Fernan Brodel
MEDITERAN
Fernan Brodel
MEDITERAN Prostor i istorija
Preveo s francuskog
Svetomir Jakov!Jevic fiЊ
��:ᷠ01�118 0 _L�_ N u 1 166 06 _
АК)'ЛТ8Т�
Centar za geopoetiku
Naslovi izvornika LA
MEDITERRANEE
L:espace et L'histotre
Sous la direction de F'ernand Braudel © Flammarion, 1985. LA
мEDIТERRANEE
Les hommes et l'herllage
Sous la direction de Fernand Braudel © FLammarlon. 1985.
Za sprski jezik © Centar za geopoetiku. 1995.
(za sve tekstove Fernana Brodela u
--
оЬе k:njige).
-------
Edicija Geopoetika
Cenlar za geopoelilcu
Beograd, Avalska 14 Te]/faks: ( + 38111 ) 438-0
68
Direktor Vladtslav Вајас Glavni urednik
Branfco Masirevtc Lektor i korektor
Katarina Oklobdzya - Milosavljeuic Naslovna stтana
Jovan Cektc Stampa
6tgoJa stampa Studentski tтg 15
Beograd
Beograd. 1995.
Medileran
9
Sadriaj Mediteran
KOPNO MORE
..
.
.
. . . . . . . . . .......
.. .
......
.
.............
Mediteran ..
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .
.
. .
....
..
............
. . . . . . . . . . . . . . ......
..... 13
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
OSVIT ..... .. .
.
. . . . . . . ........
.....
. . . . . . . . . . . . . .......
.. .. .
9
.....
35 61
ISTORIJA . . . .... . . .. .. . ........... ... .. .. ... . .. . .. . . . .. . ..... 91 .
VENECIJA . . .. ..... .. .... . .. . .............. ... . . .. .. . ....... 113 .
U ovoj knjizi plove brodovi; njihovu pesmu ponavljaju morsld talasi; vinogradari silaze niz brezuljke Cinque terre, na denovljanskoj Rivijeri; motkama mlate masline и Provansi 1 Grckoj; riЬari tzvlace mreze и tihoj laguni и Veneciji. ili na kanalima Derbe; drvodelje grade camce koji danas nalice na camce od јисе . I opet. dok ih posmatramo, izvan smo vremena. Ono sto smo hteli da prizovemo. to је stalno susretanje proslosti i sada8njosti, taj prelaz koji se v ponavlja iz jcdnog и drugo рориt resitala sto ga vode dva cista glasa. Ako taj dijalog. sa svojim proЬlemima koji и odzivu ishode jedni iz drugih vodi ovu knjigu znaci da smo иspeli и na8em роkиsаји. Ili u na8oj nameri. Istorija nije niSta drugo do stalno ispШvanje minulih vremena u ime proЬiema i radoznaiosU-ра Cai< zaЪrmиiOsti i strepnji sactasцjegvremenaи kome zivimo i koje nas opsed.a. Vise no ijedan svet ljиdi, Mediteran to sta1no dokazиje pricom о sebl neprestano se ozivljavajиci. Svakako iz zadovoljstva. no nista manje 1z nиZпosti. Ono sto је jednom bilo java иslov da bude. ispun [_§taje Mediteran? Hiljadи stvari и istl mah. Nije Lo jedan pejzai. vec bezbroj pejzaia. То nije jedno more. vec sled mora. Ne jedna civilizacija. vec ..
10
Fernan Brodel
civilizacije koje se sla.Zи jedna na d.rиgu. PutovaU ро Mediteranи znaci pronaci svet Rima и Libanи, praistorijи na Sardtnlji. grcke gradove na Siciliji. arapsko prisиstvo и Spaniji, tиrski tslam и Jиgo slaviji. То znact uranjati do и najdalje vekove, do megalitskih gradevina na MalU ili do piramida и Egiptи. То је sиsret sa drevnim stvarima koje sиjos zive, kojedodlrиjи ultramoderno ili su u saglasjus.a
ultramodernim: pokraj Venecije, prividno mirne, brиnda indиstrtjsko naselje Mestre; pokraj ribar skog camca, koji је jos иvek Odisejcv camac. brod sa mrezama na povlacenje sto pиstosi morsko dno ili ogromni tanker U isti mah to znaci uranjanje и arbaiZam ostrvskih svetova i zacиdenost prcd neve rovatnom mladoscи drevnih gradova koji su otvoreni za sve vetrove kиlturc i profita 1 vekovima vec po smatrajи more 1 hrane se njime. Sve је to stoga sto je editeran jedna izиzetno stara raskrsnica. Veko vima vec sve se и njega sliva, me.Sa se i оЬоgасије ти tstoriju: ljиdi, tovarne zivolinje, zaprezna vozila, roba, lade, tdeje, religije, nacin1 zivljenja. Ра cak i Ьilje. Mislite daje mediteransko. Elem. sa izиzetkom maslinovog drveta, vtnove loze i psenice- koji sи tи od davnina- skoro sve bilje poniklo је daleko od mora. Kada Ьi Herodot. rodonacelnik istorije koji је ztveo и 5. veku pre na§e ere ponovo dosao, pomesan sa danasnjim turistima, njegovom Iznenadenjи ne Ьi bilo kraja. Zamisljam ga. pise Lisjen Fevr ..kako opet danas krece na svoje dиgo krиzno pиtovanje ро tstocnom Mediteranu. Ala Ы se zacиdio! Ti zlacani plodovi sto provtrиju lz siЬljika zagastto zelene Ьоје, narandZinog, limиnovog ili mandarininog drveta. nesto se ne seca da ih је video za zivota. Ne bog:me! Sve sи to daleki istocnjaci koje sи doneli Arapi. Ра te cudne biljke neoЬicnih silиeta bodljikave, рориt motki rascvetanih, s cиdnim imenima kaktusa,
i]
�
11
Mediteran
agava. aloje. indijske smokve- nikako da se seU da li ih је za zivota video. Ne bogme! То sи Amerikanci. То visoko drvece Ыedozelenog lisca koje pak nosi grcko ime. eиkaliptиs: nikada nesto slicno nije иgledao. Tako је bog:me! То sи Aиstralijanci. А ni kiparise, jer sи to Persijanci. Toliko о dekoru. No kad је и pitanju i najmanji obed. tu su tek iznenadenja bilo da је rec о paradajzu- tom Peruancи; о plavom pallidzanu, lom Indиsи; о paprici, toj Gvajanki; о kukuruzu, Meksikancu: о pirincu, dobrocinstvu Arapa, а da i ne govorimo о pasulju, krompiru, о breskvinom drvetu, tom kineskom planincu koji је postao Iranac, niti о duvanu." Medutim. sve је to postalo istinski pejza.Z Mediterana: .. Rivijera bez narandZinog drveta, Toskana bez cempresa, plitke kosare bez paprika ... Moze li bili danas za nas necega sto Ьismo naJ!ll
2�
12
Mediteran
13
mnostveni nap i ljиdski, kako јисе tako 1 danas. Ukratko, rec је о Ьeskonacnom zЬlrи slиcajnosti, иdesa, srecnih is da kojJ sи se ponavlJ
ho
al'Q
O v a knjtga ima za cilj d a pokaie d a se ta
iskиstva i srecni ishodi mogu shvatШ samo kada sи
sagledani kao celina; иtoliko vise sto 1h valja i jedne
i druge иporedo sagledavati, sto i m vrlo ceslo pogo duje sveUost danэ.Snjice. 1 Sto se polazecl od onoga
1
sto vidirno danas sudi о proslosti, sto se razumeva proslost
-
Ј.
1 obrnuto. Mediteran pruza lери prilikи
KOPNO
da se izlozt jedan .,drиgi" pristup istoriji. Jer more
onako kako ga mozcmo videtl t voleti о proslosti
Mediterana је najneoblcnije i najjasnije svedocenje.
Fernan Brodel
Na geografskoj mapl sveta, Mediteran је oЬicari
usek и zemljtnoj korl, usko vreteno izduieno od
Gibraltara do Sиecke prevlake i Crvenog mora.
Pukotine, raseline. иrиsavanja i naЬlranja iz vre
mena tercijara stvorili sи veoma dиboke иdиbine
pod vodom i, spram tih amЫsa. za uzvrat. nepre
gledne vence mlad1h planina koje sи vrlo visoke _i imajи iZraZajne oblike. Blizи rta Matapan nalazt se udиbina od
4.600 metara и kоји Ь1 se komotno
mogao иtopiti najvisi vrh Grcke. svih 2.985m planine
Olimp.
Planine se иsесаји и more do te mere da ga ponekad svedu na oblCa.n koridor slcшe vode: tako
је и Gibraltaru. kao 1 и zalivu Bonifacio Ш и Mesln skom moreuzи sa uskovitlanim vrtlozima HariЬde i
Scile, ili dui Dardanela i Bosfora. Nlje to vise more
·vec reke. reklo Ьi se cak oblcne morske dveri.
Tim dverima. moreuzima i planinama progo
vara vodena povrsina. Onl и moru .kroje nove samo
stalne delove: Crno more. Egejsko more, Jadransko more koje је za duga vremena bilo vlasniStvo Мleta ka, а potom. mnogo prostranije. Tirensko more.
Ovako skrojenom moru и vidu niZa basena odgovara,
kao da је njegova obrnиta slika. skrojeno kopno и
f\q
14
Feman Brodel
vidи posebnih kontinenata: Balkansko polиostrvo, Mala Azija, Italija, IЬerijska celina, Severna Afrika. Ipak, iz ovog nacrta celine, tzdvaja se glavna linija, Ьitna za razиmev anje proslost i mora od vrernena grcklh i fenicanskih kolontzacija do novog doba. aиcesnistvo ео rafi е i is�o_rije stvorUo је · sre еdи priobalja 1 ostrvlja koja, od severa do јиgа, deli more и dva protivnicka sveta. Povucite tu grantcи od Кrfa i Otrantskog kanala koji napola zatvara Jadransko rnore do Sicllije i obala dana8njeg Thnisa: desno imate Istok, levo se nalazi Zapad и pиnom i klasicnom znacenjи re i. о се se z acиdifi pred�lnjentcorn da је taj sarnu:kome nета prernca glavna linlja kojom sи tekla minula vojevanja: Akcijurn. Preveza. Lepant, Malta, Zama, Derba? Linija је to nepornlrljivih mrznji 1 ratova; иtvrdenih gradova 1 ostrva koji sи vrebali jedni druge s vr �a svojih bedema 1 kиla smotrilja. -ЧЈ tome Italija vidt znacenje svoje predodr e �: ona је srediSnja о�аmo.ra.J mnog�o sto se tб иоЬiсајеnо kaie, иvek se time delilo na Italijи koja је okrenиta ka Zapadnom svetи i na Italijи koja gleda na Levan!]Nisи 11 .Ч tome zadиgo pocivali razlozi njenih bogatstava? Njoj је pr.!Pala .т-1rodna mo�ost._prirodan san cnrz-agop s odan celim morem. ·
,."".--
-:,.....Ј
Geologya kojajos uvek kljuca U Mediteranи, pokretac naprslina. naЬiranja t jиkstaponlranja morsk.ih dиЫnа i planinsklh vrhova jeste geologija koja jos иvek kljиca. clje delo vreme jos nije tzbrisalo i koja nastavlja da besni t dan danji. Та geologija objasnjava zasto је more posejano ostrvima i polиostrvima, kao ostacima Ш komadima kontinenata, gde sи jedni potopljenl drиgi raspar-
16
Fernan Brodel
besmisleno kada istoricari verujи da mogu и broj zlodela eksplozije na Santorinи da ирisи i brиtalan nestanak tako sjajne Kritske civllizaclje. smrtno pogodene skoro и isto doba? Naime, ova Terina erupcija pokopala je Кrit ispod иZarenog pepela koga се iskopine pronaci i dokazati cime је bila zaиstav ljena njegova kultura. Da li su ti kuzni oЬlaci doprli do Sirije i Egipta? Кnjiga о ..Izlasku" govori о stra8noj noCi dugoj tri dana kоји sи Jevreji, tada sиznjl faraonovi, iskoristili da Ы pobegli iz Egipta. ТrеЬа li ovaj dogadaj dovesti и vezu sa vulkanom na Teri? U svakom slисаји, kao sto је vulkan na nekada8njem ostrvu Кrakataиjos иvck aktivan, premda potopljen. krater Santorina nastavio је da radi. Od prvog veka pre Нrista do na8ih dana ( 1928) иzastopne eru pcijе izbaclle su nlz vulkanskih ostrva i ostrvaca iz vode Ыvseg kratera i dan danji more kljиca na pиcinl Santorina, ostrva neoЬicnih Ьоја. Dakle oganj је jos иvek potpaljen ispod davolovog lonca. Uostalom zar nisи od pocetka svoje istorlje do konacnih dana ljudi Mediterana neprestano ziveli pod pretnjom vulkanskih erupcija i zemljotresa? U MalojAZiji, u vrlodfevnomgraduCatiiГRijиk, zidno slikarstvo svetilista koje potice iz 6200. godine pre Нrista. и pozadint kuea na sprat prikazuje vulkan и erupciji. Bez sumnje је to Hasan Dag. U toj istoj Maloj Aziji, iskop1ne danas иkazиju na tragove spomenika o�igledno unistenih usled zemljotresa ра cak, и toj zoni koja Је najvise izlozena potrestma, prvi napor za koji se zna. nekih hlljadи godina pre Нrista, radi gradnje kиса od lakog materljala, verovatno zamls ljenih tako da mogи da odole kataklizmama.
Mediteran
15
cani; gcologtja objaSnjava za.sto rascepkani reljef jos uvek nije suvlse zahvaШa erozija; ona je obja5njenje za zemljotresc i oganj vulkana koji cesto zatutnje, uspavaju se da Ы se isto tako dramaucno iznova probudili. Evo omboli njegovih oЬlaka dima poput stra.Ze usred mora, na severu Liparskih ostrva. Svake noci izbacuje usljane komade 1 osveUjava nebo i more. Th је i Vezuy, jo.S uvek pretecl, premda је vec nckoliko godina prestao da lstice svoju vatrenu 1 d!mna pcrjanicu u zalectи Napиlja. Ali, nekoliko vckova posle slicnog сиtапја on је ipal{ naprosto иsmrtio Herkwanum i Pompeju. godinc 79. posle Hrista. А evo i kralja ognjenih postrojenja. I'E ln'C"' (3.313 m), koja jos иvek radi iz na d cudesnolepe Katanske ravnice. Etna, postojЫna Iegendi: lu su Юklopi, tvornicari nebeskih mиnja. и Vиlkanovoj kovacnici. pokretali njihove ogromne mehove od Ьtvolje koze: и nju se, kaZu ШozoП,Empedokle bacio. da Ьi iz njegovog k:ratera Ьila izbacena samo jedna sandala ... Koliko smo pata", uzvikuje Virgilije, .,gle dali Etnu kako kljиca, izliva sc i valja иzarene lopte i rastoceno stenje." Istorlja zna za stotinak Etnlnih erиpcija pocev od on-e kоји beleze Pindar i Eshil, godine 475. pre nase ere. U Egejskom moru, ostrvo SantorirL(Ьivsa Tera} је vuTkansk i krater od koga је ostala samo jos polovina, more ga је potopilo kada se dogodila strasna eksplozija i preseklo ga nadvoje. oko 1450. godine pre Нrista. Sudeci ро strucnjacima. ta eksplo zija mora da је bUa cetiri риtа sna.Znija od one koja је raznela ostrvo Кrakatau, godine 1883, и Sund skom moreuzu izazvavsi fantastican talas koji је preko kuca visespratnica bacio lactи i lokomoUve i na stotine ki lo m e t ar a udaljenosti nosio оЫаkе tamnog i uzarenog pepela. Prema tome, da li је
�
..tJ.
17
Mc>dlleran
[Planine skoro suud oko то� Geologija obja8njava mnostvo planina u cvrs planine,:)( tom prostoru Mediterana. То su _!!!la de no � k�e t vtsok e. razno likih oЬlik a. kojc popu pl. : skeleta proЬijaju kozu mediteranskog kraJa п s�i Лpenini. Balkan. Taurus, Liban, Atlas. plan � i Strm rl
ЏU �
�
�
18
Fernan Brodel
Leran koji se sиprotstavlja prvom i neprestano zahte�a svoje mesto. Priroda је unapred pripremila to dVOJStvo, Cak to urodeno neprijateljstvo. Ali istorija је pome�ala razlicite sastojke kao sto se so i voda mesajи и moru. Prema tome. covek Zapada ne treba da slusa iskljиcivo и koncertи Mecliterana glasove koji sи ти poznati; postoje иvek i drиgi glasovi, пcznani, а klavijalиra иvek zahteva оЬе ruke. Priroda. istorija, dusa menjajи se vec shodno tome da li se postav ljamo па sever ili na jug mora, zavtsno od toga da li gledamo samo и jednom ili и drиgom od ova dva pravca. Ка Evropi i njenim poluostrvima иzdiZe se stit planina. Ка Jugu, ako izиzmete debele Severne Afrike sa retkim drvecem proteze se pustinja. oka m �njeno ili peskovtto more а. iza Sahare, ogromni роЈ� crne blrike i, и prodиZetku, pиstinjc Azije. А па tim ogromnim prostorima, to vtse nisu Iade ш koпvoji lada vec karavani sa gonicima kamila. sa hiljadama tovarnih zivotinja koje nose namirnice ш dragocena bogatstva: zacine, Ьiber, lekovitc trave, svtlи, sloпovacu. zlalni prah ... Takode zamisljamo to sporo, vek ро vek, osva janje besplodпog p:rostora gde је �ovek иmео da pronade vodи и dubinama. da stvori oaze, da zasadi palmino drvo dиbokih korena. da prepozna pиteve sto vode do pojilista uz koja se prostiru pojasevi retke trave gde mogu da zive njegova stada. Sporo је to, tacno. velicanstveno osvajanje! Mediteran se dakle proteze od prvog maslinovog drveta cto kog se stigne ad se dolazi sa Severa ра do prvih gustih plant � za palmin og drveta koje se pomalj ajи sa _ J Kada se .. silazi" pиstin sa Scvera prvo maslinovo drvo ga sиsrecc na .. bravi" Donzera. na Roni. Prva gusto z adena plantaZa pal.mi iskrsava (nema druge reci) juzпo od Бatne ј Timgad a, kada prelazit e
� a] �
[
19
Medlteran
�aharski Atlas kroz zlatna vrata El Kantare. Samo �to vas susretl ovakve vrste. kojt vas svaki риt zanesu 1 osvoje vam srce. cekaju svud иnaokolo kraj Uпи tra.Snjcg mora. Maslinovo i palmino drvo tи cuvajи poeasnu straiи. Sunce i ki.Sa
Bltno jedinstvo Mediterana cini i klima. veoma osobena klima. slicna s jednog па drugt kraj mora је. и l
amo kada se. u trajanju od nekoliko dana. razb sirok o. luzn i vetro vi puni pesk a. tzv. kamsin 1li olovOgatstvo od svih najvece. Glavni vetrovi sa sever aju naziv ih Grci , mbra septe do toka. od aprll a kvo nika se dono ne . vima o;; lalnim godisnjim vetro
[§
·
20
Fernan Brodel
LasLo. lastavtce. prolece пат nosiS lastavice belogrla lastavice crnokrila.
olaksanje, nikakvu pravu vlagu spram za.Zarene saharske peci. Pustinjase povlaci kad se umesa Okean. Vec od oktobra . pad priliska nad Okeano m pun vlage zapocinje svoje litijsko puteseslvije sa Zapada na
Istok. Vetrovi iz svih pravaca kidiSu па njega gurajuci ga pred sobom ka Istoku. More potamni, doЬija sive nijanse BalUka Ш utone pod pr�inom bele pene kao da se pokriva snegom. Oluje, zastrasu juce oluje
pocinju da besne. Vetrovi su to pustosileljt: mistral. bura- uzburkaju more, а na kopnu sc valja za.Stititi
J
od njihovog besa i zestin� Cempresi zasaden l u redovima u Provansi, vetrobrani od trske u Мitidzi,
snopovi slame kojirn se okruzuju rasadnicl povrca na Siciliji neophodnt su za za.Slitu kultura. U isto
vreme svi pejza.Zi se gube pod zavesom od pljuska i niskih oЬlaka. То је ono potresno nebo Toleda na
(slikama
El Greka. То su oni vodeni vrtlozi zimi u
AlZiru koji tzbezumljuju turiste. Reke koje su tokom meseci Ьile presusile nadolaze. poplave su ceste.
stiovHe, u ravnicama Rusiona ili MitldZe, u Toskant
i1i u Andaluziji Ui u selima oko Soluna. Ponekad, be
smislene kise prelazc grantcu pustinje potapaju ulice
u Meki, pretvaraju u buj!ce gliЬa puteve saharskog
Severa. U Ain Scfri. juzno od Orana, Izabela Eber
hard, Ruskinja. izbeglica, koja je btia ocarana pusti njom, tzguЫla је zivot, godine 1904, tako sto ju је
odnela neocekivana nadosla voda saharske reke. Medutim, te kise su korisne. Aristofanovi seljaci im se raduju. veselo caskaju i piju jer ionako napolju vise nema sta da se radi dok Zevs krupnim vodnim zamahom oploduje zemlju. Pravi posao росесе tek
sa poslednjim prolecnim pljuskovima, tck kad niknu zumbul i pcscani ljiljan. sa povralkom lasta. А kad
laste stignu na njihovim usnama lebdi pesma. Na
Rodosu im pevaju:
21
1\tNllteran
Lasta је tu; vrata godisnjih doba pokrenula su
м:
u sarkama.
Sve u svemu, cudna je to klima. proUvna zivotu је 1)\lja. Кise nadodu suviSe bujne u toku zime dok a, 1\Jadnoca zaustяvil::. rastenje btija. Kad naide toplot voclc vise nета. Nije li stoga samo za nas Ыlје va Mediterana mirisn o. dok se njegovo lisce pokri nu odbra u sve : trnjem voskastim ma.Skom а staЬljike k щl suse za toplih dana kada је jos samo cvrca tako :tvahan. А to sto је zetva psenice u Andaluziji i 1 .111а, u aprilu, to је stoga sto se zito pokorava sredin i. klasov 1 zнrno radi da mu sazru
Zemlja za osvajanje
(Zadovoljstvo za oko. lepota stvari prikriv�� u
lzclajstvo geologije i klime u Mediteranu. ZЬog nJih nije Ыо �с· suvise olako zaboravl.fa da Mediteran је Valjalo je. vt•llkodusno podaren ljudima za uzivan nego 1 , , sve izgradili, ccsto sa mnogo vise truda va da uspeva da zagreb e rlt нgde. Drveno ralo
�
11 osnu 1 plitku zemlj u. Dovoljno је da kisa pa_da Zju obllnlJc 1 pokretna ze Ја klizt kao voda ka podno proz ereno neum lюslna. Planina otezava kretanje. tlll с prostor. ogranicava ravnice, а njive su cesto iko fм·dene na nekoliko uskih pojaseva. na nekol staze strme vode navtse njih od ; 111 c�rstl zemlje lc·дobne za ljude i za zivotinje. Ravnica. kada je dobrih razmera zadugo ostaje :.tposednuta razlivenim vodama. Valjalo је osvajaU 1•·. olrgнuti od neprijateljskih mocvara. zastititi je od
ptl'jloslteljnih reka, nadoslih od nemilosrdne zime. riv lt.lщrcnlti malariju. Osvojiti ravnicc radi poljop . Potom '''«k zпacilo је najpre роЬеdШ stetnu vodu.
22
Feman Brodel
trebalo је opel dovesti vodu, ali ovoga риtа zivolo darnu radi navodnjavanja. То sporo, veoma sporo osvajanje zavrseno је и na8em vekи, tek juce. Danas је tesko pronaci neka da8nje pokrajine sa slajacim 1 nezdravim vodama. Blizu Sabodije, tog novog grada podlgnиtog иsred Ponleinskih mocvara, velika bara ovladala је drve cem na nekoliko hektara иsred neoЬlenog nacional nog parka. Danas је posmatrajи kao arheoloski eksponal. Divlje zivotinje, narocito barske ptice. и njemu su na81e utociste izbora. Dokaz da su ulagani napori se vidi i u vrlo clrevnim i1i vrlo savremen.lm sistemima isиSivanja ili navodnjavanja sa strиenom redistriЬиcijom vode. Ukratko, sjajan је to rad ciji su zacetnici и Spaniji bili Arapl. U Hиerta de Valense gde se nalazi jedan lakav drevan veoma иsрео objekat. cuveni sud za eksploatacijи voda nastavlja svake godine da pulem prodaje na licitaciji deli manu kиpcima. Rajska Zlatna skoljka koja okrиzиje Palermo kao vrt narandzi 1 vinove loze је cudo od ukrocene vode koje datira tek od 15. 1 16. veka. , l!_Jovoljno је vratiti se nekoliko vekova unazad, ра shvatltl daje svaka mediteranska ravnica prvoЬlt no bila pod vodomJkako donji deo ravnice Gvadal kiv.ira tako i ravnJce oko Роа, zalede Firence 1 и dalekoj GrckoJ mnoge ravnice gde је bacva Danaida podsecala na vecito navodnjavanje. ".
Da Ьi se postigli pokornost 1 kapital tako potrebni za zivot ravnice blla sи neophodna brojna, disclplinovana drustva; ona je trpela tokom vekova nepodnosljive klase krupnih posednika, plem.ica i gradana 1 osim toga gledala kako hvataju korene veliki gradovi i jaka sela. Danas se ravnica podaje proizvodnjl l najsavremenijim sredstvima bllo da је rec о uzgajanjи zlta ili vinove loze. Tako se ona nalazi u zoni krupnog 1 mocnog kapitalistickog иcinka. i
23
Mc•(llteran
a lи vcom a brzo polllepe. Zas tare la polj opri vred o tesko, dugo lo •н·staje. А sta joj је jos drugo i osta nizijskih krajeva ptlpitomljavanje, sporo opremanje doksom islorija ol>jaSnjava da nekim ociglcdnim para nje u brdima i и llt•tl.i u Mediteranи najcesce poci zivol oduvek Ьiо ni p\C\ninama gde је poljoprivred icen od pogиbne нн1саn i neizvestan. ;Цi ipak za8t . Sloga ima toliko 11\C\larije 1 suviSe testih posasti rata ih gradova uz bok vlsoko nacickanih sela, toliko mal o uklapaju sa dobr lako planine i cija se utvrdenja и Sahelin:a u је o Tak 'ilcnjem planinskih kosi ani. и GrckOJ. ро St·vcrnoj Africi. na brdima и Tosk ansi ... S poёelka 16. 1 11ћovima rimskog sela. и Prov је obradena do vt·ka Шkijardini је kazivao: ,.Italija иvek bila kada nije v• ћоvа svojih planina". АН ona to ravnice. tш u pilanju njene doline l
'?(!l
�
JJ):adicionalna drustva
·
im krajevima @akle, na brdtma i и planinskpro t . alati, slosi
l e ocuvane slike aнogu se naci nalboj dne nosnje. praznoverja koji naro cja, ol>lёaji. nare Kao i sve drevne ptlpadajи tradicionalnom zivo u pros torи u ale oёuv o )'.1 <\devine koje su se dug Ьа8 mogle nisu 1\ojcm stare poljoprivredne metode a lanina je 1\.t ustupe mesto savremenim tehnikam оsоЬШ cиvar pros lo , kao i sve Scve rna Afrika:posebno КаЬШја ovnistvo, stan sko 1111\gc planinc и kojima zivi berbet;, Servijea (Les �t·tli zlvi folklor na koji lepa knjiga Zana sno zanimljiv t•шtcs de I'anne, 1962) podseca na ёude praz nik ine, god tka poce ,,,,cin. Tak o obre di s za novu da cilj za u "l�m1йycr" (mesec janиar), imaj ima. nost okol 1�сн\ltщ pozcle da se odvija и srecnim njem nih obeda. ёisce 1.mtюtu maski. obilnih 1 zrtve ecni о bredi. Nesto pro1 i de 1lo111 ova. Pos tojе Lako
�
sti]
�
24
Fernan Brodel
. kasnije. tu sи vatrc ..a1nsare" kojc se pale 7. jtila nc samo и KaЬiliji vec sirom ccle Severne Afrike. OЬicno se to objasn java time sto se pripov cda lcgenda о jevrejskoj kraljici koja је poctnivsi rodoskrnjenjc zbog grehova svojih spaljena na lomaci. No kada sc sраlјији mirisni stapici (od smolas tih stltarica). snopovi oleandera. 1 mosиsno mirisne vucje nogc. ti]:tje н to prilika da se dimom proclsti drvecc н vocnjacima ш staje...madijskim ociscenjem ali kojc је islo tako prost poslupak za иnistenjc parazita ... '"? та aиtoritarna mиdrost je zapovesl. all znaci 1 oprez.
�
!.
�ј<ј
Ona je takode ohrabrenje za rad. U svim vlsokim zonamaMcditerat1a. u ltalijl. u Spanijl, и Provansl. и Grckoj jos danas se lako mozc <:naici na niz zivih svetk�vina и koj� sc хnс!щј\1 rщ), hriscan ska vera i ostac1 mnogoboza5tv a.\лll о ovlm ( zastarelim nacinima zivljenja pored folklo1·a vсоша иpecal ljivo svedoc i i pejza:Z! Тај l
nikakva zaprezna kola ne mogu kretaU ovim strmlm padlnama: berba maslina, berba vinograda obavljajи se rиcno, i sve to nosi covek na ledima. Sve to ima za posledicu danas postupno napиs tanje ovog nekada tzrazilog prostora. Jer na ncdo voljnu zaradu valja ulozШ sиvise truda. Calt 1 cиvcna brda toskanska malo ро malo gube svoje suslinsko obelezje: nestajи podgradni zidici; visevekovni masUnjaci zamirи jedan za drиgirn; не seje se vlse psenica; vekovima obradivane padine zarastaju u travu, slиze za uzgoj stoke ili se pretvarajи u иtrine.
Medlteran
25
Pred nasim ocima nestaje starinski, tradicio nalan. okrиtan. tezak zivot. Tegoban је Ьiо jos 1 и ona vremena. Planine koje sи redovno bile prenaslanjene i и kojima se и иslovima zdravijim nego drugde covek radao snaian, oduve k su ьче kosnice koje sи se stalno i postojano razrojavalel Stanovnici Furlanije. FUrlanci. odlazili sи и Venecijи da Ы tamo obavljali sve proste poslove. Albanci sи bili и svacijoj slиzЫ. а narocito sluzili Тиrkе. Zitelji Bergama, kojima se svako podsmevao. krstarШ su Italijom и potrazi za poslom 1 zaradom. Pi.rinejci sи nastanjivali Spanijи i gradove и PortugaJiji. Korzikanci �tJ postajaJI vojnic i Francuske Ш Denove te omraiene Gospodarice. No bilo iћ је takode и Alzirи, и svojstvu mornara Ш sumskih radnika. а Ьilo ihje i placenika ili roЬijaSa. Kada je godine 1562. tиda prolazio Sanpjero Korso na hiljade njih sи ти klicali pozdravljajиci ga .,kao svoga kralja". Ukratko sve planinske zemlje radale sи mnostvo placen lka. slugu, иlicni h proda vaca. pиtujucih zanalli ja. - ostrace, dimnicare, stolar e, nadnicare, zeteoce 1 berace kao dodatne radnik e kada је bogatom selu ponestajalo rиku и trenиtku vclikih radova. I dan danji, Korzika, Albanija. mnog e oЬlastl Alpa Ш Apenina dаји gradovima, bogat oj ravnici, i saljи и daleke americke zemlje radnи snagu za najgruЬlje poslove. Poпekad, istinu gov01·eci, taj smeli poduhvat cloЬije drugaciji obrt, krene nabolje, kada je и p1tanj u l>rojna trgovacka emigracija. То је barem neoЬican. lzrazit slиcaj sa Jermenima koji sи postali omilje ni lr·govci iranskih careva i osvajali, pocev od Ispahana, JH"ivilegovane polozaje и Indiji. Тиrskoj. Rиsiji. а bill 1.1kode prisиtni и Evropi. и 17. vekи. na glavn im lr·д-ovima u Veneciji, Marseljи. Lajpcigu Ш Amste r1 l.нnи ...
t
27
Medileran
26
\. Bacijanje i nomadski zivot Prizor koji takode nestaje pred DaSim OCima,
ali odskora, jeste zivot baCijanja kao visevekovna
realnost kojom je planina bila vezana za ravnicu i za
J gradove u nizini zbog cega su se u isti mah radali 1 sukoЬi i prollt.
Кretanje stada ovaca i koza izmedu letnjih
pasnjaka u planinskim krajevima i trave sto se zadrzavala u ravnicama, za vreme zimskih meseci,
odvijalo se kao reka ovaca i paslira izmedu juznih
Alpa i Кrоа, izmeduAbruca i visoravni Pulje, izmedu
severne КаsШје i juznih pa8njaka Estremadure i Don Кihotove La Mance.
U dana8nje vreme ovo lcretanje jos uvek traje.
mada u veoma smanjenom oЫmu. Transport se obavlja kamionom, i cesto vozom. Relka je sreca da
imate priliku da pratite ovcije putovanje na starinski
nacin. Vec sutra to bez sumnje vise nece Ьiti moguce.
Ali njihova rekonstrukcija vam је nadomak ruke: putevi bacijanja su uvek obelezeni u pejzaZima kao uistinu neizbrisivi tragovi, ili koje је barem tesko
izbrisati, Ьа8 kao i oZiljke koji za
сео
zivot obeleze
kozu covekovu. Siroki petnaestak metara ti pu tevi
doЬijaju posebna imena u svakom kraju: .. Ca.ftadas" u Kaslliji, "camis kamaders" u istocnim Pirinejima, Drailles" u Langdoku,
carra'ires" u Provansi, " " tratturi" u italiji, trazzere" u Siciliji, drumul oilor" " " " u Rumuniji ... Bilo gde da ga retrospektivno posmalrate,
bacijanje је bilo ishod duge evolucije, verovatno kao
@"edan broj ljudi, i samo
rezultat prve podele rada.
oni. sa svojim porчocniclma i psima cuvali su stada,
najpre ih vodili u planine а potom silazili na pa8nj ake
[)Bilo је
u niZe krajev
tu neke prirodne, neminovne
potrebe: naporedo iskorlscavati pa8njake na razlici-
Um nadmorskim visinama. Sve do nedavno, u nekim
krajevima Brazila poludivlja stada sama od sebe su
se kretala izmedu nizija i planinskih krajeva. kao
npr. oko Itatiaije, najviseg vrha u zerolji.
U
Italiji, u
juznoj Francuskoj. na IЬerijskom poluostrvu, nalaze se krajevi prevashodno predodredeni za bacijanje,
а specijalizacija
paslira је u njima ostala drustveni
polozaj i znak prepoznaUjivost.!.J
Tako se uspostavila jedna kategorija posebnihц
�
ljudi. ljudi mimo opstib pravila, skoro odmetnika.-
Vla'iJ
Stanovnici nizina, poljoprivrednici Ш vocari gledaju
na njih sa strepnjom i neprijateljski. Za njih i za gradske ljude su to varvari. ili poludivlji ljudi. Vlasnici i vestl dzambasi koji ih sacekuju na lcrajnjem odredistu njihovog putovanja slozni su u
jednom, da ih nasamare. А onda dode i do skandala kad se neka lepa devojka zaljubl u nekoga od njih.
Kcerl mila", kaie svirepa pesma nikakav је taj " " cobanin, sav zaudara, ne ume ni da jede iz tanjira. Kceri moja, predomisli se, bolje ti је da za muza uzmes paora, to је covek za tebe." Imajte na u.mu da se ta pesma jos uvek peva u Italiji.
Svo to uskomesano kretan ·е l"udi i
stvari је slozeni е no
to iz leda na
rvi
о le
_
.
atme, valja razlikovati ..normalno" bacijanje od acijanja .,u obrnutom smeru". U prvom slucaju
vlasnici stada su u niziji; u drugom oni zive na
n[J ovde је rec о situacijama proisteklim iz
plani
istorijskih dogadaja ili kao plod dugog razvoja. Tako,
na primer, stada koja svake zime napustivsi Alpe stizu na siromasne pasnjake Kroa vlasnistvo su
gradana iz Arla. Isto tako, zitelji Vicence su .majstori
stocarskog zivota koji. kad leto dode, priteknu u
pomoc ravnici preuzimajuci n�ena stada i goneci ih
u Alpe. Naravno. ima i mesovitih slucajeva izmedu
normalnog i bacijanja u obrnutom pravcu а. da Ы
28
Fernan Brodel
sve zakomplikovala. testo se и to иmesa i drzava. Ona oblcno иzme pod svoje sav taj promet pod izgovorom da ga kontrolise; na ovcijem putu podizc naplatne rampe, prtsvaja pa.Snjake u ravnici ј daje ih u zakup. zakonskt regulise trgovinu vunom ј stokom. Tako је kasllijanska drZэ.va ustanovila ovcije carstvo jz Meste koje, pod za.Stitom privilegija. od kojih su neke protivzakontte, popase visoravni i planine u Kastilji pre svega и korist nekolikiЬ veleposednika. 1 sam kralj napuljski stavio је sapu na ogroman bacijski promet koji se odvija od Abruca ka Tavoljijeru u Pulji 1 proizvoljno nametnuo svoje isljиcivo prvenstvo na pijaci u Fodi gde се se vuna obavezno prodavaU. Barem na papirи. sve је uredio u svoju korist. ali gazde i pastiri ponekad znajи 1 da se odbrane. Bacijanje postoj1 samo и jednom delu Medite rana. bez sumnje onom kojije najnastanjeniji. ра cak i najrazvijenij1, gde se podela rada nametnula i to bez pogovora. Medutim ро sеЫ logieno obja.Snjenje sva kako nije dovoljno. Jer, istorijaje odigralasvoju ulo gu. Barem и dva navrata, izvestan deo Mediterana onaj drugi Mediteran- skleptale su dve mocne najez de ljudi, od kojih su prvi pristigli iz vruCih pustinja AraЬije, potonji iz hladnih pustinja Azije. Rec је о arapskim 1 tиrskim najezdama koje su trajale vekovima. prve pocev od 7. veka, potonje od 1 1 . veka i za sobom ostavile one ..sirom otvorene prolaze" о kojima s pravom govori Ksavije de Planol. 1 Upravo sи u silni poremecaji odrzali i razvtli nomadski zivot na BaJkanskom polиostrvu u maloj Aziji i. logtcno, и mediteranskoj Sahari i, najzad, u celoj Severnoj Africi. Те navale pustinjskili ljиdi uvele sи и Malu Aziju, ра cak 1 na Balkan (gde је konj kralj), dvogrbu kal11ilu, zivotinju koja je pogodna za planinske uspone. dok se od Sirije do Maroka,
29
Medlteran
prtlagodila jednogrba kamila, zimogrozljiva zivoUnja kojaje pristigla iz AraЬije na Mediteran vec od prvog veka na.Se ere i koja је и svom elementu kada је u pesku, ali ne i na kamenitim i bladnim planinskim kosinama. "'О zivotи tuvenih nomadskih naroda valja ponovo citati divne knjige Emila-Feliksa Gotjea. Njegovo znanje niko nije prevazisao. Nomadski zivot koji danas pokazuje tendencijи smanjenja. ako ne 1 nestanka. иkazuje se и vidu perioda koji bez sumnje prethodi bacijanju а i ono samo је, kao sto smo rekli, kompromis nastao izmedи nutnog pokretanja stada 1 isUnskog vezivanja za zemljи poljoprivrednih sela i gradova. U onom drugom, istocnom Mediteranu, gdc је stanovnistvo vezano za zemlju manje gusto, pastirski zivol koji podrazumeva velike pokrete testo nailazi samo na beznacajne prepreke. Dakle, ntsи mu Ьtle polrebne nagodbe niti promene. omadski zivot treba shvaUU kao celinu: stada, ljиdi, zene 1 deca putuju zajedno. prelaze ogromne razdaljine, noseCi sa sobom sve sto sacinjava njihov svakodnevni zivo Ро tom pitanjи iz proslosU, а 1 danas. lmamo hiljade slika koje su nат preneli putopisci 1 geografi. Samo valja se uzdrzatt od zadovoljstva da ih sиvise dиgo navodite. U Sevemoj Africi. gde kamilji upad zaobilazi planinske masive sto ih nastanjujи berberski seljaci, nomadi, koji su uglavnom Arapi. neprimetno se uvlace kroz prirodna vrata koja otvaraju severni pиtevi. narocito on1 koji vode ka 1\m1su ili ka Oraniji. nomadi sa svojim stad!ma ovaca, konjima. jednogrЬim kamilama, crnim satorima koje podifu na odmoristima, kretali su se nekada и potrazi za travom od granice Sahare 11а krajnjem јиgи do samog Sredozemnog mor 01jego Suarez, vojnik letopisac iz tvrdavc u Oranu (koju su Spanci zauzeli godine 1509) vtdl ih, krajem
w
j)
\Тi
�
Medlteran
16. veka, kako prolaze kroz ravnice nedaleko od ..presidio-a", stizu do mora, na kratko se tu nasta njuju i oprobavaju u nekolikim kulturama. Cak ih jednog dana vidi kako ludo jurt�aju na strelja�ke redove �panskih vojnika naoru.Zanih remenjacama. Sa svakim letom oni se vraeaju, skoro u isti dan. Godine 1270. kada se Sveti Luj ulogorio na mestu gde se nalazi Kartagina naspram 1\misa. oni su tu i svojim uce§cem doprinose porazu svetoga kralja. Avgusta 1574 ..g odinc, kada 'l'ur c iprotiv Spanaca ... � osvajaju luku La Gulet 1 tunisko utvrdenje. nomadi sajuga koji su se tuzill poma.Zu napa асе protiv hri�canskih tvrda vcr,takust o -atd a п j a jukorpe pun"""'e zemlje za za8Шu voJnika i snopove granja iz odbram benih sanaca; u�estvuju u pobedi kojoj su osoЬito doprineli. Sluёajnost dogadaja tako pouёava da se u razmaku od vi§e vekova mogu zbiti neoЫcna ponavljanja. 1'u nedavno, godlne 1940, ostavsi bez prevoznih sredstava Severna Afrika obratila se za uslugu nomadtma. 1 evo ih opet na putevima koji su sada zamenili negda§nje staze sa kamiljim samarima §а оЬе stтane napunjenim ogromnim dZakovima Zita. Cak su iznenadno preneli i epidemiju tifusa med starosedela�ko i evropsko stanovniStvo Severa� I tako postoje dva Mediterana, kao sto to cesto ' Ьiva: na§ i onaj drugi. Bacijanje ujednom, nomadski 1 ztvot u drugom
:\
Zivotne ravnoteze Svaki zivot se uravnotezuje, mora se uravnote ziti. Ш nestati: to nije slucaj sa mediteranskim zivotom koji је zilav, neiskorenjiv. Bez surru1je. preuranjeno је (buduci da nlsmo progovo rlli о resursima mora) postavljaU celokupan bilans medi teranskog sveta. Ipak. njegov E!?Ц.. o_Erivredni ipastir-
31
ski zivot.razli�iti tipovi njegovih regtona ukazuju na nekoliko utvrdenih �injenica u kojima uostalom nema niceg izuzetnog ili suvise iznenadujuceg. Pred nаша је tegoban, cesto neizvestan zivot cija se ravnoteza konacno postiie protiv coveka, tako sto ga stalno osuduje na umerenost. Zbog nekoliko sati ili nekoliko dana pirovanja (samo kad Ьi i to bilo) doveden је u pitanje Zivotni minimum za citave godi ne ako ne i za zivot. Ni istoricar, ni turista ne smeju dozvoliti da ih zavedu uspesi u razvoju gradova i carobni drevni gradovi Mediterana. radovi su sakupljaci bogatstava i. samim tim izuzeci 1 povla§ ceni slucajevi. Utoliko vi§e sto је oko 80 do 90% ljudi pre industтijske evolucije jos uvek zivelo na sel rubo receno. Mediteran uravnotezuje svoj zivot na osnovu tтojstva: maslinovo drvo, vinova loza. zito'J,,Suvise �sЦju". ka.Ze !1 �r Guru, ..nedo: vo .!i!!_ o mesa." Jedino rastuci uzgoj svinja uhr!Scan skom svelU, pocev od 15. veka, i sirenje prolzvodnje mesnih konzervi, ..сате salata" donosc znacajna po boljsanja barem ujednom Mediteranu ali ne i u dru gom. koji se hotimicno u isti mah lisava svinjskog mesa i vina. Duinostiuishrani koje namece islam p i s нb ile beznacajne. Osi.m toga, setite se da su u mцslimaдskQjl шbinjip l o d o yimora sla boza sь,pyeni .Od tri osnovne kulture, ulje i vino (koji se Izvoze iz Mediterana) skoro neprestano su beleZlli uspehe. Jedlno zito predstavlja proЬlem. Ali kakav proЬlem! Posle zita. tuje bleb i nje_gova potro§nja. Od kakvog се bra§na biti zamesen? Kakve се Ьоје ЬШ ? Које tezlne, jer svuda se p�daje ро stalnim cenama, а njcgova tezina varira? �to i bleb to su ve�ite brige Mediterana, odlucujuce licnosti u njegovoj istoriji о kojima се neprestano brinuti najveci mocnici ovoga sveta. Kakva се bitl zetva? То је pitanje koje uporno, s pocetka do na kraj godine, postavljaju sva predstav-
t'9
tp
ti)
32
Feman Brodel
�
ni�tv podrazumevajuci 1 diplomatska predstavni� tva. Ako је zetva rdava. selo се to osetiti isto toliko, ako ne i vi�e nego gradovi; sirorn�nl. kako to Ьiva ро gradovirna, mnogo vi�e nego bogati. Jer, ovi poto nji, svi irnaju svoje liёne arnbare u kojima se sla.Zu dzakovl zita. Do 16. veka, velike kuce sarne melju svoje zHo. mese i peku svoj hleb, kako u -Denovi tako i u Vcnccij i. Vcliki gradovi nagomilavaju takode rezerve i u slucaju nesta�ice ili velikih gladi, njihovi trgovci koje unapred placaju gradske vlastl opremaju lade, ugovaraju poslove, i lfovlace u grad zito iz Crnog mora, Egipta, Tesalije, Sicilije, Albanije. Pulje, Sardi nije. Langdoka, ра cak i iz Aragona ili Andaluzije Povla§ceni regioni, il1 slabo nastanjeni krajevi pod.J ednako. vec prema cudima zetve ucestvuju u kretanju morima tovara od oko mШon metrlckih cenU zita svake godine koill
.:Ј
�
33
Mediteran
svirn selima sveta, odagnaju bar za trenutak svako dnevnu bedu, ne pokazuju nista slo Ьi se moglo uporediti u Holandiji ili u Nemackoj na primer sa onim sto se dogada u Italiji. lsUnaje to bez pogovora koja vlada lokom cele autenticnc islorije Mediterana, ponovimo to, pod znakom umerenosu. tj. hotimicnog racioniranja hrane. Epikц.r..(341 -270. pre Нrista) je zadovoljstvo ctlJ coveku, koji је propovedao porucivao је jednom svom prijatclju: .,Po�alji mi cup sira kako bih mogao da se pocasum kad ја hocu." Vekovtma docnije. kada E}andelo ( 1 485- 1561) piSe svoje Novelle. jedan sirorn�akкorne nema ravna, na primer pccalbar iz Bergama. kada hoce da priusti seЬI izuzetan obed zadovoljice sc tako �to се pojesU bolonjsku safaladu. А kad se zeni. ka.Ze zajedljivi pripovcdac. to znaci da је svoju tzabranicu nмао med' onlm devojkama koje za јеdап novCic daruju ljubav iza zidina milanske kaledrale. 1 dan-danas, mozete videti u Napulju ili u Paler mu za vrerne pauze kako izgleda radnicki rucak u senci ispod drveta ili uza zid: Ьiсс dovoljan ..compa natico". salata od crnog luka Ш paradajza na kriski hleba umocenoj u ulje; sve to zalivcno sa malo vina_ Mediteransko trojstvo је na okupu: maslinovo ulje, psenlcni hleb. vino iz obliznjiћ vinograda. Sve to. ali i nista vi�e posle toga. Zar se onda prerano i produzeno bogatstvo. veoma drevne rasko5i mediterana ne postavljaju kao paradoks? Za�to, kako raskosi pored tolikih osku dica. ako ne i bede? LiSa\'anjajednih ne mogu sama ро seЬi da objasne sjaj drugih. Sudbina Mediterana ne moze se objasniti samo upornim radom. koji uvek iznova pocinje i populacijama koje su se zadovoljava le malim. Onaје takode dar istorijc и kome је Medi teran zadugo uzivao i koji mu Је.konacno. istrgnut, а sto se istoricari godinama vec upinju da objasne.
da
Mediteran
35
MORE More. Pok:usajmo da ga zamislimo. da ga vidi mo pogledom nekadasnjeg coveka: kao granicu, prepreku koja se proteze do na kraj obzorja. kao iskusiteljni. sveprisutni, prekrasni i zagonetni beskraj . Sve do juce, do pronalaska parobroda ciji prvi brzinski rekordi danas deluju smesno - febru ara 1852. godine trebalo је devet dana putovanja izmedu Marseja i Pireja- more је i dalje bilo beskraj no, ро staroj meri jedra i lada koje su vazda bile u milosti 1 nemilostl cudi vetra, kojima је trebalo dva mese�a da predu put od Gibraltara do Istanbula, barem nedelja dana, cesto dve, da stignu iz Marseja и
ш·
�
d toga doba, Mediteransko more se smanji valo, svakim danom pomalo poput neke neobicne sagrinske koze! U nase doba avion ga preleti sa severa najug za manje od jednog sабј}}З О minuta mu treba od 1\шisa do Palerma: tek sto ste krenuli а vec ste ostavili iza sebe belu medu solana u Тrapaniju. Poletite ka Кipru а evo vec Rodosa, te crne i ljuЬicaste gromade, а skoro odmah iza njega Egejsko more, Кiklade cija Ьоја negde oko podneva vuce na naran diasto: niste ni stigli da to sve uocite kad evo Atine.
Feman Brodel
36
Isloritar se mora ро bilo koju cenu osloboditi ovakve vizlje prema kojoj danasnje Mediteransko more postajejczcro. Buduci daje rec о povrsinama. ne Zaboravlmo da Mediteransko more iz vremena 1""5� -l�t Avgusta i Anlonija. krst.aSkih ratova ili• cak Поtа Fllipa П predstavlja sto do hiljadu puta vece razmere od Oxiih koje nam oznacavaju na8a putovanj a kroz isti vazdusni ili morski prostor danas ovoriti о Medite ranskom moru u istoriji znati dakle - sto је prva i stalna briga - vratiti mu njegove prave razmere. zamisliti ga u bezmernoj odori. Jer, samo za sebe nekad је ono bilo jcdan svet, jedna planeta •
•
•
�
J
Odmereni prehrambeni izbor rNiore daje mnogo toga resursima mediteran skog ela ali mu ne obezbeduje izobilje za svak1 dan Nema sumnje. od kako su se pojavlli ljudi na njego vim obalama, zapravo od samih potetaka praistorije kroz postojanje Starog Sveta, ribolov је Ьiо poseban doprinos svojim ..fruШ di mare"; ribolov, industrija drevna koUko i svet od svoga postanka. No, u Medite ranskom moru U plodovi nisu preobilni. Nisu to ni
�
l)
bogatstva Doger Banka. na Severnom moru, ni legen darna riЬlja lovista Nove Zemlje Ш Jesoa na seveгu Japana, niU atiantskih obala Mauritanije. stvari. Mediteransko more patl od neke vrste Ыoloske insиficljenci е. Kako је suvise dиboko uz samu о u, nedostajи mи one plitke zaravni koje sи neophodne za razmnozavanj e i Ьијnо mnozenje podmorske faunc. А onda, buduci da је Mediteran sko more veoma staro, izgleda kao da ј е njegova dugovetnost istrosila sve njegove vitalne principe; samtm um kao da је siromasno planktonom. tim mikroskopskc velitine zivotinj ama i biljem koji plutaju ро povrsini morskih voda i slШe vrstama kao
�
37
Medlleran
�
Istina је da ј е Unutrasnjc more osnovna hran ostatak. u razmaku od vise milenijuma, jednog og romnog morskog prstena koji је и mezozoiku krecuCi se od Antila u pravcu geografske sirine okruZivao svet - Ьtla Ьi to Tetida za geologe. Dana8nje mort.: Je samo njegov maleni deo. Moze biti dakle da је Ыolosko siroma8tvo Mediteranskog mora otkup za n egovu legendarnudugovecnost. иtoliko p resto kr _?z_!bral _yi t:arsкi moreuz onojedva da moze da_pone5to obno svoje vode mesajuci ihs vodama Okeana:. - U svakom slиtajи. siromastvo medlteranske faune је ocigledno. Videtl riЬolov na AUantskom okeanu 1 pune mreze brodova sa mrezama na povla cenje kad istovarиju na palubи ribe veUkog kalibra znaci pr1sustvovati prizoru koji Medileransko more nikada ne nudi, osim nekih retkih izиzetaka. Prema tome. brodovi sa mrezama na povlacenje iz Medite ranskog mora vise vole da idu s onu stranu Gibral tara, da zadи и Okean 1 njegove dиЬtne koje nikada ne izneveravajи. �edиtim, гiЬlје vrste u Mediteranskom morи su !?r,9j�. ali ih nemauizoЬilj\!J}Premdaje ulov koli ai s crpi more. Do te me cinski nedovoljan. onpretid re,tvrdi jedan strucnjak, Nino Кafijero, ..da сеjednog dana bitl potгebno da se u morи zabrani svaki riЬolov i da se pretvori u divlji zooloski vrt kako Ы se pokusalo sa ocuvanjem i spasavanjem vrsta''. Ntsи to olako izrecene reci. niti snovi nekog sиvise ponese nog ekologa. Uzmite saЬljarku, tи divnu rlbu dugu 5 metara, cije ledno peraje podseca na jedro, sa veoma dиgim nosem koji se produzuje и тас" (..velikl mac") otud njeno ime ..Юphias Gladiиs" (riba mac): bila је lovljena nekada и Mesinskom zalivи роmоси barpuna, sto је sve bilo veoma zivoplsno. Тај lov se obavljao jos od antickog doba pomocu neoЬ1c nlh brodova snabdevenih nekom vrstom brvna и
t;
..
Fernan Brodel
38
vidu konzole iznad morske povrsine na kojoj se
39
Mediteran
zavale и kome se nalazi njegovo selo. Kada podigne
nalazio vrebac. Naime. tesko је otkrШ saЬljarku; ona
pogled. moze da primeti sopstvenu kиси. Uostalom.
mresla. Elem, ima vec nekoliko godina kako su
vode koje obilujи riЬom. Majstor svog zanata. on lovi
reU
Japanski ribolovci pocelt da је love na velikim
dиЬinama i u tokи cele godlne. Tako se иЬudисс
saЬljarka moze naCi na pijaca ma и bilo koje godisnjc doba, ali ta velicanstvena riЬa иbrzo moze sasvim da
nestane.
Od kako su se mediteranske drzave ozbiljno
pozabavile za5titom Unиtra5njeg mora protiv zagade
nja i unistenja kojima је tako opasno иgrozeno,
projckat pomorskog ..parka" postaje manje иtopijski.
ako se иdalji suvise od obale znacilo Ьi daje napustio kao sto se иvek lovilo. роmоси mreze, vrse, paran
gala, Ш na svecи . ..nekadje to Ьila smolasta bиktinja. а danas је acetllenska lampa Ш elektricna lampa:
promenio se svetlosni izvor ali је princip ostao iStl. Divlji ribolovci na grckim obalama. svakako i drug de. korlste dinamit, uprkos nadzorи sto ga obavlj aju
obalskicиvari: rec је о nepostenom lukavstvu.
premda је t ono starog datuma. Ziveti iz dana и dan
kraj nekog od tih ribara је jos иvek moguca radost
Svakalш, и tom parkи nc Ьi bilc zabranjene ni solane
za onoga kojl se ne boji sunca ni talasa, niti nepresta
koralc и priobalju Sardinijc ili Sevcrnc Afrike. Koral.
iznenadenja kad se izvadi parangal а na njemu besni
u radionicama kao slo su pogoni u Tore del Grcku, oduvek је Ьila priZeljkivana roba kоји sи izvozil!
medи иdlcama i mrezama. On је takode iSkusan
је i dalje svuda prisutan u svetu. Zar ne igra i danas
on obavlja dvostruki zanat. Kako Ьi inace mogao da
regtonima u Africi?
i zemljи 1 more. Nasilno preseljeni и gradove mnogt
ni lov sU11dera na tиniskim obalama. niti lov na koji se vec vekovima vadi. jos иvck se danas obiaduje
nekada cak u Кinu i u crnи Afrikи. Uostalom. koral
tako vaznu monetarnu ulogu u nekim sredisnjim
Носе li se izdavanjem posebnih dozvola jos иvek odrzati zanatski riЬolov и svim lиkama Unи tra.Snjeg mora? Da. Тај elemenlarni, tradicionalni lov
koji ne nanosi velike stele pretpostavljajedan camac.
nog lиpkanja ро vodi иsidrenog camca. kao ni iznenadno uhvacent иgor.
rЂ1 edutim,
nas riЬar ne ztvi samo na brodu
seljak koji pafljivo obraduje svojи ba5tu i njivu. Tako
zivi, on i njegova porodica? Valja и isti mah iskoristiti
�а i sela !!!.J POmi�
grck! rtbarl liseni pomoci od njihovih danas nc иspcvaju da sastave kraj з lcraj e
ljamo naonu desetinu bretonskih riЬarskih porodica kojeje francиska vlada. godine
1872. zalud pokusa
jednog. dva, tri riЬara, retko kada sиviSe moderan
vala da nastani na poluostrvu Sidi Feruk. nadomak
sto zemljoradnik poznajc zemlju и svom selи. On
slican nacin i u isto doba nastanjent nedaleko o d
brod. Ribar poznaje more nadomak njegove luke kao
poznaje sva mesta gde se logicno moze naci kirnja.
AlZira. Svi su pobegli. Korzikanski riЬari koji su na
Bona, и ErЬionu, odrzali sи se. ali sи se .,preobratili
../
dorada. list. cak oblist. barbun, cipal. oslic. kao sto
u poljoprivrednike а nj ihovo vrlo napredno selo
lovu na tunja). On more obradиje kao sto tezak
obavlj a, rlЬolov u Mediteranи tesko da moze da > snabde pijace. ma koliko one zivopisno izgledale.
zna vreme kada se na pиcini love sardele ili incuni (ovi potonji се takode slиZШ kao mamac za udicи u obraduje njivu. Neznatno se иdаlјије od lиke Ш
postalo је srediste za uzgoj povrca".
U svakom slиcaju. и Ьilo kakvom obliku da se
40
Fernan Brodel
..Orata ai Ferri" Ш .In cartoccio" dorada na zarи ili zamotana и papir i tako pecena koje jedete и nekom restoranи и Vencciji moze biti da је иlovlj ena и laguni, rede и Jadranskom morи. ali sи list ilijastog skoro zasigurno doneseni sa AUanUka. Za sladokus ca. jos иvck sи tи barbиn ispod stene иlovljen na dalmaUnskoj obali, crveni racici iz AI.Zira. Ali. zitelji Unutrasnjeg mora ih ne jedu svakog dana. Na popularnom menijи. tи nema spora, prvo mesto pripada bak,alэ.rи koji је иvezen sa Severa. .
Jpak, ima i izoЬilnog ulova Ima ipak povla8cenih mesta. Lovista kod Bosfo ra, ili na ulazи и jezero kod BiZerte, ili ро laguni lюd Komaclja il1 opet na иlаzи и deltи kod Bera gde sи riЬista (gatovi od pletera za lov i cиvanje riЬe na morskoj оЬаЩ, роmоси kojil1 se koliko јисе mogao и velikom Ьrоји ulovШ cipal kao 1 jegulja. ne pripada jи na8em malopredasnjem opisи punom razocara nja. Ushicиjc pogled s visine mosta koji vodi и Galatu na riЬljи рtјаси и Istanbulи koja је prepuna ribe cиdesnih Ьоја. No, ako se tog prizora tako zivo secamo nije li stoga sto је i tako redak. Jedini ribolov koji zaslиZиje da ga nazovemo izobilnim и Mcditeranskom morujeste lov na tunja. mada on kratko traje, tri Ш cetiri sedmice godisnje. i moguc је samo u privilegovanim zonama koje danas роkаzији tendcncijи da se prorede ili nestanи. Na primer, и 16. vekи, taj lov Ьiо је mnogo veci nego danas и portиgalskoj Algarvi (premda se to mesto nalazi iZvan Unиtrasnjeg mora), и .8ndaluziji kojom prilikom Ьi se prctvorio u pravu mobilizaciju seljaka koji zive na oball kad se zасије zvuk duguljastog ЬиЬnја mamitelja, Ш na obalama Prov
Medlteran
41
..Znam dobro da se nekada u marsejskoj lиci samo zaj edan dan lova moglo uhvatiti ро 8.000 tunjeva." Danas, ulovljenog tunja ispred Marseja ima taman koliko i jesetri koja se lovi uzvodno uz Ronu, а kojih је nekada Ьilo tako mnogo. Sto se tice tunja. naucno obja8njenje је dosta jasno od kako је krstarenje pod nazivom ..Za8to da ne?" godine 1923. pod vodstvom dr Sarkoa rasvetlilo proЬleme. 1\шј ne dolazi kako se to ranije m.islilo, iz Atlantika. 1\шjevi zive posvuda u Mediteranu, u poludubokim zonama. sve do trenutka mresta, pocev od maja-juna. Tada oni za polaganje јаја krecu u potragu za toplijim i slanijim vodama, а tu ribari postavljaju zamкe. Elem. krcenje prtmorja. na raznim mestima, pospesuj e neposredno sllvanj e slatkth voda u more, dok su savremeni gradovl, ispиStajuci ogromne kolicine otpadnth voda. cesto unisШi ta prirodna mesta - zamke usled clnjenice da su vode izgubile salinitet. Danas, sezonsko kretanje usled cega se tunj evi ponovo okupljaju iz Crnog mora doprinosi da se riЬa uglavnom upucuj e ka vodama tzmedu Sardlnije, Sicilije i Тunisa. ра su one tako postale mesto ribolova. Мreze, tunarice ili .,tonnare" padaju do na morsko dno tako sto ih prtdriavaju dva niza eamaca. Мreze sacinjavaju koridor koji tunjeve upravlja ka vrsama mreze tunolovke koje se nazivaju komorama smrtl. Jer valja tunjeve poЬiti zaredom а to se sve pretvara u pokolj. U vodama crvenim od njihove krvi istaknи se ogromne riЬe, .,nalik na volove, iste velicine i kao i oni obe8eni za kuke dok ih podiZu pomocu dizalice". Lov na tunja је veoma drevna ..industrija" na morи. Zar se ne kaze da su njeni tzumltelj i bili Fenicani? Grci su znali za nju. Upravo је slika mreze tиnarice koju Eshil ima na umu kada opisuje Ьitku
42
Fernan Brodel
kod Salamine: "More se ne vidl od gomile okrvavlje nih telesa i trupala, Grci mlate Persijance kao tunjeve и mreze иhvacene, Iome im kicmu иdarajuci ро njima komadima vcsala i ostacima brodskih olupi na." Ka.Zu da su konacno Arapl иsavrsill sistemc za hvatanje tиnja. U svakшn s1исаји. recnik koji је trenиtno u upotrebl primili smo od njih: madrague (mreza tunolovka) izvedena је od arapskog "almazra ba". krug; pesma kojom se pozdravlja ulov ribe, ..chaloma", tj. pozdrav, ..salam". Sto se tice zapovedni ka lova. onј е ..rais". imenica koja u Islamи. to se zna, oznaeava pomorske kapetanc. ,Lov na tunja i dalje је vellka pиstolovina и kojoj иcestvuje celo lokalno stanovniStvo, а ulov јеjos иvek impresivan. Ipak. izuzetak potvrduje pravilo: Medite k\1 � ransko more је siroma8no; сео njegov ulo! prcdstav \j\Ј lja jednu trecinu samo norveskog ulov�
-
1
[PlovidЬom pmttoгnzdg9i";:"r
Moreје ipak nesto vtse od rezervoarahrane: ono је takode. i pre svega . ..transportna povrslna", korisna povrsina, ako ne i savrsena. Lacta, pomorski риt, rano opremljene luke. trgovacki grad sи sred stva u sluzbl gradova. drzava, mediteranskih ekono mija - sredstva njihovih robnih razmena i, potom njiho_yog bogacenja. 1_pcigledno, pre 1\0 sto се postati veza. more је zadugo bilo prel?rek�Navigaclja dostojna tog imcna nije pocela pre druge polovine treceg milenijuma. kada su Egipcani zapoceli plovidbu ka BiЬlosu ili, jos vise 1 bolje. sa naglom pojavom. u drugom milcnljumu, jedrenjaka sa Юklada. koji su imali jedra. vesla. brodski kljun 1 narocito kobillcи koja kao da .lh je ukopavala и morske vode (suprotno od
Medlteran
43
brodova sa ravnim dnom koji su plovili uz obalu tzmedи BiЬlosa i Egipta). Czactugo је plovldЬa bila obazriva. od jedne tacke do drиge bliske tacke. gde је cilj kome se tezilo Ьiо vidljiv od samog polaska. Bila је to plovidba koja se cvrsto drzala obale kao osoblte nШ vodilje i koja se u pocetku smela obavljatl samo danju: islo se sa jednog zala na drugi; kad padne vece, lada је Ьila tzvlacena na pesak. Takva obalska plovidba koja se postepeno usavrsava razvija i uvecava svoja sredstVa zadugo се ЬШ nosilac pomorskih transportnih delatnosg) PovorКёCamaca odrzavaju korisne veze� jOSи 18. vckи. na primer od Napulja do Denove. ili od Denove do Provanse, ili od Langdoka do Barcelo ne. ltd. Mali grcki parobrodi koji brekcи izmedu ostrva u Egejskom moru danas na svoj nacin govore о tim veoma drevnim vremenima. Sa njima pocinje trijumf putovanja na kratke razdaljine. Kako је Mediteran niz, kompleks mora, Ј deli se na samostal ne povrsine ciji su hortzonti ograniceni. na pregrade ne basene. to se on narocito dobro prilagoctava toj kucevnoj plovidbl. Za razborite moreplovce. dakle za vecinu njih. retko kad se postavilo pltanje izlaska iz njihovog domaceg mora, iz znanoga im prometa. iz tako osobltog ..Mediterana" cije su sve kиtke, struje. primorja. zaklone dobro poznavali. bas kao sto su znali za stalnost i iznenadne promene vetra. Zar ne kaie gr�ka izreka: ..Onaj koji prcde rt Male napиsta svojи domovinu"? Rt Male nalazi se na jugu Pelopo neza. na njegovim zapadnim vratima, kao poslednja isturena tacka gde po�inje bczgranicni prostor koji vodi ka Zapadи. Kada se moreplovac zadovoljava t1m ogranice nim svetom toје svakako zbog toga �to оп udovoljava potrebama ograni�ene razmene. АН to је takode stoga sto more unosi strah. jer ono је opasnost,
44
Feman Brodel
iznenadenje. iznenadna rizicnost cak 1 ona dobro poznatim putevima. Rcligiozne ceremonije koje su se do naslh dana odrzale u velikom broju mediteran skih luka podrazumevaju vradZЫne koje se beskraj no ponavljaju kao utuk protiv zlc cudi bure i oluje. Zavetni darovi pomoraca koji su se spasli od smrtne opasnosU kazuju taj strah srcu ljudskome koje se nikada iz obesti ne prepusta podmuklim talasima. Devi Mariji . .. Maris Stella''. zvezdi mora. pomorci Zapada preporucuju svoje tovare i, mnogo vise. svoja tela i duse. Ono sto najbolje iskazuje taj strah u srcu ljudskome to је njlhova vcoma duga odbojnost da se ousnu na pucinu da zaplove izravno. Na to се se navikavati sporo i izuzetno, samo na pulevima koje su prepoznavali unapred i koje su koristill sa izves nom stalnoscu. OUsnuu se ka nepoznatom, bila Ы to sasvim druga stvar. zgleda da su se Кricani rvi usudili da о otvoreno · -: Kada ovac. stiZe u Itaku 1 predstavlja se kao kritski Odisej objasnjava: ..lmao sam zelju ( ... ) da krenem na kruino putovanje ( . . . ) u Egiptos. Opremih devet lada 1 IJude pozvah. sest ctana su u cestш lJudt pirovali u mom domu ( ... ). Sedmog dana, uk.rcasmo se i. od ravnica Кrita lepa i dobra bura povede nas sasvim pravo. kao da smo plovili noseni recnom strujom ( . . . ). Valjalo је samo sesti i prepustiti se vetru i kormilarima. Za pet dana stigosmo u lepu reku Egiptos:·u�gleda takode da su i Fenicani, tl cudesni moreplovci imali naviku da zaplove izravno sa Кrita na Siciliju i prema Balearima. Мnogo kasnije. u helenisticko doba, kada је povoljan vetar. lade се ponekad stici za cetiri dana od Rodosa do Aleksan drije u Egipt
Gg
�
45
Mediteran
���оЈ
U 16. veku, poveeao se broj putovanja na otvorenom moru. ра su seu.Zurbane lade mogle videti od -}X Biileara do SardlШJe iSicili je. Тigovanje sa Lcvan � tom. veze preko GiЬraltara izmedu Unutrasnje "'· mora i Sevemog mora (godine 1297. denovljanski galeoni sveeano su otvorili redovne veze sa BriZem) uticali su da se ојаса plovidba vise ili manje nezavisne od putanja koje su vodile duz obala i da se dovrs1 osvajanje morskih voda Ali, cak i u sesnaestom veku, ploviti pucinom, jos uvek je podvig ajedino se ukorlSne podVIge mogloupustati.То stose u to doba кompas josru jekonstio.daleko od toga, premda su znali za njega vec od dvanaestog veka, to је jedno stavno stoga. recimo to jos jednom, sto se najveci deo potreba u Mediterantt opslиZivao kratkim putova njima duz obal lanina se kupovala u Thlonu. ulje u Ijeru, Ьiskvit u Savoni; zaustavljalo se u svakoj luci. kao sto su to tako cesto cinili camci-pazarista 1z Marseja, prodavalo se ovde, kupovalo tamo, ра se cak ponekad 1 sam gazda video kako izvikuje. ogla5ava svoju robu ро ulicama Livorna lli Denove. Zan Zjono i Gabrijel Odizijo zamisljaju, svaki na svoj nac1n, da se nikada nije prestalo sa prepricavanjem Odiseje iz jedne luke u dru�' iz jedne krcme u drugu . da Odisej jos uvek zivi medu pomorcima Mediterana 1 da u sada5njosti, u legendama koje se mogu cuti sopstvenim иSima treba shvauu nastanak 1 vecitu mladost Odiseje. Priznajem da su mi drage te pesnicke а verodostojne hipoteze. onacno, radoznalost, pustolovni duh, doЬit, amЬiciozne 1 neumerene polШke drzava dovrsice, пametnuce osvajanje mora. Jer, sa ratobornirn drzavama i c1vilizacijama zvamcna. drzavna istorija uporno nastoji na tome da preplovi more. da ga pokori. da se docepa njegovih puteva kako protivnik пс Ы mogao da ih iskoriSeava niti da lh drzi u svojoj
�
i><"
.[
�
1].c
Fernan Brodel
46
milosti i nemilosti. Denova i Venecija krstare ро celom moru u borЬi zahegemoniju. za njega se bore 1!!:!!-canski svet i islam o се znati da ka.Ze kakav је Ьiо ucinak tih napora udruienih sa vojnim ekspedi cijama, koliko је Ьilo skupo i muёno okupljanje i opremanje galija. ,.okruglih" lada. municije. konja i ljudi koje jednog dana otlsnu u daljine. Medutim, te radnje su pune opasnosti, i najmanji udes moze sve unistiti. Godine 1540, Kar1o Peti stiZe predAlZir. gde se njegove lade medusobno sudaraju ро uzburka nom moru. раје bolje odustati nego propasti. Godine 1565, Thrci se nasukavaju na prilazu Malti koju pak brani sacica vitezova. Sedmogoktobra 1571. godin�. u Ьici kod Lepanta, u Korintskom zalivu sukoЬi1o se oko sto hiljada dusa. То је rekord, fantasUCan za to doba, koji omogucavaju sredstva (i strasli) datog vremena.
jк
-r-
.:z..
Tu.e
·
Ploviti protiv loseg vremena
[}1editeran је retko kada mirno more. spremno
da s1uii. Ono је prevashodno more oluje]Leti, sve је u redu, cak је i suvise dobro. U to doba, more је plavo. mirno, cakli se i blista kao ulj i tada cak i ratne lade, uzane galije sa niskim gazom. � ebno krhke mogu da isplove sasvim neka.Znjeno ., U doba leta. I2..iruju rat i putovanj� Ima tri sigurne luke, govorio је stari knez Dorija [r468-l560): . Kartagina, jun i juli." Sve Ы Ьilo lako da su pre nailaska rdavog vremena. pre jesenje ravnodnevnice, bili na vreme prevezeni so. poslednja ostriZena vuna. mlado zito, burad novog vina i tolike druge namirnice. Elem, ma koliko se uiurbano radilo na gumnu ili oko presa, taj transport morem nije sav obavljen Ьlagovremeno. Sa dolaskomjeseni i zi.me, otvaraju se vrata dugotraj nom losem vremenu. Galije i jedrenjaci teretnjaci,
:J
w
.
Medlteran
47
/
duge i okrugle lade sve Ьi trebalo da su u luci, na to opominje mudrost i nauk iskustva. Odavno је Hesiod (s poёetka sedmog veka pre hriscanske ere), u Radovima i danima, savetovao svog brata Perseja, seljaka kao sto је i on Ьiо, ali iSto tako i mornara kad zatreba. da .. kada naide zima i kada sve kipti od udara svih vetrova da vise ne porine ladu svoju u vinasto more (Ьоје vina) vec da obraduj� zemlju. Izvuci ladu na obalu. sa svih strana је podupri kamenjem ... 1 tzvadi vranj kako od kisa Zevsovih nista ne Ьi istrunulo. Pospremi u domu tvome uredno svu opremu, briZ1jivo smotaj krila morske 1ade. okaci krmu iznad kamina i sam cekaj da ponovo dode doba p1ovidbe." Osam vekova docnije. niSta se nije promenilo. Ladu kojom su apostola Pavla sa grupom zatvorenika pos1a1i u Italiju zadugo su zadrzavali suprotni vetrovi u priobalju Кipra. Kako је .,Ьi1о opasno nastaviti plovidbu jer vec је Ьiо prosao i veliki Post (praznik Ispastanja grehova oko jesenje ravnodnevice)". kapetan је vec Ьiо spreman da prezimi u nekoj kritskoj luci. Na zalost, bura ga ponese sa obale usred pucine gde је proveo petnaest dana sve dok se lada nije nasukala nadomak Malte. Posada i putnici, lavu't р srecni sto su barem spasli zivu g : юrасе da provedu tri meseca na ostrvu pre no sto ponovo budu krenull na put. u prolece . .,ukrcavsi se u jednu aleksandrijsku ladu. pod flrrnom Dioskura". koja је i sama tu prezimila. а sasvimје verovatno da nije bila jedina. Prezimljavanje је dakle normalno pravilo. tako dobro pravilo da su za dugo vreme gradovi i drzave u ze1ji da zavedu red prosto naprosto zabranjivali zimska putovanja. Jos godine 1569, u Veneciji, ztmska putovan а Ьila su zabran·ena su'1 cuorl\ \ dёlrinvernata", od 15. novembra do 20. januara. t Ј
rJ
Feman Brodel
48
-g'\ 26�.Ј)
se Levantinaca tice. oni su plovili samo od Svelo Dorda do Svetog Dimitrija (od 23. aprila do oktobra ро starom kalendarи). Da Ьi se prebrodila prepreka loseg godisnjeg doba valja sacekati da se u to umesaju tehnicke izmene, koje се stgurno Ьiti spore, kao sto cemo to videti na primerи gradnje br_odske skoljke i usavrsavanja korrnila 1 sistema za upravljanje. Lade
па
dnu mora
Oduvek su lade komplikovane sprave i evoluira ju vrlo sporo. Zapanjujuce је da se i danas moze videti и nekoj ulici и Mesini ili u predgradи nekog grckog gradica. na ostrvima Кiо. Lezbos, Samos, ili и Тurskoj , ill na os1Ivu Derba kako grade camce koji sи neoЬicno slicni grckim i rimskim ladama onako kako nam ih rekonstrиisu anticka ikonografij a i podmorska arheologij� Sve је slicno: oplala lade, rebra. pramac, kтma. kobilica (kicma koja se proteze celom du.Zinom broda), spojevi jarbola. Ako ima razlike, kao na primer и redosledu faza izgradnje, ili ро pitanju oblika krme. ipak su slicnostl dominan tne. Uostalom, tu su grcko-rimske olupine kako Ьi se to sve ustanovilo bez spora: olupina Antisitera, и Grckoj (prva polovina prvog veka pre Hrista), lada koj a је prenosila mramorne statue, koje se danas nalaze u Atinskom mиzeju; olupina Mahdije и Тunisu. s pocetka. istoga veka, kojaje prenosila 230 tona mramornih stubova i bronzanih statua. koje se danas nalaze u muzeju Bardo; ili ona olupina Marca menija. na Siciliji. iz veka posle Нrista, na kojoj su pronadeni svi elementi .. za gradnju vizantijske crkve", izvajani u mermeru i porflli: ili. opet olиpina rimske lade koja је nedavno otkrivena u Planijeu,
6.
Mediteran
49
kod Marseja; olиpine na osnovu kojih moze da se zamisli kako је izgledao rimski trgovacki brod, duzine od 20 do 30 metara, 5 do 7 metara sirine. sa jednorn Ш dve katarke, kojije Ьiо u stanjи da ponese teret od 150 do 200 tona. Tako su Ьili pronadeni tovari od tri hiljade do deset hiljada amfora za vino ili ulje unakrsno rasporedeni tako da se dno svakog reda postavlja izmedu grliea donjeg reda. 1 dan danji na taj isti nacin se u camcima na ostrvu Derba rasporedиjи pri иtovaru amfore za ulje koje, nema greske, lice na amfore iz antickog doba. Sto se tice upravljaca. kormila na rimskoj ladi. ono је иvek. kao и vreme Grka i Fenicana sacinjeno od dva bocna vesla koja se postavljaju jedno s jedne, drugo s druge strane krme. Тај sistem је eflkasniji nego sto se to moze cuti. dodaje Patris Pome, struc njak za podmorskи arheologiju, а Rimljani su ga иsavrsШ tako sto su izgradili pravo kormilo na zglobni spoj. koje ро potreЬi moze Ьiti spregnuto u parovima, i koji samim tim vise nema nikakve veze sa veslima, osim ako ne govorimo о njegovom opstem izgledu." Naravno, ikonografija nas obave8tava о jedrima i krstastim jedrima, kao i о nacinu manevrisanja u njihovoj upotreЬi. U anticko doba koristi se samo cetvrtasto jedro. Cesto se nade jedno malo gornje trouglasto jedro. iznad cetvrtastogjedra (ali u tom slucaju nema drugog cetvrtastogjedra). U lo doba nije se znalo za brodskи opremи sa trouglas tim jedrom, nazvanim latinsko jedro tako da se moze povesti rasprava о njegovom poreklu i kasnijem sirenju и Mediter�l Ро tom pitanju, teze su dosta sna.Zno suprotstavljene. premda arapske jedrilice mogu da inace da је istok imao izvesno prvenstvo u vremenu. S druge strane, sve је jasno kada је rec о redosledu radnji pri gradenju lade. Razlikujemo tri radnje: izgradnja kobilice. rebara, иgradnja daski za
..
50
Fernan Brodel
..oplatи". Rebra sи, ako hocete. Ьа8 kao и ljudskog kostиra s tim sto lada ima oplatи umesto koze. U 'doba Rima, makoliko neohicno da izgleda, postavlja la se najpre oplata da Ы se potom 1znutra ugradivala rebra: prvo se pravila koza, а potom 1znиtra kostur." Tako sи 1zgledale trgovacke lade Grka i Rimljana, lade koje sи na primer uplov!Javale и sestougaonи lukи Ostija. Pored njih, treba pomenиti ratne lade na vesla, dиge, uske, kao sto sи atinske trireme koje sи pobedile persijskи fiotи kod Salamine, godine 480. pre Hrista. Тrireme ili kvadrireme. sa tri ili pet sиperponiranih redova veslaca. lice na galije iz 15. Ш 16. veka, ratne lade и Mediteranskom moru toga doba - sa tom razlikom. normalno, sto nisu imale artiljeriju. Samim tim mnogo lakse od galija, one sи mogle mnogo brze da se krecи. U susret linysktm brodovima
\J'ri promene obelezavajи opstl razvoj brodova и Mediteranu, pre pojave parobroda i gvozdene • �� skoljke: kormilo u vidи krmene statve. koje se роја17. veka; skoljka sa spojem ..na preklop", -vilo o � oko 14-15. veka, linijski brod pocev od 17. veka. Кrmena statva је posredna zona izmedи kon kavnog 1 konveksnog dela и krmenom delu broda. Krmena statva, k a је okeanski izum. ј е nama poznato kormilo: sovina kormila prolazi kroz skoljku 1 omogucuje manevrisanje 1z unutra8njosti brod Takvo kormilo vcc и_1 6. veku doЬija obUk tocka koji kormilaru omogucиje da иpravlja kreta i}]em roda: n ao gr omrumpo t Ш g< HS1Шh-кatakama kojc р ove do Indije ponekad se иdrиiuj� _cttne ljиdi da Ьi zadrzali iliokreй o. Narayn.a., ilt kormil ostaje otvoreno pitanje da15ГSе иtvrdиe:prednosti novog kormila и odnosи na staro. ovo kormilo
1·
kO'
<;.!_ t,S?
�
�
f
Medlleran
51
izgleda d a је omogucilo bolje odrzavanje pravca plo v nja 1 okretanja prema ve Drиga promena tice se oplate sa spojem na pre ор. Ро svemu sиdeci. poreklo ти је iz severnih mor ро иzoru na skoljkи ("kogg koja се se ohicno и Mediteranu zvati ..galeon" ec је о ladi velike nosivosti, od vise stotina tona, koja се se kasn1Je jos povecavati. Kakva је njegova karakteri stlka? Imati brodsku oplatu sa spojcm na preklop znac1 da daske za skoljku иmesto da su spojene prekrivajи jedna drиgu рориt crepova na krovu. Time sи lade otpornije nego tradicionalni okrиgli brodovi и Mediteranи sa spojenim daskama, ра ga1eon1 mogu da se sukobe 1 sa veoma jakim morem i da pobede rdavo zimsko vreme. Tada se иspostavlja redovnije kretanje. sto је prava revolucija u saobracajи. Zar neke luke ne dozivljavajи rekorde u prometu и decembru, januaru �etk< lli febrиarи? Mediteranи raste broj krupnihlloSt if plovila. Denovltanske karake iz 15. veka dostiiu {А �' v ponekad nos1vost od hiljadu, 1500 tona. То sи dzinovi koji plove ро Unutra8njem moru. eretni jedrenjacl iz aguze, и 6. ve u . pr i avaju se ponekad nosivosti od hiljadи tona. Spadaju medu brodove sa najvecom nosivoscи u Unиtra8njem moru 1 prenose sav tezak ili glomazan teret: zitarlce, so, bale vune, Ыvolju kozи Ш volovskи kozu, sto zapad jako mnogo trosi а sto oni prenose iz Rodosta na Mramornom moru ili iz Varne na Crnom moru. OsoЫtu sиdЫnи raguiansklhjedrenjaka odre duju u isti mah kapacitet njihovih spremista и potpalиhljи i niske nadnice kojima se zadovoljava njihova posada. Tako sи se oni nametnиli celom mediteranskom prostorи. plovШ и Englesku i Flan dr1jи. bas kao Denovljani i Mleci. Vlasnistvo jednog takvog velikog broda иvek је podeljeno na deonice,
t-tЏ:)
� f)
Q {LR
f!J
52 . v
d
Feman Brodel
oblcno na 24 karata koje nisu ро pravilu samo u 'rukama Ragu.Zana. Stoga Denovljanin ili Firentinac koji poseduje jedan ili vise karata motri na plovidbu svoje lade. Каd pristanc u Livotno ili Denovu, zapo vednik broda, uglavnom Raguzanin. pozvan је da polozi racune, da plaU ono sto duguje vlasnicima karata. koje Ьismo mogll nazvati akcionarima. Prepirke ili sudenja ostavljaju dosta tragova u luckim arhivama i daju istoricarima dovo1jno detalja о zivotu i transformacijama ovih velikili teretnih brodova. Posto su trijumfovali u 15. i u 16. veku. oni opadaju i skoro nestaju и 17. veku ali, zar to nije opste pravilo u Mediteranu, а i drugde? Veoma tezak zanat moreplovca s e ne moze improvizovati. То је zanat koji regrutuje ljudc lz ogranicenih sektora prlrnorja. Kada se neki od Uh sektora obogau. ako moze tako da se ka.Ze. on uvodi sopstvene 1ade, ali se malo ро malo iscrpljuje u toj teskoj igri. То pravilo va.Zi kako za provansalske uvalice. grcka ostrva. denov1jansku rivijeru i dalmatinsku obalu. tako 1 za se1a i vare>Sice na prekrasnoj katalanskoj obali. Ali, dode 1 do preporoda ра se tgra moze nastaviti. [pos1ednja promena sastojl se u tome sto је linijski brod zamenio galiju. Cuvena Ьitka kod Lepanta (7. oktobra 1571) Ьiо је cudovisan susrel 500 tursk.ih ihis i cansiOћgaJ!La. 250 sa svake stran� Ali, vec и doba don Huana od Austriie njihova sudЬina је bila ugrozena. Njihov poslednji slavodo Ыtni ob1ik imala је bez sumnje ojacana galija koja na svako ves1o postav1ja 4 Ш 5 veslaca i time moze da nadma5i u brzini oЬicne gal.ije, da ih sustigne Ш kada је potrebno, da lh ostavi daleko iza sebe. �Galije im.!ju mnogo nedostataka. Pre svega. imaju proЬlematicnu pokretacku snagu: robijase koJ:_e Lreba kupiti, hranitl, brinuti se о njima, oЬlaciti ihJ Bilo је takode, и Veneciji. do polovine 16. veka _
Mediteran
53
gradana ves1aca, kao u Periklovoj Alini. U svim llotama Ыlо је roЬija5a dobrovoljaca, ..buonvoglie" kako sи 1h zvali u ltaliji, nesrecnika koji sи se izdavali na odredeno vreme kako Ы izbcgli Ьеd'Щ ..Mislim da је sasvim nemoguce", pise predstavni"'Luja 14. sa") Malte (26. febrиara 1664. godine), ..da и Francuskoj steknemo dobre dobrovoljce ves1ace, nitl (sic) da ih dobavimo iz slranih zemalja, verujuct da Ьi 1akSe bilo da uzmemo 1\.u"ke (tako sto cemo ih napasti) ili da ih kupimo", na pijaci na MalU gde su gusart rado i� redovno prodavali svoj plen. Ovakav sistem, ocigled�o-.c no manjkav u doba Luja 14Ј ne Ы mogao da opstane da nije bilo osudenika na gclliju. Moze Ыti da su ga upravo Н osudenici i produzili: gde ih zatvoriti, zapravo. na lepsi nacin? ·Galije su idealna rohiJa, koncentracioni zatvor parёxcellen, mnogo ekspe ditivniji nego .,piombl" u Veneciji. l) alije su imale i druge nedostatke: cena kostanja, nagomllavanje ljudi na brodu. malo mesta za artiljeriju koja је bila sve potrebnija а zahtevala sve vtse 1 vise prostora; а osinJ toga gaUJe..sи lade zamisljene za mirna letnja mora.1, Ako se upotreЬljavaju za vreme z1me {sto је pomalo 1 deo takUke manje jakih fiota. jer ih za vreme rdave sezone nemlrno more na taj nacin sUU protiv neprija teljskog odgovora). moguce sи kalastrofe: dotrajalost, iscrpljenost roЬijasa, а mnogo vise od toga Цrodalaml kada za jedan Ш dva sata nestaj e citava jed� eska�.l То se dogada oktobra 1562. godine spansldm galijama u zalivu Heradura. Ostala im је jos jedna uteha: da pokusaju. ako је moguce da lzvade topove sa dna mora! Konacno, kada velike trgovacke lade pocinju da se opremaju protiv pirata brojnom arllijerijom, galije pretovarene ljudima za njih poslajи idealni ciljevi. Tako 1607. godine ..okrugle" lade Holandana zgromlle spanske galije koje su htele da im preprece Gibraltarsld moreuz. �
54
. \
dc
Feman Brodel
[оо proizvodnjc okruglih brodova na jedra, pravih ratnih brodova. izgleda da oslaje jos samo jedan korak ali се taj korak ЬШ dug. Pomenula okrнgla lada nece najcdnom lrijumfovati. jer је i ona imala svoje slabe strane. Dovoljno је da dobro naoruzani galeon ostane nepokrclan na suvise mirnom moru, zato sto је vetar stao i galije се se pribliZiti nepomic noj neprijateljskoj telesini. izabrace mrtve uglove njegove arШjerijc i. kruzcci oko njega tнCi се ga kako im је volja da ga zapale Ш prinude na predaj \i1.,. 'Uprkos svemu. oko 1620. godine g a је zauzimala drugo mesto. Nordijski odmetnici koji su se u to vreme nastanili u Alziru usavrsШ su dugolinij ski jurisni jedrcnjak. Сео Medileran postao је njihovo lovist Cl Ovi .. Berberi" plavih ociju i svetie kose prolaze kroz 6 iЬraltarski moreuz. vrebaju prilaze Kadiksu i Lisabonн, plove do Islanda i gusare 1.1 Severnom moru uz saucesnistvo engleskih luka ili holandskih trgovaca. All. jos uvek ima galija u 1\.Uonu Ш Veneciji. ра cak t u AlZiru. Godine 1798. kada fiota koja prenosi Bonapartu ka Egiptu usput zauzima Malru. galije crvenih vesala nalaze se u La Valeti. No, to su samo ostaci: ni u Abukiru ( 1 . avgusta 1798), niti kod Тrafalgara. blizu GiЬraltara. galije nece Ьiti uk.ljucene u Ьitku. .U todoba.уеСdu�o је jedrenjak izvojevao_ pobedu. On se jasno izdvojio u dve porodice, trgovac ke lade s jedne st.rane (linijski brodovi s druge; ovi potonjt su plod kompromisa izmedu okrugle i izduiene brodske skoljke. Pretka ovog prekrasnog linijskog broda svakako treba potraiiti med veneci janskim galeontrna. tim ogromnirn izduzenim galija ma kakvi се ЬШ linljski brodovi buducnosti, samo sto su znatno siri u odnosu na suptilne galije. Suvise teski i pretovarent arUljerijom da Ьi Ьili lako pokret ljivi, ti brodovi su lmali vatrenu moc poput plutajucih
�
55
Medtteran
lvrdav-:1 Linija galija don Huana od Aust.rtje. kod Lepant f.' imalaje kao prelhodnicu takve mastodonte kojl su kao gromom uniStili turske galije cim su fiole dosle u bliski kontakt. No. taj uspeh. sam ро seЬi senzactonalan, nije imao neposredne posledice. Jer nista nije bilo brzopleto u razvoju brodova na Medite ranu, kao i u ostalim morima sveta. U stvari, potreb ni su Ьili bogatstvo, amЬicija. ludost savrementh drzava da, krajem 18. veka. izgrade linijske brodove iz cijih su bokova virile na stotine topovskih cevi dok su 1m drvene skoljke Ьile bogato oplocene zasUtntm bakarnim plocama. sto је svakako remek-delo brodogradtteljstva ali i basnoslovno skupo. Brodovi i sume Da li su drveni brodovi postepeno doprineli unistenju med1teranskihsuma? U svakom slucaju sume su cesto usrupale mesto manje vrednim forma ma, slkarama i ledinama. mnostv1.1 mirtsnih siЬljika od kojih jedva da Ьi mogle da se zapale velike vat.re u kaminima lli da se njima zagreju blebne furune, kao i siЬljikama koje u prvom slucaju (sikare) potpu no zahvataju Uo, dok u drugom (ledine) tlo ostaje ogoljeno na velikim prostranstvima. Sikare i ledine su takode plod neuravnotezene eksploatacije radl gradnje Ш grejanja kuea, il1 odrzavanje industrija na bazt vat.re. il1 radi uzgoja useva na nekad poswnljenoj zemlji koji se potom neko vreme eksploatisu da Ьi se potom napustili buduci da је zemlja nedovoljno plodna. Nije li brod koji је Ьiо jedan od uzrocnika ovog un!Stenja suma konacno zrtva tog procesa? Tako је dosao dan kada sume u Kalabrij f kao i hrastovt Montc Gargana nisн vise ЬШ upotreЬljJvi za brodo gradilista u Raguzt niti za potrebe pogona na morskoj
56
Fernan Brodel
obali nedaleko od Napulja ... Karmelo Тraseli. sjajan isloricar Sicilije. smatra da sи razredivanje sume i skиpoca drveta kao njegova posledica jedan od razloga. medи toliko drиgih. za opadanje Mediterel?a и 16. 1 jos vise и 1 7 . veku. Venecija. ра cak 1 malteski vitezovi и to doba kирији '15rёaove uHolan (liji. Ovo obja.Snjenje. vise ncgo verodostojno podse ca nas na razmiSljanja Morisa Lombara о krizi drve ta sirom islamskog Mediterana и 1 1 . veku. Isla.mski Mediteran dominirao је celJm morem; kada ти је poncstalo drveta najednom ти se izmaklo i more. Isti иzrocl proizvode iste posledtce, расе i hriscanski Mcdilcran Zapada, nekoliko vckova kasntje izgubШ gospodstvo nad Unиtrasnjim morem gde samim lim pocinjи da Ьivаји merodavnl Englezi i Ho1andani. ·
<
{Ьediteran, to su putevi
l
Mediteran, to sи pиtevi, morski i kopnent, pove zant jedni s drugi.m а kada ka.Zemo pиtevi ka.Zemo gradovi. skromni. srednji. i najveci koji se svi drze za rиke. Pиtevi, svuda pиtevi, to jest saobracajni sistcm. Ovim sistemom ироtриnјије se и na.Sim ocima razиmevanje Mediterana kojijc, и punoj snazi izraza, prostor-kretanje. Кrelanjc dodaje svoje darove onome sto bliski kopneni Ш morski prostor pru.Za Medlleranи kao osnovu njegovog svakodnevnog zivota. Kada se on pozиri. darovi se umnozavajи i . осitији kao vidljive posledice. Toskana је zasigurno vec vekovima najlepsi seoski kraj na svetu. Nije li to stoga sto se Firenca hrani sicilijanskim zitom tako da se seoska Toskana mogla predodrediti za иzgoj ct 14. do 16. veka, Venecija ' [ vinovc loze ili masline ј е najbogaliji grad и Italiji i svakako и Evropi ) ЧХ11! v. zastgurno и celom velikom MedHeranи. То је s toga:
\\
�<Л . ·
�
tf:>
57
Medlleran
sto se �necija nalazi u sredHHи saobracajnog sistema koji је najveci и to doba, prosiren na celo more 1 zato sto ona prisvala na!yeci deo nabavki f:>IБ'era i zacina iz Levanla. ili baremiz lndijskog okeana ka levanlinskim zemljarna, 1 narocito zato sto .fё Venecija prevashodrio preprodavac tih dra cenih namitniёa и odriosи na zapad, osoh11o na којаЈе najveci potrosac и Evro . U nekи rиk Venecija је zatvor· а nemacke trgovce и velelepno zdanje ..Fondaco dei Ted eschi" kao sto isla.mske ze nii)ё same"Venec1 ance za ara и и zapa jacke cetvrUna istokи. а Venecijи se kao pro em postav lja da spreclNemce da i1e.l2Qsredno иCestvujи и njenoJ pomOrSkoJ trgovtn J...Jerrec Јеоuиьomorno Cиvanom lovislи namen· nom nienimpunopravnim а gr.rctмi ma о 1 ravo adanstva ose и· · i spo ја "de intus et de extra") . Tako se sagledava do koje sи mere pиtevi Mediterana prekomerno иvecali prostor koji iskoriscavaju gradovi i trgovci sto· dan pripadajи Unutra.Snjem morи. Najzad, ipak ce lie Mediteranac otkriti svojim savremenicima d � ekи Юnи: Marko Polo vraca se и Venecijи godine 1296. Opet jedan drugi Mediteranac, Кristofor Kolumbo otkriva Amerikи. godine 149 Italljanski trgovci drze nadzor nad trgovi.nskim sajmovima и Sampanji, и 13. vekи, а 200 godina kasntje. kontrolisи takode sajam и Lionи oko koga je za trenиtak cela sиdЫna Evrope napravila mudar zaokret. Nemacki gradovi Nirnberg. Ulm, Frankfurt na Majni. AugzbUтg, parocito ovaj potonji, иcenici su, sиparnici ltalije и BriZи, Londonu. Vec od 14. veka gospodari italijan ski trgovacki bankar а sa njim trijumfuje daleko i zahtevno more. Jedan mnogo veci Mediteran okrиZиje, obavija on� Med1teran strlcto sensи 1 sluzl ти kao p_renosi lac odjeka. Uostalom, ekonomski zivot Unutra.Snjeg
�
NёПlacku,
�
58
Fernan Brodel
Mediteran
mora ne odrafava se sam na daljinu; odjeka nalaze takode njegove civilizacije. njegovl kulturni pokreti cije se Ьоје prellvaju u nijansama. Renesansa se siri iz Firence. Barok, cije је ishodiste R1m i slavodoЬiЦla " SыaniJa_zahvata celu Evropu ukljucujuci 1 protestant Ske zemlje severa. Isto tako. dZamlje iZ Istanl;>ula. а narocito Sulejmanova dzamija Ысе oponasane u Persijl 1 Indiji. Na taj nacin postoji vidljivo na marginama najveccg Mediterana nekavrsta registrovanja velicine i zracenja svojstvenih moru. Тime se mnogi proЬlem.i iz mediteranske proslosti, na prvi pogled skoro neresivi. resavaju sami od sebe. Тај sjaj u kome, u mislima i u stvarnosu. danas d ��а ozivljavamo duz kanala Gr� . ш. n � arkO, �ce� na samo eksploatacijo� A '::' ;:ui.Oio.Lu..r1�se sjaj moze оЬј drugog na daljinu. Naime , eksploatacija susedniiPJ sela i delatnostl malih okolnih luka u Jadranu ne Ьi Ьila dovoljna. Za to је potreban doprinos trgovine na daljinu. antene koju posredstvom Islama Mediteran uspostavlja Cak na Dalekom Istoku�ada sc svetko vinom Sense. n _v:JanV aznesenta Gosвodnjeg, Mle tacki DиZd vcncava s morem ispred crkve San Nicolo dei MendicolJ nije to samo lep vellcanstven prizor. Ш simbol, vec realnost: on se morem vencava sa najvecim Med1teranom. vecnim izborom bogatstva. Opadanje. krtza. nevolje Mediteranajesu upra vo kvarovi, nedostatnosti i lomovi sistema kretanja koji ga prozima, prevazilaz1 ga i okruzuje 1 pomocu koga је tokom dugih vekova Mediteran prevazisao sebe. Putovanje Vaska de Game, godine 1498, Ыо је prvi udarac koji је sudbina namenila Meditcranu. Оп се medutim odoletl tom iskusenju. Njegovo opadanje se nece pokazau prc ..!§.2.Q.;_ godtne, kada se Englezi\ 1 Holandani budu docepali dalekih trzista Medttera-
J
ј
59
na i kada budu prodrli u njegov sopstveni prostor. Tada se dogodio dugotrajniji lom. Da 111 definlUvan? Cak dosta kasnije, posle vekovnog povlacenja Medi terana u sebe. probljanje Sueckog kanala ( 1869 ), о kojem се biti recl. nece mu u potpunostl povratiti prosper1tet а narocito ne nadmoc. Jer, tada ј� Engleska u potpunosti vladala nad celim svetom .ј Mediteran. koga је stranac zauzeo u 16. veku nije mogao biti vracen njegovim priЬreznim ziteljima.
Mediteran
61
OSVIT :@v1 ka.Zu , svi znaju da su "prve civilizaclje'' po
nlkle и istocnom Mediteranu. na Bliskom Istoku, Ali,
nije more na samom pocetku svemu tome bUo uzroc nik: tokom milenljuma more је oslalo prazno. pustije nego same pustinje. prepreka. а ne veza medu ljudi ma kojl su veoma rano nastanjivali njegove obale.
\
Medutim, takode veoma rano su se kretali splavovi 1 primitivni cunovi, bez kojih saobrataj, о cemu tmamo dokaza. ne Ы Ыо moguc. Primer је Кipar. koji је uvek Ьiо ostrvo od pojave coveka u Maloj Aziji 1 za cije prve nastambe ne znamo tacan datum. koji је u
6.
milenijumu da Ьi napravio alate
uvozto vulkansko staklo iz Anadolijc. Primer nijc
jcdinstven: Malta. na kojoj se covek nastanjuje ро prvi put oko 5000. godine pre Hr1sta na Sicillji је
�
nabavljao kamen za koji ni e znao kod kuce. izmedu oslalog vulkansko staklo. No, ntsta ne ukazuje na rcdovne dodire Ш na staln
veze. Kada је covek, na
kratkJm razdaljinama veoma rano prebrod1o mor sku prepreku to је jos uvek samo sporad1cno. Morsko prostranstvo, kao tvorttelj strokih razmena
�editeranska c1vШ
z;adugo te ostau neiskorisceno.
e korake belezi na zac1Ja sv�pry
mor:_a]
rubo yJrna1 lzyaa
Feтnan Brodel
62
Revolucije Bliskog Istoka svil islorije pocinje sa pronalaskom poljopriv rede, tom neolitickom revolиcijom о kojoj se tek о neaavno zna. Ьlagodareci metodama datiranja putem radioaktivnog иgцenika. a Ј. е pocela oko . 9000-te godine pre Нris i da lraJe Vlse od mileni jиma. Тај�a2an presek �sloriji covecanstva nije se oljoprivreda se ipak razvi daklc dogodio vrlo brzo. '� vise Ш manje medu sobom sи koji a, jala iz vise centar povezani sa svojim zitaricama - divljim biljem koj� је dиgo korisceno pre nego slo се postepeno ьш uzgajano - svojim domacim zivotinjama, vockama.
_!Щ
§"
alatlma i navikama vezanosU za zemlj� '"То obja.Snjava da је poljoprivreda rodena ne и ravnicama za koje se а priori misli da sи lakse za obradivanje vec na visinskoj zemlji koja se proteze rubovima sirijske Pf.!stinje Ш dиz planinSkih zaravni . и se zapravo nalazi prirodno Anadolije i Iran staniste ovaca, koza, goveda i svinja. ali isto tako postojbina divljih tarica. na nadmorskim visinama od 600 do 900 � ajzad, tu vode relativno obilno spiraj и zemlju. u podnozjи severnog masiva na kosinama okrenutim ka jиgu 1 zapadu. U toj zoni kоји tstoricari karakteristicno nazivaju plodni polumesec poljoprivreda pocinje svojи dugu karijeru pocev od tri povla5cena regiona: dolina i obronaka Zagrosa. planinSkog regiona Ћtrske Mesopotamije
� �
i јиgа anadolijske visoravni. Ко ka2e poljoprivreda kaie vezanost za zemlju. иkorenjivanje u grupna stanista. Ali iznenadeni smo sto је opet otkrovenje radioakUvпog иgljenika. ka�a smo otkrili vec od 8. milenijuma ne samo sela 111 zascoke vec i velika naselja koja mozemo nazvaU gradovima. premda na pocetkи nemaJ u. � iceg od uredenja svojstvenog mesopotamskom й1 egtpat-
Mediteran
63
skom gradи. Otиd revolucionarno i иbedljivo obraz lozenje Dzejn Dzekobs (The Economy of Cities. 1969): ona smatra daje и praznini. praznini praisto rij e Ш tog i tog dela Novog sveta posle evropskog osvajanja, normalno i logicno da gradovi pocinju da zive и isto vreme. cak nesto ranije nego sela./Jerihon i Catal Щјиk su dva primera tih ..neolitskih" nase"'Di-l, na: u sedmom milenijumи pre na5e ere. и Jerihonи је bilo najmanjc dve hiljade stanovnika. а Catal Нijuk imao ј е spojene kuce na 15 hekt.ara gde se saobraeaj zitelja obavljao и domovima kroz ovalne otvore u zidovima i izmedu njih, preko lerasa. Ovi ..prvoЬilni gradovi" vec sи organizacioni centri. О!!!_izazivajи i o drzav ajи kiet e sir�k� radijusa. Jeriћon izvozi so i smolи. а pr а. izmedи ostЭJog. anadolijski ops 1dijen,· lirkiz sa Sinaja, skoljkice za placanje iz Crvenog mora. Calal Нijuk razmenjиje svoj opsidijen za sileks lz Sirije, иvozi iZ Mediterana velike kolicine skoljki i svaku vrstи kamena, belog gipsa i mermera. Njegove zanatske delatnosU sи brojne. tu su kameni nakit, sedefasti Ш bakrenl ukrasnl predmeU, fine lkanine, grncarija. itd., dok и isto to doba, tik uz njega jos uvek veoma kиlturno zaostala ravnica Pamfilija. Na samom pocetkи. stvaralacka masta kao znak ekonomskog izoЬilja vrlo је mocna и Catal Нiјиlш. edutim. ravnica је ta. donja Mesopotamija koja се sa Egiptom postati bitno steciste civiliZa�ije и nastajanju. Velika civiliZacija ne moze ziveti bez Jakog saobracaja а vode reka - Eufrata. Tigra. Nila - od samog pocetka omogucиju nagli razvoj recne plovidbe: Konacno, kad se te lade иsude da zaplove slanim vodama Persijskog zaliva. ili Indijskog oke ana. il1 Crvenog mora, Ш Mediteranskog mora. Ьiсе иcinjen odlиcиjuci korak. Pocinje сиdо. Roba, dobra,
:
(!Vi
Fernan Brodel
64
tehnika. sve се malo ро malo krenuti putevtma mora. Mediteran се pocetl da zivi.
Prve lade, prve civilizacije Recna plovidba Eufratom i Тigrom (dopunjena splavovima koji su nacinjeni od naduvanih �e.sina vezanih jedna za drugu i koji. tesko natovarem. silaze niz reke - posle cega se mesine izduvaju i sav mate rijal Ьiva vracen na rnagarecim ledima) svakako је imala prvorazrednu ulogu u rastu i prosperitetu Mesopotamije. Recni saobracaj је u istl mah omo�
cio ekonomsku raspodelu razlicitih resursa plaшne i nizije i povezanost u celinu nezavisnih gradova koji su to zeleli da ostanu. Dovoljno је i danas pogledati kako se krecu carnci na Eufratu. te siroke rnirne vodene povrsine. te niske zadugo mocvarne obale da Ьismo ponovo povratili zivot onim divnim bareljefi ma u palati u Ninivi na kojima se vide carnci od trs!<-e
kako tiho plove izmed_э vodenih konja ро mocvarmm vodarna punim riba. �i Mesopotamija је daleko od obala Mediterana i ako se upustila. kako tzgleda. ka Crvenom. moru i Persijskom za1ivu, mi о tome vrlo malo znamo. Ona је u pozadini prve istorije Medi-
�
teran . . Nasu rot tome, egtpatske lade uplovljavaJu u jeg mor . arejefi prvihpifai.nida ju Unutra.Sn istori cesto nam ih pokazuju kako su sagradeni od snopo ·
va papirusa rnedu sobom povezanim. pornalo nalik na carnce iz Mesopotamije. sa izdignutlm prarncem 1 krmom, sa skoro ravnim dnom sto ne dopusta da se nasuce na plitke pescane sprudove i da tako bezbedno prede kroz mnoge mocvare. Progres се dosta brzo doprineti da se prvobltna trska zameni drvenim talparna. Ьlokovima od siko . mora ili duda iz gornjeg Egipta i1i libanskog kedra
65
Mediteran
S izuzetkom materijala. ova drvena plovila bez kobillce, sa krajevima uzdignutim pomocu debelog poprecnog uzeta ро svoj prilici lice na prvoЬitne camce. Ima ih puno u prizorima lova ili riЬolova koji su tako cesto prikazani na zidovima grobnica i sluie da umrle prenesu ka njihovom poslednjem stanistu. I' Recna plovidba na Nilu је isto tako jaka kao i plovi'aba na Eu.fratu, u odnosu na koju ona uostalom ima sigurno preimucstvo: stalni rezim vetrova Q.5 . v. omogucava u Egiptu camcimalakup lovidbu uzvodno pomocu jedra. U suprotnom smeru, dovoljno је prepustlti se recnoj struji. Vrlo su retko potrebni
vesla i vucenje lade. Iz ovog i drugih razloga, Nil је uslov jedinstva i bogatstva Egipta.' 25. veku pre Нrista, rekom se moze prenositi granitni karnen iz kamenoloma gornjeg Egipta do Memfisa, i izdaleka �ati Nubljom elikim snabdevacem slonovace. ebanovine, nojevogpera, dragocenih metala, pogotovu zlata. Вlagodareci Nilu, putem od Koptosa do k_с Kveira. stici се se do Crvenog mora а odatle se ima h·f 1 Ч.Wf\.t i prlstup tamjanu, izmirni iz Ponta, bakru, tirkizu i ostalom dragom kamenju iz Sinaja. U donjem Egiplu, sedistu faraonske moci, nagomilavaju se sva ta bogatstva. Tako, za uzvrat moze da se nabavi sve ono sto Egipћl nedostaje ili sto priZeljkuje: kedar iz LiЬana, smola iz Мrtvog mora, ulje а kasnije i vino iz
\!:!_
y
Sirije.
Гт h
аkо su zapocela putovanja izmedu Egipta i siro- banske obale, skoro u osvit egipatske istorij� S pocetka. verovatno su to bile ekspedicije koj e su priprema1i faraoni. Ali sredinom treceg milenijuma prava trgovacka fiota povezuje BiЬlos sa lukama u delti; Cam.ci su egipatskog tlpa 1 bez sumnje da ih је finansirao Egipat; ali mozda su ih vec gradili i sta vise na njih se ukrcavali Hananci (to ime davalo se Siro
Libancima). Ti preci Fenicana vec su bili narod
Feman Brodel
66
moreplovaca: EgipCanin се. nasиprot tome. иvek vi�e voleti da ostane kod kuce. иostalom njegovo bogat stvo mије dopиstalo pasivnи trgovinи, kao sto ccmo lo kasnije videtl, u pravcи Mediterana. U svakom slu�ajи, hiljadu godina kasnije, nikakve sumnje ne moze biti:U dna slika iz ТеЬе. tz 15. veka pre Нrlsta, pokazиjc ade na kojima su иkrcani Hanancl и karakleristi�nim nosnjarna. i koji и Egipat doturajи robu iz svoj e zemlje. Pri svemи tome, lade sи ostale istc: to sи jedrenjact egtpatskog tlpa. sa iStim skoro pod pravim иglom иzdtgnиtim krajevima, ро svoj prШci bez kobilice)То sи lade koje odgovarajи spokojnom i rutinskom pиtovanjи ро plilkim voda ma i pogodne sи za periodicnJ porast vodoslaja koji је и stanjи da potisne vodni pиtl daga svede najcdnи stazи, na Nil. Ali oni vrlo malo odgovaraju opasnosti ma koj e predslavlj a otvoreno more. Elem, od po�etka drиgog milenijuma, i ran1je bez sumnje pojavio se jedan drugi Up lade nastao iz jedne druge avanture. Avanture naroda Egejskog mo ra. Ove lake lade krecи se роmоси jedra i vesla i snabdeveni sи zivim. podvodnim delom broda 1 kobillcom sto ne samo da Ojacava njihovu skolj kи protiv udara talasa vec ih porinjиje u vodи d�juci im bolju slaЬilnost 1 vecu otpornost na vetar. gejska lada, kao direktan predak fenlcanskih, grckih 1 rimsklh lada, u stvari је prva transportna lada zalsta prllagodena moru. Ona је иbrzala 1storiju Medlte rana
e 't
�
")
Pruo trgouacko medunarodno more
\P p
и
tstorfji
ocelkom drиgog milenljиma иkazujи se dakle dva omorska sektora gdc sc proizvode lade 1 stvarajи pomorci: libanska obala 1 �ejska ostrva:. fostolc dakle Prafenlcani 1 Pr Isto onako aktivnl
�
Mediteran
67
na egejskim obalama i и Maloj Azij1 kakvi се morati da budu i njihovi potomci.fPni su. nema sumnje, prvi doprineli radanju prvog mediteranskog mora trgo....... vinsklh razmen�editeran koji је jos uvek sveden na polovinu mora (na prostore Levanla) al1 1
tL'Yf�;:;
f
68
Fernan Brodel
strogu egipatsku tradiciju dok lotosov cvet ј barske
69
Europi kоји је Zevs oteo na obalama Fenikije i odveo
ptice sa dalekog Nila nadahnjuju kritske ili mikenske
na Кrit kao da sadrZi deo istine.
gom и rasporedu i obradi formi, ponovo prikazuju
2000-1 700.
keramicare koji na svoju ruku, ali sa kakvom sna
njihov dvosmisleni i morski svet, odhijajuci sta vise. za razliku od Egipta. sva pozivanja koja se odnose na prostor i figurativno prikazan horizont; egtpatska moda, dotle posvecena belom lanu, lиduje za sirij
�iси
dve generacije gradova-palata. Prva od godine; druga od
1 700-i400.
godine.
Као sto datumi sami za sebe govore. ostrvo se razvija
�
Treba li u mnostvu palala-gradova - medu kojima ј е Кnosos najlepsa, ali ne i jedina - videti razvoj nezavisnih gradova, gradova-drzava ро uzoru
juma besumnje dapo pitanjи kosmopolitizmasnju.r
Те palate su dar bozanstva koliko i vladara, Minosa
nose Siro-LiЬanci koji pozajmljuju sve od svakoga i sve iznova me.!!i_aj u ро sopstvenom nahodenjи. Nasuprot tome
U9'it. uprkos agilnosti svojih lrgovaca
na grcke gradove, kako је lo ustvrdio Е. van Efenler? iz
Кnososa. One su mozda takode oblik ekonoroij e.
prostor gde se okuplja i raspodeljuje proizvodnju.
srediste и kom zanatlije i trgovci iz obliinjeg grada
i moreplovaca ciji se tragovf svuda pronalaze vise је
primajи narиdZbe i gde se zacinje sve svesnije исеsсе
\ nalniji. najneoblcniji medu prvim antickim civilizaci-)
sjajan od
dao no sto је primlo. Moze Ыti zato sto је za5Ucen
t
vojom ostrvskom prirodom, Кritje ostao najorig i
·ama. Isto tako tajanstven dok se razvija kao pojava za sebe kao i kada nestaje usled iznenadne i neobjaS
tQ
njene smr
и spoljnoj robnoj razmeni. Jer, taj procvat, narocito
1700-1450.
godine savremenikje opsteg
ekonomskog poleta na Bliskom Istoku . Sjaj velikih carstava zrcali se и ogledalu kritske ciVilizacije koj a, na svoj nacin, na daljinи zraci svojom svetloscи. Кnosos. palai.a-grad par excellence nadaleko се zraciti Ьlagodareci kritskim ladama koje krstare
Od Кnososa do Mikene
morem.
§"it\ie
�- l 1 450.godine (najedinom'Р0 XV
Као sto smo vec rekli. sve се propasti и
иsamljeno ostrvo na otvorenommorn koje је dugo Ьilo slabo nastanjeno i nerazvijeno.
su i na istocnom Кritu oko
zivotinja. nema lisice, ni vuka. ni orla, niti sove, ni jedna stetna zivotinja, osim skorpije, zmije 1 jednog
dana8njem Santorinи? Ova hipoteza је prihvaUjiva
Briino је za.Sticen: na Кritu nema divljih autohtonih
·
delu ostrva sto gaje civilizacija prosvetlila). Da lije
ta propast usled vulkanske eksploz ije na Teri,
1 cesto prihvacena. Ш usled pobedonosnog naleta
otrovnog pauka (иostalom, sto se ovog potonjeg tice
Mikenjana? То је klasicna hipoteza. Ш posle zestokih
nepoznat j e na kontinentu) . Zadugo Кritjedva daje
socijalnih nemira? Bilo kako bilo
odgovarao na clvilizatorske tokove sa Кiklada i
se gasi sredinom
Egejskog mora. Тrоја. Ьlizu Helisponta. vec sja dok
15.
"9
vek
�itska civilizacija
Мi samo ovla.S poznajeroo tu civilizacijи. Njena
godine pre
religtja ostaje nат nerazumljiva. Jedva da se prepoz
Нrista nesto malo svetlosti ga obasjava. Legenda о
naju neki simboli : drvo. stub, dvoseklasekira, rogovi
Кrit i dalje ostaje и tami. Tek oko
2500.
t
naporedo sa napretkom plovidbe na Istoku
skim vezovima i sarenim tkaninama Кrita.
U ovom cudnovatom potpurijiи iz drugog mileni
v_. L NЦI
Mediteran
Ьlka, marame и obrednom prepletu; ponekasakral-
Fernan Brodel
70
na zivolinja: zmija. golub, Ьik. Konacno. Boginja Majka, koja izranja 1z tame praistorije i шentaliteta prvoЬitnih ljиdi kao da gospodari . Ali kako smo daleko od one otmene mlade boginje koja vitla zmijи u ruci kao da drzi igrackи od gojaznih stalиa izoЫlja cijih је stotinak primeraka Ыlо pronadeno drugde. svud unaokolo Egejskog mora! Kakva veza postoji izmedи sakralnog plesa svesten1ca od kog se njisи sиknje s karnerima na mladtm zenama vitkog tela balerina i prizora na freskama и Mariи gde kralj prtma od boginje IStar sakralne amЬleme sa hijera tickim dostojanstvom Mesopotamije no sto opcl njava na Кritи, to је predstava kоји smo, s pravom 1 ill n�, stvarali о jednoj ..drugacij ?j" civilizaciji. gde Ьi sve unalo za cilj l�ot enja. gd а kao takav ne Ы lmao mesta (и svakom •\b'li� иtvrden.Ja oko kritskih grg_O.ova) Na freskama и 1ЈЈо� � Кnososи. svestenik-kralj hoda med ljiljanima, zene и sveШm. zиtim, plavim i beltm haljinama. nagih grudi. tgraju pred brojnom pиblikom koja sedi ispod plavih maslinovih drveta. Akrobate tananog tela Igraju iZmedи rogova Ьika. Gospodari jed.nostavan 1 sna.Zan naturaltz vlat trave.� krokиsa. lli perunike, beli ljiljan nabacen na oker pozadinu vaze Ш na porfiru zidnog stиka, trstika koja se stapa и stalni motiv, skoro apstraktan. procvetalarnaslinova grancica. povijen1 kraci hobotnice. delfmi. morske zvezde. jedna krilata plava riba. teme znacajne same ро sеЫ 1 obradene sa velikom slobodom i inventiv noscи. Tako masta veselo irealnog sveta prikazиje plavog majmuna kako bere krokuse, tlrkiznи pticи kako slece na crveno stenje kojeје potom zиto. plavo, poprskano belim. i ро kome cvetajи divlje ru.Ze; divlja macka kroz nezno granje brsljana vreba neduznи pUcu koja јој је okrenиta ledima; zeleni konj vuce kola dvejи nasmejanlh boginja.
?tQ
\
'\�) \) '\Ј
·
aЩ
Medtteran
71
@
tvilizacija poznata kao mlkenska (ро imenи grada Mikene и Argolidi), koja dolazi posle krltske civilizacije. bilaje dosta dиgo и skoli ove potonje. Da li sи иcenici kada su postali opasni likvidirali иciteUa? Моgисе Је. ш sи pak. jednostavno. zauzeli иpra.Znjeno mesto. U svakom slиеаји, sigurno је da sи mlkenski gradovi Тiruns. Pilos, Argos. ТеЬа. Atina {>osl� i Mikena nastavШ taj uzlet posle iznenadnognestan' 1\i se podiZu velelepne palate na kritski nac1n. А mikenski trgovc1 . krstareci ро morima Ьа5 kao sto sи to cinili i Кricant . zauzirnajи оdlисијисе mesto и Egejskom morи. Silovito se nastanjиjи na Кiрrи. и Egiptи. и Maloj Az1jl. Siriji. Libanu i mikenske vaze sи svugde pr1sиtne na Srednjem Istokи, kao sto sи to nekada bile 1 kritske. Ali, promenila se atmosfera: vgadzijski l ekspanztvnt ponekad sиparnicki mtkens · ra ovi se о аsи1:1 · 11 d hi -zidinama. Kona no. i oni се doziveti trggiCnнs nи. 1 nestati skoro syiиtokнnekeka tas tr ofek oj a je јо§ nejasni!a odо л еs t oј ее z н а е н аkr a jКJ:I. o s o sr' -
1�'
Еак:ПщЈ
:\ )
Tesko obja.Snjiue katastroje nejasnog 12. ueka vek је najtajanstveniji medи nejasnim vekovimcr. Mogи li se njegove lancane katastrofe иporediti sa padom Rima и s.\ veku? То se tvrdilo. U svakom slиеаји. pre tlh katastrofa bila је svetlost od Jonskog mora do Egtpta 1 ostalog dela Bliskog j e �koja се g Istoka. rиbo1 h �fsk �om nasta !::: J� re�eno 1nilenijuma. Prema tome. nema � e Се f. t V. prihvatlj1VOg poredenja lzmedи pada Rima koji biti рориt иdarca sekire i te visevekovne tame koja је sve obavila:-< 'Xi,cta n taje i �tsko carstvo и Maloj Aziji, Hatl; mikenske palate sи sve popaljene 1unistene (� Tirunsи':'}podno gradskih zidina pod gomilom spal j e-
[!2.
�
trajati � «S
72
Fernan Brodel
nih otpadaka pronadeni sи kosturl branilaca). Da li sи vinovnici ЬШ oni tajanstvenl .. pomorski narodi". koji nas navode da pomislimo na Normane iz sred njeg veka? Ко sи bili U narodi, odakle sи? Тi narodi sи ipak postojali, о njimagovore mnogi tekstovi kako sи provalili sve do Egipta gde su Ьili и dva navrata potиccni do nogu. 1225. i 1180. godine pre Нrista: postoji jedan barcljef kao spomen na tu faraonovu pobedи. edиtim, ni Egtpat nece izbeci katastrofи, jer и ovoj vi�estrиkoj avanluri nestaje. i to za dиgo vreme meditcranski svet razmena. Razmene sи se иtanjile 1 nestalc; nisи mogle odoleti paljevinama, pokoljima. rusenjи zidina i gradova kao iz obesu. niti иpadima i pljackamaJ \I> oncdavno. tc drame sи obja.Snjavali dolaskom Indo-Evropljana. Doraca. Bili sи lo varvari. tacno. ali varvari koji sи tmali gvozdeno oruzje. I morali sи роЬеdШ Mlkenjane koji sи znali samo za bronzt!j Mora da sи pridoslice pred sobom na Ьиlјиkе nagonili izlиdcno stanovnistvo. Pomorski narodl mogll Ы ЬШ te horde bez zavicaja koje sи. kad se ukazala prilika. pljackale, rиsile. иbiJale od Ыtitskih zcmalja sve do Egtpta. Na zalost. ovo obja8njenje је sada neodrzlvo,jer sc zna da Dorci, ti poslednji indo evropski osvajaci anticke Grcke nece doci pre kraja 12. vcka. daklc barem 1 ОО godina kasnlje. 1 nece doneti gvozde. koje је lz drugih krajeva. То danas tvrde arheolozi. Time se moze rccl da nijedno obja8njenje ne moze ЬШ merodavno. 1 ne izdrzava sud 1 zahteve шke . Raspola2cmo sa.rn.e_hipotezama koje trcba proverШ. а Bog zna kako! l!Slod А. Sefer tvrdi da su HeШfunistШ zemljotresi ogromne snag� То ј е moguce. 1 cak lzvcsno, jer s u potresi uvek bili brojni u ovom rcgtonu Male Azije. No. to nije dovolj no da objasni ukиpnost fenomena koj i prelazi granice
f licr
Anadolije. niti da objasnl ulogи pomorskih naroda Ш unistenje mikenskih gradova.: ) Da li је doslo. kako to misli и svojoj nedavno objavljenoj knjizi Rajs Karpenter. o klimatskog preokreta tako sto se mogao dogoditi poremecaj и smislu nastanka dиge. katastrofalne i najzad de Moze biti da se prodиZilo trajanje strиktivne sus ustaljenih vetrova koji iskljucиju kisи, ра su se prostrani ionako suvi regionl pretvorШ u pиstinje koje sc vise nisи mogle obradivatl. Zlokobnoj ele mentarnoj nesreci mogli sи odoleti samo visinski krajevi. nedaleko od mora ра samim tim direktno lzlozenl zapadnim vetrovima: kao na primcr Korintskl zaliv (na koji Uputstva za plovidbu ukazuju kao na zonu koja moze da privuce оlије od maja do jula 1 od septembra do oktobra); tako је 1 sa AUkom; isto tako 1 sa Rodosom, Ш Кiprom ili Tesalijom i Epirom. Drugcte. tanovnici koje је visegodisnji podbacaj zelve oterao mogli su da krenи put mora da masovno osvajaju relativno zasticene teritorije 1 Ume lzazovu lancana иnistenja za koja znamo. Sto se Uce miken skih palata. njih kao da nlsи porusili osvajacl, vec је to delo lokalnih stanovnika izgladnelih seljaka. bиduci da su palate odиvek slovile kao velika skladista zivotnih namirnlc� Ovakva objaSnjenja su zavodljiva i u tome је sva njihova vrednost i korist. ProЬlem се ostau nejasan sve dok nam Ьиdе nedostajala masa tacnijih podata l
@
i1J
(Fl
,.
73
Medlteran
{j
А.
{. .
74
Feman Brodel
tacku, Ш skoro nultu u svojoj istor.д!: Presusuju njegove razmene sa svetom. Svako се ziveti za sebc, Ј lo tesko. Dva carstva opstaju ali su izgubila svako zracenje: gipat se zatvara u sebe, u svoje unutarnje razdore i njegova istorija se rasplinjuje u neprekJd nim manje viSe osrednjim osvajanjima kojaga satiru, Mesopotamtja је utonula u n ene dosta n i zar njena sudblna nije da ро u prirodi bude otvor na ka svetovima koji је okruiuju, svetovtma pustinje 1 planine koji su zastra.Sujuci? Hananska obala - recimo sada fenicanska - uvek је na. raskrscu zivota ovih dveju grdosija koje su jedna drugoj potrebne i ciji susreti, unaprcd, tvore pomor skt zivot uske morske obale LiЬana. Ovde, vise nego Ьilo gde., Ьliskoistocni svet се nastaviti da zivi cak i ako se usitnjava, ako se .' Ь �� · , ako Ьi sc tako !. � remda se ne zna moglo reci. Nicu mini arzav suvise za.Sto, potom se dezorganizuju i nestaju. Tako jedna jevre�ka drzava cvetaoko950godine аpotom se ras t a c en adve: Juda n ajllg 111Izrae! паse ve ru. U1stinu је potrebna lupa da Ьi se pratile te kratke politicke putanje. Na Hananskoj obali nestaj e Ugaril, opada BiЬlos, zamenjuje ga Sidon а, oko 1000. godine Тirposla je dominantan grad. FenikJja zapoci ilje svoj zivot okrenuta ka morudok svuda unaokolo rat i dalje besni. Каkо da se ne zacudimo sto usred te mracne istorfje dolazi do dve mocne revolucije? Najpre је to sirenje obrade metala, gvozda. Poreklom iz Kavkaza Ш sa Sicilije, kaljeno gvozde. otvrdnuto uvodenjem иglj enika zadugo се biti monopol Hitit Mozda је raspad njihovog carstva иbrzao rasejanje kovaea, tih davolski.h licnosU u ocima ostalog sveta? Ali, raseja nje 1 sirenje su se sporo odvijali. Tek u 1 О. veku gvoz de се biti u sirokoj upotrebl, jer tada njegova cena u Mesopotamiji pada.
�
Y,"p
�
75
Mediteran
J
q"o
ruga revolucija је pojava azbucnog pisma U �пЬи bronzano о а Bliski s о е znao za р smo: и Egiptu za htjcroglife; и Maloj Aziji bilo је klinasto pismo; na Кrttu. pravohiiijSko А 1 pravolinilsko В lin'!:• Uedino desifrovano kojeje otkrilo jedanjezlk koji sе ёе: dovodi u vezи sa grckim) . Ova komplikovana slogovna pisma. sacinjena za upotrebu vladalaca. zahtevala su ljude od zanata, pisare, rekli Ьismo .,mandarine". Tek се u Sirlji, lato sensu doci do revolucije pojedno stavljivanja azbucnog pisma izmcdu 14. i 10. veka pre Нrista. Та revolucija oseCala se u vazduhu: valjalo је pismo namen!enopisarima t vladaocima zamentti Iaidrii: ptsmom koje се posluziti uiurbanim trgovcima а koje се istovremeno bitl u stanju da transkribuje razlicitejeztke. Nista cudno sto је taj napor ucinjen paralelno u dva razlicita grada. оЬа prevashodno trgovacka: arit је izumeo azbuku od � sloval �lova;JBiЬlos је usavrsio pravolinijkoristect klinasta sku azbuku od 22...slova koji се konacno prihvatiti Fenicani. Ferucanisu је predali Grcima koji su је prilagodlli svom jeziku bez sumnje, и� veku pre Hristar Azbuka se nece pronosШ brze od novca na svetskim pиtevtma; novcu koji је nastao u 7. veku � pre Нrista Ьiсе potreбno dugo vreme da porem trgovinsku razmen Ali. ko се se usuditi da prvoj azbuci lli prvom novcicu ne prizna njihovo svoj stvo revolucionarnosti.
(
IQ.i
�
ett=l
Mediteransld Dalekl zapad
Т t=
Sa 8. vekom, BliskJ Istok dozivljava nov pro cva мore је ponovo ozivelo Ьlagodareci aktivnim lukama Fenikije i grckim gradovtma. Zahvaljujucl 1tm lukama, Пm gradovima, njihovim ladama i moreplovcim� docl се do istinskog osvajanja zapad-
Fernan Brodel
nog Mediterana. Kada se ta kolonizacija zavrsi, istorijski Mediteran protezace se bez prekida od Levanta do Heraklovih stubova:J Кretanje u pravcu zapada, pocev od 8. vckaиe hriscanske ere uporedivana su sa evropskom koloni zacijom americkog kontinenta posle 1492. godine. Po redenje је dost.a uputno. U оЬа slucaja, rec је о kolo nizacijl na veliku daljinu, u susret novim zemljama koje nisu Ьile nenaseljene. ,.Prcdkolumbovska" Am erika ima svoje starosedeoce, mediteranski Oaleki zapad ima svoja stanovnistva koja su poljoprlvredom vec vezana za zemlju. Novi gradovi su osnovani, u miru Ш ne, ledima okrenutl velikim zemljama kojc su bUc radoznale i zainteresovane. neprijateljske ili opasne. vec prema slucaju i epohama. Ali. ako govorimo о Americi to је stoga sto su u tlm udaljenim zcmljama koloni naisli na zivotne uslove koji su bili mnogo bolji 11ego u Grckoj Ш u FenUdji. Na zapadu је sve bilo vecc, rt o ! o rli�bogatlje. Pogledajte taj venac grckih gradovana Siciliji, с 0Ј < u Agrigenteu, Selinontu sa njihovlm velelepnim t �JCoiW spomenicima. Kartagina, ..novl grad" u vreme svog sjaja Ьiсе � puta veca od Тira, njene metropole. t!Ji morskaputapresecaju MedlteraDsko more s jedfiog na drugi kraj u pravcu geografske sirine. Prvi drzeci se priobalja sever� Grcke 1 nj enih o dido visine Kork:ire (Кr � _.OdaUe, kad је ve ostrva, v _ tar povoljan. lak jedrenjak prede Otrantska vrata za manje od jednog dana. ОиZ ltalijanske obale put vodl do Mestnskog moreuza, odakle se moze stici bUo u Тirensko more bilo na Sicilijansko primorje.11'aJ put је put grcke plovidbe za koji se zna j<>S iz mike ns'Кe epohe. Juzni pul vodi duz africke obale od Egipta do Libljei Male Afrike . Na kraj u puta nailazi se na GiЬraltarski moreuz - na Heraklove stubove. TreCiput vodikLoz . sredinu mora potpoma2uci !$J. p rom, Кritom, Miliom. SicЩse lancem ostrva:
Medileran
77
jom. Sardinijom i Balearlma. Premda taj srednji put zahteva suceljenje sa morskom pucinom, Fcnicani su ga korisilli isto koliko i jиZni put, jer iskoptne na pomenutim ostrvima ukazuju na tragove njihovih naselj ar Fenicani nisu izvanredni kormilari? ..1'voji mudraci, о Tire, ka2e Jezekilj, na palubl su poput mornara . . . na pucini (to mi podvlacimo) vodili su te tvoji veslaci ." Ploveci cak i nocu. odredujuCi pravac prema sazvezdu Malog medveda. Fenicani su Ьi11 pretece. Oni su pobedili u trci ka zapadu.
�
Samo се
о
Fenicanima Ьiti reci
Donedavno . istorija starog sveta Ьila је pod znakom helenomanije. Uporno se odricala moguc nost Ьilo kakvog prvenstva Fcnikije. Elem, izvrsni Viktor Berar ( 1 864-193 1 ) koga su celog njegovog zivota predstavnici zvanicne istorije optuzlvali za fenikomaniju. Ьiо је u pravu 1 to mnogo visc no sto је pretpostavljao. Tri mala podatka, sami za sebe dovoljni Stt da se uspostavi izgleda neosporna hronologija: najpre rec је о otkricu u muzeju na Кipru ( 1 939) jednog o§tecenog natpisa koji је Ьiо ostao neprimecen а mogao Ь1 se smesUti u 9. vek pre nаЗе ere. Njegovo pismo se dovodi u vezu - 1 to је druga cinjenica - sa krajnje neoblenim fenicanskim nalpisom koji је pronaden na Sardiniji i danas se nalazi u muzeju u Kaljariju. Identicno pismo. dakle identican datum, kaie jedan arheolog ( 1 94 1 ) ; od tada su analogni ostaci natpisa bili pronadeni na Sardlnij i - to је treca grupa novih dokaza. 1 tako teza Sabatina MoskaUja ( 1966) dobija u verodostojnosti. Barem tri veka, 1 1 . 10. i 9. razdvaja ju pad Мikene od prvog grckogekspanzlvnog pokreta ka zapadu . .P . rt r odnoје". istice Moskati. "da se feni canska ekspanzija udene u tu istorijsku prazninu . ..
78
је
Prema tome, Fenikija iskoristila usporenost (,grcke" plovidbe da Ьl eksploatisala daleka mora. . vekova", doslo Tako pre Grka, u doba .nejasnlh do prvog osvajanja zapada u prilog ..Istocnjaka". Uostalom, zar Fenikija nije prirodom svojom osu dena da koristi more svaku cenu?.
је,
'( Zemya
-
ро
оd.Ьасепа ka - -
Fenik.iju sacinjava venac malih luka koje su ledima okrenute planini i nalaze se na poluostrvima i ostrvcima kao da su zelele da budu ро strani od suvise cestog neprijateljskog kopna.@ koji danas tzgraden na nanosima povezan sa kopnom, Ьiо tu na5ao ono Ьitno: jednom uskom ostrvu. Grad uspesnu odbranu; ima dve luke, jednu na severu koja grad povezuje saQГ don� drugu najugu koja obezbeduje promet u pravcu Egipta; najzad, u moru, silno vrelo pitke vode koja kaptirana usred morske vode. Sve ostalo. zivotne namirnice, ulje, v1no. sirovine trebalo је da donose moreplovci. Gradovi te vrste mogu ziveti samo od trgovine industrije. Da Ьi u inostranstvu kupili namirnice i koje im nedoslaju, da Ы nadoknadili stalnu neravno lezu koja lz toga proizilazi, fenicanski gradovi primorani su da trguju i da izvoze proiZvode sopstve ne industrije. Oni imaju zaдatlije. lrov.aCe.kujundZU.e i grad.itelje Ьrodova. l'fjihove tk�e od vun�su na visokoj ceni, niSta manje i ii]ihove Ьоје koje se i cijese nijanse doЬijaju iz skoljke z:vane prelivaju od narandZastog do grimiZnog i ljuЬieasto!(\ StaviSe, na raskrsnici na kojoj zive, Fenicani su na pravom mestu da Ьi opona5aU sve stilove, sve tude tehnike, na primer plavi fajans ili visebojno staklo iz Egipta. То im ni.malo ne smeta da svuda podjed nako prodaju i tude proiZvode.
је
с 1
р
L.
о se
т-;,�
-=;. �
је
r
Medtteran
Fernan Brodel
а
va'rak
је
је
79
Njihova tr Crv Ov:i na
Levaпt, su.ze do
� а
zaЬvata и svoj e mreze eno Zapad gтата i;; U! a c t...s.e d oI -Jl _IJbud ·
�е?
Kad trgovma с е se prosirщ Is a en, fenicansk � do GЉralt tr .Z naAUan uku ara, okusace . Najednom se ј mestu u Svet se kako om Pismu lada ko ka.Ze opre o kral �enula sa fenican i m.i skom�и 'Ј Solo floto m 1. d �iJ. e, do Tar ici do dale tesosa Ј d ke godine. Hra se vratш pos brost i ve.Stin le tr· 1 posade ЬШ faktorj u OVim su odluсUju ci . ?morsk:im uspesJ ma. Tehnik unata svog udela o ka.Ze Р. Cin sebno. kako kada se}?itu.m to e n iz o: e koristl za brtvljent cx:nog mora �·brodskih иost.a] m k orisce sk Вitumen n и Kart . . ll ag�I za pre spolJniЬ zido va kuca od mazivanj e naboJa, ј Plin ..katraцfsani iie m krovovи h � govori 0 na grаdа mogao objas . Mozda bi se нnщ Strah . o.uue OVIt pozar . 1 Нлstа D 46. godine pre 1i Ьi Riml.iaru m JZ og t melja tako li. da uni.§te veliki ad Ь vatrom d e z Ьitu.mena, sagorlj1vost i koji ima veli e Ciie k u е komade" arь " nalaz u sloj 'Ј �al eolozi danas evtm a pepel p od kojim punski grad? pociva ovaj .
е
јејеdпа
.;:р:,
�
а
а Јер �
је с а се а е
а
топ
��
је
·
. а
е
о
а
Karlagina ili nastauYena
Fenlkija а � vezi fzmedu . Ti zad ugo J a samo t ra 1 ,;:,12_ап ·· е -pos a.J �Ј ._ка� је ]JJ __:_ eru lJa Je zadr rnetropole. zaia Medu "" . ki:.
ь·1
um, u _sre u.Iogu d�em veku poremeuo. sistem se . aru ')Feшc . Vise ne nauaze r·anи, kao na pra zninu u Mect u vreme P ae rvih uspeha, c !j u � vec na konk uren i Grka о · lz/ �e � - oz · 8ln1 toga Fenik i ·na n a silju As iraca koji se l.laje осЈ 709. godine ffi nal o vec os,Sidon 1 ltt. sve �gu �JeLmШ: n o kad a 67 I � Z<-ltJZima.Ju Egt . !! odinP pat. Tada se .. �evi feni cansl_p.Ь
аН
......."
је
'
.
�
па КiрЛ.: Т§о:� �--��� k:t �J
80
1
Fernan Brodel
gradova pokoravaju. .,Јakimlu. kralj Aradosa koji se nalazi usred mora (zapravo Arados se nalazi na ostrvu), koji se nije pokorio kralj evima mojim precima". ka.Ze se u jednom Asurbanipalovom tekstu, ,.Ыо је podjarmljen. Njegova kcer sa bogatim rnirazom се rn1 Ьitl suloznica а on m1 је licno doneo m1.raz u Ninivu i ljuЬio rn1 noge." ..Val" 1z Тira morao је takode da preda jednu od svoj1h kceri 1 necakinja cak 1 svog sina koga се Asurban1pal vratlti. Godine 574. dokje asirsko carstvo bilo sru�eno vec vi�e od trideset godina i kada је svako mogao na miru da odahne. Vavilonac Nabuhodonosor zauzima Тir.
�atovi, nemiri u gradovima 1 prekidi u trgovackim vezama nagnace Kartaginu da pocne sama da � upravlja svojim poslovima. Centar fenicanskog zivota . od konacno се prect u Kartaginu. u mesto gde se spajaju rи t�.e..dva Mediterana. Fenicanska civilizacija се t-u biU nastavljeпa slicna 1 razlicita. kao sto се to kasnije ьш slucaj sa evropskom civilizacijom u Americ!] Tom razlikovanju doprineli su udaljenost. ali 1sto tako pomeЗani narodi u gradu. Кartagina. novi grad, tzrastao ..na americki nacin" Ьilaje povlaЗceno mesto za mesavine . ..Ameriёka" је Ьila Kartagina takode svojom prizemnom civilizacijom koja solidno pretpostavlja ra:finiranom. Uostalom nj en dinamican duh prtvukao је moreplovce, zanatllje i placenike sa sv1h strana sveta. Kartagina је uJ.stinu bila kosmo-1 politska. Ona zbog toga nije prestala da zivi na fenicanski nacin. Najpre stoga sto nastavlja da zivi na moru i od mora. Ona cak nastavlja tradicije pomorskih otkrtca koju је Ьiо zароёео Tir. Ploveci Crvenim morem. moreplovci Тira su verovatno oko 600-te godine obavili kruzno putovanje oko Afrike ро { naredЫ faraona Nehaoa. U potrazi za kalajem. oko \ 450-te godine, pod vodstvom Himilkona kartaginske
<
1\
)
Mediteran
1
81
lade su istra.Zivale atlantske obale Evrope sve do brilanskih ostrva (Kasiterides). Cetvrt veka docnij e. Hanon је istra.Zivao. ovoga puta na jugu. aUantske obale Afrike и potrazi za zlatnim prahom sve do dana8njih Gabona i Kameruna. ,·� I(AQ7.t'11Ь..... ? �azlika ј е Ьila и tome sto. suprotno feniёan- v' skiпi gradovima. Kartag inu nisu iz pozadine ugroza vala zastraЗujuca c arst Njeni zastanci na africkoj obali koj c је malo ро malo stavljala pod svoju kontrolu Kolo. Dideli AlZir, Sersel, Guraja i Тenes, najpre samo emporije, postale su varosice ili gradovi koji odrzavaju veze sazaledem. Postoji dakle rastuca simЬioza Kartagtne i ostalih pomorskih gradova sa Severnom Afrikom. Tek sto је izasla iz kamenog doba, ova potonja се skoro svc primiti od svojih gospodara: plodonosno voce (maslina. vinova loza. smokva. badem, nar), postupke uzgoj a. proizvodnje vina 1 mnoge zanatske tehnike. Kartagina је bila vaspitacica а njen pecat dubok. U vreme svetog Avgustina, kada se rusi rimsko carstvo. seljaci u Afric1 јо� uvek govore punskim jezikom 1 nazivaju se Hanancima: .. Unde inteпogau rustici nostri quid sint, punice respondentes Cbanan1 . . .
�
".
Izmedu trampe i nouca Smestena izmedu dva Mediterana. zapadnog i istocnog Kartagina је izvlacila kor1st iz ogromne privredne nejednakosti. Zapad е varvarski, neraz vijen: ar ina emu sve crpejeCUno, ukljuёujuci metЗle: kalaj iz t � W �a i severozapadne Spani je; olovo, bakar 1 osoЬito srebro iz Andaluzije i sa Sardinije; zlato u prahu iz crne Afrike - ukljucujuci robove svud gde se mogu zarobiti. cak i na morskoj puёini. Na zapad kartaginski trgovac donosi proizvo de svoje manufakture i tude proizvode, а osim toga
�
82
Fernan Brodel
zacine i lekove koji iz lnd1je pristiZu Crvenim morem. Razmena se obavlja trampom. U takvim uslovima, novac se kasno javlja, ne pre 5 . veka u punskoj S1cillj l i tek u 4. veku u samoj Кartag:ini. ТrеЬа li se tome previse cudШ? Ne, jer nije rec о prostom nezna nj u. Sidon i Тir imal1 su svoj novac. Samo jedno obja5njenje је mogu�e: Kartagina ntje ose�a nikak vu potrebu za novcem. То се se isto mutatis mutan dis dogoditl u Кin1: ma koliko Кina bila inventivna u toj oЬlasti (onaje vrlo rano znala za ve5tinu izrade novca, cak 1 pap1rnih novcanica), treba�e јој jako dugo da pocne njime da se slu.Zi. Zar nije i ona, kao Кartagina. imala oko sebe u Japanu. u lndokini. na indonezanskim 1 malezijskim ostrvima nerazvijene ekonomije kojima је lako Ыlо gospodariti i koje su zivele od trampe? No, to ne znaci da u susretu sa suparnlckim ekonornljama odsustvo novca konacno ntje slabost. Ako је ve� oko 5. veka oclgledna eko nomska ..eskalaclja" Grka. cak u samoj Kartagini, koju osvaja sitnlcarska trgovtna njenih konkurenata, monetarna super1ornost је jedno od mogu�ih obja.S njenja. Isto tako, neki autorl se cude sto је kartagin ska prerada ni�tala tako slabo razvijena dok s druge strane grad kontrolise tollke rudnike. Kartagina, zahva�ena cudesn1m prometom i zivoscu njene plovidbe pogre5I�e sto се izabrati re5enja koja nudi olakost njenog trgovinskog ztvota 1 Sto се vrlo cesto dopustШ da drugt prodaju njene .manufakturne protzvode. Da ll је to zatsta slabost? Holandani koji su takode vellki morski prevoznlci nece drugacije postupatl vec kupovatl ovde, а prodavatl tamo. Као i oni, Кartaginjan1 su ЬШ prevoznicl, posrednici koji kupujujednom rukom а prodaju drugom. Као i oni, Кartaginjani su umeli da brane svoje pozicije, osoЬito svoj monopol nad rudnicima u Spaniji (koji su Ыli zabranjeni za Etrurce, Grke, а potom za Rimljane),
83
Medileran
da brane svoja morska pristanista, njihovu luksuznu industriju i mocnu trgovtnu iitom na veliko. Svakako, n1 zivot ni umetnost vetikog grada nisu znali da se odbrane od ogromne kulturne kontaminacije koja helenizuje сео Mediteran. Nije li u fentcanskoj tradiciji da se usvoji dominantan sШ (kao nekada egipatski)? Uticaj helensk1h formi prepoznaje se kako na obalama Fenikije tako i u Kartagini. Кartagina је bez oklevanja uvezla grcku kucu sa dvori.Stem u sredini. ukra5ene vaze. hldrau licki cement. sarkofage i bogove, naravno (Demetru i Koru, oko godine 396), ali isto tako i ideje pitagore jaca. Upravo се uzor Aleksandra Velikog ЬШ nadah nuce zaAmilkara, оса Hanibalovog, kad bude kre nuo u osvajanje Spanije. Sam Hanibal је prozet grckom kullurom. Ра cak i koriscenje slonova koji su prekriveni isaranim tkaninama, i bili strah i trepet za rlmskog vojnika pozajmica је Iz helenlsUckog sveta. Otkтivanje grada
uniStill@
Smrt Kartagine koju su Rimljanr godine pre Hrista nije bila oЬicna smrt.Рораi)еш gradbio је sravnj en do temelja. Potom је nad njom Ьiо podignut jedan rimski grad. Otuda arheologtja nije u stanju da mnogo toga rekonstruise sto se odnosilo na zivot kartaginskog drustva. Jedva da cemo moci da zamislimo sam grad, na brdu Birsa (dana5nje brdo Svetog Luja) sa njego vim hramovima. velikim visespratnicama kao u skoro svim fentcanskim gradovima. njegovim clster nama I kapUranim vrelima, zvanim kod Hiljadu Amfora. ctji lepi svodovi , uprkos grubom rlmskom preuredenju predstavljaju jedinl ostatak autentlcne kartaginske arhitekture.
84
Fегпап Brodel
Medutim, u nedavnim iskopinaxna pronadena је na duЬini od З ili 4 т ispod rimskog grada jedna cetvrt punskog grada. Тime је dokazano da је Karta gtna imala pravolinijske, ne suvt�e uske ulice, sa stepeni�tima na mestu gde su se ulice spajale. i povrh toga kanalizacioni sistem istl kao �to su ga imali sicilijanski gradovi. Na Salambinom zalu, dve luke - slicno kao i u brojnim dvostrukim lukama antlckog sveta: Кnid, Delos. i desetina drugih - jedna pravougaona gde pristaju trgovacke Iade i druga. kruZna gde su ratne lade cesto izvlacene na suvo pod svodove Arsenala. Ogromne dvostruke Ш trostruke zidine sa kopnene strane okru.Zuju utvrdenje podignuto na Birsi. dok su gusto naseljene cetvrti grupisane oko luke. Na pola puta od luke do Birse. javni trg podseca na neku vrstu agore. Ка severu. predgrade Megare sa vrtovima, vocnjacima 1 aristokratskim vilama. Stanovnistvo је ogromno, mozda ima sto hiljada dusa. Pored nekolicine bogatasa koji upravlj aju , mnogobrojni plebs zanaUija. manuelnih radnika, robova. mornara, ako zatreba 1 vojnika placenika. U okolini grada prostiru se prekrasna sela. Octgledno. bogati ljudi svedoce о ukusu za dobro obradenu zemlju, lepe vrtove, kalemljeno drvece, selekciju zivotinj a. Magon, kartagtnskl agronom, ciji su nam neki tekstoVГposredno pristigli. daje sto saveta kako da se zasadi vinograd da Ы se za5titio od suvtse jake suse, zatim о proizvodnji vrsnih vtna. uzgajanju bademovog drveta, ocuvanju nara tako sto se pospreml u glinu. о svojsМma za kojima treba tezШ u odaЬiru goveda. itd. Na adresu seoskih posednika dodaje savet kojl vredt pomena: ..Ко је kupio zemlju mora da proda kucu da ne Ы vi�e zavoleo svoju gradsku kucu od seoske."
Mediteran
85
Pod znakom bogirye Tanit
Arheoloskim iskopavanjem lokacije Kartagine jedino је pronadeno na hiljade umrlih, kremiranih Ш pogrebcnih, 1 predmeta koji su ih pratili и grobove. Stotlnc, ра cak i hiljade polustupaca i nadgrobnih stecaka monotono pobrojavaju tmcna bogova. Malo је to da Ьl se dosegnulo do dusc religije cija је neoЬicnost uzasavala Rimljane (u.Zasavanje nije bilo samo ро zapovesti) i ciju mitologtju. teologiju niti ..viziju sveta" nc poznajemo. Utoliko manje sto vrlo slabo poznajemo fenicansku religiju iz koje ishodi vera Kartagtnjana. OЬlcno u fenicanskom panteonu dominira trojstvo koje. pod imenima koja se menjaj u od grada do grada, okuplja kralja bogova. boginju- majku plodnosli, jednog mladog boga cijaje sudbina svake godine da se rodi, umre i iznova rada kao vegetacija u toku godi�njeg doba. Та religija se vraca u veoma drevan svct semitske imagtnacije kojoj su Ьliskl zemlja, gore i vode; sa njenim svirepim i jednostav nim obredtma svojstvenim narodu nomada 1 koji su se nekada obavljali pod vedrim ncbom. Religioznt zivot Kartagine u osnovi vise ili manje tp \i�e� _g je Val Hamou�bogtnja- Ј� lavni�o sledi tlJski uzpr. G ша�а. sestra Astartina, ili Istar iz Mesopotamije је Ј,аn.Н. cije ime skoro nepoznato drugde postavlja iЬ l a d о g, bogsuncevogkoluta ili nercsiv proЬlem; m jrski bog, Ш Esmul, bog arJ vegetacijcје ili ..Мelk iscelitelj , koga brkajusa Apolonom iAsklepijem. kao sto i Melkara potom brkaju saJ-Icгakloro SuparniStvo izmedu dva kulta ne zavrsava se iskljucenjem ni jednog nl drugog. Melkar се prevashodno ЬШ bog velike porodlce Barcida gde su cesta imena Bomilkar i�ilkar preuzeta ро uzoru na ime boga. Esmulov ..
86
Fernan. Brodel
hram, na akropoljи Birsa, kojije najlepsi и Kartaginl. blce godine 146. poslednji bastion branUaca. Veliku osobenost kartagtnske religtje predslav Jja neodoljivi иspon kulta boginje Tanit koji, pocev od 5. veka. Ьаса и zasenak starog boga Vala Hamona. Tada Kartagina zivi pod ..znakom boginje Tanit": to је trougao na cijem se vrhu nalazi kolиt i. izrnedи njih vodoravna linija. Uzev u celini lako podseca na ljudsku sUuetu, narocito kadaje vodoravna linija na krajevima povijena navise poput dvejи podignutih rиku. Ono sto је izvesno, to је opsesivno znacenje kart:aglnske religtje koja је stra5na i zapovednicka. .ЧEdske zrtve - sto su u optuibama svojtm cesto ponavlj ali Latint - tsuvise sи stvarne: и ..tofetи" SalamЫnom svelilistu. pronadene sи na hiljad glinenih sиdova sa s� enim kostima dece. Kada је htela da odvratl od sebe akvu posast. artagina je svojim bogovtma prinosUa zrty:u_§_mova...SY.Qjlh n �ednijih gadana. Bio је to slиcaj kadaje Agalokles, и slиZЫ Strakuze preneo rat na samo Uo Kartagine. Kako sи slavni gradani tada pocinШ svetogrde zamenivsi svoje stnove kueljenom decom, Ыlо је odlиceno о pokajnickom prinosenju zrtve 200 dece. e? Da li је krv zrtava zavila и greh ime U stvari, sve prvoЫtne religije imale sи takvu praksи. Ро tom pitanju, Kartagina sledl Hanance iz BiЬlosa ili Semile iz Izraela: zar se Avram nije spremao da zrtvuje Isaka? Ipak. zacиduje to sto и Kartagini ekonomski zivot hrli ka bиducnostl dok religiozni zivol zaostaje vekovima 1 vekovima unazad i sto је njene ..revolucije" - ona koja se odnosi na obred и slavu bogtnje Tanit и 5. vekи - nimalo ne oslobadajи \ od te nehumane i zastra5иjuce pobofuostl. Ocigledan је kontrastsagrckim otvaranjem koji coveka dovodi и sklad sa spoljnim svetom. Ovde sejedan intenzivan
�
у
aJ)
Rartagin
87
MediLeran.
poslovni zivot. reklo Ы se .. kapttalistickog" dиha, kaie bez oklevanj a jedan isloricar, zadovoljava mracnjackim religtoznim mentalitetom. Sta 11 Ы о tome mislio Maks Veber?. Posl.oje uec d1Ja Medil.erana
Izneli smo svoje razloge iz kojih objaSпjavamo fenicansku ekspanziju. dajemo јој istaknuto mesto pre nego sto cemo је u sledecim poglavljima vratitl na bolje poznatu kolonizacijи grckih gradova. lma jos jedan razlog, а to је da fenicanska istortja takode svedoci vise i mimo same sebe. U stvari , ona је samo jedno poglavlje u istoriji .,drugog" Mediterana, ona koja se proteze dиZ sahar skih obala Unиtrasnjeg mora, od BliskogIstoka do Heraklovih stubova. Rec је оistorijl koju oЬicno pripovedanje ne izra.Zava иvek u njenoj posebnoj snaz1 1 jedinstvu, а koja ukljиcиje drиge neke pejza.Ze 1 drugc ljudske realпosti а ne samo pcjza.Ze ljudske realпosti klasicnog Mediterana. Mediterana Grka i Rimljana. onogkoji се postati Zapad. na5 Mediteran. Kada Asircl osvajaju Egipat 67 1 . godinc pre Нrtsta to је prvi uspeo pokusaj ujedinjenja .. istocnog" prostora. Drugl. sna.Zniji pokusaj. koji се dиze potrajati jeste persijsko osvajanje Egtpta 525. godine pre Hrista. Elem. ako .,ogromnom persijskom car
t e v os n etae t a ) Щ o inskiproslard ag t stvu" dodatekar koiiсе Ыti i ko!i danas tos иvekjeste svet Islama,. Fenicanski proslor је pomorska postaja и ekspanziji Bliskog Istoka. U jednom trenutku, moglo se dogoditi da udru zene snage istoka osvoje сео Mediteran. Grcki grado vi kojt sи direktni suparnici Fenieana na celom morskom prostranstvu neumorno sи se borlli protiv opasnosti takvog osvajanja. Medиttm. jedino su
88
Fernan Brodel
Rimljani 146. godine pre Hrista smogli potrebnи snagu da slome laj pokusaj, da poruse Кartaginи, ра cak da se najzad pretvore и osvajace protiv Bliskog Istoka. Medиtim, Rim nije nastao nt iz cega. Jedan za drиgim, cesto iznиtra,Rim Je pokorio narode koji sи grcki i fenicanski kolonizatori samo posmatrali malo iz daljine na italijanskim. galskim Ј iberijskim obalama. Narode koje slabo poznajemo, delom 1 zbog toga sto ih је rimska kиltиra brzo preplavila а de1imicno i zbog toga sto se zadugo istorija sa dosta иdaljenosti zanimala za te ..varvare" koji sи svakako znali za poljoprivredи ali kojt. и doba Mesopotamije. Egtpta, Тrоје, Кrita. Hananaca i НШtа nisи jos Ьili sproveli sopstvenи gradskи revolиcijи, niti velikи revolиcijи pomorskih razmena na Bliskom Istoku, niU revolиcijи pisma. Odatle ра do stava prema kome sve izuzetno sto sи ti narodi ostavili nije drиgo do pozajmica sa ..civili zovanog Istoka" ostao је sarno jedan korak, korak koji је nacinjen sasvim pogresno kako to dokazиje nova hronologija zasnovana na analizi роmоси radioaktivnog иgljenika. О tome svedocc tzvanredni hramovi na Malti, nuragt na Sardiniji i na Balearima, zidine i velike megalitske grobnice и juznoj Spaniji - da i ne govortmo о megalitima poscjanim dиZ atlantske obale do Danske 1 Norveske - sve ono sto se smatralo kao odraz ..mikenskog иticaja", Ш rezultat prve sporadicne kolonizacije od strane Bliskog Istoka и drugom milenijumи, sve se to danas pokazиje mnogo starijim od Мikene, ponekad cak 1 od spomenika и samom Egiptu. Provokativna knj ga i Kolina Renfrиa иbedljivo govori о toj evropskoj pretcivilizaciji. Konkretno prisиstvo tih naroda prirnerno ilиstrиjи arheoloske iskopine od pre desetak godina
Mediteran
89
na Sarcliџiji. ostrvu kojc 1 dan danji ostaje tako ро strani i cija zacиdujиca umetnost iz prvog milenijи ma pre Нrista (posebno vcoma izra.Zajne bronzanc statиete} odиvek postavlja proЬleme arheolozima. Na Tarosи. gde sи Fenlcani drzali va.Znи Ьаzи, nedavno sи o1krlveni jedan tofet, svetillste и kojem se vrsilo zrtvovanje dece. i velelepni zidovi, kiklopskih razme ra koji stite grad ne sa strane mora. odakle grad nije tmao cega da se pla5i, vec sa strane kopna. Osim toga. pronaden је niz unutrasnjih tvrdava. sto poka zиje da sи Fenicani hteli da kontrolisи unutra5njost Sardinije i njene rиdnike srebra i da sи to mogli da postignи samo tako sto sи izgradili nckи vrstu иtvr dene graruce protiv starosedelaca. S druge strane linije tvrdava ziveo је zapravo narod veoma stare kиl ture koji је nekada izgradio cиvene nщag!. t�ule sa cijih se vrhova moglo nadzirati sve unaokolo. _ Stanovni§tvo Sardinije је dakle Ъrani1o svojи materijalnи i kulturnи nezavisnost. Nedavna otkrtca niza sitne fenicanske bronze na Sardiniji na иbedljiv nacin иkаzији da је cиvena umetnost sardijskih topionicara bronze poticala od nadahnиca 1 mozda od metalurskih tehnika Fentcana 1 Kartagtnjana. Ali. oni su od toga napravili nesto svoje, stvorili umetnost koja daleko od toga da opona5a. na svom sopstve nom jezikи izra.Zava jednи zivu 1 nezavisnи kulturu.
91
Mediteran
ISTORIJA Cela istorija Mediterana: sest do deset mileniju ma istorije ujednom ogromnom svetu ро meri ljudi. svetu u raspadu, prot1vrecnom, koga su odvise izucavali arheolozi i istoricari, pretpostavlja gomilu znanja koja predstavlja izazov za svaku razumnu sintezu. Mediteranska proslost, istinu govoreci to је istorija nagomilana u slojevima koji su tako debeli kao islorija daleke Кine. Prvenstvo inaaju civilizacije Ako hocemo ро svaku cenu da damo brz celovit pregled valja izabrati nit vodilju. Da Ьismo se odlucilt, najbolje Ы bilo na pocetku pa2ljivo ispitati sam Mediteran, Mediteran dana.Snjice. istra2ujuci sta to moze da predstavlja sustinu njegovog sadasnjeg Zivota, njegove vidljive ravnoteze, i verovatno njegovih ravnoteza u proslosti. Ро tom pitanju odgovor се Ьiti brz i nedvosmlslen. Min1o danasnjih polШckih podela, diteran to su tri kulturne zajednice tri ogromn ilave civilizacije, tri glavna naCi na mislje n]a.Verovanja, ishrane ipica, zivl!enja UisiliiUlrr cudovista uvek spremna da pokaiu zu , tri licnosti cija је sudЬina beskrajna. koje su tu oduvek. ako
tм'ё �
-, 'Бё'
92
Fernan Brodel
nista drugo Ьаrсш vec vise vekova. Njihove granJce prelaze preko granica drzava. i za nj ih su drzave samo Arlekinova odeca, to laka! Те civilizacije su и stvari jedine sиdЬinc dиgoga daha koje se mogu bez prekida pratiti kroz peripetlje i dogadaje и istoriji Mediterana. civilizacije: na· re Za а mozda Ьi bolje btio reci to је stara rec 1 suvise nadи vana znacenjem; mo' а bi Ьilo bolje reci Romanstvp: 8Је Ьiо i ostaje centar tog starog latinskog sveta koji је potom postao katolicki i siri se do protestant skog sveta, do Okeana i Severnog mora. do Rajne i Dunava du.Z kojihje Kontrareformacija Podigla svoje barokne crkve рориt budne straie; 1 do svetova s one strane Atlantlka, kao daje savremena sudbina Rima ЬНа da и svojoj potcinjenosti zadrzi carstvo Karla J Peto nad kojim sunce nije nikada za5lo Dru svet е Islam, jedna druga grdosija koja pocinje и Marokи i te е s one strane Indijskog okeana do Indonezanskih i Malezijskih ostrva koje је delimicno preobratio и 13. veku hr1scanske er{] Islam и odnosu na Zapad to је macka spram psa. Moglo Ьi se reci Protiv-Zapad uz sve dvosmislenosti koje pretpostavlja svako duboko sиprotstavljanje koje и istl mah znaci sиparnistvo, neprijateljstvo 1 pozajmicu. Zermen Тilion rekla Ьi ..koшplementarni neprijatelj i". Ali kakvi neprijatelji, kakvi suparnici! Sto jedan cini, drиgt cini. Zapadje�zmislio i sproveo ]Jr � a5 � e; lslam је 1z ·i sproveo
t
'Ћt
·
·
·
Mediteran
93
dana5nje Balkansko poluostrvo. Rumиnija. Bиgarska, skoro ccla Jиgoslavi�. sama Grcka puna иspo mena и kojoj se bиdi i kao da oztvljava Helada; а osim toga, neosporno, tu ј е ogromna ravoslavna reci 1f� nstantllo l Rusija, aligde mиje centar? srcи. cete, tom drиgom Rimu i Al �it1n je е No, od 1453. godine Konstantinopolj је Islanbиl , glavni grad 1\.lrske. Тurski islam sacиvao ј е svoj komad Evrope posto је и vreme svoje velicine Ьiо zaposeo celo Balkansko polиostrvo. Svak ak �e jedan drиgi centar odigrao svojи ulogu. to je� IL � treci Rim ... ali i ona је prestala da Ьиdе zraceCi vlja. Da li је danas pr.avoslavni svet ) stozer pravo�a svet bez оса?
�
:�
Ј
Vraca juCi se kroz veko!!e -
U,1./И w J v / 4 <-? V ? С..
Zaista, kako da civiНzacije ne Ьиdи lzvrsni vodici? One prolaze kroz vreme, trijumfиjи nad trajanjem i dok se vrti film lstorije, one ostajи na mestи, nepokoleЬljive. Na izvestan nacin, 1 dalje nepokoleЬljive. one su gospodarice svogprostorajer terltorija kоји zaиzimajи mozc da varira na rиbo vima ali и srzi. и sredisnoj zoni, njihovo podrucje njihovo leziste ostajи isti. Tamo gde su Ьile и doba Cezarovo i1i Avgustovo, jos иvek sи и doba Mustafe Kemala ili pиkovnika Nasera, nepomicne и prostorи i vremenu Ш skoro nepomicne. Та nepomicnost cini da se koreni civilizacija smestaju и proslost koja је mnogo drevnija no slo se pokazиje na prvi pogled, а dиgo trajanje neizbezno se sjedinjиje sa prirodom civilizacija. Romanstvo ne pocinje sa Нristom. Islam ne pocinje и 7. vekи sa Muhamedom. 1 pravoslavni svel ne pocinje sa osniva n jem Konstantinqpolja godine 330. Jer civilizacJjaje kontlnuitel koji kada se ona menja CakHako duboko -
Feman Brodel
94
koliko to moze zahtevau nova religija. sjedinjuje se sa drevnim vrednostima koje prezivljavaju kroz nju i ostaju kao nj ena supstanca. Civilizacije n1sU smrt ne. ma sta daje о tome rekao Valeri. One nadZivlja vaju metamorfoze. katastrofe. Kad zatreba, ponovo se radaju iz pepela. Cak i kad su unistene ili ostecene one ponovo nicu kao trava zubaea. Uzmimo grcku civilizaciju. Rada se. jasnij e se ocrtava oko 8. veka pre Hrista. posle unistenja i naj ezdi koje su grcki prostor svele na nultu tacku u istortji. Elem, 1 danas је tu. Blago receno. to su tri milenijuma trajanja .. А na tom putu kakvih sve nije bilo udesa. katastrofa t nesrecal Grcka i helenisticki svet podlegli su kad su naisle rimske legij e. Ali pobedeni se izd1zu iz tog dugog podanistva, iz tog sиZanjstva od ceUr1 111 pet stoleca kada Konstantin podiZe Konstantinopolj 330. godine posle Hrista. Tada pocinje jedno llriscansko carstvo cije је pro stranstvo isto kao 1 prostranstvo rimskog carstva. А kada se ovo potonje slama na dvoje 395. godine. na ..pars orientis" sto се postaU grcko-vizantijsko Car stvo i ..pars occidenUs". koji се pasti pod udarcima Varvara. Grcka se svemocna ponovo rada. U tom uzletu prezivece skoroJedan milenijum sve do tur skog osvajanja. 1453. godine koje kao dajos jednom sve dovodi u pltanje. Medutim, u 19. veku. uz pomo rusk.ih pravoslavaca i Evropejedan pravi krstaSki rat oslobodice jcdan za drugtm sve hriscanske narode Balkana. Ono sto је receno za pravoslavni svet moze se. mutatis mutandis, ponovtu Z!l dve ostale licnosti: Rim 1 Meku . U nacelu, za Rim nulta tackaје oznacena Нristovim rodenjem. Za Islam nulta tacka је beg Muhamedov iz Meke u Medtnu, lб. jula 622�odine. Elem. zapad samo znac1 nastavakIatlns 'og k sveta koji mu је podar1o jczik. duh. pravo i tolike druge .
\
�
95
Mediteran
stvari. Islamje u osnovi najpre pusUnjska 1 karavan ska Arahija koja ima iza sebe dugu proslost; ali to su narocito zemlje koje се najezda arapskih konjani ka 1 gonica kamila suvise lako preplavШ: Sirija. Egipat. Iran. severna Afrika. Islam se pre svcga potvrduje kao naslednik Bliskogl stoka. citavog niza drevnih kultura. ekonomija i nauka. Sredisle Isl� је uski prostor koji vodi od Meke do Kaira. do DamaskaiB a gd ada .:_SuviSe cesto se kaie: Islam је pustinja. i izraz је lep. Treba takode reci: Islam. to је Bllski Istok. Time on stice basnoslovnu kolicinu nasleda. ра prema tome vekova.
Tele-istorye Nema sumnje, Unutra5nje more sazdano је od �e istoгijsklh reka ponornica. tele-istorija. svetiostik n1U §alju svetovi koji su prividno umrli а koji ipak jos uvck zive. Volim istoricare koji celom svetu u brk tvrde da Rim nije nestao u 5. veku pod naletom Varvara. Zar se Rimsko Carstvo ne rada iznova sa Karlom Velikim. sa Otonima. sa onim sto se naziva svetska monarhija Karla Petog sto је prizeljkivalo tol1ko humantsta Zapada? А zar dana5nji ljudi kojt Ьi zelel1 Evropu naroda i kulturЭJle ma5taju svesno ili nesvesno о рах romana"? Da је Rim duboko obelezio Evropu to је ocigledno, alije pritom stvorio izvesne kontlnuitete koji ipak iznenaduju. U trenutku kada se hriscanstvo lomi nadvoje u 1 6 . veku da 11 је slucajno sto se razdvajanje tabora dogada tacno s jcdne i druge strane Rajne i Dunava, le dvostruke _ granice Rimskog Carstva. Isto tako, da li је slucajno da su munjevito osvajanje islama lako prihvat:ili u isti mal1 i Bliski rstok i dvoguba oЬiast: Kartagma Ј severna Afrika i jcdan deo Spanije? Vec smo rekli : punski svet Ьiо је ..
� }
���
96
�V.,је \ � e!.iQ . i t\0. C. l И Z ј
Vmman
Brodel
sustinski bolje pripremljen da primi islamsku civilizaciju nego da usvoji rimski zakon, jer civiliza cija islama nije samo trcnulni ulog. ona је takode kontinuitet. Ona је u sebe upila ne samo hebrejsku verи i Avramovo prcdanje. vec kulturu, naravi i navike koji tu odavno postoje. Naime, civilizacija nije samo religija. premdaje ova и srzi svakogkulturnog sistema, onajc takode umetnost zivl·en а, i na hiljade е trebalo pozdraviti stavova koji se ponav а u. а suverena. u Hiljadu ijednoj noci. znacilo је .,pred njirn celivati Uo s glavom medи njegovim rukama". Elem. to је vec uoЬicajeni gest na dvoru pareanskog kralja Hosre (531-579). То је jos uvek и 16. i 17. veku gesl sto su zeleli da ga (srecno) izbegnu evropski poslanJci и Istanbиlи 1 Ispahanu Ш Delhiju jer su nalazi1i da је ponizavajиci kako za njih tako i za vladaoca koga predslavljaju. Zar Herodot nije Ьiо ozlojeden egipalskim oЬicajim� ime pozdrava. nasred иlice nictce padaju jedan pred drugim; izigravaju pse. sa rиkama spиstenim do kolena". Setite se lakode tradicionalne nosnje Muslimana koja се lako sporo evolutratl. Vec se da prepoznati u odeci drevn1h Vavilonaca kako је opisuje pre 25 vekova laj isti Herodot: .Yavilonci nose najpre lanenu tuniku koja tm pada do stopala (mi Ьismo rekli ganduru, komentarlse Е. F. Gotje). а preko nje vunenu lиniku (ml Ьismo rekli delabи); zatim se obavijaju kralkim belim kapиtom (mogli Ьismo reci kralkim belim burnиsom); na glavi nose milru (mi blsmo rekli fes Ш tarbuk)." Mogli blsmo tako nasta viti povodom kисе (koja је predislamska), о hrani, о praznoverju: Fatmlna rиka, koja је u Muslimana ono sto sи и nas ..medalje 1 kolajne". vec krasi karta ginske nadgrobne stecke. Као i zapadna, islamska civillzacija. da sc poslиzimo lerminologtjom Alfreda Vebera (brata Maksa Vebera) је ..izvedena civilizacija"
[
Mediteran
97
drиgoslepena - mi Ьismo rekli presadena. Nije 1i ondajedino kineska civilizacija -ervoslepenaZ.. Ukral-... ko. svako izиcavanje zivih mentalitela obavczno se okrecc ka beskrajnoj proslosti civilizacija. Таkо su se tokom vekova stvorila dva Ьriscanstva koja sи. и stvari. reprize preda5njih realnosti. I jedna i drиga dиgotrajne: jedna иsredsredena na ftm i Zapad. drиga na noviP-Jm, Konstantinopolj, ali isto tako na Orckи. koja pak nije nova. - U сети se razlikuju ta dva НriScanstva? Suslin ski и tome sto se jedno sиperponlra na grcki svet koj1 је Rim pokorio ali ne i иsvojio. а drugo na zapadnи zonu koja иpravo odgovara oЬlasti rimskih иspeha. Hriscanska vera nije uspela da иkine onu prvobltnи i nиtrenи . Ne иpustajuci se и о ја njavanje teoloskih rasprava na kojima se zasnlva razdvajanje dveju Crkava mozemo izlozШ svoje zapHanosti о sadasnjem vremenu, sto је ipal< laksc. UЬrzo иvidamo da se dve sestrinske religlje, premda i jedna i druga prozete ljubavljи prema Rc2)· Hristu, razilaze i da kljиcne reci nemajи иjednoj i �1li drugoj isti smisao. Na grckom, i jos tacnije nal, slovenskom.[!Џiiiapznacava ono sto је stalno. vecno 1 sto istinski postoji izvan stvorenog sveta onakvog kakvog ga poima na5 razum. Rec ..pravda" oznacava dalde и isti mah istinu ipravednost. Nasиprot tome. /l3 za Latina istina uvek oznacava izvesnost. realnost za f 1 ln:3uk1Jиcиje rcligtozna.S razum. Na Zapadu�svetata nи hijerarhijи koja је jedina и stanjи da јој podari salcralno obelezje; na Istokи svela tajnaje pre svega ..tajna". sto prevazilazi na5a сиlа i dolazi neposrcdno od Boga. ReCi cete da su ovo nijanse. Medиtim. od jcdnog sveta do drиgog i sam Hrislos ima razlicita lica. Na zapadи. Sveta nedelja pred Uskrs odvija sc pod znakom zalosti, zbog stradanja. mиka i smru 1 Irlsla-Coveka. Na tstoku. onaje pod znakom radosu
f
98
Feman Brodel
i pojanja kojim se slavi vaskrsenje Нrista-Boga. Za razlikи od prvih italijanskih raspeca. iz vremena Cimabиea, rиska raspeca predstavljajи Hrislosa spokojnog и smrti, а ne Spasitelja koji pati na zapadи ... Тrebalo Ы zadиgo jos nastaviti sa nabraja njem ovakvih oprecnosti koje sи odavno nastale. Za vreme svojih predavanja na Sorboni, Zerom Karkopino zallo је. oplakivao cak sto и svojtm osvajanj lma Rim nije presao Rajnи i, ka tstokи, stigao barem do Elbe. SиdЫna Rima - ра dakle i na8a - Ыlа Ы promenjena. Ali, da је Rimska, а ne Grcka crkva u hriseanstvo preobratila Rusijи sиdbl na Evrope i sveta zasigurno Ы bUa promenjena. Velike partije sada8njeg vremena Gesto sи dakle bile tgrane, doЫvene Ш tzgиЬljene и vremenи proslom. Obnoua ciullizacija Obelezje prvo. Civillzacije sи и stvarnosU koje
Ј dиgo, vrlo dиgo trajи. Obelezje drиgo: cvrsto sи f vezane-za svoj �ografski prostor. NaraVпo.јаса, de.tic;,slavodoЫtna civilizacijaёesto ираdа kod slablje, ·\н. ·
·
kolonizиje је i и njoj uspostavlja svoje cetvrti. svoja komandna mesta. Ali. na dиgi rok. cela avantura krene stranpиticom. Izuzeci potvrdиjи pravilo. То sto је Rim иsрео и Galiji. Kartagina nenadano иspela и Africi ili, Evropa иspela и Amerlci to је s toga sto se svaki pиtjednajos nedovoljno struktцrirana civiliza иlјеzи. Povodom Galije. ovo nas cija рrериsШа obavezиje da kada је и pitanjи njen predromanski period ne preterиjemo mnogo о nj enom kultиrnom ntvoи. ako nista drи�o da ne pratimo sиvise zarazno odиsevljenje Kamij Zilijan. Ро pravilи, medи odraslim strиktиriranim civilizacijama (а Mediteran је prevashodno prostor odraslih civilizacija. koje sи plod dиgih prethodnica),
MedHeran
99
redovno se dogodi neиspeh premda, ponovimo to joS jednom, na njega treba sacekati. Naime, svaka afirmisana civilizacija samo se prividno pokorava i иglavnom tada jos bolje poima svest о samoj sebl. ogorcena је i пfZvija nepomirljivi kulturni nacionali.zam. Љrci od..,l453 . do 1541.godlne dovrsavaj; osvajanje Balkanskog polиostrva gde Grcka Ш pravoslavna civllizacija и potcinjenosU zaиzima glavninи terena. Do turskog povlacenja. а sa njim i povlacenja Islama doci се tck .1.9.J.&.godine. dakle sve и svemи posle иkиpnog perioda od vise od cctiri stoleea. No, ne treba smetnиti s uma daje na pocetkи turskog иspeha bilo saиcesnistva od strane Grka zbog njihove mrznje prema Latinima. Mиslimanska najezda potoptce Spanijи ..1.l.l.. godine i ova се se osloboditi tek 149� godine sa padom Granade. dakle posle sedam vekova. Ovde takode treba voditi racuna о pomenиtom saиcesnistvи. Medиtim и jednom i и drиgom slисаји zасиdијисе је da se civilizacija prepoznaje kao daje ona 1sta, netaknиta posle visevekovnogsutanjstva - otprllike kao da se ilista nije dogodilo. А pogledajte. malo dalje na istoku, sиdЬinи islama na transkoj zemlji. Ovo се opet potvrditi. ako ј е potrebno. istorija grcko-rimskog Istoka kоји zasniva Aleksandar od 334. do 329. godine pre Нrista osvajanjem Bliskog Istoka. Та dиga tstorija, pisao је Emil Feliks Gotje. ..trajalaje gesetak vekova (sve do arapskih osvajanja 634, 636. ili cak 641): vremenski period је u.Zasno dиg: skoro da Ы u njega stala svatslortta Francиske_ Posle Uh deset vekova. preko noci, sa prvim zama hom arapske saЬlje sve se zanavek rиsi grcki jezik i misao. zapadnjacke institucije; sve iscezava kao dim; na lokalnom nivou Uh hiljadu godina istortje kao da nisи ni postojale." Poredenja radi. sиperpontranja koja trajи jedno stolece nalik su na epizode: Jerusa-
tJf.A.
100
Fernan Brodel
lim koji krstasi osvajaju 1099. gocline prestaje da bude hriscanski godine 1 187; Francuska Severna Afrika cije је stvaranje zapoceto 1830. vise ne postoji 1962. godine. Svi ti procesi�edu kojima ima veoma dugih 1 kracih ukazuju se na8oj paZnji kao jedna porodica proЬlema. Ukratko. to је dokaz о eksplikativnoj vrednosti civilizacijskog koncepta ma kako on mogao izgledatl slozen 1 krhak. U slojevitoj pros1osti mora on otvara jecline kraljevske puteve kojima se moze zaputiti zurn1 putnlk.
'
�statu samo sukoЬi civilizaclja 1 -
Utvrdili smo dakle dajedino sukoЬi civilizacija mogu ЬШ zapamceni 1 da su oni Ыli vojni meda8i u svakom brzom pripovedanju. Uzmimo Ьitku kod Maratona (490). S jedne strane podeljeni grcki svet podeljen proUv samoga sebe. ra8trkan od obala Male Azije do Sicilije. s druge Persijsko carstvo . ..taj bes kraj sto se siri od Egejskog mora do lndije". Potom. borba Rlma protiv Kartagine, do 146. godtne pre Hrista. borba ,Jednog u osnovi pomorskog i trgovac kog naroda 1 jednog prevashodno kopnenog, ratnic kog 1 selja�kog naroda". Naro.vno. uvek cemo pokuSa vati da zamislimo sta Ы se zЬilo s Mediteranom da је Kartagtna pobedila i sirila svoju civilizaciju ро celom moru olkrivajuci svoje duboko Ьiсе u kome zjapi provalija. All Kartagtna nije pobedila ... lli, krstaSke ratove: kod Lepanta 7. oktobra 157 1 . flota а Stalica. Spaiuja) od komandom ustrije unisillaје turs on Huana od A .. armad!--1" 'iiЭ:lilazu u Korinlski zaliv. tacnije u zalivu Nao aktos u to u najvece Ьitke g ija za koju је znala istorija; Ыtka је gigantska ali kratka: ..pocinje u zoru zavrsava se u podne" (Rober Mantran).
�
i)
Mediteran
t61.2
101
Ovakvi sukobl, jedni kratki (kod Maratona i Lepanta). ostali dugi (tri Punksa rata. krstaSki ratovi) rasveUjavaju podmukle zestoke i dugotrajnc udarce sto ih_!!!Ocne �kakve su civilizacije nanose jedna drugoj. Ovi ratovi i Ьitke kao i drugi na cije Ьismo znacajne dogaёtaje mog1i podsetitl (Ьitka kod ASere sa. 7 1 1 . godme. gde Jt,. Tarlk pre:;gazio Vizigote; ili Ьitka kod Poatjea. 7 3'5.; zauzece Konstantinopolja. 1453 . . . . ) prevazilaze ucesnike kao 1 odredivanje prostornih ogranicenja koja se na njih odnose. Rec је о celom Zapadu, s jedne strane (Grci i Latini) i celom Istoku, s druge. Obim sukoba dramaUzujc i uvecava snagu potresa. Od Maratona. Grci spasavaju Zapad kome preti subverzija. Rim udara na Istok uЫjajuci Kartagtnu. Кrsta8ki ratovi odvijaju se isto tako tvrdokorno. Zauzece KonstanUnopolja 1453. godine је ogroman protivudarac Islama. Le.Ea n!. ilesto kasnijeg datuma ( 1571) stavlja na kockujos Xcdnom spas Mediteranakoga na moru zlostavljaJU) turske fiote.J.berberski gusari. Sve је ovo vise nego razumljivo: rano nastale civilizacije ne mogu а da se ne sudare? U njihovoj ЬоrЫ one nalaze svoj raz1og postojanja. Rlm. ciji se trijumf poklapa sa jedintm vekovima kada vlada jedinstvo na moru cak nij e uspeo da ukioni ntprlja teljske zajednice koje su nastale pre njega; drzao ih је na uzdl vrednujuci i forsirajuci svoju sopstvenu civilizaciju. jezik i umet:nost. Ali borbe su se nastavile pod plastom i zastitom rimskog mtra koj l ih је ncctovol.Jno prikrivaoSivi1 � tzacн ... : : шr a t a yi шrznJa ·а ih do ola skriva. Sto 1 ogromna povrsina mr sc шrzn е civilizacije ih protzvode, hrane se пјtша, od njih zive. Grcka mnogo vise prezire Persi.Јапса nego sto sam Persijanac (zna se daje(J;:peljlv) prczire Grka. Rimljanin smrtno mrzi Kartagtnjanlna l
� �& V.,..,
-::;
102
Fernan Brodel
nemaju na cemu jedno drugom da pozavideo Na sudu Istorije. оЬа okrivljena bilt Ы osudeni, odnosno oslobodeni lecta u ledao Ali. zna li se uvek ko је kriv а ko је nevin? Tako, na primer, za Sabatlna Moskatija Kartagtnjani Ы bili miroljuЫv narod par excellence koji se brane, svakako hrabro. ali samo da Ы se usprotivili napadacuo Neki istoricari smatraju takode da Vizantija kojaje nadzivela Rimsko carstvo sve do pada Konstantinopolja nJje bila u stanju da ро svojoj meri skuje kakav sveti rat (nema krstaSkih ratova)o Ako је ova primedba tacna skoro Ьismo Ыli spremni da se radujemo zbog takvog nedostatkao Ali zar nije jednog @og dana �tija platila to odsustvo �E �j.f onstruktlvne mrznje? Sto Ы se svelo na to da azemo da buducnost pripada samo onjma koji znaju da mrzeo Zapravo. suvise cesto civilizactje su nepriznavanje, prezir i mrznja prema drugomo Ali, one nlsu samo foo Civilizacije su takode zrtvovanje. �racenje, sakupljanje kulturnih dobara i zajedn1cko ba5tlnjenjeo Ako је svojirn clvtlizacljama morё donelo ratove ono imje lsto tako ponudilo svoje mnogostru ke razmene (tehnika, ldeja, ра cak 1 verovanja) 1 sarenilo prlzora mesavlna koje nат danas nudio Mediteran је mozaik sastavljen od svih Ьојао Stoga. kad su minuli vekovi, mozemo bez gnusanja (daleko od toga) da vidlmo toliko spomenika koji su ЬШ svetogrda, meda5a koji ukazuju na napredovanja ili nazadovanja negdasnjih vremena: Aju Sofiju sa nj enom straiom visokih minareta; svetog Jovana pustinozitelja u Palermu, samostan podignut med crventm ili skoro crvenim kubetima Ьivse dZamij e; u KordoЬi, usred sume lukova 1 svodova najlepse dzamije na svetu nalazi se ljupka goticka crkvica Casnoga Кrste. izgradena ро naredЬt Karla Petogo
�
\
=4 t
Nf\u\i'�Џ:l�o,irц7,
о
о�
103
Medileran
Civilizacya пе cini celu istoгyu
Najzad, ma koliko da su veliki njen domen, odjeci i trajanje Civilizacija sama za sebe nij e cela istorija covecanstva i. u slucaju koji nas zanima, cela istorija Unutra5njeg morao То sto politika beskonacno nalazi da ima sta da kaie, jasnaje cinjenicao Koliko putaje ona nametala svoju volju svodeci na sporedan plan sve ostale sile i forme tstorije? Vekovima se to dogadalo sve dok se eu odriavala prevlast Rima koj i је zadugo Ьiо nasilL ;;l u � Ьipaliyk,�: njegov irnperijalizam primirio se tek kad Je..Primorao na poslusnasLceo mediter� sveto Prc toga Rim се napadaU bez milosti: u to godini prc Hrista belezi se dvostruko unistenje: Q r � Seute se takode krvavog osva �artagine1K janja Galijc za vreme od skoro 10 godina. od 59. do 53. godine pre Нrista. Evropljani се isto to poraditi u Americlo Pre nego sto се postati tvorac ..рах roma:.\ -� na" Rim је nametnuo neprekidni rato Civilizacije su morale da se pokore u isto vreme kad l pobedeni narodio Velikom Ьttkom kod Akciju ma (2° scptembra 3 1А godine pre Нrista). velikom zato sto је ta Ыtka imala ogromne posledice, za vekove је zapecacena sudЬina ,.drugog'' Mediteranao U toj Ьlci koja se vodi skoro na istom mestu gde се se dogoditi i Preveza (pobeda Тuraka nad flotama �с prve Sv_ete hrlscanske li е 1538. odine) оЬе е su Т.щ:Ј. Юeopatrine lade, Antonije i Egtpat su poraieni а f� trijumfuje Oktavijan Avgusto Th zapravo pocinje �515-t о .carsl.vQ.. rimskQ. г Medutim, namecuci svoju volj.u i politigco jcdlnstvo celokupnom mediteranskom svetu, Rim za нzvrat ntje otklonio razllke, razrnJmoilaZenja. padoYe 1 lшlturne sukobeo On ih nije mogao otklonШ zato Мо се i njega samogzahvaUU i muciU te kulture koje
�
оо о
t/yu
104
{ sи иklonjene, lade Islama sи potisnиte. Hriscanin је
su;:aOniranJJe od nJegove. Grcka koja се Ьiti njegova vaspitacica (grcki се se govorш и negovanim krugovi ma glavnoggrada) 1 reltgije 1 kultovi и naletu z i pravca Bliskog Istoka. АН је zato celom Mediteranи Rim nametnиo nadmocni jezik svoje polttike i svoji institиcija.
) a/
Polozaj ekonomye
\
'
/\.
U istorlji Mediterana ekonomijaje takode igrala ulogu koja ј е cesto Ьila оdlисијиса. Drustvo ne ы nlsta znacilo bez ekonomskog izraЬljivanja koje ga uravnotezuje i bez ekonornlje drzave Ьi bile inertna tela. Sto se civilizactja tice. one traju i cvetajи samo Ьlagodareci ekonomiji. Procvat znaci trosenje, rasipanje. Dovolj no је da izЫju malo ozbiljnije ekonomske krize 1 gradlliste Santa Marija del Flore и Firenci zaиstavlja radove, а katedrale и Bolonji Ш u Sijenl ostace zaиvek nezavrsene. Мше.kао ._ povrsin azatr�port dono siЬ ogatstvo od svih nat�ce. GospodarЬo.gatstv a sје on ....k9l! go.sp_Qari Q_ morem. Elem, ma kako prostran bilo, kad-tad more се dopustltl.§amo jednogg ospodara, .koji_lmora le polШC ЬШ kLgasp odar сiји је L prvoЬitnи sliku pruito R1ro)Т C ;JYJspodar�POn::aike �щеnе, nejednakostl i denivelacije trgovackog Zivota. Takva kraljevstva, koja nisи bucna, ne grade se samo zajedan dan. f3 а фе!mprethodeip r a t eШ. U 9. 1 10. vekи, и punom sјаји svoje civilizacije. Islam ј е neosporno gospodario Unиtrasnjim morem . Нrtscanin .,и njega nije mogao n1 dasku da spиsti". Ali. pocev od 1 1 . veka, а i pod za.§Шom neprestanog pokreta radi krstaskih ratova sHuacija pocinje da se preokrece. Lade Halijanskth gradova postace sиvereni gospodari cele morske povrsine. Vizantijske Iade
105
Mediteran
Feman Brodel
al �
Ј
�"
\ )
osvojio morske vode, more и striktnom znacenjи reci, svojim ratnim ladama. svojim gиsarskim brodovima, svojim ratnickim ekspedicijama i, u senci takvih zastitnika svojim sve brojnijim trgovackim ladama. U toj plodnoj dugotrajnoj operaci i ..ЈЩ!iја, seyerno od.linije F�ca- � pos аје najaktivnija. najbo�a zona celog Mediterana. Od � · veka. moglo Ьi se reci: najpre ekonomija 1 stalno и korist gradova - dok се se polozaj teritori jalnih drzava. koje sи jedno vreme bile dobro trasira ne. pogorsavati sa dubokom krizom u 14. veku. Medutim, ti gradovi се se otimati za profit na Mediteranи. Neprekidne svade tzmedu Denove i Venecije neverovatan su niz per!petija. Tck poslc rata .)( l 1378- 1 3 8 1 eneci)Э. роЬеdијс i do 'J ko 2_9cetka tzv. it.ali1anskih ratova 494}-postaje sredis=v\C?/ ,,
/'
k�
Nordyci osvajaju Mediteran Temelje ekonomskog prvenstva na Medlteranи nisи porusill ni turske armade, ni francиska vojska, nШ spanski tersiosi, ma kakav daje Ьiо njihov иticaj na sиdЬinи Italije i njenih gradova. Agresivni иspon vclikih drzava poremetio је Ш unistio ravnotezи na polиostrvи. Ali godine 1559, posle sporazиma iz Kato-Kamrezisa na osnovu ko а edan deo оlиostrva pripa а paniji, Italija је ponovo и miru 1 iz
+
·
106
Fernan Brodel
Mediteran
toga crpi prednostio Medutlm. ona se vise nikada nece povratiti, i to iz nekih drugih razlogao E(gceskoJiцgщzava Mediteran i koiiСеg a )fonacno obediti nioe nista dru о do remestan е \!... an s о� sredlsta sveta iz Unutrasnjeg mora ka okeanuo Na pocetku (og procesa su otl
�
о
(
о
107
Sa nastankom sajmova u Pjacenci, pocev od 15790 godine uspostavljen је denovljanski sistem placanjao Istoricari su cak imali оЬiсај da govore о <1Ц1е 1557° i zavrsio e" koji Ьi росеоgо y o\.veku Deng
se oko 1622-1627_.. Buduci da је reorganizovala snabdevanje u belom metalu Italija је povratila pocev od 1 560-tih godina svoj slstem snabdevanja Ьiberom i zacinima tako sto је koristila nekada8nje puteve za Levanto Grubo uzev. promet tih puteva odgovarace prometu kruznog puta oko Rta. а kako је evropska potrosnja znatno porasla (skoro udvostrucena) Venecija је ukratko povraШa strukture svoje nekada8nje trgovi neo Sv�l5-rШa 160 v�a. bilo Ьi prerano g�voriti о opadanju Unutrasnjeg mora, Ital1jc i njenih gradovao Treba оdЬасШ staro objasnjenj e prema kome је Unutrasnje more izgledalo kao da је odjednom deklastrano usled otkrica Portugalacao Uostalom, na putu za Indljski okean, Portugalci nisu zatvorili ni puteve za Persijski zaliv, nitl puteve u Crveno moreo Sta se to onda dogodilo? Jer. izvesno је da Је doslo do usporavanja prometa 1 razmene Medlterana u prvih 20 godina 170 vekao Nedavno је jedan mladl istoricar, Ricard Rap, dao najbolje obja5njenjeo On smatra da su� tu najpre mtsli na Engleze i_ Holandane, prve vl�e no ove potonje. lukavstvom, silom i nasillщљ ali koristeci postojece ekonomske razlike, osvojili Unutra8nje moreo Englezi su vec imali prvi trgovacki upad u Medlteran poslednjih decenija 150 veka i negde do 15300 i 1 550° godine, s tim sto se ta prva tnvazija naglo zaustavlja od 1550° do 15700 godineo Godlne 15700 nastupa drugi talas koji се bitl jaci 1 postojaniji od prvogo Postepeno, brodovi iz protestantskih zemalja nametnuce svoju volju u Medlteranu gde su se i Is lam i hri�canski svet utihnuli posle neverovatno
г
108
Feman Brodel
velikil1 ratnickih napora kod Lepanta 1 5 7 1 . godine. Njihove lade su bolje naoruzane, sa boljom opre mom, mogu da ponesu vise tereta. stalnije su а pri hvataju i skromnJji teret za razLiku od mediteransk.ih jedrenjaka.:._.мalo ро malp �rаЫсе najvainiji deo prometa: holandske lade iz Spanije u Livorno prevoze bale vune . koje potom, kopnenim putem. stizu u Veneciju i snabdevaju njen ..Arte della Lana" koji је tada Ьiо u punoj ekspanzij i. Neke od tih lada idu cak direktno iz Spanije za Veneciju. Th su i drugi zahvati koji se odnose na trgovinu suvim grozdem, ,.uve passe", uljem iz Derbe ili Pulje. а isto tako povodom prestizne trgovine sa Levantom . Nordijci dovoze drvo. smolu, daskc. talpc, zito, ra.Z, burad s harin gama. kalaj , olovo, а potoЦl i svoje manufakturne proizvode, koji su cesto prost falsШkat proizvoda iz Venecije Ш drugih italijanskih gradova, sitnu robu koja nosi la.Zni italijanski zaStil.rti.znak koji izgleda da је autentican. Dodajte tom e.,.dDm,шdavanja i saveze sa Alzirom, sa Thrcinam Otud niz nasilja, 15'" ezobzirnosU. saucesnistva (narocito u Livornu) . Tako su se engleska 1 holandska trgovinai indиstrija napajale ostavstinama 1 bogatstvima nagomilanim и starom Mediteranи. Bilo је tu 1 osvajanja, pljacke i krade. ра cak i presretanja na otvorenom kada sи Ho1andani na indonezanskim 1 malezijskim ostrvima i и Indijskom okeanu zamenill Portugalce. Potonji се propustati rоЬи ka Med1teranи а Holandan1 се pa.Zljivo cuvatl stra.Zи ako ne zbog svile koja се uvek stiCi do Levanta. а ono barem zbog Ьibera i zacina. Oko t62Q.) godine , ро tvrdenju Marseljaca, .zacini i t>IЬer � и Mediteran nisи stizali starim pиtevima preko Crvenog mora, vec holandskim brodovima preko AUanUka 1 GiЬraltara. S jedne strane Mediteran napadajи kod kuce, s druge strane ga zaobllaze 1 njegovim pr1obalskim zemljama kradи najunosniji
_
Medlteran
trgovinski promet. Otada im more vise nikada nije bilo vraceno. Pre i posle otvaranja Sueckog kanala { 1869)
JGG
1\
_t>osle 1620. ili 1 650. godine Mediteian sval
1';f:'!
�ИЈ Ј
110
Feman Brodel
aк�
No, pore ne i levantlnskih zemalja, glavni cilj је daleka. Indi gde Eng!eska posle bltke kod Plejsija.LJ7 5 7 ) zauztma prvo mesto koje јој vise nlko nece oteu. Levantje najkraci put od Evrope do Indije, prvorazred an put kojim idи brze vesti. odlиke 1 zapovesti . Osim toga. ,Ьlagodareci trgovini kafom. Crvenomorejep o n o yoo.Zivelo aAlek.SandtlJa ponovo postaje posecena lиka kao и vreme zacina i Ьibera. Uoci Revolucije. francuska politika zanima se cak veoma uporno za риt preko suecke prevlake i silno zabrinjava englesku Kompanijи za istocnu lndijи . Engleska se pribojava da se Medttcran ne otvori ka Indijskom okeanи, ka njegovim sиparnlcima i kon kurentlma. od najvecth lFrJШ_cuskaje na сеlи) do naj skromnijih (Denova Ш Venecija), Ш r!ajniZe plasira nih kao sto је Rиsija koja se takode zanima za iluzijи i rea lnost Indije. U tom se kontekstи ponovo nalazi egtpatska ekspedicija kоји lZill!· godine vodi Bona parta. Da је ta ekspedicija uspela. turska carevina Ьi bila presecena nadvoje: na severи Anadolija i Bal kan. na zapadи neposlusna namesnistva u Тripoliju, 1\шisu 1 Alzirи, dok је siroko otvoren ostao put и pravcu Indijskog okeana. Istoricari, sиvise zurni da , prekroje istoriju, misle da ako је Bonaparta zauzeo Sen-Zan-Dark mogao Ы da pregrиpise voj sku na sko carstvo brdima t planlnama Libana i slomi b t koje је tek u pocectma. 1. v Medиtim, velelepna operaci� e uspela а Engleskaj te godine osvojila kojuje dve ila zaиzela francuska Ilota na pиtu godtne pre za Egtpat. Тrebalo је vratiti ostrvo. kako је to kazano sporazumom iz Amijena ( 1801). ali eto ostrvo је sve do јисе ostalo pod engleskom kontrolom. Premda osrednje povrsine. ostrvo {drugt Gihraltar) је obezbe dtvalo �ng�sko gospodstvo иsred mora. Kasntje. иstoli�enje Engleza na Кipru ( 1878), u Egiptu
iE
�
�
111
Mediteran
ll8� dovrsava londonsku operaciju zaplene. риt za Indiju Ьiо је samim tim kontrolisan s jednog na ,ЈА 6) �"no nametnцo _!!_ (;(9 1 ,.рах britannica" c l r иgt . . kraj pet је na moru zavladao politicki Mediteran poredak. Dovoljno је bil edna rec iz kabineta Sent Dzejmsa 1 lade krecu na altu ve kad zatreba !) da bilo povraceno и redovno stanje. Francuska se tpak balrga: ona pocinje da se иstolicava и Severnoj Africi. zaиzima Alzir 183{L godlne. ali Severna Afrika jos иvek nije Mediteran koji Ьi Ыо opasan ро interese Londona;..То stogalskigeyac Coprljaр оsaharskompeslшsamo-iz.aziva nodsmeh. Jedini direktan иdar koji је Francuska nanela okopav� Sueckog kanala koje је zavrsen _. g odine . D\9 О Da Ьi se valjano sproveo taj poduhvat bilo је potrebno desct godina radova 1 pozrtvovanje jednog �oveka. Ferdinanda de Lesepsa. Valjalo је takode tgrati na plovidbu paroЪrodima koja ј е upravo donosila izmene u opste иslove saobracaja о morima 1 okeanima celog sveta. U svakom slucajи. Ьiо је to j a kraj mediteranskogjezera: zapocinje tr ci �sforma и � u tako!fiskl jucivoyo dl.k a иnutra8njeg mora u vid l.Ш!.!Lskom � J Jskoro pнlnlclzaIndUuЫtе 0 ·· 1\.1 је kanal, uzareno Crveno more, lj uljanje ро talasima Indijskog okeana. Mediteran је koro neosetna etanajednog Ыо samo kratka, prva, i� dиgo putovanja. . ај francиskl uspeh Ьiо је prillka za prosl�ve па svecanom otvaranju kanala. u prisustvu syih krunlsanih glava Evrope. i - prema svecu i tropar pod predsedni§tvom carice Ezenl. No, svetkovina ne c k a� ne igra u� i to o l i ti sme da zavara. P n1Je revans za e patskи ekspediciju. Zapravo nezavi s<'ln od 1 8 1 1 . godine. i sam Egtpat је samo pion na sahovskoj taЬli Mediterana. Engleska vlada koja је
�
�
dэ·t1
�@Ji
�
�
�
.
@
/ � 6 СЈ
112
-
1libetnan Brodel
zgradnju kanala Ьila postavila.fitav niz smetnji zai kupuje � godine-117h! ljadaa k cila odprezadu 2, akнpjranЈе Egipat_ zenog k�a : godine Ј88 potpisanaje u Londonи konvencija sa Go din Francиskom za neutralizaciju kanala Konaёno, cup l o d uh' ; atuFerdl Ьitni l tid o Engleska је blla vw a::- Sto se tiёe Fakodinag.k .po иsaja ad e s e p s eL naad na belom Nilи gde 10. jula 1898. st:i.Ze mala kolona majora Marsana on је samo jedan dramatiёan inci dent_.Qezp ana podelи raskrsnice na Levantи. ic os l e d Francuska nije Jedinl gubltnik и ovim ara.nZma nima. Moris Emar је u pravu kada kafe da је: � Ь юp ri k aza a. p<>litiёkos m ЬQ J! la h y e n j em edl. te kanal fli ·�a". Delo Francuza, koji sи samo napola Mediteranci, kanal i stavise сео Mediteran postali sи engleski риL NastavUa se otudenje UnиtrэSnjegroora. Od tada nastavlja se ista priёa. priёa о razviaStivanjи. 26. jula еn a c iQnalizovao kanm_, Francuska _l95S,gвGine._Naserј i Engleska se ијеdЈ.nјији i za njih је to neuspch rata od sest dana''. Ipak, ёаk 1 pre ovog datuma, n1 Francuska ni EngteskaviSe ne gospodare UnиtraSnjim roorem niti prio ai ёа a vion _?оsа baljem . ..Vidljivo prjSustvo sovjetskihnosaёa helikopt era. ukaiU Jena suceljavanje do minacija dve velike svctske sile." Med.iteran jedva da је njihov zaЬran. lli. Ьоlје reeeno, njihov cirkus u kome se, ili kad ihљ._oopadne zlovolja, tuku kad је njima volja,_ _glaфjatori , а ovi se ne Ьi tuk.li sa onom njiroa dobro znanom svirepom Zeзtinom kada se velikani ovog sveta ne Ы zainteresovali za njihova klanja. Naravno, Mediteran nastavlja da zivi pred nama. da vod1 svoje sopstvene Ьitke, da razvija svoj u indиstrijalizacijи. da poboljsava zivotni standard, da se otresa ostataka najzad srusenih kolonizacija. Juino od mora, drugi Mediteran, koj i se proteze od Maroka do Thrske i Iraka, upinje se da nadoknadi izguЬljeno vreme koje se takode nagomilava.
Mediteran
113
�
.
.,
�
VENECIJA Dok smo bili deca. svi sroo mastali о sreci Robinzona Кrusoa, о ladi kojaje dozivela brodolom nadomak ostrva, za sta је bilo toliko povoda da Ы ostao bez tgde icega, о drvetima koja saroo sto se ne pretvore и ogroronc zasiljene koceve da Ьisroo ih poboli ispred naSe pecine i gotova da pиste grane i da se razlistajи: svi sroo maStali о neoblcnoro, doUe neVidenom zivotи и nekoro nepristupacnom kraljev stvu, ostrvu slobode koje Ы и neku ruku bilo plod Jcdne drugaёije raspodele stvari zivota. Venecija је takode ostrvo, jedan drиgaёiji svet za odrasle ili dovoljno odrasle osobe, za decu koja su moze Ьlti suvise odrasla, ali koja bljos иvek umela da maStajи. Ostrvo је to, svakako da nije nepristll pacno. ali da U se do njega ikada sUZe? Isиvise smo �а zaroisljali pre nego sto temo ga upoznaU da blsmo �а videli onakvim kakvo jeste. Volimo ga kroz nas same. Као madijи. iluziju, klopku, krivo ogledalo, sto Vc t1CCiJa sve Jeste i sto od njc lrazimo da bude. ..Vcnecija ро mojoJ zelji!". klice Mise kada и nји sUze pt·vt риl. jedne zimske noci godine 1833. Dok Zan Pol Sartr, iz kanala и kanal, sa ostrvca na ostrvce .. traga и zапоsи za sk.rivcnom Venccijom", ,.pravom V<'necijom" kоји ..иvek drugde" nalazi, tи ..spokojnи,
114
Fernan Brodel
tajnovitu Veneciju'' koju neprestano vidi ispred sebe, ali daleko ..na drugoj obali". nedostupnu. Svojom nestvarno�cu Venecija dovodi do ushicenja. stvara mitove 1 ocarava. Тај napola viden. napola snatren svet zatvara se nad nаша l�:ao sam od sebe. А to smo 1 ocekivali. Svako od nas ima svoj nacin na koji voli Veneciju. drugacij i od nacina na koji је voli na� sused, i da se u nju zatvori onako kako mu odgovara, da u njoj pronade ono §to zeli, radost zivlj enja. camotinju umiranja. mir, aliЬi. nastranost ili ono jednostavno nesto izmedu jednog drugacijeg zivota. Bozanska t demonska voda
Grad u isti mah nestvaran i stvaran. Mozda zato �to izgleda da nastaje ni iz cega. izmedu vode i neba. zato sto nije primereni spoj kopna, sveUosti, vode i zelenila koji geograЛ.ja oбicno nudi uSViriigradovima �irom sveta. Kopnoје ovde tako neupadljivo. tako po uzdano skriveno da se jedino vide ogledalo vode 1 og ledalo neba. Naravno, kopno postoji. ali је ono slicno peskovitim i muljevШm sprudovima koji u laguru jedva da se pomaljaju iz slane vode. Da Ы takvo kop no moglo da ponese Veneciju trebalo ga је iznov' stvoriti, ojacatl ga kamenom i, јо� vise hiljadama i rnilionima staЬala drveta. uspravno poЫjenih hras tova. Veneci!a se nadnosi nad potonulom sumom. Dovoljna је i najmanja klonulost, najmanja nepainja 1 vodaje tu , nezadrziva. podmukla ра preti da sve proguta, voda iz lagune, iz nedalekog Jadran skog mora, iz velikih i malih reka koje ka gradu valjaju otopljeni sneg sa Alpa. А za zimskili dana. u novembru, decembru.januaru i februaru tu su poto pi usled kisa kad se nebo otvori i besni oluja koja је u stanju da porusi visoke dimnjake i da potopi na stotlne gondola u шburkane vode kanala. U stara
115
Medcteran
vrcmena. barem do kraja 17. veka. Venecij anke su se kacile na .,calcagneШ". neoЬicne drvene potpeUce. zapravo stule kojima su se podizale na viSe od 40 cm od Ua kako ne Ьi gazile ро Ьlatu i ustajaloj vodi "calli a" 1 ravnih ulicica. 1 dan danj i , dovoljan је iole ozbiljan pljusak kise ра voda potopi ulice i ispuni svak.o neravno uduЬljenje u kamenu. Voda. i dalje voda: supstanca, gradevinski materijal grada. Pre svega voda iz lagune koja је kalup Venecije. Ali . ko to zna? Kanali, cak i najcuve nljl kanali cija slika pesmom odjekujc u nasem pamcenju samo su posledice, а ne prauzrok. Prauz rokje tecna ravnica koja opasuje grad i kojaje. u isU mah lose otvorena i losc zatvorena u odnosu na
Jadransko more. Nista ne Ы Ыlо moguce bez nje. 1U је Venecija pocela, tlme se objasnjava; odatle krece Venecija. od tih prostora skoro bez hor1zonta ро kojima se camac polagano krece kao da је usnuo, lzmedu ..pali-a''. sipova vezanih ро tri ili cetiri u snopovima da oznace bezbedan put- svakako, rado u to verujem, pravcem meandara veoma starih reёnih dolina koje је slana voda potopila i koji potajno slиZe kao vodicijer samo se tu nalaze dublne ро kojima se mogu bezbedno kretaU motorne lade, .,vaporetti" duge plovidbe. Оо nedavna, kada Ы bila нgrozena, Venecija Ы se zadovolj tla time sto Ьi pocupala ..pall-e": laguna Ы opet postala divlja. ncupotreЬljiva i z a tudinska plovila neka vrsta пcprohodne pustinje. Јedino Venecijanci znaju za tu prevlast i kraljev slvo lagune; opevali su ga. ра cak i opisali u naucnim lшj tgama. O�aran, zaveden gradom stranac ne okolisa mnogo da prezre unutra5nje more koje se ovde zavrsava kao sto se ziva biljka zavr§ava cvetom. Or1 odЬija da se guЬi u madljama tih tako ravnih, i rн•stvarnih
vodnlh ravnica koje
na
dnevnoj sveUosU
1 16
Fernan Brodel
naizmenicno Ьivаји bele, plave, ruzicaste, sive. rede
pravcи Jadranskog mora. Zatim u Torcelu koji se
ih је naslikao Alber Marke. Daleko na horizontи. rиЬ
danas vratio svojim retkim pa8njacima. vtnogradima
ostrvlja Ш pescanlh sprudova ovlas izvlaci oker linijи
1 vmjagama i k�ji је bиkvalno tzguЬio svoje nekadзS
u dodirи sa vodom.
nje bogatstvo, iz ra.zloga sto sи se bldrografski иslovi
Neki od slavnih posetilaca grada cak ka.Zи,
lagune promenili na njegovu stetu: nзSao se opasan
govoreci о lagunl, kako је to mrtav prostor - kakvog
stetnim nanosima koji stvarajи mrtvaje i kao takav
11 svetogrda! - i da је .. turoban kao 1 Rimsko selo".
otpisan. Danas је Torcelo pustinja: о njegovom
Ali, zar је Rimsko selo turobno? I zar је ..vecni mir
monoton?
Na
dcsctine,
иgзSenom sј аји jos samo svedoce romanski mostovi,
mozda na stotine
kru.Z na crkva и Santa Foski iz 8. veka 1, na osami,
ostrva presecajи ga zelenim mrljama. То su pзSnjaci.
saboma crkva sa vizantijskim mozaicima iz 13. veka,
drvece i kисе; ovde samostan; tamo bolnica Ш
manastir; povrtnjaci i vocnjaci.
Qavoljrю
117
na meslu gde sc u peskи otvaraju siroka vrata и
ljuЫcaste, jos rede zelene kao gradski kanali kako
lagune
----
Mediteran
zvontkom i kubeUma u slojevilom rasporedu operva
da se
zenim ridim crepovi.ma. Pomislimo sta Ьi se dogodilo
pretovare povrcem. vocem i cvecem veliki camci и
sa samom Venecijom kojaje izgradena oko Rialta da
konvojima koji krecи риt Rialta, gde sc nalazi glavna
ји је voda tzdala kao sto је izdala Torcelo. ра da Sveti
natkrivena pijaca и Venecij i. Kazanova se radovao
Marko i kampanile ostanи kao jedini zalosnt svedoci.
prizorи: na stotlne ogromnih barzi klize ро vodi, а
Ali, voda nije tzdala Veneciju; ljиdi su se potru
na njima brda dinja i lиbenica. Th sи иvek i vredni
dili. i danas se trude da је spasu kad god је Ьila, i
t-u i mnogobrojne barke sa oker i crvcnirn jedrima
sedi za razbojem. Ро tu сеnи ona se иveCala i razvila
riЬari, jer plitke vode lagune оЬilији ribom. Zato su
koje su bile prirodna strast slikara romanticara
Venecij e. U svakom slисаји tu. иsred neke vrste MorЫana. barиsUne, mocvare i иjedno toka vode
zive Venecija pиsta korene, pocinje da zivi и zoni
prirodnog utocista, u vreme veoma dalekih varvar skih najezdi, narocito и doba Lombardana, и 7. i 8.
veku. Usred ribarskih kollba - koje mozda nalice na skrovista na stиbovi.ma na koja se jos moze naici и
setnji lagunom. - medи seljacima koji kораји neza hvalni pesak, medи sakиpljaCima i siromasnim
prodavcima soli nekoliko imиcnih zemljoposednika
kad se nade u opasnostl. Venecija је Penelopa koja
·;
1. kako је bilo mesta za samo jedan urbant uspeh
ostala ostrva u laguni zivela sи и senci Veneclje, kako
su znala i umelaJ Mu.r.anQ.je postalo prenastanjeno ostrvo staklarajer Venecija, vec od 1290. godine vise
nlje tolerisala kod svoje kисе tu opasnu umetnost
vatre . .Б.шаnо...је skromno ziveo od rada svojih
tipkarki i riЬara.
�·
neoЬicno ostrvo. oЬicno
peskovito sprиdiste zadиgo је ostalo pиsto zalo. U
16. veku. Мletacka republikaje na njemи obavljala
probc artiljeijJskag_oruda, а tu su takode bili stacio
п!raniradi oporavka posle beskrajnih pиtovanja
krenиlo је и potragu za zaklonom . Na svakom od
volo .YlJдlezeni lz Madarske i Poljske, pre nego �to се
bile uspostavljene veze sa morem 1 nedalekom
Vcnecljansk:i patriciji sи tu dolazili da se vezbaju и
donjih ostrva lagune nikla sи sela i varosice cim sи
Italijom. Konacno. Ьiсе pokusaja иstanovljenj a
pravih gradova. Najpre u Malamoku, jиzno od Lida,
1>iti transportovani u klantce ..Beccarie", blizu Rialta.
�adanju samostrelo� i da dresiraju� Bajron је dao da se na Ltao prebace njegovi konji ра sи na
118
Fernan Brodel
tih deset kilometara peska otvrdnutog od plime i oseke on i Seli galopirali, opijeni prostranstvom. samocom, vetrom i mirisima mora. Danas је. ka odurna hotelska cetvrt u stilu 1900- te Lido postalo L letovali�te i, �to је vec bolje. filmska metropola. Prema tome, da Ьismo pronilmuli u Veneciju da 11 је dovoljno posmatrati lagunu s vrha zvonika Svetog-Marka ili iz helikoptera, Ш da se njom vozimo ..vaporettom" koji vas na jugozapad vodi u Kjodu? Zar ne treba tumarati ро njenim vodama makar se malo i zagubili? Na laguni su zasnovane prve dimen zije zivota i istorije Venecije: lagunaje stiti, osvezava је vodama plime i cisti je osekom i gradi veliki svetski put. �ni sprudovi koji је zatvaraju imali su nekada pet kapija kojima је bilo te�ko proCi. Danas ostaju lri: San Nicolo, Malamoko 1 Kj oda. Zadugo се u Malamoku, na najvaznijoj kapiji, prolaz ЬШ obavezan, tezak i hotimicno odrzavan kao opasan prolaz. Monteskje obj�njava kako Venecijanci ..ne smeju da prodube kanal iz straha da u njega ne udu neprijateljske flote". Ali, laguna kao z�tita grada, ..vero propagna colo della puЬlica liberta", i sama је u stalnoj opasnosti: vode Jadranskog mora, kada је plima visoka, mogu da proЬiju pescane kordone, ..lidi" koji је �Ше; nanosi reka prete јој zasipavanjem; najzad, recne poplave izazivaju visok vodostaj i plave grad. Bilo da su slatkovodne Ш morske, te ..acque alte, alUssime. alte е notevolissime" redovno potapaju trg Svetog Marka.Ponekad su poplave takve da .. si naviga per la piazza", dakle da se gradskim trgom mora plovШ ( 3 1 . oktobar 1 746); tadase i sama ..Merceria" pretvara u kanal. Ко se ne Ьi setio onih fotografiJa trga Svetog Marka pod vodom 1 u magli; za vreme onih uvek kriticnih meseci kada dode do op�teg potapanja tJa u Veneciji, �to stvara dramaticne pro-
�I{J
119
Mediteran
Ьleme koji su nam dobro znani, na kojima se vide sastavljeni drveni mosttCi i na njima usamlj eni prolaznik koj i hoda polako i obazrivo kao da је zabasao u neku tиdinsku zemlju? Katastrofe koje grad pogadaj u narocito u oktobru. novembru i decembru do juce sи imale i dodatne posledice time �to sи zagadivale bunar. u palatama, ali isto tako i .. pozzi pиbЬlici" gde se narod snabdevao vodom. Kada se voda povuce, trebalo је sve povratiti u ispravno stanje �to ј е pre moguce. Paradoksalno је sto се Venecija, grad na vodi, skoro do kraja 1 9 . veka, dakle cak u Stendalovo vreme patiti zbog nedostatka vode za pice. Bunari na gradskim trgovima i и dvori�Uma palata samo su sakupljaci 1 precistaci ki�nice. Krajnje se retko dogadalo da se (ponekad ispod kanala) otkrije vrelo slatke. pijace vode. Donedavno. vodu za gradske potrebe, za zanate, ра cak i za domacu upotrebu donosili su ..barcarioli" koji su и tu svrhu uzivali posebnu privilegiju. Crpli su vodи 1z J!rente, reke koju su venecijanski inZenjeri zajazili 1, Ьиdисi da је nanosila velike �tete, skrenuli ka Кiocli i time prakticno onemogиcili pristup laguni; punlli su barke koj e su tako postale sudovi. Potom su, и FUzini, pomocu jednog dosta komplikovanog dolapa koji su okretali konji, iz reke u lagunu prebacivali ukrcane tovare s vodom.
Ј
И srcu Venecye
Za v� prvi susret sa Venecijom, valja vam se potruditi da izaberete put i vreme. Mozete, kao sto to svi rade, stici vozom..:_ti.pasJpom koji pocinje u Mcstreu i vodi do stanice, na kraju Velikog kanala; IJi dгumom do Piazzale Roma. nedaleko od zeleznic kc stanice, gde se automobil.i)quduci nadalje besko1
120
Fernan Brodel
risni sla.Zи na visespratnom parkingu. Ali, dolazak morem је kraJjevski риt. Ма otkud da dolazitc. brod се proci kroz kapijи San Nicolo i иpиtiU se dиbokim prolazom za brodove kroz lagunи sve do Zattere . Pretpostavite da stizete dok se svanjava i, Ьиdисi da ste spavali. niste videli iz daleka kako se grad pribliZava. Bиdlte se. penj ete se na раlиЬи i najed nom, bиkvalno najednom evo vas и srcи Venecije. Ispred trga Svetog Marka, bolje receno ispred Pia zzet1:a-e brod се Iagano zaokrenиti i upиtiti se ka kеји za pristajanje. Lagano prolazi ispred arkada Du.Zdeve palate. zvonika Svetog Marka i prolazi а da и njega ne иdе kraj иlaza и Veliki Kanal. Ako blste pruzili rukи dodirnuli Ьiste pozlacenи Boginjи srece koja se izdiZe iznad Dogana da mar. Odmah potom ulazite u siroki morski rukavac Zattere kojim se krecu veliki tankeri na pиtu za Mestre. Na ulazu и Veliki Кanal, la Salute protectrice, crkva podignиta и slavu Deve Marije kao cin Ьlagorodnosti posle kuge koja је pogodila grad 1630- 1631. godine. Ка jиgu se vtdi "'Giиdecca. реsсаш sprиd, sa dalekim kиcama i kиbetom Redentore-a. Zar Venecija nije grad kupo la? BliZe k vamaje ostrvce San Giorgio Maggiore koje takode ima svoju kupolи i svoj zvonik. Pravo srce Venecije nije ni na njenim trgovtma niti pod lиcnim svodom mosta Rialto. vec и ..bacino dl San Marco", njenoj lиci, prostranom peharи vode koja se pokrece od najmanjeg vetra od cega se zalelиjajи gondole privezane za koceve dok prolazi poznatim nат .,vaporetto", koji priljezno opslиZuje prevoz s keja na kej, ili dиgolinijski brodovt na риtи za daleke zemlje, ponekad sasvtm beli brodovt koji dok tiho klize ро mirnoj vodi iZgledaj u kao da sи od papira. nestvarni. U svakom slucajи. to је mesto gde, kraj vode. natenane treba ро prvi риt gledati Venecijи. A.ko ste
121
Medlteran
stigli vozom ра vas prvi koraci, kako i treba da Ьиdе. vodc ka trgu Svetog Marka. predite brzo kroz lo srce slиZbene Venecijc. laj prostor za velike ceтemonije. gde se okupljaju golubovi sletocine i иZиrbani lurisU. Nemojte јо� uCi ni и bazШku n1 и Duzdevu palatu. Slupite na Piazzetta-u. 1 nemojte mnogo zagledati dva stиba izmedu kojih sи negda vcsali na smrt osиdene plemlce i druge vrsne pogubljentke. Jer Veneclja је imala svoje svireposti. Zaboravite ih! Nemojte mnogo misliti ni о Moslи иzdisaja. nШ о lamnlcama Ptombl kиda taj most vodi. Skrenite desno. Ceka vas kafana Todaro. Ima vтlo lepo ime ро svetiteljи koji је pre Svetog Marka Ыо za5titnik gordoga grada. Njegova prostrana terasa је opservatorija о kojoj se ma5ta. Odmah sc tи zacuje orkestar tlhog talasanja vode. More dоЬије иdarajиCi о lako drvo gondola i neumor no иdara о kamen na kеји. Ako vam se sunce pridruii i pomiluje vas miris mora i njegov laki povetarac. sklopite oci. Ako imate malo maВte. sav sjaj Venecije iskrsava pred vas: galije na glatkoj vodi. galeoni okruglog trиpa. ра cak i pozlacena galija Bukentaиr na cijoj se раlиЬi svake godine za vтeme ..Sensa-e''. na praznik Voznesenja Gospodnjeg, DиZd svecano vencava sa morem. 1 svuda, kao ро pravilu, maske. samo maske. Pocela је radost zivljenja. Izvan prolaznosti
Moze blti сиdо, Ш barem iznenadenje: и Vene ctjl vтeme ne tece kao drиgde. Као omadijangrad je tzvan prolazno&,.ti. Мi starimo, al1 и Veneci i kao da 1. Ipak. tu sи scnista ne иsu neke gr�ke u иkusu, Ш nekih grdnih savтemenosti: ..vaporetto". aиtobus koji opsluiиje linijи s jedne na clrиgu оЬаlи Velikog kanala; ali. on је tu vec tako clavno! Ill. skora�njljeg datиma. mrski motornl
122
Fernan Brodel
camci koji uzburkavaju vodu 1 dizu toliku galamu. No, ponekad је komotno da u njega stavimo svoj prUjag. ра da se 1 sami ukrcamo! То sи samo neke rnrlje koje је lako zaboraviti. ako iole hocemo da ih zaboravimo. Okrccemo im leda 1 za tili cas prepи stamo se povorci prepoznatljivih pro§losti koje nas сеkаји da nат иgode, ma kojim pиtem da krenemo. Mozete se zabaviti prepoznajuc1 ih, jednu ро jednи iz ljubavi prema istoriji. umetnosti Ui sitnica vosti. Ako volite Dovania Anton ja Kanala, nazvanog Kanaleto, koji је иmro u Veneciji 20. aprila 1 768. godine, mozete sa njim da se prosetate kroz Venecijи iz praznicnih dana koja је !ера kao pozortsni dekor. Ш da upoznate Veneciju setaca koji cavrljaju na trgovima Ш na pijacama. U najgorem slucaju mozete krenuti u potragu za njegovom kucom u Salizzada San Lio. kod Santa Maria Formosa-e. Necete stect иtisak da stupate и muzej kao kada Ыste. recimo. krenuli u Amsterdam, u hodoca5ce Rembrantovoj kиci.� eciJi.proslostjeprirodno deo sada5njosti Na vasem putи isto tako lako cete naci na иbogu kucи u kojoj је roden FI,:ancesko Gvardi._veliki slikar i zaljubljemk u Venecijи kome је Anri de Renjie prtznao majstorstvo u .,prikazivanju neba i voda". Ali, zar to nije privilegijajed.nog rodenogVenecijanca? А. ako VaSOj ma5ti pogodujи takva secanja, krenite kad otkиca nocni ёаs da pronadete. ili mislite da ste pronasU Cimarozin dom, tog иsvojenog Venecijanca ( 1749-1801), i ponovo poslиsajte njegovu muziku za koju ka.Zu da је laka - aU zar Ы neko mogao imati pravo da vaga u Veneciji? Ш da poseute odaju и kojoj sи se zЬile bиrne ljиbavi izmedu Misea i Zorz Sandove - ne. predomisUcete se. ta se prica sиvise bedno zavrsila. Ш da pronadete palatu Vendram1n u kojoj Vagner иmire od srcanog иdara, u 79-ој godini. 1 . februara 1883. Ali, zar nlje Vagner, kao 1
Mediteran
i
�
1
1 (; �
123
Danuncio tsao и z dlaku svemи sto mi volimo и Venecij i? Suvise buke. deklamacije. gordosti. U Veneciji nije cak ni potrebno pozvati istorijи и pomoc da Ыste zamislili proslost. Proslost је sveprisutna poput mekog. viseslojnog i gustog mulja u koji tonemo а da to Cak i ne primecujemo, и kome se sada5nj ost takode guЫ i dremljtvo tone. Otudenje, lzuzetna snaga percepcija t njihova postojana mono tonija najzad od iluzije stvarajи istinu , at:mosfcrи. opsestju koja se neprestano obnavlja ponavlja.пjiшa koja tspunjavaju pogled 1 hrane duh: svud voda t kamen. svud voda i ruzicasta cigla, svиd voda i gondole иspravnih ёistih obrisa. svud voda i velike skele krcate vocem, drvetom, ctglom i crepom dok mornari s pobodenom motkom hode ivicom barze koja nestaje pod njihovim stopalima i plovi napred. Те kuce koje sve izgledaju kao da proviruju glavu iz vode zaokupljene samo tim unиtarnjim naporom koji kao daje njihov razlogpostojanja. Те ulicice koje tzgledaju kao da nikuda ne vode, koje se protezu delom keja. da Ьi potom opkoracile most. drzeci se jednog smera а zatim drugog и zaoЬila.Zenju pre preke sto ih cine kanali i zgradc. Za trenutak izgub lj eni u toj zbrci иvek cete znati da prepoznate va5e repere. koji su nepromenjeni Ш skoro nepromenjeni, prema kojima cete uredШ hod kao kada Ьiste plovili ро moru i иpravlj ali se prema oznakama na obali. Zatim се ЬШ dovoljno da praute gomilu. da idete niz struju, kal
124
Feman Brodel
panje epoha. Pвslu§ajte Le KorЬizjea koji је takodc.
Medileran
':Ј lv,....... 1 •
125
Ьоје: nezno ruficasto sa opeka; promenljiva svctlost
u Veneciji. ma§tao. Na onom istom trgu Svetog Marka
vode; beli kamen basamaka na mostovirna; sveUa
sazdavanje cin1 prirodnim. А ipak. kakva opomena!
mnogo sivozelenih svetlucavih voda olujnih vihorova
uctlvo i sjajno drufenje uzastopnih epoha; stara Plata
ostrvu. Nalaz1 se s one strane maslinjaka, palmi. ра 1 vinove loze. Bura, maestral Jadrana uzburkava
ciju smo sliku toliko puta videli da nam se njegovo ..Venecija. na trgu Svetog Marka. bclezi Le KorЬizje,
prokuratora. nova Palata prokuratora. romanicka
lzmaglica; malo i mnogo italijanskog sunca 1 malo 1
Holandije. Venecija. svet za sebe okrece leda polu
bazilika Svetog Marka sa turciz1ranim kubetima.
more i lagunu. uskovШava oЬlake i zaleduje grad do
nile,
iznad kнса, kao 1 u Кarpaciovo doba. Kako Ы se bez
preradena u gotlckom maniru bez zatega; Kampa
taj legendarni Kampanile ... Duzdeva palala sa
svojim stubovima. Koristeci sve tehnike, sve mate
rijale ... Venecija је majstorska lekcija о sk.ladu." О
skladu, mesanju al1 1 о vanvremenostl. lz tog razloga i nekih drugih sve је tu u isti mah 1 sada§nje i minulo,
srzi. Visoki dimnjaci nisu pukl ukras: ima ih mnogo toplote vatre provela zima koja se svake godine vraca
teska i ostra? Dogadalo se da se laguna zaledi; tada se rnoglo pesice lci od Zattere do Giudecca-e. Ш cak od Svetog Marka do Fuzine, koja је na kopnu. Bilo
а ipak zivo. Mozemo nekafnjeno videti Venec1ju
је jutara. kazu anali, kada su od inja fasade na
nim ocima Karpacia. kao i ocima Gvardia i Kanaleta koji је Ьiо neka vrsta genijalnog fotografa. Raskina
sluzЬi Venecije poigravali konje na ledu u Vcliko kanalu. Нronicar pripoveda takode о neugodnostima
Anahronizam je nestao hitro kao strela. Piazzetta vas
vrsta prosveutelja u malom, koji kadaje Ыо izabran
Ocaravaju vas Zattere, ocaravale su�
okupljenom narodu da baci novclce: narod se osvetlO\.
ocima nj enih negda§njih sНkara 1 posetilaca, smire
ili Zan Koktoa. SHke. Ьоје, strastl mogu bitl iste.
odusevljava. odusevljavala је i Marsela Prusta.
vam tzgledaju kao da su nozem usecane u kompal
da im se sirina moze izmeriti kad se ra§ire ruke .. i da se u najufim zidovima mogu laktovima dodirnutl ako sake polozimo na bokove". I nigde drugde osim
u Holandij i . sto opet nije sigurno. oko ne moze da
t:r\ �)
lшcama sijale kao ogledala, а albanski konjanici
koje su zadesile Leonarda Oonu. koji је Ьiо neka
za Duzda, 1 0 . januara 1606. godine. nije hleo tako sto ga је zasuo grudvama snega.
�
Ako se sve te slike. sada§njc 1 iz davnina, tako
prirodno i snafno podudaraju. ako је utisak toliko upecatljiv d a se u Veneciji nista nije i ne moze
promeniti. nije li to delimicno zbog venectjanske privtlegije koja se ogleda u polaganom. u divnom
kretanju pesice u doba kada sc vrli i negovani covek
poistoveti u jednom istom utisku Ьоје. osvetljenje, slike platna iz 15. Ш 16. veka sa onima na koje се
toga odrice da Ы se prepusuo tockovima? Sve te
dodete na Veliki kanal. Poznata nam. dana§nja
cloticemo, zivimo uz njih, vrednujemo ih, isUcemo.
La. kod Gvardia ili Tjepoloa i kod ostalih manje
pojedinost. Gde to jos ima mostova kao sto su ovi,
selima. Plovite njihovim barkama, uranjate u njihove
tlspeti da Ыste odmah potom sisli n1z njih bczmalo
naJci nekoliko minuta kasnije kada izi§avsi iZ muzeja
Venecija lako se prepoznaje kod Karpacia ili Кanale slavnih autora fresaka u vilama ро venecijanskim
pejzafe iz proslosu koji su slicni danмnjim hodajuCi 1Iteli mi to Ш ne, valja nат sagledati svaku njihovu
sa tom silom kamenih basamaka uz koje sc trcba
�
126
Feman Brodel
na svakom ulicnom zavijutku? Hodanje i tisina tog grada pesaka takode doprinose nasem utisku da smo u Veneciji zaista negde drugde. Velicina i opadanje
Zabavno је videti kako је pisce i istoricare nadahnjivalo to izazovno prisustvo venecijanske proslosti kоји svako dotice i udise, ali koja vam poput peska iscuri kroz prste. Svaki pisac и njoj vidi ono sto zeli. Strasti se iskazuju prostodusno ра citav pejzaZ blva prikazan �koloritima Ьlizine ili tonovima udaljavanja. Ako se ipak odlucite, bez ustrucavanja izaberite va.Se sopstvene Ьоје. О Veneciji i protiv nje sve је Ьilo receno. Napokon, ne volim bas mnogo one uiurbane putnike, ma koliko oni slavni i od ugleda bili, koji unapred hoce da Venecija ima takav i takav odjek а ne neki drugi, da, recimo, taj pali suveren mora obavezno da ima trulezni miris opadanja, prezx;elog voca. Ili, obrnиto, daje Venecija sacuvala samo Ьоје svoga sjaja i zlatnog izobilja jednog Vernoezea. U Veneciji nije sve cmo. niti је sve belo. Za.Sto isticati samo velicinu ili samo opadanje? I, pre svega, koju velicinu? Prva opipljiva i zama.Sna velicina Venecije zasniva se na njenom пшlerljalnom l polШckom trijumfu. Bila је kraljica Jadr a�gospodaric Mediterana. РоЬе ·v 1 f>enovu 8 . godine, ona od �4 . е\{() � tog doba za vise odjedno stoleca iz ija u prvi plan, � nad svih ostalih adova i drzava u Evropi. Cak ni Jo.c!t.o.IA(>neveliki kralj Francиske Sarl 8 . koji, septembra � prelazi preko Alpa, ра zatim dospeva do Napulja, nije preterano potresao Mletackи repu Ьliku. Vene ja se dogovara sa italijanskim kneze vima i napa ас Ьiva odlucno najuren kuCi.
�
�
r
�. i \(\�
:
VQJ.\. 1 М 1сшс 1
� бр. ,
Medileran
127
Venecija dakle drzi sve zlatne niti u ruci. Ona Је glavn1 grad dukata i cekina, airickog zlata i srednjoevropskog srebra, kraljicaje ЫЬеrа. zacina, lekovitih proizvoda i svile, i metropola pamuka koji k njoj dospeva iz Sirije u ogromnim balama i citavim ladama. К njoj dolaze nemacki trgovci radi sticanja svetskog Ьlaga, а ona ih vezuje za .. Fondaco dei Tedeschi" da Ьi ih bolje nadzirala, jer oni imaju pravo da trguju u Veneciji ali nemaju pravo da se mesaju u plodni trgovacki promet sa Levantom. Venecija sve guta. sve preprodaje: slatka vina i sиvo grozde sa grckih ostrva. maslinovo ulje z i Pulje, vina iz Mezzo giorno-a koja su јаеа ро sadrzini maligana od lakih tstarskib vina koja prvenstveno idu u nemacke podrume. zito iz Napulja. sa Levanta i Sicilije, so sa Юрrа i Јadranskog mora. Ovakvo izrabljivanje i pljackanje sveta trajac samo neko vreme, а onda се, jednog lepog dana Venecija dopustifi da јој preotmu tu ulogu. Skiptar се zaredom prelaziti iz Yenecije u�n.,iz Antverpena u Amsterdam,izAiriSterdama иLondon iz L . Venecija је potkradala druge. ра се i ona doci na re da bude pokradena. Takvo Ј() pravilo igre. Konji Svetog Marka pokradeni su и Carigradu. а veliki mramorni lavovi koji se nalaze na ulazu u Arsenal doneo је kao trofej sa Peloponeza admiral Morozini. Ali, zar se frizovi sa Partenona, lcoji u Н[�eku napustaju Atinu, nece obreti u British Muzeum-u? Svaki dobro osmi§ljen ekonomski prostor ima svoj centar, kao sto piramida ima vrh. Vcnecijaje bila taj jedinstveni vrh od 8 1 . do 1498. �odine, mozdajos pre pobede nad f)enovom ( 1 3 8 1 3 8 1 ) i mozda jos nekoliko godina posle trijum falnog povratka Vaska de Game u Lisabon ( 1498). Тrijumf Venecije је podugacak istorijski dosije 11 kom је sve pomesano: vrline jednog vrednog
� rf J �'
�
128
naroda, mudrosti jedne pametne vladavine, slucaj nosti istorije. nekolike gnиsne brиtalnosti. Tako је Venecija stekla velicinu samo zato sto se hranila trzistem, snishodljivoscи i slaboscи Vizantijskog carstva nametnиvsi ти svoje иslиge. Iznиtra је izjedala to ogromno zdanje kao sto termiti iznиtra prozdirи gredu. Onaje ta kojaje Cetvrti krstaSki rat skrenula ka Carigradи. Pljackanje grada (1204), to orgijanje kapitalizma" i raskomadavanje Carstva " postajи temelji velicine Venecije: njeni bogatasi postajи jos bogatiji, u.Jena oligarhijska vlada se jos vise zatvara и sebe. Kada е 138 1 . odine uklon· svoju sиparnicu Denovu, Venecija је zagospodarila tr ovinskim prometom sa Levantom, tj. medunarod nom tr ovinom о о Ali, сети pripovedati о pojedinostima predme ta о kome su cesto vodene rasprave 1 cija sи akta arhipoznata? Na pocetku, sve је odluceno роmоси dzakova Ьibera i raznih zacina, tih dragocenih namirnica prema kojima Evropagaji bolecivu strast а da pritom jos uvek ne zna za kafu, сај. cokoladи, �. ра cak i alkohol koji се pocetl <}.а se siri tek и�еkи. Ali . da Ь1 se domogla dragocene robe Venecija mora da organizиje veze sa Bliskim Istokom 1 da Ьиdе uspesnija od konkиrenata. Bice to. pocev od 14. veka, jedno od postignиca sistema ..galere de mercato", velikih trgovackih galija koje gradi Repu Ьlika i stavlja ih na raspolaganje svojim patricijima jrgovctma.. Isto tako treba kontrolisatl trztsta pamиka, svile, koze, rukovati dvama plemenitim meta lima, zlatom i srebrom, иstanoviti sistem kredita pиtem menica i banaka zvanih "scritta", dakle sistem knji.Zenja, jer и bankarskim knjigama linija knji.Zenja i sifara omogucava prenosenje svota sa jednog racuna na drиgi. Tada је velicina Venecije na trgu Rialto, gde radi Berza. kraj male crkve San Giaco-
129
Mediteran
Fernan Brodel
\\
metto, kada se svakodnevno sa�tajи veletrgovci, bankari i agenti osiguranja; to sи isto tako predstav nici zanata и gradи, ,,Arti", koji preradиjи vunu. svilи 1 staklo; to је proletarijat nespecijalizovanih radnika bez kojih nista ne Ьi moglo da funkcionise. da se iskrca ili ukrca i distriЬиira kroz grad, taj brojni oblcan svet koji је 2rilieno potcinjen, svakako zato sto takode иcestvuje и prometurobeTnovca; najzad, tu velicinи cini i Arsenal koj i, krajem 15. veka, zaposljava 2000 do 3000 radnika раје tim najveca manufaktиra и Evropi. Krajem oktobra, svake godine galije se izvlace na sиvo. S pro1eca Ьivаји porinute и more. osti rebo atu 'fu Veneciju koja vrca о ...Lsigurnи и sebe �omin gleda godine 149 i, zadivljen opisиje neoЬicno tacnim recima: ..То је najtri� jumfalniji grad koji sam ikada video". Navika za Ј gospodarenjem, za prvenstvom oblikovalaje, proiёla govu иmetnost, nacin ziv]Jenja -gfifd. njegov duh;'nje 1 javne predstave. Тrijиmf Venecije" opet је tema " izabrana 1584. godine za иkra8avanje dvornice и Senatu, kоји се oslikati Dakopo i Domeniko Тinto reto. Grad је do dana8njih dana sacuvao tи sposob nost da ocara i da samog sebe oc.ara, kao sto је da nasnja Engleska neizbrisivo obelezena svojom tm erijalnom prosloscu. Oni koji su igrali prvoraz:'\ rednи oguuv ponesto od toga i zadrze. Ор, da� nje, ta neoЬicna i dvosmislena rec и svakom sl саји nije ni besc sce. ni оса·. niti vecito jadiko an е. Venecija је nasta\rila da zi . es а. Fr иska:-\ Evropa itekako nastavljaju da zive pred n а. Ј Romanticari sи narocito zeleli da p nadu и Veneciji sliku осаја zivljenja, eamotlnje, о onulosti, пaslade kada ..osecate da umirete sa svim to umire oko vas". Bares Ьi mogao da prihvati Sa obrijanove 1 cct dok se ovaj u Veneciji nasladuje .. oznicavim
t
Ј Q\
rfi
130
Feman Brodel
vazduhom lagunc". njene ..sete sto srce para" . ..mu kom i da8kom smrti", uzvisenim zalom". Za njega, " Burano 1 Torcclo . ..te kaljиge", te ..grobnice". и ..smrti vide svoj sjaj". Zar se nisu и ..tragienom dekorи" San Francesko del Deserto, ostrvceta и laguni, ptice исиtаlе otkako је Sveti Franja, koji se lu zaиvek � �� austavio na povratku iz Egipta, prekinиo njiho\'U pesmи da Ьi se molio, ра potom zaboravio da .. ozivi njihovu pesmи"? Stoga Је voda oko San Francesco a mrtvija ovde nef;(o na Ыlо kom drиgom kutkи f � zaroЬljenog mora. Ovo иkljиcuje temи Smrti и Г- БG Venecijt od Tomasa Managde sи smrt coveka i smrt d grada и saglasjи. Medutim, sva ta dиsevna stanj a nemaju niceg zajednickog sa stvarnostima koje је Veneclja prozivela vekovima, od dalekih ltalijanskih ratova do kraja 18. veka. Povlacenje Venecije nije bilo gradeno niti proиz rokovano iznutra. kao ni povlacenje saaэ.Snje Fran cиske i Engleske. Nasa carstva. nэ.Sa velicina bili sи o jiSeproslomljeni spolja. Vtnovnik tome је svet K �enecija је bila lsto toliko iznenadena i nije odmah odmerila posledice. Da li smo mi bili pronic 1 v O:(.k . iljiviji? Jos јисе smo slavili Galienija i Liotea, а Кip r.,tu 1t ling је opevao sjaj Engleske lndije! Ni Venecija nije i С\. �n-postala svesna da је malo ро malo zvot napиstao Ооlщ. njene slavne dekore i trupe krilatih lavova ро njenom carstvu kojl sи bili oznaka njenog posesivnog prisusvil e d tva. ' barem do 71 godine. do tog zakasnelog mira sklopljenog и ozarevcи. na let' - fvraШ�g g odme re! Јu_ Је UЩ� � .- ���оји nije иmeladasa.Cи v a. Uostalom, sve se stvari podudarajи ра je_.Eozщevacki mjr. pomalo ono sto је " za Francн s k JJ Ьilo napиstanje Alzira 196�odine. Sv�ako, иslovi poredenja nemaju isti znacaj. ali је velika razlika izmedu nacije kao sto је nэ.Sa i veneci-
Medcteran
janske nacije koja је morala da se obre zalsta omedena uzanim krugom grada. �edilopolagano pomcra. nje svetskihpиteva sa Mediterana n�ФЩ_Цј(; јасаји /.'о � nacionalne drzave. Vec od 1в:-ve'ki." Veneclja se \ sиkoЬIJavasa tim glomaznimt�mama: sa spantJom i� koje podje leznje; sta vise. pojavljиje е t olos edno drи о doba. ali ko os о а се se \[<;necijajscrpsti.lfenecija је sиperiorn!Jaчte� - svojim brodogradilistlma, mornarima, inzenjeri ma, arilljercima - no njene pobede (cak i kod Lepanta. 1 57 1 ) nema и o. 1ZguЬ1ce
'
j�
R:gajetmPirVain-c-
QA�e>v
1 'li ,.
cLijcгk.i
ye
�<�S�
�
·
�
I,Dtф
·
·
131
:z
_l :J
Praznik ili druga slava Venecije
!
=���� D1r sk� � ) L bil
Nacin na koji је Venecija prozivela dva posled tlja veka svoje nezavisnosti. Ьlagodareci kojoj se ona ptllagodila modernim vremenima. objэ.Snjava da је 011а иmela da SaCиVa рОПО§. ј , Sta viSe, _9.obro IJ<·. Naravno, ali је ziva,.zr!raw, ll'>pcsna и oЬlastidчha jos иvek .. sГa yna 1 � ·.lt'rtstc Evrope. u tom ogledalи ona se moze samo.do P·•
�.
zdrэll- �1
132
Medlteran
Fernan Brodel
rede koja је u stalnom razvoju: kukuruz se uvodl i ustaljuje. raste broj dudovog drveta ра cveta svila, Ьэ.S kao 1 plr1na� Ш konoplja; sto�arstvo toliko napreduje 1 u jednom momentu stvara tako velike dobitl da Ы se, u 18. veku skoro moglo govorltl о zelenoj revoluciji u venecijanskoj pokrajini. Patriciji, naslednict 1 kupc1 velikih imanja izvla�e takve doЫtl od zemlje da nimalo ne pomisljaju da se bore protlv malih preduzet:nika 1 jevrejskih trgovaca oko proflta trgovine koja oziv1java na nekada8nj1m putevima za Levant (kafa lz Moke stlie u egtpatsku Aleksandriju kao ЫЬеr u stara vremena; Ьlagodareci rusklm osvajanjima, iito iz Ukrajine stlie na Crno more koje se otvara venecljanskim brodovima). Patriciji utoliko radije napustaju pomorsku trgovinu sto seoske kuce - prekrasne vi1e na obalama j v o t н Brente l drugde - pogoduju da se }JzivэцjuuZ na selu prldruie miline mondensko ·vota. enec1ju se v ја vratlU tek sa dolaskom zime; и to doba Veneclja је grad praznovanja 1 predstava gde veliko i malo. tuino Ш ruga11ca, siroma8ni Ш suvis bogati nalazt ш prepoznaje radost zivljenja. Venecija n1je izmislila ni turizam, ni svetovnu mиzikи, ni pozor1ste. ni ореrи, ni karnevale ni maske. Ali sve је to zdusno pohrllio ka njoj . U !§. veku, u njoj stalno boravi mozda oko� turista. Za praznik Sensa ima ih 1 OOOOOJto zna�i da se stanovnistvo grada udvos t:n.lluo, da sve radnje imaju mиsterije, da vino iz Malvazlje potocima te�e. da su dve st�kaQшa1liedarnnaest pozorista grada . dиpke puni, а isto tako 1 kockarnice te azЫne . . . Svetkujи muzi�ar1, peva�i. akrobate, gondolijeri, slikart. glurnci. dramski ptsci, lake zene. А isto tako i gomila oЫ�nogsveta koji nиdl svoje иsluge i od toga zivi.
Porodlca Тron-ovih, bogati patrlciji koji drze zemtju i palate, vlasnici prvog pozorista - u San Kasijanи - uvodi pozoriste sa salteromza-naptati vanje иlaznic�n arod ulazl. gomila se и parteru. cesto stojeci, dok bogati sede u lozama. Ali, to brojno gledaliste delиje svojom masom: ona иkida rafiniranu operu koja nastavlja Monteverdljevu tradiviju ( 1567-1 643 ); и medи�mи. na scenи stupaju akrobate. klovnovi, pripoveda�i dosetki i sala ра ы se reklo da se obnavlja stara commedla dell'arte koja Ьlago dareci Goldonijи postaje prirodnija i sveiija, kao no pozortsnt rod. Tako је sve: pozoriste. concerti. narodna slavlja, praznici и slavu svetltelja za8Utnika. rodendani, krslenja ili ven�anja, primanje znameniUh stranaca, sve је ovod za sv �anost. U.Najvesel· vro i" ako се Stendalreci
�
���� ) /1
1 \}�
tf7 Qza Veneciju је jedna stalna predstava. iu karneyal. traje
�
Г) а
134
(':Ј \.1 'Ov{ d
Vl
Ј
о
Q
� @
7\)
-
-
___..
135
Medtteran
Ekonomist Ьi r�kao:sredstvo za zivot. U svako ril) eје t groznicav. neprekidan ) slu�aj u, za zabavl iscrpljuj uCi zivot. uztka 111 pozorisni komad ne ublika uvek hoce novo. traju vise od_jedne sezone: g_ Vivaldi komponuje u galopu; cim ти zatreba teksl da ga ukomponиje doni ти ga odmah � sastavlja. najviSe z��· · · Moze Ьitl da se t s o d sna.Znara t dan-danjl tskr!_ Ьlagodareci toj .zivljenla..:_PoslиSajte Vivaldija Ш Skarlatija i �udo је tu. А slikari, zar oni ne slikaju brzo kao sto mи.zi�ari beleze note Ш Goldoni pise komade u kojtma se odslikava cela Venectja? Najslavn1Ji medи slikarima, Dambatista ТiepgJo ( 1696-1 770) uvek mije izgledao kao da ucestvuje u trci s preponama; on pozuruje svoj e likove, iscrtava 1h u nekoliko potёZa krejonom Ш kiclcom koji nisи bas uvek milostivi. Nije li Francesko Gvardi, nj egov zet, u mnogome impresionist ctji је nanos Ьоје brz i zabavan dok vreba novi mlaz svetlosti? Pripada onom jatu slikara kojl se svakako ne mogu porediti sa Ticijanom niti sa Тintoretom, ali koji strastveno nastoje da izraze, da fotografisи (rekli Ьismo mi) nebo i vode, i,Y.eselн Щmosfeшsvagaш=acta._Pocev od slavnog Dovanija Antonlja Kanaleta. ( 1 697- 1 768) koga zasipaju po rudzЫnama Englezi, trgovci ili lekari 1 koji, jednog lepog dana odlazi u Englesku. Ako nije izmlslto ..veduь1:,. taj tacno rekonslruisani pejza.Z. on barem utvrduje njegovu,lllQdu. Stranac luduje za slikarima venecijanske sko1e. preplacuje njihove slike 1 odvodi u svoju zemljи: Antonio Beluki је ziveo u EngleskgL i u �akopo Amigoni u Flandrij,Li u Madridu._ u Sankt-Pe�Ьиrgw. gde је i umro; Pjetro Rotari je Gaspare Dicijani i Bernardo Beloto (Кanaletov neCak. nazvan takode Kanaleto mladi) su u Poliskцj.; Rosalba Kariera u.Ziva postovanje � Dovani Antonio Pelegrini је и Engleskoj pre nego sto се otici u Ве�;
l!
1\
(te_ )1 v1 C{_ v-7v Feman Brodel
{М
�
(
Tiepolo radi u Vircbur$-Odlazi u Spanijи_Ја svoja dva sina i tamo umire. Jedlno је Gvardi veran Venecijl: grad napusta samo kada ide u rodni Tren Un. ра sc odmah vraca. Zato su njegove slike raznele ро Evropi. U Lиvru vas cekaju nekoliko Gvardija i jedan Kanalelo: predslavnici umetnosti koja ј е prividno cedna. koju jedino merilo ukusa ograntca va. daleko od preokupacija slikarstva. ali u kojoj zaplamti ponekad pritajena leskoba.
J
Izmedu due slaue Dakle Venecija ..opadanja" dozivelajeюenЫGmt a, an .E.QSL-sezonu koja se cak produiava 1 do EaSihd e Bonapart upadи uprkos katastrofi iz j..Z9.:Z.- uprkos i revo1иcionarne vojske kojaje grad vrgla и ropstvo. Ali. nije li bas opadanje Venectje sacuvalo delimicno njene�aф� kadaje, krajem 18,veka bila zaиvek lesveta.? Mozda b a e1 k istlsnиta sa politicke sahovs avrsta kompenzaclje? Znamjednogveneci J* је to n janskog arhU!arazaljuЬljenika u svoj grad, uza to jos a, koji voli da kaZe pola u zbilji pola j a 1P ric!Jskogs J S� smesecl se, da ne Ьi bilo nista lakse, pozivajuci se na izvore ..Archivio dei Frari'' gde su pohranjene arhi vc Mletaёke repuЬlike, od ponovnog uspostavljanja 11 danasnje vreme vlade negdasnje RepuЬlike Svetog Marka sa njenim Duidem, Senatom, cak i njenim Vl•tcm desctortce (i ono Ьi opct bilo potrebno) i sloze111111 upravnim mehanizmom, prerogativima, zakoni11\:t, laksizmima i - za5to da ne, da Ьi iluzija bila pot plll\.\ perikama i crnim odorama njenih patricija. Uzmemo li za trenutak za vrlo ozbiljno taj san, 111 tlosctl
136
'·
Fernan Brodel
Naime, pretpostavite da se 1815, 1849. ili cak 1900. ili 1945. godine- na va8oj ma8tije da izabere trenиtak - taj san odista ostvario. Sta Ы mogla da uradi vaskrsnиta Mletacka repиЬlika? Postaviti ovakvo pitanje znaci и isti mah pokrenиti sve proЬle me i zagonetke jedne sиdЬine koja se zbila onako kako nam је poznarto - ali, za8to da ne i drиgacij ,e? ·u vтeme svoje slobode, zadиgo је Venecija imala jedan neoЬican Savet ро imenи "Cinqиe Savii alla Mercanzia", tj . Pet mиdraca (radije Ьih preveo kao Pet eksperata) za pitanja robe. ZamiSljam ih kako sи se ponovo sastali, ро hitnom postиpku, oprezni,
razboriti, ра cak i energicni (sto nije Ьiо uvek slucaj и minиlim vekovima). Mozemo pogoditi njihovи mиdru odlukи: ako Venecija zeU da se razvija kao и doba Ьibera i zacina, i, samim tim dozi� svojи startL i.JDaterijab;ш а ne svojи drиgu slavu koja је za nju Ьila pteha, razonoda,iscekivanje onda ona mora ra8irenih rиku da prihvati moderan zivot koji је okrиZuje i koji је steze; neka privuce i ирiје ono sto се иskoro Ьiti Mestre. grad pecurka, suparnik koji nice ispred nje, mrzovoljan i opasan, glomazan na sam.om obodu lagune, izrastao tu Ьlagodareci zanati ma i tranzitи nafte; а isto tako da se potrиdi da prisvoji titanski napor Тrsta koji јој је tako blizak, tj. njegov promet, industriju, brodogradilista; napo sletku, Denova Ьi poslusala ovaj pogubni savet i иtopila Ь1 se u bogatstvu i zagadenj и napadne industrije, koja је u njenom slисаји рориt krakova hobotnice a1i i eksplozivna usled nedostatka pro stora. То sto ј е Venecija izbegla slicnи sudblnи, taj nakaradni postindus1rijski razvoj kako to moderno doba zahteva, jeste konstatacija kоји treba predociti, ponoviti onima koji pitajи za8to је Venecija ostala Ve necija, dakle �swj ojd r н gojslavi slaviprarnika,_
137
Medlteran
svojoj nepromenljivosti otvorena ka najzesCimi tta_jj ednostavnПm strastima na svetu - k Sl"C i i ma8tan jи.Jer, nemojmo se zavaravati: opada ·�lc do kogaje doslo radilo је za takvu obazrivost, ail нlје sа Ћо odricanje to koje namje sacиvalo Venecijи, koje ји је ..prepariralo" poput uginule bube prekras пiћ Ьоја. Сео jedan pomamni svet nije hteo i nec da se Venecija promeni. Dovoljno Ьi bilo da samo oagovesti svoju modernizaciju, da dozvoli da se na 11jene kejove sruce aиtopиtevi sa svojim oktopodnim lн-akovima, kao и Denovi. i zaculo Ьi se zestoko. �"rromoglasno negodovanje� Jer, Venecij ·
·
e)
vlse nije svoj gospodar, ona је dobro koje pripada �vlma, na5e dobro, nаБ grad. na8e mastanje, na8e нtoci§te tlsine. Neka se ne menja, neka rniruje. neka 1юdе Uspavana lepotica koja nam је toliko potrebna! Ncka za nju. i za nas. Ьlagodareci njoj . vreme vise 11с lece! Vreme tako brzo proticel
ђ."; r{v \ј
·-
f( •
.
1.
Napomena izdauaca Medileran Fernana Brodela na srpskom jeziku nastao је na osnovu dva izbora koje ј е sacinio sam autor (poglcdati naslovc iz�ornika na 6. strani). Ljubaznoscu francuskog izdavaca tekst Venecua mogao је da bude pripojen onima iz prve knjtge.
l S � 1Ј 1\ � Ь G
01\ о (!) nl\ l.�
оЬ
Projekat Centra za geopoetiku и Beogradu odvija se pod pokroviteljstvom Credibel banke.
(
CIP - Каталогиэација у nубликацији Народна библиотека Србије, београд 930.85(4·924.6)
БРОДЕЛ,
Фернан Mediteran : prostor i istorija 1 Fernan Brodel ; preveo s francuskog Svetom1r Jakovljevic. - Beograd : Centar za geopoetiku, 1995 (Beograd : ёigoja stampa). 137 str. ; 21 cm. - (Edicija Geopoetika) Prevodi dela: la Mediterranee: 1' espace et l'histoire; la Mediterranee: les hommes et l'heritage 1 Fernand Braudel. ISBN 86-82347-27-Х а) Средоземље - Културна историја 10:41384460