E R IC H
FROMM:
DJELA
u 12 svezaka
Izdaju » N A PR I J ED « Izdavačko trgovačka radna organizacija Zagreb, Palmotićeva 30 »NOLIT« Izdavačka radna organizacija Beograd, Terazije 27 »AUGUST CESAREC« Izdavačka i tiskarska radna organizacija Zagreb, Prilaz J N A 57
Uredili Zeljko F a l o u t i G v o z d e n F l e g o
Erich Fromm
Bekstvo od slobode Preveli Slobodan Đorđević A le k s a n d a r I.
Z A G R E B 1984
Spasić
Naslov
izyornika
Erich Fromm ESCAPE FROM FREEDOM ©
H o lt, Rinehart and Winston
N e w York, 1941.
I II III
IV V
SLOBODA -
P SI HO L O Š K I PROBLEM?
PROCES I ND I V I DU AC IJ E I DVOSMI SLENOST SLOBODE
23
SLOBODA U DOBA R E FO RMA CI JE
34
1. Srednjovekovno nasleđe i renesansa 2. Razdoblje reformacije
34 47
DVA VIDA SLOBODE ZA MO D ER N OG ĆOVEKA
78
M E H A N I Z M I BEKSTVA 1. Autoritarizam
VI VII
9
100 103
2. Rušilaštvo
127
3. Saobražavanje pojedinca
131
P SI HOL OGI J A NACIZMA
146
SLOBODA I DEMOKRATIJA
168
1. O b ma n a o individualnosti
168
2. Sloboda i spont anost
178
DODATAK
193
K a r a kt e r i društveni proces
195
I N D E K S POJMOVA I I ME NA
211
Ako nisam za sebe, ko će za mene biti? Ako sam samo za sebe, šta sam ja ? Ako ne sada — kada? Talmudska izreka M isnah, Abot
Nismo ti dali ni nebesko ni zemaljsko, ni smrtno ni besmrtno obličje da bi mogao da budeš slobodan, po vlastitoj volji i časti, da budeš vlastiti tvorac i neimar. Samo smo tebi dali da rasteš i razvijaš se po slobodnoj volji. Ti nosiš u sebi klice jednog sveopšteg života. Piko dela MIRANDOLA »Oratio de Hominis Dignitale*
Ništa, dakle, nije nepromenljivo izuzev svojstvenih i od njega neotuđivih prava. Tomas D 2E FE R SO N
čoveku
I
Sloboda psihološki problem?
G l av n o s t r e m l j e n j e m o d e r n e e v r o p s k e i a m e r i č k e ist orij e jeste o s l o b a đ a n j e ljudi od p o l i t i č k i h , e k o n o m s k i h i d u h o v n i h okova koji su ih s put a va l i. B o r b e za s l o b o d u vodili su p o t l a č e n i , želeći n o v a pr ava, p r o t i v o n i h koji su b r a n i l i svoje p o vl a s t i c e. B o r eć i se za vla st i t o o s l o b o đ e n j e od g o s p o d a r a , j e d n a klasa je verovala da se b o r i za l j u d s k u s l o b o d u k a o takv u, te je stoga bila k a d r a da se p ozi va n a ideal, n a če žn j u za s l o b o d o m u k o r e n j e n u u svim p o t l a č e n i m . M e đ u t i m , u dugoj i d oi s t a n e p r e k i d n o j b o r b i za s l obo du , klase koje su se u j e d n o j fazd b o r i l e p r o t i v t l a č e n j a p r i s t a j al e su uz n e p r i j a t e lj e sl o b od e k a d a je p o b e d a d o b i j e n a i k a d a je t r e b a l o b r a n i t i nove povl a st i c e. U p r k o s m n o g i m p o r a z i m a , s l o b o d a je p o b e đ i v a l a . M n o gi su u t i m b o r b a m a u m i r a l i u v e r e n i da je u m r e t i u b o r b i p r o t i v t l a č e n j a bolje no živeti bez sl obo de . T ak v a s m r t je b i l a k r aj n j a p o t v r d a nj i hov e i n d i v i d u a l n o s t i . I zgl e d al o je da i s t or i j a do kaz uje da čovek m o ž e s o b o m da vlada, da s a m o s t a l n o o d l u č u j e i da misli i os e ća k a k o n a đ e za s h o d n o . I zgl e dal o je da p o t p u n o ispoljavanje čo v e ko vi h m o g u ć n o s t i j e s t e cilj k o m e se d r u š t v e n i razvoj b r z o pr ibližava. N a č e l a e k o n o m s k o g l i be ra l i z ma , p o l i t ič k e dem o k r a t i j e , religijske a u t o n o m i j e i i n d i v i d u a l i z m a u l i č n o m ži votu i z ražaval a su tu č e ž n j u za s l o b o d o m , a uz to je i z g ledalo i da pr i b l i ž u j u č o v e č a n s t v o n j e n o m o s t v a r e n j u . S p o n e su k i d a n e j e d n a za d r u g o m . Čovek je o b o r i o vlast p r i r o d e i p o s t a o n j e n gospod ar ; o b o r i o je vlast cr kve i vlast a p s o l u t i s t i č k e države. Činilo se da je ukidanje spoljašnje vlasti ne s a m o n u ž n o već i dovoljno za p o s t i z a n j e željenog cilja: sl o b o de p o j e d i n c a . M n o g i su s m a t r a l i da je svetski r a t p o s l e d n j a b o r b a za s lob o du , a njegov z a v r š e t a k k o n a č n a p o b e d a s l obo de . Izgl e dal o je da su p o s t o j e ć e d e m o k r a t i j e ojačale, a s t a re m o n a r h i j e z a m e n j e ne su n o v i m d e m o k r a t i j a m a . N o već posle n e k o l i k o g o d i n a pojavili su se novi s i s t e m i k o ji su p o r e k l i sve o n o što su l judi ver oval i d a je s t e č e n o v e k o v n i m b o r b a m a . J e r s u š t i n a t i h no vi h 9
s i s t e m a koji su u s p e š n o z a g o s p o d a r i l i i d r u š t v e n i m i l i č n i m živ o t o m č ov e ko vi m bila je p o t č i n j a v a n j e svih ljudi, izuzev j e d n e šačice, a u t o r i t e t a n a d k o j i m o n i nisu i ma l i n i ka kv u m o ć . I s p r v a su se m n o g i tešili da je p o b e d a tog a u t o r i t a r n o g siste ma p r o u z r o k o v a n a l u d i l o m n e k o l i c i n e i da će ih to l ud i l o vrem e n o m dovesti do p r o p a s t i . D r u g i su se o b m a n j i v a l i v e r o v a n j e m da it a l i j anski n a r o d ili N e m c i ni su dovo l j n o du go v a s p i t a v a n i u d u h u d e m o k r a t i j e i da stoga čovek mož e s a m o z a d o v o l j n o da čeka do k o n i ne d o s t i g n u p o l i t i č k u zr el os t z a p a d n i h d e m o k r a t i j a . D r u g a o p š t a o b m a n a , m o ž d a n a j o p as n i j a, b i l a je mišljenje da su ljudi k a o što je H i t l e r stekli m o ć n a d o g r o m n i m d r ž a v n i m a p a r a t o m j e d i n o l u k a v s t v o m i p od v al ji v a nj e m, da o n i i njihovi sateliti vladaju p u k o m silom, a da je či tavo s t a n o v n i š t v o s a m o bezvoljni p r e d m e t izdaje i t e r o r a . U g o d i n a m a koje su o t a d a p r o t e k l e ove z a b l u d e su p o s t a l e oči te. Bili smo p r i m o r a n i da p r i z n a m o da su mi l i o n i u N e m a č koj žud e l i da se o d r e k n u sl o bod e isto t a k o ka o što su n e k a d nji hovi očevi želeli da se b o r e za nju; da su u m e s t o želje za slob o d o m tražili n a č i n k a k o da je izbegnu; da su d r ugi m i l i o n i bili r a v n o d u š n i i ni su verovali u v r e d n o s t b o r b e i s m r t i Za odb r a n u sl obode . T a k o d e p r i z n a j e m o da k r i z a d e m o k r a t i j e nije p r o b l e m svojstven s a m o Ital iji ili N j e m a č k o j n ego p r o b l e m koji stoji p r e d s v a k o m m o d e r n o m d rž a vo m. Nije važ no koje s i mbo l e o d a b i r u n ep r i j a t e l j i ljudske slobode: s l o b o d a se u gr o ž a va pod j e d n a k o ako se n a p a d a u i me a nt i f a š i z m a k a o i u i me o tv or enog f aš i z ma . 1 Ovu i s t i n u je" i z re ka o D ž o n D j u i t a k o s n a ž n o da je i z ra ža va m nj e govi m r e c i m a : »Ne u gr o ž a va n a š u d e m o k r a t i j u to što p o s t o j e n e k e t o t a l i t a r n e države. N j u u gr o ža v a to što i u n a š i m l i č n i m s t a v o vi ma i u n a š i m u s t a n o v a m a p o s t o j e uslovi koji su u t i m z e m l j a m a doveli do p o b e d e spolj ašnjeg a u t o r i t e t a , do discipli ne, j e d n o o b r a z n o s t i i z a vi sn ost i od Vod a. Bo j n o polje je, p r e m a t o m e , i ovde — u n a m a s a m i m a i u n a š i m u s t a n o v a ma.«2 Ako h o ć e m o da se b o r i m o p r o t i v fašizma, m o r a m o ga shvatiti. Prižel jkivanj e njegove p r o p a s t i n eć e n a m p o m o ć i . A recitov a nj e f o r m u l a p o k a z a ć e se p o d j e d n a k o n e p o d e s n o i n e k o r i s n o kao što je i i nd i j an sk i o b r e d p r iz i va n j a kiše. S e m e k o n o m s k i h d d r u š t v e n i h p r o b l e m a iz k oj i h je fašizam p o t e k a o , p o s t o j i i l judski p r o b l e m koji t r e b a shvatiti. S v r h a ove knjige j e s t e ispitivanje o n i h d i n a m i č k i h č i n i l a ca u k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i m o d e r n o g čov e ka koji su u f aš i s ti č ki m z e m l j a m a p r o 10
b u d i l i u njega želju da o d u s t a n e od slobode i k o j i h uvel iko i m a u m i l i o n i m a n a š i h ljudi. K a d p o s m a t r a m o ljudski vid slobode, če žnj u za p o t č i n j e n o š ć u i ž u d n j u za m o ć i , n a m e ć u n a m se sl e deć a p i t a n j a : š t a je slo b o d a ka o lj uds ki doživljaj? D a li je želja za s l o b o d o m svojstvena ljudskoj p r i r o d i ? D a li je o n a uvek i s t o v e t a n doživljaj bez o bz i r a na k u l t u r u u kojoj čovek živi, ili se razlikuje p r e m a step e n u i n d i v i d u a l i z m a p o s t i g n u t o g u o d r e d e n o m d r u š tv u ? D a li je s l o b od a s a m o o d s u s t v o spoljašnjeg p r i t i s k a ili je isto t a k o i prisustvo nečeg — i ako je t a k o , čega? Koji d r u š t v e n i i e k o n o m s k i či nioci u d r u š t v u d o p r i n o s e s t r e m l j e n j u ka slobodi ? Može li slo b o d a da p o s t a n e b r e m e isuviše t eš ko za čoveka, n e š t o što on p o k u š a v a da izbegne? O t k u d a je o n d a s l ob o d a m n o g i m a željeni cilj, a m n o g i m a p r e t n j a ? N e pos t oj i li, m o ž d a , p o r e d u r o đ e n e želje za s l o b o d o m i ins t i n k t i v n o priželjkivanje p o t č i n j e n o s t i ? Ako ne post oj i, kak o se mož e obj a s n i t i to što p o t č i n j e n o s t v o đ u d a n a s pr ivlači tolike ljude? D a li se čovek uvek p o t č i n j a v a j a v n o m a u t o r i t e t u ili se p o t č i n j a v a i i n t e r n a l i z o v a n i m a u t o r i t e t i m a , ka o što su d u ž n o s t i sa vest, u n u t r a š n j i m p r i n u d a m a ili a n o n i m n i m a u t o r i t e t i m a , kao što je j a v n o m n e n j e ? I m a li skr ivenog zadovoljs tva u p ot č i nj e nosti , i kak va je njegova s u št in a? š t a to u ljudi s t va ra n e z a s i t u p o h l e p u za m o ć i ? Je li to nji ho va ž i vo tn a ener gi j a — ili je o s n o v n a slabost i n es po so bn o s t da život doživljavaju s p o n t a n o i s ljubavlju? Koji psihološki uslovi d o p r i n o s e snazi t i h s tr em l j e nj a ? I na k o j i m se druš t v e n i m u s l o v i m a zasnivaju t ak vi ps i h ol oš k i uslovi? Analiza ljudskog vida sl obode i a u t o r i t a r i z m a p r i m o r a v a nas da p r o u č i m o j e d a n o pš t i p r o b l e m — p r o b l e m uloge koj u psih o l o š k i či ni oci kao a kt i vn e snage igraju u d r u š t v e n o m p r o c e s u ; a to nas, k o n a č n o , d ovo di do p r o b l e m a u z a j a m n o g de l ov a n ja psih o l o š k i h , e k o n o m s k i h i i d e o l o š k i h či ni l a ca u d r u š t v e n o m p r o c e su. Svaki p o k u ša j da s h v a t i m o k a k o f ašizam pr i vl a či velike nacije n a g o n i n as da p r i z n a m o u l ogu p s i h o l o š k i h či nilaca. J e r ovde se b a v i m o p o l i t i č k i m s i s t e m o m koji se u su št i ni ne o b r a ć a r a c i o n a l n i m s n a g a m a ličnog i n t e r e s a već p o b u đ u j e i mobil ise m r a č n e sile u čoveku, za koje s mo verovali da ne p o s t o j e ili, bar , da, su o d a v n o iščezle. U t o k u p o s l e d n j i h vekova b il a je r as p r o s t r a n j e n a p r e d s t a v a o čoveku k a o o r a z u m n o m b i ć u čije p o s t u p ke o d r e đ u j u l i č ni i nt e r e s i s p o s o b n o s t da del a u sk la du s njim. č a k i pisci k a o što je bio H o b s , koji su ž u d n j u za m o ć i i nep r i11
j a tel js t v o p r i z n a l i za p o k r e t a č k e snage u čoveku, obj a šn j a val i su p o s t o j a n j e t i h sna ga k a o l og i č n u p o s l e d i c u l i č n i h i n t e r e s a : pošto su lj u di j e d n a k i , o n i i m a j u i s t u želju za s r e ć o m , a p o š t o nem a d ovol j no b o g a t s t v a da d h sve u istoj m e r i zadovolji, o n i se n u ž n o b o r e j e d n i p r o t i v d r u g i h i pr i že l j ku j u m o ć ne bi li njome o b e z b e d i l i b u d u ć e uži vanj e u o n o m e što s a d a p o s e d u j u . Ali H o b s o v a slika je z a st a re l a . š t o je s r e d n j a k l a s a u s p e š n i j e lom i l a m o ć p o l i t i č k i h ili v e r s k i h p o g l a var a, što su više ljudi us p e vali da ov la da j u p r i r o d o m i što su više m i l i o n i p o j e d i n a c a p os t a j a li e k o n o m s k i nezavi sni, to je više r a s l a v e r a u r a c i o n a l a n svet i u č o ve ka ka o s uš t i n s ki r a c i o n a l n o biće. M r a č n e i đavol ske sile1 čovekove p r i r o d e p r o g n a n e su u s r ed n ji vek i u j oš r a n i j a istor ijska r a z d o b l j a i o b ja š n j a v a n e p o m a n j k a n j e m z n a n j a ili lukav i m s p l e t k a m a p o d l i h k r al j eva i svešteni ka. N a t a r a z d o b l j a gledalo se k a o što bi se m o g l o g le d at i n a v u l k a n koji već d ug o nije o p a s a n . Covek se o s e ća o b e z b e d a n i ver ov a o je da su d o s t i g n u ć a m o d e r n e d e m o k r a t i j e u n i š t i l a sve o p a k e sile; svet je i zgledao s vetao i b e z b e d a n p o p u t d o b r o o s ve t l j e ni h u l i c a n e k o g m o d e r n o g g r a da . P r e t p o s t a v l j a l o se da su r a t o v i poslednjd o s t a c i p r o š l i h v r e m e n a i da je p o t r e b a n s a m o j o š j e d a n r a t da b i se r a t o v a n j e o k o n č a l o . P r e t p o s t a v l j a l o se da su e k o n o m s k e krize s luč aj no s t , m a d a se t a s l u č a j n o s t p o n a v l j a l a s i z ve s n o m p r av i l n o š ć u . K a d a je faši z am d o š a o na vlast, v e ć i n a ljudi je b i l a i t e o r i jski i p r a k t i č n o n e s p r e m n a . N i s u bili u s t a n j u da p o v e r u j u da čove k može? da p o k a ž e takve s k l o n o s t i ka zlu, t a k v u ž u d n j u za m o ć i , t a kv o n e p o š t o v a n j e p r a v a sl a bi h i t a k v u želju za p o t č i n j e n o š ć u . S a m o je n e k o l i c i n a b il a svesna t u t n j a v e v u l k a n a k o j a p re t h o d i izbijanju lave. N i č e je u z n e m i r i o s a m o z a d o v o l j n i o p t i m i z a m d e v e t n a e s t o g veka; to je, s a m o n a d r u g i n a č i n , u č i n i o i M a r k s . D r u g o u p o z o r e n j e došl o je, n e š t o k as ni j e , od F r o j d a . D a k a k o , o n i v e ć i n a njegovih u č e n i k a i ma l i su v e o m a n a i v n u p r e d s t a v u 0 t o m e što se zbiva u d r u š t v u i u g l a v n o m je nj egova p r i m e n a psihol ogije n a d r u š t v e n e p r o b l e m e b il a s a m o zavodljiva k o n s t r u k cija; pa ipak, z a n i m a j u ć i se p o j a v a m a e m o c i o n a l n i h i m e n t a l n i h p o r e m e ć a j a čovjeka, o n n a s je doveo do v r h a t og v e l i ka n a i n a t e r a o n a s da p o g l e d a m o u njegov u z a v r e l i k r a t e r . F r o j d je o t i š a o dalje no iko d r u g i p r e n j e ga u p o s m a t r a n j u 1 analizi i r a c i o n a l n i h i n e s v e s n i h sila ko j e d e l i m i č n o o d r e đ u j u l j u ds ko p o n a š a n j e . N i o n ni njegovi s l e db en i ci u m o d e r n o j psihologij i n i s u s a m o o t k r i l i i r a c i o n a l n o i n e s v e s n o u čovekovoj 12
p r i r o d i , što je m o d e r n i r a c i o n a l i z a m z a n e m a r i o . F r o j d je t a k o d e p o k a z a o i da se te i r a c i o n a l n e poj ave v l a da j u po i z ve s n i m zakon i m a i da se st oga m o g u r a z u m o m s hvatiti . O n n a s je u č i o da s h v a t i m o j e zi k sn o va i t e l e s n i h s i m p t o m a , ka o i i r a c i o n a l n o u l j u d s k o m p o n a š a n j u . On je o t k r i o da su i ta i r a c i o n a l n o s t i čita v a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a p o j e d i n a c a r ea kci j e n a u t i c a j e koje vrši spoljašnji svet, a p o s e b n o na u t i c a j e koji se j avljaju u r a n o m det i n j st vu. Ali F r o j d je bi o t ol i ko p r o ž e t d u h o m svoje k u l t u r e da nije m o g a o p re v a z i ć i izvesne g r a n i c e koje je o n a p ostavljala. Te gran i c e su p o s t a l e p r e p r e k a čak i za njegovo r a z u m e v a n j e o bo le l ih p o j e d i n a c a ; o n e su o m e t a l e njegovo r a z u m e v a n j e n o r m a l n i h osob a i i r a c i o n a l n i h p o j a v a koje del u j u u d r u š t v e n o m ži votu. P o š t o ova knjiga n agl aša v a u l o g u p s i h o l o š k i h č i n i l a c a u čitav o m d r u š t v e n o m p r o c e s u i p o š t o se ova a n a l i z a z a sni va na nek i m o s n o v n i m F r o j d o v i m o t k r i ć i m a — p o s e b n o n a o n i m a koja se t i č u d e l o v a n ja n e s v e s n i h s na g a u č ove kovu k a r a k t e r u i njiho ve za vi s no s t i od s pol j aš nj i h u t i c a j a — m i s l i m da će za č i t a o c a b i t i k o r i s n o da se od s a mo g p o č e t k a u p o z n a sa n e k i m o p š t i m nač e l i m a naš eg p r i s t u p a , k a o i sa gl a vn i m r a z l i k a m a i z m e d u tog p r i s t u p a i k l a s i č n i h f roj d ovski h p o j m o v a . 3 F r o j d je usvoji o t r a d i c i o n a l n o v er ov a nj e u izvesnu o s n o v n u d i h o t o m i j u i z m e đ u ljudi i dr uš t v a , k a o i t r a d i c i o n a l n u d o k t r i n u da je čovek po p r i r o d i r dav. Z a njega je čo ve k u o s n ov i an t i d r u š t v e n . D r u š t v o ga m o r a p r i p i t o m i t i , m o r a d o p u s t i t i izvesno n e p o s r e d n o z a do vol j a va nj e b i o l o š k i h — te o t u d n e i s k o r e n l j i v i h n a g o n a ; ali d r u š t v o m o r a u g l a v n o m da o p l e m e n j u j e i u m e š n o obuzd ava čo ve kov e o s n o v n e i m p u l s e . U s l e d t o g d r u š t v e n o g potiskivanj a p r i r o d n i h i m p u l s a dešava se n e š t o č u d n o : p o t i s n u t i n a g o n i p r e t v a r a j u se u s t r e m l j e n j a k oj a su u k u l t u r n o m p o g l e d u vredna, te stoga p o s t a j u l j u d s k a o s n o v a za k u l t u r u . Z a ovo n e o b i č n o p r e o b r a ć a n j e p o t i s k i v a n j a u ci vilizovano p o n a š a n j e F r o j d je izab r a o reč »sublimacija«. Ako je k o l i č i n a p o t i s k i v a n j a već a od s p o s o b n o s t i su bl i ma c i j e , ljudi p o s t a j u n e u r o t i č n i , p a se m o r a d o p u s t i t i s m a n j e n j e p ot i s k i v a n j a . M e đ u t i m , u o p š t e uzev, z a d o v o ljavanje čo v e ko vi h n a g o n a i k u l t u r a stoje u o b r n u t o m o d n o s u : što je veće p o t i s k i v a n j e , veća je i k u l t u r a (a veća je i o p a s n o s t od n e u r o t i č n i h p o r e m e ć a j a ) . P o F r o j d o v o j te o ri ji o d n o s pojed i n c a p r e m a d r u š t v u u s u š t i n i je s t a t i č a n : p o j e d i n a c ostaje s t v a r n o isti, a m e n j a se j e d i n o u k o l i k o d r u š t v o vrši veći pr it i sak n a njegove p r i r o d n e n a g o n e (te t e k o i z n u đ u j e već u subli13
m a ci j u) ili u k o l i k o d o p u š t a veće z ad ovo l j a va nj e (te t a k o žr t vuj e kulturu). K a o i t a k o z v a n i o s n o v n i čovekovi i n s t i n k t i koje su r an i j i psih o l o z i p r i h v at i l i , F r o j d o v o s h v a t a n j e l ju ds ke p r i r o d e bilo je u su š t i n i o d r a z n a j va ž ni j i h p o r i v a m o d e r n o g čoveka. Z a F r o j d a je čovek iz njegova v r e m e n a p r e d s t a v l j a o č o ve ka u o p š t e , a na s t r a s t i i n e s p o k o j s t v o svojstvene č ove ku u m o d e r n o m d r u š t v u gl edao je k a o n a ve č ne snage u k o r e n j e n e u č o v e k o v o m biološk o m sklopu. M a d a b i s m o mogli d a n a v e d e m o m n o g e p r i m e r e za ovo (kao što su, r e c i m o , d r u š t v e n a o s n o v a n e p r i j a t e l j s t v a koje d a n a s p r eovl a duj e u m o d e r n o g čoveka, E d i p o v k o m p l e k s , t a k o z v a n i k o m p le k s k a s t r a c i j e u ž e n a ) , ž e l i mo s a m o da d a m o j oš j e d a n p r i m e r koji je p o s e b n o v a ž an z a t o što se1 o d n o s i na či tav p o j a m o č ove k u k a o d r u š t v e n o m bi ć u. F r o j d u ve k p r o u č a v a p o j e d i n c a u nj e go vi m o d n o s i m a p r e m a d r u g i m a . Ti o d n o s i su, o n a k o k ak o ih F r o j d vidi, slični e k o n o m s k i m o d n o s i m a p o j e d i n a c a u kapi t a l i s t i č k o m d r u š t v u . Svak r a d i za sebe, i n d i v i d u a l i s t i č k i , n a sops t v e n u o d g o v o r n o s t , a ne p r v e n s t v e n o u s a r a d n j i sa d r u g i m a . Ali p o j e d i n a c nije R o b i n z o n K r u s o ; n j e m u su p o t r e b n i drugi, k a o k u p c i , ka o n a m e š t e n i c i ili ka o p o sl od a vc i . O n m o r a da kupu je i da p r o d a j e , da daje i u z i m a . T r ži št e , bilo da se n a n j e m u t r guje r o b o m ili r a d o m , o d r e d u j e te o d n o s e . T a k o p o j e d i n a c , pr vob i t n o s a m i s a m o d o v o l j a n , s t u p a u e k o n o m s k e o d n o s e sa d r u g im a k a o sa s r e d s t v o m za p o s t i z a n j e o d r e d e n o g cilja: p r o d a j e i k u p n j e . F r o j d o v p o j a m l j u d s k i h o d n o s a je u s u š t i n i isti: p o j e d i n a c se r a đ a p o t p u n o ' s n a b d e v e n b io loš ki d a t i m n a g o n i m a , koje t r e b a zadovoljiti. D a bi ih zadovolji o, o n s t u p a u o d n o s e sa d r u g i m »objektima«. T a k o su d r u g i p o j e d i n c i u vek sr ed st vo za p o s t i z a n j e nečijeg cilja, za z a dovo l j a v an j e s t r e m l j e n j a koj a s a m o s t a l n o n a s t a j u u p o j e d i n c a p r e no što on s t u p i u vezu s d r u g i m a . U F r o j d o v u smi slu, o b l a s t l j u d s k i h o d n o s a je sli čna t r ž i š t u — o n a se sastoji iz r a z m e n e z a d ov ol j e nj a b i ol o š ki d a t i h p o t r e b a , p r i č e m u je o d n o s p r e m a d r u g o m p o j e d i n c u u ve k s r ed stvo za p o s t i z a n j e kakvog cilja, ali n i k a d cilj po sebi. S u p r o t n o F r o j d o v u gledištu, a na l i z a d a t a u ovoj knjizi z a sn ov a n a je n a p r e t p o s t a v c i da je k l j u č n i p r o b l e m psi hol ogi j e pit a n j e p o s e b n e p o v e z a n o s t i p o j e d i n c a sa s ve t o m , a ne p i t a n j e zado vo l j a v an j a ili osuj e ći vanj a ove ili o ne i n s t i n k t n e p o t r e b e per se; štaviše, n a p r e t p o s t a v c i da o d n o s i z m e đ u č o v e ka i d r u š t v a nije s t a t i č a n . Taj o d n o s nije o d n o s u k o m e bi se s j e d n e s t r a n e na l a z i o p o j e d i n a c , koga je p r i r o d a s n a b d e l a i z ve s n i m n a g o n i m a , 14
a s dr ug e — d r u š t v o ka o n e š t o izvan njega što zadovol j ava ili o su j e ć u j e te u r o d e n e s kl on os ti . M a d a i m a i z v esni h p o t r e b a — ka o što su glad, žeđ, seks — koje su l j u d i m a z a j e d ni č k e , svi o n i n a g o n i koji d o p r i n o s e razlikama u l j u d s k i m k a r a k t e r i m a — k a o što su ljubav i m r ž n j a , ž u d n j a za m o ć i i če žn j a za pot č i n j e n o š ć u , uži vanj e u č u l n o m z a dov ol j s tvu i s t r a h od njega — j e s u p r o i z v o d i d r u š t v e n o g p r o c e s a . Na j l ep š e , k a o i naj ru žn i j e , s k l o n o s t i čove kove ni su d e o u t v r đ e n e i b i o l o š k i d a t e ljudske p r i r o d e , već p r oi zl a z e iz d r u š t v e n o g p r o c e s a , koji u o b l i č av a čoveka. D r u g i m r e c i m a , z a d a t a k d r u š t v a nije s a m o po ti s ki v an j e — m a d a je i to — već i u o b l i č a v a n j e . Covekova p r i r o d a , njegove s t r a s t i i n e s p o k o j s t v a j e s u k u l t u r n i p r o i zv o d; u stvari, s a m čovek je n aj važ ni j a t v o r e v i n a i d o s t i g n u ć e n e p r e s t a n o g ljudskog t r u d a , čije s v e d o ča n s t v o n a z i v a m o i s t or i j om. Z a d a t a k s ocijalne psihol ogije u p r a v o se s astoji u s h v a t a n j u tog p r o c e s a čov e k ova s t v a r a n j a t o k o m istorije. Z a š t o se odr eđ e n e p r o m e n e č ove kova k a r a k t e r a zbivaju od j e d n e ist orij ske e p o h e do dr ug e ? Z a š t o je d u h r e n e s a n s e d r uk č i j i o d d u h a srednjeg veka? Z a š t o je čovekova k a r a k t e r n a s t r u k t u r a u m o n o p o l i s t i č k o m k a p i t a l i z m u d r u k č i j a od o n e u d e v e t n a e s t o m veku? Soci jal na p s iho l ogi j a t r e b a da o b j a s n i z aš t o se r a đ a j u n ove spos o b n o s t i i n ove st r a s t i , r đ a v e ili d o b r e. T a k o , na p r i m e r , vid i m o da su od r e n e s a n s e p a sve do n a š i h d a n a ljudi v a t r e n o ž ud e li za slavom, d o k je to s t r e m l j e n j e , koje se d a n a s čini t a k o p r i r o d n i m , m a l o z a ok u p l j a lo čov e k a s r ed n j o v e k o v n o g d r u š t v a . 4 U i s t o m r a z d o b l j u ljudi su razvili s mi s a o za p r i r o d n e l e po te , koji r a n ij e ni su p o s e d o v a l i . 5 U s e v e r n i m e v r o p s k i m z e m l j a m a , pak, od še sn a e st og veka n a o v a m o , lj u di su razvili n e o d o l j i v u želju z a r a d o m , k o j u p r e tog r a z d o b l j a S l o b o d an č ove k nije i ma o . Ali nije s a m o istonija s tvor ila č ov e ka — i čovek je stvorio i st orij u. R e š a v a nj e ove p r i v i d n e p r o t i v r e č n o s t i s p a d a u oblast socijalne p s i ho l ogi j e . 6 N j e n z a d a t a k je ne s a m o da p o k a ž e k ak o se s tr as ti, želje, n e s p o k o j s t v o m e n j a j u i razvijaju k a o r e z u l t a t d r u š t v e n o g p r o c e s a , već i k a k o čovekove energije, n a taj n a č i n u o b l i č e n e , p o s t a j u proizvodne snage, koje uobličuju drustveni proces. T a k o , na p r i m e r , velika želja za sl a vom i u s p e h o m i n a g o n za r a d j e s u snage bez k o j i h m o d e r n i k a p i t a l i z a m ne bi m o g a o da se razvije, b ez t i h i m n o g i h d r u g i h l j u d s k i h snaga č ove ku bi n e d o s t a j a o p o d s t r e k da p o s t u p a s h o d n o d r u š t v e n i m i e k o n o m s k i m z a h t e v i m a m o d e r n o g k o m e r c i j a l n o g i i n d u s t r ij s k o g s i s t ema . 15
Iz ovoga što s mo r ekl i sledi da se gledište i z n e t o u ovoj knjizi r azlikuje od F r o j d o v a u t o l i k o što se j a s n o razilazi s nj e govi m t u m a č e n j i m a istordje k a o p s i h o l o š k i h s na ga koje s a m e po sebi n i s u d r u š t v e n o uslovl jene. On o se isto t a k o j a s n o r az i lazi i s o n i m t e o r i j a m a ko j e z a n e m a r u j u u l o g u č o v e ka k a o j e d n o g od d i n a m i č n i h e l e m e n a t a u d r u š t v e n o m p r o c e s u . Ova k r i t i k a u p r a v l j e n a je ne s a m o p r o t i v s o ci ol oš k ih t e o r i j a ko j e o t v o r e n o žele da iz sociologije o d s t r a n e p s i h o l o š k e p r o b l e m e [ k ao što su t e or i j e D i r k e r n a ( D u r k h e i m ) i njegove škole] već i p r o t i v o n i h koje su manje- više o b o j e n e b i h e v i o r i s t i č k o m p s i h o l o g i j o m. Svim t i m t e o r i j a m a z a j e d n i č k a je p r e t p o s t a v k a da s a m a ljudska p r i r o d a nije d i n a m i č n a i da p s i h o l o š k e p r o m e n e t r e b a shvati t i k a o razvijanj e n o v i h »navika« u s l e d p r i l a g o d a v a n j a n o v i m k u l t u r n i m o b r a s c i m a . M a d a te t e or i j e govor e o p s i h o l o š k o m čin i o c u , o n e ga u isti m a h svode n a s e n k u k u l t u r n i h o b r a z a c a . S a m o j e d n a d i n a m i č n a psihol ogija, čije je t e m e l j e p o s t a v i o F r o j d , m o ž e da u č i n i vise n eg o što je v e r b a l n o o d a v a n j e p r i z n a n j a čov e k u k a o č i ni oc u . I a k o l j u d s k a p r i r o d a nije d a t a j e d n o m zasvagda, ne m o ž e m o s m a t r a t i da je o n a b e z g r a n i č n o savitljiva i k a d r a da se p r i l a g o d i s v a ka k v im u s l o v i m a ne razvijaj ući sopstveni p s i h o l o š k i d i n a m i z a m . L j u d s k a p r i r o d a , m a d a p r o i z v o d i st orij ske evolucije, i m a izvesne sebi svojstvene m e h a n i z m e i z a k o n e , a z a d a t a k psihol ogije je da ih ot kr i j e . D a bi se p o t p u n o s h va ti l o o n o što je d o s a d bi l o r e č e n o , k a o i o n o što sledi, t r e b a da o b j a s n i m o p o j a m prilagodavanja. T i m e i s t o v r e m e n o d a j e m o p r i m e r za o n o što p o d r a z u m e v a m o p o d psihološkim m e h a n iz m im a i zakonima. K o r i s n o bi bilo n a č i n i t i r az l ik u i z m e đ u »statičnog« i »dinamičnog« p r i l a g o d a v a n j a . P o d s t a t i č n i m p r i l a g o d a v a n j e m p o d r a z u m e v a m o t a kvo p r i l a g o d a v a n j e o b r a s c i m a p r i k o j e m či tava k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ostaje n e p r o m e n j e n a i koj e u s u š t i n i z n a č i j e d i n o d a je u s v o j e n a n e k a n o v a navi ka. P r i m e r z a ovakvo p r i l ago da v an j e je p r e l a ž e n j e sa k in e s k o g n a č i n a n a z a p a d n u n a v i k u služ enj a v i l j u š ko m i n o ž e m . Ki ne z koji d o đ e u A m e r i k u p r i l a g o d i ć e se t o m n o v o m o b r a s c u , ali ovo p r i l a g o d a v a n j e s a m o jpo sebi m a l o del uje n a njegovu lič no st ; o n o ne b u d i n ove n a g o n e ni t i k a ra k tern e osobenosti. D i n a m i č n o p r i l a g o d a v a n j e o d n o s i se n a p r i l a g o d a v a n j e do koga dolazi k a d a se, n a p r i m e r , j e d a n d e č a k p o t č i n i n a r e d b a m a svog str ogog i o p a s n o g oc a — z a t o što se pl a ši da d r u k č i j e p o s t u p i .— i p o s t a n e »dobro« d e t e . D o k se p r i l a g o d a v a p o t r e b a m a situ16
acije, n e š t o se u n j e m u zbiva. On m o ž e da razvije d u b o k o n e p r i jateljstvo p r e m a s vom o c u , koje p o t i s k u j e z a t o što bi bilo suviše o p a s n o da ga izrazi ili, čak, da ga p o s t a n e svest an. M e d u t im, t o p o t i s n u t o n e pr i j a t e l j s t v o , m a d a ne o č i g l e d n o , j e s t e din a m i č n i činilac njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . O n o m o ž e da stvori novo n e s p o k o j s t v o i da t a k o d o v e d e do j oš dublje p o t č i n j e n o s t i ; o n o mo ž e da izazove n e o d r e d e n p r k o s , koji nije u p r a v l j e n ni p r ot i v k oga o d r e đ e n o već p r e p r o t i v ži vot a u o p š t e . M a d a se i ovde, k a o i u p r v o m slučaju, p o j e d i n a c p r i l a g o d a v a i zvesni m s p o l j a š n i m o k o l n o s t i m a , o va k v i m p r i l a g o d a v a n j e m s t v a r a se u n j e m u n e š t o n o vo , b u d e se novi n a g o n i i nov o n e s p o k o j s t v o . Svaka n e u r o z a je p r i m e r za t o d i n a m i č n o p r i l a g o d a v a n j e ; o n a je u s u š t i n i p r i l a g o d a v a n j e o n i m sp ol j aš n j i m u s l o v i m a ( p o s e b n o onima u r a n o m d et i nj s t v u ) koji su s a m i po sebi i r a c i o n a l n i i, u o p š t e n o govoreći, n e p o v o l j n i za r a s t i razvoj d e t e t a . S l i č n o t o m e , o n e d r u š t v e n o - p s i h o l o š k e poj ave koje se m o g u u p o r e d i t i sa n eu r o t i č n i m p o j a v a m a (kasnije ć e m o r a s p r av l j a t i o t o m e z a š t o ih ne t r e b a n a z i v at i n e u r o t i č n i m ) — k a o što su s n a ž n i r u š i l a čk i ili s a di st i č ki i m p u l s i u d r u š t v e n i m g r u p a m a — j e s u p r i m e r din a m i č k o g p r i l a g o d a v a n j a d r u š t v e n i m u s l o v i m a i r a c i o n a l n i m i štetn i m po lj uds ki r azvoj. P o r e d p i t a n j a o t o m e do kakvog p r i l a g o d a v a n j a dolazi, t r e b a o d g o v o r i t i i n a d r u g a p i t a n j a : št a n a g o n i č ov e ka da se prilag od uj e g ot ovo svim u s l o v i m a ži vo t a i koje su g r a n i c e njegove prilagodljivost i? O dgo vo r n a p rv o p i t a n j e je: izvesni delovi l juds ke p r i r o d e gipkiji su i pr ilagodljiviji od dr ug ih . U s t r e m l j e n j i m a i k a r a k t e r n i m o s o b e n o s t i m a po k o j i m a se l judi m e d u s o b n o r a z l i ku j u ispoljavaju se vel ika g i pk o s t i savitljivost; n p r . , u ljubavi, r uši l a št vu, s a d i z m u , t e ž nj i za p o t č i n j e n o š ć u , ž u d n j i za m o ć i , n e p r i s t r a s m o s t i , želji za s a m o u z d i z a n j e m , s t r a s t i za š t e d n j o m , u ž i v a nj u u č u l n o m zadovoljstvu, i s t r a h u od č u l n o s t i . T a i m n o g a d r u g a s t r e m l j e n j a i s t r a h o v a n j a k oj i h i m a u č ov ek u razvijaju se k a o r e a k c i j a na izvesne ž i vo tn e uslove. O n a ni su o s o b i t o gipka, j e r č i m p o s t a n u deo k a r a k t e r a j e d n e oso b e , o n a ne iščezavaju l a ko n i t i se p r e o b r a ž a v a j u u n e k i d r u g i n a g o n . Ali o n a su g ip ka u t o m smi sl u što p o j e d i n c i , n a r o č i t o u s vo m de t in j s t vu , razvijaju j e d n u ili d r u g u p o t r e b u , već p r e m a s r e d i n i u kojoj žive. N i j e d n a od t i h p o t r e b a nije o n a k o u t v r d e n a i k r u t a ka k v a bi b i l a d a je u r o d e n i deo l j uds ke p r i r o d e , koji se razvija i m o r a da se za dovol j a va u svim o k o l n o s t i m a . 17
S as vi m s u p r o t n e t i m p o t r e b a m a su o n e p o t r e b e koj e su neza me nl j i vi deo l jud s ke p r i r o d e i koje b e z u s l o v n o iziskuju z a dovoljenje; n a i m e on e p o t r e b e koje su u k o r e n j e n e u fiziološkoj s t r u k t u r i č o ve ka — n a p r i m e r glad, že đ, p o t r e b a za s n o m , itd. Svaka o d t i h p o t r e b a i m a i zvest an p r a g i z n a d koga je n e d o s t a t a k z a dov ol j e nj a n ep o dn o š l j i v, a k a d a se taj p r a g p r e đ e , t e ž n j a da se p o t r e b a zadovolji p o s t a je s v e m o ć n o st r e m l j e nj e. Sve te fiziološki uslovl jene p o t r e b e m o g u se sažeti u p o j m u p o t r e b e za s a m o o d r ž a n j e m . P o t r e b a za s a m o o d r ž a n j e m je on aj d e o ljud ske p r i r o d e koji iziskuje z ado vo l j e nj e u svim o k o l n o s t i m a , te stoga p r e d s t a v l j a glavni m o t i v l juds kog p o n a š a n j a . I z r a z i m o ovo u j e d n o s t a v n o m o b r a s c u : čovek m o r a da j e d e, da pije, da spava, da se štiti od n e p r i j a t e l j a itd. D a bi sve to činio, o n m o r a da r a d i i da pr o i z v od i . »Rad«, m e d u t i m , nije nešto o p š t e ni t i a p s t r a k t n o . R a d je u ve k k o n k r e t a n , to j e s t o d r e d e n r a d u o d r e đ e n o m e k o n o m s k o m s i s t e m u . N e k o m o ž e u feud a l n o m s i s t e m u da r a d i ka o r ob, u i n d i j a n s k o m p u e b l u ka o z e m l j o r a d n i k , u k a p i t a l i s t i č k o m d r u š t v u k a o n e z av i s an sopstvenik, k a o p r o d a v a č u m o d e r n o j r o b n o j ku ć i , k a o r a d n i k n a besk r a j n o j t r a c i u velikoj fabrici. Z a te r a z n o v r s n e poslove po t r e b n e su sasvim razl i či te k a r a k t e r n e o s o b i n e koje d o p r i n o s e da p o v e z a n o s t sa d r u g i m a b u d e r a z n o v r s n a . K a d se čovek r o d i , za njega je već s p r e m n a p o z o r n i c a . On m o r a da j e d e i da pije, te stoga m o r a da r adi , a to z n a č i da m o r a da r a d i u o n i m u s l o v i m a i na onaj n a č i n koji je za nj e ga o d r e d i l a v r s t a dr uštva u kojoj je r o d e n . O b a t a či ni oca , svoju p o t r e b u za život o m i d r u š t v e n i sis t em, o n k a o p o j e d i n a c ne m o ž e u n a č e l u da m e n j a , a to su č i ni oci koji o d r e d u j u razvoj o n i h d r u g i h o s o b i n a koje se m o g u l akš e uobl i č i t i . O t u d o bl i k ži vot a p o j e d i n c a , p o š t o ga o d r e đ u j u s pe ci f ič no s t i e k o n o m s k o g s is te ma , p o s t a j e pr vi či nilac p r i o d r e đ i v a n j u či tave njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e , j e r ga b e z u s l o v n a p o t r e b a za sam o o d r ž a n j e m pr isiljava da p r i h v a t i usl ove u k o j i m a m o r a da živi. T o ne z n a č i da o n ne m o ž e da p o k u š a da, z a j e d n o s d r u gima, izvrši izvesne e k o n o m s k e i p o l i t i č k e p r o m e n e ; ali njegovu l i č no s t p r v e n s t v e n o u o b l i č u j e o d r e d e n o bl i k ži vot e, p o š t o se on u d e t i n j s t v u s n j i m već suo č i o p o s r e d s t v o m p o r o d i c e , k o j a p r e d stavlja sve o dlike t i p i č n e za o d r e đ e n o d r u š t v o ili k l a s u . 7 F izi ol oš ke p o t r e b e n i s u j e d i n i n u ž a n de o čovekove p r i r o d e . P o s t o j i i j e d a n d r ugi de o k o m e se t a k o d e ne mo ž e o d ol e t i , de o koji ne p o t i č e o d t e l e s n i h p r o c e s a već od s u š t i n e l j u ds ko g ob18
l i ka i o b i č a j a življenja: č ove kove p o t r e b e za p o v e z a n o š ć u sa s v e t o m izvan sebe, p o t r e b e za i z b e g av a n j e m s a m o ć e . Osećanj e p o t p u n e u s a m l j e n o s t i i i z dv o j e n os ti d ovo di do m e n t a l n e dezinte g racij e, ka o što fizičko g l a do va n j e d o v o di do s m r t i . T a pov e z a n o s t sa d r u g i m a nije isto š t o i fizički d o di r . P o j e d i n a c m o ž e b i t i g o d i n a m a fizički u s a m l j e n a da i p a k b u d e v e z an za ideje, v r e d n o s t i ili b a r za d r u š t v e n e o b r a s c e koji m u da j u os e ća nj e o p š t e n j a i » p r i p ad a n j a « . S d r ug e s t r a n e , o n m o ž e da živi m e đ u l j u d i m a a da ga i p a k sa v l ada o s e ć a n j e k r aj n j e i z d voj enos t i , čiji je is h o d, ak o o n o p r e d e izvesnu g r a n i c u , st a nj e l u d i l a koje p r e d stavljaju sh i z o f r en i čk i p o r e m e ć a j i . Taj n e d o s t a t a k v e z an o s t i za v r e d n o s t i , s i mb ol e , o b r a s c e m o ž e m o n a z v at i m o r a l n o m usa ml j e n o š ć u i r eći da je m o r a l n a u s a m l j e n o s t n e p o d n o š l j i v a k a o i fizička, ili da fizička u s a m l j e n o s t p o s t a j e n e p o d n o š l j i v a s a m o ako o b u h v a t a i m o r a l n u u s a m l j e n o s t . D u h o v n a p o v e z a n o s t sa sve t o m m o ž e da i m a m n o g e vidove; m o n a h koji u ćeliji veruje u b o g a i p o l i t i č k i z a t v o r e n i k koji u sa mi c i s a os eć a sa svojim sab o r c i m a n i su m o r a l n o u s a m l j e n i , a nije ni engl eski d ž e n t l e m e n koji nosi s m o k i n g u naj egz ot i č ni j oj s r edi ni , ni m a l o g r a d a n i n koji, m a d a d u b o k o i z dv oj en od svojih bližnjih, s a os eć a sa s vo j o m nac i j o m ili sa n j e n i m s i m b o l i m a . T a k v a p o v e z a n o s t sa s v e t o m m o ž e da b u d e p l e m e n i t a ili n i š t a v n a , ali č a k i p o v e z a n o s t sa n a j n i ž i m v r s t a m a o b r a z a c a m n o g o je b ol j a od u s a m l j e n o s t i . Religija i n a c i o n a l i z a m , k a o i svaki običaj i svako ver ovanj e, ma k a k o b e s m i s l e n i i u n i ž a v a j u ć i bili, j e su , s a m o a k o p ov e z u j u p o j e d i n c a sa d r u g i m a , u t o č i š t e od o n o g a čega se čovek najviše plaši: od iz dv oj en os t i . N e o d o l j i v u p o t r e b u za i z b e ga v a nj e m m o r a i n e i z d v oj en o s t i najs n a žni j e je o pi s a o B a lz a k na o v o m ' m e s t u iz Painji jednog pronalazača: Ali znaj ovo, urezi to u svoj još tako mek mozak: čovek se užasava samoće. A, od svake samoće, m o r a l n a us a ml j e nos t uliva najviše straha. Prvi pusti njaci živeli su s Bogom, živeli su u najgušće naselj enom svetu, d u h o v n o m s v e t u . . . Prva misao kod čoveka, maka r on bio i gubavac ili robijaš, pr opal i ca ili bolesnik, j este da po tr až i dr uga sebi. D a bi zadovoljio to osećanje, koje je suština života, on upot r ebl java sve svoje sposobnosti, svu svoju moć, sav ž a r svojeg života. D a nije te svemoćne želje, za r bi s o to na mogao da nade d r u g o v e ? . . . O t om e bi se mogla ispevati čitava p es ma koja bi bila p r edi gr a Izgubljenom raju, j e r on nije ništa drugo nego pr avdanje p ob u ne . ' 19
Svaki p o k u š a j da se o d g ov o r i n a p i t a n j e z a š t o je s t r a h od i z dv oj en o s t i t a k o s n a ž a n u č ov e ku od ve o bi n a s d a l e k o od glavno g p u t a koga se u ovoj knjizi d r ž i m o . M e d u t i m , da č i ta l ac ne b i s t e k a o u t i s a k d a p o t r e b a s a o s e ć a n j a sa d r u g i m a i m a n e k o t a j a n s t v e n o svojstvo, voleo b i h d a u k a z e m n a p r a v a c gde, mislim, leži odgovor . J e d a n od z n a č a j n i h e l e m e n a t a je i č i n j e n i c a d a l j ud i ne m o g u da žive bez bilo kakve s a r a d n j e s d r u g i m a . U svim m o g u ć i m kult u r a m a čovek t r e b a , ak o želi da o p s t a n e , da s a r a d u j e s d r u g ima , bilo z a t o da bi se o d b r a n i o o d n e p r i j a t e l j a ili p r i r o d n i h o p a s n o s t i , ili z a t o da bi bio u s t a n j u da r a d i i p r o i z v o d i . Ca k je i R o b i n z o n a K r u s o a p r a t i o njegov čov ek P e t k o ; b e z nj e ga bi on , v e r o v a t n o , ne s a m o p o l u d e o već, zbilja, u m r o . U d e t i n j s t v u svako doživljuje t u p o t r e b u z a t u đ o m p o m o ć i v e o m a sur ovo. Zb og s t v a r n e n e s p o s o b n o s t i da se* s a m o s t a r a o svoji m životn i m p o t r e b a m a , d e t e t u je o p š t e n j e sa d r u g i m a p i t a n j e ži vota i s m r t i . M o g u ć n o s t d a b u d e o s t a v l j e no s a m o je, p r e m a t o m e , n aj oz bi l jn i j a p r e t a j a č i t a v o m d e t e t o v o m o p s t a n k u . M e đ u t i m , j o š j e d a n e l e m e n t p o s t o j i zbog k o g a je p o t r e b a za » p r i p a d a n j e m « t a k o neo dol ji v a : sa mo sv e s t , s p o s o b n o s t mišljenja, p o m o ć u koje čovek biva s v e s t a n da je p o j e d i n a č n o biće, da se r az l i kuj e od p r i r o d e i d r u g i h ljudi. M a d a se s t u p a n j ove svesti m e n j a , k a o što će b i t i i s t a k n u t o u i d u ć e m poglavlju, njeno p o s t o j a n j e s uo č a va č ov ek a s p r o b l e m o m koji je s u š t a s t v e n o l juds ki: svešću da je o d v o j e n od p r i r o d e i d r u g i h ljudi , svešću — ma i v e o m a n e j a s n o m — o s m r t i , o b ol e st i , o s t a r e n j u ; čove k n u ž n o os e ća da je b e z n a č a j a n i s i ć u š a n u p o r e d e n j u sa svemir o m i sa svima d r u g i m a koji n i su »on«. K a d ne bi i m a o ne g d e svoje m e s t o , k a d njegov život ne bi i m a o n e k i s m i s a o i p u t , o n bi se o se ća o k a o t r u n č i c a p r a š i n e i b i o bi s v l a d an s voj om p o j e d i n a č n o m b e z n a č a j n o š ć u . O n ne b i b i o k a d a r da se veže ni za k a k a v s i s t em koji bi d a o s m i s a o i p r a v a c n j e g o v o m ži votu, o b u z e l a bi ga s u m n j a , a t a s u m n j a bi, k o n a č n o , p a r a l i z o v a l a nj e govu s p o s o b n o s t d e l a n ja — to j e s t življenja. M o ž d a bi, p r e no što n a s t a v i m o , bilo k o r i s n o d a s a ž m e m o o no što s m o ist akli u vezi sa n a š i m o p š t i m p r i s t u p o m p r o b l e m i m a s ocijalne psihologije. L j u ds ka p r i r o d a nije ni b i o l o š k i u t v r d e n i u r o d e n u k u p a n z b i r n a g o n a , n i t i je b e ž i v o t n a s e n k a k u l t u r n i h o b r a z a c a k o j i m a se l a ko p ri l a g o d a v a ; o n a je p r o i z v o d ljudske evolucije, ali o n a i m a t a k o d e izvesne sebi svo j s t v en e m e h a n i z m e i z a k o n e . I zvesni č i ni oci l j uds ke p r i r o d e u t v r d e n i su i n e p r o 20
menljivi: p o t r e b a za do vo l j a va n j a fiziološki usl ov l jen i h n a g o n a i p o t r e b a izbega v an j a i z dv o j e n o s t i i m o r a i n e u s a m l j e n o s t i . Videli s m o d a p o j e d i n a c m o r a d a p r i h v a t i oblik ži vota koji p o t i č e od s i s t e m a p r o i z v o d n j e i r a s p o d e l e spe ci f i č nog za svako d a t o d r u štvo. U p r o c e s u d i n a m i č n o g p r i l a g o d a v a n j a k u l t u r i razvija se vise m o ć n i h n a g o n a koji m o t i v i š u r a d n j e i o s e ć a n j a p o j e d i n c a . P o j e d i n a c m o ž e a ne m o r a da b u d e s ve st a n t i h n a g o n a , o n i su u s v a k o m s luč aj u s n a ž n i i z a h t e v a j u za d ov ol j e nj e č i m se razviju. O ni p o s t a j u m o ć n e snage koje del u j u n a f o r m i r a n j e d ru š t ve nog p r o c e s a . K a k o e k o n o m s k i , p s i h o l o š k i i i d e o l o š k i č i n i oc i m e d u s o b n o d el u j u i k a k a v se dalji o p š t i z a k l j u č a k u vezi s t i m m e d u s o b n i m d e l o v a n j e m mo ž e izvesti, r a s p r a v l j a ć e m o k asnije, u t o k u ana li z e r e f o r m a c i j e i f aši z ma . 9 T a r a s p r a v a će uvek b i t i u s r e d s r e d e n a n a g l a v nu t e m u ove knjige: da čovek, st i ču ć i sve vise s l o b o d u u s mi sl u iz di za nj a iz p r v o b i t n o g j e d i n s t v a sa č o v e k o m i p r i r o d o m , i p o s t a j u ć i sve vise »pojedinac«, n e m a d r u g o g izb o r a do sj e di nj e n j a sa s v e t o m u s p o n t a n o s t i ljubavi i pr oi zv odnog r a d a , ili, pak, t r a ž e n j a n e k a kv e b e z b e d n o s t i u v e z a m a sa s v e t o m koje r a z a r a j u l j u d s k u s l o b o d u i i n t e g r i t e t p o j e d i n a č n e l i č n o s t i . 10
B E L E SK E UZ GLAVU PRVU
1. T e r m i n fašizam ili a u t o r i t a r i z a m up ot r eb lj a v am kao o zna k u za di kt a t or sk i sistem nem a č ko g ili italijanskog tipa. Kad i m a m u vidu pose b no n em a č k i sistem, nazivaću ga nac i z mo m. 2. D ž o n Djui ( John Dewey), Sloboda i kultura (Freedom and Cul ture), Allen an d Umvin, L ondon, 1940. 3. Psihoanalit ički pr i st up , koji se, m a d a je zasnovan na b i t n i m dosti gnući ma Frojdove teorije, ipak razlikuje od F r oj da u m no g im važnim pogl e d i ma — može se naći u Novim putevima u psihoanalizi (New Ways in Psychoanalysis) od K a r e n Hornijeve ( Ka re n H o r n e y) , Kegan Paul, Lond on, 1939, i u Shvatanjima moderne psihijatrije (Conceptions of Modem Psychiatry) Har ij a Steka Salivena ( H a r r y Stack Sullivan) — The First William Alanson White Memorial Lectures, Psychiatry, 1940), Vol. 3, N o . 1. Ma da se ova dva a u t o r a u m n o g i m pogl e d i ma razlikuju, stanovište koje se ovde izlaže slaže se u m n o g o m e sa gledištem i j edno g i drugog. 4. J a co b B u r c k h a r d t , The Civilization of the Renaissance in Italy, Allen an d Umvin, Lon d on , 1921 (isp. Ja cob B u r c k h a r d t , Kultura renesanse u Italiji, preveo Mil an Prelog, Ma ti c a Hrvatska, Zagreb, 21
1953, str. 84, i dalje; čitalac će i u bu d u ć e biti up ući van na naše izdanje Bu r kh a r t o va dela — prim. prev.). 5. Nav. delo, str. 165 i dalje. 6. Sr. priloge sociologa Dž. Do l ar da (J. Dollard), K. M a n h a j m a (K. Ma nn he i m) i H. D. Lasvela (H. D. Lasswell), i a n t rop ol oga R. Benediktove (R. Benedict), Dž. Halovela (J. Halowell), R. Li nt o na (R. Linton), M. Midove (M. Mead), E. Sapira (E. Sapir), i A. Kardinerovu (A Kar diner) p r i m e n u psihoanal itičkih pojmova na antropologiju. 7. H te o bih da u p o z o r i m na z a b u n u do koje često dolazi u vezi s ovim p rob l emom. E k o n o m s k a s t r u k t u r a j edno g društva dejstvuje pri određivanju oblika života pojedinca kao uslov za razvitak ličnosti . Ti ekonomski uslovi sasvim se r az l i kuj u od subjektivnih ekonomskih motiva, kao što je želja za ma te r ij a lni m bogatstvom, na koju su mnogi pisci, od renesanse pa sve do izvesnih marksističkih a u t o r a koji nisu uspeli da shvate Marksove osnovne pojmove, gledali kao na glavni motiv ljudskog ponašanja. U stvari, neodoljiva želja za mat er i j a l ni m bogat st vom je p o t r e b a svojstvena j e d in o neki m k ul t u r a ma , a drukčiji e kon oms k i uslovi mogu da stvore osobine ličnosti koje se gnušaju materijalnog bogatstva ili su p r e m a nj e mu ravnodušne. O ovom p r o b l e m u podr obno sam raspravljao u »Uber Me t ho de u n d Aufgabe einer analvtischen Sozialpsychologie«, Zeitschrift fiir Sozialforschung, Hirschfeld, Lajpcig, 1932, Vol. I, str. 28 i dalje; v. 8. svezak ovog izdanja, str. 7—36. 8. Patnje jednog pronalazača je t r eć i de o Izgubljenih iluzija. M e s t o je navedeno p r e m a prevodu Jelisavete Marković, Izgubljene iluzije, Prosveta, Beograd, 1961, str. 724—725. — P r i m. prev. 9. U d o da t k u ću podrobnije raspravljati o op š t i m vidovima uzajamnog odnosa psiholoških i dr ušt veno- e konomski h snaga. 10. Proučavanje različitih vidova slobode pr i k a z an o je, posle završenja ovog r uk o p i sa , u knjizi Značenje slobode (Freedom, Its Meaning) koju je zamislila i pr iredila R. N. Anšen (R. N. Anschen), Harcourt, Brace a n d Co., Njujork, 1940. Ovde b i h nar oč i t o h t e o da u p u t i m či taoca na radove A. Bergsona, Dž. Djuija, R. M. Mekajvera (R. M. Mclver), K. Riclera (K. Riezler), P. Tiliha (P. Tillich). Sr. i K. š t o j e r m a n (Carl S t eu e rm a n n ) Der Mensch auf der Flucht, S. Fischer, Berlin, 1932.
II
Proces mdividuacije i dvosmislenost slobode
P r e no što d o đ e m o do glavnog p r e d m e t a — p i t a n j a z n a č a j a slo b o d e za m o d e r n o g č o ve ka d razloga i n a č i n a n a koji o n p o k u š a v a da je izbegne — m o r a m o p r e t r e s t i j e d a n p o j a m koji, m o ž d a , izgl e da da je d al e k o od st v ar n os ti . O n je, m e đ u t i m , n u ž n a pr em i s a za r a z u m e v a n j e analize sl ob ode u m o d e r n o m d r u š t v u . I m a m n a u m u s h va t a n j e da s l ob oda obel ež ava l juds ko p o s t o j a n j e kao t a k v o i da se n j e n o z n a č e n j e m e n j a p r e m a s t u p n j u čovekove s vesnosti i s h v a t a n j a da je n ez avi sn o i z a s e b n o biće. D r u š t v e n a ist ori j a č ov e ka p o č e l a je nj e go vi m i z d i z a nj e m iz s t a n j a j e d i n s t v a s p r i r o d o m do s vesnosti o sebi k a o e n t i t e t u koji se odvojio od o k o l n e p r i r o d e i ljudi. I p a k , t a svest je ost a l a vrlo n e j a s n a t o k o m d u g ih i st or i j sk ih r azdoblja. P o j e d i n a c je i dalje bio t e s n o v e z an za p r i r o d n i i d r u š t v e n i svet iz koga se izdigao; m a d a d e h m i č n o s v e st a n d a je p o s e b n o b i ć e, o n je oseć a o i da je deo sveta koji ga o kr už uj e . Sve veće o s l o b a d a n j e p o j e d i n c a o d p r v o b i t n i h spo n a, p r o c e s koji b i s m o mo gl i n a z vat i i n d i v i d u a c ij o m , dos t i gao je, čini n a m se, v r h u n a c u m o d e r n o j istoriji u r a z d o b l j u i z m e d u r e f o rm a ci j e i n a š i h d a n a . U ži votnoj ist orij i p o j e d i n c a n a i l a z i m o na isti p r o c e s . D e t e je r o d e n o o n d a k a d vise nije s je di nj e n o sa m a j k o m i k a d pos t a n e bi ološki e n t i t e t o d v o je n od nje. I p a k , m a d a je ovo bi ol oš ko odvaj anje p o č e t a k p o j e d i n a č n o g ljudskog p o s t o j a n j a , d e t e z n a t n o v r e m e ostaje f u n k c i o n a l n o s j e di nj e n o sa m a j k o m . P o j e d i n c u n e d o s t a j e s l o b o d a do on og s t u p n j a do k og a on, slikovito govoreći, još nije p o t p u n o p r e k i n u o p u p č a n u v r p c u k o j a ga vezuje za spoljašnji svet; ali te veze mu p r u ž a j u bezb e d n o s t i o se ć a n j e da p r i p a d a n e č e m u i da je n eg d e u k o r enj e n. Te spon e , koje p o st o j e p r e no što se p r o c e s indivi duacije završi p o t p u n i m o s l o b o d e n j e m p o j e d i n c a , želeo b i h da n a z o v e m p r i m a r n i m ve z am a . One su o r g a n s k e u t o m smi sl u što p r ed s t a vljaju deo n o r m a l n o g ljudskog razvoja; te veze p o d r a z u m e v a j u n e d o s t a t a k i n d i v i d u a l n o s t i , ali o n e p r u ž a j u p o j e d i n c u bezbed23
n o s t i o m o g u ć u j u m u da se s n a d e . Te s p o n e p o v e z u j u d a t e s m a j k o m , č l a n a p r i m i t i v n e z a j e d n ic e s p l e m e n o m i p r i r o d o m , a s r e d n j o v e k o v n o g čov e ka sa c r k v o m i d r u š t v e n i m s t a le ž o m , č i m p o j e d i n a c d o s p e do s t u p n j a p o t p u n e i n d iv i d u a c i je i o s l o b o d i se t i h p r i m a r n i h veza, o n se s u o č a v a s n o v i m z a d a t k o m : sa snalaž e n j i m a u svetu i d r u k č i j i m o s t v a r i v a n j e m b e z b e d n o s t i od ostvar i vanj a u t o k u njegova p r e d i n d i v i d u a l i s t i č k o g p o s t o j a n j a . T a d a slo b o d a i m a d r u g o z n a č e n j e od o n o g koje je i m a l a p r e n ego što je d o s t i g n u t taj s t u p a n j evolucije. M o r a m o se o vd e z a u s t a v i t i i te p o j m o v e r a z j a s n i t i k o n k r e t n i m r a s p r a v l j a n j e m o n j i m a u vezi sa p o j e d i n a č n i m i d r u š t v e n i m r a z vo j em. Taj r e l a t i v n o nagli p r e l a z sa f et u s n o g n a l j u d s k o p o s t o j a n j e i o d s e c a n j e p u p č a n e v r p ce o b el ež ava j u d e t e t o v u n e z a v i s n o s t od m a j č i n a tela. Ali t a n e z a v i s n o s t je s t v a r n a s a m o u g r u b o m smislu o d v a j an j a dvaju tela. U f u n k c i o n a l n o m s mi s l u d e t e o st a j e de o ma j k e . M a j k a ga h r a n i , n o s i i s t a r a se o s v e m u št o m u je p o t r e b n o za život. M a j k u i d r ug e p r e d m e t e d e t e p o l a k o p o č i n j e da p o s m a t r a ka o bi ć a koj a su od njega o d v o j e n a. J e d a n či nilac u t o m p r o c e s u j e s t e n e u r o l o š k i i o p š t i fizički razvoj deteta, njegova s p o s o b n o s t da — fizički i m e n t a l n o — u h v a t i p r e d m e t e i da o v l a d a n j i m a . O n o v l a s t i t o m d e l a t n o š ć u doživljava svet va n sebe. P r o c e s i nd i vi d u ac i j e p o d s t i č e se p r o c e s o m o b r a z o v a n j a . Ovaj p r o c e s p ovl a či za s o b o m m n o g a o s u j e ć e n j a i z a b r a n e ; o n i pr eo b r a ž a v a j u u l og u m a j k e u u l o g u o s o b e s d r u k č i j i m ciljevima, koji se s uko bl j ava j u s d e t e t o v i m že l j a ma , č e s t o u u l og u n ep r i j a teljski r a s p o l o ž e n e i o p a s n e o s o b e . 1 Taj a n t a g o n i z a m , koji je d e o p r o c e s a o b r a z o v a n j a a n i k a k o čitav p r o c e s , j e s t e v a ž a n čin i l a c u p o o š t r a v a n j u raz l i ke i z m e đ u »ja« i »ti«. T e k n e k o l i k o m e s e c i posl e r o d e n j a de t e r a s p o z n a j e d r u g u o s o b u k a o t a k v u i k a d r o je da o dg o v o r i o s m e h o m , a p o t r e b n o je da p r o d u g o d i n e da bi p o č e l o da p r a v i r a z l ik u i z m e d u sebe i sveta. 2 Sve d o t l e o n o p o k a z u j e p o s e b n u e g o c e n t r i č n o s t , t i p i č n u za decu, e g o c e n t r i č n o s t k o ja ne iskl jučuj e n e ž n o s t p r e m a d r u g i m a i zan i m a n j e za njih, p o š t o o n o d r ug e j oš o d r e d e n o ne doživljuje k a o s t v a r n o o d v o j e n e od s a m o g a sebe. Iz istog r az loga i d e t e t o v o o sl a n ja nj e n a a u t o r i t e t u t o k u t i h p r v i h g o d i n a i m a d r u k či j e z n a č e n j e od kasnijeg o s l a n j a n j a n a a u t o r i t e t . R odi te l ji , ili m a ko bi o taj a u t o r i t e t , j o š se ne s m a t r a j u b i t n o o d v o j e n i m b i ć i m a ; o n i su d e o d e t e t o v a sveta, a taj svet je j oš u ve k de o d e t e t a ; stoga je p o t č i n j e n o s t n j i m a d r u k č i j a od p o t č i n j e n o s t i k oj a se j avlja č i m se dva p o j e d i n c a s t v a r n o r az dvo j e . 24
R. H j u z (R. H u g h e s ) u Oluji na Jamajci (A High maica) i z v a n r e d n o o pi s u j e k a k o se u des et o g od i šn j o g svest o vlastit oj i n d i v i d u a l n o s t i :
Wind in Ja deteta budi
I t a d a se Emiliji desi nešto v eoma važno. Ona n a j e d n o m shvati ko je. Teško se može objasniti zašto joj se to nije desilo pet godi n a ranije ih pet godina kasnije; a uopšt e se ne može objasniti zašto je do toga došlo baš tog popodneva. Igrala se domaćice u k ut ku na s a m o m p r a m c u , iza vitla sa sidr om (o koje je obesila greb e n za vunu kao zvekir); i, zasitivši se igre, šetala se prilično besciljno po k r m i n e o d r e d e n o razmišljajući o p č e l a m a i vilinskoj kraljici, kad joj n a j e d n o m sinu da je o n a zaista ona. Zast ade kao u k o p a n a i poče na sebi da razgleda sve što je bila k a d r a da o buhv at i pogledom. Mogla je da vidi s a mo svoju haljinu u perspektivi i svoje ruke, ka d ih je podigla da ih ispita; no to joj je bilo dovoljno da otprilike zamisli sićušno telo koje je o d j e d no m shvatila kao svoje. Ona poče da se smeje donekle podsmešljivo. »Pa«, pomisli, »za misli da si j e d i no ti od svih ljudi ovako iz nena da uhvaćena! — Sad iz toga zadugo ne možeš izići: pr e no što se izvučeš iz te lude šege, mo r ać eš da o dr ast e š i da ostariš!« Re šena da izbegne sve što bi moglo da p o r e m e t i ovaj veoma važan sticaj prilika, ona poče da se penje uz vrzu ka svom omiljenom sedalu na v r hu jarbola. M e d u t i m , kad god bi po k r en u la r uk u ili nogu u t o ku te j edn os t a vne radnje, otkriće da je one tako s p r e m n o slušaju ispunjavalo bi je novim zapr epašćenj em. Pamćenje j°j je> n a r av no , kazivalo da su one to uvek i činile: ali ranije ni ka da nije shvatila koliko to iznenađuje, č i m se smestila na se dalu, o n a v eoma brižljivo poče da ispituje kožu na svojim šakama: j e r je bila njena. Ona p r o t u r i j e d n o r am e kroz otvor na haljinici; i pošt o zaviri u n u t r a ne bi li se uverila da se njeno telo stvarno nastavlja p o d odeć om, o n a r a m e n o m d o d i r n u svoj obraz. D od i r lica i tople gole šupljine r a m e n a u god no je uzbudi, kao da je taj dodir bio milovanje nekog nežnog prijatelja. N o da li je to osećanje dopr l o do nje p r ek o njenog obr aza ili p r eko r a me na , šta je od njih milovalo, a šta je bilo milovano — to ona nikako nije mogla da dokuči. Cim je bila p o t p u n o u b e đ e n a u zapanj ujuću činjenicu da je sada Emilija Ba s- Tor nt on (nije znala zašto je u m e t n u l a to »sada«, j e r svakako nije sebi uvrtela u glavu glupost da je ranije bila neko drugi), o n a ozbiljno stade da premišlja šta ta činjenica u stvari znači. S to vise r a s t e d e t e i što se vise p r e k i d a j u p r i m a m e veze, t i m vise o n o t r a g a za s l o b o d o m i n e z av i s no šć u. N o s u d b i n u 25
n o s t i o m o g u ć u j u m u da se s n a d e . Te s p o n e p o v e z u j u d e t e s m a jk o m , člana p rim it iv n e zajednice s p l e m e n o m i p r i r o d o m , a s r e d n j o v e k o v n o g č ov e ka sa c r k v o m i d r u š t v e n i m s t a le ž o m . C i m p o j e d i n a c d o s p e do s t u p n j a p o t p u n e i n d i v i d u a c ij e i o s l o b o d i se t i h p r i m a r n i h veza, o n se s u o č a v a s n o v i m z a d a t k o m : sa snalaž e n j i m a u svetu i d r u k č i j i m o s t v a r i v a n j e m b e z b e d n o s t i od ostvari vanj a u t o k u njegova p r e d i n d i v i d u a l i s t i č k o g p o s t o j a n j a . T a d a slo b o d a i m a d r u g o z n a č e n j e o d o n o g koje je i m a l a p r e nego što je d o s t i g n u t taj s t u p a n j evolucije. M o r a m o se ovde z a u s t a v i t i i te p o j m o v e r a z j a s n i t i k o n k r e t n i m r a s p r a v l j a n j e m o n j i m a u vezi sa p o j e d i n a č n i m i d r u š t v e n i m r a z vo je m. Taj r e l a t i v n o nagli p r e l a z sa f e t u s n o g n a l j u d s k o p o s t o j a n j e i o d s e c a n j e p u p č a n e vr pce o be l ež av a ju d e t e t o v u n e z av i s n o s t od m a j č i n a tela. Ali t a n e z a v i s n o s t je s t v a r n a s a m o u g r u b o m smislu o d va j a n j a dvaj u tela. U f u n k c i o n a l n o m smi s l u d e t e ostaje de o m a j k e . M a j k a ga h r a n i , no s i i s t a r a se o s v e m u što m u je p o t r e b n o za život. M a j k u i d r ug e p r e d m e t e d e t e p o l a k o p o č i n j e da p o s m a t r a k a o b i ć a koj a su od njega o d v o j e n a. J e d a n či ni l a c u t o m p r o c e s u j e s t e n e u r o l o š k i i o p š t i fizički razvoj deteta, njegova s p o s o b n o s t da — fizički i m e n t a l n o — u h v a t i p r e d m e t e i da o v l a d a n ji m a . O n o v l a s t i t o m d e l a t n o š ć u doživljava svet v a n sebe. P r o c e s i ndi v i du a c ij e p o d s t i č e se p r o c e s o m o b r a z o v a n j a . Ovaj p r o c e s povl a či za s o b o m m n o g a o s u j e ć e n j a i z a b r a n e ; oni p r eo b r a ž a v a j u u l og u m a j k e u u l og u o s o b e s d r u k č i j i m ciljevima, koji se s uko bl j ava j u s d e t e t o v i m ž e l j a ma , č e s t o u u l o g u n e p r ij ateljski r a s p o l o ž e n e i o p a s n e o s o b e . 1 Taj a n t a g o n i z a m , koji je d eo p r o c e s a o b r a z o v a n j a a n i k a k o či tav p r o c e s , j e s t e v až a n čini l a c u p o o š t r a v a n j u razlike i z m e đ u »ja« i »ti«. Te k n e k o l i k o m e s e c i posl e r o d e n j a d e t e r a s p o z n a j e d r u g u o s o b u ka o t a k v u i k a d r o je da o d g o v o r i o s m e h o m , a p o t r e b n o je da p r o d u g o d i n e da bi p o č e l o da p r a v i r az l i ku i z m e d u sebe i sveta. 2 Sve d o t l e o n o p o k a z u j e p o s e b n u e g o c e n t r i č n o s t , t i p i č n u za d ec u, e g o c e n t r i č n o s t k oj a ne iskl jučuj e n e ž n o s t p r e m a d r u g i m a i zan i m a n j e za njih, p o š t o o n o d r ug e j o š o d r e d e n o ne doživljuje k a o s t v a r n o o d v o j e n e od s a m o g a sebe. Iz istog r az loga i d e t e t o v o o sl a n ja nj e n a a u t o r i t e t u t o k u t i h p r v i h g o d i n a i m a d r u k č i j e z n a č e n j e od kasnijeg o s l a n j a n j a n a a u t o r i t e t . Ro di tel ji , ili m a ko b io taj a u t o r i t e t , j o š se ne s m a t r a j u b i t n o o d v o j e n i m b i ć i m a ; o n i su d e o d e t e t o v a sveta, a taj svet je j oš u ve k de o d e t e t a ; stoga je p o t č i n j e n o s t n j i m a d r u k č i j a od p o t č i n j e n o s t i koj a se javlja č i m se dva p o j e d i n c a s t v a r n o r az d voj e. 24
R. H j u z (R. H u g h e s ) u Oluji na Jamajci (A High maica) i z v a n r e d n o o pi s u j e k a k o se u d e s et og od i š n j eg svest o vlastitoj i n d i v i d u a l n o s t i :
Wind in Ja deteta budi
I t a d a se Emiliji desi nešto v eo ma važno. Ona n a j e d n o m shvati ko je. Teško se može objasniti zašto joj se to nije desilo p e t god i n a ranije ili p e t godina kasnije; a u op š t e se ne može objasniti zašto je do toga došlo baš tog popodneva. Igrala se doma ći c e u k u t k u na s a m o m p r a m c u , iza vitla sa s i dr om (o koje je obesila greb e n za vunu kao zvekir); i, zasitivši se igre, šetala se prilično besciljno po k r mi n e o d r e đ e n o razmišljajući o p č e l a m a i vilinskoj kraljici, k a d joj n a j e d n o m sinu da je o na zaista ona. Zast ade kao u k o p a n a i poče na sebi da razgleda sve što je bila k a d r a da obuh vat i pogledom. Mogla je da vidi s a m o svoju hal jinu u perspektivi i svoje ruke, ka d ih je podigla da ih ispita; no to joj je bilo dovoljno da otprilike zamisli sićušno telo koje je odj e dn o m shvatila kao svoje. Ona poče da se smeje donekle podsmešljivo. »Pa«, pomisli, »za misli da si j e di n o ti od svih ljudi ovako iznena da uhvaćena! — Sad iz toga zadugo ne možeš izići: pr e no što se izvučeš iz te lude šege, mo r a ć e š da o d r as t e š i da ostariš!« Re šena da izbegne sve što bi moglo da p o r e m e t i ovaj veoma važan sticaj prilika, on a poče da se penje uz vrzu ka svom omil jenom sedalu na v r hu jarbola. M e d u t i m , kad god bi p o k r e n u l a r uk u ili nogu u t o k u te je d n o st a vn e radnje, otkriće da je one tako s p r e m n o slušaju ispunjavalo bi je novim zapr epašćenj em. Pamćenje j°j J e. nar a vno, kazivalo da su one to uvek i činile: ali ranije n i k a d a nije shvatila koliko to iznenađuje, č i m se smestila na se dalu, o n a veoma brižljivo poče da ispituje kožu na svojim šakama: j e r je bila njena. O n a p r o t u r i j e d n o r a m e kroz otvor na haljinici; i p oš t o zaviri u n u t r a ne bi li se uverila da se njeno telo stvarno nastavlja p od odeć om, o n a r a m e n o m d o d i r n u svoj obraz. D o d i r lica i tople gole šupljine r a m e n a u g od no je uzbudi, kao da je taj dodir bio milovanje nekog nežnog prijatelja. N o da li je to osećanje dop r lo do nje p re k o njenog obr aza ili p re k o r a me na , šta je od njih milovalo, a šta je bilo milovano — to on a nikako nije mogla da dokuči. Cim je bila p o t p u n o u b e đ e n a u zapanj ujuću činjenicu da je sada Emilija Ba s- Tor nt on (nije znala zašto je u m e t n u l a to »sada«, j e r svakako nije sebi uvrtel a u glavu glupost da je ranije bila neko drugi), o n a ozbiljno stade da premi šlja šta ta činjenica u stvari znači. š t o vise r a s t e de t e i što se vise p r e k i d a j u p r i m a r n e veze, t i m vise o n o t r a g a za s l o b o d o m i n ez a v i s n o šć u . N o s u d b i n u 25
ovog t r a g a n j a m o ž e m o u p o t p u n o s t i s h v a t it i j e d i n o a ko r azum e m o d ij a l e k t i č k o svojstvo tog p r o c e s a sve veće i nd i v i duac i j e . Taj p r o c e s i m a dva vida: j e d a n je da d e t e j a č a fizički, e m o c i o n a l n o i m e n t a l n o . U svakoj od ovi h sfera r a s t u i i n t e n z i t e t i a k t i vn o s t . U isti m a h se te sfere sve vise i n t e gr i š u . Razvija se o r g a n i z o v a n a s t r u k t u r a , k o j o m r u k o v o d e volja i r a z u m pojedi nc a . Ako t u i n t e g r i s a n u i o r g a n i z o v a n u c e l in u j e d n e o s o be naz o v e m o l i č n i m ja, m o ž e m o r eći da je jedna strana tog sve većeg procesa individuacije porast snage ličnog ja . Razvitak individu acije i l i č n o s t i d e l imi c e zavisi od p o j e d i n c a , ali ga u s u š t i n i o d r e đ u j u d r u š t v e n i uslovi. J e r m a d a izgleda da su, u o v o m p o gl e d u, razlike i z m e d u p o j e d i n a c a velike, s v a k o m d r u š t v u svojs t v e n a je izvesna r a z i n a i n d iv i d u a c i j e k oj u n o r m a l n a o s o b a ne m o ž e da p r e v a z id e . D r u g i vid tog p r o c e s a i n d i v i d u a c ij e je sve veća usamljenost. P r i m a r n e veze p r u ž a j u p o j e d i n c u b e z b e d n o s t i b i t n o ga sjedin j u j u sa s po l j aš nj i m svetom. D e t e p o s t a j e sve sno da je u s a m l jeno, da je e n t i t e t o d vo j e n od svih d r u g i h , u on oj m e r i u kojoj se izdiže iz t og sveta. T i m o d v a j a n j e m od sveta koji je, u p o r e d e n j u sa v l a s t i t i m p o s t o j a n j e m p o j e d i n c a , n e o do l j i v o s n a ž a n i m o ć a n , č e s t o p u n p r e t n j i i o p a s n o s t i , s t v a r a se o s e ć a n j e nem o ć i i n e s p o k o j s t v a . D o k god je čovek de o t og sveta, nesves t a n m o g u ć n o s t i i o d g o v o r n o s t i p o j e d i n a č n e r a d n j e , o n ne m o r a da ga se plaši. K a d p o s t a n e p o j e d i n a c , o n je s a m i su o č av a se sa svim što je u svetu o p a s n o i n a d m o ć n o . U čov e ka se javljaju i m p u l s i da o d u s t a n e od i n d i v i d u a l n o s t i , i da p o t p u n i m u t a p a n j e m u spolj ašnji svet sa vl a d a o se ća nj e u s a m l j e n o s t i i n e m o ć i . M e d u t i m , ti i m p u l s i i no ve veze koje iz n ji h p r oi zl a z e n i s u i s t o v e t n i sa p r i m a r n i m ve z a m a , koj e su p r e k i n u t e u s a m o m p r o c e s u raz vi j anj a l i č nos t i . K a o što se d e t e n i k a d ne m o ž e fizički v r a t i t i u m a j č i n u u t r o b u , t a k o o n o n i k a d ne m o ž e p s i h i č k i o b r n u t i p r o c e s i n di vi d u a c i j e . Takvi p o k u š a j i n u ž n o uzim a j u oblik p o t č i n j a v a n j a , u k o m e se n i k a d ne o t k l a n j a o s n o v n a p r o t i v r e č n o s t i z m e đ u a u t o r i t e t a i d e t e t a koje m u se p o tč i n j a v a . D e t e se svesno mo ž e o s e ć a t i b e z b e d n o i z a d ov o lj n o , ali o n o nesvesho s h v a t a da c e n a ko j u za t o p l a ć a j e s t e o d u s t a j a n j e od s nage i i n t e g r i t e t a l ičnosti . T a k o je i s ho d p o t č i n j a v a n j a u p r a v o s u p r o t a n o n o m e što je t r e b a l o da b u d e : p o t č i n j a v a n j e u v eć ava d e t e t o v u n e s i g u r n o s t i, u i st o ivreme, s t v a r a n e t r p e l j i v o s t i b u n t ovn i š t vo, koji j o š vise ulivaju s t r a h z a t o što su u p e r e n i u p r a v o p r o t i v o n i h o so b a od k o j i h de t e ostaje — ili p o s t a j e — zavisno. 26
M e đ u t i m , p o t č i n j a v a n j e nije j e d i n i n a č i n da se i z b e g n u u s a m l j e n o s t i n e s p o k o j s t v o . D r u g i n a č i n , j e d i n i koji je p l o d o n o s a n i k oj i se n e z a v r š a v a n e r e š i v i m s u k o b o m , j e s t e spontan odnos prema čoveku i prirodi, o d n o s koji p o j e d i n c a , ne i s k l j uč u j u ć i njegovu i n d i v i d u a l n o s t , vezuje za svet. K o r e n ovakvi h o d n o s a — čiji su najvidljiviji iz ra zi ljubav i p r o i z v o d n i r a d — na l az i se u in t e g r a c i j i i s nazi u k u p n e li č nost i , te za njih, p r e m a t o m e , veže iste o n e g r an i c e koje s p u t a v a j u razvoj l i č n o g ja. P r o b l e m p o t č i n j e n o s t i i s p o n t a n e d e l a t n o s t i k a o dvaju m o g u ć i h r e z u l t a t a sve veće i nd i vi d u ac i j e mi ć e m o p o t a n k o a n a l i z i r a t i kas ni j e ; ovde ž e l i m o s a m o da u k a ž e m o n a o p š t e n a č e l o , n a dij a l e k t i č k i p r o c e s koji p r o i s h o d i iz sve veće i n di vi d u ac i j e i iz sve veće s l ob o de p o j e d i n c a . D e t e stiče već u s l o b o d u za razvijanje i izra ža van j e l i č no g j a p o š t o m u ne s m e t a j u o n e veze koje su ga s p ut a v al e. Ali o n o se sve vise o s l o b a d a i od sveta koji m u je p r u ž a o b e z b e d n o s t i u livao p o u z d a n j e . P r o c e s i n d i v i d u a cije je p r o c e s s t a l n o g j a č a n j a i i n t e g r i s a n j a njegove p o j e d i n a č n e l i č no s t i , ali to je u isti m a h p r o c e s u k o m e se g u b i p r v o b i t n a i s t o v e t n o s t sa d r u g i m a i u k o m e se d e t e sve vise o dv aj a od njih. T o sve veće o d v aj an j e m o ž e i m a t i za p o s l e d i c u i z d v o j e n o s t sli čnu č a m i , k o j a s t v a ra d u b o k o n e s p o k o j s t v o i n e s i g u r n o s t ; o n o mo ž e i m a t i za p o s l e d i c u n o v u b li s kos t i s o l i d a r n o s t sa d r u g i m a a k o je d e t e bilo u s t a n j u da razvije u n u t r a š n j u s n a g u i p r o i z v o d n o s t , koje su p r e m i s a za to n ovo povez i va n j e sa sv e t om. K a d bi svaki k o r a k ka o d v a j a n j u i i nd i v id ua c i j i o d g o v a r a j u ć i m r a z v o j e m li č no g ja, r a z v i t a k d e t e t a d a n . M e d u t i m , to se ne dešava. D o k se p r o c e s zbi va a u t o m a t s k i , r a z v i t a k li č no g j a o m e t a j u m n o g i i d r u š t v e n i razlozi. P o s l e d i c a r a s k o r a k a i z m e đ u t i h j e s t e n e p o d n o š l j i v o o s e ć a n j e i z dv o je n o s t i i n e m o ć i , vo di do s t v a r a n j a p s i h i č k i h m e h a n i z a m a koje ć e m o s a t i k a o mehanizme bekstva.
bi o p r a ć e n bi b i o sklai nd i v i dua c ij e poje dinačni dveju težnji a o n o dok a s ni j e opi-
Cove kov a i st or i j a m o ž e i f ilogenetički da se o z n a č i k a o p r o ces sve veće i n di vi d u a c i j e i sve većeg o s l o b a d a n j a . Iz pr al j ud skog s t a n j a čovek se izdiže p r v i m k o r a c i m a ka o s l o b a d a n j u od i n s t i n k t a . Ako p o d i n s t i n k t o m r a z u m e v a m o n a r o č i t i oblik radnje koji o d r e đ u j u n a s l e đ e n e n e u r o l o š k e s t r u k t u r e , o n d a u život i n j s k o m c a r s t v u m o ž e m o da z a p a z i m o j e d n u j a s n u t e ž n j u . 3 Sto je ži vot i nj a n a n i ž e m s t u p n j u razvoja, t o vise n j e n i m prilagod a v a n j e m p r i r o d i i svim d e l a t n o s t i m a u p r a v l j a ju i n s t i n k t i v n e i r ef le ks ne r a d n j e , č u v e n e d r u š t v e n e o r ga n iz ac ij e n e k i h i n s e k a t a 27
s t v o r e n e su p o t p u n o n a o s n o v u i n s t i n k t a . S d r ug e s t r a n e , što se ži votinja n al az i n a vi še m s t u p n j u razvoja, to u n j e n o g m l a d u n c a n a i l a z i m o n a v eć u g ip k os t a m a n j u s t r u k t u r a l n u p r i l a g o d e n o s t . Ovaj r az v i t a k dost i že v r h u n a c u čoveka. On je, k a d a se r odi , n a j b e s p o m o ć n i j a ži votinja. N j e go vo p r i l a g o d a v a n j e p r i r o d i sušt i nski se za sn i v a n a p r o c e s u u č e n j a , ne n a i n s t i n k t n o j o d r e d e n os t i . » I n s t i n k t . . . je k a t e g o r i j a k oj a se s m a n ju j e , a ko i ne izum i r e , u viših ž i v o t i n js k i h oblika, n a r o č i t o u l j u d s k i h . « 4 L j u ds ko p o s t o j a n j e p o či n j e o n d a k a d njegova o s o b i n a da ne o d r e đ u j e svoje r a d n j e p o m o ć u i n s t i n k t a p r e v a z i d e j e d n u o d r e đ e n u t a č k u ; k a d p r i l a g o d a v a n j e p r i r o d i izgubi svojstvo p r i n u d e ; k a d n a č i n d e l a n j a vise ne o d r e d u j u n a s l e d n i m e h a n i z m i . D r u g i m recim a, ljudsko postojanje i sloboda od početka su nerazdvojni. S l o b o d a ovde nije u p o t r e b l j e n a u p o z i t i v n o m s m i s l u »slobode za«, već u n e g a t i v n o m s mi sl u »slobode od« — n a i m e , čovekove s l o b o d e od i n s t i n k t n e o d r e d e n o s t i njegovih r a d n j i . S l o b o d a u s mi sl u u k o m e s m o o njoj u p r a v o r as p ra v l j al i je d v o s m i s l e n d ar . č o v e k se r a d a bez o p r e m e z a p r i k l a d n o del an j e k o j u p o s r e d u j e ži vot i nj a. 5 O n od svojih r o d i t e l j a zavisi d uže nego i koja životinja, a njegove r ea kci j e na o k o l i n u su spor i j e i m a n j e p l o d o n o s n e n ego a u t o m a t s k e , i n s t i n k t i v n e r a d n j e . On p r o l a z i k r oz sve o p a s n o s t i i s t r a h o v a n j a koje n e d o s t a t a k i n s t i n k t i v n e o p r e m e p o d r a z u m e v a . P a ipak, b a š t a b e s p o m o ć n o s t čov e ko va j e s t e o s n o v a iz k o j e p o t i č e l j u d s k i r a z v o j ; čovekova biološka slabost j e uslov ljudske kulture. Od p o č e t k a svog p o s t o j a n j a čov e k se s uo č a va s i z b o r o m i z m e d u r a z l i č n i h s m e r o v a del an j a . U ži votinje p o s t o j i n e p r e k i n u t l a n a c rea kci j a , koji p o č i n j e n e k a k v i m p o d s t r e k o m , k a o što je glad, a za vr šava se ma nj e- vi še st r o g o o d r e d e n i m s m e r o m d e l an j a , koji u k l a n j a n a p e t o s t s t v o r e n u t i m p o d s t r e k o m . U č o v e k a je taj l a n a c p r e k i n u t . P o d s t r e k se javlja, ali v r s t a z a do v ol j e nj a je »otvor ena«, t o j e s t on. m o r a da i z ab er e i z m e đ u r az l i č i ti h s m e r o v a del anja. U m e s t o n e k a k v e u n a p r e d o d r e d e n e i n s t i n k t i v n e r a d n j e , 1 čovek m o r a u m o m da pr oce n ju je moguć e smerove delanja; on počinje da misli. On svoju či sto p a s i v n u u l o g u p r i l a g o d a v a n j a p r i r o d i p r e o b r a ž a v a u a k t i v n u . On p ro i z v o d i . On p r o n a l a z i o r u d a — i d o k t a k o o vl a da v a p r i r o d o m , o n se od vaj a od nje sve vise. P o s t a j e n e j a s n o s v e st a n sebe — ili, bolje, svoje" g r u p e — ka o n e č e g što nije i s t o v e t n o sa p r i r o d o m . P a d a m u n a p a m e t da je njegova s u d b i n a t r a g i č n a : o n je d e o p r i r o d e , a i p a k t r e b a da 28
је p r e v a z iđ e . O n p o s t a j e sve st an s m r t i ka o svoje k r aj nj e sudb i n e , čak i a k o p o k u š a v a da je p o r e k n e r a z n i m f a n t a z ij a m a . J e d n a v e o m a r e č i t a p r e d s t a v a o toj b i t n o j vezi č ov e ka i slo b o d e d a t a je u b i b l i j s k o m m i t u o č o v e k o v o m i s t e r i v a n j u iz Raja. Taj m i t p o is t o v e ć u j e p o č e t a k ljuds ke ist orij e sa č i n o m od ab i r a n j a , ali je nagl asa k , u stvari, n a g r e š n o st i tog pr vog či n a s l o b o d e i na p a t n j i k o j a iz njega p r oi zl azi , č o v e k i ž e n a žive u E d e n s k o m v r t u u p o t p u n o m s k l a d u j e d n o s d r u g i m i sa pr ir o d o m . T u v l a da m i r i nije p o t r e b a n r a d ; n e m a i z b or a , slo b o d e, a ni mišljenja, č o v e k u je z a b r a n j e n o da j e d e s d r v e t a p o z n a n j a d o b r a i zla. On kr ši božj i nal og, n a r u š u j e skl ad s p r i r o d o m , čiji je deo, a ne p r eva zi l a zi je. S c r k v e n o g gledišta, koje je p r e d stavljalo a u t o r i t e t , to je u su št i n i greh. S čovekovog gledišta, me d u t i m , to je p o č e t a k ljuds ke slo b o de . To što čovek kr ši božje n a r e d b e z n a č i da se o s l o b a d a p r i n u d e , da se iz n es v e s no g p os t o j a n j a u p r e l j u d s k o m ži votu izdiže na r a z i n u čoveka. K rš e n j e n a l o g a a u t o r i t e t a , p o č i n j e n j e gr eha, j e s t e u svom p o z i t i v n o m ljuds k o m v id u p rv i č i n s l o b o d e , to j e s t p r vi ljudski (in. U m i t u je taj g r e h u svom f o r m a l n o m vi du k r še n je božjeg n al oga ; u s vom m a t e r i j a l n o m vi d u o n je k uš a n j e s d r v et a p o z n a n j a . Cin n e p o s l u š n o s t i k a o č i n s l ob o de j e s t e p o č e t a k r a z u m a . Taj m i t govor i o d r u g i m p o s l e d i c a m a pr vog č i n a s l obo de . N a r u š e n je prvob i t n i skl ad i z m e đ u č o v e k a i p r i r o d e . Bog p r o g l a š a va r a t i z m e d u č o v ek a i ž e n e i r a t i z m e đ u p r i r o d e i čoveka. Covek se odvojio o d p r i r o d e , o n je u č i n i o pr vi k o r a k k a o č o v e č e n j u t i m e što je p o s t a o »pojedinac«. On je izvršio pr vi č i n sl obode . Mi t naglašava p a t n j u k oj a p r o i z l a zi iz tog či na. Iz p r e v a zi l a ž e n j a i iz o tu d i v a n j a od d r ugog l j u ds ko g b i ć a čovek izlazi go i p o s r a m l j e n . On je s a m i S l obodan, p a i p ak n e m o ć a n i z a s t r a š e n . N o v o s t e č e n a s l o b o d a se p o k a z u j e k a o p r o k l e t s t v o ; o n je S l o b od a n od sta l nog r o p s t v a u Ra j u, ali nije S l o bod a n za u p r av l j a n j e s o b o m , za o st va ri v a n je svoje i n d i v i d u a l n o s t i . » S l ob o da od« nije i s t o v e t n a s p o z i t i v n o m s l o b o d o m , sa » s l o b o d o m za«. I zd i z a n j e č ov e ka iz p r i r o d e je d u g o t r a j a n p r o c e s ; čovek u velikoj m e r i ostaje v e z a n za svet iz k oga se izdigao; o n ostaje deo p r i r o d e — zeml j e na kojoj živi, s u n c a, m e s e c a i zvezda, d rveć a i cveća, životinja, i g r u p e ljudi s k o j i m a je k r v n o v ezan. P r i m i t i v n e religije svedoče o č o v e k o v o m o s e ć a n j u j e d i n s t v a sa p r i r o d o m . Ziva i než i va p r i r o d a deo su njegovog l j uds kog sveta ili, k a k o bi se j oš m o g l o reći, čovek je j o š deo p r i r o d n o g sveta. 29
Ove p r i m a r n e veze o m e t a j u p u n i l judski r azvoj; o n e stoje na p u t u r az v i t k a njegova r a z u m a i njegovih k r i t i č k i h s p o s o b n o s t i ; o n e m u dozvol javaju da sebe i d r uge u p o z n a s a m o kr oz svoje, o d n o s n o nji ho vo u č e šć e u p l e m e n u , d r u š t v e n o j , o d n o s n o religiozno j za j e dni ci , a ne k a o l j u d s k a bića; d r u g i m r e c i m a , o n a ga s p r eč av a j u da se razvija ka o Slo b od a n p o j e d i n a c , koji s a m se be o d r e d u j e i koji pr o i z v o di . Ali m a d a je ovo j e d a n vid, p o s t o j i i drugi. T a i s t o v e t n o s t sa p r i r o d o m , p l e m e n o m , r eli gijom p r u ž a p o j e d i n c u b e z b e d n o s t . On z a u z i m a n e o s p o r n o m e s t o u j e d n o j s t r u k t u r a l i z o v a n o j celini kojoj p r i p a d a i u kojoj je u k o r e n j e n . O n mo ž e da p a t i od gladi ili u z d r ž a v a n j a , ali ne t r p i naj že šći b ol — p o t p u n u u s a m l j e n o s t i n ei zvesnost. U v i d a m o d a p r o c e s sve većeg l juds kog o s l o b a d a n j a i m a o n o isto di j a l e kt i č ko svojstvo koje s m o zapazili u p r o c e s u raz voj a p o j e d i n c a . S j e d n e s t r a n e , to je p r o c e s s t a l n og j a č a n j a i i nt e gr acije, o v la d a v a n j a p r i r o d o m , j a č a n j a m o ć i r a z u m a i r azvijanj a i s o l i d a r n o s t s d r u g i m l j u d s k i m b i ć im a . Ali ta sve veća individ u a c ij a z n a č i sve veće izdvajanje, n e s i g u r n o s t , te, n a taj n a č i n , sve veću č o v e ko v u n e d o u m i c u o njegovoj ulozi u svetu, o znač e n j u njegova života, a sa t i m i njegovo sve veće os e ća n j e da je k a o p o j e d i n a c n e m o ć a n i b e z n a č a j a n . D a je p r o c e s razvoja č o v e č a n s t v a bi o s k l a d a n , da se o n d r ža o izvesnog p l a n a , ob e s t r a n e tog razvoja, s t a l n o j a č a n j e i sve veća i n d i v i d u a c i ja — naš le bi se u p o t p u n o j r av n o t e ži . Ovako je istorija č o v e č a n s t v a ist orij a s u k o b a i b o r b i . Svaki k o r a k ka većoj indi vi duaci j i p r e t i o je l j u d i m a n o v i m n e s i g u r n o s t i m a . Ci m se j edn o m p r e k i n u , p r i m a r n e veze se ne m o g u o b n o v i t i , č i m j e d n o m izgubi raj, čovek se vise ne mo ž e v r a t i t i u nj. P o s t o j i s a m o j e d n o m o g u ć n o , p l o d o n o s n o r eše nj e o d n o s a i n d i v i d u a l i z o v a n o g čov eka i sveta: č o v ek o va a k t i v n a s o l i d a r n o s t sa s v i m l j u d i m a i nj e gova s p o n t a n a d e l a t n o s t , ljubav i r a d , koje ga p o n o v o sj e di nj uj u sa sve t o m, ne n a o s n o vu p r i m a r n i h veza, već k a o s l o b o d n o g i ne z avi sno g p o j e d i n c a . M e d u t i m , ako e k o n o m s k i , d r u š t v e n i i p o l i t i č k i uslovi, od koj i h zavisi či tav p r o c e s ljud s ke i nd i vi dua c ij e , ne d a j u o s n o v u za ostvarenje i n d i v i d u a l n o s t i u smi s l u koji je u p r a v o pomenut, a lj ud i i s t o v r e m e n o izgube o n e veze koje su im p r u ž a l e b e z b e d n o s t , taj r a s k o r a k či ni od s l ob od e n e p o d n o š l j i v t e r e t . O n a se t a d a i z j ed n ač a va sa s u m n j o m , sa življenjem k o m e n e d o s t a j u značenje i s m e r . Javljaju se m o ć n e t ežnje da se iz ta kve s l ob o d e u t e k n e u p o t č i n j e n o s t ili u n e k a k v o vezivanje za č o v e k a i svet, 30
koje o b e ć av a sl o bod e .
olakšanje
n e i z v e s n o st i
čak
i ako p o j e d i n c a lišava
Od к га ј а s r ed nj e g v eka e v r o p s k a i a m e r i č k a i s t o r i j a je istorija p o t p u n o g i z di z a nj a p o j e d i n a c a . Taj p r o c e s je z a p o č e o u I taliji, za v r e m e r e n e s a n s e , a t e k je sada, izgleda, d os t i g a o vr hun a c . Bilo je p o t r e b n o p r e k o č e t i r i s t o t i n e g o d i n a da b i se srušio s r e d n j o v e k o v n i svet i da bi se lj ud i osl obo di li n a j o č i t i j i h ogran i č e n j a . N o d ok je p o j e d i n a c v i š e s t r u k o p o r a s t a o , r azvio se m e n t a l n o i e m o c i o n a l n o , te u k u l t u r n i m d o s t i g n u ć i m a uče s t v uje u d o s a d n e č u v e n o j m e r i , t a k o d e je p o r a s t a o r a s k o r a k i z m e d u »slobode od« i »slobode za«. I s h o d te n e s r a z m e r e i z m e đ u slo b o d e od svake s p o n e i n e d o s t a t k a m o g u ć n o s t i za p o z i t i v n o ost va ri v a n je sl ob od e i i n d i v i d u a l n o s t i doveo je u E v r o p i do pan i č n o g b e ž a n j a od sl o b od e u inove s p o n e ili, b a r , u p o t p u n u ravnodušnost. P r o u č a v a n j e z n a č e n j a s l o bod e za m o d e r n o g č o v e k a p o če će mo a n a l i z o m k u l t u r n e p o z o r n i c e u E v r o p i u p o z n a m s r e d n j e m v e k u i n a p o č e t k u m o d e r n e ere. U t o m r a z d o b l j u e k o n o m s k a osn o v a z a p a d n o g d r u š t v a p r e t r p a l a je k o r e n i t e p r o m e n e p r a ć e n e i st o t a k o k o r e n i t o m p r o m e n o m u s t r u k t u r i čovekove ličnosti . T a d a se razvio n ov p o j a m o slobodi , koji je n a š a o svoj naj zna čajniji ide ol oški izraz u n o v i m reli gijskim d o k t r i n a m a , u d o k t r i n a m a r ef o r ma c i j e. Svako r a z u m e v a n j e sl o bo d e u m o d e r n o m d r uštvu m o r a p o ć i od o nog r az d o b l j a u k o m e su p o l o ž e n i t e me l j i m o d e r n e k u l t u r e , j e r n a m taj s t u p a n j u o bl i č a v a n j a m o d e r n o g čoveka j a s n i j e nego bilo ko ja p o zn i j a e p o h a o m o g u ć a v a s h v a t a n j e dvos m i s l e n og z n a č e n j a sl obode , koje će del ovati k r o z či tav u mo d e r n u k u l t u r u : s j e d n e s t r a n e , sve veću n e z a v i s n o s t čo ve k ovu od spol j aš n ji h a u t o r i t e t a ; s d r ug e , njegovo sve veće izdvajanje i oseć a nj e p o j e d i n a č n e b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i ka o p o s l e d i c e tog izdvaj anja. N a š e r a z u m e v a n j e n o v i h e l e m e n a t a u s t r u k t u r i čovekove l ič nos t i p o v eć av a se p r o u č a v a n j e m n j i h ov a p o r e k l a , z a t o što a na l i z i r a n j e s u š t i n s k i h o d l i k a k a p i t a l i z m a i i n d i v i d u a l i z m a u sam o m n j i h o v o m k o r e n u o m o g u ć a v a d a se o n i p o s u p r o t n o s t i u p o r e d e sa e k o n o m s k i m s i s t e m o m i t i p o m l i č no s t i koji su se b i t n o r azl i koval i o d n a š i h . S a m o t o p o r e d e n j e po s u p r o t n o s t i daje bolje izglede za r a z u m e v a n j e o s o b e n o s t i m o d e r n o g d r u š t v e n o g sist e m a , n a č i n a n a koji je o n uob l i č i o k a r a k t e r n u s t r u k t u r u ljudi koj i u n j e m u žive i nov og d u h a koji je p r o i z i š a o iz te p r o m e n e l i č nos t i . i 31
N a r e d n o poglavlje će p o k a z a t i da je d o b a r e f o r m a c i j e sličnije s a v r e m e n o j p o z o r n i c i no što bi se n a p rv i p o g l e d m o g lo učin it i ; u stvari, u p r k o s svim o č i g l e d n i m r a z l i k a m a i z m e d u t a dva d oba, v e r o v a t n o je da od š e s n a e s t og veka n a o v a m o n e m a razd obl j a koje u p o g l e d u d v o s m i s l e n o s t i z n a č e n j a s l ob od e t o l i ko nalikuje n a š e m . R e f o r m a c i j a je j e d a n k o r e n o n e ideje o l juds koj s l ob od i i a u t o n o m i j i k o ja je z a s t u p l j e n a u m o d e r n o j d e m o k r a ti j i. M e d u t i m , d o k se ovaj vid u v e k nagl ašava, n a r o č i t o u ne ka t o l i č k i m z e m l j a m a , z a n e m a r u j e se n j e n d r u g i vid — i s t i c a n je da je čovek po p r i r o d i r dav, da je p o j e d i n a c b e z n a č a j a n i n e m o ć a n , i da se n u ž n o m o r a p o d v r ć i m o ć i k oj a je izvan njega. T a i deja o b e z v r e d n o s t i p o j e d i n c a , o njegovoj o sn o vn o j n e s p o s o b n o s t i da se o sl o ni na sebe i o njegovoj p o t r e b i da se p o t č i n i , j e s t e glavna t e m a i H i t l e r o v e ideologije, koja, m e đ u t i m , ne ističe sl obo du i m o r a l n a n a č el a , d o k je to i st ic a nj e b ilo svojstveno p r o t e s tantizmu. T a i d e o l o š k a s li čnos t nije j e d i n o što o m o g u ć a v a da p r o u č a v a nje p e t n a e s t o g i š e s n a e s t og v eka b u d e o s o b i t o p l o d o n o s n o polazište za r a z u m e v a n j e s a v r e m e n e p o z o r n i c e . P o s t o j i i b i t n a sličn o s t d r u š t v e n e sit uacije. P o k u š a ć u d a p o k a ž e m k a k o se n j o m e ob j a š n ja va i d e o l o š k a i p s i h o l o š k a sl i čnost. T a d a su, k a o i sada, r e v o l u c i o n a r n e p r o m e n e u e k o n o m s k o j i d r u š t v e n o j organi z ac i j i ug r oža val e t r a d i c i o n a l n i n a č i n ži vota o g r o m n o g de l a s t a n o v n i š t v a ; sila m o n o p o l a i velika sna ga k a p i t a l a n a r o č i t o su, ka o i d a n a s , ug r oža val e s r e d n j u klasu, i to u gr o ža v an j e z n a č a j n o je del ovalo n a d u h i i deologiju u g r o ž e n o g del a d r u š t v a u ve ć av a j u ć i čovekovo o s eća nj e u s a m l j e n o s t i i b e z n a č a j n o s t i .
BELESKE UZ GLAVU DRUGU
1. Ovde t r eb a zapaziti da i n s t i n k t n a osujećenost per se ne p o b uduj e neprijateljstvo. Upravo se o m e t a n j e m ekspanzivnosti, gušenjem det etova pokušaja da pot vr di sebe, neprij ateljst vom koje zrači iz roditelja — u kr at ko , a t mo s f er o m potiskivanja — stvara u d et e tu osećanje n e m o ć i i neprijateljstvo koje iz toga potiče. 2. Z a n Pijaže ( Jean Piaget), Detetov moralni sud (The Moral Judge ment of the Child), Kegan Paul, London, 1932, str. 407. Isp. H. S. Saliven, nav. delo, str. 10, i dalje. 3. Ovaj p o j a m o i n s t i n k t u ne t r e b a b r k a t i s p o j m o m koji označava inst inkt kao fiziološki uslovljen na g on (kao što su glad, žeđ itd.), čije se zadovoljavanje vrši na n ači ne koji nisu po sebi ut v r de n i i nasledno odr edeni. 32
4. L. B e r n a r d (L. Be r n a r d ) , Instinkt (Instinct), H o l t a n d Co., Njui j ork, 1924, str. 509. 1 1 5. Sr. Ralf L i nt on ( Ral ph Linton) , Proučavanje čoveka (Studv of Man), Appleton, Lo ndo n, 1936, glava IV.
Ill
Sloboda u doba reformacije
1. S R E D N J O V E K O V N O N A S L E Đ E I R E N E S A N S A P r e d s t a v a o s r e d n j e m v e k u 1 d v o s t r u k o je i z o p a č a v a n a . M o d e r n i r a c i o n a l i z a m p o s m a t r a o je s r ed nj i vek k a o su š t in s k i m r a č n o r az d obl j e. On je ukaz i va o n a o p š t i n e d o s t a t a k lične sl obode , n a e k s p l o a t a c i j u m a s a od n e k o l i c i n e ljudi, n a s k u č e n o s t zbog koje su seljaci iz bliske o k o l i n e — a da i ne g o v o r i m o o l j u d i m a iz d r u g i h z e ma l ja — bili za g r a d s ko g s t a n o v n i k a o p a s n i i sumnj ivi t u d i n c i , i na s u j e v e r n o s t i n e z n a n j e tog d ob a . S dr ug e s t r a n e , v e ć i n o m r e a k c i o n a r n i filozofi, ali p o n e k a d i p r o g r e s i v n i k r i t i č a r i m o d e r n o g k a p i t a l i z m a idealizovali su s r edn j i vek. Oni su ukazivali n a ose ća nj e s o l i da r n os t i , n a p o d r e d e n o s t e k o n o m s k i h p o t r e b a l j u ds ki ma , n a n e p o s r e d n o s t i k o n k r e t n o s t l j u d s k i h o d n o s a , n a n a d n a c i o n a l n o n a č el o k a t o li č k e crkve, n a o s e ć a n j e b e z b e d n o s ti koje je odl i kov a l o s r e d n jo ve k o v no g čoveka. Obe p r e d s t a v e su t a č n e ; obe su p o g r e š n e a ko i m a m o u vidu j e d n u od n ji h a ne v i d i mo dr ugu . On o što odl i kuj e s r e d n j o v e k o v n o d r u š t v o od m o d e r n o g j e s t e n e d o s t a t a k sl ob ode p o j e d i n c a . Svako je u r a n i j e m r a z d o b l j u bi o p r i k o v a n za svoju ulog u u d r u š t v e n o m p o r e t k u . Covek je i m a o m a l o izgleda da, u d r u š t v e n o m p og l e du, p re l a z i iz j e d n e klase u dr ugu ; t eš ko da je bio u s t a n j u da, č a k i u g eo gr af s k o m p o gledu, p r e l a zi iz j e d n o g g r a d a u d r u g i ili iz j e d n e zeml j e u dr ugu. On je gotovo uvek m o r a o da o s t a n e t a m o gde je r o d e n . Cesto nije bio S l ob oda n č a k ni da se odeva po Volji n i t i da j e d e šta je h t e o . Z a n a tl i j a je m o r a o da p r o d a j e po o d r e d e n o j ceni, a seljak na o d r e d e n o m m e s t u , na gr adskoj pijaci, č l a n u gilde bilo je z a b r a n j e n o da ot kr ije m a k oj u t e h n i č k u t a j n u p ro i z v o d n j e o n o m e ko nije cl an njegove gilde, i o n je b i o p r i m o r a n da član o v i m a svoje gilde d o p u s t i da u č e s t v u j u u svakoj povol j noj kupo vi ni sirovina. L ič ni m, e k o n o m s k i m i d r u š t v e n i m ž i v o t o m vla34
da l a su pr avi l a i obaveze, k oj i h p r a k t i č n o n i j e d n a o bl a s t delatn o s t i nije bila p o š t e đ e n a . Ali m a d a čovek nije b i o Sl obodan u m o d e r n o m smi slu, on nije b i o u s a m l j e n i izdvojen. P o s e d u j u ć i o d r e đ e n o , n e p r o m e n l j i v o i n e o s p o i n o m e s t o u d r u š t v e n o m svetu od t r e n u t k a svog r o d e n j a , čovek je bio u k o r e n j e n u j e d n o j s t r u k t u r a l i z o v a n o j celini, i t a ko je život i m a o z n a č e n j e u k o m e nije bilo me s t a , a ni razloga, za s u m n j u . Covek se po i st oveć i vao sa svojom u l o g o m u d r uš t v u ; o n j e b i o seljak, z a n a t l i j a , vitez, a n e pojedinac koj i se slučajno bavi o ovi m ili o n i m p o s l o m . D r u š t v e n i p o r e d a k z a mi š l j ao se kao p r i r o d n i p o r e d a k , a čovek je, b u d u ć i njegov o d r e d e n i deo, o se ća o da je b e z b e d a n i da n e č e m u p r i p a d a . Bilo je r e l a t i v no m a l o k o n k u r encije, čo v e k se r a d a o za i zvest an e k o n o m s k i položaj koji je o b e z b e đ i v ao p r i h o d o d r e đ e n t r a d i c i j o m , baš ka o što je s o b o m n o s i o e k o n o m s k e obaveze p r e m a o n i m a koji su bili viši po d r u š t v e n o j h ij e r ar hi j i . Ali u ok vi r u g r a n i c a svoje d r u š t v e n e oblasti, p o j e d i n a c je u s v o m r a d u i u s vom e m o c i o n a l n o m ži votu s t v a r n o uživao već u s l o b o d u za i st raživanje ličnog ja. M a d a nije bilo i n d i v i d u a l i z m a u m o d e r n o m smi slu n e o g r a n i č e n o g i z b or a i z m e đ u m n o g i h m o g u ć n i h n a č i n a življenja (slobode i z b o r a koja je u g l a v n o m a p s t r a k t n a ) , bilo je m n o g o konkretnog individualizma u stvarnom životu. Bilo je m n o g o p a t n j e i bola, ali je t u bila crkva, k o j a je tu p a t n j u činila snošljivijom ob j a šn j a vaj uć i je kao p o s l e d i c u Adam o v a g r e ha i p o j e d i n a č n i h g r eh o v a svakog čoveka. M a d a je cr k va p o d s t i c a l a o s e ć a n j e krivice, o n a je t a k o d e u ve r a v al a p oj e d i n c a da o n a b e z u s l o v n o voli svu svoju d ec u i p ok a z i va l a p u t k o j i m je čovek m o g a o doći do u b e d e n j a da m u je bog o p r o s t i o i da ga voli. O d n o s p r e m a b o g u b i o je vise o d n o s p o v e r e n j a i ljubavi no s u m n j e i s t r a h a . Baš k a o što su seljak i g r a d a n i n r e t k o prelazil i g r a n i c e ma l o g geografskog p o d r u č j a n a k o j e m su živeli, t a k o je i s ve mi r bi o o g r a n i č e n i lako shvatljiv. Z eml j a i čovek b e h u njegovo sr edište, raj ili p a k a o b e h u m e s t a b u d u ćeg života, a u svim č ov e ko vi m p o s t u p c i m a , od r o đ e n j a do s m r t i, o či t ov a l a se n ji ho va u z a j a m n a u z r o č n a p o v ez an os t . M a d a je d r u š t v o bilo n a taj n a č i n s t r u k t u r a l i z o v a n o i m a d a je č ove k u p r u ža l o b e z b e d n o s t , o n o ga je dr ža l o u r o p s t v u . Takvo r o p s t v o r azlikoval o se od o no g koje su a u t o r i t a r i z a m i t l a če nj a u s t a n o v i l i u p o t o n j i m vekovi ma. S r e d n j o v e k o v n o d r u š t v o nije p o j e d i n c u o d u z i m a l o s l obodu, z a t o što »pojedinac« j oš nije ni p o s t o j a o , č o ve k je j oš bi o vez an za svet p r i m a r n i m s p o n a m a . On 35
je o sebi mislio ka o o p o j e d i n c u s a m o na o s n o v u svoje dr uš t ve ne uloge (koja je t a d a bi l a i p r i r o d n a ) . On ni o d r u g i m l j u d i m a nije mislio ka o o p o j e d i n c i m a . Seljak koji je d o š a o u g r a d b i o je t u d i n a c , a č a k su i g r a d a n i iz r az l ič i t i h d r u š t v e n i h g r u p a s m a t r a l i j e d n i d r uge t u đ i n c i m a . Covekova svest o l i č n o m ja, o d r u g i m a i u o p š t e o svetu k a o p o s e b n i m b i ć i m a j oš se nije p o t p u n o razvila. Taj n e d o s t a t a k s a m o s ve s t i p o j e d i n c a u s r e d n j o v e k o v n o m dr uš tvu k l a s i č n o je i z r až e n u o p i s u s r e d n j o v e k o v n e k u l t u r e koji je dao J a k o b B u r k h a r t : U Sre dnj em su vijeku obje str ane svijesti — o n a o k r e n u t a p r e m a svijetu kao i o n a o k r e n u t a p r e m a ljudskoj u n u t r aš n j o s t i — ležale sanjareći ili tek n apol a b u d n e kao p o d n e k o m za jedničkom k op r e n o m . Ta je k o p r en a bila iz at ka na iz vjere, dječje zbunjenosti i tlapnje. Svijet i hist orij a p r o m a t r a n i kroz tu k o p r e n u pričinjali su se ču de sno obojeni, a čovjek je sebe samog spoznavao samo kao rasu, nar od , st r anku , korporacij u, p o r o d i c u ili u bilo kojem d r ug om obliku općenitosti. 1 U p o z n o m s r e d n j e m veku i z m en i l e su se s t r u k t u r a d r u š t v a i čovekova l i č n o s t . Slabili su j e d i n s t v o i c e n t r a l i z a c i j a s r ednjovek ov no g d r u š t v a . K a p i t al , e k o n o m s k a inicijativa p o j e d i n c a i k o nk u r e n c i j a dobili su u v a ž no st i ; razvila se n o v a i m u ć n a klasa. Sve veći i n d i v i d u a l i z a m m o g a o se z a p a z i ti u svim d r u š t v e n i m klas a m a i o n je u t i c a o n a sve ob la st i ljud s ke d e l a t n o s t i , n a u k u s , m o d u , u m e t n o s t , filozofiju i teologiju. H t e o b i h da ovde naglasim da je či tav taj p r o c e s i m a o d r u k č i j e z n a č e n j e za m a l u g r u p u b o g a t i h i n a p r e d n i h k a p i t a l i s t a , d r u k č i j e za m a s e seljaka, a p o s e b n o za g r a d s k u s r e d n j u klasu, kojoj je ovaj novi razvoj u . i z v e s n o j m e r i d o n o s i o b o g a t s t v o i izglede za pojedin a č n u inicijativu, m a d a je u s u š t i n i u g r o ž a v a o n j e n t r a d i c i o n a l n i n a č i n života. V a ž no je da se t a r az l i ka od p o č e t k a i m a na u m u , z a t o što je u p r a v o o n a o d r e đ i v a l a p s i h o l o š k e i ideol oške rea kci j e t i h r az l ič i ti h g r up a . N o v i e k o n o m s k i i k u l t u r n i razvoj bio je u Ital ij i j a č i negol i u z a p a d n o j i s r ednj oj E v r o p i i o d r e d e n i j e je u t i c a o na filozo fiju, u m e t n o s t i na čitav n a č i n života. Pr v o se u I tal iji poj e di n a c izdigao iz f e u da l n og d r u š t v a i p r e k i n u o veze koje su mu p r u ž a l e b e z b e d n o s t , a u isti m a h ga o g r a n i č a v a l e . Po B u r k h a r t o vim r e c i m a , r e n e s a n s n i I t a l i j a n p o s t a o je » p r v o r o đ e n i m e d u sin o v i m a s a d a š n j e E v ro pe «, pr vi p o j e d i n a c . 36
Mn o g i e k o n o m s k i i p o l i t i čk i či ni oci p r o u z r o k o v a l i su p r o p a s t s r ed n jo v e k o v n o g d r u š t v a u I taliji r an i j e no u sr ed nj oj i z a pa d noj E v r o p i . U te č i n io c e s p a d a j u geografski položaj I tal ije i trg ovinske p r e d n o s t i koje su iz nj e ga pr oi zl azi le u d o b a k a d je S r e d o z e m l j e b il o veliki t r g o v a č ki p u t E v r o p e , b o r b a i z m e d u p a p e i c a r a k oj a je dovel a do s t v a r a n j a velikog b r o j a n e z a v i s n i h polit i č k i h j e d i n i c a , b l i z in a I s t o k a ko j a je d o p r i n e l a da n e k e veštine važne za r az vi t a k i n d u s t r i j e , n a p r i m e r za razvoj i n d u s t r i j e svile, b u d u p r e n e t e u I t a l i j u m n o g o r an i j e no što su d o s pe l e u d r u g e delove E v r o p e . Iz t i h i d r u g i h u s l ov a p o n i k l a je u Ital ij i m o ć n a i m u ć n a klasa, čiji su p r i p a d n i c i bili o b u z e t i d u h o m inicijative, m o ć i , ambi cije. I z r a z i t a f e u d a l n a r a s l o j e n o s t kl a s a p o s t a j e m a n j e važna. Od X I I veka n a o v a m o p l e m i ć i i v a r o š a n i živeli su z a j e d n o u n u t a r g r a d s k i h zi di na. U d r u š t v e n o m o p š t e n j u p o č i n j u da se zanem a r u j u staleške r azlike. R o d e n j e i p o r e k l o p o s t a j u m a n j e važni od b o g at s t va . S d r ug e s t r a n e , i t r a d i c i o n a l n a d r u š t v e n a slojevitost m a s a bi l a je u z d r m a n a . U m e s t o nje, n a l a z i m o g r a d s k e m a s e e k s p l o a t i s a n i h i p o l i t i č k i p o t l a č e n i h r a d n i k a . Već 1231, k a k o ističe B u r k h a r t , p o l i t i č k e m e r e F r i d r i h a I I b e h u » u sm j e r e n e n a t o , d a posve ništ e l e n s k u d r ž a v u i da p r e t v o r e n a r o d u bezvo l j nu , n e n a o r u ž a n u masu, k o j a će m o ć i u d o v o l j i t i p o r e z n i m o b a v e z a m a do najvišeg stupnja«.3 I s h o d tog n a p r e d n o g u n i š t a v a n j a s r ed n j o v e k o v n e d r u š t v e n e s t r u k t u r e b i o je p oj a v a p o j e d i n c a u m o d e r n o m smislu. D a pono vo n a v e d e m o B u r k h a r t a : U Italiji se ponaj pri je ta k o p r en a raspršila i p r o bu d i l o se obj e kt i vno p r o m a t r a n j e i p os t u pa nj e s državom, kao i uo pće sa svim s t va ri ma ovoga svijeta. Usto se podiže p u n o m snagom subjektivno — čovjek postaje duhovni i ndivi duum i spoznaje se sa m kao takav. T ako se n e k a d a uzdigao i G r k u odno su na b ar b a re , individualni Arapin u o d n o s u na druge Azijate kao ljude, koji su ostali u okviru rase.4 B u r k h a r t o v opi s d u h a tog nov og p o j e d i n c a daje p r i m e r za o n o što s m o u p r e t h o d n o j glavi r ekl i o i z di z a nj u p o j e d i n c a iz p r i m a r n i h s p on a . Covek o t k r i v a sebe i d rug e ka o p o j e d i n c e , k a o z a s e b n a bića; o n o t k r i v a da je p r i r o d a d v o s t r u k o o d v o j e n a od njega: k a o p r e d m e t t e o ri j s k o g i p r a k t i č n o g ovl a d av a nj a, a s voj om l e p o t o m k a o p r e d m e t zadovoljstva. P r a k t i č n o o n o t k r i v a 37
svet t i m e što o t k r i v a nove k o n t i n e n t e , d u h o v n o p a k t i m e što razvija k o s m o p o l i t s k i d u h , d u h u k o j e m D a n t e m o ž e da kaže »Moja je d o m o v i n a čitavi svijet«.5 R e n e s a n s a je b i l a k u l t u r a b o g a t e i m o ć n e vise klase n a tal a s i m a koje je šibala b u r a n o v i h e k o n o m s k i h snaga. Ma se koje n is u i ma le u d e l a u b o g a t s t v u i m o ć i v l a da j u će g r u p e izgubile su b e z b e d n o s t svog rani j eg p ol ož a j a i p o s t a l e b e z o b l i č n a m a s a , kojoj m o ć n i t r e b a d a la skaj u ili da p r e t e , k o j u će uvek da k o r i s t e za svoje ciljeve i da je e k s p l o a t iš u . Z a j e d n o sa n o v i m individ u a l i z m o m javio se i novi d e s p o t i z a m . S l o b o d a i t i r a n i j a , indiv i d u a l n o s t i n e r e d , bili su n e r a z m r s i v o i s p r e p l e t e n i . R e n e s a n s a nije bi l a k u l t u r a m a l i h d u ć a n d ž i j a i m a l o g r a đ a n a već b o g a t i h p l e m i ć a i v a r o š a n a . N j i h o v a e k o n o m s k a d e l a t n o s t i n j i ho v o b o g a t s t v o davali su im os e ća nj e sl o b od e i razvijali s m i s a o za ind i v i dual n o st . Ali ti ljudi su i s t o v r e m e n o n e š t o i izgubili: b e z b e d n o s t i os e ća n j e p r i p a d n o s t i , koje i m je p r u ž a l a s r e d n j o v e k o v n a dr uš t v e n a s t r u k t u r a . Oni su bili slobod ni ji , ali i u s a ml j e n i j i . K or i st i l i su svoju m o ć i b o g a t s t v o da bi iz ži vo t a iscedili i p o s l e d n j i g r a m zadovoljstva, p r i t o m su m o r a l i da se n e m i l o s r d n o služe svim s r e d s t v i m a , o d fizičkog m u č e n j a do p s i h o l o š k o g m a n i p u l i s a n j a , da bi vladali m a s a m a i da bi o b u z d a l i k o n k u r e n t e u vlastit oj klasi. Sve l j uds ke o d n o s e t r o v a l a je t a b i t k a n a život i s m r t za o ču v a n j e m o ć i i b oga t st v a . Cove kovu s o l i d a r n o s t sa b l i ž n j i m a — ili b a r sa č l a n o v i m a iste klase — z a m e n i o je c i n i č n o - r a v n o d u š n i stav; n a ost a l e p o j e d i n c e čove k je g l e d ao k a o n a »objekte« koje je t r e b a l o ko r i st i t i , k o j i m a je t r e b a l o m a n i p u l i s a t i , ili ih n e m i l o s r d n o u n i š t a v a t i , ako je to p o g o d o v a l o nj e go v i m ciljevima. Pojed i n a c je b i o o b u z e t s t r a s n o m e g o c e n t r i č n o š ć u , n e z a s i t o m p oh l e p o m za m o ć i i b o g a t s t v o m . K a o i s h o d svega t o g a bi o je z a t r o v a n o d n o s p o j e d i n c a p r e m a l i č n o m ja, njegovo os e ća n j e b e z b e d n o s t i i s a m o p o u z d a n j a . N j e go vo l i č n o j a p o s t a l o je za nj e ga o b j e k t za m a n i p u l i s a n j e k a o što su p o s t a l e i d r uge osobe . I m a m o razloga da s u m n j a m o da su m o ć n i g o s p o d a r i r e n e s a n s n o g kapi t al i zm a bili o n a k o s r e ć n i i b e z b e d n i k a o što su ih č e s t o slikali. Izgleda da je n j i m a n o v a s l o b o d a d o n e l a dve stvari : veće os e ća n j e snage i, u isto v r e m e , v eć u i zol ovano s t, s u m n j u , s k e p t i c i z a m 6 i n e s p o k o j s t v o , koje iz svega ovoga pr oizl azi . To je o n a ista p r o t i v r e č n o s t k o j u n a l a z i m o u filozofskim s p i s i m a h u m a n i s t a . U p o r e d o sa n a g l a š a v a n j e m l j u ds kog d o s t o j a n s t v a , i n d i v i d u a l n o s t i i snage o n i su u svojoj fflozofiji ispoljavali i n e s i g u r n o s t i o č a j . 7 T o m o s n o v n o m n e s i g u r n o š ć u , k oj a p ro i z l az i iz p o l o ž a j a izolov an o g p o j e d i n c a u n e p r i j at e lj s k i r a s p o l o ž e n o m svetu, m o ž e da 38
se o b j a s n i n a s t a n a k j e d n e k a r a k t e r i s t i k e koj a je bila, k a o što B u r k h a r t ist iče8, svo j s t v en a r e n e s a n s n o m p o j e d i n c u , a koj u n i je p o s e d o v a o , b a r ne u toli koj m e r i , p r i p a d n i k s r e d n j o v e k o v n e d r u š t v e n e s t r u k t u r e . To je s t r a s n a ž u d n j a za slavom. Ako je z n a č e n j e ži vota s umnj ivo, ako čovekovi o d n o s i p r e m a d r u g i m a i p r e m a s a m o m e sebi ne p r u ž a j u b e z b e d n o s t , t a d a je slava j e d i n o s r ed st v o da se u ć u t k a j u s u mn j e . O n a i m a funkcij u k oj a se mož e u p o r e d i t i sa f u n k c i j o m e g i p at s k i h p i r a m i d a ili h r i š ć a n s k e vere u b e s m r t n o s t : u zdi že život p o j e d i n c a iz njegove o g r a n i č e n o s t i i n e s i g u r n o s t i do n e u n i š t i v o s t i ; a k o je nečije i me p o z n a t o savrem e n i c i m a i ako se o n mo ž e p o n a d a t i da će o n o v e k o v i m a živeti, t a d a njegov život d o b i j a z n a č e n j e i z n a ča j s a m i m t i m što se o d r a ž a v a u s u d o v i m a dr ug i h . Oči gl e d n o da je do t og r eš e nj a poj e d i n a č n e n e s i g u r n o s t i m o g l a da d o d e s a m o o n a d r u š t v e n a g r u p a čiji su p r i p a d n i c i p o s e d o v a l i s t v a r n a s r e d s t v a za s t i ca nj e slave. D o nj e ga ni su mo gl e d o ći n e m o ć n e m a s e u toj istoj k u l t u r i , a n e ć e m o ga n a ć i ni u g r a d a n s k o j s r ed n jo j klasi, k o ja je b ila s t u b r ef o rm a c i je . P o šl i s m o od r a z m a t r a n j a r e n e s a n s e z a t o što se u t o m r a z d o b lju z a č e o m o d e r n i i d i v i d u a l i z a m i z a t o što del o i s t o r i č a r a iz tog r a z d o b l j a d o n e k l e osvetljava u p r a v o o n e či ni o c e z n a č a j n e za glavni p r o c e s k oji ova st u di j a a n a l i z i r a — n a i m e , iz di za nj e čov eka iz p r e i n d i v i d u a l i s t i č k o g p o s t o j a n j a do s t u p n j a n a k o m e on p o s t a j e p o t p u n o s v e s t a n sebe k a o z a s e b n o g bića. Ali u p r k o s čin j e n i c i da su ideje r e n e s a n s e u t i c a l e n a dalji razvoj e v r o p s k e misli, b i t n i k o r e n i m o d e r n o g k a p i t a l i z m a , njegova e k o n o m s k a s t r u k t u r a i njegov d u h ne m o g u se n a ć i u i t a l i j ansko j k u l t u r i pozn og s r ed nj e g veka već u e k o n o m s k o j i d r u š t v e n o j s i t uaciji srednje i z a p a d n e E v r o p e i u d o k t r i n a m a L u t e r a i Kal vi na. G l a v n a r az l i ka i z m e d u t i h dveju k u l t u r a je ova: r e n e s a n s n o r a z d o b l j e je p r e d s t a v l j a l o r e l a ti v n o visok s t u p a n j r azvoja k o m e r c i ja l nog i i n d u s t r i j s k o g k a p i t a l i z m a ; to je b ilo d r u š t v o u k o me je šačica b o g a t i h i m o ć n i h p o j e d i n a c a v l a da l a i u o b l i č a v a l a d r u š t v e n u o s n o v u za filozofe i u m e t n i k e koji su izražavali d u h te k u l t u r e . R e f o r m a c i j a je, m e d u t i m , b il a religija s r e d n je i niže g r a đ a n s k e klase i seljaka. I N e m a č k a je t a k o i m a l a svoje k r u p n e s o p s t v e n i k e — k a o n p r . F u g e r o v i — ali n j i m a se n i s u o b r a ć a l a n o v a r eli giozna u č e n j a n i t i su o n i bili glavna o s n o v a iz koje se razvio m o d e r n i k a p i t a l i z a m . K a o što je p o k a z a o M a k s Veber, u p r a v o je g r a d a n s k a s r e d n j a k la s a p o s t a l a st ub m o d e r n o g kapi t a l i s t i č k o g r azvoja u z a p a d n o m svet u’. S o b z i r o m na sa svi m raz39
li čitu d r u š t v e n u p o z a d i n u ova dva p o k r e t a , sasvim su raz uml j i ve i r azlike i z m e đ u d u h a r e n e s a n s e i d u h a r e f o r m a c i j e 10. P r i analizi teologije L u t e r a i Ka l vi na n e k e će se r a z j a s n i t i i mp l i k a c i j o m . N a š a p a ž n j a bi ć e u s r e d s r e đ e n a m a p i t a n j e k a k o je o s l o b a đ a n j e od p o j e d i n a č n i h s p o n a u t i c a l o n a k a r a k t e r n u s t r u k t u r u g r ađ a n ske s r ednj e klase, p o k u š a ć e m o da p o k a ž e m o da su p r o t e s t a n t i z a m i k al vi ni z am, m a d a su izražavali no vo os e ća n j e slo b o de , p r ed stavljali u isti m a h i b e k s t v o od t e r e t a slobode. Pr vo ć e m o r a s p r a v l j a t i o t o m e k ak v a je bi l a e k o n o m s k a i društ ve na s i t uac i j a n a p o č e t k u še sn ae st og veka, p r v e n s t v e n o u srednjoj E v r o p i , a z a t i m ć e m o a n a l i z i r a t i p o sl e d i c e te sit uacije po l i č no s t i ljudi koji su živeli u t or n r az do b l j u , o d n o s L u t e r o v o g i Kal vi novog u č e n j a p r e m a t i m p s i h o l o š k i m č i n i o c i m a i o d n o s t i h n o v i h v e r sk i h d o k t r i n a p r e m a d u h u k a p i t a l i z m a . " U srednjoevropskom društvu ekonomska o r g a n i z ac i j a gradova b il a je r el a t i v n o s t a t i č n a . Od p ozn i jeg s r edn j e g v ek a n a d al j e za n a t l i j e su bile u j e d i n j e n e u gi l da ma . Svaki m a j s t o r je i m a o j e d n o g ili dva šegrta, a svi m a j s t o r i zadovoljaval i su n e k e p o t r e b e zaj e dni ce . M a d a su n e k i od n ji h m u k o t r p n o z a r a đ i va l i za o p s t a n a k , čl an gilde je, u g l a v n o m, m o g a o da b u d e s i g u r a n da mo ž e da živi od svog r a d a . Ako je p r o i z v o di o d o b r e stolice, cipele, hl e b , sedla itd., o n je či ni o sve što je bilo p o t r e b n o da bi sebi za j e m č i o b e z b e d a n život n a r a z i n i u t v r d e n o j t r a d i c i j o m za njegov d r u š t v e n i po lo ža j . On je m o g a o da se p o u z d a u svoja » dobr a dela«, a ko taj t e r m i n ovde u p o t r e b i m o ne u njegovu t e o l o š k o m već u j e d n o s t a v n o m e k o n o m s k o m z n a č e n j u . Gilde su o m e t a l e svaku j a č u k o n k u r e n c i j u m e đ u svojim č l a n o v i m a i n a g o n i l e su ih da s a r a d u j u p r i k u p o v i n i sirovina, n a p r o i z v o d n o j t e h n i c i i p r i o dr eđ iva nj u c e n a p r oi zv o da . S u p r o t n o te žnj i za i d e a l i z o v a n j e m sistema gildi ka o i čitavog s r ed n j o v e k o v n o g života, n e k i i s t o r i č ar i ist iču da su gilde uv ek i ma le m o n o p o l i s t i č k i k a r a k t e r , p ok uš a va j u ć i da za št i t e m a l u g r u p u i da isključe p r i do šl i c e. V e ć i n a a u t o r a , m e đ u t i m , slaže se u t o m e da su gilde, o b j e k t i v n o g l e d a n o , bile z a s n o v a n e n a u z a j a m n o j s a r a d n j i i da su svojim č l a n o v i m a p r užale r e l a t i v n u b e z b e d n o s t 12. U o p š t e , s r e d n j o v e k o v n u trgovinu obavl jal o je, k a o što je istak a o Z o m b a r t , m n o š t v o v e o m a s i t n i h so p s t ve n i k a . T r g o v i n a na m a l o i t r g o v i n a n a veliko još n i s u bile o dv oj e n e , p a su se čak i o n i t rgovci koji su odlazili u s t r a n e zemlj e, k a o čl an ovi sev e r n o n e m a č k e H a n z e , bavili i p r o d a j o m na m a l o. A k u m u l a c i j a kap i t a l a b il a je v e o m a s p o r a sve do k r a j a p e t n a e s t o g veka. T a k o je 40
sit ni sop st v e n ik uživao z n a t n u b e z b e d n o s t u p o r e d e n j u sa ekon o m s k o m s i t u a c i j o m u p o z n o m s r e d n j e m veku, k a d a su k r u p n i k a p i t a l i m o n o p o l i s t i č k a t r g o v i n a dobijali sve veću važ nost . Mnogo štošta što je sada m e h a n i č n o (kaže profesor Toni o životu srednjovekovnog grada) bilo je t a d a lično, prisno i neposredno, i malo je me st a tu bilo kako za organizaciju suviše veliku za meri la koja se pr ime nj uj u na pojedince, tako i za dokt r i n u koja ućut kuje skrupule i zaključuje sve r ačune služeći se e k o n o m s k o m korisnošću kao poslednjim izgovorom.13 To n a s d ovod i do n e č eg a što je n u ž n o za r a z u m e v a n j e p o l ož aj a p o j e d i n c a u s r e d n j o v e k o v n o m d r u š t v u , do o n i h etickih pogleda na ekonomske delatnosti koji su bili i z ra že ni ne s a m o u dokt r i n a m a k a t o l ič k e cr kve već i u sve t o vn i m z a k o n i m a . Ovde se d r ž i m o T oni j e va izlaganja, p o š t o njegovo s ta no vi š t e ne m o ž e m o o s u m n j i č i t i za p o k u š a j ideal i zova nj a ili r o m a n t i z o v a n j a sr ednj e g veka. Dve o s n o v n e p r e t p o s t a v k e o d n os i l e su se n a e k o n o m s k i ži vot : »Ekonomski interesi podređeni su stmrnom zadatku života — spasenju, i, dr u go, e k o n o m s k o p o n a š a n j e je j e d a n vid ličnog p o n a š a n j a , za koji su m o r a l n a p r av i l a o b a v e z n a kao i za dr uge vidove tog p o n a š an j a « . Toni zatim delatnosti:
razraduje
s r ed n j o v e k o v n i
p og l e d
na
ekonomske
Materijalna bogatstva su nužna; ona imaju d r ugor a zr ednu važnost, pošt o se bez njih ljudi ne mogu izdržavati i m e d u so b n o p o m a g a t i . . . Ali ekonomski motivi su sumnjivi. Ljudi ih se plaše, zato što predstavljaju m o ćn e apetite, ali nisu toliko podli da bi ih u z n o s i l i . . . U srednjovekovnoj teoriji n e m a me st a za ekon o ms k u del atnost koja nije povezana sa bilo kakvim m o r a l n i m ciljem, a temeljenje neke nauke o društvu na pr etpost avci da je apetit za e k o n o m s k o m dobiti post oj ana i merljiva snaga — koju t r eb a prihvatiti, kao i druge p r i r o d ne snage, kao neizbežnu i po sebi oči tu činjenicu — jedva da srednjovekovnom misliocu ne bi izgledalo skoro isto t a ko n e r a z u m n o i n e m o r a l n o kao i zasnivanje socijalne fflozofije na n e s p u t a n o m delovanju takvih n už n i h ljudskih svojstava kao što su r a t o b or n o st i polni nag o n . . . Bogatstva, kao što veli sveti Antonio, postoje radi čoveka, a ne baš radi b o g a t s t v a . . . U svakoj prilici, p r e m a t ome , pos toje granice, ograničenja, u pozor e nj a da se ne dopusti da ekonomski interesi r eme t e ozbiljne poslove. Covjek i ma pravo da teži sticanju onolikog bogatstva koliko mu je p o t r e b n o za izdržavanje u njegovu položaju. Težiti većem bogatstvu nije preduzimljivost već lako41
most , a l a ko most je s m r t n i greh. Trgovina je zakonita; razni izvori bogat stva u r az ni m zeml j ama pokazuju da je nju odredilo providenje. Ali on a je o p a s an posao, čovek m o r a biti uver en da je obavlja na opšt u korist i da dobici koje stiče nisu veći od nadnice za njegov rad. P ri v a t na svojina je n u ž n a ustanova, b a r u g r eš nom svetu; ljudi vise r ad e a manje se spore k ad a su do br a p r i v at n a nego k ad a su zajednička. Ali nju t r eb a podno si t i kao ustupa k ljudskoj slabosti, a ne uznositi je kao s a mu po sebi poželjnu; ideal — ka d bi ga čovekova p r i r o d a sa mo mogla dostići — jeste k om u n iz a m. »Communis enim«, pisao je Graci jan u svome dekretu, »usus o m n i u m quae sunt in ho c m u n d o , o m n i b u s h o m i n i b u s esse debuit«. U najboljem slučaju i movi na je odist a u izvesnom smislu teret. Ona se m o r a zakonito steći. Ona m o r a biti u najveće m b r o j u ruku. Ona m o r a da se stara o izdržavanju siromašnih. N j e n o korišćenje m o r a — koliko god je to izvodljivo, biti zajedničko. Nj eni posednici mo ra j u biti s p r em n i da je dele sa o n i m a koj i ma je p o t r eb n a , čak i ako ove nije pritisla stvarna neimaština." M a d a su ti p o g le di izražavali n o r m e i ni su davali t a č n u p r e d s t avu o s t v a r n o m e k o n o m s k o m ži votu, o n i su ipak, u izvesnoj m e r i , o d r a z s t v a rn o g d u h a s r ed n j o v e k o v n o g dr uš t v a. R e l a t i v n a s t a b i l n o s t p o l o ž a j a z a n a t l i j a i t r g o v a c a svojstvena s r e d n j o v e k o v n o m g r a d u p o l a k o je p o t k o p a v a n a u p o z n o m sredn j e m veku, sve d o k u š e s n a e s t o m veku nije sa svi m u n i š t e n a . Već u č e t r n a e s t o m veku — ili č a k i r ani j e — o t p o č e l a je sve veća di f er en c i j a ci j a u g il da m a , i o n a se n a s t a v i l a u p r k o s svim n a p o r i m a da se to zaustavi. N e k i čl anov i gilde i ma l i su vise k ap i t a l a od d r u g i h i up ošl j av a l i su p e t ili šest kalfi u m e s t o j e d n o g ili dvojicu. U s k o r o su n e k e gilde p r i m a l e s a m o lj ude s i z ve s ni m k a p i t a l o m . D r u g e su p o s t a l e m o ć n i m o n o p o l i koji su p o k u š a v a l i d a i sk o ri s t e svaku p r e d n o s t t og svog m o n o p o l i s t i č k o g p o l o ž a j a i da što vise e k s p l o a t i š u k u p c a . N a s u p r o t t o m e , m n o g i čl anov i gilde su o s i r o m a š i l i i bili p r i m o r a n i da p o t r a ž e z a r a d u izvan svog t r a d i c i o n a l n o g z a n i m a n j a ; o n i su se če s t o u z g r e d bavi li s i t n o m t r g o v i n o m . M n o g i od n j i h izgubili su e k o n o m s k u n e z a v i s n o s t i b e z b e d n o s t dr že ći se o č a j n i č k i t r a d i c i o n a l n o g i d e al a e k o n o m s k e n e z a v i s n o s t i 15. S o b z i r o m n a o v a k a v razvoj s i s t e m a gildi, pol o ž aj kalfi sve se vise p o g o r š av a o . D o k je u i n d u s t r i j i I t al ij e i F l a n d r i j e već u t r i n a e s t o m veku, ili čak i r ani j e, p o s t o j a l a kl a s a n e z a d o v o l j n i h r a d n i k a , pol ož aj kalfi u z a n a t s k i m g i l d a m a b i o je j o š r e l a t i v n o b e z b e d a n . M a d a nije svaki kalfa m o g a o da p o s t a n e m a j s t o r , m n o g i 42
od n j i h su to postajali. N o što se vise po ve ć av a o b ro j kalfi k od j e d n o g m a j s t o r a , što je vise k a p i t a l a bilo p o t r e b n o da se post a n e m a j s t o r i što su vise gilde debl jal e m o n o p o l i s t i č k o i ekskl u zi vn o obeležje, to je m a n j e bilo p o v ol j n i h p r i l i k a za kalfe. N j i h o v o sve veće n e z ad ovo l js t v o, o b r a z o v a n j e v l a s t i t i h or ganizacija, štrajkovi, p a čak i silovite p o b u n e uk azivali su na pogor šavanje njihovog e k o n o m s k o g i d r u š t v e n o g položaja. O n o što je b ilo r e č e n o o sve i z r a zi t i j e m k a p i t a l i s t i č k o m razv oj u z a n a t s k i h gildi j o š je oči gledni je u o d n o s u na trgovinu. D o k je s r e d n j o v e k o v n a t r g o v i n a u g l a v n o m b i l a s i t an p o s a o u n u t a r g r ada , u č e t r n a e s t o m i p e t n a e s t o m veku nagl o se razvijaju n a c i o n a l n a i i n t e r n a c i o n a l n a t r g ovi n a . M a d a se i s t o r i č a r i ne slažu u t o m e k a d a su u p r a v o p o če l e da se r azvijaju velike trgovačke k o m p a n i j e , i pa k se slažu da su ove u p e t n a e s t o m veku p os t a j al e sve m o ć n i j e i da su se razvile u m o n o p o l e koji su v e ć o m s n a g o m k a p i t a l a u gr ož a v a l i k a k o si t nog s o p s t v e n i k a t a k o i pot r o š a č a . R e f o r m a c a r a S i g i s m u n d a u p e t n a e s t o m veku p o k u š a l a j e d a p o m o ć u z a k o n o d a v s t v a o b u z d a m o ć m o n o p o l a . I p a k pol ožaj s i t nog t r g o vc a p o s t a j a o je sve n es i g ur ni ji ; on je »imao tam a n t ol i ko u t i c a j a da se njegovo n e g o d o v a n j e čul o, ali ne i t ol i ko da i z n u d i d e l o t v o r n u r a d n j u « 16. Og o rč en j e i be s s i t nog t r g o v c a n a m o n o p o l e r e č i t o je izrazio L u t e r u p a m f l e t u »O t r g o v a n j u i z e l e n a š t v u « 17 š t a m p a n o m 1524. Oni drže svu rob u p o d svojim n a d z o r o m i bez prikri vanja koriste sve one smicalice koje smo pome nul i ; oni po volji dižu i obar aju cene i tlače i upr op aš ć uj u sve sitne trgovce kao štuka sitne ribe u vodi, baš kao da su gospodari božjih stvorenja i osl obode ni svih z a kon a vere i ljubavi. Ove L u t e r o v e r eči mogl e bi b i t i n a p i s a n e i d a n a s . S t r a h i bes ko j e je s r e d n j a k la s a os e ća la p r e m a b o g a t i m m o n o p o l i s t i m a u p e t n a e s t o m i š e s n a e s t o m veku slični su u m n o g o č e m u sa oseć a n j e m koje u naš oj eri odl i kuj e stav s r ed n je klase p r e m a m o no p o lim a i m o ć n im kapitalistima. I Ul og a k a p i t a l a r a s l a je i u industriji. U p ad l j iv p r i m e r za to j e r u d a r s k a i n d u s t r i j a . P r v o b i t n o je u d e o svakog č l a n a r u d a r s k e gilde bi o s r a z m e r a n kol i č i ni obavl jenog r a d a . Ali j oš p r e pet n a e s t o g veka ti u d e l i su u n e k i m sl u č aj ev i ma p r i p a d a l i k a p i t a l i s t i m a , koji s a m i n i s u radili, a r a d su sve vise obavljali r a d n i c i k o j i m a su i spl ać iv a ne n a d n i c e i koji n is u i ma l i svoj u d e o u p re 43
d uz e ću. Do istog k a pi t a l i s t i č k o g razvoja došlo je i u d r u g i m i n d u s t r i j a m a , a o n je u b r z a o p r o c e s koji je p r o i z i š a o iz sve veće uloge k a p i t a l a u z a n a t s k i m g i l d a m a i u t r govini: sve veće p o dvajanje s i r o m a š n i h i b o g a t i h i sve veće n ez a dov ol js t v o s i r oma šn i h klasa. Sto se s t a n j a seljaštva tiče, mišljenja i s t o r i č a r a se r azlikuju. I zg l e da da š a p i r o o v u sl e deć u a n a l i z u dovol j no p o d u p i r u nal az i većine i s t o r i č a r a . Uprkos t i m d okazima o blagostanju, stanje seljaštva br zo se pogoršavalo. Odista, p o č e t k o m XVI veka v eo m a mali broj nezavisnih sopstvenika koji su sami obrađivali zemlju bio je zastupljen u m e s n i m skupšt inama, što je u s r ednj em veku označavalo klasnu nezavisnost i jednakost . Og ro mn a većina beše Hoerige, kla sa lično slobodnih ljudi čija je zemlja bila o pt e r e će na dažbinama, a pojedinci su podlegli službama p r e m a s p o r a z u m u . . . U p ravo su Hoerige bili stub svih zemlj oradnički h ust anaka. Ovaj seljak iz srednje klase, živeći u polunezavisnoj zajednici u blizini gospodareva imanja, po s t a o je svestan da ga povećanje dažbi n a i dužnosti p r a k t i č n o pr eobr ažava u roba, a seosku u t r i n u u deo gospodareva imanja.1" E k o n o m s k i razvoj k a p i t a l i z m a p r a t i l e su z n a č a j n e p r o m e n e u psihološkoj atmosferi. D u h n e m i r a p o č e o je da p r o ž i m a život p r i k r a j u s r edn j e g veka. P o č eo je da se razvija p o j a m o v r e m e n u u m o d e r n o m smislu. M i n u t i su p o s t a l i d r a g o c e n i ; s i m p t o m tog novog o s e ć a n j a v r e m e n a bi l a je č i n j en i c a što su u N i r n b e r g u , poče v od še sn a e st og veka, časovni ci o t ku ca v al i č e t v r t i n e č a s o va 1'. N a p r e t e r a m b ro j p r a z n i č n i h d a n a l j udi su p oč e li da gledaju k a o n a zlo. V r e m e je p o s t a l o t a k o d r a g o c e n o da je čovek oseć ao da ga ne srne n e k o r i s n o t r o š i t i . R a d je sve više p o s t a j a o v r h o v n a v r e d n o s t . Razvio se nov stav p r e m a r a d u , koji je bio t a k o izrazit da je s r e d n j a klasa p o č e l a d a n e g o d u j e p r o t i v e k o n o m s k e n e p r o i z v o d n o s t i c r k v e n i h u s t a n o v a . K a l u đ e r i m a pr osjac i m a z a m e r a l o se da su n e p r o i z v o d n i , te o t u d n e m o r a l n i . I d e j a o d e l o t v o r n o s t t i d ob i l a je u l ogu j e d n e od najviših mo r a l n i h vrlina. U isto v r e m e , želja za b o g a t s t v o m i m a t e r i j a l n i m usp e s i m a p o s t a l a je neodo l ji va str ast. Ceo svet (veli p r opovedni k Ma rt i n Bucer) j u r i za o ni m poslovima i z a ni ma nj i m a koji će donet i najviše koristi. Proučavanje u m e t n o st i i n au ke odbač eno je u korist najniže vrste ma nuel nog rada. Sve p a m e t n e glave koje je bog obdar io sposobnošću za 44
plemenitije na u ke zanet e su trgovinom, koja je danas toliko prožeta nepoš t enj em da predstavlja poslednji posao kojim ča st a n čovek t r eba da se bavi.20 N a svakog je u t i c a l a v id n a p o s l e d i c a o p i s a n i h e k o n o m s k i h p ro m e n a . S r e d n j o v e k o v n i d r u š t v e n i si s t em bio je u n i š t e n , a s n ji m i s t a b i l n o s t i r e l a t i v n a b e z b e d n o s t koje je o n p r u ž a o p o j e d i n c u . R a z v i t k o m k a p i t a l i z m a , sve d r u š t v e n e klase poče l e su da se k r eć u. U e k o n o m s k o m p o r e t k u čovek vise nije i m a o u t v r đ e n položaj koji bi se m o g a o s m a t r a t i p r i r o d n i m , n e o s p o r n i m p o l ož a j e m . Pojedinac j e bio prepušten sebi; sve j e zavisilo od njegovog vlastitog truda, a ne od bezbednosti njegovog tradicionalnog poloiaja. M e d u t i m , ovaj r az v i t a k r azliči to je u t i c a o n a svaku klasu. Za g r a d s k u sir ot i n j u, r a d n i k e i šegrte, o n je z n a č i o sve već u eksp l o a t a c i j u i s i r o m a š e n j e ; za seljake je t a k o đ e z n a č i o p o v e ć a n e k o n o m s k i p r i t i s a k na l ičnost; niže p l e m st v o je s u o č e n o sa pr op a š ć u , m a d a n a d r u k č i j i n ač i n. D o k je za ove klase novi razvi t a k bio u su št i ni p r o m e n a n a gore, sit uac i j a je bi l a m n o g o zam r š e n i j a za g r a d s k u s r e d n j u klasu. Govori li s mo o sve većoj diferencijaciji ko j a se zbivala u n j e n i m s taležima. Veliki deo kla se bi o je d o v o d e n u sve gori položaj. M n og e zanat li j e i si t ni trgovci m o r a l i su da se suoč e sa p o v e ć a n o m m o ć i m o n o p o l i s t a i d r u g i h k o n k u r e n a t a , koji su po se do va l i vise ka p i t a l a, te i m je bilo sve teže da o s t a n u nezavisni. Oni su se često b o r i l i p r o t i v neodoljivo j a k i h sna g a i za m n o g e je t a b o r b a bi l a o č a j n a i b ez nadežna. D ru g i iz s r ed nj e klase bili su n a p r e d n i j i i u če st vov a li su u o pš t o j težnji ka u s p o n u , svojstvenoj k a p i t a l i z m u u n as taj anju. Ali čak i u ovih, sve veća u l og a kapitala, tržišta i konkurencije razvila je o s e ća n j e lične n e s i g u r n o s t i , iz dv o je n o s ti i nes pokojstva. Ci nj en i ca što je k a p i t a l d obi o p r e s u d n u v až no s t z n a č i l a je da n e k a n a d l i č n a s na g a o d r e d u j e n j i ho vu e k o n o m s k u , p a t i m e i ličnu sudbinu. Kapital nije vise bio sluga već je p ost a o gospodar. Dobivajući zasebnu i nezavisnu ži votnu snagu, on je polagao pravo da, kao nadm o ć a n p a r t ne r, dikti ra ek ono ms ku organizaciju s h odno svojim velikim zahtevima.21 N o v a funkcij a t r ž i š t a i m a l a je slično dejstvo. S r e d n j o v e k o v n o tr ži š t e bilo je r e l a t i v n o m a l o , te se njegovo del ovanje mogl o lako shvatiti . O n o je n e p o s r e d n o i k o n k r e t n o povezivalo p o t r a ž n j u i 45
p o n u d u . P r o i z v o đ a č je p r i b li ž n o z n a o koliko da p r oi zv ed e i mogao je da b u d e r e l a t i v n o s i g u r a n u p r o d a j u svojih p r o i z v o d a po povoljnoj ceni. S a d a je t r e b a l o p r oi zv o d i t i za sve veće t r ži št e, te čovek nije m o g a o u n a p r e d da o d r e d i m o g u ć n o s t p r o d a j e . S t o ga nije bilo dovoljno p r o i zv o d i t i d o b r u r o b u . M a d a je to b i o j e d a n od usl ova p r o d a j e , nepr e dvi dl j i vi z a k o n i t r ž i š t a odlučival i su h o ć e li se p r o i z v o d i u o p š t e p r o d a t i i ko li ka će b i t i z a r a d a , č i n i l o se da m e h a n i z a m t r ž i š t a liči na k al vi ni st i čk u d o k t r i n u o p r e d e s t in a c i j i , koj a uči da p o j e d i n a c m o r a u l o ži t i sve n a p o r e da bi bio d o b a r , ali da je j oš p r e njegova r o đ e n j a r e š e n o h o ć e li b i t i s p a š e n ili ne. P i j a č ni d a n p o s t a o je d a n s t r a š n o g sud a za p r o i z v o d e ljudskog p r e g n u ć a . Sve veća ul oga k o n k u r e n c i j e b i l a je j oš j e d a n va ž an či nilac u o v o m k o n t e k s t u . M a d a je svakakve konku r enc i j e" bilo i u sr ed n j o v e k o v n o m d r u š t v u , f e u da l ni e k o n o m s k i s i s t e m bi o je zasnova n na n a č e l u k o o p e r a c i j e i bio je p o d e š e n — ili s i s t e m a t sk i o r g a n i z o v a n — p r e m a p r a v i l i m a ko j a su o b u z d a v a l a k o n k u r e n ciju. N a s t a j a n j e m k a p i t a l i z m a , t a s r e d n j o v e k o v n a n a č e l a sve su više u s t u p a l a m e s t o n a č e l u i nd i v i du a l i st i č ke pr ed uz i ml j i v o st i . Svaki p o j e d i n a c m o r a da se p r o b i j a i da o k u ša v a svoju sreću. On je m o r a o da pliva ili da p o t o n e . D ru g i n i s u bili u d r u ž e n i s n j i m u z a j e d n i č k o m p r e d u z e ć u , već su p o s t a l i k o n k u r e n t i , te je o n često bio s u o č e n s i z b o r o m ili da ih u n i š t i ili da b u d e u n i š t e n 22. I zve sno je da ul oga k a p i t al a , t r ž i š t a i p o j e d i n a č n e k o n k u r e n cije nije bi l a u š e s n a e s t o m veku t a k o v až n a k a o što će to b i t i kasnije. Ali su već t a d a p o s t o j a l i svi p r e s u d n i e l e m e n t i m o d e r nog k a p i t a l i z m a , i njihovo p s i h o l o š k o dejstvo na p o j e d i n c a već se ogledalo. U p r a v o s mo opisali j e d n u s t r a n u me da l j e; ali p o s t o j i i druga: k a p i t a l i z a m je o s l o b o d i o p o j e d i n c a . On je čove ka o sl ob od i o s i s t e m a t s k e o r g a n i z o v a n o s t i i k o r p o r a t i v n o g si s t e ma ; o n m u je dozvolio da s t a n e n a s o p s t v e n e noge i da o k u š a svoju sr eću. Covek je p o s t a o g o s p o d a r svoje s u d b i n e , njegov je bi o rizik, njegova dobit. V l as t i t i m t r u d o m m o g a o je da d o d e do u s p e h a i e k o n o m s k e nez avi snost i . N o v a e je p o č e o da i z je d n a ča va lj ude i p o k a z a o se m o ć n i j i m od r o đ e n j a i staleža. Ova s t r a n a k a p i t a l i z m a je u r a n o m r a z d o b l j u o k o m e s mo rasp r a v l j a h t e k p o č e l a da se razvija. O n a je igrala već u u l ogu u g r u p i ci b o g a t i h k a p i t a l i s t a nego u g r adskoj sr ed nj oj klasi. Me46
đ u t i m , o n a je, čak i u ono j m e r i u kojoj je z n a t a n uticaj n a u ob l i č av an j e čovekove ličnosti.
delovala,
vršila
Ako sad p o k u š a m o da s a ž m e m o n aš e izlaganje o del ovanj u d r u š t v e n i h i e k o n o m s k i h p r o m e n a na p o j e d i n c a u p e t n a e s t o m i š e s n a e s t o m veku, d o b i ć e m o sl e deć u sliku: N a i l a z i m o na i st u d vo sm i s l e no s t sl o bo d e o kojoj s m o ranij e r aspravl jali . P o j e d i n a c je o s l o b o đ e n od r o b o v a n j a e k o n o m s k i m i p o l i t i č k i m s p o n a m a . On dobiva u pozi tivnoj s l obo di i t i m e što u t o m n o v o m s i s t e m u m o r a da igra a k t i v n u i n ez a v i s n u ulogu. N o o n je i s t o v r e m e n o o s l o b o đ e n i o n i h s p o n a koje su m u obič n o p r u ž a l e b e z b e d n o s t i o se ća n j e p r i p a d n o s t i . Više se nije živelo u z a t v o r e n o m svetu čije je sr edi š t e bi o čovek; svet je p o s t a o b e z g r a n i č a n i, u isto v r e m e , o p a s a n . G u b e ć i u t v r đ e n o m e s t o u z a t v o r e n o m svetu, čovek je izgubio i o d g o v o r na p i t a n j e o z n a č e n j u života; i s h o d tog a bio je njegova s u m n j a u sebe i u cilj života. U g r ož ava l e su ga m o ć n e n a d l i č n e snage, k a p i t a l i t r ži š t e. Njegov o d n o s p r e m a bli ž nj i ma, od k o j i h je svaki m o gao da m u b u d e k o n k u r e n t , p r e t v o r i o se u n e p ri j at e lj s t vo i otud e n o s t ; o n je S l o bo d an — to jest , u s a m l j e n , izolovan, u g r o ž e n sa svih s t r a n a . N e p o s e d u j u ć i b og a t s t vo ni m o ć koje je posed o va o r e n e s a n s n i k a p i t al i s t a , a izgubivši i ose ća nj e j e d i n s t v a sa l j u d i m a i s v e m i r o m , njega svladava os e ća nj e p o j e d i n a č n e niš t a v n o s t i i b e s p o m o ć n o s t i . Raj je z a uve k izgubljen, p o j e d i n a c stoji s a m i s u oč ava se sa s ve t om — s t r a n a c b a č e n u bezgr anič a n i o p a s a n svet. N o v a s l ob od a o b a v e zn o st va r a d u b o k o osećanje n e s i g u r n o s t i , n e m o ć i , s u mn j e , u s a m l j e n o s t i i nes po k o js t va . Ta su se o s e ća nj a m o r a l a u bl a ž i t i ak o je t r e b a l o da p o j e d i n a c u s p e š n o dela.
2. R A Z D O B L J E R E F O R M A C I J E N a o v o m s t e p e n u r az v i t k a pojavili su se luteranstvo i kalvinizam. Te nove religije ni su bile religije b o g a t e više klase već g r ad s k e s r ed n je klase, g r a d s k e si r ot i nj e i seljaka. One su te g r u p e privlačile za t o što su i zražavale n ovo os e ća n j e s l ob ode i nezavisnost i, kao i o s eća nj e n e m o ć i i n es p o ko j s t va , koje ih je prožim a l o . Ali nove religijske d o k t r i n e n i s u j a s n o izrazile s a m o oseć a n j a p o b u d e n a p r o m e n a m a e k o n o m s k o g p o r e t k a . O n e su ih svojim u č e n j i m a i p o j a č a l e , a u isti m a h dale r e š e n j a ko j a su p o j e d i n c u o m o g u ć i l a da savlada i n a č e n es nošl j i vu n e s i g u rn o s t . 47
Рге nego što p o č n e m o a n a l i z u d r u š t v e n o g i p s i ho l o š ko g značaja t i h n o v ih religijskih d o k t r i n a , evo n e k i h p r i m e d a b a koje se o d n o s e n a m e t o d našeg p r i s t u p a i koje m o g u da p o m o g n u r a z u m e v a n j u te analize. P r i p r o u č a v a n j u p s i ho l o š k o g z n a č a j a j e d n e religijske ili političke d o k t r i n e , m o r a m o n a j p r e i m a t i n a u m u d a p s i h o l o š k o m a n a l i z o m nije o b u h v a ć e n s u d o i s t i ni t o s t i d o k t r i n e koj a se analizira. Ovo d r u g o p i t a n j e m o ž e se r esit i j e d i n o u vezi sa logičk o m s t r u k t u r o m s a mo g p r o b l e m a . Anali za p s i h o l o š k i h mo ti va cija koje stoje iza izvesni h d o k t r i n a ili ideja n i k a d a ne m o ž e da b u d e z a m e n a r a c i o n a l n o m s u d u o va l j an os t i d o k t r i n e i o vredn o s t i m a koje o n a o b u h v a t a , m a d a t a kv a a n a l i z a mo ž e da dovede do boljeg r a z u m e v a n j a s t va rn o g z n a č e n j a j e d n e d o k t r i n e , p a t i m e u t i č e i n a v r e d n o s t suda. O n o što p s i h o l o š k a a n a l iz a d o k t r i n a m o ž e da p o k a ž e j e s u s u bj e k t i vn e mot i vac i j e koje či ne da čovek p o s t a n e sve st an iz v e s ni h p r o b l e m a i da u i z vesni m p r a v c i m a t r a ž i o dg ovo r e. Svako mišljenje, bilo t a č n o ili p o g r e š n o , ako nije sl epo p ov in ov a nj e k o n v e n c i o n a l n i m i d e j am a , mot i vi še se s u b j e k t i v n i m p o t r e b a m a i i n t e r e s i m a o n o g a koji razmišlj a. D o g a đ a se da su n e k a i nt e r e sova nj a p o d s t a k n u t a ž e l j om za i z n a l a ž e n j e m i st ine, a d r u g a — za n j e n i m u n i š t e n j e m . N o u o b a slučaja p si h o l o š k e mo t i vac i j e su važ ni p o d s t i c a j i za izvođenje izvesnih za k lj uč ak a. M o ž e m o r eći čak i to da ideje koje ne p o t i č u iz u n u t r a š n j i h p o t r e b a l i č n o s t i m a l o u t i č u n a p o s t u p k e i na či tav život o s o be o kojoj j e reč. Ako a n a l i z i r a m o religijske ili p o l i t ič k e d o k t r i n e s o b z i r o m na njihov p si ho l o š k i z n ač a j , m o r a m o p ov u ć i r az l i ku i z m e đ u dva p r o b l e m a . Mi m o ž e m o d a p r o u č a v a m o k a r a k t e r n u s t r u k t u r u p o j e d i n a c a koji st v a r a j u nove d o k t r i n e i da p o k u š a m o da r azum e m o koje su o s o b i n e uslovile nji h ovo mišljenje. K o n k r e t n o govoreći, t o z n a či da m o r a m o a n a l i z i r a t i k a r a k t e r n u s t r u k t u r u L u t e r a ili Kal vi na, na p r i m e r , da b i s m o iznašli koje su ih t ežnje n a g n a l e da d o đ u do izvesnih z a k l j u č a k a i da f o r m u l i š u izvesne d o k t r i n e . D r u g i p r o b l e m se ne sastoji u p r o u č a v a n j u p s i h o l o š k i h m o t i v a s t v a r a o c a n ek e d o k t r i n e već p s i h o l o š k i h m o t i v a druš tvene g r u p e kojoj se t a d o k t r i n a o b r a ć a . Ut i c aj svake d o k t r i n e ili ideje zavisi od tog a koliko se o n a o b r a ć a p s i h i č k i m p o t r e b a m a k a r a k t e r n e s t r u k t u r e o n i h k o j i m a je . Upućena. I d e j a će p o s t a t i m o ć n a sila u istoriji s a m o a k o zadov ol j a va s n a ž n e psih o l o š k e p o t r e b e izvesnih d r u š t v e n i h gr upa. 48
N a r a v n o , o b a p r o b l e m a , psi h ol ogi j a v o đ a i p si ho l ogi j a sledb e n i k a , t e s n o su p o v e z a n a j e d a n s d r u g i m . Ako ih pr i vl ače iste ideje, n jihova k a r a k t e r n a s t r u k t u r a m o r a u važniji m v id ovi ma b i t i slična. S em n a r o č i t o g d a r a za mišljenje i del anje, vodeva k a r a k t e r n a s t r u k t u r a o b i č n o e k s t r e m n i j e i j as ni j e p o k a z u j e strukt u r u l i č nos t i o n i h k o j i m a se njegove d o k t r i n e o b r ać a j u ; o n mož e da d o d e do j asni j e i ot v or en i je f o r mu l ac ij e izvesnih ideja za koje su njegovi s l e db e n ic i već p si ho lo š k i p r i p r e m l j e n i , č i n j e n i c a da k a r a k t e r n a s t r u k t u r a v od a jasnije ispoljava izvesne o s o bi ne koje se m o g u n a ć i u njegovih s l e d b e n i k a mo ž e da b u d e p o s l e d i c a j e d n o g od dva č i n i o c a ili njihova u d r u ž i v a n j a : pr vo, njegov društ ve n i položaj je t i p i č a n za on e uslove koji u o b l i č u j u l i č nos t či tave g r u p e ; dr u g o, one iste odl i ke koje k od g r u p e p r oi zl aze iz nj e n og d r u š t v e n o g pol ož aj a z n a t n o su razvijenije u v od a zahv al juj uć i s l u č a j n i m o k o l n o s t i m a njegova odgoja i njegovih poj e d i n a č n i h doživljaja. U naš oj analizi p si ho l o š k o g z n a ča j a p r o t e s t a n t s k e i kalvinis t i čk e d o k t r i n e mi ne r a s p r a v l j a m o o Lu te ro vo j i Kalvi novoj l i č n o s t i već o ps i ho l o š k o j situaciji d r u š t v e n i h k la s a k o j i m a su se njihove ideje o b r a ć a l e . P r e nego što p o č n e m da r a s p r a v l j a m 0 L u t e r ov oj teologiji ž e li m da n a p o m e n e m da je L u t e r k a o čovek bio t i p i č a n p r e d s t a v n i k on og » a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a « koji ću kasnije o pi sa t i . B u d u ć i da ga je v a s p i t a o n e o b i č n o strog o t a c i b u d u ć i da je k a o det e uživao m a l o ljubavi ili b e z b e d n o s t i , nj e govu li čnost je s t a l no r a z d i r a o a m b i v a l e n t a n stav p r e m a aut or i t e t u ; o n ga je m r z e o i b u n i o se p r o t i v njega, m a d a m u se i s t o v r e m e n o i divio i težio da mu se p o t č i n i . T o k o m čitavog svog ži vota o n se j e d n o m a u t o r i t e t u s u p r o t s t a v l j a o a d r u g o m divio — u m l a d o s t i svom o c u i m a n a s t i r s k i m s t a r e š i n a m a , kasnije p a p i 1 k ne ž ev i ma . O b u z i m a l o ga je k r aj nj e ose ća nj e u s a m l j e n o s t i , n e m o ć i , gr ešn ost i, a u isto v r e m e i s t r as t za g o s p o d a r e n j e m . M u č e n s u m n j a m a , k a o što s a m o p r i n u d n i k a r a k t e r mož e da b u d e , o n je s t a l n o t r až i o n e š t o što bi m u pr uži l o u n u t r a š n j u b e z b e d n o s t i što bi ga os l o bo d i lo tog m u č e n j a zbog nei zvesnosti. M r z e o je druge, n a r o č i t o »rulju«, m r z e o je sebe, m r z e o je život; a iz sve te m r ž n j e p r oi zi šl a je s t r a s n a i o č a j n a t e žn j a da b u d e voljen. Citavo njegovo biće p r o ž i m a l i su s t r ah , s u m n j a i u n ut r a š n j a izolovanost, i n a toj ličnoj os no vi on će p o s t a t i z a t o č e n i k d r u š t v e n i h g r u p a čiji je p si ho l oš k i položaj bio v e o m a sličan. Cini n a m se da je o p r a v d a n a j oš j e d n a p r i m e d b a koja se o d n o s i n a m e t o d sledeće analize. Cilj svake p s i h o l o š k e analize 49
neč i j i h misli ili ideologije j e s t e r a z u m e v a n j e p s i h o l o š k i h k o r e n a iz k o j i h te mis li ili ideje p o t i č u . Prvi je uslov za j e d n u t a k v u ana lizu p o t p u n o r a z u m e v a n j e logičkog k o n t e k s t a j e d n e ideje i o n o g a što a u t o r svesno h o ć e d a kaže. M e đ u t i m , z n a m o da čoveka, čak i a k o je s u b j e k t i v n o iskr en, č e s t o m o ž e n es ve s n o da p o k r e ć e j e d a n mo t i v, d ok o n ver uj e da ga p o k r e ć e n e k i dr ugi; da o n m o ž e da se p os l už i j e d n i m p o j m o m koji logi č no z n a č i j e d n o , a da za njega, nes v es n o, o z n a č a v a n e š t o što se r azlikuje od tog »zvaničnog« z n a č e n j a , štaviše, z n a m o da m o ž e da p o k u š a da n e k a k v o m i d e o l o š k o m k o n s t r u k c i j o m u s k l a d i izvesne p r o t i v r e č n o s t i vlastitog os e ća nj a , ili da sakrije i d e j u koj u p o t i s k u j e r a c i o n a l i z a c i j o m ko j a i zražava n j e n u s uš t u s u p r o t n o s t . R a z u m e v a n j e de l ov an ja n e s v e s n i h e l e m e n a t a p o u č i l o n a s je da b u d e m o s k e p t i č n i p r e m a r e c i m a i da ih ne u z i m a m o za gotovo. Ova a n a li z a i deja u g l a v n o m i m a dva z a d a t k a : p rv o, da o d r e d i t e ž i n u izvesne ideje u s k l op u n e k o g i de ol oš k og s i s t e m a ; i d r u g o , da o d r e d i b a v i m o li se r a c i o n a l i z a c i j o m k oj a se r azlikuje od stvarnog z n a č e n j a misli. P r i m e r za p r vi z a d a t a k je ovaj: u H it l e r o v o j ideologiji, i st ica nj e n e p r a v d e versajskog s p o r a z u m a igra o g r o mnu ulogu, i t a č n o je da je H i t l e r bi o zbilja o z l o j e d e n zbog tog m i r o v n o g u gov or a. M e d u t i m , a k o a n a l i z i r a m o č i t a v u nj egovu p o li t i čk u ideologiju, v i d e ć e m o da je n j e n o s n o v velika želja za m o ć i i osva j anj em, i, m a d a on svesno p r i d a j e veliki zn a ča j nep r a v d i u č i n j e n o j N e m a č k o j , t a m i s a o je s t v a r n o i m a l a m a l u spe ci f ič n u t e ž i n u u č i t a v o m n jegovu mišljenju. P r i m e r za r az l i ku i z m e đ u svesnog i z n al a ž e nj a z n a č e n j a n e k e misli i n j e n o g stvarno g p s i h o l o š k o g z n a č e n j a mo ž e se u z e t i iz ana li z e L u t e r o v i h d o k t r i n a , k o j i m a se b a v i m o u o v o m poglavlju. Re kl i s mo d a je njegov o d n o s p r e m a b o g u p o t č i n j a v a n j e zas n o v a n o n a čovekovoj n e m o ć i . O n s a m govori da je t o p o t č i n j a vanj e d o b r o v o l j n o , da ne p o t i č e iz s t r a h a već iz ljubavi. Logički bi se, dakl e, mo gl o d o k a z a t i da to i nije p o t č in j a v a n j e . P si h ol oš k i , m e đ u t i m , iz či tave s t r u k t u r e L u t e r o v i h misli sledi da su njegova ljubav ili veza u stvari p o t č i n j e n o s t ; da njega — m a d a svesno misli da njegovo »potčinjavanje« b o g u p o t i č e iz d o b r o v o l j n o s t i i ljubavi — p r o ž i m a os e ća nj e n e m o ć i i g r eš n os t i , zbog ko ga je njegov o d n o s p r e m a b o g u p o t č i n j a v a n j e . ( U p r a v o k a o što se m a z o h i s t i č k a z a v i sn o st j e d n e os o be od d r ug e če s t o sh v a t a ka »ljubav«.) P r e m a t o m e , z a m e r k a da se o n o što L u t e r kaz uj e razlikuje od o n o g što v e r u j e m o da hoće da kale ( m a d a nes v es no) je, s p s i h o l o š k o - a n a l i t i č k o g gledišta, b e z n a č a j n a . Mi 50
v e r u j e m o da se izvesne p r o t i v r e č n o s t i u njegovu s i s t e m u m o g u r a z u m e t i j e d i n o a n a l i z o m p s i ho l o šk o g z n a č e n j a njegovih p o j m o v a . U sledećoj anal i zi p r o t e s t a n t s k i h d o k t r i n a t u m a č i o s a m te religijske d o k t r i n e p r e m a n j i ho v u z n a č e n j u u k o n t e k s t u čitavog s i s t e ma . N e n a v o d i m o n e r e č e n i c e p r o t i v r e č n e n e k i m L u t e r o v i m ili K a l v i n o v im d o k t r i n a m a za koje s a m se uver io da po svojoj t e ž n j i i z n a č e n j u ne p r e d s t a v l j a j u s t v a r n e p r o t i v r e č n o s t i . Ali tum a č e n j e koje d a j e m o ne t e me l j i se n a o d a b i r a n j u o n i h rečen i c a koje se u k l a p a j u u moj e t u m a č e n j e već na p r o u č a v a n j u L u t e r o v a i Kal vi n o v a s i s t e m a u celini, njegove p s i h o l o š k e o sno ve, i na t u m a č e n j u njegovih p o j e d i n i h e l e m e n a t a s o b z i r o m na p s i h o l o š k u s t r u k t u r u čitavog s i s t ema . Ako že l i mo da r a z u m e m o o n o što je bilo novo u d o k t r i n a m a r e f o r m a c i j e , m o r a m o pr vo p r o u č i t i o n o što je bilo b i t n o u teologiji s r e d n j o v e k o v n e c r k v e 23. P r i t o m p o k u š a j u s u o č a v a m o se sa i s t o m m e t o d o l o š k o m t e š k o ć o m o kojoj s mo r aspr av l jal i u vezi s p o j m o v i m a » s r ed nj ov ek o vn o društvo« i » kap i t a l i s t i č ko dr uštvo«. I k a o što u e k o n o m s k o j , t a k o ni u t e ol oš koj sferi ne dolazi do n a g l i h p r e l a z a od j e d n e s t r u k t u r e n a d ru g u . I z v e s n e L u t e r o v e i K a l vi no ve d o k t r i n e t ol i ko su slične s r e d n j o v e k o v n i m c r k v e n i m d o k t r i n a m a , da je p o n e k a d t eš k o u o č i t i s u š t i n s k u r az l i ku izm e d u njih. K a o i p r o t e s t a n t i z a m i ka l vi n iz am, k a t o l i č k a c r kva je uvek p o r i c a l a da čovek, u z d a j u o i se s a m o u vlastit e vr line i zasluge, mo ž e da n a d e s pa s enj e i da se o d r e k n e božj e mil osti k a o n e o p h o d n o g s r e d s t v a za spasenje. M e d u t i m , u s p r k o s svim e l e m e n t i m a z a j e d n i č k i m st a roj i novoj teologiji, d u h k a t o l i č k e c rkve s u š t i n s k i se r a z l i ko va o od d u h a r ef o rm a c i je , n a r o č i t o u p o g l e d u p r o b l e m a d o s t o j a n s t v a i s l ob od e č ov e ka k a o i dej stva koje njegovi p o s t u p c i i m a j u n a nj egovu l i č n u s u d b i n u . U d u g o m r a z d o b l j u koje je p r e t h o d i l o r e f o rm a c i ji k a t o l i č k a t e o r i j a je i m a l a ova n a č el a : čovekovoj p r i r o d i , m a d a o k r u ž e n o j A d a m o v i m g r e h o m , u r o d e n o je s t r e m l j e n j e d o b r o m e ; čovekova volja je s l o b o d n a da želi d o b r o ; č ove kov lični t r u d k o r i s t a n je za njegovo s pasenje; p o m o ć u svetih t a j n i , z a s n o v a n i h na zaslug a m a H r i s t o v e s m r t i , g r eš ni k se mo ž e izbaviti. M e đ u t i m , n e k i i s t a k n u t i j i teolozi, ka o Avgustin i T o m a Akvinski, p r i d r ž a v a j u ć i se p o m e n u t i h n ač e l a , i s t o v r e m e n o su ispovedali d o k t r i n e sasvim d r ukč i j eg d u h a . N o , m a d a je T o m a Akvinski i s p o v e d a o d o k t r i n u o p r e d e s t i n a c i j i , o n n i k a d nije p r e s t a o da n agl aš a va s l o b o d u volje ka o j e d n u od svojih o s n o v n i h d ok t r i n a . D a bi p r e m o s t i o s u p r o t n o s t i i z m e d u d o k t r i n e o sl o bod i 51
i d o k t r i n e o p r e d e s t i n a c i j i , o n je b i o p r i n u d e n da se p o sl už i naj z a m r š e n i j i m k o n s t r u k c i j a m a ; m e d u t i m , m a d a izgleda da te kons t r u k c i je ne reša vaj u p r o t i v r e č n o s t i n a za d ov o l j a va j uć i n a č i n , on ne o d s t u p a od d o k t r i n e o s l ob odi volje i o l j u d s k o m t r u d u k a o k o r i s n i m s r e d s t v i m a za čovekovo spa senj e , č a k i a ko je toj volji p o t r e b n a p o d r š k a božj e m i l o s t i 24. O s l o bo d i volje T o m a Akvinski veli da bi s u š t i n i božj e i čovekove p r i r o d e p r o t i v r e č i l o n e v e r o v a n je u čov e ko vu s l o b o d u odl u č i v a n j a i, čak, o d b i j a n j a mi l os t i k o j u m u bog n u d i 25. D r u g i t eolozi su vise od T o m e Akvinskog p o dvl a či l i u l ogu t r uda u čov e ko vu s pa se nj u. P r e m a B o n a v e n t u r i , bog n a m e r a v a da č ove ku p o n u d i mil ost , ali n j u p r i m a j u s a m o o n i koji se za to p r i p r e m e svojim de l i ma . Ul og a t r u d a sve se vise ist icala u t o k u t r i n a e s t o g , č e t r n a e stog i p e t n a e s t o g v ek a u s i s t e m i m a D a n s a S k o t u s a , O k a m a i Bila, i taj r az vi t a k je b i o o s o b it o va ž an za r a z u m e v a n j e novog d u h a r e f o rm a ci j e, b u d u ć i da su L u t e r o v i n a p a d i bili n a r o č i t o u p e r e n i p r o t i v s k o l a s t i č a r a p o z n o g s r ed nj e g veka, koje je o n nazivao »Sau T heo l ogen«. D a n s S k o t u s i s t a k a o je u lo gu volje. Volja je s l o b o d n a . Ostvariv a n j e m svoje volje, čovek o st v a r u j e svoje l i č no ja, a t i m s a mo o s t v a r i v a n j e m p o j e d i n a c sebi p r i č i n j a v a najviše zadovol j s t va. Cak ni bog n e p o s r e d n o ne u t i č e n a č ove kov u o d l u k u , p o š t o je s a m z a p o v ed i o da volja b u d e či n čove kova li č no g ja. Bil i O k a m p o d v l a č e čovekove l ične zasluge k a o usl ov za njegovo spa senj e , i m a d a govore i o božjoj p o m o ć i , o n i su n a p u stili n j e n o s n ov n i s m i s a o iz st a r i j i h d o k t r i n a 26. Bil p r e t p o s t a v l j a da je čovek Sl ob odan i da se uvek m o ž e o k r e n u t i b o gu, koji mu p r i t i č e u p o m o ć sv oj om miilošću. O k a m je u č i o da č ove kova p r i r o d a nije s t v a r n o o k r u ž e n a g r e h o m ; za njega je g r e h s a m o p o j e d i n i čin koji ne m e n j a čove ko vu bit. T r i d e n t s k i k o n ci l vrlo j a s n o izlaže da s l o b o d n a volja s a r a d u j e sa b o ž j o m m i l oš ću , ali da se m o ž e i u z d r ž a t i od te s a r a d n j e 27. Slika ko ju O k a m i d r ugi p o z n i s k o l a s t i č a r i daj u o č ove ku p o k a z u j e da on nije b e d n i grešnik već s l o b o d n o bi ć e koje je po sa mo j svojoj p r i r o d i spos o b n o za sve d o b r o i čija je volja o s l o b o d e n a p r i r o d n e ili bilo koje d r ug e spoljašnje sile. K u p o v a n j e i nd ul ge nc i ja , koje je igralo sve veću u l o g u u pozn o m s r e d n j e m veku, i p r o t i v koga je bi o u p e r e n j e d a n o d glavnih L u t e r o v i h n a p a d a , bi l o je u vezi sa sve v e ć i m i s t i c a n j e m čovekove volje i k o r i s n o s t i njegova t r u d a . K u p o v a n j e m i n d u l g e n c i j a 52
od p a p i n o g i z as l an i ka čove k se o s l o b a d a o p r i v r e m e n e ka z ne , za k oj u se p r e t p o s t a v l j a l o da z a m e n j u j e več i t u k a z n u , te je, ka o što ističe R. Z e b e r g 28, čovek i m a o r az l og a da o č e k u j e r a z re š en j e svih gr ehova . N a pr vi p o g l e d m o ž e se u č i n i t i da č i n j e n i c a što čovek k u p u j e od p a p e o p r o š t e n j e od čistil išne k a z n e p r o t i v r e č i ideji o delot v o r n o s t i čove ko v a t r u d a da se izbavi, z a t o što to k u p o v a n j e u s u š t i n i z n a č i z a vi s nos t od a u t o r i t e t a crkve i n j e n i h svetih tajni. Ali m a d a je ovo u izvesnoj m e r i t a č n o , t a č n o je i to da u k u p o v an j u i n d u l g e n c i j a čovek na l az i n a d u i b e z b e d n o s t ; ak o mož e t a k o l a ko d a se o s l o b o d i k a z n e , o n d a je b r e m e krivice z n a t n o lakše. Covek je m o g a o r e l a t i v n o l a ko da se o s l o b o di t e r e t a p r o šlosti, da se r eši n e s p o k o j s t v a koje ga je p r o g an j a l o . P o r e d t oga, ne sme se z a b o r av i t i da je, p r e m a izričitoj ili p r e ć u t n o j cr kv en o j teori ji, dejstvo i nd u l ge nc i j e zavisilo od p r e m i s e da se n j e n k u p a c p o k a j a o i i s p o ve di o29. Te ideje, koje se o š t r o r az l i k u j u o d d u h a r e f o r m a ci j e , m o g u se n a ć i u s p i s i m a m i s t i č a r a , u b e s e d a m a i u r a z r a d e n i m pravil i m a za isp ov e da n j e. U n j i m a n a i l a z i m o na p o t v r d u č ove kova d o s t o j a n s t v a i p r a v a n a p o t p u n o izražavanje ličnog ja. U p o r e d o sa t a k v i m s t a vo m, n a i l a z i m o i na p r e d s t a v u o p o d r a ž a v a n j u H r i stu, koj a je bila r a s p r o s t r a n j e n a već u d v a n a e s t o m veku, i na ver ov a nj e da čovek mo ž e t e ži t i sli čnosti s b o g o m . U p r a v i l i m a za i sp ov e d a n j e p o k a z a n o je veliko r a z u m e v a n j e za k o n k r e t n e situacije p o j e d i n c a i p r i z n a t e su s u b je k t i v n e p o j e d i n a č n e razlike. U n j i m a se nije p o s m a t r a o g r e h ka o t e r e t p o d k o j i m se p o j e d i n a c povija i koji ga p on i ž av a , već k a o l j u d s k a sl a bost za k o j u t r e b a i m a t i r a z u m e v a n j a i p o š t o v a n j a 30. D a s a ž m e m o : s r e d n j o v e k o v n a c r kva je n agl aš a v al a d o s t o j a n s t v o čoveka, s l o b o d u njegove volje i k o r i s n o s t njegova t r u d a ; o n a je nagl asi la sl i čno st i z m e đ u b o g a i čoveka i čovekovo p r a v o da b u d e p o v e r e n i k božj e ljubavi. Osećal o se da su ljudi j e d n a k i i da su b r a ć a po svojoj sl i čnost i sa b o g o m . U t o k u p o z n o g srednjeg veka, u vezi s n a s t a j a n j e m k a p i t a l i z m a , javila se p o m e t n j a i n e s i g u r n o s t ; ali su u isto v r e m e j a č a l e t e žnj e koje su isticale u l og u volje i l juds kog t r u d a . M o ž e m o p r e t p o s t a v i t i da su i fflozofija r e n e s a n s e i k a t o l i č k a d o k t r i n a iz p o z n o g sr ed nj e g veka o d r a ž a v a l e d u h koji je p r eo v l a đ i v a o u o n i m d r u š t v e n i m g r u p a m a čiji je e k o n o m s k i položaj dava o n j i h o v i m p r i p a d n i c i m a o s e ća nj e m o ć i i nez a v i s n o st i . S d r ug e s t r a n e , L u t e r o v a teologija je izraža val a o s e ć a n j e s r e d n j e klase, k oj a je, b o r e ć i se p r o t i v a u t o r i 53
t e t a crkve i n e g o d u j u ć i p r o t i v nove i m u ć n e klase, o s e ć a l a da je u gr o ža v a r az v i t a k k a p i t a l i z m a i da je o b u z i m a j u n e m o ć i poje d in a č n a beznačajnost. L u t e r o v sis t em, t a m o gde se razlikuje od k a t o l i č k e t r ad i c i j e , i m a dva vida; j e d a n od n j i h je i s t a k n u t i j i u p r e d s t a v i o njegovi m d o k t r i n a m a na k oj u se o b i č n o nai lazi u p r o t e s t a n t s k i m z e m l j a ma . T i m v i d o m L u t e r o v e d o k t r i n e n ag la š a va se da je L u t e r č ove k u d a o n ez av i s n o st u reli gijskim p i t a n j i m a ; da je c r kv u lišio n j e n o g a u t o r i t e t a i p r e n e o ga n a p o j e d i c n a ; da je njegov p o j a m o veri i s p a s en j u p o j a m o s u b j e k t i v n o m doživljaju p o j e d i nc a, po k o m e či tav a o d g o v o r n o s t p oči va n a p o j e d i n c u , a ne na a u t o r i t e t u , p o m o ć u koga bi p o j e d i n a c s t e k a o o n o što ne m o ž e sam. J a k i su razlozi za p o h v a l u te s t r a n e L u t e r o v i h i K a l v i n o vi h d o k t r i n a , p o š t o su o n e d o p r i n e l e r azvoju p o l i t i č k e i d u h o v n e slo b o d e m o d e r n o g d r u š t v a — r az voj u koji je, n a r o č i t o u angl osaks o n s k i m z e m l j a m a , n e r a z d v o j n o p o v e z a n za p u r i t a n s k e ideje. D r u g i vid m o d e r n e sl o b od e j e s u i z d v o j e n o s t i n e m o ć koje je s l o b o d a d o n e l a p o j e d i n c u , a k o r e n i tog vi d a n a l a z e se u p r o t e s t a n t i z m u ko l i ko god i k o r e n i o n o g vida n e z av i s n os t i . K a k o je ova knjiga p o s v e ć e n a u g l a v n o m s l ob odi k a o b r e m e n u i o p a s n o s t i , n a r e d n a analiza, b u d u ć i j e d n o s t r a n a , ističe o n u s t r a n u L u t e r o v i h i Kal vi n o vi h d o k t r i n a u kojoj je taj n e g a t i v n i vid s l ob od e u k o r en j e n : ist ica nj e da je čovek u su št i n i r đ a v i n e m o ć a n . L u t e r j e p r e t p o s t a v l j a o da je č ove k p o p r i r o d i r d a v i d a ta njegova u r o đ e n a o s o b i n a u p r a v l j a n j e g o v o m v ol j o m i s p r e č av a njegovu p r i r o d u d a b u d e izvor m a k o d d o b r o g dela. Cove k ova p r i r o d a je zla i p o r o č n a (»naturaliter et inevitabiliter mala et vitiata natura«). J e d a n od o s n o v n i h p o j m o v a čitavog L u t e r o v o g mi š lj e nj a j e s t e i s k v a r e n o s t čovekove p r i r o d e i k r a j n j a o d s u t n o s t s l o b od e i s p r a v n o g i zbora. U t o m d u h u o n je p o č e o svoje t u m a čenje Pavlove p o s l a n i c e R i m l j a n i m a : Suština ovog p i sm a jeste: uništavanje, iskorenjivanje i ukidanje svekolike m u d r o s t i i pr avičnosti tela, ne bi li se ono — u na š i m o či ma i u oč i ma drugih — veoma upadljivo i iskreno pok a z a l o . . . Važno je da se naša pr avičnost i m ud r o s t , koje se otkrivaju p r e d n aš im očima, uništavaju i iskorenjuju iz našeg srca ih iz našeg teškog ličnog ja." To u b e đ e n j e u čov e ko vu i s k v a r e n o s t i n e m o ć da s a m u č i n i bi l o šta d o b r o j e d a n je o d s u š t i n s k i h u s l ov a z a b o ž j u mi l ost . S a m o 54
ako po je d in ac uniž ava i p o ni št av a m i l o s t sp u st i će se n a nj.
svoju
volju
i ponos,
božj a
J e r bog želi da n as spase ne n a š o m vlastitom, već t u đ o m (fremde) pravičnošću i mu dr oš ć u , pr avi čnošću koja ne potiče od nas i ne r a d a se u n a m a nego n a m dolazi o d ne k u d d r u g d e . . . To jest, m o r a se po uča vat i pravičnosti koja dolazi isključivo spolja i p o t p u n o n a m je t u d a . 32 S e d a m g o d i n a ka s ni j e L u t e r je j oš dublje izrazio l j u d s k u nem o ć u p a m f l e t u »De servo arbitrio«, koji je b i o n a p a d na Era zm o v u o d b r a n u s l o b o d n e volje. O t ud je ljudska volja t a ko reći živinče izmedu te dvojice. Ako ga zauzda Bog, o no je voljno da ide k a m o Bog hoće; kako veli Psalam, » . .. Ka o živinče bej ah p r e d Tob om. Ali sam svagda kod tebe« (Psalam 73. 22, 23). Ako ga za uzda Sotona, ono je voljno da ide k am o S ot on a hoće. A nije u moći njegove vlastite volje da izabere kojem će se j a h a č u privoleti ni kojem će naginjati; no sami j a h a č i se n a d m e ć u koji će ga od njih zadobiti i zadržati.31 L u t e r izjavljuje da a ko n e k o ne želi da izostavi tu t e m u (slobodne volje) p o t p u n o (što bi bilo najbezbednije i, takode, najreligioznije), mi ipak mi r ne duše mo ž emo po uča vat i ljude da se njome služe samo u smislu »slobodne vo lje« p r e m a o n i m b ić i ma koja se nalaze ispod njih, a ne p r e m a o n i m a koja se nalaze iznad n j i h . . . Covek koji je o k r e n u t Bogu n e m a »slobodnu volju« već je sužanj, rob i sluga ili božjoj volji ili volji Sotoninoj. 34 D o k t r i n e po k o j i m a je čovek n e m o ć n o o r u đ e u b o ž j i m r u k a m a i isuštasitveno zlo b i ć e s j e d i n i m z a d a t k o m da se p o v i n u j e volji božj oj i koje bog m o ž e da spase n e k a k v i m n e s h v a t l j i v i m čin o m p r a v i č n o s t i — te d o k t r i n e n i s u bile k o n a č a n o d g o v o r koji će d a t i čovek k a o što je bi o L u t e r , k og a su neodol ji vo p o k r e t a l i o ča j a n j e , n e s p o k o j s t v o i s u m n j a , i u isti m a h , ž a r k a želja za izv e s n o š ć u . On je, n aj za d , n a š a o o d g ov o r n a svoje s u m n j e . G o d i n e 1518. d o š a o je do i z n e n a d n o g o t k r o v e n j a . Covek se m o ž e izbaviti p o m o ć u svojih vr lina; čak ne bi t r e b a l o ni da r a z m i š l j a o i tome da li se njegova d e l a d o p a d a j u b o g u ili ne; ali ako veruje, o n se mo ž e p o u z d a t i u svoje spa sen j e . V er u č ove ku d a r i v a bog; č i m n e m a s u m n j e u to da je čovek s u b j e k t i v n o doži veo veru. 55
on m o ž e da se p o u z d a i u svoje spasenje. U t o m o d n o s u p r e m a b o g u p o j e d i n a c je s u š t a s t v e n o pr ijemčiv, č i m čovek u doživljaju vere p r i m i b o ž j u mil ost , p r i r o d a se me nj a, p o š t o se o n u t o rn č i n u vere sjedinjuje sa H r i s t o m , te H r i s t o v a p r a v i č n o s t z a m e njuje njegovu p r a v i č n o s t , izgubl j e nu A d a m o v i m p a d o m . Me đ u t im, čovek za ži vota n i k a d ne mo ž e da p o s t a n e sasvim čestit, p o š t o njegova r đ a v a p r i r o d a n i k a d ne mož e sasvim da išžezne35. Može se na prvi pogl e d u č i n i t i da je L u t e r o v a d o k t r i n a o veri k a o o n e s u m n j i v o m s u b j e k t i v n o m doživljaju s p a s en j a do kr ajn o s t i p r o t i v r e č n a d u b o k o m o s e ć a n j u s u m n j e koje je sve do 1518. bilo svojstveno njegovoj l ič nos t i i njegovim u č e n j i m a . P a ipak, u p s i h o l o š k o m pogl e du, taj p r e l a z sa s u m n j e na izvesnost, daleko od p r o t i v r e č n o s t i , u z r o č n o je p o v e z a n za p o m e n u t o osećanje. M o r a m o se setiti o n og a što je r e č e n o o p r i r o d i te s u m n j e : to nije bila r a c i o n a l n a s u mn j a , u k o r e n j e n a u s l ob od i mišljenja i got ova da d o ve d e u p i t a n j e p o n av l j an j e gledišta. To je bi l a i r a c i o n a l n a s u mn j a , koja p o t i č e iz izol ovano s t i i n e m o ć i p o j e di nc a, čiji se stav p r e m a svetu odl i kuj e n e s p o k o j s t v o m i m r ž n j o m . T a se i r a c i o n a l n a s u m n j a n i k a d ne mo ž e izlečiti r a c i o n a l n i m o d g o v o r i m a ; o n a mož e da i ščezne j e d i n o ako p o j e d i n a c p o s t a n e i n t e g r a l n i deo j e d n o g sveta koji za njega i m a z n a če n j e . Ako se to ne desi, k a o što se nije desilo u slučaj u L u t e r a i s r e d n j e klase k oj u je on p r ed s t a v l j a o , t a se s u m n j a mo ž e s a m o p r i g uš i t i — t a k o reći s a t e r a t i p o d ze ml j u — a to se mo ž e u č i n i t i na o s n o v u n e k o g u z o r a koji o be ć av a a p s o l u t n u izvesnost. Prinudno traganje za izvesnošću, k a k v o n a l a z i m o k o d L u t e r a , nije izraz istinske vere, već leti u potrebi da se savlada nepodnošljiva sumnja. L u t e r o v o r eše nj e n a l a z i m o d a n a s k o d m n o g i h koji ne misle teološki: n a i m e , n al a ž en j e izvesnost i o d s t r a n j i v a n j e m i zolovanog poj e d i n a č n o g ja, p r e t v a r a n j e m čove k a u o r u đ e n e k e neodol jive m o ć i va n njega. Z a L u t e r a , t a je m o ć bi l a bog; on je u b e z us l ovn oj p o t č i n j e n o s t i t r a ž i o izvesnost. N o m a d a je n a taj n a č i n u s p e o da d o n ek l e pr ig uš i svoje s u mn j e , o ne n i k a d a n i s u s t v a r n o iščezle; do pos l e d n j e g d a n a s p o p a d a l a ga je s u m n j a , koj u je mo r ao da savlađuj e n o vi m s t r e m l j e n j i m a p o t č i n j e n o s t i . U p sihol oš k o m p o g l e d u vera i m a dva sasvim r az l i či ta z n a č e n j a . O n a mo ž e da b u d e izraz u n u t r a š n j e p o v e z a n o s t i sa č o v e č a n s t v o m i potvr điv a n j a života; ili mo ž e da b u d e r e a kc i j s ka f o r m a c i j a n a nekakvo b i t n o o s e ća nj e s um n j e , u k o r e n j e n o u i z ol ov an os ti p oj e d i n c a i u n je go v om n e g a t i v n o m stavu p r e m a životu. L u t e r o v a ver a i m a l a je to svojstvo k o m p e n z a c i j e . 56
P o s e b n o je važ no da se r a z u m e značaj s u m n j e i p o k u š a j a da se o n a priguši, za t o što to nije p r o b l e m koji se tiče s a m o Lut e ro ve i, kao što ć e m o u s k o r o videti, Kal vinove teologije već i j e d a n od o s n o v n i h p r o b l e m a m o d e r n o g čoveka. S u m n j a je pol a z n a t a č k a m o d e r n e filozofije; p o t r e b a da se o n a pr i guši dal a je v e o m a s n a ž a n p o ds t i c a j r azvoju m o d e r n e filozofije i n a u k e . Ali m a d a su m n o g e r a c i o n a l n e s u m n j e r e š a va n e r a c i o n a l n i m odgo vo r i ma , i r a c i o n a l n a s u m n j a nije iščezla i ne mož e i š č e z n u t i dok god čovek ne b u d e u s t a n j u da iz ne g a ti v n e sl o bod e p r e d e u pozi tivnu. M o d e r n i p ok uš a j i da se s u m n j a p r iguš i — bilo da se sastoje iz p r i n u d n e t ežnje za u s p e h o m , iz ver ov a nj a da neogr an i č e n o p o zn a v a n j e č i n j e n i c a mož e da zadovolji t r a g a n j e za izves n o š ć u ili iz p o t č i n j a v a n j a vodu, koji p r e u z i m a o d g o v o r n o s t za »izvesnost« — m o g u s a m o da o d s t r a n e svesnost o sumnj i. S a m a s u m n j a neć e i š č ez n u ti dok god čovek ne n a d v l a d a svoju izlov a n o s t i do k god njegovo m e s t o u svetu ne p o s t a n e z n a č a j n o u p o g l e d u njegovih l j u d s k i h p o t r e b a . K a k va veza p o s t o j i i z m e d u L u t e r o v i h d o k t r i n a i p s i ho l o š ke sit uac i j e u kojoj su se p r i k r a j u sr ednj e g veka našli svi ljudi izuzev b o g a t i h i m o ć n i h ? K a o što s mo videli, s t a r i p o r e d a k se ruši o. P o j e d i n a c je izgubio b e z b e d n o s t koj u mu je p r u ž a l a iz v es no st i b i o je u g r o ž e n n o v i m e k o n o m s k i m s n a g a m a , k a p i t al i s t i m a i m o n o p o l i m a ; k o n k u r e n c i j a je p o č e la da z a m e n j u j e načelo s a r a d n j e ; niže klase osećale su p r i t i s a k sve veće eksploatacije. L u t e r a n s t v o je dr uk či j e pr ivlačilo niže klase, a dr uk č i j e s r e d n j u klasu. G r a d s k a s ir otinj a, a j oš vise seljaci, bili su u o č a j n o m položaju. N j i h su n e m i l o s r d n o e k s pl o at is al i i lišavah t r a d i c i o n a l n i h p r a v a i p ovlastica. Oni su bili r e v o l u c i o n a r n o ras p ol ož en i , i to se r as p o lo ž en j e izrazilo u seljačkim u s t a n c i m a i g r a d s k i m r e v o l u c i o n a r n i m p o k r e t i m a . J e v a nd e l j e je isto t a k o j a s n o i zražavalo njihove n a d e i očekivanja, ka o i n a d e r o b o v a i r a d n i k a u d o b a r a n o g h r i š ć a n s t v a , n a vod i lo je s i r ot i nj u da tr až i s l o b o d u i p r av d u . N a p a d a j u ć i a u t o r i t e t i stavljajući J e v a n d e l j s k u reč u s r ed i š te svojih uč e nj a , L u t e r se t i m ćudl ji vi m m a s a m a obr ać a o o n a k o kao što su to p r e njega č inili j e v a n de l j sk i religijski pokreti. M a d a je L u t e r p r i h v a t i o o d a n o s t t i h m a s a i p r u ž i o i m p o d r š k u , o n je to mo ga o d a u č i n i s a m o do izvesnog s t e p e n a ; ali k a d a seljaci vise n i su mogli da se zadovolje s a m o n a p a d a n j e m a u t o r i t e t a crkve i m a n j i m z a h t e v i m a za p ob o l j š an j e lične sud bi ne , L u t e r je m o r a o da r a s k i n e savez sa n jima. Oni su p r e r a s t a l i u r e v o l u c i o n a r n u klasu, k o j a je p r e t i l a da o b o r i svaki a u t o r i t e t 57
i da r az o r i t e me l je j e d n o g d r u š t v e n o g p o r e t k a za čije su odr ža vanj e bili vezani ži votni i n t e r e s i s r ed n j e klase. J e r u p r k o s svim t e š k o ć a m a koje s mo r anij e opisali, s r e d n j a klasa, čak i n j e n niži sloj, k o r is t i l a je izvesne povl ast i ce, koje je t r e b a l o b r a n i t i od z a h t e v a s i r otinj e; stoga je o n a za uze l a d u b o k o n ep ri j at e l j s k i stav p r e m a r e v o l u c i o n a r n i m p o k r e t i m a , čiji je cilj b i o ne s a m o u n i š t e n j e p ov l a s t i c a a r i s t o k r a t i je, crkve i m o n o p o l a , nego i n je ni h. To što se s r e d n j a k lasa n a l a z i l a i z m e d u v e o m a b o g a t i h i veo ma s i r o m a š n i h u č i n i l o je da n j e n a r ea kc i j a b u d e sl o ž en a i u m n o g o m p o g le d u p r o t i v r e č n a . O n a je želela da p o d u p r e z a k o n i p o r e d a k , p a i pa k je i s a m a bi l a ž i v o tn o u g r o ž e n a r a z v i t k o m k a p i t a l i z m a , č a k i o ni p r i p a d n i c i sr ed nj e klase koji su i mali vise u s p e h a nisu bili b o g at i i m o ć n i ka o šačica k r u p n i h k ap i t al i s t a . Oni su m o r a l i da vode ž e s t o k u b o r b u da bi o p s t a l i i n a p r e d o v a l i . R a s k o š b o g a t e klase uve ć ao je njihovo o s e ća nj e s i ć u šn o st i i ispuni o ih z l o b o m i o p r a v d a n o m s r d ž b o m . U o p š t e , s l o m f eu da ln o g p o r e t k a i r az vi t a k k a p i t a l i z m a ugr oža val i su s r e d n j u kl a s u vise nego što su joj p o ma ga l i . U L u t e r ov o j p r e d s t a v i o č ove ku o gl e dal a se u p r a v o ta di l e ma . Covek je Slo bo d an od svih s p o n a koje ga vezuju za d u h o v n e a u t o r i t e t e , ali b aš zbog te sl o bo d e on ostaje u s a m l j e n i n e s po k oj a n, o bh r v av a ga ose ća nj e p o j e d i n a č n e b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i . Tog s l ob odn og, izdvojenog p o j e d i n c a sat i r e doživljavanje lične b e z n a č a j n o s t i . L u t e r o v a teologija izražava to o s e ć a n j e b e s p o m o ć n o s t i i s u mn j e . Religijska p r e d s t a v a čove ka k o j u o n daje pr i kazuje položaj p o j e d i n c a do koga je dovela d r u š t v e n a i e k o n o m s k a evolucija, c l a n s r ed n j e klase bi o je p r e d n o v i m e k o n o m s k i m s n a g a m a isto tol i ko n e m o ć a n kol i k o je, po L u t e r o v u opisu, bi o čovek u o d n o s u p r e m a bogu. Ali L u t e r nije j e d i n o i s t a k a o o se ća nj e b e z n a č a j n o s t i već razvijeno u d r u š t v e n i h klasa k o j i m a je p r o p o v e d a o — o n im je p o n u d i o i rešenje. M o g u ć n o s t čovekove n a d e da b o g p r i h v a t i čov e ka bi l a je u s lovl jena ne s a m o nj e govi m p r i z n a v a n j e m vlastite b e z n a č a j n o s t i već i k r a j n j i m s a m o u n i ž a v a n j e m , odbacivan j e m p o s l e d n j i h o s t a t a k a l ične volje, p o r i c a n j e m i o s u d i v a n j e m vlastit e snage. L u t e r o v o d n o s p r e m a b og u odl i kuj e se p o t p u n o m p o t č i n j e n o š ć u . U p s i h o l o š k o m po g l e du , njegov p o j a m o veri znači : ak o se p o t p u n o p o t č i n i t e , ako p r i z n a t e svoju p o j e d i n a č n u b ez na ča j nost , s v e mo ć n i bog će m o ž d a h t e t i da vas voli i izbavi. Ako se k r a j n j i m s a m o u n i š t a v a n j e m o s l o b o d i t e ličnog ja, sa svim nj e govim m a n a m a i s u m n j a m a , o s l o b a d a t e se o s e ć a n j a vlastit e ni58
š t a v n o s t i i k a d r i ste da u č e s t v u j e t e u božjoj slavi. T a k o , d ok je L u t e r o s l o b a d a o ljude od a u t o r i t e t a crkve, o n ih je n a t e r i v a o da se p o t č i n e j e d n o m m n o g o svi r epi jem a u t o r i t e t u , a u t o r i t e t u boga, i st ičući n e p r e s t a n o da su p o t p u n a p o t č i n j e n o s t čove ka i u k i d a n j e njegovog ličnog j a n e o p h o d a n uslov za spa senj e . Luterova »vera« j e bila uverenje u ljubav uslovljenu predajom, a to r eše nj e i m a m n o g o šta z a j e d n i čk o s n a č e l o m o p o j e d i n č e v o m p o t p u n o m p o t č i n j a v a n j u državi i vođi. S t r a h o p o š t o v a n j a i ljubavi p r e m a a u t o r i t e t u i m a i u L u t e r o vi m p o l i t i č k i m u b e d e n j i m a . M a d a se b o r i o p r o t i v a u t o r i t e t a crkve, m a d a se o p r a v d a n o ljutio na no vu i m u ć n u klasu — čiji su deo bili gor nji slojevi k l e r i k a l n e h i j e r ar h i j e — i m a d a je do izvesne m e r e p o d r ž a v a o r e v o l u c i o n a r n e t ežnje seljaka, o n je ipak, na naj gr u bl ji n a č i n z a h t e v a o p o t č i n j a v a n j e s ve t ov ni m a u t o r i t e t i m a , k n e ž e v i m a. Cak i ako su oni na vlasti rde ili bezbožnici, vlast i njena moć su ipak dobri i po t i č u od B o g a . . . Otud t a m o gde moć postoji i gde uspeva, on a tu postoji i ostaje po božjem nalogu.34 Bog bi r ade ot r peo postojanje države ma koliko rdave, no što bi dopustio da se rulja razulari ma koliko imala razloga za t o . . . Knez t r eb a da ostane knez ma koliki t i r a n i n bio. On samo nek i m a nu žn o odrubljuje glave, j e r vladar m o r a da i ma podanike. D r u g i vid njegove ljubavi i s t r a h o p o š t o v a n j a p r e m a a u t o r i t e t u oč i t uj e se u njegovoj m r ž n j i i p r e z i r u p r e m a n e m o ć n i m m a s a m a , »rulji«, n a r o č i t o k a d njihovi r e v o l u c i o n a r n i p o k u š a j i p r e d u izve sne g r ani c e. U j e d n o j od svojih d i j a t r i b a o n ispisuje č u ve ne reči: Stoga, ko god može, n eka udar a , ubija i kolje, kr i šom ili otvoreno, opominj ući se da ništa ne može biti zaraznije, ubitačnije ni paklenije od buntovnika. Baš kao da čovek ubija besnog psa; ako ti ne n a p a dn e š njega, on će n a p as t i tebe, pa t a ko i čitavu zemlju." L u t e r o v a l ičnost, ka o i njegova u č e n j a , ispoljavaju ambi val ent a n stav p r e m a a u t o r i t e t u . S j e d n e s t r a n e , o n je z a s t r a š e n a u t o r i t e t o m — a u t o r i t e t o m svetovne vlasti i a u t o r i t e t o m t i r a n s k o g b o ga — as druge, o n se b u n i p r ot i v a u t o r i t e t a — a u t o r i t e t a crkve. I s t u a m b i v a l e n t n o s t on ispoljava i u svom stavu p r e m a m a s a m a . On je uz n jih d o k god se on e b u n e u o k v i r i m a koje je on po st a v i o. Ali k a d o n e n a p a d n u a u t o r i t e t e s k o j i m a se o n slaže, d u b o k a m r ž n j a i p r e z i r p r e m a m a s a m a izlaze na videlo. U po59
glavlju u k o m e se b a v i m o p s i h o l o š k i m m e h a n i z m o m b e k s t v a po k a z a ć e m o da su t a l jubav p r e m a a u t o r i t e t u i, u isti m a h , m r ž n j a p r e m a o n i m a koji su n e m o ć n i t i p i č n e c r t e a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a . U o v o m t r e n u t k u važ no je da se shva t i da je L u t e r o v stav p r e m a s v e t o v n o m a u t o r i t e t u bi o u s k o p o v e z a n s nj e go vi m religijs ki m u č e n j i m a . P r i m o r a v a j u ć i p o j e d i n c a da se o s e ća b ez vr edn i m i b e z n a č a j n i m u p o g l e d u v l a s t i t i h o dl i ka , p r i m o r a v a j u ć i ga da se os e ća n e m o ć n i m o r u đ e m u b o ž j i m r u k a m a , o n je lišio čov eka s a m o p o u z d a n j a i os e ća n j a l j u ds kog d o s t o j a n s t v a , koji su p r e m i s a za svako čvr st o o d u p i r a n j e t l a č i t e l js k i m s v e t o v n i m a u t o r i t e t i m a . U t o k u ist or i j ske evolucije L u t e r o v a u č e n j a i m a l a su j o š d al eko s e žni j e p os l e d i c e . Ci m je p o j e d i n a c izgubio os e ća nj e p o n o s a i d o s t o j a n s t v a , o n je bi o p s i h o l o š k i p r i p r e m l j e n da izgubi o se ća nj e svojstveno s r e d n j o v e k o v n o m mi š lj e nj u — n a i m e , da su čovek, njegovo d u h o v n o s pa s enj e i njegovi d u h o v n i ciljevi s vr ha života. Bio je p r i p r e m l j e n da p r i h v a t i u l og u k oj a je od njegova ži vot a n a č i n i l a s r e d s t v a za svrhe izvan njegove l i č n o s t i — ekon o m s k u p r o i z v o d n o s t i a k u m u l a c i j u k a p i t a l a . L u t e r o v i p ogl e d i na e k o n o m s k e p r o b l e m e bili su t i p i č n o s r ed n j o v e k o v n i , Cak i vise od Kalvi novih. On bi se u ž a s n u o n a p o m i s a o da čov ek o v život t r e b a da p o s t a n e s r ed s t vo z a e k o n o m s k e ciljeve. N o m a d a je njegovo mišljenje o e k o n o m s k i m p i t a n j i m a b ilo t r a d i c i o n a l n o , njegovo n a g l a š a va n j e čovekove n i š t a v n o s t i s u p r o t s t a v l j a l o se i i s t o v r e m e n o u t i r a l o p u t razvoju, u t o k u k oga će čovek m o r a t i ne s a m o da se p o k o r i s v e t o v ni m a u t o r i t e t i m a već i da svoj život p o d r e d i e k o n o m s k i m ciljevima. D a n a s je t a t e ž n j a d os t i gl a vrh u n a c u f aš i s t i č k o m i st ic a nj u da je cilj ži vota ž r t vo va n j e za »više« m o ć i , za v o d a ili r a s n u z a je dn i cu . U Kalvi novoj teologiji, koj a će za a n g l o s a k s o n s k e z e ml j e pos ta ti v a ž n a isto o n o l i k o ko l i ko i L u t e r o v a za N e m a č k u , i spol j en je u s u š t i n i isti d u h k a o i u L u t e r o v o j , k a k o t e ol oš ki t a k o i psih ol oš ki . M a d a se i Kal vi n s u p r o t s t a v l j a o a u t o r i t e t u cr kve i šlep o m u s v a j a n j u n j e n i h d o k t r i n a , za njega je k o r e n religije u čovekovoj n e m o ć i ; s a m o u n i ž a v a n j e i u n i š t e n j e l j ud s ko g p o n o s a j e s u lajtmotiv čitavog njegovog mišljenja. S a m o čovek ikoji p r e z i r e ovaj svet mo ž e se p o s v e t it i p r i p r e m a n j u za b u d u ć i 38. On u č i da t r e b a da se u n i z i m o i da je u p r a v o t o s a m o u n i ž a vanje sr ed st v o za os l a nj a nj e n a božj e snagu. »Jer n i š t a t a k o ne p o b u đ u j e n a š d u h da se d o k r a j a u z d a i veruje u G o s p o d a k o liko n a š a n e s a m o p o u z d a n o s t i n e s p o k o j s t v o koji se r a d a j u iz svesti o naš oj vlastit oj be d i . « 39 60
On p r o p o v e d a da p o j e d i n a c ne t r e b a d a se os e ća g o s p o d a r o m sebe: Mi ne p r i p a d a m o sebi; stoga ni r a z u m ni volja ne t r e b a da preovlađuju u n a š e m r a z m a t r a n j u i delanju. Mi ne p r i p a d a m o se bi; zato ne postavljamo kao svoj cilj traženje onoga što bi moglo biti p r o b i t a č n o za naše telo. Mi ne p r i p a d a m o sebi, zato, koliko god je moguć no, zaboravimo sebe i sve svoje stvari. Nasupr ot t ome , mi p r i p a d a m o Bogu; za njega, zato, živimo i umiremo. J e r kao što naj pogubnija kuga upr op ašć u j e ljude koji sebe slušaju, t a ko je j e d i n a luka spasenja da sami ništa ne z n a m o i da ni št a ne želimo, već da nas vodi Bog, koji h o d a ispred nas.*" Covek ne t r e b a da s t r e m i vr l i ni r a d i nje s a m e . T o ne bi vodilo n i č e m d r u g o m do t a š t i n i : Jer s tara je i t a č n a čovekovoj. A za to ne ricanje i odbacivanje svoje pažnje težnji za kuje, a koj i ma t r e b a daju."
opas ka da je svet p o r o k a skriven u duši možeš naći nikakav drugi lek do samoposvih sebičnih obzira, i posvećivanje sve o n i m s tvari ma koje Gospod od tebe izistežiti j e d in o zato što se one nj e mu svi-
I Ka l vi n p o r i č e da d o b r a del a m o g u dovesti do spasenja. Mi za n j i h u o p š t e n i s m o k a d r i : » Pobo ž n i čovek nije n i k a d u č i n i o n i j e d n o delo koje ne bi zaslužilo p r o k l e t s t v o k a d a bi se i spi tal o p r e d s t r o g i m s u d o m Božjim«. 42 Ako p o k u š a m o da s h v a t i m o p s i h o l o š k u v a ž n o s t Kal vi n o va sis t e ma , za njega u n a č e l u važi o n o isto što je r e č e n o o L ut e r o v i m u č e n j i m a . I K al vi n je p r o p o v e d a o k o n z e r v a t i v n o j s r ednj oj klasi, l j u d i m a koji su se osećali n e i z m e r n o u s a m l j e n i i p r e s t r a šeni, čija su o s e ć a n j a b il a i z r a ž e n a u njegovoj d o k t r i n i o b e z na č a j n o s t i i n e m o ć i p o j e d i n c a i u z a l u d n o s t i njegova t r u d a . M e d u t i m , m o ž e m o p r e t p o s t a v i t i d a je p o s t o j a l a izvesna n e z n a t n a razlika; d o k je u L u t e r o v o v r e m e či tava N e m a č k a bila u s k o m e š a n a , d o k je r az vi t ak k a p i t a l i z m a u gr o ž av ao ne s a m o n j e n u s r e d n j u kl a s u nego i seljake i g r a d s k u si r ot i nj u, Z en ev a je bi l a r e l a t i v n o n a p r e d n a za j e dn ic a . O n a je u t o k u pr ve po l ov i ne p e t n a e s t o g veka b ila j e d a n od v až n i h s a j a m s k i h g r a d o v a u E v r o p i i, m a d a ju je već u Kalvi novo v r e m e L io n u t o m p o g l e d u b a c i o u zasen a k 43, o s t a l a e k o n o m s k i p r i l i č n o j a ka . U o p š t e , izgleda da se p o u z d a n o mo ž e r eći da su Kal vi nov e pristalice bile i z v rb o va ne u g l a v n o m iz k o n z e r v a t i v n e s r edn j e klase44, 61
i da ni u F r a n c u s k o j , ni u H o l a n d i j i ni u E ng l e s ko j njegove glavne p r i s t a l i c e ni su bile n a p r e d n e k a p i t a l i s t i č k e g r u p e, nego za n a t l i j e i sit ni s opst veni c i , od k oj i h su n e k i već i ma l i vise u s p e h a od dr u g ih , ali koje je, k a o g r u p u , u g r o ž a v a o r a z v i t a k k a p i t a l i z m a . 45 Z a t u d r u š t v e n u kl asu k a l v i n i z a m je i m a o i st u p s i h o l o š k u priv l a č n o s t o kojoj s m o već r aspr av l jal i u vezi s l u t e r a n s t v o m . On je i zr a ža v ao o s e ć a n j e sl obode, ali i b e z n a č a j n o s t i n e m o ć po j e di nc a. O n je n u d i o r ešenje p r o p o v e d a j u ć i da se čovek mo ž e nad a t i novoj b e z b e d n o s t i ako se p o t p u n o p o t č i n i i uni z i . I m a m n o g o t a n a n i h raz l i ka i z m e d u K a l v i n o vi h i L u t e r o v i h učen j a n e v a ž n i h za glavni p r a v a c mi š lj e nj a kog a se u ovoj knjizi d r ži m . T r e b a i s t aći s a m o dva p o g l e d a u k o j i m a se b it n ij e razlikuju. J e d a n je K a l v i nova d o k t r i n a o p r e d e s t i n a c i j i . Z a r az l i ku od d o k t r i n e o p r e d e s t i n a c i j i k a k v u n a l a z i m o u Avgustina, T o m e Akvinskog i L u t e r a , o n a u K a l v i n a p o s t a je j e d n a od osno va , m o ž d a s r e d i š n j a d o k t r i n a čitavog njegovog s is te ma . O n je t u m a č i na n ov n a č i n t i m e što p r e t p o s t a v l j a da bog ne s a m o da u n a p r e d o d r e d u j e n e ke l ju de za m i l o s t već i izvesne o s u d u j e na v eč n o p r o k l e t s t v o 46. S pa s e nj e ili p r o k l e t s t v o n i su p o sl e d i c e n i k a k v i h d o b r i h ni r davih del a koje čovek u č i n i za života, već ih bog o d r e đ u j e p r e no što se čovek i r o d i . Z aš t o je bog j e d n o g i z a b r a o a d r u go g osudio j e s t e t a j n a u k o j u čovek ne sme p o k u š a t i da p r o n i k n e . On je t a k o p o s t u p i o z a t o što m u se d o p a d a l o da n a taj n a č i n pokaže svoju n e o g r a n i č e n u m o ć . K a l v i nov bog, u p r k o s svim pok u š a j i m a da se s aču va mi s a o o božjoj p r a v e d n o s t i i ljubavi, i m a sve o s o b i n e t i r a n i n a , p o t p u n o n e s p o s o b n o g da voli, p a č a k i da b u d e p r a v i č a n . Upadl j iv o p r o t i v r e č e ć i N o v o m zavet u, Kal vi n poriče v r h o v n u u log u ljubavi i kaže: »Jer o n o što s k o l a s t i č a r i izl a ž u o t o m e da m i l o s r d e p r e t h o d i veri i n a d i j e s t e p u k a v a r k a p o r e m e ć e n e u ob r a z i l j e .. .«47 P s i h o l o š k i z na ča j d o k t r i n e o p r e d e s t i n a c i j i je d v o s t r u k . O n a izražava i u v e ć av a o se ća nj e p o j e d i n a č n e n e m o ć i i b e z n a č a j n o s t i . N i j e d n a d o k t r i n a ne bi mo g la sna žni j e od nje da izrazi bez vr edn o s t l j uds ke volje i t r u d a , č o v e k u je u s k r a ć e n o da o d l u č u j e o svojoj s u d b i n i i o n n i š t a ne m o ž e da u č i n i da bi i z m e n i o o n o što je o d l u č e n o . O n je n e m o ć n o o r u đ e u b o ž j i m r u k a m a . D r u g o z n a č e n j e ove d o k t r i n e , ka o i L u t e ro ve , sastoji se u nj e no j funkciji p r i g uš i va nj a i r a c i o n a l n e s u m n j e , k o j a je u K al vi n a i n j e govih s l e d b e n i k a bi l a i s t a k a o i u L u t e r a . N a pr vi p o g l e d čini se da d o k t r i n a o p r e d e s t i n a c i j i p r e p o v e ć a v a s u m n j u nego što je 62
p ri g u š u j e . Z a r p o j e d i n c a ne r a z d i r u s u m n j e j oš m u č n i je o d p r eđ a š n j i h k a d z n a da je рге r o đ e n j a o d r e đ e n za v e č n o p r o k l e t s t v o ili za spas? K a k o on u o p š t e mo ž e da b u d e s i gu r a n u svoju sudb i n u ? M a d a Kal vi n nije u č i o da p o s t o j i s t va rn i d o ka z za t a k v u dzvesnost, on i njegovi sl e db e n i ci bili su, u stvari, u b e d e n i da p r i p a d a j u i z a b r a n i m a . D o tog u b e d e n j a su došli p o m o ć u o nog istog m e h a n i z m a s a m o u n i ž a v a n j a koji s mo ispi tal i u vezi sa Lut e r o v o m d o k t r i n o m . Z a o n e koji su i ma l i t a kvo u b e d e n j e , d o k t r i n a o p r e d e s t i n a c i j i p o d r a z u m e v a l a je k r a j n j u izvesnost; čovek nije m o g a o da u č i n i n i š t a či me bi svoje spa senj e dov eo u opasnost , p o š t o o n o nije zavisilo od njegovih v la st i t ih p o s t u p a k a , već je o n j e m u bi l a d o n e t a o d l u k a p r e no što se on i r o d i o . O p e t je, ka o i u L u t e r a , t a o s n o v n a s u m n j a i m a l a za p o s l e d i c u t r a ž e n j e a p s o l u t n e izvesnost i; no m a d a je d o k t r i n a o p r e d e s t i nac i j i p r u ž a l a t a k v u izvesnost, s u m n j a je o s t a l a i m o r a l a se n e p r e s t a n o p r i g u ši v a t i sve f a n t a s t i č n i j i m v e r o v a n j e m da ver ska z a j e d n i c a kojoj čovek p r i p a d a p r e d s t a v l j a onaj od b o g a i z a b r a n i deo čo ve ča n st va . Kal vi n o va t e o ri j a o p r e d e s t i n a c i j i s a d r ž i j e d n u i m p l i k a c i j u koj u o vde t r e b a izri čito p o m e n u t i j e r je bila n aj s n a ž n i j e oživljena u n a c i s t i čk o j ideologiji: n a č e l o o b i t n o j n e j e d n a k o s t i ljudi. Za K a l v i n a p o s t o j e dve vr ste ljudi — izbavljeni i o n i koji su osud e n i n a v e č no p r o k l e t s t v o . P o š t o je s u d b i n a o d r e đ e n a j o š p r e n j i h o v a r o d e n j a , i o ni n i s u k a d r i da je i z m e n e m a št a da u č i n e ili ne u č i n e t o k o m života, j e d n a k o s t č o v e č a n s t v a n a č e l n o se poriče. L ju di su s t v o r e n i ka o n e j e d n a k i . Ovo n a č e l o p o d r a z u m e v a i to da m e d u l j u d i m a n e m a s o l i d a r n o s t i , p o š t o se p o r i č e j e d i n i či n i l a c koji je n a j s n a ž n i j a o s n o v a za l j u d s k u s o l i d a r n o s t : j e d n a k o s t ljudske s u d b i n e . Kal vi ni s t i su sasvim b e z az l e n o mislili da su o n i i z a br a n i , a da je sve d rug e b og o s u d i o na p r o k l e t s t v o . O či g l e d n o je da je to ver ov a n j e p r e d s t a v l j a l o , u p s i h o l o š k o m p o gl e d u, d u b o k p r e z i r i m r ž n j u p r e m a d r u g i m l j u d s k i m b i ć i m a — u stvari o n u i st u m r ž n j u k o j o m su o n i o b d a r i l i boga. M a d a je m o d e r n a m i s a o vo di l a ka sve v e ć e m p o t v r d i v a n j u l juds ke jed n a k o s t i , ovo k al v i ni st i čk o n a č e l o u v e k se d o n e k l e ispoljavalo. D o k t r i n a da su ljudi, s h o d n o svojoj rasi, u osnovi n e j e d n a k i pot v r d a je tog istog n a č e l a , s a m o d r uk či j e r ac i o n a l i z o v a n o g . Psih o l o š k e i mp l i ka c i j e su iste. D r u g a i v e o m a z n a č a j n a r az l i ka u o d n o s u na L u t e r o v a u č e n j a je veće ist ica nj e v a ž n o s t i m o r a l n o g t r u d a i vrlog života. P o j e d i n a c ne m o ž e izmeniti svoju sudbinu n i j e d n i m svojim d e l o m, 63
ali s a m a č i n j e n i c a što je k a d a r da to p o k u š a je z n a k njegove p r i p a d n o s t i izbavljenima. Vrl ine koje čovek t r e b a da s t e k ne jesu: s m e r n o s t i u m e r e n o s t (sobrietas), p r a v e d n o s t (institia), u smi slu da se s v a ko m daje o n o što m u po zasluzi p r i p a d a , i p o b o ž n o s t (pietas), koja čov e k a sjedinjuje s b o g o m 48. D a l j i m r a z v i t k o m kalv in i z ma ist icanje vrlog života i z n a ča j a n e p r e s t a n o g t r u d a pos t a je sve važnije, a n a r o č i t o ideja da je u s p e h u s v e t o v n o m životu, kao p o s l e d i c a takvog t r u d a , z n a k sp a sen j a . 49 Osobi t o i st icanje vrlog života, svojstveno k a l v i ni z mu , i m a l o je p o s e b a n p si ho l o š k i z n ača j . K al v i n i z a m je i s t a k a o n u ž n o s t n e p r e st a nog ljudskog t r u d a . Covek s t a l no m o r a p o k u š a v a t i da živi po božjoj reči i da n i k a d ne p o s r n e t r u d e ć i se da to čini. Izgl e d a da je t a d o k t r i n a p r o t i v r e č n a d o k t r i n i da je lj uds ki t r u d n eko r i s t a n za čovekovo spasenje. Moglo bi n a m se u č i n i t i da je fatalistički stav u z d r ž a v a n j a od svakog t r u d a m n o g o p r i k l a d ni j i . Međ u t i m , n ek i p s i h o l o š k i razlozi p o k a z u j u da stvari t a k o ne stoje. N e s p o k o j s t v o , o s eća nj e n e m o ć i i b e z n a č a j n o s t i , a n a r o č i t o neizves nost o t o m e šta čoveka č ek a posle s m r t i p re d s t a v l j a j u duh o v n o stanje koje p r a k t i č n o n i k o ne mo ž e da p o d n e s e . G o to v o n i k o ko je o p h r v a n t i m s t r a h o m ne bi bio k a d a r da se o p u s t i , da uživa u ži votu i da b u d e r a v n o d u š a n p r e m a o n o m e što će ga kasnije snaći. R a zv i j an j e m m a h n i t e a k t i v n o s t i i t ežnje da se nešto u č i n i — u p r a v o od li ka ko ju je n a r o č i t o i s t a k a o k a l v i n i z am — je j e d a n od m n o g i h n a č i n a da se izbegne to n ep o d n o š l j i v o stanje nei zv e sn o st i i ose ća nj e vlastite b e z n a č a j n o s t i , koje par al i zuje čoveka. T a k v a a k t i v n o st d obija svojstvo p r i n u d e : pojedinac mora da bude aktivan da bi savladao u sebi osećanje sumnje i nemoći. Ta k a v t r u d i a k t i v n o s t ni su p o s l e d i c a u n u t r a š n j e snage i s a m o p o u z d a n j a ; oni su o č a j n o b e ks tvo od n e s po k oj st va . I Taj se m e h a n i z a m mo ž e lako z a pa z it i u n a p a d i m a p a n i č n o g n es p o k oj s t va . č o v e k koji o če kuj e da k r oz n e k o l i k o časova dobije od l e k a r a di j a gno zu o svojoj b o l e s t i — a ova mo ž e b i t i k o b n a — nal azi se, sasvim p r i r o d n o , u s t a nj u n e s p o k o j s t v a . On o b i č n o n e ć e m i r n o se det i i iščekivati. Nj eg a će n e s p o k o j s t v o , ako ga ne p ar al i še , naj češće p o k r e t a t i n a n e k a k v u manje-više m a h n i t u a kt i vno s t . On mo ž e da k o r a č a gore-dole, da z a p o d e v a r az govor sa sva ki m koga se d oč e pa , da u r e đ u j e svoj p i s a ć i sto, da piše p i s m a . Može d a n a s t a v i u o b i č a j e n i p os a o , s a m o j o š aktivnije i grozničavije. Ma kakav oblik u ze o , njegov t r u d je p o d s t a k n u t n e s p o k o j s t v o m i teži da m a h n i t o m a k t i v n o š ć u s avlada o se ća nj e nemoći. 64
U kal vinist ičkoj d o k t r i n i t r u d je i m a o još j e d n o p s i h o l o š k o z n a č e n j e , č i n j e n i c a da čovek nije p o s u s t a o od tog n e p r e s t a n o g t r u d a i da je i m a o u s p e h a u svom m o r a l n o m , kao i u s v e t o v n o m r a d u bi l a je manje-više j a s a n z n a k d a je o n j e d a n od i z a b r a n i h . I r a c i o n a l n o s t t akvog p r i n u d n o g t r u d a sastoji se u t o m e što ta aktivnost nije namenjena ostvarivanju ieljenog cilja, već slu ii da pokaie da li će se dogoditi nešto što je u n a p r e d o d r e d e n o i što ne zavisi od čovekove vlastite a k t i v n o s t i niti n a d z o r a . Taj m e h a n i z a m je d o b r o p o z n a t a od li ka p r i n u d n i h n e u r o t i č a r a . Takve osobe, k a d a s t r a h u j u za i s h od ne k o g važnog p o d u h v a t a , m o g u , d ok če kaj u n a odgovor, da b r o j e p r o z o r e n a k u ć a m a ili dr veće n a ulici. Ako je br oj p a r a n , o s o b a ose ća da će se sve d o b r o svršiti; ako je n e p a r a n , t o je z n a k da će p r e t r p e t i neu s p e h . Cesto se t a s u m n j a ne o d n o s i n a n e k u o d r e d e n u p r i l i k u već n a čitav život j e d n e osobe, te će on a , s h o d n o t o m e , biti p r i n u d e n a da t r a ž i »znake«. Cesto i z m e d u b r o j a n j a k a m en j a , r e d a n j a pas i j a nsa, k o c k a n j a , itd., i n e s p o k o j s t v a i s u m n j e veza nije svesna. Covek mo ž e da r e d a p as i j a n s us l e d n e j a s n og oseć a n j a n e m i r a , i t e k bi a n al i z a mo g l a da o b e l o d a n i s k r i v e n u funkciju njegove a k ti v n os t i : o t k ri v a nj e b u d u ć n o s t i . U k a l v i ni z mu je to z n a č e n j e t r u d a bilo de o ver ske d o k t r i n e . P r v o b i t n o se o n o o d n o s i l o na m o r a l n i t r u d , no kas ni j e su se sve vise isticali t r u d u č o v e k o v o m z a n i m a n j u i posl e di c e tog t r u d a — to j e s t u s p e h ili n e u s p e h u poslu. U s p e h je p o s t a o z n a k božje m i l o s t i ; n e u s p e h — z n a k p r o k le t s t va . Ovi r azlozi p o k a z u j u da p r i n u d a na n e p r e s t a n i t r u d i r a d nik a k o nije bila p r o t i v r e č n a o s n o v n o m u b e đ e n j u u čov e ko vu nem o ć ; o n a je p r e b ila p s i h o l o š k a pos l e di c a. T r u d i r a d u o vo m s mi sl u po st a l i su p o t p u n o i r a c i o n a l n i . Oni ni su mogli da i z me n e s u d b i n u , p o š t o je nj u bog u n a p r e d o d r e d i v a o , bez o b z i r a koliko se p o j e d i n a c t r u d i o . Oni su s a m o služili ka o sr ed s t vo za p r ed sk a zivanje u n a p r e d o d r e d e n e su d b i ne ; a m a h n i t i t r u d je, u isti m a h , v r a ć a o čoveku s a m o p o u z d a n j e , k o j i m je o n savlađivao i n a č e nep o d n oš l j i vo o s eća n j e n e m o ć i . Mož e se p r e t p o s t a v i t i da je taj novi stav p r e m a t r u d u i r a d u k a o cilju po sebi naj važnija p s i h o l o š k a p r o m e n a ko j a se u čoveku zbila od k r a j a sr ednj e g veka n a o v a m o . U s v a k o m d r u š t v u čovek m o r a da r a d i a ko h o ć e da živi. M n o g a d r u š t v a resil a su taj p r o b l e m n a taj n a č i n što su r a d obavljali robovi, te je t a k o s l o b o d n o m čove ku bilo d o p u š t e n o da se posveti »plemeni tiji m« z a n i m a n j i m a . U t a k v i m d r u š t v i m a r a d nije bio d o s t o j a n slobod65
n o g čoveka. I u s r e d n j o v e k o v n o m d r u š t v u t e r e t r a d a b i o je nej e d n a k o r a s p o d e l j e n m e đ u r a z l i č i t i m k l a s a m a u d r u š t v e n o j hijera r hi j i , p a je č e s t o dolazil o do s u r o v e e k s p l oa t a c i j e. Ali stav p r e m a r a d u b i o je d r u k č i j i od stava koji se p o t o m razvio u mo d e r n o j eri. R a d nije i m a o a p s t r a k t n o obeležje p r o i z v o d e n j a nekog a r t i k l a koji se mo ž e u n o s n o p r o d a t i n a t r ži š t u . Covek je r a dio o d az i va j ući se k o n k r e t n o m z a h t e v u i sa k o n k r e t n i m ciljem: da z a r a d i za svoje izdrž ava nj e. K a o što je n a r o č i t o M a k s V e b e r p o k a z a o , nije b ilo p o d s t i c a j a z a veći r a d od o n o g koji je b i o pot r e b a n da b i se o d r ž a o t r a d i c i o n a l a n ž i vo t n i s t a n d a r d . I z g l e d a da su n e ke g r u p e s r ed n jo v e k o v n o g d r u š t v a uživale u r a d u k a o ostvari va n j u p r o i z v o d n e s p o s o b n o s t i ; da su m n o g e d r ug e r ad i l e za t o što su morale i što su osećale da je ta n u ž n o s t u s l ov l j en a spol j aš nj i m p r i t i s k o m . U m o d e r n o m d r u š t v u bilo je novo to što je l j ude p o k r e t a o n a r a d m a n j e spolj ašnji p r i t i s a k a vise u n u t r a šnja p r i n u d a , koj a ih je o n a k o gonila da r a d e ka o što bi to u d r u g i m d r u š t v i m a m o g a o d a u č i n i j e d i n o v e o m a str og g o s p o d a r . P r i u l a g a n j u svih e ne r gi j a u r ad, t a u n u t r a š n j a p r i n u d a bila je p l o d n i j a n o što b i b i l a i j e d n a sp o l j aš n j a p r i n u d a . L jud i se u ve k u izvesnoj m e r i b u n e p r o t i v spolj ašnje p r i n u d e , što o m e t a p l o d n o s t r a d a ili p ravi ljude n e p o d e s n i m za b i l o k a k a v izdifer e n o i r a n i z a d a t a k koji iziskuje i nt el i ge nci ju i o d g o v o r n o s t . P r i n u d a n a r a d ko j a je čov e k a p r e t v o r i l a u vl a st i t og g o n i č a r o b o v a ne s p u t a v a t a svojstva. K a p i t a l i z a m se, bez s u m n j e , ne bi m o g a o razviti da naj veći de o čovekove energije nije b i o k a n a l i s a n u p r a v c u r a d a . N i u j e d n o m d r u g o m i s t o r i j s k o m r a z d o b l j u slob o d n i ljudi ni su svoju en e rg i j u t a k o p o t p u n o posvećivali j e d n o j svrsi: r a d u . Snag a koja je čove ka p o k r e t a l a n a n e m i l o s r d a n r a d b i l a je j e d n a od o s n o v n i h p r o i z v o d n i h snaga, za r a z v i t a k našeg i n d u s t r i j s k o g s i s t e m a n i š t a m a n j e v a ž n a od p a r e i e l e k t r i c i t e t a . D o s a d s m o govorili po gl a vi t o o n e s p o k o j s t v u i o s e ć a n j u nem o ć i koji o b u z i m a j u p r i p a d n i k a s r e d n j e klase. S a d a ć e m o p r o u č i t i j e d n u d r u g u o s o b e n o s t k o ju s mo s a m o s p o m e n u l i : neprijateljsko raspoloženje i ozlojeđenost pripadnika s r e d n je klase. N e i z n e n a d u j e to što je s r e d n j a k la s a bi l a v e o m a n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o ž e n a . N o r m a l n o je da n ep r i j at e l j s ki rea guj e svaki čovek čije se e m o c i o n a l n o i č u l n o i zr a ža v an j e o m e t a , a s a m o p o s t o j a n j e ugr oža va; ka o što s mo videli, s r e d n j a kl a s a u celini, a n a r o č i t o o n i n j e n i p r i p a d n i c i koji j o š n i s u uži vali p r e i m u ć s t v a od r az v i t k a k a p i t a l i z m a , b i l a je o m e t e n a i ozbi lj no u g r o ž e n a . Još će j e d a n či nilac u v e ć a t i n j e n o n e p r i j a t e l j s k o r a s p o l o ž e n j e : r a s k o š 66
i m o ć k o j i m a se m a l a g r u p a k ap i t a l i s t a , u k l j u č u j u ć i t u c r k v e n e v e l i k od o st o j n i k e , m o g l a r a z m e t a t i . P r i r o d a n i sho d toga bio je dub o k a zavist p r e m a n j i ma . N o d o k su se n e p r i j at e l j s k o r aspol ož e nj e i zavist razvijali, p r i p a d n i c i s r e d n je klase ni su mog l i da n a d u onaj n e p o s r e d n i izraz koji je bio m o g u ć a n za niže klase. Ove su m r ze l e b o g a t a š e koji su ih e k s pl oat is al i, želele su da sr uše n j i ho v u m o ć , te su t a k o bile u s t a n j u da os e ća ju i da i zr a ža v aj u svoju m r ž n j u . A i visa klasa je bila k a d r a da u želji za m o ć i n e p o s r e d n o izrazi agr esi vnost . P r i p a d n i c i s r e d n j e klase bili su u su š t i n i k o n z e r v at i v n i ; on i su želeli da st a bi l i zuj u dr uštvo a ne da ga u n i š t e ; svaki od n jih se n a d a o da će i m a t i vise u s p e h a i da će u č e st v o v a t i u o p š t e m r azvitku. N e p r i j a t e l j s k o ras pol ož enj e se, dakl e, nije mo gl o o t v o r e n o i zr a ža vat i niti , čak, sves n o o s e ća ti ; o n o se m o r a l o p o t i s n u t i . M e d u t i m , p o t i s k i v a n j e m se n e p r i j a t e l j s k o r a s p o l o ž e n j e s a m o u k l a n j a iz svesti, a ne i u k ida , št a vi še , to o b u z d a v a n o n ep r ij at e lj s t vo , ne n a l a z e ć i n i k a k av n e p os r e d a n izraz, r as t e sve d ot l e do k ne o b u z m e či tavu l i č n o st , čovekov o d n o s p r e m a d r u g i m a i p r e m a sebi — ali u r ac i o n a l i zo v a n i m i p r e r u š e n i m o b l i c i ma . L u t e r i Kalvi n op is u j u to s v e o b u h v a t n o ne p r i j a t e l j s t v o ; o pi s uj u ga ne s a m o k a o ljudi koji su l ič n o p r i p a d a l i r e d u naj v e ć i h nen a v i d n i k a m e đ u n aj gl av ni ji m i s t o r i j s k i m l i č n o s t i m a — a, izvesn o , m e d u reli gijskim v o d i m a — već, što je važnije, i ka o tvor ci d o k t r i n a koje su bile o b o j e n e t i m n e p r i j a t e l j s t v o m , te su se mo g le o b r a ć a t i j e d i n o g r u p i l judi koji su i s a m i bili p o k r e t a n i d u b o k i m , p o t i s n u t i m n e p r i j a t e l j s t v o m . To n ep r i j a te l js t v o se najupadl jivij e i zražava n j i h o v i m p o j m o m o bogu, n a r o č i t o u Kalvinovoj d o k t r i n i . M a d a mi svi d o b r o p o z n a j e m o taj p o j a m , često sebi ne p r e d o č a v a m o u p o t p u n o s t i šta z n a č i s hv a t a n j e da je bog s a m o v o l j a n i n e m i l o s r d a n k a k v i m ga je K al vi n p r i k a z a o , da je de o č o v e č a n s t v a o s u d i o n a v e č n o p r o k l e t s t v o , p r a v d a j u ć i ili razj a š n j a v a j u ć i to j e d i n o č i n o m božje moć i . N a r a v n o , s a m Kalvin se p o za ba v i o o č i g l e d n i m z a m e r k a m a koje bi se mogle u č i n i t i t o m s h v a t a n j u boga; no manje-više t a n a n e k o n s t r u k c i j e k o j i m a je h t e o da p o d u p r e p r e d s t a v u o j e d n o m p r a v e d n o m i m i l o s t i v o m b o g u ne zvuče ni n a j m a n j e ubedl jivo. T a p r e d s t a v a o j e d n o m d e s p o t s k o m b ogu, koji želi n e o g r a n i č e n u m o ć n a d l j ud i ma , njih o v o p o t č i n j a v a n j e i p o n i ž av a n j e , bi l a je p r o j e k c i j a n e p r i j a te l jstva i zavisti s r ed n j e klase. N e p r i j a t e l j s t v o ili o z l o j e đ e n o s t našli su i zraza i u p r i r o d i o d n o s a p r e m a d r u g i m a . G l av ni o blik koji je taj izraz u ze o bilo je 67
m o r a l n o o g o r č e n j e , k o j i m se, ne m e n j a j u ć i se, o d li ko v a l a niža s r e d n j a k l a s a o d L u t e r o v a do H i t l e r o v a d ob a . M a d a je t a klasa s t v a r n o zavidela o n i m a koji su i ma l i b o g a t s t v o i m o ć i koji su mogli da uži vaju u životu, o n a je tu o z l o j e d e n o s t i zavist racion al i zo va l a u m o r a l n o o g o r če n j e i u v er e n j e da će svi ti ljudi b i t i k a ž n j e n i v e č n o m p a t n j o m 50. N o t o n e p r i j a t e l j s k o r a s p o l o ž e nj e p r e m a d r u g i m a i zražavalo se i na dr ug i n a č in . K a lvi no v r e ž i m u Zenevi odl i k o v ao se p o d o z r e n j e m i n e p r i j a t e l j s t v o m svakog p r e m a s v a k o me , te je izvesno da se m a l o d u h a ljubavi i b r a t s t v a mog l o o t k r i t i u n j e g o v o m d e s p o t s k o m r e ž i m u . Kal vi n nije ver ova o u b og a t s t v o , a u isti m a h je i m a o m a l o sažaljenj a za s i r o m a š t v o . T o k o m kasnijeg raz v oj a k a l v i n i z m a če s t o n a i l a z i m o n a o p o m e n e da se t u d i n c u ne u k a z u j e l j ub az n os t , n a s ur o v stav p r e m a sirom a š n i m a i n a o p š t u a t m o s f e r u p o d o z r i v o s t i . 51 P o r e d t o g a što su se n e p r i j a t e lj s t v o i l j u b o m o r a p r o j e k t o v a l i na b o g a i p o s r e d n o izražavali u o b l i k u m o r a l n o g o go r č e nj a, n e p r ij a t el j st v o se i zražavalo i n a taj n a č i n što ga je čove k u pr av ljao p r o t i v s a m o g a sebe. Videli s mo k a k o su v a t r e n o L u t e r i K al vi n isticali čo ve kov u g r e š n o s t i uči li s a m o u n i ž a v a n j u i s a m o o m a l o v a ž a v a n j u ka o os n ov i svih vrlina. I zve sno je da o n i svesno n i s u i mali n a u m u n i š t a d r u g o do k r a j n j u p o n i z n o s t . N o svak ko d o b r o p o z n a j e p s i h o l o š k e m e h a n i z m e s a m o o p t u ž i v a n j a i sam o u n i ž a v a n j a ne mo ž e da s u m n j a u to da je k o r e n ovakve »pon i znosti« u že st ok o j mr žn j i , koja, iz ovog ili o n o g razloga, ne m o ž e da se u p r a v i n a spoljašnji svet, te deluje p r o t i v čovekovog l i č no g ja. D a b i s m o p o t p u n o r a z u m e l i t u poj a vu, m o r a m o shvat i t i da su čovekovi stavovi p r e m a d r u g i m a i p r e m a sebi u nače l u p a r a l e l n i , a n i k a k o ne p r o t i v r e č e j e d n i d r u g i m a . S a m o , d o k j e n e p r i j a t e lj s t v o p r e m a d r u g i m a č e s t o svesno i m o ž e o t v o r e n o da se izrazi, n e pr i j a t e l j s t v o p r e m a s a m o m e sebi o b i č n o je ( sem u p a t o l o š k i m s l učaj evima) n e s ve s n o, te se izra ža va u p o s r e d n i m i r a c i o n a l i z o v a n i m o bl i c i ma . J e d a n od n j i h je č ov e ko vo a k t i v n o n a g l a š a va n je vlastite g r e š n o s t i i b e z n a č a j n o s t i , o č e m u s mo u p r a v o govorili; d r ug i se javlja p r e r u š e n u savest ili d u ž n o s t . U p r a v o k a o š t o p o s t o j i p o n i z n o s t k o ja n e m a n ik a kv e veze sa m r ž n j o m p r e m a s a m o m e sebi, t a k o p o s t o j e ist inski z a h t e v i savesti i oseća nj e d u ž n o s t i koji ne p o t i č u iz ne p r i j at e l j s t v a . T a i s t i n s k a sa vest p r e d s t a v l j a deo i n t e g r i s a n e li č n ost i , a p r i d r ž a v a n j e n j e n i h z a h t e v a j e s t e p o t v r d a čitavog ličnog ja. M e đ u t i m , č o v e k o vi m n e p r i j a t e l j s t v o m p r e m a l i č n o m e j a v e o m a je o b o j e n o o n o o s e ća nj e »dužnosti« koje u v e r s k i m ili s v e t o v n i m r a c i o n a l i z a c i j a m a p r o 68
z i m a život m o d e r n o g č ov e ka od r e f o r m a c i j e do d a n a s . »Savest« je g o n i č r obov a , k o m e je čovek u s a m o m e sebi n a š a o m e s t o . O n a ga goni da p o s t u p a po ž e l j a ma i ciljevima za koje veruje da su lično njegovi, m a d a su oni, u stvari, i n t e r n a l i z a c i j e spol j a š n j i h d r u š t v e n i h z a h t e va . O n a ga n a g o n i g r u b o i svi r epo, zab r a n j a j u ć i mu za d ovo l j s t v o i sr eću, da mu čitav život b u d e ispaš t a n j e n ek ak v og t a j a n s t v e n o g g r e h a 52. O n a je, isto t a k o , osn ova » u n u t r a š n j e g svet ov nog a s ke t i zma «, koji je t a k o svojstven r a n o m k a l v i n i z m u i p o z n i j e m p u r i t a n s t v u . N e p r i j a t e l j s t v o m u k o m je u k o r e n j e n a ta m o d e r n a v r s t a p o n i z n o s t i i o s e ć a n j a d u ž n o s t i obj a š n j a v a se i j e d n a i n a č e p r i l i č n o z b u n j u j u ć a p r o t i v r e č n o s t : takva p o n i z n o s t javlja se z a j e d n o sa p r e z i r o m p r e m a d r u g i m a , a licem e r j e je s t v a r n o z a m e n i l o ljubav i m i l o s r d e . To ne bi mogl i da u č i n e i s t i ns k a p o n i z n o s t i i s t in s k o o s e ć a n j e d u ž n o s t i p r e m a bližn j i m a ; no s a m o u n i ž a v a n j e i »savest« ko ja u n i š t a v a l i č n o ja pr ed stavljaju s a m o j e d n u s t r a n u n ep ri j at e lj s t va , a d r u g a s t r a n a su pr ez ir i mržnja p r e m a drugima. i Ci ni n a m se da na o s n o v u ove k r a t k e ana l i z e z n a č e n j a sl o bod e u r a z d o b l j u r e f o r m a c i j e m o ž e m o i z ne t i z a kl j uč ke do k o j i h smo došli u vezi sa p o s e b n i m p r o b l e m o m s l ob o de i o p š t i m p r o b l e m o m u z a j a m n o g d e l ov a n j a e k o n o m s k i h , p s i h o l o š k i h i i d e o l o š k i h činilaca u d ruštvenom procesu. S l o m s r ed n j o v e k o v n o g f eu d a l n o g d r u š t v a i m a o je u j e d n o m p o g l e d u osob i t z n a ča j za sve d r u š t v e n e klase: p o j e d i n a c je bio n a p u š t e n i izolovan. Bio je S l obodan. Ta s l ob o da je i m a l a dvos t r u k u p os l e d ic u. Covek je bio lišen b e z b e d n o s t i koj u je uži vao, l i š en n e o s p o r n o g o s e ć a n j a p r i p a d n o s t i , i bi o je o t r g n u t od sveta, koji je i e k o n o m s k i i d u h o v n o z a dov ol j a vao njegovo t r a g a n j e za b e z b e d n o š ć u . On se o s e ća o u s a m l j e n i n e s p o k o j a n . N o o n je i st o t a k o m o g a o i n e z av i s n o da del a i misli, da b u d e g o s p o d a r s a m o g a sebe i da snosi svoj život o n a k o k a k o m o ž e — a ne o n a k o k a k o su mu d r u g i n ar edi val i . M e d u t i m , s o b z i r o m na s t v a r n u ž i v o t n u si t uac i j u p o j e d i n i h r a z n i h d r u š t v e n i h klasa, te dve vr ste sl o bo d e su bile n e j e d n a k e te ž in e . S a m o o n a d r u š t v e n a k lasa koja je i ma l a najviše u s p e h a i s k o r i s t i l a je r az v i t a k k a p i t a l i z m a za s t i ca nj e s t v a rn o g b o g a t s t v a i m o ć i . Zahv al j u j uć i svojoj d e l a t n o s t i i r a c i o n a l n i m k a l k u l a c i j a m a , o n a je mo g l a da se razvija, da p o b e d u j e , da vlada i n a g o m i l a v a b o g a t s t v o . Z d r u ž e n e , n ov a n o v č a n a a r i s t o k r a t i j a i a r i s t o k r a t i j a po p o r e k l u mogle su da uživaju p l od ov e nove sl ob ode i da stiču n o v o o s e ća nj e vlasti i p o j e d i n a č n e inicijative. S d r ug e s t r a n e ,
on e su m o r a l e da vladaju m a s a m a i da vode m e d u s o b n u b o r b u , te t a k o ni njihov položaj nije bio p o š t e đ e n o s n o v n e n e s i g u r n o s t i i n es po koj s t v a . Ali, u celini uzev, p o zi t i v n o z n a č e n j e sl o b od e bilo je za novog k a p i t a l i s t u najvažnije. On o se i zražavalo u k u l t u r i koja se razvila na tlu te nove a r i s t o k r a t i j e , u k u l t u r i r e n e s a n s e . R e n e s a n s a je u u m e t n o s t i i u filozofiji izražavala novi d u h ljudskog d os t o j a n s t v a , volje i vlasti, ali često i o ča j a n j e i skepti ci zam. Nag la ša va n j e p o j e d i n a č n e a k t i v n o s t i i volje mož e se n a ć i i u t e o l o š k i m u č e n j i m a k a t o l i č k e crkve u t o k u p o zn o g sr ednj e g veka. S k o l a s t i č a ri iz tog r az do b l j a nisu se b u n i l i p r o t i v a u t o r i te ta ; o n i su pr i hv at i l i njegovo vodstvo; no o n i su i st akl i p o zitivno z n a č e n j e slobode, čovekov u d e o u o d r e d i v a n j u svoje sudbi ne , njegovu snagu, d o s t o j a n s t v o i s l o b o d u volje. S d ru ge s t r a n e , niže klase — s i r o m a š n o s t a n o v n i š t v o gr adova, a n a r o č i t o seljaci — bile su p r i m o r a n e da p o n o v o t r a g aj u za s l o b o d o m i da se v a t r e n o n a d a j u u o k o n č a n j e sve većeg ekon o m s k o g i ličnog t la če n j a . One su i ma le m a l o šta da izgube a m n o g o da dobiju. N i s u ih z a n i m a l e d o g m a t s k e t a n a n o s t i , već o s n o v n a na č el a Biblije: b o g a t s t v o i p ra v d a . Nj i ho ve n a d e a k t i v n o su se ispoljile u m n o g i m p o l i t i č k i m b u n a m a i u v e r s k i m p o k r e t i m a, koji su se odlikovali n e p o m i r l j i v i m d u h o m t i p i č n i m za p o č e ta k hrišćanstva. M e đ u t i m , naš e glavno z a n i m a n j e p o s v e ć e n o je r ea kci j i s r ed nje klase. M a d a je d p r i n e o njenoj većoj n e z av i s n os t i i inicijativi, r az vi t a k k a p i t a l i z m a je p r e d s t a v l j a o veliku p r e t n j u . N a poč e t ku še sn a e st og veka p o j e d i n a c koji je p r i p a d a o s r edn j o j klasi još nije m o g a o n o v o m s l o b o d o m da s t e k n e veliku m o ć i b e z b e d n o s t . Vise nego s na gu i p o u z d a n j e , s l o b o d a je d on os i l a izolov a no s t i l i č n u b e z n a č a j n o s t . S e m toga, p o j e d i n a c je bi o d u b o k o o z l o j e đ e n r a s k o šj u i m o ć i b o g a t i h klasa, u k l j u č u j u ć i tu i hijer a r h i j u r i m s k e crkve. P r o t e s t a n t i z a m je izrazio ta o s e ć a n j a bez n a č a j n o s t i i o zl oj e d e no s t i ; o n je u n i š t i o čovekovo p o u z d a n j e u b ož j u b e z us l o vn u ljubav; p o u č a v a o je čov e ka da se s prezir o m i n e p o v e r e n j e m o d n o s i p r e m a sebi i p r e m a d r u g i m a ; načinio je od čoveka sr eds t vo a ne cilj; pol o ž i o je or užj e p r e d svet o v n o m m o ć i i o d r e k a o se n a č el a da p u k o p o s t o j a n j e ne opravdava sve t ovn u m o ć ako o n a p r o t i v r e č i m o r a l n i m n a č e l i m a ; a sve to z n a č i da se o n o d r e k a o e l e m e n a t a koji su sačinjavali t emel j j u d e j s k o - h r i š ć a n s k e t r adi ci j e . Nj egove d o k t r i n e p r u ž a l e su p r e d s t a v u o p o j e d i n c u , b o g u i svetu u kojoj su se ta oseća nj a o p r a v d a l a v e r o v a n j e m da b e z n a č a j n o s t i n e m o ć koje po-
70
j e d i n a c oseća p o t i č u iz svojstva čoveka ka o t akvog i da o n treba da oseća o n a k o k a k o oseća. T i m e su nove religijske d o k t r i n e ne s a m o izrazile o n o što je o se ć a o p r o s e č n i č l a n s r ed nj e klase nego su taj stav, r a c io n alizujući ga i s i s t e ma t i z u ju ći , oj a ča l e i o bo dr i l e . One, m e d u t i m , ni su u či ni l e j e d i n o t o; o n e su i p o ka z al e k ak o da p o j e d i n a c savl a da svoje n es p o k o js t v o . One su ga p o uč a va l e da mož e da n ad vl a da s u m n j u i n e s p o k o j s t v o ako p o t p u n o p r i h v a t i svoju n e m o ć i svoju r d a v u p r i r o d u , ako čitav svoj život s m a t r a i s p a š t a n j e m v la st i t ih g r ehova , ak o s a m o g a sebe d o k r a j a u n i z i i ak o se nep r e s t a n o t r u d i ; u či le su ga da će, ak o se p o t p u n o p o t č i n i , steći ljubav božj u i da se b a r mo ž e n a d a t i da će se n a ć i m e d u o n i m a koje je bog o d l u č i o da izbavi. P r o t e s t a n t i z a m je bi o od g o v o r na ljudske p o t r e b e p r e s t r a š e n o g i izdvojenog p o j e d i n c a lišenog kor e n a , koji se m o r a o u n o v o m svetu s naći i vezati za njega. N o v a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a , koja je pr oi zi šl a iz e k o n o m s k i h i dr uštven i h p r o m e n a , p o t p o m o g n u t a v e r s k i m d o k t r i n a m a , p o s t a l a je, sa svoje s t r a n e , v a ž a n činilac p r i u o b l i č a va n j u daljeg d r u š t v e n o g i e k o n o m s k o g razvitka. U p r a v o o n a svojstva koja su bila u ko r e n j e n a u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i — p r i n u d a na r ad, s tr as t za š t e d n j o m , s p r e m n o s t da se od života n a č i n i o r u d e koje će poslužiti s v r h a m a j e d n e v an l i čn e m o ći , a s k e t i z a m i p r i n u d n o oseća nj e d u ž n o s t i — bile su k a r a k t e r n e odlike koje su u kapi tal is t i č k o m d r u š t v u p o s t a le p r o i z v o d n e snage i be z k oj i h se ne mo ž e zami s l i t i m o d e r n i e k o n o m s k i i d r u š t v e n i razvitak; on e su pr e d s t a v lj a l e p o s e b n e oblike koje je dobijala l ju ds ka energija, u k o j i m a je p o s t a l a j e d n a od p r o i z v o d n i h snaga u d r u š t v e n o m p r o c e s u . S gledišta e k o n o m s k i h p o t r e b a bilo je k o r i s n o p o s t u p a t i u sk l a du sa n o v o o b r a z o v a n i m k a r a k t e r n i m c r t a m a ; takvi pos t u p c i zadovoljaval i su i u p s i h o l o š k o m p og l e du p o š t o su odgovar a l i p o t r e b a m a i n e s p o k o j s t v u nove vrste l ičnosti . Opštije refč e n o : d r u š t v e n i p r o c e s , o d r e đ u j u ć i oblik života p o j e d i n c a — to je s t njegove o d n o s e p r e m a d r u g i m a i p r e m a r a d u — u o bl i č uj e njegovu k a r a k t e r n u s t r u k t u r u ; nove ideologije — religijske, filozofske ili p o li t i č k e — pr oi z l az e iz te i z m e n j e n e k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i o b r a ć a j u se njoj, te je t a k o p ojačavaju, zadovoljavaju i stabilizuju; n o v o o b r a z o v a n e k a r a k t e r n e c r t e p o s t a j u , sa svoje s t r a n e , važni či ni oci u d al jem e k o n o m s k o m razvitku, i u t i č u na d r u š t v e n i p r o c e s . M a d a su se p r v o b i t n o razvile kao r ea kci j a na p r e t n j u novi h e k o n o m s k i h snaga, o n e p o l a k o p o st a j u p r o i z v o d n e snage koje p o d s t i č u i j a č a j u novi e k o n o m s k i r a z vi t a k . 53
BELESKE UZ GLAVU TREĆU
1. K a d govorimo o »srednjovekovnom društvu« i »duhu srednjeg ve ka« n a s u p r o t »kapitalističkom društvu«, govorimo o i dealni m tipovima. N a r a v n o , srednji vek se, u stvari, nije naglo završio, u j e d n o m t r e n u t k u , a m o d e r n o društvo rodilo u dr ugom. Sve eko no ms k e i dr uštvene snage koje odlikuju m o d e r n o društvo već su se bile razvile u sr ednjovekovnom društvu dvanaestog, trinaestog i če t r nae st og veka. U p o z n o m s r ednjem veku rasla je ulo ga kapitala, a rasla je i o pr eč no s t između d r uš t v eni h klasa u gradovima. Kao i uvek u istoriji, svi el eme nt i novog dr uštvenog sistema već su se bili razvili u r ani j em p o r e t k u koji je smenjen novim. N o m a d a je važno da se p r ou či koliko je m o d e r n i h e l em e n at a postojalo u p o z n o m s r ednj em veku i koliko srednjovekovnih e l em e n a t a postoji i dalje u m o d e r n o m društvu, svako teorijsko shvatanje istorijskog pr oce sa bilo bi nemo guće ako bi se podvlačenjem nep r ek i d n os t i pokušale da u m a n j e bitne razlike izmedu srednjovekovnog i m o d e r n o g dr uštva ili da se odbace pojmovi kao što su »srednjovekovno društvo« i »kapitalističko društvo« kao n e n a u č n e konstrukcije. Takvi pokušaji, za o d e n u t i n a u č n o m objektivnošću i t ačnošću, svode, u stvari, istraživanje društva na skupljanje n eb ro j e n ih pojedinosti, te o me ta j u svako razumevanje s t r u k t u r e društva i njene dinamike. 2. Ja cob B u r c k h a r d t , Kultura renesanse u Italiji, Ma ti c a Hrvatska, Zagreb, 1953, str. 79. 3. Nav. delo, str. 8. 4. Nav. delo, str. 79. 5. Bu r k h a r t o v u glavnu tezu su neki a u t o r i potvrdili i obogatili, a drugi odbacili. Manje-više u ist om smislu je i pr oučavanje V. Dil t a j a (Weltanschauung und Analyse des Menschen seit Renais sance und Reformation u Gesammelte Schriften, T e u bne r, Lajpcig, 1914) i E. Kasi rera »Individuum u n d Cosmos in der Philosophie d er Renaissance«. B u r k h a r t a su m e d u t i m , drugi oštr o napali. J. Hui ci ng a (J. Huizinga) je istakao (Das Problem der Renais sance in Wege der Kulturgeschichte, Drei Ma sk e n Verlag, Minhen, 1930, str. 89, i dalje; sr. i njegovo Herbst des Mitelalters, Drei Masken Verlag, Mi nhe n, 1924) da B u r k h a r t ne vodi r a č u n a do ko je je me r e postojala sličnost iz među života m a s a u Italiji i d r u gim evropskim z e ml j ama u t oku poznog srednjeg veka; da pretpostavlja da p o če t a k renesanse p a d a oko 1400, dok uglavnom gr ad a ko j o m se služi da p o t k r e p i svoju tezu potiče iz pet naestog ili s p o č e tk a šesnaestog veka; da potcenjuj e h r i šćanske odlike, a precenjuje značaj neznabožačkog e l e m e n t a u renesansi; da pretpost avlj a da je individualizam bio glavna odlika renesansne kulture, m a d a je bio sa mo j e d a n od mnogih. Me đu ti m, Huicinga ističe da sr ednjem veku nije nedos taj ala individualnost u 72
onoj me r i u kojoj to B u r k h a r t pretpostavlja, te da je, stoga, njegov na č in protivstavljanja srednjeg veka i r enesanse n et ač an; da je r enesansa ostala o d a n a a u t o r i t e t u kao što je to bio i sred nji vek; da srednji vek nije bio t a ko neprijateljski raspoložen p r e m a svetovnom zadovoljstvu a da rene sansa nije bila tako o pt i mi s t i čna koliko je B u r k h a r t pretpostavljao; da od stava m o der nog čoveka — n a i m e od njegova stremljenja ka ličnim usavršavanjima i razvitku individualnosti — u r enesansi nije postojalo ništ a drugo sem z a me t ak a ; da su već u t r i n a e s t o m veku trub a d u r i razvili ideju o p l e me n i tos t i srca, a da, m e d u t i m , r ene sansa nije p r ek i n u l a sa srednjovekovnim p o j m o m o ličnoj vrednosti i služenju nek o me ko je po društvenoj hijerarhiji viši. Izgleda mi, m e đ u t i m , da ova obrazloženja, čak i ako su u p oj e d i nos t i ma ta čna , ne pobijaju Bu r k h a r t o v u glavnu tezu. Huicinga se pr i obrazlaganju, drži, u stvari, ovog načela: B u r k h a r t greši zbog toga što su neke pojave koje on pripisuje r enesansi postojale već u p o z n o m s r ednj em veku u zapadnoj i srednjoj Ev ropi, dok su se druge javile tek po završetku renesansnog razdoblja. To isto obrazloženje koristilo se i protiv svih shvatanja koja srednjovekovno feudalno društvo suprotstavljaju m o d e r n o m kapital ističkom. Ono što je gore r eč eno o t o m obrazloženju važi i za kritiku B u r k h a r t a . B u r k h a r t je shvatio suštinsku razliku izm e d u srednjovekovne i m o d e rn e kulture. On je, možda, odviše upotrebl javao »renesansu« i »srednji vek« kao idealne tipove i govorio o kv ant itivni m razlikama kao o kvalitativnima; čini mi se, ipak, da je on bio u stanju da j a s no uoči pose bne odlike i d i na mi ku onih strujanja koja će u t o k u evropske istorije od kv ant itativnih pr eći u kvalitativne. O či tavom ovom p r o b l e m u sr. i odličnu studiju Carlsa E. T r i nk ha u z a (Charles E. Tri nkhaus) Plemići nemaštine (Adversity's Noblemen), Col umbia University Press, Njujork, 1940, koja ko ns t r uk ti vn o kritikuje Bu r kh a r t o vo delo, analizirajući poglede italijanskih h u m a n i s t a o p r o b l e m u sreće u životu. S o bzi rom na pr ob l e me o kojima se u ovoj knjizi raspravlja, p ose bn o su značajne njegove p r i me db e o nesigurnosti, p om i r e n os t i i očajanju kao posl e di c ama sve veće k on k ur en ts k e bo r b e ljudi za vlastiti n a p r e d a k (str. 18). 6. Sr. Huicinga, str. 159. 7. Sr. Diltajevu analizu P e t r ar k e (nav. delo, str. 19, i dalje) i Trinkhauzove Plemiće nemaštine. 8. Nav. delo, str. 84. 9. Sr. Maks Veber (Max Weber), Protestantska etika i duh kapitalizma (The Protestant Ethic and the Spirit o f Capitalism), Allen an d Unwin, Lo nd on, 1930, str. 65. 10.
Sr. E r n s t Trelč ( Er ns t Troeltsch), Renaissance und Reformation, Vol. IV, Gesammelte Schriften, Tibingen, 1923. 73
11. Izlaganje eko nomske istorije poznog srednjeg veka i razdoblja reformacije uglavnom se zasniva na: L a m p r e h t ( La mpr ec ht ) , Zum Verst'dndnis der wirtschaftlichen und sozialen Wandlungen in Deutschland vom 14. zum 16. Jahrhundert, Akademische Verlagsbuchhandlung J. C. B. Mohr, Ztsch. fur Sozial- u n d Wirtschaftsgeschichte, Frajburg U. B. i Lajpcig, 1893. Ere nber g (Ehrenberg), Das Zeitalter der Fugger, G. Fischer, Jena, 1896. Z o m b a rt (Sombart ), Der Moderne Kapitalismus, 1921, 1928. F o n Belov (von Below), Probleme der Wirtschaftsgeschichte, Mohr, Tibingen, 1920. Kulišer (Kulisher), Allgemeine Wirtschaftsgeschichte des Mittelalters und der Neuzeit, Druck u n d Verlag von R. Oldenbourg, Min h e n i Berlin, 1928. Andreas (Andreas), Deutschland vor der Reformation, Deutsche Verlags-Anstalt, St ut gar t i Berlin, 1932. Veber (Weber), Protestantska etika i duh kapitalizma (The Protes tant Ethic and the Spirit of Capitalism), Allen a n d Umvin, Lon don, 1930. Sapiro (Shapiro), DruStvena reforma i reformacija (Social Re form and the Reformation), Thesis, Columbia University, 1909. Paskal (Pascal), DruStvena osnova nemacke reformacije, Martin Luter i njegovo doba (The Social Basis o f the German Reforma tion, Martin Luther and his Times), London, 1933. Toni (Tawney), Religija i nastanak kapitalizma (Religion and the Rise of Capitalism), J o h n Murray, London, 1926.
12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 74
Brentano ( Br entano), Der wirtschaftende Mensch in der Geschichte, Meiner, Lajpcig, 1923. Kraus (Kraus), Scholastic, Puritanismus und Kapitalismus, Dunker u n d H u mb o lt , Minhen, 1930. Sr. l i t er at ur u o ovom p ro bl em u koju navodi J. Kulišer, nav. delo, str. 192, i dalje. Toni, nav. delo, str. 28. Nav. delo, str. 31, i dalje. Sr. La m p re ht , nav. delo, str. 207; Andreas, nav. delo, str. 303. Sapiro, nav. delo, str. 59. Dela Martina Lutera (Works of Martin Luther), A. J. H o l m a n Company, Filadelfija, Vol. IV, str. 34. Sapiro, nav. delo, str. 54, 55. La m p re ht , nav. delo, str. 200. Po navodu šapiroa, nav. delo. str. 21, 22. Toni, nav delo, str. 86.
22. Sr. ovaj p ro b l e m konkurencije s del om M. Midove (M. Mead) Kooperacija i konkurencija medu primitivnim narodima (Coope ration and Competition among Primitive Peoples), Mc Gr aw- Hi l l , London, 1937; L. K. F r a n k (L. K. F ra nk ) , Cena konkurencije (The Cost of Competition), u »Plan Age«, Vol. VI, n ov em b ar —dec e mb a r 1940. 23. Ovde se uglavnom dr žim R. Zebergove (R. Seeberg) Lehrbuch der Dogmengeschichte, Deutsche Verlagsbuchhandlung, Lajpcig, Vol. I I I . 1930; Vol. IV, 1, 1933; Vol. IV, 2, 1920; i B. Bart manove: (B. B a r t m a n n ) Lehrbuch der Dogmatik, Her der , Frajburg, 1911. 24. On o t o m govori: »Otud pr ede st i n ova na stvorenja mor aj u stremiti d obr im delima i molitvi; jer se t i m sredstvima predestinacij a najpouzdanije i s pu nj a va .. . te stoga stvorenja mogu predestinaciji pomoći, ali je ne mogu omesti«. The Summa Theologica of St. Thomas Aquinas (Summa theologica T o m e Akvinskog), u doslovnom p r evodu očeva engleskog domini kanskog reda; drugo i izmenjeno izdanje, Bur ns Oates Washbourne, Ltd., London, 1929, I deo, Q. 23, Art. 8. 25. Sr. Summa contra Gentiles, Vol. I l l , glave 73, 85. 159. 26. R. Zeberg, nav. delo, str. 766. 27. Sr. B. Ba rt ma n , nav. delo, str. 468. 28. Nav. delo, str. 624. 29. Izgleda da pr ak s a i teorija indulgencije predstavljaju veoma dob a r p r i me r za uticaj kapitalizma. Novo osećanje važnosti novca i d u h novog kapitalističkog mišljenja izraženi su ne samo u ideji da se čovek može iskupiti od kazne već i u teoriji indulgencije koju je Klemens VI formulisao 1343. godine. Klemens VI veli da je papi poveren neogr a ni če n broj zasluga koje su stekli Hri stos i sveci, te on može delove tog blaga da razdeli vernicima (vidi R. Zeberg, nav. delo, str. 621). Ovde nailazimo na po j a m o papi kao monopoli sti koji poseduje o g r oma n mo r al ni kapital i koristi se njime radi finansijske dobiti — radi mo r a i ne dobiti svojih »kupaca«. 30. M o r a m da zahvalim Carlsu T r i nk ha u zu što mi je p omo ga o da bolje u oči m važnost mistične i p r opovedne lit er atur e i što mi je dao vise predloga, koje u ovom odeljku pominj em. 31. M a r t i n Luter, Vorlesung tiber der Romebrief glava moj prevod, pošto engleski prevod ne postoji).
I,
i.
(Ovo je
32. Nav. delo, glava I, i. 33. M a r t i n Luter, Robovanje volje. Prevod Henr ija Koula. M. A. B. E e r d m a n s Publishing Co., G r a n d Rapids, Mičigen, 1931, str. 74. — N a v od iz Starog zaveta dat je u p r evodu D u r a Daničića. — Prim, prev. 75
34. Nav. delo, str. 79. Ova d i hot omi j a — potčinjavanje višim moć i ma , a gospodarenje nižima — svojstvena je, kao što ć e mo kasnije videti, stavu a u t o ri t ar n o g k ar akt er a. 35. Sr. »Sermo de duplici insitia« (Luthers Werke, vaj mar sko izdanje, knjiga I I). 36. Rdmebrief, 13, I. 37. »Protiv pljačkaških i ubilački h seljačkih hordi« (1525) Bela M ar tina Lutera (Works of Martin Luther), pr evod C. M. Džejkobsa (C. M. Jacobs), A. T. H o l m a n Companv, Filadelfija, 1931. knj. X. IV, str. 411. Sr. H. Markuzeovu (H. Marcuse) raspr avu o Luterovu stavu p r e m a slobodi u Authoritat und Familie, F. Alcan, Pariz, 1926. 38. Načela hrišćanske religije (Institutes o f the Christian Religion) J o h a n a Kalvina; prevod D žona Alena, Pr e sbvt er ia n Bo a r d o f Chris t i a n E d uc a t i on , Filadelfija, 1928, knjiga I I I , glava IX, 1. 39. Nav. delo, knjiga I I I , glava I I , 23. 40. Nav. delo, knjiga I I I . glava 7, 1. Prevod rečenice »Jer kao što. .. « je m o j , s l a t i n s k o g ori g i n a l a Johhanes Calvini Institutio Christianae Religionis, E d it i o n e m curavit A. Tholuk, Berolini, 1835, Par. 1, p. 445. Razlog ove izmene je to što Alenov pr evod n e z n a t n o me nj a original, težeći da ublaži k r u t o s t Kalvinove misli. Alen tu rečenicu pr evodi ovako: »Jer kao što p op uš t a nj e skl onos t i ma najuspješnije dovodi ljude do pr opasti , tako je j e di ni bez beda n p u t ne oslanjati se na svoje znanje ni na volju, već sa mo ići za Bogom«. Me du t i m, latinski sibi ipsis obtemperant ne znači »slediti vlastitim sklonostima« već »poslušati sebe«. Z a b r a n a da čovek ide za svojim sklonostima liči p o ma l o na kant ovsku etiku, p r e m a ko joj čovek t r e b a da potisne svoje p r i r o d n e sklonosti i da se, na taj način, drži naloga svoje savesti. S druge str ane, z a b r an a da čovek sebe sluša jeste poricanje njegove au t onomi j e . I sta t a n a n a p r o m e n a značenja postiže se p r e v ode nj e m ita unicus est salutis portis nihil nec sapere, nec velle per se ipsum k a o »ne o s l a nj a t i se na svoje znanje ni na volju«. Ma d a formulacija iz originala n e p o s r e d n o protivreči načel u filozofije pr osvećenost i — sapere aude (usudi se da saznaš) — Alenov pr evod upozor a va čoveka j ed i no na to da se ne oslanja na vlastito znanje, a to upozor enje daleko ma n j e protivreči m o d e r n o j misli. Ta o d st up a nj a pr evoda od originala p o mi n j e m zato što su lep p r i m e r za činjenicu da se d u h j e dnog a u t o r a upr avo p r evo đe nj e m »modernizuje« i boji — izvesno, i n e n a m e r n o . 41. Nav. delo, knjiga I I I , glava 7, 2. 42. Nav. delo, knjiga I I I , glava 14, 11. 43. Sr. J. Kulišer, nav. delo, str. 249. 76
44. Sr. Džordžija H a r k n e s (Georgia Har kness ) , Dion Kalvin, čovek i njegova etika (John Calvin. The Man and His Ethics), H e n r y Holt a n d Co., Njujork, 1931, str. 151, i dalje. 45. Sr. F. Bor ke n au (F. Bor kena u) , Der Vbergang vom feudalen zu biirgerlichen Weltbild, Alcan, Pariz, 1934, str. 156, i dalje. 46. Nav. delo, knjiga I I I , glava 21, 5. 47. Nav. delo, knjiga I I I , glava 2, 41. 48. Nav. delo, knjiga I I I , glava 7, 3. 49. Ovome je Maks Veber u svom delu posvetio pos e b nu pažnj u kao važnoj sponi iz med u Kalvinove do kt r ine i d u h a kapitalizma. 50. Sr. Renalfovu (Ranulf) studiju Moral Indignation and Middle Class Psychology (Moralno ogorčenje i psihologija srednje klase), koja je značajan prilog tezi da je m o r al n o ogorčenje osobina ti pi čna za srednju klasu, n ar oč i t o za nižu srednju klasu. 51. Sr. Maks Veber, nav. delo, str. 102; Toni, nav. delo, str. 190; Renalf, nav. delo, str. 66, i dalje. 52. F r o jd je uvideo da se čovek neprijateljski odnosi p r e m a s a mo me sebi, i to neprijateljstvo obuhvaćeno je o ni m što on naziva super-egom. On je uvideo i da je super-ego pr vobitno predstavljao internalizaciju nekog spoljašnjeg, opasnog aut ori tet a . Ali on nije razlikovao sp o n ta ne ideale koji sačinjavaju deo ličnog ja i inter nalizovana na r ed e n ja koja vladaju ličnim j a . . . Stanovište koje se ovde iznosi p r e t r e s a n o je podrobnije u mojoj studiji o psihologiji a u t o r i t e t a (Authoritat und Familie, prir. M. H o r k h e i m e r , Alcan, Pariz, 1934; v. 1. svezak ovog izdanja). K a r e n H o r n i je istakla u Novim putevima u psihoanalizi da je za h tevima super-ega svojstvena pr inuda. 53. U D o d at k u se p odr obni j e p r et r es a u za j a mn o delovanje društveno-ekonomskih, ideoloških i psiholoških činilaca.
77
IV
Dva vida slobode za modernog čoveka
P r e t h o d n a glava bi l a je p o s v e ć e n a analizi p s i h o l o š k o g z n a č e n j a g l av ni h p r o t e s t a n t s k i h d o k t r i n a . O n a je p o k a z a l a da su nove ver ske d o k t r i n e bile od g o v or n a p si hi č ke p o t r e b e p r o u z r o k o v a n e p a d o m s r ed n j o v e k o v n o g d r u š t v e n o g s i s t e m a i p o č e c i m a k a p i t a lizma. T a a n a l i z a u s r e d s r e d i l a se na p r o b l e m s l ob o d e u n j e n o m d v o s t r u k o m z n a č e n j u ; k a d a je s l o b o d a od t r a d i c i o n a l n i h s p o n a s r ed n jo v e k o v n o g d r u š t v a p o j e d i n c u d al a nov o o s e ć a n j e nezavis n ost i, o n a mu je u isti m a h ulila o se ća nj e u s a m l j e n o s t i i izdvoj e n o s t i , i s p u n i l a ga s u m n j o m i n e s p o k o j s t v o m i n a g n a l a ga na n ov o p o t č i n j a v a n j e i n a p r i n u d n u i i r a c i o n a l n u a k t i v n o s t . Z e l i m u o v o m poglavlju da p o k a ž e m da je dalji razvoj k a p i t alističkog d r u š t v a del ovao na l i č n o s t u i s t o m o n o m s mi sl u u k o m e je p o č e o da deluje u d o b a r ef o rm a c i j e . P r o t e s t a n t s k e d o k t r i n e p s i h o l o š k i su p r i p r e m i l e č ove ka za u log u k o j u će o d i g r a t i u n o v o m i n d u s t r i j s k o m s i s t em u . Taj si s t em — p r a k s a i d u h koji je iz nje p o t e k a o , z a d i r u ć i u svaki vid ži vot a — u ob li č i o je či tavu čo ve kov u l i č n o s t i nagl asi o pr ot i vr e č n o s t i o k o j i m a s m o r aspr avl jali u p r e t h o d n o m poglavlju: razvio je p o j e d i n c a , a u č i n i o ga b e s p o m o ć n i m ; p o v e ć ao je s l o bo du, a stvor io je nove zavisne o d n o s e . Mi ne p o k u š a v a m o da o p i š e m o d el ovanj e k a p i t a l i z m a n a č i ta v u k a r a k t e r n u s t r u k t u r u čoveka, p o š t o s mo se u s r e d s r e d i l i s a m o n a j e d a n vid njegovog opšt e g p r o b l e m a : n a d i j a l e k t i č k u p r i r o d u p r o c e s a o s l o b a đ a n j a . Cilj će n a m b i t i d a p o k a ž e m o d a s t r u k t u r a m o d e r n o g d r u š t v a deluje n a čove k a dvojako: on p os t a j e nezavisniji, s a m o p o u z d a n i j i i kritičniji, a p os t a j e i izdvojeniji, u s a m l j e n i j i i z as t r aš e n i j i . Ra zum e v a n j e čitavog p r o b l e m a sl o b o de zavisi od s p o s o b n o s t i sagled a v a n j a o b e j u s t r a n a tog p r o c e s a , ne g ub eć i iz vi d a j e d n u s t r a n u d o k se t r a g a za d r u g o m . T e š k o ć a ko j a se p r i t o m javlja n a s t a j e o t u d a što mi o b i č n o r a z m i š l j a m o n e d i j a l e k t i č k i i što s mo skloni da p o s u m n j a m o u m o g u ć n o s t p r o i z l a ž e n j a dveju p r o t i v r e č n i h t e ž n j i iz j e d n o g istog 78
u z r o k a , štaviše, ljudi t e š ko sh va ta j u n e g a t i v n u s t r a n u slobode, b r e m e k o j i m o n a o p t e r e ć u j e čov e ka — n a r o č i t o o ni koji su na n je n o j s t r a n i . Bilo je p r i r o d n o da čovek — z a t o što se t o k o m b o r b e za s l o b o d u u m o d e r n o j istoriji p a ž n j a u s r e d s r e đ i v a l a na sa vl adi vanj e starih o b l i k a a u t o r i t e t a i o g r a n i č e n j a — os e ća da stiče veću s l o b o d u u k o l i k o vise o t k l a n j a t a t r a d i c i o n a l n a ogran i č en j a . M a d a se čovek o t a r a s i o s t a r i h n e p r i j a t e l j a sl obode , n a m a ne p o l a zi za r u k o m da d o v ol j n o s h v a t i m o p o j a v u novi h, d r ukči j i h ne pr i j a t e l ja , n e p r i j a t e l j a koji u su š t i n i ni su s po l j aš nj a ogran i č e n j a već u n u t r a š n j i či ni oci koji s p r e č a v a j u p u n o o s tva r i vanj e s l o b o d e ličnosti . V e r u j e m o , n a p r i m e r , da s l o b o d a b o g o s l u ž e n j a p r e d s t a v l j a j e d n u od k o n a č n i h p o b e d a slobode. M a d a je to p o b e d a n a d o n i m s i l a m a Crkve i Dr ž av e koje čove ku n i su d o p uštale da služi b o g u p r e m a vlastit oj savesti, m i ne s h v a t a m o d ov o lj n o da je m o d e r n i p o j e d i n a c u velikoj m e r i izgubio u n u t r a š n j u s p o s o b n o s t da veruje u bilo šta što se ne da d o k a z a t i m e t o d i m a p r i r o d n i h n a u k a . Ili, d a u z m e m o d r ugi p r i m e r , m i oseć a m o da je s l o b o d a g ov o r a p o s l e d n j i k o r a k u p o b e d n i č k o m nas t u p a n j u sl obode . M a d a s l o b o d a g ovo r a p r e d s t a v l j a z n a č a j n u pob e d u u b o r b i p r o t i v starih o gr an i č e n j a , mi z a b o r a v l j a m o da je m o d e r n i čovek u p o l o ž a j u u k o m e m n o g o š t oš t a što »on« misli i govori j e s t e o n o što govor e i misle dr ugi, da o n nije s t e k ao s p o s o b n o s t da r az mi šl j a o r i g i n a l n o — to j e s t za sebe — a jed i n o se t i m e osmi šl j a va njegov z a h t e v d a m u n i ko ne r e m e t i iz ra ža va n je misli. O pe t , p o n o s n i s mo što se čovek o s l o b o d i o spol j a š n j i h a u t o r i t e t a , koji m u n a r e đ u j u št a da či ni a št a ne. Mi z a n e m a r u j e m o u l og u a n o n i m n i h a u t o r i t e t a , ka o što su j a v n o m n e n j e i »zdrav r a z u m « , k o j i m a t o l i k u m o ć daj u n a š a d u b o k a s p r e m n o s t za p r i l a g o đ a v a n j e m o n o m e što se od n a s o č e kuj e i n aš e p o d j e d n a k o d u b o k o s t r a h o v a n j e d a ne b u d e m o d r u k č i j i od o s t a l i h . D r u g i m r e c i m a , o p č i n j a v a n a s sve veće o s l o b o d e n j e od sila izvan n a s , a slepi s m o za č i n j e n i c u o p o s t o j a n j u unutrašnjih o g r a n i č e n j a , p r i n u d a i s t r a h o v a n j a koji teže da p o t k o p a j u značenje p o b e d a što ih je s l o b o d a z a d o b i l a n a d svojim t r a d i c i o n a l n i m n e p r i j a t e l j i m a . Mi smo, stoga, skloni mi š l j e n j u da se p r o b l e m sl obo de sastoji isključivo u t o m e da se s t e k n e j o š vise o n a k v e sl obo de ka k vu s mo stekli t o k o m m o d e r n e istorije i verov a n j u da je p o t r e b n o j e d i n o da b r a n i m o s l o b o d u o d o n i h sila ko j e t a k v u s l o b o d u o d r i č u . M a d a se svako z a d o b i j e n o p r avo m o r a v e o m a s r č a n o b r a n i t i , m i z a b o r a v l j a m o d a p r o b l e m slo b o d e nije s a m o k v a n t i t a t i v a n već i k va l it a ti v an ; da mi m o r a m o 79
ne s a m o da o č u v a m o i u v e ć a m o t r a d i c i o n a l n u s l o b o d u već i da s t e k n e m o n o v u s l o b o d u koj a bi n a m o m o g u ć i l a d a o s t v a r i m o svoje l ično ja, da s t e k n e m o v e r u u to lično j a i u život. Sv ak o k r i t i č k o p r o c e n j i v a n j e dej stva koje je i n d u s t r i j s k i s i s t e m i m a o n a ovakvu u n u t r a š n j u s l o b o d u m o r a p o ć i o d či n j en i c e da je za r az v i t a k l j uds ke l i č n o s t i k a p i t a l i z a m z n a č i o o g r o m a n nap r e d a k . Od is t a , svako k r i t i č k o oce nj i va nj e m o d e r n o g d r u š t v a koje z a n e m a r u j e ovu s t r a n u m e d a l j e m o r a n a m se č i n i ti da vodi por ekl o od i r a c i o n a l n o g r o m a n t i z m a i m o ž e m o ga s u m n j i č i t i da ne k r i t i ku j e k a p i t a l i z a m r a d i n a p r e t k a već r a d i r u š e n j a naj važ ni j i h čov e ko v i h d o s t i g n u ć a u m o d e r n o j istoriji. O s l o b a đ a j u ć i č o ve k a m e n t a l n o , d r u š t v e n o i p ol i t i čk i , k a p i t a l iz am je n a s t a v i o o n o što je p r o t e s t a n t i z a m z a p o č e o o s l o b a đ a j u ć i ga d u h o v n o . E k o n o m s k a s l o b o d a bi l a je o s n o v a tog razvoja, a s r e d n j a klasa njegov z a t o č n i k . P o j e d i n a c nije vise bi o vez an u t v r đ e n i m d r u š t v e n i m s i s t e m o m z a s n o v a n i m n a t r adi ci j i , koji je ostavljao r e l a ti v n o m a l o m e s t a za lično n a p r e d o v a n j e izvan t r ad i c i o n a l n i h g r a n i c a . D o p u š t a l o se i oče ki va l o da on u u s p e š n o m o s t v a ri v a n j u l i č n i h e k o n o m s k i h d ob it i d o sp e d o n d e d o k l e ga dov e d u ma r l ji vo st , i nt eligenci ja, h r a b r o s t , štedljivost, ili sreća. On je i ma o izgleda n a u s p e h , izlagao se o p a s n o s t i da izgubi i b u d e j e d a n od m r t v i h ili r a n j e n i h u že s t ok oj e k o n o m s k o j bici svakog p r o t i v svakoga. U f e u d a l n o m s i s t e m u g r a n i c e p o je d i n č e v e živ o t n e e k s p a n zi j e bile su o d r e đ e n e j o š p r e n jegova r o d e n j a ; ali u k a p ita lis ti č kom sistemu pojedinac , n a r o č ito p r i p a d n i k sred nje klase, i m a o je p r il i k e — u p r k o s m n o g i m o g r a n i č e n j i m a — da u s p e za hv al ju j u ć i v l a s t i t i m o d l i k a m a i p o s t u p c i m a . On je p r e d s o b o m video cilj k o m e je m o g a o d a s t r e m i , a č e s t o m u se p r u ž a l a p o v o l j n a p r i l i k a i da ga do s t i gn e. N a u č i o je da se u z d a u sebe, da d o n o s i o d g o v o r n e o d lu k e , da n a p u š t a i o n e p r e d r a s u d e koje su ga u m i r i v a l e i o ne koje su ga z a s t r a š i v a l e . Covek se sve vise o s l o b a d a o r o b o v a n j a p r i r o d i ; o v l a da o je pr ir o d n i m s n a g a m a do s t u p n j a n e č u v e n o g i n e s l u ć e n o g u r anij oj istoriji. Lj udi su p o s t a l i j e d n a k i ; st al eške i v er sk e razlike, n e k a d p r i r o d n e g r a n i c e koje su sp re č av a l e sjedi nj a v an j e ljud s k e rase, iščezle su a lj u di su n a u č i l i da j e d n i u d r u g i m a vide l j u d s k a bi ć a. Svet se sve vise o s l o b a d a o e l e m e n a t a koji su ga o b m a n j i vali; čovek je p o č e o da gl e da n a sebe o b j e k t i v n o , za va r av a j u ć i se sve m a n j e i m a n j e . S l o b o d a se razvijala i u p o l i t i č k o m p o g le du . Z ah va l j uj uć i svom e k o n o m s k o m p oložaju, s r e d n j a klasa je m o g l a — t o k o m svog n a s t a j a n j a — da osvoji p o l i t i č k u m o ć , a ta novo-
z a d o b i j e n a p o l i t i č k a m o ć p r u ž a l a joj je sve vise m o g u ć n o s t i za e k o n o m s k i n a p r e d a k . Velike revolucije u Engleskoj i F r a n c u s k o j , k a o i b o r b a za n e z a v i s n o s t u A m e r i c i j e s u p r e k r e t n i c e koje obeležavaju taj r az vi t ak. V r h u n a c evolucije sl ob ode u p o l i t i čk o j sferi b ilo je ost va re nj e d e m o k r a t s k e države, z a s n o v a n e n a n a č e l u jed n a k o s t i svih ljudi i j e d n a k o m p r a v u svakog da u če st vu j e u u pr a v l j a nj u d r ž a v o m p r e k o p r e d s t a v n i k a koje s a m bi r a. P r e t p o s t a v l j a l o se da je svak u s t a n j u da p o s t u p a p r e m a svom v l a s t i t o m i nt e r esu, i m a j u ć i i s t o v r e m e n o u vidu o p š t e b l a g o s t a n j e nacije, i J e d n o m reč j u, k a p i t a l i z a m nije s a m o o s l ob od i o č o ve k a t r a d i c i o n a l n i h s p o n a već i silno d o p r i n e o p o v e ć a n j u po z i t i v ne slo b o d e , r a z v i t k u a kt ivn og, kr i t i č k og, o d g o v o r n o g l ičnog ja. M e d u t i m , to je b i o j e d a n n a č i n d e l o v an j a k a p i t a l i z m a n a p r o c e s sve većeg o s l o b a d a n j a ; k a p i t a l i z a m je u isti m a h p r o u z r o k o v a o i već u u s a m l j e n o s t i i z dvo j e nos t p o j e d i n c a , i i s p u n j a v a o ga osećanjem beznačajnosti i nemoći. Prvi či nilac koji ov de t r e b a p o m e n u t i j e s t e j e d n a od o p š t i h k a r a k t e r i s t i k a k a p i t a l i s t i č k e e k o n o m i k e : n a č e l o o i ndi vi du al i st i č koj d e l a t n o s t i . Z a r az l i ku od s r e d n j o v e k o v n o g f e u d a l n og s is tema, u k o m e je svak i m a o u t v r d e n o m e s t o u j e d n o m u r e d e n o m i j a s n o m d r u š t v e n o m s i s t e mu , u k a p i t a l i s t i č k o j e k o n o m i c i p oj e d i n a c je stao na svoje noge. I sključivo je njegova stvar bi l a šta r a d i, k a k o r ad i , da li i m a u s p e h a ili ne. Oči g l edn o je da je to n a č e l o p o d s t a k l o p r o c e s indi vi du al i za ci j e i o n o se uvek p o m i n j e k a o v a ž n a p o j e d i n o s t u m o d e r n o j k u l t u r i . N o to n ač e l o , pod st i ču ć i »osl o bođ e nj e od«, p o m o g l o je da se p r e k i n u sve u z a j a m n e veze p o j e d i n a c a , i z ol uj uć i i odvaj aj u ć i p o j e d i n c a od njegovih bližnjih. Taj r az vi t a k p r i p r e m i l a su u č e n j a r ef o rm a c i je . U k a t o l i č ko j cr kvi o d n o s p o j e d i n c a p r e m a b o g u za sni va o se n a p r i p a d n o s t i crkvi. Cr kva je bila s p o n a i z m e d u njega i boga, te je t a k o ogran i č a v a l a njegovu i n d i v i d u a l n o s t , ali m u je i d o p u š t a l a da se suoči sa b o g o m k a o i n t e g r a l n i deo j e d n e gr up e . P r o t e s t a n t i z a m je nat e r a o p o j e d i n c a da se s a m suoči sa b o g o m . U L u t e r o v o m smislu, v er a je bila p o t p u n o su b j e k t i v ni doživljaj, a i u K a l v i n a je čov ekov o u v e r e n j e da će b i t i s p a š e n i ma l o isto to svojstvo sub j e k t i v n os t i . P o j e d i n a c koji se s a m s u o č a v a o s b o ž j o m m o ć i m o r a o se o se ća t i s a t r v e n i t r a ž i t i s p a se n j e u p o t p u n o m p o t č i n j a vanj u. U p s i h o l o š k o m p ogl e du, taj d u h o v n i i n d i v i d u a l i z a m ne r az li kuj e se m n o g o od e k o n o m s k o g i n d i v i d u a l i z ma . I u j e d n o m i u d r u g o m slučaj u p o j e d i n a c je p o t p u n o s a m i u svojoj izolo v a n o s t i s u oč ava se sa v i šo m mo ć i, bilo da je to m o ć boga, kon81
k u r e n a t a ili b e z l i č n i h e k o n o m s k i h snaga. Indiridualistički odnos prem a bogu bio je psihološka p rip re in a za individualistički karakter čovekovih svetovnih delatnosti. M a d a je i nd iv i dua l i st i č ki k a r a k t e r tog e k o n o m s k o g s i s t e m a nes p o r n a č i n j e n i c a i m a d a se j e d i n o mo ž e s u m n j a t i u dejstvo koje taj e k o n o m s k i i n d i v i d u a l i z a m i m a n a u ve ć an j e u s a m l j e n o s t i p o j e d i n c a , o n o o č e m u ć e m o sa da r as pr a v l j a t i p r o t i v r e č i n e k i m n a j r a s p r o s t r a n j e n i j i m k o n v e n c i o n a l n i m p o j m o v i m a o k ap i t a l iz m u . Ti p o j m o v i p r et p o s t a v l j a j u da je u m o d e r n o m d r u š t v u čovek post ao s r ediš te i svr ha čitave d e l a t n o s t i , da on sve čini r a d i sebe, da su n ač e l a lične k o r i s t i i e g oi z ma s v e m o ć n e mot i vac i j e ljud ske d e l a t n o s t i . Iz o n o g što s m o r ekli n a p o č e t k u glave sledi da v e r u j e m o da je to d o n e k l e t a č n o . Z a p o s l j e d n j i h č e t i r i stot i n e g o d i n a čovek je m n o g o u č i n i o za sebe, za svoje vlastit e ciljeve. P a ipak, m n o g i ciljevi n i s u bili njegovi, i a ko se n j e m u činilo da j esu, ako p o d »njim« ne r a z u m e m o »radnika«, »ma nuf ak t u r ist u« već k o n k r e t n o l j u d sk o biće, sa svim nj e govi m e m o c i o n a l n i m , i n t e l e k t u a l n i m i č u l n i m m o g u ć n o s t i m a . P o r e d potvrđi v a nj a l ič no s t i p o j e d i n c a , k a p i t a l i z a m je doveo i do s a m o p o r i c a n j a i a s k e t i z ma , koji su se n e p o s r e d n o n a d ove zi va l i i na p r o t e s t a n t s k i du h. D a b i s m o obj a sni l i ovu tezu, m o r a m o n a j p r e p o m e n u t i činjen i c u koj u s mo već izložili u p r e t h o d n o m poglavlju. U sr ednjov e k o v n o m s i s t e m u k a p i t a l je bi o čovekov sluga, a u m o d e r n o m s i s t e m u p o s t a o je njegov g o sp o d a r. U s r e d n j o v e k o v n o m svetu ekon o m s k a d e l a t n o s t b ila je sr edst vo za j e d a n cilj; taj cilj bio je s a mi život, ili — k a k o ga je k a t o l i č k a c r kva r a z u m e v a l a — duh o v n o spa senj e čovekovo. E k o n o m s k a d e l a t n o s t je n u ž n a , p a čak i b o g a t s t v a m o g u da posl už e u božj e svrhe, ali svekolika spoljašnja d e l a t n o s t z n a č a j n a je i d o s t o j a n s t v e n a s a m o d ok p o m a ž e o st v a r i v a n j u ž i v o tn i h ciljeva. E k o n o m s k a d e l a t n o s t r a d i nje s a me i želja za d o b i t k o m r a d i d o b i t k a bile su za s r e d n j ov e k o v n og mislioca isto t ol i ko i r a c i o n a l n e ko li ko je n j i ho vo o d s u s t v o iracion a l n o za m o d e r n o g mislioca. E k o n o m s k a d e l a t n o s t , u s p e h , m a t e r i j a l n i dob i c i p o s t a j u u k a p i t a l i z m u ciljevi po sebi. č o v e k o v a s u d b i n a p o s t a j e d o p r i n o s razvitku e k o n o m s k o g s is tema, n a g o m i l a v a n j e k a p i t a l a ka o takvo, a ne r a d i čovekove sreće ili spasenja. Covek je p o s t a o z u b a c na t o č k u o g r o m n e e k o n o m s k e m a š i n e — va ž an ako je i m a o m n o g o k a p i ta l a, n e v a ž a n ako ga nije i m a o — ali u v e k z u b a c koji t r e b a da služi n e č e m što se nal azi izvan njega. M a d a L u t e r i Kalvin 82
n i k a k o nisu n a m e r a v a l i da o d o b r e t a kvu v r h o v n u vlast e k o n o m ske d e l a t n o s t i , p r o t e s t a n t i z a m je, u stvari, p r i p r e m i o čoveka da svoje lično ja p o t č i n i v a n l j u d s k i m ciljevima. Ali l o m e ć i čoveko vu d u h o v n u k i č m u , njegovo o se ća nj e d os t o j a n s t v a i p o n o s a , u č e ć i ga da d e l a t n o s t m o r a da p o m a ž e ost va ri vanj u ciljeva izvan njega, oni su svojim t e o l o š k i m u č e n j e m položili t e me l j t o m r azvitku. K a o što s m o videli u p r e t h o d n o m poglavlju, j e d n a od glavnih t a č a k a u L u t e r o v i m u č e n j i m a bilo je nagl ašavanje r đ a v o s t i čovekove p r i r o d e , b e s k o r i s n o s t i njegove volje i njegova t r u d a . Kal vin je p o d j e d n a k o nagl aša vao čovekovu gr eš n os t , i u s r ediš te či tavog svog s i s t e m a p os t a vi o ideju da čovek m o r a do k r a j n o s t i da se poni žava. I, štaviše, da čovek n i p o š t o ne o d r e d u j e svrhu svoga života, već je o n a isključivo o d r e đ e n a b o ž j o m slavom. T a k o su L u t e r i Kal v i n ps i h ol oš k i p r i p r e m i l i čove ka da b u d e o n a k a v k ak o je z a h t e v a l o m o d e r n o d r uš t v o : čovek koji oseća b e z n a č a j n o s t ličnog ja i koji je gotov da svoj život p o d r e d i isključivo o n i m ciljevima koji nisu njegovi. Ci m je čovek bi o gotov da p o s t a n e p u k o sr edst vo slave j e d n o g b oga koji nije pr eds t a vljao ni p r a v d u ni ljubav, o n je bi o dovoljno p r i p r e m l j e n da p r i h v a t i ul ogu sluge e k o n o m s k e m a š i n e — i, k o n a č n o , »firera«. P o d r e đ i v a n j e p o j e d i n c a e k o n o m s k i m ciljevima — p r i č e m u on igra ulogu s r ed s t va za njihovo p o s t i z a n j e — zasniva se na osob e n o s t i m a k a p i t a l i s t i č k o g oblika p r o iz v od n j e , u k o m e je a k u m u lacija k a p i t a l a svr ha i m e t a e k o n o m s k e d e l a t n o s t i . Covek r a d i da bi z a r a d i o , ali ta z a r a d a nije o s t v a r e n a da bi se u t r o š i l a već da bi se uložila k a o nov k a p i t al ; ovaj u v e ć an i k a p i t a l d o n o s i nove z a r a d e , koje se o p e t ulažu, i taj se p r o c e s k r u ž n o nastavlja. N a r a v n o , uvek je bilo k a p i t a l i s t a koji su t r ošili no va e na r as koš ili su ga rasi pa l i na r a z m e t a n j e ; no k l asični p r e d s t a v n i c i ka p i t a l i z m a uživali su u r a d u — ne u t r o š e n j u . To n a č e l o da se k a p i t a l a k u m u l i š e u m e s t o da se t r o ši j e s t e p r e m i s a veličanstven i h d o s t i g n u ć a našeg m o d e r n o g i n d u s t r ij s k o g s i s t ema . D a čovek nije i m a o as ket s ki stav p r e m a r a d u i želju da p l odo ve svog r a d a u l a že u razvijanje p r o i z v o d n i h m o g u ć n o s t i e k o n o m s k o g sistema, n i k a d ne b i s m o mogli p os t i ći n a p r e d a k u o v l a dava nj u p r i r o d o m ; u p r a v o n a m taj p o r a s t p r o i z v o d n i h snaga d r u š t v a prvi p u t u istoriji d o p u š t a da z a m i s l i m o b u d u ć n o s t u kojoj će p r e s t a t i nep r e k i d n a b o r b a za zadovoljavanj e m a t e r i j a l n i h p o t r e b a . I p a k , m a da je n ač e l o r a d a u s vr hu a k u m u l a c i j e k a p i t a l a o bj e k t i v n o ima l o o g r o m n u v r e d n o s t za n a p r e d a k čov e ča nst va , o n o je s u b je kt i v n o
e
d o p r i n e l o da čovek r a d i za v a n l i č n e ciljeve, n a č i n i l o ga s lugo m u p r a v o o n e m a š i n e k oj u je o n i z r a di o , te m u je, n a taj n a č i n , dal o o s e ća nj e l ične b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i . D o s a d s mo r as p ra v l j al i o o n i m p o j e d i n c i m a u m o d e r n o m društvu koji su p o s e d o v a l i k a p i t a l i koji su b i h k a d r i da svoje zar a d e p r e t v o r e u n o v ulog. Bez o b z i r a da li su bili k r u p n i ili sit ni k ap i t a l i s t i , nj i h ov život bi o je p o s v e ć e n i s p u n j a v a n j u njihove e k o n o m s k e funkcije, n a g o m i l a v a n j u k a p i t a l a . Ali šta da k a ž e m o 0 o n i m a koji n i su p o s e d o v a l i k a p i t a l , i koji su m o r a l i da zar a d u j u za život p r o d a v a n j e m svog r a d a ? P s i h o l o š k a p o s l e d i c a n j i h ov a e k o n o m s k o g po l ož aj a nije se m n o g o r az li k ova l a od posledice e k o n o m s k o g p o lo ž a ja k a p i t a l i s t a . P r e svega, to što su bili z a p o s l e n i z n a či l o je da zavise od z a k o n a t r ži št a, od p r o s p e r i t e t a 1 depr e si j e , od u s a v r š e n e t e h n i k e , ko j a se n al az il a u r u k a m a posl odavaca. On je n j i m a n e p o s r e d n o r u k o v a o i za n j i h je p o s t a o p r e d s t a v n i k vise m o ći , kojoj su se m o r a l i p o t č i n i t i . To je nar o č i t o važ no za položaj r a d n i k a do X I X veka i u t o k u tog veka. O t a d a s i n d i k a l n i p o k r e t n a s t o j i da r a d n i c i s t e k n u i zvesnu m o ć , te da n a taj n a č i n m e n j a j u s i t ua c i j u u kojoj n i s u n i š t a d r u g o do p r e d m e t r u k o v a n j a . Ali p o r e d te n e p o s r e d n e i l ične za v i s no s t i r a d n i k a od poslodavca, r a d n i k je, k a o i čitavo d r u š t v o , b i o p r o ž e t d u h o m asket i z m a i p o t č i n j a v a n j a v a n l i č n i m ci l j evi ma koje s m o opi sal i kao o dl i k u p o s r e d n i k a k a p i t a l a . T o m e se ne t r e b a č u d i t i . U s v a k o m d r u š t v u d u h čitave k u l t u r e o d r e d e n je d u h o m n a j m o ć n i j i h . To je d e l i m i č n o p o s l e d i c a m o ć i t i h g r u p a da n a d z i r u v a s p i t n i sistem, škole, crkvu, š t a m p u , p o z o r i š t e , te da t i m e1 či tav o s t a n o v n i š t v o p r o ž m u svojim v l a s t i t i m i d e j a m a , štaviše, te m o ć n e g r u p e uživaju t ol i ki ugled, p a niže klase v e o m a r a d o usva j aj u njihove v r e d n o s t i , p o d r a ž a v a j u ih i s t i m g r u p a m a se p s i h o l o š k i p o i s t o većuju. D o s a d s mo t vr dili da oblik k a p i t a l i s t i č k e p r o i z v o d n j e čini čoveka o r u d e m koje t r e b a da p o s l už i u n a d l i č n e e k o n o m s k e svrhe, i da u već ava d u h a s k e t i z m a i p o j e d i n a č n e b e z n a č a j n o s t i , za koji je p r o t e s t a n t i z a m bio p s i h o l o š k a p r i p r e m a . T a teza, m e d u t i m , p r o t i v r e č i či nj eni ci što se, k a k o izgleda, m o d e r n i čovek ne m o t i više ž r t v o v a n j e m i a s k e t i z m o m , već k r a j n j i m e g o t i z m o m i t e ž n j o m z a l i č n i m i n t e r e s o m . K a k o m o ž e m o i z mi r it i č i n j e n i c u što je on o b j e k t i v n o p o č e o da služi ci ljevima koji n i s u njegovi sa činjen i c o m što je p a k s u bj e kt i v n o ver ov ao da ga mo ti v i še njegov li č ni i n t e r e s ? K a k o m o ž e m o i z m i r it i d u h p r o t e s t a n t i z m a i nje84
govo n agl aš a vanj e n e s e b i č n o s t i sa m o d e r n o m d o k t r i n o m o egot i z m u , koj a veli, da se p o s l u ž i m o Ma ki j a vel i j evom f o r m u l a c i j o m , da je e g o t i z a m n a j j a č a p o k r e t a č k a sn a ga ljudskog p o n a š a n j a , da je želja za l i č n o m d o b i t i j a č a od svih m o r a l n i h o b z i r a , da bi čove k r adij e video r o d e n o g o c a n a u m o r u no što bi izgubio svoje i m a n j e ? Može li se t a p r o t i v r e č n o s t o b j a s n i t i p r e t p o s t a v k o m da je n a g l aš a va n j e n e s e b i č n o s t i bilo s a m o i de ol oš ki p l a š t p o d k o j i m se skr ivao ego t i za m? M a d a ovo d o n e k l e mo ž e da b u d e t a č n o , ne v e r u j e m o d a j e to p o t p u n odg ovor . D a b i s m o p o k a z a l i gde, izgleda, leži o dgo vor , m o r a m o se p o z a b a v i t i p s i h o l o š k o m složenošću problem a sebičnosti.1 P o d l o g a L u t e r o v a i Ka l v in ov a mišljenja, kao i K a n t o v a i F r o j dova, j e s t e p r e t p o s t a v k a da je s e b i č n o s t i s t o v e t n a sa s a mo lj u b ljem. Lj ubav p r e m a d r u g i m a je vrlina, ljubav p r e m a sebi je gr eh . štaviše, ljubav p r e m a d r u g i m a i ljubav p r e m a sebi uzaj a m n o se isključuju. U t e o r i j s k o m p o gl e d u , ovde n a i l a z i m o na z a b l u d u k o j a se o d n o s i n a p r i r o d u ljubavi. Ljubav nije n a j p r e » p r o u z r o k o v a n a « , n e k a k v i m p o s e b n i m p r e d m e t o m , već je o n a p r i t a j e n o čovekovo svojstvo koje i zv est an » pr e d m e t « s a m o a kt ua l i zuj e . M r ž n j a je s t r a s n a želja za r a z a r a n j e m ; ljubav je s t r a s n o p o t v r d i v a n j e kakvog » p r e d m e t a « ; o n a nije »afekt« već a k t i v n o s t r e m l j e n j e i u n u t r a š n j a p ov e z an o s t , čiji su ciljevi sreća, r az vi t a k i s l o b o d a tog p r e d m e t a . 2 O n a je g ot ov o st koj a se, u n ač el u , mo ž e ispoljiti p r e m a svakoj o s o bi i s v a k o m p r e d m e t u , u k l j u č u j u ć i t u i n a s sa me. I skl j uč i v a ljubav je po sebi p r o t i v r e č n a . Sv ak ako , nije sl u ča j no što n e k o p os t a j e » p r e d m e t « oči te ljubavi. Ci nioci koji uslovljavaju j e d a n t a k a v o so b it i z b o r suviše su b r o j n i i suviše složeni da b i s m o o n j i m a ovde r aspr avl jali . V a ž n o je, m e d u t i m , da je ljubav p r e m a p o s e b n o m » p r e d m e t u « s a m o a k t ua l i z o v a n j e i u s r e d s r ed iv an j e p r i t a j e n e ljubavi p r e m a j e d n o j osobi; nije t a č n o , ka o što bi se i d e j o m o r o m a n t i č n o j ljubavi h t e l o da p r i k a ž e , da p o stoji s a m o jedna o s o b a n a svetu ko j u čovek m o ž e da voli, da je n a l a ž e n j e te os o b e velika p r i l i k a njegova ži vo t a i da l jubav p r e m a njoj i m a za p o s l e d i c u u da l j a v a n j e od svih d r u g i h ljudi. Ljubav k o ja se mo ž e doži veti s a m o p r e m a j e d n o j o s obi u p r a v o t i m e poka z uj e da nije ljubav već s a d o - m a z o h i s t i č k a n a k l o n o s t . O s n o v n o p o t v r d i v a n j e koje s a dr ž i ljubav u p r a v l j a se ka voljenoj o sob i kao ot e l ov lj e n j u s u š t a s t v e n o l j u d s k i h svojstava. Ljubav p r e m a j e d n o j o s o b i p o d r a z u m e v a ljubav p r e m a č ov ek u k a o t a k v o m . L juba v p r e m a č ove ku ka o t a k v o m nije, kao što se često p r e t p o s t a v l j a , u o p 85
šta vanj e do kojeg dolazi »posle« ljubavi p r e m a p o s e b n o j o so b i ni u ve ć ava nj e i skus t va sa p o s e b n i m » p r e d m e t o m « ; o n a je nji h o v a p r e m i s a , m a d a se g e n e t i č k i javlja u d o d i r u s o d r e đ e n i m pojedincima. Iz ovoga sledi da je, u n a č e l u , m o je l ič n o j a isto t ol i ko p r e d m e t moj e ljubavi kol i ko i d r u g a o s o ba . P o t v r d i v a n j e m o g vlastitog života, sreće, r az vi t ka, s l ob o d e p o t i č e iz o s n o v n e got o vost i na t a kv o p o t v r d i v a n j e i s p o s o b n o s t i za nj. Ako p o j e d i n a c poseduje t u gotovost , o n je p o s e d u j e i p r e m a sebi; ako m o ž e da »voli« s a m o dr ug e, o n u o p š t e ne m o ž e da voli. S e b i č n o s t nije i s t o v e t n a sa s a m o l j u b l j e m već sa n j e go v o m suš t o m s u p r o t n o š ć u . S e b i č n o s t je n e k a v r s t a p o h l e p n o s t i . I ka o svaka p o h l e p n o s t , o n a sa dr ž i n e z a s i t o s t , zbog koje n i k a d ne d o lazi do s t va r n o g za dovoljenja. P o h l e p a je j a m a b e z d n a u kojoj se čovek iscrpljuje n e p r e k i d n i m p o k u š a v a n j e m da zadovolji pot r e b u , a n i k a d ne p os t i že zadovoljenje. Pažljivo p o s m a t r a n j e p ok a zuje da je s e b i čn a osob a , i a ko u ve k b r i ž n o z a o k u p l j e n a s ob o m, uv ek n e z ad o v o l j n a , u ve k u z n e m i r e n a , d a je u vek p o k r e ć e s t r a h da nije do bi l a dovol j no, da je n e š t o p r o p u s t i l a , da je neč eg lišena. O n a je i s p u n j e n a v e l i k o m zavišću p r e m a s v a k o m ko b i m o g a o da i m a više od nje. Ako j o š pažljivije p o s m a t r a m o , n a r o č i t o nesvesnu d i n a m i k u , n a l a z i m o da t a kv a o s o b a u s u š t i n i nije sebi n a k l o n j e n a , da sebe u o p š t e ne voli. L a ko je r es i t i z a g o n e t k u u toj p ri v i d n o j p r o t i v r e č n o s t i . K o r e n s e b i č n o s t i je u s a m o m t o m n e d o s t a t k u n a k l o n o s t i p r e m a sebi. O s o ba koj a sebi nije n a k l o n j e na , ko ja o sebi n e m a pov ol j n o mišljenje n e p r e s t a n o se n al az i u s t a n j u n e s p o k o j s t v a u p o g l e d u svog ličnog ja. O n a ne uži va o n u u n u t r a š n j u b e z b e d n o s t k oj a m o ž e d a n a s t a n e s a m o n a o s n o vu i st inske n a k l o n o s t i i p o t v r đ i v a n j a . O n a m o r a da se b r i n e za sebe, da b u d e l a k o m a , p o š t o u su š t i ni nije b e z b e d n a ni z a d ovoljna. I s t o važi za t a k o z v a n u n a r c i s o i d n u o s o b u , k oj a ne nastoji t ol i ko da sebi sve p r i b a v i k o l i k o da se sebi divi. M a d a spolj a izgleda da su te dve o sob e v e o m a zal j ubl jene u sebe, on e , u stvari, n i su sebi skl one , a n j i ho v a n a r c i s o i d n o s t — k a o i sebič n o s t — j e s t e p r e t e r a n a k o m p e n z a c i j a za os n o vi n e d o s t a t a k s a m o ljublja. F r o j d je i s t a k a o da n a r c i s o i d n a o s o b a o d v r a ć a svoju lju b a v od d r u g i h i u p r a v l j a je p r e m a sa moj sebi. M a d a je prvi deo ovog t v r đ e n j a t a č a n , dr ugi je p o g r e š a n . T a o s o b a ne voli ni sebe n i dr uge. V r a t i m o se s a da p i t a n j u koje n a s je navel o n a o vu p s i h o l o š k u a n a l i z u se b ič n o s t i . N a š l i s mo se s u o č e n i s p r o t i v r e č n o š ć u da m o 86
d e r n i čovek veruje da ga mot i vi š e lični i n t e r e s , a da je, m e d u t i m , njegov život p o s v e ć e n ci ljevima koji n i su njegovi, isto o n a k o kao što je K al vi n o s e ć a o da čovek p o s t o j i j e d i n o r a d i božje slave, a ne r a d i s a m o g a sebe. P o k u š a l i s m o da p o k a ž e m o d a je k o r e n s e b i č n o s t i u n e d o s t a t k u p o t v r d i v a n j a s t va r n og ličnog j a i ljubavi p r e m a n j e m u — to jest, p o t v r d i v a n j a čitavog k o n k r e t n o g ljudskog bića, sa svim nj e gov i m m o g u ć n o s t i m a i ljubavi p r e m a t o m b i ć u . »Lično ja«, u či jem i n t e r e s u m o d e r n i čovek r a d i, j e s t e drustveno ja, koje s u š t i n s k i o br a z u j e o č e k i v a n a u l o ga p o j e d i n c a u d r u š t v u , i koje je, u stvari, s a m o s u bj e kt i v no p r e r u š e n j e za č o v e k o v u o b j e k t i v n u d r u š t v e n u f unkciju. M o d e r n a s e b i čn o s t je p o h l e p a čiji su k o r e n i u o s u j e će n j u s t v a rn o g ličnog ja, a n j e n p r e d m e t je d r u s t v e n o ja. M a d a se čini da se m o d e r n i čovek o d l i k uj e k r a j n j i m p o t v r đ i v a n j e m ličnog ja, njegovo l i č n o j a je u st va ri osl a bl j e no i s v e de no na deo c e l o k u p n o g li č nog j a — na i n t e l e k t i v oljnu m o ć — a svi d r ugi delovi c e l o k u p n e l i č n o s t i su iskl jučeni. P a čak i ako je ovo t a č n o , nije li sve veće o vl a da v a nj e p r i r o d o m i m a l o za p o s l e d i c u j a č a n j e p o j e d i n a č n o g ja ? T o je don e k l e t a č n o i u k o l i k o je t a č n o , o d n o s i se na p o z i t i v n u s t r a n u p o j e d i n a č n o g r az vi t ka, čiji t r a g ne ž e l i m o da i z g ubi mo. N o m a d a j e čovek z n a t n o o v l a d a o p r i r o d o m , d r u š t v o ne m o ž e da o b u z d a u p r a v o o n e snage koje je stvorilo. R a c i o n a l n o s t s i s t e m a pr oi zv o d n j e u njegovim t e h n i č k i m v id o v i m a p r a t i i r a c i o n a l n o s t našeg s i s t e m a p r o i z v o d n j e u nj e go vi m d r u š t v e n i m vi dov i ma. L j u d s k o m s u d b i n o m u p r a v l j a ju e k o n o m s k e krize, n e z a p o s l e n o s t , r at . Covek je i z gra di o svoj svet; o n je p o d i g a o f abr i ke i k uće , on p r o i z v o d i a u t o m o b i l e i o d e ć u , o n gaji žito i voće. Ali o n se o t u d i o od p r o i z vo da svojih r u k u , o n o d i s t a nije vise g o s p o d a r sveta koji je i z g r a d i o ; s u p r o t n o t o m e , svet koji je čovek st vor i o p o s t a o je njegov g o s p o d a r , p r e d k o j i m se o n klanja, koji p o k u š a v a da smiri što m o ž e bolje ili k o j i m p o k u š a v a d a m a n i p u l i š e n a naj bolji m o g u ć i n a č i n . R a d njegovih v l a s t i t i h r u k u p o s t a o je njegov bog. Ci ni se da ga p o k r e ć e lični i n t e r e s , ali, u stvari, njegovo cel o k u p n o ja, sa svim svojim m o g u ć n o s t i m a , p o s t a l o je o r u d e koje služi u svrhe u p r a v o o n e m a š i n e ko ju su njegove r u k e izgradile. O n p o d r ž a v a o b m a n u o t o m e da p r e d s t a v l j a s r ed i š t e sveta, pa i p a k ga o b u z i m a d u b o k o o se ć a n j e b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i , koga su njegovi p r e c i n e k a d b i h svesni u svom o d n o s u p r e m a bogu. O s e ć an j e iz dv o j e n os ti i n e m o ć i m o d e r n o g čove ka j oš je vise u v e ć a n o o b e l e ž j e m koje su dobili svi njegovi lj uds ki o d n o s i . Od87
nos j e d n o g p o j e d i n c a s d r u g i m izgubio je obeležje n e p o s r e d n o s ti i čovečnosti, a d o b i o obeležje m a n i p u l a c i j e i i n s t r u m e n t a l n o sti. Z a k o n i t r ž i š t a su pr avil o u svim d r u š t v e n i m i l i č n i m vezama . Očigl edno je da se o d n o s i z m e d u k o n k u r e n a t a m o r a zasnivat i n a m e đ u s o b n o j r a v n o d u š n o s t i . I n a č e bi svaki od njih bi o p a r a l i z o v a n p r i i s p u n j a v a n j u svojih e k o n o m s k i h z a d a t a k a — uzaj a m n e b o r b e i n e u s t e z a n j a od s t va rn o g u z a j a m n o g e k o n o m s k o g u n iš t e n j a , ak o je o n o n u ž n o . Od n os i z m e đ u p o s l o d a v c a i n a m e š t e n i k a p r o ž e t je i st im duh o m r a v n o d u š n o s t i . Reč »poslodavac« sadrži či tavu p r i č u : pos e d n i k k a p i t a l a zapošlj ava d rug o ljudsko biće k a o što »zapošljava« n e k u m a š i n u . Obojica j e d a n dr ugo g k o r i s t e za p os t i za nj e svo j i h e k o n o m s k i h i n t e r e s a ; n jihov o d n o s je t a ka v da obo j i c a p r ed stavljaju s r ed st va za ost va ri vanj e j e d n o g cilja, o bo j i c a služe j e d a n d r u g o m e kao o r u d e . To je o d n o s u koji dva l j u d s k a b i ć a stup a j u s a m o zbog te u z a j a m n e k o r i s n o s t i . I s t a i n s t r u m e n t a l n o s t je pr avil o i u o d n o s u i z m e đ u s o ps t v e n i k a i k u p c a . K u p a c je p r e d m e t za m a n i p u l i s a n j e , a ne konkretna o s o b a čije ciljeve sopstvenik zadovol j ava u svom i n t e r e s u . Taj stav p r e m a r a d u i m a svojstvo i n s t r u m e n t a l n o s t i ; n a s u p r o t s r e d n j o v e k o v n o m zanatliji, m o d e r n i i n d u s t r i j s k i r a d n i k nije p r v e n s t v e n o z a i n t e r e s o v a n za o n o što p roi zvod i ; o n u su š t i n i p r o i z v o d i da bi o s t v a ri o d ob i t iz u l a g an j a k a p i ta l a, a o n o što p r o i zv od i u b i t n o j je za vi snost i od tr ži š t a, koje o be ć av a da će u la g an j e k a p i t a l a u izvesnu g r a n u b i t i unosno. N e s a m o e k o n o m s k i već i lični o d n o s i i z m e đ u ljudi ob el ež en i su t o m o t u đ e n o š ć u ; u m e s t o obel ež j a o d n o s a i z m e đ u l j u ds k i h bića, o n i dobi j a j u obeležje o d n o s a i z m e đ u stvari. Ali m o ž d a je taj d u h i n s t r u m e n t a l n o s t i i o t u đ e n o s t i najvažniji i n a j r a z o r n i j i u o d n o s u p o j e d i n c a p r e m a l i č n o m j a . 3 č o v e k ne p r o d a j e s a m o r o b u , o n p r o d a j e i sebe i ose ća se k a o r oba. M a n u e l n i r a d n i k p r o daje svoju fizičku snagu; sopst venik, l e k a r i k l e r i k a l n i n a m e š t e n ik p r o d a j u svoju »ličnost«. Oni m o r a j u da p o s e d u j u »ličnost« ak o h o ć e da p r o d a j u svoje p r o i z v o d e ili usluge. P o r e d t og a što t a l i č n os t t r e b a da b u d e p r i j a t n a , nj e n p o s e d n i k t r e b a da odgovori n a niz d r u g i h za h t e v a : o n t r e b a d a b u d e e n e r g i č a n, inicijativan, da p o s e d u j e sve što mo ž e b i t i p o t r e b n o za njegov p o s e b a n pol ož aj . K a o što je slučaj sa s v a k o m d r u g o m r o b o m , tr ži št e odlučuje o v r e d n o s t i t i h l j u ds k i h svojstava, pa č a k i o s a m o m njih o v u p o s t o j a n j u . Ako se svojstva k o j i m a j e d n a o s o b a r a s p ol a že 1 ne m o g u u p o t r e b i t i , o n a nema n i k a k v i h svojstava; u p r a v o kao 85
što je r o b a koj a se ne mo ž e p r o d a t i b e z v r e d n a , m a d a b i o n a m o gla da i m a u p o t r e b n u v r e d n o s t . T a k o su s a m o p o u z d a n j e , »osećanje ličnog ja« s a m o z n a k o n o g a što dr ugi misle o toj osobi. Nije ona u v e r e n a u svoju v r e d n o s t bez o b z i r a na p o p u l a r n o s t i u s p e h n a t r ži št u . Ako je t r a ž e n a , o n a je n e k o; a k o nije p o p u l a r n a , o n a p r o s t o ne p r e d s t a v l j a ništa. T a za vi snost s a m o p o š t o v a n j a od u s p e h a »ličnosti« j e s t e razlog iz k og a je p o p u l a r n o s t za m o d e r n og čove ka t a k o m e i z m e r n o važna. Od nje zavisi ne s a m o n a p r e do vanj e u p r a k t i č n o m p o g le d u već i o dr ž a v a nj e s a m o p o š t o v a nja, o d n o s n o p r o p a d a n j e u os e ća n j a i n f e r i o r n o s t i . 4 P o k u š a l i smo da p o k a ž e m o da je n o v a s l ob o d a k oj u je k a p i t a l i z a m d o n e o p o j e d i n c u p o j a ča l a dejstvo koje je religijska slo b o d a p r o t e s t a n t i z m a već n a njega vršila. P o j e d i n a c je p o s t a o usamljeniji, izdvojeniji, p o s t a o je o r u d e u r u k a m a neo dol ji v i h sna ga izvan njega; p o s t a o je »pojedinac«, ali z b u n j e n i n e s i g u r a n p o j e d i n a c . N e k i či nioci p o m o g l i su m u d a t u o s n o v n u n e s i g u r n o s t ne ispolji o t v o r e n o . P r e svega p o se d o v a n j e svojine p r u ž a l o je pod r š k u nj e g ovo m l i č n o m ja. Svojina ko j u je p o s e d o v a o nije se m o g l a r az lu či t i od »njega« ka o osobe. Covekova o d e ć a ili k u ć a p r e d st a v l j a l i su delove njegova ličnog j a koliko i njegovo telo. š t o je m a n j e o s e ća o da p r e d s t a v l j a nekog, t o m u je b il o p o t r e b nije da n e š t o p o s e d u j e . Ako p o j e d i n a c nije i m a o svojine, ili ju je izgubio, n e d o s t a j a o mu je z n a č a j a n deo »ličnog ja«, te, u izvesnoj me ri , ni za sebe ni za d r uge nije bi o p o t p u n o razvijena osoba. Ug l ed i m o ć bili su d r ug i či ni oci koji su po dr ža va l i l i č no ja. O ni su d e l i m i č n o bili r e z u l t a t p o s e d o v a n j a svojine, d e l i m i č n o nep o s r e d n a p o s l e d i c a u s p e h a u k o n k u r e n c i j i . Divljenje d r u g i h i m o ć n a d n j i m a po j a ča va l i su p o t p o r u k oj u je p r u ž a l a svojina, p o d r ž a v a l i su n e s i g u r n o p o j e d i n a č n o ja. Z a o n e koji su i ma l i m a l o svojine i d r u š t v e n o g u g l e d a p o r o d i c a je bi l a izvor p o j e d i n a č n o g ugleda. T u sć p o j e d i n a c m o g a o o s e ć a t i kao »neko«. Nj eg a su slušali ž e n a i deca, on se n al az i o u s r e d i š t u p o z o r n i c e i b e z a z l e n o je p r i h v a t i o svoju u l ogu k a o prir o d n o pr av o. On je u d r u š t v e n i m o d n o s i m a m o g a o da ne p r e d s t a v lja ni š t a, ali je k o d k uće bi o kr alj . S e m p o r o d i c e , n a c i o n a l n i pon o s (u E v r o p i često kl a sni p o n o s ) t a k o d e m u je dava o o s eća nj e v až n os t i . Cak i a ko je lično bi o n i k o i ništ a, on se p o n o s i o što p r i p a d a g r u pi k oj a je, ka o što je m o g a o da oseti, bi l a i z n a d d r u gih g r u p a s k o j i m a se m o g l a u s p o r e d i t i .
Те č i ni o c e koji su p o d u p i r a l i o sl a b lj e n o l i č n o j a m o r a m o razl i kovati od o n i h č i ni l a ca o k o j i m a s m o govorili na p o č e t k u ovog poglavlja: s t v a r n e e k o n o m s k e i p o l i t ič k e s l o bod e , p o vo l j ne prilike za p o j e d i n a č n u inicijativu, sve većeg r a c i o n a l n o g prosvećivanja. Ovi č i ni oci su o d i s t a o j a ča l i l i č no j a i doveli do razvoja indiv i d u a l n o s t i , n e z a v i s n o st i i r a c i o n a l n o s t i . S d rug e s t r a n e , či n i oc i koji su p o d u p i r a l i l ično j a s a m o su p o m a g a l i č ov e ku da k o m p e n z i r a svoju n e s i g u r n o s t i n e s p o k o j s t v o . Oni ih n i s u i s k or en i l i već s a m o pr i k ri li , te su t a k o p o m o g l i p o j e d i n c u da se svesno ose ća b e z b e d n i m ; ali to os e ća n j e se s a m o d e l i m i č n o ispol javalo i t r aj alo je s a m o o n o li k o kol i k o i dej stvo či ni l a ca koji su p o d u p i r a l i lič n o ja. S v aka p o d r o b n a a n a l iz a e v r o p s k e i a m e r i č k e ist ori j e u r a z d o b lju i z m e đ u r e f o r m a c i j e i n a š i h d a n a m o g la bi da p o k a ž e k a k o dve protivrečne t e žnj e svojstvene evoluciji »slobode od u sl obo du za« i d u u p o r e d o — ili, j oš bolje, k a k o se n e p r e s t a n o pr ep l i ću. N a žalost, j e d n a t a kv a a n a l i z a izlazi iz ok vi r a ove knjige i m o r a m o je o d g o d i t i za n e k u d r u g u p u b l i k a c i j u . U svom pozitivn o m smi slu — ka o sna ga i d o s t o j a n s t v o ličnog j a — l j u ds ka slo b o d a bi l a je p r e t e ž n i č i ni l a c u n e k i m r a z d o b l j i m a i u i z ve s ni m d r u š t v e n i m g r u p a m a ; u o p š t e uzev, do t o ga je došl o u E ng l e s ko j , F r a n c u s k o j , A m e r i c i i N e m a č k o j k a d a je s r e d n j a k la s a z a d o b i l a e k o n o m sk e i političke p o bed e n a d p r e d s ta v n ic im a starog po r e tk a . U toj b o r b i za p o z i t i v n u s l o b o d u s r e d n j a k l a s a m o g l a je da p r i be gne onoj s t r a n i p r o t e s t a n t i z m a ko ja je n ag l a š a va l a l jud s ku a u t o n o m i j u i d o s t o j a n s t v o , a k a t o l i č k a cr kv a u d r u ž i l a se s o n i m g r u p a m a koje su m o r a l e da se b o r e p r o t i v o s l o b o đ e n j a č ov ek a k a k o bi s a č u v a l e svoje p o v l a s t i c e . I u filozofskoj mi s l i m o d e r n o g d o b a n a l a z i m o da su t a dva vida s l ob ode o s t a l a i s p r e p l e t e n a o n a k o k a o što su b il a u t e o l o š k i m d o k t r i n a m a r e f o rm a ci j e. T a k o su za K a n t a i H e g e l a a u t o n o m i j a i s l ob od a p o j e d i n c a glavni p o s t u l a t i nj i h o v ih s is te ma , a o ni i p a k p r i m o r a v a j u p o j e d i n c a da služi u svrhe j e d n e s v e m o ć n e države. Filozofi iz d o b a f r a n c u s k e r evolucije, a u X I X v eku F o j e r b a h , M a r k s , š t i r n e r i N i c e p o n o v o su n a n e p o m i r l j i v n a č i n izrazili idej u da p o j e d i n a c ne t r e b a da služi ni u ka k v u s v r h u koj a je t u d a n j e g o vo m v l a s t i t o m r a z vi t k u ili sreći. M e d u t i m , r e a k c i o n a r n i fi lozofi istog veka i zri čito su z a h t e v a l i p o d r e d i v a n j e p o j e d i n c a duh o v n o m i s v e t o v n o m a u t o r i t e t u . U dr ugoj p o l o v i n i X I X i na poč e t k u XX v eka t e ž n j a l judskoj slobodi , u n j e n o m p o z i t i v n o m s m i slu, dosti že v r h u n a c . U toj t e ž nj i nije i m a l a u d e l a s a m o s r e d n j a 90
kl a s a već je i r a d n i č k a kl a s a p o s t a l a a k t i v a n i S l o b o da n činilac, b o r i l a se za vl a st i t e e k o n o m s k e ciljeve i, u isti m a h , za sire ciljeve č o v e č a n s t v a . U m o n o p o l i s t i č k o j fazi k a p i t a l i z m a , k o ja se p o s l e d n j i h deceni j a sve vise razvijala, izgleda da se i z m e n i l a o d n o s n a v r e d n o s t o b e j u težnji lj uds koj slobodi. V r e d n o s t su dobili o n i či ni oci koji t eže da oslabe p o j e d i n a č n o ja, a r e l a t i v n o su je izgubili o n i koji j a č a j u p o j e d i n c a . Uv eć al o se o se ća nj e n e m o ć i i u s a m l j e n o s t i p o j e d i n c a , njegova »sloboda« od svih t r a d i c i o n a l n i h s p o n a p o s t a la je izrazitija, suzile su se njegove m o g u ć n o s t i za o st v a ri va n je v l a s t i t i h e k o n o m s k i h ciljeva. On os e ća da ga u gr ož a va j u džinovske snage i t a sit uac i j a po m n o g o č e m u p o d s e ć a n a o n u iz XV i X V I veka. Naj v až n i j i či ni l ac u t o m r az voj u je sve veća m o ć m o n o p o l i s t i č k og k a p i t a l a . K o n c e n t r a c i j a k a p i t a l a (ne b o g at s t va ) u izvesnim p o d r u č j i m a naš eg e k o n o m s k o g s i s t e m a o g r a n i č av a l a je m o gu ćn o s t u s p e h a p o j e d i n a č n e inicijative, h r a b r o s t i i inteligenci je. U o n i m p o d r u č j i m a u k o j i m a je m o n o p o l i s t i č k i k a p i t a l o d n e o pob e d u , u n i š t e n a je e k o n o m s k a n e z a v i s n o s t m n o g i h ljudi. Z a o n e koji se i dalje b o r e , n a r o č i t o za velik deo s r ed nj e klase, t a b or b a do bi j a o b e l e Aje b i t k e p r o t i v t ol i ko n a d m o ć n o g n e p r i j a t e l j a da se p o u z d a n j e u l i č n u i nicijativu i h r a b r o s t z a m e n j u j e osećan j e m n e m o ć i i b e z n a d e ž n o s t i . š a č i c a ljudi i m a o g r o m n u , m a d a s k r i v e n u m o ć n a d č i t a v i m d r u š t v o m , i od n j e n i h o d l u k a zavisi s u d b i n a velikog del a d r u š t v a . I nflaci ja u N e m a č k o j 1923. i a m e r ički k r a h 1929. uveć al i su o s eća nj e n e s i g u r n o s t i i m n o g i m a p o r u šili n a d u u n a p r e d o v a n j e v l a s ti t i m t r u d o m , ka o i t r a d i c i o n a l n o v er o v a n j e u n e o g r a n i č e n e m o g u ć n o s t i u s p e h a . Mo ž e se lako desiti da sit ni ili o s r e d n j i s ops t ve n i k , koji je s t v a r n o u g r o ž e n n e o d o l j i v o m m o ć i višeg k a p i t a l a , i dalje zarađu je i z a d r ž i svoju nez av is n o s t ; ali p r e t n j a ko j a m u visi n a d gl a vo m je njegovu n e s i g u r n o s t i n e m o ć n a p r a v i l a m n o g o v e ć o m no što je bilo u o b i č a j e n o . B o r e ć i se p r o t i v m o n o p o l i s t i č k i h k on k u r e n a t a on se izlaže s u k o b u sa d i vovi ma, d ok se o b i č n o b o r i o p r o t i v sebi r av ni h. Ali i p s i h o l o š š k o stanje t i h n e z a v i s n i h sops tve ni ka , k o j i m a je razvoj m o d e r n e i du s t ri j e d o n e o nove e k o n o m s k e funkcije, r az l i k uj e se od s t a n j a s t a r i h n e z a v i s n i h sopst ve ni ka . J e d n a i l u s t r a c i ja te r azlike o č i tu j e se u o n o m t i p u n e z a vi s n i h s o p s t v e n i k a koji se p o n e k a d n a v o d e ka o p r i m e r razvitka n o v o g o bl i k a p o s t o j a n j a s r ed nj e klase: u t i p u vl a s n ik a b enz i n s k i h s t a ni c a. M n o g i od n j i h su e k o n o m s k i nezavi sni. O n i po91
se du ju svoj p o s a o b a š ka o i čovek koji je p o s e d o v a o b a k a l n i c u ili k r o j a č koji je šio odel a. Ali kakva raz l i ka i z m e d u s t a re i nove vr ste n e z a v i s n o s t i sop st veni ka ! V l a s n i k u b a k a l n i c e bilo je p o t r e b no m n o g o z n a n j a i veštine. On je m o g a o da b i r a od k oj i h će v el e t r go v a c a da k u p u j e a m o g a o je da ih o d a b i r a p r e m a c e n i i kak v oć i koje je s m a t r a o n aj p o vol j ni j im; m o r a o je d a p o z n a j e p o t r e b e m n o g i h k u p a c a , m o r a o je da i h savetuj e p r i k u p o v i n i i m o r a o je da o d l u č u j e da li da im da na ver esi j u ili ne. U o p š t e uzev, ul o g a s t a r o m o d n o g s o p s t v e n i k a nije b i l a s a m o nez avi sna, već i u l oga k oj a je iziskivala veš t i nu, i n d i v i d u a l i z o v a n u uslugu, z n a n j e i a k t i vn o st . M e đ u t i m , položaj v l a s n ik a b e n z i n s k e s t a n i c e sasvim je dr ukčij i. P o s t o j i s a m o j e d n a v r s t a r o b e ko j u o n p r o daje: ulje i b e n z i n . On je o g r a n i č e n u svom p o g a d a n j u s p e t r o l e j s ki m k o m p a n i j a m a . O n n e p r e s t a n o m e h a n i č k i p on a v l j a i s t u r a d n j u p u n j e n j a b e n z i n o m i ul j e m. Z a veš t i n u, inicijativu, pojed i n a č n u a k t i v n o s t t u i m a m a n j e m e s t a no što je i m a o v la s ni k s t a r i n s k e b a k a l n i c e . Z a r a d u vl a sn i ka b e n z i n s k e s t a n i c e o d r e d u j u dva či ni oca: c e n a koj u m o r a da p l a ti za b e n z i n i ulje i b r o j v o za ča koji se z a u st a v i kraj njegove b e n z i n s k e s t a n ic e. Oba ta č i n i o c a u g l a v n o m su v a n njegova n a d z o r a ; o n f u n k c i o n i š e s a m o k a o p o s r e d n i k i z m e đ u ve l et r go vc a i k u p c a . U p s i h o l o š k o m pogledu m a l a je r az l i k a i z m e đ u t og a da li ga z a p oš l j ava k o n c e r n ili je o n »nezavisan« so pst veni k ; o n je s a m o z u b a c n a t o č k u o g r o m n e m a š i n e za r a s p o d e l u . š t o se tiče no ve s r ed n j e klase, ko ju či n e služ b en i ci , čiji je b ro j p o r a s t a o sa e k s p a n z i j o m k r u p n i h p o s l o v n i h p o d u h v a t a , očigledd n o je da se nj i ho v položaj v e o m a r azlikuje od p ol o ž a j a sitnog, n ez av i snog s o p s t v e n i k a s t a r o g a ti pa . M a d a o n i vise n i s u nezavisni u f o r m a l n o m smislu, mogl o bi se t v r d i t i da su s t v a r n e p r i l i k e za razvoj inicijative i int e l i ge nci je k a o o sn o ve u s p e h a p o v o l j n e i st o o n o l i k o kol i ko i p r i l i k e s t a r o m o d n o g k r o j a č a ili vl a s n ik a b a k a l n i c e , ili čak povoljni je od njih. U i z v e s n o m s mi sl u to je o d i s t a t a č n o , m a d a je n ei zv es n o u kojoj m e r i . Ali je u psi h ol o š k o m p o g l e d u stanje s l u ž b en i k a dr u kč i j e. On' je de o o g r o m n e e k o n o m s k e m a š i n e , i m a v e o m a s pe cij alizovan z a d a t a k , n j e m u kon k u r i š u s t o t i n e d r u g i h koji se n al az e u i s t o m p ol o ž aj u, a n e m i l o s r d n o ga o t p u š t a j u ak o z a o s t a n e . U k r a t k o , č a k i ak o su mu p r i l i k e za u s p e h p o n e k a d veće, o n je izgubio veliki deo b e z be d n o s t i i n ez a v i s n o st i st a r o g s o ps t v e n i k a ; on se p r e t v a r a u n e k a d m a n j i , n e k a d veći z u b a c n a t o č k u m a š i n e r i j e k o j a m u n a m e ć e svoj t e m p o , k o ju o n ne m o ž e da n a d z i r e , i u p o r e d e n j u s k o j o m je p o t p u n o beznačajan. 92
N a r a d n i k a su t a k o đ e p s i h o l o š ki delovale o g r o m n o s t i viša mo ć velikog p r e d u z e ć a . U m a n j i m p r e d u z e ć i m a iz s t a r i h d a n a r a d n i k je l i č no p o z n a v a o svoga g a z d u i bio je d o b r o u p o z n a t s č i ta v i m p r e d u z e ć e m , koje je m o g a o d a o b u h v a t i p o g l e d o m , m a d a je b i o z a p o šl j av a n i o t p u š t a n p r e m a z a k o n u t r ži št a, o n se n a l a z i o u n e k o j o d r e d e n o j vezi sa g a z d o m i p o s l o m , što m u je p r u ž a l o oseć anj e da p o z n a j e tie n a k o m stoji. Covekov položaj je d r u k či j i u f abrici koja u po šl j av a h il j ad e r a d n i k a . G a z d a je p o s t a o a p s t r a k t n a figura, r a d n i k ga n i k a d ne vida; »uprava« je a n o n i m n a m o ć s k o j o m on p o s r e d n o o p š t i i u o d n o s u p r e m a kojoj je k a o p o j e d i n a c b e z n a č a j a n . P r e d u z e ć e i m a takve r a z m e r e d a o n m o ž e da sagleda s a m o onaj m a l i deo p r e d u z e ć a u k o m e obavlja svoj p os a o . S i n d i k a t i su u n e k o l i k o u r a v n o t e ž i l i t u sit uaciju. Oni ni su sa mo p o p r a v i l i e k o n o m s k i položaj r a d n i k a , već su i u p s i h o l o š k o m p o g l e d u z n a č a j n o delovali p o m a ž u ć i m u da oseti svoju s n a g u i v a ž n o s t u o d n o s u n a divove s k o j i m a opšti . N a žalost, m n o g i su s i n d i k a t i i s a m i izrasli u g o r o s t a s n e or gani z ac i j e u k o j i m a i m a m a l o m e s t a za i nicijativu p o j e d i n a č n i h čl anova. Oni p l a ć a j u član a r i n u i s v r e m e n a na v r e m e glasaju, ali su i tu m a l i z u p c i na t o č k u velike m a š i n e . K r a jn j e je v až no da s i n d i k a t i p o s t a n u o r g a n i koje a k t i v n o m s a r a d n j o m p o d u p i r u svi članovi, o r g a n i koji će svoje čl an o v e t a k o o r g a n i z o v a t i da svaki od njdh a kt ivn o u č e st vu j e u ži vo tu organi z ac i j e i da os e ća o d g o v o r n o s t za sve što se zbiva. B e z n a č a j n o s t p o j e d i n c a u naš e d o b a o d n o s i se ne s a m o n a nje govu u l o g u sop s t ve n i k a , n a m e š t e n i k a ili m a n u e l n o g r a d n i k a već i na nj egovu u l o g u k u p c a . P o s l j e dn j i h de c en i j a u lo ga k u p c a iz o s n ov e je p r e i n a č e n a . K u p a c koji je odl a zi o u m a l o p r o d a j n u rad n j u čiji je vl a sni k b i o n e z av i s an s o p s t v e n i k bio je s i g u r a n da će m u vlasnik l ično p o k l o n i t i p až nj u : njegova p o j e d i n a č n a k up ov i na bi l a je za v l a sn ik a r a d n j e važna; o n je bi o p r i m a n ka o znač a j n a osoba , o nj e go vi m ž e l j a ma vodilo se r a č u n a ; s a mi č i n kup o v a n j a dav a o m u je os e ća n j e v a ž n o s t i i d o s t o j a n s t v a . K a k o je r az l i či t o d n o s k u p c a p r e m a velikoj r o b n o j kući! N a njega ostavlja u t i s a k o g r o m n a z g ra d a, b r oj n a m e š t e n i k a , obilje i zložene r o be; u o d n o s u na sve to on m o r a da se os e ća ma l i i b e z n a č a j a n . K a o p o j e d i n a c , o n za r o b n u k u ć u u o p š t e nije važan. O n je v a ž an k a o »jedan« k u p a c ; r o b n a k u ć a ne želi da ga izgubi j e r bi to bio z n a k da u njoj n e š t o ne valja, što bi mo gl o z n a č i t i da će iz istog r az log a izgubiti i d r u g e k u p c e . On je v a ž a n k a o a p s t r a k t a n k u p a c ; k a o k o n k r e t a n k u p a c o n je k r aj n j e b e z n a č a j a n . N i k o se ne raduje njegovu dol a sk u , n i k o se n a r o č i t o ne z a n i m a za njegove želje. Ci n k u p o v a n j a p o s t a o je sli čan k u p o v a n j u m a r a k a n a pošti . 93
To stanje još više po dvl a če m e t o d i m o d e r n e r e k l a m e . Ono što je s t a r o m o d n i sop st v e n ik govorio p r i p r o d a j i bilo je u sušt ini r a c i o n a l n o . On je p o z n a v a o svoju r o b u , p o z n a v a o je p o t r e b e k u p c a i na o s n o v u tog z n a n j a p o k u š a v a o da tu r o b u p r o d a . Svak a k o da o n o što je p r i p r o d a j i govorio nije bilo sasvim o b j e kt i vno , te se on služio u b e đ i v a n j e m što je vise m o g a o ; ipak, da bi delovao, to što je govorio m o r a l o je da b u d e p r i l i č n o r a c i o n a l n o i pam e t n o . O g r o m a n deo m o d e r n e r e k l a m e je d ruk či j i; o n a se ne obr a ć a r a z u m u već emociji; ka o i svaka d r u g a h i p n o i d n a sugestija, o n a p o k u š a v a da na svoje p r e d m e t e u t i č e e m o c i o n a l n o , a da ih z a t i m n a t e r a da se p o t č i n e i n t e l e k t u a l n o . T a k v a se r e k l a m a služi s v a k o v r s n i m s r e d s t v i m a da n a k u p c a ostavi u t i s a k : č e s t i m pon a v l j a n j e m istog o br a s c a; u t i c a j e m a u t o r i t a t i v n e slike, kao što je slika g os p o d e iz visokog d r u š t v a ili p o z n a t o g b o k s e r a koji puše izvesnu v r s t u ci gar et a ; pr i vl a čeć i k u p c a i u isti m a h slabeći njegove k r i ti č k e s p o s o b n o s t i se ks i pi l o m kakve lepe devojke; zas t r a š u j u ć i ga p r e t n j o m »b. o.-a« ili »halitoze«5; ili, op et , po dst i ču ć i ga da s a n j ar i o i z n e n a d n o j p r o m e n i k o j u će k u p o v a n j e n ek e košulje ili s a p u n a izazvati u č i t a v o m t o k u njegova života. Svi ti m e t o d i u su š t i n i su i r a c i o n al n i ; on i n e m a j u nikakve veze sa k a k v o ć o m r o b e, a p o p u t kakvog s r e d st v a za uspavljivanje ili pr av e h i p n o z e guše i ubi j a j u k r i t i č k e s p o s o b n o s t i k u p c a . Baš k a o i filmovi, o n i mu s a n j a r s k i m svojstvima p r u ž a j u izvesno za dovoljenje, ali u isto v r e m e n e u već ava j u njegovo os e ća n j e s i ć uš n o st i i nemoći. U stvari, ti m e t o d i o t up lj i va n j a s p o s o b n o s t i za k r i t i č k o mišljenje opas n i j i su za n a š u d e m o k r a t i j u od m n o g i h o t v o r e n i h n ap a da na nju i n e m o r a l n i j i — u p o gl e d u ljudskog i n t e g r i t e t a — od s k a r e d n e knj iževnosti, čije objavljivanje k a ž n j a v a m o . P o k r e t pot r o š a č a p o k u š a o je da p o v r a t i k u p č e v u k r i t i č k u s p o s o b n o s t , dost o ja n s t v o i o s eća nj e z na ča j a , te t a k o deluje u p r a v c u koji je sličan p r a v c u d el ovan j a s i n d i k a l n o g p o k r e t a . M e d u t i m , o n d os a d nije otišao dalje od s k r o m n i h p o č e t a k a . Z a p o l i t i č k u sferu važi isto o n o što i za e k o n o m s k u . U p r v i m d a n i m a d e m o k r a t i j e p o j e d i n a c je, zahval juj uć i r az l i či t i m u r e d b a m a , m o g a o k o n k r e t n o i a k t i v n o da u č e st vu j e u glasanj u o izvesnoj o d l u c i ili za izvesnog k a n d i d a t a koji t r e b a da s t u p i u drža vn u službu. P i t a n j a o k o j i m a se o d l uč i v al o b il a su d o b r o pozn a t a , kao i k a n d i d a t i : či n glasanja, često obavl jen n a s k u p u čitavog s t a n o v n i š t v a gr ada, od l i k ov a o se k o n k r e t n o š ć u koj a je p o j e d i n c u dava l a s t v a r n u važnost. D a n a s se glasač s u oč ava sa goro94
s t a s n i m p a r t i j a m a , koje su m u isto t ol i ko dal eke i upeč at lj i ve k o l i k o i g o r o s t a s n e i n d u s t r i j s k e o r ganizacije. S p o r n a p i t a n j a su z a m r š e n a , a od s v a ko vr s n i h m e t o d a zama gl j i va nj a p o s t a l a su još z a m r š e n i j a . Gl a s ač često mo ž e da viđa svoga k a n d i d a t a u pr edizb o r n o v r e m e , ali nije v e r o v a t n o da će se o n i t a k o č e s t o viđati u d o b a radija, te glasač gubi j e d n o od o s n o v n i h s r e d s t a v a za stvar a n j e mi š l j e nj a o »svom k a n d i d a t u « . U stvari, p a r t i j s k e m a š i n e n u d e m u izbor i z m e đ u dva ili t r i k a n d i d a t a ; ali te k a n d i d a t e nije »on« i z a br ao , on o n j i m a z n a isto t ol i ko m a l o koliko i o ni o n j e m u , a njihov m e d u s o b n i o d n o s p o s t a o je isto t ol i ko a p s t r a k t a n ko l i ko i v eć i n a d r u g i h o dn os a . S lično dej stvu r e k l a m e n a k u p ca , m e t o d i p ol i t ičke p r o p a g a n de teže da uv eć aj u ose ća nj e b e z n a č a j n o s t i p o j e d i n o g glasača. Ponavl janj e p a r o l a i i st icanje č i ni l a ca koji n e m a j u nikakve veze sa p i t a n j e m o k o j e m je r eč o t u p l j u j u glasačeve k r i t i č k e s p o s o b n o sti. J a s n o i r a c i o n a l n o o b r a ć a n j e njegovu mi š l j e nj u p r e je izuz e t a k nego pr avil o u pol i t ičkoj p r o p a g a n d i — čak i u d e m o k r a t s ki m z e m l j a m a . S u o č e n i sa m o ć i i v el i či n o m p a r t i j a, koje se očit u j u u njihovoj p r o p a g a n d i , p o j e d i n a č n i glasači ne m o g u a da ne osete svoju s i ć u š n o st i m a l u važnost. Sve ovo ne z n a č i da r e k l a m a i p o l i t i č k a p r o p a g a n d a o t v o r e n o i st i ču b e z n a č a j n o s t p o j e d i n c a . N a p r o t i v , o n e p o j e d i n c u laskaj u d a j u ć i m u t o b o ž n j u važ nost , o b r a ć a j u se t o b o ž n je go v om krit i č k o m s udu , n je go v om smi slu za o p a ž an j e . N o t a p r e t v a r a n j a u s u š t i n i su m e t o d za o t u p l j e n j e p o j e d i n a č n e s u m n j e i p o m a g anje njegova s a m o o b m a n j i v a n j a da o d l u k a koj u je d o n e o i m a obel ežje i n d i v i d u a l n o s t i . N i j e s kor o ni p o t r e b n o i s t icati da p r o p a g a n d a o kojoj s a m govorio nije p o t p u n o i r a c i o n a l n a i da se p r o p a g a n d a r az l i či t i h pa r t i j a, o d n o s n o k a n d i d a t a razlikuje po t e ž i n i r a c i o n a l n i h činilaca. D r u g i či ni oci d o p r i n o s i l i su sve većoj n e m o ć i p o j e d i n c a . E k o n o m s k a i p o li t i č k a p o z o r n i c a složenija je i p r o s t r a n i j a no što je i k a d bila; p o j e d i n a c je m a n j e k a d a r d a je o b u h v a t i p o g l e d o m . R a z m e r e p r e t n j i sa k o j i m a se o n s uoč av a t a k o d e su p or as l e . S t r u k t u r a l n a n e z a p o s l e n o s t m n o g i h m i l i o n a u ve ć al a je ose ća nj e n e s i g u r n o s t i . M a d a je d r ž a v n a p o m o ć n e z a p o s l e n i m a u m n o g o m e u bl a ž i l a p osl e di c e n e z a p o s l e n o s t i , ne s a m o e k o n o m s k i nego i psih ol o š ki , o st a la je č i n j en i c a da o g r o m n a v eć i na ljudi p si ho l o šk i v e o m a t e š ko p o d n o s e b r e m e n e z a p o s l e n o s t i i da s t r a h od nje p o m u ć u j e čitav njihov život. M n o g i m a izgleda da je z a p o s l e n o s t — bez ob zi r a kaka v je p o s a o p o s r e d i — sve što bi u ži votu mo 95
gli da požele i n a č e m u bi t r e b a l o da su zah val ni . N e z a p o s l e n o s t je uveć al a i p r e t n j u od s t a r os t i . Za m n o g e poslove t r a ž i se s a m o m l a d a , p a čak i n e i s k u s n a o so ba , koj a se j oš m o ž e pr i l a go d it i ; to z n a č i o n a k o j a se j oš lako mo ž e u o b l i č it i u m a l e n i z u b a c na točku m a š i n e , p o t r e b a n u t o m p o s e b n o m u r e d a j u . P r e t n j a od r a t a t a k o d e je u v eć al a o s e ća nj e n e m o ć i p o j e d i n c a . R a t o v a je, svakako, bilo i u X I X veku. N o od p o sl e dn j e g r a t a n a o v a m o m o g u ć n o s t i r a z a r a n j a t ol i ko su se p ov e ć al e — b ro j l judi koji se izlaže dej stvu r a t a t ol i ko je p o r a s t a o da o b u h v a t a svakog bez i z u z e t k a — da je p r e t n j a od r a t a p o s t a l a m o r a koja, m a d a je m n o g i ljudi ni su svesni p r e no što n j iho va nac i j a b u d e s t v a rn o u v u č e n a u rat, p o m u ć u j e njihov život i u već ava njihovo o s eća nj e b o j a z n i i p o j e d i n a č n e n e m o ć i . »Stil« čitavog tog r az d o b l j a o d g o v a r a slici k oj u s a m o c r t a o . O g r o m n o s t gr adova , u kojoj se p o j e d i n a c gubi, z g r a de visoke kao p l a n i n e , n e p r e s t a n o a k u s t i č k o b o m b a r d o v a n j e p r e k o radija, k r u p n i n o v in s k i naslovi koji se t r i p u t a d n e v n o m e n j a j u ne ost avljajući č ove ku n i ka kv u m o g u ć n o s t da o d l u č i šta je važno, varij etei u k o j i m a s t o t i n a devo j aka s p r e c i z n o š ć u ča s o vn i ka pokazuje svoju s p o s o b n o s t za o t k l a n j a n j e on og što je p o j e d i n a č n o i del uju p o p u t m o ć n e , u h o d a n e m a š i n e , i z mi r u j u ć i r i t a m džeza — te i m n o g e dr ug e p o j e d i n o s t i j e s u izraz s t i caja p r i l i k a u k o m e se p o j e d i n a c s u oč ava s nesavladljivi m v e l ič i n a ma , p r e m a koji m a je o b i č a n t r u n . On mo ž e s a m o da drži k o r a k ka o vojnik u s tr oj u ili r a d n i k na b e s k r a j n o j t r ac i . On mo ž e da dela; ali iščezlo je njegovo ose ća nj e nez av i sn o st i i zn ačaja. I zg l e da da je p o p u l a r n o s t filmova o Mi ki ju M a u s u r eč i t izraz do kog s t u p n j a je p r o s e č a n čovek u Ame r i c i o b u z e t i st i m osećan j e m s t r a h a i b e z n a č a j n o s t i . J e d i n a t e m a u t i m fi l mo vi ma — čije su varijacije t a k o b r o j n e — j e s t e ova: n e k o m a l o s tvor enj e p r o g o n i i u gr o ž a va n e k a n e o dol ji v a sila p r e t e ć i da ga ubije ili p r o g u t a . To ma l o stvor enj e bež i i k o n a č n o u s p e v a da u t e k n e , ili čak, da n a u d i n epr ij at e l j u. Lj udi ne bi bili s p r e m n i da n e p r e s t a no gledaju m n o g e varijacije te j e d n e j e d i n e t e m e k a d se o n a ne bi o dn o si l a n a n e š t o što je v e o m a blisko n j i h o vu e m o c i o n a l n o m životu. O č i gl ed no da je to m a l o stvor enj e, u g r o ž e n o od m o ć n o g n e pr ij at e lj a , s a mi gledalac; t a k o se on oseća, i s t o m s i t u a c i j o m mo ž e da se poi st ovet i . Ali k a d se ti filmovi ne bi s r e ć n o završavali, oni, n a r a v n o , ne bi g le d a oc a n e p r e s t a n o privlačili. Ovako gledalac preživljava sva svoja s t r a h o v a n j a i o s e ć a n j a si ćušnosti , a n a k r a j u biva u t e š e n o s e ć a n j e m da će u p r k o s sv emu b i t i spa96
se n i da će čak, savl ad a t i silu. M e d u t i m — z n a č a j a n i t u ž a n deo ovog »srećnog završetka« — njegovo spasenje leži u g l a v n o m u njegovoj s p o s o b n o s t i da p o b e g n e i u n e p r e d v i d e n i m sl učaj nostim a koje o n e m o g u ć a v a j u č ud o vi š t e da ga u hvat i. Položaj u k o j e m se p o j e d i n a c d a n a s nal az i p r ed v i d e l i su vizion a r s k i mislioci već u X I X veku. K j er k e go r opisuj e b e s p o m o ć n o g p o j e d i n c a kog r a z d i r u i m u č e s u m n j e , koga o p h r v av a ose ća nj e u s a m l j e n o s t i i b e z n a č a j n o s t i . N i č e u m i s l i m a vidi n a s t u p a j u ć i n i h i l i z a m koji će se o či t ov a t i u n a c i z m u i slika »nadčoveka« kao neg a ci j u b e z n ač a j n o g , izgubljenog p o j e d i n c a koga je video u stvarn o s t i . T e m a o čovekovoj n e m o ć i v e o m a je p r e c i z n o i z r a že n a u del u F r a n c a Kafke. On u Zamku opisuj e čoveka koji želi da d o d e u d o d i r sa t a j a n s t v e n i m s t a n o v n i c i m a j e d n o g z a m k a , od kojih o če k u j e da m u k až u šta da čini i da mu p o k a ž u njegovo m e s t o u svetu. Sav njegov život sastoji se u b e s o m u č n o m n a p o r u da s n j i m a s t u p i u d o di r , ali to mu n i k a d ne pol a zi za r u k o m , i on ost a j e sa m, o s e ća juć i k r a j n j u u z a l u d n o s t i b e s p o m o ć n o s t . O seć anj e izd voj enos t i i n e m o ć i l e po je izrazio i Zilijen G r i n na sledećem mestu: Z nao sam da smo malo važni u p or ed e nj u sa svemirom, znao sam da ne predstavljamo ništa; ali izgleda da nas to stanje neizm e rn og ništavila na neki način ophrvava i, u isti ma h, umiruje. P o t p u n o smo svladani o ni m oblicima, on i m dimenzi jama koje su izvan dosega ljudske misli. Postoji li nešto čega se mo ž emo držati? Usred tog haos a o b m a n a u koji smo glavačke bačeni postoji nešto što o d u d a r a svojom istinom, a to je — ljubav. Sve ostalo je ništavilo, p u k a pr aznina. Mi piljimo u o g r o mn u m r a č n u provaliju koja se otvara p od n am a . I plašimo se.' M e đ u t i m , to os e ća n j e p o j e d i n a č n e izdvoj enos t i i n e m o ć i , ka ko su ga izrazili ovi pisci i k ak o se o n o javlja u m n o g i h takozvan i h n e u r o t i č n i h osoba, nije n e š t o čega je svestan n o r m a l n i co vek. On o je odviše s t r a š n o da bi ga ljudi bili svesni. O n o se prikr iva s v a k o d n e v n i m u o b i č a j e n i m t o k o m čovekovih ak ti v n os t i , pou z d a n j e m i o d o b r a v a n j e m koje on nal az i u svojim p r i v a t n i m ili d r u š t v e n i m o d n o s i m a , u s p e h o m u poslu, r a z o n o d o m , »pr ovodima«, »p ozna n s t vi ma« »izlascima«. Ali z vi ž d a nj em u m r a k u ne st va r a se svetlost. U s a m l j e n o s t , s t r a h i p o m e t e n o s t ost aj u; to ljudi ne m o g u večito da p o d n o s e . Oni ne m o g u da i dalje n os e b r e m e »slo b o d e od«; m o r a j u p o k u š a t i d a sasvim p o b e g n u o d sl obode , ako već ne m o g u da n a i r e d u j u od n e g a ti v n e s lobode ka p o zi ti vn oj . 97
U naš e v r e m e , glavni d r u š t v e n i p u t e v i b e k s t v a su o n o p ot č in ja v a nje v o đ u do kojeg se došlo u f aš i s ti č ki m z e m l j a m a , i o n o pr in u d n o s a o b r a ža v a n j e ko j e p r e o v l a đ u j e u naš oj vlastit oj d e m o k r a tiji. P r e no što p r e d e m o n a opisi vanje ovih dvaju n a č i n a b e ž a n j a za koje je d r u š t v o dal o o b r a z a c , m o r a m o z a m o l i t i č i t a o c a da pr ati naš e r as p r a v l j a n j e o z a m r š e n o s t i m a t i h p s i h o l o š k i h m e h a n i z a ma b ek s t va . U p r e t h o d n i m g la va ma već s m o se p o za b av i li neki m a od t i h m e h a n i z a m a ; ali d a b i s m o p o t p u n o r a z u m e l i p s i ho l oš ki zn a ča j f aši z ma i a u t o m a t i z o v a n j a č o v ek a u m o d e r n o j d e m o k r a tiji, n u ž n o je d a te p s i h o l o š k e pojave s h v a t i m o ne s a m o u o p š t e već i u p o j e d i n o s t i m a i k o n k r e t n o s t i n j i h o v a del ovanja. N e k o m e se mo ž e u č i n i t i da ovi m s k r e ć e m o sa naš eg p u t a ; ali t a kv o ispitivanje p r e d st a vl j a , u stvari, n u ža n ' deo cele n aš e r a s p r a v e . Baš ka o što se ne m o g u i s p r a v n o r a z u m e t i p s i h o l o š k i p r o b l e m i bez njihove d r u š t v e n e i k u l t u r n e p o z a d i n e , t a k o se ne m o g u r a z u m e ti ni d r u š t v e n e pojave bez p o z n a v a n j a p s i h o l o š k i h m e h a n i z a m a n a k o j i m a se o n e t e me l j e. N a r e d n a glava p o k u š a v a da a na li z uj e te m e h a n i z m e , da ot kr i j e šta se zbiva u p o j e d i n c u i da p o k a ž e k ak o s mo mi , n a s t o j e ć i da p o b e g n e m o od svoje u s a m l j e n o s t i i nem o ć i , gotovi da se o t a r a s i m o svog p o j e d i n a č n o g ja, bi l o p u t e m p o t č i n j a v a n j a n o v i m o b l i c i m a a u t o r i t e t a bilo p u t e m p r i n u d n o g saobražavanja usvojenim obrascima.
B E L E SK E U Z GLAVU ČETVRTU
1. P o d r o b n a rasprava o t o m p r o b l e m u može se naći u piščevu r ad u »Sebičnost i samoljublje« (»Selfishness a n d Self-Love«, Psychiatry, Vol. 2, No. 4, n o ve m b ar 1939); p r euz et o u Man for Himself, Holt, R i n e h a rt an d Winston, New York 1947, p o d p r o š i r en i m naslovom Selfishness, Self-Love and Self-Interes; u o v o m i z d a n j u v. 3. svezak, Čovjek za sebe, IV. pogl. str. 113—130. 2. Saliven se u svojim p r e d av a n ji ma približio ovoj formulaciji. On tvrdi da se er a preadolescencije odlikuje u m e đ u l i č n i m o d no s i m a pojavom i mpul sa koji dopr i nose novom t ipu zadovoljenosti druge osobe (druga). Ljubav je, p r e m a njemu, situacija u kojoj je zadovoljenje voljenog upr avo isto toliko značajno i poželjno kao i zadovoljenje onoga koji voli. 3. Hegel i Ma r ks položili su temelje za razumevanje p r o b l e m a otudenosti. P osebno sr. Marksov p o ja m o »fetišizmu robe« i »otuđenju« rada«.
U neobjavljenom p r e d a va nj u o »Samoosećanju i .prodaji' ličnosti« E rn e s t Sahtel ( Er ne s t Schachtel) dao je j a s n u i otvor enu analizu s a m o p o š t o vanj a. »Elalitoza« (halitosis) jeste n e pr ij at a n za d ah iz ust a kao posledica nekog organskog por eme ća ja ; »b. o.« je skraćenica za Body odor — telesni vonj. — Prim. prev. Zilijen Gr i n (Julian Green), Personal Record 1928—39 (Liini zapisi, 1928—39), pr evod Z. Godefroa (J. Godefroi), Elarper an d Brothers, Njujork, 1939.
V
Mehanizmi bekstva
U našoj r a s p r a v i dospeli s mo do d a n a šn j e g d oba , i s a d a b i s m o p r e š l i na r as p r av l ja nj e o p s i h o l o š k o m z n a č a j u f ašizma i znač e n j u s lobode u a u t o r i t a r n i m s i s t e m i m a, k a o i u našoj vlastitoj d e m o k r a t i j i . M e đ u t i m , p o š t o v a l ja no s t čitavog na š eg d o ka z i v a nj a zavisi od val jan os t i n a š i h p s i h o l o š k i h p r e m i s a , p ož e lj no je, izgleda, da p r e k i n e m o taj o p š t i t o k misli i da j e d n u glavu posvet i m o p o d r o b n i j e m i k o n k r e t n i j e m r a s p r a v l j a n j u o o n i m ps i ho l o š k i m m e h a n i z m i m a koje s mo već s p o m e n u h i o k o j i m a ć e m o kasnije r as p r avl jat i . Te p r e m i s e iziskuju da o n j i m a p o d r o b n o r a s p r a v l j a m o , j e r poči vaj u n a p o j m o v i m a o n e s v e s n i m s n a g a m a i n a č i n a m a n j i ho va i z ra ža va nj a u r a c i o n a l i z a c i j a m a i k a r a k t e r n i m o s o b e n o s t i m a , n a p o j m o v i m a za koje bi m n o g i č i tao c i rekli a ko ne t o da su i m s t r a n i a o n o b a r da z a sl už uj u r a z r a d u . U ovoj glavi n a m e r n o se p o z i v a m na i n d i v i d u a l n u psihol ogiju i na o n o što je bilo z a p a ž e n o p r e c i z n i m p r o u č a v a n j i m a p o j e d i n a c a p s i h o a n a l i t i č k i m p o s t u p k o m . M a d a p s i h o a n a l i z a ne dostiže du go god i šnj i ideal a k a d e m s k e psihologije — to jest , pr ibližavanj e e k s p e r i m e n t a l n i m m e t o d i m a p r i r o d n i h n a u k a — o n a je ipak p o t p u n o e m p i r i js k i m e t o d , z a s n o v a n n a br i ž l j i v om p o s m a t r a n j u n e c e n z u r i s a n i h misli, snov a i f antazij a p o j e d i n a c a . U z a m r š e n e r a c ion a l i za ci j e sa k o j i m a se s u o č a v a m o p r i a n a l i z i r a n j u j e d n og p o j e d i n c a ili j e d n e k u l t u r e m o ž e da p r o n i k n e j e d i n o psi ho logija koj a k o r i s t i p o j a m o n e s v e s n i m s n a g a m a . M n o š t v o prividno nerešljivi h p r o b l e m a iščezava č i m o d l u č i m o d a o d u s t a n e m o od mi š ljenja da su mot i vi za koje ljudi veruju da ih p o k r e ć u nužn o mot i vi koji ih s t v a r n o p o k r e ć u na del anje, os e ća nj e i mišljenje. M n og i će se či tal ac u p i t a t i da li se nal azi do k oj i h se d os p e lo p o s m a t r a n j e m p o j e d i n a c a m o g u p r i m e n i t i i na p s i h o l o š k o r a z u m e v a n j e g r u p a . N a š o dg ov o r n a to p i t a n j e n e d v o s m i s l e n o je p o t v r d a n . Svaka g r u p a sastoji se od p o j e d i n a c a i s a m o od po100
j e d i n a c a , te, p r e m a t o m e , p s i h o l o š k i m e h a n i z m i čije del ovanje o t k r i v a m o u gr upi m o g u b i t i j e d i n o m e h a n i z m i koji del u j u u p o j e d i n a c a . P ri p r o u č a v a n j u i n d i v i d u a l n e psihologije k a o osnove za r a z u m e v a n j e socijalne psihologije mi č i n i m o n e š t o što bi se mog l o u s p o r e d i t i sa p r o u č a v a n j e m kakvog p r e d m e t a p o d m i k r o s k o p o m . To n a m o m o g u ć u j e da o t k r i j e m o sa me p o j e d i n o s t i psih o l o š k i h m e h a n i z a m a koji šir oko del uj u u d r u š t v e n o m p r o c e s u . Ako se n a š a a n a l i z a d r u š t v e n o - p s i h o l o š k i h p o j a va ne zasniva na p o d r o b n o m p r o u č a v a n j u p o n a š a n j a p o j e d i n c a , o n a nije e m p ir i jska, te o t u d ni valjana. N o a k o se čak i sl oži mo s t i m da je p r o u č a v a n j e p o n a š a n j a p o j e d i n c a t ol i ko z n a č a j n o , mogli b i s m o se z a p i t a t i da li p r o u č a v a nje p o j e d i n a c a koji se o b i č n o o z n a ča v a j u kao n e u r o t i č a r i mo ž e iole k o r i s t i t i u r a z m a t r a n j u p r o b l e m a socijalne psihologije. Ver u j e m da se i n a to p i t a n j e m o r a od go v or i t i p o t v r d n o . Pojave koje p o s m a t r a m o u n e u r o t i č n e osobe n a č e l n o se ne r az l i kuj u od o n i h koje n a l a z i m o u n o r m a l n e osobe. One su u n e u r o t i č n e 1 osob e s a m o j a č e iz ra že ne, j a sn i j e i njenoj svesti često p r i s t u p a č nije negol i što su u n o r m a l n e osobe, nes vesne ijednog p r o b l e m a koji iziskuje da b u d e p r o u č e n . D a b i s m o ovo razjasnili, čini n a m se da će bi t i k o r i s n o da u k r a t k o p r e t r e s e m o t e r m i n e » ne ur ot i ča n « i » no r mal an« ili »zdrav«. T e r m i n » n or ma l a n « ili »zdrav« m o ž e se defini sati na dva nači na. P r vo , sa s t a n o v i š t a funkci j a j e d n o g d r uš t v a , o s o b a se mo ž e n a z vat i n o r m a l n o m ili z d r a v o m ako je k a d r a da i s p unj av a druš t ve nu ul o gu koj u t r e b a da p r e u z m e u t o m d r u š t v u . To, k o n k r e t nije, z n a č i da b u d e k a d r a da u t o m d r u š t v u r a d i o n a k o k a k o se od nje t r aži, i da, s e m toga, b u d e s p o s o b n a da u če st v uj e u rep r o d u k c i j i dr uštva, to j e s t s p o s o b n a za osni va nj e p o r o d i c e . D r u go, sa s t a no v iš t a p o j e d i n c a , mi n a zdr avlje ili na n o r m a l n o s t gled a m o k a o n a stanje koje je naj povoljnij e za njegov r az v i t ak i sreću. D a s t r u k t u r a d a t o g d r u š t v a p r u ž a na j povol j ni j u m o g u ć n o s t za s r eć u p o j e d i n c a , o b a bi se g l edišta p o d u d a r a l a . M e đ u t i m , u većini d r u š t a v a k o j a p o z n a j e m o , u k l j u č u j u ć i t u i naš e, to nije slučaj. M a d a se o n a r az l i k uj u po t o m e do koje m e r e p o t p o m a ž u r a z v i ta k p o j e d i n c a , t e žn j a za r a v n o m e r n i m f u n k c i o n i s a n j e m o m e t a p u n i razvoj p o j e d i n c a . Zbog ovog m o r a m o n u ž n o p o v u ć i o š t r u r az l ik u i z m e đ u t a dva p o j m a zdravlja. J e d a n o d r e đ u j e d r u š t v e n e p o t r e b e , a drugi — v r e d n o s t i i n o r m e koje se t ič u cilja pojedin a č n o g p os t oj a n ja . 101
N a žalost, t a se r a z l ič i to s t č e s t o z a n e m a r u j e . M n o g i p s i h i j a t r i do te m e r e u z i m a j u s t r u k t u r u svog d r u š t v a k a o p o g o d n u da, po n j i m a , svaka o s o b a koj a se nije d o b r o p r i l a g o d i l a dob i j a p e č a t m a n j e v r e d n o s t i . S d r uge s t r a n e , p r e t p o s t a v l j a se da d o b r o prilag o d e n a o s o b a z a u z i m a vise m e s t o n a lestvici l j u d s k i h v r e d n o s t i . Ako p o v u č e m o r az l i ku i z m e d u ova dva p o j m a o n o r m a l n o m i n e u r o t i č n o m , d o s p e v a m o do sledećeg z a kl j uč ka: o s o b a k o j a j e n or m a l n a s o b z i r o m n a svoju d o b r u p r i l a g o đ e n o s t često je m a n j e z d r a v a od n e u r o t i č n e oso be s o b z i r o m na n j e n e ljud s ke v r e d n o sti. O n a se često d o b r o p r i l a g o d a v a j e d i n o po c e n u o d u s t a j a n j a od svog ličnog ja, da bi m a n j e vise p o s t a l a o n a k v a ka k va veruje da t r e b a da b u d e . P r i t o m su m o ž d a iščezle sva i s t i n s k a i ndi vi dua l n o s t i s p o n t a n o s t . S d r ug e s t r a n e , n e u r o t i č a r a m o ž e m o ozna či ti kao o s o b u koja nije bila s p r e m n a da se p o t p u n o p r e d a u b o r bi za svoje lično ja. S va k ak o da nj e n p o k u š a j da spase svoje poj e d i n a č n o j a nije u s p e o , te je on a, u m e s t o da svoje l ično j a stvar a l a č k i izrazi, p o t r a ž i l a s pa s enj e u n e u r o t i č n i m s i m p t o m i m a povlačeći se u f antazij ski život. P ri svem t o m , o n a je, sa s t a n o v i š t a l j u d s k i h v r e d n o s t i , m a n j e o s a k a ć e n a od o n e vr st e n o r m a l n e o s o be k o j a je p o t p u n o izgubila svoju i n d i v i d u a l n o s t . N e t r e b a ni p o m i n j a t i da p o s t o j e o so b e koje n i s u n e u r o t i č n e , a i p ak nisu, u p r o c e s u p r i l a g o d a v a n j a , u t o p i l e svoju i n d i v i d u a l n o s t . N o r ekli b i s m o da je ži gosanj e n e u r o t i č n e o s o be n e o s n o v a n o i o p r a v d a n o j e d i n o ak o n e u r o t i č n u o s o b u p o s m a t r a m o sa s t a n o v i š t a dr uš t v ene c e l i s h o d n o s t i . š t o se či tavog d r u š t v a tiče, t e r m i n » n e u r o t i č an « ne mo ž e se p r i m e n i t i u o v o m d r u g o m smi slu, p o š t o j e d n o dr uštvo ne bi m o g lo da p o s t o j i k a d njegovi č l a nov i ne bi vršili d r uštvene f unkcije. M e d u t i m , sa s t a n o v i š t a l j u d s k i h v r e d n o s t i , j e d n o d r u š t v o mo g lo bi se n a z v at i n e u r o t i č n i m u s mi sl u da su ličn o s t i njegovih č l a n o v a o s a k a ć e n e u svom r a z vi t k u . P o š t o se t e r m i n » n e u r o t i č an « t a k o č e s t o u p o t r e b l j a v a k a o o z n a k a n e d o s t a t k a d r u š t v e n o g f u n k ci o n i s a n j a , r adi j e ne b i s m o h t e l i da o d r u š t v u g o v o r i m o k a o o n e č e m n e u r o t i č n o m već k a o o n e č e m p r o t i v n o m l juds koj sr eći i s a m o o s t v a r i v a n j u . M e h a n i z m i o k o j i m a ć e m o u o v o m poglavlju r a s p r a v l j a t i j e s u m e h a n i z m i b ek s t va, koji p r o i z l az e iz o s e ć a n j a n e s i g u r n o s t i izdvojenog pojedinca. P o š t o p o j e d i n a c — k a d se p r e k i n u p r i m a r n e s p o n e , koje su m u pružale bezbednost, i k a d se s u oč i sa s v e t o m izvan sebe k a o sa p o t p u n o o d v o j e n i m e n t i t e t o m — m o r a da s avlada to n e p o d nošljivo st a n j e n e m o ć i i u s a m l j e n o s t i , p r e d n j i m se o t v a r a j u dva p u t a . J e d n i m p u t e m o n m o ž e da d o s p e do »pozi tivne slobode«; sa 102
s v e t o m m o ž e s p o n t a n o da se poveže ljubavlju i r a d o m , i s t i n s k i m i z r a ž a v a n j e m svojih e m o c i o n a l n i h , č u l n i h i i n t e l e k t u a l n i h sposobn os t i ; n a taj n a č i n , o n mo ž e p o n o v o da se sjedini sa č o v e k o m , p r i r o d o m i s a m i m s o b o m , ne o d u s t a j u ć i p r i t o m od n ez a v i s n o s t i i i n t e g r i t e t a svog p o j e d i n a č n o g ja. D r u g i p u t koji se p r e d n j i m otv a r a j e s t e o d s t u p a n j e , o d u s t a j a n j e od sl o bod e i p o k u š a j da se u s a m l j e n o s t sa vl ad a o d s t r a n j i v a n j e m j a z a koji je n a s t a o i z m e d u p o j e d i n a č n o g j a i sveta. T i m d r u g i m p u t e m p o j e d i n a c se n i k a d ne ć e p o n o v o sj e d i n i t i sa s v e t o m o n a k o ka o što je bi o vez an p r e n eg o što se izgubio k a o »pojedinac«, j e r se č i n j e n i c a o njegovoj o d v o j e n o s t i ne m o ž e p r e o k r e n u t i ; to je b ek s t v o iz j e d n e nesnošljive sit uacije, k oj a bi, k a d bi t r aj ala, o n e m o g u ć i l a življenje. S t og a je p r i n u d n o s t obeležje tog p u t a b ek s t va, k a o i svakog b e k s t v a iz o k o l n o s t i u k o j i m a č o v e k a mo ž e da o b u z m e pan i k a ; njegovo obel ežje je i čo ve ko v o manje-više p o t p u n o odr i c a n j e od i n d i v i d u a l n o s t i i i n t e g r i t e t a li č no g ja. Otud to re š e nj e ne vodi sr eći i p ozi ti vnoj sl obodi ; o n o se, u n a č el u , mo ž e n a ć i u svim n e u r o t i č n i m p o j a v a m a . On o u b la ža va n e p o d n o š l j i vo n e s p o k o j s t v o i i z be g av a n j e m p a n i k e o m o g u ć u j e življenje; pa ipa k, o n o ne rešava o s n o v n i p r o b l e m , a za nj se p l a ć a ži vo to m, koji se č es t o s astoji s a m o od a u t o m a t s k i h ili p r i n u d n i h aktivno st i . N e k i od ovih m e h a n i z a m a b e k s t v a i m a j u r e l a t i v n o m a l i dr ušt v e ni z n a č a j ; o n i su d o n e k l e uočljivi j e d i n o u o so b a s o zb i l j n i m m e n t a l n i m ili e m o c i o n a l n i m p o r e m e ć a j i m a . U o v o m poglavlju ć e m o r a s p r av l j a t i j e d i n o o o n i m m e h a n i z m i m a koji su z n a č a j n i u k u l t u r n o m p o g l e d u i čije r a z u m e v a n j e p r e d s t a v l j a n u ž n u pr em i s u z a p s i h o l o š k u a n a l i z u d r u š t v e n i h p o j a v a k o j i m a ć e m o se b av i t i u s l e de ć im poglavljima: f a š i s t i č ki m s i s t e m o m , s j e d n e strane, i m o d e r n o m d e m o k r a t i j o m , s d r u g e . 1
1. A U T O R I T A R I Z A M P r vi m e h a n i z a m b e k s t v a od sl o b o de k o j i m ću se p o z a b a v i t i j e s t e čovj ekova t e žn j a da o d u s t a n e o d n e z a v i s n o s t i svog p o j e d i n a č n o g j a i da ga sjedini sa n e k i m ili n e č i m izvan sebe, k a k o bi o n o steklo s na g u ko j a m u n e d o s t a j e ; ili, d r u k č i j e r e č e n o , da t r a ž i nove, » s e k u n d a r n e spone« k a o z a m e n u za p r i m a r n e , izgubljene. J a sn ij i oblici ovog m e h a n i z m a m o g u se n a ć i u s t r e m l j e n j u za p o t č i n j e n o š ć u i g o s p o d a r e n j e m , ili k a k o b i s m o r adij e rekli, u onakv i m m a z o h i s t i č k i m i s a d i s t i č k i m s t r e m l j e n j i m a k ak v a se, u ra103
zličitoj me r i , javljaju u n o r m a l n i h i n e u r o t i č n i h osoba. Pr v o ćemo ta s t r e m l j e n j a opi sa t i , a o n d a p o k u š a t i da p o k a ž e m o da i jed n o i d rug o p r e d s t a v l j a b ek s t vo iz n e po d n oš l j i ve u s a m l j e n o s t i . * N a j č eš ć i oblici u k o j i m a se mazohistička s t r e m l j e n j a javljaju jesu osećanja inferiornosti, nem oći, po je d in a č n e bez načajnosti. Anali za os o ba koje su t i m o s e ć a n j i m a o b u z e t e p o k a z u j e da n j i h n e k a sila u n j i m a s a m i m a n es ve s n o goni da se o s e ća j u i n f e r i o r n i ili b e z n ač a j n i , m a d a se on e svesno žale na to o s e ć a n j e i žele da ga se o s lob od e . N j i h o v a os e ća n j a ni su s a m o s h v a t a n j a s t v a r n i h n e d o s t a t a k a i slabosti ( m a d a se o b i č n o r a c i o n a l i z u j u k a o da su s a m o t o) ; te oso be p o k a z u j u t e ž n j u da s a m e sebe o m a l ov a ž e, da se n a p r a v e slabe i da ne ovladaju s t va ri ma . Ti ljudi sasvim redovno p o k a z u j u da u z n a t n o j m e r i zavise od sila koje su izvan njih, od d r u g i h ljudi, ili u s t a n o v a ili p r i r o d e . Oni teže ne da se pot v r de, ne da u č i n e o n o što žele, već da se p o t č i n e s t v a r n i m ili nav o d n i m n a r e d b a m a t i h s p olj ašnji h sila. Oni su č e s t o p o t p u n o nes p o s o b n i da dozive o se ća nj e »ja želim« ili »ja j e s a m « . Oni život u celini osećaju kao n e š t o neodol jivo m o ć n o č i m e ne m o g u da o v l a daj u n i t i da upr avlj aju. P o r e d t i h čovekovi h težnji da se o ma l o v až i i p o t č i n i spoljašn j i m silama, u e k s t r e m n i j i m s l uč aj evi ma — a t a k v i h i m a m n o g o — n a i l a z i mo i na č ove kovu t e ž n j u da s a m sebe p o v r e d i i da sebi z a d a bol. To s t r e m l j e n j e mo ž e uzeti razl i či te oblike. N e k i ljudi sa uživ a n j e m o p t u ž u j u i k r i t i k u j u sebe o n a k o k a k o ih, po svoj prilici, njihovi najveći n ep r ij at e l j i ne bi opt už i val i ni kri t i kova l i . Drugi , ljudi, ka o što su izvesni p r i n u d n i n e u r o t i č a n , t eže da sebe m u č e p r i n u d n i m o b r e d i m a i mi s l i ma . U iz ve s n o m t i p u n e u r o t i č n e ličn o s t i n a l a z i m o t e žn j u za fizičkim o b o l j e n j e m i za sv e s ni m ili nes v e sni m i šč eki vanj e m obol j enj a k a o da je o n o d a r božji. Takvoj l i čn os t i se često dešava o n o što joj se ne bi desilo da u njoj nije del ovala n e k a n e s ve s n a t e žn j a da joj se to desi. Te t ežnje, koje ljudi u p r av l j aj u p r o t i v s a m i h sebe, č e s t o se o t k r iv a j u u j oš skriv e n i ji m ili d r a m a t i č n i j i m o bl i c i ma . N a p r i m e r , i m a o s o b a koje su n e s p o s o b n e da n a ispi tu o d go vo r e na p it a n j a , m a d a su im o d go v o r i v e o m a d o b r o p o z n a t i za v r e m e ispita, p a čak i kasnije. D r u g e osobe svojim r e c i m a izazivaju n ep r i j a t e l j s t v o o n i h koje vo le ili od k ojih zavise, m a d a su, u stvari, prij a t el j ski r a s p o l o ž e n e p r e m a n jima, p a ni su n a m e r a v a l e da te reči izuste. G o t o v o se čini ka o da takvi ljudi slušaju savet koji i m je d a o n e k i n ep r ij at e lj da se p o n a š a j u na za n ji h n a j š t e t n i j i n a č in . 104
Č e st o se o s e ća da su m a z o h i s t i č k e t e žn j e o č i t o p a t o l o š k e ili i r a c i o n a l n e . One se j oš češće r a c i o na l i zu j u. M a z o h i s t i č k a zavisn o s t s h v a t a se k a o ljubav ili p r i v r ž e n o s t , ose ća nj e i n f e r i o r n o s t i k a o p r i k l a d a n izraz s t v a r n i h n e d o s t a t a k a , a p a t n j a ka o n e š t o što t r e b a isključivo p r i p i s a t i n e p r o m e n l j i v i m o k o l n o s t i m a . U istoj vr sti k a r a k t e r a r e d o v n o n a l a z i m o , p o r e d t i h ma z o h i s t i č k i h težnji, n j i ho v u s uš t u s u p r o t n o s t — n a i m e , sadističke težnje. N j i h o v a sna ga se m e n j a , on e su manje-više svesne, pa i p a k su u v ek p r i s u t n e . N a i l a z i m o n a t r i manje-više t e s n o p r e p l e t e n e vrste s a d i s t i č k i h težnji. J e d n a je t e žn j a da se dr ugi u č i n e z av is ni ma i da se n a d n j i m a s t e k n e a p s o l u t n a i n e o g r a n i č e n a vlast, te da se od n j i h t a k o n a č i n i p u k o o r u đ e , »glina u g r n č a r e v i m r u k a m a « . D r u g a t e žn j a sastoji se u i m p u l s u da se d r u g i m a ne s a m o gospod a r i n a ovaj a p s o l u t n i n a č i n već i da se e k s p l o at išu, k or i s t e , da se od njih k r a d e , da se r a s p o r e i, t a k o reći, p o t p u n o iscede. Ta se želja mo ž e o d n o s i t i na m a t e r i j a l n a i na n e m a t e r i j a l n a svojstva — na p r i m e r e m o c i o n a l n a ili i n t e l e k t u a l n a svojstva k o ja j e d n a o s o b a p o s e d u j e . T r e ć a v r s t a sa di st i č ki h težnji je želja da se izaziva p a t n j a d r u g i h ili da se p o s m a t r a k a k o o n i p a t e . T a p a t n j a m o ž e b i t i fizička, ali je češće m e n t a l n a . N j e n cilj je da se dr ugi a k t i v n o p o v r e d u j u , da se p o n i ž a v a j u i z b u n j u j u ili da se p o s m a t r aj u u s i t u a c i j a m a koje ih z b u n j u j u i p on i ž av a j u. S a d i s t i č k e t ežnje su, iz o č i g l ed n i h razloga, o b i č n o r a c io n a l i zo vanije i m a n j e svesne od m a z o h i s t i č k i h s t r eml j e nj a , k o j a su po d r u š t v o m a n j e o p a s n a , č e s t o su on e sasvim p r i k r i v e n e reakcijs ki m f o r m a c i j a m a p r e t e r a n e d o b r o t e p r e m a d r u g i m a i p r e t e r a n e z a b r i n u t o s t i za njh. N e k e od n a j č e š ć i h r a c i o na l i za ci j a j e s u sledeće: »Ja t o b o m g o s p o d a r i m z a t o što z n a m šta je za t e b e naj bolje, a u t v o m je i n t e r e s u da me slediš b ez protivlj enja«; ili, »Ja s a m t ol i ko divan i j e d i n s t v e n da s p r a v o m o č e k u j e m da d rug i lju di od m e n e zavise.« D r u g a r ac i o n al i za c ij a k o j a često p r i k r i v a eksp l o a t a t o r s k e težnje, j e s t e ova: »Za t e b e s a m t ol i ko u č i n i o da sad i m a m p r av o da od t e be u z m e m o n o što želim«. Agresivnija v r s t a s a d i s t i č k i h i m p u l s a n aj če š će se r ac i o n a l i zu j e u dva oblika: »Me ne su d r ugi povr ed i l i i m o j a želja da ih p o v r e d i m nije n i š t a drugo do o d m a z d a « ; ili, » Ud ar a j u ć i prvi, š t i t i m sebe i svoje pr i j a t elje od povr ede«. J e d a n činilac u o d n o s u sadiste p r e m a p r e d m e t u s a d i z m a često se z a n e m a r u j e , o t u d zaslužuje da ga ovde n a r o č i t o i s t a k n e m o : zav i s n os t sa di st e od p r e d m e t a sadizma. 105
D o k je z av i s nos t m a z o h i s t a oči gl ed na , mi o č e k u j e m o da se sa dist nal az i u p r a v o u s u p r o t n o m pol ož aj u: o n izgleda t a k o s n a ž a n i o b e s t a n , a p r e d m e t njegova s a d i z m a t ol i ko slab i p o k o r a n da je t e š ko z a mi s li t i da t a s n a ž n a o s o b a zavisi od o n e k o j o m gospod ar i . P a ipak, pažljiva a na l i z a p o k a z u j e da je to t a č n o . S a d i s t u je p o t r e b n a o so b a k o j o m g o s p o d a r i , v e o m a m u je p o t r e b n a j e r je k o r e n njegova o s e ć a n j a vlastit e snage u t o m e što je nečiji gos p o d a r . T a z a vi s n os t m o ž e b i t i p o t p u n o n es ve s n a. T a k o , n a p r i m e r , n e k o m o ž e sa svojom s u p r u g o m d a p o s t u p a vrlo sa di st i č k i i da joj p o n a vl j a k a k o o n a m o ž e n a p u s t i t i k u ć u b ilo ka d , i da bi on b i o p r e s r e ć a n k a d bi o n a to u či n i l a . O n a će t i m e č e s t o b i t i t o liko s a t r v e n a da se n eć e u s u d i t i n a p o k u š a j da ga n a p u s t i , te će ob oj e i dalje »živeti v er u j uć i da je to što on govor i ist ina. Ali ako o n a p r i k u p i do vo l j n o h r a b r o s t i da izjavi da će ga n a p u s t i t i , desiće se, m o ž d a , n e š t o što n i j e d n o od nj i h u o p š t e ne o če kuj e : on će p a s t i u o č a j a nj e, b r i z n u ć e u pl a č i mo li ć e je da ga ne ostavi; r eć i će da ne mo ž e da živi bez nje, izjaviće ko l i k o je voli itd. St r a h u j u ć i o d svakog s a m o p o t v r d i v a n j a , o n a će o b i č n o b i t i s k l o n a da mu p ov e r uj e , i z me n i ć e svoju o d l u k u i o s t a ć e s njim. U t o m t r e n u t k u s c e n a p o č i n j e iznova. O n na s t a v l j a da se p o n a š a po star o m , njoj se či ni da joj je sa n j i m sve teže, p o n o v o je izdaje s t r pljenje, on p o n o v o p a d a u oč a j a nj e, o n a ostaje s njim, i t a k o se to ponavlja m nogo puta . P o s t o j e h il j ade i h il j ade b r a k o v a i d r u g i h l i č n i h o d n o s a u k o j i m a se taj ci klus č e s t o ponavl ja, a z a č a r a n i k r u g n i k a d a ne p r eki d a . Je li o n slagao k a d a je r e k a o da je t o l i k o voli da b e z nje ne m o ž e da živi? š t o se ljubavi tiče, sve zavisi od t o g a št a se p o d n j o m r a z u m e , š t o se tiče njegove t v r d n j e da bez nje ne bi m o gao da živi, o n a je — ak o je, n a r a v n o , ne s h v a t i m o doslovce — p o t p u n o t a č n a . On ne mo ž e da živi bez nje — ili, b a r , bez n e k o g d ru g o g za koga bi o se ća o da je b e s p o m o ć n o o r u d e u nj e gov i m r u k a m a . D o k se u t a k v o m sl uč aj u os e ća n j e l jubavi pojavljuje s a m o k a d p o s t o j i p r e t n j a da se o d n o s r a s k i n e , u d r u g i m slučaj e v i m a sadist sasvim o č i t o »voli« o n e n a d k o j i m a os e ća m o ć . Bili to njegova s u p r u g a , njegovo d e t e , p o m o ć n i k , k e l n e r ili prosjalk na ulici, o n os e ća »ljubav«, p a č a k i b l a g o d a r n o s t p r e m a t i m p r e d m e t i m a koji se n a l a z e u njegovoj vlasti. On m o ž d a misli da želi da g o s p o d a r i n j i h o v i m ž i v o t i m a z a t o što ih t ol i ko voli. U stvari on ih »voli« zato Sto njima gospodari. On ih p o t k u p l j u j e m a t e ri j a l no, p o h v a l a m a u v e r a v a n j i m a da ih voli, p o k a z i v a n j e m d u h o vi t os t i i sjaja ili i s p o l j a v a n j e m z a b r i n u t n o s t i . On mo ž e da i m da 106
sve — izuzev j e d n o g : p r a v a da b u d u s l o b o d n i i nezavi sni. Ovaj sticaj p r i l i k a če s t o se m o ž e n a ć i n a r o č i t o u o d n o s u r o d i t e l j a i dece. Tu se stav g o s p o d a r e n j a — i vla sni št v a — č e s t o p r i k r i v a o n i m što izgleda k a o »p ri ro dn a « z a b r i n u t o s t za d e t e ili z a š t i t n i č ko o s e ć a n j e p r e m a n j e m u . D e t e se stavlja u z l a t a n kavez i mo ž e da dobije sve p o d u s l o v o m da ne p ož e li da iz njega izide. Cesto je p o s l e d i c a ovoga to da se d e t e, k a d a o d r a s t e , d u b o k o pl a ši lju bavi, p o š t o za njega »ljubav« p o d r a z u m e v a da se njegovo vlastito t r a g a n j e za s l o b o d o m k o č i i spu ta va . M n o g i m p o s m a t r a č i m a či nilo se da je s a d i z a m m a n j e z a g o n e t a n od m a z o h i z m a . Zelja da se dr ugi p o v r e d e ili da se n j i m a gospod a r i izgleda ka o n e š t o sasvim p r i r o d n o , m a d a ne k a o n e š t o nu ž n o »dobro«. H o b s je p r e t p o s t a v i o da p o s t o j a n j e »večite i n e m i r ne ž u d n j e za što v e ć o m m o ć i , ž u d n j e k o ja se gasi t e k s m r ću « pr edstavlja »opšt u s k l o n o s t č o ve ča ns t va «. 2 Po n j e m u , želja za m o ć i n e m a nik ak v o m r a č n o svojstvo, već p r e d s t a v l j a s a vr š e no racion a l n u p o s l e d i c u čovekove želje za u ž i v a n j e m i b e z b e d n o š ć u . Od H o b s a do H i t l e r a koji želju za v lašću ob j a š n j a v a k a o logi č an ish o d bi ol oš ki us lovl jene b o r b e z a o p s t a n a k n a j s p o so b n i j i h , ž u d n j a za m o ć i t u m a č i l a se ka o de o l j uds ke p r i r o d e koji ne zaslužuje da b u d e o b j a š n j e n i č i m d r u g i m do s a m i m s o b o m . M e đ u t i m , čini n a m se da z a g o n e t k u p r ed s t a v l j a j u m a z o h i s t i č k a sr e ml j en j a , težnj e koje čovek u p r av l j a p r o t i v svog l ičnog ja. K a k o da se r a z u m e č i n j e n i c a što ljudi žele ne s a m o da se sebe o m a l o v a ž e i u č i n e nem o ć n i m a , da sebe p o v r e d e , već u t o m i uživaju? N e p r o t i v r e č i li p o j a v a m a z o h i z m a čitavoj našoj p r e d s t a v i o ljudskoj p s i h i kao o n e č e m u što je u s m e r e n o n a u ži vanje i s a m o o d r ž a v a n j e ? K a k o se mole o b j a s n i t i to što n e k e l jude pr i vl a če b o l i p a t n j a i što o n i h o ć e da se n j i m a izlože, d o k svi mi, izgleda ne p r e z a m o ni od čega da b i s m o ih izbegli? M e d u t i m , j e d n a po ja va d ok a z u j e da p a t n j a i slabost mogu b it i cilj ljudskog s t r e m l j e n j a : mazohistička perverzija. Tu n a l a z i m o č o v e k o v u sasvim s ve sn u želju da n a ovaj ili onaj n a č i n p a t i , i n j e govo uži vanje u p a t n j i . U m a z o h i s t i č k o j per verziji j e d n a o s o b a o s e ć a s e k s u al n o u z b u d e n j e p r i doži vljavanju b o l a koji joj zadaj e d r u g a osoba . Ali to nije j e d i n i o blik m a z o h i s t i č k e per verzije. Ce sto se ne t r až e s t v a r n a p a t n j a i b o l već u z b u đ e n j e i zadovol j a vanj e i zaz vani s t a n j e m fizičke vez anos t i , b e s p o m o ć n o s t i i slabosti. Ce sto se u m a z o h i s t i č k o j perverziji želi s a m o to da čovek p o s t a n e » m o r a l n o « slab n a taj n a č i n što se s n j i m p o s t u p a ili govori k a o s m a l i m d e t e t o m , ili n a taj što n a r a z n e n a č i n e biva g r d e n ili 107
p o n i ž a v a n . U sa d i st i č ko j per verziji n a l a z i m o da z a dov ol j e nj e pot iče iz o d g o v a r a j u ć i h s mi c a l i c a — to jest , iz t o g a što se dr ug e oso be fizički p o v r e đ u j u , što se vezuju k o n o p c i m a ili l a n c i m a , ili p o n i ž a v a j u p o s t u p c i m a ili r e c i m a . M a z o h i s t i č k a per verzija, sa svojim sve s n i m i n a m e r n i m uživan j e m u b o li ili p o n i ž a v a n j u , p a l a je r an i j e u oči p s i h o l o z i m a i pisc i m a nego m a z o h i s t i č k i k a r a k t e r (ili m o r a l n i m a z o h i z a m ) . M e d u t i m , sve se vise r a z a b i r a l o u k a k v o m se b l i s k o m s r o d s t v u sa seksualn o m p e r v e r z i j o m n al az e m a z o h i s t i č k e t ežnje koje s m o n a j p r e opisali i da su o b a t i p a m a z o h i z m a u su š t i n i j e d n a te ist a pojava. P o š t o p o s t o j e ljudi koje žele da se p o t č i n e i da p a t e , izvesni psih ol o z i su p r e t p o s t a v i l i da m o r a p o s t o j a t i n e k a k a v »instinkt« koji u p r a v o t o m e teži. Sociolozi ka o F i r k a n d ( V i e r k a n d t ) došli su do istog z a kl j u č ka. F r o j d je prvi p o k u š a o da za t u p o j a v u n a d e p o t p u n i j e t e o r i j s k o o bj a š nj e nj e. On je p r v o b i t n o mi s l i o da je sad o - m a z o h i z a m u s u š t i n i s e k s u a l n a pojava. P o s m a t r a j u ć i s ado- ma z o h i s t i č k e navi ke u ma l e dece, o n je p r e t p o s t a v i o da je s a d o - m a z o h i z a m » de l im i č an nagon« koji se r e d o v n o javlja t o k o m r azvoja s e k s u a l n o g i n s t i n k t a . On je ver ov a o da s a d o - m a z o h i s t i č k e t e žnj e u o d r a s l i h t r e b a p r i p i s a t i z a us t a vl j a nj u nečijeg p s i h o s e k s u a l n o g raz voj a n a ne k o j r a n o j r azini, ili po zn' ij em v r a ć a n j u n a nju. K a snije, F r o j d je sve svesniji v a ž n o s t i o n i h p o j a v a koje je n a z va o m o r a l n i m m a z o h i z m o m — t e žn je za m e n t a l n o m , a ne f izi čkom p a t n j o m . On je i s t a k a o i č i n j e n i c u da se m a z o h i s t i č k e i sadističke' te žnj e u vek m o g u n a ć i z a j e d n o , u p r k o s njihovoj p r i v i d n o j p r o t i v r e č n o s t i . M e d u t i m je i z m e n i o svoje t e or i js ko o b j a š n j e n j e ma z o h i s t i č k i h pojava. P r e t p o s t a v l j a j u ć i da p o s t o j i b i o l o š k i d a t a težn j a za u n i š t a v a n j e m ko j u čovek mo ž e da u p e r i ili p r o t i v d r u g i h ili p r o t i v s a mo g sebe, F r o j d je u t v r d i o da je m a z o h i z a m u s u š t i n i p r o i z v o d t a k o z v a n o g » n ag o na za s mr ću «. O n je dalje u t v r d i o da se taj n a g o n za s m r ć u , koji ne m o ž e m o n e p o s r e d n o p r o u č a v a ti, spaja sa s e k s u a l n i m i n s t i n k t o m i u t o m e se s poj u pojavljuje ka o m a z o h i z a m , a ko ga čovek u p r a v l j a p r o t i v s a m o g a sebe, ili ka o s a d i z a m, a ko ga čovek u p r a v l j a p r o t i v d r u g ih . O n je p r e t p o stavio da u p r a v o to m e š a n j e sa s e k s u a l n i m i n s t i n k t o m štiti čoveka od o p a s n o g dej stva koje bi i m a o n e p o m e š a n n a g o n za s mr ću. U k r a t k o , ak o ne u sp e da spoji r u š i l a št v o sa se ks o m, čovek, p r e m a F r o j d u , m o ž e j e d i n o d a u n i š t i sebe ili da u n i š t i dr ug e. Ova t e o r i j a se u osnovi r azlikuje od F r o j d o v e p r v o b i t n e p r e t p o s ta vke o s a d o - m a z o h i z m u . T a m o je s a d o - m a z o h i z a m bio sušt astv e n o s e k s u a l n a pojava, no u novijoj t e o r i ji o n je s u š t a s t v e n o ne108
s e k s u a l n a pojava, d ok je s e k s u a l n i či nilac u n j e m u s a m o p os l e di c a sp aj an j a n a g o n a za s m r ć u sa s e k s u a l n i m i n s t i n k t o m . F r o j d je d ugo p o k l a n j a o m a l o p a ž n j e pojavi n e s e k s u a l n e agresije. Alfred Adl er je, m e đ u t i m , p os t a v i o t ežnje o k o j i m a ovde ras p r av l j a mo u s r ed iš t e svog s is te ma . Ali on se n j i m a ne bavi kao s a d o - m a z o h i z m o m , već ka o » o s e ć a nj i ma i nf e r ior nos t i « i »željom za moći«. A dl e r vidi s a m o r a c i o n a l n u s t r a n u t i h pojava. D o k mi g o v o r i m o o čovekovoj i r a c i o n a l n o j te žnj i da sebe o ma l o v a ž i i učini s i ć u š n i m, o n s m a t r a da su o s e ć a n j a i n f e r i o r n o s t i o d g o v a r a j u ć a r e a k c i j a n a s t v a r n e i n f e r i o r n o s t i , ka o što su o r g a n s k a i n f e r i o r n o s t ili o p š t a b e s p o m o ć n o s t d e t et a . I d o k mi s m a t r a m o da je želja za m o ć i izraz i r a c i o n a l n o g i m p u l s a za g o s p o d a r e n j e m d r u g i m a , Adl er je p o s m a t r a isključivo sa r a c i o n a l n e s t r a n e , te govori o želji za m o ć i ka o o o d g ov ar a j u ćo j r ea kci j i čija je funkci j a da štiti o s o b u od o p a s n o s t i koje p o t i č u iz n j e n e n e s i g u r n o s t i i i nf er ior no st i . K a o i uvek, A d l e r ni ovde ne mo ž e da vidi dalje od svrsish o d n i h i r a c i o n a l n i h o d r e đ e n j a l juds kog p o n a š a n j a ; i m a d a je on d a o d r a g o c e n e uv id e u z a m r š e n o s t moti vac i j e , o n u ve k ostaje na p o v r š i n i i n i k a d se ne s p u š t a u b e z d a n i r a c i o n a l n i h i m p u l s a , k a o što čini F ro j d . U p s h i o a n a l i t i č k o j l i t e r a t u r i V i l he l m R a j h 3, K a r e n F l o r n i 4 i j a 5 izneli s mo s t a no vi š t e koje se r azlikuje od F r oj do v a . M a d a se R a j ho v i p og le di za sni v a j u n a p r v o b i t n o m p o j m u F r o j dove t e o r i je o libi du, on ističe da m a z o h i s t k o n a č n o t r a ž i zadovoljstvo i da je b o l k o m e se on izlaže u z g r e d a n p r o i zv o d a ne cilj po sebi. F l o r n i je p r v a r a z a b r a l a b i t n u u l o gu m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a u n e u r o t i č n o j l ičnosti , p r v a je d a l a p o t p u n i p o d r o b a n o p is m a z o h i s t i č k i h k a r a k t e r n i h o s o b e n o s t i i p rv a ih je teori jski o b ja sn i l a ka o p o s l e d i c u čitave k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . U m e s t o da se s m a t r a da m a z o h i s t i č k e k a r a k t e r n e odlike vode p o r e k l o iz seksua l n e per verzije, K. F l o r n i i j a s h v a t a m o ih k a o s e k s u a l n i izraz psih i č k i h težnji koje leže u p o s e b n o j vr sti k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . S a d a p r e l a z i m o n a glavno p i t a n j e : gde je k o r e n k a k o ma zo h is t ič ke per verzije t a k o i m a z o h i s t i č k i h k a r a k t e r n i h o s o b i n a ? štaviše, gde je z a j e d n i č k i k o r e n m a z o h i s t i č k i h s t r e m lj e n j a ? Već je rani j e n a g o v e š t e n o gde o t p r i l i k e leži odg ovor . I ma zo h is t i č k a i s a d i s t i č k a s t r e m l j e n j a teže da p o m o g n u p o j e d i n c u da izbegne n e p o d n o š l j i v o o s e ća nj e u s a m l j e n o s t i i b e s p o m o ć n o s t i . P s i h o a n a l i t i č k a i d r u g a e m p i r i j s k a p o s m a t r a n j a m a z o h i s t a daj u obilje d o k a z a (koje ne m o g u n av es t i a da ne i z a d e m iz ok vi r a ove knjige) da se on i uža sa va j u u s a m l j e n o s t i i b e z n a č a j n o s t i . To ose109
ćanj e č e s t o nije svesno; o n o se često p r i k r i v a k o m p e n z a t i v n i m o s e ć a n j i m a u z vi š e n o s t i i savršenstva. M e đ u t i m , s a m o ako n e k o d ov o l j n o d u b o k o p r o d r e u n e s v e s n u d i n a m i k u t a kve osobe , on će n a t a o s e ć a n j a sva kako nai ći . P o j e d i n a c n al az i da je »Slobodan« u n e g a t i v n o m smi sl u — to j e s t da je s a m sa svojim l i č n i m j a i s u o č e n s o t u d e n i m n e p r i j a t e l j s k i m sve t o m. U ovoj situaciji, da n a v e d e m o r eč i t opi s D o s t o j e vs ko g iz Brace Karamazovih, on vise » n e m a m u č n i j e brige nego da n a d e o n o g a k o m e bi što p r e m o gao p r e d a t i taj d a r s l obo de , s k o j i m se to n e s r e ć n o lice r a d a « . 6 Z a s t r a š e n i p o j e d i n a c t r a ž i da svoje l i č no j a veže za n ek o g ili nešto; o n vise ne mo ž e da p o d n e s e da b u d e svoje p o j e d i n a č n o ja, te m a h n i t o p o k u š a v a da ga se o s l o b o d i i da, u k l a n j a n j e m tog b r e m e n a — ličnog j a — p o n o v o s t e k n e b e z b e d n o s t . M a z o h i z a m je j e d a n p u t ka t o m cilju. R a z l i č n i oblici koje uzim a j u m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a i m a j u j e d a n cilj: osloboditi se pojedinačnog ja , izgubiti se; drugim recima, otarasiti se breme na slobode. Ova m e t a je o č i g l e d n a u o n i m m a z o h i s t i č k i m s t r e m l j e nj i m a u k o j i m a p o j e d i n a c teži da se p o t č i n i osobi ili m o ć i koj u o s e ć a k a o n eod ol ji vo s n a ž n u . ( Uz gr e d b u d i r e č e n o , u v e r e n j e u višu s na gu d r uge o s o b e u vek t r e b a r a z u m e t i r e l a t i v n o . O n o se m o ž e za sn i va t i ili n a s t v a r no j s nazi d r ug e o so b e ili n a u b e d e n j u u p o t p u n u b e z n a č a j n o s t i n e m o ć svoje l i č no s t i . U o v o m slučaju, mi š ili list m o g u p o p r i m i t i p r e t e č e crte.) U d r u g i m o b l i c i m a m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a o s n o v n i cilj je isti. U m a z o h i s t i č k o m oseć a n j u s i ć u š n o s t i n a i l a z i m o n a t e ž n j u koj a služi u v e ć a v a n j u pr v o b i t n o g o s e ć a n j a b e z n a č a j n o s t i . K a k o da ovo r a z u m e m o ? Možemo li p r e t p o s t a v i t i da čovek p o k u š a v a da leci svoj s t r a h uvećavaj ući ga? Odista, m a z o h i s t u p r a v o to čini. D o k go d se b o r i m izm e đ u želje da b u d e m n e z av i s a n i j a k i o s e ć a n j a b e z n a č a j n o s t i ili n e m o ć i , u p l e t e n s a m u m u č a n su k o b. Ako mi p o d e z a r u k o m da svoje p o j e d i n a č n o j a s ve de m n a ni š t a, ak o b u d e m u s t a n j u d a s a v l a d a m svesnost da s a m k a o p o j e d i n a c odv oj e n, m o ž d a ću se tog s u k o b a spasti. Os e ć anj e k r aj nj e s i ć u šn o st i i b e s p o m o ć n o s t i je j e d a n p u t ka t o m cilju; o p h r v a n o s t b o l o m i a g o n i j o m je d r u gi; s a v l a d a n o s t p o s l e d i c a m a i n t o k s i k a c i j e — t r e ć i. F a n t a z i j a o s a m o u b i s t v u je p o s l e d n j a n a d a , ako se svim d r u g i m s r e d s t v i m a nije post i gl o o l a kš a nj e b r e m e n a u s a m l j e n o s t i . P o d i z ve s ni m u s l o v i m a , ova m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a su r e l a t iv no u s p e š n a . Ako p o j e d i n a c n a d e k u l t u r n e o b r a s c e koji za dovoljavaju ta m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a ( p o p u t p o t č i n j a v a n j a »vođu« u fašističkoj ideologiji), o n stiče n e k u b e z b e d n o s t s m a t r a j u ć i da 110
je sj e di nj e n sa m i l i o n i m a d r u g i h koji p o s e d u j u ista ose ća nj a. P a i pak, čak i u t i m sluč aj evi ma , to m a z o h i s t i č k o »rešenje« ne p r e d stavlja n i m a l o bolje r eše nj e od n e u r o t i č n i h ispoljavanja: p o j e d i n a c u s p e v a da o d s t r a n i v i d n u p a t n j u , ali ne i da o t k l o n i s u k o b i p o t a j n u n e s r e ć u koji su u njenoj osnovi. K a d m a z o h i s t i č k o s t r e m ljenje ne n a d e k u l t u r n i o b r a z a c ili k a d o n o k v a n t i t a t i v n o p r e m a ši p r o s e č n u k o l i č i n u m a z o h i z m a u d r u š t v e n o j g r up i kojoj p o j e d i n a c p r i p a d a , m a z o h i s t i č k o r eše nj e čak ni r e l a ti v n o ne r eš a va ni š t a. On o p o t i č e iz j e d n o g n e p o d n o š l j i v o g stanja, teži da ga sav l a da i ostavlja p o j e d i n c a o b u z e t o g n o v o m p a t n j o m . K a d a bi l j u d s k o p o n a š a n j e , uvek bilo r a c i o n a l n o i s v r s i s h o d n o , m a z o h i z a m bi bio isto t a k o n eob j aš n j iv k a o i n e u r o t i č n a ispol javanj a uopšte. Međutim, proučavanje em ocionalnih i m e n taln ih poremećaja n a u č i l o nas je da l juds ko p o n a š a n j e m o g u m o t i v i s a t i s t r e m l j e nj a p r o u z r o k o v a n a n e s p o k o j s t v o m ili n e k i m d r u g i m n e p o d n o š ljivim d u š e v n i m s t a n j e m , da t a s t r e m l j e n j a teže da savl adaj u to e m o c i o n a l n o stanje, a da i p a k j e d i n o p r i k ri v a j u njegova najvidljivija ispoljavanja, ili čak ni to. N e u r o t i č n a ispol javanja n a l ik u ju na i r a c i o n a l n o p o n a š a n j e u p a n i c i . T a k o čovek koji se n a d e u z gr a di z a h v a ć e n o j p o ž a r o m stoji kraj p r o z o r a svoje sobe i doziva u p o m o ć , p o t p u n o za bo r a v lj a j uć i da ga ni ko ne mo ž e č u t i i da j oš m o ž e da u t e k n e s t e p e n i š t e m , koje će t a k o d e b i t i u p l a m e n u k r oz n e k o l i k o m i n u t a . On vice z a t o što želi da b u d e spa šen, i to pon a š a n j e za t r e n u t a k izgleda ka o k o r a k p r e m a s p a s e n j u — p a i p a k će se o n o završiti p o t p u n o m k a t a s t r o f o m . N a isti n a č i n su ma z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a p r o u z r o k o v a n a č o v e k o v o m ž e l j om da se o t a r a s i svog p o j e d i n a č n o g j a — sa svim n j e gov i m n e d o s t a c i m a , sukobima, opasnostima, su m n ja m a i nepodnošljivom usamljenošću — ali o n a j e d i n o u s p e v aj u da o t k l o n e n a j p r i m e t n i j i b o l ili čak d o vo d e do veće p a t n j e . I r a c i o n a l n o s t m a z o h i z m a , ka o i svih d r u gih n e u r o t i č n i h ispol javanja, sastoji se u kr aj n j oj b e s k o r i s n o s t i s r e d s t a v a u s v o j e n i h za r eš a va n j e j e d n o g n e o d r ž i v o g e m o c i o n a l no g stanja. Ova r a z m a t r a n j a u p u ć u j u n a v a ž n u r az l i ku i z m e đ u n e u r o t i č n e i r a c i o n a l n e a k t i vn o st i . U ovoj dr u g o j, rezultat j e d n e a k t i v n o s t i o d g o v a r a nj e n oj motivaciji — čov e k del a da bi p o s t i g a o i zv est an r e z u l t a t . U n e u r o t i č n i m s t r e m l j e n j i m a čovek del a za hv al ju ju ći p r i n u d i , koj a u s u š t i n i i m a n e g a t i v n o obel ežje: izbegavanje nep od no š l j i v og stanja. T a s t r e m l j e n j a t eže s a m o f i k t i v n o m r ešenju. U stvari, r e z u l t a t p r o t i v r e č i o n o m e što čovek želi da p o s t i g n e ; prin u d a da se o t a r a s i n e p o d n o š l j i v o g o s e ć a n j a b il a je t ol i ka s n a ž n a 111
da o n nije bio k a d a r da iz abe re p ra v a c r a d n j e koji bi m o g a o da p r e d s t a v l j a rešenje u s v a k o m d r u g o m s e m u f i k t i v n o m smislu. S o b z i r o m na m a z o h i z a m , to u s u št in i z n a č i da p o j e d i n c a pok r e ć e n e p o d n o š l j i v o o s e ća nj e u s a m l j e n o s t i i b e z n a č a j n o s t i . On t a d a p o k u š a v a da savlada to ose ća nj e o s l o b a đ a j u ć i se svog ličnog j a (kao p si ho l o š k o g a ne fiziološkog e n t i t e t a ) ; n a č i n n a koji on to po s t i že j e s t e s a m o o m a l o v a ž a v a n j e , p a t n j a , k raj n j e s a m o p o n i š t avanje. Ali on ne želi bol i p a t n j u ; on b o l o m i p a t n j o m p l a ć a cilj k o m e p r i n r d n o teži. C e n a je visoka. On m o r a da p l a ć a sve vise i više, i, p o p u t m e k s i č ko g k m e t a , s a m o p a d a u veće dugove, a n i k a d ne dobi j a o n o z a š t a je p l a t io : u n u t r a š n j i m i r i s pokoj s t vo. O m a z o h i s t i č k o j perverziji govorio s a m z a t o što o n a n e s u m n j i vo d ok a z uj e da p a t n j a mo ž e da b u d e n e š t o č e m u se teži. Me đ u t i m , u m a z o h i s t i č k o j perverziji p a t n j a je isto t a k o n e s t v a r a n cilj k a o i u m o r a l n o m m a z o h i z m u ; u ob a slučaj a o n a je sr ed s t vo za ost va ri vanj e j e d n o g cilja: z a b o r av a ličnog ja. Ra zl ik a i z m e d u p e r verzije i m a z o h i s t i č k i h k a r a k t e r n i h o s o b e n o s t i su š t i ns k i se sastoji u s le d eć em: u per verziji č ov e ko va t e ž n j a da se o t a r a s i svog ličnog j a izražava se p o m o ć u tela i spaja sa s e k s u a l n i m osećanjima . D o k u m o r a l n o m m a z o h i z m u m a z o h i s t i č k e t ežnje ovl a dava j u č i t a v o m l i č n o š ć u i u p r a v l j e n e su u n i š t a v a n j u svih m e t a k o j i m a ego svesno teži, u perverziji su m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a m a n j e -više o g r a n i č e n a na o bl a st fizičkog; štaviše, spajaj ući se sa seksom, o n a u č e s t v u j u u p o p u š t a n j u n a p e t o s t i k oj a se javlja u sferi se k su al no ga , te se, n a n ek i n ač i n , n e p o s r e d n o r az re šuj u. U k i d a n j e p o j e d i n a č n o g j a i p ok uš a j da se t i m e savlada n e p o d nošljivo o s e ća nj e n e m o ć i s a m o su j e d n a s t r a n a m a z o h i s t i č k i h st r em l j e nj a. D r u g a n j iho va s t r a n a j e s t e čovekov p ok uš a j da pos t a ne deo kakve veće i m o ć n i j e ceiine izvan njega, da u njoj iščezne i uče st vuj e. T a m o ć mo ž e da b u d e k ak va osoba, u s t a n o v a , bog, nacija, savest ili n e k a p s i h i č k a p r i n u d a . P o s t a j u ć i deo m o ć i koj u os e ća ka o n e š t o n ep oko l ebl j iv o s n a ž n o , v eč n o i č a r o b n o , c o vek u č e st vuj e u njenoj snazi i slavi. On se o d r i č e svog ličnog ja i o d u s t a j e od snage i p o n o s a koji su s n j i m a u vezi, on k a o p o j e d i n a c gubi svoj i n t e g r i t e t i o d r i č e se svoje slobode; ali učest vuj uć i u m o ć i u kojoj se izgubio, on stiče n o v u b e z b e d n o s t i i nov p o n o s . On stiče i z a š t i t u od m u k a koje m u je z a dava l a s u m n j a . Bilo da je njegov g o s p o d a r a u t o r i t e t izvan njega, bilo da je on g o s p o d a r a i n t e r n a l i z o v a o k a o savest ili p s i h i č k u p r i n u d u , ma zo h is t je p o š t e đ e n d o n o š e n j a o dl uka , p o š t e đ e n k o n a č n e o d g o v o r n o sti za s u d b i n u svog li č nog ja, a t i m e je p o š t e đ e n i n e d o u m i c e o 112
t o m e kakvu o d l u k u da do nes e. On je t a k o đ e p o š t e đ e n i n e d o u m i ce o t o m e šta njegov život z n a č i ili o t o m e ko je »on«. N a t a pitanj a o d g o va r a njegov o d n o s p r e m a m o ć i s k o j o m se z dr už uj e . Z n a č e n j e njegova ži vota i i d e n t i t e t njegova ličnog j a o d r e d e n i su v e ć o m c e l i n om , u kojoj je lično j a iščezlo. M a z o h i s t i č k e s p o n e b i t n o se r a z l i ku j u od p r i m a r n i h spon a . P r i m a r n e sp on e p o s t o j e p r e nego što se p r o c e s i n di vi duac i j e završi. P o j e d i n a c je j oš uvek deo »svog« p r i r o d n o g i d r u š t v e n o g sveta, on se j oš nije p o t p u n o izdigao iz svoje' s r e di n e . P r i m a r n e s p o n e p r už a ji i m u i s t i n s k u b e z b e d n o s t i sa zna nj e o t o m e č e m u p ri pa da. M a zo h i s t i č k e s p o n e su b ek s t vo. P o j e d i n a č n o j a se izdiglo, ali nije k a d r o da o s t v a r i svoju sl ob o d u; o n o je o p h r v a n o n e s p o k o j s t v om, s u m n j o m i o s e ć a n j e m n e m o ć i . L ič no j a p o k u š a v a da n a d e b e z b e d n o s t u » s e k u n d a r n i m s p o n a m a « , k a k o b i s m o mogli da naz o v e m o m a z o h i s t i č k e sp o n e , ali taj p o k u š a j n i k a d a ne m o ž e b i t i u s p e š a n . I z r a n j a n j e p o j e d i n a č n o g j a ne mo ž e se spr eč i t i ; p o je di n a c m o ž e svesno o s e ć a t i da je b e z b e d a n i da n e č e m u »pripada« ali o n u osnovi ostaje n e m o ć a n a t o m koji p a t i us l e d i š č ez nu ć a svog li č nog ja. On se n i k a d ne sjedinjuje sa m o ć i za koj u p r i a n j a ; o s n o v n a o p r e č n o s t ostaje, a s n j o m i i mp u l s , č a k i ako toga u o pšte nije svestan, da se savlada m a z o h i s t i č k a zavi snost i da se s t e k n e sloboda. K ak v a je s u š t i n a s a d i s t i č k i h n a g o n a ? O pe t želja da se d r u g i m a z a d a b ol nije b i t n a . Svi r az liči ti oblici s a d i z m a koje m o ž e m o zap a z i t i vr ać aj u se j e d n o m o s n o v n o m i m p u l s u — n a i m e i m p u l s u da se st e k n e p o t p u n a vlast n a d d r u g o m o s o b o m , da se od nje n a č i n i b e s p o m o ć a n p r e d m e t n a š e volje, da se p o s t a n e n j e n aps o l u t n i g o s p o d a r , n j e n bog, da se s n j o m p o s t u p a o n a k o k ak o se h o ć e . P o ni ža va n j e i p o t č in j a v an j e d r u g i h vode o st v a r i v a n j u tog cilja, a n a j r a d i k a l n i j a m e t a j e s t e n ji hov a p a t n j a , p o š t o n e m a veće m o ć i n a d d r u g o m o s o b o m od m o ć i da joj se z a d a bol, da se prisili n a p a t n j u a da ne b u d e k a d r a da se b r a n i . Zadovol jstvo k o je p o t i č e iz p o t p u n o g g o s p o d a r e n j a d r u g o m o s o b o m (ili d r u g i m živim p r e d m e t i m a ) j e s t e s a m a s u š t i n a sa di st i č ko g n a g o n a . 7 T a t e žnj a da čovek p o s t a n e a p s o l u t n i g o s p o d a r d r uge osob e sup r o t n a je, izgleda, m a zo h i s t i č k o j težnji, a z a g o n e t n o je što su te dve t ežnje t a k o t e s n o p r e p l e t e n e . Bez s u mn j e , želja za za vi snošć u ili p a t n j o m je, s o b z i r o m n a svoje p r a k t i č n e p o s l e d i c e, s u p r o t n a želji za g o s p o d a r e n j e m i izazivanj em t u đ e p a t n j e . U p s i h o l o š k o m po g l e du , m e d u t i m , o b e ove t ežnje su i s h od i j e d n e o s n o v n e p o t r e be; koj a p o t i č e iz čovekove n e s p o s o b n o s t i da p o d n e s e izdvojenost 113
i slabost svog ličnog ja. P r e d l a ž e m da cilj koji je u osnov i i sa d i z m a i m a z o h i z m a n a z o v e m o simbiozom. S i mb i oz a, u o v o m psih o l o š k o m smi slu, o z n a č a v a t a k v o sjed i n j a vanj e j e d n o g p o j e d i n c a sa d r u g i m (ili bilo k o j o m d r u g o m m o ć i izvan n j egova ličnog ja) zbog koga svaki od n ji h gub i i n t e g r i t e t svog ličnog j a i p o t p u n o zavisi od drugog. S a d i s t u je njegov p r e d m e t p o t r e b a n u p r a v o isto o n o l i k o kol i k o i m a z o h i s t u njegov. S a m o što on, u m e s t o da tr aži b e z b e d n o s t u v l a s t i t o m u n i š t e n j u , stiče ovu u n i š t a v a j u ć i n e k o g drugog. U o b a slučaj a gubi se i n t e g r i t e t p o j e d i n a č n o g ja. U p r v o m sl uč aj u j a i š č ez av a m u ne k oj spolj ašnjoj m o ć i ; g u b i m se. U d r u g o m slučaj u j a se u v e ć a v a m t i m e što d r u g o b i ć e p r e t v a r a m u deo sebe, te n a taj n a č i n s t i č e m s n a g u k o j a mi n e d o s t a j e k a o nezav i s n o m ja. N e s p o s o b n o s t da se p o d n e s e u s a m l j e n o s t p o j e d i n a č nog j a u vek d ov o d i do n a g o n a za s t u p a n j e m u s i m b i o t i č k i o d n o s s n e k i m d r u g i m . Iz ovoga se vidi z a š t o su m a z o h i s t i č k e i sadističke t ežnje uvek j e d n e s d r u g i m a p o m e š a n e . M a d a se n a p o v r š i n i či ne p r o t i v r e č n e , o n e se s u š t i n s k i n a l a z e u istoj o s n o v n o j p o t r e bi. Lj udi n i s u sa di st i ili m a z o h i s t i već se a k t i v n a i p a s i v n a stran a s i m b io t i č k o g k o m p l e k s a n e p r e s t a n o s m e n j u j u , t a k o d a je ce sto t e š k o o d r e d i t i koj a njegova s t r a n a u d a t o m t r e n u t k u deluje. U o b a slučaj a i n d i v i d u a l n o s t i s l o b o d a se gube. Ako r a z m i š l j a m o o s a d i z m u , o b i č n o p o m i š l j a m o na r u š i l a št vo i n e pr i j a t e l j s t v o , čija je veza s n j i m t a k o u p a d l j i v a. S i g u r n o je da je veće ili m a n j e ruši l a št vo uvek p o v e z a n o sa s a d i s t i č k i m težn j a m a . Ali to važi i za m a z o h i z a m . Svaka a n a l i z a m a z o h i s t i č k i h o s o b e n o s t i p o k a z u j e t o n e p r i j a te l js t v o . I z g l e d a d a je g l a vn a r a z li ka to što je u s a d i z m u n ep r i j a te l j s t v o o b i č n o svesnije i što se n e p o s r e d n o i zr a ža va u r a d nj i , d o k je u m a z o h i z m u n e p r i j a t e l j stvo u g l a v n o m n e s v e s n o i izražava se p o s r e d n o . K as ni j e ću pok u š a t i da p o k a ž e m da je r u š i l a št vo p o s l e d i c a s p r e č a v a n j a č u l n e, e m o c i o n a l n e i i n t e l e k t u a l n e e k s p a n z i v n o s t i p o j e d i n c a ; st oga t r e ba o če ki va ti da je o n o i s h o d o n i h i st ih usl ova koji d o p r i n o s e simb i o t i čk o j p o t r e b i . Z e l i m ovde d a n a g l a s i m d a s a d i z a m nije istov e t a n sa r u š i l a š t v o m , m a d a je u velikoj m e r i s n j i m p o m e š a n . Rušilac želi da u n i š t i p r e d m e t — to j e s t da svrši s n j i m i da ga se o t a r a s i . S ad i s t želi da g o s p o d a r i svojim p r e d m e t o m te st oga os e ća g u b i t a k ak o m u p r e d m e t iščezne. I s a d i z a m , u z n a č e n j u koje s m o u p o t r e b l j a v a l i , m o ž e da bude" relativno nerušilački i p o m e š a n s prija teljskim stavom p r e m a p r e d m e t u . Ova v r s t a »bl a gonaklonog« s a d i z m a k l a s i č n o je izraž e n a u B a l z a k o vi m Izgubljenim iluzijama, i taj op i s t a k o d e pr e114
no si p o s e b n o svojstvo o n o g a što p o d r a z u m e v a m o p o d p o t r e b o m za s i m b i o z o m . N a t o m m e s t u B a l z ak opi suj e o d n o s i z m e d u mladog Lisij ena i z a t v o r e n i k a iz Ba nj oa , koji se izdaje za o p a t a . Ubrzo p o š t o se u p o z n a o s m l a d i ć e m , koji je u p r a v o p o k u š a o da izvrši s a m o u b i s t v o , o p a t veli: . . . t a j m l a d i ć . . . n e m a vise ničega zajedničkog sa p es ni ko m koji je maločas u m r o . Ja sam vas izvadio iz vode, ja sa m vam vratio život i vi p r i p ad a t e me ni kao što stvorenje p r i p a d a tvorcu, kao što, u baj kama, ifrijet p r i p a d a božanstvu ... kao što telo p r i p a d a duši! A ja ću vas s n a ž n o m r u k o m podr žavati na p u t u ka moći, a uz to v am obećavam život ispunjen uživanjima, poča st i ma, n ep r e ki dn im ve s el j em. .. No vac a vam nikad neće n e d o s t a t i . . . Vi ćete blistati, pokazivati se, dok ja povijen u b l a t u b u d e m postavljao temelje, zidao sjajnu zgr adu vašeg bogatstva. Ja volim vlast r adi vlasti! Uživaću uvek u vašem uživanju, koje je me ni uskr aćeno. J e d n o m reči, pr etvor iću se u vas! ... A j a h o ć u da volim biće koje sam ja stvorio, da ga dot eruj em, da ga pr ilagodim sebi, da b i h ga voleo kao što otac voli svoje dete. Ja ću se voziti u tvojim kolima, dete moje, uživaću u tvojim u spe si ma kod žena, govoriću: »Ovaj lepi mladić, to sam ja! toga ma r ki za de R i ba mp r e sam ja stvorio i uveo u a r i st okra t sko društvo; njegova veličina je moje delo, on ćut i ili govori m o j i m glasom, u svemu se dogovara sa mnom« . 8 C e s t o se, i ne s a m o u p o p u l a r n o j u p o t r e b i , s a d o - m a z o h i z a m b r k a s ljubavlju. N a r o č i t o >® na m a z o h i s t i č k e poj ave gl e da k a o na i zraze ljubavi. P o t p u n o s a m o p o r i c a n j e r a d i d rug e o s o b e i u st up a n j e vl a st i t ih p r a v a i z a h t e v a dr ug oj o s obi hval e se k a o p r i m e r i »velike ljubavi«. I z g l e d a da n e m a boljeg d o k a z a »ljubavi« nego što je ž r tva i g ot o v o st da se, r a d i voljene oso be , o d u s t a n e od vlas t i t e l ičnosti . U stvari, u o vi m sl u ča j ev ima »ljubav« je s u š t i n s k i maz o h i s t i č k a čežnja, i p o t i č e od s i m b i o t i č k e p o t r e b e o s o b e ko j a je p o s r e d i . Ako p o d ljubavlju r a z u m e m o s t r a s n o p o t v r d i v a n j e i akt i v n u p o v e z a n o s t sa s u š t i n o m o d r e d e n e osobe, a k o p o d n j o m r a z u m e m o j e d i n s t v o s d r u g o m o s o b o m na o s n o v u n e z a v i s n o s t i i int e g r i t e t a dveju o s o b a o k o j i m a je reč, t a d a je m a z o h i z a m su p ro t a n ljubavi. Ljubav se za sn i v a na j e d n a k o s t i i slobodi . Ako se o n a z a sn iv a n a p o d r e d i v a n j u i g u b i t k u i n t e g r i t e t a j e d n o g p a r t n e r a , o n a p r e d s t a v l j a m a z o h i s t i č k u zavisnost , bez ob zi r a k a k o se taj o d n o s r ac i o n al i zu je . I s a d i z a m se če s t o pojavljuje p r e r u š e n u lju bav. Vlast n a d d r u g o m o s o b o m , ak o čovek mo ž e da t v r d i d a on n j o m e vl a da r a d i nje s a me , č e s t o se pojavljuje ka o izraz ljubavi, ali o s n o v n i či nilac je uži vanje u g o s p o d a r e n j u . 115
U ovom t r e n u t k u , p r e d m n o g im č i ta o c im a iskrsnuće pitanje: nije li s ad i z a m, ka o što s mo ga ovde opisali, i s t o v e t a n sa ž u d n j o m z a m o ć i ? Od govor n a ovo p i t a n j e glasi da je želja z a m o ć i naj zna čajniji izraz s a d i z m a — m a d a r a z o r n i j i obl i c i sa di zm a , u k o j i m a se s t r e m i p o v r e đ i v a n j u i m u č e n j u dr ug e osobe, n i s u i s t o v et n i sa ž e l j o m za m o ći . Ovaj p r o b l e m d o b i o je d a n a s j oš veći z n a č a j . Od H o b s a n a o v a m o čovek je u m o ć i gl edao o s n o v n i m o t i v l juds kog p o n a š a n j a ; n a r e d n a stoleća, m e d u t i m , daval a su sve veći z na ča j z a k o n s k i m i m o r a l n i m č i n i o c i m a koji su težili da o b u z d a j u m o ć . S n a s t a n k o m f ašizma p o h l e p a za m o ć i i u b e d e n j e u n j e n u ispravn o s t dostigli su nove visine. P o b e d e koje z a d o b i j a m o ć ostavljaj u u peč at lj i v u t i s a k n a m i l i o n e ljudi i o n i je u z i m a j u ka o z n a k snage. D a k a k o , m o ć n a d n a r o d o m je izraz veće snage u čisto ma t e r i j a l n o m smislu. Ako j a p o s e d u j e m m o ć da d r u g u o s o b u ubij e m , j a s a m od nje »jači«. Ali u p s i h o l o š k o m s m i s l u pohlepa za moći ne potiče od snage već od slabosti. O n a je i z r a z n e s p o s o b n o s t i p o j e d i n a č n o g j a da o s t a n e s a m o i da živi. O n a je o č a j a n p o ku ša j da se s t e k n e s e k u n d a r n a snaga, z a t o što i s t i ns k a sna ga n e d os t a j e . Re č »moć« i m a dvoj a ko z n a č e n j e . O n a o z n a č a v a p o se d o v a n j e m o ć i nad n e k i m , s p o s o b n o s t da se n j i m e g o s p o d a r i ; a o z n a č a v a i p o s e d o v a n j e m o ć i da se n e š t o u či n i , da se b u d e s p o s o b a n za n e š t o , da se b u d e p o t e n t a n . D r u g o z n a č e n j e n e m a ni č eg za j e d ni čkog s g o s p o d a r e n j e m ; o n o izražava vlast u smi s l u s p o s o b n o s t i . Ako g o vo r i mo o n e m o ć i , m i s l i m o n a to z n a če n j e ; ne p o m i š l j a m o n a o s o b u ko ja nije k a d r a da g o s p o d a r i d r u g i m a , već n a o s o b u k oj a nije k a d r a da u č i n i što želi. T a k o m o ć m o ž e da o z n a č a v a j e d n u od dveju stvari — gospodarenje ili potenciju. N e s a m o da ova dva svojstva n i s u i s t o v e t n a već se i m e đ u s o b n o i skl jučuj u. P o s l e d i c a i m p o t e n c i j e , ako izraz u p o t r e b i m o v a n s e k s u a l n e sfere, u vezi sa svim s f e r a m a l j u d s k i h m o g u ć n o s t i , j e s t e s a di s t i č ko strem l j en je za g o s p o d a r e n j e m ; u k o l i k o je p o j e d i n a c p o t e n t a n — to j e s t k a d a r da svoje m o g u ć n o s t i o s t va ri n a o s n o v u slobode' i i n t e g r i t e t a ličnog ja, n j e m u nije p o t r e b n o da g o s p o d a r i d r u g i m a i o n ne ž u d i za m o ći . Mo ć , u s mi sl u g o s p o d a r e n j a , je p e r ve rz i j a p o t e n t n o s t i , u p r a v o k a o što je s e k s u a l n i s a d i z a m p e r ve rz ij a sek su a l n e ljubavi. S ad is t i č k e i m a z o h i s t i č k e o s o b i n e m o g u se, v e r o v a t n o , n a ć i u svakoga. N a j e d n o m k r a j u n a l az e se p o j e d i n c i čiju l i č n o s t te o s o b i n e p o t p u n o p r o ž i m a j u , a n a d r u g o m o ni k o j i m a te s a d o -ma zo hi s t i čk e o s o bi ne n is u svojstvene. O s a d o - m a h o z i s t i č k o m k a r a k t e r u 116
m o ž e m o govoriti s a m o k a d a r a s p r a v l j a m o o p rvi ma . T e r m i n »kar a k t e r u p o t r e b l j a v a se ovde u d i n a m i č n o m smislu, u k o m e je F r o j d govorio o k a r a k t e r u . U t o m se smi slu taj t e r m i n ne o d n o s i n a u k u p a n zbi r o b r a z a c a p o n a š a n j a svojstvenih j e d n o j osobi već n a glavne n a g o n e koji mot i vi š u p o n a š a n j e . P o š t o je F r o j d p r e t p o stavio da su o s n o v n e snage koje m o t i v i š u p o n a š a n j e j e d n e oso be se k s u al n e , o n je d o s p e o do p o j m o v a kao što su »oralni«, »analni« ili »genitalni« k a r a k t e r i . Ako čovek ne p r i h v a t i ovu p r e t p o s tav ku, p r i m o r a n je da izmisli d r uk č i j e k a r a k t e r n e t ipove. Ali taj d i n a m i č n i p o j a m ost a j e isti. Covek ne m o r a b i t i sve st an p o k r e t a č k i h sna ga koje vla d aj u njegovim k a r a k t e r o m . C o v e k o m m o gu p o t p u n o da o v l a d aj u s a di s t i č ka s t r e m l j e n j a a da o n svesno ver uj e da ga mot i vi š e s a m o ose ća nj e d už no s t i . On č a k m o ž d a n e ć e izvršiti n i j e d a n o t v o r e n i s a di s t i č ki čin, nego će svoje sadist i č ke n a g o n e p o t i s n u t i dovoljno d u b o k o da bi se p r i k a z a o kao o s o b a koj a nije sadist. P a i p a k svaka pažljiva a n a l i z a njegova p o n a š a n j a , njegovih fantazija, snova i gestova p o k a z a l a bi da sad i st ič ki i mp u l s i del uj u u d u bl j i m sloj evima njegove l ičnosti . M a d a se k a r a k t e r o so b a u k oj i h s a d o - m a z o h i s t i č k i n a g o n i pr eo v l a đ u j u mo ž e o p i s a t i k a o s a do - m a z o h i s t i č k i , takve oso be n i su nuž n o n e u r o t i č n e . D a li je p o s e b n a v r s t a k a r a k t e r n e s t r u k t u r e »neu r o t i č n a « ili » n o r m a l n a « — to u velikoj m e r i zavisi od p o s e b n i h zad a t a k a koje ljudi m o r a j u da i s p u n e u svojoj d r u š t v e n o j situaciji i od toga kakvi o b r a s c i o se ć a n j a i p o n a š a n j a p o s t o j e u njihovoj k u l t u r i . U stvari, za veliki deo niže s r ed n j e klase u N e m a č k o j i u d r u g i m e v r o p s k i m z e m l j a m a t i p i č a n je s a d o - m a zo h i s t i č k i k a r a k t e r , i, kao što će se kasnije p o k a z a t i , u p r a v o za tu v r s t u k a r a k t e r n e s t r u k t u r e n a c i s t i č k a ideologija je i m a l a na j ve ć u draž. Poš t o je t e r m i n s a d o -m a z o hi s t i č ki « u d r u ž e n s i d e j a m a o perverziji i n e u r o z i , više vo l i m da o s a d o - m a z o h i s t i č k o m k a r a k t e r u gov o r i m k a o o »autoritarnom karakteru«, n a r o č i t o k a d u p i t a n j u nije n e u r o t i č n a , već n o r m a l n a osoba. Ovu t e r m i n o l o g i j u o p r a v da va to što se s a d o - m a z o h i s t i č k a o so b a u v ek odlikuj e svojim s t a vo m p r e m a a u t o r i t e t u . O n a o boža va a u t o r i t e t i teži da m u se p o t č i n i , ali u isto v r em e želi i s a m a da b u d e a u t o r i t e t i da joj se d r ugi pot činjavaju. Ovaj t e r m i n je o d a b r a n još iz j e d n o g razloga. F aš i s ti č k i s i s t e m naziva sebe a u t o r i t a r n i m zbog glavne uloge a u t o r i t e t a u njegovoj d r uš t v e no j i pol i t ičkoj s t r u k t u r i . T e r m i n o m » a u t o r i t a r n i k a r a k t e r « n a g o v e š t a v a m o da ta kav k a r a k t e r p r e d s t a v l j a s t r u k t u r u l i č n o s t i koj a je l j u d s ka o sn ov a fašizma. 117
Рге nego što n a s t a v i m o r a s p r a v u o a u t o r i t a r n o m k a r a k t e r u , p o t r e b n o je da d o n e k l e r a z j a s n i m o t e r m i n »aut or i tet « . A u t o r i t e t nije svojstvo koje j e d n a o s o b a »poseduje« u smi sl u u k o m e o n a p o s e d u j e svojinu ili fizička svojstva. A u t o r i t e t u p u ć u j e na m e d u lični o d n o s u k o m e j e d n a o so b a s m a t r a d r u g u za n a d m o ć n u . Ali o n a v r s t a o d n o s a s u p e r i o r n o s t - i n f e r i o r n o s t koj a se m o ž e n a z vat i r a c i o n a l n i m a u t o r i t e t o m , b i t n o se razlikuje od on e ko ju b i s m o mogli o p i sa t i ka o i nh i bi t i v ni a u t o r i t e t . J e d a n p r i m e r p o k a z a ć e n a šta m i s l i mo . K a o i o d n o s i z m e d u u č i te l ja i u č e n i k a t a k o i o d n o s i z m e đ u r o b o v l a s n i k a i r o b a zasnivaju se n a s u p e r i o r n o s t i prvog n a d d r u g i m. I n t e r e s i u č i t el j a i u č e n i k a p o k l a p a j u se. Učitelj je za do vo l j a n ako u s p e da p om o g ne u č e n i k u ; ako mu to ne p o d e za r u k o m , n e u s p e h je i njegov i u č e n i k o v . R o b ovl as ni k, m e đ u t i m , želi da ek s pl oa t i še r o b a što više mo ž e; što o n vise iz njega izvlači, to je zadovoljniji. R o b , pak, teži da što bolje b r a n i svoje z a ht e v e za m i n i m a l n o m s r e ć o m . Ti su i n t e r e s i svakako o p r e č n i , j e r što je za j e d n o g k o r i s n o za dr ugog je š t e t n o . F u n k c i j a s u p e r i o r n o s t i razlikuje se u ta dva slučaja; u p r v o m , s u p e r i o r n o s t je uslov za p o m o ć o sob i p o t č i n j e n o j a u t o r i t e t u ; u d r u g o m slučaj u o n a je uslov za n j e n o e k s p l o a t i s a n j e . D i n a m i k a a u t o r i t e t a u ova dva t i p a t a k o d e r se razlikuje: što učen i k više uči, to je m a n j i ja z i z m e đ u njega i uči tel ja. On sve vise liči na uči tel ja. D r u g i m r e c i m a , a u t o r i t e t s k i o d n o s teži da iščezne. Ali k a d s u p e r i o r n o s t služi ka o o s n o v a za ek s pl oa t a c i j u, o d s t o j a n j e se p ov e ć av a n j e n i m d u g i m t r a j a n j e m . U svakoj od ovih a u t o r i t e t s k i h sit uac i j a p s i h o l o š k a sit uacija je d r ukči j a. U prvoj p r e o v l a d u j u e l e m e n t i ljubavi, divljenja ili zah v al n o s t i . A u t o r i t e t je i s t o v r e m e n o p r i m e r s k o j i m čovek želi da d e l i m i č n o ili p o t p u n o p o is t o v e t i svoje l ič no ja. U dr ugo j situaciji pojaviće se m r ž n j a ili n e p r i j a te l j s t v o p r e m a e k s p l o a t a t o r u , j e r se p odv rg av a nj e e k s p l o a t a t o r u p r o t i v i č ove kovi m v l a s ti t i m inter es i ma . Ali č e s t o bi, kao u slučaj u r o b a , t a m r ž n j a s a m o dovela do s u k o b a koji bi r o b a izložili s t r a d a n j u bez izgleda n a p o b e d u . O t u d će čovek o b i č n o t ežit i da p o t i s n e o se ća n j e m r ž n j e i da ga p o n e k a d , čak, z a m e n i o s e ć a n j e m slepog o božavanj a. T a t e žn ja i m a dve funkcije: 1) o t k l a n j a n j e b o r n o g i o p a s n o g o s e ć a n j a mr žnje i 2) u b l a ž a va n je o s e ć a n j a p o n i ž e n o s t i . Ako je o s o b a koja vlada n a d a m n o m t a k o d i vna i savršena, ne t r e b a da se s t i d i m što je sluš am. N e m o g u joj b i t i r a v a n z a t o što je o n a od m e n e t ol i ko j a č a , m u d r i j a , bolja, i t a k o dalje. U i n h i b i t i v n o m a u t o r i t e t u težiće u v e ć av a n j u ili e l e m e n t o s e ć a n j a m r ž n j e ili e l e m e n t i r a c i o n a l n o g 118
p r c c e n j i v a n j a i o bo ža v a nj a a u t o r i t e t a . U r a c i o n a l n o m a u t o r i t e t u ti e l e m e n t i će težiti da se u m a n j e u u p r a v n o j s r a z m e r i sa stupn j e m n a k o m e o so b a p o d v r g n u t a a u t o r i t e t u pos t a je snažnij a, te t a k o i sličnija a u t o r i t e t u . R a z l i ka i z m e d u r a c i o n a l n o g i i n hi b i t i v n o g a u t o r i t e t a s a m o je r el a t i vn a . Cak i u o d n o s u i z m e đ u r o b a i g o s p o d a r a i m a e l e m e n a ta koji su za r o b a k or is n i . On dobija n a j n u ž n i j u h r a n u i z a š t i t u koje m u b a r o m o g u ć u j u da r a d i za svog g o s p o d a r a . M e d u t i m , i n t e r e s i uči tel ja i u č e n i k a ni su n i m a l o o p r e č n i j e d i n o u i d e a l n o m o d n o s u i z m e đ u njih. I z m e d u t a dva k r aj n j a slučaja n al az e se m n o g i stupnjevi, k a o što je o d n o s fabr ičkog r a d n i k a p r e m a gazdi, seljakova sina p r e m a o c u ili d o m a ć i c e p r e m a m u ž u . P a ipak, m a da se u s t v a r n o s t i dva t i p a a u t o r i t e t a me šaj u, oni su s uš t i n sk i različiti, te ana li z a k o n k r e t n e a u t o r i t e t s k e situacije uvek m o r a da o d r e d i s pecif ičnu t e ž i n u svake vr ste a u t o r i t e t a . A u t o r i t e t ne m o r a d a b u d e o s o b a ili u s t a n o v a ko j a kaže: ovo m o r a t e u č i n i t i , ili, ovo v a m se ne d o p u š t a . D o k se t a v r s t a a u t o r i t e t a mo ž e n az va t i sp ol j aš n j i m a u t o r i t e t o m , a u t o r i t e t se m o ž e pojaviti i kao u n u t r a š n j i , p o d i m e n o m d u ž n o s t i , savesti ili super-ega. U stvari, r az vi t a k m o d e r n o g mi š l j e nj a od p r o t e s t a n t i z m a do K a n t o v e filozofije m o ž e se op is a t i k a o z a me nj i v an j e spoljašnjeg a u t o r i t e t a i n t e r n a l i z o v a n i m a u t o r i t e t o m . P ol i t i č ke p o b e d e koje je s r ed nj a k lasa izvojevala u svom u s p o n u p o m o g l e su da spoljašnji a u t o r i t e t izgubi svoj ugl e d i da č ove kova savest pr eu z m e m e s t o koje je spoljašnji a u t o r i t e t n e k a d z a u z i m a o . Ova pr am e n a je m n o g i m a izgledala ka p o b e d a sl obode. P o t č i n j a v a n j e spoljašnji m n a r e d b a m a ( bar što se d u h a tiče) činilo se n e d o s t o j n i m s l o b o d n o g čoveka; ali savlađivanje č o v e ko vi h p r i r o d n i h skl on o st i i u sp os t a v l j a nj e vlasti j e d n o g del a p o j e d i n c a — njegova r a z u m a , volje ih savesti — n a d d r u g i m, n j e g ov o m p r i r o d o m , izgledali su k a o s a m a s u š t i n a sl obode. Analiza p o k a z u j e da je v l a d a v in a sa vesti isto t a k o o k r u t n a k a o i v l a da v i na spo l j ašn j i h a u t o r i t e t a , štaviše, da se č e s t o s a d r ž i n e n a r e d a b a koje izdaje savest k o n a č no ne o d r e đ u j u z a h t e v i m a p o j e d i n a č n o g j a već d r u š t v e n i m za ht e vima, koji su p o p r i m i l i d o st o j a n s t v o e t i č k i h n o r m i . Vl a d a vi na savesti m o ž e b it i č a k i o k r u t n i j a od v l a d avi ne spol j ašnj i h a u t o r i t e ta , b u d u ć i da p o j e d i n a c n j e ne n a r e d b e os e ća ka o svoje: k a k o se mo ž e b u n i t i p r o t i v sebe? P o s l e d n j i h d ec en i j a »savest« je m n o g o izgubila od svoje važnost i . Cini se k a o da ni spoljašnji ni u n u t r a š n j i a u t o r i t e t i ne igr aju n i k a k v u i s t a k n u t u u l og u u ži votu p o j e d i n c a . Svako je p ot 119
p u n o »Slobodan« u k o li k o se ne m e š a u z a k o n i t e za ht e ve d r u g i h ljudi. Ali mi o t k r i v a m o da se a u t o r i t e t s a m o p r i k r i o , a ne da je ne s t a o . U m e s t o j a v n o g a u t o r i t e t a , v l a da »anonimni« autoritet. On se) p r e r u š i o u z d r av r a z u m , n a u k u , p s i h i č k o zdravlje, n o r m a l n o s t , j a v n o mišljenje. On ne z a h t e v a n iš t a s e m o no g što je po sebi oče v id no , č i n i se da o n ne k o r i s t i p r i t i s a k već s a m o blago ub ed i vanje. Bilo da j e d n a m a j k a kaže svojoj kće r i : » Z n a m da ne ć eš voleti da izlaziš s t i m m l a d i ć e m « , bilo da n a m n e k a r e k l a m a sugeriše: »Pušite ovu v r s t u c i g a r e t a — svideće v a m se nj i h o v a svežina« — ista a t m o s f e r a t a n a n o g s u g e r i r a n j a s t v a r n o p r o ž i m a čitav naš d r u š t v e n i život. A n o n i m n i a u t o r i t e t je del o t vo rn i j i od jav nog a u t o r i t e t a , j e r čovek n i k a d ne mo ž e da p o s u m n j a d a se od njega oč e ku je da p o s t u p i p r e m a n ekoj n a r e d b i . U s p ol j aš n je m a u t o r i t e t u o č i g l ed ni su n a r e d b a i n a r e d b o d a v a c ; čovek mo ž e da se b o r i p r o t i v a u t o r i t e t a i u toj b o r b i m o g u da se razviju l i č na n e z a v i s n o s t i m o r a l n a h r a b r o s t . Ali d o k u i n t e r n a l i z o v a n o m a u t o r i t e t u n a r e d b a , m a d a u n u t r a š n j a , ostaje vidljiva, u a n o n i m n o m a u t o r i t e t u nevidljivi su n a r e d b a i n a r e d b o d a v a c . K a o da n a vas p u c a nevidljivi n ep ri j at e lj . N i k o m e i n i č e m u ne m o ž e t e da uzvratite udarac. V r a t i m o li se sad r as pr a v i o a u t o r i t a r n o m k a r a k t e r u , t r e b a da n a p o m e n e m o da je njegova naj važnija od l i k a stav p r e m a m o ć i . Z a a u t o r i t a r n i k a r a k t e r p o s t o j e , t a k o reći, dva pola: m o ć n i i nem o ć n i . Bilo da p r i p a d a ne k o j o sob i ili n eko j u s t a n o v i , m o ć a u t o m a t s k i b u d i njegovu ljubav, divljenje i s p r e m n o s t za p ot č inj a va nje. P o s e b n a m o ć ne o č a r a v a ga zbog v r e d n o s t i ko j u bi m o g la da o z n a č a v a već u p r a v o za t o što je m o ć . Baš k a o što m o ć a u t o m a t ski b u d i njegovu »ljubav«, t a k o i n e m o ć n i ljudi ili u s t a n o v e a u t o m a t s k i b u d e njegov p r ezir. S a m a p oj a va n e m o ć n e o s o b e b u d i u n j e m u želju da je n a p a d n e , da n j o m z a g o s p o d a r i , da je ponizi. D o k se n e k a d r ug a v r s t a k a r a k t e r a uža sa va p r i p o mi s l i da n a p a d n e b e s p o m o ć n o g , a u t o r i t a r n i k a r a k t e r je u t o l i k o p o b u d e n i j i da to u č i n i u k o l i k o njegov p r e d m e t po s t a je b e s p o m o ć n i j i . J e d n a od li ka a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a zavodi m n o g e p o s m a t r a če: t e žn ja da se p r k o s i a u t o r i t e t u i da se m r z i bilo kaka v u ti c aj »odozgo«. P o n e k a d taj p r k o s z a ma gl j uj e sliku, a t e žnj e za pot č i n j e n o š ć u o st a ju u p o za d i n i . Ovakva o s o b a uvek će se b u n i t i p r o tiv svakog a u t o r i t e t a , č a k i p r o t i v o no g koji s t v a r n o p o m a ž e njen i m i n t e r e s i m a i n i č i m ne suzbija n j e ne težnje. P o n e k a d je taj stav p r e m a a u t o r i t e t u p o dvoj e n. Takve os o b e m o g u da se b o r e p r o t i v j e d n o g niza a u t o r i t e t a , n a r o č i t o ako su r a z o č a r a n e nje120
go vi m p o m a n j k a n j e m moć i, a da se u isto v r e m e ili kasnije p o t č i njavaju d r u g o m ni z u a u t o r i t e t a , koji v e ć o m m o ć i ili v e ć i m obeć a n j i m a ispunj ava, izgleda, njihove m a z o h i s t i č k e t ežnje. K o n a č n o , p o s t o j i j e d a n t i p u koga su b u n t o v n e t ežnje p o t p u n o p o t i s n u t e , a izbijaju na p o v r š i n u s a m o k a d p o p u s t i sve st an n a d z o r ; ili se, p a k , te težnje m o g u p o z n a t i ex posteriori, u m r ž n j i koj a se javlja p r o t i v a u t o r i t e t a k a d njegova m o ć oslabi i k a d se poljulja. Za o so b e prvog t i p a, u k oj i h se taj b u n t o v n i stav nal az i u sr edi š t u, čovek l a ko p ov e r uj e da i m je k a r a k t e r n a s t r u k t u r a u p r a v o sup r o t n a od m a z o h i s t i č k o g t i p a koji se p ot č in j a va . Izg l e da k a o da su to osobe koje se s u p r o t s t a v l j a j u s v a k o m a u t o r i t e t u n a o s n ovu kr aj n j eg s t e p e n a nez avi snost i . One izgledaju kao o s o be koje se na o s n o v u svoje u n u t r a š n j e snage i i n t e g r i t e t a b o r e s o n i m silam a koje s p u ta va j u n j i h ovu s l ob od u i nez avi snost . M e d u t i m , bor b a a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a p r o t i v a u t o r i t e t a u su št i n i je p r ko s. Covek n j o m e p o k u š a v a da se p o t v r d i i da savlada v lastit o osećanje n e m o ć i , m a d a č e žn j a za p o t č i n j e n o š ć u ostaje p r i s u t n a , bilo svesno ili nes v es n o. A u t o r i t a r n i k a r a k t e r nije n i k a d »revolucionar an« ; r adij e b i h ga n a z va o »b un t o vni m«. M n o g i p o j e d i n c i i poli t ički p o k r e t i z b u n j u j u p o v r š n o g p o s m a t r a č a p r i v i d n o neobj ašnj i vi m p r e l a z o m sa »r adikalizma« na kr aj nj i a u t o r i t a r i z a m . U p s i h o l o š k o m p og l e d u , ti ljudi su t i p i č n i »buntovnici«. Stav a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a p r e m a ži votu — či t av a njegova filozofija — o d r e d e n je njegovim e m o c i o n a l n i m s t r e m l j e n j i ma . Au t o r i t a r n i k a r a k t e r voli o n e uslove koji og ra n i č a v aj u l j ud s ku slo b o d u , voli da b u d e p o t č i n j e n sud bi ni . Od njegovog d r u š t v e n o g položaja zavisi šta »sudbina« za njega znači . Z a v oj n i k a o n a mož e o z n a č a v a t i volju ili ć u d p r e t p o s t a v l j e n o g , kojoj se o n r a d o pot č i njava. Z a sitnog s o p s t v e n i k a e k o n o m s k i z a k o n i su s u d b i n a . K ri z a i p r o s p e r i t e t n i s u za njega d r u š t v e n e pojave koje bi se l j u d s k o m d e l a t n o š ć u mogle m e n j a t i , već su izraz n e ke više m o ć i kojoj se p o j e d i n a c m o r a p o t č i n i t i . Z a one1 na v r h u p i r a m i d e s u d b i n a nije u osnovi dr ukčij a. Ra zl ika leži s a m o u o p s e g u i o p š t o s t i m o ć i kojoj se čovek po t č i n ja va , a ne u o s e ć a n j u zavisnost i ka o t a k vom. Covek os e ća k a o n e p r o m e n l j i v u s u d b i n u ne s a m o o n e snage koj e n e p o s r e d n o o d r e d u j u njegov vlastit i život već i o n e koje, izgleda, o d r e đ u j u život u o p š t e . S u d b i n a je to što izbijaju r at o v i i što j e d n i m d e l o m č o v eč a ns t v a m o r a da v l a da drugi. S u d b i n a je da p a t n j a n i k a d ne mo ž e da b u d e m a n j a nego što je u vek bila. Filozofski, s u d b i n a se mo ž e r a c i o n a l i z o v a t i ka o » p r i ro d n i zakon« 121
ili kao »čovekova sudbi na «; religijski, kao »volja gospodnja«; etički, k a o »dužnost« — za a u t o r i t a r n i k a r a k t e r o n a j e uvek viša m o ć izvan p o j e d i n c a , kojoj se o n mo ž e s a m o p o t č i n i t i . A u t o r i t a r n i k a r a k t e r ob ož a va pr oš l os t , š t o je bilo, večito će b iti . ž e l e t i n e š t o što nije n i k a d r an i j e p o s t o j a l o ili r a d i t i n a t o m e je zl oči n ili ludilo. C u d o s t v a ra n j a — a s t va r a nj e je u v ek č u d o — j e s t e iz v an dosega njegovog e m o c i o n a l n o g doživljaja. S l a j e r m a h e r o v a definicija religijskog doživljaja k a o doživljaja a p s o l u t n e za vi snost i je definicija m a z o h i s t i č k o g doživljaja u o p š t e ; n a r o č i t u u l og u u t o r n o s e ć a n j u za vi snost i igra gr eh. P o j a m o pr ar o d i t e l j s k o m g r eh u, koji p r i t i s k a sva b u d u ć a p o k o l e n j a, svojstven je a u t o r i t a r n o m doživljaju, č o v e k o v m o r a l n i , k a o i svaki dr ugi n e u s p e h p o s t a je s u d b i n a ko j u o n n i k a d ne m o ž e izbeći. Ko god j e d n o m zgreši, biva za svagda g v o z d e n i m b e o č u z i m a p r i k o v a n za svoj greh. Covekova vl a st i t a del a p o s t a j u m o ć k o j a n j i me vl a da i koje se o n n i k a d ne o s l ob ad a . P osl ed i ce krivice m o g u da b u d u u b l a ž e n e k a j a n j e m , ali kaj anj e n i k a d ne mo ž e da o t k l o n i kr i vi c u . 9 Isaijime reči: »ako grijesi vaši b u d u kao ske rl e t , p o s t a ć e bijeli k a o snijeg«10, i zražavaju s a m u s u p r o t n o s t a u t o r i t a r n e filozofije. C r t a z a j e d n i č k a svem a u t o r i t a r n o m mi š lj e nj u j e s t e u ve r en je da život o d r e d u j u snage koje se n al az e izvan čovekovog ličnog ja, njegovih i n t e r e s a , njegovih želja. J e d i n a m o g u ć a s r eć a leži u pot či njavanju t i m s n a g a m a . Covekova n e m o ć j e s t e l a j t m o t i v ma zo h is t i č k e filozofije. J e d a n od i d e o l oš k ih očeva n a c i z m a , Me i er va n d e r Br uk , izrazio je to o se ća n j e v e o m a j a s n o . On piše: »Konzervativac r adije1 veruje u k a t a s t r o f u , u n e m o ć čove ko v u da je izbegn e , u n j e n u n u ž n o s t i u s t r a š n o r a z o č a r a n j e z a v e d en o g optimi s t e« . 11 U H i t l e r o v u del u v i d e ć e m o vise p r i m e r a istog d uh a . A u t o r i t a r n i k a r a k t e r nije bez akt iv nos t i , h r a b r o s t i i ver ovanja. Ali o n t a svojstva s hv a t a sasvim dr ukči j e n eg o o so b a koj a ne ž u di za p o t č i n j e n o š ć u . Z a a u t o r i t a r n i k a r a k t e r a k t i v n o s t je u k o r e n j e n a u b i t n o m o s e ć a n j u n e m o ć i , koje o n a teži da savlada. U t o m smi slu a k t i v n o s t o z n a č a v a d el anje u i me neč eg što je vise od čovekovog ličnog ja. O n a se m o ž e razvijati u i me boga, p r o šlosti, p r i r o d e ili d u ž n o s t i , ali n i k a d u i me b u d u ć n o s t i , n e r o d e nih, o n o g a što ne p o s e d u j e m o ć ili u i me s a m o g života. A u t o r i t a r ni k a r a k t e r stiče s na gu za del an j e o s l a n j a n j e m n a višu m o ć . Ta se m o ć n i k a d ne m o ž e n a p a s t i n i t i i z me n i t i . Z a njega je n e d o s t a t a k m o ć i uv ek n e p o g r e š a n z n a k krivice i i n f e r i o r n o s t i , te ako a u t o r i t e t u koji on veruje p o k a ž e z n a k e slabosti, njegova će se ljubav i p o š t o v a n j e p r e o b r a t i t i u p r e z i r i m r ž n j u . N j e m u n e d o s t a 122
је »ofanzivna p ot e n ci j a« , koja je k a d r a da n a p a d n e u s t a n o v l j e n u m o ć a da se p r e t h o d n o ne oseti p o d r e d e n o m kakvoj dr ugoj i većoj mo ć i . H r a b r o s t a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a u su št ini je h r a b r o s t za trpljenje koje m u m o g u o d r e d i t i sud bi n a, nj e n lični z a s t u p n i k ili »vođ«. T r p l j en j e bez r o p t a n j a j e s t e njegova najviša vr l i na — ne h r a b r o s t za pokušaj da se o n o o k o n č a ili, b a r , u m a n j i . H e r o i z a m a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a ne sastoji se u m e n j a n j u s u d b i n e već u potčin ja v a n j u sudbini . On veruje u a u t o r i t e t d ok god je ovaj s n a ž a n i dok god uliva p oš t o v a n j e . Njegovo ver ovanje u kr ajnj oj liniji p o t i č e od nje govih s u m n j i i p r e d s t a v l j a p ok uš a j da se on e k o m p e n z u j u . Ali o n ne veruje, ako p o d v e r o m p o d r a z u m e v a m o n ep ok o l e b lj i vu pou z d a n o s t u o s t v a r e n j e o n o g a što s a da p o s t o j i s a m o kao mo gu ć no st . A u t o r i t a r n a filozofija je u su št i ni r el a t i vi s t i č k a i nihilistička u p r k o s či njeni ci što često v a t r e n o t v rd i da je p o b e d i l a relativi z a m i u p r k o s n je noj razmetl jivoj ak t iv n o s t i . O n a p o t i č e iz krajnjeg oča j a nj a, p o t p u n o g n e d o s t a t k a vere i vodi n ih i l i zm u , poric a n j u ži vota. 12 U a u t o r i t a r n o j filozofiji ne p o s t oj i p o j a m j e d n a k o s t i . A u t o r i ta r ni k a r a k t e r mo ž e p o n e k a d da u p o t r e b i reč »jednakost«, kon venc i o n a l n o ili z a t o što o n a o dg o v a r a nj e g ovi m s v r h a m a . Ali o n a za njega n e m a s t v a r n o z n a č e n j e n i t i t e ž i nu , b u d u ć i da se o d n o s i na n e š t o što je izvan dosega njegovog e m o c i o n a l n o g doživljaja. Za njega svet sačinj avaj u ljudi koji p o s e d u j u m o ć i o n i koji je ne p o s e d u j u , s u p e r i o r n i i in f er ior ni . Zahva l j uj uć i svojim sado- m a z o h i s t i č k i m s t r e m l j e n j i m a , on doživljava s a m o vlast ili potčin j e n o s t , ali n i k a d a s o l i d ar n o s t . Z a njega su razlike, p o l n e ili rasne, n u ž n o z n a c i s u p e r i o r n o s t i ili i nf e r i o r n o s t i . On ne m o ž e da za mi s l i raz l i ku k o j a n e m a ovu k o n o t a c i j u . Opis s a d o - m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a i a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a u p u ć u j e na e k s t r e m n i j e oblike b e s p o m o ć n o s t i i, u o dgo va r aj uć oj m e ri , n a e k s t r e m n i j e oblike b e ž an j a od nje p o m o ć u s i m b i o t i č k o g o d n o s a p r e m a p r e d m e t u o bo ža va n j a ili g o s p o d a r e n j a. M a d a su t a s a d o - m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a o pš t a , mi m o ž e m o s m a t r a t i da su s a m o izvesni p o j e d i n c i i d r u š t v e n e g r u p e t i p i č n i slučajevi s a d o - m a z o h i z m a . M e d u t i m , j e d a n blaži oblik zavisnost i t ol i ko je o pšt i u našoj k u l t u r i da se, r ekli b i s m o , ne javlja s a m o u i z u z e t n i m slučaj evima. T a zavisnost ne p os e d u j e s a do - ma zo hi st i č k a svojstva o p a s n o s t i i strasti, ali je dovoljno va ž na da je iz naš e r as p r a v e ne i z ost a vi mo. 123
I m a m u vi du o n u v r s t u ljudi čiji je či tav život t a n a n o p o v e z a n sa n e k o m m o ć i izvan n j i h . 13 Sve što o n i čine, o se ća j u ili misle v e z a n o je n a n e k i n a č i n za t u m o ć . Oni o č e k u j u z a š t i t u od »nje«, žele da se »ona« o n j i m a b r i n e , p r e b a c u j u na »nju« o d g o v o r n o s t za sve što bi mo gl o b i t i p o s l e d i c a n j i ho vi h v l a s t i t i h p o s t u p a k a , c o vek č e s t o u o p š t e nije sve st an te zavisnost i, č a k i ako p o s t o j i n e j a s n a svest o n eko j zavi snost i , o s o b a ili m o ć od koje čovek zavisi č e s t o ostaje mag l o vi t a . N i k a k v a o d r e d e n a slika nije v e z an a za t u m o ć . N j e n o b i t n o svojstvo je d a p r e d s t a v l j a iz v esnu funkciju — n a i m e , da z a š t i t i p o j e d i n c a , da m u p o m o g n e i da ga razvije, da b u d e s n ji m i da ga n i k a d ne n a p u s t i . »X« koje p o s e d u j e ta svojstva m o ž e se n a z v a t i čarobnim pomagačem. N a r a v n o , »čarob n i p o m a g a č « č e s t o se p er so n if i k u j e : s h v a t aj u ga k a o boga, ka o n a č e l o , ili k a o s t v a r n u o s o b u , k a o što je r o d i t e lj , s u pr u g , s u p r u ga, ili p r e t p o s t a v l j e n i . V až n o je r a z a b r a t i da se s t v a r n e oso be , k a d p r e u z m u u l og u č a r o b n o g p o m a g a č a , o b d a r u j u č a r o b n i m svojstvi ma, a nj i h ov z na ča j p r o i s h o d i iz t o g a što o n e p r e d s t a v l j a j u p e r s o n i f i k a c i j u č a r o b n o g p o m a g a č a . P r o c e s p e r s o n i f i k o v a n j a čar o b n o g p o m a g a č a č e s t o se m o ž e z a p a z i t i u o n o m e što se n az i va »zaljubljivanje«. Covek koji je t a k o ve z an za č a r o b n o g p o m a g a ča teži da ovaj b u d e od krvi i me sa . Iz ovog ili o n o g raz l o ga — a te raz l o ge često p o d u p i r u s e ks ua l ne želje — izvesna d r u g a o s o b a dobi va , za njega, č a r o b n a svojstva, i o n je p r e t v a r a u b i ć e za koje je p o v e z a n i od k og a zavisi či tav njegov život. Ova slika se n i m a l o ne m e n j a t i m e što i t a d r u g a o s o b a p r e t v a r a p r v u u t a k v o bi ć e. T a č i n j e n i c a služi s a m o p o j a č a v a n j u u t i s k a da je taj o d n o s »pr ava ljubav«. T a p o t r e b a za č a r o b n i m p o m a g a č e m mo ž e se p r o u č a v a t i u psih o a n a l i t i č k o m p o s t u p k u p o d u s l o v i m a koji liče n a e k s p e r i m e n t a l n e . Ce st o se u p o s m a t r a n e osob e s t va ra d u b o k a n a k l o n o s t p r e ma p s i h o a n a l i t i č a r u , i či tav n j e n život, svi p o s t u p c i , misli i oseć a n j a v ez u j u se za a n a l i t i č a r a . S vesno ili n e s v e s n o , a n a l i z i r a n a o s o b a se p i t a : da li bi on ( a n a l i t i č a r ) bi o z a dov ol j a n, ovim, nezad o v ol j a n o n i m , da li bi se složio s ovim, da li bi me izgrdi o za o n o ? U l j u b a v n i m o d n o s i m a č i n j e n i c a što n e k o o d a b i r a za p a r t n e ra ovu ili o n u o s o b u služi ka o d o k az da se t a p o s e b n a o s o b a voli u p r a v o za t o što o n a j e s t e »ona«; ali u p s i h o a n a l i t i č k o j sit uaciji t a se o b m a n a ne m o ž e p o d r ž a t i . N aj r az l i č i t i j e o s o be razvijaju i st a o s e ć a n j a p r e m a n a j r a z l i č i t i j i m p s i h o a n a l i t i č a r a m a . Taj o d n o s i zgleda ka o ljubav; njega č e s t o p r a t e s e k s u al n e želje; p a i p ak je t o u s u š t i n i o d n o s p r e m a p e r s o n i f i k o v a n o m č a r o b n o m p o m a 124
gaču, čiju je u l ogu p s i h o a n a l i t i č a r — k a o i izvesne d r ug e osobe od kakvog a u t o r i t e t a (lekari, sveštenici, n a s t a v n i c i ) — o č i g l e d n o k a d a r da o d i g r a n a za d ov o l j a va j uć i n a č i n z a o s o b u k o ja t r a ž i per s oni f iko va n og č a r o b n o g p o m a g a č a . Razlog zbog ko ga je j e d n a o s o b a v e z a n a za č a r o b n o g p o m a g a ča u n a č e l u je ist i onaj n a koji s m o nai šli u k o r e n u s i m b i o t i č k i h n a g o n a : čov e k ova n e s p o s o b n o s t da b u d e s a m i da p o t p u n o izrazi vlastit e p o j e d i n a č n e m o g u ć n o s t i . U s a d o - m a z o h i s t i č k i m st r eml j e n j i m a t a n e s p o s o b n o s t d o vo d i č o ve ka do t e žn je da se o s l o b o di p o j e d i n a č n o g j a z a v i s n o š ć u od č a r o b n o g p o m a g a č a — u b l a ž e m o b l i k u z a vi s no s t i o k o j e m s a d a r a s p r a v l j a m o n a d ov o d i č ov e ka s a m o do želje da b u d e v o đ e n i za št i će n . I n t e n z i t e t v e z a n o s t i za č a r o b n o g p o m a g a č a u o b r n u t o j je s r a z m e r i sa č o v e k o v o m sposobn o š ć u da s p o n t a n o izrazi svoje i n t e l e k t u a l n e , e m o c i o n a l n e i čulne m o g u ć n o s t i . D r u g i m r e c i m a , č ove k se n a d a d a p o m o ć u č a r o b nog p o m a g a č a , a ne v l a s t i t i m d e l ima , s t e k n e sve o n o što od živ o t a o če kuj e , š t o je t a č o v e ko v a n a d a veća, to se više s r e d i š t e nj egova ži vo t a p o m e r a iz njegove vlastit e l i č n o s t i ka č a r o b n o m p o m a g a č u i n j e g o vi m p e r s o n i f i k a c i j a m a . Covek vise ne p os t a vl j a p i t a n j e k a k o da s a m živi, već k a k o d a r u k u j e »njime« da ga ne bi izgubio i k a k o da ga n a t e r a da m u i s p u n i želje, p a č a k i da na nje ga p r e b a c i o d g o v o r n o s t za o n o z a št a je o d g o v o r a n sam. U e k s t r e m n i j i m s lučaj evima, p o k u š a j da »njime« m a n i p u l i š e isp u n j a v a g ot ovo č i tav život j e d n e os o b e ; ljudi se r az l i k u j u po s r e d s t v i m a k o j i m a se služe: za n ek e je glavno s r ed st v o r u k ov a nj a p o s l u š n o s t ; za dr uge, » d o br ot a« ; za t r e ć e , p a t n j a . V id i mo , dakle", da n e m a tog os e ća nj a , misli ni em o c i j e koji n i s u b a r o b o j e n i p o t r e b o m da se »njime« r u k u j e ; d r u g i m r e c i m a , n i j e d a n p s i h i č k i č i n nije s t v a r n o s p o n t a n ni S l obodan. T a zavisnost , koj a p o t i č e iz s p u t a v a n j a s p o n t a n o s t i i u isti m a h d o v o di do njega, ne s a m o što p r u ž a iz v esnu b e z b e d n o s t već uliva i o se ća nj e s labosti i p o r o bl j e no st i . U k o l i k o je to slučaj s a m a o n a o s o b a k oj a zavisi od čar o b n o g p o m a g a č a oseća, m a d a č e s t o n e s ve s n o , da je »on« i p o r o b ljava, te se, u većoj ili m a n j o j m e r i , b u n i p r o t i v »njega«. To b u n t ov ni š t vo u p r a v o p r o t i v o n e osobe" od koje čovek o če ku j e b e z b e d n o s t i s r e ć u s t v a r a nove s u ko b e . On o se m o r a su zb i t i ak o čovek n eć e da »njega« izgubi, ali se t o m o s n o v n o m o p r e č n o š ć u n e p r e s t a no u g r o ž a v a b e z b e d n o s t , kojoj se u t o m o d n o s u teži. Ako je č a r o b n i p o m a g a č p e r s o n i f i k o v a n u s t v a r n o j osobi, r azoč a r a n j e koje n a s t u p a k a d o n a i z ne v er i o č e k i v a n j a — a p o š t o su o č e ki va nj a z a s n o v a n a n a o b m a n i , svaka s t v a r n a o s o b a n e i z b e ž n o 125
r a z o č a r a v a — izaziva st a l n e s uk o b e , ka o i m r ž n j u koj a p o t i č e iz č ove kova r o b o v a n j a toj osobi. Ovi s u k o bi za v r šav a j u se p o n e k a d s a m o o d v a j an j e m , p r a ć e n i m o b i č n o i z a b i r a n j e m dr ugo g p r e d m e ta, od kog a se oče k uj e da i s p u n i sve n a d e ve z ane za č a r o b n o g p o m a g a č a . Ako se i ovaj o d n o s p o k a ž e n e u s p e o , o n p o n o v o m o ž e da b u d e r a s k i n u t ili, pak, o s o b a o kojoj je r e č m o ž e da zaključi da je u p r a v o to »život«, i da se p ov uč e . T a o s o b a ne r a z a b i r a činjen i c u da n j e n n e u s p e h u s u š t i n i ne p r o i z l a zi iz t o g a što nije izab r a l a p r a v u č a r o b n u os ob u; taj n e u s p e h je n e p o s r e d n a p o s l e d i c a č o ve kov a p o k u š a j a da m a n i p u l i s a n j e m n e k o m č a r o b n o m s n a g o m s t e k n e o n o do čega mo ž e d o ć i s a m o v l a s t i t i m s p o n t a n i m aktivnostima. F r o j d je u o č i o p o j a v u čovekove d o ž i v o t n e z a v i s n o s t i od p r e d m e t a izvan njega. O n je n j u p r o t u m a č i o ka o p r o d u ž a v a n j e r a n i h , s u š t a s t v e n o s e k s u a l n i h s p o n a s r o d i t e l j i m a u t o k u čitavog života. U stvari, na njega je t a p o j a v a t ol i ko u p e č a t l j i v o delovala, da je on u t v r d i o da je E d i p o v k o m p l e k s j e zg r o svih n e u r o z a , a u usp e š n o m s a v l adi vanj u E d i p o v a k o m p l e k s a vi de o je glavni p r o b l e m n o r m a l n o g r azvitka. S agl e d aj uć i E d i p o v k o m p l e k s k a o g lavnu p s i h o l o š k u poj a vu, F r o j d je! n a č i n i o j e d n o od naj v a ž ni j i h o t k r i ć a u psihologiji. Ali o n nije u s p e o da ga p r i k l a d n o p r o t u m a č i ; j e r — m a d a p o ja va s e k s u al n e p r i v l a č n o s t i i z m e d u r o d i t e l j a i dec e o d i s t a p o s t oj i , i m a d a s u k o b i koji iz nje n a s t a j u p o n e k a d sači nj avaj u deo n e u r o t i č n o g raz vo j a — ni s e k s u a l n a p r i v l a č n o s t ni s u k o b i koji iz nje pr o i zl a z e ni su b i t n i p r i fiksaciji dece n a r o d i t e l je . D o k god je m a l o, d e t e sa svi m p r i r o d n o zavisi o d r o di t e l j a, ali t a za vi snost ne m o r a n u ž n o da o b u h v a t i i o g r a n i č e n j e de t i nj e vla st i t e s p o n t a no st i . M e d u t i m , k a d rodi t e l j i , d el u j uć i k a o z a s t u p n i c i d r u š t v a , s t a n u da suzbijaju d e t i n j u s p o n t a n o s t i n ez av i s n os t , d e t e se u t o ku svog r az voj a sve vise o s e ć a n e s p o s o b n o da stoj i n a v l a s t i t i m n o g am a; o t u d ono traži č a r o b n o g p o m a g a č a i često u ro di teljima p e r s o n i f ik u j e »njega«. K a s ni je t a o s e ć a n j a p o j e d i n a c p r e n o s i na n ek o g d r ug o g — n a p r i m e r na n a s t a v n i k a , s u p r u ž n i k a ili p s i h oa n a l i t i č a r a . O p e t čov e ko vu p o t r e b u da b u d e v ez a n za n ek i t a k a v s i m b o l a u t o r i t e t a ne p r o u z r o k u j e p r o d u ž a v a n j e p r v o b i t n e seksu al n e p r i v l a č n o s t i j e d n o g od r o d i te l j a već sputavanje" d e t inj e eksp a n z i v n o s t i i s p o n t a n o s t i , i n e s p o k o j s t v o koje iz t o ga p r o i s h o d i . U su št i n i svake n e u r o z e , k a o i n o r m a l n o g r az vi t ka, m o ž e m o zap a z i t i b o r b u za s l o b o d u i nez av is n o s t . Z a m n o g e n o r m a l n e osob e t a b o r b a je o k o n č a n a p o t p u n i m o d u s t a j a n j e m od svog p o j e d i n a č 126
no g ja, p a su on e, o t u d , d o b r o p r i l a g o d e n e i s m a t r a j u se n o r m a l n i m . N e u r o t i č n a o s o b a je o n a ko j a nije o d u s t a l a od b o r b e p r o tiv p o t p u n o g p o t č i n j a v a n j a , ali koj a je u isti m a h o s t a l a ve z ana za č a r o b n o g p o m a g a č a , m a k a k a v oblik ili lik »on« u ze o. N j e n u n e u r o z u u vek t r e b a s h v a t i t i k a o p o k u š a j , i su š t i ns k i n e u s p e o poku š a j, r e š a v a n j a s u k o b a i z m e d u te o s n o v n e za vi snost i i t r a g a n j a za s l o b o d o m .
2. R U Š I L A Š T V O Već s mo n a p o m e n u l i da se s a d o - m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a m o r a j u r az l i ko va t i o d ruši l a št va , m a d a su v e ć i n o m m e d u s o b n o p o m e šani. Ru š il aš tvo se r az l i k uj e po t o m e što ne teži ak t ivn oj ni pasivnoj si mbi ozi već u k l a n j a n j u p r e d m e t a . Ali i r u š i l a št v o p o t i č e iz n e p o d n o š l j i v o g s t a n j a p o j e d i n a č n e n e m o ć i i i z d voj en os ti . Ja m o g u d a i z b e g n e m o s e ć a n j e v lastit e n e m o ć i p r e m a svetu izvan m e n e t a k o što ću svet u n i š t i t i . D a k a k o , ako u s p e m d a ga u k l o n i m , j a o s t a j e m s a m i i z dvojen, ali to m o j e st a nj e je di v n a izdvojen o s t , u kojoj me ne m o ž e s a t r t i n e o d o l j i v a m o ć p r e d m e t a izvan m e n e . R a z a r a n j e s veta je moj p os l e d n j i , gotovo o č a j a n p oku š a j da se i z b a v im od ite m o ć i k a k o me o n a ne bi satrla. S a d i z a m stremi p r i s a j e d i n j a v a n j u p r e d m e t a ; r u š i l a št vo — nej govu u k l a n j a n j u . S a d i z a m teži da g o s p o d a r e n j e m n a d d r u g i m a o j a ča at o mi z o v a no g p o j e d i n c a ; r u š i l a št v o či ni to isto o d s t r a n j i v a n j e m svake spoljašnje p r e t n j e . N a svakog p o s m a t r a č a l i čn ih o d n o s a n a našoj d r u š t v e n o j poz o r n i c i m o r a o st a v it i u t i s a k k o l i č i n a r uši l a št va koj a se svugde m o ž e n a ć i. Covek je u g l a v n o m nije svestan, već je na različne* nači ne r ac i o na l i zu j e . U stvari, g ot ovo sve se u p o t r e b l j a v a ka o racio na l i z a c i j a rušilaštva. č o v e k je u p o t r e b l j a v a o i u p o t r e b l j u j e lju bav, d u ž n o s t , savest, p a t r i o t i z a m k a o p r e r u š e n j a za u n i š t a v a n j e d r u g i h ili s a mo g sebe. M e đ u t i m , m o r a m o p ov u ć i r az l i ku i z m e d u dvej u v r s t a r u š i l a č k i h težnji. N e k e r u š i l a č k e t ežnje p r o i zl a z e iz n a r o č i t e situacije: k a o čove kov a r e a k c i j a n a n a p a d e koji se vrše na njegov ili t u đ život i i n t e g r i t e t , ili k a o r ea kci j a n a ideje s k o j i m a se čovek p o i s t o v eć uj e. T akv o r uši l a št v o je p r i r o d n a i n u ž n a p r a t e ć a o k o l n o s t čov e ko va p o t v r đ i v a n j a života. M e đ u t i m , r uši l a št vo o k o m e ovde r a s p r a v l j a m o nije ovo r a c i o n a l n o — ili, k a k o b i s m o ga mog l i naz vat i, »reaktivno« — n e p r i j a teljstvo, već n e p r e s t a n a p o t a j n a č o ve k ova t e žn ja k oj a t a k o reći 127
s a m o č ek a z g o d n u p r i l i k u da se izrazi. Ako n e m a o b j e k ti vn o g razloga za iz ra ža va n j e ruši l a št va , mi tog č o v ek a n a z i v a m o m e n t a l no ili e m o c i o n a l n o o b o l e l i m ( m a d a će s a m taj č ove k o b i č n o izg r a d i t i n e k a k v u r a c i o n a l i z a c i j u ) . M e đ u t i m , u v eć i n i slučaj eva rušilački i m p u l s i se r a c i o n a l i z u j u t a k o da b a r n e k o l i k o d r u g i h lju di ili či t av a d r u š t v e n a g r u p a u č e s t v u j u u r ac i on a l i z a c i j i , te na taj n a č i n p o m a ž u d a o n a č l a n u te g r u p e izgleda »r ealistična«. N o p r e d m e t i i r a c i o n a l n o g r u š i l a št va i p o s e b n i r az l ozi iz k oj i h se o n i i z a b i r a j u s a m o su o d d r u g o r a z r e d n e v a ž no s t i ; r u š i l a č k i i m p u l s i su s t r a s t j e d n e osobe i uvek u s p e v a j u da p r o n a d u n e k i p r e d m e t . Ako d r uge osob e , iz bilo kog razloga, ne m o g u da p o s t a n u p r e d m e t r uš i l a št va n ek o g p o j e d i n c a , njegovo v l a s t i t o j a l a k o p o s t a j e taj p r e d m e t . K a d a s a m o r u š i l a š t v o d os t i g n e z n a t a n s t u p a n j , čovek ce sto fizički oboli, p a č a k m o ž e da p o k u š a i s a m o u b i s t v o . P r e t p o s t a v i l i s m o d a r uši l a št vo p r e d s t a v l j a b e k s t v o od n e p o d n o šljivog o s e ć a n j a n e m o ć i , p o š t o s t r e m i u k l a n j a n j u svih p r e d m e t a sa k o j i m a p o j e d i n a c m o r a da se u p o r e d u j e . Ali s o b z i r o m na o g r o m n u u l o g u k o j u r u š i l a č k e t e žn je i gr aj u u l j u d s k o m p o n a š a n j u , o vi m t u m a č e n j e m se, izgleda, ne daje d o vo l j n o o bj a š n j e n j e; s a m i uslovi i z d vo j en o s t i i n e m o ć i s n o se o d g o v o r n o s t za dva d r u g a izv o r a r uši l a št va ; n e s p o k o j s t v o i o m e t a n j e života. O u lozi n e s p o k oj s t va ne t r e b a m n o g o govoriti. S v ak a p r e t n j a ž i v o t n i m ( m a t e r i j a l n i m i e m o c i o n a l n i m ) i n t e r e s i m a s t v a ra n e s p o k o j s t v o 14, a rušil a č k e t e žnj e su n a j o b i č n i j a r e a k c i j a n a t a kvo n e s p o k o j s t v o . Izvesne oso be m o g u , u izvesnoj situaciji, da o g r a n i č e t u p r e t n j u . T a d a te os o b e p o b u đ u j u r ušilaštvo. P r e t n j a m o ž e b i t i i s t a l n o n e s p o k o j stvo — m a d a ne n u ž n o s ve s no — koje p r o i s t i č e iz s ta lno g oseć a n j a u g r o ž e n o s t i s p o l j a š n j i m s ve t o m. T ak v o s t a l n o n e s p o k o j stvo p r o i z l a zi iz p ol o ž a j a i z dv oj en og i n e m o ć n o g p o j e d i n c a i p r e d stavlja j oš j e d a n izvor velike za l i he r u š i l a š t v a k o ja se u n j e m u razvija. D r u g a v a ž n a p o s l e d i c a te iste o s n o v n e sit uac i j e j e s t e o n o što s a m u p r a v o n a z v a o o m e t a n j e m života. I z d v o j e n i i n e m o ć n i p o j e d i n a c s p r e č e n je u o s t v a r i v a n j u svojih č u l n i h , e m o c i o n a l n i h i inte le k t u a ln i h m og uć no st i. N j e m u nedos taje o na u n u t r a š n j a bez b e d n o s t i s p o n t a n o s t koje su uslovi za t a kv o o s t va ri v a n je . T u u n u t r a š n j u z a p r e k u uve ć av a j u k u l t u r n i t a b u i n a za dovol j s t vo i s r eć u, p o p u t o n i h k oji se od d o b a r e f o r m a c i j e p r o v l a č e k ro z religiju i mores s r e d n j e klase. D a n a s je taj spolj ašnji t a b u g ot ov o iščezao, ali o n a u n u t r a š n j a z a p r e k a o s t a la je s n a ž n a u p r k o s svesn o m o d o b r a v a n j u č u l n o g zadovoljstva. 128
F r o j d je d o d i r n u o ovaj p r o b l e m o d n o s a i z m e đ u o m e t a n j a živ ot a i rušilaštva, te ć e m o , r as pr a v l j aj uć i o njegovoj teoriji, m o ć i da i z n e s e m o i n e k e s o p s t v e n e p r e d l o g e . F r o j d je" shvatio da je z a n e m a r i o t e ž i n u i v a ž n o s t r u š i l a č k i h imp u l s a s vo j o m p r v o b i t n o m p r e t p o s t a v k o m d a su s e k s u a l n i n a g o n i n a g o n za s a m o o d r ž a n j e m dve o s n o v n e mo t i vac i j e l j ud s ko g pon a š a n j a . Ver uj uć i , kas nije, da su r uš i l a čk e t e žn j e isto t ol i ko važne k o l i k o i s e k s u a l n e , on je d oš a o do pr etpost avke* da se u čov eka m o g u n a ć i dva o s n o v n a s t r em l j e nj a : n a g o n koji je u p r a v l j e n ka ži vo tu i koji je manje-više i s t o v e t a n sa s e k s u a l n i m l i b i d o m i n a g o n za s m r ć u , čiji je j e d i n i cilj u n i š t e n j e života. On je p r e t p o s t a vio da se ovaj m o ž e p o m e š a t i sa s e k s u a l n o m e n e r g i j o m i da ga t a d a čovek m o ž e u p r a v i t i ili p r o t i v svog ličnog j a ili p r o t i v p r e d m e t a koji se n al a z e izvan njega. On je, o s i m toga, p r e t p o s t a v i o da se k o r e n n a g o n a za s m r ć u na l az i u j e d n o m b i o l o š k o m svojstvu b i t n o m za sve žive o r g a n i z m e , te da je, o t u d , taj n a g o n nuž a n i n e p r o m e n j i v de o života. P r e t p o s t a v k a o n a g o n u za s m r ć u zad ovo l j a va u t o l i k o što u z i m a u o b z i r p u n u t e ž i n u r u š i l a č k i h težnji , k o j a je b il a z a n e m a r e n a u F r o j d o v i m r a n i j i m t e o r i j a m a . Ali o n a ne zadovoljava u t o l i k o što p r i b e g a v a b i o l o š k o m o bj a š n je n j u, koje ne u s p e v a da p o v e d e dovoljno r a č u n a o t o m e da se k o l i č i n a r u š i l a št va u p o j e d i n a c a i u d r u š t v e n i h g r u p a n e i z m e r n o razlikuje. K a d bi F r o j d o v e p r e t p o s t a kve bile t a č n e , m o r a l i b i s m o p r e t p o s t a v i t i da je k o l i č i n a čovek o v a r ušilaštva, b il o p r o t i v d r u g i h bilo p r o t i v sebe sa mo ga , m a n j e -više s t a l n a . Ali mi z a p a ž a m o u p r a v o s u p r o t n u stvar. N e s a m o što se t e ž i n a r uši l a št va k o d p o j e d i n a c a u n a š oj k u l t u r i v e o m a razli kuje, već je n e j e d n a k a i t e ž i n a r u š i l a št va u r a z l i č n i h d r u š t v e n i h g r up a . T a k o je, n a p r i m e r , t e ž i n a r u š i l a št va u k a r a k t e r u č l an ov a e v r o p s k e niže s r e d n j e klase s v a kako m n o g o veća n ego u k a r a k t e r u p r i p a d n i k a r a d n i č k e klase i viših klasa. A n t r o p o l o š k a p r o u č a va n j a u p o z n a l a su n a s sa n a r o d i m a k o j i m a je svoj s t vena o s o b i t o vel ika k o l i č i n a ruši l a št va , d o k d r u g i n a r o d i p o k a z u j u z n a t a n ned o s t a t a k r ušilaštva, bilo u ob li ku n e p r i j a t e l js t v a p r e m a d r ugi m a ili p r e m a s a m i m a sebi. Ci ni se da svaki da p o d e u p r a v o od t o m e kakvi se d r u g i o b ja š n j a v a j u razlike
p o k u š a j r a z u m e v a n j a k o r e n a r uš i l a št v a m o r a u o č a v a n j a t i h r az l i k a i da p r i s t u p i p i t a n j u o njihovi či ni oci m o g u u o č i ti , i da li ti č i ni oci u k o li č i ni r ušilaštva. 129
Taj p r o b l e m za da j e takve t e š ko ć e , da s a m iziskuje p o d r o b n u o b r a d u , što ovde ne m o ž e m o p o k u š a t i . M e d u t i m , volio b i h da n a g o v e s t i m gde se, izgleda, n a l az i o dgovor . Ci ni mi se da je količ i n a r uš i l a št va koj a se mo ž e n a ć i u p o j e d i n a c a s r a z m e r n a sman j e n j u ži votne e k s p an z i v n o st i . Ovo se ne o d n o s i n a p o j e d i n a č n a o s u j e ć e n j a ove ili o n e i n s t i k t i v n e želje, već n a o m e t a n j e čitavog života, na s p r e č a va n j e s p o n t a n o s t i u r a z v i t k u i i z r a ža v an j u čovek o vi h ču l n i h, e m o c i o n a l n i h i i n t e l e k t u a l n i h s p o s o b n o s t i . Zivot poseduje vlastiti u n u t r a š n j i d i n a m i z a m ; o n teži v l a s t i t o m r azvijanj u, i z r aža vanj u, pr oži vl jav a nj u. I z g l e d a da e n e r g i j a u p r a v l j e n a ka ži votu, ako se t a t e ž n j a o m e t a , p r o l a z i k r o z p r o c e s r a z l a g a n j a i p r e t v a r a se u energije u p r a v l j e n e ka r a z a r a n j u . D r u g i m r e c i m a : n a g o n za ž i v o t o m i n a g o n za r a z a r a n j e m n i su m e d u s o b n o nez avi sn i č i n i o c i već se n al az e u o b r n u t o j u z a j a m n o j zavisnost i, š t o se vise s p r e č a v a n a g o n za ži vo to m, to je n a g o n za r a z a r a n e j m j a č i ; što se vise život o s t va ru j e , to je m a n j a sn a g a r ušilaštva. Rušilaštvo je posledica neproživljenog života. Oni p o j e d i n a č n i i društveni uslovi koji d o p r i n o s e s u z b i j a n j u ži vota s t v a r a j u s t r a s t za r a z a r a n j e m , a ova, t a k o reći, o b r a z u j e vel iku z a l i h u iz koje se h r a n e čovekove p o s e b n e n e p r i j a t e l j s k e t e žn j e — b i l o p r e m a d r u g i m a b ilo p r e m a sebi s a m o m . Po sebi se r a z u m e o d kolike je v a ž n o s t i ne s a m o p r e d o č a v a n j e sebi d i n a m i č n e uloge r u š i l a št va u d r u š t v e n o m p r o c e s u n eg o i s h v a t a n j e p o s e b n o g usl ova za i n t e n z i v n o s t r uši l a št va . Već s m o zapazili n e p r i j at e lj s t v o koje je p r o ž i m a l o s r e d n j u k l a s u u d o b a r e f o r ma ci je , i z r a ž e n o u i zves ni m p o j m o v i m a p r o t e s t a n t i z m a , n a r o č i t o u n j e g ov o m a s k e t s k o m d u h u i u Kal vinovoj p r e d s t a v i o n em i l o s r d n o m b o g u k o m e je z ad ov ol j s tv o d a bez i ka kvog r azloga o s u d i deo č o v e č a n s t v a n a v e č n o p r o k l e s t v o . S r e d n j a k la s a je tada, k a o i kas nije, svoje n e p r i j a t e l j s t v o i z ra ža va l a u g l a v n o m p o d v i d o m m o r a l n o g o g o r č e nj a , k o je je r a c i o n a l i z o v a l o veliku z l ob u p r e m a o n i m a što p o s e d u j u s r e d s t v a za u ži vanje u ži votu. N a našoj s a v r e m e n o j p o z o r n i c i r u š i l a št vo niže s r ed n je klase b il o je važ a n či nilac u n a s t a n k u n a c i z m a , koji se o b r a ć a o t i m r u š i l a č k i m s t r e m l j e n j i m a i u p b t r e b l j a v a o ih u b o r b i p r o t i v svojih n e p r i j a t e lja. L a k o se mo ž e p o z n a t i da je k o r e n r uš i l a št v a niže s r e d n j e kla se o n o što s m o u ovoj r a s p r a v i i p r et p o s t a v i l i : i z dv o je n os t p o j e d i n c a i s uz b i j a nj e p o j e d i n a č n e e k s p an z i v n o st i , k oji su u većoj m e r i važili za n i ž u s r e d n j u k la s u n eg o za klase i z n a d i i s po d nje. 130
3.
SAOBRAŽAVANJE P O J E D I N C A
U m e h a n i z m i m a o k o j i m a s mo r aspr av l jal i p o j e d i n a c savlađuj e o se ća nj e b e z n a č a j n o s t i p r e m a neodol jivoj m o ć i spolj ašnjeg sveta ili o d r i c a n j e m od svog p o j e d i n a č n o g i n t e g r i t e t a ili u n i š t a v a n j e m d r u g i h , t a k o da svet p r e s t a j e da ga ugr oža va. D r u g i m e h a n i z m i b e k s t v a sastoje se u t o m e što se čov ek sas vim p o vl a či iz sveta, t a k o da ovaj gubi svojstvo p r e t n j e ( na šta n a i l a z i m o u izvesni h p s i h o t i č k i h s t a n j a 15) i u t o m e što se čov e k t o liko p s i h o l o š k i n a d m e da spoljašnji svet p os t a j e sićušan' u p o r e d e n j u s njim. M a d a su ti m e h a n i z m i b e k s t v a važni za ind i v i dual n u psihol ogiju, o n i su u k u l t u r n o m p o g l e d u m a n j e z n a č a j n i . S t o ga o n j i m a n e ć u ovde dalje r a s p r av l j at i , već ću se, u m e s t o toga, l a t i t i j e d n o g d r ugog m e h a n i z m a b e k s t v a koji je od n aj većeg d r u š t v e n o g z na ča ja . Taj p o s e b n i m e h a n i z a m j e s t e r eše nj e koje v eć i n a n o r m a l n i h p o j e d i n a c a n a l az i u m o d e r n o m d r u š t v u . U k r a t k o r e č e n o , p o j e di n a c p r e s t a j e d a b u d e p o j e d i n a c ; o n p o t p u n o usvaja o n a k v u l i č n o s t k a k v u m u p r u ž a j u k u l t u r n i o br a s c i ; o n stoga p o s t a j e u p r a v o o n a k a v kakvi su i svi dr ugi i kakav, po n j i h o v u o če ki va nj u, t r e b a da b u d e . I š če za va o p r e č n o s t i z m e đ u »ja« i sveta, a s n j o m i svesni s t r a h od u s a m l j e n s o t i i n e m o ć i . Ovaj se m e h a n i z a m m o ž e u p o r e d i t i sa z a š t i t n o m b o j o m k o j u n e k e ži votinje dobijaju. O n e t o liko liče n a svoju o k o l i n u da se t e š k o m o g u r az l i ko v a t i od nje. O s o b a k oj a o d u s t a j e od svog p o j e d i n a č n o g j a i p o s t a j e a u t o m a t , k oj a se p o i s t o v e ć u u j e s m i l i o n i m a d r u g i h a u t o m a t a o ko sebe, ne m o r a vise da os e ća u s a m l j e n o s t i n e s p o k o j s t v o . M e d u t i m , c e n a ko ju o n a p l a ć a vi soka je; t a c e n a je g u b i t a k l ičnog ja. P r e t p o s t a v k a da je p r e t v a r a n j e u a u t o m a t n o r m a l a n n a č i n za savlađi vanje u s a m l j e n o s t i p r o t i v r e č i j e d n o j od n a j r a s p r o s t r a n j e ni j i h i de j a o č ov e ku u naš oj k u l t u r i . P r e t p o s t a v l j a se da v eć i n u n a s či ne p o j e d i n c i koji uži vaju s l o b o d u mišljenja, o se ća nj a, delanja. Svakak o, to nije s a m o o p š t e mišljenje o p r e d m e t u m o d e r n o g i n d i v i d u a l i z m a ; i svaki p o j e d i n a c i s k r e n o ver uje da je »on« i da su njegove misli, o s e ć a n j a , želje »njegove«. P a ipak, m a d a m e d u n a m a i m a p r a v i h p o j e d i n a c a , to ver ov an j e je u većini slučajeva o b m a n a , i to o p a s n a o b m a n a , p o š t o s p r e č a v a o t k l a n j a n j e o n i h uslova koji su o d g o v o r n i za t ak vo s t a nj e stvari. Ovde se b a v i m o j e d n i m od n a j o s n o v n i j i h p r o b l e m a psihol ogije, koji se n aj b r že mo ž e n a č e t i n i z o m p i t a n j a , š t a je l i č no j a ? K akva je p r i r o d a o n i h č i no va koji su s a m o p r i v i d n o nečiji vlastiti činovi? 131
š t a je s p o n t a n o s t ? š t a je o r i g i n a l an m e n t a l n i čin? N a j z a d , kakve sve to veze i m a sa s l o b o d o m ? U o v o m poglavlju p o k u š a ć e m o da p o k a ž e m o k a k o se o s e ć a n j a i misli m o g u izazvati spolja, a i pa k s u b j e k t i v n o doživljavati ka o vlastiti, i k a k o se ne č i j a vlastit a o s e ć a n j a i misli m o g u p o t i s n u t i , t a k o da p r e s t a n u da sačinj avaj u deo nečijeg ličnog ja. Ra sp r av l j an j e o p i t a n j i m a k o j a s mo ovde p o k r e n u l i n a s t a v i ć e m o u poglavlju o »Slobodi i d em o kr at i j i «. P o č n i m o tu r a s p r a v u a n a l i z o m z n a č e n j a doživljaja koji se, isk a ž e m o li ga, m o ž e o p i s a t i r e c i m a : »osećam«, »mislim«, »hoću«. K a d k a ž e m o »mislim«, izgleda da je to j a s a n i n e d v o s m i s l e n iskaz. Ci ni n a m se da se p i t a n j e s astoji j e d i n o u t o m e da li je o n o što m i s l i m i s p r av n o ili p o g r e š n o , a ne u t o m e da li to j a mi s li m. P a ipak, j e d n a e k s p e r i m e n t a l n a s it uac i j a o d m a h p o k a z u j e da o d govor n a t o p i t a n j e ne m o r a da b u d e o n o što m i p r e t p o s t a v l j a m o d a j e s te . P r i s u s t v u j m o j e d n o m h i p n o t i č k o m e k s p e r i m e n t u . 16 Sub j e k t a A h i p n o t i č k i uspavljuje h i p n o t i č a r B i sugeriše mu da p r o č i t a r u k o p i s za koji će ver ov at i d a ga je d o n e o s o b o m , da će ga t r a ž i t i i da ga n e ć e na ć i , da će t a d a p o v e r o v a t i da ga je d r u g a osob a , C, u k r a l a , da će se v e o m a n a l j u t i t i n a C. H i p n o t i č a r mu t a k o d e kazuje da će z a b o r a v i t i da je to sve bi l a sugestija d a t a u t o k u h i p n o t i č k o g sna. M o r a se d o d a t i da je C o s o b a n a k o j u se s u b j e k t n i k a d nije l j ut io i n a koju, p r e m a o k o l n o s t i m a , n e m a raz l o ga da b u d e ljut. štaviše, o n s t v a r n o nije d o n e o n i k a k av r u kopis. š t a se d og a d a? S u b j e k t A se b u d i i, posl e k r a t k o g r az g o v o ra o n e k o m p r e d m e t u , kaže: »Uzgred b u d i r e č e n o , t o me p o d s e ć a n a n e š t o što s a m n a p i s a o u s vo m r u k o p i s u . P r o č i t a ć u vam.« On se o b a z i r e, ne n a l az i r u k o p i s , a z a t i m se o k r e ć e o sob i C, nagoveštavaj ući da ga je m o ž d a o n a uzela; u z b u đ u j u ć i se sve više što os o b a C o d b a c u j e taj nagov e št a j , iz njega n a j z a d pr ov al j uj e l j u t i n a i o n n e p o s r e d n o o p t u ž u j e o s o b u C za k r a d u r u k o p i s a . On ide još dalje. I z n o s i razloge koji t r e b a da u č i n e o s o b u C v e r o v a t n i m lop o v o m . On je od d r u g i h čuo, veli, da je osobi C taj r u k o p i s veo m a p o t r e b a n , d a se njoj u k a z a l a z g o d n a p r i l i k a da ga u z m e itd. Mi s l u š a m o ne s a m o k a k o o n o p t u ž u j e o s o b u C već i k a k o smišlja m n o g o b r o j n e »racionalizacije« koje t r e b a da p o t k r e p e njego vu o p t u ž b u . ( N a r a v n o , n i š t a od svega t og a nije t a č n o i s ubj e kt A n i k a d r anij e ne bi na to pomi s l i o. ) , P r e t p o s t a v i m o da u t o m t r e n u t k u n e k a d r u g a o s o b a u d e u sobu. O n a u o p š t e ne bi p o s u m n j a l a da s u b j e k t A govori o n o što misli i oseća; o n a bi se j e d i n o p i t a l a da li je njegova o p t u ž b a isprav132
na — to jest, da li se s a d r ž i n a misli s u b j e k t a A slaže sa s t v a r n i m č i n j e n i c a m a . M e d u t i m , mi, koji smo ka o svedoci od p o č e t k a pris us t ova l i č i t a v o m p o s t u p k u , ne p i t a m o se da li je t a o p t u ž b a t a č n a . Mi z n a m o da nije to p r o b l e m , p o š t o s mo s igur ni da sadaš n j e misli i o s e ć a n j a s u b j e k t a A ni su njegovi već s t r a n i elem e n t i koje mu je u glavu ulila d r u g a osoba. Z a k l j u č a k os o b e koj a u sobu ulazi u s r e d e k s p e r i m e n t a m o g a o bi b i t i o t p r i li k e ovakav: »Ovde je s ub j e kt A koji j a s n o p ok a z u j e da sve to misli. On t r e b a naj bolje da z n a šta misli i n e m a boljeg d o k a z a o t o m e šta o n ose ća nego što je njegov vlastit i iskaz. Tu su o n e d rug e osobe, koje vele da su mu njegove misli n a m e t n u te i da p r ed s t a v l j a j u s t r a n e e l e m e n t e , koji dolaze spolja. Uz svoju p r a v e d n o s t , ne m o g u da o d l u č i m ko je u p r av u; mo ž e b i t i da svi oni greše. P o š t o su dvojica p r ot i v j e d n o g , m o ž d a je verovatnije da su oni u pr avu«. M e đ u t i m , mi, koji s m o bili svedoci čitavog e k s p e r i m e n t a , ne b i s m o se dvoumi l i, n it i bi se d v o u m i o pridošl i ca da je p r i s u s t v o v a o d r u g i m h i p n o t i č k i m e k s p e r i m e n t i m a . O n bi t a d a u v i de o da se ova v r s t a e k s p e r i m e n t a mo ž e n e b r o j e n o p u t a p o n o v i t i sa r a z l i č i t i m o s o b a m a i r az l i či t i m s a d r ž i n a m a . H i p n o t i č a r mo ž e da sugeriše da je sirov k r o m p i r s l a dak a n a n a s i su b j e k t će j e s t i k r o m p i r uži vajući baš k a o da j e d e a n a n a s , ili da s u bj e kt ne m o ž e n i š t a da vidi i s u b j e k t će b i t i slep; ili, o pe t , da misli da je svet p l j o s n a t , a ne o k r u g a o , i s ubj e k t će ž u s t r o dokazivati da je svet pl j o sn a t . š t a d ok a z uj e h i p n o t i č k i — a n a r o č i t o p o s t h i p n o t i č k i — eksp e r i m e n t ? On d o k a z uj e da n e k e misli, osećanja, želje, pa čak i č u l n e senzacije m o ž e m o s u bj e kt i v no o s e ća t i ka o svoje, a da su oni, m a d a ih mi doži vljavamo, i pa k spolja n a m e t n u t i , da su n a m u o s n o vi s t r a n i i da ne p r ed s t a v l j a j u o n o što mi m i s l i mo , osećam o itd. S t a p ok a z u j e p o s e b n i h i p n o t i č k i e k s p e r i m e n t o d kog a s m o pošli? 1) S u b j e k t n e š t o hoće — da či ta svoj r u k o p i s 2) on n e š t o misli — da je o so b a C uz e l a r u k o p i s i 3) on n e š t o oseća — ljutnj u p r e m a osobi C. Videli s mo da sva t r i m e n t a l n a či na — njegov voljni i mp u l s , njegova mi s a o , njegovo ose ća nj e — n i s u njegovi vlastiti činovi u s mi sl u p o s l e d i c a njegove vlastite m e n t a l n e ak t iv nos t i ; da n i s u n a s t a l i u n j e m u već su mu spolj a n a m e t n u t i , a on ih sub je kt i v n o os e ća kao svoje vlastite. On izražava vise o n i h misli koje m u ni su bile n a m e t n u t e u t o k u h i p n o z e — n a i m e , on e »racionalizacije« p o m o ć u k o j i h on »objašnjava« svoju p r e t p o s t a v ku da je o s o ba C u k r a l a r u k o p i s . P r i svem t o m , te su misli nje133
gove s a m o u f o r m a l n o m smislu. M a d a na izgled p o d o z r e n j e , mi z n a m o da se o n o javilo p r e t i h misli i da su o n e p r o n a d e n e s a m o za t o da bi se nilo v e r o v a t n i m ; on e ga, u stvari, ne o bj a šnj a vaj u factum.
obj a šnj a vaj u to racionalizujućih to o s e ća nj e učiveć dolaze post
Od h i p n o t i č k o g e k s p e r i m e n t a pošli s mo za t o što o n n a j n e p o grešnije p o k a z u j e da m e n t a l n i činovi, m a d a čovek mo ž e da b u d e u b e d e n u n j i h ovu s p o n t a n o s t , u stvari p o t i č u iz u t i c a j a d r uge osob e u u s l o v i m a j e d n e p o s e b n e situacije. M e d u t i m , tu p oj a vu n i k a k o ne t r e b a t r a ž i t i s a m o u h i p n o t i č k o j situaciji. S a d r ž i n a našeg mišljenja, os e ća nj a , h t e n j a t a k o je često izaz vana spolj a i t a k o č e s t o nije i st inska, da s t i če m o u t i s a k da su ti p s e u d o č i n o v i p r avi l o, a i st inski ili s a m o n i k l i m e n t a l n i činovi izuzeci. Taj p s e u d o k a r a k t e r koji mišljenje mo ž e da p o p r i m i p o z n a t i j i je nego ista po j a va u sferi h t e n j a i os e ća nj a . O t u d je naj bolje p o ć i od r a z m a t r a n j a razlike i z m e đ u i st inskog mi š lj e nj a i p s e u d o mišljenja. P r e t p o s t a v i m o da se n a l a z i m o n a o s t r v u n a k o m e su r i b a r i i gosti iz g r a d a koji t u letuju. Z e l i m o da s a z n a m o k a k v o m se v r e m e n u m o ž e m o n a d a t i i p i t a m o j e d n o g r i b a r a i dvojicu grad a n a , za koje z n a m o da su slušali r a d i o - p r o g n o z u v r e m e n a . Rib a r , koji i m a veliko iskustvo s v r e m e n o m i d u go se bavi t i m p r ob l e m o m , p o č e ć e da misli, p r e t v a r a j u ć i se da nije d o n e o o d l u k u 0 t o m e p r e no što s mo ga zapitali. Z n aj u ć i šta p r a v a c vet ra, t e mp e r a t u r a , vl a ž n os t i t a k o dalje z n a č e za v r e m e n s k u p r o g n o z u , on će p r o c e n i t i sve te či n i o ce p r e m a n j i h o v o m o d n o s n o m z n a č a j u 1 doći do manje-više o d r e d e n o g suda. On će se, v e r o v a t n o , setiti i r a d i o - p r o g n o z e i n avešće je k a o n e š t o što ide u pr ilog ili što p r o t i v r e č i n je g o v o m v l a s t i t o m mišljenju; ako m u o n a p r o t i v r e č i , o n će m o ž d a b i t i n a r o č i t o pažljiv p r i o d m e r a v a n j u r az loga za svoje mišljenje; ali, što je b i t n o , o n n a m k az u j e svoje mišljenje, r e z u l t a t svog r azmišlj anja. Prvi od dvojice g r a d a n a n a l e t o va nj u je čovek koji, k a d a ga z a p i t a m o za mišljenje, z n a da se ne r a z u m e m n o g o u v r e m e n ske pr i l i ke i ne o s e ća n i k a kv u o bave zu da se u n jih iole r a z u me. On s a m o odg ov a r a: »Ne m o g u da o c e n i m . J e d i n o z n a m da je r a d i o - p r o g n o z a t a kv a i takva«. D r u g i čovek k o m e se o b r ać a mo drukčij eg je tipa. On veruje da z n a v e o m a m n o g o o v r e m e nu , iako o n j e m u , u stvari, m a l o zna. On p r i p a d a onoj vr st i lju di koj a ose ća da m o r a b i t i k a d r a d a o d g o vo r i n a svako p i t a n j e . On se za t r e n u t a k zamisli, p a n a m z a t i m kazuj e »svoje« mišljenje, koje je, u stvari, i s t o v e t n o s r a d i o - p r o g n o z o m . P i t a m o ga zašto 134
t a k o misli a on veli da je do p r a v c a vet ra, t e m p e r a t u r e itd.
svog z ak lj uč ka d o sp e o n a o s n ovu
P o n a š a n j e ovog čoveka, g l e d an o spolja, isto je k a o i r i bar evo. I p a k , ak o ga pažljivo a n a l i z i r a m o , p os t a j e o či gl edn o da je on č u o r a d i o - p r o g n o z u i usvojio je. M e đ u t i m , osećaj ući se p r i m o r a n i m da i m a svoje vlastito mišljenje o v r e m e n u , o n z a bor av l j a da j e d n o s t a v n o p o n a v l j a t u đ e a u t o r i t a t i v n o mišljenje i veruje da je do tog mi š ljenja d o š a o v l a s ti t i m r az m i š l j an je m . On zami š l j a da su razlozi koje n a m daje p r e t h o d i l i njegovu mišljenju, ali ak o te razloge i s p i t a m o , v i d e ć e m o da ga o n i ne bi mogli n av e st i ni na k a k a v z a k l j u č a k o v r e m e n u da nije u n a p r e d stvorio mišljenje. Oni su, u stvari, s a m o p s e u d o r a z lo z i , koji či ne da njegovo mišljenje b u d e n a .izgled r e z u l t a t njegovog vlastit og r az mi šl j anj a . On se o b m a n j u j e da je d o š a o do vlastit og mišljenja, a u stvari je s a m o p r i h v a t i o mišljenje n e k o g a u t o r i t e t a , iako nije s ve s t an tog p r o c e s a . Vrlo se l a ko m o ž e desiti da njegovo mišljenje o v r e m e n u b u d e t a č n o a r i b a r e v o p o g r e š n o , ali u t o m slučaj u ne bi bilo tač n o »njegovo« mišljenje, m a d a bi se r i b a r z a is t a p r e v a r i o u svom v l a s t i t o m mišljenju. I s t u po ja vu m o ž e m o z a pa z i t i ako p r o u č a v a m o mi š ljenja ljudi o iz v esni m p r e d m e t i m a — na p r i m e r o politici. U p i t a j t e p r os eč nog č i t a o c a n o v i n a šta misli o iz ve s n o m p o l i t i č k o m p i t a n j u . On će v a m ka o »svoje« mišljenje d a t i manje-više t a č a n izveštaj o on ome što je p r o č i t a o , p a i p ak — što je b i t n o — o n veruje da je to r e z u l t a t njegovog vl a st i t og r az mišlj nja. Ako živi u ma l oj zajednici, gde se p o l i t i č k a mišljenja p r e d a j u s oc a na sina, »njegovim vlastit im« mi š l j e n j i m a m o ž e da u p r a v l j a p o t a j n i a u t o r i t e t strogog r o d i t e lj a d a l e k o vise n eg o što bi on i za t r e n u t a k m o g a o da p o ver uj e . Mišljenje d r ugo g č i t a o c a mo ž e b i t i p o s l e d i c a t r e n u t n e z b u n j e n o s t i , s t r a h a da ga ne drže za n e o ba v eš t e n o g , i stoga je »misao« u su š t i n i z a kl o n, a ne i s ho d p r i r o d n o g z d r u ž i v a n j a iskust va , želje i zn an j a . I s t u poj a vu m o ž e m o n a ć i i u e s t e t i č k i m s ud o v im a . P r o s e č n a o s o b a koj a ode u mu z ej i vidi sliku ne k o g č u ve no g slikara, r e c i m o R e m b r a n t a , oce nj uj e je ka o l e p u i u pe čatljivu. Ako taj sud a n a l i z i r a m o , n a ć i ć e m o da se u te oso be ne javlja nik a ka v p o s e b a n u n u t r a š n j i odziv n a sliku, već da o n a misli da je slika l e p a z a t o što z n a da se od nje t a kvo mišljenje očekuje. N a istu p o j a v u n a i l a z i m o i u s u d e n j u o muz i ci , ka o i u s a m o m či n u o p a ž a n j a . Mn og i ljudi p r i p o s m a t r a n j u n e k o g čuvenog p r e d e l a r e p r o d u k u j u , u stvari, slike tog p r e d e l a koj e su bezb r o j p u t a videli, r e c i m o na r a z g l e d n i c a m a , i d o k ver uj u da »oni« 135
gledaju taj p r e d e o , n j i m a p r e d o č i m a stoje te slike. Ili p r i doživljavanj u n e k o g n e s r e ć n o g slučaja koji se zbiva u n ji ho vu pr i sustvu, o ni ga gledaju ili slušaju o n j e m u o n a k o k a k o će* on b i t i o p i s a n u n o v i n s k o m izveštaju koji n a s l u ć u j u . U stvari, za m n o g e ljude n e k i doživljaj, u m e t n i č k a p r e d s t a v a ili p o l i t i čk i sk up koji m a su p r isust v ova l i p o s t a j u s t va rn i t e k p o š t o o n j i m a p r o či t aju u novina ma. Suzbijanje k ri t i č k o g mišljenja o b i č n o o t p o č i n j e r a n o . Petogodišnj a devojčica, n a p r i m e r , mo ž e da r a z a b e r e n e i s k r e n o s t svoje ma j ke, bilo t a n a n i m s h v a t a n j e m da je m a j k a — m a d a uv ek govore o ljubavi i l j u b a zn o s t i — u stvari h l a d n a i egoi stična, ili — grublje — z a p a ž a n j e m da n j e n a m a j k a vodi ljubav s d r u g i m čov ek o m , m a d a s t a l no nagl aša va svoja visoka m o r a l n a me ri l a. Devojčica ose ća taj nes kl ad . N j e n o os e ća n j e p r a v d e i ist ine je pov r e đ e n o , p a ipak, zavisiće od ma j k e, koj a ne d o p u š t a n i ka kv u k r i t i k u , i, r e c i m o , i m a j u ć i slabog oca, na koga se ne m o ž e osloniti, o n a je p r i s i l j e n a da suzbije svoj kr i ti č k i uvid. O n a u b r z o n eć e više p r i m e ć i v a t i m a j č i n u n e i s k r e n o s t ni n e v e r n o s t . Izgubiće s p o s o b n o s t za k r i t i č k o mišljenje, b u d u ć i da joj se o d r ža v an j e te s p o s o b n o s t i čini u isti m a h i b e z n a d e ž n o i o p a s n o . S dr u ge s t r a n e , o b r a z a c n u ž n o g v er o v a nj a u m a j č i n u i s k r e n o s t i pr i st oj n o s t i u s r eć u rodi t e l j skog b r a k a ostavlja na d e t e u p e č at lj i v utisak, te će o n o b i t i s p r e m n o da t u ideju p r i h v a t i ka o vlastitu. U svim ovi m p r i m e r i m a p s e u d o m i š l j e n j a p r o b l e m je u t o m e da li je mi s a o i s h o d nečijeg vlastit og r az m i š l j an j a — to jest, nečije vlastit e a k t i v n o s t i — a ne u t o m e da li je s a d r ž i n a misli isp r a v n a . K a o što je već bilo n a g o v e š t e n o u sl uč aj u r i b a r a koji daje v r e m e n s k u p r o g n o z u , »njegova« m i s a o mo ž e p a k b i t i pogr ešna , d ok m i s a o čove ka koji s a m o po n a v l j a o n o što m u je uliv en o u glavu mo ž e b i t i t a č n a . P s e u d o m i š l j e n j e mo ž e b i t i savrše no logično i r a c i o n a l n o . Njegov p s e u d o k a r a k t e r ne m o r a da se oči tuj e u n e l o g i č n i m e l e m e n t i m a . On se mo ž e p r o u č a v a t i u rac i o n a l i z a c i j a m a koje teže da j e d n u r a d n j u ili os e ća n j e o b j a s ne na r a c i o n a l a n i r e a l i s t i č a n n a č i n , m a d a su u stvari o d r e d e n i irac i o n a l n i m i s u b j e k t i v n i m č i n i o c i m a . T ak va r a c i o n a l i za c ij a mož e da p r o t i v r e č i č i n j e n i c a m a ili z a k o n i m a logičnog mišljenja. Ali o n a će često b i t i l og i č na i r a c i o n a l n a po sebi. T a d a se n j e n a irac i o n a l n o s t sastoji j e d i n o u t o m e što či n j en i c a k oj a p r i v i d n o p rou z r o k u j e n e k u r a d n j u nije s t va rn i mo t i v te r ad n j e . P r i m e r za i r a c i o n a l n u r ac i o n a l i z a c i j u iznosi se u j e d n o j d o b r o p o z n a t o j d osetki. N e k i čovek je r az b i o s t a k l e n u p o s u d u k oj u je 136
bio p o z a j m i o od suseda, a k a d a je ovaj z a t r a ž i o da mu je vrati , o n odgovor i: »Prvo, j a s a m v am je već vr at i o; dr ugo , n i k a d je od vas n i s a m ni p o z a jm i o , i t r eć e, o n a je već b i l a r a z b i j e n a k a d ste mi je dali«. P r i m e r za »r acionalnu« r ac i o n a l i z a c i j u je k a d r e c i m o izvesna osoba, A, našavši se u e k o n o m s k i b e d n o m pol o ž aj u , z a m o l i svog r o d a k a , o s o b u B, da joj p o z a j m i izvesnu svot u novca. Osoba B odbi j a i veli da to čini z a t o što bi, p o za j ml j u j u ć i n o vae, s a m o p o d r ž a l a s kl on o s t osobe A da b u d e n e o d g o v o r n a i da se o sl a n ja na t u đ u p o d r š k u . To zaključivanje mož e b i t i i savršeno z d r a v o , ali je o n o i pa k r ac ionali zacija, z a t o što o s o b a B nije ni u k o m slučaj u h t e l a da d o p u s t i da o s o b a A d o d e do n o v c a i, m a d a o n a veruje da je p o k r e ć e b r i ga za d o b r o osob e A, nju, u stvari, mot i vi še vlastit i tvr di č l uk. S toga s a m i m o d r e đ i v a n j e m l ogi č nost i nečijeg iskaza k a o takvog ne m o ž e m o s a zn a t i da li i m a m o p o s l a s r a c i o n a l i z a c i j o m , već m o r a m o uze t i u obzi r i psi ho l o šk e mot i vac i j e koje del u j u u tog čoveka. Nije p r e s u d n o Sta m i s l i m o nego kako m i s l i mo . Mi s a o k o j a je i s h o d akt ivnog r az m i š l j an j a u v e k je n ov a i o r i g in a l n a; orig i n a l n a u t o m smi slu da je os o b a koj a r az mi š l j a i skor ist il a razmi š l j a n j e k a o o r u d e za o t k r i v a n j e neč eg novog u svetu izvan ili u n u t a r sebe, a ne n u ž n o u smi slu da t a m i s a o nije n i k o m d r u g o m r an i j e p a l a n a p a m e t . R a c i o n a l i z a c i j a m a s uš t ins ki n e d o s t a j e to svojstvo o t k r i v a n j a i ob e l od an ji va n ja ; o ne s a m o p o t v r d u j u emo c i o n a l n u p r e d r a s u d u o no g a koji i m pri bega va. R a c i o n a l i z ac i j a nije o r u d e za p r o n i c a n j e u s t v a r n o s t već post factum p ok uš a j da se nečije želje u s k la de sa p o s t o j e ć o m s t va rn o š ću . U p o g l e d u o sećanj a, ka o i u p o g l e d u mišljenja, m o r a m o pr aviti r az l i ku i z m e đ u ist inskog osećanj a, koje n as t a j e u n a m a sam i m a , i p s e u d o o s e ć a n j a , koje u stvari nije n aše, m a d a mi veruj e m o da j este. I z a b e r i m o p r i m e r iz svakidašnj eg ži vota t i p i č a n za taj p s e u d o k a r a k t e r n a š i h o s e ć a n j a u d o d i r u s d r u g i m a . Pos m a t r a m o čoveka koji p r i s u s t v uj e n e k oj zabavi. O n je veseo, smeje se, l j u b a z n o r azgovar a, i izgleda sa svi m s r e ć a n i zadovoljan. P r i o d l a s k u on se l j u b a z n o smeši, izjavljuje da je veče p r o v e o v e o m a p r i j a t n o . V r a t a se za n j i m z a t v a r a j u — i mi ga pažljivo p o s m a t r a m o u p r a v o u t o m t r e n u t k u . N a njegovu lieu prim e ć u j e se nagl a p r o m e n a . O s m e h je iščezao; n a r a v n o , to se mo ž e oč e ki va t i p o š t o je s a d a sa m, te n e m a k o m e n it i č e m u da se smeši. Ali p r o m e n a o kojoj g o vo r i mo nije s a m o iščezavanje o s m e h a . N a njegovu lieu pojavljuje se izraz d u b o k e tuge, gotovo očajanja. Taj izraz se za dr žava , v e r o v a t n o , s a m o n e k ol i ko s e ku nd i , a t a d a 137
njegovo lice d obi va u o b i č a j e n i z ra z- ma sk u; čovek u lazi u svoja kola, r az m i š l j a o toj večeri, p i t a se da li je ost a vi o d o b a r u t i s a k i o s e ć a da j est e . N o da li je »on« bio s r e ć a n i veseo u t o k u zabave? D a li je on aj k r a t k o t r a j n i izraz tuge i o č a j a n j a koji s m o zapazili n a njegovu lieu s a m o t r e n u t n a r ea kc i j a bez o s o b i t o g a značaja? Ovo p i t a n j e je gotovo n e m o g u ć e r esi t i a ko tog č o v e ka ne p o z n a j e m o bolje. J e d a n d o g ađ a j , m e đ u t i m , m o ž e n a m d at i ključ za r a z u m e v a n j e z n a č e n j a njegove veselosti. Te n o ć i o n je sa nj ao da je p o n o v o u r a t u . P r i m i o je n a r e d b u da se k ro z p r o t i v n i č k e r e d o ve p r o b i j e u n e p r i j at e l j s k i štab. On o b la či of i ors ku u n i f o r m u k o j a liči n a m o m a č k u i i z n e n a d a se o b r e u g r u p i n e m a č k i h oficira. I z n e n a d e n je što je št ab t a k o u d o b a n i što su svi p r e m a n j e m u t a k o lj uba zni , ali ga sve više pl a ši to što će o n i o t k r i t i d a je o n u h o d a . J e d a m od m l a d i h oficira, koji m u se p o s e b n o d o p a d a , pr il a zi m u i kaže: » Z n a m ko ste. P o s t oj i s a m o j e d a n n a č i n da u t e k n e t e . P o č n i t e d a p r i č a t e d o s e t k e , s me j t e se i n a t e r a j t e ih da se s m e j u t ol i ko da o d v r a t e svaku p a ž n j u od vas.« V e o m a z a h v a l a n za ovaj savet, o n p o č i n j e da p r i č a d o s e t k e i da se smeje. K o n a č n o , njegove d o s e t k e dobi j a j u t a kve r a z m e r e da d r u g i oficiri p o s t a j u po d oz r i vi , i što je n j i ho vo p o d o z r e n j e veće, to njegove d o s e t k e izgledaju usiljenije. Nj eg a , n a j za d, obuz i m a t a kvo os e ća n j e s t r a h a , da vise ne m o ž e p o d n e t i da t u ostane: o n nagl o skače sa stolice, a svi se n a d a d u za nj i m . P o t o m se p r i z o r m e n j a , i on sedi u t r a m v a j u koji staje u p r a v o p r e d njego v o m k u ć o m . N a n j e m u je s vakidašnj e o del o i o n o s e ća o l a k š a n j e p r i p o m i s l i d a je r a t završen. P r e t p o s t a v i m o da s mo u p ol ož a ju da ga sledećeg d a n a zapi t amo št a m u p a d a n a p a m e t u vezi sa p o j e d i n i m e l e m e n t i m a t og a sna. Ovde b e l e ž i m o s a m o n e k o l i k o asocijacija ko je su p o s e b n o z n a č a j n e za r a z u m e v a n j e o n o g a što n a s najviše z a n i m a . N e m a č ka u n i f o r m a p o d s e ć a ga da je n a zabavi p r e t h o d n e več er i j e d a n gost govor io s izr a zi t o n e m a č k i m n a g l a s k o m . S et i o se da ga je u z n e m i r i l o što m u taj č ove k ne p o sv eć u je p o s e b n u p a ž n j u , m a da je on (naš spavač) i z m en i o svoje p o n a š a n j e ne bi li n a č i n i o d o b a r ut i s a k . P r e m e ć u ć i po glavi ove misli, o n se p r i s e ć a da je n a toj zabavi u j e d n o m t r e n u t k u o se ti o da taj čovek s n e m a č k i m n a g l a s k o m t e r a , u stvari, šegu s nj i m i da se d r s k o sme ši na n e š t o što je on r e k a o . R a zm i š l j a j u ć i o u d o b n o j sobi u kojoj se n a l az i o štab, n j e m u p a d a n a u m d a je o n a b i l a sl i čn a sobi u kojoj je p r e t h o d n e več er i se deo na zabavi, ali da su p r o z o r i ličili na p r o z o r e sobe u kojoj je n e k a d p a o n a i spi tu. I z n e n a d e n 138
t o m a s oci j aci jo m, o n se setio i toga da je p r e o d l a s ka n a tu zab av u bi o u n e k o l i k o z a b r i n u t u p o g l e d u u t i s k a koji će ostaviti , del i mi c e z a t o što je j e d a n od gostiju b i o b r a t devojke čije je int e r e s ov an j e h t e o da p o b u d i , a de l i m i c e z a t o što je d o m a ć i n i m a o veliki u ti c aj na njegovog p r et p o s t a v l j e n o g , od čijeg je mi š l j e n j a u m n o g o m e zavisio njegov n a p r e d a k u službi. G o v o r e ć i o t o m pr et p o s t a v l j e n o m , o n je r e k a o koliko ga ne t r p i, k oliko se o s e ća pon i ž e n zbog to ga što p r e d n j i m m o r a da p rav i l j ub a z no lice, oseća j uć i i p r e m a svom d o m a ć i n u n e k u n e t r pe lj i v os t, m a d a toga g ot ovo i nije bi o svestan. D r u g a njegova asocijacija o d n o s i se na zg o d u o n e k o m ć e l a v o m č ov e ku k o j u je i sp r i č ao , pa se z a t i m m a l o u p l a š i o da nije m o ž d a p o v r e d i o svog d o m a ć i n a , koji je tak o d e bi o g ot ovo ćelav. T r a m v a j m u je izgledao n e o b i č a n , p o š t o m u se či nilo da se ne k r e ć e po p r u z i . G o v o r e ć i o t o m e , on se se tio t r a m v a j a k o j i m se ka o d e č a k vozio u školu, i j oš j e d n a pojed i n o s t p a l a m u je n a u m — ' naime, da jc z a uz e o m e s t o t r a m v a j skog k o č n i č a r a i p o m i s l i o k a k o se u pr a v l j a n j e t r a m v a j e m začudo m a l o razlikuje od u p r a v l j a n j a a u t o m o b i l o m . O č i gl edn o je da taj t r a m v a j z a m e n j u j e njegova k ol a u k o j i m a se o dvez ao ku ći i da ga je ta vožnj a p o d s e t i l a m a p o v r a t a k k u ć i iz škole. S v a k o m e ko je n a u č i o da r a z u m e z n a č e n j e snova, i mp l i k a c i j a tog s na i p r a t e ć e asocijacije bi ć e dovde j a s n e , m a d a je p o m e n u t s a m o de o njegovih asocijacija, a gotovo n i š t a nije r e č e n o o st r uk t u r i li č n ost i , p r o š l o m i s a d a š n j e m p ol ož a ju t og čoveka. Taj san o tk r i v a k a k o se o n s t v a r n o o s e ća o n a zabavi p r e t h o d n e večeri. Bio je n e s p o k o j a n , plašio se d a m u n e ć e p o ć i za r u k o m da nač i ni u t i s a k k a k a v je želeo, l jut io se na n e ko l i ko osoba, za koje je o s e ća o da m u se p o d s m e v a j u i da ga m n o g o ne vole. S a n p o kaz uj e da je njegova ves el ost b i l a sr ed s t vo za skrivanj e njegovog n e s p o k o j s t v a i njegove l j u t i ne , a, u isti m a h , i sr edst vo za u m i r i vanje o n i h na koje se l jut io. Ci tava njegova veselost b il a je maska; o n a nije p o n i k l a u n j e m u već je p r i k r i v a l a o n o što je »on« s t v a r n o o s e ća o: s t r a h i I j u ti t os t . Zbog t o g a je i či tav njegov položaj p o s t a o n e s i g u r a n , t a k o da se o n o se ća o k a o u h o d a u nep r i j a t e l j s k o m t a b o r u , koji svakog t r e n u t k a m o ž e b i t i o t k r i v e n . Onaj t r e n u t n i izraz tu ge i oč a ja n j a koji s mo pr i o d l a s k u zapazili na njegovu lieu n a l az i s a d a svoju p o t v r d u i svoje obj a šnj e n j e: u t o m t r e n u t t k u njegovo je lice i zražavalo o n o šo je »on« s t v a r n o o se ća o, m a d a »on«, u stvari, u o p š t e nije b i o svestan tog osećanja. To o s eća nj e se u s nu opisuj e d r a m a t s k i i izri čito, m a d a se 139
o t v o r e n o ne tiče ljudi na koje su njegova o s e ć a n j a bi l a upr avljena. Taj čovek nije n e u r o t i č a r , n i t i se nal az i o p o d h i p n o t i č k o m ča r olij om; o n je p r i l i č n o n o r m a l n a j e d i n k a , s i s t i m o n i m n e s p o k o j s t v o m i p o t r e b o m za o d o b r a v a n j e m koji su u o b i č a j e n i u m o d e r nog čoveka. On nije b i o s ve st a n da njegova veselost nije »njego va«, p o š t o se t ol i ko n a v i k a o da os e ća o n o što se u o d r e d e n o j sit ua ci j i o č e k u j e od njega da oseća, da bi njegova sve snost o »neobi č n os t i « n e č e g a bi l a p r e i z u z e t a k n ego pr avil o. St o važi za mi š ljenje i o se ća nj e, važi i za h t e n j e . D o k god ih k a k v a spol j ašnj a m o ć o t v o r e n o ne prisili n a n e š t o , ljudi su već i n o m u v e r e n i da s a m i d o n o s e svoje o d l u k e i da s a m i žele o n o što žele. N o t o je j e d n a o d n a š i h vel ikih o b m a n a . M n o g e naš e o d l u k e ni su s t v a r n o n a š e već su n a m s u g e ri s a n e spolja; usp e l i s m o d a sebe u b e d i m o da s m o s a m i d o n e l i o d l u k u , m a d a s mo se, u stvari, s a ob r a zi l i t u đ i m o č e k i v a n j i m a , g o n j e n i s t r a h o m od iz d v o j e n o s t i i n e p o s r e d n i j i m p r e t n j a m a n a š e m ži votu, s l obo di i udobnosti. K a d z a p i t a m o de t e želi li da svakog d a n a ide u školu, a o n o od gov or i: » N a r a v n o da želim« — da li je taj o d g o v o r ist ini t ? Sa svim s i g u r n o da u m n o g i m s l uč aj v i ma nije. M o ž d a d e t e često želi da ide u školu, pa i p a k bi v e o m a često velelo da se u m e s t o t o g a igra ili da r a d i n e š t o d ru g o . Ako o n o oseća: »Zel im da i d e m u škol u svakog dana « — o n o m o ž d a p o t i s k u j e svoju n e s k l o n o s t p r e m a r e d o v n o s t i školskog r a d a . O n o os e ća da se o d njega očekuje želja za s v a k i d a š n j i m p o h a đ a n j e m škole i p o d t i m s n a ž n i m p r i t i s k o m iščezava d e t i nj e o s e ća nj e da u š kol u ide če s t o j e d i n o z a t o što m o r a . D e t e bi se m o ž d a o se ća l o s r eć ni j e k a d bi mogl o b i t i svesno da p o n e k a d želi da ide u školu, a da p o n e k a d ide j e d i n o z a t o što m o r a . I p a k , »ono« oseća, p o d s n a ž n i m p r i t i s k o m oseć a n j a d u ž n o s t i , želju koj a se od nj e ga i oče kuj e . O p š t a je p r e t p o s t a v k a da se v eć i n a ljudi že ni dr a g ov o l j no . U n e k i m sl u č aj ev i ma ljudi se svesno ž e n e iz o s e ć a n j a d u ž n o s t i ili obaveze. I m a slučaj eva k a d a se čovek ž e n i z a t o što »on« to stvar no želi. Ali u m n o g i m s l uč aj e v i ma čovek (ili ž e n a ) svesno veruje da ie li da s t u p i u b r a k , m a d a se, u stvari, u p l e o u niz d o g a d a j a k oji v ode b r a k u i koji, na izgled, s p r eč av a j u svako b e k s t v o . T o k o m m e s e c i koji p r e t h o d e njegovu v e n č a n j u čvr st o je u v e r e n da »on« želi da se venč a, a pr vi i p r i l i č n o k a s n i z n a k da to m o ž d a ne želi j e s t e č i n j e n i c a što ga n a d a n v e n č a n j a i z n e n a d a o b u z i m a p a n i k a i što ga n e š t o p o d s t i č e n a b ek s t vo . Ako je »razborit «, to će 140
os e ća n j e t r a j a t i s a m o n e k o l i k o m i n u t a i o n će s n e p o k o l e b l j i v i m u b e đ e n j e m p o t v r d n o o d g o v o r i t i n a p i t a n j e da li n a m e r a v a da stupi u b r a k . Mogli b i s m o i dalje n a v o d i t i m n o g e p r i m e r e iz s v a k o d n e v n o g ži vot a u k o j i m a lj ud i n a izgled o d l u č u j u , na izgled žele, ali se s t v a r n o p o v i n u j u u n u t r a š n j e m ili s p o l j a š n j e m p r i t i s k u da »moraju« da žele o n o što će u č i n i t i . Odi st a, k a d p o s m a t r a m o p oj a v u l j u d s k o g odl u či v an ja , p a d a n a m u oči kol i k o ljudi greše u z i m a j u ć i za »svoju« o d l u k u o n o što, u stvari, p r e d s t a v l j a p o t č i n j a v a n j e ko nv en c i j i , d u ž n o s t i ili j e d n o s t a v n o m p r i t i s k u . G o t o v o izgleda da je »originalna« o d l u k a r e l a t i v n o r e t k a p o ja v a u d r u š t v u koje, po svoj pr ilici, t e me l j i svoje p o s t o j a n j e n a p o j e d i n a č n o j o dl uc i . Z e l i m j o š p o d r o b n i j e da izloži m j e d a n slučaj p s e u d o h t e n j a koji se č e s t o m o ž e z a p a z i t i p r i anal i zi ljudi be z i ka kvi h n e u r o t i č n i h s i m p t o m a . M a d a taj p o j e d i n a č n i slučaj n e m a m n o g o veze sa k r u p n i m k u l t u r n i m p i t a n j i m a k o j i m a se u ovoj knjizi pogl a v i t o bavim o , j e d a n razlog za njegovo p o d r o b n o izlaganje jeste) č i n j e n i c a što o n p r u ž a č i t a o c u n e u p u ć e n o m u d el ovanj e n e s v e s n i h s na ga j o š j e d n u p r i l i k u da se u p o z n a sa t o m p o j a v o m , štaviše, t i m pr im e r o m se ističe n e š t o što, i a ko je već n a g o v e š t e n o , t r e b a izri čito i z net i : veza p o t i s k i v a n j a s p r o b l e m o m p s e u d o č i n o v a . M a d a na p o t i s k i v a n j e čovek u g l a v n o m gl e da sa s t a n o v i š t a d e l o v a n j a pot i s n u t i h s n a g a u n e u r o t i č n o m p o n a š a n j u , s n o v i m a , i t a k o dalje, v a ž n o je, izgleda, i st ać i da svako p o t i s k i v a n j e o d s t r a n j u j e izvesne delove čovekovog s t v a r n o g l i č no g j a i da čov e k a p r isi l j av a da p o t i s n u t o o s e ća nj e z a m e n i n e k a k v i m p s e u d o o s e ć a n j e m . Slučaj koj i ž e li m da i z n e s e m je slučaj j e d n o g dv ad e se td vo g odišnjeg s t u d e n t a m e d i c i n e . N je g a z a n i m a njegov r a d , a njegovi o d n o s i s l j u d i m a su p r i l i č n o n o r m a l n i . On nije n a r o č i t o n e s r e ć a n , m a d a se č e s t o o s e ća p o m a l o u m o r a n i m a d a m u n e d o s t a j e 1 osob i t ž i vo t n i p ol e t. Ra zl og iz ko ga želi da b u d e p o d v r g n u t an a l i z i j e t e o r i j s k i — h o ć e da p o s t a n e p s i h i j a t a r . Zal i se j e d i n o na nek a k v u s m e t n j u u s vom m e d i c i n s k o m r a d u . Cesto ne m o ž e da se seti o n o g a što je p r o č i t a o , p r e t e r a n o se z a m a r a za v r e m e p r e d a v a n j a i p o k a z u j e r e l a t i v n o slab u s p e h n a i s p i ti m a . N j e g a to zbunjuje, p o š t o izgleda d a za d rug e p r e d m e t e i m a m n o g o bolje p a m ćenje. On ne s u m n j a da želi da s t u d i r a m e d i c i n u , ali č e s t o v e o m a s u m n j a u svoju s p o s o b n o s t za to. Posl e n e k o l i k o n e d e l j a ana li z e o n p r i č a d a je sa n j ao k a k o se na l az i n a p o s l e d n j e m s p r a t u u j e d n o g o b l a k o d e r a koji je s a m izg r a d i o i k ak o n a d rug e z g r ad e gl e da s b l a g i m o s e ć a n j e m likova141
nja. O d j e d n o m , o b l a k o d e r se ruši, i o n se n a d e p o d r u š e v i n a m a . S v es t a n je svojih n a p o r a da se o s l o b o di iz r u š e v i n a i u s t a n j u je da čuje k ak o n e k o za njega kaže da je t e š ko p o v r e đ e n i da će leкаг u b r z o doći. N o n j e m u se čini da b e s k o n a č n o dugo m o r a da č e ka n a lekar ev dolazak. K a d n a j za d p r i s p e , l e k a r o t k r i v a d a je z a b o r a v i o da p o n e s e i n s t r u m e n t e , te ne m o ž e da m u p r u ž i nika k v u p o m o ć . U n j e m u n a v i r e silan bes n a l e k a r a i o n n a j e d n o m uvidi da stoji, s h v a t a da u o p š t e nije p o v r e d e n i p o d r u g u j e se l e k a r u; u t o m t r e n u t k u se b u d i . On n e m a m n o g o asocijacija u vezi s t i m s n o m , ali sl e deć e spadaj u u zna čajnij e. Misleći na o b l a k o d e r koji je izgradio, o n uzg r ed p o m i n j e k a k o ga je o d u v e k z a n i m a l a a r h i t e k t u r a . D o k je bio det e, njegova o m i l j e n a z a b av a u t o k u m n o g i h g o d i n a b ila je igr a n j e b l o k o v i m a za k o n s t r u i s a n j e , a u s e d a m n a e s t o j g o d i n i p o m i šljao je da p o s t a n e a r h i t e k t . K a d a je t o s p o m e n u o ocu , ovaj je p r ij a t el j ski o d v r a t i o da je on, n a r a v n o , S lo b o d a n da iz ab e re svoj poziv, ali da je o n (otac) u v e r e n da je t a i deja o s t a t a k njegovih d e t i n j i h želja, i da bi on (sin) s t v a r n o r adij e s t u d i r a o m e d i c i n u . M l a di ć je s m a t r a o da je o t a c u p r a v u i o t a d a nije vise n i k a d a o t o m e s n j i m govorio, već je u z i m a j u ć i to k a o sasvim p r i r o d n o , počeo da s t u d i r a m e d i c i n u . Njegove asocijacije o l e k a r u koji je z a k a s n i o i uz to z ab or av i o da p o n e s e svoje i n s t r u m e n t e bile su p r i l i č n o n e j a s n e i o s k u d n e . M e d u t i m , d o k je govor io o t o m del u sna, p a l o m u je n a u m d a je čas njegove ana l i z e bio z a k a z a n u n e u o b i č a j e n o v r e m e i da ga je ta i z me n a , m a d a se s n j o m složio bez ikakve z a m e r k e , o d i s t a p r i l i č n o nal jut i l a. G o v o r e ć i o t o me , o n os e ća k a k o njegova l j u t i t o s t r as t e . O p t u ž u j e a n a l i t i č a r a da je s a m o v o l j a n i, k o n a č n o , veli: »Pa, n a p o k o n , j a i o n a k o ne m o g u d a č i n i m o n o što želim«. S a m je p r i l i č n o i z n e n a d e n s vo j o m l j u t n j o m i t o m r e č e n i c o m , j e r d o t a d a nije o se ć a o n i k a k v o n e p r ij a t el j st v o p r e m a a n a l i t i č a r u n it i p r e m a a n a l i t i č k o m r a d u . N e š t o kasnije o n u s n i dr ug i san, od k og a z a p a m t i s a m o j e d a n o d l o m a k : o t a c m u je p o v r e đ e n u a u t o m o b i l s k o j nes r e ći . O n s a m je l e k a r i od njega se o č e ku j e da se p o b r i n e o ocu. D o k p o kušava da ga p re g le da , o s e ća da je p o t p u n o p a r a l i z o v a n i ne mo ž e n i š t a da u č i ni . O b u z i m a ga užas i o n se b u d i . U t o k u svojih asocij aci ja o n n evol jno p o m i n j e da je p o s l e d n j i h nekoliko godina pomišljao na m o g u ć n o s t da mu otac iz n en a d a u m r e i da su ga te misli plašile. P o n e k a d je čak p o m i š l j a o i na i m e t a k koji će mu o s t a t i i šta će u č i n i t i s t i m n o v c e m . U t i m fant a z i j a m a o n nije ot i š ao n a r o č i t o d al eko , p o š t o ih je suzbi o či m 142
su p oč e l e da se javljaju. U p o r e đ u j u ć i ovaj san s o n i m koji s mo već p o m e n u l i , p a d a mu u oči da u o b a slučaj a l e k a r u o p š t e nije k a d a r da p r u ž i u s p e š n u p o m o ć . J a s ni j e n o i ka d p r e o n s h v a t a svoje ose ća nj e da k a o l e k a r n i k a d ne mo ž e b i t i ni od kakve koristi. K a d a m u se u k a ž e n a to da u p r v o m s n u p o s t o j i o d r e d e n o o se ća nj e l j u t it o s t i na l e k a r e v u i m p o t e n c i j u i r u g a nj e toj i mp o tenciji, on se seća da je često, slušajući ili č i ta j uć i o sluč aj evi ma u k o j i m a l e k ar nije bio k a d a r da p o m o g n e p a c i j e n t u , o se ća o k a o n e k o likovanje koga t a d a nije b i o svestan. U t o k u dalje ana l i z e pojavljuje se d r u g a p o t i s n u t a g r a d a . N a svoje i z n e n a d e n j e , o n o t k r i v a da je v e o m a ljut n a svog o c a i da štaviše njegovo o s e ća nj e da je k a o l e k ar i m p o t e n t a n p r e d s t a v l j a deo opštijeg o s e ć a n j a n e m o ć i k o j i m je p r o ž e t čitav njegov život. M a d a je, n a izgled, s m a t r a o da je život u r e d i o p r e m a vlas t i t i m p l a n o v i m a , s a da os e ća da je u stvari bio o b u z e t o s e ć a n j e m p o m i r e n o s t i . O n s h v a t a da je b i o u v e r e n da ne mo ž e da u č i n i o no što želi i da se m o r a o s a o b r a z i t i o n o m e što se od njega očekivalo. On sve j a s n i j e u v i d a da n i k a d nije s t v a r n o želeo da p o s t a n e l e k a r i da je o n o što je na njega u pe č at lj i v o d el ovalo kao n e d o s t a t a k s p o s o b n o s t i bilo s a m o izraz pa s i vnog o t p o r a . Ovaj slučaj je t i p i č a n p r i m e r p o t i s k i v a n j a s t v a r n i h želja i takvog u sva ja nj a t u đ i h očekivanja, da t a oč e ki va nj a izgledaju kao vlastit e želje. Mogli b i s m o r eći da o r i g i n a l n u želju z a mo nj uj e ps e ud ože l j a. To z a m e nj i v an j e o r i g i n a l n i h či no va mišljenja, o s e ć a n j a i h t e nja p s e u d o č i n o v i m a dovodi k o n a č n o do z a m e n e o r i gi na l n o g ličnog ja. Ori g i na l n o l ično j a je o n o j a koje p o k r e ć e m e n t a l n e ak ti vno s t i . P s e u d o l i č n o j a je s a m o s t v a rn i nos i l ac uloge koj a se od d a t e osobe očekuje, ali o n o t u u l og u igra p o d i m e n o m l ičnog ja. T a č n o je da n e k o m o ž e da igra m n o g e uloge i da s ub j e kt i v no b u d e u v e r e n da je on u svakoj ulozi »on«. U stvari, u svim t i m u l o g a m a o n je s a m o o n o što veruje da se od njega o č e ku j e i za m n o g e ljude, a k o ne z a većinu, o r i g i n a l n o lično j a p o t p u n o je u g u š e n o p s e u d o l i č n i m ja. P o n e k a d se u snu, u f a n t a z i j a m a ili u p i j a n s t v u mož e u n e k o l i k o po javiti o r i g i n a l n o lično ja — osećanja i misli koje čovek g o d i n a m a nije doživljavao, č e s t o su to r dava o s e ć a n j a i misli koje je čovek p o t i s k i va o za t o što ih se plaši ili stidi. P o n e k a d , m e d u t i m , o ni p r ed s t a v l j a j u u p r a v o njegov najbolji deo, koji je on p o t i s n u o iz s t r a h a da ne b u d e izložen pods m e h u ili n a p a d u zbog t a kvi h o s e ća nj a i misli. 17 143
G u b i t a k li č no g j a i njegovo z a m e n j i v a n j e p s e u d o l i č n i m j a ostavljaju p o j e d i n c a u s t a n j u d u b o k e n e s i g u r n o s t i . N j e g a m u č i s u m nja, p o š t o je, ka o s u š t i n s k i o d r a z o n o g a što d r u g i l j ud i od njega o č e k u j u, u izvesnoj m e r i izgubio svoj i d e n t i t e t . D a bi s avl ad a o pan i k u koja p r oi zl a z i iz t akvog g u b i t k a i d e n t i t e t a , o n je p r i m o r a n da se s a obr a ža va , da t r a ž i svoj i d e n t i t e t u o n o m e što će dr ugi s t a l n o o d o b r a v a t i i zbog čega će m u o d a v a t i p r i z n a n j e . P o š t o on s a m ne z n a ko je, b a r će to dr ugi z n a t i — ak o b u d e p o s t u p a o p r e m a n j i h o v i m o č e k i v a n j i m a ; ako o n i to z na ju , z n a č e i on, s a m o ak o i m p o v e r u j e n a reč. A u t o m a t i z o v a n j e p o j e d i n c a u m o d e r n o m d r u š t v u u v e ć a l o je b e s p o m o ć n o s t i n e s i g u r n o s t p r o s e č n o g čoveka. On je, stoga, sprem a n d a se p o t č i n i n o v i m a u t o r i t e t i m a koji m u n u d e b e z b e d n o s t i ol a kš a v aj u s u m n j u . U n a r e d n o m poglavlju i r a s pr a v l j a ć em o o po s e b n i m u s l o v i m a koji su bili p o t r e b n i da bi se u N e m a č k o j ova p o n u d a p r i h v a t il a ; o n a će p o k a z a t i da je a u t o r i t a r n i m e h a n i z a m b io naj svojstveniji j e z g r u n a c i s t i čk o g p o k r e t a — nižoj s r ed nj o j klasi. U p o s l e d n j e m poglavlju ove knjige n a s t a v i ć e m o r a s p r a v u o a u t o m a t u s o b z i r o m na k u l t u r n u p o z o r n i c u u naš oj vlastit oj demokratiji.
BELESKE UZ GLAVU PETU
1. Polazeći s drukčijeg stanovišta, K. H o r n i je u svojim »neurotičn im težnjama« (Novi putevi u psihoanalizi) dospela do p o j m a koji je donekle sličan m o m p o j m u »mehanizmi bekstva«. Glavne razlike iz medu ta dva p o j m a su sledeće: n e u r o t i č n e težnje su pokret ačke snage u neu r ot i čn og pojedinca, dok su m e h a n i z m i bekstva p ok re t a č k e snage u n o r m al n o g čoveka. Sem toga, Horni jeva najviše ističe nespokojstvo pojedinca, a ja njegovu izolovanost. 2. Hobs, Levijatan (Leviathan), London. 1651, str. 47. 3. Charakteranalyse, Bee, 1933. 4. The Neurotic Personality o f Our Time (Neurotična ličnost našeg vremena), Kegan Paul, London, 1936. 5. Psychologie der Authoritat u Authoritat und Familie, p r i r. Ma x H o r kh e i me r, Alcan, Pariz, 1936; v. 1. svezak ovog izdanja. 6. Fjodor M. Dostojevski, Braća Karamazovi, pr evod J ova na Maksi m o v n a , Prosveta, Beograd, 1956, str. 269. 7. U ovom o d l o m k u iz Juliette II, [koji navo di mo p r e m a delu Mar quis de Sade (Markiz de Sad), od Dž. G o r e r a (G. Gore r) , Liveright Publishing Cor po r at i on , Njujork, 1934], Markiz de Sad je stao na 144
8. 9. 10. 11. 12.
13. 14. 15.
16. 17.
stanovište da je svojstvo gospodarenja suština sadizma: »Vi nećete da učinite da vaš p a r t n e r oseća zadovoljstvo već ut i s ak koji h oće t e da ostavite; utisak bola je mnog o j a či nego utisak zadovo ljstva. .. čovek to shvata; on se njime služi i zadovoljan je«. U svojoj analizi de Sadova dela G o r e r definiše sadizam »kao zado voljstvo koje p o s m a t r a č oseća usled opaženi h p r o m e n a u spoljašnjem svetu koje je sa m proizveo«. Ova delmicija bliža je m o m pogledu na sadizam nego definicija koju su dali drugi psiholozi. Mislim, m e đ u t i m , da G or er greši k ad a sadizam poistovećuje sa zadovoljstvom izazvanim vlašću ili proizvodnošću. Sadistička vlast odlikuje se t i me što sadista želi da p r e d m e t sadizma načini bezvoljnim o r u d e m u svojim r uk ama , dok nesadistička r ado st izazvana ut i c aj em na druge poštuj e integritet druge osobe i zasniva se na osećanju jed nak ost i. Po Gorerovoj delmiciji sadizam gubi svoje osobito svojstvo i izjednačuje se sa svakom v r st o m proizvodnosti. Balzak, Izgubljene iluzije, prevod Jelisavete Marković, Prosveta, Beograd, 1961, str. 719, 725. U Zaverovu k a r a k t e r u iz Les Miserables (Jadnici) Viktor Igo je veoma rečito izrazio ideju o neizbežnosti krivice. Knjiga proroka Isaije, 1. 18, u p r evodu Đ u r a Daničića. — Prim, prev. Meier van der Br uk (Moeller van der Bruck), Das dritte Reich, H an se at is c h e Verlaganstalt, H a m b u r g , 1931, str. 223, 224. Raušning (Rauschning) je dobr o opisao nihilistički k a r a k t e r fašizma u delu Rušilačka revolucija Nemaike (Germany's Revolution of Destruction), H e i n e m a n n , London, 1939. U vezi s ovim sr. Nove puteve u psihoanalizi Kar ene Hor ni , Kegan Paul, London, 1939. Sr. raspr avu o ovom p i t a nj u u Novim putevima u psihoanalizi Ka rene Ho r n i , Kegan Paul, London, 1939. Sr. H. S. Saliven, nav. delo, str. 68. i dalje; i njegovo »Istraživanje shizofrenije« (»Research in Schizophrenia«), American Journal of Psychiatry, Vol. IX, No. 3; vidi isto t a ko r ad Fride From- Rajhm a n ( Fr ieda F r o m m - R e i c h m a n n ) »Problemi transferencije u shizofreniji (»Transference P r obl e ms in Schizophrenia«), Psychoanalitic Quarterly, Vol. VI I I , N o . 4. U pogledu p r o b l e m a hipnoze sr. spisak publikacija M. H. Eriksona (M. H. Eri ckson), Psychiatry, 1933, Vol. 2, No. 3, str. 472. Psihoanalitički p o s t u p a k je, u suštini, proces u to ku koga osoba pokušava da otkrije originalno, lično ja. »Slobodna asocijacija« označava izražavanje originalnih osećanja i misli, kazivanje istine; ali istina u ovom smislu ne odnosi se na činjenicu što neko kazuje ono što misli, već je samo mišljenje originalno a nije prilagoda vanje očekivanoj misli. F roj d je naglasio potiskivanje »rđavoga«; čini n a m se da on nije dovoljno sagledao koliko je i »dobro« podložno potiskivanju. 145
VI
Psihologija nacizma
U p r e t h o d n o m poglavlju n a š a p a ž n j a b il a je u s r e d s r e d e n a n a dva p s i h o l o š k a tipa: a u t o r i t a r n i k a r a k t e r i a u t o m a t . N a d a m se da će p o d r o b n o r a s p r av l j an j e o t i m t i p o v i m a p o m o ć i r a z u m e v a n j u p r o b l e m a k o j i m a se ovo i sledeće poglavlje bave: psihol ogije n a c i z ma i m o d e r n e d e m o k r a t i j e . P r i r a s p r av l j a n j u o psihol ogiji n a c i z m a m o r a m o n a j p r e r a z m o t ri t i j e d n o u v o d n o p i t a n j e • — v až no s t p s i h o l o š k i h č i ni l a ca za razum e v a n j e n a c i z m a . U n a u č n o m , a j o š vise u p o p u l a r n o m r a s p r a v ljanju o n a c i z m u , često se iznose, dva s u p r o t n a g l e di št a pr vo, da ps ih ol ogi j a ne daje n i k a k v o o b ja šnj e nj e e k o n o m s k e i p o l i t ič k e pojave ka o što je fašizam; d r ug o da je f ašizam u p o t p u n o s t i psihološki problem. P ri s t a l i c e pr vog gle di št a p o s m a t r a j u n a c i z a m ili ka o r e z u l t a t isključivo e k o n o m s k o g d i n a m i z m a — e k s p a n z i v n i h težnji n e m a č kog i m p e r i j a l i z m a ili ka o s u š t a s t v e n o p o l i t i č k u p o j a v u — p o b e du koju je n a d d r ž a v o m izvojevala j e d n a p o l i t i č k a p a r t i j a pod r ž a n a od i n d u s t r i j a l a c a i j u n k e r a ; u k r a t k o , n a u s p e h n a c i z m a gl e da se k a o na r e z u l t a t podval ji va nj a m a n j i n e i t l a č e n j a većine s t a nov ni š t va . P ri s t a l i c e dr ugog gledišta, pak, t vr d e da se n a c i z a m mo ž e obj a s n i t i j e d i n o p s i h o l o g i j o m ili, p r e , p s i h o p a t o l o g i j o m . N a H i t l e r a se gleda k a o n a l u d a k a ili » n eu r o t i ča r a « , i na njegove s l e d b e n i k e k ao n a isto t a k o u m o b o l n e i d u š e v n o n e u r a v n o t e ž e n e ljude. P r e m a o v o m o bj a š nj e n j u, k a k o ga je izložio L. M a m f o r d , p r a v e izvor e f ašizma t r e b a t r a ž i t i »u lj uds koj duši, a ne u ekonomici«. On dalje veli: »F aš i z am ob j a šn j a vaj u n a d m o ć a n p o n o s , uži vanje u svireposti, n e u r o t i č n a de z in te g r a c i j a — a ne versajski u go v or ni n e s p o s o b n o s t n e m a č k e r e p u b l i k e« . 1 P o n a š e m mišljenju, nije i s p r a v n o n i j e d n o od t i h o b j a š n j e n j a k o j a n agl ašavaj u p o l i t ič k e i e k o n o m s k e či ni oce , a iskl jučuj u psih o l o š k e — ili o b r n u t o . N a c i z a m j e s t e p si h o l o š k i p r o b l e m , ali m o r a m o s hvatiti da d r u š t v e n o - e k o n o m s k i č i ni oci u o b l i č u j u i sa 146
me p s i ho l o šk e či ni oce; n a c i z a m je e k o n o m s k i i po l i t ički p r o b l e m , ali m o r a m o s hva ti t i d a se njegova m o ć n a d č i t av i m j e d n i m nar o d o m t e me l j i n a p s i h o l o š k i m o s n o v a m a . U o v o m poglavlju poz a b a v i ć e m o se o s n o v o m . To nas u p u ć u j e n a dva p r o b l e m a : n a kar a k t e r n u s t r u k t u r u o n i h ljudi koje je n a c i z a m p r i vl a či o i na p s i h o l o š k e o s o bi ne ideologije ko j a je d o p r i n a l a d a u p r a v o n a te ljude n a c i z a m t a k o u s p e š n o deluje. P r e no što z a p o č n e m o r a z m a t r a n j e p si ho l o š k e osnove za u s p e h n a c i z m a , m o r a m o p o v u ć i ovu r azliku: j e d a n de o s t a n o v n i š t v a p o v i n o v a o se n a c i s t i č k o m r e ž i m u bez neko g sna žn o g o t p o r a , ali i bez divljenja n a c i s t i č k o j ideologiji i po l i t ičko j p r ak s i ; n o v a ideologija je v e o m a p r ivl a či l a dr ug i deo s t a n o v n i š t v a i on se fanat i č n o p r ik l j u č i v a o o n i m a koji su je p r o k l a m o v a l i . P r v u g r u p u su u g l a v n o m činile r a d n i č k a klasa, te l i b e r a l n a i k a t o l i č k a b ur ž o a z i ja. U p r k o s o dl i č n o j o r g a n iz ov a n os t i , n a r o č i t o u r a d n i č k o j klasi, te g r u p e n i su p o k a z a l e u n u t r a š n j i o t p o r koji se m o g a o o č e ki va ti k a o r e z u l t a t n j i ho vi h p o l i t i č k i h u b e d e n j a , m a d a su se n e p r i j a t e l j ski odn os i l e p r e m a n a c i z m u od sa mo g njegovog p o č e t k a do 1933. g od in e. Oni su u b r z o izgubili volju da p r u ž e o t p o r i o t a d a su t o m r e ž i m u zadavali m a l o m u k e (izuzev, n a r a v n o , n e z n a t n e m a n j i n e k oj a se u t o k u svih ovih g o d i n a h e r o j s k i b o r i l a p r o t i v n a c i z m a ) . U p s i h o l o š k o m p o gl e d u , izgleda, t u s p r e m n o s t na p ot č in ja v a nj e na c is t ič k o m rež im u tr e b a ugla vno m pripisa ti stanju u n u t r a š n j e z a m o r e n o s t i i p o m i r e n o s t i , koje je, ka o što će b it i p o k a z a n o u n a r e d n o m poglavju, d a n a s svojstveno p o j e d i n c u č a k i u d e m o k r a t s k i m z e ml j a m a , š t o se n e m a č k e r a d n i č k e klase tiče, n a nju je del oval a još j e d n a o k o l n o s t : p o r a z koji je p r e t r p e l a posl e prvih p o b e d a u revoluciji 1918. g o di n e . U p o r a t n o r az d obl j e r a d n i č ka k l a s a je u šl a s vel iki m n a d a m a u ost va re nj e soc i j a l i zma ili, b ar , u o d r e đ e n o p ob o l j š an je svog pol i t ičkog, e k o n o m s k o g i dr uš t ve no g položaja; ali, iz ovih ili o n i h razloga, o n a je n e p r e s t a n o t r p e l a p o r a z za p o r a z o m , što je dovelo do p o t p u n o osu je će nj a svih n j e n i h n a d a . P o č e t k o m 1930. g o di ne plodo vi p o b e d a koje je o n a u p o č e t k u izvojevala bili su s kor o p o t p u n o u n i š t e n i , a p o s l e di c a to ga bilo je d u b o k o o s e ća nj e p o m i r e n o s t i , n e v er o v an je vodima , s u m n j a u v r e d n o s t svake p ol i t i čk e organi z ac i j e i p ol i t i čk e a kt i vn o st i . R a d n i c i su i dalje ostali čl anovi svojih p a r t i j a i svesno n as t av i li da v er uj u u svoje p o l i t i č k e d o k t r i n e , ali, m n o g i su, d u b o k o u sebi, n a p u s t i l i n a d u u d e l o t v o r n o s t p ol i t i čk e akcije. P o H i t l e r o v u d o la s k u n a vlast j o š j e d n a o k o l n o s t je p o č e l a da p o d s t i č e v eć i nu s t a n o v n i š t v a n a o d a n o s t n ac i s t i čk o j državi. Za 147
m i l i o n e ljudi H i t l e r o v a d r ža v a p o i s t o v e t i l a se s » N e m a č k o m « . Či m se o n j e d n o m d o k o p a o d r ža vn e vlasti, b o r b a p r o t i v njega z na či l a je u su š t i n i isključivanje iz n e m a č k e z a je dn ic e ; k a d a su d r ug e p o l i t i č k e p a r t i j e bile u k i n u t e , a n a c i s t i č k a p a r t i j a »postala« Ne m a č k a , o p i r a t i se njoj z n a či lo je o p i r a t i se N e m a č k o j . I zgl e da da p r o s e č a n čovek naj tež e p o d n o s i o se ća nj e da se ne? p o i s t o v eć uj e sa n e k o m v e ć o m g r u p o m . K o l i k o god se n e m a č k i g r a d a n i pr ot i v i l i n a č e l i m a n a c i z m a , ako m o r a j u d a b i r a j u i z m e d u u s a m l j e n o s t i i os e ća n j a da p r i p a d a j u N e m a č k o j , v eć i n a će o d a b r a t i ovo dr ugo. U m n o g i m s l uč aj ev i ma m o ž e se z a p a z i t i da ljudi koji n i su n ac i s t i i pa k b r a n e n a c i z a m o d k r i t i k e s t r a n a c a z a t o što osećaju da je n a p a d n a n a c i z a m n a p a d n a N e m a č k u . St r a h od i?rlvnjpmnsti i r e l a t i v n a s l a b os t m o r a l n i h n a č e l a p o m a ž u svakoi p a r t i ii da. č i m— osvoii d r ž a v n u vlast. z a d obiie o d a n oit vel iko g del a st a n ov n i št va . Iz ovog r a z m a t r a n j a p r o i s h o d i a k s i o m z n a č a j a n za p r o b l e m polit ičke p r o p a g a n d e : svaki n a p a d n a N e m a č k u ka o takvu, svaka k l e v e t n i č k a p r o p a g a n d a koj a se tiče » Nemaca« ( kao što je »hunski« s i mb ol iz p r o š l o g r a t a ) , s a m o uveć ava o d a n o s t o n i h koji se ni su p o t p u n o p oi s t o v e t i l i sa n a c i s t i č k i m s i s t e m o m . M e d u t i m , ovaj se p r o b l e m ne m o ž e suš t i ns k i r esit i v e s t o m p r o p a g a n d o m već s a m o p o b e d o m j e d n e o s n o v n e ist ine u svim z e m l j a m a : e t i č k a n a č e l a su i z n a d p o s t o j a n j a nacije i p o j e d i n a c , a k o se p r i d r ž a v a t i h nač el a, p os t a j e čl a n z a je d n i c e svih o n i h koji i ma j u , koji su i ma l i i koji će i m a t i isto u b e d e n j e . N a s u p r o t r a d n i č k o j klasi, te l i be r a l no j i k a t o l i č k o j bur žoa zi j i , čiji je stav b i o n e g a t i v a n i pomir lj iv, niži slojevi s r ed n j e klase, s a či nj e n i od s i t n i h t rgovaca, z a n a t l i j a i s luž be n i ka , v a t r e n o su p o z d r a v i l i n a c i s t i č k u ideologiju. 2 P r i p a d n i c i starije g ene r aci je te klase p r e d s t a v l j a li su pas ivniju m a s o v n u osnovu; njihovi sinovi i k ć e r i bili su akt ivniji b o r c i . Z a n j i h je n a c i s t i č k a ideologija — n j e n d u h slepe p o s l u š n o s t i vod u i m r ž n j e p r e m a r a s n i m i p o l i t i č k i m m a n j i n a m a , n j e n a ž u d n j a za o s va j an j e m i g o s p o d a r e n j e m , n j e n o uz d i za nj e n e m a č k o g n a r o d a i »nordijske rase« — i m a l a o g r o m n u e m o c i o n a l n u d ra ž , i u p r a v o ih je t a d r a ž p r i d o b i l a i n a č i n i l a v a t r e n i m n a c i s t i č k i m pr i st a l i c am a i b o r c i m a . Od g ov o r n a p i t a n j e z a š t o je n a c i s t i č k a ideologija t ol i ko pri vl a či l a n i ž u s r e d n j u k l a s u m o r a se t r a ž i t i u d r u š t v e n o m k a r a k t e r u te klase. N j e n d r u š t v e n i k a r a k t e r u p a d l j i v o se razlikovao od d r u š t v e n o g k a r a k t e r a r a d n i č k e klase, viših slojeva sr ed nje klase, i p l e m s t v a iz v r e m e n a p r e r a t a 1914. g o di ne . U stvari, izvesne o s o bi ne bile su t o m d a l u s r ed n j e klase svojstvene t o k o m 148
či tave njegove isto e: ljubav p r e m a j a k i m a , m r ž n j a p r e m a slab i m a , s i t ni č a rs tvo, n e pr ij at e l j s t vo, štedljivost u o s e ć a n j i m a kao i u n ov c u i, što je b i t n o , a s k et i z a m . P r i p a d n i c i tog del a sr ed nj e klase u s k o su gledali n a život, p r e m a s t r a n c u su gajili p o d o z r e n j e i m r ž n j u , p o z n a n i c i su izazivali n j i ho v u r a d o z n a l o s t i zavist koju su o n i r ac iona l i zo va li ka o m o r a l n o ogor če nj e; čitav njihov život bi o je z a s n o v a n n a n a č e l u o s k u d n o s t i — u e k o n o m s k o m , kao i p s i h o l o š k o m pogl e du. R e ći da se d r u š t v e n i k a r a k t e r niže s r ed n je klase r azlikuje od k a r a k t e r a r a d n i č k e klase ne znači , u sušt ini, da se t a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a nije m o g la n a ć i i u r a d n i č k o j klasi. Ali on je b i o tipičan za n i ž u s r e d n j u klasu, d o k je s a m o m a l i deo r a d n i č k e k lase ispoljavao istu k a r a k t e r n u s t r u k t u r u sa s l i č n o m o d r e đ e n o š ć u ; j e d n a ili d r u g a odlika, m e d u t i m , mo gl a se u m a n j e i z r a z i t o m obl i ku, kao u v e ć a n o p o š t o v a n j e a u t o r i t e t a ili š t e d nj e , n a ć i i u već i ne p r i p a d n i k a r a d n i č k e klase. S d r ug e s t r a n e , izgleda da je k a r a k t e r n a s t r u k t u r a velikog b r o j a s l u ž b e n i k a — v e r o v a t n o većine — vise ličila n a k a r a k t e r n u s t r u k t u r u m a n u e l n i h r a d n k a ( n a r o č i t o r a d n i ka u velikim f a b r i k a m a ) nego na o n u »stare sr ednj e klase«, koja nije sud e l ov al a u u s p o n u m o n o p o l i s t i č k o g k a p i t a l i z m a već je njime b i l a s uš t i n s ki u g r o ž e n a . 3 l a k o je t a č n o da je d r u š t v e n i k a r a k t e r niže s r ed nj e klase bio isti j o š da v no p r e r a t a od 1914, t a č n o je i to da su d o g a d a j i posle tog r a t a p o j a ča li u p r a v o on e o dlike za koje je n a c i s t i č k a ideologija i m a l a veliku dr až : ž u d n j u tog d r u š t v e n o g k a r a k t e r a za potč i n j e n o š ć u i njegovu če žnj u za mo ć i . Još p r e n e m a č k e revolucije od 1918. e k o n o m s k i položaj nižih slojeva s t a r e s r ed nj e klase, s i t ni h n ez av i s n i h s o p s t v e n i k a i za nat lija p o č e o je da slabi; ali o n nije b i o b e z n a d e ž a n , j e r su m n o g i čin io c i d o p r i n o s i l i njegovoj sta bi l n ost i. A u t o r i t e t m o n a r h i j e bio je n e o s p o r a n , te je p r i p a d n i k niže sre dnje klase, osl a nj a j u ći se na nju i p o i s t o v e ć u j u ć i se s n j o m , sticao os e ća nj e b e z b e d n o s t i i n a r c i s o i d n o g p o n o s a . A u t o r i t e t religije i t r a d i c i o n a l n e m o r a l n o s t i i m a o je, t a k o d e , j oš uvek čvrste k o r e n e . P o r o d i c a je j oš u v ek bi l a n e u z d r m a n a i p r e d s t a v l j a l a je b e z b e d n o u t o č i š t e u j e d n o m n e p r i j a t e l j s k o m svetu. P o j e d i n a c je o s e ća o da p r i p a d a j e d n o m s t a b i l n o m d r u š t v e n o m i k u l t u r n o m s i s t em u , u k o m e je z a u z i m a o o d r e d e n o m e s t o . Njegovo p o t č i n j a v a n j e i odan o s t p o s t o j e ć i m a u t o r i t e t i m a p r ed s t a v l j a l i su zadovol j a vaj uće rešenje njegovih m a z o h i s t i č k i h s t r em l j e nj a ; u svom p o k o r a v a n j u o n i p ak nije išao do kraja, te je sa čuva o os e ća nj e z n a č a j a vlastite 149
lič no st i . Ono što m u je ka o p o j e d i n c u n e d o s t a j a l o u p o g l e d u bezb e d n o s t i i agr esivnosti , n a d o k n a d i v a o je s n a g o m a u t o r i t e t a koji m a se p o t č i n j a v ao . U k r a t k o , njegov e k o n o m s k i pol ož aj bi o je j o š dovol j n o čvrst da bi m u p r u ž a o o s eća nj e s a m o p o n o s a i r el a ti v n e b e z b e d n o s t i , a a u t o r i t e t i na koje se os l a nj a o bili su dovol j no s n a ž n i da bi m u pr uži l i i o n u b e z b e d n o s t k o j u m u njegov p o j e d i n a č n i položaj nije m o g a o pr ibavi ti. Posl e r a t a ova sit uac i j a se z n a t n o i z me ni la . N a p r v o m m e s t u , e k o n o m s k o p r o p a d a n j e s t a r e s r ed n j e klase n a s t a v i l o se b r ž i m t e m p o m ; o n o je u b r z a n o inflacijom, ko j a je dost i gl a v r h u n a c 1923, što je gotovo p o t p u n o u n iš t i l o u š t e d e m n o g o g o d i š n j e g r ad a. M a d a su g o d i ne i z m e d u 1924. i 1928. d o n e l e nižoj sr edn j o j klasi e k o n o m s k i n a p r e d a k i nove n a d e , te je d o b i t k e u n i š t i l a d ep r e sija posle 1929. g o di ne . K a o i u d o b a inflacije, s r e d n j a klasa, p r i t e š n j e n a i z m e d u r a d n i k a i viših klasa, p r e d s t a v l j a l a je, naj n e z a š t i ć e n i j u g r u p u , te je st oga b ila na j te ž e p o g o d e n a . 4 N o p o r e d t i h e k o n o m s k i h či ni l aca, ovaj položaj p og o r š a v al i su i p si h o l o š k i razlozi. J e d a n od n ji h b i o je p o r a z u r a t u i p a d mon a r h i j e . K a k o su m o n a r h i j a i d rž a va bile č v r s ta s t e n a na kojoj j e, p s i h o l o š k i govoreći, m a l o g r a d a n i n i zgradio svoje p o s t o j a n j e , n j i hov n e u s p e h i p o r a z u z d r m a l i su o s n o v u njegova života. U š t a bi se m a l i čovek m o g a o p o u z d a t i ak o je ka j ze r m o g a o b i t i iz l ože n j a v n o m p o d s m e h u , a k o su oficiri bili n a p a d a n i , ako je d r ža v a m o r a l a da p r o m e n i oblik i da p r i h v a t i »crvene a gi tat or e « k a o m i n i s t r e , a s e d l a r a ka o p r e d s e d n i k a vlade? Sa svim t i m ust a n o v a m a o n se p o i s t o v e t i o p o t č i n j a v a j u ć i i m se; sada, k a d a su o n e n e s t a l e , k u d a j e m o g a o d a se d e n e ? I inflacija je igrala k a k o e k o n o m s k u t a k o i p s i h o l o š k u ulogu. O n a je z a d a l a s m r t n i u d a r a c n a č e l u š t e dnj e , k a o i a u t o r i t e t u države. Ako su se višegodišnje u š t e d e r a d i k oj i h je čovek m o r a o da žr t vuj e t ol i ka s i t n a zadovoljstva, m o g l e izgu bi t i be z njegove vla st i t e krivice, k a k a v je s m i s a o š t e d n j e u o p š t e ? Ako je d r ža va m o g l a da p r e k r š i svoja o b e ć a n j a o d š t a m p a n a n a n o v č a n i c a m a i m e n i c a m a , čijim je j o š o b e ć a n j i m a čovek m o g a o da veruje? N i j e s a m o e k o n o m s k i položaj niže s r e d n je klase b r ž e slabio p o s l e r a t a , slabio je i nj e n d r u š t v e n i ugled. P r e r a t a p r i p a d n i k tog del a s r e d n je klase m o g a o se o s e ć a t i k a o n e k o ko je viši od r a d n i k a . Posle r evolucije d r u š t v e n i u gl e d r a d n i č k e klase z n a t n o je p o r a s t a o , te je o t u d u gl e d niže s r ed n j e klase u istoj m e r i o pa o . Vise se ni na kog nije moglo g le dat i s visine, a t a je privilegija o d u150
vek b ila j e d n o od n aj v e ć i h p r e i m u ć s t a v a u ži votu s i t n i h t r go va c a i n j i m a sličnih. P o r e d svega toga, b i l a je p o l j u l j a n a i p o r o d i c a — p o s l e d n j e u p o r i š t e b e z b e d n o s t i s r ed nj e klase. P o s l e r a t n i m r a z v o j e m b i o je p ol j ul ja n, u N e m a č k o j m o ž d a vise no u d r u g i m z e m l j a m a , a u t o ri te t oca i starog sredn joklasnog mo ral a. Mlade pokole nje postup a l o je k a k o mu se d o p a d a l o i nije vise m a r i l o da li r o d i t e lj i odob r a v a j u njegove p o s t u p k e . Ra zl ozi za taj r az v i t a k suviše su b r o j n i i složeni da b i s m o ovde 0 n j i m a p o d r o b n o raspravl jali . P o m e n u ć u s a m o n e k o l i k o . P r o p a s t s t a r i h d r u š t v e n i h s i m b o l a a u t o r i t e t a , ka o što su m o n a r h i j a 1 država, u t i c a l a je na u l og u p o j e d i n a č n i h a u t o r i t e t a — r odi t e l j a. Ako su se ti a u t o r i t e t i , či jem su p o š t o v a n j u r o d it e lj i p o u č a v a l i m l a d e p o ko l e n j e, p o k a z a l i slabi, o n d a su i r od i t e l j i izgubili ugled i a u t o r i t e t . D r u g i č i ni l a c bilo je to što je u p r o m e n j e n i m uslovi m a , n a r o č i t o za v r e m e inflacije, stari je p o k o l e n j e b ilo p o m e t e n o i z b u n j e n o , te m n o g o m a n j e p r i l a g o d e n o n o v i m u s l o v i m a od dovitljivijeg, m l a d eg p o k o l e n j a . T a k o je m l a d e p o k o l e n j e osetilo nadm o ć n o s t n a d s t a r i j i m a , p a vise nije m o g lo da u z i m a sasvim ozb i l j no ni nj i h ni n jihove p o u k e , štaviše, e k o n o m s k o o p a d a n j e s r e d n j e klase lišilo je r od i t e l j e e k o n o m s k e uloge k o j u su igrali k a o z a št i t n i ci e k o n o m s k e b u d u ć n o s t i svoje dece. S t ar ij e p o k o l e n j e niže s r edn j e klase bilo je sve o g or če ni j e i ozl oj ede ni j e , ali n a p a s i v a n n a č i n ; m l a d e p o k o l e n j e s t r e m i l o je d e l a n ju . Njegov e k o n o m s k i položaj o t e ža v al a je č i n j e n i c a što je o s n o v a za nez av is n o e k o n o m s k o p o s t o j a n j e , k o ju su njegovi r o ditelji imali, bi l a izgubljena; tr ži št e z a n i m a n j a bilo je z a s i ć en o , a izgledi da se živi od l e k a r sk o g ili a d v o k a t s k o g z a n i m a n j a bili su n e z n a t n i . Oni koji su se b or il i u r a t u osećali su da i m a j u p ra vo n a bolji p o s a o od o n o g koji su s t v a r n o dobijali. P o s e b n o se m n o gi m l a d i oficiri, g o d i n a m a n a v i ka v an i da z a p o v e d a j u i da, sasvim p r i r o d n o , u p o t r e b l j a v a j u svoju m o ć , n i su mogli p o m i r i t i s t i m da p o s t a n u č i novn i c i ili t r g o v ač ki p u t n i c i . Sve veće d r u s t v e n o osujeći vanje dovelo je do p r oj ek ci j e koj a j e p o s t a l a z n a č a j a n izvor n a c ion a l- s oc i j al i z ma : u m e s t o da b u d u svesni e k o n o m s k e i d r u š t v e n e s u d b i n e s t a r e s r ed nj e klase, nj e n i p r i p a d n i c i su svesno mislili o svojoj s u d b i n i k a o o s u d b i n i nacije. N a c i o n a l n i p o r a z i versajski u go v o r p o s t a l i su s i mbo l i n a k o je se p r e n o s i l o s t v a r n o osuj e će nj e — d r u s t v e n o . Ce st o se govorilo da je p o s t u p a n j e p o b e d n i k a iz 1918. p r e m a N e m a č k o j bilo j e d a n od glavnih r az lo ga za n a s t a n a k n a c i z m a . Ovu 151
izjavu t r e b a pobliže o d r e d i t i . Ve ć ina N e m a c a ose ća l a je da je m i r o v n i u gov or n e p r a v e d a n ; ali d o k je s r e d n j a k lasa r eagovala v e o m a o g o r če n o , r a d n i č k a k lasa je bi l a m n o g o m a n j e o g o r č e n a v er sa j s k i m u g o v o r o m . O n a se o p i r al a s t a r o m r e ž i m u , te je gubit a k r a t a za nju z n a či o p o r a z tog r ež ima . N j e n i p r i p a d n i c i osećali su da su se h r a b r o b o r il i i da n e m a j u r azloga da se sebe stide. S dr uge s t r a n e , p o b e d a revolucije, k oj a je bila o m o g u ć e n a s a m o p o r a z o m m o n a r h i j e , d o n e l a im je d o b i t k e u e k o n o m s k o m , polit i č k o m i l j u d s k o m p ogl e du. O z l o j e d e n o s t n a versajski u g ov o r pot i cal a je iz niže sr ed nj e klase; n a c i o n a l i s t i č k a o z l o j e d e n o s t p r ed stavljala je r ac i on al i za ci j u , ko j a je d r u š t v e n u i n f e r i o r n o s t pr o j ektovalla na n a c i o n a l n u i n f e r i o r n o s t . T a p r o j e k c i j a je sasvim o či t a u H i t l e r o v u l i č n o m razvoju. On je b i o t i p i č a n p r e d s t a v n i k niže s r ed nj e klase, n i k o i n iš t a, čovek bez izgleda i b u d u ć n o s t i . On je v e o m a s n a ž n o o s e ća o u l ogu izgnanika. U del u Mein Kamf on če s t o govori da je u m l a d o s t i bio »nikogović«, » n ep o z n at i čovek«. N o m a d a je ovo u s u š t i n i bila p o s l e d i c a njegovog vlastit og d r u š t v e n o g položaja, on je bi o u s t a nj u da to r a c i on a l i zu j e n a c i o n a l n i m s i m b o l i m a . R o d e n izvan Ra j h a, o n se ose ća o ne t ol i ko d r u š t v e n o kol i ko n a c i o n a l n o isključe n, a veliki n e m a č k i Raj h, k o m e su se svi n e m a č k i sinovi mogli v r at i ti , p o s t a o je za njega simbol d r u š t v e n o g u g le d a i bez be d nosti.5 Oseć anj e stare s r edn j e klase da je n e m o ć n a , n e s p o k o j n a i izdv o j e na iz d r u š t v e n e s r e d i n e , kao i ruši l a št vo koje je iz tog pol ožaja p o t i c al o — ni su bili j e d i n i p si ho l o š k i izvor n a c i z m a . Seljaci su bili o z l oj ede ni n a gr adske p o v e r i oc e, d o k su r a d n i c i bili d u b o k o r a z o č a r a n i i o b e s h r a b r e n i s t a l n i m p o l i t i č k i m povlačen je m, posle svojih p r v i h p o b e d a 1918, p o d v o d s t v o m koje je izgubilo svaku s t r a t e š k u inicijativu. O g r o m n u ve ć i n u s t a n o v n i š t v a s p o p a l o je osećanje p o j e d i n a č n e b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i , koje smo opisali k a o t i p i č n e za m o n o p O li s t i č k i k a p i t a l i z a m u o p š t e . Ti p s i h o l o š k i uslovi ni su bili »uzrok« n a c iz m a. Oni su sačinjavali njegovu l j u d sk u osno vu, bez koje se on ne bi m o g a o razviti, ali svaka celovit a a n a l i z a n a s t a n k a i p o b e d e n a c i z m a m o r a se b a v i ti st r ogo e k o n o m s k i m i p o l i t i č k i m , ka o i p s i h o l o š k i m uslovima. S o b z i r o m n a l i t e r a t u r u koja se bavi p r v i m v i d o m p r o b l e m a i s o b z i r o m na p o s e b n e ciljeve ove knjige, n e m a p o t r e b e da se u p u šta m o u raspravu o tim ekonom skim i političkim pitanjima. M o ž e m o , m e đ u t i m , p o d s e t i t i č i ta o c a n a u l og u koj u su p r i u spo stavljanju n a c i z m a i gr a h p r e d s t a v n i c i k r u p n e i n d u s t r ij e i polu152
b a n k r o t i r a n i j u n k e r i . Bez njihove p o d r š k e H i t l e r n i k a d ne bi mo g a o da p o b e d i , a ta p o d r š k a p o t i c a l a je m n o g o vise iz njihovog s h v a t a n j a vl a st i t ih e k o n o m s k i h i n t e r e s a nego iz p s i h o l o š k i h činilaca. Ova p o s e d n i č k a klasa suočila se sa p a r l a m e n t o m u k o m e su 40 p o s t o p o s l a n i k a činili socijalisti i k o m u n i s t i , predstavnici grupa nezadovoljnih postojećim dr uš tven im sis te m o m — i u kome se po već av a o b roj n a c i s t i č k i h p os l a n ik a , t a k o d e z a s t u p n i k a klase ko j a se o g o r č e n o pr ot i v st a v l j a l a n a j m o ć n i j i m p r e d s t a v n i c i m a nem a č k o g k a p i t a l i z m a . P a r l a m e n t koji je, na taj n'ačin, u većini z a s t u p a o t ežnje u p r av l j en e p r o t i v e k o n o m s k o g i n t e r e s a posedn i č ke klase s m a t r a o je ovu o p a s n o m . P o s e d n i c i su govorili da d e m o k r a t i j a n e m a u s p e h a . U stvari, mo gl o bi se r eći da je d e m o k r a t i j a i m a l a odviše u s p e h a . Taj p a r l a m e n t je p r i l i č n o prik l a d n o z a s t u p a o i nt e r es e r az l i č i ti h klasa n e m a č k o g s t a no vni št v a , i u p r a v o se iz tog razloga p a r l a m e n t a r n i si s t em nije vise m o gao i z mi r it i sa p o t r e b o m da se sačuvaju povl a st i c e k r u p n i h i n d u s t r i j a l a c a i p o l u f e u d a l n i h z e ml j o p o s e d n i k a . P r e d s t a v n i c i t i h p o v l a š ć e n i h g r u p a očekivali su da će n a c i z a m s k r e n u t i u d r uge k a n a l e e m o c i o n a l n u o z l o je d e n o s t k o j a ih je u g ro ž a va l a i da će, i s t o v r e m e n o , u p r e g n u t i n a c ij u u službu n ji h o v i m v l a s ti t i m ekon o m s k i m i n t e r e s i m a . U o p š t e uzev, oni n i su bili r a z o č a r a n i . Prevarili su se, svakako, u ne v a žn i j i m p o j e d i n o s t i m a . H i t l e r i nje gova b i r o k r a t i j a ni su bili o r u d e u r u k a m a T i s e n a i K r u p o v a nego su ovi m o r a l i da dele svoju m o ć sa n a c i s t i č k o m b i r o k r a t i j o m i da joj se često p ok or a v a j u. N o m a d a se n a c i z a m p o k a z a o e k o n o m s k i š t e t a n po sve d rug e klase, o n je p o d u p i r a o i n t e r es e najm o ć n i j i h g r u p a n e m a č k e i n d u s t r ij e . N a c i s t i č k i s i s t e m je »aerOd i n a m i č n a « verzija n e m a č k o g p r e d r a t n o g i m p e r i j a l i z m a i on je n as t av i o o n o što m o n a r h i j i nije p oš l o za r u k o m . ( M e d u t i m , r e p u b l i k a nije s t v a r n o p r e k i n u l a razvoj n e m a č k o g m o n o p o l i s t i č k o g k a p i t a l i z m a već ga je p o d r ž a l a s r e d s t v i m a k o j i m a je r aspolagal a. ) U ov om t r e n u t k u j e d n o će se p i t a n j e n a m e t n u t i m n o g i m čitao c i m a : k a k o se m o g u i z mi r it i t v r d n j a da je s t a r a s r e d n ja klasa bi l a p s i h o l o š k a o s n ova n a c i z m a sa t v r d n j o m da n a c i z a m deluje u i n t e r e s u n e m a č k o g i m p e r i j a l i z m a ? Odgovor n a ovo p i t a n j e je n a č e l n o isti ka o i od go v o r koji je bi o d a t na p i t a n j e o ulozi gradske sr ed nj e klase u d o b a n a s t a n k a k a p i t a l iz m a. M o n o p o l i s t i č k i k a p i t a l i z a m je posl e r a t a u gr o z i o u p r a v o s r e d n j u kl a su, n a r o čito nižu s r e d n j u klasu. T im e je izazvano n j e n o n e s p o k o js t v o , pa o t u d i m r ž n j a ; nj u je o b u z e la p a n i k a i i s p u n i l a ž u d n j a da se p ot 153
č i ni o n i m a koji su bili n e m o ć n i , k a o i da n j i m a g o s p o d a r i . J e d n a sa svi m d r u k č i j a k l a s a i sk or i st i l a je t a o s e ć a n j a za r e ž i m koji će r a d i t i u n j e n u v la s t i t u ko r ist . H i t l e r se p o k a z a o t a k o del otvor n i m o r u d e m z a t o što je u d r u ž i o od l i ke o zl oj e d en o g, n e n a v i d n o g m a l o g r a d a n i n a , sa k o j i m se n i ž a s r e d n j a k l a s a m o g l a e m o ci o n a l n o i d r u š t v e n o p o i s t o v e t i t i , i odlike o p o r t u n i s t e s p r e m n o g da služi i n t e r e s i m a n e m a č k i h i n d u s t r i j a l a c a i j u n k e r a . On se prvob i t n o i zdavao za me s i j u s t a re s r ed n j e klase, o b e ć a v a o je u ni štenje vel ikih r o b n i h k u ć a , r u š e n j e vlasti b a n k a r s k o g k a p i t a l a itd. S v e d o č a n s t v o je p r i l i č n o j a s n o . T a o b e ć a n j a n i k a d n i su b i l a i s p u n j e n a . M e d u t i m , to nije bi l o važ n o. N a c i z a m n i k a d nije i m a o p r a v a p o l i t i č k a ni e k o n o m s k a n a č el a . B i t n o je shv a t i t i da je načelo n a c i z m a u p r a v o njegov r a d i k a l n i o p o r t u n i z a m . V až n o je b i l o da s t o t i n e h i l j a d a m a l o g r a d a n a , koji su u n o r m a l n o m t o k u r az vo j a i ma l i m a l o izgleda da s t e k n u n o v ae ili m o ć , dobiju, k a o č l a n o vi n a c i s t i č k e b i r o k r a t i j e , veliki d e o b o g a t s t v a i u gl e da, p o š t o su p r i m o r a l i vise klase da ih sa n j i m a dele. O n i koji ni su p r i p a d a l i n a c i s t i č k o j m a š i n i d obijali su po sl ov e o d u z e t e od J e v re j a i p o l i t i č k i h nep r i j a t e l j a , a o s t a l i m a su p r i r e d i v a n e »cirk u sk e igre«, m a d a i m nije d a t o vise h le ba . E m o c i o n a l n o za dovoljstvo koje su p r u ž a l i ti s a di s t i č k i p r i z o r i i ideologija ko j a je m a l o g r a d a n i m a d a va l a o s eća n j e n a d m o ć n o s t i n a d o s t a l i m čoveč a n s t v o m , t o zadovoljs tvo b il o je k a d r o da k o m p e n z u j e — b a r za n e k o v r e m e — e k o n o m s k u i k u l t u r n u o s i r o m a š e n o s t n j i h o v a života. Vidali smo, dakl e, da su izvesne d r u š t v e n o - e k o n o m s k e p r o m e n e , n a r o č i t o p r o p a d a n j e s r ed n j e klase i p o r a s t m o ć i m o n o p o l i s t i č k o g k a p i t a l a , i ma le d u b o k o p s i h o l o š k o dejstvo. P o l i t i č k a i deologija — k a o i religijske ideologije u š e s n a e s t o m v ek u — p o v e ć a l a je ili s i s t em a t i z o v a l a ta dejstva, i p s i h i č k e snage koje su na taj n a č i n p o d s t a k n u t e p o č e l e su da del uju s u p r o t n o p r v o b i t n i m e k o n o m s k i m i n t e r e s i m a te klase. M a d a je s u d e l o v ao u r e š e n j u nj e n og s t a r o g d r u š t v e n o - e k o n o m s k o g položaja, n a c i z a m je p si h o l o š k i vask r s n u n i ž u s r e d n j u klasu. On je m o b i l i s a o n j e n u e m o c i o n a l n u energiju, k oj a će p o s t a t i v a ž n a sila u b o r b i za e k o n o m s k e i polit ičke ciljeve n e m a č k o g i m p e r i j a l i z m a . N a s l e d eć i m s t r a n i c a m a p o k u š a ć e m o d a p o k a ž e m o da su H i t l e r ova li č nost , njegova u č e n j a i n a c i s t i č k i s i s t e m izraz kr aj nj eg ob l i k a o n e k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k o j u s m o nazval i » a u t o r i t a r n o m « i da je u p r a v o zbog t og a H i t l e r s n a ž n o pr i v la či o o n e delove stan o v n i š t v a koji su, manje-više, i ma l i i st u k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . 154
H i t l e r o v a a u t o b i o g r a f i j a je naj bol j a i l u s t r ac i j a a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a , a k a k o je on a , uz to, n a j p r e z e n t a t i v n i j i d o k u m e n t n a c i s t i č k e l i t e r a t u r e , p o sl u ž i ć u se n j o m e k a o gl a v ni m i z v o r o m za a n a l i z i r a n j e psi hol ogi j e n a c i z m a . S u š t i n a a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a o p i s a n a je k a o i s t o v r e m e n o prisust vo s a d i s t i č k i h i m a z o h i s t i č k i h n a g o n a . P o d s a d i z m o m se razumevalo stremljenje neogra niče no j mo ći n a d d r u g o m osobom, koje je manje-više p o m e š a n o s r u š i l a š t v o m; p o d m a z o h i z m o m — čove kov o s t r e m l j e n j e da iščezne u neod ol ji vo s n a žn o j m o ć i i da sudeluje u njenoj snazi i slavi. I s a d i s t i č ke i m a z o h i s t i č k e t e žnj e p r o u z r o k o v a n e su n e s p o s o b n o š ć u izdvojenog p o j e d i n c a da b u d e s a m i n j e g o v o m p o t r e b o m za s i m b i o t i č k i m o d n o s o m koji t u u s a m l j e n o s t savladuj e. Sadistička žudtija za moći m n o g o s t r u k o je i z r a ž e n a u del u Mein Kampf. O n a je svojstvena H i t l e r o v u o d n o s u p r e m a n e m a č k i m m a s a m a , koje o n p r e z i r e i »voli« na t i p i č n o s a d i s t i č ki n a č i n , ka o i njegovu o d n o s u p r e m a p o l i t i č k i m n e p r i j a t e l j i m a , u k o m e on o č e v i d n o d ok a z u j e p r i s u st v o o n i h r u š i l a č k i h e l e m e n a t a koji p r ed stavljaju v a ž n u s a s t a v n i c u njegova sa di zm a . On govori o za dovoljstvu koje m a s a m a p r u ž a vlast. »Oni u p r a v o žele da j a či pob e d i a da se slabiji u n i š t i ili b e z u s l o v n o p r e d a . « 6 Kao što se ž e n a . . . radije pok or ava s na žn o m čovjeku nego što gospodari slabićem, tako i mase vise vole vladar a nego poniznog moli oca i u duši su daleko zadovoljnije d o k t r i n o m koja ne po dn osi su p a rn ik a nego davanjem liberalne slobode; one su često u nedoumici što da s nj o m učine, pa su čak i sklone da se osećaju napuštene. One ne shvataju da se izlažu b e z o čn o m d u h o v n o m teror u, niti shvataju da im se ljudske slobode s r a m n o uskraćuju, j e r im nikako ne p a d a na p a m e t da je ta d ok t r in a varljiva.7 Po njegovu opisu, s p u t a v an j e volje p u b l i k e n a d m o ć n o m snag o m g o v o r n i k a j e s t e b i t a n č i n i l a c u p r o p a g a n d i . On č a k i ne ok l e va d a p r i z n a da je fizički z a m o r njegove p u b l i k e v e o m a p o v o l j a n uslov za n j e n u sug e st i b i l no st . Ra s pr a v l j aj uć i o p i t a n j u koje je d o b a d a n a n a j p o d e s n i j e za m a s o v n e p o l i t i č k e s kupove , o n veli: Izgleda da se ujutr o, pa i u t o k u dana, voljna moć ljudi najsnažnije b u n i protiv nečijeg pokušaja da je p o k o ri svojoj volji i svome mišljenju. Uveče, m e d u t i m , ljudi lakše podležu gospodarevoj snazi ja če volje. Jer, odista, svaki je takav skup rvačko takmi č enj e dvej u pr ot i v n ih snaga. N a d m o ć a n besednički d a r kakve zapovedničke 155
apostolske p ri r ode lakše će t a da uspeti da pridobije volju ljudi koji su i sami najprirodnije iskusili slabljenje sopstvene sposob nosti za otpor, nego ljudi koji još p o t p u n o vladaju snagom svoga d u h a i moći svoje volje." S a m H i t l e r je v e o m a sve st an usl ova koji d o p r i n o s e p o t č i n j e n o š ć u , te daje i z vr s t an opis s t a nj a p o j e d i n c a sustvuje j e d n o m m a s o v n o m sku pu.
čežnji za koji pri-
Masovni skup je nužan, m a k a r samo zato što na n j e mu poje dinac — koji se, postavši pristalica kakvog novog pokreta, oseća usamljen, te ga lako spopa da s t r ah od usamljenosti — prvi p ut dobija pr edstavu o jednoj većoj zajednici, a to na većinu ljudi de luje kao okrepljenje i o h r a b r e n j e ... Ako iz svoje male radionice ili iz velikog pr eduzeća, gde se oseća v eoma sićušan, prvi p u t dode na masovni skup, gde ga okružuju hiljade i hiljade ljudi istog ubed e n j a . . . on sam podleže č a r o b n o m u t k a j u onoga što nazivamo ma so v n om sugestijom.' Gebe l s u i s t o m d u h u opisuj e ma se : »Ljudi u o p š t e n i š t a ne žele, sem da se n j i m a p r i s t o j n o vlada«, piše o n u svom r o m a nu Michael.10 Oni za njega p r e d s t a v l j a j u »isto što i k a m e n za vajara. O d n o s v o d a p r e m a m a s a m a za daj e i st o t a k o m a l o teš k oć a kao i o d n o s sli kara p r e m a boji.«11 U j e d n o j dr ugoj knjizi Gebe l s daje t a č a n opis za vi snost i sad is t a od njegovih p r e d m e t a ; koliko se on os e ća slab i p r a z a n ak o n a d n e k i m ne vl a da i koliko m u t a m o ć daje n o v u snagu. G eb e l s ov ak o opisuj e šta se u n j e m u s a m o m e zbiva: »Covek p o n e k a d p a d n e u d u b o k u p o t i š t e n o s t . On je mo ž e sa vl ada t i j e d i n o ak o p o n o v o s t a ne p r e d ma se . Ljudi su izvor n aš e m o ć i . « 12 V o d a n e m a č k o g r a d n i č k o g f r o nt a , Laj, daje r e č i t opis on e pos e bne m o ć i n a d l j u d i m a koj u na c i s t i nazivaju vo ds t vo m. Raspr avlj ajući o svojstvima koj a se iziskuju od n a c i s t i č k o g v od a i o ciljevima o b r a z o v a n j a voda, on piše: H o ć e m o da z n a m o da li ti ljudi imaju volje da vode, da b ud u gospodari, j e d n o m reči, da v l a d aj u . . . H o ć e m o da vladamo i da uživamo u t o m e . . . N au či će mo te ljude da j a š u . . . da bismo im dali osećanje apsolutnog gospodarenja živim bi ć em. 13 i N a isto n agl ašavanje m o ć i n a i l a z i m o i u H it l e r o v o j f or mulaciji ciljeva obr az ova nj a . On veli da se u č e n i k o v o »,v,f.avo obr azovanje i r az vi t ak m o r a j u t a k o u s m e r i t i da on s t e k n e u b e d e n j e u svoju a p s o l u t n u n a d m o ć n a d d r u g i m a . « 14 156
Č i nj e ni ca što o n n eg d e d r u g d e izjavljuje da d e č a k a t r e b a pou č a v a t i da bez r o p t a n j a t r p i n e p r a v d u neć e se više, b a r se t a k o n a d a , č i t a o c u u č i n i t i n e o b i č n a . Ova p r o t i v r e č n o s t je t i p i č n a za s a d o - m a z o h i s t i č k i a m b i v a l e n t n i stav p r e m a žud nj i za m o ć i i čežnji za p o t č i n j e n o š š ć u . 1 Zelja za m o ć i n a d m a s a m a je o n o što p o k r e ć e p r i p a d n i k e »eli te«, n a c i s t i č k e vođe. K a o što p o k a z u j u gor nji n avodi , t a želja za m o ć i se p o n e k a d o b e l o d a n j u j e s gotovo z a p a n j u j u ć o m iskren o š ć u . P o n e k a d o n a i m a m a n j e uvredlj iv oblik zahval ju j u ć i istic a n j u či nj eni ce da m a s e u p r a v o žele da se n j i m a vlada. P o n e k a d n u ž n o s t l a s k a n j a m a s a m a , p a t i m e i s k r ivanj a c i n i č n o g p r e z i r a p r e m a njima, n a v o d i n a s mi calice p o p u t ove: govoreći o n a g o n u za s a m o o d r ž a n j e m , koji je za H i t l e r a , ka o što ć e m o kasnije videt i, manje-više j e d n a k n a g o n u za moć i, o n veli da je u arijevca n a g o n za s a m o o d r ž a n j e m dosti gao n a j p l e m e n i t i j i oblik, »zato što on voljno pod vl a šć u j e svoj ego ži vo t u za j e dni ce , te ga i žrtvuje, a k o je to u d a t o m t r e n u t k u p o t r e b n o . « 15 M a d a u m o ć i p r v e n s t v e n o uživaju »vođi«, ma se n i k a k o ni su l išene sa di st i č kog zadovoljenja. R a s n e i po l i t i čk e m a n j i n e u Ne m a č k o j i, k o n a č n o , dr uge nacije, koje se o p i s u j u ka o slabe ili kao nac i j e u o p a d a n j u , p r ed s t a v l j a j u p r e d m e t e s a d i z m a k o j i m a se m a s e h r a n e . D o k H i t l e r i njegova b i r o k r a t i j a u ži vaju u m o ć i n a d n e m a č k i m m a s a m a , s a m e te m a s e p o u č a v a j u se da uživaju u m o ć i n a d d r u g i m n a c i j a m a i da nj i h ov a p o k r e t a č k a s n a ga b u d e s t r a s t za s vetskim g o s p o d s t v o m. H i t l e r ne okl eva da želju za sv e t s k i m g o s p o d s t v o m izrazi kao svoj cilj ili cilj svoje p a r t i j e , š e g ač eći se sa p a c i f i z m o m , on' veli: »Odista, p a c i f i s t i č k o - h u m a n i s t i č k a ideja m o ž e biti sasvim d o b r a t e k k a d u z o r n i čovek p o b e d i svet i p o d v l a s t i ga tol i ko da p o s t a n e j e d i n i g o s p o d a r ze ml j i n e l o p te «. 16 On p o n o v o veli: »Država koja se u e p o h i r as n o g t r o v a n j a posveti n e go v a nj u svojih n aj bol j i h r a s n i h e l e m e n a t a m o r a j e d n o g d a n a p o s t a t i g o s p o d a r sveta«.17 H i t l e r ob ič no p o k u š a v a da r a c i o na l i zu je i o p r a v d a svoju želju za m o ć i . G l av na o p r a v d a n j a su sledeća: njegova vlast n a d d r u gi m n a r o d i m a je za nj i hov o vlastito d o b r o i za d o b r o svetske k u l t u r e ; želja za m o ć i u k o r e n j e n a je u v e č n i m z a k o n i m a p r i r o d e , te o n p r iz n a je s a m o te z a k o n e i s a m o se n j i h drži; on s a m del a po z a po ve s t i više m o ć i — boga, s u d b i ne , istorije, p r i r o d e ; nje govi p o k u š a j i da z a g o s p o d a r i d r u g i m a s a m o su o d b r a n a od po157
ku ša j a d r u g i h da z a g o s p o d a r e želi s a m o m i r i s l obo du .
n ji m e
i nemačkim
narodom.
On
P r i m e r za p r v u v r s t u r ac i o na l i za ci j e n a l a z i m o u s l e d e ć e m pas u s u iz d e l a Mein Kampf: »Da je, u s v om i s t o r i j s k o m r az vi t k u , n e m a č k i n a r o d posedovao ovo g r u p n o j e d i n s t v o , ka o što su ga i m a l i d r u g i n a r o d i , n e m a č k i R a j h bi d a n a s bio g o s p o d a r ze ml j i n e lopte.« N e m a č k o g o s p o d a r e n j e s v e t o m mo gl o bi, k a k o p r e t p o s t a v l j a H i t l e r , dovesti do » mi r a k o ;i nije p o d u p r t p a l m i n i m g r a n č i c a m a plačljivih p ac i f i s t i čk ih p r o f e s i o n a l n i h n a r i k a č a , već do m i r a u t e m e l j e n o g p o b e d n i č k i m m a č e m j e d n o g n a r o d a g o s p o d a r a z a hv al j uj uć i k o m e je svet stavljen u sl užbu vise k u l t u r e « . 18 P o s l e d n j i h g o d i n a H i t l e r o v a u v e r a v a n j a da njegov cilj nije sa mo d o b r o N e m a č k e već da njegovi p o s t u p c i .služe n a j b o l j i m i n t e r e s i m a civilizacije u o p š t e p o s t a l a su d o b r o p o z n a t a s v a k o m č i t a o c u n o vi n a . D r u g a r a c i o n a l i z a c i j a — u k o r e n j e n o s t njegove želje za m o ć i u p r i r o d n i m z a k o n i m a — nije s a m o o b i č n a r a c i o n a l i z a c i j a ; o n a t a k o d e p r o i s h o d i iz želje da se č ove k p o t č i n i m o ć i ko j a je izvan njega, želje n a r o č i t o i z r a že ne u H i t l e r o v o m s i r o v o m p o p u l a r i s a nj u d a r v i n i z m a . U » n ag o n u za o d r ž a v a n j e m vrste« H i t l e r vidi »prvi u z r o k o b r a z o v a n j a l j u d s k i h z a j e dn i ca «. 19 Taj n a g o n za s a m o o d r ž a n j e m d ov odi do b o r b e j a č i h da zago s p o d a r e sl a bi j i ma i, k o n a č n o , u e k o n o m s k o m p o g l e d u , obezbeđu j e o p s t a n a k n a j p r i l a g o đ e n i j i h . P o is t ov eć i va nj e n a g o n a za sam o o d r ž a n j e m sa m o ć i n a d d r u g i m a o s o b i t o je u p e č a t l j i v o izraž e n o u H i t l e r o v o j p r e t p o s t a v c i da je »prva k u l t u r a č o v e č a n s t v a izvesno m a n j e zavisila od p r i p i t o m l j e n e ži votinje n e g o od iskor i š ća va n j a i n f e r i o r n i h ljudi«.20 On svoj vl ast i t i s a d i z a m pr o j ek tuje n a p r i r o d u , k oj a je »svirepa k ra l j ic a s v e u k u p n e m u d r o s t i « 21, a n j e n z a k o n o d r ž a n j a je »vezan za gvozdeni z a k o n n u ž n o s t i i p r a v a da u o v o m svetu p o b e d i naj bolji i naj jači«. 22 Zan i ml j i vo je da u vezi s ov i m si r ovi m d a r v i n i z m o m H it l e r -»socijalist« z a s t u p a l i b e r a l n a n a č e l a n e o g r a n i č e n e k o n k u r e n c i j e . U j e d n o j p o l e m i c i p r o t i v s a r a d n j e r az l i č i ti h n a c i o n a l i s t i č k i h gr u p a o n veli: » J e d n i m t a k v i m u d r u ž i v a n j e m s p u t a l o bi se s l o b o d n o d el ovanj e energija, o b u s t a vi l a bi se b o r b a za o d a b i r a n j e n aj b o l j i h te bi se, s h o d n o t o m e , z a uve k s p r eč i l a n u ž n a i k o n a č n a p o b e d a zdravijeg i j a če g čoveka«23. On na d r u g o m m e s t u govori o slob o d n o m dej stvu ene r gi j a k a o o ži vot noj m u d r o s t i . 158
Sv ak a k o , D a r v i n o v a t e o r i j a k a o t a kv a nije bi l a izraz o s e ć a n j a s a d o - m a z o h i s t i č k o g k a r a k t e r a . S u p r o t n o t o m e , o n a se o b r a ć a l a n a d a m a m n o g i h svojih p r i s t a l i c a da će č o v eč a ns t vo u t o k u dalje evolucije doći do viših s t u p n j e v a k u l t u r e . Z a H i t l e r a , m e d u t i m , o n a je bi l a izraz a u isti m a h i o p r a v d a n j e njegovog vlastit og s a d i z m a. On sasvim n a i v n o o t k r i v a p s i h o l o š k i z na ča j koji za njega i m a d a r v i n o v s k a t e or i j a. K a d je, j o š k a o n e p o z n a t čovek, živeo u M i n h e n u , i m a o je običaj da se b u d i u p e t časova u j u t r o . On veli: »... n a v i k a o s a m d a b a c a m k o m a d i ć e h l e b a ili t v r d e k o r e m i š e v i m a koji su u mo jo j sobici živeli, a p o t o m da p o s m a t r a m k a k o se te s m e š n e ži vot i nj i ce j a g m e i t u k u o k o t o m a l o d a k o ni j a«. 24 T a »igra« bi l a je d a r v i n o v s k a » b or ba za o p s t a n a k « u mal o m e . O n a je za H i t l e r a p r ed s t a v l j a l a m a l o g r a d a n s k u z a m e n u za c i r k u s k e igre r i m s k i h c e za r a , i p r i p r e m u za ist orij ske c i r k u s k e igre koje će o n p r i r e d i t i . , P o s l e d n j a r a c i o n a l i z a c i j a njegova s a di z m a , njegovo o p r a v d a vanj e s a d i z m a ka o o d b r a n e o d t u d i h n a p a d a , m n o g o s t r u k o se i z ra ža va u nj e g ovi m s pi s i ma. On i n e m a č k i n a r o d u ve k su nevini, a n e p r i j a t e l j i su s a di st i č ki g r ub ij a n i. D o b a r d e o te p r o p a g a n d e sačinj avaj u h o t i m i č n e , svesne laži. D e l i m i č n o , m e đ u t i m , o n a p o s e d u j e i s t u e m o c i o n a l n u »iskrenost« ko j u i m a j u p a r a n o i d n e o p t u ž b e . Te o p t u ž b e u ve k f u n k c i o n i š u ka o čo ve kov a o d b r a n a od r a z o t k r i v a n j a njegovog vlastit og s a d i z m a ili r uši l a št va . O n e se dr že o b r a s c a : u p r a v o ti i ma š s a d i st i č k u n a m e r u ; j a sa m, stoga, nevi n. U H i t l e r a je taj def anzi v ni m e h a n i z a m do k r a j n o s t i iracion a l a n , p o š t o o n svoje n e p r i j at e lj e o p t u ž u j e u p r a v o za o n o što sa svi m o t v o r e n o p r i z n a j e k a o svoje vlastit e ciljeve. T a k o o n opt u ž u j e J evreje, k o m u n i s t e i F r a n c u z e u p r a v o za o n o što, po nj e go vi m r e c i m a , p r e d s t a v l j a n a j o p r a v d a n i j e ciljeve njeg ovi h vlas t i t i h p o s t u p a k a . On se čak i ne s t a r a m n o g o da t u p r o t i v r e č n o s t p r i k r i j e r a c i o n a l i z a c i j a m a . On o p t u ž u j e J e v r ej e da su f r a n c u s k e afričke t r u p e doveli n a R a j n u s n a m e r o m da o n e b a s t a r d o v a n j e m , koje će n u ž n o n a s t u p i t i , u n i š t e be l u r asu, te da se t a k o »sami u z d i g n u do po l ož aj a g o s p o d a r a « 25. M o r a da je H i t l e r o t k r i o p r o t i v r e č n o s t u o s u d i v a n j u d r u g i h za o n o za šta je t v r d i o da p r e d stavlja n a j p l e m e n i t i j i cilj' njegove rase, p a je t u p r o t i v r e č n o s t p o k u š a v a o da r a c i o n a l i z u j e izjavom da jevrejskom n a g o n u za s a m o o d r ž a n j e m n e d o s t a j e i d e al i st i č ko svojstvo, koje se m o ž e n a ć i u a r i j e v s k o m n a g o n u za g o s p o d a r e n j e m . 26 I s t e o p t u ž b e u p o t r e b l j a v a j u se p r o t i v F r a n c u z a . On ih o p t u žuje da žele da ug uš e N e m a č k u i liše je snage. M a d a se t a op159
t u ž b a kor ist i ka o d okaz za n u ž n o u n i š t e n j e »f rancuskog n a g o n a za h e g e m o n i j o m u Evropi «27, on pr i zn a j e da bi p o s t u p a o ka o Klem a n s o da se nal az i o na njegovom mestu. *8 K o m u n i s t i se o p t u ž u j u za su r o vost , a u s p e h m a r k s i z m a p ri pi suje se njegovim p o l i t i č k i m n a m e r a n a m a i akt ivist ičkoj surovosti. M e đ u t i m , H i t l e r u isto v r e m e izjavljuje: » N em a č k o j je n e d o stajala u p r a v o t e s n a s a r a d n j a surove m o ć i i u m n e p ol i t i čk e namere«. 29 Ceška k r i z a 1938. godine i d a n a š n j i r a t pr už i l i su m n o g o sličn i h p r i m e r a . N e m a n i j e d n o g č i n a n a c is t i č k o g t l a č e n j a koji nije o b j a š n j a v a n k a o o d b r a n a od t u đ e g tlače nj a . Može se p r e t p o s t a v i t i da isu te o p t u ž b e bile p u k e k r i v o t v o r i n e i da n i s u ima l e p a r a n o i d n u »iskrenost« k o j o m su mo gl e b i t i o b o j e n e o p t u ž b e p r o t i v J e v r ej a i F r a n c u z a . One i pa k i m a j u o d r e đ e n u p r o p a g a n d n u v r e d n o s t i j e d a n deo s t a n o v n i š t v a — n a r o č i t o n i ž a s r e d n j a klasa, ko j a je p r i j e m či v a za te p a r a n o i d n e o p t u ž b e zbog vlastit e k a r a k t e r n e s t r u k t u r e — ver ovao je u njih. H i t l e r o v p r e z i r p r e m a n e m o ć n i m a p o st a je o s o b i t o o či gl e da n k a d a o n govori o l j u d i m a čiji su p o l i t ič k i ciljevi — b o r b a za n a c i o n a l n u s l o b o d u — slični o n i m a za koje je o n t o b ož tvr di o da su njegovi. M o ž d a ni gde n e i s k r e n o s t H i t l e r o v a z a n i m a n j a za n a c i o n a l n u s l o b o d u nije očitija n ego u n j e go vo m r u g a n j u n e m o ć n i m r e v o l u c i o n a r i m a . O t u d on i r o n i č n o i p r e z r i vo govor i o ma l oj g r u p i n ac io n a l s o c i j al i s t a kojoj se n a j p r e p r i d r u ž i o u M i n h e n u . Ovakav je bi o njegov u t i s a k o p r v o m s a s t a n k u na koji je otišao: »Užasno, u ž a s n o ; to je bilo naj gor e osni va nj e naj goreg u d r u ženja. I t o m u d r u ž e n j u t r e b a l o je da s a d a p r i s t u p i m ? Z a t i m se r as p ra v l ja l o o n o v o m č l an st v u — to z n a č i o m o m h v a t a n j u u z a m k u « . 30 On ih n a z i v a » s me š n im m a l i m z a k l a d n i m za vo d o m« , čija je jed i n a p r e d n o s t bila to što je p r u ž a o »priliku za s t v a r n u l i č n u aktivnost«. 31 H i t l e r veli da o n n i k a d ne bi p r i s t u p i o ne k o j p o s t o jećoj velikoj par t i j i , i taj stav je za njega v e o m a k a r a k t e r i s t i č a n . O n je m o r a o da p o č n e u g r u p i za ko ju je o s e ća o da je i n f e r i o r n a i slaba. N j eg ova inicijativa i h r a b r o s t ,ne bi bile p o d s t a k n u t e u o k o l n o s t i m a u k o j i m a bi m o r a o da se b o r i p r o t i v p os t o j e ć e m o ć i ili da se n a d m e ć e sa sebi r a v n i m a . I s ti p r e z i r p r e m a n e m o ć n i m a o n ispoljava u o n o m e što piše o i nd i j sk i m r e v o l u c i o n a r i m a . Taj isti čovek, koji vise no iko dr ug i u p o t r e b l j a v a za vlastite ciljeve p a r o l u n a c i o n a l n e sl obode, ne oseća n i š t a d r u g o do p r e z i r p r e m a r e v o l u c i o n a r i m a koji nisu
i
160
p o s e d o v a l i m o ć , a u su d i l i su se da n a p a d n u m o ć n u I m p e r i j u . H i t l e r veli da se seća
Britansku
kako su neki azijski fakiri ili, što se me ne tiče, mo žd a i neki pravi indijski »borci za slobodu«, koji su t a d a jurili po Evropi, uspeli da n a s ama re čak i sasvim p a m e t n e ljude fiksnom idejom da se Br i t a nska Imperija, čiji je završni k a m e n u Indiji, upr avo t a m o nalazi na r ub u p r o p a s t i . . . Me du t i m, indijski ustanici to n ik a d neće p o s t i ć i . . . Pr ost o je nemoguće da savez bogalja zauzme m o ć n u d r ž a v u . . . Ja ne smem, pr ost o zato što pozna j e m njihovu r a s nu inferiornost, da povezem sudbinu vlastite nacije sa sud bi n o m t i h takozvanih pot l a če ni h nacija.32 Lj uba v p r e m a m o ć n i m a i m r ž n j a p r e m a n e m o ć n i m a , koje su t a k o t i p i č n e za s a d o - m a z o h i s t i č k i k a r a k t e r , obj a šnj a vaj u prilič a n deo p o l i t ič k i h akcija H i t l e r a i njegovih s le d be ni ka . l a k o je r e p u b l i k a n s k a v l a da mis l i l a da mo ž e »umiriti« n a c i s t e p o s t u p a j u ć i s n j i m a p op u s t l ji v o, o n a ne s a m o što nije u s p e l a da ih u m i r i već je i p o b u d i l a n j i h o v u m r ž n j u u p r a v o ispoljavajući n e d o s t a t a k m o ć i i čvr st i ne. H i t l e r je m r z e o v a j m a r s k u r e p u b l i k u zato što je o n a b i l a slaba, a divio se i n d u s t r i j s k i m i v o j n i m v o d a m a z a t o što su bili m o ć n i . On se n i k a d nije b o r i o p r o t i v u sp ost avljene čvrste m o ć i već uv ek p r o t i v g r u p a koje je s m a t r a o sušt i n s k i n e m o ć n i m . H i t l e r o v a »revolucija« — a u t o m p o g l e d u i M u s o l i ni j e va — zbi la se p o d z a š t i t o m p o s t o j e ć e m o ć i i n j e ni o m i l j e n i o b je k t i bili su on i koji se n i s u mo gl i b r a n i t i . Mogli b i s m o se č a k u s u d i t i da p r e t p o s t a v l j a m o da je ovaj p si h o l o š k i k o m p l e k s bi o j e d a n od či ni l a ca koji su o d r e d i v a l i H i t l e r o v stav p r e m a Velikoj Br it a ni j i . D o k god je o s e ća o da je B r i t a n i j a m o ć n a , o n j u je voleo i divio joj se. N j eg ova knjiga izražava tu ljubav p r e m a Br it a ni j i . K a d je r a z a b r a o slabost b r i t a n s k o g pol ožaja p r e i posle M i n h e n a , njegova ljubav se p r e t v o r i l a u m r ž n j u i želju da u n i š t i Br i ta n i j u . S t og s t a n o v i š t a je »umirivanje« bilo p o l i t i k a koj a je u l i č n o st i k a o što je b il a H i t l e r o v a m o r a l a pob u d i t i m r ž n j u a ne prijatelj stvo. D o s a d smo govorili o sadističkoj s t r a n i H i t l e r o v e ideologije. M e đ u t i m , k a o što s m o videli p r i r a s pr a v l j aj u o a u t o r i t a r n o m kar a k t e r u , p o r e d s a di s t i č ke pos t o j i i mazohisticka s t r a n a . Taka v čov e k želi da se p o t č i n i nekoj neo do l ji vo s n a žn o j m o ć i , da uništi svoje l i č n o ja, p o r e d želje da v l a da b e s p o m o ć n i m bi ć i ma . T a m a z o h i s t i c k a s t r a n a n a c i s t i č k e ideologije i p r a k s e naj bolje se o g le da u o d n o s u p r e m a m a s a m a . N j i m a se č e s t o govori da 161
p o j e d i n a c ne p r e d s t a v l j a n i š t a i da nije važan. P o j e d i n a c t r e b a da p r i h v a t i tu l i č n u b e z n a č a j n o s t , da se izgubi u višoj m o ć i i da se os e ća p o n o s a n što sude l uj e u snazi i slavi te više moći . Ovu i de j u H i t l e r j a s n o izražava u svojoj definiciji i de al i zma : »Samo i d e a l i z a m n a v o d i lj ude da d o b r o v o lj n o usvoje p ov l a s t i c u sile i snage, te ih t a k o p r e t v a r a u t r u n p r a š i n e o n o g p o r e t k a koji o b r a z u j e i u o bl i č uj e č i ta v u vas i onu«. 33 G eb e l s daje s l i čn u def iniciju o n o g a što n az i va s oc i j a l i z mom: (»Biti socijalist«, piše on , »znači p o t č i n i t i p o j a m j a p o j m u ti; soc i j a l i za m je ž rt vov a n j e p o j e d i n c a celini«.34 Z rt v o va nj e p o j e d i n c a i njegovo svodenje na č e s t i cu p r a š i n e , n a a t o m , p o d r a z u m e v a , p r e m a H i t l e r u , č ove kovo o d r i c a n j e od p r a v a p o t v r d i v a n j a svog p o j e d i n a č n o g mišljenja, i n t e r e s a i sreće. To o d r i c a n j e je s u š t i n a p ol i t i čk e organi z ac i j e u kojoj se »poje d i n a c o d r i č e z a s t u p a n j a ličnog mi š lj e nj a i i n t e r e s a . . .a35 On hvali »nesebičnost« i u č i da »u h aj ci za v l a s t i t o m s r e ć o m ljudi sve vise p a d a j u s n e b a u p a k a o « . 36 Cilj v a s p i t a n j a je p o u č i t i p o j e d i n c a da ne p o t v r d u j e svoje l i č no ja. Još u školi d e č a k m o r a d a n a u č i da »ćuti, ne s a m o k a d a ga p r a v e d n o okrive već m o r a n a u č i t i i da ć u t k e p o d n o s i n e p r a v d u ak o je to p o t r e b n o « . 37 On o svom k r a j n j e m cilju piše: U na r od no j državi n a r o d n i pogled na život m o r a k on a č no uspeti da dovede do onog plemenitijeg doba k a d a se ljudi više neće brin ut i za bolje odgajanje pasa, konja i mača ka, već za uzdizanje samog ljudskog roda, doba u kome se j e d a n n a m e r n o i ćutke odriče, a drugi r a d o sn o daje i žrtvuje.38 Ova n a s r e č e n i c a d o n e k l e i z n e n a đ u j e . Očekival o bi se da će se posl e o p i s a j e d n o g t i p a p o j e d i n c a koji se » n a m e r n o i ć u t k e odriče«, o p i s a t i s u p r o t a n t i p , m o ž d a o na j koj i vodi, p r e u z i m a o d g o v o r n o s t , ili n e š t o slično. N o u m e s t o toga, H i t l e r definiše i taj »drugi« t i p n j e g o v o m s p o s o b n o š ć u za ž r t v o v a n j e m . T e š k o je r a z u m e t i r az l i ku i z m e d u o n o g a koji se »ćutke odriče« i o n o g a koji se » ra d o s n o žrtvuje. Ako se s m e m u p u s t i t i u n a g a d a n j e , ver u j e m da je H i t l e r s t v a r n o n a m e r a v a o da n a č i n i r az l i ku i z m e d u m a s a , koje t r e b a da se p o k o r a v a j u , i v la da o c a, koji t r e b a da vlada. N o m a d a p o n e k a d s a s vi m o t v o r e n o p r i z n a j e da o n i »elita« žele m o ć , o n t u želju č e s t o p o r i če . U ono j r e č e n i c i o č i g l ed n o nije h t e o da b u d e t ol i ko i s k r en , te je st oga želju za v l a d a n j e m z a m e n i o željom da se » ra dos no daje i žrtvuje«. 162
H i t l e r j a s n o sh va t a da je njegova filozofija s a m o o d r i c a n j a i žr t ve n a m e n j e n a o n i m a k o j i m a e k o n o m s k a sit uacija ne d o p u š t a n i k a k v u sreću. On ne želi da stvori d r u š t v e n i p o r e d a k koji će s v a k o m p o j e d i n c u o m o g u ć i t i l i č nu sreću; o n želi da e ks pl oa t iš e u p r a v o s i r o ma š t v o m a s a ne bi li ih n a t e r a o da p o v e r u j u u nje govo j e v a n đ e l j e s a m o u n i š t e n j a . On sasvim i s k r e n o izjavljuje: » O b r a ć a m o se velikoj vojsci o n i h koji su t ol i ko s i r o m a š n i da čak ni njihovi lični životi ne bi mogli da p r e d s t a v l j a j u najveće b o g a t s t v o s v e t a . . .«39 Sve ovo p r o p o v e d a n j e s a m o ž r t v o v a n j a i m a o č i t u svrhu: m a s e m o r a j u da se p o k o r e i p o t č i n e a ko želja za m o ć i v o d a i »elite« t r e b a da se ostvari . Ali t a m a z o h i s t i č k a če žnj a m o ž e se n a ć i i u s a m o g a H i t l e r a . Za njega bog, s u d b i n a , n u ž n o s t , istorija, p. ir o d a p r e d s t a v l j a j u o n u višu m o ć kojoj se po t č i nj a v a. U stvari, svi ti izrazi za njega i ma j u gotovo isto zn ač e nj e , z n a č e n j e simb o l a j e d n e neodol j i ve m o ći . On svoju au t o b io gr af i ju p o č i n j e prim e d b o m da je bi o »sr ećan što je sudbina o z n a č i l a B r o n a u na I n u k a o m e s t o m o g r o d en j a « . 40 O n dalje kaže d a čitav n e m a č k i n a r o d m o r a b it i u j e d i n j e n u j e d n u d rža vu za t o što će mu tek t a d a , k a d a t a d r ža v a za nj p o s t a n e odviše ma la , nuinost d a t i » m o r a l n o p r a v o da s t e k n e ze ml j u i t e ri t or i ju « . 41 P o r a z u r a t u 1914—18. g od i ne j e s t e za njega »zaslužena k a z n a k o ju d o n os i večna odmazda«.42 N a c i j e koje se m e š a j u s d r u g i m r a s a m a »greše p r o t i v volje več nog p r o v i d e n j a « 43 ili, kao što d r u g o m p r i l i k o m kaže, »protiv volje v eč nog t vo r ca «44. Misiju Ne m a č k e o d r e d i o je »tvorac svemir a«45. Nebo je m o ć n i j e od ljudi, j e r čovek, ako je s r eć a n , mo ž e da o b m a n e ljude, ali »nebo se ne bi mo gl o p o d m i t i t i « 46. M o ć ko ja n a H i t l e r a ostavlja, v e r o v a t n o , veći u t i s a k od boga, p r o v i d e n j a i s u d b i n e je priroda. M a d a je ist orij ski r a z vi t a k u t o k u p o s l e d n j i h če tir i s t o t i n e g o d i n a težio da vlast n a d l j u d i m a z a m e n i vlašću n a d p r i r o d o m , H i t l e r u p o r n o t v r d i da čovek mož e i t r e b a da vl a da l j u d i m a , ali da ne mo ž e v l a d a t i p r i r o d o m . Već s a m n ave o njegovu izjavu da ist ori j a čovečan'stva, v e r o v a t n o , nije p o č e l a p r i p i t o m l j a v a n j e m ži votinja već s t i c a n j e m vlasti n a d inf e r i o r n i m l j u d i ma . On se r ug a ideji da čovek mo ž e p o b e d i t i prir o d u i šegači se s o n i m a koji v e r uj u da će, m o ž d a , p o b e d i t i prirodu, » ma da n e m a j u n ikakvog d r u g o or užje n a r a s p o l a g a n j u s e m ,ideje'«. On veli da čovek »ne vl a da p r i r o d o m već se, zah v al ju j u ć i p o z n a v a n j u n e k o l i k o z a k o n a i t a j n i p r i r o d e , u zdi gao do p ol ož aj a g o s p o d a r a o n i h d r u g i h živih b i ć a k o j i m a t o z n a nj e 163
n e d os t a j e «. 47 Ovde p o n o v o n a l a z i m o istu ideju: p r i r o d a je o n a velika m o ć kojoj se m o r a m o p o t č i n i t i , ali živa b i ć a su o n o č i m e treba da vladamo. P o k u š a o s a m da u H i t l e r o v i m s p i s i ma p o k a ž e m o n e dve t e žn je koje s mo već opisali k a o o s n o v n e t ežnje a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a : ž u d n j u za m o ć i n a d l j u d i m a i č e žnj u za p o t č i n j a v a n j e m j e d n o j n eodol jivoj spolj ašnoj m o ć i . H i t l e r o v e ideje su manje- više istov e t n e s i d e o l o g i j o m n a c i s t i č k e p a r t i j e . I dej e i z r a ž e n e u knjizi on je iz ra ža va o i u b e z b r o j n i m g o v o r i m a , k o j i m a je za svoju p a r t i j u z a d o b i o m a s o v n u p o d r š k u . T a i d eologija p r o i z l az i iz njegove ličn o s t i , k o ja — sa svoji m o s e ć a n j e m i n f e r i o r n o s t i , m r ž n j o m p r e m a ži votu, a s k e t i z m o m i z l o b o m p r e m a o n i m a koj i u ž i v o t u uživaju — p r e d s t a v l j a tie s a d o - m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a ; o n a je bi l a u p u ć e n a l j u d i m a koje su, zbog njihove sl i čne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e , t a u č e n j a p r ivl a či l a i u z b u d i v a l a te su p o s t a l i v a t r e n i s l e db e n ic i č o v e k a koj i je i z ra ža va o n j i h o v a o s e ć a n j a . Ali nije s a m o n a c i s t i č k a i deologija z a dov ol j a val a ni ž u s r e d n j u klasu; pol i t i č k a p r a k s a je o st va ri va l a o n o što je i deologija obeć ava l a . Bila je s t v o r e n a h i j e r a r h i j a u kojoj je svak m o r a o n e k o m da se p o t činjava, a n e k i m da vlada; čov e k n a v r h u , vod, i m a n a d s o b o m k a o m o ć u kojoj t r e b a d a se u t o p i s u d b i n u , i st orij u, p r i r o d u . N a taj n a č i n , n a c i s t i č k a ideologija i p r a k s a za d ov o l j a va j u želje koje p o t i č u iz k a r a k t e r n e s t r u k t u r e j e d n o g del a s t a n o v n i š t v a , te u s m e r a v a j u i o p r e d e l j u j u o n e koji su se, m a d a ne uži vaju u vlasti i p o t č i n j e n o s t i , p o m i r i l i i k oj i su n a p u s t i l i v er u u život, u vlastit e o d l u k e , u sve. D a li su ova r a z m a t r a n j a n e k a k a v p u t o k a z za p r o g n o z u u vezi sa b u d u ć o m s t a b i l n o š ć u n a c i z m a ? N e o s e ć a m se s p o s o b a n da p r e d s k a zu je m. I p a k , n e k o l i k a p i t a n j a — n a p r i m e r o n a k o j a slede iz p s i h o l o š k i h p r e m i s a o k o j i m a s m o r as pr a v l j al i — v r ed e l o bi, iz gleda, p o k r e n u t i . N e zadovol j ava li n a c i z a m , u d a t i m p s i h o l o š k i m u s l o vi ma , e m o c i o n a l n e p o t r e b e s t a n o v n i š t v a , i nije li t a psi ho l o š k a funkci j a či n i l a c koji d o p r i n o s i sve većoj s t a b i l n o s t i n a c i z m a ? Iz sveg što je d o s a d r e č e n o o č i g l e d n o je da je o d g o v o r n a ovo p i t a n j e o d r e č a n . N e m o ž e se p r e o k r e n u t i č i n j e n i c a o l j udskoj i n d i vi dua c ij i , o u n i š t a v a n j u svih » p r i m a r n i h s pon a «. Z a p r o c e s u n i š t a v a n j a s r ed n j o v e k o v n o g sveta bilo je p o t r e b n o č e t i r i s t o t i n e g o d i n a , i o n se za vr šava u n aš e d ob a. Ako se či tav i n d u s t r i j s k i s i s t e m , č i tav n a č i n p r o i z v o d n j e ne u n i š t i i ne v r a t i n a p r e i n d u s t r ij s ku r a z i n u , čovek će o s t a t i p o j e d i n a c p o t p u n o i z d ig n u t iz sveta koji ga o k r u ža v a. Videli s mo da čovek ne m o ž e p o d n e t i 164
t u n e g a t i v n u sl ob od u ; da p o k u š a v a da u t e k n e u n ov o r o p s t v o — z a m e n u za p r i m a r n e s p o n e koje je n a p u s t i o . N o te n ov e s p o n e ne sačinj avaj u p r a v o j e d i n s t v o sa sv et o m. N o v u b e z b e d n o s t c o vek p l a ć a o d u s t a j a n j e m od i n t e g r i t e t a svog ličnog ja. N e iščezava s t v a r n a d i h o t o m i j a i z m e d u njega i t i h a u t o r i t e t a . On i sput a va j u i o s a k a ć u j u njegov život, m a d a on m o ž e svesno, dr agovoljno da se p o t č i n i . U isti m a h on živi u svetu u k o m e se nije s a m o razvio u »atom« već u k o m e mu se p r u ž a i svaka mog u ć n o s t da p o s t a n e p o j e d i n a c . M o d e r n i i n d u s t r i j s k i s i s t e m stvar no je k a d a r ne s a m o da p r o i z v o d i s r e d s t v a za e k o n o m s k i bezbed a n život svakog č ov e ka već i da s t v or i m a t e r i j a l n u o s n o v u za p u n o izražavanje čov ek o v ih i n t e l e k t u a l n i h , č u l n i h i e m o c i o n a l n i h m o g u ć n o s t i , d o k i s t o v r e m e n o z n a t n o s m a n j u j e r a d n o v r em e . F u n k c i j a j e d n e a u t o r i t a r n e ideologije i p r a k s e m o ž e se u s p o r e diti s f u n k ci j o m n e u r o t i č n i h s i m p t o m a . Ti s i m p t o m i pr oi z l az e iz n e p o d n o š l j i v i h p s i h o l o š k i h uslova, a i s t o v r e m e n o d a j u r eše nj e n a o s n o v u koga se m o ž e živeti. P a ipak, o n i ne p r e d s t a v l j a j u rešenje koje vodi sr eći ili r a z vi t k u l i č n os t i . O ni ne m e n j a j u uslove koji i z n u d u j u to n e u r o t i č n o r eše nj e. D i n a m i z a m čovekove p r i r o d e je v až a n či ni l ac koji t eži t r a ž e n j u p o d e s n i h r e š e nj a, ako p o s t o j i m o g u ć n o s t da se do n j i h d o đ e . D i n a m i č n i č i ni oci , koji p r e d s t a v l j a j u o s n o v u sve većeg t r a g a n j a za s l o b o d o m i s r e ć o m , j e s u u s a m l j e n o s t i n e m o ć p o j e d i n c a , njegovo t r a g a n j e za ostvariv a n j e m m o g u ć n o s t i ko j e su se u n j e m u razvile, o b j e k t i v n a čin j e n i c a p o r a s t a p r o i z v o d n e s p o s o b n o s t i m o d e r n e i n d u s t r i j e . Bekstvo u s i m b i o z u m o ž e n a n e k o v r e m e da o l a k š a p a t n j u , ali je ne o t k l a n j a . I s t o r i j a č o v e č a n s t v a je i s t or i j a sve veće i ndi vi duac i j e , ali i i s t or i j a sve većeg o s l o b a d a n j a . T r a g a n j e za s l o b o d o m nije m e t a f i z i č k a sila i ne m o ž e se o b j a s n i t i p r i r o d n i m z a k o n o m : o n o je n u ž a n i sho d p r o c e s a i nd ivi du a c ij e i r az v i t k a k u l t u r e . Autorit a r n i s i s t e m i ne m o g u da u n i š t e o s n o v n e uslove koji d o p r i n o s e t r a g a n j u za s l o b o d o m ; a ne m o g u ni da i s k o r e n e t r a g a n j e za s l o b o d o m , koje iz t i h us l o va proizl azi .
BELESKE UZ GLAVU ŠESTU
1. L. Ma mf or d (L. Mumf or d) , Vera za iivot (Faith for Living), Seeker a n d Warburg, Lo n d o n, 1941, str. 118. 2. Sr. u vezi sa čitavim ovim poglavljem, a nar oč i t o sa p it a nj e m ulo ge niže srednje klase pronicljiv, rad »Psihologija hitlerizma« (»The Psychology of Hitlerism«) od H a r o l d a D. Lasvela ( Ha rol d D. Lasswell) u Political Quaterly, Vol. IV. 1933. Macmi ll an a nd Co., Lon 165
3.
4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 166
don, str. 374; i F. L. šuma no vo (F. L. S chuma n) delo Hitler i nacistička diktatura (Hitler and the Nazi Dictatorship), Hale, Lon don, 1936. Stav koji je ovde izložen zasniva se na r ez ul t at ima neobjavljene studije o »Karakteru n em a č ki h radnika i nam e š t e n ik a u razdoblju od 1929. do 1930. godine« (»Character of G e r m a n Workers an d E m ployees in 1929—1930«), koje smo se poduhvatili A. H ar t oh o va (A. H a r t o c h ), E. Hercog (E. Herzog), E. Šahtel (E. Schachtel) i ja [s istorijskim uvo dom F. N o j m a n a (F. N e u m a n n ) ] , čiji je pokrovitelj I n t er n a t i on a l I n s ti t u t e of Social Research, Columbia Univer sity. Analiza odgovora koje je na p o d r o b a n upi t n i k dalo šest stoti na osoba pokazala je da mali broj onih koji su na taj upi t ni k odgovorili ispoljava a u t o r i ta r n i karakter, da otprilike u istom br oj u preovladuje traganje za slobodom i nezavisnošću, dok velika većina ispoljava manje j as n u mešavinu različitih odlika. Suman, nav. delo, str. 104. Adolf Hitler, Mein Kampf, H u r s t and Blackett, London, 1939, str. 3. Nav. delo, str. 469. Nav. delo, str. 56. Nav. delo, str. 710, i dalje. Nav. delo, str. 715, 716. Jozef Gebels (Joseph Goebbels), Michael, F. Eher, Minhen, 1936, str. 57. Nav. delo, str. 21.' Gebels, Vom Kaiserhof zur Reichshkanzlei, F. Eher, Minhen, 1934, str. 120. Ley, Der Veg zur Orbensburg, Son der dr u c k des Reichsorganisations leiters der NSDAP fiir das Fu h r e rc or p s der Partei; navedeno iz Ein Mann gegen Europa, od K o n r a d a H a j d e n a ( Konr ad Heiden), Cirih, 1937. Hi t l e r , Mein Kampf, str. 618. Nav. delo, str. 408. Nav. delo, str. 394, i dalje. Nav. delo, str. 994. Nav. delo, str. 598, i dalje. Nav. delo, str. 197. Nav. delo, str. 405. Nav. delo, str. 170. Nav. delo, str. 396. Nav. delo, str. 761. Nav. delo, str. 295. Nav. delo, str. 448, i dalje. Sr. nav. delo, str. 414. Nav delo, str. 966.
28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47.
Sr. nav. delo, str. 978. Nav. delo, str. 783. Nav. delo, str. 298. Nav. delo, str. 300. Nav. delo, str. 955, i dalje. Nav. delo, str. 411. Gebels, Michael, str. 25. Hitler , Mein Kampf, str. 408. Nav. delo, str. 412. Nav. delo, str. 620, i dalje. Nav. delo, str. 610. Nav. delo, str. 610. Nav. delo, str. 1. Nav. delo, str. 3. Nav. delo, str. 309. Nav. delo, str. 452. Nav. delo, str. 392. Nav. delo, str. 289. Nav. delo, str. 972. Nav. delo, str. 393, i dalje.
VII
Sloboda i demokratija
1. OBMANA O I N D I V I D U A L N O S T I U p r e t h o d n i m pogl avl j i ma p o k u š a o s a m da p o k a ž e m da izvesni č i ni oci u m o d e r n o m i n d u s t r i j s k o m s i s t e m u u o p š t e , a u njegovoj m o n o p o l i s t i č k o j fazi p o s e b n o , d o p r i n o s e r a z vi t k u l i č no s t i koj a se os e ća n e m o ć n a i u s a m l j e n a , n e s p o k o j n a i n e s i g u r n a . R a sp r a v lj a o s a m o n a r o č i t i m u s l o v i m a u N e m a č k o j koji od j e d n o g del a njenog s t a n o v n i š t v a či ne p l o d n o tie za ideologiju i p o l i t i č k u p r a k s u koje se o b r a ć a j u o n o m e što s a m o pi s a o ka o a u t o r i t a r n i k a r a k t e r . Ali k a k o stoji st va r sa n a m a s a m i m a ? U g ro ž a v a li n a š u dem o k r a t i j u s a m o f ašizam s dr ug e s t r a n e A t l a n t i k a ili »peta kolona« u n a š i m v l a s ti t i m r e d o v i m a ? K a d bi to bi o slučaj, sit uacija bi bila ozbiljna, ali ne k r i t i č n a . N o m a d a se spolj ašnje i u n u t r a š n j e p r e t n j e fašizma m o r a j u u z e t i ozbiljno, n a č i n i ć e m o najveću g r eš k u i i z l oži će mo se najozbiljnijoj o p a s n o s t i a k o ne uvid i m o da se u v l a s t i t o m d r u š t v u s u o č a v a m o s i s t o m p o j a v o m koja je svugde p l o d n o tie za n a s t a n a k fašizma: sa b e z n a č a j n o š ć u i n e m o ć i pojedinca. O v o m t v r d n j o m o s p o r a v a se k o n v e n c i o n a l n o v er o v a nj e da je m o d e r n a d e m o k r a t i j a ost va ri la p r a vi i n d i v i d u a l i z a m o s l o b a d a n j e m p o j e d i n c a od svih s po l j aš nj i h o g r a n i č e n j a . P o n o s n i s m o što se ne p o d v r g a v a m o n i k a k v o m s p o lj aš n j e m a u t o r i t e t u , što u ž i v am o slo b o d u i zr a ža vanj a svojih misli i os e ća nj a , te u z i m a m o za gotovo da t a s l o b o d a s ko r o a u t o m a t s k i j e m č i n a š u i n d i v i d u a l n o s t . Medutim, praro na izraž avanje mišljenja-značajno je jedino ako smo u stanju da imamo vlastito mišljenje; o s l o b o đ e n o s t od s poljašnjeg a u t o r i t e t a je t r a j n i d o b i t a k j e d i n o ako su u n u t r a š n j i psih o l o š k i uslovi t akvi da s m o k a d r i da u s p o s t a v i m o vl a s t i t u i n d i v i d u a l n o s t . D a li s m o mi taj cilj dostigli ili da U m u se b a r p r i b l i ž u j e m o ? Ova knjiga bavi se l j u d s k i m č i n i o c e m ; njen' je z a d a t a k , stoga, da u p r a v o ovo p i t a n j e kr i t i č ki an a l i z i r a . P r i t o m ć e m o p r i h v a t i t i n i t i koje s mo i spus t i l i u r a n i j i m poglavljima. 168
Ra s pr avl j aj uć i o dva vida sl obode za m o d e r n o g čoveka, u k a z al i s mo n a e k o n o m s k e uslove koji d o p r i n o s e sve većoj izdv oj en os t i i n e m o ć i p o j e d i n c a naš eg d oba ; r a s p r avl ja j u ć i o p s i h o l o š k i m pos l e d ic ama , p ok a z al i s mo da t a n e m o ć d ov od i ili do o n a k v o g b e k stva ka k v o n a l a z i m o u a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a , ili do p r i n u d n o g sa o b ra ža va n j a , u t o k u kog a izdvojeni p o j e d i n a c p o s t a j e a u t o m a t , g ubi svoje l i č no ja, p a i p a k u isti m a h svesno z a mi š lj a da je S l o bo d an i p o d r e d e n j e d i n o sebi. V a ž no je r a z m o t r i t i n a koji n a č i n n a š a k u l t u r a p o t h r a n j u j e tu t e ž n j u ka s a ob r až a va n ju , m a d a ovde i m a m e s t a s a m o za nekolike i s t a k n u t e p r i m e r e . Suzbijanje s p o n t a n i h os e ća nj a , a t i m e i raz v oj a i st inske i n d i v i d u a l n o s t i z a p o či n j e v e o m a r a n o — u stvari n a j r a n i j i m v a s p i t a n j e m d e t e t a . 1 To ne z n a č i da v as p i t a nj e neizb e ž n o m o r a dovesti do suzbijanja s p o n t a n o s t i ako je p r a v i cilj o b r a z o v a n j a p o d s t i c a n j e u n u t r a š n j e n ez av i s n o s t i i i n d i v i d u a l n o s t i d et e t a , njegova r az vi t k a i i n t e g r i t e t a . O g r a n i č e n j a ko j a t a kv o obr azovanje m o ž d a m o r a da n a m e t n e d e t e t o v u r a z v i t k u j e s u s a m o p r o l a z n e m e r e , koje u i s t i n u p o t p o m a ž u p r o c e s r az v i t k a i e ks pa nzije. U našoj k u l t u r i , m e đ u t i m , o b r a z o v a n j e odviše č e s t o i m a za p o s l e d i c u isključivanje s p o n t a n o s t i i zamen' ji vanje o r i g i n a l n i h psih i č k i h či n o va p r i d o d a t i m o s e ća nj i ma , m i s l i m a i željama. ( Po d o r i g i n a l n i m — da p o n o v i m — ne r a z u m e m to da se n i k o m d r u g o m j e d n a ideja nije r a n i j e javila, već to da o n a n as taj e u p o j e d i n c u , da je r e z u l t a t njegove vlastit e a k t i v n o s t i i da, u t o m smislu, p r e d s t a v l j a njegovu misao. ) U z m i m o j e d a n d o n e k l e p r o i z v o l j an p r i m e r : j e d n o od n a j r a ni j e su zb i j a ni h osećanja j est e o se ća nj e ne p r i j at e l j s t v a i n e d o p a d a n j a . P r e svega v e ć i n a d ec e je, u izvesnoj m e r i , n e p r i j at e lj s k i i b u n t o v n i č k i r a s p o l o ž e n a , što je p o s l e d i c a d e t in j i h s u k o b a s o k o l n i m sve t o m, koji teži da spr eč i n j i h o v u e ks pa n zi vn os t , a k o m e se o n a , k a o slabiji p r o t i v n ik , o b i č n o m o r a j u da p ov i n u j u . J e d a n od o s n o v n i h ciljeva p r o c e s a o b r a z o v a n j a j e s t e u k l a n j a n j e te o p r e č n e r eakcije. M e t o d i su različiti; o n i i du od p r e t n j i i kazni, koje z a s t r a š u j u d et e, do t a n anijih m e t o d a p o t k u p l j i v a n j a ili »objašnjenja«, ko j a z b u n j u j u de t e i p r i m o r a v a j u ga da o d u s t a n e od n ep ri j at e lj s t va . D e t e p oč i n j e o d u s t a j a n j e m od i z r až a va n ja svoga os e ća nj a , a zavr šava o d u st a j a n j e m od sa mog tog ose ća nj a. U s p o r e d o s t i m njega p o u č a v a j u da suzbije svesnost o n ep r i j a t e l j s t v u i n e i s k r e n o s t i d r u g ih ; p o n e k a d to nije sasvim lako, p o š t o su d ec a k a d r a da z a p a z e t a kv a n e g a t i v n a svojstva u d r u g i h , a ne daj u se t a k o l a k o z a v a r a t i r e c i m a k a o što o b i č n o čine odr asli . N j i m a se, ipak, n e k o ne 169
d o p a d a , i a ko za to » ne ma j u j a k razlog« — sem v e o m a j a k o g razloga što osećaju da iz te osobe z r a č e n e p r ij at e lj s t vo ili n ei sk r e nost. Ova r e a k ci j a se u b r z o spr eč ava ; d e t e t u nije p o t r e b n o m n o g o v r e m e n a da d o s p e do »zrelosti« p r o s e č n e o d r as l e o s o be i da izgubi s mi sao za r azlikovanj e p r i s t o j n e osobe od n i t k o v a dok god ovaj ne u č i n i n eš t o b e z o č n o . S d r uge s t r a n e , det e se t o k o m r a n o g v a s p i t a n j a p o u č a v a da gaji os e ća n j a koj a u o p š t e ni su »njegova«; p o s e b n o ga u č e da voli ljude, da se sa n j i m a o p h o d i n e k r i t i č k i l j u b a z n o , i da se smeši. On o što m o ž d a ne p o s t i g n e o br az o v a n j e , o b i č n o se kasnije po s t i gn e d r u š t v e n i m p r i t i s k o m . Ako se ne s me ši t e , o v a m a sud e ka o o » nep r ij at no j ličnosti« — a p o t r e b n o je da vaša l i č n o s t b u d e p r i j a t n a ak o h o ć e t e da p r o d a t e svoje usluge, b ilo ka o k o n o b a r k a , kao p r o d a v a č ili lekar. S a m o o ni u p o d n o ž j u d r u š t v e n e p i r a m i d e , koji ne p r o d a j u n i š t a do svoj fizički r ad, i o n i na s a m o m e v r h u ne t r e b a da su n a r o č i t o »prijatni«. L j u ba z n os t , r a s p o l o ž e n o s t i sve d r ugo št o se oče ku j e o d j e d n o g o s m e h a p o s t a j u a u t o m a t s k i odziv k o j i m a n e k o r u k u j e k a o e l e k t r i č n i m p r e k i d a č e m . 2 Svak ak o, u m n o g i m p r i l i k a m a o s o b a je svesna da č i n i s a m o gest; u većini slučajeva, m e d u t i m , o n a gubi tu svesnost, a t i m e i s p o s o b n o s t r az li k ova nj a p s e u d o o s e ć a n j a od s p o n t a n e l j u b a zn o st i . N e p o s r e d n o se ne suzbija s a m o ne p r i j a t e l j s t v o i ne u bi j a s a m o l j ub az n os t t i m e što joj se p r i d o d a j e n j e n a i mi ta c i j a , š i r o k a lestvica s p o n t a n i h e m o ci j a suzbija se i z a m e n j u j e p s e u d o o s e ć an j i ma. F r o j d je j e d n o t a k v o suzbijanje stavio u sr edi š t e čitavog svog s i s t e m a — suzbijanje seksa. M a d a v e r u j e m da o m e t a n j e s e ks u a l no g uži vanj a nije j e d i n o z n a č a j n o suzbijanje s p o n t a n i h r e a kc i j a već je j e d n o od m n o g i h , izvesno je da njegovu v až no s t ne t r e b a po tc en j i va t i . Njegove p o s l e d i c e su o č i g l ed ne u slučaj e v i m a s e k s u a l n i h inhibi cij a, kao i u o n i m a u k o j i m a seks dobi j a svojstvo p r i n u d e i t r oš i se ka o a l k o h o l ili dr oga, koj a n e m a neki p o s e b a n u ku s , ali d o n o s i s a mo z a b o r a v . Bez o b zi r a koje je dejstvo po sr ed i , suzbijanje s e k s u a l n i h želja, zbog n ji hov e j a č i n e , ne s a m o što u t i č e n a sferu s e ks ua l no g a već i u m a n j u j e h r a b r o s t te osobe da se s p o n t a n o izrazi u svim d r u g i m o b la s t i m a . U n a š e m d r u š t v u o m e t a j u se emo ci j e u o p š t e . M a d a ne m o ž e m o s u m n j a t i da je svako s t va ra l a čk o mišljenje — k a o i svaka d r u g a s t v a r a l a č k a a k t i v n o s t — n e r a z d v o j n o v ez an o za emo ci j u, mišljenje i življenje bez e m o ci j a p o s t a l i su ideal. » E mo c i o n al nost« je p o s t a l a s i n o n i m za n e z d r a v o s t ili n e u r a v n o t e ž e n o s t . Prih v a t a n j e m ovog m e r i l a p o j e d i n a c je u velikoj m e r i oslabio; nje170
govo mišljenje se o s i r o m a š u j e i otupl j uj e. M e đ u t i m , p o š t o se emo ci j e ne m o g u p o t p u n o ub i t i , o n e m o r a j u p o s t o j a t i sasvim o dv o j e n o od i n t e l e k t u a l n e s t r a n e li čnost i ; p o s l e d i c a t og a je jevt i n a i n e i s k r e n a s e n t i m e n t a l n o s t , k o j o m filmovi i p o p u l a r n e pesme h r a n e m i l i o n e p o t r o š a č a g l a d n i h emocij a. P o s e b n o ž e l i m da p o m e n e m j e d n u t a b u i s a n u e m o c i j u za t o što je n j e n o suzbijanje t e s n o v ez an o za k o r e n e li č n ost i : osećanje t r agedije. K a o što s m o videli u j e d n o m r a n i j e m poglavlju, svesnost o s m r t i i o t r a g i č n o m vi du života, bilo da je ma gl ov i t a ili j a s n a , j e d n a je od o s n o v n i h k a r a k t e r i s t i k a čoveka. Svaka kul t u r a se n a svoj n a č i n n o s i sa p r o b l e m o m s m r t i. Z a o n a d r u š t v a u k o j i m a je p r o c e s i nd i vi d u ac i j e j e d v a u z n a p r e d o v a o , m e t a poj e d i n a č n o g p o s t o j a n j a p r e d s t a v l j a m a n j i p r o b l e m , p o š t o je sam doživljaj p o j e d i n a č n o g p o s t o j a n j a m a n j e razvijen. Još se ne zamiš lja da se s m r t u o s no vi r azlikuje od života. K u l t u r e u k o j i m a n a i l a z i m o n a viši s t e p e n r az v i t k a i nd i v i duac i j e p o s m a t r a j u s m r t p r e m a svojoj d r u š t v e n o j i ps i ho l o š k o j s t r u k t u r i . G r c i su sav naglasak stavljali na život, a s m r t su p r e d s t a vl j a li j e d i n o k a o utvarno i s u m o r n o p r o d u ž e n j e života. E g i p ć a n i su svoje n a d e zasnivali na v er o v a n j u u n e u n i š t i v o s t lj u d s ko g tela, b a r t e l a o n i h čija je m o ć za ži vota bi l a n e u n i š t i v a . Jevreji su r e a l i s t i č n o p r i h v a t a l i čin je n i c u s m r t i i vizija n ek o g s t a nj a sreće i p r a v d e koje će čoveč a n s t v o k o n a č n o dos t i ći n a o v o m svetu o m o g u ć i l a i m je da se p o m i r e s i d e j o m o u n i š t e n j u p o j e d i n a č n o g života. H r i š ć a n s t v o je s m r t n a p r a v i l o n e s t v a r n o m i p o k u š a l o je da n e s r e ć n o g p o j e d i n c a u te ši o b e ć a n j i m a o ži votu posle s mr ti . N a š e d o b a j e d n ost a v no p o r i č e s m r t , a sa n j o m i j e d a n b i t a n vid života. U m e s t o da d o p u s t i da svesnost o s m r t i i p a t n j i p o s t a n e j e d a n od najj a č i h p o d s t r e k a za život, o s n o v a l jud s ke s o l i d a r n o s t i i doživljaj bez k og a veselju i od uš e vl j e nj u n e d o s t a j u snaga i d u b i n a , p o j e d i n a c je p r isi l j en da t u svesnost p ot i s ku je . Ali, k a o što je uvek slučaj s p o t i s k i v a n j e m , p o t i s n u t i e l e m e n t i ne p r e s t a j u da p os t o j e •time što se u k l a n j a j u iz vida. N a taj n a č i n s t r a h od s m r t i post oj i u n a m a n e z a k o n i t o . On ostaje živ u p r k o s p o k u š a j u da se por ek n e , ali, p o š t o je p o t i s n u t , ostaje jalov. On p r e d s t a v l j a izvor j e d n o l i k o s t i d r u g i h doživljaja, izvor n e m i r a koji p r o ž i m a život, i n j i m e se objašnjava, u s u d i o b i h se da k a ž em , za š t o ova nac i j a p r e t e r a n o t r o š i n o va c n a pog re b e . U p r o c e s u t a b u i s a n j a e m o ci j a m o d e r n a psi h i j at r i j a igra dvos m i s le n u ulogu. S j e d n e s t r a n e , n j e n naj veći p r e d s t a v n i k , F r o jd , p r o d r o je kr oz fikciju o r a c i o n a l n o m , s v r s i s h o d n o m k a r a k t e r u 171
l juds kog d u h a i p r o k r č i o p u t koji vo di u p r o v a l i j u l j u d s k i h s t r a sti. S dr ug e s t r a n e , o b o g a ć e n a t i m i st im F r o j d o v i m d o s t i g n u ć i m a , m o d e r n a p s i h i j at r ij a n a č i n i l a je sebe o r u đ e m o p š t i h t e ž nj i u m a n i p u l i s a n j u l i č no š ć u. Mnog i p s ihi jat ri , u k l j u č u j u ć i tu i ps i ho a n a l i t i č a r e , stvorili su p r e d s t a v e o » no r ma l n o j « l ičnosti , koj a n i k a d nije odviše t u ž n a , odviše l j u t i t a ni odviše u z b u d e n a . Oni se služe r e c i m a p o p u t »infantilan« ili n e u r o t i č a n « da bi o s ud i l i osob i n e ili t ipove l i č nos t i koji se ne saglašavaju s k o n v e n c i o n a l n i m o b r a s c e m »n or ma l n o g« p o j e d i n c a . Ovakav u ti c aj je n a n e k i nači n opas ni j i od st a r i j i h i i s k r eni ji h o b l i k a n a d e v a n j a i m e n a . T a d a je p o j e d i n a c b a r z n a o da p o s t o j i n e k a o s o b a ili n e k a d o k t r i n a ko ja ga kr i t i ku j e , te je m o g a o da u z v r a t i u d a r a c . Ali ko m o ž e u z v r a t i t i u d a r a c »nauci«? I s t o m i z o p a č a v a n j u k o m e p o d l e ž u o s e ć a n j a i e m oc i j e , p o dl e ž e i o r i g i n a l n o mišljetije. Od s a mo g p o č e t k a o b r a z o v a n j a , o r i g i n a l n o mišljenje se o m e t a i u glave ljudi ulivaju se gotove misli. Taj se p o s t u p a k mo ž e l a k o sag l eda t i k a d a su p o s r e d i m a l a d eca. Svet p o b u d u j e n ji hov u r a d o z n a l o s t , o n a žele da ga u h v a t e fizički, ka o i i n t e l e k t u a l n o . O n a žele da s a z n aj u ist inu , p o š t o je to najbezb e d n i j i n a č i n da se s n a d u u j e d n o m n e o b i č n o m i m o ć n o m svetu. N a s u p r o t t o m e , n j i h ne u z i m a j u ozbi lj no , i nije v a ž no da li taj stav dobi j a oblik o t v o r e n o g n e p o š t o v a n j a ili t a n a n e snishodljivosti u o b i č a j e n e u o p š t e n j u sa svim o n i m a koji ne p o s e d u j u nik a k v u m o ć ( n a p r i m e r sa d e c o m , s t a r i m ili b o l e s n i m o s o b a m a ) . M a d a se s a m i m ovi m p o s t u p a n j e m v e o m a o m e t a n ez a vi s n o mišljenje, p o s t o j i i t e ža s m e tn j a : n e i s k r e n o s t — č e s t o n e n a m e r n a — k oj a je t i p i č n a za p o n a š a n j e p r o s e č n e o d r a s l e osobe p r e m a d e t e t u . Ta n e i s k r e n o s t de l i mi c e se sastoji u fiktivnoj p r e d s t a v i o svetu ko j a se d e t e t u p r u ž a . O n a je o t p r i l i k e i st o t o l i k o kor i s n a kol i ko bi č ov e ku koji se s p r e m a za e k s p e d i c i j u u S a h a r u bi l a k o r i s n a u p u s t v a o ži vot u n a Ar k t iku . P o r e d te o p š t e pog r e š n e p r e d s t a v e o svetu, m n o g e p o s e b n e laži t eže da p r i k r i j u č i n j en i c e sa k oj i m a , iz r a z l i č i ti h l i č n i h razloga, o d r a s l i ne žele da u p o z n a j u decu. Od r đ a v o g r a s p o l o ž e n j a r od it e l j a , koje se raci on al i zu j e k a o o p r a v d a n o n e z ad ov o l j st vo d e t e t o v i m p o n a š a n j e m , do n j i h o v i h s e k s u a l n i h a k t i v n o s t i i n j i h o v i h s va da p r o s t i r e se o b l a s t sa k o j o m det e »ne t r e b a da b u d e u p o z n a t o « i njegova se r a s p i t i v a n j a n ep r i j a t e l j s k i ili u č t i v o o m e t a j u . T a k o p r i p r e m l j e n o , de t e p ol a zi u školu, a m o ž d a i u koledž. Z e l i m u k r a t k o da p o m e n e m n e k e m e t o d e o b r a z o v a n j a koji se d a n a s k or i s t e , a koji, u stvari , dalje o m e t a j u o r i g i n a l n o mišlje172
nje. J e d a n od n j i h je ist ica nj e p o z n a v a n j a č i n j e n i c a ili, k a k o b i h r adi j e r e k a o , i st i ca nj e o b a v e š t e n o s t i . P r e o v l a đ u j e p a t e t i č n o sujeverje da se sve v e ć i m p o z n a v a n j e m č i n j e n i c a d o s p ev a do p o z n a v a nja stvarnosti. Stotine razbacanin i nepovezanih činjenica trpaju se u glave s t u d e n a t a ; o n i su z a u z e ti s a z n a v a n j e m sve većeg b r o j a č i n j e n i c a , te i m t a k o ostaje m a l o v r e m e n a i energije za razmišlj anje. S va ka ko, r a z mi šl j an j e bez p o z n a v a n j a č i n j e n i c a ostaje p r a z n o i f iktivno, a h s a m a »obaveštenost« m o ž e u p r a v o isto t ol i ko da s m e t a r a z m i š l j a n j u kol i ko i n j e n n e d o s t a t a k . J e d a n drugi, za ovo t e s n o v e z an n a č i n o m e t a n j a o r i g i n a l n o g mi š l j e nj a je d r ž a n j e či tave i st i ne za r e l a t i v n u . 3 I s t i n a se p r ika zuje k a o me t a f i z i č k i p o j a m , i ako bilo ko govori o svojoj želji da o t k r i j e i st inu, » na pr e dn i « m i s l i o c i naš eg d o b a s m a t r a j u ga n a z a d n i m . T v r d i se da je i s t i n a st va r sasvim sub je kt i v n a, got o v o st va r u k u s a . N a u č n i t r u d m o r a se odv oj i t i o d s u b j e k t i v n i h č i ni l a ca , i njegov je cilj da se na svet gl e da n e z a i n t e r e s o v a n o i be z s t r as t i . N a u č n i k m o r a d a p r i l a zi č i n j e n i c a m a s t e ri l i z o v a n i h r u k u , k a o što h i r u r g p r i s t u p a p a c i j e n t u . R e z u l t a t tog r el a t i v iz ma , k oji se č e s t o javlja p o d i m e n o m e m p i r i z m a ili p o zi t i v iz ma , ili se p r e p o r u č u j e s voj om b r i g o m za i s p r a v n u u p o t r e b u reči, j e s t e to da r az m i š l j a n j e gubi svoj o s n o v n i p o d s t i c a j — želje i i n t e r e s e o s o b e k o j a raz mi šl j a; u m e s t o toga, mi š ljenje p o s t a j e m a š i n a za r e g i s t ro v a n j e »činjenica«. U stvari, k a o što se mišljenje u o p š t e razvilo iz p o t r e b e za o v l a d a v a n j e m m a t e r i j a l n i m ž i v o to m , t a k o i t r a g a n j e za i s t i n o m p o t i č e iz i n t e r e s a i p o t r e b a p o j e d i n a c a i d r u š t v e n i h g r u p a . Bez t akvog i n t e r e s a ne bi b ilo p o d s t i c a j a za t r a ž e n j e i st ine. U ve k i m a g r u p a čije i n t e r e s e p o d u p i r e ist ina; n j ihov i p r e d s t a v n i c i su p i o n i r i ljuds ke misli; ali i m a i d r u g i h g r u p a čije i n t e r e s e p o d u p i r e p r i k r i v a n j e i st ine. S a m o u o v o m d r u g o m sl uč aj u i n t e r e s je š t e t a n z a i s t i nu . S t og a nije p r o b l e m u t o m e št o je neki i n t e r e s u p i t a n j u , već kakav je i n t e r e s u pit a n j u . Mog a o b i h r eći da je izvesna č e ž n j a z a i s t i n o m , u k o l i k o se javlja u svakog lj u d s ko g b i ć a, p o s l e d i c a izvesne p o t r e b e za nj o m . To p r e svega važi za sn a l a ž en j e j e d n e os o b e u s p o l j a š n j e m svetu, a o s o b i t o za sn a l a ž en j e d e t e t a . K a o d et e , svako l ju ds ko b ić e p r o l a z i k r o z s t a n j e n e m o ć n o s t i , a i s t i n a je j e d n o od n aj j a č i h o r u ž j a o n i h koji ne p o s e d u j u m o ć . Ali i s t i n a služi in t e r e s i m a p o j e d i n c a ne s a m o u vezi sa nj e go vi m s n a l a ž e n j e m u spol j a š n j e m svetu; nj egova v l a s t i t a s na ga u velikoj m e r i zavisi od njegova s a z n a n j a i st ine o sebi. č ov e ko v e o b m a n e o sebi m o g u 173
poistati s ta ke k o r i s n e o n i m a koji ni su k a d r i da k o r a č a j u sami; ali o n e u v eć ava j u nj i h o v u slabost; n a j ve ć a s na ga p o j e d i n c a z a s n i va se na najvećoj i nt e gr ac i ji njegove lič n ost i , a to z n a č i i na nje govu n a j v e ć e m s a m o s h v a t a n j u . »Poznaj s a m o g sebe« j e d n a je od o s n o v n i h z a p o v es t i čiji je cilj l ju ds ka s na ga i sreća. P o r e d p o m e n u t i h či nilaca, p o s t o j e i či n i oc i k o j i a k t i v n o teže da o m e t u sve što je u p r o s e č n e od ra s l e o s o b e o s t a l o od s p o s o b n o s t i o r i g i n a l n o g mišljenja. S o b z i r o m na sva o s n o v n a p i t a n j a p o j e d i n a č n o g i d r u š t v e n o g života, s o b z i r o m na p s i ho l o š ke , ek o n o m s k e , p o l i t ič k e i m o r a i n e p r o b l e m e , veliki deo n aš e k u l t u r e i m a s a m o j e d n u f unkci j u — da za ma gl i s p o r n a pi t a nj a . J e d n a v r s t a d i m n e zavese je i t v r d n j a da su p r o b l e m i suviše z a m r š e n i da bi ih p r o s e č n i p o j e d i n a c shvatio. S u p r o t n o t o m e , izgleda baš da su m n o g a o s n o v n a s p o r n a p i t a n j a p o j e d i n a č n o g i d r u š t v e n o g ži vota v e o m a p r o s t a — t ol i ko , u stvari, p r o s t a da t r e b a očekivati da ih svak r a z u m e . D o p u s t i t i da izgledaju t a k o b e s k r a j n o z a m r š e n a da ih s a m o »stručnjak« mo ž e r a z u m e t i , a i on s a m o u o g r an i č e n o j oblasti, z n a č i s t va rn o, a često, i n a m e r n o , t e ži t i o me t a n j u čov e ko va o sl a n j a n j a n a vl a s t i t u s p o s o b n o s t za mišljenje o o n i m p r o b l e m i m a koji su o d i s t a važni. P o j e d i n a c os e ća da je bespom oćno uhvaćen u zbrkanom mnoštvu p odataka i s patetičnim s t r p l j e n j e m če ka dok s t r u č n j a c i ne o t k r i j u šta da r a d i i k u d a da ide. R e z u l t a t t akvog u t i c a j a je d v os t r uk : l j u d i p o s t a j u s k e p t i č n i i c i n i č n i p r e m a s v e mu što se govori ili š t a m p a , a p r i t o m detin ja st o v e r uj u u sve što im se a u t o r i t a t i v n o kaže. To zd ru ž iv an j e c i n i z m a i n a i v n o s t i v e o m a je t i p i č n o za m o d e r n o g čoveka. B i t n a p o s l e d i c a tog z d r u ž i v a n j a je o m e t a n j e p o j e d i n c a da s a m o s t a l n o misli i od lu č uj e. D ru g i n a č i n p a r a l i s a n j a s p o s o b n o s t i za k r i t i č k o mi š ljenje je r a z a r a n j e svake s t r u k t u r a l i z o v a n e p r e d s t a v e o svetu. Ci nj en i ce gube p o s e b n o svojstvo koje m o g u da i m a j u k a o delovi s t r u k t u r a l i z o v a n e celine, a z a d r ž a v a j u j e d i n o a p s t r a k t n o , k v a n t i t a t ivno z n a č e n j e . Svaka č i n j e n i c a je s a m o jo š jedna či njeni ca, a važ n o je s a m o da li z n a m o vise ili m a n j e či nj en i ca . Zbog tog a r adi o, filmovi i n o v i ne del uj u r a z o r n o . R e k l a m a za sapuin ili vino b e s r a m n o p r a t i ili p r e k i d a vest o b o m b a r d o v a n j u ne k og g r a d a i o s m r t i vise s t o t i n a ljudi. Onaj isti spiker, i s t i m suges tivnim, u m i l n i m i a u t o r i t a t i v n i m g l a s om k o j i m se p os l u ž i o da bi na n as ostavio u t i s a k o ozbi l j nost i p o l i t ič k e situacije, sa da u s a đ u j e p u b l i c i u glavu d o b r e o s o bi ne p o s e b n e vr ste s a p u n a čiji 174
p r o i z v o đ a č p l a ć a za emisij u vesti. U f ilmski m n o v o s t i m a se dop u š t a da iza slika t o r p e d o v a n i h b r o d o v a slede slike sa m o d n e revije. N o v i n e n a m s a op š t a v a j u oveš t al e misli kakvog d e b i t a n t a ili njegove n avi ke p r i d o r u č k o v a n j u na i s t o m p r o s t o r u i sa i s t o m oz b i l j n o š ć u koje u p o t r e b l j a v a j u za izveštaje o d o g a đ a j i m a nauč n og ili u m e t n i č k o g z n a ča j a . Z b og svega ovoga p r e k i d a se istinska veza i z m e đ u nas i o n o g a što s l uš a mo . P r e s t a j e n aš e uzbuđe n j e, s p ut a v aj u se n aš e e mo c i j e i n aš k r i t i č k i sud, i naš stav p r e m a o n o m e što se u svetu zbiva dobija, naj za d, svojstvo dosade i r a v n o d u š n o s t i . U i me »slobode« život sasvim gubi s t r u k t u r u ; o n je s a č i n j e n iz m n o g i h m a l i h k o m a d a m e d u s o b n o odvoj e n i h , koji kao c e li n a n e m a j u n i k a k a v smi sao. Sa t i m k o m a d i ć i m a p o j e d i n a c ostaje s a m, k a o de t e sa k o c k a m a ; m e d u t i m , raz lika je u t o m e što d e t e z n a št a je k uć a , te o t u d mo ž e da p o z n a delove k uć e u m a l i m k o m a d i m a k o j i m a se igra, do k o d r a s l a o s o b a ne u v i đ a z n a č e n j e »celine« čiji joj delovi do s p ev a j u u r u k e. O n a je p o m e t e n a i u p l a š e n a , pa i dalje s a m o z u r i u te beznačajne komadiće. O n o što je bilo r e č e n o o n e d o s t a t k u »originalnosti« o s e ć a n j a i mi š l j e n j a važi i za č i n htenja. Ovo se n a r o č i t o t e š k o u o č a va ; izgleda da m o d e r n i čovek i m a pr evi še želja, ako o ž e l j a m a u o p šte m o ž e m o govoriti, a izgleda da se njegov j e d i n i p r o b l e m sastoji u t o m e što on , iako z n a šta želi, ne m o ž e to i da dobije. Mi svu svoju s na gu t r o š i m o da b i s m o dob i l i o n o št o ž el i mo , a v e ć i n a ljudi n i k a d ne d ovo di u p i t a n j e p r e m i s u te akt i v nost i : p o z n a v a n j e svojih p r a v i h želja. O n i ne z a s t a j u da r a z m i s l e da li m e t e k o j i m a s t r e m e p r e d s t a v l j a j u n e š t o što o n i s a m i žele. U školi žele da i m a j u d o b r e o ce n e, a k a d o d r a s t u , da p o s t i g n u sve vise u s p e h a , da z a r a d u j u vise n o v a c a, da uživaju veći ugled, da k u p e bolja kola, da se p r o v o d e i t a k o dalje. P a i pak, k a d u s r e d sve te p o m a m n e a k t i v n o s t i o d i s t a z a s t a n u d a r az mi sl e , n a p a m e t i m m o g u p a s t i ova p i t a n j a : »Ako j a s t v a r n o d o b i j e m taj novi p o s a o , a k o d o d e m do t i h b ol j i h kola, a k o b u d e m u s t a n j u da o d e m n a taj p u t — št a o n d a ? K a k v a je va j da od svega toga? D a li j a sve to z a i s t a žel i m? N e j u r i m U j a za neč i m što o č e k u j e m da me u s r eć i , a što mi i zmi č e č i m ga se d o m o g n e m ? « K a d a j e d n o m i s kr s nu , t a p i t a n j a z a s t r a š u j u čoveka, j e r o s po r av a j u s a m u o sn o vu či tave njegove ak t ivn os t i , njegovo p o z n a v a n j e o n o g a š t o želi. Lj udi bi, stoga, da se što p r e otar as e t i h misli ko j e ih u z n e m i r a v a j u . O n i os e ća ju da su ih t a p i t a n j a m u č i l a z a t o što su bili u m o r n i ili p o t i š t e n i — te i dalje i du za o n i m što s m a t r a j u v l a s t i t i m ciljem. 175
Pa ipak, sve je ovo z n a k n ej a s n o g s h v a t a n j a i st ine — istine da m o d e r n i čovek živi u o b m a n i da z n a šta želi, d ok u stvari želi o n o što se od njega očekuje da želi. D a b i s m o to uvažili, p o t r e b n o je da s h v a t i m o da p o z n a v a n j e s t v a r n i h želja nije, ka o što v e ć i n a ljudi misli, r el a ti v n o lako, već da je to j e d a n od najt e ži h p r o b l e m a koj e l j u d s k o bi ć e m o r a d a reši. Taj z a d a t a k n a s t o j i m o da i z b e g n e m o po s va ku c e n u , p r i h v a t a j u ć i t u d e ciljeve k a o svoje. M o d e r a n čovek je s p r e m a n da se izloži vel ikim o p a s n o s t i m a k a d p o k u š a v a da p o s t i g n e m e t e koje se s m a t r a j u »njegovim«: ali on se v e o m a plaši r izi ka i o d g o v o r n o s t i koje bi m o r a o da p r e u z m e k a d a bi s a m sebi o d r e đ i v a o ciljeve, č e s t o se velika a k t i v n o s t p o g r e š n o u z i m a k a o d o k a z čovekove s a mo s t a l n e r ad n j e , iako z n a m o da o n a č e s t o m o ž e da ne b u d e s pont a n i j a od p o n a š a n j a kakvog g l u m c a ili h i p n o t i s a n e osobe. K a d a se izvrši p o d e l a u l o ga za j e d a n k o m a d , svaki g l u m a c m o ž e da se uživi u u l og u k oj a m u je d o del jena , p a č a k i da s a m n as t a v i svoj t e k s t i izvesne p o j e d i n o s t i r a d n j e . I p a k , on s a m o igra u lo gu ko j a m u j e dat a. Z a p r o b l e m a u t o r i t e t a i sl o bo d e t e s n o je v e z an a j e d n a posebn a t e š k o ć a ; n a i m e , mi t e š k o m o ž e m o da o c e n i m o do koje m e r e su n a š e želje, misli i o s e ć a n j a s t v a r n o naši, a u kojoj su n a m m e r i spolj a n a m e t n u t i . U t o k u m o d e r n e istorije a u t o r i t e t crkve j e z a m e n j e n a u t o r i t e t o m države, a u t o r i t e t dr žave a u t o r i t e t o m zdr avog r a z u m a i j a v n o g m n e n j a ka o o r u d i m a p ri l a g o d a v a n j a . Ne u v i d a m o da s mo p os t a l i p l e n nove vr ste a u t o r i t e t a z a t o što s mo se o sl ob o di l i njegovih stari jih, j a v n i h oblika. P o s t a l i s mo a u t o m a t i , a ži vimo u o b m a n i da smo p o j e d i n c i k oj i p o s e d u j u vlas ti tu volju. T a o b m a n a p o m a ž e p o j e d i n c u da o s t a n e n e s v e s t a n svoje n e s i g u r n o s t i , ali to je j e d i n a p o m o ć k o j u m u t a k v a o b m a n a mo ž e pr u ž i t i . U osnovi, o s l a b l j e n o je p o j e d i n č e v o l ično ja, t a k o da se o n os e ća n e m o ć a n i k r aj nj e n e s i g u r a n . On živi u s v e t u sa k o j i m vise nije ist inski u vezi i u k o m e se sve i n s t r u m e n t a l i z o v a l o , gde je o n p o s t a o deo m a š i n e k o j u je izgradio1 vl a s t i t i m r u k a m a . On misli, o s e ća i h o ć e o n o št o veruje da t r e b a da misli, ose ća i h o ć e ; u s a m o m t o m p r o c e s u on gubi svoje l ično ja, n a k o m e se m o r a g r a d i t i svaka i s t i ns k a b e z b e d n o s t slobodnog p o j e d i n c a . ; G u b i t a k ličnog j a u v eć a o je n u ž n o s t p r i l a g o d a v a n j a , j e r je njegova p o s l e d i c a d u b o k a s u m n j a u i d e n t i t e t . Ako j a n i s a m n i š t a d r u g o do o n o što v e r u j e m da t r e b a da b u d e m — ko s a m o n d a »ja«? Videli s mo k ak o je p o j e d i n a c — u t o k u p r o p a d a n j a sred176
nj ov e kovnog p o r e t k a , u k o m e je z a u z i m a o n e o s p o r a v a n o i utvr đ e n o m e s t o — p o č e o da s u m n j a u svoje lično ja. I d e n t i t e t p o j e d i n c a j e d a n je od glavnih p r o b l e m a m o d e r n e filozofije od Dek a r t a n a o v a m o . D a n a s u z i m a m o za gotovo d a mi j e s m o mi. P a ipak, n a š a s u m n j a u nas s a m e j oš p o s t o j i ili je, čak, p o r a s l a . P i r a n d e l o je u svojim k o m a d i m a izrazio to ose ća nj e m o d e r n o g čoveka. On po l a zi od p i t a n j a : ko s a m j a ? K a k a v d r ugi dokaz p o s e d u j e m za svoj i d e n t i t e t sem t r a j a n j a svog t el es n og ja ? On svojim o d g o v o r o m ne p o t v r đ u j e p o j e d i n a č n o j a — k a o što čini D e k a r t — već ga p o r i č e : j a ne p o s e d u j e m i d e n t i t e t , m o j e lično j a nije n i š t a d r ug o do o d r a z o n o g a što dr ugi o č e k u j u da b u d e m ; j a s a m »onakav kakvog me želite«. D a k le , zbog ovog g u b i t k a i d e n t i t e t a p o t r e b a za sa obra ža van j e m je j oš n e o d s t u p n i j a ; znači , čovek m o ž e b i t i s i g u r an u sebe s a m o ako i s p u n j a v a oč e ki va nj a d r ug i h . Ako ne ži vimo p r e m a toj p r e d s t a v i , ne s a m o što se iz l až emo o p a s n o s t i d a nas d r u g i os u de i da se j o š vise i zdvoj i mo nego i o p a s n o s t i da i z gubi mo i d e n t i t e t svoje l ičnosti , što z n a č i da u g r o z i m o svoje d u š e v n o zdravlje. Covek p r i gu š uj e te s u m n j e u vlastit i i d e n t i t e t i stiče izvesnu b e z b e d n o s t s a ob ra ž a v a j u ć i se t u đ i m o č e k i v a n j i m a i ne razlikuj u ć i se od d r u g i h ljudi. M e đ u t i m , p l a ć e n a c e n a je visoka. Odust a j a nj e od s p o n t a n o s t i i i n d i v i d u a l n o s t i i m a za p o s l e d i c u sput a va n j e života. U p s i h o l o š k o m p o g l e d u a u t o m a t je, m a d a biol oški živ, e m o c i o n a l n o i m e n t a l n o zdrav. D o k on p r o l a z i k ro z život, ovaj m u p o p u t p e s k a i zmi če iz r u k u . N a izgled z a d o v o lj a n i p u n o p t i m i z m a , m o d e r a n čovek je d u b o k o n e s r e ć a n ; u stvari, on je n a ivici o čajanja. On se o ča j n i č k i drži p r e d s t a v e o indivi d u a l n o s t i ; o n želi da b u d e »drukčiji« i n aj bo l j a p r e p o r u k a ko j u mo ž e da da glasi »to je dr ukčij e«. Mi d o z n a j e m o i me žele zn i č kog s l u ž b e n i k a od koga k u p u j e m o v ozne k a r t e ; r u č n e t o r b e , k a r t e za igranj e i r a d i o - a p a r a t i koji se m o g u n o si t i » pe r so na li z uj u se« s t a v lj a n je m s o p s t v e n i k o v i h inicijala. Sve to uk az uj e na glad za »razlikom«, p a i p a k su to got ovo p os l e d n j i t ragovi i n d i v i d u a l n o s t i . M o d e r n i čovek je g l a d a n života. Ali p o š t o kao a u t o m a t ne može da iskusi život u smi s l u s p o n t a n e a k t i vn o s t i , on nj u z a m e n j u j e s v a k o v r s n i m u z b u đ e n j i m a i n a d r a ž a j i m a : n a d r a ž a j i m a koje mu p r u ž a j u p i j a nč e nj e , s por t ovi , proživl javanje u z b u đ e n j a f iktivnih likova n a f i lm s k o m p l a t n u . U č e m u je, o n d a , z n a č e n j e sl o b od e za m o d e r n o g čoveka? On se o s l ob od i o s polj ašnji h s p o n a koje ga sp re č av a j u da del a i misli o n a k o k a k o n a d e za s h o d n o . On bi bio S l o bod a n da 177
p o s t u p a p r e m a vlastitoj volji k a d a bi z n a o št a želi, misli i oseća. Ali on' to ne zna. On se s a o b r a ž a v a a n o n i m n i m a u t o r i t e t i m a i usvaja lično j a koje nije njegovo. A u k o l i k o to više čini, u t o l i k o se o s e ća n e m o ć n i j i , u t o l i k o je p r i n u d e n i j i da se s a obra ža va. U p r kos s p o l j a š n j e m o p t i m i z m u i inicijativi, m o d e r n i čovek je obuzet d u b o k i m o s e ć a n j e m n e m o ć i , zbog k og a n e t r e m i c e , k a o da je pa r a l i z o va n, gleda n a s t u p a j u ć e k a t a s t r o f e . Ako p o v r š n o p o s m a t r a m o , čini n a m se da se ljudi p r i l i č n o d o b r o snalaze u e k o n o m s k o m i d r u š t v e n o m životu; ipak, opasno bi bilo p r e d v i d e t i da se d u b o k o i s po d te u t e š n e sp o lj a š n os t i krije n e s re ć a . Ako život, za t o što se ne proživljava, izgubi svoje z n a č e nj e , čovek p a d a u očajanje. Lj udi ne u m i r u m i r n o od fizičke gladi; on i ne u m i r u m i r n o ni od p s i h i č k e gladi. Ako gled a m o s a m o e k o n o m s k e p o t r e b e » no r mal ne« osobe , ako ne uviđ a m o n e s v e s n u p a t n j u p r o s e č n e a u t o m a t i z o v a n e osobe, ne uspev a m o da u v i d i m o ni o p a s n o s t k o j o m naš oj k u l t u r i p r e t i n j e n a l j u d s k a osnova: s p r e m n o s t da se p r i h v a t e svaka i deologija i svaki vod ak o o n s a m o o be ć av a u z b u đ e n j e i n u d i p o l i t i č k u s t r ukt u r u i s i m b o l e koji n a v o d n o o smi šljavaju i s r e đ u j u život p oj e di n c a. T o o ča j a n j e l j u ds kog a u t o m a t a p l o d n o je tie za p o l i t i č k e ciljeve fašizma.
2. S L O BO D A I S P O N T A N O S T D o s a d s m o se u ovoj knjizi bavili j e d n i m v i d o m s l o bod e : n e m o ć i i n e s i g u r n o š ć u izdvojenog p o j e d i n c a u m o d e r n o m d r u š t v u , p o j e d i n c a o s l o b o d e n o g svih s p o n a koje su n e k a d i osmišljavale i ob ezvr eđivale život. Videli s m o da p o j e d i n a c ne m o ž e da p o dnes e t u izdvojenost; k a o i zdvoj eno biće, o n je p o t p u n o b e s p o m o ć a n u p o r e d e n j u sa sp ol j aš n j i m sve t om, te ga se, stoga, v e o m a plaši; zbog te izdvojenosti, svet se za njega r a z j e d in i o , a o n s a m izgubio je sve što bi m u o m o g u ć i l o da se u svetu s n a d e . On je, stoga, o b u z e t s u m n j a m a u sebe, u z n a č e n j e ži vota i, k o n a č n o , u svako n a č e l o p r e m a k o m e bi m o g a o u svojim p o s t u p c i m a da se ravna. 2ivot p a r a l i š u i b e s p o m o ć n o s t i s u m n j a , a da bi živeo, čovek p o k u š a v a da p o b e g n e o d slobode, od n e g a t iv n e sl o bod e . On je n a g n a n u no vo r o p st vo . To r o p s t v o se r azlikuje od r obo va nj a p r i m a r n i m s p o n a m a , od k o j i h se o n nije sasvim odvojio, m a d a su n j i m e up r avl j al i a u t o r i t e t i ili d r u š t v e n a gr up a. To bekstvo m u ne v r a ć a i z gubljenu b e z b e d n o s t već m u j e d i n o p o m a ž e da z a bo r a vi svoje lično j a k a o p o s e b a n e n t i t e t . O n n al az i n ov u 178
i k r h k u b e z b e d n o s t po c e n u ž r t v o v an j a i n t e g r i t e t a svog pojed i n a č n o g ja. On o d l u č u j e da izgubi svoje lično j a j e r ne mo ž e da p o d n e s e u s a m l j e n o s t . T a k o s l o b o d a — kao s l ob od a od — vodi u nov o r o p s t v o. Mo ž e li se, na o s n o v u n aš e analize, izvući z a k l j u ča k da neizb e ž a n k r u g vodi od s l o bod e u n o v u za vi sn ost ? D a li s l ob od a od svih p r i m a r n i h veza čini p o j e d i n c a t a k o u s a m l j e n i m i izdvojen i m da o n m o r a n e i z b e ž n o da bež i u no vo r o p s t v o : J e s u li ne zavisnost i s l o b o da j e d n a k e izdvojenosti i s t r a h u ? Ili, pak, p o s t oj i p o z i t i v n a sl oboda , u kojoj p o j e d i n a c živi k a o nez av i sno l i č n o ja a i p a k nije izdvojen, već s j e d i n j e n sa sv e to m, sa d r u g i m l j u d i m a i sa p r i r o d o m ? V e r u j e m o da se n a ovo m o ž e p o t v r d n o odgovor i t i , da se p r o c e s o m p o r a s t a sl ob od e ne o br a z u j e z a č a r a n i k r u g i da čovek mož e b i t i S lo b od a n a da i p a k ne b u d e u s a m l j e n , k r i t i č a n a ipak neispunj en' s u m n j a m a , n e z av i s a n a i pa k i n t e g r a l n i deo čovečanstva. T u s l o b o du čovek mo ž e p o s t i ć i o s t v a r e n j e m svog ličnog ja, t i m e što će o n b i t i on. š t a z n a č i o st va ri t i l i č no ja? Idealisti čki filozofi verovali su da se s a m o o s t v a r i v a n j e mo ž e p o s t i ći j e d i n o i n t e l e k t u a l n i m u v i d o m . Oni su n e i z o s t a v n o tr ažili da se l j u d s k a l i č no st r as c ep i , t a k o da čovekov r a z u m mo ž e da suzbija i n a d z i r e nj egovu p r i r o d u . P o s l e d i c a tog r a s c e p a, m e d u t i m , bi l a je o s i r o m a š e n j e ne s a m o čovekovog e m o c i o n a l n o g ži vota nego i njegovih i n t e l e k t u a l n i h s p o s o b n os t i . Postavši č u v a r o d r e d e n da pa z i n a svog z a t v o r e n i k a , p r i r o d u , r a z u m je i s a m p o s t a o zatvoren i k ; i t a k o su o s a k a ć e n e obe s t r a n e ljudske ličnosti , i r a z u m i e moci j a. V e r u j e m o da se ost v a r i vanj e ličnog j a ne p os t i že s a m o č i n o m r a z mi šl j an ja već i o s t v a r i v a n j e m čovekove c e l o k u p n e ličn o s t i , a k t i v n i m i z r a ž a v a n j e m svojih e m o c i o n a l n i h i i n t e l e k t u a l n i h m o g u ć n o s t i . Te m o g u ć n o s t i n al az e se u svakoga; o n e se o s t v a r u j u s a m o u o no j m e r i u kojoj se izražavaju. D r u g i m r e c i m a , pozi tivna sloboda sastoji se u spontanoj aktivnosti celokupne, integrisane ličnosti. Ovde se p r i b l i ž a v a m o j e d n o m od n a j t e ž i h p r o b l e m a psihol ogije, p r o b l e m u s p o n t a n o s t i . Po k u ša j da se ovaj p r o b l e m val jano p r e t r e s e iziskivao bi j oš j e d n u knjigu. M e đ u t i m , na o sn o v u o n o g što s m o d o s a d a r ek l i m o g u ć n o je, p o r e d e n j e m po s u p r o t n o s t i , d o s p e t i do r a z u m e v a n j a b i t n o g svojstva s p o n t a n e ak ti v n o st i . S po nt a n a a k t i v n o s t nije p r i n u d n a a k t i vn o s t , n a ko j u p o j e d i n c a nagone njegova i z dvo j e no s t i n e m o ć ; to nije a k t i v n o s t a u t o m a t a , ko j a p r e d s t a v l j a n e k r i t i č k o usvajanj e o b r a z a c a s u g e r i s a n i h spo179
lja. S p o n t a n a a k t i v n o s t je s l o b o d n a a k t i v n o s t li č no g ja i, u psih o l o š k o m p o gl e d u , p o d r a z u m e v a o n o što l a t i n s k i k o r e n te reči, sporite, doslovce z n a č i : po s l o b o d n o j volji. P o d a k t i v n o š ć u ne r a z u m e m »svako delanje« već o n o svojstvo s t v a r a l a č k e a k t i v n o s t i koje m o ž e da deluje u n e č i j i m e m o c i o n a l n i m , i n t e l e k t u a l n i m i č u l n i m doži vljajima, k a o i u nečijoj volji. J e d n a p r e m i s a ove s p o n t a n o s t i je p r i h v a t a n j e c e l o k u p n e l i č n o s t i i o d s t r a n j i v a n j e r a s c e p a i z m e đ u »r azuma« i »prirode« j e r s p o n t a n a d e l a t n o s t je m o g u ć n a s a m o ako čovek ne p o t i s k u j e b i t n e delove svoga ličnog ja, s a m o ak o sebe s h v a t a i s a m o ak o su r a z l i či t e sfere ži vota s u št i n s k i i n t e g r i s a n e . M a d a se s p o n t a n o s t r e l a t i v n o r e t k o javlja u n aš oj k u l t u r i , mi je n i s m o p o t p u n o lišeni. Zeleo b i h da p o d s e t i m č i t ao c a, k a k o b i h m u p o m o g a o d a ovo r a z u m e , n a n e k e slučajeve u k o j i m a n a maho ve o p a ž a m o s p o n t a n o s t . P r e svega, z n a m o za p o j e d i n c e koji su — ili koji su bili — s p o n t a n i , čije su mišljenje, o se ća nj e i del anj e bili izraz njih ovo g l i č no g ja, a ne kakvog a u t o m a t a . T i p o j e d i n c i su n a m v e ć i n o m p o z n a t i k a o u m e t n i c i . U stvari , u m e t n i k se m o ž e d ef in i sa t i ka o p o j e d i n a c k a d a r d a se s p o n t a n o izrazi. K a d a bi t o b il a definicija u m e t n i k a — B a l z ak ga je u p r a v o t a k o def ini sao — o n d a se i n e k i filozofi i n a u č n i c i m o r a j u n a z v a t i u m e t n i c i m a , do k se dr ugi isto t o l i ko r a z l i ku j u od n j i h ko l i k o se s t a r o m o d n i f o t og r a f razlikuje od sl i k a r a- st va ra oc a . N e k i d r ugi p o j e d i n c i p o s e d u j u istu s p o n t a n o s t , m a d a n i s u s p o s o b n i — ili su, m o ž d a , s a m o n e o b u č e n i — da se i z r ažavaju u o b j e k t i v n o m m e d i j u m u , k a o što čini u m e t n i k . I p a k , položaj u m e t n i k a nije n e p r i k o s n o v e n , j e r se, u stvari, i n d i v i d u a l n o s t i s p o n t a n o s t p o š t u j u j e d i n o u o n i h u m e t n i k a koji i m a j u u s p e h a ; ako u m e t n i k ne u s p e v a da p r o d a svoju u m e t n o s t , o n z a svoje s a v r e m e n i k e ost a j e n e n o r m a l a n , »n e u r ot i čan«. Položaj u m e t n i k a je, u t o m p o gl e d u , sli čan p ol o ž a j u koji je r e v o l u c i o n a r z a u z i m a o u t o k u istorije. R e v o l u c i o n a r k oji u sp e je d rž a vni k, a onaj koji ne u s p e je z l o či n a c. U d ec e n a l a z i m o j o š j e d a n p r i m e r za s p o n t a n o s t . O n a p o s e du ju s p o s o b n o s t da o se ća j u i misle o n o što je z a i s t a njihovo; ta s p o n t a n o s t ispoljava se u o n o m e što g ovor e i misle, u oseć a n j i m a k o ja se i z r ažavaju na n j i h o v i m l i c i ma . Ako se zapit a m o šta d o p r i n o s i t o m e d a v e ć i n u ljudi p ri v l a če d ec a, o dg ovo r , v e r u j e m, m o r a glasiti da ih deca, s e m iz s e n t i m e n t a l n i h i k on v e n c i o n a l n i h razloga, pr i vl a če u p r a v o t i m s voj s t vom s p o n t a n o s t i . O n o ostavlja d u b o k u t i s a k n a svakog ko i s a m nije sasvim m r t a v 180
da to svojstvo ne bi m o g a o da opazi. U stvari, n iš t a nije privlačnije ni ubedljivije od s p o n t a n o s t i , b ilo da se n a d e u d e t e t a , u m e t n i k a ili u o n i h p o j e d i n a c a koji se ne m o g u ov ak o g r u p i s a t i p r e m a d o b u s t a r o s t i ili z a n i m a n j u . Mi v e ć i n o m m o ž e m o da z a p a z i m o b a r t r e n u t k e vlastit e s p o n t a n o s t i , koji su u isti m a h i t r e n u c i i st inske sreće. Bilo da je to no vo i s p o n t a n o o p a ž a n j e n e k o g pe j za ža ili o t k r i v a n j e n e k e istine do koje s mo došli v l a s ti t i m mi š l j e nj em, ili n e k o č u l n o za dovoljstvo koje nije u k a l u p l j e n o , ili n a v i r a n j e ljubavi p r e m a drugoj o s o b i — u t i m t r e n u c i m a svi z n a m o šta je s p o n t a n i či n i m o ž e m o d o n e k l e da z a m i s l i m o k a k o bi izgledao lj uds ki život k a d se ti doživljaji ne bi t a k o r e t k o javljali i t ol i ko zapostavljali. Z a š t o s p o n t a n a a k t i v n o s t r eš a va p r o b l e m slo bod e ? Re kl i smo da n e g a t i v n a s l o b o d a po sebi p r av i od p o j e d i n c a i zdvoj eno biće, čiji je o d n o s p r e m a svetu d a l ek i nepoverljiv, a čije je l i č n o ja slabo i n e p r e s t a n o u g r o ž e n o . S p o n t a n a a k t i v n o s t je j e d a n n a č i n n a koji čovek m o ž e da s avlada s t r a h o d u s a m l j e n o s t i ne žrtvuj u ć i p r i t o m i n t e g r i t e t svog ličnog ja; j e r se u s p o n t a n o m ostvar iv anj u svog l i č nog j a čovek n a n o v o sjedinjuj e sa s v e t o m — sa č o v e k o m , p r i r o d o m i sa s a m i m s o b o m . Ljubav je g l a v na sas t a v n i c a takve s p o n t a n o s t i ; ne ljubav ka o iščezavanje ličnog ja u dr ugoj osobi, n i t i ljubav ka o p o s e d o v a n j e dr ug e oso be , već ljubav ka o s p o n t a n o p o t v r d i v a n j e d r ugi h, k a o sjedinjavanje p o j e d i n c a sa d r u g i m a n a o s n o v u o č u v a n j a p o j e d i n a č n o g ja. Di n am i č n o svojstvo ljubavi leži u p r a v o u ovoj p o l a r n o s t i : l jubav p o t i č e iz p o t r e b e da se s avlada p o d v o j e n o s t i d o v o d i do j e di nstva — pa i p ak se i n d i v i d u a l n o s t ne o t k l a n j a . D r u g a s a s t av n i c a je r ad ; ne r a d k a o p r i n u d n a a k t i v n o s t r a d i izbegavanja u s a m lj e no st i , niti r a d k a o o d n o s p r e m a p r i r o d i , koji je d e l i m i č n o gos p o d a r e n j e n j o m e a d e l i m i č n o o b o ža v a n j e p r o i z v o d a l j u d s k i h r u k u i r o b o v an j e n ji m a , već r a d ka o st va r a n j e , p r i k o m e se čove k sjedinjuje s p r i r o d o m u s t v a r a l a č k o m či n u . š t o važi za ljubav i za r ad, važi i za svaku s p o n t a n u r a d n j u , bi l a o n a ostvar iv anj e č u l n o g za dovol j s t va ili sud e lo va n j e u p o l i t i č k o m životu z a j e d n ic e . O n a p o t v r d u j e i n d i v i d u a l n o s t li č nog ja, a u isto v r e m e ga sjedinjuje s č o v e k o m i p r i r o d o m . O s n o v n a d i h o t o m i j a svojst v e n a s l obo di — r o d e n j e i n d i v i d u a l n o s t i i p a t n j a zbog u s a m l j e n o s t i — r a z r e š av a se, n a v i še m s t u p n j u , č o v e k o v o m s p o n t a n o m radnjom. Pri samo
svakoj s p o n t a n o j a k t i v n o s t i p o j e d i n a c p r i h v a t a svet. N e što njegovo p o j e d i n a č n o j a ostaje n e t a k n u t o ; o n o pos t a je 181
j a č e i č vr šć e. Jer lično ja je onoliko snažno koliko je aktivno. N e stiče se i s t i n s k a sna ga p o s e d o v a n j e m k a o t a k v i m, b il o to p o s e d o v a n j e m a t e r i j a l n i h d o b a r a ili m e n t a l n i h svojstava k a o što su e mo ci j e ili misli. S n a g a se, t a k o đ e , ne sti če k o r i š ć e n j e m p r e d m e t a i m a n i p u l i s a n j e m nj i m a ; o n o što k o r i s t i m o ne p r i p a d a n a m a p r o s t o z a t o što ga k o r i s t i m o . N a m a p r i p a d a s a m o o n o za šta n a s i st inski vezuje n a š a s t v a r a l a č k a a k t i v n o s t , bilo to o s o b a ili p r e d m e t . S a m o o n a svojstva koj a p r o i s h o d e iz n a š e s p o n t a n e a k t i v n o s t i daj u s n a gu l i č n o m j a i t a k o u o b l i č u j u o s n o v u njegova i n t e g r i t e t a . N e s p o s o b n o s t za s p o n t a n o del anje, za i z r a ža vanj e o n o ga što o d i s t a o s e ć a m o i m i s l i m o i n u ž n o s t — k o j a iz te n e s p o s o b n o s t i p r o i zl a z i — da sebi i d r u g i m a p r i k a ž e m o p s e u d o l i č n o ja, j e s u k o r e n i o s e ć a n j a i n f e r i o r n o s t i i sl abosti. Bili mi t o g a svesni ili ne, ni č ega se ne s t i d i m o vise nego č i nj e ni ce što mi n i s m o mi, i n i š t a nas ne p r av i p o n o s n i j i m a i s r e ć n i j i m a no k a d m i s l i m o , o s e ć a m o i k a z u j e m o o n o što je naše. T o u su š t i n i z n a č i da je v a ž n a a k t i v n o s t k a o takva, da je važ a n p r o c e s , a ne r e z u l t a t . U naš oj k u l t u r i n a g l a s a k je u p r a v o n a o b r n u t o m . Mi p r o i z v o d i m o ne r a d i k o n k r e t n o g z a d o v o lj e n j a već u a p s t r a k t n u s vr h u p r o d a j e r o b e; o s e ć a m o da k u p o v a n j e m m o ž e m o d o ć i do svega m a t e r i j a l n o g a i n e m a t e r i j a l n o g a i t a k o p r i s v a j a m o stvari bez ikakvog ličnog s t v a ra l a č k o g n a p o r a . I s t o t a k o , s m a t r a m o n a š a l i č na svojstva i r e z u l t a t n a š i h n a p o r a rob o m k o ja se m o ž e p r o d a t i z a nov ae , u g l e d i m o ć . T a k o n a g l a s a k p r e l a zi sa z a do vol j e nj a s t v a r a l a čk e a k t i v n o s t i n a v r e d n o s t gotovog p r oi zv o da . T i m e čovek p r o p u š t a j e d i n o z ad ovo l j e nj e koje mu mo ž e p r u ž i t i s t v a r n u s r e ć u — doživljaj a k t i v n o s t i u d a t o m t r e n u t k u — p a j u r i za u t v a r o m k o ja ga r a z o č a r a v a č i m p o v e r u j e da j u je u h v a t i o — za v ar lj ivo m s r e ć o m ko ja se n a z i va u s p e h o m . Ako p o j e d i n a c s p o n t a n o m a k t i v n o š ć u o s t v a r i svoje l i č n o ja, te t a k o d o d e u vezu sa sve t om, o n vise nije i z dvojeni a t o m ; o n i svet p o s t a j u deo j e d n e s t r u k t u r a l i z o v a n e cel i ne; o n i m a svoje z a k o n i t o m e s t o , a t i m e n e s t a j e njegova s u m n j a u sebe i u z n a č e n j e života. T a s u m n j a je p o t e k l a iz njegove p o d v o j e n o s t i i iz o m e t a n j a života; s u m n j e n es t a j e k a d o n b u d e u s t a n j u da živi s p o n t a n o , a ne p r i n u d n o ni a u t o m a t s k i . On je s ve s t an sebe k a o p o j e d i n c a koji je a k t i v a n i koji s tvara, te s h v a t a da život ima samo jedno značenje: sam cin iivljenja. Ako p o j e d i n a c sa v l ada t u o s n o v n u s u m n j u u sebe i svoje m e sto u životu, ak o sa s v e t o m o s t v a ri veze p r i h v a t a j u ć i ga č i n o m s p o n t a n o g življenja, on k a o p o j e d i n a c stiče s n a g u i stiče bez182
b e d n o s t . T a b e z b e d n o s t , m e d u t i m , isto se o n a k o r azlikuje od b e z b e d n o s t i k o j a odl i kuj e p r e i n d i v i d u a l i s t i č k o stanje ka o što se t a n o v a p o v e z a n o s t sa s v e t o m razlikuje od p o v e z a n o s t i p r i m a r n i m v ez am a . N o v a b e z b e d n o s t ne p r e d s t a v l j a z a š t i t u k o ju pojed i n c u p r u ž a n e k a visa m o ć izvan njega; n i t i je to b e z b e d n o s t iz koje je o t k l o n j e n o t r a g i č n o svojstvo života. N o v a b e z b e d n o s t je d i n a m i č n a ; o n a ne p o č i v a n a z a š t i t i već n a čovekovoj s p o n t a noj a k t i vn os t i . T o je b e z b e d n o s t k o j a se sti če svakog t r e n u t k a č o v e k o v o m s p o n t a n o m a k t i v n o šć u . T o je b e z b e d n o s t k o ju mo ž e da p r u ž i j e d i n o slo bo d a , b e z b e d n o s t kojoj n i s u p o t r e b n e o b m a n e , z a t o što je o t k l o n i l a o n e uslove koji n u ž n o iziskuju o b m a n e . P o zi t i v n a s l o b o d a k a o o s t v a r e n j e ličnog j a p o d r a z u m e v a p u n o p o t v r d i v a n j e j e d i n s t v e n o s t i p o j e d i n c a . Lj udi se r a d a j u j e d n a k i , ali se r a đ a j u i različi ti. O s n o v a te razl i ke je n a s l e d e n a s p r e m n o s t , fiziološka i m e n t a l n a , sa k o j o m z a p o č i n j u život, a uz to dolazi p o s e b a n sticaj p r i l i k a i i s k us t a v a sa k o j i m a se s us r eć u. O i s t o v e t n o s t i te p o j e d i n a č n e o s n ov e j e d n e l i č n o s t i i p o j e d i n a č n e o snov e m a koje d r ug e l i č n o s t i m o ž e se isto t a k o m a l o govor iti k a o što se u o p š t e m o ž e govor i t i o fizičkoj i s t o v e t n o s t i dva organ i z m a . I s t i n s k i r az v i t a k li č no g j a u v e k je r a z v i t a k koji se t e me l ji n a toj p o s e b n o j osnovi; to je o r g a n s k i r azvitak, o b e l o d a n j i v a n j e j e d r a svojstvenog toj osobi i s a m o njoj. Razvoj a u t o m a t a , sup r o t n o t o m e , nije o r ga n sk i. R a z v i t a k o s nov e li č n og j a je spr ečen' i t o m l i č n o m j a d o d a j e se p s e u d o l i č n o ja, što u s u š t i n i zna či , k a o što s mo videli, p r i s a j ed i n j a v a n j e t u đ i h o b r a z a c a mi š l j e nj a i os e ća nj a . O r g a n s k i r az v i t a k m o g u ć je s a m o p o d u s l o v o m k ra j njeg p o š t o v a n j a o s o b e n o s t i ličnog j a d r u g i h os o b a , k a o i našeg vl a st i t og li č no g ja. To p o š t o v a n j e j e d i n s t v e n o s t i l ičnog j a i negovanj e te j e d i n s t v e n o s t i j e s u n a j d r a g o c e n i j a d o s t i g n u ć a l jud ske k u l t u r e , a b a š su ta d o s t i g n u ć a d a n a s u o p a s n o s t i . J e d i n s t v e n o s t li č no g j a ni n a koji n a č i n ne p r o t i v r e č i n a č e l u j e d n a k o s t i . T v r d n j a d a su ljudi r o d e n i j e d n a k i p o d r a z u m e v a da su i m svima z a j e d n i č k a ista b i t n a l j u d s k a svojstva, da im je z a j e d n i č k a o s n o v n a s u d b i n a l j u d s k i h bi ć a, da svi p o s e d u j u isto n e o t u d i v o p r a v o na s l o b o d u i sr eću. T a teza, s e m toga, z n a č i da je njihov m e d u s o b n i o d n o s s o l i d ar a n , a ne o d n o s g o s p o d a r a i p o t č i n j e n o g . P o j a m j e d n a k o s t i ne z n a č i da su svi l j ud i isti. Ovakav p o j a m j e d n a k o s t i izvodi se iz uloge koj u d a n a s p o j e d i n a c igra u svojoj e k o n o m s k o j a k t i v n o s t i . Iz veze i z m e đ u čove ka koji k u p u j e i o n o g a koji p r o d a j e o t k l o n j e n e su o d r e đ e n e lične razlike. P o d t i m o k o l n o s t i m a važ no je s a m o to d a j e d a n čovek 183
i m a n e š t o za p r o d a j u , a dr ugi i m a no va e za k u p o v i n u . U e k o n o m s k o m ži votu ljudi se m e d u s o b n o ne r az l i k uj u; o n i se me d u s o b n o r az l i ku j u ka o s t v a r n e osob e i neg o v a nj e n jihove j e d i n st ve no s t i j e s t e s u š t i n a i n d i v i d u a l n o s t i . P o z i t i v n a s l o b o d a t a k o đ e p o d r a z u m e v a n a č e l o da od tog jed i n s t v e n o g p o j e d i n a č n o g j a n e m a veće moć i, da je čovek s r ed i š te i cilj sveg života; da je r a z v i t a k i o st va ri v a n je čovekove indivi d u a l n o s t i cilj koji se n i k a d ne m o ž e p o d r e d i t i ci ljevima čije se d o s t o j a n s t v o s m a t r a većim. Ovo t u m a č e n j e m o ž e da izazove ozbilj ne z a m e r k e . Z a r o n o ne p o s t u l i š e n e o b u z d a n e g o t i za m ? N e p o r i č e li o n o ideju o ž r t v o v a n j u za ideal? Z a r ne bi njegovo pr ih v a t a n j e dovelo do a n a r h i j e ? N a ova p i t a n j a su, u stvari, već d a t i odgovor i, d e l o m izričiti, d e l o m p r e ć u t n i , u t o k u naš eg ranijeg izlaganja. M e d u t i m , t a p i t a n j a su za na s odviše va ž na da ne b i s m o j o š j e d n o m p o k u š a l i da bolje o b j a s n i m o d a t e o d g o v or e i izbegnemo n e s p o ra z u m . Re ći d a čovek ne t r e b a d a se p ov i n u je bilo č e m u što je i z n a d njega ne z n a č i p o r e ć i d o s t o j a n s t v o i deala. S as vi m s u p r o t n o , to je n a j j ač a p o t v r d a i deala. Ovo n a s , m e đ u t i m , p r i m o r a v a da kriti č ki i s p i t a m o z n a č e n j e ideala. Covek je d a n a s o b i č n o s kl on da p r e t p o s t a v i da je i deal svaki cilj čije d os t i za nj e ne p o d r a z u m e v a m a t e r i j a l n i d o b i t a k , sve o n o č e m u je n e k o s p r e m a n ' da žr tvuj e egot is t i čke ciljeve. Taj p o j a m i d ea l a je čisto p s i h o l o š k i — i, u t o m po g l e d u , relativistički. S tog s ub j e kt i vi st i č kog s t a n o v i š t a j e d a n fašist, k oga p o k r e ć e želja da se p o d v r g n e višoj m o ć i i da, u isto v r e m e , n a d j a č a dr u ge l ju de , p o s e d u j e i de al u p r a v o isto o n o l i k o k ol i k o i čovek koji se b o r i za l j u d s k u j e d n a k o s t i slo b o d u . N a toj se osnov i p r o b l e m i de al a n i k a d ne m o ž e resiti. M o r a m o u o č i t i r az l i ku i z m e đ u i s t i n s k i h i l a ž n i h ideala, koj a je b i t n a , u p r a v o k a o i r az l i ka i z m e d u i st ine i laži. Svim istins ki m i d e a l i m a z a j e d n i č k o je j e d n o : o n i izr a ža vaj u želju za n e č i m što j oš nije o s t v a r e n o ali što je p ož e l j n o r a d i r a z v i t k a i sreće p o j e d i n c a . 4 M o ž d a ne z n a m o u v e k šta služi t o m cilju, m o ž d a se ne s l a že mo u p o g l e d u funkcije ovog ili on og i d e a la za l juds ki razvoj, ali to nije razlog za r e l a t i v i z a m , po k o m e ne m o ž e m o da z n a m o č i m e se život p o d s t i č e a č i me o m e t a . Mi n i s m o uvek s igu r ni k o j a je h r a n a z d r a v a a ko j a nije, p a i p a k ne za ključuj e m o d a se o t r o v ni n a koji n a č i n ne m o ž e p o z n a t i . I s t o t a k o m o ž e m o da z n a m o , ako za že l i mo , č i m e se t r u j e m e n t a l n i život. Z n a m o da su s i r o m a š t v o , z a p l a š e n o s t , i z dv o je n os t u p e r e n i protiv života; da sve što služi s l ob o d i i p o d s t i č e č o v ek o vu h r a b r o s t 184
i s n a g u da b u d e svoj j e s t e u korist života, š t a je za č o v ek a d o b r o a š t a r d a v o nije m e t a f i z i č k o već e m p i r i j s k o p i t a n j e , koje se mo ž e r e s i t i n a o s n o v u ana li z e čovekove p r i r o d e i d e l o v an j a izvesnih o k o l n o s t i n a njega. Ali šta je sa »idealima« koji su, p o p u t fašističkih, n e d v o s m i sl eno u p e r e n i p r o t i v ži vota? K a k o da r a z u m e m o č i n j e n i c u što se l j ud i dr že ovi h l a ž n i h i d e al a i st o o n a k o v a t r e n o k a o što se d r u g i dr že p r a v i h ? O d go v o r n a ovo p i t a n j e daj u izvesna psiho-, l o š k a r a z m a t r a n j a . P oj ava m a z o h i z m a p o k a z u j e n a m da ljude m o ž e p r i v u ć i doživljavanje p a t n j e ili p o t č i n j e n o s t i . N e m a s u m nje da su p a t n j a , p o t č i n j e n o s t ili s a m o u b i s t v o a n t i t e z e pozitivn i m ci ljevima života. P a ipak, ti se ciljevi m o g u s u bj e kt i v no d o ži vet i k a o p r i j a t n i i pr i v la čn i . T ak v o doživljavanje o n o g a što je u ž i vo t u š t e t n o j e s t e p oj a v a ko ja vise od svake d r ug e zaslužuje naz i v p a t o l o š k e per verzi j e. M n o g i p si h o l o z i s m a t r a j u da su doživljavanje za d ov o l j s t v a i izbegavanje b o l a j e d i n a z a k o n i t a nače l a l j uds kog d el anj a ; d i n a m i č n a psihol ogija, m e đ u t i m , mo ž e da p o k a ž e da s u b j e k t i v n o doživljavanje za dovol j s t va nije dovoljno m e r i l o za u t v r đ i v a n j e v r e đ n o s t i izvesnog p o n a š a n j a s obzir o m n a l j u d s ku s r eć u. P o d e s a n p r i m e r za t o p r u ž a a n a l i z a ma z o h i s t i č k i h pojava. T a k o a na l i z a p o k a z u j e da senza ci j a z a dovo l j stva m o ž e da b u d e r e z u l t a t p a t o l o š k e p er verzije, i isto t ol i ko m a l o svedoči o o b j e k t i v n o m z n a č e n j u doživljaja kol i k o i slast o t r o v a svedoči o njegovoj k o r i s n o s t i po o r g a n i z a m 5. T a k o dol a z i m o do definicije i st i ns k og i d e a la k a o cilja koji p o t p o m a ž e r a z vi t a k , s l o b o d u i s r e ć u ličnog ja, i do definicije l a ž n i h i deala k a o p r i n u d n i h i i r a c i o n a l n i h ciljeva koji su s u bj e kt i v n o p r i v l a č n i doživljaji (kao što je n a g o n za p o t č i n j e n o š ć u ) , ali koji su s t v a r n o š t e t n i po život. C i m p r i h v a t i m o ovu definiciju, sledi da i st inski i deal nije n e k a s k r i v e n a sila i z n a d p o j e d i n c a , već j a s a n izraz k r a j n j e g p o t v r d i v a n j a l i č no g ja. Svaki i deal koji je u s u p r o t n o s t i sa o vi m p o t v r d i v a n j e m d o k a z u j e da nije i deal već p a t o l o š k i cilj. S ovoga p r e l a z i m o n a d r u g o p i t a n j e , na p i t a n j e žrtve. D a li n a š a definicija s l o b o d e k a o n e p o t č i n j a v a n j a bilo kojoj višoj m o ć i iskl jučuj e žrtve, čak i čovekovo žr t v o v an j e vlastit og ži vota? Ovo p i t a n j e je p o s e b n o va ž no d a n a s , k a d f ašizam p r og l aš a va s a m o ž r t v o v a n j e k a o naj višu vr linu, te n a m n o g e l jud e ostavlja u p e č a t l j i v u t i s a k svojim i d e a l i s t i č k i m k a r a k t e r o m . O d g o v o r na ovo p i t a n j e logi č no sledi iz o n o g a što je d o s a d r e č e n o . P o s t o j e dva sasvim r az li č i ta t i p a žrtve. J e d n a od t r a g i č n i h č i n j e n i c a živ o t a j e s t e to što z a h t e v i naš eg fizičkog l ičnog j a i ciljevi našeg 185
m e n t a l n o g l i č nog j a m o g u da d o d u u su k ob ; t o jest, t o što m o ž d a m o r a m o da ž r t v u j e m o svoje fizičko l i č no j a da b i s m o pot vr di M i n t e g r i t e t svog d u h o v n o g l i č no g ja. T a ž r t v a n i k a d n eć e izgubiti svojstvo t r ag i č n o st i . S m r t n i k a d nije slatka, čak ni ako se u m i r e za najviši ideal. O n a ostaje nei zr ecivo gor ka, pa i pa k m o ž e da b u d e k r a j n j a p o t v r d a n aš e i n d i v i d u a l n o s t i . T a k v a ž r tv a b i t n o se razlikuje od »žrtve« k o j u p r o p o v e d a fašizam. T a ž r tv a nije najviša c e n a k o j u čovek m o ž d a m o r a da p l a t i da b i potvr dio svoje l i č no j a već p r e d s t a v l j a cilj po sebi. T a m a z o h i s t i č k a ž r t v a svodi i sp un j en j e ži vota j e d i n o n a njegovo p o r i c a n j e , na u k i d a n j e l ičnog ja. O n a je s a m o v r h o v n i izraz o n o g a č e m u fašiz a m s t r e m i u svim svojim o g r a n c i m a — u k i d a n j u p o j e d i n a č n o g j a i njegovu p o t p u n o m p o t č i n j a v a n j u višoj m o ć i . O n a je isto t o l i ko p er ve r z i j a p r a v e žrtve k o l i k o je s a m o u b i s t v o k r aj n j a perverzija života. P r a v a ž r t va p r e t p o s t a v l j a u p o r n u želju za duhovn i m i n t e g r i t e t o m . Z r t v a o n i h koji su t u želju izgubili s a m o prikriva n j i ho v u m o r a l n u b e d u . Ostaje da o d g o v o r i m o i na p o s l e d n j u z a m e r k u : ak o je po je di n c i m a d o p u š t e n o da s l o b o d n o del aju u smi sl u s p o n t a n o s t i , ako o n i ne p r i z n a j u n i ka ka v a u t o r i t e t i z na d sebe, h o ć e li iz tog a n e m i n o v n o p ro i z i ći a n a r h i j a ? U k o li ko reč a n a r h i j a o z n a č a v a bezobzir a n e g o t i z a m i r ušilaštvo, či ni l ac koji o d r e đ u j e h o ć e li se to desiti zavisi od našeg r a z u m e v a n j a l jud s ke p r i r o d e . Mo g u s a m o da se p o z o v e m na o n o što je bi l o i s t a k n u t o u poglavlju koje se bavilo m e h a n i z m i m a b e k s t v a: da čovek nije ni d o b a r ni r dav; da je ži vot u svojstvena t e žn j a za r a z v i t k o m , e k s p a n z i j o m , izražavan j e m m o g u ć n o s t i ; da je p o j e d i n a c n a g n a n n a r u š i l a št vo i n a žudn j u za m o ć i ili p o t č i n j e n o š ć u ako m u se život o m e t a , ako je on s a m i zdvoj en i o b u z e t s u m n j o m ili o s e ć a n j e m u s a m l j e n o s t i i n e m o ć i . Ako se l jud s ka s l o b o d a za snuj e k a o sloboda za, a ko c o vek mo ž e p o t p u n o i o d l u č n o da o st va ri svoje l i č no ja, iš č ez nu će b i t n o u z r o k njegovih d r u š t v e n i h n ag o na , te će b i t i o p a s n a s a m o o bol e la i n e n o r m a l n a osoba. U istoriji č o v e č a n s t v a ta s l ob o d a nije bila n i k a d o st v a r e n a , p a i p a k je p r e d s t a v l j a l a ideal k o j e m je č o v eč a ns t vo ostalo v e r n o , č a k ako ga je č e s t o i z r ažavalo u n e j a s n i m i i r a c i o n a l n i m o bl i c ima . N e t r e b a se. č u d i t i t o m e što ist orij a t o l i ko svedoči o s u r o v o s t i i r ušilaštvu. Ako n as i št a iznen e n a d u j e — i o h r a b r u j e — v e r u j e m da je to č i n j e n i c a što je ljud ska rasa, u s p r k o s s v emu što j u je zadesilo, s a ču v al a — i, u stvari, razvila — t a kv a svojstva d o s t o j a n s t v a , h r a b r o s t i , p r i s t o j n o s t i i 186
l j u b a z n o s t i na ka k v a n a i l a z i m o k r oz či tavu i s t or i j u i k a k v i m a se d a n a s odlikuj e b e z b r o j ljudi. Ako p o d a n a r h i j o m r a z u m e m o to da p o j e d i n a c ne p r i zn a j e n i k a k a v a u t o r i t e t , o d g ov o r n a gore p os t a v l j e n o p i t a n j e mo ž e se n a ć i u o n o m e što je bilo r e č e n o o razlici i z m e d u r a c i o n a l n o g i i r a c i o n a l n o g a u t o r i t e t a . R a c i o n a l n i a u t o r i t e t — ka o i st inski ide al — z a s t u p a ciljeve r a z vi t k a i eks panz i j e p o j e d i n c a . P r e m a t o m e , on se, u n ač el u, n i k a d ne sukoblj ava sa p o j e d i n c e m i n j egovim s t v a r n i m a ne p a t o l o š k i m ciljevima. T e z a ove knjige bi l a je da s l o b o d a i m a d v o s t r u k o z n a č e n j e za m o d e r n o g čoveka: d a je o n bi o o s l o b o d e n od t r a d i c i o n a l n i h a u t o r i t e t a i p o s t a o »pojedinac«, ali da se, u isti m a h , izdvojio, da je o n e m o ć a o i p o s t a o o r u d e za ciljeve koji su izvan njega, da se o t u d i o od sebe i od dr ugi h; štaviše, da to st a n j e p o t k o p av a njegovo l i č no ja, slabi i z a s t r a š u j e njega s a m o g a i pr ip r e m a ga za p o t č i n j a v a n j e n o v i m v r s t a m a r opst v a. P o z i t i v n a slo b o d a je m e d u t i m , isto što i p o t p u n o ost va ri vanj e p o j e d i n č e v i h m o g u ć n o s t i , ka o i njegove s p o s o b n o s t i za a k t i v n o i s p o n t a n o življenje. S l o b o d a je dostigla k r i t i č n u t a č k u u kojoj, g o n je n a log i k o m vlastitog d i n a m i z m a , p r e t i da se p r e t v o r i u svoju s u p r o t n os t . B u d u ć n o s t d e m o k r a t i j e zavisi od o s t v ar i va n j a individualizm a , koji je j oš od r e n e s a n s e b i o i d eo l oš k i cilj m o d e r n e misli. D a n a š n j u k u l t u r u i p o l i t i č k u k r i z u ne t r e b a p r i p i s a t i či njeni ci što i m a suviše i n di v i d u a l i z ma , već č i nj en i ci što je i n d i v i d u a l i z a m u koji v e r u j e m o p o s t a o p r a z n a l j u š t u r a . P o b e d a sl o b od e mo g uć a je s a m o ak o se d e m o k r a t i j a razvije u j e d n o d r u š t v o u k o me p o j e d i n a c , njegov r az vi t a k i s r eć a p r ed s t a v l j a j u cilj i s vr hu k u l t u r e , u k o m e nije p o t r e b a n u s p e h n i t i bilo što d r u g o k a o o p r a v d a n j e ži vota i u k o m e se p o j e d i n a c ne p o d v r g a v a nikakvoj m o ć i izvan sebe, n i t i t a m o ć n j i m e m a n i p u l i š e , bilo da je u p i t a n j u dr žava ili e k o n o m s k a m a š i n a ; naj zad, d r u š t v o u k o m e njegova savest i ideali ni su d n t e r na l i z a c i j a spol j ašnj i h z a h t e va, već su s t v a rn o njegovi, te izvršavaju ciljeve koji p r oi z l az e iz osob e n o s t i njegova li č n og ja. Ti ciljevi n i s u se mogli p o t p u n o ostvar i ti ni u k o j e m p r e đ a š n j e m r a z d o b l j u m o d e r n e istorije; o n i su m o r a l i o s t a ti u g l a v n o m ideološki, z a t o što nije bilo m a t e r i j a l n e osno ve za razvoj p r av o g i n d iv i d u a l i zma . Ovu p r e m i s u stvor io je k a p i t a l i z a m . P r o b l e m p r o i z v o d n j e je r e š e n — b a r u n a č e l u — te m o ž e m o za mi s l i t i j e d n u b o g a t u b u d u ć n o s t u kojoj e k o n o m s k a o s k u d i c a vise ne i z n u d u j e b o r b u za e k o n o m s k e p ovlastice. P r o b l e m s k o ji m se d a n a s s u o č a v a m o je p r o b l e m or ganizacije dr u187
š t v e n i h i e k o n o m s k i h snaga, k a k o bi č ove k — ka o č l a n or gani z o va nog d r u š t v a — p o s t a o g o s p o d a r t i h snaga, a p r e s t a o da b u d e njihov r ob. J a s a m nagl asi o p s i h o l o š k u s t r a n u slo bo d e , ali s a m t a k o d e pok u š a o da p o k a ž e m da se taj p s i h o l o š k i p r o b l e m ne m o ž e odvoj i t i o d m a t e r i j a l n e o s nov e ljuds kog p o s t o j a n j a , od e k o n o m s k e , d r u š t v e n e i p ol i t i čk e s t r u k t u r e d r u š t v a . Iz ove p r e m i s e sledi da je i o s t v ar i va n je p o z i t i v n e s l o b o d e i i n d i v i d u a l i z m a p o v e z a n o s e k o n o m s k i m a d r u š t v e n i m p r o m e n a m a koje o m o g u ć u j u pojed i nč ev o o s l o b a d a n j e u s mi sl u o s t v a ri v a n j a njegovog l i č no g ja. Cilj ove knjige nije bavljenje e k o n o m s k i m p r o b l e m i m a koji p r o izlaze iz te p r e m i s e ; ni p r ik a z i v a n j e e k o n o m s k i h p l a n o v a za bud u ć n o s t . Ali ne b i h h t e o da o s t a n e iole n ei z v e s n o gde se, b a r k a k o j a v er u j e m, na l az i r ešenje. P r e svega se m o r a r eć i ovo: ne m o ž e m o d o p u s t i t i da i z g u b i m o i j e dn o o d b i t n i h d o s t i g n u ć a m o d e r n e d e m o k r a t i j e — bilo da je u p i t a n j u b i t n o d o s t i g n u ć e k a o što je p r e d s t a v n i č k a vlada, to j e s t v l a da k o j u je i z a b r ao n a r o d i k o j a je n a r o d u o d g o v o r n a , b ilo da je u p i t a n j u ij e dn o p r a v o koje povel ja o p r a v i m a zaj e mčuje s v a k o m g r a d a n i n u . Mi ne m o ž e m o staviti n a k o c k u ni novije d e m o k r a t s k o n a č e l o d a n i k o ne srne gladovati , da d r u š t v o odgov a r a za sve svoje čl anove , da se n i k o ne p o t č i n j a v a iz s t r a h a , te da u sl e d s t r a h a od n e z a p o s l e n o s t i i gladi izgubi svoj l j ud s ki p o n o s . T a o s n o v n a d o s t i g n u ć a m o r a j u se ne s a m o s a č u v a t i nego i u t v r d i t i i p r o ši r it i . U s p r k o s č i nj eni ci što je taj s t e p e n d e m o k r a t i j e bi o o s t v a r e n — m a d a n i k a k o ne p o t p u n o — to nije d ov o l j n o. N a p r e d a k d e m o k r a t i j e leži u u v e ć a v a n j u s t v a r n e slo bo d e, inicijative i s p o n t a n o s t i p o j e d i n c a , ne s a m o u i z vr s n i m p r i v a t n i m i d u h o v n i m stvar i m a već, p r e svega, u a k t i v n o s t i ko ja je b i t n a za p o s t o j a n j e svakog č o ve ka — u nj egovu r a d u . Koji su o pš t i uslovi za t o? I r a c i o n a l n a i n e p l a n s k a p r i v r e d a d r u š t v a m o r a se z a m e n i t i p l a n i r a n o m e k o n o m i k o m , k o j a p r e d stavlja p l a n i r a n i u s k l a đ e n n a p o r d r u š t v a ka o takvog. D r u š t v o m o r a o v l a d a t i d r u š t v e n i m p r o b l e m i m a isto o n a k o r a c i o n a l n o kao što je ovl a dal o p r i r o d o m . J e d a n uslov z a to je o t k l a n j a n j e pot a jn o g v l a d a n j a o n i h koja, m a d a ih je b r o j e m m a l o , p o s e d u j u vel iku e k o n o m s k u m o ć a ne o s e ć a j u n i k a k v u o d g o v o r n o s t p r e m a o n i m a čija s u d b i n a zavisi o d n j i h o v i h o d l u k a . Taj novi p o r e d a k m o ž e m o n a z v a t i d e m o k r a t s k i m s oc i ja l i z m o m , ali naziv nije va188
ža n; va ž no je j e d i n o to da u s p o s t a v i m o r a c i o n a l a n e k o n o m s k i s i s t e m koji služi č o v e ko v i m ciljevima. D a n a s o g r o m n a v eć i n a l j u di ne s a m o što n e m a n i k a k a v n a d z o r n a d č i t a v o m e k o n o m s k o m m a š i n o m , već i m a i m a l o p r i l i k a da razvije i s t i n s k u inicij a t i v u i s p o n t a n o s t n a p o s e b n o m p o s l u koji obavlja. T i l judi su »zaposleni«, i od n ji h se ne oč e ku je n i š t a d ru g o do da r a d e o n o što se im kaže. S a m o u j e d n o j p l a n i r a n o j e k o n o m i c i , u kojoj je č i t a v a n a c ij a r a c i o n a l n o o v la d a l a e k o n o m s k i m i d r u š t v e n i m s n a g a m a , p o j e d i n a c m o ž e da u če st vu j e u o d g o v o r n o s t i i da se p r i r a d u služi s t v a r a l a č k o m i n t e l i g e nc i j om. J e d i n o je v a ž n o da se p o j e d i n c u p o n o v o p r u ž i p o v o l j n a p r i l i k a za i s t i n s k u a k t i vn o s t ; da se d r u š t v e n i ciljevi p o i s t o v e t e s nj e go vi m v l a s t i t i m ci ljevima — ne i de ol oš ki već s t v a r n o ; i da o n svoj t r u d i r a z u m a k t i v n o ul o ž i u r a d koji obavlja, k a o u r a d za koji se os e ća o d g o v o r a n zbog njegova z n a č e n j a d svrhe s o b z i r o m na l jud s ke ciljeve. Manipulaciju ljudima m o r a m o zameniti aktivnom i inte ligentnom s a r a d n j o m i n a č e l o n a r o d n o g up ra v l j an ja , p o m o ć u n a r o d a i za n a r o d , p r o š i r i t i sa f o r m a l n e p ol i t i čk e sfere n a e k o n o m s k u . N a p i t a n j e da li se j e d n i m e k o n o m s k i m i p o l i t i č k i m sistem o m p o t p o m a ž e o s t va re nj e l ju ds ke s l o bod e ne m o ž e se odgov or it i s a m o p o l i t i č k i i e k o n o m s k i . J e d i n o m e r i l o za o st v a ri va n je s l ob od e j e s t e to da li p o j e d i n a c a k t i v n o uč e st vu j e u o d r e d i v a n j u svog ži vot a i ži vot a d r u š t v a , i to ne s a m o f o r m a l n i m č i n o m glas anj a već i s voj om s v a k i d a š n j o m a k t i v n o šć u , svojim r a d o m i svojim o d n o s i m a p r e m a d r u g i m l j u d i m a . Ako se o g r a n i č i n a čisto p o l i t i č k u sferu, m o d e r n a p o l i t i č k a d e m o k r a c i j a ne m o ž e d ovol j no da u b l a ž i p o sl e d i c e e k o n o m s k e b e z n a č a j n o s t i p r o s e č n o g p oj e d i n c a. Ali n i su d o v o lj n i ni č i s to e k o n o m s k i p o j m o v i , k a o što je p o d r u š t v l j e n j e s r e d s t a v a za p r o i z v o d n j u . Ovde ne m i s l i m tol i ko na r eč »socijalizam«, koj a se — iz t a k t i č k e p r i k l a d n o s t i — varljivo u p o t r e b l j a v a u n a c i o n a l s o c i j a l i z m u . I m a m n a u m u Rusiju, gde je »socijalizam« p o s t a o p r e v a m a r eč; j e r , m a d a je došlo do p o d r u š t v l j a v a n j a s r e d s t a v a za p r o i z v o d nj u , o g r o m n o m mas o m s t a n o v n i š t v a s t v a r n o m a n i p u l i š e m o ć n a b i r o k r a t i j a ; t i m e se n u ž n o s p r e č a v a razvoj s l o bod e i i n d i v i d u a l i z m a , čak i ak o m o ž d a d r ž a v n i n a d z o r del uje u e k o n o m s k o m i n t e r e s u v eć i ne n a r o d a . D a n a s se r e č i vise no i ka d z l o u p o t r e b l j a v a j u za p r i k r i v a n j e isti ne. I z d a v an j e s a ve z ni ka naziva se s m i r i v a n j e m , vo jn a agresija se p r e r u š a v a u o d b r a n u od n a p a d a , p o k o r a v a n j e m a l i h n ac i j a n az i v a se p a k t o m pr i j at el j st va, a či tavo s t a n o v n i š t v o se sur ov o p o d j a r m l j u j e u i me n a c i o n a l s o c i ja l i z m a. I r eč i » de m o k r at i j a « , 189
»sloboda« i »individualizam« p o s t a j u p r e d m e t i ove z l o u p o t r e b e . P os t oj i j e d a n n a č i n za definisanje s t v a rn o g z n a č e n j a r azlike izm e đ u d e m o k r a t i j e i fašizma. D e m o k r a t i j a je s i s t e m koji s t va ra e k o n o m s k e , p o l i t ič k e i k u l t u r n e uslove za p u n razvoj p o j e d i n c a . F a š i z a m je s i s t em koji, bez o b z i r a p o d k o j i m i m e n o m , p o d v r A gava p o j e d i n c a t u d i m ci ljevima i slabi razvoj ist inske indivi dualnosti. Očit o, j e d n a od n aj već i h t e š k o ć a p r i u s p o s t a v l j a n j u usl ova za ost va ri vanj e d e m o k r a t i j e leži u p r o t i v r e č n o s t i i z m e d u p l a n i r a n e e k o n o m i k e i a kt i vn e s a r a d n j e svakog p o j e d i n c a . J e d n a p l a n i r a n a e k o n o m i k a dosega m a kojeg velikog i n d u s t r i j s k o g s i s t e m a iziskuje veliku c e n t r a l i z a c i j u i, s h o d n o t o m e , b i r o k r a t i j u koj a će u p r a v l j a t i t o m c e n t r a l i z o v a n o m m a š i n o m . Ak ti v a n n a d z o r i sar a d n j a svakog p o j e d i n c a i n a j m a n j i h j e d i n i c a čitavog s i s t e m a iziskuju, m e d u t i m , veliku d e c e n t r a l i z a ci j u . Ako se p l a n i r a n j e odozgo ne p o m e š a sa a k t i v n i m s u d e l o v a n j e m o d o z d o , ak o se d r u š t v e n i život s t a l n o ne k r e ć e o d o z d o n a g or e , p l a n i r a n o m e k o n o m i k o m će se o b n o v i t i m a n i p u l a c i j a l j ud i ma . Re še n j e tog p r o b l e m a z d r u ži vanja c e n t r al i za ci j e sa d e c e n t r a l i z a c i j o m j e d a n je od važniji h z a d a t a k a dr uš t v a . Ali sasvim je izvesno da on' nije m a n j e rešiv od t e h n i č k i h p r o b l e m a koje s mo već resili i koji su n a m d o n e l i got ovo p o t p u n u vlast n a d p r i r o d o m . M e đ u t i m , o n se m o ž e resiti s a m o a ko j a s n o s h v a t i m o n u ž n o s t njegova r eš a v a n j a i ako i m a m o p o v e r e n j e u ljude, u n j i ho v u s p o s o b n o s t da se, ka o ljud ska bića, s t a r a j u o svojim p r a v i m i n t e r e s i m a . O pe t se, n a n e k i n a č i n , s u o č a v a m o sa p r o b l e m o m p o j e d i n a č n e inicijative. P o j e d i n a č n a inicijativa bi l a je u l i b e r a l n o m k a p i t a l i z m u j e d a n od vel ikih p o d s t i c a j a k a k o za e k o n o m s k i s i s t e m t a k o i za li č ni r azvoj. N o ovde se m o r a m o d v o s t r u k o o g r ad i t i: o n a je razvila s a m o o d a b r a n a covekova svojstva, njegovu volju i r a c i o n a l n o s t , d o k je o n i n a č e o s t a o p o d r e d e n e k o n o m s k i m ci ljevima. To n a č e l o je naj bol j e del ovalo u v e o m a i ndivi duali zovanoj i k o n k u r e n t s k o j fazi k a p i t a l i z m a , u kojoj je bilo m e s t a za b e z b r o j n e nez avi sne e k o n o m s k e j e d i n i c e . D a n a s se taj p r o s t o r suzio. S a m o m a l i b ro j lj udi m o ž e da k o r i s t i p o j e d i n a č n u inicijativu. Ako d a n a s že l i mo da to n a č e l o o s t v a r i m o i u v e ć a m o ga t o l i k o da se či t av a l i č n o st o s lob od i , b i ć e m o u s t a n j u da to u č i n i m o je d i n o r a c io n a ln i m i u s k l a đ e n i m n a p o r o m dr uštva kao c eline i o no li ke d ec e n t r a l i z a ci j e k o j a m o ž e da z a je mč i st va rni , istinski, a k t i v a n n a d z o r i s a r a d n j u n a j m a n j i h j e d i n i c a s is tema. 190
S a m o ako o vl a da d r u š t v o m i e k o n o m s k u m a š i n u p o d r e d i ci ljevima l j uds ke sreće, i s a m o ak o a k t i v n o uče st v uj e u dr uštven o m p r o c e s u , čovek će m o ć i da savlada o n o što ga d a n a s b a c a u oča j a n j e — svoju u s a m l j e n o s t i o s eća n j e n e m o ć i . D a n a s čovek ne p a t i t ol i ko od s i r o m a š t v a koliko zbog toga što je p o s t a o zub a c n a t o č k u velike m a š i n e , a u t o m a t , što je njegov ži vot p o s t a o p r a z a n i izgubio z n a č e n je . P o b e d a n a d s v a k o v r s n i m a u t o r i t a r n i m s i s t e m i m a bi ć e m o g u ć a s a m o a k o d e m o k r a t i j a ne odstupi , već p r e d e u n a p a d i p r i s t u p i o st va ri v a n ju o n o g a što su l judi koji su se t o k o m p o s l e d n j i h vek ova bor i l i za s l o b o d u smat r a h n j e n i m ciljem. O n a će p o b e d i t i snage n i h i l i z m a s a m o ako m o ž e da i s p u n i l jude n a j s n a ž n i j o m v e r o m za ko ju je njihov d u h k a d a r — v e r o m u život, u ist inu, i u s l o b o d u kao a k t i v n o i s p o n t a n o ost va ri vanj e p o j e d i n a č n o g ja.
BELESKE UZ GLAVU SEDMU
1. P r e m a saopštenju Ane H a r t o h (Anna Ha r t o ch ) — iz zajedničke knjige M. Geja (M. Gay), A. H a r t o h , L. B. Marfija (L. B. Murphv), koja će uskor o izići, a koja je posvećena klini čkom ispitivanju dece iz S a r ah Lawrence Nurs er y School — Roršahovi testovi sa de c om od tri do p e t godina starosti pokazuju da glavni sukob iz m e d u njih i a ut or i ta t i vni h odraslih osoba potiče iz pokušaja da se sačuva dečja spontanost. 2. Kao rečit p r i m e r za komercijalizovanje ljubaznosti h t e o b i h da navedem j e d a n izveštaj o »The H ow ar d J o h n s o n Re staurants« (For tune, — septembar , 1940, str. 96). Džon so n zapošljava vojsku »mušterija«, koje idu iz r e s t o r a n a u r e s t o r a n da m o t r e na pr opust e. »Pošto se sve kuva p r e m a p r op i sa n i m s t a n d a r d n i m r e c ep ti ma i mer a m a koje je izdala direkcija, i nspektor zna koliku porciju bifteka t r e b a da dobije i kakav ukus t r e b a da ima povrće. On t a k od e zna koliko je v r eme na p o t r e b n o za posluživanje ručka, i t a čn o zna ko liko t r eb a da b u d u ljubazne d oma ći c a r es t o r a n a i konobarka.« 3. U vezi sa čitavim ovim p r o b l e m o m sr. čemu znanje? (Knowledge for What?) R ob er t a S. Linda (Robert S. Lynd), Oxford University Press, London, 1939. U vezi sa njegovim filozofskim vidovima sr. M. Hor k ha jme ro vo delo »Zum Ra t ionalismusstr eit in der Gegenvvartigen Philosophie«, Zeitschrift fur Sozialforschung, Vol. 3, 1934, Alcan, Pariz. 4. Isp. Maks Oto (Max Otto), Ljudski poduhvat (The Human Enter prise), T. S. Croft, Njujork, 1940, glave IV i V. 191
5.
Pitanje o k o me se ovde raspravlja dovodi do v eoma značajne činjenice, koju želim b ar da p o m e n e m : činjenice da d i n a mi č n a psihologija može da razjasni i etičke pr obleme. Psiholozi će tu biti od p o mo ći tek kad b u d u u stanju da uvide važnost m o r a l n i h p r o bl e ma za razumevanje ličnosti. Svaka psihologija, uključujući i Frojdovu, koja takve p r ob l eme obrađuje s obzi rom na načelo za dovoljstva, ne uspeva da shvati j e d a n važan deo ličnosti i p r e p u š t a tu oblast d ogmat i čki m i neempirijskim m o r a l n i m d o k t r in a ma . Naša analiza samoljublja, mazohističke žrtve i ideala daje za tu oblast psihologije i etike pr i me r e koji obezbeđuju dalji razvitak.
Karakter i društveni proces
Od p o č e t k a do k r a j a ove knjige bavili smo se u z a j a m n i m odn o s i m a d r u š t v e n o - e k o n o m s k i h , p s i h o l o š k i h i i d e ol oš ki h činilaca, a n a l i z i r a j u ć i izvesna ist or i j ska r az dobl j a, ka o što su d o b a refor m a c i j e i d a n a š n j e doba. U o v o m d o d a t k u p o k u š a ć u , za o n e čit a o c e koje z a n i m a j u te ori jski p r o b l e m i o b u h v a ć e n i t a k v o m anal izom, da u k r a t k o p r e t r e s e m o p š t u t e o r i j s k u o s n o v u n a kojoj se t a k o n k r e t n a a n a l i z a temel ji. P r o u č a v a j u ć i p s i h o l o š k e r eakcije j e d n e d r u š t v e n e g r up e , bav i m o se k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m č l a n o va te g r up e — to jest, p o j e d i n a č n i h osoba; na s , m e đ u t i m , ne z a n i m a j u o s o b e n o s t i po k o j i m a se te osob e m e đ u s o b n o razl i kuj u, već onaj deo njihove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e ikoji je z a je dn i čk i većini čl an ov a te gr up e. Taj k a r a k t e r m o ž e m o n az va t i društvenim karakterom. D r u š t v e n i k a r a k t e r je n u ž n o m a n j e o s o b e n od p o j e d i n a č n o g k a r a k t e r a . O pi su ju ć i ovaj dr ugi , b a v i m o se svim o n i m o s o b i n a m a koje svoj o m p o s e b n o m k o n f i g u r a c i j o m o b r a z u j u s t r u k t u r u l i č n o s t i ovog ili o n o g p o j e d i n c a . D r u š t v e n i k a r a k t e r sadrži s a m o izvesne odabrane o s o b i n e , suštinsko jezgro karakterne strukture većine članova jedne grupe, koje se razvilo kao posledica osnovnih iskustava i oblika života zajedničkih toj grupi. M a d a će u vek biti »o ds t u pn i ka « , koji i m a j u sasvim d r u k č i j u k a r a k t e r n u s t r u k t u r u , k a r a k t e r n e s t r u k t u r e već i ne čl an o va te g r up e j e s u varijacije tog j ezgr a, p r o u z r o k o v a n e s l u č a j n i m č i n i o c i m a r o đ e n j a i ži votnog iskustva, koji su za svakog p o j e d i n c a drukčij i. Ako že l i mo da j e d n o g p o j e d i n c a u p o t p u n o s t i s h v a t i m o , e l e m e n t i po k o j i m a se o n razlikuje od d r u g i h dobijaju n aj v e ć u važnost. M e đ u t i m , ako ž e l i m o da s h v a t i m o n a č i n n a koji se l j u d sk a ene r gi j a kan a l i š e i k a k o o n a deluje k a o p r o i z v o d n a snaga u d a t o m d r u š t v e n o m p o r e t k u , t a d a d r u š t v e n i k a r a k t e r zaslužuje da b u d e u s r e d i š t u naš eg z a n i m a n j a . P o j a m d r u š t v e n o g k a r a k t e r a je k l j u č n i p o j a m za r a z u m e v a n j e d r u š t v e n o g p r o ce s a. K a r a k t e r je, u d i n a m i č n o m smi sl u a n a l i t i č ke 195
psihologije, o s o b e n a f o r m a u koj u se u o b l i č uj e l j u ds ka ene r gi j a d i n a m i č n i m p r i l a g o đ a v a n j e m l j u d s k i h p o t r e b a p o s e b n o m obl i ku p o s t o j a n j a d at o g d r uš t va . K a r a k t e r , pak, o d r e đ u j e mišljenje, o se ća nj e i p o s t u p a n j e p o j e d i n a c a . S o b z i r o m na n aš e misli, ovo se ne u v i đa baš lako, p o š t o s mo svi skloni da p r i h v a t i m o k on v en c i o n a l n o ver ovanje da je mišljenje isključivo i n t e l e k t u a l n i čin, n e z av i s a n od p s i ho l o š ke s t r u k t u r e ličnosti . To, m e đ u t i m , nije t a č n o , i u t o l i k o je m a n j e t a č n o u ko l i k o se n aš e misli više bave e t i č k i m , fiziološkim, p o l i t i č k i m , p s i h o l o š k i m ili dr ušt ven i m p r o b l e m i m a , a ne e m p i r i j s k o m m a n i p u l a c i j o m k o n k r e t n i m p r e d m e t i m a . I z u z i m a j u ć i či st o logičke e l e m e n t e o b u h v a ć e n e čin o m mišljenja, t a kve su misli uveliko o d r e đ e n e s t r u k t u r o m ličn o s t i os o be koj a r azmišlja. Ovo isto t ol i ko važi i za či tavu j e d n u d o k t r i n u ili t eori jski si s t em k ol i k o i za j e d a n j e d i n i p o j a m — n a p r i m e r , ljubav, p r a v d u , j e d n a k o s t , žr t vu. Svaki t a k a v p o j a m i svaka d o k t r i n a i ma j u e m o c i o n a l n u m a t r i c u , a ta m a t r i c a je duboko u k o r e n je n a u kar a k te r n o j struktura pojedinca. U p r e t h o d n i m g la v ama dali smo za ovo m n o g e p r i m e r e . Pokuša l i s mo da, s o b z i r o m n a d o k t r i n e , p o k a ž e m o e m o c i o n a l n e k o r e n e r a n o g p r o t e s t a n t i z m a i m o d e r n o g a u t o r i t a r i z m a . S obzi r o m n a p o j e d i n e p o j m o v e , p o k a z a l i s mo d a za s a d o - m a z o h i s t i č k i k a r a k t e r ljubav, n a p r i m e r , o zn a ča v a s i m b i o t i č k u zavisnost , a ne u z a j a m n o p o t v r d i v a n j e i j e d i n s t v o n a o s n o v u j e d n a k o s t i ; ž r tva o z n a č a v a kr aj nj e p od v r g a v an j e nečijeg p o j e d i n a č n o g j a n e č e m u višem, a ne p o t v r d u nečijeg m e n t a l n o g i m o r a l n o g ja; r az l i k a o z n a č a v a raz l i ku u m o ći , a ne ost va ri vanj e i n d i v i d u a l n o s t i na o sn o v u j e d n a k o s t i ; p r a v d a z n a č i da svako t r e b a da dobije o n o što zaslužuje, a ne da p o j e d i n a c m o ž e b e z u s l o v n o z a h t e v a t i ostva rivanj e svojih b i t n i h i n e o t u d i v i h pr av a ; h r a b r o s t je go t ov o s t na p o tč i n j a v a n j e i t r pljenje, a ne k r a j n j a p o t v r d a i n d i v i d u a l n o s t i nas u p r o t moć i . M a d a se dva čove ka r a z l i č n i h l i č no s t i služe i s t o m r eči k ad a , na p r i m e r , govore o ljubavi, z n a č e n j e te reči sasvim se razlikuje s h o d n o njihovoj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i . U stvari, ispravn o m p s i h o l o š k o m a n a l i z o m z n a č e n j a t i h p o j m o v a u m n o g o m e bi se m o g l a izbeći i n t e l e k t u a l n a z br ka , p o š t o svaki p o k u š a j či sto logičke klasifikacije n u ž n o m o r a o m a š i t i . V e o m a je va ž na či n j en i c a što ideje i ma j u e m o c i o n a l n u m a t r i c u , z a t o što o n a p r e d st a vl j a ključ za r a z u m e v a n j e d u h a j e d n e kult u r e . R a z l i č n a d r ušt va, ili klase u j e d n o m d r u š t v u , i m a j u svoj o s o b e n i d r u š t v e n i k a r a k t e r , i na njegovoj se osnovi r az l i čne ideje razvijaju i j a ča j u . T a k o , na p r i m e r , ideja o r a d u i u s p e h u k a o 196
gl a vn i m ciljevima ži vota m o g l a je steći m o ć i p o s t a t i p r i v l a č n a za m o d e r n o g čov e ka zbog njegove u s a m l j e n o s t i i s um n j e ; ali p o t p u n o bi o m a š i l a p r o p a g a n d a ideje o n e p r e s t a n o m t r u d u i s t r em ljenju u s p e h u ako bi bila u p u ć e n a P u e b l o I n d i j a n c i m a ili meks i k a n s k i m seljacima. T i ljudi d r uk či j e k a r a k t e r n e s t r u k t u r e t e š ko da bi r a z u m e l i o č e m u govori o s o b a koj a ta kve ciljeve izlaže, č a k i k a d bi r a z u m e l i n j e n jezik. I s to 'tako, H i t l e r ili onaj deo n e m a č k o g s t a n o v n i š t v a koji i m a istu k a r a k t e r n u s t r u k t u r u sa svim i s k r e n o misle da je p o t p u n a b u d a l a ili o b i č a n lažov svaki onaj ko misli da se r at o v i m o g u u k i n u t i . N a o s n o vu n j ih ova dr uš tvenog k a r a k t e r a , za njih je život bez p a t n j i i n e d a ć a isto t a k o m a l o shvatljiv kao što su to s l ob o d a i j e d n a k o s t . I z v es n e g r up e č e s t o svesno usvajaju ideje koje n a njih, zbog njihove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e , s t v a r n o ne deluju; t a kv e ideje ostaj u za l i ha svesnih u b e d e n j a , ali l j u d i m a ne polazi za r u k o m da u k r i t i č n o m ča su p o s t u p a j u s h o d n o n jima. K a o p r i m e r za ovo m o ž e pos l už i t i n e m a č k i r a d n i č k i p o k r e t u v r e m e p o b e d e n a c i z m a . P r e H i t l e r o v a d o l a s ka n a vlast, o g r o m n a v eć i n a n e m a č k i h r a d n i k a glasala je za socijalisti čku ili k o m u n i s t i č k u u p a r t i j u i veroval a u ideje t i h pa r t i j a; to jest, rasprostranjenost t i h ideja bila je v e o m a velika. M e đ u t i m , težina t i h ideja nije b il a ni u kakvoj s r a z m e r i s n j i h o v o m r a s p r o s t r a n j e n o š ć u . N a c i s t i č k i n a p a d nije n a i š a o na po l i t i čk e p r o t i v n i k e koji bi bili s p r e m n i da se m a s o v n o b o r e za svoje ideje. M n og e pr i s t a l i c e le v i ča r s k i h p a r t i j a , m a d a su u svoje p a r t i j s k e p r o g r a m e verovale do k god su te p a r t i j e p o s e d o v a l e a u t o r i t e t , bile su s p r e m n e n a povl a če n j e č i m je izbila kriza. Pažljiva ana li z a k a r a k t e r n e s t r u k t u r e n e m a č k i h r a d n i k a otk ri v a j e d a n razlog ove pojave — izvesno, ne j e d i n i . Tip l i č no s t i velikog b r o j a t i h r a d n i k a p o s e du je m n o g e o s o bi ne o n o g a što s mo opi sal i ka o a u t o r i t a r n a k a r a k t e r . N j i h su odlikovali d u b o k o usađ e n o p o š t o v a n j e p r e m a u s t a n o v l j e n o m a u t o r i t e t u i če žnj a za njim. Soci j al i s t i čko n ag l ašavanje p o j e d i n a č n e n ez av i sn os t i n a s u p r o t a u t o r i t e t u , s o l i d a r n o s t i n a s u p r o t i n d i v i d u a l i s t i č k o m izdvajanju, nije bi l o o n o š t o su m n o g i r a d n i c i s t v a r n o želeli n a o s n o v u s t r u k t u r e svoje l ičnosti . J e d n a p o g r e š k a r a d i k a l n i h v o d a sa st oj a l a se u p r o c e n j i v a n j u snage nj i h ovi h p a r t i j a j e d i n o n a o sn ov u r a s p r o s t r a n j e n o s t i t i h ideja, i u p r e v i d a n j u p o m a n j k a n j a njihove t e žine. S u p r o t n o ovoj slici, n a š a ana li z a p r o t e s t a n t s k e i kal vinist ičke d o k t r i n e p o k a z a l a je da su te ideje bile m o ć n e snage u pr ist a l i c a m a nove religije, za t o što su se o b r a ć a l e p o t r e b a m a i n e s po k o j s t vu p r i s u t n i m a u k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i ljudi k o j i m a su o n e 197
bile u p u ć e n e . D r u g i m r e c i m a , ideje mogu postali moćne snage, ali samo u onoj m eri u kojoj zadovoljavaju osobite ljudske p o trebe uočljive u dotom drustvenom karaktetru. č o v e k o v a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ne o d r e đ u j e s a m o njegovo mišljenje d os e ća nj e , već i njegove p o s t u p k e . Za ovo o t k r i ć e zasluga p r i p a d a F r o j d u , iako je t e o r i j s k a o s n o v a njegova s i s t e m a n e i s p r a v n a . U slučaj u n e u r o t i č a n * o či g l ed n o je da glavne t ežnje u k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i n e k e os o b e o d r e d u j u n j e n u a kt i vn os t . L a k o se m o ž e r a z u m e t i d a je p r i n u d a n a b r o j a n j e p r o z o r a k u ć a i k a m e n j a na p l o č n i k u a k t i v n o st čiji je u z r o k u i z ve s n i m n a g o n i m a p r i n u d n o g k a r a k t e r a . Ali izgleda da p o s t u p k e n o r m a l n e oso be o d r e d u j u j e d i n o r a c i o n a l n a r a z m a t r a n j a i s t v a r n e p o t r e b e . Međ u t i m , p o m o ć u n o v i h o r u d a p o s m a t r a n j a , k oj a daje p s i ho a na l i za , m o ž e m o u o č i t i da je t a k o z v a n o r a c i o n a l n o p o n a š a n j e uvel iko odr e d e n o k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . J e d n i m p r i m e r o m za ovo pozabavili smo se u n a š e m r a s p r a v l j a n j u o z n a č e n j u koje za m o d e r n o g čov e ka i m a r ad. Videli s mo da j a k a želja za n e p r e s t a n o m a k t i v n o š ć u p o t i č e od u s a m l j e n o s t i i n e s p o k o j s t v a . T a p r i n u d a na r a d r azlikoval a se od stava p r e m a r a d u u d r u g i m k u l t u r a m a , gde su l judi r adil i o no li ko ko l i ko je bilo p o t r e b n o , ali gde ih n i s u na r a d gonile i nove snage u njihovoj vlastit oj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i . P o š t o je d a n a s k o d svih n o r m a l n i h o s o b a dej stvo p o ds t r e k a n a r a d gotovo j e d n a k o , i p o š t o je, štaviše, taj i n t e n z i t e t r a d a n u ž a n ako o n e u o p š t e žele da žive, l a ko se p r e v i d a i r ac i o n a l n a s as t av ni ca ove o so bi n e. S a d a se m o r a m o z a p i t a t i ka k v a je f unkcij a k a r a k t e r a za p o j e d i n c a i d r u š t v o . Sto se p o j e d i n c a tiče, o d g o v o r nije težak. Ako se k a r a k t e r j e d n o g p o j e d i n c a manje-više t e s n o s a o b r a ž a v a sa d r u š t v e n i m k a r a k t e r o m , glavni n a g o n i u njegovoj l i č no s t i n a v o d e ga da čini o n o što je p o d o d r e đ e n i m d r u š t v e n i m u s l o v i m a njegove k u l t u r e n u ž n o i požel j no. T a k o , n a p r i m e r , ako o n os e ća s t r a s t za š t e d n j o m a g n u š a n j e p r e m a r a s i p a n j u n o v c a n a bilo kaka v r askoš, taj n a g o n će m u v e o m a p o m o ć i — a ko p r e t p o s t a v i m o da je o n s i t an tr govac koji m o r a š t e d e t i i š k r t a r i t i da bi o p s t a o . P o r e d ove e k o n o m s k e funkcije, k a r a k t e r n e o s o b i n e i m a j u i j e d n u čisto p s i h o l o š k u funkciju, k o j a nije m a n j e z n a č a j n a . Os oba k o d koje želja za š t e d n j o m p o t i č e iz n j e ne vlastit e l i č n o s t i p os t i že i d u b o k o p s i h o l o š k o za dovol j e nj e t i m e što je k a d r a da p o s t u p a s h o d n o toj želji; to jest, k a d a štedi, o n a sebi ne k or i s t i s a m o p r a k t i č n o već ose ća i p s i h o l o š k o zadovoljenje. Covek se u ovo m o ž e l a ko u ve r i t i ako zapazi, na p r i m e r , da je ž e n a dz niže sred198
nje klase, ko j a n a pijaci u š t e d i dva c e n t a , zbog te u š t e d e t ol i ko s r e ć n a ko l i k o bi o s o b a dr ukči j eg k a r a k t e r a mo gl a b i t i s r e ć n a zbog u ž i vanj a u k a k v o m č u l n o m zadovoljstvu. Ovo p s i h o l o š k o z adovol j e nj e javlja se ne s a m o k a d a n e k a o so b a p o s t u p a u s k l a d u sa z a h t e v i m a koji p o t i č u iz n j e ne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e , već ' k a d a č i t a ili sluša o i d e j a m a koje je iz istog r azloga privlače. Za a u t o r i t a r n i k a r a k t e r v e o m a su p r i v l a č n i ideologija ko j a opi suj e p r i r o d u k a o silu čijoj se m o ć i m o r a m o p o t č i n i t i ili n e k i g ovor koji sebi d o p u š t a s a d i s t i č ke opise p o l i t i č k i h zbivanja, te čin č i t a n j a ili sl uš an j a i m a za p o s l e d i c u p s i h o l o š k o zadovoljenje. S a ž m i m o : s u b je k t i v n a funkci j a k o j u k a r a k t e r i m a za n o r m a l n u o s o b u sas t o j i se u t o m e da je navede da postupa shodno onome Sto je, s praktičnog stanovišta, za nju nuzno, kao i da omogući da je njena aktivnost psihološki zadovolji. Ako na d r u š t v e n i k a r a k t e r g l e d a m o sa s t a n o v i š t a njegove funkcije u d r u š t v e n o m p r o c e s u , m o r a m o p o ć i od o n o g a što s m o rekli o funkciji k o j u on i m a za p o j e d i n c a : čovek, t i m e što se pril a g o đ a v a d r u š t v e n i m us l o vi ma , razvija o n e o s o bi ne koje ga prim o r a v a j u da ieli da p o s t u p a o n a k o k a k o mora da p o s t u p a . Ako je u d a t o m d r u š t v u k a r a k t e r većine lj udi — to jest , d r u š t v e n i k a r a k t e r — t a k o p r i l a g o d e n o b je k t i v n i m z a d a c i m a koje u t o m d r u š t v u p o j e d i n a c m o r a da izvrši, n a č i n na koji se l ju ds ke snage u o b l i č u j u p r e t v a r a ih u p r o i z v o d n e snage n e o p h o d n e za f unkcion is a n j e tog d r ušt va. O b r a t i m o j o š j e d n o m p a ž n j u n a p r i m e r r ad a. N a š m o d e r n i i n d u s t r i j s k i s i s t em iziskuje d a se najveći d e o naše ene r gi j e k an a l i š e u p r a v c u r a d a . K a d a bi ljudi r adil i s a m o iz spol jašnji h p o t r e b a , došlo bi do m n o g i h s u k o b a i z m e d u o n o g a što t r e b a da či ne i o n o g a što bi h t e l i da či ne, i ti bi s u k o b i u m a njili n j i ho v u d e l o t v o r n o s t . M e đ u t i m , d i n a m i č n i m p r i l a g o d a v a n j e m k a r a k t e r a d r u š t v e n i m z a h t e v i m a , l j u d s k a snaga, u m e s t o da p r o u z r o k u j e suko b, dobija ta kve f o rm e koje je p r e t v a r a j u u p o d s t r e k za del anj e s h o d n o o d r e d e n i m e k o n o m s k i m p o t r e b a m a . U m e s t o d a se m o d e r n i čovek spol j a pr isiljava n a o n a k o veliki r a d koji d a n a s obavlja, njega n a r a d g oni u n u t r a š n j a p r i n u d a , čiji smo p si h o l o š k i značaj p o k u š a l i da i s p i t a m o . Ili, u m e s t o da sluša javne a u t o r i t e t e , on je izgradio u n u t r a š n j i a u t o r i t e t — savest i duž n o s t — koji ga n a d z i r e u s pe šni j e no ma koji spoljašnji a u t o društveni karakter internalizuje spoljamje r it e t. Drugim recima, potrebe, te tako ljudsku snagu upreže u izvršavanje zadataka datog ekonomskog i društvenog sistema. K a k o s mo videli, č i m se u k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i razviju izvesne p o t r e b e , svako p o n a š a n j e u sk l a d u s t i m o o t r e b a m a u isti 199
m a h je p si ho l o š ki za dovoljavaj uće i, sa s t a n o v i š t a m a t e r i j a l n o g u s p e h a , p r a k t i č n o . D o k god j e d n o d r u š t v o i s t o v r e m e n o p r u ž a p o j e d i n c u t a dva zadovoljenja, i m a m o sit uac i j u u kojoj psi hol oške snage cementuju d r u š t v e n u s t r u k t u r u . M e d u t i m , rani j e ili kasnije dolazi do r a s k o r a k a . T r a d i c i o n a l n a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a j oš uvek postoj i, m a d a su n a s t a l i novi e k o n o m s k i uslovi k o j i m a t r a d i c i o n a l n e k a r a k t e r n e o s o b i n e vise ne k or i s t e . Ljudi su skloni da p o s t u p a j u s h o d n o svojoj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i ; međutim, ti p o s t u p c i ili o m e t a j u njihove e k o n o m s k e d e l a t n o s t i ili n e m a j u dovo l j no z g o d n i h p r i l i k a za p r o n a l a ž e n j e po lo ža j a koji bi im o mo g uć i l i da p o s t u p a j u s h o d n o svojoj »prirodi«. P r i m e r za o n o što i m a m o n a u m u j e s t e k a r a k t e r n a s t r u k t u r a s t a r i h sredn j i h klasa, p o s e b n o u z e m l j a m a sa s t r o g o m k l a s n o m r as l o j e n oš ć u , kakv a je bi l a N e m a o k a . V r e d n o s t v rl i n a s t a re s r ed nj e klase — č u v a r n o s t i , štedljivosti, o p r e z n o s t i , s u m n j i ča v o s t i — o p a d a l a je u m o d e r n o m p o sl o v a n j u u o d n o s u na v r e d n o s t n o v i h vrlina, kao što su inicijativa, s p r e m n o s t n a rizikovanje, a gr es i vn os t itd. Cak i u k o li k o su te s t a re vrline još p r eds t a vl j a le p r e i m u ć s t v o k a o n p r . u slučaj u s i t n i h t r g o v ac a — p o d r u č j e m o g u ć n o s t i za t a kv o posl ova nj e t ol i ko se suzilo da je s a m o m a l i b r o j si nova s t a re s r ed nj e klase m o g a o u svojim e k o n o m s k i m d e l a t n o s t i m a u s p e š n o da »koristi« svoje k a r a k t e r n e oso b in e. Oni su svojim vaspitan j e m razvili k a r a k t e r n e o s o b i n e koje su n e k a d bile p r i l a g o d e n e d r u š t v e n o m p o l ož aj u njihove klase, ali je e k o n o m s k i razvoj bi o b r ži od k a r a k t e r n o g razvoja. Taj r a s k o r a k i z m e d u e k o n o m s k e i p s i h o l o š ke evolucije doveo je do s t a nj a u k o m e se p s i h i č ke p o t r e b e vise ni su mo g le zadovolji ti u o b i č a j e n i m e k o n o m s k i m akt i v n o s t i m a . Te su p o t r e b e , m e đ u t i m , p os t o j al e , p a su se m o r a l e zadovolji ti na neki dr ugi n a č i n . U s k o e go t i s t i čk o s t r e m l j e n j e vlastitoj ko r is t i , k o j i m se od l i k o v al a ni ž a s r e d n j a klasa, bilo je p r e n e t o sa p o j e d i n a č n o g s t u p n j a na n a c i o n a l n i . I s a di s t i č ki impulsi, koji su k o r i š ć e n i u p r i v a t n o j k o n k u r e n t s k o j b o r b i , delim i č n o su se p o m e r i l i ka d r u š t v e n o j i p o l it ič ko j p o z o r n i c i , a del i m i č n o su p o j a č a n i o s u j e će n j e m . T a d a su oni, o s l o b o d e n i svih č i n i l a ca koji su ih obuzdaval i, tr až i l i za do vol j e nj e u p o l i t i č k o m p r o g a n j a n j u i u r a t u . U m e s t o da c e m e n t u j u p o s t o j e ć i d r u š t v e n i p o r e d a k , p s i h o l o š k e snage su, p o m e š a v š i se sa o z l o j e đ e n o š ć u izaz v a n o m o s u j e ć u j u ć i m svojstvima či tave te situacije, p o st a le , na taj n a č in , d i n a m i t k o j i m će se p os l už i t i g r u p e željne da u n i š t e t r a d i c i o n a l n u p o l i t i č k u i e k o n o m s k u s t r u k t u r u d e m o k r a t s k o g dr uštva. 200
N i s m o govorili o u lozi k o j u v a s pi t ni p r o c e s igra u u o b l i č a v a n j u d r u š t v e n o g k a r a k t e r a ; ali, s o b z i r o m na č i n j e n i c u što m n o g i m p s i h o l o z i m a izgleda da su uzrok k a r a k t e r n o g razvoja m e t o d i odgoja u r a n o m d e t i n j s t v u i v a s p i t n e t e h n i k e koje se p r i m e n j u j u na d e t e u r azvoju — n ek e p r i m e d b e o o v o m e či ne se o p ra v da n i m a . P r e svega t r e b a da se z a p i t a m o šta r a z u m e v a m o p o d vas p i t a n j e m . M a d a se v as p i t a nj e mo ž e r az l i či to definisati, o n o , gled a n o iz ugla d r u š t v e n o g p r o ce s a, izgleda o t p r i l i k e ovako: druš t v e n a f unkcij a v a s p i t a n j a sastoji se u o sp os o bl ja v an j u p o j e d i n c a da f un k c i on i š e u ulozi koj u kasnije t r e b a da igra u životu; to jest , u t a k v o m u o b l i č a v a n j u njegova k a r a k t e r a da se ovaj približi d r u š t v e n o m k a r a k t e r u , da se p oj e d i n č e v e želje p o d u d a r e s p o t r e b a m a njegove d r u š t v e n e uloge. V a s p i t n i s i s t em svakog d r u š t v a o d r e d e n je o v o m f u n kc i j om; p r e m a t o m e , mi v a s p i t n i m p ro c e s o m ne m o ž e m o objasniti s t r u k t u r u d r u š t v a ni l i č n o s t i njegovih čl an o v a; ali v a s p i t n i si s t em m o r a m o o b j a s n i t i p o t r e b a m a koje pr o i zl a z e iz d r u š t v e n e i e k o n o m s k e s t r u k t u r e dat og d r ušt va. Med u t i m , m e t o d i v a s p i t a n j a v e o m a su važ ni u k o l i k o p r ed s t a v l j a j u m e h a n i z m e p o m o ć u k oj i h se p o j e d i n c u daje p o t r e b a n oblik. Oni se m o g u s m a t r a t i s r e d s t v i m a k o j i m a se d r u š t v e n i z a ht e v i p r e o b r a ž a v a j u u l ič na svojstva. M a d a ni su u z r o k p o s e b n e vrste d r u š t v e n o g k a r a k t e r a , v a s p i t n e t e h n i k e sačinj avaj u j e d a n od meh a n i z a m a p o m o ć u k oj i h se k a r a k t e r ob r az uj e . P o z n a v a n j e i raz u m e v a n j a v a s p i t n i h m e t o d a j e s t e , u o v o m smislu, v a ž an deo c e l o k u p n e analize j e d n o g d r u š t v a koje funkci oni še. Ovo što smo u p r a v o r ekli važi i za j e d a n p o s e b a n d e o čitavog v a s p i t n o g p r o c e s a: za porodicu, F r o j d je p o k a z a o da r a n a iskustva d e t e t a p r e s u d n o u t i č u n a o b r a z o v a n j e njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Ako je to t a č n o , k ak o o n d a da r a z u m e m o da se det e u ob l i č u j e d r u š t v e n i m ž i vot om, m a d a je ono , b a r u naš oj kul t u r i , m a l o p o v e z an o s n j i m ? Odgovor nije s a m o to da rodi t e l j i — i z uz i ma j u ći p o j e d i n a č n e varijacije — p r i m e n j u j u v a s p i t n e obrasce d r u š t v a u k o m e žive, već i to da svojim v l a st i t i m l i č n o s t i m a p r e d s t a v l j a ju d r u š t v e n i k a r a k t e r svoga d r u š t v a ili klase. Oni na d e t e p r e n o s e o n o što m o ž e m o d a n a z o v e m o p s i h o l o š k o m a t mo s f er o m ili d u h o m j e d n o g d r u š t v a u p r a v o z a t o što su p r e d s t a v n i c i s a m o g tog a d uh a. Porodica se, lako, moie smatrati psihološkim posrednikom drustva. P o š t o s a m u t v r d i o da se d r u š t v e n i k a r a k t e r u o bl i č uj e n a č i n o m p o s t o j a n j a d a t og d r u š t v a , želim da p o d s e t i m č i t a o c a n a o n o što je u p r v o m poglavlju bilo r e č e n o o p r o b l e m u d i n a m i č n o g prila201
g ođ av a nj a . M a d a je t a č n o d a č o ve k a u o b l i č u j u p o t r e b e e k o n o m ske i d r u š t v e n e s t r u k t u r e d r u š t v a , o n se ne m o ž e b e z g r a n i č n o p r i la g o đ a v a t i . N e s a m o što n ek e fiziološke p o t r e b e n e o d s t u p n o i z iskuju da b u d u za d o v o l j e ne , već to z a h t e v a j u i n e k e č o v e k u svojstvene p s i h o l o š k e o s o b i n e , čije osuj e će n j e i m a za p o s l e d i c u iz ves ne rea kci j e . Koje su to o s o b i n e ? Od n j i h je, izgleda, naj važnija t e ž n j a za r a s t o m , za r a z v o j e m i o s t v a r i v a n j e m m o g u ć n o s t i koje je čovek t o k o m ist orij e r azvio — k a o što su, n a p r i m e r , s p o s o b n o s t s t v a r a l a č k o g i k r i t i č k o g mi š l j e nj a i s p o s o b n o s t za različito doživljavanje e m o c i o n a l n o g i č ul no g. Svaka ova m o g u ć n o s t p o s e d u j e vl ast i t i d i n a m i z a m . C i m se u p r o c e s u evolucije razvije, o n a teži da se izrazi. T a se t e žn j a mo ž e p o t i s n u t i i o suj e t i t i, no t a k v o p o t i s k i v a n j e i m a za p o s l e d i c u no ve r ea kc i j e , a n a r o č i t o o b r a z o v a n j e r u š i l a č k i h i s i m b i o t i č k i h i m p u l s a . I zgleda, t a k o d e , da to o p š t a t e ž n j a r a s t u — ko j a je p s i h o l o š k i ekvi val e nt i s t o v e t n e b i o l o š k e t e žn j e — i m a za p o s l e d i c u ta kve p o s e b n e t e žn j e k a o što su želja za s l o b o d o m i m r ž n j a p r e m a t l a č e n j u , j e r je slo b o d a b i t a n usl ov za svaki rast. O p e t , želja za s l o b o d o m m o ž e se p o t i s n u t i , m o ž e i š č e z n u t i iz svesti p o j e d i n c a ; ali č a k ni t a d a o n a ne p r e s t a j e da p o s t o j i k a o m o g u ć n o s t , i u k a z u j e na svoje p o s t o j a n j e s v e s n o m ili n e s v e s n o m m r ž n j o m k oj a uv ek p r a t i t a kvo suzbijanje. I m a m o , t a k o đ e , raz l oga za p r e t p o s t a v k u da je, k a o što je bilo r a n i j e r e č e n o , s t r e m l j e n j e p r a v d i i i s t i m t e ž n j a s v oj s tve n a ljudskoj p r i r o d i , m a d a se o n a m o ž e p o t i s n u t i i i z op ač i ti p o p u t s t r e m ljenja s l ob odi . Ova p r e t p o s t a v k a d ov o d i n a s n a t e o ri js k i o p a s n o tie. L a k o bi bilo k a d b i s m o mog l i da se v r a t i m o reli gijskim i f ilozofskim p r e t p o s t a v k a m a , koje p o s t o j a n j e t a k v i h t e ž nj i obj a š n j a v a n j u v e r o v a n j e m da je čov ek s t v o r e n p r e m a božjoj slici, o d n o s n o usvajanjem nekog p r i r o d n o g za kon a. M e d u t i m , mi naš d o ka z ne m o ž e m o p o d u p r e t i t a k v i m o b j a š n j e n j i m a . J e d i n i nač i n za obj a šn j a va n j e tog s t r e m l j e n j a p r a v d i i i st in i j e st e , po naš e m mišljenju, d r u š t v e n a i p o j e d i n a č n a a n a l iz a čitave čovekove istorije. T a d a o t k r i v a m o da su p r a v d a i i s t i n a n aj važ ni j a o r u ž j a k o j i m a se služe svi n e m o ć n i u b o r b i za svoju s l o b o d u i r azvoj. S e m t o g a što se v eć i n a č o v e č a n s t v a t o k o m či tave svoje ist orij e m o r a l a b r a n i t i od m o ć n i j i h g r u p a, koje su mo g le da je t l ač e i e k s p l o a t i š u , i svaki p o j e d i n a c u d e t i n j s t v u p r o l a z i k r o z r a z d o b lje koje se o dl i kuj e n e m o ć n o š ć u . Re kl i b i s m o da se u t o m s t a n j u n e m o ć n o s t i r azvijaju o s o b i n e p o p u t o s e ć a n j a za p r a v d u i ist in u, i p o s t a j u m o g u ć n o s t i z a je d n i č k e l j u d i m a k a o t a k v i m a . S toga do202
s p e v a m o do č i n j e n i c e da ljudska priroda, mada karakterni razvoj uoblicuju osnovni iivotn i uslovi, i mada ne postoji biološki utvrdena ljudska priroda, poseduje vlastiti dinamizam, koji je aktivan činilac u evoluciji društvenog procesa, č a k i a k o j o š ni s m o u s t a n j u da p s i h o l o š k i m t e r m i n i m a j a s n o izloži mo p r a v u p r i r o d u tog l juds kog d i n a m i z m a , njegovo p o s t o j a n j e m o r a m o pr iz n a t i . P r i p o k u š a j u da i z b e g n e m o z a b l u d e b i o l o š k i h i metafizičk i h p o j m o v a , ne s m e m o p o d l e ć i p o d j e d n a k o teškoj z a b l u d i sociolo šk o g r e l a t i v i z m a da čo ve k nije n i š t a d r u g o do ilutka k o j o m u p r a v l j a j u u z i ce d r u š t v e n i h o k ol n o s t i , č o v e k o v a n e o t u d i v a p r a v a n a s l o b o d u i s r eć u t e m e l j e se n a b i t n o l j u d s k i m svojstvima: n j e g o v o m s t r e m l j e n j u ži votu, e k s panz i j i i i z ra ž a v a n j u m o g u ć n o s ti koje su se u n j e m u razvijale u t o k u p r o c e s a i s t orij ske evolucije. S a d a m o ž e m o p o n o v o izložiti naj važnije r azlike i z m e đ u F r o j d ov a p s i h o l o š k o g p r i s t u p a i p s i h o l o š k o g p r i s t u p a kojeg s m o se u ovoj knjizi držali. P r v o m r a z l i k o m p o d r o b n o s mo se p oza bavi li u p r v o m poglavlju, t a k o d a je j e d i n o p o t r e b n o da je ovde u k r a t ko p o m e n e m o : m i s m a t r a m o d a je l j u d s k a p r i r o d a u s u š t i n i istorijski uslovl jena, m a d a ne u m a n j u j e m o zn ač a j b i o l o š k i h č i ni l a ca i ne v e r u j e m o da se to p i t a n j e mo ž e i s p r a v n o izrazit i protivstavljanjem k u l t u r n i h č i n i l a ca b i o l o š k i m a . D r u g o , o s n o v n o F r o j dovo n a č e l o s a st o j i se u p o s m a t r a n j u čove ka ka o e n t i t e t a , zat v o r e n o g s i s t ema , k oji je p r i r o d a o b d a r i l a i z ve s n i m fiziološki uslovI j e n i m n a g o n i m a , i u t u m a č e n j u r az vo j a njegova k a r a k t e r a ka o r ea kc i j e na z a do v ol j e nj a i o s u j e ć e n j a t i h n a g o n a ; d o k se, po naš e m miš l j e nj u, o s n o v n i p r i s t u p lj uds koj l i č n o s t i sastoji iz shvat a n j a čovekova o d n o s a p r e m a svetu, p r e m a d r u g i m a , p r e m a pr ir o d i i p r e m a n j e m u s a m o m e . Mi v e r u j e m o da je čovek prvenstveno d r u š t v e n o b i ć e, a n e, k a o što F r o j d p r e t p o s t a v l j a , da je čovek p r v e n s t v e n o s a m o d o v o l j a n i da su m u d r ug i ljudi p o t r e b n i t e k u zgr ed , k a k o b i za dovolji o svoje i n s t i n k t u a l n e p o t r e b e . Mi v e r u j e m o da je, u o v o m smislu, i n d i v i d u a l n a psi hol og i j a u o s n ovi s oc i j a l na psi hol ogi j a ili, k a o što veli Saliven, psi ho l ogi j a r ne d u l i č n i h o d n o s a ; k l j u č n i p r o b l e m psihol ogije j e s t e p r o b l e m p o s e b ne vr st e p o j e d i n č e v e p o v e z a n o s t i sa sv et o m, a ne p r o b l e m zado vo l j a v an j a ili o s u je ći v a n j a p o j e d i n i h i n s t i n k t u a l n i h želja. P r o b l e m čov ek o v ih i n s t i n k t u a l n i h želja m o r a se s hva ti t i k a o j e d a n deo c e l o k u p n o g p r o b l e m a njegova o d n o s a p r e m a svetu, a ne kao jedini p r o b l e m l j u d s ke l i č n o s t i . S t o g a su, u n a š e m p r i s t u p u , p o t r e b e i želje koje se u s r e d s r e đ u j u o k o p o j e d i n č e v i h o d n o s a pr e203
m a d r u g i m a — k a o što su ljubav, m r ž n j a , n e ž n o s t , s i mb io za — o s n o v n e p s i h o l o š k e pojave, d o k su o n e u F r o j d a s a m o d r u g o r a z r e d n e p o s l e d i c e o s u j e ć e n j a ili z a do v ol j e nj a i n s t i n k t u a l n i h p o treba. R a z l i ka i z m e đ u F r o j d o v a b io lo š ko g i naš eg d r u š t v e n o g o p r e d el je n j a od p o s e b n o g je z n a č a j a s o b z i r o m n a p r o b l e m e k a r a k t e rologije. F r o j d i, n a o s n o v u njegovih nal az a, A b r a h a m , D ž o n s i dr ugi, p r e t p o s t a v i l i su da d e t e doživljava za dovol j s t vo u t a k o z v a n i m e r o g e n i m z o n a m a ( u s t a i č m a r ) , u vezi sa p r o c e s o m uzim a n j a h r a n e i i z ba c iva nj a i z m e t a ; i da te e r o g e n e z on e , bilo p r e n a d r a ž a j e m , o s u j e ć e n j e m ili k o n s t i t u c i o n a l n o p o v e ć a n o m osetljivošću, z a d r ž av a j u svoju l i b i d n u p r i r o d u i u p o z n i j i m g o d i n a m a , k a d a , t o k o m n o r m a l n o g r azvoja, g e n i t a l n a z o n a t r e b a d a p o s t a n e p r v e n s t v e n o važna. P r e t p o s t a v l j a se da t a fiksacija n a pregen i t a l n o j r a z i n i vodi s u b l i m a c i j a m a i r e a k c i j s k i m f o r m a c i j a m a koje p o s t a j u de o k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . T a k o , n a p r i m e r , n e k a o s o b a m o ž e da p o s e d u j e n a g o n za š t e d n j o m n o v c a ili čega d r u g o g zato što s ubl i mi še n e s v e s n u želju da z a d r ži stolicu. Ili, pa k , n e k a o s o b a m o ž e o č e ki va t i da do svega d o d e p r e k o n e k o g dr ugog, a ne vla s t i t i m n a p o r o m , zato što je p o k r e ć e n e s v e s n a želja da b u d e h r a n j e n a , k o j a je s u b l i m i s a n a u želju za d o b i j a n j e m p o m o ć i , obav e š t e n j a i t a k o dalje. F r o j d o v a z a p a ž a n j a su od velike v až n os t i , ali o n ih je p ogr eš no o b j a s n io . O n je i s p r a v n o s a gl ed a o s t r a s n u i i r a c i o n a l n u p r i r o d u t i h »oralnih« i »analnih« k a r a k t e r n i h o s o b i n a . On je t a k o d e uvi de o da ta kve želje p r o ž i m a j u sve sfere l i č n os t i , č o ve kov seksua l n i , e m o c i o n a l n i i i n t e l e k t u a l n i život, i da su sve njegove a k t i v n o s t i o b o j e n e n j i m a . Ali o n je p o g r e š n o s hv a t i o da je u z r o č n i odnos izmedu erogenih zona i k a r a k te r n ih osobina s u p ro ta n onome što u st va ri j e s t e . Covjekova želja da p a s i v n o p r i m a sve što želi da dobije — ljubav, za š t i t u , o ba v e št e n j e, m a t e r i j a l n e stvari — od i zvora koji se nal azi v a n njega, r azvija se u d e t e t o v u kar a k t e r u kao r e a k c i j a n a njegova iskus t va sa d r u g i m a . Ako na o s n o v u t i h i s k u s t a v a njegovo o s e ć a n j e v lastit e snage oslabi iz s t r a h a , ak o se p a r a l i š u njegova i ni cijativa i s a m o p o u z d a n j e , ako se razvije i p o t i s n e nep r i j at e l j s t v o , i ako m u , u isti m a h , njegov o t a c ili m a j k a p o n u d e ljubav ili b r i g u p o d u s l o v o m p r e d a j e , je!d a n t a k a v sticaj p r i l i k a d o vo d i do stava p r i k o m e se o d u s t a j e od a k t iv no g v l a d a n ja , a sve snage u p r av l j a j u ka s p o l j a š n j e m izvo ru , iz koga će k o n a č n o p o t e ć i i s pu nj e n j e svih želja. Taj stav do bi j a t a k o str ai stan k a r a k t e r z a t o št o je t o j e d i n i n a č i n n a 204
koji t a k v a o s o b a mo ž e p o k u š a t i da o s t va ri svoje želje. T o što ite o so b e č e s t o sa nj aj u ili f a n t a z i r a j u da ih h r a n e , doje, i t a k o jdalje, t r e b a p r i p i s a t i č i nj en i ci što u s t a vise nego i j e d a n dr ugi o r g a n p o g o d u j u i z ra ž a v a n j u tog s tava p r i m a n j a . Ali o r a l n a senz aci ja nije u z r o k tog stava; o n a je izra ža vanj e stava p r e m a svetu j e z i k o m tela. I s t o važi i za »analnu« o s o b u , ko ja se na o s n o v u svojih p ose bn i h i s k u s t a v a povl a či od d r u g i h l j udi vise n eg o »oralna« osoba, k o j a t r a ž i b e z b e d n o s t t i m e što sebe č i n i a u t a r h i č n i m , s a mo do v ol j n i m s i s t e m o m i k o j a lj u ba v ili svaki d r u g i stav d a v a nj a os e ća k a o p r e t n j u svojoj b e z b e d n o s t i . D o d u š e , u m n o g i m s l uč a j ev i ma ti se stavovi n a j p r e r azvijaju u vezi sa u z i m a n j e m h r a n e ili izb a c i v a n j e m i z me t a , koji su u r a n o m d e t i n j s t v u glavne a k t i v n o s t i i, t a k o d e , glavna sfera u kojoj se izr a ža vaj u r o d i t e l j s k a ljubav ili t l a č e n j e i d e t in j a l j u b a z n o s t ili p r k o s . M e đ u t i m , p r e n a d r a ž e n j e i osu je će nj e u vezi sa e r o g e n i m z o n a m a ne vodi po sebi fiksaciji t a k v i h stavova u k a r a k t e r u n e k e o so be ; m a d a d e t e doživljuje izvesne p r i j a t n e senzacije u vezi s u z i m a n j e m h r a n e i izbacivan j e m i z me t a, t a za dov ol j s t va ne do bi j a j u v a ž no s t za k a r a k t e r n i raz voj a k o ne p r e d s t a v l j a j u — n a fizičkoj r a z i n i — stavove u k o r e n j e n e u čitavoj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i . Z a o d o j č e , koje se u z d aj e u b e z u s l o v n u ljubav m a j k e , i z n e n a d no p r e k i d a n j e d o j e n j a n e ć e i m a t i ni k ak v e ozbi ljne k a r a k t e r o l o š ke p o s l e d i c e; de t e ko j e iskusi da se ne m o ž e p o u z d a t i u ma j č i n u l j u ba v steći će, m o ž d a , »oralne« o s o b i n e č a k i a k o je p r o c e s h r a n j e n j a t e k a o bez n e k i h n a r o č i t i h p r e k i d a . »Oralne« ili »analne« f antazije ili fizičke senzacije u p o z n i j i m g o d i n a m a n is u zna č a jn e zbog fizičkog za dovol j s t va koje p o d r a z u m e v a j u n i t i zbog ikakve t a j a n s t v e n e s ub l i ma c ij e tog zadovoljstva, već s a m o zbog o s o b i t e p o v e z a n o s t i sa s v e t o m na kojoj se t e m el j e i k o j u izražavaju. S a m o s te t a č k e gl edišta F r o j d o v i k a r a k t e r o l o š k i n a l az i m o g u b i t i k o r i s n i z a s oc i j a l nu psihol ogiju. N a p r i m e r , d o k god p r e t p o s t a v l j a m o da izvesna r a n a i sku s t va u vezi sa i z b a c iv a n j e m i z m e t a p r o u z r o k u j u a n a l n i k a r a k t e r , k oji je t i p i č a n z a e v r o p s k u ni ž u s r e d n j u klasu, j e d v a r a s p o l a ž e m o i k a k v i m p o d a c i m a koji b i n a m o m o g u ć i l i da s h v a t i m o za š t o p o s e b n a klasa i m a a n a l n i dr ušt ve ni k a r a k t e r . M e d u t i m , a ko ga s h v a t i m o k a o j e d a n oblik p ove z a n o s t i sa d r u g i m a , oblik koji je u s a d e n u k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i i koji p r o i s h o d i iz i sk us t v a sa sp ol j aš n j i m sv e to m, r a s p o l a g a ć e m o 205
k l j u č e m za r a z u m e v a n j e p i t a n j a z a š t o su či tav o bl i k ži vot a niže s r ed n je klase, n j e n a u s k o st , i z dv o j en os t i n e p r i j at e l j s t v o d o p r i n e l i r az vo j u t a kv e i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . 1 T r e ć a v a ž n a r az l i ka u t e s n oj je vezi s p r e t h o d n i m a . N a o s n o v u svog i ms tinkti vističkog o pr e d e l j e n j a , k a o i n a o s n o v u d u b o k o g u v e r e n j a u r đ a v o s t ljudske p r i r o d e , F r o j d je s k l o n t u m a č e n j u da su svi čovekovi »idealni« m o t i v i p o s l e d i c a n eč e g »niskog«; p o d e s a n p r i m e r za ovo je njegovo o b ja š nj e nj e o s e ć a n j a p r a v i č n o s t i k a o p o s l e d i c e d e t i n j e p r v o b i t n e zavisti p r e m a s v a k o m ko I m a vise od njega. K a o što je r an i j e bilo i s t a k n u t o , mi v e r u j e m o da i de al i k a o što su i st ina, p r a v d a , s l o b o d a — m a d a su če s t o p u k e fraze ili r ac i o n a l i z a c i j e — m o g u p r e d s t a v l j a t i i s t i n s k a s t r e m l j e n j a , i da je p o g r e š n a svaka a n a l i z a k o ja se ne bavi o v i m st r e m l j e n j i m a ka o d i n a m i č n i m č i n i o c i m a . Ti ideali n e m a j u m e t af i z i č k i k a r a k t e r , već p o t i č u iz u s l o va ljuds kog života, te se k a o t a kv i m o gu ispitivati. S t r a h od v r a ć a n j a m e t a f i z i č k i m ili i d e a l i s t i č k i m p o j m o v i m a ne bi t r e b a l o d a o m e t e t a k v u a na li z u. Z a d a t a k p s i h o logije k a o e m p i r i j s k e n a u k e je da p r o u č a v a m o t i v a c i j u k o ja se z a sn i va n a i d e a l i m a , k a o i m o r a i n e p r o b l e m e p o v e z a n e s nj i ma , te da t i m e n a š e r a z m i š l j a n j e o t a k v i m p r e d m e t i m a o s l o b o d i nee m p i r i j s k i h i m e t a f i z i č k i h e l e m e n a t a koji, p r i t r a d i c i o n a l n o m obr a d i v a n j u t i h p r e d m e t a , z a ma g l j u j u s p o r n a p i t a n j a , i N a j z a d , t r e b a p o m e n u t i j o š j e d n u r azliku. O n a se o d n o s i na r az l i k o v an j e p s i h o l o š k i h p o j a v a o s k u d i c e i obilja. N a p r i mi t i v noj r a z i n i čovek živi u osk udi c i . P o s t o j e n e o d s t u p n e p o t r e b e koje se moraju za d o v o lj i t i p r e svega dr ugog. T e k k a d č o v e k u p r e o s t a n e v r e m e n a i snage po z a d o v o l j e n j u t i h p r i m a r n i h p o t r e b a , t e k t a d a se m o ž e r azviti k u l t u r a , a sa n j o m i o n a s t r e m l j e n j a k o j i m a su p r a ć e n e p oj a v e obilja. S l o b o d n i (ili s p o n t a n i ) č i n i o c i u ve k su poj ave obilja. F r o j d o v a p si hol ogi j a je p s iho l og i j a o s k u d i c e . On za do vol j s t vo definiše k a o z a dov ol j e nj e koje p ro i z l az i iz o t k la nj a n j a b o l n e n a p e t o s t i . Pojave obilja, k a o što su ljubav ili n e ž n o s t , ne igraju, u stvari, n i k a k v u u l og u u nj e gov u s i s t e m u . N e s a m o d a je o n p r e n e b r e g n u o t a kve pojave, već je u s k o s h v a t a o i o n u p o j a v u kojoj je po s v e t i o t o l i k o p a ž n j e — seks. P r e m a čitavoj svojoj definiciji zadovoljstva, F r o j d je u seksu vi de o s a m o ele m e n t fiziološke p r i n u d e , a u s e k s u a l n o m z a d o v o l j e n j u o la kš a n j e b o l n e n a p e t o s t i . S e k s u a l n i n a g o n k a o p o j a v a obilja, i s e k s u a l n o za do vol j s t vo k a o s p o n t a n o u ži van j e — čija s u š t i n a nije negativno o l a k š a n j e n a p e t o s t i — n i s u i ma l i m e s t a u njegovoj p si hol ogiji206
K o j e s m o n a č e l o t u m a č e n j a u ovoj knjizi p r i m e n i l i n a r az u m e v a n j e l jud s ke o s n ove k u l t u r e ? P r e no što o d g o v o r i m o n a ovo p i t a n j e , k o r i s n o bi bilo d a se p o d s e t i m o gla vni h p r a v a c a t u m a č e nj a od k o j i h se n a š p r a v a c razlikuje. 1. P r e m a »psihol og i st i č ko m« p r i s t u p u , k o j i m se od l i ku j e F r o j do vo mišljenje, k u l t u r n e pojave u k o r e n j e n e su u p s i h o l o š k i m čin i o c i m a koji p r o i s h o d e iz i n s t i n k t u a l n i h n a g o n a , a na ove, opet , d r u š t v o u t i č e s a m o i z v e s n i m s t e p e n o m suzbijanja. D r ž e ć i se ovog n a č i n a t u m a č e n j a , f rojdi sti su o bj a s n i l i k a p i t a l i z a m k a o i s h o d analne e r o t i č n o s t i , a razvoj r a n o g h r i š ć a n s t v a ka o p o s l e d i c u ambival e n t n o g o d n o s a p r e m a o č e v u li ku. 2 2 . P r e m a » e k o n o m i s t i č k o m « p r i s t u p u , koji n a l a z i m o u pogr ešn o m p r i m e n j i v a n j u M a r k s o v a t u m a č e n j a istorije, s u b j e kt i v ni e k o n o m s k i i n t e r e s i u z r o k su k u l t u r n i h pojava, kakve su religija i p o l i t i č k e ideje. Sa t a kvog p s e u d o m a r k s i s t i č k o g s t a n o v i š t a 3 mo g l i b i s m o p o k u š a t i da o b j a s n i m o da p r o t e s t a n t i z a m nije n i š t a drugo do o d g o v or n a izvesne e k o n o m s k e p o t r e b e b ur žo a zi j e .
3. K o n a č n o , p o s t o j i i »idealističko« gledište koje M a k s V e b e r z a s t u p a u svojoj anal i zi Protestantske etike i duha kapitalizma. O n drži da su nove religijske ideje o d g o v o r n e za razvoj novog t i p a e k o n o m s k o g p o n a š a n j a i no v o g d u h a k u l t u r e , m a d a naglašava da to p o n a š a n j e nije n i k a d isključivo o d r e d e n o reli gijskim doktrinama. N a s u p r o t ovi m o b j a š n j e n j i m a , m i s m o p r e t p o s t a v i l i d a su i d eo logije i k u l t u r a u o p š t e d u b o k o u k o r e n j e n e u d r u š t v e n o m k a r a k t e r u ; da se s a m d r u š t v e n i k a r a k t e r u o bl i č u j e n a č i n o m p o s t o j a n j a d a t o g d r u š t v a i da glavne k a r a k t e r n e o s o b i n e , sa svoje s t r a n e , p o st a j u p r o i z v o d n e snage koje o b l i k u j u d r u š t v e n i p r o c e s . S obzir o m na p r o b le m d u h a p r o t e s t a n t i z m a i kapitalizm a, p o k u ša o sam d a p o k a ž e m da je p r o p a s t s r ed n jo v e k o v n o g d r u š t v a u gr o z i l a s r ed n j u klasu; da je ovo u g r o ž e n je dovel o do o s e ć a n j a n e m o ć i , iz d vo j e n o s t i i s u m n j e ; da je ova p s i h o l o š k a p r o m e n a snosi la odgov o r n o s t za p r i v l a č n o s t L u t e r o v i h i K a l v i n o v i h d o k t r i n a ; da su se t i m d o k t r i n a m a p o j a ča l e i stabilizovale k a r a k t e r o l o š k e p r o m e n e ; i da su t a k o razvijene k a r a k t e r n e o s o b i n e p o s t a l e t a d a p r o i z v o d n e snage u r az v oj u k a p i t a l i z m a , koji je p r o i s t e k a o iz ekono m sk ih i političkih prom ena . S o b z i r o m n a f ašizam, bilo je p r i m e n j e n o isto n a č e l o objašnjavanj a: ni ž a s r e d n j a k l a s a r e a go v a l a je n a izvesne e k o n o m s k e p r o m e n e , kao što su p o r a s t m o ć i m o n o p o l a i p o s l e r a t n a inflacija, p o j a č a v a n j e m iz vesni h k a r a k t e r n i h o s o b i n a — n a i m e , sadis207
t i č k i h i m a z o h i s t i č k i h s t r em l j e nj a; n a c i s t i č k a ideologija o b r a ć a l a se t i m o s o b i n a m a i po j a ča v a l a ih; a t a d a su n ove k a r a k t e r n e os o b i n e p os t a l e d e l o t v o r n e snage p r i p o t p o m a g a n j u e ks pa n z i j e nem a č k o g i m p e r i j a l i zm a . U o b a slučaj a v i d i m o da izvesna klasa, k a da je u g r o z e nove e k o n o m s k e težnje, reaguje n a t u o p a s n o s t psih o lo š k i i ide ol oški i da p s i h o l o š k e p r o m e n e , izazvane o v o m rea k c i j om, p o d s t i č u razvoj e k o n o m s k i h snaga, č a k i ak o ove snage p r o t i v r e č e e k o n o m s k i m i n t e r e s i m a te klase. V i d i m o d a e k o n o m ske, p s i h o l o š k e i i de ol oške snage del uj u u d r u š t v e n o m p r o c e s u n a ovaj n a č i n : na p r o m e n e u sp ol j aš n j i m s i t u a c i j a m a čovek r e a guje p r o m e n a m a u sebi, a ti p si h o l o š k i či nioci , sa svoje s t r a n e , p o m a ž u u o b l i č av a n j e e k o n o m s k o g i d r u š t v e n o g p r o c e s a . E k o n o m ske snage su d e l o t v o r n e , ali se o n e m o r a j u s h va t i t i ne k a o psih o l o š k e mo t i va c i j e već ka o o bj e kt i v ni uslovi; p s i h o l o š k e snage su d e l o t v o r n e, ali m o r a m o s hva ti t i da su i o n e s a m e ist orijski uslovljene; ideje su d e l o t v o r n e , ali m o r a m o s h v at i t i da su on e d u b o k o u k o r e n j e n e u čitavoj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i č l an o v a jedne d r u š t v e n e g r up e. M e d u t i m , u p r k o s toj u z a j a m n o j za vi snost i e k o n o m s k i h , p s i h o l o š k i h i i d e o l o š k i h snaga, svaka je od n ji h don ek l e i nezavi sna. Ovo o s o b i t o važi za e k o n o m s k i r azvoj, do k og a dolazi — p o š t o o n zavisi od o b j e k t i v n i h či ni l a ca , k a o što su p r i r o d n e p r o i z v o d n e snage, t e h n i k a , geografski č i ni o ci — saglasno nj e govi m vl a s t i t i m z a k o n i m a . P ok az a li s m o da isto važi i za p s i h o l o š k e snage; n j i h u o b l i č u j u spoljašnji ži vot ni uslovi, ali one p o s e d u j u i vlastit i d i n a m i z a m , to jest , o n e su izraz l jud skih p o t r e b a koje se ne m o g u i s k o r o n i t i , m a d a ise m o g u uobličiti. U i de ološkoj sferi n a i l a z i m o na sl i čnu a u t o n o m i j u , u k o r e n j e nu u l o gi č k i m z a k o n i m a i u t r ad i c i j i z n a n j a s t e č e n o g t o k o m i st o rije. T o n a č e l o m o ž e m o p o n o v o izložiti n a o s n o v u d r u š t v e n o g k a r a k t e ra : d r u š t v e n i k a r a k t e r p r o i s h o d i iz d i n a m i č n o g p r i l a g o d a v a n j a l juds ke p r i r o d e d r u š t v en o j s t r u k t u r i . P r o m e n e d r u š t v e n i h usl ova i m a j u za p o s l e d i c u p r o m e n e d r u š t v e n o g k a r a k t e r a — to jest, nove p o t r e b e i n es p o k oj s t vo . Te n ove p o t r e b e p o t e c i š t e su n o v i h ideja, i t a k o reći, či ne da ljudi b u d u pr i j e mč i vi za ove; sa svoje s t r a ne, te nove ideje t eže st a bi l i zo vanj u i o j a č a v a n j u novog dr ušt v enog k a r a k t e r a , i o d r e đ i v a n j u čove kov i h p o s t u p a k a . D r u g i m r e c i m a , d r u š t v e n i uslovi u t i č u n a i de ol oš ke p r o m e n e p o s r e d s t v o m k a r a k t e r a ; k a r a k t e r , s dr uge s t r a n e , nije p o s l e d i c a pas i vn og p r i l a g o d a v a n j a d r u š t v e n i m usl ovi ma, već d i n a m i č n o g p r i l a g o d a v a n j a n a o s n o v u e l e m e n a t a koji su ili bi ol oš ki svojstveni ljudskoj pr ir o d i ili su joj p o s t a l i svojstveni zahval juj uć i istorijskoj evoluciji. 208
BELESKE UZ DODATAK
1. F. Aleksander (F. Alexander) pokušao je da Frojdove karakterološke nalaze ponovo izloži na nač i n koji je u nek i m pogledima sličan n aš e m t u ma če nj u. [Isp. F. Aleksander »Uticaj psiholoških činilaca na gastro-intestinalne poremećaje« (»The Influence of Psychologi cal Fact or s u p o n Gast ro- Int est inal Disturbances«), Psychoanalytic Quarterly, Vol. XV, 1934]. No, m a d a njegova gledišta predstavlja ju n a p r e d a k u p or ed e nj u s Frojdovima, on nije uspeo da nadvl ada u osnovi biološko opredeljenje i da p o t p u n o razabere međulične odnose kao osnovu i suštinu t ih »pregenitalnih« nagona. 2. Ra di potpunij e rasprave o t om e m e t o d u sr. E. F ro m, Zur Entstehung des Christusdogmas, P s y c h o a n a l y t i s c h e r Verlag, Bee, 1931; v. 5. svezak ovog izdanja. 3. To stanovište nazivam pseud omar ksi st ičk i m zato što p r e m a njemu Marksova teorija znači da istoriju odr eduju ekonomski motivi izraženi u stremljenju materijalnoj dobiti, a ne kako je Marks stvar no mislio, ekonomski motivi izraženi u objektivnim uslovima, koji mogu imati za posledicu različite ekonomske stavove, dok je j a ka želja za sticanjem materijalnog bogatstva samo j e d a n od t i h stavova. (To je bilo i s t aknuto u I poglavlju). P o d r o b n a r asprava o ovom p r o b l e m u može se naći u E. F ro mo vu r ad u »Uber Me t ho de u n d Aufgabe einer analytischen Sozialpsychologie«, Zeitschrift fiir Sozialforschung, Vol. 1, 1932, str. 28, i dalje v. 8. svezak ovog izda nja, str. 7—36. Sr. i raspravu Čemu znanje? Ro be rt a S. Linda, Ox ford University Press, London, 1939, glava II.
Indeks
pojmova
Abraham, K. (K. Abraham) 204 Adam (biblijski) mit o isterivanju iz raja 29, 5 1 , 59 Adler, Alfred (Alfred Adler) 109 Aktivnost 64—65, 122 Akvinski, Toma 5 1 —52, 62, 75 (b) Aleksander, F . (F. Alexander) 209 (b) Alen, Dž. (John Allen) 76, (b) Anarhija 186 —187 Andreas 74 (b) Anšen, R. N . (R. N . Anschen) 22 (b) Automat, v. Saobražavanje Autoritarna filozofija 122—123 Autoritarni karakter 1 1 7 —118 , 120— —123 , 166 (b) Luterov 49, 54—55 H itle ra i nacizma 154—164 Autoritet 24, 49, 59—60, 118—126, 149, 176, 187, 191 (b), 197 Avgustin, sv. (sv. Augustin) 62 Balzak, o. de (H . de Balzac) 19, 22 (b), 114—115, 180 Bartm an, B . (B . Bartmann) 74 (b) Benedikt, R. (R. Benedict) 22 (b) Bergson, A. (H . Bergson) 22 (b) Bernard, L. (L. Bernard) 33 (b) B ib lija 62, 70, 75 (b) B il 52 Bog 29, 55, 59, 76 (b) Bonaventura 52 Borkenau, F . (F. Borkenau) 77 (b) Brentano, F . (F. Brentano) 74 (b) Bruk, M eler van der (M oeller van der Bruck) 122, 145 (b) Bucer, M artin 44 Burkhart, J. (J. Burckhardt) 2 1 (b), 36—37, 39, 72 (b)—73 (b) Crkva, katolička 35, 5 1 —54, 70, 81 14*
i imena
Čarobni pomagač 124—127 Čovek odnos prema društvu 13 —15 prema drugima 13 —15, 19—20 svest o sebi kao o odvojenom entitetu 20, 23—26, 35—36 potreba za povezanošću s drugima 18—20, 182—183 D an ičić, Đ uro 75 (b), 145 (b) Dans Skotus (John Duns Scotus) 52 Dante 38 Darvin, Č . (Charles Darwin) 159 Darvinizam 158—159 Dekart, R. (Rene Descartes) 177 D ilta j, V . (W. Dilthev) 72 (b), 73 (b) Dirkem , E. (E . Durkheim) 16 D jui, Džon (John Dewey) 10, 2 1 (b), 22 (b) Dolard, Dž. (J. Dollard) 22 (b) Dostojevski, F . M . 110, 144 (b) Društveni karakter 149—150, 195—208 Društveni proces 21, 68—7 1, 195--208 psihološki činioci 1 1 —13, 15—16, 71, 202-208 Džons, E . (E . Jones) 204 Džeferson, T. (Th. Jefferson) 7 Edipov kompleks 14, 126 Egocentričnost u detinjstvu 24—25 Egotizam v. Sebičnost Erenberg, R. (R. Ehrenberg) 74 (b) Erazmo Roterdamski 55 Erikson, M . H . (M . H . Erickson) 145 (b)
211
Fašizam 9—12, 103, 117 , 184, 185, 189, 190, 207, v. isto tako N acizam Firkand, A. (A., Vierkandt) 108 Fojerbah, L. (L. Feuerbach) 90 Fon Belov (von Below) 74 (b) Frank, L. K. (L. K. Frank) 75 (b) Fridrih I I (Friedrich II) 37 Frojd, Sigmund (Sigm und Freud) 2 1 (b), 77 (b), 85 , 86 , 108, 109, 117, 126, 129, 145 (b), 17 1, 172, 192, 198, 201, 203-206, 209 (b) pojmovi o ljudskoj prirodi i odnos pojedinca prema društvu 12 —15 tumačenje istorije 16 čovekovo neprijateljstvo prema ličnom ja i super-egu 68—69 o sebičnosti 85—86 o narcisoidnosti 86 o sadomazohizmu 100—101 pojam karaktera 117 , 198—200 Edipov kompleks 14, 126 o rušilaštvu 129 o potiskivanju 142—144 0 racionalnosti 182 stav prema etičkim idealima 185— -1 8 6 karakterologija 204—205 1 E. From 207—208 From , E. (E . Fromm) 22 (b), 77 (b), 98 (b), 144 (b), 209 (b) From —Rajhman, Frida (Frieda From — Reichmann) 145 (b)
(b), 167 (b), 197 moć prirode 163—164 Hjuz, R. (R. Hughes) 26 Hobs, T. (Th. Hobbes) 1 1 , 12, 107, 116, 144 (b) Holovel, Dž. (J. Hallow ell) 22 (b) Horkhajm er, M . (M . Horkheim er) 77 (b), 144 (b), 191 (b) H o rn i, Karen (Karen Horney) 2 1 (b), 77 (b), 109, 144 (b), 145 (b) H ris t (H risto s, K rist) 5 1, 53, 56, 75 (b) Htenje priroda 13 2 -13 4 , 14 0 -14 2 , 17 5 -17 8 H uicinga, J. (J. Huizinga) 72 (b), 73, (b) Ideali 183—185, 192 (b) Igo, V ik to r (Victor Hugo) 145 (b) Individuacija 23 —30 Individualizam 35—37, 57—58, 81—82, 186-188 Indulgencija 52—53, 75 (b) Instinkt 28, 33 (b) potrebe 203—204 Isa ija 122, 145 (b) Istina 145 (b), 173—174 Izdvojenost v. Usam ljenost i osećanje nemoći Ja
Gebels, J. (J. Goebbels) 156, 162, 166 (b), 167 (b) Gej, M . (M. Gay) 191 (b) Gorer, G. (G. Gorer) 144 (b), 145 (b) Gracijan 42 Greh 122 Grin, Zilijen (Julien Green) 97, 99 (b)
snaga ličnog ja 24—26, 87—90, 181 društveno ja 24—26 pseudolično ja 143, 183 želja za gubljenjem ličnog ja 34 — -3 6 , 5 8 -59, 103-104, 110, 113 ostvarivanje ličnog ja 179—180, 18 2-18 4 Jednakost 63—64, 123—124, 183 Jevandelje (Evandelje) 57
Hajden, Konrad (Konrad Heiden) 166 (b) H arknes, Dž. (G. Harkness) 77 (b) H artoh, A. (A. Hartoch) 166 (b), 191 (b) Hegel, G. V. F. (G. W. F. Hegel) 90, 98 (b) Hercog, E . (E . Herzog) 166 (b) H itle r, Adolf 10, 32, 50, 68 , 107, 122, 146, 147, 148, 152, 153, 154-164, 166
Kafka, F. Kafka) 97 K alvin, 2. (J. Calvin) 39, 40, 48, 49, 51, 54, 60, 6 1-6 3 , 68, 76 (b), 81, 82, 85, 130, 207 Kalvinizam , v. Protestantizam Kant, I. ( I. Kant) 85, 90 Kapitalizam dejstvo na srednjovjekovno društvo 40—46 dejstvo na modernog čoveka 78 — -8 4
212
Karakterna struktura 48, 7 1, 12 3 — — 126, 146, 195—208, v. isto tako A utoritarni karakter i Društveni karakter Kardiner, A. (A. Kardiner) 22 (b) K asirer, E . (E . Cassirer) 72 (b) Kjerkegor, S. (S . Kierkegaard) 97 Klase, društvene 36—38, 39—47, 5 7 — -5 9 , 62, 66-67, 84, 90-93, 116 (b), 129, 147, 149—150, v. isto tako Sred nja klasa Klem anso, Ž . (G .-B . Clemenceau) 160 Klemens V I 75 (b) K raus, O. (O. Kraus) 74 (b) K rup (Krupp) 153 Kulišer, J. (J. Kulisher) 74 (b), 76 (b)
M id, M . (M . Mead) 22 (b), 75 (b) M ik i M aus na filmu 96—97 M išljenje priroda 132—138, 145 (b), 172—175, Moć stav autoritarnog karaktera prema moći 120—124 stav H itlerov 155—161 želja za moći 1 1 , 105, 106—107, 109, 1 1 5 -1 1 6 u H itlera i n acističkih vođa 155— -1 5 8 Kalvinova boga 60—69 M oralno ogorčenje 68 , 77 (b) M usolini, Benito (B . M ussolini) 161
N acistička ideologija 63, 1 2 1 —122, Laj (Ley) 156, 166 (b) 146-164 Lampreht, K. (K. Lamprecht) 74 (b) Nacizam Lasvel, H . D. (D . H . Lasswell) 22 (b), činioci u akciji i analizi 146—147 165 (b) i autoritarni karakter 154—156, 199 Lind, Robert S . (Robert S. Lynd) osnove 146—154 191 (b), 209 (b) stabilnost 164 Luter, M . (M artin Luther) 39, 40, 43, protivnici 197 48, 4 9 -6 1, 67, 68, 74 (b), 75 (b), 76 Nagon za smrću 108, 129 (b), 81, 82, 85, 207 Neprijateljstvo 66—69 Luteranstvo v. Protestantizam N eurotično i normalno definicije 10 1—102, 144 (b) Ljubav i racionalna aktivnost 1 1 1 —113 i samoljublje 85—87, Niče, F. (F. Nietzsche) 12, 90, 97 sadistička 10 6 -10 7, 1 1 3 -1 1 5 Nojm an, F. (F. Neumann) 166 (b) m azohisticka 115 —116 Novi zavet v. B iblija i spontanost 181 Ljudska priroda 12 —19, 20, 202 Okam, V. (W. Occam) 52 Osećanje M akijaveli, N . (N . M achiavelli) 85 priroda 1 3 1 —134, 137—139, 145 (b) Mamford, L. (L. Mumford) 146, 165 Osećanje nemoći i izdvojenosti u ve zi s individuacijom 26—30 (b) M anhajm , K. (K. Mannheim) 22 (b) s protestantizmom 54—56, 58, 62— M arfi, L. B. (L. B. Murphy) 191 (b) -7 0 M arks, K. (K. Mara) 12, 22 (b), 90, s kapitalizmom 80—98 98 (b), 207, 209 (b) s nezaposlenošću 95—96 M arkuze, H . (H . Marcuse) 76 s pretnjom od rata 96 M azohističke spone, v. Sekundarne s demokratijom i fašizmom 168— spone -1 7 8 Mazohizam 103—115, 192 (b) i mazohizam 103—104 u Hitlerovoj ideologiji 16 1—164 i sadomazohizam 109—112 i autoritarni karakter 1 2 1 —123 Hitlerove ličnosti 16 1—162 i saobražavanje 1 3 1 —144 M akajver, R. M . (R. M . M clver) 22 Oto, Maks (Max Otto) 191 (b) (b)
213
Paskal, B. (R. Pascal) 74 (b) Patnja 105, 107, 1 1 1 , 113 Pavao, sv. 54 Petrarka, F. (F. Petrarca) 73 (b) Pijaže, Ž . (J. Piaget) 32 (b) Piko dela M irandola Đ . (Giovanni Pico della Mirandola) 7 Pirandelo, L. (L. Pirandello) 177 P o litička propaganda 94—95 Porodica uloga 89, 15 1, 20 1—202, 201 Postupci 198 Potčinjavanje 1 1 —12, 24—27, 58—59, 76 (b), 82-84, 97-98, 12 0 -12 3 , 1 5 5 -1 5 8 , 161 Pravda 202—203 Predestinacija 62—63, 75 (b) Prilagodavanje 16—18 Primarne spone ili veze 23 , 25 , 26, 3 0 -3 1 , 3 5-36 , 37, 10 2 -10 3 113, 164, 178 -179 , 183 Protestantizam 31—32, 39, 47—71 Luterova učenja 49—61 Kal vinova učenja 61—67 i kapitalizam 80—84 Psihoanaliza 100—101 psihoanalitički postupci 145 (b) Psihološka analiza primenjena na doktrine 48—50 — na ideje i pojmove 196—198 Rad stav prema radu u kapitalizmu 42-45, 87-88 — i kalvinizam 65—66 — u srednjovekovnom društvu 64-65 — u modernom društvu 199—200 — i spontanost 181 Rajh, Vilhelm (Wilhelm Reich) 109, 144 (b) Raušning (Rauschning) 145 (b) Reformacija 31—32, 39—40, 69, v. is to tako Protestantizam Reklama 93—94 Rembrant (Rembradt) 135 Renalf (Ranulf) 77 (b) Renesansa 22 (b), 36-40, 53, 69—70, 73 (b), 187 R icler, K. (K. Riezler) 22 (b) Roršahov test (Rorschach) 191 (b) Rušilaštvo 114, 127—130
214
Sad, M arkiz de (M arquis de Sade) 144 (b), 145 (b) Sadizam 104-109, 1 1 3 -1 1 5 , 1 1 6 -1 1 7 , 145 (b) H itle ra i nacizma 155 Sadomazohizam — teorije 107—110 Saliven, H a ri Stek (H arry Stack Sullivan) 21 (b), 32 (b), 98 (b), 145 (b), 203 Samopoštovanje 88—89 Saobražavanje 97—98, 131—144, 168— —178 Sapir, E . (E . Sapir) 22 (b) Savest 68-69, 76 (b), 1 1 8 -1 1 9 , 199 Sebičnost 84—87 Sekundarne spone 103, 113 Sigism und, car 43 Sim bioza 1 1 3 —114 Sindikalni pokret 84, 93 Sko lastičari 52, 62, 70 Slava 39 Sloboda borba za slobodu 9, 10 lju d sk i vid 11— 12 dijalektička priroda 27—28, 29 — -3 0 , 78-80 i izbor 28—29 značenje u srednjovekovnom društvu 35—36 — u renesansi 38 — u ranom kapitalizmu 46—48, 70 . — u protestantizmu 54—55, 57, 69— -7 0 — u modernom kapitalizmu 89 — - 90 bekstvo od bremena slobode 97— -9 8 , 103-144 i autoritet 118 —119 , 176 i neuroza 126—1".7 i spontanost 178—191 zaključno izlaganje 187—191 Spontanost 178—183, 191 (b) i pseudoodzivi 170—175 i sloboda 1 7 8 -1 9 1 Srednja klasa i kapitalizam 39, 44—46, 54, 57—58, 6 1-6 3 , 69-70, 8 0 -8 1, 90-92 i protestantizam 54, 57—58, 61—62, 66-67, 70
i sloboda 70, 80—81, 89—91, v. isto tako Autoritarni karakter i nacizam 117—118, 130, 148—154, 164 Srednji vek, v. Srednjovekovno društvo Srednjovekovna teologija 5 1—54, 69-70 Srednjovekovno društvo 34—47, 72 (b) stav prema radu 65—66 — prema ekonomskoj delatnosti 82 S ta ri zavet, v. B ib lija Sudbina 70, 121 Sum nja 57, 62—63 Sveti Antonije (sv. Antun) 41 Sahtel, E. (E . Schachtel) 99 (b), 166 Šapiro, M . (M . Shapiro) 44, 74 (b) Šlajermaher, E . (H . Schleiermacher)
Talm ud 7 T ilih , P. (P. Tillich) 22 (b) Tisen (Thvssen) 153 Toni, R. H . (R. H . Tawney) 4 1 - 4 2 , 74 (b), 77 (b) Tragedija osećanje tragedije 171 Trelč, E . (E . Troeltsch) 73 (b) Trinkhauz, Čarls E . (Charles E. Trinkhaus) 73 (b), 75 (b) Usamljenost 17—18, 26—27, v. isto tako Osećanje nemoći i izdvoje nosti Vaspitanje uloga u oblikovanju karaktera 201 Veber, M aks (M ax VVeber) 39,-66, 73 (b), 77 (b), 207 Versajski ugovor 50, 146, 152
122
Stirner, M . (M . Stirner) 90 Stojerm an, K. (C. Steuermann) 22 Šum an, F. L. (F . L. Schumann) 166 (b)
1
Zavisnost 104-106, 1 1 4 -1 1 5 , 122, 1 2 3 -1 2 6 , 156-157 Zeberg, R. (R. Seeberg) 53, 75 (b) Zombart, Verner (Werner Sombart) 40, 74 (b)
