.  +ktiviraju0i retikularni siste# odgovoran je za proces budjenja, odravanje budnosti, aktiviranje panje, opaanja, asocijacija. )etikularna for#acija s#atra se delo# alar#nog siste#a #ozga.

●

●

●

7oradrenalin !noradrenergična ushodna vlakna" odgovorna su za odravanje stanja budnosti. 6opa#in igra ulogu u procesu budjenja. 1ostoji i inhibitorni retikularni siste# koji difuzno# inhibicijo# kore he#isfera dovodi do snienja nivoa budnosti i spavanja.

1+37(+ ●

●

●

●

1anja je sposobnost us#eravanja psihičke aktivnosti !uglavno# opaanja, #išljenja, se0anja" na odredjeno područje kao i #ogu0nost da se ta usredsredjenost odri u odredjeno# vre#enu. 1anja i#a $ ele#enta% TE7+8TET * sposobnost usredsredjivanja na objekt V927OST * sposobnost prenošenja panje sa  jednog na drugi objekt !odredjeni sadraj"

●

●

●

●

 +:TV7+ !SE2E:TV7+" 1+37(+ * podrazu#eva voljno us#eravanje i usredsredjivanje panje na odredjeni sadraj, aktivnost. 1+SV7+ !S1O7T+7+" 1+37(+ * vezivanje panje za slučajna spoljašnja dešavanja i sadraje, re#eti aktivnu panju. Vigilnost i tenacitet obično su u obrnutoj sraz#eri !što  je viši stepen tenaciteta nia je vigilnost i obrnuto". :O78E7T)+8(+ * usredsredjenost panje na odredjeni sadraj.

O1+3+7(E ●

●

●

●

●

●

●

Opaanje je psihička funkcija kojo# se postie prepoznavanje infor#acija, prepoznavanje pred#eta uključuju0i i njihovo značenje. Opaanje je čulno saznanje. 5slovi nor#alnog opaanja% 6otok infor#acija * iz okolnog sveta, iz sopstvene psihičke aktivnosti i iz sopstvene telesnosti, iz socijalnog a#bijenta  +nato#ska očuvanost čulnog aparata Odsustvo #entalnih pore#e0aja Očuvanost engra#a

;<O2O9(+ O1+3+7(+  +7+2<+TO) & prije# i obrada infor#acija )E8E1TO) * periferni deo analizatora * posebno diferencirane 0elije osetjive za prije# odredjenih drai. 1ojedini receptori s#ešteni su u odredjene čulne organe, pojedini u =receptivna polja>, a neki receptori su nejednako rasporedjeni po odredjei# organi#a i tkivi#a. Eksteroreceptori * reaguju na pro#ene u spoljašnjoj sredini. ogu biti distantni !dra deluje sa distance, svetlo, zvuk" i kontaktni !direktan kontakt sa receptoro# * ukus, dodir" nteroreceptori * s#ešteni su u unutrašnji# organi#a.

●

●

●

)eceptori i#aju sposobnost da odredjeni oblik energije !zvuk, svetlost, ter#ička dra, #ehanička dra" transfor#išu u bioelektrični receptorni potencijal * generatorski potencijal. )eceptori i#aju izrazito visoku osetljivost za odredjene !adekvatne" drai. )eceptori i#aju sposobnost adaptacije na dra koja se ispoljava u s#anjenju njihove osetljivosti na odredjenu dra u uslovi#a njenog produenog delovanja * s#anjuje se generatorski potencijal i više je izraena kod eksteroreceptora.

●

●

●

●

 +;E)E7T7 7E)V * su drugi deo analizatora 9eneratorski potencijal nastao u receptori#a u aferentni# nervi#a izaziva akcioni potencijal.  +kcioni potencijal preko odredjenih subkortikalnih anato#skih struktura !relejne strukture * tala#us skoro za sve #odalitete" dospeva do 8E7T+)+ u kori velikog #ozga u koji#a se for#ira ose0aj * ele#entarni doivljaj kao posledica dejstva drai. 5 pri#arni# senzorni# zona#a for#ira se ele#entarni ose0aj.

●

●

●

●

 +socijativne, sekundarne senzorne zone su delovi he#isfera velikog #ozga koje se nalaze u neposrednoj okolini odgovaraju0ih pri#arnih zona. Ove zone obezbedjuju potpuno prepoznavanje pri#ljenih infor#acija. Ošte0enje ovih zona o#ogu0ava pri#arni ose0aj uz ne#ogu0nost interpretacije istog. Tercijarne asocijativne zone kore he#isfera velikog #ozga višestruko sloeno obradjuju infor#acije iz različitih analizatora. Od tih zona zavise najsloenije psihičke funkcije * #išljenje, govor.  +socijativni korteks rasporedjen je u frontalno#, parijetookcipitalno# i te#poralno# regionu korteksa.

●

●

●

●

2eva he#isfera * odgovorna za verbalne, lingvističke, arit#etičke i analitičke funkcije. 6esna !nedo#inatna" he#isfera * za prepoznavanje pred#eta i procenu njihove prostorne di#enzije kao uključuju0i i di#enzije sopsvenog tela. )anija koncepcija o cerebralnoj do#inaciji za#enjena je koncepcijo# o ko#ple#entarnoj specijalizaciji he#isfera * jedne he#isfere za govorne funkcije !kategorička he#isfera", a druga za vizuelno&prostorne odnose !reprezentativna he#isfera". 1ercepcija i pa#0enje vezani su za funkcije obe he#isfere.

Osnovne di#enzije opaajnog procesa su% 1rostor, vre#e, objekti, pokreti i postoje u opaajno# svetu svih ljudi. 76V65+27E varijacije uslovljene su brojni# faktori#a%  5zrast  skustvo  ;iziološki činioci !u#or, hor#onalni status * preosetljivost na #irise u trudno0i" otivacija i stanje nagona E#ocije Socijalni i profesionalni staus :ultura i običajnost sredine  –  –  –

 –  –  –  –

●

●

●

●

;or#iranje opaajnog polja je prvi akt percepcije 1rojekcija infor#acije u odgovaraju0u opaajnu ravan !spoljašnja, unutranja * čoveko# telesni i #entalni prostor, socijalni a#bijent" 1rojekcija svesti značenja i ogovaraju0e prate0e e#ocionalne ko#ponente u opaeno * čin personalizacije. 1E)8E18(+ kao opaanje nečega je apersonalna sve do shvatanja opaenog !+1E)8E18(+".

1+?E7(E 1a#0enje je sloen proces koji se sastoji od ●

●

●

prije#a i obrade, skladištenja i prizivanja infor#acija !ekforisanje".

)+67+ EO)(+ ●

●

●

●

1oja# je zasnovan je na tezi o egzekutivno# kontrolno# siste#u koji vrši privre#eno odravanje i obradu teku0ih infor#acija. 8entralno# egzekutivno# kontrolno# #ehaniz#u podredjena je fonološka petlja za privre#eno skladištenje  jezičkih infor#acija i vizuospacijalna @kontura@ !vizuospacijalne infor#acije" koje su #edjusobno odvojene u funkcionalno# i anato#sko# s#islu * kod #odanih ošte0enja ispoljava se ošte0enje sa#o jednog od #odaliteta.  +nato#ski osnov ovog siste#a su dorzolateralni delovi prefrontalnog korteksa. 5 vre#ensko# intervalu kra0e# od A,B sek. radna #e#orija  je skoro autono#na u odnosu na dugoročno pa#0enje.
:)+T:O)OC7O 1+?E7(E ●

●

●

1rvu etapu čini početni zapis u obliku tzv. @senzorne #e#orije@. 5 vizuelno# !ikoničko#" #odelu infor#acija se zadrava oko $BA #sec, a u akustičko# !ehoičko#" oko $ sec. 7aziva se još ultrakratkoročno pa#0enje. 5 kratkoročno# !pri#arno#, neposredno#" pa#0enju podaci se zadravaju oko A,B #in., a fiziološki kapacitet je D !F& $" infor#acije. 5 ovoj fazi započinje analiza, ponavljanje i prizivanje infor#acija u cilju dugoročnog pa#0enja.  +nato#ski osnov ovog pa#0enja su neokorteks he#isfera velikog #ozga pri če#u je leva he#isfera odgovorna za pa#0enje verbalnih, a desna vizuelnih infor#acija.

659O)OC7O 1+?E7(E 6ugoročno pa#0enje * podrazu#eva kodiranje, konsolidaciju, skladištenje i prizivanje infor#acija i započinje nakon A,B sec od pristizanja infor#acije u okvir panje. 6eli se na% skorašnje !zadravanje infor#acije do nekoliko #inuta" i davnašnje pa#0enje !obuhvata znanja i iskustva stečena toko# ivota"

Osnovne vrste kognitivnih operacija u okviru #nestičkih aktivnosti% ●

●

●

●

stvaranje zapisa !engra#i" uključuju panju i svesni napor  konsolidacija tragova pa#0enja obezbedjuje njihovo prolazno ili trajno deponovanje u siste#u kratkoročnog ili dugoročnog pa#0enja. S e # a n t i č k o kodiranje infor#acija, tj. uspostavljanje asocijativnih veza #edju infor#acija#a je suština ovog procesa. prizivanje !ekforisanje" je završna kognitivna operacija * pute# prepoznavanja !rekognicije" i pute# slobodnog prise0anja.

5 okviru dugoročnog pa#0enja postoje ●

●

konceptualni sadraji kao uobličeno znanje iz različitih oblasti !#ate#atičko, leksičko, istorijsko" podaci o ivotni# dogadjaji#a !epizodičko, autobiogafsko pa#0enje"

5 okviru dugoročnog pa#0enja ustanovljena su još dva funkcionalno i anato#ski odvojena siste#a% ●

●

Eksplicitno !deklarativno" pa#0enje * sadraji su eksplicitnog karaktera i #ogu se deklarisati u verbalno# obliku !odnosi se i na konceptualne i na epizodičke sadraje" #plicitno !nedeklarativno" pa#0enje odnosi se na usvajanje #otornih veština i kognitivnih rutina toko# uvebavanja odredjene #otorne aktivnosti.

 +nato#ske strukture koje i#aju ključnu ulogu% ●

●

●

●

#edijalne strukture te#poralnih renjeva !nosilac je eksplicitnog pa#0enja" diencefalon * uloga je #anje jasna u odnosu na prethodne strukture, ali je takodje odgovoran za eksplicitno pa#0enje bazalni telencefalon !@basal forebrain@" * iz#edju diencefalona i #odanih he#isfera pokazana je i uloga 1epezovog kruga i frontalnih renjeva

ehaniz#i #e#orije postoje $ grupe teorija% ●

●

;unkcionalne ! dina#ičke " i Strukturalne ! statičke "

EG+7< EO)(E ●

●

1re#a ;57:8O7+27 uskladištenje novih info#acija zavisi od pro#ene u aktivnosti tj. dina#ičko# stanju neurona, pri če#u ne dolazi do strukturnih pro#ena. )everberantni krugovi !oscilatorne veze" su pri#er, ali se nji#a #oe objasniti sa#o kratkoročno pa#0enje, tj. nekonsolidovana #e#orija. ST)5:T5)+27E * polaze od činjenice o izrazitoj stabilnosti konsolidovane #e#orije što i#plicira tezu da učenje dovodi do #odifikacije u neki# #odani# struktura#a koje #ogu biti ekstraneuronalne, intraneuronalne i interneuronalne.

●

●

●

- i o h e # i j s k e !#olekularne" teorije #e#orije * neuronska aktivnost toko# učenja uslovljava sintezu )7: i kodiranih proteina !osnova engra#a". Teorija o @drugo# glasniku@ * sinaptička aktivnost izaziva pro#ene u sintezi na taj način neurotrans#iteri ili hor#oni aktiviraju deo receptora na postsinaptičkoj #e#brani koji sadri adenil&ciklazu koji je enzi# katalizator prevodjenja  +T1 u ciklični c+1, a c+1 u 0eliji dovodi do fosforilacije proteina i sinteze )7:. S t r u k t u r a l n e pro#ene * eksperi#entalno je pokazano da boravak u sredini oboga0en senzorijalni# sadraji#a dovodi do pove0avanja dendritskog grananja, pove0ava brojnost neuroglije i gustinu sinaptičkih veza, posebno u neokorteksu.

5CE7(E  je posebna for#a pa#0enja koja se sastoji u voljno# i aktivno# ponavljanju infor#acija sa cilje# da se one trajno zadre. 5slovi produktivnog učenja%  –

 –

inteligencija #otivacija !elja da se zna što i drugi znaju, elja za tak#ičenje#, za profesionalno# afir#acijo# i društveni# uspeho#, elja za nagrado#, zadovoljavanje radoznalosti, ko#penzacija nekog nedostatka"

 –

 –

 –

 –

pravilan vre#enski raspored učenja !sagledati infor#aciju u celini, a zati# pristupiti elaboraciji po delovi#aH hijerarhija ili pira#ida * najopštiji delovi na vrhu pira#ideH pre učenja novog gradiva ponoviti prethodno, učiti više dana po #anji broj sati" svesno postavljanje cilja adekvatan odabir #etoda učenja sa psihofiziološko# dispozicijo# !auditivni, vizuelni tipovi" retroaktivna inhibicija !ako se nakon odredjene #aterije uči sličan sadraj, tada je zaboravljanje izraenije, #anja je efikasnost"

 –

 –

preslišavanje !lakše se postie da je naučeni sadraj je nivou reprodukcije, a ne sa#o prepoznavanja" #iši0ni tonus !#iši0ni tonus od IFJ #aksi#alnog tonusa predstavlja opti#alni uslov za #entalnu efikasnost * sedenje na stolici bez naslonaH ako se uči nezani#ljiv sadraj za osobu potreban je ve0i #iši0ni tonus"

42(E7(E Psihička funkcija pomoću koje čovek, koristeći misaone operacije, sagledava realne odnose izmedju predmeta i pojava na osnovu čega donosi odgovarajuće zaključke.

isaone operacije su% analiza, sinteza, ko#paracija, apstrakcija, konkretizacija, generalizacija, indukcija, dedukcija, selekcija, asocijacija, stvaranje hipoteza, for#iranje sudova i donošenje zaključaka. ) a s u dj i v a nj e * ona for#a #išljenja koja je ute#eljena na logičkoj povezanosti ideja.

<+:2(5C+: ●

●

●

●

induktivni !#isaoni hod od pojedinačnog ka opšte#" deduktivni !od opšteg ka pojedinačno#" po analogiji intuitivni !i#a jednu pre#isu koja je i sud i zaključak"

išljenje je logičko saznanje !opaanje * čulno saznanje"  išljenje se odvija po#o0u pojmova.  1oja# je odraz zajedničkog u nizu pojedinačnih slučajeva.

V)STE 42(E7(+  k o n k r e t n o !pri#itivno,#agijsko,arhaično" u kome nema jasnog principa kauzaliteta, zaključci se formiraju na osnovu predstava, a ne na osnovu  pethodnih misaonih operacija, ne pravi se razlika izmedju objekta i njegovog simbola. Sreće se kod dece, shizofrenih, nedovoljno edukovanih.

a p s t r a k t n o !kritičko" #išljenje  odvija se pomoću pojmova pri čemu se koriste misaone operacije i formiraju jasni i realni zaključci.

E2EE7T 42(E7(+ F o r m a *

način izlaganja i for#iranja #isli, logičnost i unutrašnja kohezija #išljenja, asocijativnost, postojanje ciljne tendence, brzina i tok #isaonog procesa. S a d r ž a j *

odnosi se na te#u koja se izlae, predstavlja sa#u suštinu činjenica, očuvan kauzalitet pojava, upotrebu #isaonih operacija i način izvodjenja zaključaka.

 +7+TOS:E ST)5:T5)E Ošte0enja frontalnih renjeva dovode do slede0ih pore#e0aja funkcije #išljenja% ●

●

●

●

●

ošte0enje apstraktnog #išljenja ošte0enje planiranja, organizacije i izvodjenja kognitivne aktivnosti oteane konceptualizacije snienje divergentnog #išljenja nesposobnost odravanja kognitivnog seta u prisustvu o#etaju0ih faktora, interferentnih sti#ulusa.

EO8(E Ose0anja !e#ocije" su subjektivni, lični stav ili odnos pre#a sadraju saznanja. Osnovno raspoloenje predstavlja dugotrajno i relativno ravno#erno !stabilno" opšte stanje ose0anja. E#ocionalne reakcije se izraavaju * u ponašanju i kao svesni subjektivni doivljaj 7ajčeš0i uzrok for#iranja e#ocionalnog stanja je u spoljašnjoj sredini. 5 interakciji sa individualni# urodjeni# i stečeni# osobina#a ko#pletira se e#ocija kao pojava.  +fekt je intenzivno i kratkotrajno stanje e#ocija.

 +naliza ponašanja pokazuje dva aspekta e#ocija% Motivaciona sila  * us#erava ponašanje Model ponaanja * prefor#iranost #otornog

auto#atiz#a koji# se neka e#ocija pokazuje na specifičan način, odredjenoj e#ociji pripada odredjen šablon !#odel" ponašanja sastavljen od dobro integrisanih #otornih ele#enata po koji#a  je odredjena e#ocija prepoznatljiva !npr. tuga * #i#ika, dranje tela"

:o#ponente e#ocija% E:S8T+8(+ * opšta aktivacija organiz#a uključuju0i i #entalne procese. (avlja se u fazi alar#a&stresa. 7euroanato#ski i neurofiziološki * ascendentni aktiviraju0i retikularni siste# #odanog stabla, posebno rostralni deo i kaudalni deo hipotala#usa i siste# si#patikusa. -iohe#ijski * osnovni #edijator razdraenja  je noradrenergički siste# 87S, a periferno * adrenalin. :O97TV7+ * počinje od percepcije ivotnih okolnosti u odnosu na koje se obrazuje e#ocija, a nastavlja se kroz projekciju siste#a vrednosti sa#e ličnosti, zati# i faktora socijalne sredine, posebno kulture.

S5-(E:TV7 6O3V2(+( * #oe da i#a predznak zadovoljstva !#onoa#inska sti#ulacija" i nezadovoljstva !holinergički siste#", stvara averzivni uslovni refleks. E:S1)ES(+ * ose0anja se izraavaju kroz različite telesne pro#ene% koordinisane i integirisane kontrakcije poprečno&prugaste #uskulature o#ogu0uju različite oblike ponašanja, a vegetativni nervni siste# uslovljava razne visceralne reakcije. 1ored nervnog siste#a, značajan je uticaj i endokrinih lezda tj. hor#ona.

:+)+:TE)ST:E +;E:+T+ 6ejstvo na svest !suava, =razbistrava> svest" )e#eti logičko #išljenje 1rivodi u aktuelni sadraj svesti sa#o odredjenu vrstu sadraja !=depresivno prebojavanje> aktuelnog, ali i se0anja"  +fekt #oe da =preivi> dogadjaj koji ga je izazvao  +fekt vre#eno# gubi na intezitetu

 +fekt utiče na iz#enu psihičkih sadraja, posebno #išljenja. Sinti#no #išljenje & kada zbog postoje0eg raspoloenja npr. depresivnog, sve doivljava čak i vesele dogadjaje sa depresivno# konotacijo#. :atati#no #išljenje & #išljenje stoji pod uticaje#  jedne ideje snano povezane sa afekto#.  +fekt #oe i#ati naknadno dejstvo.

radijacija afekta & afekti se vezuju za sadraje koji su na bilo koji način stajali u vezi sa afektivno naglašeni# doivljaje#, ili se afekt pre#a nekoj osobi prenosi na druge =nedune> osobe koje su u vezi sa to# osobo#. 1rojekcija afekta & sopstveni afekt osoba neopravdano lokalizuje u drugu osobu.

SGO6 +;E:T+ ntelektualna obrada & racionalna analiza situacije koja je dovela do afektivnog stanja.  +breagovanje & pojava snanog pranjenja afekata na neadekvatan način, nakon čega sledi subjektivno ose0anje olakšanja, zadovoljstva. 1otiskivanje afekata & u nesvesno :u#ulacija afekata & pojava go#ilanja istih ili sličnih afekata. To pojačava njihovo doivljavanje i #oe do0i do naglog pranjenja.

Eksplozivno pranjenje afekata & nastaje kod naglog i intenzivnog porasta afektivnog naboja. Odlaganje afekata & privre#eno po#eranje izbijanja afekata u vidu odloene afektivne reakcije, posebno često kod afekta iznenadnog straha ili besa.

anifestacija e#ocija e#ocionalni doivljaj !introspekcijaH bol, radost" e#ocionalna ekspresija !ponašanje, pokazivanje e#ocija" kognitivna !saznajna" ko#ponenta !sposobnost da registruje#o i drugi#a saopšti#o sopstvenu e#ocijuH pore#e0aj & aleksiti#ija" fiziološke pro#ene !vegetativne"

1O6E2+ EO8(+ ●

1re#a intenzitetu slabe !radost" intenzivne !ekstaza" 1re#a nivu tenzije ka aktivnosti aktivne !bes, ljutnja, strah" pasivne !tuga" 1re#a prijatnosti prijatne !radost, zadovoljstvo" neprijatne !strah, tuga"  –  –

●

 –  –

●

 –  –

●

●

●

●

●

Steničke !sti#ulišu0e, podstiču delatnost"  +steničke !sniavaju delatnost" 7agonske !strah, bes, strepnja" Socijalne !ljubav, #rnja, stid, ljubo#ora" Ve0ina e#ocija su sloene i predstavljaju skup različitih ose0anja. )etko su =čiste> !bes, strah"

VO2(+ ●

●

Volja je sposobnost čoveka da #obiliše i upotrebi svoju psihičku energiju u realizaciji svesno postavljenog cilja, a što istovre#eno podrazu#eva i #ogu0nost odbacivanja neprihvatljivih tendencija. )adnje se dele na% voljne nevoljne  –  –

VO2(7E )+67(E ●

;aze voljnog procesa  –

 –

 –

(avljanje pobuda, elja, a pod uticaje# vitalnih i socijalnih nagona for#iranje na#ere !#otivacija", borba #otiva, od#eravanje razloga za i protivH doivljaj odluke i planiranje načina njenog izvršenja izvršenje odluke, realizacija plana

7EVO2(7E )+67(E Odvijaju se nezavisno od svesne na#ere, od volje. )efleksna radnja & urodjeni #odel ponašanja koji predstavlja odgovor efektora na nadraaj receptora !u osnovi je refleksni luk" 7aučeni auto#atiz#i & radnje koje se nauče, a zati# ponavljaju tako da se #ogu obavljati i bez aktuelnog učeš0a svesti !vonja bicikla, hodanje".
●

●

●

7evoljni #i#ički pokreti & ekspresija e#ocionalnog stanja. 7agonske radnje & pod uticaje# nagona, obično vitalnihH npr. beg u opasnoj situaciji.

●

#pulsivne radnje

●

1risilne radnje

●

 +uto#atske radnje

7+9O7 7agoni predstavljaju urodjene potrebe organiz#a. Specifični su za odredjenu vrstu & #e#orija vrste. 7agonske potrebe se zadovoljavaju nezavisno od iskustva jedinke, pre#a nenaučeni#, uglavno# sloeni# obrasci#a ponašanja. 7ezadovoljavanje nagona izaziva unutrašnju napetost i nezadovoljstvo, dok je zadovoljenje nagona pra0eno prijatnoš0u.

1O6E2+ 7+9O7+ ●

Vitalni nagoni  –

 –

nagon za odranje# vrste ●

roditeljski

●

seksualni nagon

nagon za sa#oodranje# ●

nagon za ivljenje#

●

nagon za ishrano#

●

Socijalni nagoni i #otivi nagon čopora, afilijativni, gregarni nagon nagon za igro#, razonodo# nagon za tak#ičenje#, isticanje# altruistički nagon #otiv radoznalosti i saznanja  –  –  –  –  –

Covek svoje vitalne nagone zadovoljava na socijalno prihvatljiv način, u skladu sa socijalni# nor#a#a.

7TE29E78(+ ●

●

nteligencija je sposobnost iznalaenja najadekvatnijeg odgovora na nove konkretne zadatke. 1ostoje dva faktora inteligencije% S !specific" & označava posebnu sposobnost, obdarenost za neku vrstu delatnosti 9 !general" faktor & predstavlja opštu sposobnost snalaenja u konkretni# situacija#a.  –

 –

:)TE)(5 1)O8E7E 7TE29E78(E ●

●

1siho#etrijski & psihološki# testovi#a. 7ajpoznatiji je V&- skala kriteriju# socijalne adaptiranosti