RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
srbiju
RAZVOJ NACIONALNO NACIONALNOG G
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
srbiju
Tamsin Cooper, Tomasz Pezold (eds.), Clunie Keenleyside, Suzana Đorđević-Milošević, Kaley Hart, Sergej Ivanov, Ivanov, Mark Redman, Dragana Vidojević
Pominjanje geograskih entiteta u publikaciji i tokom predstavljanja ovog materijala ne izražava mišljenje IUCN-a, AVALON-a, IEEP-a ili Nature Balkanike u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije, područja, njihovih vlasti ili u pogled u njihovih granica i ograničavanja. Stavovi iznešeni u ovoj publikaciji ne odražavaj u nužno i stavove IUCN-a, AVALON-a, IEEP-a ili Nature Balkanike. IUCN i partnerske organizacije se ograđuju od bilo kakve greške ili propusta pri prevodu originalnog dokumenta sa engleskog jezika na srpski jezik. Ova publikacija je delom omogućena fnansiranjem od strane Ministarstva ekonomije, poljoprivrede i inovacija Kraljevine Holandije. Izdavač:
IUCN, Gland, Švajcarska i Beograd, Srbija u saradnji sa Avalon-om, IEEP-om i Naturom Balkanikom.
Autorsko pravo:
© 2011 International Union or Conservation o Nature and Natural Resources Umnožavanje ove publikacije u obrazovne ili druge nekomercijalne svrhe je dozvoljeno bez prethodne pismene dozvole od nosioca autorskih prava pod uslovom da je izvor u potpunosti priznat. Umnožavanje ove publikacije radi prodaje ili u druge komercijalne svrhe je zabranjeno bez prethodne pismene dozvole nosioca autorskog pr ava.
Citiranje:
Citiranje:; Cooper, T., Pezold, T. (eds.), Keenleyside, C., Đorđević-Milošević, S., Hart, K., Ivanov, S., Redman, M., Vidojević, D. (2010). Razvoj nacionalnog agro-ekološkog programa za Srbiju. Gland, Švajcarska i Beograd, Srbija: IUCN Programska kancelarija za jugoistočnu Evropu. 88 str.
Saradnici:
Milan Ivanković (pilot studija Stara planina – konsultacije), Srđan Šeremešić (pilot studija Deliblatska peščara), Višnja Mileusnić (pilot studija Deliblatska peščara), Nikola Stojnić (pilot studija Deliblatska peščara), Miloš Vukelić (pilot studija Deliblatska peščara – konsultacije), Goran Sekulić (stručni saveti), Zora Stevanović Dajić (mapa), Svetlana Aćić (mapa), Mileta Bojović (mapa), Linda Zanella (lektura na engleskom jeziku), Gordana Kubura (lektura na srpskom jeziku), Suzana Živković (prevod na srpski jezik), Boris Erg (lektura na srpskom jeziku), Aleksandra Nešić (lektura na srpskom jeziku), Jelena Stjelja (lektura na srpskom jeziku).
Fotografje:
Dragan Bosnić, Suzana Đorđević-Milošević, Boris Erg, Sergej Ivanov, Tomasz Pezold
ISBN:
978-2-8317-1350-2
Grafčki dizajn:
Imre Sebestyén, jr. / UNITgraphics.com
Fotografja sa naslovne strane:
Boris Erg
Objavljuje:
IUCN Programska kancelarija za jugoistočnu Evropu u saradnji sa Avalon-om, IEEP-om i Naturom Balkanikom
Štampa:
Stojkov, Novi Sad
Kontakt:
IUCN Programska kancelarija za jugoistočnu Evropu Dr Ivana Ribara 91 11070 Beograd, Srbija
[email protected] Tel +381 11 2272 411 Fax +381 11 2272 531 www.iucn.org/publications
Sadržaj
Sadržaj
SKRAĆENICE .......................................................................................................................................................................................... 6 PREDGOVOR ........................................................................................................................................................................................ 7 PARTNERI NA PROJEKTU .................................................................................................................................................. 9 POGLAVLJE 1: ...................................................................................................................................................................................
11
Uvod
POGLAVLJE 2: .................................................................................................................................................................................. 15 Poljoprivreda i životna sredina u Srbiji
POGLAVLJE 3: ................................................................................................................................................................................. 23 Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti u Evropi
POGLAVLJE 4: .................................................................................................................................................................................. 31 Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
POGLAVLJE 5: .................................................................................................................................................................................. 51 Kreiranje agro-ekološke politike u EU
POGLAVLJE 6: .................................................................................................................................................................................. 61 Kreiranje agro-ekološkog programa za Srbiju
POGLAVLJE 7:
.................................................................................................................................................................................
75
Sprovođenje agro-ekoloških mera plaćanja
POGLAVLJE 8: ................................................................................................................................................................................. 85 Društveni i ekonomski značaj poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti
LITERATURA........................................................................................................................................................................................ 88
5
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Skraćenice AE BBI Matra
IPGRI Agro-ekološki (Agri-environment) Međunarodni program za biološku raznovrsnost Ministarstva poljoprivrede, prirode i kvaliteta hrane Holandije (“International Policy Programme Biodiversity” o the Dutch Ministry o Agriculture, Nature and Food Quality )
CBD CAP (ZPP) CEE (CIE) CMEF
CORINE
DREPR
EAFRD
EEC (EZ)
EC EC EU FAO
EEA HNV HNVF IEEP
IBA 6
Skraćenice
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity ) Zajednička poljoprivredna politika (Common Agricultural Policy ) Centralna i Istočna Evropa (Central and Eastern Europe ) Zajednički okvir za praćenje stanja i procenu (Common Monitoring and Evaluation Framework ) Koordinacija inormacija o životnoj sredini (Coordination o Inormation on the Environment) Projekat smanjenja zagađenja reke Dunav iz industrije u Srbiji ( Danube River Enterprise Pollution Reduction Project ) Evropski ond za poljoprivredu i ruralni razvoj (European Fund or Agriculture and Rural Development ) Evropska ekonomska zajednica, preimenovano u Evropska zajednica 1993. Godine (European Economic Community, renamed the European Community (EC) in 1993 ) Evropska komisija (European Commission ) Evropska zajednica (European Community ) Evropska unija (European Union)
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization o the United Nations ) Evropska agencija za životnu sredinu (European Environment Agency ) Visoka prirodna vrednost (High Nature Value) Poljoprivredno područje visoke prirodne vrednosti (High Nature Value Farmland ) Institut za evropsku politiku životne sredine (Institute or European Environmental Policy ) Značajna područja za ptice ( Important Bird Areas)
IPA IPA IPARD
Međunarodni institut za biljne genetske resurse ( International Plant Genetic Resources Institute ) Značajna područja za biljke (Important Plant Areas) Instrument pretpristupne pomoći (Instrument or Pre-Accession Assistance) Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (Instrument or Pre-Accession Assistance or Rural Development )
IUCN
K LFA LU (UG) MAFWM (MPŠVP) N NAEP NGO (NVO) NMP
NRDP (NPRR) OF (OP) P PA PBA SEPA
SNR STAR
SW (ZV) TB (TR) UAA
Međunarodna unija za zaštitu prirode (International Union or Conservation o Nature) Kalijum Marginalna područja (Less Favoured Areas) Uslovno grlo (Livestock Unit ) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Ministry o Agriculture, Forestry and Water Management ) Azot Nacionalni agro-ekološki program (National Agri-environment Programme) Nevladina organizacija (NonGovernmental Organization) Plan za upravljanje hranljivim materijama (Nutrient Management Plan) Nacionalni plan ruralnog razvoja (National Rural Development Plan) Program mera za organsku proizvodnju ( Organic Farming Scheme) Fosor Zaštićeno područje (Protected Area) Odabrana područja za dnevne leptire (Prime Butterfy Areas) Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije ( Serbian Environmental Protection Agency ) Specijalni rezervat prirode (Special Nature Reserve) Projekat reorme poljoprivrede u tranziciji ( Serbian Transitional Agriculture Reorm) Program mera za zaštitu zemljišta i voda (Soil and Water Protection Scheme) Program mera za autohtone rase (Traditional Breeds Scheme) Korišćena poljoprivredna površina (Utilized Agricultural Area)
Predgovor
Predgovor Priroda Srbije odlikuje se velikom raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta koji predstavlja značajan deo bogatstva i raznovrsnosti evropske prirodne baštine. Očuvanost područja nenarušene prirode, prisutnost velikog broja različitih biljnih i životinjskih vrsta i raznovrsnost ekosistema, čine Srbiju jednim od centara biološke raznovrsnosti na Balkanu i u Evropi, ali ujedno postavljaju značajne zadatke u pogledu obezbeđenja njihove unkcionalnosti i zaštite. U Srbiji je do danas proglašeno 461 zaštićeno prirodno područje i to su izuzetno reprezentativna, i za očuvanje vrsta najznačajnija područja u našoj zemlji. Opstanak mnogih vrsta u ovakvim vrednim ekosistemima često je neposredno uslovljen stanjem i načinom korišćenja zemljišta. U toj vezi između čoveka i divljeg sveta zaštićenih prirodnih dobara, održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta i druge mere aktivne zaštite obezbeđuju razvoj lokalnih zajednica uz očuvanje prirode. Prepoznajući izuzetan značaj uspostavljanja programa agro-ekoloških mera u Srbiji, naročito sa stanovišta očuvanja biološke raznovrsnosti, Zavod za zaštitu prirode Srbije uključio se u realizaciju projekta „Podrška agro-ekološkim politikama i programima u Srbiji“, i dao svoj doprinos, pružajući značajne podatke o biološkoj raznovrsnosti u Srbiji, o zaštićenim prirodnim dobrima i Značajnim područjima za biljke (Important Plant Area/IPA) kojih u Srbiji ima ukupno 61, Značajnim područjima za ptice (Important Bird Area/IBA) kojih u Srbiji ima 42 i Odabranim područjima za dnevne leptire (Prime Buttery Area/PBA) kojih u Srbiji ima ukupno 40. Poljoprivredne prakse koje su prepoznate kao poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti (High Nature Value Farming/HNVF), predstavljaju način upravljanja i ko-
rišćenja zemljišta koji donosi dodatne vrednosti za očuvanje biološke raznovrsnosti, pri čemu se obezbeđuje raz voj lokalne zajednice. Uključenost Zavoda u ovaj projekat u skladu je sa višegodišnjim aktivnostima Zavoda i njegovim doprinosom pripremama za primenu evropskih standarda zaštite prirode u Srbiji. Deliblatska peščara i Stara planina, zaštićena prirodna dobra koja su izabrana za pilot područja u okviru projekta, predstavljaju karakteristična zaštićena prirodna dobra koja odlikuje velika biološka raznovrsnost. Ujedno su dobar primer kojim se potvrđuje da su ciljevi i prioriteti poljoprivrednog sistema visoke prirodne vrednosti u saglasnosti sa merama zaštite područja očuvanih prirodnih vrednosti.
Ovakvi i slični projekti naročito su značajni zato što predstavljaju korak napred ka utvrđivanju neophodnih pravnih propisa i agro-ekološkog programa na nacionalnom nivou, pa predstavljaju dobru osnovu za ostvarivanje razvojnih društvenih ciljeva usklađenih sa ciljevima zaštite prirode. Značaj ovog projekta biće jasno prepoznatljiv u bliskoj budućnosti, a zalaganjem svih učesnika na projektu jasno su defnisani ciljevi i buduće mere koje su neophodne za očuvanje biološke raznovrsnosti i primenu dobrih poljoprivrednih praksi. Očuvanje biološke raznovrsnosti i održivi razvoj kroz podršku tradicionalnoj poljoprivredi, kao i razvoj održivog seoskog turizma predstavlja pravac koji može umanjiti, odnosno zaustaviti migraciju ruralnog stanovništva.
Pro. dr Nenad Stavretović Direktor Zavod za zaštitu prirode Srbije
7
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
8
za
Srbiju
Partneri na projektu Avalon
IEEP
Avalon je neproftna organizacija sa sedištem u Holandi ji. Uspostavljena je 1991. godine radi stimulisanja razvoja održivog ruralnog razvoja u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). Avalon je, u početku, bio naročito usredsređen na uvođenje koncepta organske proizvodnje. Od 1996. godine počinje rad i na drugim aktivnostima i u periodu od 1997-2001. godine konzorcijum vođen od strane Avalon-a (u saradnji sa nekoliko partnera iz CIE i EU) sprovodi program projekata fnansiranih od strane holandske vlade pod nazivom „Agro-ekološki programi u Centralnoj i Istočnoj Evropi“. Ovi projekti sprovedeni su u 10 CIE zemalja koje su bile u procesu pridruživanja Evropskoj uniji kao odgovor na tada aktuelne potrebe za uvođenjem, promovisanjem i razvojem koncepta agro-ekoloških plaćanja. Projekti su značajno doprineli uvođenju principa i praksi kreiranja agro-ekološke politike u CIE i iza sebe su ostavili konkretne rezultate, uključujući i određen broj aktivnih nacionalnih agro-ekoloških radnih grupa. Ove radne grupe nastavile su da razrađuju agro-ekološke pilot projekte za predpristupne ondove, kao i nacionalne agro-ekološke programe koji bi bili sufnansirani od strane EU nakon pristupanja. Ovaj pristup je zatim uspešno ponovo korišćen u Hrvatskoj u periodu od 2002-2004. godine i u Turskoj u periodu od 2006-2008. godine.
Institut za evropsku politiku zaštite životne sredine (IEEP), uspostavljen 1982. godine, je nezavisan institut za studije politika, sa posebnom ekspertizom u oblasti politika poljoprivrede, životne sredine i ruralnog razvoja u zemljama članicama EU i zemljama u procesu pristupanja EU. Pored redovnih poslova koje obavlja za Evropsku komisiju, Evropski parlament i Evropsku agenciju za zaštitu životne sredine, IEEP sprovodi studije za veliki broj nacionalnih i međunarodnih organizacija. IEEP ima preko 20 godina iskustva u proučavanju ekoloških aspekata poljoprivredne politike EU i prvi je razvio koncept sistema poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti (HNV) ranih 90-tih godina prošlog veka u saradnji sa holandskom vladom. Osoblje IEEP blisko prati razvoj politika životne sredine u stalnom kontaktu sa Evropskom komisijom i vladama zemalja.
IUCN IUCN, Međunarodna unija za zaštitu prirode, pomaže svetu u pronalaženju pragmatičnih rešenja za najvažnije ekološke i razvojne izazove. IUCN radi na pitanjima vezanim za biološku raznovrsnost, klimatske promene, energiju, životni standard ljudi i ozelenjavanje svetske ekonomije i to podržavajući naučna istraživanja, upravljajući projektima i zbližavajući vlade, NVO, UN i kompanije da zajedno kreiraju politike, zakone i najbolje prakse. IUCN je najstarija i najveća globalna ekološka organizacija, sa više od 1 000 članova iz vladinog i nevladinog sektora, i skoro 11 000 stručnjaka volontera u oko 160 zemalja. Rad IUCN-a podržava preko 1 000 zaposlenih u 60 kancelarija, i stotine partnera iz javnog, nevladinog i privatnog sektora u celom svetu.
Natura Balkanika
Prirodnjačko društvo “Natura Balkanika” je regionalna NVO, uspostavljena 2000. godine, sa ciljem podrške obnovi, zaštiti i promociji prirodnih i kulturoloških vrednosti Stare planine i regiona Gornjeg Ponišavlja u Јugoistočnoj Srbiji. Njene aktivnosti su uglavnom usmerene ka promociji ekoloških poljoprivrednih praksi; očuvanju genetičkih resursa domaćih životinja, prirodne biološke raznovrsnosti i lokalnog kulturološkog nasleđa; kao i pružanju podrške participatornim pristupima i inicijativama koje dolaze iz lokalnih zajednica kao osnovama za održivi ruralni razvoj regiona. Natura Balkanika je stekla visok stepen znanja i iskustva iz oblasti ruralnog razvoja i sarađuje sa širokom mrežom stručnjaka u oblasti poljoprivrede, ekologije i sociologije i partnerskih organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou u realizaciji aktivnosti širokog spektra, među kojima su i razvojne akcije, istraživanja, edukacije i obuke, kao i saradnja na mnogobrojnim lokalnim, nacionalnim i regionalnim projektima.
9
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
POGLAVLJE 1: Uvod
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
1.1 Projekat Agro-ekološka plaćanja su obavezne mere koje sve zemlje članice EU moraju da primenjuju u skladu sa Stubom II Zajedničke poljoprivredne politike (Evropski ond za poljoprivredu i ruralni razvoj). Njihov cilj je da se armeri podstaknu da usvoje prakse poljoprivredne proizvodnje koje su održive i koje su više u skladu sa očuvanjem životne sredine, uključujući i očuvanje biološke raznovrsnosti, predela i drugih prirodnih resursa.
Uobičajeno je da se agro-ekološka plaćanja primenjuju u okviru takozvanog Nacionalnog agro-ekološkog programa (NAEP). Jasno defnisana i logična hijerarhija ciljeva, koji se žele postići kroz sprovođenje širokog spektra posebnih pod-mera na ovaj se način organizuju i, promovišu armerima kao nacionalni, regionalni i lokalni programi. Republika Srbija još uvek nema NAEP, ali su pojedine agroekološke mere: a) sprovedene u okviru Programa mera za podsticanje razvoja poljoprivrede i sela Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠVP) u periodu od 2005 do 2007. godine; i b) uključene u nedavno pripremljen nacrt Nacionalnog programa ruralnog razvoja (NPRR) za period 2010 – 2013. godine. Glavni cilj ovog projekta bila je podrška Srbiji u procesu pripremanja za podnošenje kandidature i eventualnog pristupanja EU, kroz pomoć u unapređivanju kapaciteta i organizacionih struktura neophodnih za kreiranje agroekološke politike i programiranja. Jedan od važnijih prioriteta projekta bio je podrška kreatorima politike i ključnim akterima u razvijanju predloga za izradu NAEP-a, sa posebnim naglaskom na očuvanju biološke raznovrsnosti. Specifčni ciljevi projekta: 1. uvesti i predstaviti koncept poljoprivrede visoke prirodne vrednosti (HNV) vladinim institucijama i NVO sektoru u Srbiji; 2. uvesti koncept agro-ekoloških (AE) plaćanja; 3. podržati razvoj dva agro-ekološka pilot programa u različitim zaštićenim oblastima gde je održavanje tradicionalnih poljoprivrednih praksi od važnosti za očuvanje biološke raznovrsnosti koja je povezana sa sistemima poljoprivredne prakse visoke prirodne vrednosti (HNV); 4. primeniti rezultate i pouke iz ovog procesa u izradi predloga za NAEP;
Uvod
5. razviti širok spektar instrumenata za podršku izgradnji neophodnih kapaciteta i organizacionim strukturama u kreiranju agro-ekološke politike i programiranja u budućnosti, uključujući tipologiju sistema poljoprivrede visoke prirodne vrednosti, preliminarne mape rasprostranjenosti poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti u Srbiji i pripremu drugih tehničkih dokumenata na srpskom jeziku; 6. predstaviti i podeliti rezultate projekta sa većim brojem relevantnih vladinih i ne-vladinih organizacija, kako bi se među kreatorima politike, donosiocima odluka, i drugim ključnim akterima u Srbiji, izgradilo saznanje i mišljenje o agro-ekološkim pitanjima zasnovano na raspoloživim inormacijama. Ovaj projekat usledio je nakon niza sličnih projekata, koji su sprovedeni od strane nekoliko partnera na projektu u drugim zemljama koje su pristupile EU u Centralnoj i Istočnoj Evropi1 između 1997. i 2006. godine, kao i u Turskoj u periodu od 2006. do 2008. godine. Iako se snažno oslanjao na prethodna iskustva, ovaj projekat je posebno kreiran za Srbiju, a u skladu sa izraženim interesima i potrebama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠVP) Republike Srbije. Projekat su zajedno sprovodili Avalon, IUCN, IEEP i Natura Balkanika u bliskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i uz dragoceni doprinos Agencije za životnu sredinu Republike Srbije (SEPA), Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Zelene mreže Vojvodine. 1.2 O ovoj publikaciji U ovoj publikaciji predstavljeni su mnogi ključni rezultati, preporuke i prikupljeno stručno mišljenje sa projekta „Podrška agro-ekološkoj politici i programiranju u Srbiji“, koji su, u periodu od 2008. do 2010. godine sproveli partneri na projektu, a koji je fnansijski podržalo Ministarstvo poljoprivrede, prirode i kvaliteta hrane Holandije kroz program BBI Matra. Pripremljena je na srpskom i engleskom jeziku i treba da služi kao reerentni dokument za podršku budućem programiranju agro-ekoloških mera u Srbiji. Specijalna pažnja u ovoj publikaciji posvećena je uvođenju koncepta poljoprivrede visoke prirodne vrednosti (HNV) i značajem biološke raznovrsnosti povezanim sa upotrebom agroekoloških mera i drugih mera ruralnog razvoja za održanje poljoprivrednih sistema niskog intenziteta, koji su karakteristični za Srbiju.
12 1. Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.
Poglavlje 1
Publikacija je namenjena praktičarima u poljoprivrednom sektoru, donosiocima odluka i kreatorima politike, službenicima u ministarstvima zaduženim za poljoprivredu i životnu sredinu, regionalnim državnim agencijama i centrima, kao i nevladinim i naučnim organizacijama koje se bave pitanjima poljoprivrede i zaštite životne sredine. Izdavanje ove publikacije predstavlja prvi pokušaj da se na jedan sistematičan način uvedu pojmovi poljoprivrede visoke prirodne vrednosti i agro-ekološke politike i plaćanja, kao i da se oni predstave srpskoj javnosti. Izveštaj počinje u Poglavlju 2 uvodom u glavne promene koje su se odigrale u srpskoj poljoprivredi u poslednjih pedeset godina i govori o tome kakav je to uticaj imalo na životnu sredinu. U Poglavljima 3 i 5 govori se o principima poljoprivrede visoke prirodne vrednosti i konceptima agro-ekologije, njihovom razvoju kroz vreme i poukama koje možemo da izvučemo iz iskustava zemalja članica EU, koje su to primenile. U okviru projekta razvijena je tipologija sistema poljoprivrede visoke prirodne vrednosti u Srbiji, kao i indikativna mapa njihove rasprostranjenosti. Tipologija i mapa nalaze se u Poglavlju 4. Da bi ovaj trud bio što korisniji krajnjim korisnicima, u Poglavlju 6 dati su predlozi za agro-ekološke strateške smernice i mere u Srbiji, sa posebnim osvrtom na one koje su usmerene na podržavanje poljoprivrednih sistema niskog intenziteta, koji pomažu u održavanju visokog stepena biološke raznovrsnosti. U Poglavlju 7 govori se o sprovođenju agro-ekoloških programa, uključujući i neophodne institucionalne aranžmane i administrativne strukture. U poslednjem poglavlju učinjen je pokušaj da se utvrdi društvena, ekonomska i ekološka korist od sprovođenja agroekoloških mera podrške poljoprivrednim sistemima visoke prirodne vrednosti u Srbiji.
13
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
POGLAVLJE 2: Poljoprivreda i životna sredina u Srbiji
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivreda i životna sredina u Srbiji
2.1 Uvod Teritorija Republike Srbije pokriva površinu od 88,361 km2 i nalazi se na jugoistoku Evrope, u srcu Balkanskog poluostrva. Srbija je bez izlaza na more, a njenu teritoriju preseca dolina reke Dunav koja dominira severom zemlje i omogućava pristup rečnom transportu u unutrašnjost Evrope i Crnom moru. Njen sliv, uključujući i pritoke Morave, pokriva veći deo južnih planinskih teritorija Srbije. Srbija ima raznolik teren, od bogatih plodnih ravnica na severu u regionu Vojvodine, pa do krečnjačkih planinskih lanaca i dolina Centralne Srbije. Teritorija Srbije se može podeliti u tri široke zone na osnovu geografje i klime, kvaliteta zemljišta, poljoprivrednih sistema, socio-ekonomskog razvoja, kao i političkih i administrativnih granica. One podrazumevaju region Vojvodine, Centralne Srbije i Južne Srbije. Zona Južne Srbije je najveća i pokriva 44% ukupne površine zemlje. To je takođe i najsiromašnija i najnerazvijenija oblast. Od ukupne površine Južne Srbije, 37% čine šume dok 57% čini poljoprivredno zemljište. U pogledu nadmorske visine, brdsko-planinske oblasti (visina iznad 500 metara) pokrivaju 33,992 km2, ili 38,47% ukupne teritorije Srbije; planinske oblasti (preko 1,000 m) pokrivaju 9,887 km2 (11,19%); srednje visoko-planinske visine sa 1,000–1,500 m se prostiru na 9,681 km2; a visoke planine (preko 1,500 m) pokrivaju samo 206 km2, ili 0,23% ukupne teritorije. 2.2 Osnovni profl životne sredine u Srbiji Republika Srbija ima umereno-kontinentalnu klimu, sa ponekim naglašenim lokalnim varijacijama. Sever ima kontinentalnu klima sa hladnim zimama, toplim i vlažnim letima i jedinstvenim obrascem padavina. Za područja koja se nalaze do 300 m nadmorske visine, prosečna godišnja temperatura vazduha je u periodu od 1961. do 1990. godine bila 10.9оC; oko 10.0оC za područja sa nadmorskom visinom između 300 – 500 m; i oko 6.0 оC za područja preko 1000 m nadmorske visine. U proseku, godišnja količina padavina raste sa nadmorskom visinom. U nižim regijama, godišnje padavine se kreću od 540 do 820 mm; od 700 do 1000 mm u područjima preko 1000 m; a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju količinu padavina do 1500 mm. Veći deo površine Srbije ima kontinentalni režim padavina, sa izuzetkom jugozapadnog regiona, koji najveći stepen padavina ima na jesen. Jun je, u proseku, najkišniji mesec, dok ebruar i oktobar imaju najnižu količinu padavina. Snežni pokrivač zadržava se od novembra do marta, sa najvećim snežnim padavinama u januaru mesecu. 16
Slika 2. Prosečni bilans voda na teritoriji Republike Srbije
Vodni resursi Vode iz reka u Srbiji teku prema Crnom moru, Jadranskom moru i Egejskom moru. Crnomorski sliv je najveći i sadrži oko 176 milijardi m3 /godišnje vode, ili 93% ukupne količine. Oko 2 milijarde m 3 vode otiče u Jadransko more, i oko 0,5 milijardi m3 u Egejsko more. Ukupan dotok voda je oko 162.5 milijardi m3 /godišnje, a ukupan oticaj je oko 178.5 milijardi m3 vode/godišnje. U 2008. godini, ukupna količina od 4 milijarde m 3 vode je upotrebljena za potrebe domaćinstava, industrije i zanatstva, poljoprivrede, energetskog sektora, kao i za potrebe drugih komercijalnih korisnika. Zemljište Zemljišta u Srbiji su veoma heterogena, što je rezultat različitih geograskih osnova, klime, vegetacije i pedoaune. Ona su podeljena u osam klasa plodnosti, koje prikazuju relativnu podobnost za poljoprivrednu proizvodnju, sa klasama I-IV koje predstavljaju zemljišta boljeg kvaliteta. Pretpostavlja se da oko 45% ukupne teritorije pripada IV-VIII klasi zemljišta koja nisu pogodna za obradu i intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Umesto toga, ova zemljišta se koriste za ekstenzivnu ratarsku, povrtarsku ili voćarsku polunaturalnu proizvodnju ili kao livade.
Poglavlje 2
1. Goli krš sa pegama crvenica, smeđe zemljište i litosol 2. Litosoli i eutrično smeđa zemljišta 3. Litosoli na k iselim stenama i rankeri 4. Regosoli, rendzine i eutrično smeđa zemljišta 5. Arenosol i eutrično smeđa zemljišta na pesku 6. Krečnjačko dolomitne crnice, litosoli i rendzine 7. Krečnjačko dolomitne crnice, smeđa zemljišta na krečnjaku i crvenice 8. Rendzine i regosoli 9. Rankeri i distrično smeđa zemljišta 10. Černozem na lesu 11. Černozem i černozemno-semiglejno zemljište 12. Smonice 13. Eutrično-smeđe zemljište 14. Distrično-smeđa zemljišta – Lesivirana i smeđa zem. na krečnjaku i dolomitu 15. Smeđe zem. – lesivirano i crnica na krečnjaku i dolomitu 16. Crvenica lesivirana i smeđa zemljišta na krečnjaku 17. Lesivirana i eutrična smeđa zemljišta 18. Lesivirana zemljišta 19. Lesivirano pseudoglejno zemljište i rendzine 20. Lesivirano akrično zem., smeđe na krečnjaku i distrično smeđe zemljište 21. Fluvijativna i euglejna zemljišta 22. Pseudogleji 23. Pseudoglej i lesivirana pseudoglejna zemljišta Slika 3. Pedološka karta Srbije (1:2,000,000)
Erozija je jedan od glavnih uzroka degradacije zemljišta i utiče na 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Dok u centralnim i brdsko-planinskim regionima dominira vodna erozija, primarni uzrok degradacije zemljišta u Vojvodini je eolska erozija, koja utiče na 85% poljoprivrednog zemljišta, sa godišnjim gubicima od preko 0,9 tona materijala po hektaru. Na slici 3. prikazana je pedološka karta Srbije (1:2,000,000), na osnovu klasifkacije zemljišta u Jugoslaviji (Škorić et al., 1985). Biološka raznovrsnost i zaštićeni prirodni resursi Raznoliki predeli, klima i hidrografja rezultirali su velikom raznovrsnošću ekosistema. Pet od dvanaest globalnih i šest evropskih bioma zastupljeno je u Republici Srbiji. Uz 3662 procenjena taksona (39% ukupne ore u Evropi), Srbija ima
najveći nivo biljne raznovrsnosti u Evropi. Životinjska raznovrsnost je takođe visoko zastupljena: 67% sisara, 74% ornitoaune, 51% ihtioaune i 40% herpetoaune koji postoje u Evropi, prisutni su u Srbiji. To takođe predstavlja značajan centar biljnih endemičnih vrsta na Balkanskom poluostrvu. Oko šest procenata teritorije u Srbiji ima status zaštićenog područja, uključujući pet nacionalnih parkova, osam Ramsarskih područja, jedan UNESCO rezervat biosere, 120 rezervata prirode, 20 parkova prirode i 470 spomenika prirode (Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije – SEPA). Nacrt prostornog plana R. Srbije 2010-2014-2021 u oblasti zaštite prirodnog nasleđa, između ostalog, defniše sledeće prioritetne aktivnosti do 2014. godine: upisivanje Gornjeg Podunavlja, Obedske bare, Tare i Stare planine u UNESCO listu rezervata biosere.
Nacionalna strategija održivog razvoja planira povećanje površina koje su pod zaštićenim statusom na deset procenata ukupne teritorije do 2010.
2.3 Osnovni profl poljoprivrede Srbije
1DFLRQDOQL SDUN
3DUN SULURGH
3UHGHRL]X]HWQLKRGOLND .XOWXUQRLVWRULMVNLVSRPHQLN
5H]HUYDWSULURGH 6SRPHQLNSULURGH
Slika 4. Kumulativna površina zaštićenih područja u Srbiji
Poljoprivredno zemljište zauzima oko 65% ukupnog područja Srbije, što predstavlja površinu od oko 5,700,000 hektara1. Od toga je ukupno 3.33 miliona hektara obradive površine (65% poljoprivrednog zemljišta); voćnjaci zauzimaju površinu od 2.44 miliona hektara (5% poljoprivrednog zemljišta); povrtarska proizvodnja zauzima 295,000 hektara 17
1 Srbija ima 5,109,177 hektara poljoprivrednog zemljišta, bez podataka za teritoriju Kosova i Metohije pod Rezolucijom UN 1244.
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
i vinogradi 70,000 hektara (1% poljoprivrednog zemljišta). Stalni travnjaci zauzimaju 1,4 miliona hektara, odnosno 28% poljoprivrednog zemljišta. Razlikuju se tri glavna poljoprivredna regiona, i to: 1. region sa kombinovanom ratarskom i stočarskom proizvodnjom, koji obuhvata nizijska i ravničarska područja u rečnim dolinama; 2. region sa kombinovanom stočarskom, voćarskom, vinogradarskom proizvodnjom, u brdsko-planinskim područjima, sa raznovrsnom mikroklimom i zemljištem; i 3. planinski region sa stočarskom proizvodnjom u kojima dominiraju poluprirodni travnjaci, livade u šumskim zonama i pašnjaci u visinskim predelima. Poljoprivredno zemljište nije u celosti iskorišćeno. Rezultati istraživanja, koje je sprovedeno 2007. godine 2 ukazuje da gazdinstva u planinskim regionima Srbije ne koriste između četvrtine i trećine svojih poseda zbog lošeg kvaliteta zemljišta, visokog nivoa podzemnih voda i nepristupačnosti (odsustvo puteva). Upotreba poljoprivrednog zemljišta Ratarska proizvodnja je u značajnom porastu. Žitarice dominiraju i u ratarstvu učestvuju sa 45% obradivih površina, ili 60% od oranica. Najvažnije žitarice su pšenica i kukuruz, dok se samo 10% površine pod žitaricama koristi za proizvodnju raži, ječma i ovsa. Voćarstvo i povrtarstvo zauzimaju oko 12% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta i najčešće se nalaze na privatnim gazdinstvima u centralnoj Srbiji na malim, porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Srbija ima idealne klimatske uslove za uzgoj mnogih vrsta voća, a pogodna je i za organsku proizvodnju. U stočarstvu Srbije dominira sitni i srednji privatni armski sektor. Broj stoke u Srbiji je opao nakon II Svetskog rata, a taj trend se ubrzao nakon ranih 90-tih godina. Prema zvaničnoj statistici (2009), na teritoriji Republike Srbije gaji se oko 1,002,000 goveda, 3,631,000 svinja, 1,504,000 ovaca, 143,000 koza, 14,000 konja i 22,821,000 živine. Više od 99% stoke u Srbiji trenutno pripada alohtonim/egzotičnim rasama i njihovim melezima, dok autohtone rase učestvuju sa veoma malim udelom u ukupnom broju. Proizvodnja mesa i proizvoda od mesa predstavlja važnu komponentu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Prema procenama u Srbiji ima 143,000 armi sa 456,000 mlečnih krava, koje proizvode 1,6 miliona tona mleka godišnje. Većina ovog mleka se proizvodi u ravničarskim i brdskim područjima, a sa veoma malim procentom učestvuju visokoplaninske oblasti.
Poljoprivreda i životna sredina u Srbiji
Struktura armi Farme/Poljoprivredna gazdinstva u privatnom vlasništvu u Srbiji su, u proseku, mnogo manje od onih u drugim evropskim zemljama. Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji ima oko 778,900 poljoprivrednih gazdinstava, u čijem vlasništvu je oko 80% ukupnog područja poljoprivrednog zemljišta, sa prosečnom veličinom gazdinstva od 2,5 hektara obradive zemlje i 3,6 hektara poljoprivrednog zemljišta. Preko 75% privatnih armi / porodičnih gazdinstava ima manje od pet hektara, dok manje od 5% ima više od 10 hektara. Poljoprivredne površine ovih gazdinstva su, najčešće, u proseku podeljena na četiri parcele po domaćinstvu. Zbog svoje male veličine, većina ovih armi / gazdinstava proizvodi za lične potrebe u domaćinstvu, a prodaje veoma mali procenat svojih proizvoda. Ove su arme / gazdinstva klasifkovane kao nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva ili „privatna polunaturalna gazdinstva“. U okviru sektora privatnih gazdinstava, može se uočiti sve veća grupa komercijalnih armi „privatnih komercijalnih gazdinstava“, koja su pretežno tržišno orijentisana. U ovoj drugoj kategoriji razlikuju se još dve grupe proizvođača: oni koji u svom vlasništvu imaju velike posede i koji su primarno orijentisani na poljoprivrednu proizvodnju, i oni koji imaju par hektara manje površine namenjene visoko komulativnim intenzivnim zasadima voća ili intenzivnoj proizvodnji povrća visokog kvaliteta. Produktivnost poljoprivrede Produktivnost poljoprivrede je, bilo u smislu produktivnosti zemljišta ili rada, ispod proseka EU. Jedan od razloga za to je nizak nivo opremljenosti mehanizacijom, opremom i pratećom inrastrukturom. Nivo opremljenosti mehanizacijom je u većem delu poljoprivrednog sektora u Srbiji veoma nizak i time predstavlja jednu od ključnih strukturalnih barijera za ostvarivanje visoke produktivnosti. Situacija je najkritičnija na malim poljoprivrednim gazdinstvima. Poljoprivredni sektor podržava Poljoprivredna savetodavna služba, koju fnansira država, a čije usluge ugovorno pruža poljoprivrednim stručnim službama kojih ima 34. Zapošljavanje i trgovina Poljoprivredni sektor u Srbiji i dalje zapošljava značajan procenat ukupne radne snage. Učešće primarne proizvodnje u ukupnoj zaposlenosti iznosi 22%, dok je 10% ukupne radne snage zaposleno u prehrambenoj industriji . U odnosu na druge sektore srpske ekonomije, prehrambeni sektor igra veoma značajnu ulogu u ukupnoj trgovini i učestvuje sa 20% u ukupnom izvozu. Glavna roba koju Srbija
18 2 Natalija Bogdanov (2007): Procena potreba malih ruralnih gazdinstava u Srbiji, UNDP, Beograd.
Poglavlje 2
izvozi su žitarice (kukuruz, pšenica), sveže i prerađeno voće (smrznute maline, šljive), rafnisani šećer i neki stočarski proizvodi uključujući i proizvode od mesa. 2.4 Glavne promene u srpskoj poljoprivredi od 1950. godine Poljoprivreda je oduvek bila najvažniji sektor u srpskoj ekonomiji, naročito u ruralnim područjima. Sitni poljoprivredni sektor dominirao je u Srbiji pre II Svetskog rata, da bi se nakon 1945. godine desile velike promene u ruralnim područjima. Deo poljoprivrednog zemljišta je nacionalizovan i ukrupnjen, kako bi se ormirala nova državna i društvena/ zadružna poljoprivredna gazdinstva. Podstican je rast, intenziviranje proizvodnje i specijalizacija proizvodnih aktivnosti ovih gazdinstava. Zbog toga je vrlo brzo u proizvodnju uključeno svo raspoloživo zemljište, uvećane su parcele i upotreba đubriva i pesticida i izgrađeni su ogromni poljoprivredni kombinati. Istovremeno, mnoga tradicionalna poljoprivredna gazdinstva su ugašena jer je zemljište napušteno zbog državne politike koja je promovisala industrijalizaciju i napuštanje ruralnih područja. Pošto su bili odgovarani od toga da zadrže svoja privatna gazdinstva, poljoprivrednici i šira ruralna populacija je bila primorana da napusti svoja gazdinstva i nađe posao u industrijskim centrima.
biološke raznovrsnosti. Na drugoj strani, procesi poljoprivredne intenzifkacije i napuštanja sela imali su štetne eekte. Održavanje biološke raznovrsnosti i kulturnih predela Veliko bogatstvo važnih staništa ptica i ostalog životinjskog sveta – od kojih su mnoge od velike evropske/svetske važnosti – uspostavljeno je i održavano poljoprivrednom proizvodnjom niskog intenziteta i ta područja se protežu od brda i planina Istočne, Zapadne i Južne Srbije do ravnica severne pokrajine Vojvodine i Centralne Srbije. Planinski pašnjaci su staništa mnoštvu raznovrsnih biljnih zajednica. Međutim, sa smanjenjem broja stoke na ispaši, travnjake bogate različitim vrstama zauzimaju kleka (Juniperus sp.), borovnica (Vaccinicum sp.) i druge konkurentne invanzivne žbunaste vrste, čime travnjaci gube svoju biološku raznovrsnost, a dolazi i do nestajanja mnogih vrsta ptica kao npr. lešinara - bela kanja (Neophron percnopterus) i beloglavi sup (Gyps ulvus).
Do smanjenja biološke raznovrsnosti, uključujući biološku raznovrsnost domaćih životinja i biljaka, uglavnom je došlo tokom socijalističkog perioda, kada je državna poljoprivredna politika avorizovala intenzivnu proizvodnju i upotrebu alohtonih/egzotičnih rasa i modernog sortimenta gajenih biljaka. Lokalno prilagođene rase nisu bile poželjne zato što je njihov proizvodni nivo bio relativno nizak, uprkos njihoDržavni sektor je u velikoj meri izmenio tradicionalne načine voj boljoj otpornosti na bolesti i boljem prilagođavanju lorada u poljoprivredi nametnuvši prvo komunistički model kalnim klimatskim i uslovima gajenja. Na primer, nekadašnji zadruga, a zatim velika, državna, industrijalizovana gazdin- zakon Federativne Narodne Republike Jugoslavije iz 50-tih stva. Ovaj proces je doveo do transormacije seljaka u indu- godina zabranjivao je uzgoj koza i doprineo je rušenju dugostrijske radnike. Centralizovano tržište je pružalo malo mo- godišnjeg rada na selekciji i uzgoju balkanske koze. Lokalna gućnosti malim, privatnim gazdinstvima da prežive i mnoga rasa ovaca pramenka doživela je sličnu sudbinu, pošto je uz planinska područja postajala su sve praznija u demogra- podršku države planski ukrštana sa merino rasom. Mnogi skom smislu. Neki poljoprivrednici su uspeli da nastave sa visokovredni predeli su izgubljeni, uključujući terasaste viproizvodnjom i postepeno poboljšaju i modernizuju poljo- nograde (Negotinska krajina, područje Vršca, Fruške Gore i privrednu proizvodnju, naročito tokom 70-tih i ranih 80-tih drugi), i voćnjake Šumadije. kada su im državni ondovi postali pristupačniji. Upotreba đubriva Struktura poljoprivrednog sektora u Srbiji je transormisana Zbog ekonomske krize, koja je pogodila Srbiju, upotreba đu90-tih i početkom 2000-tih privatizacijom državnih gazdin- briva je u poslednjih 15 godina primetno opala na mnogim stava. Nekoliko ključnih investitora se nakon privatizacije gazdinstvima (na trećinu u odnosu na 1985. godinu). Oko pojavilo u ulozi novih vlasnika ogromnih poljoprivrednih 1,45 miliona tona đubriva upotrebljavano je godišnje u periposeda, naročito u Vojvodini. odu od 1982 do 1987. godine. U periodu od 1982–1991. godine taj broj je opao na 1,25 miliona tona godišnje, a zatim je dodatno pao na 0,41 milion tona u periodu od 1991-1998. 2.5 Uticaj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji na životgodine (Stanje životne sredine 2000. godine, Nacionalni prinu sredinu oriteti zaštite životne sredine 2002. godine). Ova pretnja po Uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu je bio životnu sredinu je vremenom izgubila na snazi što je dovelo kako pozitivan tako i negativan. Sa ekstenzivnim načinima do značajnog smanjenja eutrofkacije voda. rada u poljoprivredi ormirali su se živopisni i ekološki značajni poljoprivredni kulturni predeli i podržan impresivni nivo Postoji mogućnost da se ovaj trend preokrene nakon opo19 3 Drat Serbian Rural Development Programme.
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
ravka ekonomije. Izveštaj o stanju životne sredine za 2001. godinu, na osnovu analiza sprovedenih na području Vojvodine, (područje označeno kao područje sa najvećim nivoom zagađenja iz poljoprivrede), ukazuje na činjenicu da 25% analiziranog zemljišta ima visok sadržaj osora, a površini od 56% analizirane teritorije preti dalja acidifkacija. Prema istom izvoru, analizirano zemljište sadrži 5 mg/kg pesticida i njihovih metabolita, ili 100-200 g/kg insekticida organskog hlorida i istu količinu triazin herbicida (atrazin, simazin i prometrin).
Poljoprivreda i životna sredina u Srbiji
usvajanjem različitih međunarodnih obaveza i u očekivanju pridruživanja Evropskoj uniji, životna sredina postaje sve važniji deo političkih agendi. Sledeće institucije igraju presudnu ulogu u defnisanju srpske agro-ekološke politike: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (primarno kroz Sektor za ruralni razvoj), Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (kroz Odeljenje za zaštitu prirode) i Zavod za zaštitu prirode.
Sledeći prijavu Srbije za pridruženje EU, Vlada Srbije radi Vode uporedo na uspostavljanju novih standarda i usklađivanju Zagađenje zemljišta i eutrofkacija plitkih površinskih voda, postojećih standarda sa strateškim smernicama EU, kako bi jezera i drugih vodenih površina u Srbiji trenutno je u veli- se prevazišli negativni uticaji poljoprivrede na životnu sredikoj meri rezultat nekontrolisanog oticanja tečnog stajnjaka nu i obezbedilo očuvanje korisnih poljoprivrednih aktivnoodn. osoke sa stočarskih armi. Istraživanje koje je sprovela sti. Nekoliko važnih zakonskih dokumenata je ili usvojeno ili Stalna konerencija gradova u Srbiji pokazalo je da zagađe- je u pripremi: nost voda predstavlja problem svake treće opštine u Srbiji. Glavni poljoprivredni izvori nitratnog zagađenja u Srbiji su 1. Nacionalna strategija za biološku raznovrsnost i akcioni plan; životinjski stajnjak i veštačko đubrivo. Pravilno gazdovanje armom u smislu poštovanja ekoloških normi na velikim 2. Strategija za očuvanje agro-biološke raznovrsnosti (na nivou nekadašnje SR Jugoslavije); stočarskim gazdinstvima je retkost i potrebno je hitno sma3. Nacionalni program ruralnog razvoja; njenje zagađenja koje potiče sa stočarskih armi. 4. Nacionalni program poljoprivrede; Srbija je država koja najviše doprinosi zagađenju Dunava i 5. Zakon o organskoj poljoprivredi, Zakon o stočarstvu, Zakon o GMO; njenih pritoka azotom (N) i osorom (P). Oticanja sa velikih armi svinja su glavni činilac opterećenja nutrijentima u Du- 6. Podzakonska akta: Pravilnik o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi; Uredba o navu. Izgradnja odgovarajućeg objekta za skladištenje stajočuvanju i održivom korišćenju životinjskih genetičkih njaka i kupovina opreme za rasturanje stajnjaka su aktivnoresursa, itd.; sti koje su tek u povoju, mada su prvi koraci ka poboljšanju situacije učinjeni kroz Projekat za smanjenje zagađenja reke 7. Nacionalni program za zaštitu životne sredine. Dunav iz industrije u Srbiji (DREPR). Nacrt Nacionalne strategije za biološku raznovrsnost i akciOtpad iz klanica takođe predstavlja značajan činilac za- oni plan pripremilo je Ministarstvo životne sredine i prostorgađenja nutrijentima, naročito u Vojvodini, gde postoji nog planiranja uz tehničku i fnansijsku pomoć UNDP/GEF-a. 240 klanica. Klanice najčešće sakupljaju životinjski otpad Očekuje se da će ovaj dokument naglasiti značaj pripreme i u velike tankove za skladištenje, a on se zatim odvozi ci- sprovođenja nacionalnog agro-ekološkog programa. sternama za uklanjanje otpada u lokalne kanalizacione si- Strategiju za očuvanje agro-biološke raznovrsnosti usvojila steme ili lagune. Poboljšano upravljanje nutrijentima kroz je 2002. godine Savezna Vlada Jugoslavije sa ciljem “očuvareciklažu organskog stajnjaka i racionalizaciju upotrebe nja lokalno adaptiranih rasa koje postepeno nestaju, u sociveštačkog đubriva uvedeno je na pojedinim lokacijama jalne i ekonomske svrhe, kao i buduća naučna istraživanja i u najintenzivnijim poljoprivrednim područjima uz pomoć obrazovne svrhe”. Strategija poljoprivrede Republike Srbije je usvojena 2005. DREPR projekta. godine. Po prvi put, ovaj strateški dokument prepoznaje 2.6 Postojeći politički odgovori na uticaj zaštite životne značaj biološke raznovrsnosti (uključujući i agro-biološku raznovrsnost), očuvanje i održivo upravljanje šumama. S sredine na srpsku poljoprivredu tim u vezi, jedan od strateških ciljeva koji su postavljeni Iako Republika Srbija još uvek nema, nacionalnu strategiju ovom Strategijom je “…obezbediti podršku ruralnom raza zaštitu biološke raznovrsnosti ili specifčne poljoprivred- zvoju, zaštitu životne sredine od destruktivnog uticaja pone politike za podršku zaštiti ekosistema, zaštiti prirodnih ljoprivredne proizvodnje, pripremu srpske poljoprivrede staništa i zaštiti ugroženih vrsta, one su u procesu izrade. Sa za njenu integraciju u EU…” Dodatno, u Strategiji se tvrdi 20
Poglavlje 2
da poljoprivreda može zaštititi i unaprediti prirodnu sredinu, donoseći zadovoljstvo stanovnicima Srbije i potencijal za razvoj proftabilne turističke industrije. Planirane aktivnosti obuhvataju pripremu i usvajanje Nacionalnog programa za očuvanje i održivo korišćenje genetičkih resursa u poljoprivredi; usklađivanje postojećih nacionalnih baza podataka o biljnim i životinjskim genetičkim resursima sa internacionalnim standardima (FAO i IPGRI); podrška za upotrebu autohtonih rasa domaćih životinja i biljnih sorti, istraživanje o agro-biološkoj raznovrsnosti i uspostavljanje nacionalne banke gena.
Od 2006. godine, poljoprivrednici (mali privatni poljoprivredni proizvođači) dobijaju savete i obuku od strane predstavnika savetodavne službe u cilju pomoći pri uvođenju dobrih poljoprivrednih praksi uz podršku iz onda namenjenog ruralnom razvoju. Tokom 2005–2006. godine, instruktori u oblasti integralne voćarske i povrtarske proizvodnje su obučavani kroz program pomoći, koji je fnansirala italijanska Vlada, a nekoliko malih savetodavnih projekata je poslužilo za širenje znanja o primeni dobrih poljoprivrednih praksi u stočarstvu, kako bi se podstaklo smanjenje zagađenja iz poljoprivrede.
Nacrt Nacionalnog programa poljoprivrede pripremilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i u njemu se razlikuju tri prioritetna cilja za period 2010–2013: defnisati politiku za zaštitu životne sredine kako bi se rešavali problemi štetnih eekata poljoprivrednog sektora; započeti pripreme za uvođenje Nitratne direktive; unaprediti saradnju sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine kroz ormiranje dugoročnih radnih grupa.
Srbija je odredila prva marginalna područja (Less Favoured Areas - LFA) u 2005. godini, u područjima gde su mogućnosti za intenzifkaciju poljoprivrede ograničene. U 2002. godini, Vladina podrška za očuvanje agro-biološke raznovrsnosti uvedena je u ormi plaćanja po glavi/grlu autohtonih ugroženih vrsta/rasa. Do 2008. godine, postojale su mere za očuvanje autohtonih biljnih sorti i varijeteta, ali je to prekinuto zbog fnansijske krize.
Nacrt Programa predviđa: uspostavljanje podrške za investicije na armi koje su usmerene ka smanjenju zagađenja i usvajanju EU standarda; podršku razvoju organske poljoprivrede, uključujući i proces sertifkacije i sprovođenje Dobrih poljoprivrednih praksi (GAP); unapređivanje baze podataka vezane za organsku proizvodnju, uspostavljanje zakonske osnove za uvođenje GAP i pripadajući budžet; razvoj GAP principa namenjenih zemljištu, vodama, vazduhu i zaštiti životinja; razvoj smernica za integralnu zaštitu od štetočina; razvoj strateških, zakonskih, administrativnih i tehničkih instrumenata za kontrolu upotrebe Genetski modifkovanih organizama (GMO) i smanjenju pratećih rizika, i usvajanje Nacionalnog programa za očuvanje genetičkih resursa i omogućavanje njegove implementacije. Nacrt Nacionalnog programa ruralnog razvoja je pripremljen 2008. godine, za period 2008–2013 (revidiran 2010. godine), pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Pod Osom 2 – Očuvanje životne sredine i predela – uključene su sledeće mere: podrška konverziji ka organskoj poljoprivredi, kao i tekućem upravljanju; podrška očuvanju genetičkih resursa;
U 2006. godini, usvojen je novi Zakon o organskoj poljoprivredi i uvedene su subvencije za sprovođenje sertifkacije organske proizvodnje. Za organsku poljoprivredu podrška je obezbeđena po glavi/grlu (ili po košnici) organski uzgajanih životinja ili hektaru organski proizvedenih useva/voća/povrća, itd.
Zakonom o stočarstvu (Službeni glasnik, 2009) uvode se mere podrške za očuvanje ugroženih rasa, razvoj organske proizvodnje i usklađivanje sa ekološkim standardima u sektoru stočarstva. Zakonom je takođe omogućeno uspostavljanje Registra autohtonih rasa, koji je uspostavljen 2010. godine sa ciljem identifkovanja prioritetnih rasa koje su u opasnosti od istrebljenja i obezbeđenjem praćenja n jihove brojnosti. 2.7 Zaključci
Prirodni resursi, tradicionalni predeli i održavanje biološke raznovrsnosti putem tradicionalnih poljoprivrednih praksi predstavljaju važne komponente srpskog nacionalnog nasleđa. Poljoprivrednici su vekovima imali neprocenjivu ulogu u oblikovanju ruralnih predela. U mnogim područ jima polu-prirodna staništa, koja su održavana poljoprivrednim aktivnostima, postala su najbitnija zamena za prirodna staništa, iako se poslednjih decenija mnogo ovih poljoprivrednih područja nalazi pod pritiskom intenzifkacije, promene upotrebe zemljišta i vrste useva koji se gaje i prekidom sa tradicionalnim praksama. U isto vreme, druga područja suočavaju se sa marginalizacijom i napuštanjem, s obzirom na to da su poljoprivrednici napustili ruralna područja u zamenu za život u gradu. Postoji hitna potreba da se pronađe najbolji mogući balans između osiguranja snabdevanja hranom, neophodnosti očuvanja ruralne sredine i potrebe za stimulacijom ekonomskog razvoja, uključujući stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje u ruralnim područjima. 21
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
POGLAVLJE 3: Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti u Evropi
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti u Evropi
Koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti (HNV arming) sve više privlači interesovanje kreatora poljoprivredne politike i zaštitnika životne sredine u Evropi zbog važne uloge, koju igra u očuvanju biološke raznovrsnosti. U daljem tekstu opisan je sam koncept za jedno sa pristupom za njegovu identifkaciju. U poglavlju 4 date su inormacije o tipovima poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti koji postoje u Srbiji. 3.1 Šta je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti? Koncept poljoprivredne proizvodnje „visoke prirodne vrednosti“ (HNV) pojavio se i razvio tokom poslednjih 15 godina kao odgovor na sve veće saznanje da su određeni tipovi poljoprivredne proizvodnje od izuzetne važnosti za divlji svet i održavanje biološke raznovrsnosti.
privrednici nastave da zauzimaju značajno veće površine zemljišta uključujući veliki udeo poluprirodnih površina) i upravljaju njima tradicionalnim poljoprivrednim metodama (Beauoy i sar., 1994). Međutim, iako poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti predstavlja sve popularniji i atraktivniji koncept za prenošenje koristi biološke raznovrsnosti koje određeni tipovi poljoprivrede obezbeđuju, ostaju mnogi izazovi povezani sa osiguranjem nastavka postojanja ovih poljoprivrednih sistema. Jedan od ključnih izazova je činjenica da se poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti najčešće nalaze u marginalizovanijim područjima Evrope, gde je poljoprivredna proizvodnja ograničena aktorima kao što su loše zemljište, strme padine, visoke nadmorske visine i nizak nivo padavina. Drugi ključni izazov sa kojima se ovi poljoprivredni sistemi suočavaju odnosi se na njihovu ekonomsku održivost. Zbog ograničenja u njihovoj produktivnosti, udaljenosti od tržišta i činjenice da su mnogi od njih polunaturalna gazdinstva, poljoprivrednici, koji proizvode u sistemu visoke prirodne vrednosti, najčešće imaju niža primanja nego oni koji proizvode u plodnijim područjima.
Poljoprivredne sisteme HNV su prvi put opisali Baldock i sar. (1993) kao “sisteme pretežno niskog intenziteta koji često podrazumevaju relativno složen međuodnos sa prirodnim okruženjem. Njima se održavaju važna staništa, kako na kultivisanim područjima ili područjima za ispašu (na primer, stepe pod žitaricama i poluprirodne travnate Oni poljoprivrednici, koji omogućavaju da se dobije najvepovršine) tako i ona na živicama, barama i drveću, koji su ća korist od biološke raznovrsnosti su samim tim oni koji od davnina integrisani u poljoprivredne sisteme. Polupri- proizvode pod najtežim okolnostima (ekonomskim, socirodna staništa, koja se danas održavaju poljoprivrednom jalnim i ekološkim) i pod najvećim su pritiskom da napuste proizvodnjom visoke prirodne vrednosti, od posebne su svoj tradicionalni način života. Shodno tome, mnogi tradivažnosti za očuvanje prirode u EZ zbog skoro potpunog cionalni poljoprivredni predeli, u celoj Evropi, koji su boiščezavanja velikih kompleksa prirodnih staništa.”. gati po pitanju biološke raznovrsnosti i kulture, izgubljeni su usled napuštanja, intenziviranja i promene namene koOvim zapažanjima osporava se široko rasprostranjeno ve- rišćenja zemljišta. rovanje da poljoprivredne aktivnosti uglavnom negativno utiču na biološku raznovrsnost i umesto toga prepoznaje 3.2 Pristupi utvrđivanju poljoprivrednih sistema visose sledeće: ke prirodne vrednosti
mnoga staništa, kojima se pripisuje visoka vrednost za očuvanja prirode, u Evropi su stvorili poljoprivrednici i njihove tradicionalne poljoprivredne prakse; i neophodno je održati ove poljoprivredne sisteme, kako bi se ova staništa očuvala i sprečilo dalje smanjivanje biološke raznovrsnosti.
Prema defniciji koju su dali Andersen i sar. (2003), poljoprivredno zemljište visoke prirodne vrednosti obuhvata ona područja u Evropi gde: poljoprivreda predstavlja glavni (najčešće dominantni) način korišćenja zemljišta; poljoprivreda podržava veliku raznovrsnost vrsta i staništa biljnog i životinjskog divljeg sveta, ili prisustvo specifčnih vrsta koje su od velike važnosti za očuvanje u Evropi, ili oboje; i očuvanje ovih staništa i vrsta biljnog i životinjskog divljeg sveta zavisi od nastavljanja primene određenih poljoprivrednih praksi. Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti k arakterišu se sledećom kombinacijom karakteristika:
U mnogim delovima Evrope, ovim tipovima poljoprivrednih sistema održavaju se i ruralne zajednice, oblikuje ruralna kultura i tradicija.
Koncept HNV donosi alternativni i dopunski pristup konvencionalnom očuvanju prirode. Umesto da se samo okusira na očuvanje retkih i ugroženih vrsta i staništa na zaštićenim lokacijama, on obuhvata i potrebu da poljo24
Poglavlje 3
1. Upotreba zemljišta niskog intenziteta — biološka raznovrsnost je najčešće veća na poljoprivrednim zemljištima gde je način upravljanja niskog intenziteta. Što je intenzivnija upotreba mehanizacije, đubriva i pesticida i/ili prisustvo velikog broja grla po jedinici površine pašnjaka, to se više smanjuje broj i obilje vrsta na obradivim zemljištima i pašnjacima; 2. Prisustvo poluprirodne vegetacije — vrednost biološke raznovrsnosti poluprirodne vegetacije, kao što su neobrađene travnate površine koje se koriste za ispašu, značajno je veća nego na intenzivno obrađivanom poljoprivrednom zemljištu. Osim toga, prisustvo prirodnih i poluprirodnih karakteristika predela, kao što su velika stabla, žbunje, nekultivisani delovi zemljišta, bare i potoci, komadi stena, itd. u mnogome povećava broj ekoloških niša u kojima biljni i životinjski divlji svet koegzistira sa poljoprivrednim aktivnostima; 3. Raznovrsnost zemljišnog pokrivača, upotrebe zemljišta i useva — biološka raznovrsnost je značajno veća tamo gde postoji „mozaik“ zemljišnog pokrivača i upotrebe zemljišta odn. useva i kultura, uključujući obradive površine niskog intenziteta, ugarene njive, poluprirodnu vegetaciju i brojne karakteristike predela. Na ovaj način se stvaraju mnogo raznovrsnija staništa i izvori hrane za divlji životinjski i biljni svet, a samim tim podržava mnogo kompleksni ja ekologija nego što su pojednostavljeni predeli, koji se povezuju sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Nije neophodno da sve tri karakteristike budu prisutne unutar jednog poljoprivrednog sistema, kako bi se on smatrao sistemom visoke prirodne vrednosti (HNV). Umesto toga, može se smatrati da ove tri karakteristike uzajamno deluju jedna na drugu, kao što je prikazano na Slici 3.1.
Nizak intezitet upotrebe zemljišta
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti Prisustvo poluprirodne vegetacije
Raznovrsnost zemljišnog pokrivača
Slika 3.1: Tri ključne karakteristike poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti
Kao što je u ovom dijagramu prikazano, dominantnu karakteristiku poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti predstavlja nizak intenzitet upotrebe zemljišta. Od izuzetne važnosti je i značajno prisustvo poluprirodne vegetacije. U nekim situacijama, isto se može pronaći u kombinaciji sa površinama obrađivanim niskim intenzitetom, čime se stvaraju mozaični predeli sa većim diverzitetom zemljišta nego što bi to omogućila jednostavna poluprirodna vegetacija. U skladu sa ovim pristupom, najčešće se identifkuju tri tipa poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (Andersen i sar., 2003): Tip 1: 100% poluprirodna
a j i c a t e g e v a n d o r i r p u l o P
Tip 2: Mešavina poluprirodne vegetacije i useva
Tip:3 Intenzivniji usevi i travnjaci, koje koriste neke vrste od značaja za zaštitu
Tip 1
Tip 2
Tip 3
Poljoprivredno zemljište sa velikim udelom poluprirodne vegetacije, kao što su travnjaci bogati vrstama Poljoprivredno zemljište sa mozaikom poljoprivrednog zemljišta obrađivanog niskim intenzitetom i prirodnim i strukturalnim elementima, kao što su međe, živice, kameni zidovi, šumarci ili šipražja, rečice, itd. Poljoprivredno zemljište, koje podržava retke vrste ili veliki udeo evropskih i svetskih populacija određenih vrsta
Intezitet korišćenja (zemlja, stoka, đubrivo, biocidi)
Slika 3.2: Kontinuum poljoprivrednih tipova 1,2 i 3 visoke prirodne vrednosti Izvor: Booj i Kuper (Beauoy and Cooper) (2008)
Identifkovanje ova tri tipa poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti predstavlja korisno sredstvo za identifkovanje poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti na terenu. Svrha ova tri tipa poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti nije da predstavljaju precizne kategorije sa jasnim granicama između svakog od njih. Umesto toga, treba ih posmatrati kao kontinuum koji se kreće od onih sa visokim udelom poluprirodne 25
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti u Evropi
vegetacije i nižim intenzitetom upotrebe (Tip 1) do poljoprivrednih zemljišta sa intenzivnijom obradom, koja ipak podržavaju vrste koje su značajne za očuvanje (Tip 3) kao što je prikazano u Slici 3.2 (IEEP, 2007). Tip 1 Poljoprivredno zemljište visoke prirodne vredno sti: Veliki udeo poluprirodne vegetacije
Najrasprostranjeniji tip poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti sastoji se od poluprirodne vegetacije sa niskim intenzitetom ispaše stokom, često tradicionalnim lokalnim rasama. Poluprirodna vegetacija za ispašu može biti travnjak, šipražje ili šumska površina, ili njihova kombinacija. Poluprirodni travnjak često nije deo poljoprivrednog gazdinstva, već ima drugi oblik vlasništva (zajedničko zemljište, državno zemljište, itd).
u južnim i istočnim regionima). Međutim, poluprirodne šumske površine, koje se ne koriste za ispašu treba posmatrati kao odvojene površine, koje se ne koriste za poljoprivredu. Poluprirodnu vegetaciju koja se koristi za ispašu divljih biljojeda, kao što su jeleni npr., ne treba smatrati poljoprivrednim zemljištima visoke prirodne vrednosti (Beauoy i Cooper, 2008). Tip 2 Poljoprivredno zemljište visoke prirodne vrednosti: Mešavina poluprirodne vegetacije i obradivih površina pod niskim intenzitetom korišćenja i obrade
Gazdinstva i predeli sa manjom zastupljenošću poluprirodne vegetacije, koja postoji u mozaiku oranica i/ili zemljišta pod višegodišnjim kulturama, mogu takođe biti visoke prirodne vrednosti. Prirodna vrednost je obično viša ukoliko se oranice koriste manjim intenzitetom, pri čemu se obezbeđuje mozaik raznovrsnih staništa, koja uključuju širok spektar divljih vrsta.
Stočarske arme visoke prirodne vrednosti često imaju više od jedne vrste useva krmnog bilja. Oni se mogu kretati od travnjaka sa minimalno izmenjenom poluprirodnom vegetacijom (nikada obrađivana, sejana ili nađubrena povr- Pošto je udeo zemljišta pod poluprirodnom vegetacijom šina), preko travnjaka koji se ponekad mogu kultivisati i/ili manji u Tipu 2 HNV u odnosu na Tip 1, a udeo oranica veći, pomalo đubriti, do produktivnijih ili „poboljšanih“ travnja- upravljanje obradivim površinama i postojanje „ekološke ka, i useva krmnog bilja. Iako produktivnije, ove površine inrastrukture“ vezane za pojedine karakteristike predela, su još uvek sa niskim intenzitetom upravljanja, u poređe- je od ključnog značaja za životinjski i biljni divlji svet. Innju sa dominantnim praksama poljoprivredne proizvod- tenzivnija upotreba obradivog zemljišta i otklanjanje kanje. Oni mogu biti važan deo poljoprivrednih sistema viso- rakteristika predela dovešće do ubrzanog opadanja vredke prirodne vrednosti, posebno kada se na odgovarajući nosti biološke raznovrsnosti. način kombinuju sa odgovarajućom površinom, recimo, poluprirodnih pašnjaka. Objekti poluprirodnih karakteristika, kao što su živa ograda, međe njiva i drveće, su česta karakteristika Tipa 2 PoljoPodela travnjaka na poluprirodne i one koji to nisu, u odre- privrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti. Oni obezđenoj meri je pitanje procene. Jedan pristup se zasniva na beđuju dodatna staništa i imaju tendenciju da povećaju prisustvu određenih indikatorskih vrsta. Drugi pristup je prirodnu vrednost. Međutim, njihova ukupna površina je primena odgovarajućih kriterijuma kao na primer: travnjak najčešće mala u odnosu na površinu proizvodnog poljokoji 20 godina nije podsejavan ili đubren može se smatrati privrednog zemljišta. Zato su karakteristike proizvodnog poluprirodnim. Povremena obrada može biti kompatibil- područja te koje određuju da li je poljoprivredno zemljište na sa polu-prirodnim statusom. To se posebno odnosi na visoke prirodne vrednosti, a prisustvo nekultivisanih karegion Mediterana, gde se travnate površine mogu obrađi- rakteristika, odn, neproizvodnih elemenata samo po sebi vati povremeno radi kontrole žbunaste vegetacije, a da se nije dovoljno (Beauoy i Cooper, 2008). njihova prirodna vrednost značajno ne smanji. Spontana vegetacija u maslinjacima i ugarenim njivama niskog in- Tip 3 Poljoprivredno zemljište visoke prirodne vredtenziteta se takođe može svrstati u istu kategoriju, ukoliko nosti: Intenzivni usevi i travnate površine koje koriste oni nisu u značajnoj meri tretirani đubrivima ili biocidima. određene retke vrste Činjenica da li se vegetacija koristi za ispašu stoke (ili se kosi radi sena) je veoma važna, pošto potvrđuje da je predmetna površina deo poljoprivrednog sistema. Poluprirodne pašnjačke površine ne moraju uvek biti travnate površine. Šipražje i šuma predstavljaju važan resurs za obezbeđenje stočne hrane u nekim delovima EU (naročito 26
Na intenzivnijem delu spektra visoke prirodne vrednosti su tipovi poljoprivrednog zemljišta čije karakteristike zemljišnog pokrivača i intenzitet poljoprivredne proizvodnje ne bi mogli ukazati na to da se radi o poljoprivrednoj proizvodnji visoke prirodne vrednosti, ali te površine ipak podržavaju očuvanje određenih vrsta – bilo određene ret-
Poglavlje 3
Poljoprivredno područje visoke prirodne vrednosti Verovatnoća prisustva poljoprivrednog područja visoke prirodne vrednosti Veoma niska (0-5%) Niska (6-25%) Srednja(26-50%) Visoka(51-75%) Veoma visoka (76-100%) Visoka prirodna vrednost u Odabranim područjima za dnevne leptire Visoka prirodna vrednost u Naturi 2000 Visoka prirodna vrednost značajnih područja za ptice
Slika 3.3: Verovatnoća zastupljenosti poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti u 27 zemalja članica EU Izvor: Poljoprivredno zemljište visoke prirodne vrednosti u Evropi — procena obrazaca raspodele koji se zasnivaju na podacima o zemljišnom pokrivaču i biološkoj raznovrsnosti (Paracchini i sa r., JRC-IES i EEA, 2008) http://agrienv.jrc.ec.europa.eu/activities_HNV.htm.
ke vrste ili visoki procenat evropskih i svetskih populacija drugih vrsta (Beauoy i Cooper, 2008). 3.3 Zašto poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti predstavlja prioritet za EU? Evropska agencija za zaštitu životne sredine je procenila da se za oko 30% ukupne poljoprivredne površine u EU, što pokriva oko 74 miliona hektara, može smatrati da ima visoku prirodnu vrednost (HNV) (Paracchini i sar., 2008). Međutim, kao što je prikazano na Slici 3.3, poljoprivredno zemljište visoke prirodne vrednosti nije ravnomerno raspoređeno i zastupljenost ovog zemljišta je veća u Južnoj i Istočnoj Evropi.
Površina i stanje poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti u Evropi je, nažalost, u velikoj meri opalo u 20. veku (sa ozbiljnim indirektnim uticajem na biološku raznovrsnost, kao što su ptice na poljoprivrednim zemljištima) zbog kombinovanih pritisaka: i) napuštanje svih poljoprivrednih aktivnosti; ii) intenziviranje i pretvaranje površina
travnjaka visoke prirodne vrednosti u obradivo zemljište, i iii) gubitak poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti kroz promenu upotrebe zemljišta. U skorije vreme, od početka 1990-tih, milioni hektara poljoprivrednog zemljišta u Centralnoj i Istočnoj Evropi napušteni su tokom restrukturiranja poljoprivrede nakon pada komunizma. Ova napuštena poljoprivredna zemljišta uključuju ogromne površine poluprirodnih travnjaka bogatih vrstama i obradivog zemljišta niskog intenziteta što je praćeno gubitkom biljne raznovrsnosti, područja za ishranu ozimih ptica, mesta za uzgoj ptica od evropskog značaja i mnogih drugih važnih staništa (Keenleyside i Baldock, 2007). Pre ovoga, ekspanzija i intenziviranje poljoprivrede nakon II svetskog rata doprineli su značajnom gubitku biološke raznovrsnosti zbog pretvaranja travnjaka u obradiva zemljišta, dreniranja vlažnih zemljišta, uklanjanja prirodnih međa i drugih neobrađivanih elemenata predela, kako bi se stvorile veće površine polja, kao i povećana upotreba đubriva i pesticida. 27
DEVELOPING RAZVOJ NACIONALNOG A NATIONAL
AGRI-ENVIRONMENT AGRO-EKOLOŠKOG P rp o ro gg r ar m am m ae z fo a r S rS be ir jbui a
Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti u Evropi
Godine 2001, Evropska Komisija se obavezala da će zausta- agro-ekološkim merama treba da „promoviše očuvanje viti opadanje biološke raznovrsnostiu EU do 2010. godine poljoprivrednog okruženja visoke prirodne vrednosti, koje kao potpisnik Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Con- je pod pretnjom”. vention on Biological Diversity“ -CBD). Dve godine kasnije, evropski Ministri zaštite životne sredine prepoznali su spe- Pod važećim Evropskim poljoprivrednim ondom za ruralcifčnu važnost biološke raznovrsnosti poljoprivrednog ze- ni razvoj (EAFRD) (Uredba Saveta br. 1698/2005) i pratećim mljišta, i hitne potrebe za zaštitu istog kada su se složili da Strateškim smernicama EU za ruralni razvoj (2007–2013) će: “Završiti identifkovanje, koristeći zajednički dogovore- (Odluka Saveta 2006/144/EZ), odredbe za održavanje pone kriterijume, svih područja visoke prirodne vrednosti u ljoprivrede visoke prirodne vrednosti su čvrste i nameću poljoprivrednim eko-sistemima u pan-evropskom regionu brojne obaveze zemljama članicama EU. To uključuje idendo 2006. godine. Do 2008. godine, znatan procenat ovih tifkovanje očuvanja poljoprivrede visoke prirodne vredpodručja biće pod upravljačkim praksama koje će voditi nosti kao prioriteta za zemlje članice prema sledećem: računa o biološkoj raznovrsnosti koristeći odgovarajuće mehanizme, kao što su instrumenti podrške ruralnom ‘Kako bi se zaštitili i poboljšali prirodni resursi EU i razvoju, agro-ekološki program i organska poljoprivreda, predela u ruralnim područjima, sredstva koja su kako bi između ostalog podržali njihovu ekonomsku i ekonamenjena osi 2 treba da doprinesu trima prirorilošku održivost” (UNEP, 2003). tetnim poljima EU: biološka raznovrsnost i očuvanje Ciljevi u vezi sa biološkom raznovrsnošću za 2010. godinu nisu ispunjeni. Kao rezultat toga, Evropski savet je marta 2010. godine usvojio novi naziv ciljeva u vezi sa biološkom raznolikošću za 2020. godinu, ‘ zaustaviti gubitak biološke raznovrsnosti i degradacije usluga eko-sistema u EU do 2020. godine, povratiti ih onoliko koliko je izvodljivo, dok se istovremeno pojačava doprinos EU u sprečavanju globalnog gubitka biološke raznovrsnosti ’. Da bi se ovo postiglo potreban
je dodatni politički napor za održavanje poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti. Uistinu, trenutni Akcioni plan biološke raznovrsnosti EU odnosi se na “optimizovanje upotrebe dostupnih mera pod reormisanom Zajedničkom poljoprivrednom politikom u cilju sprečavanja inteziviranja ili napuštanja poljoprivrednog zemljišta, šuma visoke prirodne vrednosti” i osigurati da je obezbeđeno adekvatno fnansiranje za poljoprivredno zemljište i šume visoke prirodne vrednosti. Očuvanje poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti se prvi put pojavilo kao prioritet politike EU 1999. godine kada je u Uredbi ruralnog razvoja (Uredba Saveta br. 1257/1999) navedeno da podrška ruralnom razvoju bude usmerena ka „očuvanju i promociji održive poljoprivrede i poljoprivrede visoke prirodne vrednosti koja poštuje ekološke zahteve”. U toj istoj Uredbi se navodi i da podrška
28
i razvoj sistema poljoprivredne proizvodnje i šumarstva visoke prirodne vrednosti i tradicionalni poljo privredni predeli; voda; i promena klime .’
Ovi se navodi praktično prevode u obavezu da zemlje članice EU moraju da čuvaju poljoprivredno zemljište visoke prirodne vrednosti i povezane poljoprivredne sisteme: 1. prvo, svaka zemlja članica treba da identifkuje šta „poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti“ znači u njihovom nacionalnom kontekstu; 2. drugo, treba da podrže poljoprivredne sisteme visoke prirodne vrednosti i očuvanje poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti, tako što će uključiti odgovarajuće mere u svoje nacionalne programe ruralnog razvoja; i 3. treće, treba da prate i izveštavaju o promenama u ukupnom (osnovnom) području i kvalitetu poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti, kako bi se procenio uticaj programa i mera ruralnog razvoja. Ovo su ambiciozni ciljevi, ali uz političku volju da se odgovarajuće političke mere osiguraju i obezbede dovoljni budžetski resursi za njihovu implementaciju, ovi dragoceni poljoprivredni sistemi se mogu održati za buduće generacije.
Poglavlje 3
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poglavlje 4
POGLAVLJE 4: Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
4.1 Uvod U ovom poglavlju obrađuju se tri ključna pitanja koja su bitna za kreiranje agro-ekološke politike u Srbiji: Koji tipovi poljoprivrednih sistema u Srbiji imaju najviše mogućnosti da budu označeni kao sistemi visoke prirodne vrednosti (HNV) od važnosti za očuvanje biološke raznovrsnosti? Kakva bi mogla biti podela poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti u Srbiji? Koje su opšte karakteristike poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti koje ih čine značajnim i korisnim za očuvanje biološke raznovrsnosti?
sistema, koji imaju najviše šanse da budu od koristi za životinjski i biljni svet. Ovo pri tome ne podrazumeva da je proces konačan.
Grupa poljoprivrednih stručnjaka kao i stručnjaka za biološku raznovrsnost uključenih u projekat, pokušali su da odgovore na ova pitanja tokom 2009. i 2010. godine. Njihov posao se sastojao od: razvijanja generičke tipologije poljoprivrednih sistema u Srbiji i identifkacije onih poljoprivrednih sistema koji imaju najveću verovatnoću da budu označeni kao sistemi visoke prirodne vrednosti (HNV); korišćenja odabranih indikatora kako bi se pripremila prleminarna mapa koja bi prikazivala moguću rasprostranjenost poljoprivrednih područja visoke prirodne vrednosti u Srbiji; izrade dve studije za određene primere / područja kako bi se nekoliko poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti detaljnije istražilo i bolje utvrdile poljoprivredne prakse koje su korisne za životinjski i biljni svet i biološku raznovrsnost i prikazali vidovi pretnji sa kojim se ovi poljoprivredni sistemi suočavaju.
Stočarski sistemi
Površina pod krmnim biljem niskog intenziteta
Obrada nije značajna u površinama pod krmnim biljem
Svaki od ova tri koraka je detaljnije opisan u delovima koji slede. Oni su potpuno u skladu sa metodologijom koja je korišćena za identifkovanje poljoprivrednih sistema i poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti, koju je predložila Evropska komisija kako bi se pomoglo zemljama članicama EU u primenjivanju „indikatora poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti“, a koji su deo zajedničkog okvira za praćenje stanja i procenu za nacionalne ruralno razvojne programe u tekućem periodu programiranja EU, od 2007–2013. (IEEP, 2007). 4.2 Tipologija poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti za Srbiju Prvi korak ka primenjivanju koncepta poljoprivrede visoke prirodne vrednosti u Srbiji predstavlja korišćenje dostupnih podataka, inormacija i stručnog znanja radi identifkovanja i opisivanja širokih tipova poljoprivrednih 32
Poluintenzivan
Sistem poluprirodne livade kosanice ili livade korišćene kombinovano
Pašni sistem na bazi poluprirodnih pašnjaka
Sistem ispaše u šumama i na vlažnim površina
Sistem sejanih livada korišćenih kombinovano. Uglavnom nije HNV
Poglavlje 4
Slika 4.1Tipologija glavnih poljoprivrednih sistema u Srbiji NAPOMENA: Potencijalni poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti su jače izraženi
Svi sistemi
Sistem jednogodišnjih kultura
Površina pod krmnim biljem sa intenzivnijim upravljanjem
Niskog intenziteta
Sistem sejanih livada košenih niskim intenzitetom
Intenzivan
Sistem navodnjavanih intenzivnih livada zasejanih travnolegumizonim smešama i krmnim biljem
Niskog intenziteta
Intenzivan
Površine pod krmnim biljem sa značajnom obradom
Sistem višegodišnjih kultura
Fini mozaik baziran na usevima žitarica
Niskog intenziteta
Intenzivan
Fini mozaik baziran uglavnom na povrtnjacima
Poluintenzivan
Poluintenzivne sejane livade i oranice
Sistem intenzivnog ratarstva/ povrtarstva. Nije HNV
Sistem suvog ratarenja niskog intenziteta
Sistem niskog intenziteta neredovno navodnjavani povrtnjaci
Sistem intenzivnih voćnjaka, vinograda i hmelja. Nije HNV
Sistem voćnjaka pod režimom ispaše ili košenja
33
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
Na slici 4.1 je predstavljena osnovna tipologija poljoprivred- nomadskih zajednica odražavala je sezonske promene u nih sistema u Srbiji koja je pripremljena za potrebe ovog vegetaciji, koje su oblikovale način života stočarskih zaprojekta. Pokušalo se sa što jednostavnijom izradom tipo- jednica. Ove prakse su imale visoku kulturnu vrednost i logije kako bi se obezbedio sveobuhvatan organizacioni njihov nestanak nije samo doveo do promena u karakteriokvir zbog kasnijih opisa, karakterizacija i analiza. Glavni stikama predela, već i do gubitka genetičke raznovrsnosti poljoprivredni sistemi koji su opisani potpadaju pod tri ka- populacija ovaca. Bez ispaše ili košenja, većina zatravljenih tegorije: stočarstvo, jednogodišnje i višegodišnje kulture. površina u ravničarskim područjima će nestati, pošto su U okviru svake od njih mogu se naći primeri poljoprivred- antropozoogenog porekla i nalaze se u šumskim zonama. nih sistema niskog intenziteta, koji imaju potencijala da postanu poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti. 3. Poluprirodne livade i veštačke livade koje se koriste za proizvodnju sena
U daljem tekstu opisano je deset primera stočarskih sistema niskog intenziteta u Srbiji, od kojih mnogi imaju osnova da budu proglašeni poljoprivrednim sistemima visoke prirodne vrednosti. Kao što je opisano u Poglavlju 3, poljoprivredne sisteme visoke prirodne vrednosti tipično karakteriše kombinacija: nizak intenzitet upotrebe zemljišta; prisustva poluprirodne vegetacije i prisustva prirodnih i poluprirodnih karakteristika predela; raznovrsnost zemljišnog pokrivača i upotrebe zemljišta.
1. Listopadne šume sa visokim učešćem travnjaka
Agro-šumarski sistem niskog intenziteta sa poluprirodnim travnjacima za ispašu ovaca i goveda u plavljenim šumama na obalama reka Save, Dunava, Tise, Tamiša i drugih ravničarskih reka u Vojvodini. Ovo je jedan od najstarijih agro-šumarskih sistema u ravničarskoj Srbiji. Primeri se nalaze u ravničarskim dolinama reka Save, Dunava, Tise i Karaša, ali i slivu reke Morave. Najbolji primer je Specijalni rezervat prirode Zasavica, koji se nalazi na obali Save, gde su autohtone rase goveda, svinja i magaraca ponovo introdukovane zajedno sa tradicionalnom ispašom. Od skoro se čine napori i za revitalizaciju tradicionalnih „salaša“, kroz podršku seoskom turizmu i razvoj i brendiranje proizvoda koji predstavljaju lokalne specijalitete, što je od vitalnog značaja za očuvanje retkih rasa domaćih životinja. 2. Zimski nomadski pašnjaci na ruderalnim staništima i strnjištu
Ovi pašnjaci se uglavnom nalaze u regionu Srema, u Banatu i dolinama reka u podnožju visokih planinskih venaca u celoj Srbiji – praksa “popaša” (sada već izumrla praksa). Stara praksa nomađenja ili migracione ispaše je tek nedavno nestala u Vojvodini. Horizontalna migracija balkanskih 34
Ovaj poljoprivredni sistem je odgovoran za kreiranje poznatih predela šumadijskih planina u Srbiji. Sve do 1960tih godina, livade su bile ekstenzivno korišćene. Košenje je bilo kasno i livade su neprestano podsejavane autohtonim vrstama. Obe prakse su rezultirale u održavanju visokog stepena biološke raznovrsnosti i raznovrsnosti u biljnim i životinjskim zajednicama. Od 1960-tih do 1980-tih godina intenzivirano je korišćenje ovih travnjaka. Travnjaci su ponovo presejani jednostavnim travnato-leguminoznim smešama i košenje je obavljano ranije. Kao rezultat toga, bogatstvo vrsta je smanjeno, a neke vrste ptica koje su se u njima gnezdile su ugrožene. U poslednjoj dekadi je došlo do ekstenzifkacije upravljanja travnjacima uz povratak tradicionalnih praksi.
Tradicionalna maniestacija kosidbe, koja se održava na planini Rajac, služi da se promoviše lokalna tradicija, uključujući zajedničko košenje zrelih travnjaka („moba“), kao i za stvaranje prihoda od turizma, privlačenjem na hiljade turista svake godine. U celom regionu Šumadije — planine Valjevo, Suvobor, Rajac, Rudnik — privlačna snaga seoskog turizma proizilazi od lepih i raznolikih livada, koje se održavaju kroz tradicionalne prakse upravljanja travnjacima. Najbolji primeri ostvarene koristi od atraktivnosti ambijenta se mogu pronaći u okolini Ljiga i Valjeva, a ostvarene su uz podršku lokalnih udruženja „Moba“ i „Domaćin“ i turističkih organizacija opština Centralne Srbije. 4. Poluintenzivna ispaša brdsko-planinskih poluprirodnih travnjaka u zoni šume i na prirodnim travnjacima iznad granice šuma
Poluintenzivni stočarski sistemi se zasnivaju na ispaši ovaca, goveda i konja u brdsko-planinskim poluprirodnim travnjacimau šumskim zonama i prirodnim travnjacima iznad granice šuma. One se obično nalaze u vlažnijim oblastima Zapadne Srbije.
Poglavlje 4
Ove zone su stvorene i održavaju se niskim intenzitetom ispaše goveda i ovaca, sa uglavnom stacionarnom letnjom ispašom, i ovi pašnjaci se često nalaze u četinarskim šumskim zonama, a ređe kao proplanci u mešovitim šumama ili na većim nadmorskim visinama. Ovim tipom upravljanja stvoreni su neki od najatraktivnijih planinskih predela Srbije, koji se nalaze na Tari, Zlatiboru, Zlataru, Goliji i Sjeničko-Peštarskoj visoravni, na kojima su rasuta planinska skloništa za životinje i ljude, takozvani „katuni“. Nažalost, osim na Sjeničko-pešterskoj visoravni, danas se životinje na ispaši sve ređe viđaju i u ovom regionu. Nedostatak ljudi i životinja u ovim predelima zajedno sa dolaskom invazivnih vrsta dovelo je do smanjenja ekonomskih i ekoloških vrednosti ovih travnjaka.
rodnoj vegetaciji u tradicionalnim voćnjacima (većinom šljive) i na šumskim parcelama.
Egzistencija najatraktivnijih turističkih područja u Zapadnoj Srbiji, poznatih po lepoti i kvalitetu mlečnih i mesnih proizvoda koji sa njih potiču, zavisi od goveda i ovaca. Tradicionalni recepti za poznate lokalne proizvode su očuvani (zlatiborski sir, zlatiborska pršuta), iako je sve teže naći pravi izvor sirovina za njihovu proizvodnju poreklom od domaćih životinja uzgajanih upravo na tom području.
Danas se ovaj tip poljoprivrede malih razmera u procesu modernizacije menja, ustupajući mesto zatvorenom sistemu uzgoja stoke. Jedna od prednosti ovog sistema je održavanje vrednih genetičkih resursa domaćih životinja. U zavisnosti od tipa sela, ovaj sistem se često kombinovao sa sistemom agro-šumarstva, gde su svinje uzgajane na otvorenom, u sistemima slobodne ispaše u listopadnim, najčešće hrastovim šumama, gde su posebno isterivane u vreme plodonošenja (žirenje). Nakon što je zabranjeno žirenje i sakupljanje žira, kao i zbog pretnje od inekcije trihinelom, ovaj sistem je danas skoro u potpunosti napušten (još uvek je prisutan jedino u regionu Posavine i Podunavlja), mada je držanje životinja na otvorenom u ispustima u sklopu dvorišta još uvek prisutno.
5. Ekstenzivna nomadska ispaša brdsko-planinskih pašnjaka
Ekstenzivan stočarski sistem, sa ovcama, kozama i govedima na ispaši na brdsko-planinskim travnjacima u Južnoj, Jugoistočnoj i Istočnoj Srbiji. Preko 100.000 hektara pašnjaka je pod ekstenzivnom ispašom, uglavnom domaćih rasa i sojeva ovaca, kao što je pramenka. Ova rasa ima grubu vunu, solidnu proizvodnju i izvrstan kvalitet mleka. Sistem ispaše je tradicionalan “pod nogama ovaca” i sezonskog tipa . Ovi pašnjaci se nalaze u području prirodnih planinskih pašnjaka iznad šumskog pojasa četinara, a ređe i na proplancima u mešovitim šumama nastalih krčenjem . U prošlosti, je intenzivna ispaša često dovodila do iscrpljivanja travnjačkih resursa na nekim lokacijama. Selektivna, ekstenzivna ispaša mđt, iako je smanjivala produktivnost, imala je pozitivan eekat na livade otvorenog sklopa, pomažući da se održi visok nivo biološke raznovrsnosti. Na primer, ekstenzivni uzgoj stada i krda stoke podržava preživljavanje ptica grabljivica i livadskih ptica. Međutim, zbog depopulacije ovih područja u poslednjih nekoliko godina, ove vrednosti su na ivici nestajanja. 6. Ekstenzivna ispaša na seoskim ispustima
Ovaj tip predstavlja vid ekstenzivnog tradicionalnog stočarenja slobodna ispaša svinja, živine i ovaca na polu-pri-
Ovaj sistem poljoprivredne proizvodnje se praktikuje u celoj Centralnoj Srbiji. Zbog prakse visokog opterećenja ispašom na mahom ograničenim površinama ovo, trenutno, nije poljoprivredni sistem visoke prirodne vrednosti (slobodnim napasanjem npr. svinja uklanja se u potpunosti travnati pokrivač, što dovodi do gubitka biološke razno vrsnosti). Međutim, ovaj oblik tradicionalnog stočarenja ima i potencijala da doprinese ormiranju područja visoke prirodne vrednosti uz pravilno gazdovanje i smanjenje stepena opterećenja pašnjaka.
Opstanak ovog sistema je blisko povezan sa tradicijom srpskih slava, tokom kojih porodica i njeni gosti tradicionalno uživaju u domaće uzgajanom jagnjetu ili prasetu. Zbog ograničenih pašnih resursa u Centralnoj Srbiji, postoji šansa i da ovaj polunaturalni poljoprivredni sistem opstane sve dok klanje životinja na licu mesta za porodičnu potrošnju bude tolerisano. 7. Kombinovana upotreba planinskih travnjaka
Ovo je stočarski sistem koji se zasniva na dvozonskoj ispaši ovaca i goveda na livadama u dolinama, srednje planinskim livadama kombinovanog načina korišćenja i visokoplaninskim pašnjacima. Ovčarska proizvodnja zasnovana na dvozonskoj ispaši, (očuvana u Jugoistočnoj i Istočnoj Srbiji), predstavlja polunomadski način uzgoja stoke nastao, kao naslednik sezonskih migracija Balkanskih nomadskih stada od Juga ka Severu poluostrva. Ona predstavlja polunomadski stočarski sistem, koji se zasniva na vertikalnom kretanju stada koje prati sezonske promene u vegetaciji na različitim nadmorskim 35
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
visinama. Sistem se bazira na zimsko-prolećnoj ispaši u nizijskim predelima sa dnevnim prolećnim i ranim letnjim migracijama na livade koje se nalaze u zoni listopadnih šuma. Na Đurđevdan, početkom maja, stada se sele na brdsko-planinske pašnjake, iznad zone mešovitih šuma, gde slobodno pasu tokom dana, a tokom noći su u ograđenim prostorima u pastirskim sezonskim naseobinama (“trlo”, ”bačilo”).
Napuštanje brdsko-planinskih pašnjaka poslednjih decenija ugrožava opstanak pašnjaka u nizijskim predelima zbog preopterećenosti ispašom. Ovo dovodi do degradacije zemljišta i erozije na padinama, dok se na napuštenim visokoplaninskim travnjacima pojavljuju kleka, borovnica i drugo žbunje. Rehabilitacija i održavanje ovog sistema moglo bi da obezbedi značajnu ekonomsku korist poljoprivrednicima, kroz razvoj, preradu i prodaju vrednih i visoko-kvalitetnih proizvoda, kao što su npr. staroplaninski i pirotski kačkavalj. 8. Listopadne šume okresane za proizvodnju lisnika
Ovo je deo ekstenzivnog tradicionalnog stočarenja u čijoj je osnovi prikupljanje lisnika za zimsku ishranu ovaca.
Formiranje stepske vegetacije na Deliblatskoj peščari bilo je pod uticajem antropozoogenih aktora, naročito košenja i ispaše, pored postojećih prirodnih, ekoloških sila. Na području Deliblatske peščare sproveden je značajan broj naučnih istraživanja koja pokazuju da je potreban dobro izbalansiran režim ispaše, sa odgovarajućim stepenom opterećenosti pašnjaka, radi održavanja ovog dragocenog područja. Povratak ekstenzivne ispaše sa domaćim životinjama je najbolji način za očuvanje karakteristika i heterogenosti predela ovog područja, i očuvanje biološke raznovrsnosti, uključujući vrste kao što je orao krstaš koji zavisi od staništa na otvorenim travnjacima koje mu omogućava hvatanje plena. 10 .Ispaša na vlažnim poljanama u nizijskim oblastima
Vekovno stara praksa eksploatisanja javnih pašnjaka-seoskih utrina, za ispašu nepreživara nastavljena je u nekim delovima Srbije i dan danas. Do 1960-tih godina, javni pašnjaci su korišćeni za uzgoj svinja i gusaka (radi mesa, džigerice, perja). Međutim, ispaša na javnom zemljištu svinja i živine (uglavnom pataka, gusaka i ćuraka), trenutno opada zbog pretnje od inekcija trihinelozom i ptičjim gripom. Postoji mala ekonomska vrednost takvih praksi, osim možda u seoskom turizmu kao što je npr. „salašarski“ turizam ili pak lokalna dešavanja i proslave, kao što je “borba gusaka” u Mokrinu, itd.
U nekim planinskim područjima sa ograničenim resursima za proizvodnju zimske ishrane razvila se drevna praksa koja je dovela do stvaranja vrednih kulturnih predela. To uključuje orezivanje listopadnog drveća i sakupljanje granja i lišća koji su zatim sušeni i skladišteni radi ishrane živo- Na slici 4.1 ispod prikazana je ši roka distribucija ovih deset tinja. Iako je ova praksa uticala na komercijalnu vrednost poljoprivrednih sistema niskog intenziteta. određenih šumskih područja, ta praksa je zabranjena u državnim šumama, mada se još uvek sprovodi u nižem du- U tabeli koja sledi dato je sažeto poređenje najvažnijih navskom regionu i Istočnoj i Južnoj Srbiji. U ovim područ- poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti u Srbi jima, dodatne ekonomske koristi se mogu generisati kroz ji. Svi ovi sistemi se zasnivaju na poluprirodnoj vegetaciji turizam i proizvodnju tradicionalnih zanatskih proizvoda, travnjaka. pružajući time obrazloženje za održavanje sistema unutar Slika 4.1 Opis poljoprivrednih sistema niskog intenziteta u određenih granica i u relativno malom obimu. Srbiji koji se zasnivaju na poluprirodnoj vegetaciji travnjaka. 9. Ekstenzivna ispaša na laganim, slanim ili teškim zemljištima
Ovo su poluintenzivni pašnjački sistemi sa ispašom ovaca, goveda i magaraca na peskovitim dinama, slanom i teškom zemljištu sa visokim nivoom vode, koje se tipično može naći na području Banata.
36
Napomena: * označava poljoprivredne sisteme visoke prirodne vrednosti (HNV) koji se oslanjaju na poluprirodne travnjake, kao što je identifkovano u tipologiji koja je predstavljena u Slici 4.1.
Poglavlje 4
Slika 4.1 Mapa na kojoj je prikazana široka distribucija deset stočarskih sistema niskog intenziteta.
10.
2.
9. 1. 7.
3. 5.
4.
8. 6.
37
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
Poljoprivredni sistem visoke prirodne vrednosti*
Ključne karakteristike
Sistem polu-prirodne livade kosanice ili livade dvojne namene kosidba-ispaša
1) Zemljište korišćeno poluintenzivno. Poluprirodna vegetacija se koristi za ispašu stoke tokom proleća i jeseni i kasno kosi preko leta, broj grla stoke po jedinici površine nikada ne prelazi 1 UG po ha, veštačka mineralna đubriva i biocidi se ne koriste, male količine stajnjaka se primenjuju veoma retko ili nikada zbog nedostatka radne snage. 2) Nemeliorisani travnjaci koji su veoma raznoliki po pitanju biološke raznovrsnosti, sa prosečnim brojem biljnih vrsta preko 60 po travnjačkoj zajednici, invazija žbunastim vrstama se kontroliše od strane pastira i košenjem, očuvane poljske međe. 3) zemljište se ne obrađuje, raznovrsnost biljnog pokrivača uglavnom potiče od raznih biljnih zajednica polu-prirodnih travnjaka koje su više rezultat raznovrsnih zemljišta, njihove dubine, visine i geološke podloge, nego praksi upravljanja zemljištem; obradivo zemljište (uglavnom krompir, šargarepa i slično ili pšenica, ječam i ovas) nije više prisutno u velikoj meri; većina mozaika se sastoji od prirodne vegetacije šuma i travnjaka. 4) Tradicionalne rase stoke (agro-biološka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su svrljiška ovca, pirotska ovca, krivovirska ovca , zatim domaće šareno goveče, balkanska koza, brdski konj, itd. 5) Polunaturalni proizvođači su najčešče organizovani na način da zajednički sprovode ispašu, i to ređe da bi zajednički izašli na tržište. Uglavnom koriste privatne livade za proizvodnju sena i ispašu, a državne za letnju ispašu.
Sistem ispaše na poluprirodnim pašnjacima
1) Zemljište korišćeno ekstenzivno/nizak intenzitet proizvodnje; polu-prirodna vegetacija se koristi za letnju ispašu, broj grla stoke po jedinici površine nikada ne prelazi 0,1 UG po ha, veštačka mineralna đubriva i biocidi se ne koriste. 2) Nemeliorisani travnjaci, veoma raznovrsni, prosečan broj vrsta ispod 60 po zajednici usled invazije žbunastom vegetacijom koja se tradicionalno kontrolisala od strane pastira fzičkim uklanjanjem ili paljenjem, nema međa niti ograda. 3) upotreba zemljišta nije mozaična, raznovrsnost vegetacije uglavnom potiče od raznih biljnih zajednica polu-prirodnih travnjaka koje su pre rezultat raznovrsnih zemljišta i njihove dubine, nadmorske visine i geološke podloge nego načina upravljanja. 4) Tradicionalne rase stoke (agro-biološka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su šarplaninska ovca, karakačanska ovca, bardoka, vlaško-vitoroga ovca, buša, domaći bivo, balkanski magarac, itd. 5) Polunaturalni proizvođači su organizovani radi zajedničke ispaše, ali retko radi potrebe zajedničkog nastupa na tržištu, većinom koriste privatne livade za košenje i ispašu, a državne pašnjake za letnju ispašu; veoma mali broj velikih gazdinstava privatizovano kao što je kombinat na Vlasini sa hiljadama hektara pašnjaka, livada i obradivih površina; gazdinstva srednjih veličina sa ugovorenom proizvodnjom, npr. za isporuku mleka prerađivačima i jagnjadi klanicama.
Sistemi ispaše na šumskim i močvarnim pašnjacima
1) Ekstenzivna upotreba zemljišta/ekstenzivna proizvodnja koja se zasniva na poluprirodnoj vegetaciji koju stoka koristi tokom ispaše u zimskim mesecima uz dodatak koncentrovane hrane kada su životinje noću smeštene u zatvorenom prostoru kao i tokom vremenskih nepogoda; broj grla stoke po jedinici površine varira, uglavnom nizak i nebrojiv; veštačka mineralna đubriva i biocidi se ne koriste. 2) Prisustvo polu-prirodnih karakteristika (neobrađen pokrivač trave i korova u nižim šumskim slojevima, šipražje, poljske međe -živice i ostaci useva se ne uklanjaju nakon žetve. 3) Mozaična upotreba zemljišta koja se sastoji od močvarnih šuma, požnjevenih polja sa različitim kulturama – uglavnom pšenica, kukuruz i suncokret, polja mlade pšenice i lucerke u azi zimskog odmora ili usporenog razvoja. 4) Tradicionalne rase stoke (agro-biološka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su svinje mangulica, resavka, moravka, vlaško-vitoroga ovca, cigaja ovca, podolsko goveče, itd. 5) Komercijalni proizvođači osrednjeg obima proizvodnje koji su uglavnom orijentisani na direktnu prodaju mesa prerađivačima ili posrednicima, retko sami prodaju prerađene proizvode.
38
Poglavlje 4
Približna rasprostranjenost poljoprivrednog sistema, njegova prostorna distribucija i geograska lokacija
Trendovi /Tendencije
Povezani životinjski i biljni svet
Jako rasprostranjen poljoprivredni sistem – može se naći na celokupnom prostoru planina u Srbiji; na proplancima u zoni šuma planinskih područja Centralne, Zapadne i Južne Srbije (planine Dinarskog luka kao što su Zlatibor, Golija, Zlatar i Valjevske planine, Kopaonik i Šar planina), Jugoistočne i Južne Srbije (Rodopske planine kao što su Dukat, i planine Vlasinskog područja, Balkanske planine – Suva i Stara planina, Karpatske – Homoljske planine, Miroč, itd.).
Iseljavanje ruralnog stanovništa dovodi do opadanja broja domaćih životinja, loše inrastrukture, nedostatka pastira i dobro obučenih pastirskih pasa, veliki gubitak ovaca zbog velikih predatora dovodi do napuštanja ispaše na pašnjacima na većim nadmorskim visinama. Takođe, dalja podela regiona uvođenjem granica sa susednim zemljama zaustavilo je poslednje prakse nomađenja stada ovaca, presecajući tradicionalne migracione pravce koji se protežu od juga do severa i od planinskih do nizijskih područja Panonske nizije. Istovremeno, staračko stanovništvo u planinskim predelima više nije u stanju da održava vertikalne migracije na lokalnommikro nivou koje su nekada obezbeđivale mogućnosti za dugoročnu ili stalnu održivost sistema ispaše/košenja koji se zasniva na polu-prirodnoj vegetaciji.
Raznovrsnost ptica koje se gnezde u k asno košenim travnjacima.
Dugoročno zapostavljanje poljoprivrednih Jako rasprostranjen stručnih službi i nauke u travnjaštvu brdsko-planinski sistem u u marginalnim područjima dovelo Istočnoj, Južnoj i Zapadnoj je do nedostatka praćenja novih Srbiji, visoke planine tržišnih kretanja, uvođenja sertifkata Dinarskog planinskog i standarda koji mogu dati dodatnu lanca, Karpatsko-balkanski vrednost proizvodima koji su rezultat planinski lanac i Rodopske tradicionalne poljoprivredne proizvodnje. planine, uključujući Pojednostavljena ruralna ekonomija sa pašnjake iznad zone šuma malom sposobnošću menjanja u pravcu i pašnjake na peščanim diverzifkacije radi obezbeđenja održivog dinama, slanom terenu korišćenja prirodnih resursa, ugrožava i teškim zemljištima sa preživljavanje poljoprivredne proizvodnje visokim podzemnim visoke prirodne vrednosti (HNVF) izuzetne vodama. Ogromna područja vrednosti iz perspektive očuvanja planinskih pašnjaka biološke raznovrsnosti, kulturološkog i ekoloških ostrva u nasleđa i očuvanja prirodnih predela, itd. Panonskoj niziji Banatskog Poljoprivredni sistemi visoke prirodne regiona. vrednosti u Srbiji postepeno bivaju degradirani.
Mala područja uglavnom nizijskih vlažnih šuma Vojvodine u dolinama velikih reka kao što su Sava, Dunav, Tamiš, Tisa, Karaš, itd.; listopadne šumske površine u nižim predelima planina Centralne Srbije kao što je Rudnik; terase reka Centralne Srbije sa širokim dolinama kao što je reka Morava.
Lovna divljač – zec, srna, divlja svinja, poljska jarebica ( Perdix perdix ), jarebica kamenjarka ( Alectoris graeca ) i prepelica (Coturnix coturnix ). Veliki predatori kao što su vuk i šakal predstavljaju problem za stočarsku proizvodnju. Raznovrsne travnjačke zajednice. Raznovrsno lekovito i aromatično bilje. Šumski plodovi kao što su borovnica, kupina, malina i druge vrste u poljskim živicama, itd.
Raznovrsne ptice gnezde se na pašnjacima. Lovna divljač – zec, srna, divlja svinja, azan. Ptice – Poljska jarebica ( Perdix perdix ), jarebica kamenjarka ( Alectoris graeca ) i prepelica (Coturnix coturnix ). Ptice grabljivice kao što su orao krstaš, suri orao i beloglavi sup, koje su pozitivno povezane sa ekstenzivnim praksama ispaše. U nekim slučajevima, veliki predatori kao što je vuk predstavljaju ozbiljnu pretnju stadima domaćih životinja koja se napasaju na poluprirodnim pašnjacima u visokim planinama. Revitalizacijom ispaše u brdsko-planinskim područjima u Srbiji, vukovi i šakali postaju ozbiljna pretnja. Raznovrsnost pašnjačkih zajednica. Raznovrsnost retkih i ugroženih vrsta biljaka uključujući lekovite i aromatične biljke. Šumski plodovi kao što je borovnica.
Skorašnji trend rehabilitacije ruralne Orhideje i druge retke vrste cvetnica. ekonomije u određenim područjima prati stari pristup inteziviranja uprkos prirodnim Lovna divljač – zec, azan, prepelica, patka gluvara, guska kapacitetima zemljišta; kao i viši nivo glogovnjača, velika lisasta guska, srna, jelen, divlja svinja. primene mineralnih đubriva, međutim Raznolike močvarne ptice uključujući migrirajuće vrste od ovaj trend je još uvek ograničenog dometa kojih su neke važna staništa ptica (IBA) i Ramsarska područja. zbog nedostatka povoljnih kreditnih Iz perspektive očuvanja ptica, stoka nije dobrodošla u svim linija za fnansiranje proizvodnje, kao i ovim područjima pošto može da remeti gnezdarice. Pastiri se nedostatka iskustva i mehanizacije za često optužuju za sakupljanje jaja i uništavanje gnezda. Suživot ponovno zasnivanje travnjaka. Ukoliko tradicionalnih poljoprivrednih praksi u močvarnim pašnjacima se ovaj trend nastavi, većina dragocenih polu-prirodnih travnjaka mogu biti uništeni je neophodan gde god ispaša održava pokrivač travnjaka i štiti ga od invazije žbunja i dr veća. Problem balansiranja različitih kroz uspostavljanje veštačkih travanjaka interesa stoke na ispaši i divljeg životinjskog i biljnog sveta baziranih na travno-leguminoznim je samo deo problema stočara, često dolazi do konikta i sa smešama; nedostatak sistematskog i višegodišnjeg planiranja fnansijske podrške ratarima koji optužuju ovce, svinje ili goveda za uništavanje mladih useva. Zbog toga je sistem “popaša” već zabranjen u i problemi sa marketingom mogu dovesti Vojvodini u poslednjim godinama, što je dovelo do gubitka do vakuuma u odlučivanju proizvođača o intenziviranju ili održavanju poljoprivrednih agro-diverziteta povezanog sa ovim sistemom (vlaško-vitoroga i vlašićka ovca npr.). praksi visoke prirodne vrednosti. U međuvremenu, ova prirodna staništa će biti izgubljena zbog prirodne sukcesije.
39
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
4.3 Mapiranje poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti u Srbiji Sledeći korak ka primenjivanju poljoprivrednog koncepta visoke prirodne vrednosti u Srbiji uključuje razvoj i primenu indikatora za identifkaciju prostornog rasprostranjenja poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti. Mape poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti pripremljene su u svim zemljama članicama EU i korisna su alatka za prikaz onih delova zemlje koji bi bili najrelevantniji za ciljanje mera, kao što su agro-ekološka plaćanja, radi podrške poljoprivrednim sistemima visoke prirodne vrednosti.
Međutim, ove mape treba tumačiti sa oprezom (Beauoy, 2008) pošto su dostupni izvori podataka često delimični i mogu samo naznačiti približnu lokaciju i približno područ je (u hektarima) poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti. Drugo, biološka raznovrsnost poljoprivrednog zemljišta se proteže duž gradijenta između najniže i najviše vrednosti, i ne postoji jasna linija razdvajanja, koja se može povući na mapi između poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti i onog koje to nije. Mapiranje poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti u Srbiji sprovedeno je u nekoliko koraka: 1. Izabrane su relevantne klase CORINE 2006 land cover (CORINE zemljišnog pokrivača) (Tabela 4.1) i zatim su podeljene u dve grupe na osnovu dostupnih botaničkih podataka. Prva grupa uključuje klase zemljišnog pokrivača 231, 321 i 411, dok druga grupa uključuje klase 211, 221, 222, 242, 243, 324, 333. Mapiranje prve grupe CLC klasa zasnivalo se na obimnoj literaturi i drugim izvorima podataka koja su vezana za vegetaciju travnjaka. Ova grupa uključuje staništa i zajednice biljaka pašnjaka (231), prirodnih
travnjaka (321) i slana kopnena staništa, t.j. slane kopnene močvare (411) za koja postoje ftosociološka evidencija (podaci prikupljeni i skladišteni pri Odseku za primenjenu botaniku, Poljoprivredni akultet, Univerziteta u Beogradu). Druga grupa CLC klasa služi kao indikator svih ostalih potencijalnih tipova poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti, za koja detaljni botanički podaci ne postoje. 2. Podaci CORINE zemljišni pokrivač, inormacije o značajnim područjima za ptice (IBA), područja značajna za zaštitu biljaka (IPA), primarna područja za dnevne leptire (PBA) i zaštićena područja (PA) transormisani su u nacionalni koordinacioni sistem kako bi ovi podaci mogli da se analiziraju i prostorno prezentuju. 3. Mapirane su lokacije i distribucija IPA, PBA, IBA i zaštićenih prirodnih dobara (PA) u Srbiji, uključujući nacionalne parkove, parkove prirode, predele izuzetnih odlika i rezervate prirode (tamo gde su podaci dostupni). 4. Sloj područja staništa pridodat je mapi. Ovaj proces je izvršen koristeći botaničku (ftosociološku) evidenciju travnjačkih zajednica sa pojedinačnih staništa i lokaliteta koji se nalaze unutar širih geograskih jedinica, kao što su planine, nizijski predeli, peščare, visoravni, kanjoni i klisure, itd. U biološkom/ekološkom smislu, staništa najčešće u potpunosti odgovaraju određenom tipu vegetacije, uključujući tipove travnjaka i njihovih travnjačkih zajednica zajednica. 5. Odgovarajući slojevi su kreirani i prevedeni u jedinstven koordinacioni sistem. 6. Indikativna lokacija i distribucija poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti u Srbiji identifkovana je prema sledećim: područja identifkovana prema sledećim klasama CORINE zemljišnog pokrivača 231, 321 i 411; područja identifkovana prema sledećim klasama CORINE zemljišnog pokrivača 211, 221, 222, 242, 243, 324, 333 – I koje se preklapaju sa nekim od slojeva IPA, PA, IBA, PBA ili Habitats (Staništa). Za klase CORINE zemljišnog pokrivača 231, 321 i 411 automatski se pretpostavilo da odgovaraju poljoprivrednom zemljištu visoke prirodne vrednosti. Klasa 231 (Pašnjaci) ne razlikuje pašnjake sa ispašom niskog intenziteta i one pod intenzivnom ispašom. Zato treba razmatrati ovu široku identifkaciju poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti jedino kao indikativnu dok će se dalja analiza najverovatnije izvršiti tokom procesa određivanja ciljeva agro-ekoloških mera u budućnosti. Razlog za pozitivnu ocenu ovakvog pristupa defnisanju tipa 1 poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti je činjenica da se područje sa
Tabela 4.2 CORINE klase zemljišnog pokrivača odabrane kao osnova za identifkovanje poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (HNVF) u Srbiji
40
211
Nenavodnjavane obradive površine
221
Vinogradi
222
Plantaže voća i jagodičastih plodova
231
Pašnjaci
242
Složeni obrazac obrade
243
Poljoprivredne površine sa značajnim udelom prirodne vegetacije
321
Prirodni travnjaci
324
Prelazne šumske površine-šiblje
333
Oskudna vegetacija
411
Kopnene močvare
Poglavlje 4
intenzivno-napasanim travnjacima drastično smanjilo poslednjih decenija i većina travnjaka je sa ekstenzivnom ispašom sa veoma malim brojem grla po jedinici površine. 7. Obračunat je obim poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti i obrađene su mape. Indikativna distribucija poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (HNV) prezentovana je u mapi koja se nalazi u prilogu ovog dokumenta. Ovo nije fnalna i konačna mapa, već preliminarna verzija u kojoj su korišćeni dostupni podaci u okviru ograničenog vremenskog roka. Ona ukazuje na to da oko 11.872 km 2 poljoprivrednog zemljišta u Srbiji spada u zemljišta visoke prirodne vrednosti (HNV). To odgovara udelu od oko 19% ukupnog poljoprivrednog područja, i 13% ukupne teritorije Srbije. Treba naglasiti da će područje poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti u Srbiji biti značajno veće, pošto pristup koji je primenjen podržava identifkaciju tipa 1 poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (poljoprivredno zemljište sa velikim udelom poluprirodne vegetacije) i ne obuhvata u potpunosti tipove 2 i 3 poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (poljoprivredno zemljište sa mozaikom poljoprivrede niskog intenziteta i prirodnim i strukturalnim elementima ili onim što podržava retke vrste ili veliki deo evropskih i svetskih populacija po jedinih vrsta; videti Poglavlje 3 za defniciju različitih tipova poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti).
dati pregled neophodnih administrativnih aranžmana kako bi pilot šeme postale operativne.
U nastavku je dat siže ove dve studije slučaja dok su zaključci i preporuke za dalje akcije dati u Poglavlju 6. 4.4.1 Studija slučaja Stara planina Uvod u područje studije slučaja Park prirode Stara planina obuhvata delove teritorija opština Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar i Knjaževac, i prostire se
4.4 Studije slučaja za razumevanje poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti (PSVPV) u Srbiji Sprovedene su dve studije slučaja, kako bi se nekoliko po- Slika 4.3. Lokacija Stare planine na satelitskoj karti ljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti detaljnije istražilo, radi identifkovanja poljoprivrednih praksi koje su duž istočne granice Srbije sa Republikom Bugarskom. Park blagotvorne za životinjski i biljni svet i biološku raznovr- prirode zahvata površinu od oko 1.143 km 2, malo više od snost i prikazivanja vrsti pretnji sa kojima se ovi poljopri- četvrtine područja Stare planine, koje se proteže na preko vredni sistemi suočavaju. Posao je obavljen između 2009 i 4.000 km2. Brdsko-planinska teritorija parka prirode kreće 2010. godine u parku prirode Stara planina i u specijalnom se u rasponu visine od 200 do 2169 metara, stvarajući porezervatu prirode Deliblatska peščara. jas koji je dugačak oko 100 km i širok između 4 i 30 km (Slika 4.3). Ciljevi svake od studija bili su: Park prirode Stara planina osnovan je 1997. godine kao razviti jasno razumevanje odnosa između lokalnih poljoprivrednih sistema i vrednosti biološke raznovrnajveće zaštićeno područje u Srbiji koje je svrstano u I kasnosti datih poljoprivrednih područja; tegoriju zaštite (prema zakonu R. Srbije – prirodno dobro jasno identifkovati pokretačku snagu i pritiske (poziod izuzetnoga značaja). Ovo je učinjeno u znak priznanja tivne/negativne) na ovu biološku raznovrsnost; njegovoj izuzetnoj geološkoj raznovrsnosti, moro-hidropostaviti odgovarajuće prioritete i ciljeve za o čuvanje loškoj diseciranosti i raznovrsnosti njegove ore i aune. staništa i vrsta unutar PSVPV; Park prirode je podeljen u tri zone sa različitim stepenom razviti odgovarajuće agro-ekološke mere, uključujući i zaštite: 1) Zona I, koja uključuje najvrednije i zaštićene deindikatore; love parka prirode, nalazi se u centralnom delu planinskog
41
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
masiva i pokriva područje od 41.60 km2; 2) Zona II pokriva područje od 196.79 km2; i Zona III pokriva područje od 904.93 km2.
Stara planina proglašena je parkom mira 1996. godine nakon potpisivanja sporazuma između tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Bugarske. Od tada se odvijala značajna interakcija između zajednica sa obe s trane granice pod programom “Promocija umrežavanja i razmena u zemljama jugoistočne Evrope – Stara planina, Srbija i Crna Gora”. Takođe je kandidat za program UNESCO – MAB ( Man and Biosphere - Čovek i biosera). Stara planina je jedno od područja u Srbiji koje je najbogatije biljnim vrstama, sa oko 1,190 vrsta biljaka i 51 vrsta mahovine, što čini 34% utvrđenih biljnih vrsta R. Srbije (Mi jović, 2006). Osnovu vegetacije Stare planine čine šume, žbunasta vegetacija, travnjaci (livade kosanice i pašnjaci) i močvarne zajednice. Nekada napredan, ovaj region je bio poznat po dobrim pašnjacima, ovčjem siru, jagnjetini, vunenim ćilimima i grnčariji, sa trgovcima koji su prevozili ove proizvode u Dubrovnik, Solun i udaljena tržišta u Egiptu, Americi i Kanadi. Poljoprivreda, kojom je dominirao sistem ispaše niskog intenziteta, bila je okosnica ruralne ekonomije u 46 naseljenih mesta u parku prirode. Međutim, ruralna emigracija, staračka domaćinstva, kolaps poljoprivrednih preduzeća i opšte siromaštvo doveli su do napuštanja poljoprivrednog zemljišta i degradacije ovih dragocenih travnjaka.
še (uključujući region opštine Dimitrovgrad, veći deo područja opštine Pirot, i deo opštine Knjaževac); B – zonu ratarske proizvodnje lociranu u dolinama reka; i C – prelaznu zonu koja se nalazi između dve gore pomenute zone.
Prema defniciji poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (Andersen i sar ., 2003), sledeći tipovi poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti se mogu naći unutar regiona studije slučaja: tip 1 poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (visok udeo poluprirodne ili prirodne vegetacije) koji se nalazi u zoni A (područja visokih planina kojim se upravlja ekstenzivnim napasanjem ovaca, goveda i koza i košenjem). tip 2 poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (mozaik staništa i/ili upotreba zemljišta niskog intenziteta) može se povezati sa zonom B (ratarska proizvodnja u dolinama reka) i zonom C (prelazna zona koja se nalazi između zona A i B) parka prirode. Travnjaci niskog intenziteta korišćenja i mozaik obradivog zemljišta su pretežno prisutni na tlu dolina gde se sprovodi ratarska proizvodnja, košenje i u manjoj meri ispaša.
tip 3 poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (podržava neke retke vrste, a inače se odlikuje niskim nivoom biološke raznovrsnosti) može se naći tamo gde se intenzivnije upravlja travnjacima i obradivim zemljištem unutar zona B i C u regionu studije slučaja. Ovaj tip je priPoljoprivreda visoke prirodne vrednosti na Staroj planini sutan u sistemima intenzivne upotrebe travnjaka, ili sisteStruktura poljoprivrednog zemljišta unutar parka prirode mima intenzivnije upotrebe obradivih površina, koji podr je sledeća: pašnjaci zauzimaju 45.2% ukupnog poljopri- žavaju retke vrste i vrste od svetskog ili evropskog značaja vrednog zemljišta; zemljište koje se koristi za proizvodnju kao što su riđi mišar (Buteo runus), buljina (Bubo bubo), žitarica i bašte 27.8%; livade 23.5%; voćnjaci 2%; i vinogradi jarebica kamenjarka ( Aleectoris graeca ), stepska trepteljka 1.5%. Najznačajniji poljoprivredni resursi su velike površine ( Anthus campestris), rusi svračak ( Lanius collurio) i vinopod pašnjacima koje su ormirane antropogenetskim akto- gradska strnadica (Emberiza hortulana). rima i pod uticajem oštre planinske klime. Park prirode Stara planina je jedan od najvažnijih centara u Kao što je opisano u Poglavlju 3, poljoprivredna proizvod- Srbiji za in situ očuvanje autohtonih ugroženih rasa domanja visoke prirodne vrednosti je koristan pokazatelj i sred- ćih životinja po sistemu on arm (na armama), uključujući stvo za identifkovanje onih upravljačkih praksi i poljopri- domaćeg brdskog konja, balkanskog magarca, bušu, pivrednih sistema koji su od koristi za biljni i životinjski svet. rotsku ovcu, karakačansku ovcu, bardoku, balkansku kozu, Tri kategorije upotrebe zemljišta u parku prirode, identif- mangulicu, istočnosrbijansku kokoš, svrljišku kokoš, itd. kovanih od strane Zlatkovića (2006) mogu se koristiti kao Nažalost, veličina stočnog onda je smanjena u poslednjih početna tačka u identifkovanju poljoprivrednih zemljišta nekoliko godina, iako ovo područje još uvek podržava dravisoke prirodne vrednosti na području studije slučaja. One goceni geneond. Prema poljoprivrednom popisu iz 2002. obuhvataju: godine, broj životinja u ovom regionu je 5,5 puta manji od A – zonu stočarske proizvodnje koja pokriva područja neophodnog minimuma za osiguranje dugoročne plodvisokih planina, i u manjoj meri područja dolinske ispa- nosti zemljišta.
42
Poglavlje 4
Tokom „zlatnog” doba ovčarske proizvodnje, veliki deo predela oblikovan je pašnjačkim praksama lokalnog stanovništva i nomadskih plemena, koja su na ovim prostorima uzgajala više od 300.000 ovaca. Vekovima je nomadska ispaša bila tradicionalni sistem stočarske proizvodnje balkanskog poluostrva. Nakon II Svetskog rata država je podsticala intenziviranje proizvodnje, koje je dovelo do preterane ispaše na travnjacima u nižim oblastima i nedovoljne iskorišćenosti pašnjaka ili napuštanja u višim predelima.
Fitocenoza se primarno karakteriše njenim edifkatorom, Asphodelus albus, tipičnim za region Medi terana.
Neke vrste travnjaka zauzimaju otvorene prostore u alpskim travnjacima i pokrivaju veoma mali deo Stare planine ili se nalaze u subalpskim travnjacima, kao što su tekunica ( Spermophillus citellus), planinski popić ( Prunella collaris) i planinski vrabac (Montiringila nivalis). Druge vrste su bliže povezane sa površinama koje napasa stoka i nestaju ukoliko su te površine napuštene tokom dužeg vremenskog perioda, uključujući belu kanju (Neophron percnopterus), beloglavog Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti supa (Gyps ulvus) , planinsku ušatu ševu (Eremophila alpestris), žutokljunu galicu ( Pyrrhocorax graculus). Neophron i biološka raznovrsnost Mnogobrojne organizacije su sprovele procenu biološke percnopterus i Gyps ulvus su iščezli (sreću se samo u preleraznovrsnosti Stare planine. Od ukupnih 1.500 vrsta, 210 tu), ali se očekuje rast njihovih populacija ukoliko se poveća je ugroženo i potrebne su im hitne mere očuvanja (Wil- broj ovaca po jedinici površine na pašnjacima na velikim derness Fund, 2010). Vegetacija Stare planine sastoji se nadmorskim visinama. Gustina populacija rusog svračka (Lanius collurio) i grlice ( Streptopelia turtur ) su naročito impozantne u dolinama Arrhenatherion communities. Omiljena staništa ovih vrsta su mozaici žbuna i rubnih biljaka.
Pilot pašnjak na području Mučibaba-Pregrada, sa govedima rase buša (levo) i Asphodelus albus (desno)
od 52 zajednice biljaka čija prostorna distribucija zavisi Mišar (Buteo buteo) , vetruška (Falco tinnunculus) i prepelica od abiotičkih uticaja, uključujući nadmorsku visinu, relje, (Coturnix coturnix ) se nalaze u velikom broju u travnjacima zemljište i klimu. Prema detaljnoj studiji zajednica biljaka dolina. Prdavac (Crex crex ) je najistaknutija vrsta travnjaka i staništa na području Stare planine koju je izdala Srpska u bogatim, gustim i visokim mezoflnim livadama, a uglavakademija nauke (Mišić i sar., 1978), vegetacija travnjaka se nom ga nema u područjima ispaše kao i na košenim livamože podeliti u šest posebnih grupa: 1) brdske livade ko- dama. Mozaik malih parcela žitarica, kombinovanih useva sanice i pašnjaci, 2) termoflne livade kosanice i pašnjaci, 3) kukuruza i pasulja tikve i lucerke imaju pozitivan eekat na planinski pašnjaci i livade kosanice, 4) subalpski pašnjaci i mnoge vrste pevačica kao što su češljugar ( Carduelis cardulivade kosanice, 5) alpijski pašnjaci i 6) močvarna vegetaci- elis), konopljarka ( C. cannabina), strnadica (Emberiza spp.) ja. Neke od zajednica travnjaka su jedinstvene. Na primer, i zeba (Fringilla coelebs). One se hrane zrnevljem korova i zajednica Agrostio-Asphodeletum albae ima ograničenu zglavkarima u ovom mozaiku useva i krmnog bilja. Lucerka distribuciju, ali je to veoma bitno iz perspektive biološke je takođe izvor hranljivih listova i insekata za vrste kao što raznovrsnosti. Zajednica je rasprostranjena na nadmorskoj je prepelica (Coturnix coturnix ) koja se gnezdi u žitaricama visini koja se kreće od 1.200 i 1.400 m unutar pojasa hra- i livadama i hrani se lucerkom i drugim usevima. Široko su sta, i mogu se naći na zemljištu različite dubine i vlažnosti. rasprostranjene pliske ( Motacilla spp.); bela pliska ( Motacilla 43
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
alba) je jedna od najuobičajenijih vrsti u selima zajedno sa vrapcem pokućarem (Passer domesticus), čvorkom (Sturnus vulgaris) i seoskom lastom (Hirundo rustica). Žuta pliska (Motacilla fava) i potočna pliska ( M. cinerea) se uglavnom nala-
ze dalje od ljudskih naseobina. Prepelica (Coturnix coturnix ) je prisutna na ovim travnjacima ukoliko je busen dovoljno visok da osigura zaštitu od predatora. Mišar (Buteo buteo) , vetruška (Falco tinnunculus) , gavran (Corvus corax ), poljska ševa ( Alauda arvensis) i planinska trepteljka ( Anthus spinoletta) se mogu naći u svim travnjacima na većim nadmorskim visinama. Obična travarka (Saxicola rubetra) je prisutna kada se pojave visoke travnate biljke iz kratkih busena travnjaka na većim nadmorskim visinama. Pretnja poljoprivredi visoke prirodne vrednosti i gubitak biološke raznovrsnosti Dva suprotna trenda su prisutna na Staroj planini—nedovoljno korišćenje prirodnih resursa i prekomerna upotreba prirodnih resursa, a oba dovode do gubitka biološke raznovrsnosti, i povezani su sa gubitkom kulturnih odlika, običaja i tradicija. Ovi trendovi su rezultat brzog opadanja tradicionalnih poljoprivrednih praksi kroz: intenziviranje poljoprivrednih aktivnosti u dolinama; upotrebu neodgovarajućih agrohemikalija i praksi za suzbijanje štetočina (nekontrolisana upotreba pesticida i đubriva); neodgovarajuće upravljanje stajnjakom koji dovodi do ispiranja nitrata u vodotokove; preteranu ispašu oko naseljenih mesta i rane otkose livada koji dovode do erozije; eutrofkaciju nekih močvarnih površina zbog intenzivne stočarske proizvodnje; napuštanje travnjaka visokih planina, tradiconalnih voćnjaka i mozaičnih obradivih površina u dolinama; neprekidno osipanje agro-biološke raznovrsnosti oličenog u autohtonim rasama domaćih životinja i autohtonim ratarskim sortama i varijetetima povrća i voća.
spadicea i druge, dodatno smanjuje kvalitet travnjaka i
njegovu produktivnost. Nestanak lešinara sa područja Stare planine se dovodi u vezu sa nedostatkom tradicionalno držanih stada domaćih papkara na otvorenim travnjacima. Autohtone vrste domaćih životinja imaju karakteristike koje omogućavaju preživljavanje na pašnjacima visokih planinskih predela tokom nepovoljnih vremenskih uslova i u uslovima oskudne ishrane. Danas je mđt., većina lokalno prilagođenih rasa stoke tipičnih za region Stare planine ugroženo i preti izumiranje. Pored gubitka genetičke raznovrsnosti među domaćim vrstama, i divlje vrste su negativno pogođene preteranom ili nedovoljnom upotrebom pašnjaka i livada. Ovo uključuje i divlje srodnike poljoprivrednog bilja, krmnog i lekovitog bilja i voća. Raznovrsnost divlje aune je takođe jako ugrožena opadanjem korišćenja livada i pašnjaka. Livadske ptice i insekti (uključujući brojne vrste leptira) su ugroženi zbog opadanja broja divljih cvetnica, koji obezbeđuju nektar i seme u travnjačkim zajednicama. Pored lešinara, mnoge ptice grabljivice, kao što su suri orao ( Aquila chrysaetos), orao zmijar (Circaetus gallicus), riđi mišar (Buteo runus) i stepski soko (Falco cherrug) u velikoj meri zavise od prisustva domaće stoke na pašnjacima na velikim visinama.
4.4.2. Studija slučaja Deliblatska peščara Uvod Deliblatska peščara se proteže na području od preko 300 km2 u južnom delu Banata u Srbiji između Dunava i zapadnih padina Karpata. Ranije poznata kao “evropska Sahara”, ovo je najveće i jedinstveno područje sa peščanim dinama nanesenim kontinentalnim vetrom u Evropi. Pored svoje izuzetne geološke vrednosti, ovo područje podržava visoke nivoe biološke raznovrsnosti povezane sa složenim mozaikom retkih stepskih travnjaka, peska, vlažnih livada/ močvara i prirodnih šumskih staništa okruženih plodnim poljoprivrednim područjima.
Deliblatska peščara je poznata zbog visokog stepena enMnogi travnjaci na višim planinskim područjima su napu- demizma, uključujući mnoge jedinstvene biljke, gmizavce šteni. Nekoliko biljnih i životinjskih vrsta je pod pretnjom i insekte koji se povezuju sa osetljivim karakteristikama nestajanja, ugroženo ili izgubljeno, naročito one koje su ekosistemima ovog regiona. Peščara je takođe dom raznopovezane sa subalpijskim i alpijskim vegetacionim poja- vrsnim vrstama ptica i sisara, od kojih su mnoge od evropsom. Na hiljade hektara prirodnih pašnjaka je degradirano skog i svetskog značaja za očuvanje. zbog nedostatka redovnog napasanja ili košenja. Ekstremno nizak broj životinja na jedinici površine je doveo do Godine 1977, deo Deliblatske peščare je proglašen specispontanog širenja neželjenog žbunja, uglavnom patulja- jalnim rezervatom prirode, koji trenutno pokriva područje ste kleke ( Juniperus nana), drveća i travnatih korova. Šire- od skoro 35.000 hektara. Njime upravlja javno preduzeće nje trave lošijeg kvaliteta, kao što su Nardus stricta, Cala- “Vojvodina šume”. Deo područja je klasifkovan kao Rammagrostis arundinacea , Brachypodium pinnatum , Festuca sarsko područje – Labudovo okno; Emerald mreža Područ44
Poglavlje 4
ja od posebne važnosti za zaštitu prirode (ASCI); područje značajno za zaštitu biljaka (IPA), značajno područje za ptice (IBA) (Labudovo okno, Deliblatska peščara), i primarno područje za leptire (PBA). Deliblatska peščara ima polusuvu klimu. Maksimalne padavine su u junu i novembru mesecu, dok su minimalne padavine u ebruaru i septembru. Prosek godišnjih padavina kiša je između 637 i 720 mm, što je više od proseka za Pokrajinu Vojvodinu (611 mm). Pedološki pokrivač Deliblatske peščare je evoluirao tokom relativno kratkog vremenskog perioda i sastoji se od nekoliko vrsta i podvrsta zemljišta. One uključuju: sierozem sa značajnim prisustvom kalcijum karbonata i malim sadržajem humusa i gline; organogene pararendzine; i peskoviti černozem. Dine su pokrivene slojem crnog peska (50–100 cm dubine) preko kog se sakuplja sivkasto-žuti pesak. Granice Deliblatske peščare se mogu okarakterisati kao prelazna zona od peska ka lesu i od peskovitog černozema ka čistom černozemu. Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti na Deliblarskoj peščari Poljoprivredna proizvodnja na obodima Deliblatske peščare se karakteriše: 1. intenzivnom i poluintenzivnom ratarskom i stočarskom proizvodnjom; 2. ragmentisanim parcelama sa prosečnom veličinom parcele od tri hektara; 3. redovnom primenom hemikalija za zaštitu biljaka i đubriva, i visokim stepenom upotrebe mašina; 4. niskom produktivnošću i efkasnošću; 5. nedostatkom svesti o važnosti očuvanja prirodnih resursa i biološke raznovrsnosti. Iako je okružena intenzivno obrađenim poljoprivrednim zemljištem, biološka raznovrsnost Deliblatske peščare se većinom održavala kroz tradicionalne poljoprivredne prakse niskog intenziteta, naročito kroz ekstenzivnu ispašu podolskog govečeta, ovce i koze. Ove poljoprivredne prakse koje se danas jedino mogu naći na pašnjacima na obroncima peščare nekada su bile široko rasprostranjene kako unutar područja specijalnog rezervata prirode Deliblatske peščare tako i u njegovoj okolini. Ovaj pad stočarske prozvodnje potiče od zabrane napasanja u specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara 1970. godine, koja je dovela do gubitka tradicionalnog napasanja i spremanja sena. Dragocena otvorena staništa panonskih peščanih stepa su nestala invazijom raznih vrsta drveća i žbunja na livade i pašnjake ( naročito gloga i bagrema). Nestanak tekunice (Spermophilus citellus) sa mnogih loka-
liteta, i pad populacije gnezda orla krstaša ( Aquila heliaca ) u poslednjim decenijama je direktno povezan sa čišćenjem bivših pašnjaka. U pokušaju da se ovaj trend preokrene, 2006. godine ponovo je uvedena praksa napasanja podolskog govečeta u Kornu, u “srcu” peščare. Poljoprivreda visoke prirodne vrednosti i biološka raznovrsnost Ključne vrste koje se mogu naći u Deliblatskoj peščari, a koje zavise od održavanja otvorenih staništa kroz ispašu niskog intenziteta obuhvataju: Sisare: tekunica (Spermophillus citellus), stepski skočimiš (Sicista subtilis), slepo kuče (Spalax leucodon), šiljouhi večernjak (Myotis emarginatus ), resasti večernjak ( Myotis nattereri), smeđi dugouhi ljiljak (Plecotus auritus). Ptice: orao belorepan ( Haliaeetus albicilla), orao krstaš (Aquila heliaca), crni orao (Aquila clanga), orao kliktaš ( Aquila pomarina), beloglavi sup ( Gyps ulvus), crna lunja ( Milvus migrans ), crvena lunja ( Milvus milvus), mišar (Buteo buteo), gavran (Corvus corax ), stepski soko (Falco cherrug), pčelarica (Merops apiaster ), modrovrana ( Coracias garrulus), sivi svračak (Lanius minor ), obična travarka ( Saxicola rubetra). Vodozemce i gmizavce: zelembać (Lacerta viridis), stepski smuk (Coluber caspius), kratkonogi gušter ( Ablepharus kitaibelii ), šumski gušter ( ), stepski gušter (W ), obični smuk ( ), zelena krastača ( W). Biljke: uskolisni božur (Paeonia tenuiolia), Pančićev pelen ( Artemisia pancici ), šerpet (Rindera umbellata), peščarsko smilje (Helichrysum arenarium). Pretnje poljoprivredi visoke prirodne vrednosti i gubitak biološke raznovrsnosti Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Deliblatskoj peščari suočavaju se sa dve ogromne pretnje: intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i napuštanje, podstaknuti socio-ekonomskim aktorima. Određeni travnjaci bogati vrstama se suočavaju sa preteranom ispašom, koja ugrožava retke vrste biljaka, dok se druge pretvaraju u brzo rastuće šume (bagrem i bor), obradivo zemljište i vinograde. Druga dragocena staništa brzo nestaju zbog napuštanja zemljišta i tradicionalnih praksi, kao što je ekstenzivna ispaša lokalnih tradicionalnih rasa. Napuštanje ekstenzivnih praksi napasanja doprinosi gubitku staništa otvorenih stepa i osiromašenju ekosistema i raznovrsnosti predela. Prisustvo invazivnih vrsta (bagrem, koprivić, kiselo drvo i gledičija) se dodatno pospešuje nedostatkom ispaše dok širenje žbuna gloginja na stepskim staništima i područjima ispaše ostaje glavni izazov.
45
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
Aneks Tabela 4.3 Stočarski poljoprivredni sistemi niskog intenziteta od važnosti za biološku raznovrsnost, raznovrsnost predela, biljni i životinjski divlji svet Napomena: * Ova tabela se može čitati zajedno sa Slikom 4.2 u 4. poglavlju izvešta ja. Broj u ovoj koloni služi za lociranje poljoprivrednog sistema na mapi Srbije, koja ukazuje na njegovu rasprostranjenost
Kratak opis
46
Br.na mapi*
Dragoceni predeli Srbije povezani sa potencijalnim poljoprivrednim sistemima visoke prirodne vrednosti Listopadne šume sa velikom proporcijom travnjačkog pokrivača/ agro-šumski sistem – ispaša ovaca i goveda u plavljenim šumama na obalama reka Save, Dunava, Tise, Tamiša i drugih ravničarskih reka u Vojvodini Vojvodini.. Ekstenzivna proizvodnja svinja koje se hrane žirom u hrastovim šumama.
Povezane autohtone vrste
Povezani predeli
• Cigaja ovca • Podolsko goveče • Svinja mangulica
Podolsko goveče u dolini reka Dunav i Karaš – Labudovo okno
Listopadne šume sa visokim učešćem travnjaka
1
Zimski nomadski pašnjaci na ruderalnim staništima i strnjištu
2
Zimski nomadski pašnjaci na ruderalnim staništima i strnjištu uglavnom u regionu Srema, ali i u Banatu i dolinama reka ispod planinskih venaca u celoj Srbiji – praksa “popaša“ (izumrla praksa).
• Vlašićka ovca • Vlaško-vitoroga ovca • Balkanski magarac • Pas pulin
Vlaško-vitoroga ovca u Južnom Banatu
Poluprirodne livade i veštačke livade koje se koriste za proizvodnju sena
3
Livade sejane travnoleguminoznim smešama ili poluprirodne,, ekstenzivno poluprirodne korišćene za proizvodnju sena za zimsku ishranu ovaca i goveda uglavnom u centralnoj i zapadnoj Srbiji.
• Sjenička ovca • Svrljiška ovca • Domaće šareno goveče u tipu simentalca
Livade centralne Srbije Kosidba na Rajcu
Poluintenzivna ispaša brdskoplaninskih poluprirodnih travnjaka u zoni šume i na prirodnim travnjacima iznad granice šuma
4
Poluintenzivan sistem ispaše. Ispaša ovaca, goveda i konja u brdsko-planinskim poluprirodnim travnjacima u zoni šume i prirodnim travnjacima iznad granice šuma u vlažnijim predelima Zapadne Srbije.
• Sjenička ovca • Domaće šareno goveče u tipu simentalca • Domaći bivo • Domaći brdski konj
Pašnjaci zapadne i jugozapadne Srbije
Poglavlje 4
Ekstenzivna nomadska ispaša brdskoplaninskih pašnjaka
5
Ekstenzivan sisistem no nomadske ispaše – ispaša ovaca, koza i goveda na brdsko-planinskim pašnjacima južne, jugoistočne i istočne Srbije.
• Šarplaninska ovca • Bardoka ovca • Karakačanska ovca • Pirotska ovca • Krivovirska ovca (“žuja”) • Domaće šareno goveče u tipu simentalca • Buša • Balkanska koza • Domaći brdski konj • Karakačanski konj • Šarplaninac • Karakačanski pas
Bardoka i karakačanska ovca na Staroj planini – ekstenzivna ispaša iznad šumske zone
Balkanska koza u zoni šuma Stare planine
Buša u šumskoj zoni Stare planine
Domaći brdski konji na visinskim područjima Stare planine iznad granice šuma
Ekstenzivna ispaša na seoskim ispustima
6
Zatvoreni seoski pašnjaci, ekstenzivni voćnjaci, uglavnom uglavnom šljiva – dvorišta gazdinstava sa slobodnim napasanjem svinja, ovaca i živine.
• Sjenička ovca • Svinje rasa Moravka i Resavka
Ekstenzivni voćnjaci u Centralnoj Srbiji
Kombinovana upotreba planinskih travnjaka
7
Livade u dolinama, livade kombinovanog načina korišćenja ispaša-košenje u zoni šume, brdsko-planinski pašnjaci u dvozonskom sistemu ispaše za ovce i goveda.
• Domaće šareno goveče u tipu simental • Svrljiška ovca • Druge rase ovaca uključujući i alohtone rase i njihove meleze
Domaće šareno goveče na livadama planine Miroč u istočnoj Srbiji
Ovca pramenka na planini Miroč u istočnoj Srbiji
47
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
Listopadne šume okresane za proizvodnju lisnika
za
8
Srbiju
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
Listopadne šume oblikovane ubiranjem grana i lišća za ”lisnik” –zimsko krmivo niskog kvaliteta, uglavnom za ovce, u Donjem Podunavljuu i Istočnoj Srbiji. Podunavlj
• Lokalni sojevi pramenke
Šumsko područje oblikovano sečom lišća i grana kao izvora hrane za autohtone rase ovaca
Ovce se u Jugoistočnoj Srbiji preko zime često hrane lisnikom
Ekstenzivna 9 ispaša na laganim, slanim ili teškim zemljištima
Poluintenzivna ispaša na peskovitim dinama, slanom ili teškom zemljištu sa visokim nivoom podzemnih voda, sa ovcama govedima i magarcima u regionu Banata i dr.
• Cigaja ovca • Vlaška-vitoroga ovca • Balkanski magarac • Domaće šareno goveče u tipu simental
Deliblatska Peščara sa ovcom rase cigaja na ispaši na stalnim pašnjacima sa gorocvetom ( Adonis vernalis)
Ispaša na vlažnim seoskim utrinama u nizijskim oblastima
Vlažne utrine u nizijski kim m selima za ispašu svinja, pataka, gusaka i druge živine, ponekad i pojedinačnih goveda, redovno u Vojvodini,, ali i u celoj Srbiji. Vojvodini
• Svinja mangulica • Različite vrste domaće živine i (uglavnom melezi domaćih i alohtonih/ egzotičih rasama)
Tipična scena na vlažnim seoskim utrinama u nizinama Vojvodine sa zajedničkom ispašom svinja i živine
10
Vlažne poljane Ponišavlja sa govečetom rase buša
48
Poglavlje 4
Aneks 2 – Metodologija mapiranja (poljoporivrednih područja) visoke prirodne vrednosti Metodologija za razvoj kriterijuma za identifkaciju poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti u Srbiji i mapiranje njegove raspodele razvijena je korišćenjem sledećih izvora: Spisak Direktive staništa, Aneks 1 staništa koja zavise od poljoprivrednih praksi; Završni izveštaj Radionice o poljoprivrednoj proizvodnji visoke prirodne vrednosti na poljoprivrednom zemljištu visoke prirodne vrednosti zapadnog Balkana, 2006. god. Beograd (UNEP, WWF, EFNCP); Nacrt zapisnika sa ekspertskog sastanka EEA (Evropska agencija za životnu sredinu) o poljoprivrednom zemljištu visoke prirodne vrednosti, 2006. god.; Corine zemljišni pokrivač (Corine Land Cover) (EEA,2006); Dokument sa smernicama za zemlje članice o primeni indikatora uticaja prirode visoke prirodne vrednosti, 2008 (EEN za ruralni razvoj); Staništa Srbije – rezultat projekta harmonizacije domaće nomenklature u klasifkaciji staništa sa međunarodnim standardima, 2005, Biološki akultet, Univerzitet u Beogradu (ed. D. Lakusic); Crvena knjiga ore Srbije 1 – izumrli i kritično ugroženi taksoni 1999. god. Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, Biološki akultet, Univerzitet u Beogradu i Zavod za zaštitu prirode Srbije (ed. V. Stevanovic); Fito-geograska pripadnost, distribucija i centri diverziteta balkanske endemske ore u Srbiji. Doktorska teza G. Tomovića, 2007, Biološki akultet, Univerzitet u Beogradu; Zaštićeni prirodni resursi u Srbiji, 2007. Zavod za zaštitu prirode (ed. S. Dragin i L. Amidzic).
Preliminarna mapa raspodele poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (HNV) u Srbiji je zasnovana na raznovrsnom setu podataka, uključujući literaturu u štampanom ormatu , podataka o biološkoj raznovrsnosti (ukupan broj vrsta – ala diverzitet, prisustvo endemičnih i ugroženih vrsta), elektronske baze podatke (baza podataka TURBOWEG o polu-prirodnim travnjacima Srbije koju je izradio odsek za poljoprivrednu botaniku na Poljoprivrednom akultetu, Univerzitet u Beogradu), kao i elektronsku bazu podataka koja sadrži ftosociološku evidenciju prirodnih i poluprirodnih travnjaka u Srbiji, ljubaznošću Dr Lakušića sa Biološkog akulteta i iz Botaničke bašte “Jevremovac”, Univerzitet u Beogradu). Svi listovi sa podacima (reerence u štampanom obliku i elektronske baze podataka) kreirani su korišćenjem principa rancusko-švajcarske ftosociološke metodologije (Braun-Blanquet, 1965). Ova inormacija je protumačena i dopunjena našom ekspertizom i iskustvom, koje potiče od 1990-tih godina, sa istraživanja ore i vegetacije travnjaka (crpljenim iz objavljenih i neobjavljenih rezultata i podataka), na Katedri za Poljoprivrednu botaniku, Poljoprivrednog akulteta, Univerziteta u Beogradu.
49
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
POGLAVLJE 5: Kreiranje agro-ekološke politike u EU
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
5.1 Šta je agro-ekološka politika? U okviru agro-ekološke politike koriste se fnansijski podsticaji i saveti kako bi se poljoprivrednici podstakli da štite i poboljšavaju prirodno okruženje na poljoprivrednim porvšinama kojim gazduju. Ovo podrazumeva zaštitu i očuvanje zemljišta, kvaliteta vazduha, podzemnih i površinskih voda, staništa i vrsta divljeg životinjskog i biljnog sveta, tradicionalnih poljoprivrednih predela i poljoprivrednih zemljišta visoke prirodne vrednosti. Kroz agro-ekološku politiku poljoprivrednicima se nude redovna plaćanja u zamenu za pružanje usluga gazdovanja životnom sredinom, iako ta plaćanja nisu uobičajene subvencije ili plaćanja za podršku prihodima. Poljoprivrednici moraju da rade kako bi obezbedili ekološku dobit, bilo kroz održavanje ili uvođenje jasno defnisanih upravljačkih praksi. Te prakse pružaju specifčnu ekološku korist koja prevazilazi nivo zaštite koji se već obezbeđuje propisima o zaštiti životne sredine. Prakse na koje su agro-ekološke politike usmerene mogu biti veoma raznovrsne, ali, uopšteno govoreći, imaju jedan ili dva opšta cilja: da se zaustavi ili izbegne negativan uticaj na životnu sredinu (tako što će se sprečavati primena štetne prakse), ili da se održava ili stvara pozitivan uticaj na životnu sredinu (podsticanjem korisne prakse). Da li će neki poljoprivrednik imati pravo na agro-ekološka plaćanja zavisiće od prirode poljoprivrednog sistema i potrebne specifčne ekološke koristi. Postoje tri opšta tipa akcija, koje se mogu preduzeti na različitim mestima na istom gazdinstvu: nastavak sa postojećim načinom upravljanja ukoliko on već obezbeđuje visok nivo koristi za životnu sredinu (npr. obezbeđuje se korist za biološku raznovrsnost kroz ispašu lokalnih rasa ovaca i goveda na letnjim planinskim pašnjacima koji bi inače bili napušteni, ili sakupljanje sena na malim tradicionalnim livadama, umesto ponovnog sejanja i đubrenja travnatih površina radi proizvodnje silaže); izmene u načinu upravljanja (npr. poboljšanje kvaliteta vode smanjenjem upotrebe đubriva, upotrebom tehnike navodnjavanja kojom se štedi voda, ili korišćenjem biološke, umesto hemijske metode suzbijanja štetočina); značajne izmene u načinu upravljanja ili upotrebi zemljišta (npr. očuvanje osetljivih zemljišta kroz pretvaranje obradivih površina u stalne travnate površine, ili uvođenjem trava u obradivi plodored).
Agro-ekološka plaćanja se najčešće nude poljoprivrednicima u okviru programa mera ili programa koji može da obuhvata spisak opcija u kojima se detaljno navode važni zahtevi u pogledu gazdovanja/upravljanja za svaku od opcija, kao i plaćanje koje uz to ide. Učešće u programu mera je dobrovoljno, ali da bi dobili agro-ekološku fnansijsku podršku, od poljoprivrednika 52
Kreiranje Agro-ekološke politike u EU
se traži da sklope odgovarajući ugovor sa državnim organom zaduženim za sprovođenje agro-ekološkog programa mera ili programa. U ovom ugovoru se najčešće navode: a) zahtevi u vezi sa gazdovanjem/upravljanjem kojih poljoprivrednik mora da se pridržava; b) parcele zemljišta na kojima se zahtevi u vezi sa gazdovanjem/upravljanjem moraju primenjivati; c) vremenski period tokom kog se zahtevi u vezi sa upravljanjem moraju poštovati (tj. trajanje ugovora); d) plaćanje koje će poljoprivrednik dobijati zbog poštovanja zahteva u vezi sa upravljanjem (obično jednom ili dvaput godišnje); i e) kaznene mere koje će se primenjivati ukoliko se zahtevi u vezi sa upravljanjem ne poštuju. Agro-ekološki zahtevi za upravljanjem i plaćanja mogu se lako prilagoditi karakteristikama određenih poljoprivrednih sistema i ekološkim uslovima, a agro-ekološke politike se mogu kreirati, usmeriti i sprovoditi na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. To ih čini veoma korisnim instrumentom za uticaj na ponašanje poljoprivrednika i ostvarivanje širokog spektra ekoloških ciljeva. Tokom tekućeg perioda programiranja ruralnog razvoja (20072013), sve zemlje članice EU moraju ponuditi poljoprivrednicima agro-ekološka plaćanja na dobrovoljnoj osnovi na čitavoj njihovoj teritoriji, i sa ovim merama će se verovatno nastaviti i u narednom periodu (2014–2020). Agro-ekološka plaćanja su dostupna i u mnogim zemljama koje nisu članice EU. 5.2 Istorijat kreiranja agro-ekološke politike u EU Agro-ekološke politike nastale su u ranim 1980-tim godinama kao nacionalne inicijative u nekoliko zemalja članica EU (uključujući Veliku Britaniju i Holandiju). Prvi programi mera bili su osmišljeni kao sredstvo za rešavanje konikata između poljoprivrednika i državnih organa za zaštitu prirode u vezi sa drenažom i oranjem važnih polu-prirodnih područja, kao što su nizijske vlažne travnate površine i visinske stepe. Prvi agroekološki programi u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) uvedeni su 1985. godine kao programi mera po zonama namenjeni za zaštitu staništa i predela na poljoprivrednim zemljištima u ekološki osetljivim područjima od opasnosti intenzifkacije poljoprivrede. Studije praćenja stanja i procene tokom 1990-tih godina pokazuju da su agro-ekološka plaćanja donela značajne koristi u pogledu očuvanja vrednih polu-prirodnih staništa, biološke raznovrsnosti, predela, vodnih i zemljišnih resursa. Takođe, na
Poglavlje 5
osnovu socio-ekonomske ocene programa mera došlo se do Uključivanje agro-ekoloških plaćanja u politiku ruralnog raz vozaključka da se od agro-ekoloških plaćanja, u određenim slu- ja predstavlja veoma značajno dostignuće u kreiranju politike čajevima, može očekivati da budu odlučujući aktor koji omo- EU pošto se time potvrđuje da : gućava poljoprivredniku da nastavi sa svojom proizvodnjom u 1. poljoprivreda predstavlja aktivnost koja društvu pruža situaciji kada bi on ili ona inače razmišljali o napuštanju poljoširok spektar roba i usluga pored proizvodnje hrane i privredne proizvodnje“ (EZ, 1998). Ovaj korisni eekat povećavlakana, i da vanja prihoda zbog agro-ekoloških plaćanja najviše se osetio u 2. agro-ekološka plaćanja obezbeđuju kako ekološku tako i marginalizovanim područjima. socio-ekonomsku korist pa bi ih trebalo podržati u okviru politike integrisanog ruralnog razvoja. Do 1999. godine, za sve zemlje članice postalo je obavezno da poljoprivrednicima ponude agro-ekološke ugovore na dobro- Strateške smernice Zajednice koje su uvedene prilikom izrade voljnoj osnovi, u okviru nove politike EU za ruralni razvoj (videti programa ruralnog razvoja 2007-2013, po prvi put ormalno tekstualno polje 5.1). Ta politika, koju sada sufnansira CAP kroz povezuju programe agro-ekoloških mera zemalja članica sa Evropski poljoprivredni ond za ruralni razvoj (EAFRD), zemljama politikama EU u oblastima životne sredine, biološke raznovrčlanicama nudi širok izbor mera kako bi odgovorili na čitav niz snosti poljoprivrednog zemljišta i predela, vode i klimatskih ekoloških, socijalnih i ekonomskih potreba u ruralnim područ- promena. Od ovih programa jasno se očekuje da budu ključno jima. Agro-ekološka plaćanja su stavljena u grupu sa drugim sredstvo upravljanja poljoprivrednim zemljištem unutar mreže plaćanjima koja podržavaju održivo gazdovanje/upravljanje po- Natura 2000, radi sprovođenja cilja EU o sprečavanju osipanja ljoprivrednim i šumskim zemljištem u okviru Prioritetne ose 2. biološke raznovrsnosti i srodnog cilja očuvanja i razvoja“ poTekstualno polje 5.1: Kratki istorijat politike ruralnog razvoja u Evropskoj uniji (EU) Zajednička poljoprivredna politika EU – ZPP (CAP) je prvi put uspostavljena 1962. godine sa strateškim ciljem da se osigura bezbednost hrane nakon II Svetskog rata. U narednih 30-40 godina, bila je glavni pokretač poljoprivrede u zapadnoj Evropi, podstičući proširenje, specijalizaciju i intenzifkaciju poljoprivredne proizvodnje. ZPP je značajno reormisana 1999. godine, a postojeće mere ruralnog razvoja (uklučujući agro-ekološka plaćanja) objedinjene su i ormiran je drugi stub ZPP, sa približno 10% ukupnog budžeta za period 2000-2006. Uredbom o ruralnom razvoju br. 1257/1999 kojom je defnisan novi Stub 2 ZPP uspostavljeno je pet ključnih ciljeva ruralnog razvoja. Jedan takav cilj, koji je po prvi put uključen, bio je „da se podstakne promovisanje poljoprivrede koja je u skladu sa životnom sredinom“. Proces reormi ZPP nastavljen je 2005. godine osnivanjem Evropskog poljoprivrednog onda za ruralni razvoj (EAFRD) kojim je približno 24% ukupnog budžeta ZPP odvojeno za ruralni razvoj. Prema Uredbi EAFRD br. 1698/2005, ruralni razvoj u zemljama članicama EU treba da bude podržan prema četiri glavna prioriteta: Prioritetna osa 1 – Unapređenje konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva; Prioritetna osa 2 – Unapređenje životne sredine– uključujući agro-ekološka plaćanja; Prioritetna osa 3 – Unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima; LEADER pristup, baziran na datom području, pristup „odozdo-nagore“, lokalna javna-privatna partnerstva. Da bi usmeravala ovaj proces, Evropska Komisija izradila j e prvi strateški dokument EU za ruralni razvoj – Strateške smernice za ruralni razvoj Zajednice . Namera je bila da se zemlje članice usmere u procesu izrade njihovih programa ruralnog razvoja i da se osigura da oni budu okusirani na prioritete EU i u skladu sa ostalim politikama EU. Svaka od zemalja članica je bila u obavezi da pripremi Nacionalni strateški plan (NSP) za ruralni razvoj (2007-2013) kako bi se prioriteti EU preneli u skladu sa nacionalnom situacijom i kontekstom. Namera je da se na ovaj način osigura da se pomoć Zajednice za ruralni razvoj a) troši dosledno u okviru strateškog dokumenta EU, i b) da prioriteti Zajednice kao i nacionalni i regionalni prioriteti budu koordinisani. Zaštita životne sredine i održivi razvoj predstavljaju veoma važne ciljeve za ruralni razvoj u okviru Prioritetne ose 2.
53
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Kreiranje Agro-ekološke politike u EU
ljoprivrednih sistema prirode visoke vrednosti i tradicionalnih poljoprivrednih predela2.
5.3 Osnovni principi kreiranja agro-ekoloških programa mera
Ukupan iznos javnog novca koji se izdvaja na agro-ekološke programe mera u EU značajno je porastao od ranih 1990-tih. Na primer, na Slici 5.1 prikazano je kretanje ukupnih stvarnih izdvajanja EU vezanih za agro-ekološka plaćanja od 1993. do 2006, zajedno sa ukupnim ondovima EU dodeljenim agroekološkim merama od 2007. do 2013. godine.
Agro-ekološka plaćanja koja se nude poljoprivrednicima fnansiraju se delom iz budžeta za ruralni razvoj EU (EAFRD), a delom iz nacionalnih ili regionalnih budžeta zemalja članica. U regionima sa disparitetom u odnosu na razvijene regione EU– područ ja gde je BDP manji od 75% od proseka u EU – budžet EAFRD učestvuje sa do 80% prihvatljivih javnih troškova vezanih za agro-ekološka plaćanja, i do 60% u ostalim područjima. Zemlje članice mogu dodatno da fnansiraju agro-ekološke programe mera u potpunosti svojim sredstvima, ali sve agro-ekološke programe mera koji se sprovode u zemljama članicama (i kada ih ne sufnansira EAFRD) mora odobriti Evropska komisija i moraju slediti određene osnovne principe. Ukratko, to su:
Skoro četvrtina ukupnog poljoprivrednog zemljišta u EU obuhvaćena je u nekim agro-ekološkim programom mera, mada se taj deo značajno razlikuje među zemljama članicama (videti Sliku 5.2).
D U Y H D P D G U D M L O L P 8
Slika 5.1: Izdvajanja EU (u milijardama evra) vezanih za agro-ekološka plaćanja u periodu 1993-2013 Izvor: Institut za evropsku politiku zaštite životne sredine (IEEP) iz različitih izvora podataka. Napomena: obuhvata stv arne troškove od 1993-2006, kao i dodeljene ondove od 2007-2013; nacionalno sufnansiranje i dodatno nacionalno fnansiranje nisu obuhvaćeni. LVNRULãüHQRJSROMRSULYUHGQRJSRGUXþMD
D D D D U J W U L V N V N V N E X X V F X H G P ) L Q $ Y Q H D â N V ) U / X 0HUHYH]DQH]DSUHGHRLSULURGQRRNUXåHQMH
D L D N D O M þ N D , U V 8 P D W X J ( H U 1 3 R
R L D O M V W Y , W D O H Y D M U R . H Q M L Q G H M 8
D M L D N D V N O J Q V D Q % H S ' D â
D L D þ N G M * U O D Q R +
2VWDWDNSURJUDPDDJURHNRORãNLKPHUD
Slika 5.2: Udeo poljoprivrednog zemljišta (UAA) u okviru agro-ekoloških programa mera u 15 zemalja članica EU, 2002. Izvor: Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA), 2005. Napomena: kategorija „predeo i priroda“ obuhvata samo područja pod novim agro-ekološkim ugovorima potpisanim u periodu od 2000-2002 u okviru Uredbe (EZ) 1257/1999 (što odgovara površini od ukupno 8,2 miliona hektara) pošto podaci za „stare“ programe mera nisu dostupni.
54 2. Odluka Saveta (2006/144/EZ) od 20. ebruara 2006. godine o Strateškim smernicama za ruralni razvoj Zajednice (period programiranja 2007. do 2013) Odeljak 3.2; i Odluka Saveta (2009/61/EZ) kojom se menja i dopunjava Odluka 2006/144/EZ.
Poglavlje 5
1. Osnovni cilj svakog agro-ekološkog plaćanja mora biti zaštita životne sredine. Konkretno, agro-ekološki programi mera koje sufnansira EAFRD treba da doprinesu ispunjavanju tri prioriteta EU koja su utvrđena u Strateškim smernicama: Biološka raznovrsnost i očuvanje poljoprivrede i šumarstva visoke prirodne vrednosti , kao i tradicionalnih poljoprivrednih predela; Održivo upravljanje vodnim resursima; Klimatske promene.
2. Učešće u programima mera agro-ekološkog plaćanja dobrovoljno je za poljoprivrednike. Iskustvo nalaže da je veoma važno kreirati programe mera koji su jasni i jednostavni za razumevanje, kako bi se osigurao visok nivo interesovanja i angažovanja poljoprivrednika. Zahtevi za upravljanje zemljištem treba da budu jasno opisani, a ekološki ciljevi i koristi objašnjeni na način koji za poljoprivrednike ima smisla. Poljoprivredniku mora da bude potpuno jasno šta se zahteva u praktičnom smislu, kada to mora da se uradi i zašto; koliko će biti plaćeno za takvu aktivnost; i kako pristupiti programu mera i tražiti plaćanje. 3. Agro-ekološki ugovori koji se nude poljoprivrednicima najčešće važe od pet do sedam godina, ali taj period može biti i kraći za pilot programe. Ugovori se mogu ponuditi i drugim upravljačima / korisnicima poljoprivrednog zemljišta, ne samo poljoprivrednicima, ali jedino ukoliko se time ispunjava ekološki cilj programa. Poljoprivrednik (ili drugi upravljač zemljišta) mora imati dovoljno kontrole nad gazdovanjem/upravljanjem zemljištem kako bi mogao da ispunjava agro-ekološke zahteve tokom čitavog perioda trajanja ugovora. To najčešće podrazumeva vlasništvo ili legalan zakup (ne neormalni dogovori o ispaši ili obradi), mada se mogu zaključiti posebni ugovori za zemljišta u državnom vlasništvu. 4. Agro-ekološka plaćanja se vrše samo za mere koje prevazilaze okvire defnisanih, minimalnih (osnovnih) zahteva. To je zato da bi se obezbedilo da se plaćanjem za mere agro-ekološkog upravljanja postigne veća ekološka korist od aktivnosti poljoprivrednika koje su usklađene sa propisima o zaštiti životne sredine i pravilima dobre poljoprivredne prakse. U EU, ta osnovna odrednica podrazumeva zahteve „unakrsnog usklađivanja“ defnisane na nivou zemalja članica, koji su istovetni sa osnovnim zahtevima za potraživanja direktnih plaćanja poljoprivrednom gazdinstvu u okviru Stuba 1. Ne postoje plaćanja za aktivnosti poljoprivrednika kojima se on usklađuje sa osnovnim zahtevima, mada je usklađivanje obavezni deo agro-ekološkog ugovora.
5. Agro-ekološka plaćanja u EU nisu vrsta podrške primanjima, niti su podrška za ulaganja. To su godišnja plaćanja za upravljanje koja se vrše tokom više godina, kao standardni iznos po hektaru (ili jedinici grla) za svaku od agro-ekoloških mera upravljanja. U zemljama članicama EU, plaćanja se obračunavaju tako da pokriju, kako dodatne troškove, tako i gubitke usled primene svake od agro-ekoloških mera. Zemlje članice mogu po svom nahođenju dodati do 20% od ove cire kako bi pokrile „troškove transakcije“ poljoprivrednika (kao što je vreme koje je utrošio da bi se obavestio o programima mera i sklopio ugovor, ali ne i vreme koje je utrošeno na rad u polju). Kako je učešće u agro-ekološkom programu dobrovoljno, plaćanja moraju biti konkurentna potencijalnim prihodima od drugog, proftabilnijeg načina upotrebe zemljišta ili zaposlenja. Nivoi agro-ekološkog plaćanja treba da budu dovoljno visoki kako bi se poljoprivrednici privukli da pristupe programima mera, a da se istovremeno izbegne prekomerna nadoknada. Za to je potrebno pažljivo izračunati odgovarajuće nivoe plaćanja koje primenjuju zemlje članice, koristeći najbolje dostupne podatke. Možda će biti potrebno da se ima uvid u različite standarde plaćanja za istu vrstu agro-ekoloških mera u različitim sistemima poljoprivredne proizvodnje, npr. ako se kvalitet zemljišta (i time mogućnost alternativnih sistema uzgoja useva ili stočarstva), troškovi radne snage ili dužina vegetacionog perioda (pa otuda i produktivnost) u jednom delu zemlje razlikuju od drugog. 6. U EU, postoje defnisane maksimalne stope za agroekološka plaćanja koja se nude poljoprivrednicima (mada zemlje članice mogu da ih povećaju u određenim slučajevima, ukoliko potreba za višim stopama može da se obrazloži): 600 EUR po hektaru za jednogodišnje useve; 900 EUR po hektaru za specijalizovane višegodišnje useve; 450 EUR po hektaru za druge načine upotrebe zemljišta; 200 EUR po jedinici grla za ugrožene rase domaćih životinja3.
7. Svi agro-ekološki zahtevi za upravljanjem moraju biti proverljivi, na primer, kroz proveru evidencije, proveru na terenu na licu mesta i uzorkovanje za laboratorijsku analizu. Verifkacija ili proces„kontrole“ je suštinski deo agro-ekološkog programa koji omogućava vladi da proveri da li poljoprivrednici izvršavaju ono za šta su plaćeni. Agro-ekološki programi mera su veoma eksibilni i prilagodljivi. Od zemalja članica se zato očekuje da kreiraju agroekološke programe, programe mera i akcije kako bi sproveli 55
3. Uredba Saveta (EZ) br 1698/2005 član 39 stav 4 i Aneks 1.
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
svoje sopstvene ekološke prioritete i ekološke prioritete EU i koji su dobro prilagođeni poljoprivrednom, ekološkom i društvenom kontekstu. Na primer, mogu usvojiti programe plaćanja (ili kombinaciju programa) koji su: lokalni i specifčni za određeno mesto, npr. za očuvanje staništa/vrste; regionalni, npr. za kontrolu erozije na osetljivim zemljištima; nacionalni, npr. za organsku poljoprivredu.
Kreiranje Agro-ekološke politike u EU
održavanje zaštićenih područja: stočarstvo u području velikih divljih karnivora, upravljanje specijalnim travnjačkim staništima, upravljanje travnjačkim staništima leptira, očuvanje livada od značaja legla divljih životinja, očuvanje ptica u vlažnim ekstenzivnim livadama u predelima Natura 2000, kao i stalnog zelenog pokrivača u područjima zaštite voda.
Programi mera ograničeni na određena područja opisuju se kao „zonski“, a programi mera dostupni na čitavoj teritoriji zemlje se zovu „horizontalni“ programi mera. Većina zemalja članica ima u svojim agro-ekološkim programima oba tipa programa. 5.4 Primeri programa mera agro-ekoloških plaćanja iz EU Postoji ogromna raznovrsnost mogućih agro-ekoloških plaćanja. Detalji pojedinačnih programa mera i pod-mera zavise od ciljeva zaštite životne sredine, kao i od tipa zemljišta i sistema poljoprivredne proizvodnje, a sve ovo varira unutar i između regiona i zemalja. Da bi ovo ilustrovali, odabrani su primeri iz Slovenije i Bugarske, zemalja koje imaju dosta sličnosti sa situacijom u Srbiji. Više detalja o ovome i drugim agro-ekološkim plaćanjima se može naći u odgovarajućim Programima ruralnog razvoja (Republika Slovenija, 2007; Republika Bugarska, 2007). U Sloveniji, širi ciljevi agro-ekoloških aktivnosti su: zaustavljanje opadanja biološke raznovrsnosti; očuvanje poljoprivrednih proizvodnih sistema visoke prirodne vrednosti; očuvanje predela Natura 2000; unapređenje kvaliteta voda; popravljanje situacije u pogledu marginalizacije i napuštanja zemljišta; i smanjenje erozije zemljišta i održavanje kvaliteta zemljišta.
Slovenija ima 21 agro-ekološku pod-meru, koje su podeljene u tri grupe:
56
smanjivanje negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu (održavanje plodoreda, ozelenjavanje oranica, integralna vinogradarska proizvodnja, integralna voćarska proizvodnja, integralna hortikultura i organska proizvodnja); očuvanje prirodnih uslova, biološke raznovrsnosti, plodnosti zemljišta i tradicionalnog kulturnog predela (planinski pašnjaci, kosidba strmih padina, kosidba neravnih livada, zatravnjenih voćnjaka, uzgoj autohtonih i tradicionalnih domaćih rasa ili gajenje autohtonih ili tradicionalnih sorti poljoprivrednih biljaka, održivo stočarstvo i ekstenzivno upravljanje pašnjacima;
Agro-ekološki program u Bugarskoj ima sličnu strukturu, koja je prikazana na Slici 5.3. U obe zemlje, poljoprivrednici koji primaju agro-ekološka plaćanja takođe prolaze kroz obuku na temu upravljanja životnom sredinom. U daljem tekstu opisani su specifčni zahtevi u pogledu upravljanja za koja se vrše agro-ekološka plaćanja, za jedan broj ovih programa mera. U nekim slučajevima, poljoprivrednici mogu da kombinuju različita agro-ekološka plaćanja na istom zemljištu – na primer, organska proizvodnja, kosidba strmih padina i upravljanje travnatim staništima leptira. 5.5 Lekcije koje treba naučiti iz zemalja članica EU Agro-ekološki programi mera se u Evropi koriste već dugi niz godina pa je izvučeno dosta značajnih pouka u vezi sa njihovom izradom i primenom. Neke zemlje članice sada sprovode svoj četvrti ili peti po redu agro-ekološki program, tako što su u početku krenule sa pilot ili eksperimentalnim programima, a vremenom su unosile unapređenja ili preradile elemente programa mera. Važnost dobre izrade šema Iskustvo i dokazi pokazuju da, ukoliko se želi da agro-ekološke šeme donesu pozitivne ekološke rezultate, one moraju biti dobro izrađene. Utvrđeno je nekoliko ključnih elemenata uspešne izrade (Birdlie, 2005; Brunner, 2007; Cooper i sar., 2010):
Agro-ekološkim programima mera treba odati priznanje zbog stvaranja javne koristi u ormi jasno defnisanih ekoloških “dobara” i “usluga”. Programi mera moraju imati siguran budžet koji je dovoljan da se postignu njihovi ciljevi, kao i resurse potrebne za sprovođenje (što može predstavljati značajan udeo budžeta u početnim godinama). Programi mera se moraju zasnivati na dobroj naučnoj podlozi, sa jasnim razumevanjem odnosa između aktivnosti upravljanja gazdinstvom i životne sredine – odnos koji može biti specifčan za određene okolnosti i vrste poljoprivredne proizvodnje. Zahtevi za upravljanje moraju biti ostvarljivi i praktični za poljoprivrednike kako bi mogli da ih primene. Tamo gde zahtevi nisu dovoljno jednostavni da bi bili jasni
Poglavlje 5
Program mera za karakteristike predela (KP) Programi mera za poljoprivredna zemljišta visoke prirodne vrednosti (HNV) Pet paketa (pod-mere): HNV 1: Obnova i održavanje travnjaka visoke prirodne vrednosti sa nedovoljnom ispašom HNV 2: Obnova i održavanje travnjaka visoke prirodne vrednosti sa prekomernom ispašom HNV 3: Održavanje staništa vodenih ptica HNV 4: Održavanje staništa zaštićenih vrsta HNV 5: Obnova obalskih staništa Programi mera organske proizvodnje (OP) OP 1: Podrška organskoj proizvodnji OP 1C: Podrška organskom pčelarstvu
Tri paketa (pod-mere): KP 1: Nizijski mozaički predeli KP 2: Izgradnja, obnova i održavanje poljskih međa KP 3: Održavanje tradicionalnih voćnjaka
Osa 2: Agro-ekološka plaćanja
Program mera za uzgoj tradicionalnih rasa (TR) Tri paketa (pod-mere): TR 1: Očuvanje tradicionalnih lokalnih rasa TR 2: Planinsko pašarenje
Poljoprvrednik – podnosilac prijave
Program mera za zaštitu zemljišta i voda (ZV) Dva paketa (pod-mere): ZV 1: Plodosmena za zaštitu zemljišta i voda ZV 2: Kontrola erozije zemljišta u slivovima
Agro-ekološka obuka (Osa 1 – Stručno osposobljavanje i informativne aktivnosti)
Slika 5.3 Struktura agro-ekološkog programa u Bugarskoj Izvor: Republika Bugarska, 2007
Primeri zahteva za upravljanje za različita agro-ekološka plaćanja Integralna vinogradarska proizvodnja (Slovenija) — Plaćanja pokrivaju: smanjenje upotrebe proizvoda za zaštitu bilja, i upotrebu samo onih koji su navedeni u smernicama za integralnu proizvodnju vina ili organsku proizvodnju; upotreba mehaničkih/fzičkih tehnika za suzbijanje korova u vinogradima (samo ako ovo ne uspe mogu se koristiti herbicidi, a i tada na najviše 25% vinograda, i samo do 15. jula); dobijanje sertifkata za integralnu vinogradarsku proizvodnju; upotreba zelenog pokrivača, zemljanog pokrivača i kultivacija; sadnja ne više od 20 sadnica po dužnom metru reda. Organska poljoprivreda (Slovenija)—ratarske kulture; povrće gajeno na otvorenom; povrće gajeno u zaštićenim zatvorenim prostorima; plantaže maslina sa gustinom stabala od najmanje 150 stabala/ha, voćnjaci sa najmanje 100 stabala/ha za orah i kesten, i najmanje 200 stabala/ha za druge voćne vrste; livade sa voćnjacima visokih stabala i gustinom stabala od 50-200 stabala po ha; vinogradi, hmeljici, rasadnici; pašnjaci (trave, mešavina trave i deteline u poljima, ekstenzivni pašnjaci). Plaćanja pokrivaju: ograničenja u primeni đubriva, uključujući organska đubriva i stajnjak; upotreba organski proizvedenog semena i vegetativnog rasadnog materijala; izrada godišnjeg plana proizvodnje i plana organskog stočarstva; nekorišćenje regulatora rasta i genetski modifkovanih organizama; gustina stoke 0,5-1,9 UG/ha; bez vezanog sistema uzgoja; bez viška stajnjaka; i organsko pčelarstvo (samo u određenim područjima). Alpski letnji pašnjaci (Slovenija)— na tradicionalnim alpskim pašnjacima koji se koriste, na primer, za proizvodnju sira: plaćanja pokrivaju tradicionalne metode ispaše pri opterećnju pašnjaka tokom sezone ispaše od 0,5-1,9 UG/ha; životinje ostaju na pašnjacima minimum 80 dana, bez dnevnog vraćanja na gazdinstvo; prisustvo čobana je obavezno i on mora biti pod ugovorom; uklanjanje žbunja i korova na kraju sezone. Obnova i održavanje travnatih površina visoke prirodne vrednosti sa nedovoljnom ispašom (Bugarska) —Plaćanja pokrivaju: čišćenje nepoželjne vegetacije; nekorišćenje mineralnih đubriva i neprimenjivanje pesticida, kao i da se ne vrši nova drenaža i oranje; dozvoljavanje slobodne ispaše na livadama nakon poslednje kosidbe (izuzev za livade u šumama); održavanje minimalnog i maksimalnog opterećenja pašnjaka stoke kako bi se obezbedili dobri ekološki uslovi na livadama i pašnjacima i kako bi se održao stalni travnati pokrivač (0.3-1.5 UG/ha izvan zaštićenih područja; kao što je opisano u planu upravljanja zaštićenim područjima, ili ukoliko ne postoji plan, onda između 0,3-1,5 UG/ha); kosidba posle 15. juna za niziju i brdovita područja, i između 30. juna i 15. jula za planinska područja (tačni datumi zavise 57
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Kreiranje Agro-ekološke politike u EU
od nadmorske visine, geograske situacije i zahteva vrste; ručna kosidba, ili sporom kosilicom od centra prema perieriji livade, pri maloj brzini, kako bi se dozvolilo pticama koje se gnezde na tlu ili drugim životinjama da pobegnu). Bugarska je takođe izradila pilot program za podršku tradicionalnom planinskom stočarstvu u područjima gde je još ostalo malo poljoprivrednika ili pastira. Plaćanja pokrivaju: upotrebu tradicionalnih lokalnih rasa; ponovno uspostavljanje inrastrukture za pastirsko odn. nomadsko stočarstvo; kao i upotreba karakačanskih pastirskih pasa za zaštitu stoke na ispaši od vukova ili medveda. Kontrola erozije zemljišta (Bugarska)—poljoprivrednik učestvuje u defnisanju problema erozije zemljišta i odabiru mera koje treba primeniti. Plaćanje pokriva: uspostavljanje i održavanje travnatih zaštitnih pojaseva, brazdi za zadržavanje oticanja, kao i pojaseva sa usevima; pretvaranje obradivih površina u pašnjake; prakse za unapređivanje pašnjaka; ormiranje terasa, antierozivnih radova u vinogradima i voćnjacima, i učešće predstavnika grupa poljoprivrednika u pripremi opštinskih planova antierozivnih radova. Zaštita ugroženih lokalnih rasa (Bugarska) goveda, ovaca, koza, konja i svinja (ali samo za one životinje sa sertifkovanim poreklom). Plaćanja pokrivaju: primenu odgajivačkog programa za relevantnu rasu, i izbegavanje bilo kakvog ukrštanja ženskih životinja sa drugim rasama; vođenje evidencije o prodaji i kupovini sve stoke na armi; dobijanje pisane dozvole od Udruženja za uzgoj lokalnih autohtonih rasa i Izvršne agencije za selekciju i reprodukciju pre klanja ili prodaje bilo kojeg grla za koje se dobija fnansijska podrška iz ove pod-mere; slobodna ispaša svinja samo na određenim lokacijama; praćenje smernica i tehničkih saveta o zdravlju i dobrobiti životinja.
sami po sebi, poljoprivrednicima se mora obezbediti dodatna savetodavna podrška. Programi mera i zahtevi za upravljanje treba da se konstantno unapređuju i prilagođavaju sa sticanjem iskustva, razvijanjem znanja i menjanjem situacije. Agro-ekološki programi mera moraju biti usmereni na prave prioritete životne sredine, područja, staništa, vrste i tipove gazdinstava. Uticaj programa mera mora se eektivno pratiti, a rezultati ugrađivati u naredne stadijume izrade programa mera. Poljoprivrednike i lokalne stručnjake za zaštitu životne sredine treba stalno konsultovati i uključivati u sve aze izrade programa mera i njegovo sprovođenje. Na ovaj način se može ne samo značajno unaprediti prihvatljivost programa mera za poljoprivrednike, već i u velikoj meri unaprediti stepen korišćenja i eektivnost za životnu sredinu. Programi mera se moraju na eektivan način promovisati među poljoprivrednicima, koristeći izvore inormacija kojima oni veruju, uz podršku odgovarajuće savetodavne službe, kako na početku, tako i tokom trajanja agroekoloških ugovora.
Važnost uključivanja zainteresovanih strana Iskustvo iz novih zemalja članica ukazuje na to da uspešne agroekološke programe ne izrađuju i ne sprovode mali timovi službenika koji rade u izolaciji. Izrada i primena uspešnih programa zahteva uključivanje čitavog niza pojedinaca i organizacija sa različitim uvidima, iskustvom i očekivanjima. Sve ove zainteresovane strane su važne za uspeh tog programa mera. 58
Neki od njih će biti pojedinci ili organizacije sa posebnim interesima ili stručnim znanjem, koji možda rade izvan državnih institucija, npr. u nevladinim organizacijama, na univerzitetima ili kao nezavisni stručnjaci. Drugi će biti organizacije poljoprivrednika, institucije nadležne za zaštićena prirodna dobra, istraživačke grupe, regionalne ili opštinske uprave, i svi imaju mogućnost da utiču na mišljenje i aktivnosti poljoprivrednika. Njihovo angažovanje u ovom procesu je važno i može biti u različitim oblicima – pridruživanje agro-ekološkoj radnoj grupi kod izrade programa mera, inormisanje i savetovanje poljoprivrednika kada se program mera pokrene, ili učešće u prikupljanju podataka za konstantno praćenje i ocenjivanje eektivnosti programa mera. Ono što je od ključnog značaja je da zainteresovane strane treba da budu prihvaćene i uključene od samog početka izrade programa mera, bez obzira na prirodu njihovog uključivanja, ili njihove početne stavove. Najvažnije je učiniti da oni imaju osećaj da daju svoj doprinos, i da imaju vlasništvo nad procesom, kao i da se razvije poverenje i međusobno razumevanje između svih strana. U protivnom, ukoliko se neke grupe osete isključene, može doći do ubrzanog gubitka podrške programu, što će otežati njegovo sprovođenje. 5.6 Agro-ekološka plaćanja kao instrument za podršku poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti U okviru Strateških smernica EU visok prioritet ima upotreba ondova Ose 2 za podršku sistema poljoprivredne proizvod-
Poglavlje 5
nje visoke prirodne vrednosti i tradicionalnih poljoprivrednih predela. Agro-ekološki programi mera predstavljaju jedan od najvažnijih mehanizama za obezbeđivanje eektivnog i dugoročnog sprovođenja čitavog niza koristi za životnu sredinu i biološku raznovrsnost, koje su povezane sa određenim proizvodnim sistemom visoke prirodne vrednosti. Oni se svakako mogu koristiti da se podrži dobro upravljanje proizvodnim sistemom visoke prirodne vrednosti koje već postoji, ili da se ponovo uvede gazdovanje nad zapuštenim ili napuštenim poljoprivrednim zemljištima visoke prirodne vrednosti, nudeći poljoprivrednicima fnansijsku podršku ukoliko ispunjavaju zahteve u pogledu upravljanja kod specifčnih staništa, vrsta i karakteristika predela (na primer, premeštanje stoke na udaljene pašnjake, obezbeđivanje pastira, proizvodnja sena umesto silaže, i livade sa plavnim vodama). Kod izrade agro-ekoloških programa mera kojima se podržavaju sistemi poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti, postoje mnogobrojna pitanja i potencijalni izazovi kojih treba biti svestan: 1. Važno je odgovoriti na specifčne potrebe zajednica koje se bave poljoprivredom visoke prirodne vrednosti i biološke raznovrsnosti koje one podržavaju, što podrazumeva zonske šeme koje su ograničene na određena područja ili vrste poljoprivredne proizvodnje, umesto horizontalnih šema koje su dostupne širom zemlje ili svim tipovima gazdinstava. 2. Mnoge institucije možda ne znaju šta podrazumevaju poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti i smatraju da su oni manje vredni od poljoprivrednih sistema koji su intenzivniji (i istaknutiji). Čini se da je to, do izvesne mere, kulturološko pitanje, i različito se posmatra među zemljama članicama, ali ga zapažaju organi nadležni za poljoprivredu (koji možda nisu stručni da pruže odgovarajuću podršku za upravljanje staništima i i ekstenzivnim poljoprivrednim sistemima visoke prirodne vrednosti, pa se umesto toga oslanjaju na agencije za zaštitu životne sredine i NVO za stručni savet u vezi sa upravljanjem sistemima visoke prirodne vrednosti). 3. Zahtevi u vezi sa upravljanjem staništima za neke biljke i životinje su veoma precizni, i mada su se do nedavno veoma dobro uklapali u svakodnevno tradicionalno upravljanje gazdinstvom, to vrlo često više nije tako. Danas, nastavljanje sa ovakvim upravljanjem ili njegovo ponovno uvođenje može da poveća troškove poljoprivrednicima, naročito ukoliko je zemljište delimično napušteno, ali ovo se može uzeti u obzir prilikom određivanja agro-ekoloških plaćanja, čak iako gazdinstvo danas donosi malo ili ne donosi nikakav prihod, a alternativa je napuštanje.
4. Lokalni poljoprivrednici, naročito oni stariji, mogu veoma dobro da prepoznaju kako treba upravljati poljoprivrednim zemljištem visoke prirodne vrednosti da bi se održala karakteristična i vredna staništa i vrste, ali možda u prvom trenutku neće razumeti da vlada ceni takvo upravljanje i da je voljna da za to i plati. Uključivanjem ovih poljoprivrednika u izradu agro-ekoloških propisa biće obostrano korisno, kako u pogledu upravljanja biološkom raznovrsnošću, tako i za primenu programa mera. 5. Poljoprivrednici često ne mogu da odgovore na godišnje agro-ekološke zahteve za upravljanje dok prethodno ne ulože vreme i napor u pripremu zemljišta za ponovno uvođenje ispaše stoke ili kosidbe. Plaćanja se mogu obezbediti da bi se izašlo na kraj sa ovim ‘prvobitnim opterećenjem’ agro-ekoloških troškova. Na primer, u drugim delovima EU, ovakva plaćanja su korišćena za pročišćavanje i uklanjanje grmlja iz travnatih površina poplavne ravnice Tise u Mađarskoj, obezbeđivanje zimskog smeštaja za pokretna stada ovaca korišćena za održavanje travnatih površina u Južnoj Nemačkoj, ili obnovu krečnjačkih travnatih površina upotrebom semena sakupljenog sa lokalnih livada u Belim Karpatima. Iako veoma važna, agro-ekološka mera sama po sebi neće biti dovoljna da se podrže poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti. Ono što je potrebno je koherentni paket mera ZPP usmeren na ekološke, ekonomske i socijalne potrebe poljoprivrednog sistema kao međusobno zavisna celina, a ne kao niz izdvojenih oblasti Ovaj paket može da obuhvati konkretno usmeravanje mera ruralnog razvoja na ulaganje na gazdinstvu i u kvalitetne proizvode i podržavanje ovih ekstenzivnih proizvodnih sistema i obezbeđivanje inrastrukture visoke prirodne vrednosti gazdinstva. Kada su svi ovi elementi zadovoljeni, agro-ekološka podrška se može usmeriti na obezbeđivanje podsticajnih sredstava za poljoprivredne prakse koje su potrebne da se obezbedi kontinuirano upravljanje poljoprivrednim zemljištima visoke prirodne vrednosti. U međuvremenu, socijalni i ekonomski problemi u područjima poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti mogu se rešavati korišćenjem drugih mera ruralnog razvoja kako bi se razvile veštine i kapacitet poljoprivrednika i njegove porodice, i razvile i promovisale mogućnosti održivog turizma sa ciljem da se obezbede buduće ruralne zajednice u poljoprivrednim područjima visoke prirodne vrednosti.
59
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
POGLAVLJE 6: K r e i r a n j e a g r o - e k o l o š ko g programa za Srbiju
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Kreiranje agro-ekološkog programa za Srbiju
6.1. Kreiranje politike ruralnog razvoja u Srbiji Podrška ruralnom razvoju u Srbiji postoji još od 2004. godine. U početku su prioriteti ruralnog razvoja bili pretežno socijalne i ekonomske prirode, kao na primer, unapređenje ruralne inrastrukture, podsticanje razvoja raznovrsnih ekonomskih aktivnosti, kao i unapređivanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora radi poboljšanja životnog Tabela 6.1
62
standarda u ruralnim sredinama, ali i privlačenje investicija u ruralnim područjima. Neke mere podrške su nedavno uvedene u poljoprivredni sektor i one imaju ekološku dimenziju koja obuhvata podršku organskoj proizvodnji i uzgoj autohtonih ugroženih rasa domaćih životinja. Međutim, podrška ruralnom razvoju u Srbiji ni do danas nije obuhvatila ormalni agro-ekološki program. U Tabeli 6.1 prikazan je obim mera ruralnog razvoja koje su na raspo-
Realizovane mere ruralnog razvoja u Srbiji u periodu 2004-2008
2004. godina
2005. godina
2006. godina
2007. godina
2008. godina
Mere podrške
Mere podrške
Podrška ruralnom
Podrška za kupovinu
Podrška za kupovinu
investicijama u
investicijama u
razvoju
i uzgoj stoke
stoke
ruralnim područjima
ruralnim područjima Podrška ruralnom
Podrška ruralnom
Poboljšanja na
Poboljšanja na
Poboljšanjau poljoprivredi
razvoju kroz
razvoju kroz
gazdinstvima:
gazdinstvima:
u smislu proizvodnje i
povećanje
povećanje
- poboljšanje rasnog sastava kroz nabavku osnovnog stada na domaćem i međunarodnom tržištu - investicije na gazdinstvima
- poboljšanje rasnog sastava kroz nabavku osnovnog stada na domaćem i međunarodnom tržištu - investicije na gazdinstvima
marketinga:
konkurentnosti
konkurentnosti
- poboljšanje rasnog sastava kroz nabavku osnovnog stada na međunarodnom tržištu - investicije na poljoprivrednom gazdinstvu
u poljoprivredi
poljoprivrede
i podsticanje razvoja raznovrsnih
Podrška ruralnom
ekonomskih
razvoju kroz
aktivnosti:
podsticanje
- kupovina poljoprivredne opreme
diverzifkacije
- podrška razvoju
aktivnosti – seoski
turizam
Poboljšanja u smislu
Poboljšanja u smislu
marketinga i kvaliteta:
marketinga i kvaliteta:
Jačanje ruralne
agro-i seoskog
- sertifkovanje organske proizvodnje - investiranje u mašine za sortiranje i pakovanje
- sertifkovanje organske proizvodnje - investiranje u mašine za sortiranje i pakovanje
inrastrukture, podsticaj
turizma (oprema,
diverzikaciji ruralne
smeštaj)
ekonomskih
ekonomije, podrška organizovanju u
Podrška
Podrška
ruralnim područjima,
poljoprivrednom i
poljoprivrednom
zaštita životne sredine
ruralnom razvoju
i ruralnom razvoju
Ruralni razvoj:
Ruralni razvoj:
– sistem podrške
sistem podrške
- obuka, udruživanje, zaštita životne sredine
- vanpoljoprivredne delatnosti - inrastruktura - obuka, udruživanje, zaštita životne sredine
uspostavljanjem
uspostavljanjem
Mreže za ruralni
regionalnih
razvoj
i područnih kancelarija Mreže za ruralni razvoj
Podrška razvoju
Podrška razvoju
Podrška razvoju
organske
organske
organske
proizvodnje
proizvodnje
proizvodnje
(podrška proizvođačima organskih proizvoda)
(podrška proizvođačima organskih proizvoda)
(podrška proizvođačima organskih proizvoda)
Podrška očuvanju
Podrška očuvanju
Podrška očuvanju
Podrška očuvanju
Podrška očuvanju
genetičkih resursa
genetičkih resursa
genetičkih resursa
genetičkih resursa
genetičkih resursa
gajenih biljaka i
gajenih biljaka i
gajenih biljaka i
gajenih biljaka i
gajenih biljaka i
domaćih životinja
domaćih životinja
domaćih životinja
domaćih životinja
domaćih životinja
Poglavlje 6
laganju poljoprivrednom sektoru u Srbiji od 2004. godine. Kao što je navedeno u Poglavlju 2, postojeći nacrt Nacionalnog plana strategije ruralnog razvoja u Srbiji važi za period od 2010 – 2013. godine. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠVP) Republike Srbije odgovorno je za sprovođenje svih mera koje se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj preko Sektora za ruralni razvoj. Unutar ovog Sektora, Odsek za podršku ruralnom razvoju je konkretno zadužen za sve aktivnosti izrade strategije, programiranja i monitoringa koje se odnose na ruralni razvoj. Odsek je posebno usmeren na kreiranje širokog spektra šema i mera koje bi se mogle uvesti koristeći IPARD ondove (kada Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU), kao i na jačanje sopstvenih kapaciteta kako bi mogli da unkcionišu kao Upravni organ za upravljanje ovim ondom. Sasvim je jasno da je potrebno istovremeno sprovoditi niz mera i aktivnosti kako bi se poboljšalo trenutno stanje u ruralnim područjima u Srbiji. Trenutno se, prema nacrtu Nacionalnog plana ruralnog razvoja (NPRR), planiraju sledeće mere i one su podeljene prema prioritetima koji su defnisani IPARD-om: IPARD Prioritetna Osa 1: Poboljšanje tržišne ekasnosti i primena standarda EU. Prema NPRR Srbije predlažu se mere:
1.1 Investicije u poljoprivredna gazdinstva kako bi se ona restrukturirala i dostigla nacionalne standarde sa podmerama: 1.1.1 poljoprivredna gazdinstva koja proizvode žitarice i industrijsko bilje; 1.1.2 poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom mleka; 1.1.3 poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom mesa; 1.1.4 poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom voća, povrća i grožđa. 1.3 Investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda kako bi se one restruktuirale, unapredile i dostigle nacionalne-EU standarde sa podmerama: 1.3.1 Industrija prerade mleka; 1.3.2 Industrija prerade mesa; 1.3.3 Industrija prerade voća i povrća.
2.1.2 Podrška za držanje tradicionalnih (autohtonih) rasa domaćih životinja.
IPARD Prioritetna Osa 3: Razvoj ruralne ekonomije.
Prema NPRR Srbije predlažu se mere 3.2 Investicije u diverzifkaciju i razvoj ruralnih ekonomskih aktivnosti sa podmerama: 3.2.1 Diverzifkacija ekonomskih aktivnosti u selu dodavanjem vrednosti poljoprivrednim proizvodima ili uvođenjem novih alternativnih proizvodnji; 3.2.2 Diverzifkacija ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima na selu.
6.2 Potreba za nacionalnim programom agro-ekoloških mera u Srbiji U postojećem NPRR-u načinjen je određen pomak u rešavanju pitanja vezanih za zaštitu životne sredine vezanih za poljoprivredu. Međutim, nakon niza planiranih i postojećih mera trenutno ne postoje planovi za razvoj agro-ekoloških mera, osim što se nastavlja sa pružanjem podrške organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i očuvanju autohtonih rasa domaćih životinja. Kao što je navedeno u Poglavlju 2, postoji jasna potreba za održavanjem tradicionalnih praksi u poljoprivrednoj proizvodnji, naročito u oblastima gde postoje značajne površine pod polu-prirodnim pašnjacima, bogate biološke raznovrsnosti. To se može postići uvođenjem podrške sistemima poljoprivrede visoke prirodne vrednosti. Uvođenje te vrste mera je u skladu i sa obavezama Srbije u pogledu očuvanja biološke raznovrsnosti prema raznim međunarodnim sporazumima, uključujući Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti (KBD), koju je potpisalo 150 zemalja i koju je Srbija ratifkovala 2002. godine. Srbija se time obavezuje na dve ključne aktivnosti: kreiranje nacionalnih strategija i akcionih planova za očuvanje i održivu upotrebu biološke raznovrsnosti; i uključivanje (koliko je to moguće i primereno) očuvanja i održive upotrebe biološke raznovrsnosti u relevantne nacionalne strateške smernice.
IPARD Prioritetna Osa 2: Pripremne radnje za sprovođenje agro-ekoloških mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja.
Prema NPRR Srbije predlažu se mera 2.1 Aktivnosti s ciljem unapređenja životne sredine i seoskih predela sa podmerama: 2.1.1 Podrška organskoj poljoprivredi;
Srbija još uvek nije „utvrdila upravljačke postupke, tehnologije i pravila kojima se promoviše pozitivan i ublažava negativan uticaj poljoprivrede na biološku raznovrsnost, i poboljšava produktivnost i kapaciteti održivog životnog standarda“1. Mnogi od ovih ključnih upravljačkih postupaka mogu se naći u okviru sistema poljoprivrede visoke prirodne vrednosti, kojoj je potrebna pažljivo ciljana podrška tokom i nakon perioda restrukturiranja i prilagođavanja poljoprivrednog sektora. 63
1. Treći nacionalni izveštaj Republike Srbije Konvenciji UN o biološkoj raznolikosti, jul 2010. godina http://www.cbd.int/countries/?country=cs
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Značajna poboljšanja u predloženom paketu mera u domenu Ose 2 mogla bi se sprovesti kroz: proširenje obima agro-ekoloških šema koje su dostupne poljoprivrednicima kako bi se pokrio širi spektar ekoloških prioriteta, uključujući očuvanje biološke raznovrsnosti, održavanje karakteristika predela, kao i zaštitu zemljišnih i vodenih resursa; objedinjavanje agro-ekoloških šema pod jednim višegodišnjim strateškim okvirom sa namenskim budžetom čime bi se omogućilo ispunjavanje agroekoloških obaveza prema poljoprivrednicima za period od pet godina i pružila im se mogućnost da planiraju, a obezbedilo bi se i dovoljno vremena da ekološka korist bude vidljiva; unapređivanje svesti kod relevantnih vladinih, javnih i privatnih institucija o važnosti održavanja bogatog prirodnog i kulturnog nasleđa Srbije, počevši od podrške jačanju svesti i boljoj komunikaciji između raznih odseka pri ministarstvima koji su odgovorni za biološku i predeonu raznovrsnost, zemljište, vodu, ruralni i regionalni razvoj; jačanje kapaciteta zaposlenih u MPŠVP u odnosu na potrebe vezane za administraciju, sprovođenje i monitoring pri sprovođenju agro-ekoloških šema.
Stoga se preporučuje da Srbija izradi Nacionalni agroekološki program (NAEP) kao centralni deo budućeg Nacionalnog plana ruralnog razvoja 2010-2013 čime će se pripremiti za odobrenje punog statusa zemlje kandidata i dodelu IPARD ondova (što će iz toga proisteći) za kreiranje i upravljanje agro-ekološkim šemama. Prilikom izrade NAEP potrebno je sledeće: 1. Da se objedine postojeće šeme za organsku proizvodnju i očuvanje genetičkih resursa sa ostalim mnogobrojnim šemama koje su usmerene na održavanje sistema poljoprivrede visoke prirodne vrednosti, održavanje karakteristika predela kao i zaštitu zemljišta i voda (videti Odeljak 6.4 za više detalja o predloženim merema). 2. Da se izradi sa: Jasnim sveobuhvatnim obrazloženjem, opsežnim setom opštih ciljeva kao i određenim brojem merljivih pojedinačnih ciljeva; Određivanjem tima za koordinaciju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠVP), kao što je sadašnja Grupa za ruralni razvoj; Zajedničkim sistemom plaćanja i jednom Agenci jom za plaćanje; i Zajedničkim sistemom za praćenje stanja i procenu.
64
Kreiranje agro-ekološkog programa za Srbiju
3. Da ima jasno defnisanu „osnovnu odrednicu“ vezanu za relevantno zakonodavstvo, naročito za ono što se zahteva prema zakonima EU. Poljoprivrednici će dobiti kompenzaciju samo za aktivnosti koje se kreću izvan ove osnovne odrednice. 4. Da bude povezan sa nekom stalnom agro-ekološkom radnom grupom kako bi se uključili predstavnici drugih relevantnih ministarstava radi podsticanja bolje komunikacije i koordinacije po pitanju svih agro-ekoloških stavki vezanih za NAEP. Eektivno sprovođenje jednog NAEP-a Dodatna pitanja na koja treba obratiti pažnju kako bi se osiguralo delotvorno sprovođenje NAEP-a obuhvataju: 1. Formulisanje jasne strategije komunikacije radi promocije agro-ekoloških mera kod poljoprivrednika i osiguranja odgovarajućih resursa za promotivne materijale, inormativne skupove, medijsko oglašavanje, itd. Ovo je od posebne važnosti kada se agro-ekološke mere uvode po prvi put; 2. Obezbeđivanje stalne obuke za sve savetodavce i tehničko osoblje koje je u direktnom kontaktu sa proizvođačima na temu agro-ekoloških mera, uključujući i dobijanje povratnih inormacija vezanih za problematiku samog sprovođenja; 3. Uspostavljanje kulture „učenje kroz rad“ i otvorene razmene inormacija i iskustava između donosioca političkih odluka i administracije; 4. Obezbeđivanje odgovarajućih sredstava za savetodavne i stručne službe u cilju pružanja podrške poljoprivrednicima tokom čitavog perioda njihovog učešća u agro-ekološkim šemama, uključujući početni odabir mera i popunjavanje prijavnih ormulara; 5. Uključenje obuke kao obaveznog uslova za poljoprivrednike bilo pre, ili nakon pristupanja nekoj agroekološkoj šemi. Obuka može značajno da poboljša usklađivanje sa zahtevima vezanim za upravljanje, kao i da podigne opštu svest o životnoj sredini; 6. Podsticanje usklađivanja sa drugim merama ruralnog razvoja. Agro-ekološka plaćanja treba posmatrati kao deo integralnog seta mera koje su zajednički usmerene ka promovisanju održivosti ruralnih područja radi koristi kako za prirodno okruženje, tako i za ruralne zajednice. Na primer, podsticati razvoj tržišta za proizvode dobijene primenom korisnog agro-ekološkog upravljanja (npr. sistema organske proizvodnje i poljoprivrede visoke prirodne vrednosti) strateškom podrškom i investicijama. Ostale mere ruralnog razvoja koje mogu biti usmerene na podršku sistemima
Poglavlje 6
poljoprivrede visoke prirodne vrednosti i organske proizvodnje podrazumevaju: Investicije za modernizaciju armi, uključujući prostor za skladištenje stajnjaka i opremu za njegovo rasturanje; Učešće u programima vezanim za kvalitet hrane i promocija proizvoda kroz programe za kvalitet hrane; Formiranje grupa proizvođača sa ciljem prilagođavanja zahtevima tržišta; Investiranje u objekte za preradu hrane manjeg obima; “Neproizvodne” investicije u domenu upravljanja životnom sredinom, kao što je uklanjanje šipražja sa nekorišćenog zemljišta, uređivanje objekata za stoku koja je na ispaši i pastire, ormiranje posebnih karakteristika poljoprivrednog zemljišta koje bi doprinele predeonoj lepoti; Širenje aktivnosti ka nepoljoprivrednim aktivnostima (na primer, eko- turizam) i uspostavljanje preduzetništva.
nakon što oni postanu dostupni. Predpristupni IPARD ondovi za ruralni razvoj se mogu iskoristiti za: Razvoj praktičnog iskustva na administrativnom nivou, kao i nivou poljoprivrednog gazdinstva, po pitanju EU pristupa agro-ekološkim merama; Nove agro-ekološke pilot mere, naročito za podršku poljoprivredi visoke prirodne vrednosti. IPARD se može iskoristiti za dalji razvoj i promociju shvatanja poljoprivrede visoke prirodne vrednosti kao instrumenta za usmeravanje ka očuvanju biološke raznovrsnosti na poljoprivrednom zemljištu.
Pre nego se krene sa agro-ekološkim pilot merama, treba utvrditi određene inormacije. To podrazumeva: Obrazloženje za pilot projekat; Geograska defnicija i opis pilot područja; Opis predloženih ciljeva (opštih i specifčnih) pilot mera i njihovo obrazloženje u skladu sa karakteristikama pilot područja; Opis tipa pilot aktivnosti koje će se sprovoditi i uslovi sklapanja upravljačkih sporazuma; Vrste korisnika i kriterijumi koje treba da ispunjavaju za primanje pomoći; Novčani iznos podrške; Intenzitet pomoći; Procedure pri izboru; Planovi i procedure za kontrolu plaćanja; Indikatori za praćenje stanja i procenu pilot mera.
Odeljak 6.3 prikazuje mogućnosti koje IPARD ondovi pružaju, dok Odeljak 6.4 prikazuje predložen set mera koje bi mogle biti uključene u NAEP kako bi se ispunili agro-ekološki zahtevi sa kojima se Srbija suočava.
6.3 Mogućnosti u okviru IPARD-a za uvođenje NAEP-a u Srbiji Postoji pet glavnih komponenti IPA regulative, uključujući i Ruralni razvoj. Glavni cilj komponente Ruralnog razvoja (u javnosti poznate pod imenom IPARD program) je da se pruži doprinos održivom prilagođavanju poljoprivrednog sektora i ruralnih područja za pripremu sprovođenja Za jedničke poljoprivredne politike (CAP) i povezanih politika. Srbija će se kvalifkovati za IPARD ondove nakon što joj se odobri status kandidata.
Da bi se stvorile što bolje mogućnosti za sticanje praktičnog iskustva i učenje kroz rad, predlaže se: 1. Početak pilot aktivnosti što je ranije moguće i njihovo povezivanje sa tekućim procesima donošenja odluka. 2. Sprovođenje jednostavnih, dobro defnisanih pilot mera koje su primenljive u jednom nacionalnom/regionalnom kontekstu. Na primer, pilot mere treba da: odgovore na specifčne probleme vezane za životnu sredinu; se lako kontrolišu; budu određenog obima kako bi se olakšali administrativni poslovi; budu jednostavne kako bi ih poljoprivrednici razumeli; imaju ratu otplate koja je atraktivna za poljoprivrednike, a nije preterano visoka.
Prioritetna Osa 2 IPARD Programa podrazumeva obezbeđivanje takozvanih „pripremnih aktivnosti“ za implementaciju agro-ekoloških pilot mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja. Agro-ekološke pilot mere se mogu sprovesti u odabranim pilot područjima sa opštim ciljem „razvoja praktičnih iskustava u pogledu implementacije poljoprivrednih proizvodnih metoda namenjenih zaštiti životne sredine i očuvanju seoskog krajolika“.
3. Usvajanje administrativnih procedura koje: bi osigurale brzu implementaciju pilot aktivnosti; su pogodne za nastavak postojećih ili njihovo prilagođavanje u cilju usvajanja novih agro-ekoloških šema i
Kao što je u Odeljku 6.2 predloženo, Srbija ima mogućnosti da preduzme pripremne aktivnosti za razvoj NAEP-a kako bi se u potpunosti iskoristile mogućnosti IPARD ondova
65
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Kreiranje agro-ekološkog programa za Srbiju
razvijaju relevantno iskustvo i dugoročne kapacitete među onima koji ih primenjuju.
4. Testiranje pilot aktivnosti i administrativnih procedura u velikom broju različitih ekoloških uslova, kao i uslova poljoprivredne proizvodnje. To znači da izabrana pilot područja treba da se razlikuju u pogledu osnovnih prirodnih aktora koji oblikuju predeo/pejzaž i utiču na ekološke uslove u tom području (na primer, ravničarski ili planinski); vrste poljoprivrednih aktivnosti i sistema poljoprivredne proizvodnje; tipova poljoprivrednika (na primer različiti socio-ekonomski uslovi); i preovlađujućih ekoloških problema i prioriteta. Odabrana područja treba dobro obrazložiti i pojasniti svima koji imaju poseban interes da razvijaju i sprovode pilot projekte. 6.4 Preporuke za paket agro-ekoloških mera koje treba uključiti u NAEP Izrada i delotvorno sprovođenje Nacionalnog agro-ekološkog programa (NAEP) u Srbiji je jedan od načina koji je najperspektivniji u pogledu postizanja očuvanja prirodnih resursa pogođenih poljoprivredom, uz održavanje i obnavljanje vrednih polu-prirodnih staništa koja su tradicionalne poljoprivredne prakse oblikovale vekovima. Predlaže se da NAEP obuhvati širok spektar mera koje promovišu održavanje i uvođenje ekoloških poljoprivrednih proizvodnih metoda, uključujući i one koje mogu da pomognu u održavanju poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti. NAEP bi obezbedio plaćanja poljoprivrednicima koji dobrovoljno upravljaju svojom zemljom/ ili stokom na način koji koristi zaštiti životne sredine i samim tim društvu obezbeđuje mnogobrojne koristi. Šema
Organska proizvodnja Paket podrške organskoj poljoprivredi
e r e m d o P
Tradicionalne rase
Očuvanje autohtonih rasa Obnova tradicionalnih pastirskih sistema (planinsko stočarstvo)
Uvođenje šema koje podržavaju poljoprivredu visoke prirodne vrednosti je od velike važnosti za Srbiju. Kao što je primećeno u poglavlju 2, duga istorija tradicionalne poljoprivredne proizvodnje proizvela je mnoga važna poluprirodna staništa i postoje ogromna prostranstva gde poljoprivreda niskog intenziteta još uvek obezbeđuje važna staništa za biljni i životinjski svet. Izrada ovih šema obezbeđuje alternativni i komplementarni pristup postojećim politikama i praksama očuvanja prirode u Srbiji. Umesto da se težište stavi samo na očuvanje retkih i ugroženih vrsta i staništa na zaštićenim lokacijama, sagledava se i neprekidna potreba poljoprivrednika za načinima upravljanja značajno većim područjima zemlje (uključujući i veliki udeo polu-prirodnih staništa) korišćenjem tradicionalnih poljoprivrednih metoda. Na osnovu podataka koji su nam predstavljeni u Poglavlju 4, kao i inormacija izvedenih sa lokacija studija slučajeva, predlaže se da sledeće šeme i mere budu sastavni deo NAEP-a za Srbiju. Mnoge od ovih šema, kao što je šema poljoprivrede visoke prirodne vrednosti, treba da predstavljaju nove inicijative. NAEP bi se sastojao od pet šema sa po jednom ili više „podmera“. Svaka od ovih podmera bi sadržala niz zahteva u pogledu upravljanja sa kojima bi se poljoprivrednici koji učestvuju u programu, dobrovoljno složili kako bi stekli pravo na godišnja podsticajna plaćanja za period od 5 godina njihove agro-ekološke obaveze (upravni sporazum). Svaka šema i podmere imaju jasne operativne ciljeve, zahteve za upravljanjem i specifčne stope isplate. Poljoprivrednicima bi se ponudio „meni“ agro-ekoloških mera koje su dostupne u njihovom regionu, kako bi oni mogli da izaberu kombinaciju mera u zavisnosti od onoga što je najpri-
Poljoprivredna zemljišta visoke prirodne vrednosti Obnova i upravljanje travnjacima visoke prirodne vrednosti koji nisu dovoljno korišćeni za ispašu Obnova i upravljanje travnjacima visoke prirodne vrednosti sa preteranom ispašom Očuvanje staništa zaštićenih vrsta u predelima sa oranicama Područja važnih staništa ptica
66
Karakteristike predela Očuvanje tradicionalnih voćnjaka
Zaštita zemlje i vode Plodored u cilju očuvanja zemljišta i voda
Kontrola sliva erozije zemljišta
Poglavlje 6
kladnije za njihovo zemljište. Rezultat toga bio bi „upravni sporazum“ koji će potpisati podnosilac prijave i Agencije za plaćanje. Svaki od upravnih sporazuma, koji se potpiše sa Agencijom za plaćanje, biće jedinstven za svakog od poljoprivrednika koji učestvuje. Od svih poljoprivrednika koji učestvuju u NAEP-u i prima ju agro-ekološka podsticajna plaćanja očekuje se da se pridržavaju određenih minimalnih zahteva i obaveza na čitavoj teritoriji zemlje kojom upravljaju. Poljoprivrednici će dobiti agro-ekološka podsticajna plaćanja samo za one aktivnosti koje prevazilaze okvire ovih obaveznih zahteva. Od svih poljoprivrednika koji budu želeli da učestvuju u NAEP-u (sa određenim izuzecima) tražiće se da prođu osnovni program obuke koji će unaprediti njihovo razumevanje mogućnosti koje NAEP predstavlja i detaljno im pojasniti procedure za prijavu. Da bi stekli pravo na agro-ekološke šeme, korisnici treba da: imaju registrovano gazdinstvo u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju; potpišu obavezu da će primenjivati odabrane agroekološke aktivnosti ili kombinaciju aktivnosti tokom 5 godina na istoj teritoriji; imaju minimalno 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta. Manji posedi su prihvatljivi pod sledećim okolnostima: za održavanje tradicionalnih voćnjaka i organske poljoprivrede – organska proizvodnja pečurki, organska proizvodnja u staklenicima ili proizvodnja semenskog i rasadničarskog materijala – 0,1 hektar; za organsko pčelarstvo, i tradicionalno stočarstvo (očuvanje tradicionalnih lokalnih vrsta i planinsko stočarstvo) ne postoji minimalna veličina zemlje. Za organsko pčelarstvo se traži da podnosilac z ahteva ima minimalno 15 pčelinjih društava.
Tamo gde se primenjuju detaljniji kriterijumi podobnosti za određene mere, inormacija je uključena u opis pojedinačnih mera. Stopa plaćanja Stope plaćanja biće ograničene maksimalnim iznosom koji je zapisan u Aneksu Uredbe Veća EZ 1698/2005: 1. Godišnji usevi : 600 EUR/ha; 2. Specijalizovani višegodišnji usevi: 900 EUR/ha; 3. Druga upotreba zemljišta: 450 EUR/ha; 4. Lokalne rase u opasnosti od nestajanja: 200 EUR/UG. Agencija za plaćanje biće odgovorna za proveravanje poštovanja maksimalnog iznosa u onim slučajevima gde se sprovodi kombinacija agro-ekoloških posvećenosti i mera na istom zemljištu. Pregled predloženih mera U daljem tekstu se nalazi detaljan pregled predloženih mera, sa opisanim obrazloženjem i ciljevima, geograskom oblasti, zahtevima u pogledu upravljanja i očekivanim rezultatima.
67
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Kreiranje agro-ekološkog programa za Srbiju
Šema 1: Šema organske proizvodnje (OP)
Ciljevi zaštite životne sredine
Povećati područje poljoprivrednog zemljišta i broj armi kojima se upravlja po standardima Zakona o organskoj proizvodnji. Organskom proizvodnjom unapređuje se prirodni balans biljnih hranljivih materija korišćenjem plodoreda i integrisanjem ratarske i stočarske proizvodnje. Zbog ograničene upotrebe đubriva i pesticida, organska proizvodnja igra pozitivnu ulogu u očuvanju biološke raznovrsnosti, unapređuje kvalitet zemljišta i voda i doprinosi održivom upravljanju zemljištem, usevima i stokom. Organska proizvodnja podstiče upotrebu tradicionalnih biljnih vrsta Obrazloženje za i sorti, kao i rasa stoke, onih koje imaju tendenciju da budu otpornije na štetočine i bolesti zahvaljujući njihovoj meru prilagodljivosti lokalnim uslovima. Ova vrsta proizvodnje pomaže očuvanju ruralnih predela putem očuvanja biološke raznovrsnosti i zaštite prirodnih staništa, što takođe pomaže privlačenju i zadržavanju ljudi u ruralnim sredinama. Osim toga, organska poljoprivreda unapređuje oprašivanje divljih i gajenih biljaka, doprinoseći očuvanju biološke raznovrsnosti. Geograski okvir Čitava teritorija Srbije. Slediti preporuke Zakona o organskoj proizvodnji i druga pravna dokumenta u vezi sa organskom proizvodnjom. Zahtevi za Potpisati ugovor sa Kontrolnim telom koje je odobreno od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i upravljanjem vodoprivrede za konverziju i/ili tekuće organsko upravljanje. Dobiti sertifkat za uspešan prelazak na organsku proizvodnju tokom 5-godišnjeg perioda učešća u sprovođenju ove mere. 2% od ukupnih srpskih prehrambenih proizvoda prodatih na domaćem tržištu su organski, do 5-te godine Očekivani uticaj sprovođenja šeme. mera: 5% od ukupnog korišćenog poljoprivrednog područja je pod organskim upravljanjem do 5-te godine sprovođenja šeme.
Šema 2: Šema očuvanja tradicionalnih rasa (TR)
TR 1 Očuvanje autohtonih rasa Ciljevi zaštite Sprečiti dalju eroziju genetičkih resursa povećanjem broja uzgajanih životinja određenih ugroženih životne sredine autohtonih rasa koje su u opasnosti od daljeg smanjenja broja, ili su u opasnosti od istrebljenja. Autohtone rase su dobro prilagođene lošim uslovima planinske poljoprivrede, vlažnim i drugim marginalnim poljoprivrednim zemljištima i prirodnim zaštićenim područjima gde je neophodna ekstenzivna stočarska Obrazloženje za proizvodnja koja je bazirana na polu-prirodnoj vegetaciji. Ove rase su od značaja za očuvanje ovih područja meru i igraju važnu ulogu u održavanju tradicionalnih sistema ispaše. Ove rase su takođe važan deo srpskog prirodnog i kulturnog nasleđa. Geograski okvir Planinski, peščani, slani ili močvarni pašnjaci na čitavoj teritoriji Srbije. Plaćanja će biti vršena za održavanje ugroženih autohtonih rasa domaćih životinja. Sledeće rase imaju pravo na podršku: Konji – domaći brdski konj i nonius; Magarac – balkanski magarac; Goveda – buša i podolsko goveče; Bivo – domaći bivo; Ovce – pirotska ovca, karakačanska ovca, lipska ovca, bardoka ovca, vlaška vitoroga ovca, krivovirska ovca, baljuša ovca, vlašićka pramenka i čokanska cigaja i ostali lokalni sojevi pramenke; Koze – balkanska koza; Svinje –resavka, moravka, mangulica; Živina – svrljiška kokoš, somborska kaporka i gološijanka. Podrška će biti odobrena samo za životinje koje su zvanično registrovane u odgovarajućim matičnim Zahtevi za knjigama i odgajivače koji su registrovani u Registru autohtonih rasa u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, upravljanjem šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Sprovodiće se sledeći zahtevi za upravljanjem: izbeći bilo kakvo ukrštanje ženki životinja koje su podržane plaćanjem iz ovog paketa – samo sertifkovane čiste rase će biti podržane; sprovoditi odgajivački program za odgovarajuću rasu; voditi evidenciju prodaje i kupovine sve stoke sa arme; obavestiti i pribaviti pismenu dozvolu od nadležne matične službe pre klanja ili prodaje bilo koje vrste stoke koja je podržana u okviru ove mere; ograničavanje slobodne ispaše svinja izvan mesta koja su posebno namenjena toj svrsi; neposredno pratiti sve smernice i tehničke savete regionalnih kancelarija i odgovornih vlasti, koji se tiču zdravlja i dobrobiti životinja koje su podržane plaćanjima iz ovog paketa.
68
Poglavlje 6
Očekivani uticaj mera:
Prosečno povećanje u broju ugroženih rasa od najmanje 30% nakon 5-te godine primenjivanja mere.
TR 2: Obnavljanje tradicionalnog pastirskog sistema (planinsko stočarstvo) Podržati tradicionalne modele sezonske ispaše na prirodnim i polu-prirodnim pašnjacima visoke prirodne vrednosti u specifčnim planinskim regionima koristeći tradicionalne rase i metode; Promovisati upotrebu tradicionalnih rasa koje mogu da pasu u surovim planinskim uslovima; Ciljevi zaštite Promovisati upotrebu pastirskih pasa (sa naglaskom na srpske pastirske pse, šarplanince i karakačanske životne sredine pse) kao efkasnog metoda u skladu sa zaštitom životne sredine, za zaštitu domaćih životinja od napada velikih predatora (vukova, medveda, šakala i riseva); Poboljšati biološku raznovrsnost na pašnjacima u specifčnim planinskim regionima. Planinsko stočarstvo u Srbiji je praksa koja je skoro u potpunosti napuštena. Ispaša je bitan način za očuvanje i održavanje staništa i vrsta na travnatim površinama u visokim planinskim područjima. Planinsko stočarstvo Obrazloženje za je nekada bilo uobičajeno u Srbiji, naročito pre II Svetskog rata. Ova praksa je oblikovala predeo i biološku meru raznovrsnost na velikim površinama u planinskim područjima Srbije, dajući im njihovu karakterističnu osobinu. Slične pilot mere prvo su primenjene u Parku prirode Stara planina. Plaćanja će biti dostupna jedino u određenim zaštićenim prirodnim područjima koja su pogodna za sprovođenje planinskog stočarstva sa ispašom, gde postoje: značajna područja visoko-planinskih pašnjaka koja su u opasnosti od napuštanja; Geograski okvir populacije predatora koje ugrožavaju domaće životinje na ispaši; mogućnosti za uspostavljanje neophodnih sporazuma o ispaši između lokalnih poljoprivrednika/pastira i vlasnika/korisnika/upravljača pašnjaka u visokim planinskim područjima (zaštićena prirodna dobra upravljači). Poljoprivrednici, privatna ili fzička lica koja poseduju stoku za ispašu (ovce, koze, goveda i konje) i imaju godišnji sporazum o ispaši sa vlasnikom/upravljačem pašnjaka u visokim planinskim područjima (n.pr. Upravom Parka prirode). Preporučuju se Ugovori o ispaši na 5 godina, ali se mogu prihvatiti i na k raći period na rizik korisnika. Postoji nekoliko različitih oblika vlasništva i pastirske službe koji ispunjavaju uslove za primanje podrške: Korisnici postoji jedan vlasnik stada, a pastiri su vlasnici i/ili unajmljeni pastiri zaposleni od strane vlasnika; postoji grupa vlasnika koji sarađuju kako bi odveli svoju stoku na pašnjake u visoka planinska područja na letnju ispašu i dele odgovornost pastira (model „bačija“); postoji grupa vlasnika koji sarađuju i zapošljavaju pastira ili pastira(e) (model „bačija“); U svakom slučaju, direktni korisnik ove podmere je osoba sa kojom zvanični upravljač zaštićenog prirodnog područja zaključi ugovor (ili izda saglasnost) za ispašu na zaštićenim područjima . Korisnik ove mere treba da ima najmanje 50 ovaca, ili 70 koza, ili 10 g oveda ili 10 konja ili kombinaciju ovih životinja, ali ne manje od 10 UG (ukoliko je reč o kombinovanom stadu goveda, konja i/ili ovaca); Opterećenje pašnjaka ne sme biti veće od 1 UG po hektaru; Poljoprivrednik /pastir mora da vodi evidenciju o svim gubicima životinja; Poljoprivrednik/pastir mora da vodi stoku na ispašu na određene planinske pašnjake najmanje 3 meseca godišnje (između maja i oktobra). Kraći periodi će biti dozvoljeni prema sezonskim ili epizootiološkim uslovima (npr. u kasno proleće ili ranu jesen); Pastir (poljoprivrednik) mora imati najmanje dva ovčarska psa rase šarplaninski ovčar, karakačanski ovčar ili Zahtevi za srpski pastirski pas(priplodni par) radi zaštite stoke od napada predatora. Broj pasa mora biti u proporciji sa upravljanjem brojem ovaca ili goveda kojima je zaštita potrebna. Jedan par pastirskih pasa treba da čuva do 100 ovaca ili 30 goveda, a dodatni pas se traži za dodatnih 100 ovaca ili dodatnih 30 goveda; Pastir (poljoprivrednik) mora imati najmanje dva radna ovčarska psa (npr. pulin pasa); Pastirski psi treba da budu u potpunosti socijalizovani sa stadom goveda/ovaca i da ih konstantno prate; Jedino su čistokrvni ovčarski psi tradicionalnih rasa iz regiona podobni za dobijanje plaćanja i potrebno je da ovlašćeno udruženje potvrdi njihov pedigre; Pastir treba da izbegava ukrštanje ovčarskih pasa koji primaju podršku kroz ovu meru sa drugim psima i vodi evidenciju o prodaji i kupovini pasa. Dozvolu za ispašu na planinskim pašnjacima sa adekvatnim instrukcijama za upravljanje izdaju Upravni organi Minimalno Agencije za plaćanje, u skladu sa posebnim Upravnim planom Agencije za plaćanje (maksimalna opterećenost područje pašnjaka stokom, itd). Očekivani uticaj Povećana ispaša na pašnjacima u visokim planinskim područjima koji vode do održavanja a) visoke prirodne na životnu vrednosti travnjaka u planinskim područjima i b) tradicionalnog „otvorenog“ planinskog predela. sredinu Povećan broj ovčarskih pasa tradicionalnih rasa.
69
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Kreiranje agro-ekološkog programa za Srbiju
Šema 3: Šema za poljoprivredna zemljišta visoke prirodne vrednosti (HNVF)
HNV 1 i 2: Obnova i održavanje travnjaka visoke prirodne vrednosti Sprečiti dalji gubitak pašnjaka visoke prirodne vrednosti, kao i pratećih vrsta, kroz napuštanje, pretvaranje u oranice i druge useve ili preteranu ispašu; Očuvati i negovati pašnjake visoke prirodne vrednosti i prateće vrste k roz održavanje ili ponovno uvođenje tradicionalnih načina upravljanja na polu-prirodnim pašnjacima; Sačuvati biološku raznovrsnost i obezbediti zaštitu, održavanje ili obnovu staništa i populacije ptica kako bi bila u zadovoljavajućem stanju; Promovisati tradicionalne metode kosidbe, bez upotrebe teške mašinerije. Tradicionalni ekstenzivni načini ispaše stvorili su mnoga važna polu-prirodna staništa, iako su mnoga od njih pod pretnjom da budu napuštena, ili da se uvedu intenzivniji oblici poljoprivredne prakse. Nastavak ovih nisko-intenzivnih tradicionalnih poljoprivrednih metoda od suštinskog je značaja za održanje biološke raznovrsnosti na velikim područjima u seoskim sredinama, kako u višim, tako i u nižim područjima, što će takođe sačuvati odlike predela.
Ciljevi zaštite životne sredine
Obrazloženje za meru
Geograski okvir Biće defnisan nakon identifkacije i mapiranja poljoprivrede visoke prirodne vrednosti. HNV1– Obnova i održavanje travnjaka visoke prirodne vrednosti (HNV) sa nedovoljnom ispašom Uklanjanje suvišne invazivne vegetacije; Upotreba mineralnih đubriva i primena pesticida je zabranjena, osim onih koji su regulisani Uredbom (EEZ) 2092/91 za korišćenje u organskim sistemima; Bez nove drenaže i oranja; Slobodna ispaša na livadama nakon poslednje kosidbe (osim za livade u šumama, zato što su one staništa za biljne vrste od evropskog značaja za konzervaciju, gde ispaša može biti nepoželjna, a osim toga, šumske livade za ispašu koristi divljač i prisustvo ljudi ih može ometati); Održavanje minimalne i maksimalne gustine stoke (opterećenje pašnjaka) u zavisnosti od prirodnih klimatskih i zemljišnih uslova, sa ciljem da se obezbedi da livade i pašnjaci budu u dobrom ekološkom stanju i da se održi travnati pokrivač. Minimalni i maksimalni nivoi bi trebalo da budu ovakvi: 0,3-1,0 UG/ha izvan zaštićenih područja. Za zaštićenu teritoriju, minimalna i maksimalna gustina životinja mora biti defnisana u skladu sa planom upravljanja datog područja (ukoliko takav plan ne postoji, onda gustina treba da bude između 0,3-1,0 UG/ha). Poljoprivrednici treba da održavaju odgovarajuću gustinu stoke na celom području za ispašu koje je pod njihovom kontrolom. Poštovanje gustine stoke će uzeti u obzir svu stoku koja pase, a koja se drži na armi. Kosidba bi trebalo da bude nakon 15. juna za nizijska područja i između 30. juna i 15. jula za planinska područja (planinske marginalne oblasti - LFA). Kosidba se može obaviti ručno ili sporom kosilicom ukoliko je smer kosidbe iz centra prema perieriji livade pri maloj brzini. (Ovo će omogućiti pticama koje se gnezde na tlu i drugim životinjama da pobegnu). HNV2 – Obnova i održavanje livada i pašnjaka visoke prirodne vrednosti sa prekomernom ispašom Ponovna setva odobrenim autohtonim vrstama – po mogućnosti semenom lokalnog porekla. Upotreba mineralnih đubriva i primena pesticida je zabranjena, osim onih koje su regulisane Uredbom (EEZ) 2092/91 za upotrebu u organskim poljoprivrednim sistemima. Bez nove drenaže, oranja ili obrade. Slobodna ispaša na livadama nakon poslednje kosidbe (osim za livade u šumama, zato što su one staništa za biljne vrste od evropskog značaja za konzervaciju, gde ispaša može biti nepoželjna, a osim toga, šumske livade za ispašu koristi divljač i prisustvo ljudi ih može ometati). Održavanje minimalnog i maksimalnog opterećenja pašnjaka u zavisnosti od prirodnih klimatskih i zemljišnih uslova, sa ciljem da se obezbedi da livade i pašnjaci budu u dobrom ekološkom stanju i da se održi travnati pokrivač. Minimalni i maksimalni nivoi bi trebalo da budu sledeći: 0,3-1,0 UG/ha izvan zaštićenih područja. Za zaštićenu teritoriju, minimalna i maksimalno opterećenje stokom mora biti defnisana u skladu sa planom upravljanja teritorijom (ukoliko takav plan ne postoji, onda gustina treba da bude između 0,3-1,0 UG/ha). Poljoprivrednici treba da održavaju odgovarajuće opterećenje stokom na celom području za ispašu koje je pod njihovom kontrolom. Određivanje opterećenja stokom će uzeti u obzir svu stoku gazdinstva koja pase. Kosidba treba da bude sprovedena nakon 15. juna za nizijska, i između 30. juna i 15. jula za planinske LFA kao što je defnisano u Merama 211 (Aneks 5). Kosidba se može obaviti ručno ili sporom kosilicom ukoliko je smer kosidbe iz centra prema perieriji livade pri maloj brzini. (Ovo će omogućiti pticama koje se gnezde na tlu i drugim životinjama da pobegnu). Ispaša na peščanim dinama nije dozvoljena. Unapređen status očuvanja staništa pašnjaka visoke prirodne vrednosti; Procenjeni napredak za status očuvanja od oko 100.000 hektara polu-prirodnih pašnjaka visoke prirodne vrednosti.
Zahtevi za upravljanjem
Zahtevi za upravljanjem
Očekivani uticaj na životnu sredinu
70
Poglavlje 6
HNV3 – Održavanje staništa zaštićenih vrsta u obradivim zemljištima u Područjima staništa važnih ptica (IBA) Ciljevi zaštite životne sredine
Zaštita biološke raznovrsnosti i osigurati zaštitu, održavanje i/ili obnovu povoljnih uslova u staništima i populacijama ptica tokom sezone parenja, migracije ili tokom zime.
Obrazloženje za meru
Obradivo zemljište uključeno u područja važnih staništa ptica (IBA) u Srbiji obuhvata oko 12.596km 2 teritorije. Postoje 42 IBA predela. Oni podrazumevaju važne migracione rute i veoma su važni za ishranu ptica, ipak poljoprivrednici poljoprivredni ci u ovim područjima mogu imati značajne gubitke koje im nanose ptice.
Sva obradiva iskorišćena poljoprivredna područja (UAA) klasifkovana k ao HNV. Ukoliko je više od 50% obradivog zemljišta unutar fzičkih blokova klasifkovano kao HNV, čitav blok ima Geograski okvir pravo na podršku kao obradivo zemljište visoke prirodne vrednosti. Ukoliko je manje od 50% fzičkog bloka klasifkovano kao obradivo zemljište visoke prirodne vrednosti, vrednosti, taj fzički blok nema pravo na podršku. Poljoprivrednik mora da izabere jednu ili kombinaciju sledećih aktivnosti: Ostaviti mala (4 х 4m) područja gole zemlje, izorane ali neposejane, među jesenje obrađenim njivama (4 takva kvadrata na hektaru zemlje) – primenjivo na područjima sa intenzivnom poljoprivredom gde se hrane guske u prezimljavanju ili radi podrške drugim ciljnim vrstama; Ostaviti preko zime strnjiku na poljima odabranim za setvu prolećnih useva; Ostaviti neobrađena i neizorana područja („na raspolaganju-divljim-životinjama-ostavljena-po-strani“) na period od dve godine tokom petogodišnje rotacije na intenzivno obrađivanom poljoprivrednom zemljištu Zahtevi za sa monokulturama (10 do 20% područja, ali ne manjih od 1 ha, kao jednog nedeljivog komada zemlje; sa 1m upravljanjem sterilnog pojasa oko perimetra koji treba poorati 2-3 puta godišnje (ali ne u periodu između marta i jula) kako bi se sprečilo širenje korova u susedne useve); Nema žetve žitarica pre 31. jula u područjima sa gnezdima eje livadarke ( Circus pygargus) i prdavca ( Crex crex );); Zabranjena upotreba pesticida (uključujući i drugu generaciju otrova za glodare) i mineralnih đubriva – osim kod „lokalizovanog tretmana“ invazivnog korova, t.j. selektivne upotrebe nekih herbicida kao k ao što je uaziop-P-butyl ili slično, u martu, kako bi se suzbili bujni buseni trave na graničnim travnatim površinama ili područjima ostavljenim po strani na raspolaganje divljim životinjama. Stabilizacija ili povećanje populacija ptica na poljoprivrednim zemljištima u posebnim zaštićenim područjima (SPA) i Područjima važnih staništa ptica (IBA); Održavanje ekoloških uslova (osnova hrane, skloništa, priplodni supstrat, itd) za gajenje ili hranjenje orla pygargus), stepskog sokola ( Falco cherrug), sive vetruške ( Falco krstaša ( Aquila heliaca), eje livadarke ( C . pygargus vespertinus ), modrovrane ( Coracias garrulus ), rusog svračka ( Lanius collurio ) i održavanje područja za oporavak Anser erythropus erythropus ); tokom migracije i prezimljavanja guske crvenovoljke ( Branta rucollis) i male lisaste guske ( Anser Očekivani uticaj Circus pygargus pygargus), bele rode Održavanje ili povećanje populacije orla krstaša ( Aquila heliaca), eje livadarke ( Circus na životnu (Ciconia ciconia), stepskog sokola ( Falco cherrug), sive vetruške ( Falco vespertinus ), modrovrane ( Coracias sredinu garrulous ), malog sivog svračka ( Lanius minor ),), rusog svračka ( Lanius collurio); Održavanje ili povećanje migracionih populacija i zimujućih populacija barske ptice, naročito guske Anser erythropus erythropus ); crvenovoljke ( Branta rucollis ) i male lisaste guske ( Anser Zaštita staništa i biološke raznovrsnosti; Akcije će se sprovoditi dok se u Srbiji ne donese ili harmonizuje zakonska regulativa u skladu sa Direktivom o pticama (Bird Directive).
71
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Kreiranje agro-ekološkog programa za Srbiju
Šema 4: Šema za održavanje karakteristike predela
Održavanje tradicionalnih voćnjaka Ciljevi zaštite životne sredine
Podržati očuvanje i održivu upotrebu tradicionalnih vrsta voća; Održati i podržati tradicionalne ekstenzivne sisteme proizvodnje voća.
Obrazloženje za meru
Pored uloge voćnjaka u doprinosu tradicionalnom srpskom ruralnom predelu, voćnjaci su veoma važni za očuvanje genetičke raznovrsnosti i kulturnog nasleđa. Pored toga, voćnjaci predstavljaju staništa za vredne biljne vrste i divlje životinje u planinskim i brdskoplaninskim predelima. Sprovođenje Sprovođenje ove mere će smanjiti intenzivno korišćenje voćnjaka, kao i zamenu starih tradicionalnih sorti novim intenzivnim sortama.
Geograski okvir
Tradicionalni voćnjaci na čitavoj teritoriji Srbije koji su u skladu sa sledećim kriterijumima: Ekstenzivno upravljanje; Starija voćna stabla (starija od 25 godina); Prisustvo starih lokalnih sorti; Široko razmaknuta stabla (manje od 10 m rastojanja između stabala). Smatra se da granice tradicionalnih voćnjaka treba da budu 10m udaljene od poslednjih stabala. (Pojedinačna voćna stabla na armi, ali koja nisu unutar voćnjaka, ne mogu biti uzeta u obzir za nadoknadu); Izuzeci su dozvoljeni samo za orahe i trešnje za koje se dozvoljava razdaljina od 15m između stabala; Podloga (tlo) u voćnjaku ima neprekidan ili skoro neprekidan travnati pokrivač koji se uobičajeno koristi za ispašu životinja.
Zahtevi za upravljanjem
Očekivani rezultati mera
Zadržati sva živa voćna stabla; Obezbediti redovnu rezidbu kako bi se očuvao karakteristični „oblik“ stabala (ovo će varirati zavisno od tipa stabla i sorte/vrste); Održavati travnati pokrivač unutar voćnjaka tokom sezone ispaše i/ili kosidbe; Ne paliti travu ili drva u voćnjaku; Ne dozvoliti da se oštete stalna voćna stabla tokom ispaše životinja ili opremom za kosidbu; Tretman Tretm an za zaštitu biljaka je dozvoljen samo u ekstremnim okolnostima – jedino u slučaju direktne pretnje uništenja stabala i nakon konsultacija sa stručnjakom za zaštitu bilja; Mogu se koristiti samo đubriva koja su u skladu sa standardima organske proizvodnje.
Održava se najmanje 5 000 hektara tradicionalnih voćnjaka ili plantaža oraha.
Šema 5: Šema zaštite zemljišta i voda (ZV)
ZV 1: Plodored za zaštitu zemljišta i voda Podržati delotvorno upravljanje hranljivim materijama (uključujući skladištenje i primenu životinjskog stajnjaka); Podržati povećano povećano korišćenje plodoreda koji su osmišljeni u skladu sa specifčnim kriterijumima za a) kontrolu erozije zemljišta (blaga do umerena) i b) smanjenje gubitka hranljivih materija (naročito curenja nitrata). Plodored za zaštitu zemljišta i voda ima dvostruku ekološku korist – na jednoj strani doprinosi smanjenju erozije zemljišta, a na drugoj, unapređenju kvaliteta vode. U slučaju gde nije ostavljen zimski pokrivač, zemljište je izloženo vodenoj eroziji.
Ciljevi zaštite životne sredine
Obrazloženje za meru
Geograski okvir Čitava teritorija Srbije, gde se prednost daje nitratno osetljivim zonama.
Zahtevi za upravljanjem
Očekivani rezultati mera
72
Od poljoprivrednika bi se zahtevalo da: 1. Izvrše analizu zemljišta na nivo sadržaja N, P, P, K (od strane Poljoprivrednih stanica); 2. Pripreme i implementiraju implementiraju 5-godišnji Plan za upravljanje hranljivim materijama materijama (NMP) uz podršku savetodavca savetoda vca ili kvalifkovanog agronoma); 3. Održavaju najmanje najmanje 50% od ukupne obradive površine pod ozimim usevima/pod usevima/pod zelenim pokrivačem; 4. Ne obrađuju zemljište pre 1. aprila. aprila. Ovaj paket će značajno doprineti smanjenju erozije zemljišta i ispiranju nitrata iz obradivog zemljišta na područjima sa malim ili srednjim rizikom.
Poglavlje 6
ZV 2: Kontrola erozije zemljišta
Ciljevi zaštite životne sredine
Podržati poljoprivrednike poljoprivrednike da planiraju i sprovedu odgovarajući odgovarajući program aktivnosti u cilju značajnog smanjenja rizika od erozije zemljišta vodom ili vetrom na „kompaktnim“ „kompaktnim“ blokovima zemlje (tj. prednost će se dati susednim parcelama u posebnim područjima rečnih slivova); Smanjiti eroziju zemljišta; Sprečiti degradacione procese u poljoprivrednim zemljištima koja su ugrožena ili pogođena erozijom; Doprineti očuvanju, obnovi i poboljšanju plodnosti zemljišta i unkcionisanju ekosistema na površini zemljišta.
Ovaj paket će biti sproveden na čitavoj teritoriji teritoriji Srbije. Ipak, prioritet će se dati prijavama koje se tiču zemljišta Geograski okvir u okviru opština sa srednjim ili ozbiljnim erozionim problemima na poljoprivred poljoprivrednom nom zemljištu (obradiva zamljišta, pašnjaci, voćnjaci i/ili vinogradi). Poljoprivrednik može izabrati da primeni jednu ili više mera sa donje liste: Poljoprivrednik Kreiranje travnatih tampon traka (pojaseva) širokih 8m raspoređenih upravno na nagib sa rastojanjima od oko 20-80 m između njih, u zavisnosti od nagiba, tipa zemljišta i drugih aktora. Trake (pojasevi) bi trebalo da pokrivaju između 10-30% obradive površine; Sadnja preduseva za kontrolu erozije; Kreiranje kanala za zadržavanje otoka – postavljenih uspravno (i sa malim nagibom) u odnosu na nagib sa međusobnim razmakom od oko 20-40 m; Sadnja pojaseva useva – pojasevi široki 30 do 100m, sa naizmeničnim okopavinskim usevima na obodima, uspravno u odnosu na nagib; Pretvaranjee obradive zemlje u pašnjake, uz naknadno upravljanje Pretvaranj upravljanje koje ne prelazi 2 UG/ha; Primena praksi za unapređivanje pašnjaka, kako bi se pašnjaci očistili od kamenja i štetne vegetacije, kao i delimične setve i ishrane pašnjaka; Primena anti-erozivnih praksi u vinogradima i voćnjacima, kako bi se unapredila dostupnost svetlosti za biljke, veoma često su vinogradi i neki voćnjaci zasađeni paralelno sa smerom nagiba, što je suprotno preporukama u propisima za kontrolu erozije. U tim slučajevima, poljoprivrednici će biti podržani da ormiraju i održavaju brazde za zadržavanje oticanja koje su upravne na nagib.
Zahtevi za upravljanjem
Očekivani uticaj na životnu sredinu
Ovaj paket će značajno doprineti smanjenju rizika od srednje i jake erozije zemljišta na poljoprivrednim poljoprivrednim zemljištima (obradivo zemljište, pašnjaci, voćnjaci i/ili vinogradi).
73
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
POGLAVLJE 7: S p r o vo đ e n j e a g r o - e k o l o š k i h m e r a p l a ć a nj a
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Sprovođenje svakog agro-ekološkog sistema plaćanja predstavlja prilično veliki izazov u prvim godinama. Važno je da administrativni plan i procedure budu realni, a da se pri tom ne ugrožavaju minimalni standardi za odobrenje od strane EU. Mnoge zemlje članice ustanovile su da su pilot projekti i nacionalni programi podjednako korisni kako za proveravanje i poboljšanje njihovih administrativnih sistema i sistema plaćanja, tako i za proveravanje agro-ekološkog upravljanja na nivou gazdinstva. U ovom odeljku dat je prikaz nekih ključnih praktičnih pitanja vezano za: institucionalnu strukturu i kapacitete; administrativne zadatke i procese; praćenje stanja i procenu.
7.1 Institucionalna struktura i kapaciteti Većinu programa mera u EU sprovode ministarstva poljoprivrede i njihove regionalne kancelarije. Međutim, kako će njihovo sprovođenje biti organizovano konkretno u Srbiji zavisiće od državne i institucionalne strukture. Ono što je od ključnog značaja za uspeh u svakoj zemlji je da se osigura da vodeća institucija za sprovođenje agro-ekološkog programa ima najveći kredibilitet kod poljoprivrednika. Često će biti potrebno da se poveća broj oso blja u nadležnim institucijama i obezbedi vreme za obuku novog osoblja pre nego što se započne sa primenom programa mera. Ako je potrebno, složenost programa mera i oblik ugovora treba prilagoditi nivou raspoloživih administrativnih resursa. Postojanje odgovarajućih kapaciteta je od suštinskog značaja za osiguranje efkasnog i pravovremenog sprovođenja agro-ekoloških plaćanja kada ona budu prvi put uvedena. Ovo je od ključnog značaja, zato što bilo kakva kašnjenja i problemi pri sprovođenju, naročito plaćanju, mogu umanjiti dobru volju poljoprivrednika, i dovesti do potencijalno ozbiljnih posledica po uspeh budućih programa.
Sprovođenje agroekoloških mera plaćanja
mrežu. Upravljačkom telu, takođe, treba da bude lako dostupno specijalističko stručno mišljenje iz drugih vladinih agencija, tehničkih i istraživačkih institucija i NVO. Ukoliko nemaju prethodno iskustvo sa agro-ekološkim programima, savetodavno i administrativno osoblje ima gotovo potpuno iste potrebe i probleme kakve imaju poljoprivrednici da shvate koncepciju agroekologije i primene je u praksi. Međutim, oni moraju da budu u potpunosti obučeni, sigurni, posvećeni i uvek korak ispred poljoprivrednika. Posebno je važno da svo osoblje koj e je u prvim redovima, ima kredibilitet kod poljoprivrednika i da je sposobno da razgovara o svim aspektima upravljanja poljoprivrednim gazdinstvima, a ne samo o agroekologiji. Ovo osoblje će možda biti prvo koje će čuti o problemima vezano za program mera – i predložiti kako da se oni reše – tako da je važno saslušati njihovo mišljenje i stalno ih uključivati. Agencija za plaćanje je nadležna pre svega za organizovanje i kontrolu agro-ekoloških plaćanja poljoprivrednicima. Iako možda nema veliku direktnu ulogu u kreiranju mera, ona igra ključnu ulogu kod proveravanja da li poljoprivrednici ispunjavaju zahteve opisane u agro-ekološkim ugovorima, kao i kod praćenja i izveštavanja o troškovima. Agro-ekološka plaćanja će biti potpuno nova unkci ja agencije, a postojeći administrativni sistemi retko kad imaju dodatne kapacitete ili neophodne veštine. Agencija za plaćanje moraće da se bavi detaljima agro-ekoloških ugovora, kao što su određivanje malih parcela zemljišta ili merenje vegetacije i drugih karakteristika pre nego se izvrši plaćanje. Jačanje kapaciteta će podrazumevati osoblje, opremu i veštine koji su neophodni za uspostavljanje i korišćenje agro-ekoloških sistema beleženja (po mogućstvu baza podataka), obradu prijava, zaključivanje ugovora sa poljoprivrednicima, obavljanje sezonskih kontrolnih poseta, izvršavanje plaćanja i beleženje podataka radi praćenja stanja.
Odlična koordinacija ili postupci povezivanja značajni su za uspešnu i doslednu primenu agro-ekoloških programa. Dva osnovna administrativna organa koji treba da postoje Uspostavljanje i vođenje agro-ekoloških programa podrasu Upravljačko telo i Agencija za plaćanje. Oni imaju dve zumeva uključivanje različitih ljudi i organizacija, i veoma veoma različite unkcije, i najčešće se uspostavljaju odvo- je važno da svi razumeju ne samo šta treba da se uradi jeno, ponekad proširivanjem uloge već postojeće agenci- nego i zašto, kako, kada i gde. Ovo zahteva veoma dobru je. Tako, na primer, Agencija za plaćanje možda već postoji komunikaciju u svim azama procesa, pošto neuspeh u koi nadležna je za druge vrste plaćanja poljoprivrednicima. munikaciji ne samo da usporava napredak, već omogućava prenošenje i drugih, neželjenih poruka. Upravljačko telo je vodeća organizacija za izradu i spro- Komunikacija između Upravljačkog tela i Agencije za plavođenje sveobuhvatnog agro-ekološkog programa i tre- ćanje biće česta, naročito u ranim azama, mada je važno ba da ima dovoljno potrebnih administrativnih kapaci- uspostaviti i širu komunikaciju. Uspešna saradnja između teta, kao i dobro razvijenu regionalnu, odnosno lokalnu Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zaštite životne 76
Poglavlje 7
sredine poželjna je za sve agro-ekološke programe, ali je od izuzetnog značaja za model EU gde agro-ekološka plaćanja predstavljaju ključno sredstvo za sprovođenje ekološke politike EU. Već je istaknut značaj podrške svih zainteresovanih strana za izradu programa agro-ekološkog plaćanja i tako bi trebalo da se nastavi i tokom sprovođenja. Povratna inormacija o napretku i prihvatanju mera, i o mogućim administrativnim problemima, od velike je važnosti i može se postići kroz redovne sastanke agro-ekološke radne grupe ili drugih savetodavnih odbora. Ovde bi mogle da se uključe regionalne ili lokalne vlasti, kao i predstavnici poljoprivrednih i ekoloških udruženja. Čak i ako se sastaju samo jednom godišnje, oni mogu da omoguće da stručnjaci sa strane daju svoj doprinos kod rukovođenja i procene agroekoloških programa. Veoma je lako potceniti vreme i resurse koji su potrebni za početnu i tekuću obuku uključenog osoblja, kao i značaj obuke instruktora. Pošto značajni delovi programa mera mogu biti specifčni za određen region, često je potrebno ojačati pre svega kapacitet osoblja i saradnika u projektu na regionalnom, odnosno lokalnom nivou. 7.2 Administrativni zadaci i procesi Pregled glavnih administrativnih zadataka vezanih za sprovođenje agro-ekoloških šema prikazan je na slici 7.1. Ovde su date neke dodatne beleške i komentari, počevši od vrha dijagrama nadole.
Faza pripreme poljoprivrednika (crno u dijagramu)
Obezbeđivanje korisnih inormacija i saveta poljoprivrednicima je važno radi osiguranja visokog nivoa usvajanja šema. Najbolje je na početku postići mali uspeh u komunikaciji sa poljoprivrednicima, pošto rustracije mogu dovesti do prekida komunikacije. Direktan kontakt sa upućenim osobljem koji razumeju lokalne sisteme poljoprivredne proizvodnje je najbolji način da se ubede poljoprivrednici da potpišu ugovore o upravljanju. Na primer, određivanje posebnog projektnog službenika za agro-ekološke šeme u svakom od regiona, se pokazalo veoma uspešnim u Velikoj Britaniji. Ti ljudi održavaju stalan kontakt sa poljoprivrednicima u njihovom području, pružajući im savete o odabiru ugovora i najboljim praksama upravljanja, kao i organizujući sastanke gde poljoprivrednici mogu da postave pitanja i podele inormacije. Ukoliko nije moguće ostvariti direktan kontakt sa poljoprivrednicima „lice u lice“ zato što ne postoji dovoljno stručnog osoblja, poljoprivrednicima se može direktno poslati pisani materijal, a inormacije se mogu prenositi drugim sredstvima. Može biti korisno i da se utvrdi koji su to postojeći kanali komunikacije koje poljoprivrednici i drugi koriste (i uvažavaju), uključujući i neormalne mreže. Kada se ugovor potpiše, važno je da se poljoprivrednici ne osete ’napuštenim’ od strane odgovornih vlasti. Većina njih imaće probleme i pitanja, naročito u prvim godinama, kao što bi to bio slučaj i da uzgajaju nove useve. U programu treba predvideti ovu potrebu i olakšati im da dobiju potrebne savete.
Iskustvo Bugarske u razvoju agro-ekoloških pilot mera U periodu kada je Bugarska pripremala svoj prvi agro-ekološki program 1999. godine, i institucije i poljoprivrednici izvukli su vredne pouke o izgradnji kapaciteta: poljoprivrednici su bili veoma zainteresovani da „isprobaju“ novi agro-ekološki program, ali se o d većine njih moglo očekivati da sprovedu jednu agro-ekološku aktivnost (od mogućih devet) zbog nedovoljnog nivoa obučenosti i stručnog znanja među poljoprivrednicima, njihovim savetodavcima i administratorima na početku programa; uspostavljeni su dobra saradnja i partnerstvo između Vlade i nevladinih organizacija za razvoj pilot projekata, ali je nedostajalo specifčno iskustvo z a proces sprovođenja, praćenja stanja, procene, itd; kasno uspostavljanje Odseka za agroekologiju pri Ministarstvu poljoprivrede podrazumeva da, kada je šema sprovedena, većina novopostavljenih stručnjaka nije imala iskustva vezano za agroekologiju i bilo im je potrebno vremena da se prilagode; dodeljena su nedovoljna sredstva za ciljani razvoj pilot projekata.
(Izvor: IEEP, 2001)
77
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Faza prijavljivanja (crveno u dijagramu)
Brza i efkasna obrada prijava pomaže da poljoprivrednici ostanu angažovani u programu. Nasuprot tome, birokratska kašnjenja i problemi predstavljaju ozbiljnu prepreku za učešće poljoprivrednika, i zato je potrebno odvojiti dovoljna administrativna sredstva za ovaj zadatak. Treba izbegavati složene prijavne obrasce, kako zbog lakše administracije, tako i zbog pojednostavljenja procesa za poljoprivrednike. Postoji nekoliko dobro proverenih načina da se obezbedi da proces prijavljivanja teče nesmetano:
Organizovanje lokalnih sastanaka sa pitanjima i odgovorima za grupe proizvođača, nakon što se konačno utvrde detalji programa, a pre nego što počne prijavljivanje. Njih bi trebalo da vodi organizacija koju poljoprivrednici poštuju, i neko ko može u potpunosti i tačno da odgovori na pitanja; Pružiti poljoprivrednicima, vođama zajednice i poljoprivrednoj štampi inormativne listove sa pitanjima i odgovorima na jeziku koji je lako razumljiv i gde je jasno objašnjeno ko ispunjava uslove da se prijavi, kako i gde; Početni prijavni obrazac treba da izgleda kao jednostavna izjava zainteresovanosti, možda samo ime, lokacija gazdinstva i detalji oko zakupa zemlje. Nakon toga bi trebalo da usledi poseta savetodavca obučenog kroz vladin program, ili projektnog službenika koji proverava da li gazdinstvo ispunjava uslove i koji priprema detaljnu prijavu ili ugovor. Savetodavac može biti zaposlen u nekoj državnoj službi, ili u nekoj organizaciji proizvođača ili NVO; Upravljački ugovori (poznati i kao upravljački sporazumi) najčešće se zaključuju na pet godina u zemljama EU, ali za pilot projekte mogu važiti i godinu dana, ili dve, kako bi program mogao lakše da se popravi nakon prve godine (skoro svim programima potrebno je neko poboljšanje!); Ukoliko neke prijave moraju da se odbiju zbog administrativnih ili budžetskih razloga, dobro je obavestiti poljoprivrednike što je pre moguće uz objašnjenje i možda poziv da se sledeće godine opet prijave; Uspešni proizvođači treba da dobiju primerak potpisanog ugovora i veoma jasne inormacije o tome na koji način će im biti plaćeno.
Agro-ekološka plaćanja zahtevaju zakonske ugovore koji su vezani za određeno područje i zato treba da se primenjuju na nivou „zemljišnih parcela“ kojima rukovode poljo privrednici. Stoga je uspešan i unkcionalan sistem određivanja zemljišnih parcela od izuzetne važnosti, uključujući 78
Sprovođenje agroekoloških mera plaćanja
i mogućnost da se poljoprivrednicima obezbede primerci preciznih mapa njihovog zemljišta. Na primer, tokom uvođenja agro-ekoloških pilot projekata u Bugarskoj i Rumuniji, 2006. i 2007. godine, korišćene su papirne katastarske mape za određivanje i kontrolu zemljišta koje se unosi u upravljačke sporazume. U katastarskim mapama bili su upisani jedinstven broj i ukupna površina zemljišnih parcela, i one su bile lako dostupne i poznate poljoprivrednicima. Iako je ovaj sistem primenjivan kratko vreme i omogućio da se započne sa pilot aktivnostima, on je imao i dva velika ograničenja: zemljišni katastar je veoma brzo zastarevao i nije bio odgovarajuća osnova za buduće agro-ekološke šeme, i administratori nisu stekli relevantno iskustvo i razvili dugoročne kapacitete.
Bilo bi idealno da se agro-ekološke mere primenjuju uz korišćenje grafčkog Sistema identifkacije zemljišnih parcela (Land Parcel Identifcation System – LPIS), kao što EU zahteva za primenu podrške plaćanjima poljoprivrednim proizvođačima prema površini useva. Godišnja aza plaćanja (plavo u dijagramu)
Ova aza je u potpunosti u nadležnosti Agencije za plaćanje. Agro-ekološki „upravljački ugovor“ predstavlja pravno-obavezujući ugovor između poljoprivrednika i nadležnog organa. Ugovorom se preciziraju aktivnosti koje poljoprivrednik treba da preuzme u zamenu za javni novac, i pojačava ideju da se poljoprivrednik plaća iz javnih ondova kako bi ostvario ekološke rezultate i usluge. Ugovorom se povezuju plaćanja sa merljivim rezultatima i defniše kako će se verifkovati ispunjavanje uslova sporazuma.
Istina je da agro-ekološki programi mogu da postignu svoje ciljeve samo ukoliko poljoprivrednici ispunjavaju obaveze, koje su navedene u njihovom ugovoru. Ovo zahteva transparentnost, odgovornost i delotvorne kontrolne procedure. Ovo obuhvata administrativne kontrole, kao i provere na poljoprivrednom gazdinstvu. Sprovođenje detaljnih provera na gazdinstvima, koje podrazumevaju merenja područja i broj životinja na jedinici površine, na određene datume ukoliko je to potrebno, je verovatno nejdelotvorniji način da se obezbedi poštovanje ugovora. U EU, najmanje 5% gazdinstava u agro-ekološkom programu mora svake godine da se proverava ovom metodom, ali se mnogo više može proveriti u pilot projektu, ponekad
Poglavlje 7
Faza pripreme poljoprivrednika
Zadaci i odgovornosti se mogu podeliti između Upravljačkog tela i Agencije za plaćanje Faza prijavljivanja i odabira (priprema„Upravljačkih ugovora“)
Publikacije i inormacije npr. priprema promotivnog i inormativnog materijala
za podnosioce prijava
Podrška procesu prijavljivanja npr. podela prijavnih obrazaca u pilot područjima, obezbeđivanje mapa poljoprivrednicima, teleonske konsultacije, iniciranje poseta od strane savetodavaca (ukoliko postoje fnansijska sredstva) itd. Obrada prijava i pratećih dokumenata – otvoriti datoteku za svaku primljenu
prijavu, izvršiti provere za 1) rokove za podnošenje prijave i kompletnost, i 2) unakrsno proveravanje sa relevantnim bazama podataka radi usklađivanja sa kriterijumima ispunjavanja uslova Odabrati prijave koje ispunjavaju uslove prema unapred defnisanim kriterijumima npr. „prvi pristigao, prvi uslužen“ ili (tamo gde je previše
Jasno defnisan „prozor“ (npr. 2-3 meseca) za prijave „Upravljački ugovori“ se pripremaju samo jednom po uspešnom kandidatu tokom perioda za programiranje (neuspešni kandidati mogu ponovo da se prijave naredne godine) Trebalo bi da postoji bliska saradnja i komunikacija između Upravljačkog tela i Agencije za plaćanje
podnosilaca zahteva za zajam iz budžeta) kriterijumi za rangiranje prioriteta o kojima se upravljačko telo dogovorilo „Projektni službenici“ posećuju odabrane prijave u svakom pilot području
– potvrditi na armi sve detalje iz prijavnog obrasca i one koji su obeleženi na mapi (u ovoj azi podnosioci prijave još uvek mogu biti odbijeni), razgovarati o/pojasniti zahteve za upravljanjem (uključujući osnovne obaveze) i izvršiti konačne dopune prijave Pripremiti „upravljačke ugovore“ (u trajanju od 5 godina) za uspešne kandidate – obračun isplate pomoći, izveštaj o zako nskoj osnovi, obaveštenje o
svim posebnim uslovima, potpisana odluka sa datumom itd. Obavestiti neuspešne kandidate – sprovesti žalbene procedure ukoliko je
potrebno Primiti nazad potpisane „upravljačke ugovore“ od nosilaca sporazuma (korisnika) – započeti period usklađivanja sa „upravljačkim ugovorima“ Godišnja aza plaćanja
Ovo je posebna aza u odnosu na azu prijavljivanja i ponavlja se svake godine za sve „nosioce upravljačkih ugovora“ U potpunosti u nadležnosti Agencije za plaćanje
Nosioci ugovora podnose godišnji zahtev za plaćanjem, uključujući i izjavu o saglasnosti sa uslovima iz „upravljačkog ugovora“ Kontrola „na licu mesta“ prema analizi rizika – o saglasnosti sa a) osnovnim
obavezama i b) uslovima pojedinačnih upravljačkih ugovora Prilagoditi isplatu fnansijske podrške koja podleže kontrolnim procedurama – uzeti u obzir sistem kažnjavanja i sankcionisanja koje su
dogovorene sa upravljačkim telom Godišnje plaćanje korisnicima – na kraju svake godine upravljačkog ugovora
(mogu se izvršiti i avansna plaćanja) Faza izveštavanja
Između Upravljačkog tela i Agencije za plaćanje treba da postoji bliska saradnja i komunikacija
Izveštaji – priprema fnansijskih izjava i izveštaja o napretku za Upravljačko telo i
EU, obaveštavanje o nepravilnostima itd.
Postupci inspekcije i revizije
Slika 7.1 Pregled glavnih administrativnih zadataka u sprovođenju agro-ekološkog programa
79
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Sprovođenje agroekoloških mera plaćanja
Rana primena slovenačkog Agro-ekološkog programa (SAEP) Slovenija je utvrdila da je „twining program“ najbolji način za dobijanje tehničke pomoći EU, ali je odbila predpristupnu SAPARD podršku, oslanjajući se, umesto toga, na nacionalne iz vore fnansiranja kako bi sprovela jedinstveni nacionalni pristup agroekologiji, koji se ne može uklopiti u propise SAPARD (IEEP, 2001). Sa sprovođenjem agro-ekoloških mera počelo se 2001. godine u okviru Programa reorme poljoprivredne politike, kojim su obuhvaćene i mere koje se odnose na označavanje prehrambenih proizvoda i njihovu prodaju, sa težištem na kvalitetu, geograskom poreklu, tradicionalnoj reputaciji, organskoj i integrisanoj proizvodnji, itd. SAEP je imao 22 mere, od kojih je 10 sprovedeno 2001. godine u okviru pilot projekta, a preostalih dvanaest je sprovedeno 2002. godine. U prvoj godini (2001.), plaćanja je primilo 11 400 gazdinstava koja raspolažu sa 90 000 hektara. Budžet koji je odvojen za agro-ekološke mere u 2002. godini iznosio je 10,4 miliona evra. U daljem tekstu dat je kratak prikaz mera SAEP. Grupa I: Smanjivanje negativnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu: smanjenja u gustini stočnog onda, sprečavanje
erozije zemljišta u voćnjacima i vinogradima, mere plodoreda, zeleni pokrivač na obradivom zemljištu, organska proizvodnja i integralna proizvodnja voća, povrća i vinove loze. Grupa II: Očuvanje prirode, biološke raznovrsnosti, plodnosti zemljišta i tradicionalnih kulturnih predela: ispaša na
planinskim pašnjacima, kosidba strmih padina i brdskih livada, zaštita voćnjaka i retkih ži votinjskih i biljnih rasa odn. sorti, i održavanje ekstenzivnih travnatih površina. Grupa III: Održavanje zaštićenih područja: održavanje kulturnih predela, mere koje se tiču velikih mesoždera i staništa
zaštićenih ptica i uspostavljanje zelenog pokrivača, npr. u zonama zaštite podzemnih voda. Grupa IV: Obrazovanje i promocija: programi obuke i promocija programa mera. Nakon ovog nacionalnog programa, agro-ekološke mere su prepoznate kao prvi prioritet ruralnog razvoja u Sloveniji za period 2004–2006 i uključene su u nacrt plana ruralnog razvoja o kojem se pregovaralo sa Evropskom Komisijom pre pristupanja. (Izvor: Cierna, 2002, citirano u EEA, 2004)
i 100%. Svi uslovi koji su dogovoreni sa poljoprivrednikom treba da se ispitaju u jednoj inspekcijskoj poseti, u najvećoj mogućoj meri. Kazne treba da su srazmerne nivou neispunjavanja, obično povlačenjem dela plaćanja. Ponovljene i namerne greške, međutim, mogu dovesti do isključivanja iz programa. Tokom prvih godina programa mera, dok se poljoprivrednici privikavaju, kazne ne bi trebalo da budu preoštre i ukoliko je to moguće, treba da budu praćene savetom kako da se poboljša ispunjavanje uslova. 7.3 Praćenje stanja i procena (monitoring i evaluacija) Čim se jedan agro-ekološki program pojavi na papiru, ili čak pre toga, moraju se doneti neke osnovne odluke o praćenju stanja i proceni, tako da oni postanu sastavni deo uobičajenog ciklusa u procesu izrade agro-ekoloških strateških smernica (Slika 7.2). 80
Izrada i razvoj
Monitoring & evaluacija
Pregled i revizije
Sprovođenje
Slika 7.2 Ciklus izrade agro-ekoloških strateških smernica
Poglavlje 7
Na nacionalnom i regionalnom nivou, glavni cilj aktivnosti praćenja stanja i procene je da se pruži povratna inormacija rukovodiocima programa, kao i kreatorima strateških smernica, o tome koliko dobro agro-ekološki program unkcioniše i da li postiže svoje ciljeve. Ovo je zapravo deo jednog „procesa aktivnog učenja“ koji omogućava Upravljačkom telu da: pregleda i revidira postojeće šeme i mere, i/ili unapredi izradu budućih šema i mera.
Za ovo je potrebno rano i pažljivo planiranje od momenta kada se jedna agro-ekološka šema prvi put razradi, naročito kako bi se obezbedilo postojanje važećih sistema za prikupljanje neophodnih inormacija (naročito osnovnih podataka, koji se lako mogu prevideti). Glavna svrha praćenja stanja i procene je pribavljanje inormacija o uspehu ili neuspehu datih strategijskih smernica u postizanju njihovih osnovnih ciljeva. Pokazatelji su često korisni za ovu svrhu, ali unkcionišu samo ako su direktno vezani za ciljeve programa o kojem se radi. Ovo znači da ciljevi moraju biti jasno defnisani na nekoliko nivoa detalja. Tamo gde se koristi sufnansiranje EU za sprovođenje šema, postupci praćenja stanja i procene namenjeni za upotrebu na nacionalnom nivou moraju da zadovoljavaju i ove „spoljašnje“ zahteve za praćenjem stanja i procenom. Evropska komisija je uvela sveobuhvatan paket indikatora — Zajednički okvir za praćenje stanja i procenu (CMEF)— kako bi procenila do koje mere sufnansirane mere EU u programima ruralnog razvoja ispunjavaju strateške prioritete Evropske unije.
Postoji 5 glavnih tipova indikatora koji su uključeni u CMEF: indikatori inputa se obično upotrebljavaju za praćenje napretka u smislu isplate fnansijskih sredstava poljoprivrednicima; indikatorima proizvoda se prati preduzimanje specifčnih mera (npr. broj novih agro-ekoloških ugovora sa armerima, broj hektara koji se podržava, itd.); indikatori rezultata su vezani za direktne i neposredne eekte mera na upravljanje gazdinstvom (npr, područje zemljišta koje se tretira pesticidima, područje zemljišta sa određenim usevom, broj novozasađenih stabala, dužina barijere protiv erozije zemljišta, itd.); indikatorima uticaja se izlazi izvan okvira direktnih rezultata i prate dugoročni eekti po ž ivotnu sredinu (npr. unapređenje kvaliteta vode); osnovni indikatori predstavljaju važnu reerentnu tačku za procenu uticaja pojedinačnih mera i programa u celini.
Dobro kreiran program praćenja stanja i procene je naročito važan za agro-ekološke pilot projekte. On služi ne samo da se uvede ovaj aspekt novog instrumenta poljoprivredne politike, već pomaže i da se prikupe dokazi koji bi bili inormativni za kreiranje i sprovođenje agro-ekološkog programa u punom obimu. Na slici 7.3 prikazan je taj proces.
81
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Sprovođenje agroekoloških mera plaćanja
Slika 7.3 Pozicija praćenja stanja i procene u izradi agro-ekoloških šema
Ciljevi programa Faza planiranja
Izrada projekta
Monitoring i evaluacija
Sistem za monitoring
Implementaciona aza
Finansije + unos
Faza evaluacije i revizije
Usmerenost projekta
Menadžment armi + upotreba zemljišta
Rezultati programa
Zaštita životne sredine
Poređenje sa
Rezultati evaluacije / Predlozi za poboljšanja
Promene programa
82
Biološka raznovrsnost
Usmerenost projekta
Poglavlje 7
83
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
POGLAVLJE 8: Društveni i ekonomski značaj poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOŠKOG programa
za
Srbiju
Društveni i ekonomski značaj poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti
Kao što je u prethodnim poglavljima objašnjeno, koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti od izuzetnog je značaja za budućnost očuvanja prirode u Republici Srbiji. Srbija ima veliku raznovrsnost životinjskih i biljnih divljih vrsta i staništa, i veliki deo ove biološke raznovrsnosti povezan je sa tradicionalnim poljoprivrednim sistemima kao i poljoprivrednim sistemima niskog intenziteta u područjima koja odlikuje niska produktivnost zbog prirodnih ograničenja, kao što su nadmorska visina, veliki nagib ili slaba produktivnost zemljišta. Međutim, iako je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti veoma atraktivan koncept za ukazivanje na pozitivan uticaj poljoprivrednih sistema niskog intenziteta po biološku raznovrsnost, još uvek se malo zna o „skrivenim vrednostima“ poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti koje su od značaja za širi kontekst održivog ruralnog razvoja u Srbiji. Kako bi se razumele te „skrivene vrednosti“, važno je da se uvažava bliska povezanost između poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti i poljoprivredne proiz vodnje malog obima. Zahvaljujući tome što su tokom novije istorije u jednom periodu (što je nedavno otklonjeno) privatna gazdinstva bila ograničena na maksimalnu veličinu od 10 hektara, prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je mnogo manja nego u većini evropskih zemalja (u proseku 3,6 hektara poljoprivrednog zemljišta po privatnom poljoprivrednom proizvođaču). Zbog svoje male veličine to su većinom naturalna gazdinstva sa proizvodnjom koja se uglavnom koristi za sopstvene potrebe, ali i sa različitim stepenima orijentisanosti ka nekoj vrsti komercijalne prodaje. Naturalna poljoprivredna proizvodnja je vrsta poljoprivrede o kojoj se najmanje zna i koja se najviše zanemaruje. U jednom globalizovanom, tržišno-orjentisanom svetu, često se odbacuje kao marginalna aktivnost bez ikakve unkcionalne vrednosti. Naturalna proizvodnja se, štaviše, doživljava veoma negativno i izjednačava se sa nazadovanjem i neproduktivnošću, i sa nečim što sprečava ekonomski rast i povoljniji ekonomski učinak.
Međutim, poslednjih godina javlja se i drugačiji pogled na naturalnu proizvodnju. Zastupa se stanovište da naturalna proizvodnja u stvari ima mnogo pozitivnih socio-ekonomskih eekata i da je najčešće jedini način da ruralno stanovništvo preživi u ekstremno teškim i rizičnim uslovima. Naturalna proizvodnja se zato sve više sagledava kao delotvorna strategija u suočavanju sa rizicima i nesigurnošću koji prete dobrobiti siromašnih seoskih porodica (i njihovim rođacima u gradu). 86
Pozitivne strane naturalne poljoprivredne proizvodnje su takođe deo „skrivene“ vrednosti sistema poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti u Srbiji – sistema kojim ne samo da se održava biološka raznovrsnost već se održavaju i ruralne zajednice jer se na taj način hrane, čuvaju od promena i rizika i oblikuje se njihova kultura i tradicija. Nažalost postoji i jasna veza između ruralnog siromaštva u Srbiji i velikog broja naturalnih poljoprivrednih proizvođača koji nisu u stanju da osavremene svoju proizvodnju ili dostignu neki nivo konkurentne proizvodnje, pa samim tim ostaju zarobljeni u začaranom krugu siromaštva i niske produktivnosti. Ironija je da ovi poljoprivrednici proizvode jednu veoma važnu robu – predeo visoke prirodne vrednosti. Ne postoje nikakvi naučni dokazi koji bi pokazali da veličina gazdinstva određuje njegovu prirodnu vrednost. Međutim, logično je pretpostaviti (i to se naširoko prihvata) da poljoprivredna zemljišta, kojima rukovode polunaturalni poljoprivredni proizvođači pokazuju mnogo veću biološku raznovrsnost nego komercijalnija, tržišno orjentisana gazdinstva. Zato postoji značajno preklapanje između budućnosti poljoprivrede visoke prirodne vrednosti i budućnosti polunaturalne poljoprivrede u Srbiji, i to bi trebalo posmatrati kao mogućnost za ruralni razvoj. Poslednjih godina, posebna pažnja se poklanjala potencijalu „održivog ruralnog turizma“ – uključujući tu i generaciju posebnih specijalizovanih tržišta za kvalitetne turističke proizvode – kao jednom od ključnih sektora za diverzifkaciju ruralne ekonomije u Srbiji, koji doprinosi stvaranju radnih mesta i ostvarivanju dodatnih prihoda. Turizam pruža dosta mogućnosti preduzetnicima u ruralnim područjima tako što stvara ekonomske veze sa predelima, divljim životinjskim i biljnim svetom, kulturnim nasleđem i tradicionalnim prehrambenim proizvodima, ali i direktne veze sa poljoprivredom malog obima i lokalnim uslugama, kao što su objekti za zabavu i rekreaciju. Na primer, poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti tesno je povezana sa stvaranjem i održavanjem lepih predela, i proizvođači koji se bave poljoprivredom visoke prirodne vrednosti obično gazduju predelima u kojima ljudi uživaju i koji im donose zadovoljstvo. Ovo zadovoljstvo se ogleda na različite načine. Za neke ljude, povezivanje sa prirodnim predelima ima veoma unkcionalnu ulogu, kao mesto za rekreaciju ili sport. Za druge, ta veza može biti eemerna – samo posmatranje prirodne lepote livade u cveću, bogate vrstama za seno, ili povezivanje sa kulturom kroz pesmu ili poeziju, ili sa posebnom vrstom hrane koja je karakteristična za to područje. Mnogi ljudi su spremni da plate za
Poglavlje 8
takva zadovoljstva kroz neki oblik ruralnog turizma (uključu jući eko-turizam i agro- turizam), često u kombinaciji sa konzumacijom i uživanjem u lokalnoj hrani i piću. Ova jedinstvena kombinacija, kako stvaranja i održavanja lepih predela, tako i proizvodnje dobre hrane iz ovih predela, uobičajena je karakteristika poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti u čitavoj Evropi i može se iskorištavati da se dobije značajna ekonomska korist. Međutim, za podsticanje poljoprivrednih proizvođača na održivo korišćenje prirodnih resursa koji su im na raspolaganju i dalje će biti potrebno, između ostalog, uvođenje novih veština i znanja kroz obrazovanje, stručno osposobljavanje i dobro ciljane savete.
U ovome leži izazov. Nije lako dopreti do malih poljoprivrednih proizvođača, koji su često u relativno izolovanim ru-
ralnim sredinama sa slabom inrastrukturom, kako bi im se obezbedila obuka ili savetodavna podrška. Osim toga, mnogi poljoprivrednici nisu voljni da učestvuju, osim ukoliko ne vide jasnu i direktnu korist. Ovo zahteva dobro ormulisane programe obuke i dobru savetodavnu službu, što takođe zahteva stručne i iskusne trenere i savetodavce. Zato su dodatna ulaganja od suštinskog značaja kako bi se ti kapaciteti izgradili u Srbiji. Uz pravilno ciljanu podršku, poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti mogla bi da dovede do održive ekonomske budućnosti i savremenog kvaliteta života za ruralne zajednice. Štaviše, metode poljoprivredne proizvodnje niskog intenziteta, kvalitetni prehrambeni proizvodi, tradicionalni zanati i ruralni turizam mogli bi predstavljati srž održivog ruralnog razvoja u većem delu Republike Srbije.
Vizija poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti u Republici Srbiji Sistemi poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti nisu sistemi koji se mogu čuvati kao relikvije u nekom muzeju. Tradicionalni načini života će se neminovno menjati u narednim godinama, ali ta promena mora biti od koristi, kako za lokalno stanovništvo, tako i za lokalnu životnu sredinu, uključujući raznovrsnost i obilje di vljeg životinjskog i biljnog sveta. Vizija budućnosti poljoprivrede visoke prirodne vrednosti u Srbiji treba u potpunosti i sa entuzijazmom da prihvati tu promenu! Takva vizija podrazumeva: 1. Raznovrsnu lokalnu poljoprivrednu ekonomiju koja se sastoji, kako od malih i srednjih preduzeća koji upravljaju ekonomski održivim sistemima poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti, tako i od malih prerađivačkih kapaciteta za mlečne proizvode, proizvode od mesa i ostale proizvode. 2. Raznovrsna komplementarna i alternativna privredna društva koja donose raznovrsnost i daju dodatnu vrednost proizvodima poljoprivrede visoke prirodne vrednosti, uključujući seoski turizam i rekreaciju, kao što su smeštaj na poljoprivrednim gazdinstvima, lokalni restorani, itd. 3. Širok spektar raznovrsnih prehrambenih proizvoda iz poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti koji su široko prihvaćeni kao proizvodi visokog kvaliteta, zdravi proizvodi prilagođeni ukusima savremenih potrošača, uključujući mnoge tradicionalne zanatske prehrambene proizvode koji imaju ukus i osobine kakvi se mogu dobiti samo ručnim radom i od najboljih sirovina. 4. Koordinisanu i stratešku upotrebu šema za brendiranje i sertifkovanje kvaliteta hrane, kao instrumenata za dalju „dodatnu vrednost“ poljoprivrednih proizvoda visoke prirodne vrednosti. 5. Naglasak na lokalno i regionalno plasiranje poljoprivrednih proizvoda visoke prirodne vrednosti kako bi se podstakao maksimalan prihod za lokalne poljoprivrednike i seoske zajednice. 6. Dobro razvijenu mrežu aktivnosti koje podržavaju poljoprivrednu proizvodnju visoke prirodne vrednosti, uključujući istraživanja, obuku i savete koji promovišu primenu dobrih praksi, uvođenje inovacija i odgovara jućih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i preradi prehrambenih proizvoda malih razmera, kao i stalni razvoj i marketing prehrambenih proizvoda i pića iz poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti. 7. Poljoprivrednike, njihove porodice i ostale članove ruralnih zajednica u poljoprivrednim područjima visoke prirodne vrednosti koji uživaju u sve boljem životnom standardu i prosperitetu sa dobrim pristupom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i modernim komunikacijama. 8. Slavljenje poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti, kao važnog dela nacionalne kulture i nasleđa, koji su usko povezani sa očuvanjem biološke raznovrsnosti i tradicionalnih predela.
87
DEVELOPING RAZVOJ NACIONALNOG A NATIONAL
AGRI-ENVIRONMENT AGRO-EKOLOŠKOG P rp o ro gg r ar m am m ae z fo a r S rS be ir jbui a
Introduction
Literatura: Andersen, E., Baldock, D., Bennett, H., Beauoy, G., Bignal, E., Brouwer, F., Elbersen, B., Eiden, G., Godeschalk, F., Jones, G., McCracken, D.I., Nieuwenhuizen, W., van Eupen, M., Hennekens, S. and Zervas, G. 2003. Developing a High Nature Value Indicator . Report or the European Environment Agency, Copenhagen, accessed through: http://eea.eionet.europa.eu/Public/irc/envirowindows/hnv/library. Baldock, D., Beauoy, G., Bennett, G. and Clark, J. 1993. Nature Conservation and New Directions in the Common Agricultural Policy. Institute or European Environmental Policy (IEEP), London. Beauoy, G., Baldock, D. and Clark, J. 1994. The Nature o Farming: Low Intensity Farming Systems in Nine European Countries. IEEP, London. Beauoy, G. and Cooper, T. 2008. Guidance Document: The Application o the High Nature Value Farmland Indicator, Programming Period 2007–13. Report to the European Evaluation Network, Brussels. BirdLie (2005). Agri-Environment Schemes and Biodiversity: Lessons Learnt and Examples From Across Europe. Birdlie International, Brussels. Brunner, A. 2007. Environmental benefts arising rom agri-environment and other rural development schemes . Paper presented at a conerence on Future Policies or Rural Europe 2013 and Beyond Delivering Sustainable Rural Land Management in a Changing Europe (19-20 September 2007), Brussels. Cooper, T., By, H. and Rayment, M. 2010. Developing a more comprehensive rationale or EU unding or the environment. Paper prepared or the Land Use Policy Group (LUPG), IEEP, London. EC. 1998. State o application o Regulation (EEC) No 2078/92; Evaluation o Agri-environment Programmes (DG VI. F. II.1). Working Document VI/7655/98, 25.11.1998, European Commission, Brussels. EC. 2005. Agri-environment Measures: Overview on General Principles, Types o Measures, and Application . Directorate General or Agriculture and Rural Development, European Commission, Brussels. EEA. 2004a. High nature value armland: Characteristics, trends and policy challenges. European Environment Agency, Copenhagen. EEA. 2004b. Agriculture and the environment in the EU accession countries. European Environment Agency, Copenhagen. EEA. 2005. Agriculture and environment in EU-15 the IRENA indicator report. EEA/UNEP. 2004. High Nature Value Farmland: Characteristics, Trends and Policy Challenges. EEA Report No. 1/2004, Copenhagen. Hart, K. 2010. Dierent Approaches to agri-environment schemes in EU-27. Aspects o Applied Biology 100: 3–7. IEEP. 2001. Preparing or the Implementation o Agri-Environment Schemes in Central and Eastern Europe . Proceedings o an Expert Seminar Bratislava, 8–9 December 2000. IEEP. 2007. HNV Indicators or Evaluation. Report or DG Agriculture by the Institute or European Environmental Policy, London. Kleijn, D., Kohler, F., Báldi, A., Batáry, P., Concepción, E.D., Clough, Y., Díaz, M., Gabriel, D., Holzschuh, A., Knop, E., Kovács. A., Marshall, E.J.P., Tscharntke, T. and Verhulst, J. 2008. On the relationship between armland biodiversity and land-use intensity in Europe. Proceedings o the Rural Society B 276(1658): 903–90. Oréade-Brèche. 2005. Evaluation o agri-environment measures. Report to the European Commission, Auzeville, France. Osterburg, B. and Runge, T. 2006. Agri-environmental measures in Germany – their evolution in practice and new approaches to strengthen eciency, OECD Conerence Paper, ‘Inormation Defciencies in Agri-Environmental Policies’, Paris, France. Paracchini M.L., Petersen J.-E., Hoogeveen Y., Bamps C., Burfeld I. and van Swaay C. 2008. Nature Value Farmland in Europe — an estimate o the distribution patterns on the basis o land cover and biodiversity data, JRC-IES and EEA, 2008. Polman, N. and Slangen, L. 2007. The Design o Agri-Environmental Schemes in the EU – Lessons or the Future. Deliverables 20-22 o ITAES FP6 Project. Republic o Bulgaria. 2007. Rural Development Programme (2007–2013). Republic o Slovenia. 2007. Ministry o Agriculture, Forestry and Food Rural Development Programme o the Republic o Slovenia 2007–2013. Škorić, A, Filipovski, G. and Ćirić, M. 1985. Klasifkacija zemljišta Jugoslavije (Classifcation o Soils o Yugoslavia). Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Posebna izdanja, knjiga LXXVIII, Sarajevo. UNEP. 2003. Kyiv Resolution on Biodiversity, Kiev, Ukraine, 21–23 May 2003. Whittingham, M.J. 2007. Will agri-environment schemes deliver substantial biodiversity gain, and i not why not? Journal o Applied Ecology 44: 1–5.
88
L M L E U 6 X L W V R Q G H U Y H H Q M G L F R X U E L U L U S W V H L N G R H V ü L Y X L J W V R D P O E D R S H D Q P G D H U Q Y L Y L U W S D N R L M O G R Q 3 ,