EDVARD DE BONO
ŠEST ŠEŠIRA ZA RAZMIŠLJANJE
BEOGRAD, 2000.
Naslov originala Edward de Bono - Six Thinking Hats Autorska prava za Jugoslaviju Branislav Maričić Izdavaĉ FINESA, Rada Končara la, Beograd tel./fax 011/2434-107; 011/3444-953 www.finesa. edu.yu $ Za izdavaĉa ' Branislav Maričić , Urednik Časlav Mančić Tehniĉki urednik Nenad Đurićić Prevodilac Tanja Milosavljevic Korektor Zorica Maričić Štampa DIJAMANT PRINT, Beograd ISBN 86-82683-10-5 CIP HapoflHe 6H6jiHOTeKe CpoHje, 159.954/.956
Beorpafl
r
,H,E BOHO, EflBap« Šest šešira za razmišljanje / Edvarad de Bono ; Beograd : Finesa, 2000 [prevodilac Tanja Milosavljevic]. Beograd : Dijamant print) - 240 str. ; 18 cm. Prevod dela: Six Thinking Hats / Edward de Bono. Tiraţ 500. - Beleške o autoru str. 5. ISBN 86-82683-10-5 a) MnuiJbeite
ID=87074060
:
Edvard de Bono je roĎen na Malti. Nakon početnog obrazovanja, stečenog na koledţu Sv. Edvard i Kraljevskom univerzitetu na Malti, nastavio je da se školuje kao Roudzov stipendista u Krajst Čerču (Oksford) gde je s najvišim ocenama diplomirao psihologiju i fiziologiju, da bi zatim doktorirao medicinu. Doktorat j£ stekao i na Univerzitetu u Kembridţu. Sluţbovao je na univerzitetima u Oksfordu, Londonu, Kembridţu i Harvardu. Dr Edvard de Bono je izuzetno poštovan kao vodeći autoritet u oblasti direktnog učenja mišljenja kao veštine. Od njega je potekao pojam lateralnog razmišljanja (uvršten u Oksfordski reĉnik), a razvio je i formalne tehnike usmerenog kreativnog razmišljanja. Napisao je četrdeset pet knjiga, koje su prevedene na trideset sedam jezika. Osmislio je i dve televizijske serije. Nakon stoje pozivan da u četrdeset pet zemalja drţi predavanja i prisustvuje najvećim meĎunarodnim konferencijama, 1989 je zamoljen da predsedava specijalnom skupu dobitnika Nobelove nagrade. Podučavanje o veštini razmišljanja su od njega traţile brojne vodeće svetske poslovne korporacije, kao što su IBM, NTT (Japan), Du Pont, Prudential, Shell, Eriksson, McKinsevs, Ciba-Geigy, Ford i mnoge druge. Dr de Bono sprovodi najobimniji program direktne nastave razmišljanja u školama. Taj program primenjuju mno-
ge svetske zemlje. Osnivač je Trusta za istraţivanje spoznaje (Cognition Research Trust, 1969) i MeĎunarodnog kreativnog foruma (International Creative Forum), koji su spojili mnoge vodeće svetske korporacije. Uspostavio je i MeĎunarodni biro za kreativnost pri UN, u Njujorku, kako bi članicama te organizacije pomogao u stvaranju sve-ţih ideja. Za L-igru, čiji je on pronalazač, kaţu daje najjednostavnija autentična igra ikad osmišljena. Rad dr de Bona se zasniva na njegovom shvatanju uma kao samoorganizujućeg informativnog sistema.
Sadrţaj Predgovor I II III IV V VI VII
9 Gluma: Ako glumite mislioca, postaćete mislilac Stavljanje šešira: Veoma nameran proces Proces prevoĊenja: Namera i realizacija Igranje uloge: Praznik za ego Hernija razmišljanja: Melanholija i ostale tecnosti Svrha šest šešira: Pet vrednosti Simbolika i funkcija: Šest šešira, šest boja BELI ŠEŠIR
VIII IX X XI XII Xin
Ĉinjenice i cifre Ĉija je ovo ĉinjenica? UvoĊenje japanskog stila Ĉinjenice, istina i filozofi Ko stavlja šešir? Rezime
13 17 25 31 35 41 43
^ 47 53 57 61 67 71
CRVENI ŠEŠIR XTV XV XVI XVII XVIII XIX XX
Emocije i osećanja Mesto emocija u mišljenju Intuicija i slutnje Trenutak za trenutkom Upotreba emocija Jezik emocija Rezime
XXI XXII
CRNI ŠEŠIR Šta nije u redu s njim Suština i metod
73 75 79 85 89 95 99 101 107
XXIII XXIV XXV XXVI
Prošla i buduća suština Negativno uţivanje Staje prvo, negativno ili pozitivno? Rezime
113 121 125 129
ŢUTI ŠEŠIR XXVII XXVIII XXIX XXX XXXI XXXII XXXIII
Spekulativno-pozitivno Pozitivan spektar Razlozi i podrška logike Konstruktivno razmišljanje Spekulacija Odnos s kreativnošću Rezime
131 135 139 141 147 153 157
ZELENI ŠEŠIR XXXIV XXXV XXXVI XXXVII XXXVIII XXXIX XL XLI
Kreativno i lateralno razmišljanje Lateralno razmišljanje Prodor umesto prosuĊivanja potreba" za provokacijom Alternative Karakter i veština Šta biva s idejama? Rezime
159 165 169 175 181 189 193 197
PLAVI ŠEŠIR XLII
XLin
Kontrolisanje razmišljanja UsredsreĊenost Osmišljavanje programa Kratki pregledi i zakljuĉci Kontrolisanje i praćenje Rezime
XLIV XLV XLVI XLVII Zakljuĉak Rezime rezimea
199 205 211 217 221 227 229 231
Predgovor Da li zaista moţete da promenite efikasnost svog razmišljanja? U januaru 1985, magazin Tajmje za „muškarca godine" izabrao osobu koja je bila najzasluţnija za izvanredan uspeh Olimpijskih igara u Los Andelesu: Pitera Veberota. Sasvim je uobičajeno da ovakve sportske igre proizvedu gubitak od više stotina miliona dolara. Zbog toga je na nivou grada Los AnĎelesa izglasano da se na Igre ne troši novac iz opštinskih fondova, meĎutim Olimpijada 1984. je zapravo ostvarila višak od 250 miliona dolara. Izuzetan uspeh Igara je umnogome zavisio od novih koncepata i novih ideja, koje su zaţivele zahvaljujući pravilnom vodstvu i efikasnosti. Koja je vrsta razmišljanja bila potrebna da bi se ovi novi koncepti i ostvarili? U intervjuu Vašington Postu, 30. septembra 1984, Piter Veberot objašnjava na koji je način upotrebio lateralno razmišljanje za ostvarivanje novih koncepata. Lateralno razmišljanje je tehnika koju sam razvio pre mnogo godina i o kojoj sam napisao mnogo knjiga. Piter Veberot je devet godina pre Olimpijade došao na jednosatno predavanje 9
Predgovor
koje sam bio pozvan da odrţim u Udruţenju mladih predsednika (Young Presidents' Organisation). Postoje na stotine primera kako tehnika namernog razmišljanja moţe da ima snaţan efekat. Sve što ja mogu jeste da osmislim tehnike i objavim ih. Njihova praktična realizacija, meĎutim, počiva na pojedincima kao što je gospodin Veberot. Razmišljanje je ogromno čovekovo bogatstvo. Ipak, nikada ne moţemo biti u potpunosti zadovoljni ovim svojim najvaţnijm umećem. Bez obzira na to koliko smo u tome dobri, trebalo bi da uvek stremimo boljem. Uglavnom, jedini koji su izuzetno zadovoljni svojim razmišljanjem jesu oni loši mislioci, koji veruju daje svrha razmišljanja u tome da dokaţu da su u pravu - na sopstveno zadovoljstvo. Ukoliko moţemo samo ograničeno da sagledamo domet razmišljanja, onda je moguće da se osetimo sasvim zadovoljnima kada je reč o našoj uspešnosti u ovoj oblasti, ali, samo ako je tako i nikako drukčije. Osnovna poteškoća vezana za razmišljanje jeste konfuzija. Pokušavamo da obavimo suviše toga odjednom. Emocije, informacije, logika, nada i kreativnost - sve se to nagomila u nama. Kao da ţongliramo s previše loptica. Ono što predlaţem u ovoj knjizi jeste veoma jednostavan koncept koji misliocu dozvoljava da u odreĎenom trenutku obavlja samo jednu stvar. On postaje sposoban da odvoji emocije od logike, kreativnost od informacije, i tako dalje. Reč je o konceptu šest šešira za razmišljanje. Stavljanje nekog od tih šešira izaziva odreĎeni vid razmišljanja. U knjizi opisujem prirodu i doprinos svakog od tih vidova razmišljanja. 10
Predgovor
Šest šešira za razmišljanje nam omogućavaju da svojim razmišljanjem upravljamo onako kako dirigent upravlja orkestrom. Moţemo izazvati ono što ţelimo. Slično tome, na raznim sastancima je vrlo korisno izbaciti ljude iz njihove uobičajene kolotečine, kako bismo ih naveli da o datom problemu razmišljaju na drugačiji način. Šest šešira za razmišljanje su krajnje praktiĉni i u tome je glavna vrednost ovog koncepta. Edvard de Bono
11
'■■»
GLUMA Ako glumite mislioca, postaćete mislilac Verujem da se jedan od dva originalna Rodenova Mislioca nalazi u Buenos Airesu, na trgu ispred zgrade parlamenta. Barem je tako rekao moj vodič, pokazujući u pravcu ove mislima zaokupljene figure zamrznute u besmrtnoj bronzi. Kao ĉinjenica, ovo moţe biti pogrešno po više osnova. Moţda nije reč o originalu. Moţda ne postoje dva originala. Moţda je moj vodič pogrešio. Moţda se figura ne nalazi na trgu ispred zgrade parlamenta. Moţda me pamćenje vara. Prema tome, zašto sam izjavio nešto što, kao činjenica, nije apsolutno provereno? Ima više razloga. Jedan od njih je taj što nameravam da se u toku knjige konkretno pozabavim upotrebom činjenica. Drugi je razlog moja namera da isprovociram one koji smatraju da su činjenice same po sebi vaţnije od načina na koji ih koristimo. Treći razlog je moja ţelja da čitalac vizuelizira tu famoznu figuru mislioca, gde god se ona nalazila. Pravi raz13
Gluma
log je taj što je ova knjiga napisana u avionu, na putu od Londona do Kuala Lumpura u Maleziji. U svakom slučaju, upotrebio sam reč „verujem", koja ukazuje da je kod mene reč o uverenju, radije no o dogmatičnoj tvrdnji. Često moramo da ukaţemo na naĉin na koji je nešto izneseno. O tome i jeste reč u ovoj knjizi. Ţelim da zamislite taj toliko - isuviše - korišćen i lik Rodenovog Mislioca. Ţelim da zamislite tu bradu naslonjenu na ruku, pozu za koju se pretpostavlja da bi trebalo daje zauzme svaki mislilac koji je ozbiljan u svojoj nameri. Ja, zapravo, verujem da bi mišljenje trebalo da bude aktivno i ţustro, radije no turobno i svečano. MeĎutim, tradicionalna predstava će nam na trenutak biti od koristi. Zauzmite tu pozu - fizički, ne psihički - i postaćete mislilac. Zašto? Zato što, ako glumite mislioca, postajete mislilac. f^ Tibetanci izgovaraju svoje molitve tako što okreću okrugle molitvene ploče na kojima su one zapisane. Rotirajuće ploče spiralnom putanjom uzdiţu molitve u boţanske visine. Odista, ako su ploče pravilno balansirane, jedna osoba je dovoljna da podstiče okretanje tuceta molitvenih ploča, što podseća na cirkusku tačku u kojoj se tanjiri vrte na vrhovima dugačkih motki. Moţda je Tibetancima, dok okreću ploče, dozvoljeno da misle o spisku namirnica koje valja da kupe. Ono stoje vaţno jeste namera da se pomolite, radije no emocionalno ili duhovno uzbuĎenje koje mnogi hrišćani zahtevaju od sebe. Postoji, meĎutim, drugo hrišćansko stanovište koje je mnogo bliţe tibetanskom: obavljajte molitvene radnje čak i ako ste emotivno potpuno isključeni. Vremenom, vaše će emocije biti sustignute 14
I ___________ Ako glubite mislioca, postaćete mislilac
vašim aktivnostima. To je upravo ono što mislim kada od vas traţim da glumite mislioca. Zauzmite pozu mislioca. Radite ono što je potrebno. Imajte nameru i dajte je na znanje sebi i svima oko sebe. Ubrzo će vaš mozak početi da sledi ulogu koju igrate. Ako glumite mislica, uistinu ćete postati mislilac. Ova knjiga vam daje razne uloge koje treba da odglumite.
15
. a\l\
II STAVLJANJE ŠEŠIRA Veoma nameran proces Ono što najviše upada u oči pri posmatranju bilo kakve grupne fotografije snimljene pre četrdeset ili više godina jeste to da svi imaju šešire na glavi. Novinske fotografije i rani filmovi svedoče o ovom ogromnom broju šešira. Danas je šešir retkost, naročito meĎu muškarcima. Danas šeširi imaju tendenciju da definišu ulogu. Koriste se kao deo uniforme, koja ulogu definiše sama po sebi. Za zapovednički nastrojenog supruga koji stalno izdaje nareĎenja porodici, kaţe se da nosi svoj „upraviteljski" ili „direktorski" šešir. Direktorka moţe da napravi distinkciju izmeĎu svojih dveju uloga tako što će slušaocima reći da nekad nosi „direktorski", a nekad „šešir domaćice". GospoĎa Tačer, bivši britanski premijer, povremeno je izjavljivala da u upravljanje vladom unosi smotrenost, štedljivost i ekonomičnost domaćice. Jednako dobro je utemeljena i zamisao o šeširu ili kapi za razmišljanje. 17
Veoma nameran proces
II
• Moraću da stavim svoju kapu za razmišljanje i raz motrim vaš novi predlog. Nisam siguran da ţelim da prodam tu zgradu. • Stavi svoju kapu za razmišljanje i pozovi me sutra te lefonom. • Ovo je opasan razvoj situacije. Moraćemo da stavi mo svoje šešire za razmišljanje i vidimo kako ćemo da se izvuĉemo iz ove zbrke. Kapu za razmišljanje sam uvek zamišljao kao mekanu noćnu kapicu sa kićankom, sličnu kapi dvorske lude, ali bez one ukočene arogancije koja nije ništa drugo do pravi pravcati znamen gluposti. Ljudi dobrovoljno stavljaju sopstvene šešire za razmišljanje, ili traţe od drugih da to učine. Namerno stavljanje šešira je nešto veoma odreĎeno. U starim danima, kada bi dadilja stavila šešir na glavu, to je bio siguran znak da ona - i deca - izlaze napolje. Pogovora nije smelo da bude. Signal je bio konačan. Kad policajac stavi kapu na glavu, ona jasno signalizuje njegovu duţnost i spremnost daje vrši. Vojnik bez kape na glavi nikad ne izgleda tako ozbiljno i zastrašujuće kao vojnik s kapom. Šteta što ne postoji istinski šešir za razmišljanje, koji biste mogli da kupite u prodavnici. U Nemačkoj i Danskoj postoje studentske kape, koje podsećaju na one naučničke. MeĎutim, učenje i razmišljanje su retko kad jedno te isto. Studenti su suviše zauzeti učenjem o razmišljanju drugih, da bi i sami mislili. Razmislite o koristima prave mislilaĉke kape. 18
II ___________________ Stavljanje šešira__________
• Ne gnjavi me. Zar ne vidiš da razmišljam? • Prekinuću ovu diskusiju, tako da svi moţemo da sta vimo svoje šešire za razmišljanje i usredsreĊeno raz mislimo o ovom problemu. • Hoću da odmah razmisliš o ovome. Hajde, da vidim kako stavljaš svoj šešir za razmišljanje. • Hteo bih da ponovo razmisliš o tom planu. Stavi opet svoj šešir za razmišljanje. • Plaćate me da mislim. Prema tome, sedim i razmi šljam. Što me bolje plaćate, to ja bolje mislim. • Kako bi bilo da se sada zaista pozabavite ovim? Do sada sam od vas dobio samo automatsku reakciju. Stavite svoj šešir za razmišljanje. • Razmišljanje nije izgovor za izostanak akcije, već na ĉin da ona postane bolja. Prema tome, dajte malo ak cije. Mentalna predstava nekoga ko na glavi ima pravi šešir za razmišljanje mogla bi da posluţi za prebacivanje u smireno i ni sa čim ometeno trenutno raspoloţenje, neophodno za bilo kakvo razmišljanje koje je više od pukog reagovanja na situaciju. Moţda bi svesni mislioci mogli da odvoje pet minuta dnevno, tokom kojih bi namerno nosili šešir za razmišljanje. To zavisi od toga da li smatrate da ste plaćeni da mislite ili da sledite razmišljanje drugih. Ţeleo bih da se usredsredim na problem namernog razmišljanja. To je svrha šešira za razmišljanje. Stavljate ga namerno. Postoji onaj pokretno-govorno-dišući način razmišljanja koji stalno primenjujemo. Javljamo se kad zazvoni te19
\ 7
Veoma nameran proces
II
lefon. Prelazimo ulicu. Upadamo u kolotečinu i izlazimo iz nje. Ne moramo da budemo svesni koja noga je na redu da korakne kada hodamo, niti da upravljamo svojim disanjem. Ovaj tip trajnog automatskog razmišljanja je konstantno negde u pozadini. Postoji, meĎutim, drugačija vrsta razmišljanja, koja je mnogo više namerna i usredsreĎena. Pozadinsko razmišljanje sluţi za svakodnevno dovijanje. Namerno razmišljanje sluţi za to da učinite i više od toga. Svako moţe da potrči, ali sportista trči namerno i u tu svrhu trenira. Nema lakog načina da signaliziramo sebi da, umesto ovog svakodnevnog dovijanja, ţelimo da počnemo s namernim razmišljanjem. Prema tome, fraza „šešir za razmišljanje" postaje odreĎeni signal koji moţemo dati sebi ili drugima. Suprotstavimo sada ova dva načina razmišljanja: nesvesno i namerno. Kada vozite kola, morate da izaberete drumove, da ih sledite i sklanjate se s puta drugim učesnicima u saobraćaju. Tu ima mnogo trenutnih radnji nametnutih nam od strane poslednjeg trenutka i onog koji će uslediti neposredno iza njega. Tragate za signalima i reagujete na njih. Reč je, znači, o reaktivnom razmišljanju. Prema tome, pokretno -govorno - dišući vid razmišljanja je umnogome nalik voţnji niz drum. Pratite saobraćajne znake i donosite odluke. MeĎutim, vi pri tom ne izraĊujete mapu. Drugi vid mišljenja je onaj koji je vezan za izradu mape. Istraţujete predmet i izraĎujete mapu. Pravite je na objektivan i neutralan način. Za to su vam potrebni široki pogledi. To se, meĎutim, prilično razlikuje od pukog rea20
II ___________________ Stavljanje šešira __________
govanja na saobraćajne znake onim redom kojim se pojavljuju. Taj kontrast je vidljiv na sledećem primeru. Zamislite da pokušavate da nadgovorite nekoga u raspravi. Iznosite svoj slučaj i osvajate poene u svoju korist. Saslušate slučaj svog protivnika samo da biste ga napali i izloţili njegovu slabost. Iz trenutka u trenutak, vi napadate ili se branite. Svaka strana reaguje na onu drugu. Suprotstavite tome proceduru pravljenja mape. Vodim program nastave razmišljanja u školama. Zove se CoRT (program Cognitive Research Trust) i danas ga koristi nekoliko miliona školske dece u različitim zemljama. Naziv prve lekcije je PMI. Umesto pukog reagovanja na situaciju, dete izraĎuje jednostavnu mapu. Ono to čini tako što prvo gleda u „plus" pravcu i beleţi ono što opaţa. Potom dete gleda u „minus" pravcu i, naposletku, u „interesantnom" pravcu (za svim onim stoje vredno zabeleţiti, ali što ne spada ni u „plus" ni u „minus" kategoriju). Time je izrada mape okončana. Mislilac bira svoj put. Jedna devojčica je to veoma lepo rekla: „Smatrala sam da je PMI metod glup i neprirodan, jer sam znala šta mislim. MeĎutim, kad sam uradila PMI, otkrila sam da sam se predomislila, i to na osnovu onoga što sam sama zapisala." Stvar je u tome da valja usmeriti paţnju i naći način da se to i učini. U Sidneju, u Australiji, odeljenje od trideset dečaka je kolektivno izglasalo odluku da svako od njih dobija po pet dolara nedeljno da bi išao u školu. Nakon što su uradili 21
\ 7
Veoma nameran proces
II
PM, bez ikakvog nagovaranja od strane nastavnika, dvadeset devet njih je promenilo mišljenje i odlučilo da to ipak nije dobra ideja. Poslovni čovek, koji se mesecima sporio s velikom naftnom kompanijom, zamolio je sve da na sledećem sastanku urade PMI. Ispričao mi je daje problem tada bio rešen u roku od dvadeset minuta. Pošto se prostrla „mapa", trebalo je samo izabrati put. Ţena koja je dve godine planirala preseljenje iz Kalifornije u Arizonu, uradila je PMI sa svoja dva sina. Na kraju ove kratke veţbe, preseljenje je otkazano. Jedan od najvećih svetskih pronalazača, Pol Mekredi (pronalazač letenja na ljudski pogon), upetljao se u neki birokratski problem. Sin muje predloţio da uradi PMI i to je odredilo njegov sledeći potez. C Vid razmišljanja koji podrazumeva izradu mape iziskuje odreĎenu nepristrasnost. To nije slučaj s pokretno - govorno - dišućim vidom razmišljanja. Odista, ovaj reaktivan vid razmišljanja moţe da funkcioniše samo ukoliko se ukaţe nešto na šta valja reagovati. To je i razlog što poimanje kritičkog razmišljanja kao kompletne forme razmišljanja moţe da bude veoma opasno. Prisutno je glupo uverenje, zasnovano na pogrešnom tumačenju velikih grčkih mislilaca, da se razmišljanje zasniva na dijalogu i dijalektičkoj raspravi. Ovo je uverenje nanelo mnogo štete zapadnjačkoj misli. Zapadnjačka navika raspravljanja i dijalektike je defektna, jer izostavlja generativno i kreativno. Kritičko razmišljanje je u redu kad morate da odreagujete na nešto što vam je zadato, ali nimalo ne doprinosi stvaranju predloga. 22
II ___________________ Stavljanje šešira __________
Školska deca uglavnom treba da pasivno reaguju na ono što se pred njima naĎe: materijal iz udţbenika, komentari nastavnika, televizijske emisije itd. MeĎutim, kad dete završi školu, predstoji mu mnogo više od pukog reagovanja. Moraće da preuzima inicijativu i planira svoje postupke. Do toga neće dovesti pasivnost u razmišljanju. Da bih obuhvatio ovo „ddatno razmišljanje", uzeo sam termin operativnost. Reč je o veštini delanja i razmišljanja koje uz njega ide. Reč operativnost donekle zvuči kao reč „pismenost", a ja čvrsto verujem da bi operativnost trebalo da ide rame uz rame s pismenošću, umećem čitanja slova i brojeva, kao osnovnim sastojkom obrazovanja. Odista, CoRT nastava razmišljanja se bavi operativnim razmišljanjem: postavljanjem ciljeva, odreĎivanjem prioriteta, stvaranjem alternativa, itd. Ukoliko nije reč samo o pukom reagovanju na ono što je pred nama, neophodno je da znamo kako da usmerimo paţnju. PMI je jedan od CoRT načina da to i učinimo. U ovoj knjizi, pozabavićemo se drugim načinom. Kada se štampa mapa u boji, boje su razdvojene. Prvo se jedna nanosi na hartiju. Zatim preko nje dolazi druga. Onda sledeća, sve dok na kraju ne dobijemo mapu u punom koloru. U ovoj knjizi, šest šešira za razmišljanje odgovaraju različitim bojama koje se koriste u štampanju mape. To je metod koji nameravam da upotrebim za usmeravanje paţnje. Prema tome, stvar nije samo u tome da stavite šešir za razmišljanje, već i u odabiru boje šešira koji nameravate da upotrebite. 23
II
III PROCES PREVOĐENJA Namera i realizacija Ţeleo bih da se vratim na distinkciju izmeĎu namere i realizacije, jer mnogi na to gledaju potpuno pogrešno. Rekao sam da ćete, ako ispoljavate aktivnosti mislioca - recimo, stavljate na glavu svoj šešir za razmišljanje - naposletku zaista i postati mislilac. Za aktivnostima će uslediti razmišljanje. Vaša gluma će prerasti u stvarnost. Izgleda da tvrdim da će, ukoliko imate nameru da postanete mislilac, doći do njene realizacije. Mnogi će pohitati da ukazu na apsurdnost ovoga. Dozvolite da to učinim umesto njih. Ako imate nameru da postanete dizač tegova, da li će ta vaša namera biti dovoljna da ih zaista i podignete? Ukoliko imate nameru da postanete šahista, da li će ona biti dovoljna da majstorski pomerate figure po tabli? Odgovor je ne, jer su u ovim slučajevima potrebne vanserijske sposobnosti. MeĎutim, ako imate nameru da postanete kuvar, i ako preduzimate odgovarajuće aktivnosti, postaćete sasvim podnošljiv kuvar. Nećete postati Eskofje,* izuzev u sluča* Escoffier, čuveni francuski kuvar s početka XX veka (prim. prev.) 25
Namera i realizacija
III
ju da zaista posedujete potrebnu darovitost, ali bićete izvesno bolji kuvar od nekog ko to ne namerava i ne preduzima ništa. Molim vas da obratite paţnju na to da namera nije dovoljna. Morate da preduzmete odreĊene aktivnosti. Namera Tibetanca da se moli nije dovoljna: on mora da okreće molitvene ploče. Izvesno da nije dovoljno da mislilac sebe smatra misliocem. To gotovo daje potpuno suprotno onome što govorim. Ako sebe smatrate misliocem, onda verovatno ne preduzimate ništa u tom pogledu -jer imate visoko mišljenje o sebi i zadovoljni ste svojom navodnom veštinom. Jednom sam zatraţio od grupe odlično obrazovanih Amerikanaca (svi su imali fakultetske dinlome) da svoju sposobnost razmišljanja ocene ocenom ocrjedan do deset. Na moje zaprepašćenje, prosečna ocena je bila osam. Drugim recima, njihovo sagledavanje dometa razmišljanja je bilo toliko ograničeno da je svako od njih smatrao da je njegovo razmišljanje gotovo maksimalno dobro. Da ovo ne bi zvučalo preoštro, pretpostavljam da su mnogi od prisutnih pogrešno protumačili pitanje. Znali su da su u školi i na fakultetu uvek bili meĎu deset odsto najboljih, tako da je ocena osam predstavljala skromno priznanje ove komparativne izvedbe. Ja sam, razume se, traţio apsolutni rejting. Ipak, ljudi su neverovatno zadovoljni sobom kada je reč o njihovom razmišljanju -jer ne mogu da zamisle kako bi se ono moglo poboljšati. Namera da postanete mislilac je veoma bitna, zato što je krajnje retka. Ne sećam se da sam ikada sreo nekoga ko je zaista ţeleo da postane mislilac. Imajući na umu ovo što 26
III _________________ Proces prevoĊenja _________
sam maločas izneo, to ne bi trebalo da predstavlja nikakvo iznenaĎenje. Pored toga, ţelja da postanete mislilac pokazuje da to još uvek niste. Humor, seks i razmišljanje su tri aktivnosti za koje svi sebe smatraju apsolutno kompetentnima.
Kada je dr Luis Alberto Maĉado predloţio da postane ministar za razvoj inteligencije u vladi Venecuele, njegov zahtevje doĉekan salvama smeha. MeĊutim, istrajaoje i naposletkuje 106.000 nastavnika osposobljeno da predaje CoRT nastavu razmišljanja. Po zakonu, svako dete školskog uzrasta u Venecueli mora da provede dva ĉasa nedeljno uĉeći specifiĉan naĉin razvijanja veštine mišljenja. Imaju, dakle, školski predmet pod nazivom razmišljanje". Uĉenici to znaju, njihovi uĉitelji i pedagozi takoĊe, a isto tako i njihovi roditelju Ta veština razmišljanja koju Ďaci stiču je vaţna. Znatno vaţnija, meĎutim, jeste zamisao o razvijanju veštine razmišljanja. Uobičajena predstava koju o sebi ima dete koje pohaĎa školu jeste da je „inteligentno" ili „neinteligentno", u zavisnosti od toga kako mu ide učenje i koliko uspeva da zadovolji zahteve nastavnika. Ovaj koncept inteligencije je zapravo koncept vrednosti. Kao kada je neko visok ili nizak, lep ili običan. Tu ne moţe da se učini bog znašta. Biti mislilac znači imati totalno drugačiju predstavu o sebi. Reč je o operativnoj veštini, koju moţete da razvijete. Moţete da postanete bolji u razmišljanju, jednako kao što moţete da postanete bolji u fudbalu ili kuvanju. Venecuelanska deca znaju da mogu da misle o nečemu ako to hoće i znaju da će se, u tom slučaju, iz tog razmišljanja iz27
Namera i realizacija
III
roditi neke ideje. U tu svrhu se koriste CoRT okvirima. Upotreba šešira za razmišljanje opisanih u ovoj knjizi jeste jedan od načina pojačavanja te namere da postanete mislilac. Biti mislilac ne znači automatski i biti uvek u pravu. Zaista, onaj ko je stalno u pravu je verovatno loš mislilac (arogantan, nezainteresovan za istraţivanje, nesposoban da sagleda alternative itd.). Biti mislilac ne podrazumeva biti pametan. Niti podrazumeva rešavanje svih onih zakučastih problema za koje ljudi uvek od mene očekuju da ih resim. Biti mislilac podrazumeva svesnu ţelju da to budete, što je mnogo jednostavnije u odnos^ na golf, tenis ili muziku. Potrebno je, naime, manje opreme. Prema tome, prvi korak jeste namera, stoje istovremeno i lako i teško. Umnogome je slično onim zen navikama o kojima je lako pisati, ali ih je teško upraţnjavati. Zbog toga se oseća potreba za nekim opipljivim strukturama kao što su šest šešira za razmišljanje. Sad već moţemo da bacimo pogled i na aspekt realizacije. Da li namrštene obrve i brada oslonjena na ruku zaista nešto znače? Odgovor je da, ako je reč o nameri i ne, ako je reč o nečijem prirodnom izgledu i stavu. IznenaĎujuće je da na psihološkom nivou to moţe i da funkcioniše. Postoje dokazi koji navode na pomisao da, ukoliko prihvatite osmeh kao svoj standardni izraz lica, vaša fiziologija to propraća i vi postajete srećniji i teţe se ljutite. Na veštačke osmehe fotomodela u reklamama ljudi reaguju kao da su ti osmesi stvarni. Signali prerastaju u stvarnost. Masku sledi suština. Na još osnovnijem nivou, ako nameravate da sasluša28
III
Proces prevoĊenja
te nekoga, provešćete nešto više vremena slušajući - i vaše će razmišljanje postati bolje. Ukoliko svesno primaknete obrve da biste razmišljali, odluku nećete doneti sve dok ih ne vratite u prirodan poloţaj, a ona bi trebalo da bude bolja od neke naprečac donesene odluke. Mladi skloni nasilju su poverovali da je njihovo razmišljanje postalo manje nasilno zato što nisu morali da naprečac reaguju u okviru nasilnog klišea. Šest šešira za razmišljanje pruţaju opipljiv način prevoĎenja namere u realizaciju.
29
•■«
IV IGRANJE ULOGE Praznik za ego Ljudi se ne bune da „glume budalu" sve dok je očigledno da je to samo gluma. Čak se ponose svojom dobrom izvedbom i time što im je uspelo da odglume krajnje budalastu budalu. To postaje merilo dostignuća i sposobnosti. Uloga je prihvaćena, a ego reţira predstavu. Jedan od problema Zen-budizma je to što ego, što više nastoji da,,ne bude tu", postaje sve prisutniji upravo u tom „nastojanju". Jedna vrsta glumaca gubi identitet svog ega i preuzima ego uloge (metodska gluma). Druga vrsta glumaca reţira sopstvenu izvedbu. I jedni i drugi su dobri glumci. Jedni se provode negde napolju, a drugi kod kuće. Glumljenje nekoga drugog omogućava egu da ide dalje od svojih normalnih restriktivnih predstava o sebi. Često su glumci u svakodnevnom ţivotu prilično stidljive osobe. MeĎutim, uloga daje slobodu. Moţda nam nije lako da uvidimo da smo budalasti, da grešimo ili da nas je neko nadmudrio. Uz dobro definisanu ulogu, moţemo to da odigramo, zadovoljni zbog svoje glumačke veštine, umesto da nanesemo štetu svom egu. U tome je prednost uverenja ostakli da ste dobar glumac. 31
Praznik za ego
IV
Bez zaštite koju pruţa ova formalna uloga, ego je izloţen riziku. To je razlog što osobe koje su po prirodi negativne uzimaju ulogu „antiprotivnog" (Ďavoljeg advokata) onda kada ţele da budu negativne. Time ţele da ukazu da one inače nisu takve, ali daje korisno imati nekoga ko će odigrati tu ulogu i da nameravaju da je odigraju dobro. Ova tradicionalna uloga deţurnog oponenta je veoma slična razmišljanju pod crnim šeširom, koje će biti opisano nešto kasnije. MeĎutim, umesto samo jedne mislilačke uloge, biće ih šest, od kojih je svaka definisana drugačijim šeširom za razmišljanje. Glumiti mislioca, u opštem smislu reci, predstavlja vredan korak na putu da postanete mislilac. Ali, moţemo da idemo i dalje, tako što ćemo tu obimnu ulogu rastaviti na više delova. Ti delovi postaju karakterne uloge, slične onima u dobroj pantomimi, televizijskoj sapunici ili tradicionalnom vesternu. Ili u vrlo izvornoj formi japanskog Kabuki-pozorišta, u kome su uloge krajnje stilizovane. Svako ume da prepozna vešticu u pantomimi. Ona krešti, ima zlurad pogled i uţiva u negativnim osećanjima koje očigledno izaziva u publici. To je njena uloga i ona joj se predaje. Tu je, zatim, i plemeniti princ koji predstavlja sile dobra. Obična ljudskost je otelovljena u liku dame. Tradicionalno, ulogu princa igra ţensko, a damu muškarac. To ima vrlo mnogo smisla, jer čitava svrha uloga u pantomimi jeste da se ode stoje moguće dalje od stvarnosti, kako bi se ilustrovale ideje. Uloge koje odgovaraju stvarnom ţivotu bi ilustrovale samo sebe. Uloge u pantomimi su osmišljene tako da predstavljaju velike sile koje, da bi nas zabavile, postaju humanizovane. Prema tome, što je uloga očiglednije namema i veštačka, to nam postaje 32
IV
Igranje uloge ____________ \ 7
prepoznatljivija kao uloga. U tome leţi tajna uspeha američkih TV-sapunica; to je razlog što vam se dopada Dţej Ar iz serije „Dalas". Obimna uloga šešira za razmišljanje je rastavljena na šest različitih karakternih uloga, predstavljenih pomoću šest različito obojenih šešira za razmišljanje. U svakom trenutku moţete da birate koji ćete od šest šešira staviti na glavu. Stavljate šešir i zatim igrate ulogu koja je njime definisana. Gledate sebe kako igrate tu ulogu. Igrate je najbolje što umete. I vaš ego je uključen u nastojanje daje dobro odigrate. Promenivši šešir za razmišljanje, morate da promenite i ulogu. Svaka uloga bi trebalo da bude drugačija. Različita poput veštice i princa iz pantomime. Postajete mnoštvo različitih mislilaca - koji svi misle istom glavom. Sve ovo je deo onog vida razmišljanja koji podrazumeva izradu mape. Kao što sam rekao, svaki obojeni šešir predstavlja drugu boju koja se moţe upotrebiti pri pravljenju mape. Na kraju, zajedništvo boja daje kompletiranu mapu. Na stranicama koje slede, opisano je svih šest šešira za razmišljanje. To što su različiti i stoje moguće više drugačiji, potpuno je namerno. Tako bi i trebalo da se nose. Crveni šešir se umnogome razlikuje od belog. Ţuti i crni šešir predstavljaju oštar kontrast. Uloga plavog šešira se razlikuje od uloge zelenog. Igrati komediju nije isto što i igrati tragediju. Kada navučete kostim klovna, glumite klovna. Kad stavite šešir nitkova, glumite nitkova. Ponosite se time što moţete da odigrate različite uloge. 33
Praznik za ego
IV
Razmišljanje sada počinje da teče iz uloga koje igrate, a ne iz vašeg ega. Tako se prave mape. A onda, na kraju, ego bira put koji mu najviše odgovara.
34
HEMIJA RAZMIŠLJANJA Melankolija i ostale teĉnosti Ovo poglavlje je namenjeno onima koji još uvek nisu ubeĎeni. Ono je za one kojima se još uvek čini daje koncept šest šešira za razmišljanje frivolna i besmislena igra koja ni na koji način ne doprinosi našoj veštini mišljenja. Takve osobe bi trebalo da pročitaju ovo poglavlje. Ostali, ako hoće, mogu i da ga preskoče. Moţda su Grci bili u pravu kada su verovali da postoji šest različitih telesnih tečnosti koje utiču na raspoloţenje. Ako ste turobni i melanholični, to je stoga što kroz vaš sistem protiče „crna ţuč". Štaviše, reč melankolija znači upravo to: „crna ţuč". Prema tome, vaše raspoloţenje su odreĎivale tečnosti ili„humori" koji su u tom trenutku preovlaĎivali u vašem sistemu. Te tečnosti su uticale na vaše raspoloţenje, a ono, opet, na vaše razmišljanje. Mnoge deprimirane osobe primećuju da su misli kojima su u stanju da se bave u periodu depresije prilično drugačije od onih kojima su u stanju da se bave kada su vedrije raspoloţene. 35
Melankolija i ostale teĉnosti
a-_
Budući da danas znamo mnogo o mozgu, u mogućnosti smo da dokaţemo osnovanost grčke teorije. Znamo da ravnoteţa hemikalija (neurotransmitera) koje deluju u hipotalamusu moţe da ima snaţan uticaj na ponašanje. Znamo za endorfine, morfijumu slične hemikalije koje se oslobaĎaju u mozgu (koje čine da se dţogeri u odreĎenom trenutku osećaju izvanredno dobro). Znamo da sloţeni neuropeptidi koje oslobaĎa hipofiza mogu da odlaze na druga mesta u mozgu i razlaza se u specifične hemikalije koje utiču na različite delove mozga. Sumnja se da do prolećne groznice kod ţivotinja dolazi upravo na taj načini(promena ravnoteţe svetlosti i tame dovodi do toga da nipofiza oslobaĎa hemikalije koje aktiviraju seksualno interesovanje). Vremenom ćemo moţda shvatiti na koji način hemikalije u mozgu — a, moguće, i u ćelom krvotoku — imaju tako izraţen uticaj na naše raspoloţenje i razmišljanje. Veoma je dobro utemeljeno i shvatanje da fiziološke reakcije mogu da se menjaju putem normalnog procesa uslovljavanja, što je dokazao Pavlov. Ţivotinje su bile istrenirane da podignu ili snize svoj krvni pritisak kao reakciju na signal spolja. Moguće je da šest šešira za razmišljanje vremenom uspeju da steknu status uslovnog signala koji inicira pojavu odreĎene hemijske podloge u mozgu koja će, zauzvrat, imati uticaja na naše razmišljanje. Ovom problemu moţemo prići i iz drugog ugla i opet dobiti isti rezultat. Ako na mozak gledamo kao na aktivan informativni sistem, uviĎamo da se on po ponašanju umnogome razlikuje od pasivnih informativnih sistema, kakvi se koriste u 36
Hernija razmišljanja
kompjuterima i još ponegde (štamparstvu, recimo). Aktivne sisteme sam opisao, donekle preliminarno, u Mehanizmu uma (The Mechanism ofMind). Ta knjiga je objavljena 1969, a sada je otkrivaju naučnici koji rade na kompjuterima pete generacije, a koji su došli do zaključka da su samoorganizujući aktivni sistemi od suštinskog značaja. Aktivan sistem znači da se informacija sama organizuje u vidu obrazaca, umesto da pasivno leţi na površini, čekajući daje organizuje neki spoljašnji procesor. Na posluţavniku je pesak. Čelična lopta bačena na površinu ostaje tamo gde je pala. Ako se lopta ubaci u odreĎeni kvadrant mreţe podeljene na kvadrate, ona tamo i ostaje. To je pasivan informativni sistem. Lopta ostaje tamo gde je pala. Na drugom posluţavniku se nalazi vreća od rastegljive gume, ispunjena veoma viskoznim uljem. Prva lopta koja pada na površinu postepeno tone ka dnu, pritiskajući površinu pod sobom da bi tamo dospela. Kad se konačno smiri, na površini je primetna kontura, neka vrsta udubljenja u kome lopta leţi. Druga lopta se kotrlja niz nagib i smiruje pored prve. Druga lopta je aktivna. Ona ne ostaje tamo gde je bačena, već sledi pravac nagiba koji je svojim „prizemljenjem" napravila prva lopta. Štaviše, sve naredne lopte će se kotrljati u pravcu prve i formiraće se skupina. Ovde, dakle, imamo jednostavnu aktivnu površinu koja dozvoljava da se dolazne informacije (lopte) organizuju u skupinu. Modeli koje smo naveli su veoma primitivni, ali sluţe da bi ilustrovali ogromnu razliku izmeĎu pasivnih i aktivnih sistema. Na nesreću, celokupno naše razmišljanje je 37
Melankolija i ostale teĉnosti
okrenuto prema pasivnim sistemima, budući daje univerzum aktivnih sistema potpuno različit. Moguće je pokazati kako se nervna mreţa ponaša kao aktivan samoorganizujući informativni sistem, što je i bio moj cilj u Mehanizmu uma. Štaviše, model koji sam opisao u knjizi danas postoji kao kompjuterska simulacija i umnogome se ponaša onako kako sam predvideo. Aktivna priroda nervne mreţe je ta koja omogućava da * se dolazne informacije same organizuju u obrasce. Formacija i upotreba ovakvih obrazaca daju podsticaj percepciji. Da nije te sposobnosti mozga da dopusti dolaznim informacijama da se same organizuju u obrasce, čak bi i tako jednostavne radnje kao što je prelazak preko ulice bile praktično neizvodljive. Naš mozak je osmišljen tako da bude briljantno nekreativan. Osmišljenje da formira obrasce i potom ih tako nepromenljive koristi u svakoj mogućoj prilici u budućnosti. MeĎutim, samoorganizujući sistemi imaju jednu veliku manu. Ostaju zarobljeni u sekvenci iskustva (odreĎene istorije dogaĎanja). Zbog toga će kompjuteri pete generacije morati da budu opremljeni humorom, emocijama ili sposobnošću da prave glupe greške. Inače, nikada neće umeti da misle. Pragovi i osetljivost nervnih jedinica su, zahvaljujući hemikalijama iz sredstava za pranje i kupanje, doţiveli mnoge promene. Menjanje tih hemikalija rezultuje stabilizovanjem različitih obrazaca. Na izvestan način, imamo drugi mozak za svaku različitu hemijsku podlogu. Ovo ukazuje na to da su emocije suštinski deo naše sposobnosti da razmišljamo, a ne samo višak koji tu sposobnost ometa. 38
Hernija razmišljanja
Osobe koje imaju teškoća u donošenju odluka bi mogle pomisliti da razne hemijske postavke mozga donose odluke koje su za njih, konkretno, ispravne. Prema tome, oba izbora su prava - samo za različite mozgove. Otud i neodlučnost. U trenucima panike ili besa, ljudi su skloni da se ponašaju primitivno, moţda zbog toga što se mozak tako retko nalazi u tim posebnim hemijskim uslovima, da nije imao šanse da formira sloţene obrasce reagovanja. To bi značilo da postoji veoma dobar razlog za obučavanje ljudi pod takvim emocionalnim uslovima (stoje vojska oduvek i činila). UviĎamo, prema tome, vaţnost promenjene hemijske postavke u mozgu. To, s jedne strane, potiče od našeg sve većeg znanja o ponašanju mozga. S druge strane, to vuče koren iz teoretskih razmatranja ponašanja aktivnih samoorganizujućih informativnih sistema. Kakve veze sve ovo ima sa šest šešira za razmišljanje? Već sam pomenuo da bi ovi šeširi mogli da postanu uslovni inicijatori koji bi, shodno tome, menjali hemijsku ravnoteţu mozga. Razdvajanje različitih aspekata mišljenja je takode od velikog značaja. Ukoliko se resimo da mislimo na normalan način, mi ili pokušavamo da isključimo emocije (koje tada nastavljaju da u pozadini igraju izuzetno uticajnu, mada skrivenu ulogu), ili krivudamo izmeĎu razuma i emocija. Ukoliko su različite hemijske postavke zaista povezane s različitim načinima razmišljanja, onda ovaj neodreĎeni vid razmišljanja nikad ne daje mozgu priliku da napravi bilo kakvu postavku. 39
VI SVRHA ŠEST ŠEŠIRA Pet vrednosti Prva vrednost šest šešira za razmišljanje je u igranju definisanih uloga. Glavno ograničenje razmišljanju jeste odbrana ega, koji je odgovoran za većinu praktičnih nedostataka razmišljanja. Šeširi nam dozvoljavaju da mislimo i kaţemo stvari koje inače ne bismo mogli ni pomisliti ni reći, a da pri tom ne izloţimo riziku svoj ego. Navlačenjem klovnovskog kostima stičete puno pravo da glumite klovna. Druga njihova vrednost leţi u usmeravanju paţnje. Ukoliko naše razmišljanje valja da bude više no samo reaktivno, moramo da znamo kako da usmerimo paţnju na aspekte redom kako se pojavljuju. Šest šešira predstavljaju sredstva za usmeravanje paţnje na šest različitih aspe-kata problema. Treća vrednost je njihova praktiĉna primenljivost. Simbolizam šest različitih šešira obezbeĎuje vrlo pogodan način da od nekoga (uključujući tu i sebe lično) zatraţite da preĎe u „drugi reţim". Moţete da zatraţite od nekoga da bude negativan, ili da prestane da bude negativan. Mo41
Pet vrednosti
IV
ţete da zatraţite od nekoga da bude kreativan. Moţete da zatraţite od nekoga da reaguje čisto emotivno. Četvrta vrednost je njihova moguća zasnovanost na moţdanoj herniji, koju sam naglasio u prethodnom poglavlju. Ja sam spreman da pretpostavim i neke stvari koje seţu dalje od trenutnog znanja, budući da teoretski zahtevi samoorganizujućih sistema opravdavaju takvu ekstrapolaciju. Peta vrednost je njihova upotrebljivost za ustanovljavanje pravila igre. Ljudi veoma uspešno uče ta pravila. Učenje pravila igre jeste jedna od najjačih formi učenja kod dece, koja im i omogućava da budu tako vesta u rukovanju kompjuterima. Šest šešira za razmišljanje ustanovljavaju odreĎena pravila za „igru" razmišljanja. Konkretno, igra razmišljanja koju ja imam na umu jeste izrada mape, jer se razlikuje od raspravljanja.
42
t
vn SIMBOLIKA I FUNKCIJE Šest šešira, šest boja Svaki od šest šešira za razmišljanje ima svoju boju: belu, crvenu, crnu, ţutu, zelenu, plavu. Boja istovremeno daje i ime šeširu. Mogao sam da izaberem i neke mudre grčke nazive koji bi ukazivali na vid razmišljanja koji iziskuje svaki šešir. To bi bilo impresivno i zadovoljilo bi neke ljude. MeĎutim, bilo bi od male praktične vrednosti, budući da se takva imena teţe pamte. Ţelim da mislioci te šešire vizueliziraju i predstave sebi kao stvarne šešire. Zbog toga je vaţna boja. Kako biste ih inače razlikovali? Različite oblike bi, opet, takoĎe bilo teško zapamtiti, a bili bi i zbunjujući. Boja čini predstavu lakšom. Boja svakog šešira je povezana i s njegovom funkcijom. Beli šešir - bela boja je neutralna i objektivna. Beli šešir je zaokupljen objektivnim činjenicama i brojkama. 43
Šest šešira, šest boja
VII
Crveni šešir - crveno je indikator ljutnje („zacrveni" vam se pred očima), besa i emocija. Crveni šešir vam omogućava da stvar sagledate s emotivne strane. Crni šešir - crna boja je turobna i negativna^Crni šešir obuhvata negativne aspekte - zbog čega se nešto ne moţe učiniti. Ţuti šešir - ţuta boja je sunčana i pozitivna. Ţuti šešir je optimističan i obuhvata nadu i pozitivno mišljenje. Zeleni šešir - zeleno je trava, vegetacija i obilan, plodonosan rast. Zeleni šešir je pokazatelj kreativnosti i novih ideja. Plavi šešir - plava boja je hladna i ujedno boja neba, koje je iznad svega drugog. Plavi šešir je zaduţen za kontrolu i organizaciju procesa mišljenja, kao i korišćenja ostalih šešira. Ukoliko upamtite boje i asocijacije vezane za njih, biće vam lako da upamtite funkciju svakog šešira, koja će u tom slučaju slediti sama od sebe. Moţete ih shvatiti i kao tri para: • beli i crveni • crni i ţuti • zeleni i plavi. U praksi, šešire uvek pominjemo prema boji, a nikada prema funkciji. Za to postoji dobar razlog. Ako zatraţite od nekoga da na nešto emotivno odreaguje, teško da ćete dobiti iskrenu reakciju, jer ljudi veruju daje emocionalnost greška. MeĎutim, termin crveni šešir je neutralan. Moţete da zamolite neku osobu da „na trenutak skine crni šešir", stoje mnogo lakše nego da od nje zatraţite da prestane da 44
VII
Simbolika i funkcije
bude tako negativna. Neutralnost boja dopušta da se šeširi koriste bez imalo nelagodnosti. Razmišljanje postaje igra sa definisanim pravilima, radije no stvar podsticaja i stroge kritike. Šeširi se pominju direktno: • Ţelim da skineŠ svoj crni šešir. • Hajde da svi na nekoliko trenutaka stavimo svoje cr vene šešire. • To je dobro - za razmišljanje pod ţutim šeširom. Da ĉujemo sada šta kaţe beli. Kad imate posla s ljudima koji nisu pročitali ovu knjigu i nisu svesni simbolike koju u sebi nose šest šešira za razmišljanje, objašnjenje koje ide uz svaku boju će brzo dati „šmek" svakom šeširu. Tu upadate vi, dajući tim ljudima primerak ove knjige daje pročitaju. Stoje fraza raširenija, to će efikasnija biti u praksi. Naposletku, trebalo bi da budete u stanju da tokom bilo kakve diskusije s lakoćom menjate „šešire".
45
vm BELI ŠEŠIR Činjenice i brojke Moţete li da glumite kompjuter? Naprosto iznesite ĉinjenice, na neutralan i objektivan naĉin. Pustite tumaĉenje; samo ĉinjenice, molim. Koje su ĉinjenice u ovoj situaciji. Kompjuteri još uvek nemaju emocije (premda ćemo morati da ih učinimo takvim, ako hoćemo da razmišljaju inteligentno). Od njih očekujemo da nam na naš zahtev prikaţu činjenice i brojke. Ne očekujemo da se kompjuter s nama raspravlja i da svoje činjenice i brojčane podatke koristi samo kao svoje argumente u toj raspravi. Suviše često su brojke i činjenice deo rasprave. Činjenice se koriste u neku svrhu, umesto da se prezentiraju kao činjenice. Kada se iznesu kao deo rasprave, činjenice i brojke se nikada ne mogu tretirati objektivno. Prema tome, očajnički nam je potreban zaokret koji kaţe: „Samo činjenice, molim - bez rasprave." 47
Ĉinjenice i brojke
Naţalost, zapadnjački način razmišljanja, sa svojom navikom zalaţenja u rasprave, više voli da prvo da zaključak i tek onda iznese činjenice koje taj zaključak potkrepljuju. Nasuprot tome, u razmišljanju koje podrazumeva izradu mape, koje ja zagovaram, prvo moramo da napravimo mapu, a tek potom biramo put. To znači da nam prvo valja imati činjenice i brojke. Prema tome, razmišljanje pod belim šeširom jeste pogodan način da zatraţite da vam se na neutralan i objektivan način iznesu činjenice i brojke. Jednom je protiv IBM-a (International Business Machines) u SAD bila povedena antitrustovska parnica i ceo slučaj je dostigao mamutske razmere. Optuţnica je naposletku odbačena - verovatno zbog toga stoje shvaćeno da je snaga IBM-a potrebna SAD kako bi mogle da se takmiče s visoko organizovanom konkurencijom japanskih elektronskih kompanija. Ima, meĎutim, indicija da je za odbacivanje optuţnice postojao još jedan razlog. IBM je dao na uvid ogroman broj dokumenata (oko sedam miliona, mislim), s kojim nijedan sud nije mogao da izaĎe na kraj. Daje sudija nekim slučajem umro za vreme trajanja procesa, moralo bi da se počne ispočetka. Budući da se sudijsko naimenovanje dobija tek kad pravnik dosegne onu relativnu starost koja podrazumeva i relativnu mudrost, postojala je sasvim izvesna mogućnost da sudija u toku suĎenja umre. Proces je stoga bilo nemoguće dovesti do kraja, sem u slučaju da su naimenovali veoma mladog sudiju koji bi se celog ţivota bavio tim jednim jedinim slučajem. Poenta ove priče jeste daje na zahtev za činjenicama i brojkama moguće odgovoriti tako obimnim informacija48
VIII
Beli šešir
ma da onaj koji ih traţi bude preplavljen njihovom količinom. • Ako ţelite ĉinjenice i brojke, moţete ih imati (psovka nedostaje). Sve do jedne. Ovakva reakcija je razumljiva, jer se svaki pokušaj da se činjenice pojednostave moţe sagledati kao odabir činjenica koje će podrţati slučaj. Da bi izbegla davljenje u moru informacija, osoba koja traţi razmišljanje pod belim šeširom moţe da konkretizuje svoj zahtev, kako bi izvukla samo one informacije koje su joj potrebne. • Da ĉujem vaše opšte razmišljanje pod belim šeširom na temu nezaposlenosti. • Dajte mi statistiĉke podatke o onima koji su napusti li školu, i to za period od šest meseci nakon prekida školovanja. Formulisanje odgovarajućih konkretnih pitanja jeste deo normalnog procesa traţenja informacije. Advokati vesti u unakrsnom ispitivanju to stalno rade. Idealno, svedok bi trebalo da nosi beli šešir za razmišljanje i da na pitanja odgovara činjenicama. Sudije i advokati koji se bave krivičnim pravom bi verovatno smatrali frazu o belom šeširu veoma pogodnom. - Već sam rekao, vratio se u svoj stan u šest i trideset ujutrujerje ćelu noć proveo kockajući se. — Gospodine Dţons, da li ste u noći 30. juna zaista videli optuţenog kako se kocka, ili vam je on rekao da se ćele noći kockao? 49
€ ĉinjenice i brojke
VIII
- Ne, ĉasni Sude. Ali, on gotovo svake veĉeri odlazi da se kocka. - Gospodine Dţons, da na glavi imate beli šešir za razmišljanje, šta biste rekli? - Video sam optuţenog kako se 1. jula ujutru u šest i trideset vraća u svoj stan. - Hvala. Moţete ići. Mora se napomenuti da advokati koji se bave krivičnim pravom uvek nastoje da naprave slučaj. Njihova pitanja su stoga formulisana tako da podrţe ţeljeni smer rasprave ili da ometu smer rasprave na koji navodi druga strana. To je, razume se, potpuno suprotno od razmišljanja pod belim šeširom. Uloga sudije je, meĎutim, interesantna. Holandski pravni sistem ne poznaje instituciju porote. Trojica sudija ili njihovih pomoćnika nastoje da iznaĎu činjenice vezane za slučaj isključivo putem razmišljanja pod belim šeširom. Njihov zadatak je da naprave „mapu" i onda donesu presudu. To, meĎutim, nije slučaj u Engleskoj i Sjedinjenim Drţavama, gde sudija vodi računa o zakonitom iznošenju dokaza, a potom na dokaze prezentovane od strane advokata reaguje direktno ili posredstvom porote. Prema tome, svaka osoba koja formuliše pitanja u nameri da izvuče informaciju mora da bude sigurna da na sopstvenoj glavi ima beli šešir za razmišljanje. Da li zaista nastojite da doĎete do činjenica ili gradite slučaj na osnovu zamisli koja vam se začela u glavi? - Prošle godine je u SAD zabeleţen porast prodaje ćurećeg mesa u iznosu od dvadeset i pet odsto, usled porasta interesovanja za zdravu ishranu i brige za zdravlje. Ćureće meso se smatra „lakšim ". 50
VIII ___________________ Beli šešir _____________
« — Gospodine Ficler, zamolio sam vas da stavite svoj beli šešir. Ĉinjenica je porast prodaje u iznosu od dvadeset pet odsto. Ostatak jevaša proizvoljna interpretacija. - Ne, gospodine. Istraţivanje trţišta jasno pokazuje da razlog koji ljudi navode u korist kupovine ćurećeg mesa jeste taj što veruju daje siromašno kolestero lom. - Znaĉi, tu imamo dve ĉinjenice. Prva: prodaja ćure ćeg mesa je tokom prošle godine porasla za dvade set pet odsto. Druga: neka istraţivanja trţišta poka zuju da ljudi tvrde da ćuretinu kupuju zato što su za brinuti zbog kolesterola. Beli šešir, na neki način, daje pravac kome treba teţiti u rukovanju informacijama. Do nas stoji da se potrudimo da ulogu koja podrazumeva nošenje belog šešira odigramo stoje moguće bolje. To znači da teţimo dobijanju golih činjenica. Očigledno da beli šešir iziskuje i odreĎenu veštinu - moţda više nego ostali šeširi. - Prisutan je trend porasta broja ţena koje puše cigare. - To nije ĉinjenica. - Jeste. Baratam brojkama. - Ono što vaše brojke pokazuju jeste daje tokom sva ke od poslednje tri godine broj ţena koje puše ciga re porastao u odnosu na prethodnu godinu. - Zar to nije trend? - Moţe biti. MeĊutim, to je proizvoljno tumaĉenje. Za mene, trend je pokazatelj neĉega što se dešava i što će nastaviti da se dešava. Brojke su ĉinjenica. Mogu51
Ĉinjenice i brojke
VIII
će je da više ţena puši cigare jer i inaĉe više puše verovatno usledpovećane anksioznosti. Ili su naprosto proizvoĊaĉi cigara tokom poslednje tri godine potrošili više novca nego obiĉno ubeĊujući ţene da puše cigare. U prvom sluĉaju, reĉ je o trendu koji moţe pruţiti mogućnost. Drugo je mnogo manje od mogućnosti. - Ja sam reĉ trend upotrebio naprosto da bih opisao brojĉani porast. - To moţe da bude jedna upotreba te reci, aliprsutna je i druga, koja ukazuje na proces koji je u toku. Pre ma tome, moţda je bolje posluţiti se razmišljanjem podbelim šeširom i reći: „Tokom poslednje tri godi ne, brojke pokazuju porast broja ţena koje puše ci gare. "Zatim moţemo i da diskutujemo o tome šta ta ĉinjenica znaĉi i koji je njen uzrok U ovom smislu, razmišljanje pod belim šeširom postaje disciplina koja mislioca podstiče da u svom umu jasno razluči činjenice od ekstrapolacije ili interpretacije. Moţemo zamisliti da bi političari imali znatnih teškoća u razmišljanju pod belim šeširom.
52
IX RAZMIŠLJANJE POD BELIM ŠEŠIROM Ĉija je ovo ĉinjenica? Da lije ovo ĉinjenica ili verovatnoća? Da lije ovo ĉinjenica ili uverenje? Da li uopšte ima nekih ĉinjenica? Moţemo se sada vratiti na ono što sam na početku knjige izjavio o Rodenovom Misliocu sa trga u Buenos Airesu. Činjenica je da je vodič pokazao prema Rodenovoj statui. Činjenica je daje on, kako se čini, izjavio daje reč o originalu. Čini se daje činjenica i da se nalazio na trgu ispred zgrade parlamenta. Poslednje dve tvrdnje su podloţne pogrešivosti pamćenja. Čak i daje moje sećanje savršeno precizno, moguće je da je vodič pogrešio. Zbog toga sam svoju rečenicu na početku knjige počeo rečju „verujem". Moj je izbor bio da verujem svome pamćenju i vodiču. Veliki deo onoga što prolazi kao činjenica je naprosto komentar izrečen s poštenom namerom ili stvar trenutnog 53
Ĉija je ovo ĉinjenica?
IX
ličnog uverenja. Ţivot ide dalje. Nije moguće proveravati sve s rigoroznošću naučnika koji vrši neki eksperiment. U praksi smo, dakle, uspostavili neku vrstu dvorednog sistema: navodne ĉinjenice i proverene ĉinjenice. Svakako, dozvoljeno nam je da u okviru razmišljanja pod belim šeširom iznosimo navodne činjenice, ali moramo apsolutno razjasniti da je reč o drugorazrednim činjenicama. • Mislim da sam u pravu kada kaţem da ruska trgo vaĉka flota predstavlja znaĉajan deo svetske trgovine. • Jednom sam proĉitao daje razlog što japanski direk tori imaju tako velike troškove reprezentacije to što celuplatu daju svojoj ţeni. • Verujem da sam u pravu kada kaţem daje novi Boing 757 mnogo tiši od prethodne generacije vazduhoplova. Iznervirani čitalac bi mogao reći da ove „lukave" fraze praktično omogućavaju nekome da kaţe šta god hoće i da mu to proĎe. • Neko mi je jednom rekao daje od prijatelja ĉuo da se Ĉerĉil potajno divio Hitleru. Tačno, ovim je otvoren put klevetama, tračevima i kanalima „rekla-kazala". Ali, bez obzira na to, moramo imati mogućnost da iznesemo i navodne činjenice. Vaţna stavka jeste upotreba činjenica, zbog koje se i iznose. Pre no što postupimo u skladu s iznesenom činjenicom ili je učinimo osnovom svoje odluke, moramo je proveriti. Prema tome, procenjujemo koja od navodnih činjenica moţe da bude od koristi i potom je iskušavamo i 54
IX ____________ Razmišljanje pod belim šeširom ____
verifikujemo. Na primer, ako je navodni tihi rad motora Boinga 757 od vitalnog značaja za lokaciju aerodroma, onda to svakako moramo prevesti iz statusa „navodnog" u status „proverenog". Ključno pravilo kod razmišljanja pod belim šeširom jeste da nešto ne bi trebalo iznositi na višem nivou nego što je stvarno slučaj. Kad je izjava pravilno formulisana u vidu uverenja, ulaz se dozvoljava. Imajte na umu dvoredni sistem. Dopustite da ponovim da nam je uverenje definitivno potrebno, jer su prejudiciranje, hipoteza i provokacija od suštinskog značaja za razmišljanje. ObezbeĎuju okvir koji ide ispred činjenica. Sada dolazimo do nečega malo teţeg. Kada „uverenje" postaje „mišljenje"? Mogu da „verujem" daje Boing 757 tiši. Mogu i da „verujem" (mišljenje) da ţene puše više cigara zato što su izloţene sve većem stresu. Dozvolite mi da odmah kaţem da se tokom razmišljanja pod belim šeširom nikada ne dozvoljava vaše sopstveno mišljenje. To bi uništilo čitavu svrhu belog šešira. Moţete, razume se, izreći aktuelno mišljenje nekog drugog. • Mišljenje profesora Šmitaje da let na ljudski pogon nikada neće biti moguć. Obratite paţnju na to da činjenica koja je osnov vašeg uverenja naprosto znači nešto za šta vi verujete daje ĉinjenica, ali još uvek nije temeljito proverena. Moţda više volite da vaša dva reda budu: 1. Proverena činjenica; 2. Neproverena činjenica (uverenje). 55
Ĉija je ovo ĉinjenica?
IX
Na kraju, ono stoje bitno jeste stav. Kada nosi beli šešir, mislilac iznosi neutralne izjave — „sastojke". One su te koje se polaţu na sto. Nema, meĎutim, govora da se one upotrebe za podrţavanje nekog odreĎenog stanovišta. Čim se makar učini da je izjava iskorišćena kao argument koji podrţava stanovište, stvara se sumnja: uloga belog šešira je zloupotrebljena. Vremenom, uloga koja podrazumeva stavljanje belog šešira postaje druga priroda. Mislilac više ne pokušava da proturi tuĎe izjave kako bi pobedio u raspravi. Razvija se neutralna objektivnost naučnika-posmatrača ili istraţivača koji paţljivo beleţi različite primerke faune i flore bez ikakvih opaski o njihovoj daljoj upotrebi. Zadatak kartografa jeste da napravi mapu. Mislilac pod belim šeširom stavlja „primerke" na sto kao kada dečkić počne da prazni dţepove i iz njih izvadi nekoliko novčića, ţvaku i ţabu.
56
X RAZMIŠLJANJE POD BELIM ŠEŠIROM UvoĎenje japanskog stila Diskusija, rasprava i konsenzus. Ako niko ne iznese ideju, odakle, onda, ona doĊe? Prvo napravite mapu. Japanci nikada nisu prihvatili zapadnjačku naviku raspravljanja. Moţe biti zato što je neslaganje u feudalnom društvu bilo suviše neučtivo ili suviše rizično. Moţe biti da je obostrano poštovanje i očuvanje „obraza" previše vaţno da bi se izloţilo napadu u raspravi. Moţe biti da se japanska kultura ne zasniva na egu poput zapadnjačke kulture; rasprava često ima snaţnu ego-bazu. Najverovatnije objašnjenje je da na japansku kulturu nisu uticale fraze grčke misli, preraĎene i razvijene od strane srednjovekovnih kaludera u sredstva kojima se dokazivalo da jeretici greše. Nama je čudno što se oni ne raspravljaju. Njima je čudno što mi bez rasprave ne moţemo. Na sastanku zapadnjačkog tipa, svi sudionici imaju unapred izgraĎeno stanovište, a u mnogim slučajevima i 57
UvoĊenje japanskog stila
X
zaključak za koji se nadaju da će ga ostali prihvatiti. Sastanak se zatim sastoji od rasprave o tim različitim stanovištima, da bi se videlo koje će preţiveti kritike, a koje privući najviše pristalica. Neretko biva da početna ideja pretrpi modifikacije i poboljšanja. MeĎutim, to je najčešće sistem „mermerne skulpture", to jest, počne se s velikim komadom kamena koji se teše da bi se dobio finalni proizvod. Tok zapadnjačkog sastanka čiji je cilj dobijanje konsenzusa podrazumeva manje zastrašujuću raspru, jer tu niko u potpunosti ne dobija ili gubi. Do ishoda se dolazi zajedničkim snagama i svi se s njime slaţu. To je više nalik na „skulpturu od gline": postoji središte oko koga se nabacuju i modeliraju komadi gline, kako bi se dobio konačan oblik. Japanski sastanci nisu konsenzus-sastanci. Zapadnjacima je teško da razumeju da Japanci dolaze na sastanak bez prethodno formiranih ideja u glavi. Svrha sastanka jeste da saslušaju. Zašto, onda, ne vlada totalna i neproduktivna tišina? Zato što svaki sudionik stavlja na glavu beli šešir i daje svoj udeo u vidu neke neutralne informacije. Postepeno, mapa postaje potpunija. Postaje bogatija i detaljnija. Kada je gotova, put postaje vidljiv svima. Ne kaţem da se ovaj proces dešava u okviru jednog jedinog sastanka. On se moţe razvući u više nedelja ili meseci, koji podrazumevaju mnogo sastanaka. Poenta je u tome da niko ne iznosi gotove ideje. Informacija se nudi u maniru belog šešira. Ta informacija se polako, sama od sebe, organizuje u ideju. Sudionici posmatraju šta se dešava. 58
Razmišljanje pod belim šeširom ______ y /
Poimanje da bi ideje trebalo da se uobliče raspravom je zapadnjačko. Japansko poimanje je da ideje izranjaju kao što seme niče iz tla, a potom se neguju kako bi im se omogućilo da se pravilno uobliče. Ovo što sam maločas rekao jeste donekle idealizovana verzija kontrasta izmeĎu zapadnjačke rasprave i japanskog iznošenja informacija. Moja namera ovde jeste da taj kontrast istaknem, a ne da sledim one koji smatraju daje sve japansko divno i da bi se stoga na to valjalo ugledati. Ne moţemo da menjamo kulture. Prema tome, potreban nam je nekakav mehanizam koji će nam omogućiti da prevaziĎemo našu naviku da se raspravljamo. Upravo to je uloga belog šešira. Kada ga koriste svi sudionici sastanka, uloga belog šešira moţe da znači sledeće: „Hajde da svi glumimo Japance, na japanskom sastanku." Za ovakav zaokret su nam u praksi potrebna upravo pomagala i fraze kao što je beli šešir za razmišljanje. Savetovanje i objašnjavanje imaju malu praktičnu vrednost. (Ne ţelim da se upuštam u objašnjavanje zbog čega Japanci nisu inventivniji nego što jesu. Inventivnost, moţe biti, zahteva kulturu koja se zasniva na egu, s pojedincima zakrvavljenih očiju, sposobnim da se uporno drţe svoje zamisli iako ona svima ostalima deluje suludo. To moţemo da uradimo praktičnije, posredstvom namernih provokacija lateralnog razmišljanja, koje pominjem u drugim kontekstima, kao i u odeljku o zelenom šeširu za razmišljanje.)
59
XI RAZMIŠLJANJE POD BELI ŠEŠIROM Ĉinjenice, istina i filozofi Koliko je istinita ĉinjenica? Koliko vrede jeziĉke igre jllozojije? Apsolutna istina i ono „uglavnom". Istina i činjenice nisu uvek toliko usko povezane koliko većina ljudi veruje da jesu. Istina je povezana sa sistemom igre reci poznatim kao filozofija. Činjenice su povezane s iskustvom koje podleţe proveri. Oni praktični umovi, koji se ne zamaraju suviše ovakvim stvarima, mogu da predu na sledeće poglavlje. Ako smo, nekim slučajem, viĎali samo bele labudove, moţemo li se odvaţiti da izjavimo da su „svi labudovi beli"? Moţemo, i to i činimo. Izjava je aktuelan, na trenutak istiniti rezime našeg iskustva. U tom smislu, ona je i činjenica. Prvi crni labud koga vidimo čini ovu izjavu neistinitom. Reč je, dakle, o krajnje naglom prelasku sa istine na 61
Ĉinjenice, istina i filozofi
XI
neistinu. Pa ipak, pogledamo li činjenice, još uvek imamo stotinu belih labudova koje smo videli naspram samo jednog crnog. Prema tome, ako ţelimo da izjava odraţava činjenično stanje, moţemo da kaţemo: „Većina labudova je bela"; „Labudovi su uglavnom beli"; „Nešto više od devedeset devet odsto labudova je belo." Ova poštapalica „uglavnom" je neverovatno praktična (deca uglavnom vole sladoled; ţene uglavnom koriste kozmetičke preparate), ali logičarima nije ni od kakve koristi. U izjavi ,jsvi labudovi su beli", od suštinskog značaja je reč „svi". To je stoga što logika mora da se kreće od jedne apsolutne istine prema drugoj:, Ako je ovo istina... onda sledi daje..." Kada naiĎemo na prvog crnog labuda, izjava „svi labudovi su beli" postaje neistina. Sem ako ne resimo da crnog labuda nazovemo nekim drugim imenom. Tada to već postaje stvar reci i definicija. Ukoliko odlučimo da belina ostane suštinski deo definicije labuda, onda je crni labud nešto drugo. Odbacimo li belinu kao suštinski deo definicije, onda moţemo da uključimo crnog labuda i definiciju labudova zasnivamo na drugim njihovim karakteristikama. Forma i manipulacija ovakvih definicija su suština filozofije. Razmišljanje pod belim šeširom se bavi upotrebljivim informacijama. Stoga su fraze kao što su „uglavnom" i „u celini" savršeno prihvatljive. Svrha je statistike da ovim prilično maglovitim frazama da nešto odreĎenosti. Takve statističke podatke nije uvek moguće prikupiti, tako da često moramo da pribegavamo dvorednom sistemu (uverenje, proverena činjenica). 62
1
XI ____________ Razmišljanje pod belim šeširom _____
♦ Korporacije koje proraĉun troškova zasnivaju na pretpostavljenoj budućoj prodaji, uglavnom dospevaju u neprilike. (Moguće je nabrojati nekoliko kompanija koje to čine, a i dalje uspešno posluju.) ♦ Ako se cene snize, prodaja će porasti. (U slučaju porasta cene proizvoda odreĎene firme, dešava se i da doĎe do porasta prodaje, zbog špekulacija, straha od inflacije i straha od zaostajanja za drugima.) ♦ Ako naporno radite, uspećete u ţivotu. (Mnogi koji vrlo naporno rade nisu naročito uspešni.) Postoji čitav dijapazon verovatnoća, koje se mogu izraziti na sledeći način: ♦ uvek istinito ♦ obično istinito ♦ u globalu istinito ♦ uglavnom istinito ♦ više-manje istinito ♦ 50 odsto istinito i ♦ često istinito ♦ katkada istinito ♦ povremeno istinito ♦ dešava se da bude istinito ♦ nikada istinito ♦ ne moţe da bude istinito (kontradiktorno) Koliko daleko, u okviru ovog dijapazona, srne da se ide s ulogom belog šešira? Kao i pre, odgovor na to pita63
Ĉinjenice, istina i filozofi
XI
nje leţi u formulisanju informacije. Na primer, poznavanje stvari koje se dešavaju tek s vremena na vreme moţe biti od koristi. • Male boginje su obiĉno bezazlene, ali povremeno za njima ume da usledi neka sekundarna infekcija, kao stoje infekcija uha. • U veoma retkim sluĉajevima, posle ubrizgavanja mo ţe da usledi encefalitis. • Poznato je da psi ove vrste, kada se razdraţe, umeju da nasrnu i na decu. Očigledno, dobro je biti svestan ove vrste informacija. Prisutna je, meĎutim, i dilema. U drugom primeru, opaţanje ljudi o opasnosti od encefalitisa nakon ubrizgavanja moţe biti hiljadu puta veće od stvarne statističke opasnosti. Stoga je vaţno dati stvarne podatke, kako bi se izbeglo nenamerno dezinformisanje. Da li su anegdote prihvatljive kao deo razmišljanja pod belim šeširom? • Jedan ĉovekje ispao iz aviona bez padobrana ipreţiveoje. • Kaţu daje Ford dizajnirao Edzel na osnovu istraţi vanja trţišta, a taj automobil je ipak ispao totalni promašaj. Ovo mogu uistinu biti činjenice i mislilac pod belim šeširom ima pravo da ih kao takve iznese. MeĎutim, mora napomenuti daje reč o „anegdotama" ili „slučajevima". • Dizajn zasnovan na istraţivanju trţišta je ĉesto neuspešan. Uzmite, recimo, Edzel, automobil za ĉiji di zajn kaţu daje napravljen na osnovu istraţivanja tr ţišta. Bio je totalni promašaj. 64
XI ____________ Razmišljanje pod belim šeširom ______V 7
Gornja izjava nije legitimno razmišljanje pod belim šeširom — sem u slučaju postojanja mnogo više dokaza koji bi potkrepljivali tvrdnju da dizajn zasnovan na istraţivanju trţišta propada. Mačke mogu da padaju s krovova, ali to nije njihovo normalno ponašanje. Izuzeci se izdvajaju naprosto zato što su izuzeci. Crne labudove primećujemo zato što su obično veoma malobrojni. Pamtimo da je čovek preţiveo pad iz aviona bez padobrana, zato što je to prilično nesvakidašnji dogaĎaj. Edzel se uvek pominje iz istog razloga. Svrha razmišljanja pod belim šeširom jeste da budemo praktični. Stoga moramo biti u stanju da prezentujemo sve vrste informacija. Ključ svega je u tome da ih pravilno formulišemo. • Svi struĉnjaci predviĊaju da će kamatna stopa do kraja godine opasti. • Razgovarao sam sa ĉetvoro struĉnjaka i svako od njih predviĊa opadanje kamatne stope do kraja godine. • Razgovarao sam sa gospodinom Flintom, gospodi nom Ziglerom, gospoĊom Kaljato i gospodinom Suarezom i svi su predvideli da će kamatna stopa do kraja godine opasti. Ovde imamo tri nivoa preciznosti. Čak i treći nivo moţda nije dovoljno dobar. Ja moţda ţelim da znam kada ste razgovarali s ovim stručnjacima. U razmišljanju pod belim šeširom nema ničega apsolutnog. Ono je samo pravac kojim se krećemo u teţnji da postanemo bolji.
65
XII RAZMIŠLJANJE POD BELIM ŠEŠIROM Ko stavlja šešir? Stavljate sopstveni šešir. Traţite od nekog da stavi svoj šešir. Traţite od svih da stave bele šešire. Birate da odgovarate sa šeširom na glavi. Ove izjave pokrivaju većinu situacija. Svode se na to da moţete traţiti, birati ili se od vas moţe traţiti. - Zastoje naša prodaja krenula nizbrdo? - Da bih na to odgovorila, staviću svoj beli šešir. Do prli smo do trideset ĉetiri odsto maloprodajnih firmi. Svega šest odsto njih je naruĉilo naše proizvode. Od ukupnog broja onih koji su naruĉili naše proizvode, njih ĉetrdeset odstoje uzelo samo po dva artikla na probu. Sedamdeset odsto ljudi s kojima smo razgo varali je odgovorilo daje cena previsoka. Na trţištu trenutno postoje dve konkurentske firme ĉiji proizvo di imaju niţe cene. 67
Ko stavlja šešir?
XII
- Sada bih voleo da ĉujem vaše razmišljanje pod crvenim šeširom. -Imamo loš proizvod, koji je uz to i preskup. Imamo loš imidţ na trţištu. Konkurencija ima bolju i sveobuhvatniju reklamu. Najboljim trgovcima ne delujemo privlaĉno. U ovom slučaju, moţda su vaţniji aspekti „osećaja" koji karakterišu razmišljanje pod crvenim šeširom. MeĎutim, oni se ne mogu iznositi kao deo razmišljanja pod belim šeširom, sem pri izveštavanju o tome šta su rekle potencijalne mušterije. • Poĉnimo tako što ćemo svi staviti svoje bele šešire za razmišljanje i reći šta nam je poznato o maloletniĉkom kriminalu. O kojim je brojkama reĉ? Gde su izveštaji? Ko moţe da iznese dokaze? • Rekli ste mi da nameravate da naruĉite Prajmove kompjutere. Mogu li, u vezi s tim, da ĉujem vaše mi šljenje pod belim šeširom? • Neću da mi tu nagaĊate šta bi se desilo kad bismo cenu prevoza preko Atlantika spustili na 250 dolara. Ţelim vaše razmišljanje pod belim šeširom. Jasno je da razmišljanje pod belim šeširom isključuje tako vredne stvari kao što su slutnja, intuicija, prosuĎivanje zasnovano na iskustvu, osećaj, utisak i subjektivno mišljenje. Ali to i jeste svrha nošenja belog šešira: dobijanje „suvih" informacija. • Traţili ste moje mišljenje pod belim šeširom o tome zbog ĉega menjam zaposlenja. Plata nije ništa bolja. Poreske olakšice nisu ništa veće. Udaljenost radnog 68
XII
Razmišljanje pod belim šeširom
-U
mesta od mog mesta stanovanja je otprilike ista. Izgledi za napredovanje u karijeri su isti. Vrsta posla je identiĉna. To je sve što mogu da vam kaţem noseći beli šešir.
69
xin RAZMIŠLJANJE POD BELIM ŠEŠIROM Reume Zamislite kompjuter koji daje činjenice i brojčane podatke koji se od njega traţe. Kompjuter je neutralan i objektivan. Ne nudi tumačenje ni mišljenje. Noseći beli šešir za razmišljanje, mislilac bi trebalo da imitira kompjuter. Osoba koja traţi informaciju bi trebalo da postavlja konkretna pitanja, ukoliko ţeli da da dobije informaciju ili popuni informativne praznine. U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U prvom redu se nalaze proverene i dokazane činjenice - činjenice od prvorazrednog značaja. U drugom redu, nalaze se činjenice za koje verujemo da su istinite, ali koje još nisu u potpunosti proverene - činjenice od drugorazrednog značaja. Postoji dijapazon verovatnoće koji ide od „uvek istinito" do „nikad istinito". IzmeĎu se nalaze upotrebljivi nivoi kao što su „uglavnom", „katkada" i „povremeno". Informacije ove vrste mogu da se iznose u sklopu mišljenja pod belim šeširom, pod uslovom da se odgovarajuće formulišu, kako bi se ukazalo daje ipak reč o verovatnoći. 71
Rezime
XIII
Razmišljanje pod belim šeširom podrazumeva disciplinu i usmerenost. Mislilac teţi da u prezentiranju informacija bude što neutralniji i objektivniji. Od vas se moţe zatraţiti da stavite svoj beli šešir za razmišljanje, ili vi moţete zatraţiti od nekoga da ga stavi. TakoĎe, moţete ga staviti ili skinuti ako to sami ţelite. Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.
72
•r*"
XIV CRVENI ŠEŠIR Emocije i osećanja ''■■ Suprotno od neutralne, objektivne informacije. ' Slutnje, intuicije, utisci. Nema potrebe za potkrepljivanjem. ■■' Nema potrebe za navoĊenjem razloga ili osnova. Razmišljanje pod crvenim šeširom je krcato emocijama i osećanjima i neracionalnim aspektima mišljenja. Crveni šešir pruţa formalni i definisani kanal za iznošenje tih stvari na videlo - kao legitimnog dela sveobuhvatne mape. Ukoliko se ne dozvoli emocijama i osećanjima da budu deo procesa razmišljanja, oni će vrebati iz pozadine i potajice uticati na mišljenje. Emocije, osećanja, slutnje i intuicija su jaki i stvarni. Crveni šešir to priznaje. Razmišljanje pod crvenim šeširom je potpuno suprotno od razmišljanja pod belim šeširom, koje je neutralno, objektivno i lišeno svake primese osećanja. • Ne pitaj me zašto, ali meni se ova pogodba uopšte ne dopada. Nešto mi tu smrdi. 73
Emocije i osećanja
XIV
• Ovaj tip mi se ne dopada i ne ţelim da poslujem s njim. To je sve. • Slutim da će ovo parĉe zemljišta iza crkve za koju go dinu vredeti mnogo novca. • Taj dizajn je uţasan. Nikad neće „proći". To je samo uludo potrošen novac. • Nekako sam slaba prema Herniju. Znam daje vara lica i da nas je dobro prešao. Ali, uĉinio je to sa sti lom. Dopada mi se. • Duboko u sebi osećam da ovaj posao neće valjati. Na kraju ćemo se samo uvaliti u skupu parnicu. • Osećam daje ovo patpozicija. Nadrljali smo ako ne što pokušamo, nadrljali smo ako ništa ne pokušamo. Bolje da se nekako izvuĉemo. • Mislim da nije fer tajiti ovu informaciju sve dok se pogodba ne zakljuĉi. Svaki mislilac koji ţeli da izrazi osećanja ove vrste, trebalo bi da posegne za crvenim šeširom. Taj šešir daje zvaničnu dozvolu za izraţavanje osećanja koja rangiraju od čistih emocija do slutnji. Sa crvenim šeširom za razmišljanje, nikad nema potrebe da potkrepljujete, opravdavate ili objašnjavate ono što osećate. Sa crvenim šeširom za razmišljanje, moţete da igrate ulogu emotivnog mislioca koji reaguje i oseća umesto da napreduje racionalnim koracima.
74
XV RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Mesto emocija u mišljenju Da li emocije zamagljuju mišljenje ili su deo njega? U kom trenutku nastupaju emocije? Da li emotivne osobe mogu da budu dobri mislioci? Tradicionalno stanovište je da emocije zamagljuju mišljenje. Dobar mislilac bi trebalo da bude hladnokrvan i nepristrasan i nimalo pod uticajem emocija. Dobar mislilac bi trebalo da bude objektivan i razmatra činjenice u skladu s njihovom pozicijom, a ne prema tome koliko su relevantne za njegove emocionalne potrebe. S vremena na vreme se čak čuje i tvrdnja kako su ţene suviše emotivne da bi bile dobri mislioci. Kaţu da ţenama nedostaje nepristrasnosti koja je neophodna u donošenju dobrih odluka. Pa ipak, svaka dobra odluka na kraju mora biti emocionalna. Pri tom naglašavam reci na kraju. Kad upotrebimo razmišljanje da bismo napravili mapu, naš izbor pravca je 75
Mesto emocija u mišljenju
XV
odreĎen vrednostima i emocijama. Na ovo ću se vratiti malo kasnije. Emocije daju relevantnost našem mišljenju i uklapaju ga u naše potrebe i u kontekst trenutka. One su neophodan deo funkcionisanja mozga, a ne nametanje ili nekakav ostatak iz doba ţivotinjskog preţivljavanja. Postoje tri tačke na kojima emocije mogu imati uticaja na mišljenje. Moguće je postojanje jakih emocija u pozadini, kao što su strah, bes, mrţnja, sumnja, ljubomora ili ljubav. Ova pozadina ograničava i boji kompletnu našu percepciju. Svrha razmišljanja pod crvenim šeširom jeste izlazak te pozadine na videlo, kako bi se mogao pratiti njen dalji uticaj. Emocija iz pozadine moţe biti vezana za osobu ih situaciju, a mogući su i drugi razlozi njenog prisustva. U drugom slučaju, emocija je inicirana početnom percepcijom. Smatrate da vas je odreĎena osoba uvredila i od tada je ćelo vaše razmišljanje o toj osobi obojeno tim osećanjem. Opaţate (moţda pogrešno) da odreĎena osoba govori sa stanovišta ličnog interesa i od tada odbacujete sve što ona kaţe. Učinilo vam se da nešto deluje kao reklama i od tada nemate poverenja. U stanju smo da veoma brzo donesemo ovako prenagljen sud i zarobimo sebe u emocijama koje takav sud donosi sa sobom. Razmišljanje pod crvenim šeširom nam daje mogućnost da takva osećanja, čim se pojave, izvučemo direktno na površinu. • Kada bih stavio svoj crveni šešir, rekao bih da vaša ponuda moţe da se sagleda kao uĉvršćivanje vaših sopstvenih interesa, a ne interesa kompanije. 76
XV __________ Razmišljanje pod crvenim šeširom
j. • Moje razmišljanje pod crvenim šeširom kaţe mi da ,: * ţelite da se suprotstavite integraciji da biste saĉuvali svoj posao, umesto da radite u korist deoniĉara. Treća tačka na kojoj emocije mogu da se jave jeste nakon što se kompletira mapa situacije. Takva mapa bi trebalo da podrazumeva i emocije podstaknute razmišljanjem pod crvenim šeširom. Emocije se — uključujući i mnogo ličnog interesa - tada uvode da bi se na mapi izabrao pravac. Svaka odluka se zasniva na vrednostima. One su te na koje emotivno reagujemo. Naša reakcija na vrednost slobode je emotivna (naročito ako nam je sloboda uskraćena). • Budući daje ovo verovatno najjasnija predstava o si tuaciji koju moţemo dobiti, hajde da svi stavimo svo je crvene šešire za razmišljanje i pustimo da emocije odrede kako ćemo postupiti. • Od dva izbora - nastaviti sa štrajkom ili pregovarati — meni se više sviĊa prvi. Ne mislim daje ovo pravo vreme za pregovore. Nijedna strana nije propatila dovoljno da bi se bilo ĉega odrekla. Za one koji uviĎaju vrednost izraţavanja emocija u sklopu razmišljanja o odreĎenoj stvari, fraza o crvenom šeširu pruţa korisna sredstva za legitimizaciju tih emocija, tako da one mogu da zauzmu svoje mesto na konačnoj mapi. MeĎutim, moţe li razmišljanje pod crvenim šeširom ikad da izvuče na videlo one emocije koje moraju ostati skrivene? • Ja sam protiv njegovog naimenovanja, jer sam ljubo moran na njega i njegov brz uspon do vrha. 77
Mesto emocija u mišljenju
XV
Da li bi iko, ikada, zaista obelodanio takvu ljubomoru? Verovatno ne. MeĎutim, model crvenog šešira omogućava da se to uradi na zaobilazan način. • Staviću svoj crveni šešir i reći da mi se ĉini daje mo guće da je to suprotstavljanje Aninom unapreĊenju donekle zasnovano na ljubomori. Alternativno: • Zaštitiću se svojim crvenim šeširom i reći da sam protiv toga da Ana dobije unapreĊenje. Jednostavno tako osećam. Trebalo bi imati na umu i da je mislilac, u intimi sopstvenog uma, slobodan da odluči da stavi crveni šešir. To mu omogućava da na legitiman način izrazi svoje emocije. • Jesam, jako sam ljuta. Ovog ĉasa, stalo mije samo da vratim ono što sam uloţila. Ne volim da me varaju. • Moram da priznam da naprosto nisam srećan na ovom poslu. Razmišljanje pod crvenim šeširom podstiče traganje: „Koje emocije leţe u osnovi svega ovoga?"
78
XVI RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Intuicija i slutnje Koliko je razloţna intuicija? Kolika je vrednost intuicije? Kako se koristiti intuicijom? Reč intuicija ima dvojaku, podjednako ispravnu upotrebu. MeĎutim, kada je reč o funkciji mozga, one su totalno različite. Termin intuicija moţe da se koristi za označavnje iznenadne spoznaje. Ovo znači da nešto, stoje bilo opaţeno na jedan način, biva iznenada opaţeno kao sasvim drugačije. To moţe da rezultuje kreativnošću, naučnim otkrićem ili matematičkim skokom napred. • Ako prebacite paţnju sapobednika na sve poraţene, brzo ćete uvideti da će sto trideset jednom uĉesniku u igri singlova biti potrebno 130 meĉeva koji će proizvesti 130 gubitnika. Druga upotreba reci intuicija jeste neposredna zebnja ili shvatanje situacije. To je rezultat sloţenog prosuĎivanja 79
Intuicije i slutnje
XVI
zasnovanog na iskustvu - prosuĎivanja koje se verovatno ne moţe podvesti ni pod kakvu kategoriju, pa čak ni izraziti recima. Kada u nekom prepoznate prijatelja, to se dešava trenutno, kao rezultat kompleksnog prosuĎivanja zasnovanog na više faktora. • Intuicija mi kaţe da se ovaj elektriĉni automobil jed nostavno neće dobro prodavati. Takva intuicija moţe da se zasniva na poznavanju trţišta, iskustvu sa sličnim proizvodima i predviĎanju kretanja prodaje po datoj ceni. t Upravo ovo „kompleksno" prosuĎivanje, ova vrsta intuicije, jeste ono čime ovde ţelim da se pozabavim. Intuicija, slutnja i osećaj su bliski. Slutnja je hipoteza zasnovana na intuiciji. Osećaj se moţe protezati u rasponu od odreĎenog (ili čak neodreĎenog) estetskog osećanja do definisanog suda. • Imam osećaj da će on da popusti kad se naĊe u škrip cu. • Imam snaţan osećaj da su ova autobuska karta i onaj bicikl glavne indicije u ovoj istrazi ubistva. • Imam osećaj da ova teorija nije ispravna. Suviše je sloţena i konfuzna. Uspešni naučnici, uspešni preduzetnici i uspešni generali kao da svi imaju ovaj „osećaj" za situaciju. Za preduzetnika kaţemo da ume da „namiriše pare". Ovo ukazuje na to da profit nije dovoljno očigledan da bi ga svako video, već da moţe da ga detektuje samo preduzetnik s naročito razvijenim čulom za miris novca. 80
XVI
Razmišljanje pod crvrnim šeširom
Intuicija ni slučajno nije nepogrešiva. Kada je reč o kocki, ona je, čak, zloglasno obmanjujuća. Ako je na ruletu osam puta zaredom bilo crveno, intuicija na sav glas viče da je sledeće okretanje sigurno crno. Pa ipak, izgledi ostaju u dlaku isti. Kockarski sto nema pamćenje. Kako, onda, da tretiramo intuiciju i osećaj? Pre svega, dajmo im legitimititet pomoću crvenog šešira za razmišljanje. Crveni šešir nam omogućava da pitamo za osećanja drugih, ali i da sopstvena izrazimo kao sastavni deo razmišljanja. Moţda bi emocije i intuicija trebalo da spadaju pod različite šešire, ali to bi samo zakomplikovalo stvari. Verujem da je moguće tretirati ih zajedno, pod naslovom „osećanja", čak iako je njihova priroda različita. Moţemo pokušati da analiziramo razloge koji leţe iza intuitivnog prosuĎivanja, ali teško da ćemo potpuno uspeti u tome. Ako ne moţemo recima da izrazimo razloge, da li bi trebalo da verujemo svom sudu? Bilo bi teško baviti se velikim investicijama na osnovu slutnji. Intuiciju je najbolje tretirati kao deo mape. Intuicija se moţe tretirati onako kako neko tretira savetnika. Ako je savetnik u prošlosti bio pouzdan, verovatno ćemo obraćati više paţnje na njegove savete. Ako se intuicija u više navrata pokazala tačnom, bićemo skloniji da je poslušamo. • Svi razlozi govore protiv sniţavanja cene, ali mi intuicija govori daje to jedini naĉin da popravimo svoju situaciju na trţištu. 81
Intuicije i slutnje
XVI
Iskusan trgovac nekretninama ima razvijen osećaj za priliku. Njegovo bogato iskustvo se izraţava u vidu intuicije koja mu govori koje poslove da sklapa, a kojih da se kloni. Ta intuicija, izveţbana u oblasti nekretnina, moţe da bude veoma vredna, jer se formirala na iskustvu. MeĎutim, primenjena na ishod predsedničkih izbora, intuicija tog trgovca nekretninama moţda ne bi imala toliku vrednost. Intuicijom se moţemo voditi i po principu „nešto dobiješ, nešto izgubiš,,. Intuicija ne mora uvek biti tačna, ali ako je češće u pravu nego što greši, onda će ukupni rezultat biti pozitivan. Bilo bi opasno pripisati intuiciji nepogrešivost mističnog proročišta. Pa ipak, ona je deo mišljenja. Ona je tu. Ona je stvarna. I moţe da bude od koristi. • Moţete li staviti svoj crveni šešir i reći nam šta vaša intuicija kaţe o ovoj integraciji? • Moj crveni šešir oseća da će cene nekretnina vrlo br zo opet da se vinu u visine. • Da ĉujem šta tvoj crveni šešir kaţe o ovoj novoj re klamnoj kampanji, moţe? • Moj crveni šešir mi kaţe da ova ponuda neće biti pri hvaćena. Gde se dotiču intuicija i mišljenje? Videli smo da beli šešir za razmišljanje ne dozvoljava izraţavanje mišljenja (premda moţe da dopusti izveštavanje o izraţenom mišljenju drugih). To je zato što se mišljenje zasniva na prosuĎivanju, tumačenju i intuiciji. Tas moţe da pretegne na stranu suda o poznatim činjenicama ili na stranu osećaja za82
XVI
Razmišljanje pod crvrnim šeširom
snovanog na nepoznatim faktorima. Mišljenje se moţe izraţavati u sklopu razmišljanja pod crvenim, crnim ili ţutim šeširom. Kada se koristi crveni šešir, najbolje je izraziti ga u vidu osećaja. • Imam osećaj da je dosada odgovorna za veliki deo maloletniĉkog kriminala. • Imam osećaj da vlasnici bioskopapriţeljkuju neke od onih spektakularnih filmova koji se reklamiraju na sva zvona.
83
1
*■< ■■" "' ■■
XVII RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Trenutak za trenutkom Reagovanje i ljutnja. To je moj osećaj u vezi sa ovim sastankom. Sakriti ili pokazati osećanja. Osećanja iz „crvenog šešira" se mogu pokazati u bilo kom trenutku tokom trajanja sastanka, diskusije ili razgovora. Osećanja se mogu usmeriti na voĎenje samog sastanka, a ne samo na problem o kome se diskutuje. • Uzeću svoj crveni šešir za razmišljanje i reći vam da mi se ne dopada naĉin na koji se vodi ovaj sastanak. • Ţelela bih da iskoristim crveni šešir da nešto kaţem. Naime, imam osećaj da ćemo biti naterani na dogo vor koji ne ţelimo. • Gospodine Huper, stanovište mog crvenog šešira je da vi nikad nikoga ne saslušate do kraja. 85
Trenutak za trenutkom
XVII
• Rekla sam šta sam imala da kaţem i sada skidam crveni šešir. Suprotstavljena prirodnom toku emocija koje se javljaju za vreme nekog sastanka, konvencija o crvenom šeširu moţe delovati artificijelno i nepotrebno. Morate li zaista da „stavite" crveni šešir da biste se naljutili? Zar nije moguće izraziti emocije putem pogleda i glasa? Upravo u ovoj artificijelnosti i jeste prava vrednost crvenog šešira. Normalno je emocijama potrebno izvesno vreme da izbiju na površinu i još više vremena da se stišaju. Čovek bude uvreĎen; čovek uvredi druge. Na neki način, crveni šešir dopušta nekome da „uključi" i „isključi" emociju u roku od svega nekoliko trenutaka. Stavite crveni šešir i skinete ga. Pošto se smatra formalnim izrazom, stanovište izraţeno pod obodom crvenog šešira je manje lično od stanovišta izraţenog bez njega. Sama potreba da „stavimo" crveni šešir smanjuje količinu prepiranja. Ne moţete gnjaviti nekoga da stavlja crveni šešir kad god pomisli da se neko drugi ponaša neprimereno. A kad se jednom prihvati model crvenog šešira, izraţavanje emocionalnih stanovišta bez njegove formalnosti počinje da deluje grubo. Budući da crveni šešir obezbeĎuje kanal odreĎen za osećaje i emocije, više nema potrebe za stalnim upadicama. Svako ko oseća potrebu da bude emotivan ima odreĎen način za to. Više nije neophodno iskušavati i pogaĎati osećanja drugih. Ima načina da ih to direktno pitate. 86
XVII __________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom
• Ţelim da stavite crveni šešir i kaţete mi šta mislite o mom predlogu. • Imam osećaj da vam se ne dopadam. Ţelim da stavi te crveni šešir i odgovorite mi. Zaljubljeni vole da čuju reci ljubavi od svojih partnera, iako nimalo ne sumnjaju u njihovu suštinu. • Prebacio sam se na nivo crvenog šešira i ţelim da ka ţem da sam vrlo zadovoljan odvijanjem ove sednice. i Da lije to opšte stanovište? • Imam osećaj da svi ţelimo da se ovaj dogovor napravi i potpiše. Gospodine Morison, budite ljubazni pa stavite crveni šešir i iznesite mi svoje stanovište. S mehanizmom crvenog šešira ne bi trebalo preterivati i dovoditi ga do apsurda. Sasvim je nepotrebno formalno ga koristiti svaki put kad se izraţava osećanje. Mehanizam se koristi isključivo kad se osećanje izraţava ili njegovo izraţavanje traţi na odreĎen i formalan način. • Ako se budete i dalje koristili crvenim šeširom, moraću da vam ga oduzmem i stavim van domašaja. • Moţemo li od vas dobiti jednu sveobuhvatnu izjavu izreĉenu pod crvenim šeširom, pa da završimo s tim ? ■- Šta mislite o svemu ovome? • Molim samo za jednu priliku da kaţem nešto pod ' okriljem crvenog šešira. Potom ću ga odloţiti i više neću posezati za njim.
87
XVIII RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Upotreba emocija Moţe li razmišljanje da promeni emocije? Emocionalna pozadina. Emocije kao pregovaraĉka pozicija. Emocije, vrednosti i izbori. Kad se emocije jednom obelodane putem mehanizma crvenog šešira, tada se moţe načiniti pokušaj da se one istraţe, pa čak i promene. Samo po sebi, to više nije deo modela crvenog šešira. Razmišljanje moţe da promeni emocije. Emocije ne menja logični već perceptivni deo razmišljanja. Ako nešto vidimo drugačije nego pre, naše emocije se mogu promeniti jer se promenila percepcija. • Ne gledaj na to kao na poraz. Gledaj na to kao na odliĉan naĉin da otkriješ slabost i snagu njegovog naĉina igranja tenisa. 89
Upotreba emocija
XVIII
• Da li bi ova ponuda bila prihvatljiva kada bi potekla kao inicijativa s tvoje strane? • Shvati to kao još jedno iskustvo, a ne kao pogrešno prosuĊivanje. Svaka se škola plaća. Više nećemo mo rati da prolazimo kroz to. Nije svaki put moguća percepcija koja moţe da izmeni ili poništi emocije. MeĎutim, uvek vredi pokušati. Izraţene emocije mogu da pruţe konstatnu podlogu za razmišljanje ili diskusiju. Prisutnaje stalna svest o toj emocionalnoj podlozi. Odluke i planovi se sagledavaju kao doneseni na osnovu te podloge. S vremena na vreme je korisno zamisliti različitu emocionalnu podlogu i videti kako stvari mogu biti drugačije. • Svi znamo da se ovi pregovori odvijaju u atmosferi izrazitog nepoverenja. Pokušajmo sada da zamislimo kako bi izgledalo naše razmišljanje kad bi obe strane zaista verovale jedna drugoj. • Prisutno je osećanje da bilo kakva naša odluka neće mnogo promeniti stvari. DogaĊaji su nas pretekli. Zamislimo sada da nije tako i daje u našoj moći da kontrolišemo situaciju. • Moramo da budemo svesni besa nagomilanog u po zadini. Ne moţemo da ga ignorišemo. Kao što sam već napomenuo, emocije i osećanja su deo bojenja mape. Posredstvom konvencije o crvenom šeširu, moţemo da upoznamo one jarko obojene „regije" i sa emocionalnog stanovišta. Da bismo pronašli rešenja za razmirice, moţemo se drţati dalje od takvih oblasti. 90
XVIII _________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom ____ \ 7
• Predloţena restrikcija vašeg poslovanja s konkurent skim kompanijama je oĉigledno osetljiva tema. Za sad se toga nećemo doticati. • Rukovodstvo sindikata se nikada neće sloţiti s neĉim "* što bi dovelo do smanjivanja dnevnica. To su dovoljn no jasno izrazili. Emocije se često upotrebljavaju za uspostavljanje pregovaračkih pozicija. Pri tom ne mislim na durenje, pretnje, učenu ili molbe za milost. Mislim na emocionalnu vrednost koja se pripisuje odreĎenim stvarima. Načelo promenljive vrednosti jeste osnova svakog pregovaranja. Nešto ima odreĎenu vrednost za jednu stranu i sasvim drugačiju vrednost za drugu stranu. Te vrednosti se mogu izraziti direktno, posredstvom razmišljanja pod crvenim šeširom. • Sposobnost da preĊemo demarkacione linije sindika ta je veoma bitna za našu produktivnost. • Moramo insistirati na poštovanju odgovarajućih di sciplinskih procedura. Ne tvrdimo dajeDţons nevin, ali postupak mora teći u skladu s propisima. Uopšte uzev, svi se slaţu da krajnja svrha svakog razmišljanja mora biti zadovoljstvo mislioca. Prema tome, svrha razmišljanja jeste zadovoljavanje izraţenih emocija. Teškoće nastaju iz tri „izvora". Da li će predloţeni plan rada zaista uspeti da zadovolji izraţene ţelje? • Ne ĉini mi se da će sniţavanje cena zaista dovesti do povećanja prodaje. Druga vrsta problema nastaje kada se zadovoljstvo jedne strane ostvaruje na račun druge. 91
Upotreba emocija
XVIII
•Moţemo da povećamo broj prekovremenih ĉasova ili da zaposlimo više radnika. Prvo bi koristilo onima koji već rade. Drugo bi bilo od koristi onima koji su trenutno bez posla. Treći problem jeste konflikt izmeĎu kratkotrajnog i dugotrajnog zadovoljstva. Osnovno načelo hrišćanstva je u tome veoma jasno: kakva je korist čoveku ako dobije ceo svet, a pri tom izgubi dušu? •Moţemo da podignemo cenu oglašavanja, što će nam trenutno povećati prihod. MeĊutim, gledano na duţi rok, time ćemo naterati oglašavaĉe da se okrenu drugim medijima. •Ukoliko snizimo cenu da bismo privukli mušterije ko je sada koriste usluge drugih aviokompanija, moţda ćemo steći privremenu prednost. Onda će oni da usklade cene s našom i moţe nam se desiti da pono vo izgubimo mušterije. A nama će ostati trajno sma njeni profit. •Baš bih uţivala u ovim prţenim krompirićima, ali bo jim se da to ne bi nimalo pomoglo u mojoj borbi s ki logramima. • Uloţiću novac u ovu predstavu jer mi se dopada Nerida, glumica koja igra glavnu ulogu, i ţelim ĉešće da je gledam. • Ţelim da me smatraju ĉovekom spremnim da podrţi nove, uzbudljive poduhvate u oblasti tehnologije, ali, gledano unapred, znam da ono što moji investitori zaista ţele jeste stabilan razvoj. 92
XVIII
Razmišljanje pod crvrnim šeširom
Emocije su istovremeno deo metoda razmišljanja i problema o kome valja razmisliti. Nema koristi od nadanja da će problemi nestati i ostaviti slobodan prostor za neometano razmišljanje.
93
XIX RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Jezik emocija Emocije ne moraju da budu logiĉne ili dosledne. Emocije mogu da budu tanane, s jezikom koji uz njih ide. Oduprite se iskušenju da opravdavate emocije. Najveći problem prilikom nošenja crvenog šešira za razmišljanje jeste odupreti se iskušenju da opravdate emocije koje ste izrazili. Takvo opravdavanje moţe biti istinito ili laţno. U oba slučaja, razmišljanje pod crvenim šeširom ga čini nepotrebnim. • Nije vaţno zašto mu ne veruješ. Ne veruješ mu i go tovo. • Dopada ti se pomisao o filijali u Njujorku. Nema po trebe da sada detaljišemo o tome zbog ĉega ti se do pada. To moţemo i kasnije, kad doĊe vreme da done semo konaĉnu odluku o tome. 95
Jezik emocija
£1---
XIX
Vaspitani smo tako da se izvinjavamo zbog emocija i osećanja, zato što one nisu predmet logičkog mišljenja. Zbog toga smo skloni da ih tretiramo kao produţetak logike. Ako nam se neko ne dopada, za to mora da postoji dobar razlog. Ako nam se neki projekat dopada, to dopadanje mora da se zasniva na logici. Razmišljanje pod crvenim šeširom nas razrešava te obaveze. Znači li to da smo slobodni da imamo predrasude koje god hoćemo i da ih se pridrţavamo? Zar u tome ne leţi ogromna opasnost? Naprotiv. Predrasude koje naizgled nameće logika mogu biti opasnije od predrasuda koje priznajemo kao emocije. Nisam protiv istraţivanja emocija i preispitivanja njihovih osnova. MeĎutim, to nije deo modela crvenog šešira. Emocije su nestalne i nedosledne. U SAD je raĎena jedna anketa, u kojoj su graĎani odgovarali na pitanja vezana za mešanje svoje zemlje u dešavanja u Centralnoj Americi. Većina je podrţala mešanje. Pa ipak, većina je bila protiv svakog predloţenog metoda mešanja. Moguće je biti pobornik mešanja kao apstraktne ideje i protiviti mu se čim se prevede u konkretne planove. Sa stanovišta logike, to je besmisleno, ali u svetu emocija ima itekakav smisao. Konvencija o crvenom šeširu nije način za rastrubljivanje emocija, mada bi neki mogli da doĎu u iskušenje da ga tako upotrebe. Ona više podseća na ogledalo koje odraţava emocije u vaskolikoj njihovoj sloţenosti. Kaţu da narod Inuita (Eskimi) ima dvadeset različitih reci za sneg. U nekim kulturama postoji jednako mnogo reci za različite nijanse ljubavi. Engleski i mnogi drugi evropski jezici nemaju u opštoj upotrebi tako širok dijapazon reci koje opisuju emocije. 96
XIX __________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom
Postoje naklonost/nenaklonost, mrţnja/ljubav, zadovoljstvo/nezadovoljstvo, sreća/nesreća. Recimo, mogli bismo da potraţimo reč koja bi ukazivala na neodlučno-pozitivan stav, i drugu, koja bi ukazivala na neodlučno-negativan stav. Reč sumnjiĉav]?, preterano negativna za to. Budući da nam razmišljanje pod crvenim šeširom omogućava da budemo odvaţni i otvoreni kada je reč o našim osećanjima, moţemo potraţiti način da ih podesimo u skladu sa situacijom. Bez crvenog šešira, skloni smo da se ograničimo na jače reci, uz ton i izraz lica kao dodatke. • Osećam da oklevaš u vezi sa ovim poslom. Ne ţeliš da sudeluješ, ali ni da budeš iskljuĉen. Ţeliš da budeš u pripravnosti u predsoblju, spreman da uĊeš kada to tebi bude odgovaralo. • Nije da ti se Morgan ne dopada, ali nekako ti je ne lagodno u njegovom prisustvu. Više od svega bi volela da imaš dobar izgovor za tu svoju nenaklonost. • Jednostavno smo potpuno neusklaĊeni u vezi sa ovim problemom. • Entuzijazam za ovaj poduhvat kao daje poĉeo da je njava. Ne naglo, već kao gumeni ĉamac koji negde lagano poĉne da pušta. Ne vidite da se bilo šta deša va, ali, ako posle nekog vremena ponovo bacite po gled, jasno vam je daje opušteniji negopre. Crveni šešir daje misliocu slobodu da se više poetski izrazi o svojim osećanjima. Crveni šešir daje osećanjima pravo da postanu vidljiva.
97
XX RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Rezime Nošenje crvenog šešira omogućava misliocu da kaţe: „Ovo su moja osećanja prema toj stvari." Crveni šešir legitimizuje emocije i osećanja kao vaţan deo razmišljanja. Crveni šešir čini osećanja vidljivima, tako da mogu da postanu deo mape razmišljanja, a ujedno i deo sistema vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac. Crveni šešir predstavlja pogodan metod za uključivanje modaliteta osećanja i njegovo isključivanje, na način koji bi, bez njega, bio za mislioca nemoguć. Crveni šešir omogućava misliocu da istraţuje osećanja drugih, tako što od njih traţi da stave crveni šešir i tek tada izreknu svoje stanovište. Kada mislilac koristi crveni šešir, nikad ne bi trebalo da pokušava da opravda svoja osećanja ili da za njih traţi utemeljenje u logici. 99
Rezime
XX
Crveni šešir pokriva dva obimna vida osećanja. Prvo, tu su obične emocije, onakve kakve ih znamo, koje obuhvataju čitav spektar emocija, od onih snaţnih kao što su strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao što je sumnja. Drugo, tu su sloţena prosuĎivanja koja zalaze u takve vrste osećanja kao što su slutnja, intuicija, čulo, ukus, estetsko osećanje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja. Ukoliko mišljenje o nečemu u velikoj meri sadrţi ovu vrstu osećanja, ono takoĎe moţe da stane pod crveni šešir.
100
XXI CRNI ŠEŠIR Šta nije u redu s njim Logiĉno-negativno. Zašto neće da funkcioniše. Ne pristaje našem iskustvu i znanju. Kritiĉko prosuĊivanje. Pesimistiĉko stanovište. Mora se reći da se većina mislilaca - bez obzira na to da li su prošli obuku ili nisu - najlagodnije oseća noseći crni šešir. To je zbog zapadnjačkog mentaliteta koji akcenat stavlja na raspravu i kriticizam. Koliko god iznenaĎujuće zvučalo, veoma su brojni oni koji su ubeĎeni daje nošenje crnog šešira glavna funkcija razmišljanja. Naţalost, tako nešto u potpunosti izostavlja generativne, kreativne i konstruktivne aspekte mišljenja. Bez obzira na to, razmišljanje pod crnim šeširom je veoma vaţan deo razmišljanja. Razmišljanje pod crnim šeširom je uvek logično. Razmišljanje pod crnim šeširom je negativno, ali nije emocio101
Šta nije u redu sa njim?
XXI
nalno. Emocionalno-negativno je uloga crvenog šešira (koja obuhvata i emocionalno-pozitivno). Razmišljanje pod crnim šeširom zaista gleda na tamnu ili „crnu" stranu stvari, ali je to crnilo uvek logiĉno. Sa crvenim šeširom na glavi, ne mora se davati nikakve razloge za negativna oseća-nja. Sa crnim šeširom na glavi, uvek se moraju dati logični i relevantni razlozi. Štaviše, jedna od velikih vrednosti modela šest šešira za razmišljanje jeste to razdvajanje, na vrlo odreĎen način, emocionalno-negativnog od logičnonegativnog. - Mislim da sniţavanje cena neće imati efekta. - To je razmišljanje pod crvenim šeširom. Ja od vas traţim mišljenje pod crnim šeširom. Ţelim da mi da te logiĉne razloge za to. - Prilikom naših ranijih sliĉnih pokušaja - koje vam mogu prikazati kao statistiĉke podatke o prodaji — sniţavanje cena nije rezultovalo dovoljnom proda jom koja bi predstavljala protivteţu smanjivanju pro fita. Konkurentske firme su na to uvek reagovale sni ţavanjem svojih cena, kako bi ostale u trci. Razlozi dati pod crnim šeširom moraju da stoje na sopstvenim nogama. Moraju biti upotrebljivi za sve. Moraju da zvuče razloţno i kada su odštampani na papiru, a ne samo kada ih neka jaka ličnost iznosi na ubedljiv način. Razmišljanje pod crnim šeširom se zasniva na suprotstavljanju primerenog neprimerenom. Razmišljanje pod crnim šeširom mora da bude logično i istinoljubivo, ali ne i fer. Razmišljanje pod crnim šeširom prezentuje logično-negativno: zbog čega nešto neće funkcionisati. Logično-pozitivno - zbog čega hoće nešto funk102
XXI ____________________ Crni šešir _____________
cionisati — prezentuje se pod ţutim šeširom. To je stoga što je tendencija uma da bude negativan toliko jaka da mora imati sopstveni šešir. Mislilac mora imati mogućnost da bude samo negativan. Veoma je moguće da se naša negativnost i pozitivnost odraţavaju sasvim malom različitošću u pratećoj herniji mozga. Ako je tako, onda ne bi imalo „praktičnog" smisla da isti šešir pokriva objektivno prosuĎivanje koje obuhvata i logično-pozitivno i logično-negativno, jer hernija mozga ne moţe stalno da „skakuće" napred-nazad. Hernija negativnog moţe da bude hernija straha, a hernija pozitivnog moţe da bude hernija zadovoljstva. Uvek kaţu da reč kriticizam obuhvata iskrenu procenu kako pozitivnih tako i negativnih aspekata. U praksi, meĎutim, glagol hitikovati implicira isticanje onoga što je pogrešno ili loše. To je upravo ono što implicira i razmišljanje pod crnim šeširom. Godine iskustva koje sam stekao podučavajući ljude metodologiji razmišljanja su me uverile da postoji potreba za razdvajanjem logično-negativnog od logično-pozitivnog. Ljudi koji za sebe tvrde da su pravični obično ne čine ništa više nego što slabijom ocenom ocenjuju stanovište koje je suprotno njihovom. Premda je crni šešir „šešir kritičara", ipak ţelim da učinim apsolutno jasnim da tu nije reč o priklanjanju jednoj od strana u raspravi. Nema nikakvih strana i nema rasprave. Crni šešir se usrdsreduje na logično-negativno. Mislilac, ako ţeli, moţe da zameni crni šešir ţutim i obratno. • Stavivši svoj crni šešir za razmišljanje, moram da ukazem na to da brvnara nema struju. Stavivši, me103
Šta nije u redu sa njim?
XXI
Ċutim, ţuti šešir, mogu reći da tu ne postoji potreba za plaćanjem raĉuna elektropreduzeću. Ova specifičnost crnog šešira oslobaĎa mislioca potrebe da bude fer i sagleda obe strane situacije. Kada mislilac nosi crni šešir, negativnosti je dozvoljeno da uzme uzde u svoje ruke. Na prvi pogled, crni šešir moţe delovati kao pojačavanje negativnosti koja je već tako karakteristična za mnoge mislioce. Jednako kao što crveni šešir legitimizuje emocije, tako crni šešir kao da legitimizuje ovu vrstu apsolutne negativnosti. U praksi, crni šešir ima suprotan efekat. Osoba koja je po prirodi negativna će u svakom trenutku uvoditi negativnost u svoje razmišljanje. Ta negativnost će uvek biti tu, spremna za skok. Ovo znači da će u našem uobičajenom konfuznom razmišljanju - u kome nastojimo da uradimo sve odjednom - ton biti uglavnom negativan. UsredsreĎujući se direktno na negativno, crni šešir zapravo ograniĉava negativnost. Od mislioca se moţe zatraţiti da skine crni šešir. To je signal za jasno i odreĎeno napuštanje negativnog. • Tvoje razmišljanje pod crnim šeširom je odliĉno. Za što sad na ĉas ne staviš neki drugi šešir? • Tokom celog sastanka drţite na glavi taj crni šešir. Je li to jedini za koji znate kako se nosi? • Ţelim da narednih pet minuta zameniš crni šešir ţu tim. Onda mi reci šta vidiš. • Meri nam obiĉno daje svoja razmišljanja pod obo dom crnog šešira. Kada ne nosi taj šešir, kao da ne ma bog zna šta da kaţe. 104
XXI
C r n i š e š i r Y [
• Vi umete da mislite samo pod jednim šeširom. Crnim. Igrač golfa koji odlično izvodi duge udarce neće voditi ništa manje računa o svojim kratkim loptama. Slično tome, mislilac koji je dobar u razmišljanju pod crnim šeširom ne voli osećaj da nije sposoban da jednako uspešno nosi i šešire drugih boja. Na ovaj način, model šešira pokazuje daje negativnost samo jedan deo mišljenja. Do sada je već mnogim čitaocima palo na pamet daje uloga crnog šešira veoma slična tradicionalnoj ulozi Ďavoljeg advokata, osobe koja testira predlog iznoseći protivargumente. • Dopada mi se ova ideja o putniĉkom diriţablu. Ali, na trenutak ću se prihvatiti uloge Ċavoljeg advokata. • Dozvolili smo da nas ponese oduševljenje. Neko će morati da preuzme ulogu Ċavoljeg advokata i ukaţe na to daje ova prodajna cena ipakpretera.no visoka. Crni šešir je odista sličan ulozi Ďavoljeg advokata i integriše tu konkretnu ulogu u čitavu seriju koju simbolišu šest šešira. Na ovaj način, negativnost se sagledava samo kao jedna od uloga u mišljenju. Postoji, meĎutim, znatna razlika. Đavolji advokat je zaista bio advokat, naimenovan od strane crkvenog suda da brani optuţene za jeres ili vračanje. Vraćamo se, dakle, na raspravu. Kao što sam ranije rekao, razmišljanje pod crnim šeširom nema nikakve veze s raspravom već samo s usredsreĎivanjem na logično-negativno. Razmišljanje pod crnim šeširom se upotrebljava za popunjavanje crnih delova mape mišljenja. Ovaj zadatak cr105
Šta nije u redu sa njim?
XXI
nog šešira je zadatak kao i mnogi drugi i mora se temeljito izvršiti. Zadrţavati za sebe razmišljanje pod crnim šeširom, zbog straha da će negativni aspekti zatrti ideju, znači uništiti čitavu svrhu šest šešira za razmišljanje - a to je da svaku od šest uloga valja odigrati potpuno i do kraja.
106
XXII RAZMIŠLJANJE POD CRNIM ŠEŠIROM Suština i metod Greške u razmišljanju. Zašto jedna stvar ne sledi drugu. Pravila dokaza. Mogući zakljuĉci. Poput razmišljanja pod crvenim šeširom, i razmišljanje pod crnim šeširom se moţe primeniti na samu temu - pozabavio! se s tim u narednom poglavlju - ili na samu diskusiju ili na razmišljanje o njoj, odnosno na sam metod razmišljanja. v • Koliko ja znam, ovde je reĉ o pretpostavci. • Ne vidim kako to proizlazi iz onoga što ste maloĉas rekli. • • Brojĉani podaci za koje ja znam su drugaĉiji od onih koje ste vi izneli. •To nije jedino moguće objašnjenje, već samo jedno od objašnjenja. 107
Suština i metod
XXII
• IzmeĊu ovih taĉaka ne mora da postoji logiĉka veza. Bilo bi glupo i nezgodno kada bi mislilac morao formalno da stavlja crni šešir svaki put kad hoće da stavi primedbu te vrste. Razumljivo je da su takve primedbe deo razmišljanja pod crnim šeširom bez obzira da lije njegovo stavljanje formalno najavljeno ili nije. U praksi, za mislioca je bolje da u sebi prikuplja sve na šta ţeli da reaguje, nego da svaki čas upada drugima u reč, kao u uobičajenoj raspravi. Mislilac kasnije moţe formalno istupiti u okviru razmišljanja pod crnim šeširom i izneti sve one greške u mišljenju koje je čuo. • Staviću na trenutak svoj crni šešir jer ţelim da uka zem na neke delove diskusije koje smatram pogrešni ma. Opadanje konzumiranja ţestokih pića je moţda rezultat povećanja zdravstvene svesti, ali je moţda i posledica toga što se sve više potrošaĉa opredeljuje za vino, ili stroţih propisa o voţnji u pijanom stanju. TakoĊe, povećana prodaja votke je moţda rezultat agresivnijeg reklamiranja i nema nikakve veze s uku som. • Koliko vidim, svi dajete mnogo mišljenja, pretpostav ki i osećanjapod crvenim šeširom. • To nije taĉno. Prava na iskopavanje ne moraju da se plate jedino ako su kompletno istraţivanje i razvojni projekat uraĊeni u Irskoj. • Ţeleo bih da vaše razmišljanje o tome poklopim cr nim šeširom. Podaci koje ste naveli su odpre ĉetiri godine. Uzorak je vrlo mali. Uz to, imate podatke sa mo za juţni deo zemlje. 108
XXII __________ Razmišljanje pod crnim šeširom ______V 7
Ne nameravam ovde da iznosim sva pravila logičke dedukcije i zaključivanja. Mnoga od njih su apstraktna i nisu uvek relevantna kada je reč o praktičnim stvarima za razliku od zatvorenih sistema. Osnovna pravila bismo mogli da pojednostavimo na sledeći način: 1. Da li je osnova čvrsta i opravdana? 2. Da li sledi zaključak? 3. Da li je izvoĎenje zaključka obavezno? 4. Ima li još mogućih zaključaka? Pod izvoĎenjem zaključka podrazumevam sve za šta se kaţe da proizlazi iz nečega drugog. • Ako povećamo broj zatvorskih kazni i njihovo trajanje, to će smanjiti stopu zloĉina. Ovo moţda deluje kao dovoljno logična izjava. Ako je detaljno proučimo, otkrićemo da derivacija moţe, ali i ne mora da usledi. Pošto znamo daje mala verovatnoća da će kriminalac biti uhvaćen, onda duţe trajanje zatvorske kazne moţda i nije tako efikasno. Ako, pak, sudovi ne primenjuju te stroţe osude, gubi se efekat zastrašivanja. Bez obzira na to, moţe se reći da pojačano zastrašivanje ima, jiekog efekta" na smanjenje stope zločina. Ovde već dolazimo do procene koliki je taj,,neki efekat". Ako uzmemo u obzir dodatne troškove za drţanje ljudi u zatvorima, onda je prilično mali. MeĎutim, moţemo da odemo i dalje od toga. Da li stroţe kazne zapravo čine zločine još gorima? Kriminalac će moţda radije ubiti svoju ţrtvu, da bi smanjio šansu da bude prepoznat, ukoliko su kazne izuzetno stroge. Dugotrajni boravak u zatvoru zbog nekog manjeg 109
Suština i metod
XXII
prekršaja moţe da pretvori lakšeg prestupnika u okorelog kriminalca. Naposletku, visoki troškovi drţanja ljudi u zatvorima mogu imati manje efekta na smanjivanje stope zločina nego što bi to bio slučaj ako bi se ista sredstva utrošila na jačanje policijskih snaga. Zanimljivost vezana za ovaj primer jeste ta stoje potrebno mnogo mašte da bi se stvorile alternativne posledice i mogućnosti. Kao što sam napisao u knjizi Praktiĉno razmišljanje: ,JDokaz ĉesto nije ništa više do nedostatak mašte". Ovo se odnosi na nauku, pravo i mnogo drugih oblasti, s izuzetkom zatvorenih matematičkih sistema i filozofskih jezičkih poigravanja. U praksi, jedan od najboljih načina razotkrivanja logičkih grešaka jeste iznošenje alternativnog objašnjenja ili mogućnosti. • Taĉnoje da u mnogim zemljama broj razvoda raste istom brzinom kao i broj mašina za pranje veša, ali to ne znaĉi da mašine za pranje veša uzrokuju raz vod. Oba trenda su moţda posledica povećanja stan darda, društvenog napretka ili većeg broja zaposle nih ţena, itd. • Taĉnoje da će prodaja verovatno opasti ako podig nemo cene. Ali ako to opravdamo izuzetnošću proiz voda, mogli bismo privući drugaĉiju vrstu kupaca, a pad prodaje bi bio nadoknaĊen povećanim priho dom. Ovde ponovo dolazimo na aspekt „verovatnoće" o kome smo diskutovali pod belim šeširom za razmišljanje. Savršeno je prihvatljivo ukazati na moguće alternative, ali ni110
YXII __________ Razmišljanje pod crnim šeširom______ \ 7
kad ne bi trebalo tvrditi daje svaka alternativa podjednako verovatna. Ono što valja imati na umu jeste da razmišljanje pod crnim šeširom nikada nije rasprava. Kako da izaĎemo na kraj s greškama na mapi razmišljanja? Jedna osoba veruje da bi stroţe kazne smanjile stopu kriminala. Drugoj se čini da je to moguća ali nedokazana pretpostavka. Tamo gde je to moguće, pozivanje na statistiku ili neki eksperiment bi predstavljalo dobrodošlu pomoć u donošenju odluke (razmišljanje pod belim šeširom). Ukoliko odluka ne moţe da se donese, na mapu se, kao mogućnosti, stavljaju različita alternativna stanovišta. Kada su dokazi naročito slabi, mogućnost se moţe označiti kao mišljenje. Svaka osoba koja koristi mapu ima potom izbor da obrati paţnju na to mišljenje ili da ga ignoriše. • Razumljiva je pretpostavka da će se broj prazniĉnih putovanja povećati jer se porodiĉni prihodi poveća vaju, a broj dece smanjuje. Uz to, putovanje avionom će postati relativno jeftinije. • Moguće je da će ljudima putovanja dosaditi, jer sva ka novina zastareva i moţda će se odluĉiti za godišnji odmor tipa ,/Iruga kuća", u sopstvenoj zemlji. Obe mogućnosti bi trebalo imati na umu. One mogu da koegzistiraju. Čak i ako se dve mogućnosti meĎusobno isključuju, još uvek bi ih trebalo staviti na mapu, sve dok dokazi ili emocionalna sklonost ne naprave izbor. Činjenica koja je predmet diskusije se takoĎe moţe staviti na mapu - pod uslovom da se obeleţi kao „sporna".
111
XXIII RAZMIŠLJANJE POD CRNIM ŠEŠIROM Prošla i buduća suština Kako se ovo uklapa u moja ranija iskustva? Da lije tako? Koji su rizici? Osvrnuli smo se na razmišljanje pod crnim šeširom u pogledu samog metoda razmišljanja. Sada dolazimo do suštine. Da li su činjenice tačne? Da li su činjenice relevantne? Činjenice se prezentuju u sklopu razmišljanja pod belim šeširom, ali stavljaju na probu u okviru razmišljanja pod crnim šeširom. • Moguće je daje broj nezaposlenih statistiĉki potcenjen, budući da ima mnogih koji se uopšte ne prijavljuju nadleţnim sluţbama. , • 600 miliona prodatih avionskih karata godišnje ne daje sliku o tome koliko ljudi zaista putuje avionom, jer neki lete više puta. TakoĊe, ovaj podatak ukljuĉuje i kratka putovanja po unutrašnjosti. 113
Prošla i buduća suština
XXIII
• Brojke pokazuju da bi pad stope kriminala u SAD tre balo daje povezan sa populacijskim statistiĉkim po dacima za svaku starosnu grupu. Moguće je daje do pada stope kriminala došlo samo zbog toga što su glavni delinkventi izašli iz starosne grupe u kojoj je stopa kriminala najveća, one od osamnaest do dva deset tri godine. Izazov u vidu brojki i izveštaja jeste jedna od jednostavnijih i očiglednijih primena razmišljanja pod crnim šeširom. U takvim slučajevima, svrha razmišljanja pod crnim šeširom jeste naglašavanje da su činjenice pogrešne (tamo gde je to slučaj) ili da su moţda neprimenjive. Ako neka vaţna odluka valja da se zasniva na činjenicama, onda bi mogućnost - makar i vrlo mala - da su neprimenjive trebalo da dovede do potrage za boljim činjenicama ili brojkama. Namera mislioca koji je stavio crni šešir nije da stvori svu moguću sumnju, kao što to na suĎenju čini advokat optuţenog, već da na objektivan način ukaţe na postojeće slabosti. Mnoga iskustva nisu kvantifikovana činjenicama i brojkama. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da ukaţe na delove predloga ili izjave koji se ne uklapaju u takva iskustva. • Prema mom iskustvu, ako ljudima date bonus u vidu novca, vrlo brzo poĉnu da ga oĉekuju kao normalan deo plate. • Prema mom iskustvu, ljudi veoma povoljno reaguju ako osete da se njihov dodatni napor priznaje i da se to priznanje pokazuje kroz neku vrstu opipljive na grade. 114
YXIII __________Razmišljanje pod crnim šeširom _____ y /
• Ako oĉekuju da budu nagraĊeni, ljudi će uĉiniti veo ma malo ukoliko nema nagrade. Prve dve izjave mogu da se uklope u iskustvo onih koji sede za stolom i diskutuju o motivaciji. Treća ne moţe. Mora se reći daje iskustvo veoma lična stvar i da različiti ljudi imaju uistinu različita iskustva. U različitim kulturama, nagrade mogu imati veoma različit efekat. Trebalo bi reći i da različite okolnosti dovode do različitih efekata. Moguće je da posle čestog nagraĎivanja usledi lenjost. Postoji, dakle, više razloga zbog kojih se iskustvo moţe činiti inkompatibilno ili čak kontradiktorno. - U inflatornim vremenima, ljudi su skloni da više šte de. — To nije istina! Ljudi tada manje štede. U većini zemalja su ljudi skloni da više štede. Ali, ne i u SAD. To je moţda stoga što je finansijsko savetovanje vrlo rasprostranjeno i ljudi više znaju o finansijama, ih je moţda stoga što se kamata na pozajmljeni novac odbija od poreza, a u vremenima inflacije kamatna stopa moţe da bude čak i negativna. Biva da mislilac sa crnim šeširom na glavi pokuša da u potpunosti pobije nešto. To se obično odnosi na naučne činjenice, otkrića istraţivanja, ukorenjene činjenice, itd. • Mislim daje to pogrešno. Većina supermarketa nema veći obrt od dva do tri odsto. U drugim prilikama, mislilac sa crnim šeširom opravdano iznosi svoje hčno iskustvo. • Otkrio sam da rad u malim organizacijama pruţa mnogo veću motivaciju. Ne slaţem se s vama kad ka115
Prošla i buduća suština
XXIII
zete da su decentralizovane velike organizacije sliĉne malim organizacijama. •Moram da stavim svoj crni šešir, da bih vam svima rekao da se taj predlog jednostavno ne uklapa u mo je dvadesetogodišnje iskustvo u poslu s kozmetikom. Ne moţete proizvode iste marke istovremeno proda vati kao ekskluzivne i na rasprodaji. Pored toga, duţnost je crnog šešira i da ukaţe na rizike, opasnosti, nedostatke i potencijalne probleme.koji mogu da se jave u budućnosti. •Da se nismo resili da prvi upotrebimo nuklearno oruţje, moglo je da se desi da Rusi preplave Evropu konvencionalnim naoruţanjem. •Moram da naglasim da bi vaš suprug, u nastavku brakorazvodne parnice, mogao da ustvrdi da vi niste podobni da vodite raĉuna o deci. •Ako funta nastavi da pada u odnosu na dolar, kamat ne stope će verovatno morati da budu podignute, što bi dovelo dopada na berzi. Jedini način gledanja u budućnost jeste na osnovu primera iz prošlosti. To moţe da znači jednostavnu ekstrapolaciju. •Prisutan je ĉvrsto ukorenjen trend kupovine brze hra ne i grickalica. Ljudi se sve manje oslanjaju na for malne, obilne obroke i okreću se ,^alogajĉićima"ko je konzumiraju s nogu. •Mnoge firme su bankrotirale pokušavajući da proda ju sladoled Francuzima. Ne vidim zašto bi ovaj novi pokušaj imao uspeha. 116
Razmišljanje pod crnim šeširom _____ \
/
Budućnost se moţe interpretirati i kao skup različitih trendova i obrazaca. • Što se radna nedelja bude više skraćivala, biće više vremena za dokolicu. MeĊutim, velika nezaposlenost znaĉi da će biti sve više ljudi koji će imati mnogo vre mena za odmaranje, ali ne i novca da ga na to utro še. Prema tome, moguće je da će nam biti potrebni jeftiniji vidovi odmaranja. • Moje razmišljanje pod crnim šeširom mi kaţe da će •: Epl kompjuteri biti istisnuti s trţišta ukoliko ne posta nu kompatibilni s IBM-ovim mašinama. Kupci će ţek leti da imaju pristup celokupnom softveru napravljenom za IBM. Prošlost je uvek izvesna - čak iako nije izvesno da se odreĎena lekcija naučena u prošlosti moţe primeniti na odreĎenu trenutnu situaciju. S budućnošću moramo biti spekulativni. Razmišljanje pod ţutim šeširom se moţe opisati kao spekulativno-pozitivno, jer je optimistično i gleda na sve ono dobro što moţe da se izrodi iz predloţenog postupka ili odluke. Jedna od funkcija razmišljanja pod crnim šeširom jeste ukazivanje na spekulativno-znegativnu ravnoteţu: „Ovo bi moglo da krene kako ne treba." '■->.' • Moram da stavim svoj crni šešir da bih vam rekao šta i mislim o predloţenom ulasku na trţište personalnih raĉunara. Da li mi to uopšte moţemo? Moţemo li da postignemo pravu cenu ? U ĉemu će se sastojati naša prednost u odnosu na konkurenciju? Zašto bi iko kupovao kompjutere od nas? Ovde dolazimo do nečega što se moţe nazvati „negativnim pitanjima". Mislilac sa crnim šeširom praktično ka117
Prošla i buduća suština
XXIII
ţe: „Moje stanovište je negativno. Do vas stoji da me ubedite da nisam u pravu." • Zašto mislite da će ovaj konsultant biti išta bolji od prethodnog? • Šta će biti ako se Japanci ukljuĉe na trţište civilnog vazduhoplovstva ? • Gde ćemo se mi naći ako neka od velikih farmaceut skih kompanija poĉne s proizvodnjom intraokularnih soĉiva? Većina negativnih pitanja se moţe podjednako formulisati i ovako: „Vidim da postoji opasnost da..." • Vidim da postoji opasnost da će konkurencija da pa rira našim sniţenim cenama. • Vidim da postoji opasnost da subvencionisanje od strane vlade bude naglo prekinuto. • Vidim da postoji opasnost od prekomerne proizvod nje mleka. • Vidim da postoji opasnost da rast plota podigne tro škove proizvodnje i sve nas izbaci iz posla. • Vidim da postoji opasnost da razmišljanje pod šest razliĉitih šešira postane zabavno samo po sebi, tako da izostane razmišljanje na zadatu temu. Baš kao što je uloga Ďavoljeg advokata tradicionalna uloga koja uključuje razmišljanje, isto je i sa ulogom Kasandre, proročice propasti. Ova uloga se u potpunosti uklapa u spekulativno-negativan aspekt razmišljanja pod crnim šeširom. Kako se suprotstaviti negativnostima koje iznosi razmišljanje pod crnim šeširom? Pre svega, valja imati na umu daje reč o pravljenju mape, a ne o raspravi. 118
Razmišljanje pod crnim šeširom
Prvi način jeste konstantacija i priznavanje postojanja negativnosti. • Da, zaista postoji ozbiljna opasnost i ako do toga do Ċe, bićemo u nevolji. Svakako moramo voditi raĉuna. Drugi način je da priznate postojanje opasnosti i iznesete protivpredlog. • Ako konkurencija zaista pokuša da nam parira cenom, onda ćemo lansirati naš specijalni jeftini proiz vod, koji je i osmišljen tako da moţe da se prodaje po izuzetno niskoj ceni. Pokušaju li da nam u tome pari raju, ostaće bez zarade. Četvrti način jeste poricanje razloţnosti opasnosti; u stvari, dati svoje mišljenje pod crnim šeširom o nečijem mišljenju iznesenom pod crnim šeširom. • Ne vidim kako bi to moglo da se desi, jer je cena ula ska novajlija na ovo trţište previše visoka. Glavni igraĉi su već zauzeli mesta i mi znamo za njih. Peti način je nuĎenje alternativnog stanovišta i njegovog smeštanja uz stanovište crnog šešira. • Budu li cene nafte padale u odnosu na druge troško ve, moţda će ljudi ponovo poĉeti da kupuju veće automobile, ali pošto su već navikli na pogodnosti koje pruţaju manji automobili, verujem da će uvek postojati trţište za njih.
119
XXIV RAZMIŠLJANJE POD CRNIM ŠEŠIROM Negativno uţivanje Mnogo je lakše biti negativan. Zabavnije je biti negativan. ,J0>a... ali..." Izgradnja ţelezničke pruge predstavlja sloţen graĎevinski poduhvat. Obična betonska ploča postavljena preko nje moţe da izbaci voz iz šina. Postavljanje takve betonske ploče nije nimalo komplikovana operacija. RazgraĎivanje je uvek mnogo lakše od graĎenja. Isto je i s negativnošću. Zbog toga je neophodno, prilikom razmišljanja pod crnim šeširom, razmotriti i privlačnost negativnosti koja tako često vodi u „negativno uţivanje". Negativno razmišljanje je privlačno zbog toga što je njegov učinak trenutan i kompletan. Dokazati nekome da nije u pravu predstavlja trenutno zadovoljstvo. Iznošenje konstruktivne ideje nema nikakav učinak sve dok se ta ideja nekome ne svidi ili dok ne dokaţete daje delotvorna (za staje potrebno vreme). 121
Negativno uţivanje
XXIV
Napadanje ideje pruţaUnstant-osećanje^superiornosti. Pohvala nečije ideje kao da „hvalitelja" čini donekle niţim od njenog tvorca. Kritikovanje je veoma lako, jer sve što kritičar mora da učini jeste da formuliše svoj sud i zatim pokaţe kako se predlog ne uklapa u tu formu. • Ono stoje nama potrebno jeste jednostavna, praktiĉ na ideja. Ono što vi predlaţete je suviše detaljno i slo ţeno. Nikada se neće realizovati. Ukoliko je, meĎutim, predlog bio jednostavan i direktan, kritičar će morati drugačije da formuliše svoju kritiku. • Ovo je suviše pojednostavljeno viĊenje situacije. Kao da smo u vrtiću. Moj šestogodišnji sin bi predloţio nešto bolje od ovoga. Moramo da uzmemo u obzir svefaktore. Primetićete da su odsečna odbacivanja predloga donekle lakša od formulisanja novih predloga. Primetićete i da se kritika ne zasniva samo na suštini predloga, već i na njegovim opštim osobinama: „previše sloţeno" ili „previše jednostavno". IznenaĎujuće je koliko mnogo se u praksi susrećemo s kriticizmom ovog tipa. Ova vrsta razmišljanja zapravo spada pod crveni šešir, radije nego pod crni. • Ne dopada mi se vaš predlog. Jednostavno mi se ne dopada i gotovo. Mnogo je razmišljanja pod crvenim šeširom koje se maskira kao razmišljanje pod crnim šeširom. • Ako je to sve što imate da kaţete, onda nam na to va lja gledati kao na mišljenje pod crvenim, a ne crnim šeširom. Vaše je pravo da osećate šta god hoćete. 122
XXIV __________Razmišljanje pod crnim šeširom ____
Mnogo je lakše sašiti odelo koje ne pristaje nego ono koje pristaje. To nas dovodi direktno do fraze „da... ali...". Ovde negativni mislilac ignoriše glavni deo predloga, koji je zaista vredan i obradljiv, da bi se usredsredio na nekakav minorni deo koji je moţda pod znakom pitanja. • Knjiga je dobra, ali pitam se zastoje autorka mora la da izabere taj apsurdni naslov. On ništa ne govori o knjizi i uopšte se ne odnosi na nju. To je naslov ka kav moţe da se naĊe na onim jeftinim ljubavnim romanĉićima. • Apsurdnost ĉitavog budţeta se vidi u nametanju po reza na prodaju brze hrane. Ako je jelo hladno, porez se na naplaćuje jer je onda reĉ prosto o hrani. Ako je reĉ o toplom jelu, nameće se taksa jer je to sada „obrok", a ne samo hrana. Obično se kaţe da ukazivanjem na manje nedostatke kritičar obavlja koristan posao, jer on zapravo kaţe: „Sve ostalo je dobro, a ako biste još ispravili ovaj mali nedostatak, onda bi ćela stvar bila savršena." Nema sumnje da ovo moţe da proĎe u fazi oblikovanja proizvoda od strane dizajnera ili pisca, ali kada je reč o gotovom proizvodu, kritičar dela u skladu s principom:, JVIoram da pronaĎem nešto što ću da iskritikujem." Na primeru poreza na brzu hranu, vidljiv je drugi mehanizam na delu. Ovde negativan mislilac ţeli da ostavi utisak daje usredsreden samo na uzorak celine. Pokazujući daje taj uzorak apsurdan, aludira na to daje celina podjednako apsurdna. Ovo je ekvivalentno sledećoj aluziji: »Svaki čovek koji moţe da učini nešto tako glupo jeste glup čovek. Prema tome, sve što on čini je glupo." 123
Negativno uţivanje
XXIV
Ovo su očigledna, detinjasta uţivanja negativnog mislioca. Ima i mnogo drugih, meĎu kojima su „etiketiranje" • („slabašan", „takozvani", „detinjast" itd.) i podrugljivost („u najboljoj nameri," itd.). Tu je i tradicionalno pribeţište| onih koji nemaju razumevanja za „carevo novo odelo". Opasnosti negativnog razmišljanja i metoda rasprave! sam mnogo detaljnije opisao u svojoj novoj knjizi - Suho- j bi: bolji naĉin njihovog,rešavanja. Razmišljanje pod crnim šeširom je predviĎeno tako dal obuhvata ozbiljno negativno razmišljanje, a ne detinjasto I ugaĎanje samom sebi koje sam podvukao u ovom odeljku. Ozbiljan aspekt modela „da... ali..." je taj daje ponekad neophodno ukazati na opasnost za koju je malo vero-l vatno da će se desiti, ali koja se, bez obzira na to, moraj imati na umu. • Znam da ste testirali uĉinak ovih elisa rotora u mla znom motoru, ali, da li ove nove elise mogu da izdr ţe lateralni udar ptice u letu? • Malo je verovatno, ali uvek postoji mogućnost da bi on mogao biti dvostruki agent. To moramo da imamo na umu. • Pretpostavljam da postoji mogućnost da su knjige sa da već postale dovoljno skupe da bi se smatrale legi timnim poklonima. Ovim problemom „verovatnoće" sam se pozabavio u domenu razmišljanja pod belim šeširom. Sve dok je nešto odgovarajuće formulisano (verovatnoća data), dotle je legitimno davati „da... ali..." komentare. Oni se daju zarad ispravljanja pogrešnog utiska ili u vidu opaski koje bi va- j ljalo imati na umu. 124
li
XXV RAZMIŠLJANJE POD CRNIM ŠEŠIROM Staje prvo, negativno ili pozitivno? Da li bi ţuti šešir trebalo da prethodi crnom? Strah i sigurnost. :: Radoznalost i istraţivanje. Mala deca primećuju i najmanje odstupanje od priče koju dobro poznaju - i prigovaraju na to. U ponavljanju je sigurnost. Razumno je pretpostaviti da je, u uslovima straha, ţivotinji priroĎeno da svoje ponašanje ograniči na poznati obrazac „bori se ili beţi". Vojnici koji se nalaze pod paljbom moraju, pak, da očuvaju disciplinu. Da li je povratak u izvesnost poznatog negativan aspekt uma? Šta bi mislilac trebalo da stavi na prvo mesto: crni šešir i negativan pregled ili ţuti šešir i pozitivno ispitivanje? Moţemo da raspravljamo o tome da li bi uvek trebalo prvo stavljati crni šešir, kako bi se neizvodljive ideje mo125
Staje prvo, negativno ili pozitivno?
XXV
gle brzo odbaciti, a da se pri tom na njihovo razmatranje ne utroši mnogo vremena. Ovaj negativan pristup jeste način razmišljanja većine ljudi i, kada je reč o mnogim praktičnim svrhama, on je zaista brz i efikasan. Kada tragamo za sposobnošću pre no za učinkom, negativano preispitivanje zaista štedi vreme. MeĎutim, mnogo je lakše uvideti mane nekog novog predloga nego njegove dobre strane. Prema tome, ako prilikom saslušavan] a novog predloga prvo stavimo crni šešir, malo je verovatno da će stvar otići dalje od toga. Pošto se umriTšklop pokrene u pravcu negativnog, postaje veoma teško uvideti pozitivno.jMoguće je da se hernija mozga u tom slučaju podešava na „strah'^i „sigurnost!! Prema tome, kad razmatramo nove ideje i promene, upotreba prvo ţutog šešira, pa onda crnog, ima mnogo smisla. ~ -—........"~ • U daljem radu, doći ćemo i na razmišljanje pod cr nim šeširom. Zasada, ţelim da svi stavite svoje ţute šešire. • To je razmišljanje pod crnim šeširom. Zadrţite ga za kasnije. • Ne ţelim upadice crnih šešira, ma koliko opravdane bile. Zabeleţite ih, pa ćete nam ih reći kasnije. Razmišljanje pod crnim šeširom ima na čemu da radi tek posle izricanja ideje i njenih korisnih strana. Ţelim da naglasim daje, po iznošenju predloga, duţnost svih da stave ţute šešire. To nije duţnost samo osobe koja iznosi predlog, dok svi ostali ćutke sede, nestrpljivi da stave svoje crne šešire. 126
__________________ __________________ Razmišljanje pod crnim šeširom
_____ y 7
• Niste još ništa rekli. Ţelim da ĉujem od vas neke ko mentare pod obodom ţutog šešira. Moglo bi se reći da će, ako ideja proĎe kroz negativan „sud" crnog šešira i opstane, automatski značiti daje reč o dobroj ideji i da će razmišljanje pod ţutim šeširom biti izlišno. Ovo dovodi do laţne pretpostavke da sve vrednosti neke ideje leţe na nekakvom posluţavniku i da sve što treba da učinimo jeste da ih ispitamo. U stvari, ispitivanje vrednosti ideje zahteva znatno naprezanje mašte i perceptualnog razmišljanja. Zbog toga je neophodno svesno razmišljanje pod ţutim šeširom - i zbog toga ono dolazi prvo. Pošto se ideja iznese, razmišljanje pod crnim šeširom se moţe primeniti na dva načina. Prvi načinje da se ispita izvodljivost ideje. • Da lije ova ideja legalna? • Da li će ova ideja junkcionisati? • Da li ova ideja donosi neku korist? • Da lije vredna truda? Resio sam da pod termin izvodljivosti podvedem i korist: ako nema koristi, ideja moţe biti izvodljiva teoretski, ali ne i praktično. Pošto se ustanovi da li je ideja izvodljiva, razmišljanje pod crnim šeširom moţe traţiti načina da ukazivanjem na nedostatke poboljša ideju. • Ako postupimo na taj naĉin, krajem svakog meseca ćemo imati gomilu posla. • Sem ako se ne uvede liĉna šifra uz broj za kupovinu posredstvom telefona, sistem će biti zloupotrebljavan. Poboljšanje dizajna predstavlja pozitivnu primenu razmišljanja pod crnim šeširom. Poboljšanje dizajna izvesno 127
Rezime
XXVI
Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da postavlja negativna pitanja. Razmišljanje pod crnim šeširom ne bi trebalo da obuhvata negativno uţivanje ili negativna osećanja koja spadaju u domen crvenog šešira. Pozitivna procena se ostavlja ţutom šeširu. U slučaju novih ideja, ţuti šešir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.
130
xxvn ŢUTI ŠEŠIR Spekulativno-pozitivno Pozitivno razmišljanje. Ţuto predstavlja sjaj sunca i vedrinu. Optimizam. UsredsreĊivanje na korist. Konstruktivno razmišljanje i njegovo ostvarivanje. Biti pozitivan jeste stvar ličnog izbora. Moţemo da izaberemo da stvari sagledavamo na pozitivan način. Moţemo da izaberemo da se usredsredimo na pozitivne aspekte situacije. Moţemo da tragamo za dobrim stranama. Stav ţutog šešira je upravo suprotan stavu crnog šešira. Crni šešir je zaokupljen negativnim, dok je ţuti zaokupljen pozitivnim procenama. Naţalost, ima više prirodnih razloga da se bude negativan, nego da se bude pozitivan. Negativno razmišljanje nas moţe poštedeti grešaka, zaštititTod rizika i opasnosti. Pozitivno razmišljanje mora da budejnešavina radoznalosti, zadovoljstva, pohlepe i ţelje da se, ,nešto stvori". Moglo bi se dokazati da napredak čo131
_____________ Spekulativno-pozitivno
___________ XXVII
večanstva zavisi od ove ţelje da se nešto stvori. U mojoj knjizi o uspehu, Taktika: uspeh kao umetnost i nauka, ono što karakteriše uspešne ljude jeste upravo ova neodoljiva ţelja da nešto stvore. Nazvao sam ţuti šešir „spekulativno-pozitivnim", jer su svaki naš plan ili akcija namenjeni budućnosti. Oni se tek u budućnosti realizuju. Pošto o budućnosti ne moţemo govoriti s istom izvesnošću s kojom govorimo o prošlosti, moramo da nagaĎamo o tome šta bi moglo da se desi. Neštojiarnerimo. jda uanimojzbogjoga što je (Vredno truda^ Upravo ta naša procena „vrednosti" jeste ono što daje „po-. zitivan" aspekt spekulativno-pozitivnog. Čak i kada se osvrćemo na nešto što se već dogodilo, moţemo izabrati da to bude s pozitivnog aspekta ili ekstrahovati samo pozitivno tumačenje. • Pozitivno u celoj stvari je to što sada znamo koji je njegov sledeći potez. Više nema neizvesnosti. • Stavimo na ĉas svoje ţute šešire i sagledajmo pozitiv ne aspekte. Kodak je odluĉio da krene na trţište polaroidnih fotoaparata. Prema tome, moraće da rekla miraju svoje proizvode. To će povećati svest javnosti o vrednostima instant-fotografije. Ujedno bi trebalo i ■<■ da pomogne našoj prodaji - naroĉito ako javnost oceni da su naši proizvodi bolji. i • To što je pala na tom ispituje najbolje stoje moglo da joj se desi. Ona nikada ne bi bila srećna kao nastavnik. Manjem broju ljudi je pozitivnost prirodno raspoloţenje. Većina ljudi je pozitivno raspoloţena samo kad iznosi sopstvene ideje. Većina ljudi je pozitivno raspoloţena sa132
XXVII _________________ Ţuti šešir _____________
mo ako nečija ideja sadrţi i nešto što će njima samima biti od koristi. Lični interes predstavlja snaţnu osnovu pozitivnog razmišljanja. Razmišljanje pod ţutim šeširom ne mora da čeka na takve motivacije. Razmišljanje pod ţutim šeširom je nameran izbor samog mislioca. Pozitivan aspekt nije rezultat sagledavanja vrednosti neke ideje; ono prethodi tom sagledavanju. Prvo ide ţuti šešir. Mislilac stavlja ţuti šešir i potom sledi njegov zahtev da bude pozitivan i optimističan. U analogiji koju sam već ranije upotrebio, ţuti šešir daje svemu ţutu boju, jednako kao što crveni sve boji u crveno. • Pre no što uĉinite bilo šta drugo, ţelim da stavite svo■1 je ţute šešire i kaţete mi šta mislite o ovom novom < pristupu. • Rekli ste mi sve razloge zbog kojih vam se ova ideja ne dopada i zbog kojih će, po vama, verovatno pred stavljati promašaj. A sad vas molim da stavite svoj ţuti šešir. Šta sada vidite? • Pala mije na pamet ideja o prodaji ĉipsa u duplom pakovanju. Izgleda kao da se nikome ne dopada. Sta vi, molim te, svoj ţuti šešir i reci mi šta misliš o tome. • Ovog ĉasa ne ţelim nikakvo uravnoteţeno niti objek tivno stanovište. Ţelim stanovište ţutog šešira. • Moj crni šešir mi kaţe da bi ovaj novi jeftini upaljaĉ mogao da ima negativan uticaj na našu prodaju. Me Ċutim, moj ţuti šešir mi kaţe da bi isti taj upaljaĉ mo gao da uništi srednje trţište i primora neke kupce da v se okrenu onom skupljem, što bi nama koristilo. 133
Spekulativno-pozitivno
XXVII
'• • Ovog ĉasa je teško nositi ţuti šešir. MeĊutim, ovaj štrajk izdavaĉa novina bi mogao da natera ljude da shvate koliko im nedostaju novine i koliko su one, za neke stvari, bolje od televizije. Premda je razmišljanje pod ţutim šeširom pozitivno, ono iziskuje jednako mnogo discipline koliko i ono pod belim ili crnim šeširom. Nije stvar samo u pozitivnom procenjivanju nečega što iskrsne. Reč je o namernoj potrazi za pozitivnim. Katkada, taje potraga uzaludna. • Nosim svoj ţuti šešir, ali ipak ne mogu da kaţem ni šta pozitivno. • Staviću svoj ţuti šešir, ali ne oĉekujem da naĊem išta -i -■>■;■ pozitivno.
Neko će reći da pozitivan aspekt, ako nije očigledan, ne moţe vredeti bog zna koliko. Neko će reći da nema svrhe mučiti mozak da bi se otkrile neke maglovite pozitivne tačke koje imaju malu praktičnu vrednost. To je, meĎutim, pogrešno shvatanje pojma percepcije. Moguće je, naime, postojanje izuzetno pozitivnih tačaka koje nisu vidljive na prvi pogled. Tako rade preduzetniei. Oni uviĎaju vrednost koju oni drugi još uvek nisu uočili. Vrednost i korist ni u kom slučaju nisu uvek očigledne.
134
XXVIII
Ti
RAZMIŠLJANJE POD ŢUTIM ŠEŠIROM Pozitivan spektar ■a U kom sluĉaju optimizam predstavlja ludost? Od onoga što daje nadu, do logiĉnog. Staje realizam? Ima ljudi koji će o varalici misliti dobro čak i nakon što ih prevari. Veruju daje ranije bio dobar i iskren, a da su ga kasnije izneverili dogaĎaji ili prijatelji. Sećaju se njegove ubedljivosti i kako su uţivali dok ih je ubeĎivao. Ima ljudi koji su optimistični do tačke ludosti. Ima ljudi koji najozbiljnije oĉekuju da će osvojiti premiju na lutriji i kao da ceo svoj ţivot zasnivaju na toj nadi. Ima industrijalaca kojima se čini da bi osvajanje makar maleckog dela ogromnog trţišta aspirina predstavljalo potez vredan truda. U kom trenutku optimizam prerasta u ludost i uzaludnu nadu? Treba li razmišljanje pod ţutim šeširom da ima 135
Pozitivan spektar
XXVIII
ikakvih ograničenja? Treba ti da uzima u obzir verovatnoću? Da ti bi takvu vrstu razmišljanja trebalo ostaviti crnom šeširu? Pozitivan spektar ide od prekomemog optimizma na jednom do logično-praktičnog na drugom kraju. Moramo da budemo paţljivi u rukovanju tim spektrom. Istorija je krcata nepraktičnim vizijama, ali i snovima koji su nadahnuti napore koji su naposletku doveli do njihovog ostvarivanja. Ograničimo ti svoje razmišljanje pod ţutim šeširom na ono što je čvrsto i dobro poznato, mati je napredak koji će se time ostvariti. Ključna tačka jeste sagledavanje postupka koji sledi iza optimizma. Ukoliko se taj postupak svodi na nadu (kao što je nada u osvajanje premije na lutriji ili u čudo koje će spasiti firmu od bankrotstva), onda je takav optimizam najverovatnije neumestan. Ako je optimizam taj koji će povesti neki postupak u odabranom pravcu, stvari postaju malo teţe. Preterani optimizam obično dovodi do neuspeha, ali ne uvek. Uspeh dolazi upravo onima koji ga očekuju. • Postoji maglovita šansa daje neko preţiveo prisilno spuštanje na gleĉer. Moramo da odemo tamo i proverimo. • Moguće je da će ova nova stranka podeliti glasove opozicije. • Ukoliko uloţimo znatna sredstva ufinansiranje ovog filma, trebalo bi da ih uspešno povratimo. • Postoji mogućnost da ovaj automobil bude izabran za automobil godine. Trebalo bi da budemo spremni uu. da to propratimo u javnosti. Moţda do toga i neće ; H : I doći, ali, ipak, bolje da budemo spremni, obi, s
XXVIII ________ Razmišljanje pod ţutim šeširom ____
Kao i s ostalim šeširima za razmišljanje, svrha ţutog je da oboji pojmovnu mapu za razmišljanje. Zbog toga bi optimistične sugestije valjalo zabeleţiti i staviti na mapu. Pre toga, nema potrebe za njihovom detaljnom procenom. Ipak, dobro je obeleţiti ih grubom procenom verovatnoće. Jednostavna klasifikacija verovatnoće moţe da izgleda ovako: ♦ dokazano ♦ vrlo verovatno, zasnovano na iskustvu ♦ dobri izgledi ♦ podjednaki izgledi ♦ moguće ♦ magloviti ili slabi izgledi Ovo je donekle slično onome što se primenjuje kod razmišljanja pod belim šeširom. Moţda nam na pamet ne pada da podrţimo nešto što ima slabe izglede, ali ti slabi izgledi svejedno moraju da se naĎu na mapi. Ako su na mapi, imamo izbor: odbiti, ili pokušati poboljšati izglede. Ako nisu na mapi, nemamo nikakav izbor. ♦Znam daje vrlo zauzet i da traţi ogroman honorar, ali stupi u kontakt s njim i pozovi ga da otvori konfe renciju. Moţda će i prihvatiti, ko zna. U najgorem sluĉaju, moţe da odbije. ♦Svaka devojka ţeli da bude glumica, a samo mali broj u tome i uspe, tako da izgledi na uspeh nisu ve liki. MeĊutim, neki ipak uspeju, pa pokušaj i ti, ako zelis. • 137
Pozitivan spektar 1
XXVIII
Teško da ćeš u seoskoj starinamici otkriti neko skriveno umetniĉko blago. A opet, većina skrivenih umetniĉkih blaga se nalazila upravo tamo gde niko nije oĉekivao da ih naĊe.
138
i.'*V , .V
XXIX RAZMIŠLJANJE POD ŢUTIM ŠEŠIROM Razlozi i podrška logike K
Na ĉemu se zasniva pozitivno stanovište? Zašto misliš da će se dogaĊaji baš tako odvijati? Razlozi za optimizam koji postoje u pozadini.
Pozitivno procenjivanje se moţe zasnivati na iskustvu, dostupnim informacijama, logičkom zaključivanju, slutnji, trendovima, nagaĎanju i nadi. Mora li mislilac sa ţutim šeširom da jasno kaţe razloge za svoj optimizam? Ukoliko nisu dati razlozi, onda bi „dobar osećaj" mogao da se smesti pod crveni šešir, kao osećanje, slutnja ili intuicija. Razmišljanje pod ţutim šeširom bi trebalo da ide mnogo dalje od toga. Razmišljanje pod ţutim šeširom obuhvata pozitivno procenjivanje. Mislilac u ţutom šeširu bi trebalo da da sve od sebe kako bi svoj optimizam što bolje potkrepio. Taj bi napor trebalo da bude svestan i temeljit. MeĊutim, razmili
Razlozi i podrška logike
p-
XXIX
sijanje pod ţutim šeširom ne mora da bude ograniĉeno na one taĉke koje se mogu u potpunosti opravdati. Drugim recima, trebalo bi uloţiti najveći mogući napor da se optimizam opravda, ali, ako se u tome ne uspe, stvar se još uvek moţe izneti u vidu spekulacije. U okviru razmišljanja pod ţutim šeširom, naglasak se stavlja na istraţivanje i pozitivnu spekulaciju. Krećemo u potragu za mogućim koristima. Potom gledamo kako da ih opravdamo. Ovo opravdavanje jeste pokušaj jačanja sugestije. Ako se podrška logike ne obezbedi pod ţutim šeširom, onda se neće obezbediti nigde. • Moje razmišljanje pod ţutim šeširom navodi na po misao da bi omleti predstavljali dobro proširenje asortimana brze hrane. Ako potraţim razloge koji bi podrţali ovo moje stanovište, mogao bih da se odlu ĉim za voĊenje raĉuna o ishrani i prednosti lake hra ne. Mogao bih reći i daje sada, kad ljudi retkojedu jaja za doruĉak, ostavljeno dovoljno prostora za konv - zumiranje jaja u okviru ostalih obroka. • Šta reći o asortimanu radnih rukavica? Ne samo ru kavice koje greju ruke, već i rukavice koje stavljate kada opravljate kola, rukavice koje stavljate kad je dete, rukavice za obavljanje kućnih poslova. Ljudi danas moraju da ĉine više za sebe. Pored toga, po staju svesniji izgleda svoje koţe i potrebe za njenim negovanjem.
140
XXX RAZMIŠLJANJE POD ŢUTIM ŠEŠIROM Konstruktivno razmišljanje Ĉiniti nešto. Predloţi i sugestije. ' Zamislite osam briljantnih mislilaca kako sede za stolom u nameri da razmotre načine za poboljšanje snabdevanja grada vodom. Nijedan od tih briljantnih umova ne moţe da se pokrene dok neko ne iznese predlog. Tek tada briljantna škola kritičkog razmišljanja moţe da se pokaţe u punom sjaju. Ali, odakle dolazi predlog? Ko je školovan da daje predloge? Kritičko razmišljanje je veoma vaţan deo razmišljanja, ali ni u kom slučaju nije dovoljno. Kod razmišljanja pod crnim šeširom, jasno sam rekao da bi mislilac u crnom šeširu trebalo da odigra svoju ulogu do kraja: trebalo bi da bude što je moguće više kritički nastrojen. Reč je o vaţnom delu razmišljanja koje mora biti valjano obavljeno. 141
Konstruktivno razmišljanje
XXX
Razmišljanju pod ţutim šeširom ostaju konstruktivni i generativni aspekti. Razmišljanje pod ţutim šeširom je ono od koga valja da poteknu ideje, sugestije i predloţi. Kasnije ćemo videti da i zeleni šešir (kreativnost) igra vaţnu ulogu u osmišljavanju novih ideja. Konstruktivno razmišljanje se uklapa pod ţuti šešir zbog toga što je svako konstruktivno razmišljanje u osnovi pozitivno. Predloţi se daju da bi se nešto učinilo boljim. Moţe biti reč o rešavanju problema. Moţe biti reč o poboljšavanju. Moţe biti reč o korišćenju prilike. U svakom slučaju, predlog je osmišljen da bi iznedrio neku pozitivnu promenu. Jedan od aspekata razmišljanja pod ţutim šeširom je zaokupljen reaktivnim razmišljanjem. To je aspekt pozitivnog procenjivanja, koji je ekvivalentan negativnom procenjivanju koje spada u domen crnog šešira. Mislilac u ţutom šeširu bira i izvlači pozitivne aspekte ideje koja mu je predočena, baš kao što mislilac u crnom šeširu izvlači negativne. U ovom odeljku se bavimo drugačijim aspektom razmišljanja pod ţutim šeširom - konstruktivnim aspektom. • Da bismo poboljšali snabdevanje vodom, mogli bi smo da izgradimo branu preko reke Elkin. Time bi se stvorio rezervoar. • U planinama, osamdeset kilometara odavde, ima vo de u izobilju. Da lije izvodljivo njeno usmeravanje u cevi? e • Obiĉan kotlić u kupatilu za svako ispiranje potroši * ■ oko trideset litara vode. Napravljeni su planovi za > : nove, koji troše svega ĉetiri litra. To bi dnevno znaĉi-
XXX __________ Razmišljanje pod ţutim šeširom ____
lo uštedu od 120 litara po osobi, ili ukupnu uštedu od trideset i šest miliona litara vode. • Staje s recikliranjem vode? Ĉuo sam da postoje ne ke metode na bazi membrana, koje ga ĉine ekono miĉnim. TakoĊe, smanjio bi se i problem odlaganja. Da ispitam stvar? Sve ovo su konkretni predloţi. Pošto se predlog naĎe na stolu, moţe se razvijati dalje i eventualno podvrgnuti proceni crnog i ţutog šešira. • Stavite svoje ţute šešire i dajte mi neke konkretnije sugestije. Što ih više bude, tim bolje. • Dţone, imaš li neke sugestije? Kako da priĊemo ovom problemu? Stavi svoj ţuti šešir. Neko će sad reći da bi predloţi trebalo da poteknu od „stručnjaka za vodu" i da ovakve sugestije ne bi trebalo da daju amateri. Uloga amatera bi trebalo da se sastoji u kritičkom razmišljanju kojim bi se dala procena predloga iznesenog od strane eksperata. Ovo je u velikoj meri politički model. Tehničari su tu da obezbeĎuju ideje, a političari da ih procenjuju. U politici moţda zaista ima mesta za ovakav tip razmišljanja, ali ono stavlja donosioce odluka na milost i nemilost stručnjaka. U drugim oblastima, kao što su poslovno ili lično razmišljanje, mislilac je sam svoj stručnjak i mora da proizvede ideje. Odakle dolaze sugestije i predloţi? Kako mislilac u ţutom šeširu nalazi rešenje? U ovoj knjizi nema toliko prostora da bismo zalazili u raznovrsne metode dizajniranja i rešavanja problema. Te teme sam se dotakao u drugim svojim knjigama. Predloţi 143
Konstruktivno razmišljanje
XXX
ţutog šešira ne moraju da budu specijalni niti naročito mudri. Mogu da podrazumevaju rutinski način izlaţenja na kraj s takvim stvarima. Mogu da podrazumevaju metode za koje je poznato da su se drugde primenjivale. Mogu da podrazumevaju sjedinjavanje nekih poznatih efekata u nameri da se konstruiše odreĎeno rešenje. Pošto ţuti šešir usmeri um mislioca prema iznošenju predloga, iznalaţenje samog predloga ne mora biti teško. • Skinite crni šešir. Umesto da napadate predloge, kao što ste do sada ĉinili, stavite ţuti šešir i dajte nam ne ke nove predloge. • Noseći svoj ţuti šešir, predlaţem da dozvolimo pri vatnom sektoru da prodaje vodu po konkurentnim cenama. • Ne, nismo spremni da se prebacimo na razmišljanje pod crnim šeširom. Ne verujem da smo iscrpeli sve moguće sugestije. Taĉno, nameravamo da dovedemo neke struĉnjake i konsultante, ali nam prvo valja ustanoviti neke moguće smernice. Prema tome, drţi mo se još neko vreme konstruktivnog razmišljanja pod ţutim šeširima. Dakle, razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno generisanjem predloga i njihovom pozitivnom procenom. IzmeĎu ova dva aspekta se nalazi i treći. Treći aspekt jeste razvoj ili „nadgradnja" predloga. To je mnogo više od njegove reaktivne procene. Reč je o daljoj konstrukciji. Predlog se modifikuje, poboljšava i osnaţuje. Pod aspektom poboljšanja u okvirima razmišljanja pod ţutim šeširom podrazumeva se korigovanje nedostataka na koje je ukazalo razmišljanje pod crnim šeširom. 144
XXX
Razmišljanje pod ţutim šeširom
Kao što sam već objasnio, razmišljanje pod crnim šeširom moţe da izdvoji nedostatke, ali nije odgovorno za njihovo korigovanje. • Ako snabdevanje vodom prepustimo privatnom sek toru, dovodimo grad u opasnost da ga ucenjuje neki monopolista koji će po sopstvenoj volji formirati cene. • Od toga bismo mogli da se zaštitimo, tako što ćemo odrediti limit. Mogao bi da povećava cene iskljuĉivo u skladu s inflacijom i ništa više od toga. Ţelim da naglasim da ovo konstruktivno razmišljanje ţutog šešira ne iziskuje nikakvu specijalnu mudrost. Reč je samo o ţelji za iznošenjem konkretnih predloga, ma koliko bili obični.
145
■jtm.
i
■ { ■ " < <
XXXI RAZMIŠLJANJE POD ŢUTIM ŠEŠIROM Spekulacija Gledanje u budućnost. Vrednost reći ,&ko ". Najbolji mogući scenario. Spekulacija nema nikakve veze s pretpostavkom i nadom. Ljudi koji ulaţu novac su po svojoj prirodi špekulanti, čak iako je sam ovaj izraz rezervisan za graĎevinare i one koji se bave novčanim transakcijama. GraĎevinar špekulant gradi kuću iako nema kupca za nju. Tek kad je završi kreće u potragu za kupcem. Svaki špekulant mora da ima snaţan osećaj za potencijalnu korist. Nada, takoĎe, mora postojati. Razmišljanje pod ţutim šeširom je više od pukog prosuĎivanja i predlaganja. Reč je o stavu koji se kreće ispred situacije, voĎen pozitivnom nadom. Razmišljanju pod ţutim šeširom je dovoljno da makar krajičkom oka ugleda moguće koristi i vrednosti. Čim baci letimičan pogled na njih, počinje istraţivanje u tom pravcu. 147
Spekulacija
XXXI
U praksi, postoji velika razlika izmeĎu objektivnog suda i namere da se otkrije pozitivna vrednost. Upravo taj aspekt gledanja napred u okviru pozitivnog mišljenja jeste ono na šta ukazujem rečju spekulacija. • Jedan novi tip brze hrane stiĉe sve veću popularnost. To je neka vrsta pileće šnicle pripremljene na meksiĉ ki naĉin, koja se prodaje pod nazivom ,polo". Stavi te svoj ţuti šešir i recite kako vi gledate na to. • Tako veliki broj razliĉitih vidova osiguranja zbunjuje ljude. Zar ne bismo mogli da imamo neku vrstu ,,opšteg" osiguranja koje uzima u obzir sve? Stavite ţuti šešir i razmislite malo o tome. Kasnije mi ispriĉajte šta ste otkrili. Spekulativan aspekt razmišljanja pod ţutim šeširom jeste čisto oportunistiĉko razmišljanje. Ono ide dalje od rešavanja problema i poboljšavanja, Ljudi jesu primorani da rešavaju probleme, ali niko nikada nije primoran da traga za dobrim šansama. MeĎutim, svako je slobodan da to čini - ukoliko ţeli. Spekulativno razmišljanje uvek mora da počne od najboljeg mogućeg scenarija. Na taj način se iz ideje izvlači maksimalna moguća korist. Ukoliko je korist mala čak i u okvirima tog najboljeg mogućeg scenarija, znači da ideja nije vredna truda. • U okviru najboljeg mogućeg scenarija, druga prodavnica biva primorana da stavi katanac na bravu i mi preuzimamo posao u ćelom kraju. MeĊutim, ne vi dim da bi to bilo naroĉito profitabilno. Oni i ovako je dva preţivljavaju. 148
XXXI
Razmišljanje pod ţutim šeširom
• Prema najboljem mogućem scenariju, kamatna sto pa ubrzano raste i vrednost naše fiksne stope prenosive hipoteke ĉini kuću lakom za prodaju. Ukoliko korist predviĎena najboljim mogućim scenarijem deluje dovoljno privlačno, onda preostaje da se vidi koliko je taj scenario verovatan - i koliko je verovatno da će se korist izvlačiti pretpostavljenim tokom. Unutar svojih spekulativnih aspekata, razmišljanje pod ţutim šeširom predočava nabolji mogući scenario i maksimalne koristi. Potom ih proporcionalno smanjuje u skladu s „verovatnoćom". Naposletku, razmišljanje pod crnim šeširom moţe da ukaţe na sumnjive delove. Šanse mogu da nastanu ekstrapolacijom trenutne scene u budućnost. Šanse nastaju i ako se desi odreĎena stvar ili izmene neke okolnosti. • Cene obveznica će rasti ako kamatne stope budu opadale. • Ako padne cena goriva, veliki automobili će se lakše prodavati. Deo spekulativne funkcije ţutog šešira jeste ispitivanje mogućih ,,ako-promena". Plan postupanja ili odluke se nikada ne zasnivaju na ispitivanju ,,ako-opcija" - premda moţe biti potrebno preduzimanje defanzivnih mera kao što su obezbeĎenje sredstava putem drugih transakcija ili osiguranje protiv poţara. To je deo istraţivanja u okviru razmišljanja pod ţutim šeširom. Deo funkcije crnog šešira je takoĎe ispitivanje tipa „ako" sa ciljem ispitivanja rizika i opasnosti. Odgovaraju149
___________ Spekulacija ____________________
XXXI
ći deo funkcije ţutog šešira jeste ispitivanje pozitivnih ekvivalenata rizika, koje nazivamo šansama ili mogućnostima. • Pod kojim uslovima bi ovaj lanac hotela postao pro fitabilan? • Ako se uspostavi satelitski prenos, koje se nove mo gućnosti nude oglašavaĉima? Spekulativni aspekt razmišljanja pod ţutim šeširom je zaokupljen i vizijom. Ulogu vizije i snova u sklopu razmišljanja pod ţutim šeširom sam pomenuo u prethodnom odeljku. U odreĎenom smislu, vizija ide dalje od spekulacije, jer ona moţe da postavi cilj za koji postoji tek slabašna nada da se moţe postići. Svakom osmišljavanju, dizajnu, prethodi neka vrsta vizije. Baš kao što dobar trgovac uspeva da proda svoju robu iznoseći veličanstvenu viziju i navodeći mušteriju daje podeli s njim, tako i dizajner prodaje pozitivnu viziju onoga što pokušava da uradi. Prvo ide vizija, da bi tek za njom usledili forma i detalji. Vizija uključuje i koristi i izvodljivost projekta: to, dakle, moţe da se izvede i vredno je truda. Veoma je teško učiniti bilo šta ukoliko ne postoji osećaj daje stvar moguće postići i da se oko toga vredi potruditi. • Imam viziju privlaĉne jeftine izgradnje stambenih objekata, a mislim i da vidim kako to mogu da ostva rim. • Imam ovu viziju drugaĉije ekonomije, koja će na dru gaĉiji naĉin postupati s bogatstvom iproduktivnošću. 150
XXXI
Razmišljanje pod ţutim šeširom
• Moja vizija jeste razmišljanje kao osnovni predmet u svim školama. U nekim zemljama je već uvedeno u nastavu. Uzbudljivost i stimulativnost vizije prevazilaze objektivan sud. Vizija postavlja pravac razmišljanja i delanja. To je dalji aspekt razmišljanja pod ţutim šeširom.
151
A
( .-■■,•■>
.!
*
r t . .
,.
»
'.
>nvii
XXXII ŢUTI ŠEŠIR Odnos s kreativnošću Razlika izmeĊu konstruktivnog i kreativnog. Efikasnost ipromena. Nove i stare ideje. Razmišljanje pod ţutim šeširom se ne bavi direktno kreativnošću. Kreativan aspekt razmišljanja je specifično obuhvaćen zelenim šeširom za razmišljanje, koji je sledeći na redu. Tačno je da kreativnost iziskuje pozitivan aspekt razmišljanja pod ţutim šeširom. Istina je i da su pozitivna procena i konstruktivan aspekt razmišljanja pod ţutim šeširom od vitalnog značaja za kreativnost. Bez obzira na to, razmišljanje pod ţutim i ono pod zelenim šeširom se prilično razlikuju. Neko moţe da bude odličan mislilac u ţutom šeširu, a da je ipak totalno nekreativan. Po meni, brkanje ova dva šešira predstavlja veliku opasnost, jer bi osoba koja nije kreativna mogla da pomisli da razmišljanje pod ţutim šeširom jednostavno nije za nju. >n: .
153
Odnos s kreativnošću
XXXII
Kreativnost je krcata promenama, inovacijama, inventivnošću, novim idejama i novim alternativama. Osoba moţe biti odličan mislilac u ţutom šeširu, a da nikad u ţivotu nije imala ni jednu ideju. Delotvorna primena starih ideja predstavlja odgovarajuću upotrebu razmišljanja pod ţutim šeširom. Ideje ne moraju da budu nove i čak ne mora da postoji namera za iznalaţenjem novih ideja. Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno pozitivnim stavom koji podrazumeva uspešno obavljanje posla. Efikasnost pre noviteta jeste upravo ono o čemu je reč unutar razmišljanja pod ţutim šeširom. U engleskom jeziku dolazi do izvesne zabune, zbog vrlo širokog značenja reci kreativan (stvaralaĉki). Postoje dva potpuno različita aspekta. Prvi aspekt je „prouzrokovati", „dovesti do nečega", „izazvati", „ostvariti". U ovom smislu, neko moţe da prouzrokuje (stvori) opštu zbrku. Stolar stvara stolicu. Preduzetnik ostvaruje poslovne aranţmane. Drugi aspekt je ,,novo", ,,novitet", „novina", ,novost". I opet dolazi do zbrke jer postoje dve vrste noviteta. Prvi aspekt je nešto stoje novo zato što se razlikuje od nečega stoje ranije bilo; recimo, komunikacijski sistem koji je uvela vaša firma je za nju nov, mada se već odranije koristi u hiljadama drugih firmi. Drugi aspekt,,novog" jeste apsolutna novost, to jest, pronalazak ih' koncept koji se još nigde nije pojavio. U pogledu umetnika, meĎutim, postoji izvesna dilema. Na primer, jasno je da slikar stvara nešto što ranije nije postojalo. Budući da nije verovatno da će slika biti potpuno ista kao neka ranija, postoji nešto „novo". Pa ipak, ta slika ne mora sadrţavati nikakav novi koncept ili novu percepciju. Slikar moţe imati upečatljiv stil i potom ga primenji154
XXXII
_______________ Ţuti šešir _____________
vati na jedan pejzaţ za drugim. U odreĎenom smislu, to je proizvodna linija u okviru odreĎenog stila. Razmišljanje pod ţutim šeširom je izuzetno zaokupljeno dovoĎenjem do nekog dešavanja. Razmišljanje pod ţutim šeširom moţe biti zaokupljeno preuzimanjem i stavljanjem u funkciju već upotrebljenih ideja. Razmišljanje pod ţutim šeširom moţe biti zaokupljeno stvaranjem alternativnih pristupa problemu. Razmišljanje pod ţutim šeširom čak moţe definisati šanse. Ali, razmišljanje pod ţutim šeširom nije zaokupljeno menjanjem koncepta ili percepcije. To je zadatak za razmišljanje pod zelenim šeširom. Rešavanje da na nešto gledamo na pozitivan način moţe samo po sebi stvoriti novu percepciju, što moţe da se desi i unutar razmišljanja pod ţutim šeširom. • Ta ĉaša nije poluprazna, već je dopola puna viskija. Baš kao što razmišljanje pod crnim šeširom moţe da ukaţe na nedostatak, a njegovo ispravljanje ostavi razmišljanju pod ţutim šeširom, tako i razmišljanje pod ţutim šeširom moţe da definiše mogućnost i ostavi razmišljanju pod zelenim šeširom da iznaĎe neki nov način eksploatacije te mogućnosti. • Sve više ljudi ima potrebu za parkiranjem automobi la u centru grada. Kako da iskoristimo tu njihovu po trebu? • Kad bismo uspeli da privuĉemo poslovne ljude da vi še odsedaju u ovom hotelu, mogli bismo da podigne mo cene soba. Kako moţemo to da postignemo? Raz motrimo prvo uobiĉajene ideje, a onda ćemo staviti svoje zelene šešire za razmišljanje da bismo dobili neke nove.
i
'
■ 155
,J
Šest šešira za razmišljanje
XXXIII RAZMIŠLJANJE POD ŢUTIM ŠEŠIROM Rezime Razmišljanje pod ţutim šeširom je pozitivno i konstruktivno. Ţuta boja simbolizuje sunčev sjaj, vedrinu i optimizam. Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno pozitivnim procenama, jednako kao stoje razmišljanje pod crnim šeširom zaokupljeno negativnim procenama. Razmišljanje pod ţutim šeširom obuhvata pozitivan spektar, koji ide od logičnog i praktičnog na jednom, do snova, vizija i nadanja na drugom kraju. Razmišljanje pod ţutim šeširom iskušava i ispituje vrednost i korist. Potom ono teţi da za tu vrednost i korist iznaĎe logičku podršku. Razmišljanje pod ţutim šeširom traţi da iznese čvrsto utemeljen optimizam, ali nije ograničeno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma odgovarajuće obeleţeni. Razmišljanje pod ţutim šeširom je konstruktivno i generativno. Od ovog razmišljanja potiču konkretni predloţi 157
Rezime
XXXIII
i sugestije. Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno operativnošcu i izazivanjem aktivnosti. Cilj konstruktivnog razmišljanja pod ţutim šeširom jeste delotvomost. Razmišljanje pod ţutim šeširom moţe biti spekulativno i u potrazi za mogućnostima. Razmišljanje pod ţutim šeširom dopušta i vizije i snove. Razmišljanje pod ţutim šeširom se ne bavi pukom pozitivnom euforijom (crveni šešir) niti direktnim stvaranjem novih ideja (zeleni šešir).
-i¥"Ċ r on/r
a
■ir
"ixoq on. -13 boq <„
A
i
158
U
■
,
•'
.,:
"V, . »■,.!', " . < ; .
•
■
»i/
' \l
/
XXXIV ZELENI ŠEŠIR Kreativno i lateralno razmišljanje Nove ideje, novi koncepti i nove percepcije. Namerno stvaranje novih ideja. Alternative. Još alternativa. Promena. Novi pristupi problemima. Zeleno je boja plodnosti i rasta i biljaka koje izrastaju iz sićušnog semena. Zbog toga sam odabrao da zeleno simbolizuje šešir za razmišljanje koji je specifično zaokupljen kreativnošću. Obilje kreativnosti u prirodi jeste korisna podloga za to. Razmišljanje pod zelenim šeširom se specifično bavi novim idejama i novim načinima gledanja na stvari. Razmišljanje pod zelenim šeširom se bavi beţanjem od bajatih ideja sa namerom da se pronaĎu bolje. Razmišljanje pod zelenim šeširom je zaokupljeno pramenom. Razmišljanje pod zelenim šeširom je svestan napor, usredsreden u tom pravcu. 159
Kreativno i lateralno razmišljanje ____________________________________________ XXXIV
• Dajte, potrebne su nam neke nove ideje o tome. Sta vite svoje zelene šešire za razmišljanje. • Tapkamo u mestu. Preţvakavamo izanĊale ideje. Oĉajniĉki nam je potreban novi pristup. Vremeje za malo svesnog razmišljanja pod zelenim šeširom. Da poĉnemo. • Izneli ste nam tradicionalne pristupe ovom proble mu. Vratićemo se na njih. Ali, hajde da pre toga po svetimo deset minuta razmišljanju pod zelenim šeši rom, da vidimo moţemo li da otkrijemo neki nov pri stup. • Ovo zahteva rešenje zelenog šešira. Kreativnost biva potrebna jer ništa drugo nije upalilo. Kreativnost nam je potrebna jer osećamo da bi se stvari mogle obaviti na jednostavniji ili bolji način. Potreba da stvari obavljamo na bolji način bi trebalo da bude podloga celokupnog našeg razmišljanja. Ponekad nam je, meĎutim, potrebna namerna i usredsreĎena kreativnost. Posredstvom zelenog šešira omogućeno nam je da se prebacimo u kreativnu ulogu, baš kao što nam crveni omogućava da se prebacimo u „osećajnu" ulogu, a crni u negativnu. Štaviše, verovatno je daje potreba za zelenim šeširom veća nego za bilo kojim drugim. U primeni kreativnog razmišljanja, ponekad je neophodno iznošenje provokativnih ideja koje su svesno nelogične. Prema tome, potreban nam je način da svima oko sebe objasnimo kako, tragajući za novim konceptima, namerno igramo ulogu dvorske budale ili klovna. Čak i kada nisu provokacije, nove ideje pred160
XXXIV
Zeleni šešir
y /
stavljaju delikatno seme kome je zeleni šešir potreban da bi ga zaštitio od „mraza" izazvanog razmišljanjem crnog šešira. Kao što sam već više puta pomenuo, signaliziranje vrednosti šest šešira za razmišljanje polazi s nekoliko aspekata. Moţete da zahtevate od nekoga da stavi odreĎeni šešir i potom pokuša da razmišlja na taj način. Moţete da ukaţete da je poţeljan odreĎeni vid razmišljanja. Moţete da signalizirate ostalima da pokušavate da razmišljate na odreĎeni način - kako bi oni na odgovarajući način tretirali vaš doprinos. Jedan od najvaţnijih aspekata je taj da date signal sebi. Ovo je naročito značajno kada nosite zeleni šešir. Stavljate ga namerno, što znači da ste ostavili sebi vremena za svesno kreativno razmišljanje. To se umnogome razlikuje od jednostavnog čekanja da vam sine neka ideja. Moţda noseći zeleni šešir i ne smislite ništa novo, ali barem ste pokušali. Postajući sve bolji u kreativnom razmišljanju, otkrićete da imate sve više novih ideja. Na ovaj način, zeleni šešir čini kreativno razmišljanje zvaničnim delom procesa razmišljanja, umesto samo luksuzom. Za većinu ljudi, princip kreativnog razmišljanja je te ţak, jer je suprotan priroĎenim navikama prepoznavanja, prosuĎivanja i kritike. Mozak je osmišljen kao „mašina za prepoznavanje". Mozak je osmišljen da postavlja obrasce, primenjuje ih i osuĎuje sve što se u njih ne „uklapa". Veći na mislilaca voli da bude sigurna. Voli da bude u pravu. Kreativnost podrazumeva provokaciju, istraţivanje i preduzimanje rizika. Kreativnost podrazumeva „eksperimentisanje u mislima". Ne moţete unapred znati kakav će biti ishod eksperimenta. MeĎutim, ţelite da budete u stanju da gaizvedete. ; 161
Kreativno i lateralno razmišljanje
XXXIV
• Upamtite, nosim zeleni šešir i stoga mije dozvoljeno da kaţem tako nešto. Zeleni šešir za to i sluţi. • Mislio sam da smo se dogovorili da stavimo zelene šešire. Suviše smo negativni. Zar to nije razmišljanje crnog šešira? • Moje razmišljanje pod zelenim šeširom me navodi da predloţim da ljudima koji su odsluţili dugu kaznu za tvora po otpuštanju damo pristojne penzije. To bi mo glo da im pomogne da se ponovo uklope u društvo, da im nešto do ĉega će im biti stalo i spreĉi ih da se vrate kriminalu. Ako hoćete, shvatite ovo kao provo kaciju. • Pod zaštitom zelenog šešira, ţelim da predloţim podsticanje ubrzane prodaje. Zeleni šešir sam po sebi ne čini ljude kreativnijima. On, meĎutim, moţe da da misliocima vremena i pomogne im da se usredsrede, kako bi bili kreativniji. Ako posvetite više vremena traganju za alternativama, verovatno ćete ih otkriti više. Veoma često, kreativni ljudi su oni koji jednostavno provode više vremena u nastojanju da budu kreativni, jer ih upravo kreativnost više motiviše. Posredstvom zelenog šešira omogućena nam je neka vrsta veštačke motivacije. Teško je navesti nekoga da bude kreativan, ali je zato lako zatraţiti od njega da stavi zeleni šešir i da svoje mišljenje uskladi s tim. Kreativnost je više nego biti jednostavno pozitivan i optimističan. Pozitivna i optimistična osećanja spadaju pod crveni šešir. Pozitivna procena spada pod ţuti šešir. Razmišljanje pod zelenim šeširom zahteva istinske nove ideje, nove pristupe i više alternativa. 162
XXXIV
Zeleni šešir
Očekujemo da nam razmišljanje pod belim šeširom omogući pristup neutralnim i objektivnim informacijama. Očekujemo da nas razmišljanje pod crnim šeširom podstakne na kritički osvrt. Sa ţutim šeširom na glavi, ţeleli bismo pozitivne komentare, što moţda i nije uvek moguće. Razmišljajući pod crvenim šeširom, očekujemo neku vrstu izveštaja o sopstvenim osećanjima, čak i ako su ona sasvim neutralna. MeĎutim, sa zelenim šeširom za razmišljanje, ne moţemo da zahtevamo uvid. Moţemo da zahtevamo trud. Moţemo da zahtevamo da se odvoji vreme za stvaranje novih ideja. Čak i tada moţe da se desi da razmišljanje ne urodi ničim novim. Ono što je bitno jeste da je vreme provedeno u nastojanju. Ne moţete da naloţite sebi ili drugima da smisle neku novu ideju, ali moţete da naloţite sebi ili drugima da provedu neko vreme u nastojanju da smisle neku novu ideju. Zeleni šešir predstavlja formalan način da to i učinite.
163
XXXV RAZMIŠLJANJE POD ZELENIM ŠEŠIROM Lateralno razmišljanje Lateralno razmišljanje i njegov odnos s kreativnošću. Raspoloţenje i lateralno razmišljanje. Pretvaranje obrazaca u samoorganizujući informativni sistem. Pišući razmišljanje pod zelenim šeširom, upotrebio sam reč kreativnost zbog toga što se ona nalazi u opštoj upotrebi. Mnogi od čitalaca ove knjige nisu nikada čuli za mene ili moj koncept lateralnog razmišljanja. TakoĎe, ţelim da ukazem na to da razmišljanje pod zelenim šeširom obuhvata širok dijapazon kreativnih napora i nije ograničeno na lateralno razmišljanje kao takvo. Termin lateralno razmišljanje sam iskovao 1967. godine i on je danas zvaničan deo engleskog jezika; zabeleţen je i u Oksfordskom reĉniku engleskog jezika. Sam termin je morao da nastane iz dva razloga. Prvi razlog je krajnje široko i donekle maglovito značenje reci 165
Lateralno razmišljanje
XXXV
kreativan, što sam već pomenuo u sklopu razmišljanja pod ţutim šeširom. Kreativnost kao da obuhvata sve, od stvaranja zbrke do stvaranja simfonije. Lateralno razmišljanje se vrlo precizno bavi menjanjem koncepata i percepcije, tih istorijski determinisanih organizacija (obrazaca) iskustva. Drugi razlog je direktno zasnivanje lateralnog razmišljanja na ponašanju informacija u aktivnim samoorganizujućim informativnim sistemima. Lateralno razmišljanje jeste pretvaranje obrazaca u asimetriĉni sistem formiranja obrazaca. Znam da ovo zvuči veoma tehnički, ali, da biste primenili tehniku lateralnog razmišljanja nema potrebe da razumete njegovu tehničku osnovu. Ona je, meĎutim, tu za one koji ţele da znaju na čemu se zasniva lateralno razmišljanje. Baš kao što se logičko razmišljanje zasniva na ponašanju simboličkog jezika (poseban univerzum), tako se lateralno razmišljanje zasniva na ponašanju sistema formiranja obrazaca (takoĎe poseban univerzum). U stvari, postoji veoma bliska veza izmeĎu mehanizama raspoloţenja i mehanizama lateralnog razmišljanja. I jedni i drugi zavise od asimetrične prirode obrazaca percepcije. To je osnova one iznenadne spoznaje, nakon koje nešto postaje očigledno. Svesne tehnike lateralnog razmišljanja (različiti oblici provokacije i „pokretanja") se zasnivaju direktno na pona šanju sistema formiranja obrazaca. Osmišljene su tako da pomognu misliocu da krene preko obrazaca umesto da ih naprosto sledi. Mislilac tako prečicom stiţe u novi obrazac i, kada mu se učini da to dobija smisao, dolazi do „eureka" efekta. 166
-ni o*,-
;
) i n>w
,
■i
XXXV
Razmišljanje pod zelenim šeširom
Veliki deo naše kulture razmišljanja je usmeren prema „obradi" kao delu mišljenja. Za ovo imamo odlično razvijene sisteme, uključujući matematiku, statistiku, obradu podataka, jezik i logiku. MeĎutim, nijedan od tih sistema ne moţe da funkcioniše bez reci, simbola i odnosa koje daje percepcija. Percepcija je ta koja sloţeni svet koji nas okruţuje svodi na te forme. Lateralno razmišljanje funkcioniše upravo u oblasti percepcije, nastojeći da iskuša i promeni poznate obrasce. Lateralno razmišljanje uključuje stavove, principe, korake i tehnike. Dosta sam pisao o tome (knjige Lateralno razmišljanje i Lateralno razmišljanje u menadţmentu). U ovoj knjizi ne nameravam da se bavim time. U narednim poglavljima ću se, meĎutim, pozabaviti nekim fundamentalnim tačkama lateralnog razmišljanja, jer su one od fundamentalnog značaja i za primenu razmišljanja pod zelenim šeširom.
167
XXXVI RAZMIŠLJANJE POD ZELENIM ŠEŠIROM ,JProdor" umesto prosuĊivanja 1
Ideja kao sredstvo za postizanje cilja. Kuda me ovo vodi? Dalji efekat ideje.
Prilikom normalnog razmišljanja se koristimo prosuĊivanjem. Kakva je ova ideja u poreĎenju s onim što znam? Kakva je u poreĎenju s mojim ustanovljenim iskustvenim obrascima? ProsuĎujemo da se uklapa ili ističemo zbog čega se ne uklapa. Kritičko razmišljanje i razmišljanje crnog šešira se direktno bave uviĎanjem koliko se dobro sugestija uklapa u ono što nam je već poznato. Ovo moţemo da nazovemo efektom retrospekcije ideje. Da bismo procenili ideju, gledamo unazad, na svoja ranija iskustva. Kao što opis mora da se uklapa u ono što opisujemo, tako očekujemo da se ideje uklope u naše znanje. Kako bismo drugačije znali da li su dobre? 169
,J*rodor " umesto presuĊivanja ___________________________________________ XX XVI
ProsuĎivanje (iz domena ţutog i crnog šešira) je od vitalnog značaja za najveći deo našeg razmišljanja. Bez njega ne bismo mogli da učinimo ništa. Kod razmišljanja pod zelenim šeširom, meĎutim, moramo da ga zamenimo drugačijim mehanizmom. ProsuĎivanje zamenjujemo prodorom. Prodor je ključni mehanizam lateralnog razmišljanja. Reč je o još jednom terminu koji sam skovao. Ţelim da bude apsolutno jasno da prodor nije samo odsustvo prosuĎivanja. Mnogi rani pristupi kreativnom razmišljanju govore o odloţenom, suspendovanom ili zakasnelom prosuĎivanju. Mislim da je to suviše pasivno, jer zapravo ne govori misliocu šta da radi - već samo šta da ne radi. Prodor je aktivan mehanizam. Ideju primenjujemo zbog njene prodorne moći. Postoje brojni svesni načini prodora u nepoznato uz pomoć ideje, meĎu kojima su: iz- ] voĎenje principa, sagledavanje razlika, itd. Prodorom, ideju primenjujemo zbog njenog efekta unapreĊivanja. Ideju sprovodimo da bismo videli kuda će nas odvesti. Ideju sprovodimo da bismo videli do čega će dovesti. U stvari, ideju sprovodimo da bismo izvršili prodor napred. Baš kao što koristimo kamenje da bi stali na njega kad prelazimo reku, tako koristimo i izazov kao sredstvo za poprečni prelazak s jednog obrasca na drugi. Kao što ćemo videti, izazov i prodor idu ruku pod ruku. Bez mehanizma prodiranja, ne moţemo iskoristiti izazov. Ukoliko nismo u stanju da iskoristimo izazov, ostajemo zarobljeni unutar starih obrazaca. • Ţelim da primenite ovu ideju zbog njene pokretne vrednosti, a ne zbog onoga što vaš sud kaţe o njoj. 170
XXXVI
Razmišljanje pod zelenim šeširom
Pretpostavimo da svi postanu policajci. vv Bio je to samo izazov koji je doveo do koncepta „budnog susedstva", koji sam pomenuo u priči za naslovnu stranu Njujork magazina, aprila 1971. Koncept se danas primenjuje u 20.000 opština u SAD. Ideja se sastoji u tome da graĎani budu dodatne oči i uši policije - da bi sprečavali i otkrivali zločin u svom kraju. Kaţu da je u oblastima u kojima se ova ideja primenjuje došlo do značajnog pada stope kriminala. • Pretpostavimo da poĉnemo da pravimo ĉetvrtaste hamburgere. Do kakvog pomaka bi mogla da dovede ta ideja? • Pretpostavimo da postoje prenosive obveznice osigu ranja koje jedna osoba moţe direktno da proda dru goj. Stavite zelene šešire i razmislite o toj ideji. Ovo bi moglo da dovede do ideje da osiguranje bude zaista prenosivo. Ljudi bi tada sami vršili procenu sopstvenog rizika. Ako se nalazite u grupi rizika tipa AAA, dobijate odreĎene privilegije navedene na univerzalnim obveznicama osiguranja. Ako spadate u grupu A A, vaše privilegije su nešto manje. Ponekad uzimamo ideju i primenjujemo je kao sredstvo, da bi potom završili s prilično drugačijom idejom. U stvari, mi naprosto ekstrahujemo neki princip iz sredstva i potom primenjujemo taj princip. U drugim prilikama, pak, drţimo se „ideje-semena", koju potom negujemo sve dok ne izraste u stamenu biljku. TakoĎe, moţemo uzeti neku maglovitu ideju i uobličiti je u nešto konkretno i praktično. Sve su to aspekti prodora. Ono ključno što valja upamtiti jeste da idemo napred, bilo uz pomoć ideje, bilo s idejom kao polaznom osnovom. ■■?*'*-.MU . >, ,v> v; - ; >;*; YV,> 171
prodor " umesto presuĊivanja
XXXVI
—Uzmimo sugestiju da svako ko ţeli unapreĊenje mo ra da nosi ţutu košulju ili bluzu. Stavite svoje zelene šešire i recite mi na šta vas navodi ta ideja. —Navodi me na razmišljanje o predstavi koju o sebi ima osoba odabrana da nosi ţutu košulju. Ona mo ra da udovoljava toj predstavi. —Navodi me na razmišljanje opravilima igre. Ţuta ko šulja bi trebalo da predstavlja definisano pravilo igre unapreĊivanja koje bi svako trebalo da poznaje. Koliko zaposlenih zna šta im valja ĉiniti da bi dobili unapreĊenje? —Navodi me na razmišljanje o ljudima koji ne ţele da budu unapreĊeni. Oni to mogu da pokaţu time što neće nositi ţutu košulju. Jedino do ĉega im je stalo jeste da zadrţe posao koji imaju. —Navodi me na razmišljanje o naĉinu na koji voĊe pri vlaĉe paţnju. Osoba bi trebalo da bude priliĉno si gurna u to kako stoji s onima oko sebe, pre no što reskira i obuĉe ţutu košulju. Iz ove vrste pomaka moţe da izroni veliki broj korisnih ideja. Nijedna od ovih ideja zapravo ne mora da iskoristi ţutu košulju kao takvu. • Ovde imam sugestiju da subota bude radni dan, a da se ljudi od posla odmaraju sredinom nedelje, sredom. Moţe Ujedno razmišljanje pod zelenim šeširom na tu temu? • Budući da niko ne ţeli vikend-smenu, postoji predlog da zaposlimo ekipu koja bi stalno radila iskljuĉivo vi kendom. Deluje kao neizvodljiva ideja, ali bilo bi in teresantno da stavite zelene šešire i razmislite o njoj. 172
XXXVI
Razmišljanje pod zelenim šeširom
U stvari, ova poslednja ideja je sprovedena u praksi i funkcionisala je vrlo uspešno. Razmišljanje pod zelenim šeširom ju je učinilo dovoljno atraktivnom da bi bila isprobana (u ovom konkretnom slučaju, isto se moglo postići i razmišljanjem pod ţutim šeširom). Prodor bi trebalo da ide mnogo dalje od pozitivne procene ideje. Prodor je dinamički proces, a ne proces prosuĎivanja. Po čemu je ova ideja zanimljiva? Po čemu se razlikuje od drugih? Šta nam ona sugeriše? Do čega dovodi? Sva ova pitanja su sastavni deo mehanizma prodora. Ključno je da upamtite da se u okviru razmišljanja pod zelenim šeširom mehanizam prosuĎivanja u potpunosti zamenjuje mehanizmom prodora.
173
vil
! < . t'
XXXVII RAZMIŠLJANJE POD ZELENIM ŠEŠIROM Potreba za provokacijom Upotreba termina PO. Logika apsurdnog. Nasumiĉna provokacija. Naučna otkrića se uvek opisuju kao da su napredovala jedan po jedan logičan korak. Ponekad je zaista tako. Ponekad je, meĎutim, ta korak-po-korak logika samo lepim recima ispričano kasnije uviĎanje onoga što se zaista desilo. Neplanirana greška ili slučajnost su stvorili provokaciju koja je aktivirala novu ideju. Antibiotici su nastali slučajnom kontaminacijom laboratorijske posude gljivicom plesni pod nazivom penicillium. Kaţu i da se Kolumbo usudio na plovidbu preko Atlantika samo zato stoje napravio ozbiljnu grešku u proračunu duţine putovanja, koji je uradio na bazi nekih antičkih studija. Priroda je puna ovakvih provokacija. Provokaciju nikad ne moţemo traţiti jer u tekućem razmišljanju za nju 175
Potreba za provokacijom
XXXVII
nema mesta. Njena uloga se sastoji upravo u tome da izbaci razmišljanje iz tekućih obrazaca. Logika provokacije izrasta direktno iz logike asimetričnih sistema formiranja obrazaca. Moţemo da sedimo i čekamo na provokacije, ili moţemo da resimo da ih stvorimo namerno. To je ono što se dešava tokom lateralnog razmišljanja. Mogućnost iskorišćavanja provokacija jeste suštinski deo lateralnog razmišljanja. U prethodnom odeljku, osvrnuli smo se na fenomen prodora. Na taj način koristimo provokacije. Koristimo ih zbog njihove pokretne vrednosti. Sad moţemo da se osvrnemo na to kako ih postavljamo. Pre mnogo godina, smislio sam reč PO kao simbolični pokazatelj koji će ukazivati na to da je ideja iznesena kao provokacija i zarad svoje pokretaĉke vrednosti. Ako hoćete, termin moţe značiti „provokativna operacija". PO (dalje od da i ne) deluje kao neka vrsta bele zastave primirja. Ako neko priĎe zamku mašući belom zastavom, a vi ga ubijete, to znači da ne igrate po pravilima. Slično tome, ako se ideja iznese pod zaštitom PO, srezati je sudom crnog šešira značilo bi da ne igrate po pravilima. Na neki način - kao što sam već ranije pomenuo - reč PO deluje na isti način kao i zeleni šešir. Osobi koja nosi zeleni šešir je dozvoljeno da iznosi „sulude" ideje. Zeleni šešir ima mnogo širi dijapazon nego PO, ali je PO specifičniji. Prema tome, najbolje je koristiti oboje. • PO automobili bi trebalo da imaju Ĉetvrtaste toĉkove. • PO avioni bi trebalo da sleću s toĉkovima naviše. 176
XXXVII
Razmišljanje pod zelenim šeširom
, • PO kupce bi trebalo plaćati da kupuju stvari. • PO direktori bi trebalo dapromovišu sami sebe. • PO fabrika koja zagaĊuje reku bi trebalo da se naĊe nizvodno od same sebe. Ova poslednja provokacija je dovela do ideje da se zakonom propiše da svaka fabrika sagraĎena na obali reke mora uzimati vodu nizvodno od mesta na kome je ispušta. Na ovaj način, ona će biti prva koja će poţuriti da odnese svoje otpadne vode na analizu. Na reč PO se moţe gledati i kao na nastalu iz reci kao što su hipoteza, pretpostavka, posibilitet, pa čak i poezija. Sve one sadrţe ideju koja se iznosi zarad svog daljeg efekta - da bi nešto isprovocirala, izazvala. Po definiciji, apsurdna ili nelogična ideja ne moţe da egzistira unutar našeg svakodnevnog iskustva. Prema tome, takva ideja leţi izvan svih postojećih obrazaca. Na taj način, provokacija nas primorava da izaĎemo iz uobičajenih obrazaca percepcije. Dok se udaljavamo od provokacije, mogu da se dese tri stvari. Moţda nećemo moći da učinimo nikakav prodor. Moţda ćemo otplutati nazad ka uobičajenim obrascima. Moţda ćemo se prebaciti na novi obrazac. Jednako kao što postoje formalne metode ostvarivanja prodora na bazi ideje, tako postoje i formalni načini stvaranja provokacija. Oni omogućavaju svesne tehnike lateralnog razmišljanja. Na primer, jedan od jednostavnih načina stvaranja pro vokacije se koristi preokretom. Kaţete način na koji se ne što obično dešava i potom ga preokrenete ili izvrnete nao pačke. 7 177
Potreba za provokacijom ____________________________________________X XXVII
•Kupci obiĉno plaćaju za robu koju kupuju. Da preo krenemo to. PO: radnja plaća mušterijama. •Ovo bi moglo da dovede do ideje o kuponima koji bi, zapravo, vraćali kupcima mali deo iznosa njihove ku povine. •Ovo bi moglo da dovede do ideje da se kase u supermarketima podese tako da na svaki hiljaditi raĉun is plaćuju neku vrstu premije. Provokacije ne moraju biti apsurdne ili nelogične. Moguće je tretirati potpuno ozbiljnu ideju kao provokaciju. Ako vam neko iznese ideju koja vam se ne dopada i koju biste, razmislite li pod crnim šeširom, mogli odmah da odbacite, radije stavite zeleni šešir i ponašajte se prema njoj kao prema provokaciji. Ovakav izbor je uvek moguće napraviti. • Ne vidim kako bi vaša ideja oprodavnici koja bi ra dila na bazi samodiscipline"mogla ikada dafunkcioniše, jer se tako lako moţe zloupotrebiti. MeĊutim, staviću svoj zeleni šešir i tretirati je kao provokaciju. To dovodi do ideje da ljudi sami izraĉunavaju iznos za koji su pazarili, onako odoka. Eventualne greške u njihovu korist ili u koristprodavnice bi se na kraju iz jednaĉile. Vrlo jednostavan način stvaranja provokacija jeste upotreba nasumične reci. Moţete da zamislite jedan broj i zatim otvorite rečnik upravo na toj strani. Drugi broj koji zamislite neka predstavlja pozicije reci na stranici. Na primer, moţete zamisliti 92. stranu, osmu reč odozgo. Imenice su lakše za korišćenje od glagola ili drugih vrsta reci. Spisak imenica koje se nalaze u svakodnevnoj upotrebi je jednostavniji za korišćenje nego rečnik. 178
XXXVII _______ Razmišljanje pod zelenim šeširom_____ \ 1
Pretpostavimo da su nam potrebne neke nove ideje za biznis koji se tiče cigareta. Ispalo je da je nasumična reč Jaba". • Imamo, dakle, „cigarete"- PO - ,ţaba". Ţaba uka zuje na skakutanje, prema tome, mogli bismo da ima mo cigaretu koja se posle nekog vremena sama uga sila. To bi moglo da bude od koristi u spreĉavanju poţara. Isto tako, moglo bi da omogući pušaĉu da povuĉe samo kratak dim i popuši tu cigaretu kasnije. Dalje, to nas dovodi do nove marke cigareta koje bi smo nazvali ,Jcratke", i koje bi zaista bile dizajnirane da budu vrlo kratke i gore svega dva do tri minuta. • Ţelim neke ideje o tome šta da se radi s televizorima. Nasumiĉna reĉ je ,ĉir", dakle, televizor—PO—sir. Sir ima rupe. PO ekran televizora ima rupe. Šta bi to moglo da znaĉi? Moţda bi ekran mogao da ima ne kakve ,prozore" koji bi pokazivali šta se dešava na drugim kanalima. Uz logiku, trebalo bi da postoji i razlog da se nešto kaţe još pre no što se to zaista i izgovori. Uz provokaciju, ne mora da postoji razlog da se nešto kaţe, sve dok nije izreĉeno. Provokacija rada efekat, a vrednost efekta je ono što opravdava provokaciju. Mnogima moţe izgledati nezamislivo da nasumična reč moţe biti od vrednosti u rešavanju problema. Definicija nasumičnog znači da reč nema nikakve veze s problemom. Pa ipak, u logici asimetričnog sistema formiranja obrazaca, lako je shvatiti zašto nasumična funkcioniše reč. Ona obezbeĎuje drugačiju polaznu tačku. Ako krenemo unazad s te nove polazne tačke, povećavamo izglede da se 179
Potreba za provokacijom
XXXVII
vratimo putem kojim nikada ne bismo krenuli da smo o temi razmišljali direktno. Jednako kao što je prodor deo bazičnog modela zelenog šešira, tako je {provokacija. Kad ste u Francuskoj, govorite francuski; kad nosite zeleni šešir, upotrebljavate provokaciju {prodor kao gramatiku kreativnosti.
180
XXXVIII
I
RAZMIŠLJANJE POD ZELENIM ŠEŠIROM Alternative Suviše lako zadovoljeni. Pravci, opcije i izbori. Nivoi alternative. U školskoj matematici, izračunate zbir i imate odgovor na pitanje. Zatim krećete na sledeći zbir. Nema svrhe da dalje trošite vreme na prethodni jer, ako imate tačan odgovor, bolji od toga ne moţete dobiti. Mnogi prenose ovaj princip dalje u ţivot. Čim pronaĎu odgovor na problem, prestaju da misle. Zadovoljavaju se prvim odgovorom koji naiĎe. Stvarni ţivot se, meĎutim, veoma razlikuje od školskih zadataka iz matematike. Obično postoji više od jednog odgovora. Neki odgovori su bolji od drugih: koštaju manje, pouzdaniji su, ili ih je lakše primeniti. Ne postoji ni najmanji razlog za pretpostavku da/?rW odgovor mora da bude i najbolji. Ukoliko nemamo dovoljno vremena, ali imamo mnogo problema koje nam 181
Alternativa ________________XXXVIII
valja resiti, onda bi mogao da postoji razlog da se zadovoljimo prvim odgovorom - ali ni u kom drugom slučaju. Da li biste voleli da se vaš lekar zadovolji prvim što mu padne na pamet i prestane dalje da se bavi ispitivanjem vaše bolesti? Prema tome, potvrĎujemo prvi odgovor i imamo na umu da se uvek moţemo vratiti na njega. Zatim krećemo u potragu za alternativama. Krećemo u potragu za drugim solucijama. Tek kad imamo više alternativa, moţemo da izaberemo onu najbolju, sagledavši koja se najbolje uklapa u naše potrebe i mogućnosti. Moţda imamo sasvim adekvatan način da obavimo nešto, ali to ni slučajno ne znači da ne moţe postojati bolji. Stoga se dajemo u potragu za alternativnim načinom. To je osnova za svako poboljšanje, koje ne mora biti ispravljanje nedostataka niti rešavanje problema. Do sada sam se u ovom odeljku bavio slučajevima u kojima već imamo rešenje. Naša potraga za alternativama je tada zapravo potraga za boljim rešenjem. Ali biva i da uopšte ne znamo način na koji bismo nastavili dalje. Prilikom planiranja bilo kakvog putovanja, uzimamo u obzir i alternativne pravce. Kada završimo mentalnu mapu situacije, tragamo za alternativnim pravcima koji vode ka našoj destinaciji. Predstava o alternativama ukazuje na to da obično postoji više od jednog načina da se nešto uradi, više od jednog načina gledanja na stvari. Prihvatanje mogućnosti postojanja alternativa i potraga za njima jeste fundamentalni deo kreativnog razmišljanja. Odista, različite tehnike lateralnog razmišljanja su usmerene ka nalaţenju novih alternativa. 182
XXXVIII
Razmišljanje pod zelenim šeširom
Spremnost za traţenje alternativa (percepcije, objašnjenja, postupanja), ključni je deo razmišljanja pod zelenim šeširom. • Konkurentske novine su upravo poskupele. Stavite svoje zelene šešire i nabrojte sve naše mogućnosti. • Dobili smo ucenjivaĉko pismo u kome stoji da će, ukoliko ne isplatimo veliku sumu novca, svi našipro' izvodi koji se nalaze po prodavnicama biti zatrovani. Hajde da prvo proĊemo kroz oĉigledne opcije koje imamo, a zatim ćemo staviti svoje zelene šešire ne bismo li našli još neke. Traganje za alternativama navodi na pomisao o kreativnom stavu: prihvatanju postojanja drugačijih pristupa. Stvarna potraga za alternativama ne mora iziskivati nikakvu posebnu kreativnost, sve dok se ne doĎe do očiglednih alternativa. To moţe naprosto biti stvar usredsreĎivanja paţnje na temu i nabrajanja poznatih načina postupanja s njom - što nije dovoljno. Baš kao što moramo da se potrudimo da odemo dalje od prvog rešenja, tako moramo da učinimo i kreativan napor da odemo dalje od očiglednog skupa alternativa. Strogo uzevši, u ovakvim dodatnim potragama je zeleni šešir sve što nam je potrebno. Prvi deo potrage bi se čak mogao svrstati u razmišljanje pod belim šeširom: „proĎi kroz pristupe koji se normalno primenjuju u takvim situacijama." U praksi, zgodnije je da celokupnu potragu za alternativama stavimo u okvir razmišljanja pod zelenim šeširom. U poslovnoj obuci, veliki naglasak se stavlja na donošenje odluka. Pa ipak, kvalitet svake odluke umnogome zavisi od alternativa koje stoje na raspolaganju onome ko te odluke donosi. 183
____________ Alternativa
_________________ XXXVIII
• Moraćemo da odaberemo lokaciju za letnji kamp. Stavite svoje zelene šešire i dajte mi sve moguće va rijante. Potom ćemo postepeno smanjivati njihov broj. • Kako ćemo da distribuiramo ove kompjutere? Koje alternativne strategije imamo? Mnogi veruju da logičan pregled obuhvata sve moguće alternative. To moţe da bude slučaj u zatvorenom sistemu, ali u stvarnom ţivotu je retko kad tako. • Imamo samo tri moguće alternative. Moţemo da ne menjamo cenu. Moţemo daje snizimo. Moţemo daje povećamo. Nema niĉega drugog što moţemo da uĉi nimo. Tačno je da svaki mogući postupak sa cenama mora na kraju potpasti pod jedan od ova tri izbora. Pa ipak, postoji ogroman broj mogućih varijanti. Moţemo da snizimo ce nu kasnije (koliko kasnije?). Moţemo da snizimo cenu ne kih proizvoda. Moţemo da unesemo neke promene u pro izvod i napravimo jeftiniju verziju. Moţemo da promenimo način reklamiranja proizvoda, kako bismo opravdali višu cenu (ne menjajući cenu ili je čak povećavši). Moţe mo nakratko da snizimo cenu i potom je ponovo vratimo na staro. Moţemo da ne menjamo cenu i damo poseban popust. Moţemo da snizimo cenu i potom naplaćujemo ekstra-dodatak za opcije. Pošto razmotrimo ove varijante (a ima ih još mnogo, mnogo više), tek onda moţemo da ih svrstamo ujedan od ona tri izbora. MeĎutim, puko nabra janje tri postojeća izbora samo po sebi ne generiše sve ove alternative. " 184
XXXVIII
Razmišljanje pod zelenim šeširom
Veoma česta greška krutih mislilaca jeste to što podvlače osnovne alternativne kategorije i ne idu dalje od toga. • Ono što zaista ţelim da uradim jeste da u isto vreme podignem cenu i snizim je. Kreiraćemo liniju jeftinih '• proizvoda i liniju ekskluzivnih, skupih proizvoda. Alternativa ima dva različita nivoa. Imam nešto slobodnog vremena. Kako da ga iskoristim? Mogao bih da otputujem na odmor. Mogao bih da se upišem na neki kurs. Mogao bih da se bacim na sreĎivanje bašte. Mogao bih da nadoknadim zaostatak u poslu. Ako odlučim da otputujem na odmor, prelazimo u sledeći nivo. Kakav odmor ţelim? To mogu da budu more i sunce. To moţe da bude krstarenje. To moţe da bude odmor posvećen sportskim aktivnostima. Ako se odlučim za more i sunce, prelazimo u sledeći nivo: kuda da odem? Mogu na Mediteran. Mogu na Karibe. Mogu na Pacifička ostrva. Zatim, moram da odlučim kako da otputujem tamo i gde da odsednem. Kad god traţimo alternative, to činimo unutar prihvaćenih okvira koji odreĎuju nivo. Obično ţelimo da ostanemo u tim okvirima. • Zamolio sam te za alternativni dizajn drške za kišo bran, a ti si mi donela dizajn kišnog mantila. Tu i tamo, imamo potrebu da probijemo okvir i krenemo naviše, prešavši na viši nivo. • Traţili ste mi da naĊem alternativne naĉine utovarivanja kamiona. A ja vam kaţem da bi bilo pametnije da svoje proizvode transportu]emo vozom. 185
___________ Alternativa
_________________ XXXVIII
• Traţili ste od mene da vam predloţim pogodne medi je za reklamnu kampanju. Po meni, bilo bi bolje da taj novac potrošimo na unapreĊivanje sluţbe za od nose s javnošću. Svakako nastojte da povremeno probijete okvire i promenite nivoe. MeĎutim, budite spremni da unutar konkretnog nivoa iznaĎete nove alternative. Kreativnost izlazi na loš glas kada kreativne osobe daju sebi u zadatak da uvek rese neki drugi problem umesto onoga koji im je predočen. Ostaje stvarna dilema: kada delati unutar datih okvira, a kada izaći iz njih. Sad smo došli do onoga što je moţda najteţa tačka u svekolikoj kreativnosti - kreativna pauza. Kreativne pauze nema sve dok ne resimo daje napravimo. Nešto ide veoma glatko. Tragali smo za alternativama na očiglednim tačkama. Izneli smo različite pristupe problemu. Šta više moţemo traţiti od kreativnosti? Jednom sam proveo deset minuta dajući sve od sebe da isključim budilnik koji nije zvonio. Nisam zastao da razmislim da li zvuk moţda potiče od mog drugog budilnika. Kreativna pauza nastaje onda kad kaţemo: „Nema očiglednog razloga zbog kojeg bih u ovom trenutku trebalo da zastanem i razmotrim alternative. Ali, ipak ću to učiniti." Uopšte uzev, naša zainteresovanost za probleme je tolika da onda kada ih nema više volimo da napredujemo neometano nego da zastanemo da bismo sebi dali više zadataka za razmišljanje. • Neću da misliš da imamo problem, jer ga nemamo. Ali, hoću da staviš svoj zeleni šešir i napraviš malu 186
V XXXVIII
Razmišljanje pod zelenim šeširom
kreativnu pauzu s osvrtom na naš uobiĉajeni naĉin farbanja automobila pre no što ih prodamo. * Stavi zeleni šešir i zadrţi se malo na sledećem: prodavci dobijaju proviziju za realizovanu prodaju. ' Razmisli malo o automobilskom volanu. On dobro odraĊuje svoj posao. Zadrţi se malo na tome, dok si u zelenom šeširu.
187
' ' i MJ^
XXXIX RAZMIŠLJANJE POD ZELENIM ŠEŠIROM Karakter i veština Da lije kreativnost stvar veštine, talenta ili karaktera? Lakše je menjati maske nego lik. S ponosom primenjujte veštinu. Često me pitaju da li je kreativnost stvar veštine, talenta ili karaktera. Pravi odgovor je da moţe da bude sve to. MeĎutim, ja nikad ne dajem taj odgovor. Kad ne bismo uloţili ni najmanji napor da razvijemo veštinu kreativnosti, ona moţe da bude iskljuĉivo stvar talenta i karaktera. Ljudi su isuviše spremni da se pomire s tim daje kreativnost stvar talenta ili karaktera, a ukoliko ne poseduju nešto od toga smatraju daje bolje daje prepuste drugima. Zbog toga ja naglasak stavljam na nameran razvoj veštine kreativnog razmišljanja (recimo, posredstvom tehnika lateralnog razmišljanja). Potom ističem da će neki i dalje u tome biti bolji od drugih, baš kao što su pojedinci bolji u tenisu 189
________
Karakter i veština ________________ XXXIX
ili skijanju - ali, većina moţe da dosegne sasvim solidan nivo. Ne dopada mi se mišljenje daje kreativnost neki poseban dar. Više volim da o njoj mislim kao o normalnom i neophodnom delu svačijeg razmišljanja. Nećemo svi biti geniji, ali, opet, tenis igraju i oni koji se ne nadaju učešću na Vimbldonu. Uvek su mi govorili o ljudima koji su prirodno skloni razmišljanju pod crnim šeširom. Takvi kao da uţivaju u uništavanju svake ideje ili sugestije, ^isto zabave radi. Pitaju me da lije moguće smekšati karakter takvih osoba. Pitaju me da li bi takve osobe mogle tretirati kreativnost s više tolerancije, mada same nikada nisu poţelele daje upotrebe. Ne mislim da je promena karaktera moguća. Jednostavno ukazivanje na „logiku" kreativnosti nekoj osobi moţe da ima trajan efekat na stav te osobe prema kreativnosti. Iz sopstvenog iskustva znam za nekoliko takvih slučajeva. Najpraktičnije se pri tom posluţiti mehanizmom zelenog šešira. • Kad nosite svoj crni šešir za razmišljcinjer-obavljate odliĉan posao. Ne ţelim da umanjimiefikasnost vašeg fgiticizma, ali, staje sa zelenim šeširom? Vidite šta moţete da uĉinite u vezi s tim. • Moţda više volite da prilikom razmišljanja ne menjate šešire. Moţda niste svestrani. Moţda umete da jjevate samo na jednu notu". Moţda ćete morati da ostanete specijalista za negativno. Ukljuĉivaćemo vas u diskusiju samo onda kad nam bude potrebno razmišljanje pod crnim šeširom. Niko ne voli da ga smatraju jednostranim. Mislilac ko190
XXXIX _______ Razmišljanje pod zelenim šeširom ____ \ /
ji je izvanredan s crnim šeširom na glavi bi voleo i da njegovo razmišljanje pod zelenim šeširom bude makar osrednje. Jasno razdvajanje zelenog od crnog šešira znači da stručnjak za razmišljanje pod crnim šeširom shvati da ne mora smanjiti svoju negativnost da bi bio kreativan. Kada je negativan, moţe to da bude u istoj meri kao i ranije (uporedite ovo s pokušajima promene karaktera). Tragična i komična maska su odvojene. Sam glumac se ne menja. On svaku ulogu igra u punoj zavisnosti od maske koju nosi. Odista, on se ponosi svojom sposobnošću da igra i komediju i tragediju. Ponosi se svojom glumačkom veštinom. Na potpuno isti način, mislilac mora da se ponosi svojom veštinom razmišljanja. Ovo znači sposobnost nošenja svih šest šešira za razmišljanje i odgovarajuće razmišljanje pod svakim šeširom. Pomenuo sam ovo već ranije u knjizi, a sada ponavljam ovde, zbog ovog praktičnog problema izlaţenja na kraj s negativnim karakterom. • U ovom trenutku razmišljamo pod zelenim šeširom. Ako to niste u stanju, dovoljno je da se neko vreme suzdrţite od diskusije. • Moţete barem pokušati da se malo pozabavite razmi šljanjem pod zelenim šeširom. Nikada nećete moći da se pouzdate u to svoje razmišljanje ukoliko makar ne pokušate. Kreativno razmišljanje je obično u slabijoj poziciji jer ne deluje kao neophodan deo razmišljanja. Formalnost zelenog šešira ga proizvodi u priznati deo razmišljanja, zajedno s ostalim njegovim aspektima. 191
■51
XL RAZMIŠLJANJE POD ZELENIM ŠEŠIROM Šta biva s idejama? Staje sledeće? Uobliĉavanje i prekrajanje ideja. Menadţer koji brine o konceptima. Jedan od najnerealizovanijih aspekata kreativnosti jeste „ţetva" ideja. Sedeo sam na brojnim kreativnim sednicama na kojima se čulo mnoštvo dobrih ideja. Ipak, u izveštajima s tih sednica se većina iznesenih ideja nije uopšte pominjala. Skloni smo da tragamo samo za dobrom finalnim rešenjem. Sve drugo ignorišemo. Osim tog dobrog rešenja, moguće je naći mnogo toga vrednog. Moguće je da postoje nova konceptualna usmerenja, čak iako nema konkretnih načina za pomak u tom smeru. Moguće je da postoje poluformirane ideje koje još nisu upotrebljive jer iziskuju mnogo dorade. Nova načela mogu da se izrode premda moţda još uvek nisu zaogrnuta plastom praktičnosti. Mo193
_______
Šta biva s idejama? ___________________ XL
ţda doĎe do zaokreta u „ukusu" (vrsti) ideje. Moţda doĎe do promene u oblasti spoznaje rešenja (gde ljudi tragaju za solucijama). Moguće je da se definišu nove „oblasti idejnog usmerenja" (oblasti u kojima uz pomoć novog koncepta moţe mnogo da se postigne). Sve su to stvari koje valja imati na umu. Uobličavanje i prilagodavanje ideje, kako bi se ona pribliţila ispunjavanju dveju potreba, trebalo bi da bude deo kreativnog procesa. Prva potreba jeste ona koju nameće situacija. Čini se pokušaj da se ideja uobliči u upotrebljivu ideju. To se radi tako što se uvode ograničenja, koja se potom koriste kao pomoć u uobličavanju. • Ideja je odliĉna, ali u svom sadašnjem obliku bi bila suviše skupa. Moţemo lije uobliĉiti tako da ne bude toliko skupa? • U ovom trenutku, graĊevinski propisi nam ne dozvo ljavaju tako nešto. Moţemo li da uobliĉimo ideju ta ko da ne protivreĉi propisima? Da lije tako nešto moguće? • To je pravi proizvod za veliku kompaniju. Ali, mi ni smo velika kompanija. Moţemo li na bilo koji naĉin da iskoristimo ideju? Obratite paţnju na to da se ograničenja uvode kao pomoć u uobličavanju, a ne kao osnov za odbacivanje ideje. Druga grupa potreba kojima valja izaći u susret jesu potrebe ljudi koji moraju da delaju u skladu s idejom. Naţalost, ovaj svet nije savršen. Bilo bi lepo kada bi svako mogao da vidi u ideji onu briljantnost i potencijal koji su očigledni njenom tvorcu. To, meĎutim, često nije slučaj. Prema tome, deo kreativnog procesa se sastoji u tome da 194
XL ___________ Razmišljanje pod zelenim šeširom
ideju uobliči tako da se bolje uklopi u potrebe onih koji će je „kupiti". • Ovog trenutka, interesuju nas samo ideje koje štede novac. Ima li naĉina da se ova ideja sagleda kao ta kva - sad ili kasnije? • Da bi bila prihvatljiva, ideja ne srne da bude suviše nova. Mora da deluje sliĉno nekoj staroj i oprobanoj ideji, za koju se zna da funkcioniše. Koja poreĊenja moţemo da pronaĊemo? • Danas se veliki naglasak stavlja na mogućnost testi ranja ideja, oglednu proizvodnju i tome sliĉno. Na koji naĉin moţemo da testiramo ovu ideju? • Visoka tehnologija je sada vrlo Jn". Da li bi elek tronska tehnologija poboljšala ovu ideju? Katkada se čini daje ovaj proces na samoj granici ne poštenog. Pa ipak, nema ničega nepoštenog u osmišljava nju proizvoda tako da bude što privlačniji za kupca. Prema tome, ideje bi trebalo da budu osmišljene tako da se ukla paju u potrebe kupca. ^ u i>:,v U nekim svojim delima sam pomenuo ulogu menadţera koji bi brinuo o konceptima. Reč je o nekome ko bi bio odgovoran za podsticanje, sakupljanje i briţno čuvanje ideja. Ta osoba bi organizovala seanse na kojima bi ideje nastajale. Ta osoba bi podmetala probleme pod noseve onih od kojih se očekuje da ih rese. Ta osoba bi pazila na ideje na isti način na koji finansijski direktor pazi na finansije. Ukoliko takva osoba postoji, do nje stoji da prikuplja rezultate razmišljanja pod zelenim šeširom. Ukoliko ne, 195
Edvard de Bono
XL
rezultati ostaju kod onih koji su ih smislili za sopstvenu upotrebu. Sledeća faza jeste faza ţutog šešira. Ona podrazumeva konstruktivan razvoj ideje. TakoĎe, podrazumeva pozitivnu procenu i potragu za koristima i vrednostima potkrepljenim odreĎenim dokazima. O takvim stvarima se diskutovalo u sklopu razmišljanja pod ţutim šeširom. Potom dolazi razmišljanje pod crnim šeširom. Na razmišljanje pod belim šeširom se moţemo prebaciti u bilo kojoj fazi, da bismo obezbedili podatke potrebne za procenu funkcionalnosti ideje. Finalna faza jeste razmišljanje pod crvenim šeširom: da li nam se ideja dopada toliko da bismo nastavili dalje? Moţe se učiniti čudnim što se emocionalni sud donosi na kraju. MeĎutim, treba se nadati da se taj emocionalni sud zasniva na dostupnim rezultatima ispitivanja vršenog u okvirima razmišljanja pod crnim i ţutim šeširom. Na kraju, ako ne postoji oduševljenje za ideju, nije verovatno da će biti uspešna bez obzira na to koliko je dobra. b][JD
196
XLI
M
RAZMIŠLJANJE POD ZELENIM ŠEŠIROM Rezime
Zeleni šešir sluţi za kreativno razmišljanje. Osoba koja stavlja zeleni šešir će upotrebiti modele kreativnog razmišljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog razmišljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad bi i mislilac i slušalac nosili zelene šešire. Zelena boja simbolizuje plodnost, rast i vrednost semena. Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt razmišljanja pod zelenim šeširom. Postoji potreba da se ide dalje od poznatog, dalje od očiglednog i zadovoljavajućeg. Koristeći se kreativnom pauzom, mislilac u zelenom šeširu moţe bilo kad da zastane i razmisli da li tog trenutka postoje i neke alternativne ideje. Za tu pauzu ne mora da postoji nikakav objektivan razlog. U okviru razmišljanja pod zelenim šeširom mehanizam prosuĊivanja biva zamenjen mehanizmom prodora. 197 tili
Rezime
XLI
Mislilac ţeli da krene dalje od početne ideje, u nameri da osmisli novu ideju. Provokacija je bitan deo razmišljanja pod zelenim šeširom i simbolizovana je rečju PO. Provokacija se koristi da bi nas izvukla iz naših uobičajenih obrazaca razmišljanja. Postoji više načina za izazivanje provokacije, uključujući i metod nasumične reci. Lateralno razmišljanje jeste skup stavova, mehanizama i tehnika (meĎu kojima su prodor, provokacija i PO) koji pomaţu u formiranju prečica za kretanje meĎu obrascima, u sklopu samoorganizujuceg asimetričnog sistema formiranja obrazaca. Ono se koristi za stvaranje novih koncepata i percepcija.
198
XLII PLAVI ŠEŠIR Kontrolisanje razmišljanja Razmišljanje o razmišljanju. Uputstva za razmišljanje. Organizovanje razmišljanja. Kontrolisanje ostalih šešira. Zamislite komandnu tablu. Za njom obavezno stoji neko u plavom mantilu, s plavom kapom ili šeširom na glavi. Noseći plavi šešir, više ne razmišljamo o temi; umesto toga, razmišljamo o razmišljanju potrebnom za istraţivanje te teme. Plava boja simbolizuje sveobuhvatnu konfrolu, budući da nebo pokriva sve. Plavo ukazuje i na nepristrasnost, hladnokrvnost i drţanje situacije pod konfrolom. Dirigent orkestra prvo poziva violine, a potom duvačku sekciju. Dirigent kontroliše situaciju. Dirigent nosi plavi šešir. Ono što dirigent znači za orkestar, to plavi šešir znači za razmišljanje. Nošenjem plavog šešira kaţemo sebi - ili drugima koji od ostalih pet šešira valja da stavimo. Razmišljanje 199
_____ Kontroliranje razmišljanja
_______________ XLII
pod plavim šeširom kaţe nam kad je vreme da promenimo šešir. Ako je reč o razmišljanju kao formalnoj proceduri, tada plavi šešir drţi protokol pod kontrolom. Kompjuteri se pridrţavaju svojih programa, koji im govore šta da urade sledećeg trenutka. Plavi šešir jeste programski šešir za ljudsko razmišljanje. Noseći plavi šešir, moţemo da predočimo plan razmišljanja, s detaljima onoga što bi trebalo da se dešava odreĎenim redosledom. Plavi šešir moţemo upotrebiti i za davanje neposrednih uputstava. Potreban je koreograf da bi različite baletske korake aranţirao u sekvencu. Plavi šešir se stavlja onda kad ţelimo da uradimo koreografiju koraka našeg razmišljanja. Ovaj pojam formalno strukturiranog razmišljanja se umnogome razlikuje od pojma razmišljanja kao diskusije koja teče slobodno, ne povinujući se nikakvom spoljašnjem strukturiranju. • Moje razmišljanje pod plavim šeširom definitivno sugeriše da bi u ovom trenutku trebalo da poĉnemo da tragamo za alternativama. • Nemamo mnogo vremena za razmišljanje o ovome, tako da moramo da ga koristimo vrlo efikasno. Da li bi neko ţeleo da stavi plavi šešir i predloţi strategiju našeg razmišljanja? • Do sada nismo stigli nigde. Stavivši svoj plavi šešir, predloţio bih da malo razmišljamo pod crvenim šeši rima, kako bi se atmosfera rašĉistila. Šta zapravo mi slimo o predlogu da se smanji broj prekovremenih ĉasova? 200
XLII ___________________ Plavi šešir ____________
Razmišljanje se često odvija kao neplanirano brbljanje i reagovanje na ono što se iz trenutka u trenutak dešava. Negde u pozadini postoji osećaj za svrhu, ali se to nikad ne objašnjava detaljno, ni kao ukupan cilj, ni kao sporedni ciljevi. Sugestije, sud, kritika, informacija i čista emocija sve se to zajedno „krčka", kao neki gulaš od_ misli. Deluje kaolraćenje vremena, sve dok se mislilac ne spotakne o neki isprobani pristup za koji se čini da bi mogao omogućiti postizanje ţeljenog cilja. Reč je o nasumičnom istraţivanju iskustva, snaţno voĎenom negativnim kriticizmom. Pretpostavka koja leţi u osnovi toga jeste da će prosečno inteligentne osobe koje dobiju dovoljno informacija, tokom diskusije preći listu opcija i odlučiti se za onu najpogodniju. Takode, tu je i pretpostavka da će razmišljanje teći u okvirima ranijih iskustava i sadašnjih ograničenja, i to na takav način da ishod „evoluira" i biva pročišćen kritikom. Analogija s evolucijom je direktna, jer darvinistička zamisao evolucije pretpostavlja opstanak najjačih vrsta, a u razmišljanju je reč o opstanku najpogodnijih ideja. U slučaju grubog pritiska okoline, uzvraćamo grubim pritiskom negativnosti. Kod ovog tipa razmišljanja, sledi da oni koji sudeluju već imaju predloge izmeĎu kojih će se izabrati solucija. Do tih predloga se moţda došlo kroz lično razmišljanje ili su potekli od „eksperata". U ovoj knjizi, više sam zaokupljen onim vidom razmišljanja koje podrazumev^ izradu mape,)pri kom.se prvo istraţuje teren i vrše opaţanjaTPotom se sagledavaju moguća usmerenja i konačno bira jedno od njih. 201
\ 7_____ Kontrolisanje razmišljanja _______________ XLH
Oni koji su uključeni u situaciju, tvrdiće da neprestano misle o celoj stvari, a ne samo dok sede oko stola za vreme formalne diskusije. Zaista, svrha takvih diskusija nije toliko u razmišljanju koliko u razmeni rezultata ranije obavljenog razmišljanja. Ovog časa, pribliţavamo se debati tipa rasprave, tako tipičnoj za zapadnjačko razmišljanje. Bilo bi mi drago kad bi se veliki deo „kartografskog" razmišljanja obavljao pre formiranja različitih gledišta. To je, meĎutim, retko slučaj. Mislilac na brzinu gleda oko sebe u potrazi za stanovištem zasnovanim na iskustvu i predrasudi i potom nastoji da ga prečisti kroz raspravu. Tipičan primer za ovo jeste tradicionalan metod pisanja sastava u školi. Učenici se ohrabruju da već u prvoj rečenici navedu zaključak, a da ostatak sastava upotrebe za potkrepljivanje tog zaključka. Razmišljanje se koristi za potkrepljivanje, ne za istraţivanje. Isto se dešava s politikom i u sudnici. Obe strane kreću s utvrĎenih pozicija. Pomeranje rasprave napred i nazad daje impuls za razmišljanje. To je i razlog zbog kojeg mnogi nalaze da im je lakše da razmišljaju u grupi nego sami. Sopstveno razmišljanje ima mnogo veću potrebu za strukturom plavog šešira. Ako ćemo prihvatiti „kartografski" vid razmišljanja, moramo da imamo strukturu. Napad i odbrana više ne mogu da nam je obezbeĎuju. Baš kao stoje istraţivaču potreban nekakav plan rada, tako je i.jnjsUocuj)ptrebnajieka struktura za organizovanje. Struktura plavog šešira moţe da obezbedi plan onoga što će se dešavati iz trenutka u trenutak - prilično nalik kompjuterskom programu. Vrlo često, razmišljanje pod 202
XLII __________
Plavi šešir _______ ^ ^ _
plavim šeširom drţi pod kontrolom taj diskusioni vid razmišljanja na način umnogome sličan onome na koji kočijaš kontroliše konje, vodeći ih iz časa u čas. • U ovoj fazi je potrebno razmišljanje pod belim šeši rom. • Sada su nam potrebni neki predloţi. Znaĉi, razmišlja nje pod ţutim šeširom. Konkretne sugestije, molim. • Saĉekajte malo s crnim šeširima, nisam zadovoljan idejama koje imamo. Stavimo naĉas zelene šešire. Najčešće, biće to stvar povremenog ubacivanja šešira za razmišljanje u tekuću diskusiju tradicionalnog tipa. • Ţelim da svi stavite crvene šešire i kaţete mi šta mi slite o ovome. Ako se sećate, crveni šešir vam dozvoljava da iznesete svoje emocije i osećanja, a da ni na koji naĉin ne morate da ih opravdavate. • Moţda niste svesni, aliprimenjujete razmišljanje pod crnim šeširom - to jest, negativan sud. Rekli ste nam zbog ĉega ovo neće funkcionisati. Sada bih ţeleo da se na trenutak prebacite na razmišljanje pod ţutim šeširom, da bih ĉuo vašu pozitivnu procenu. • Ne ţelim vaša mišljenja niti sugestije. Ţelim nekoliko minuta razmišljanja pod belim šeširom. Ĉinjenice i brojke bez tumaĉenja. • Mislim da je potrebno da zastanemo i razmislimo malo pod plavim šeširima. Zaboravite naĉas na te mu. Kako da organizujemo svoje razmišljanje? Treba reći da razmišljanje pod plavim šeširom nije ograničeno na koordiniranje upotrebe ostalih šešira. Plavi šešir za razmišljanje se moţe upotrebiti i za organizovanje 203
Kontrolisanje razmišljanja
XLII
ostalih aspekata razmišljanja, kao što su procena prioriteta ili sagledavanje ograničenja. Razmišljanje pod plavim šeširom moţe da se upotrebi i za orkestraciju primene različitih pomagala za CoRT razmišljanje, kao što je PMI.*
:
Vitite stranu 21. (prim. urednika.) 204
RAZMIŠLJANJE POD PLAVIM ŠEŠIROM UsredsreĊenost Postavljanje pravih pitanja. Definisanje problema. Postavljanje zadataka za razmišljanje. Aspekt usredsreĊivanja predstavlja jednu od ključnih uloga razmišljanja pod plavim šeširom. Razlika izmeĎu dobrog i lošeg mislioca često leţi u sposobnosti usredsreĎivanja. O čemu bi trebalo razmišljati? Nije dovoljno biti svestan opšte svrhe razmišljanja. • Ţelimo da se usredsredimo na pripremu spektra mo gućih reakcija na sniţavanje cene od strane naših konkurenata. • Usredsredimo se sad na ono što svako od nas ţeli od ovog godišnjeg odmora. • Kišobrani i reklama. Ţelim kreativne ideje o tome ka ko se obiĉni kišobrani mogu upotrebiti za reklamira nje. 205
_________
UsredsreĎenost __________________ XLIII
• Kako da naši gosti budu toliko zadovoljni da bi i svo je prijatelje podstakli da doĊu u naš hotel? O tome nam valja razmišljati. • Razmišljamo uopšte o novim potrošaĉima koji bi ko ristili objekte za prodaju brze hrane. MeĊutim, treba lo bi da se usredsredimo na to da navedemo starije osobe da te naše objekte koriste van špiceva tokom kojih ih koriste zaposleni. Fokus razmišljanja moţe da bude uopšten ili suţen. Unutar uopštenog fokusa se moţe nalaziti više suţenih. Ono stoje vaţno u vezi sa usredsreĎivanjem jeste da bi ga trebalo detaljno objasniti, na odreĊen naĉin. Razmišljanje pod plavim šeširom bi trebalo koristiti za praćenje eventualnog odstupanja od fokusa. Vreme provedeno u razmišljanju o razmišljanju nije izgubljeno vreme. • Staviću svoj plavi šešir, da bih rekao da smo se veo ma udaljili od onoga o ĉemu smo poĉeli da razmi šljamo. Imamo mnogo zanimljivih ideja, ali nijedna od njih nije relevantna za ono na šta smo se u poĉet ku usredsredili. Moramo da se vratimo u normalan kolosek. Ima li još komentara na osnovu razmišljanja pod plavim šeširom? • Stavite svoje plave šešire i recite mi šta mislite o to me kako napredujemo. Ima li nekog pomaka? Postavljanje pitanja je najjednostavniji način usredsreĎivanja razmišljanja. Vrlo često, kaţu da postavljanje pravog pitanja moţe da predstavlja najvaţniji deo razmišljanja. Na nesreću, mnogo je lakše postaviti pravo pitanje onda kad se na njega već dobije odgovor. Bez obzira na to, voĎenje računa o formulisanju i fokusiranju pitanja jeste bitan aspekt razmišljanja pod plavim šeširom. 206
XLIII
Razmišljanje pod plavim šeširom
Unutar CoRT nastave razmišljanja, pitanja su podeljena u dve grupe. Prvu grupu an&sluĉajna pitanjaj čija je priroda istraţivačka (kap kad stavite mamac i zabacite udicu, ne znajući šta moţete upecati). Drugu grupu čine direktna pitanja) koja se koriste za proveravanje stvari i na koja se dobija direktan pozitivan ili negativan odgovor (kao u lovu: naciljate i... ili pogodite ili promašite). , • Nije toliko u pitanju šta ćemo da uradimo, već kada ćemo to da uradimo. Vremeje ovde od vitalnog znaĉaja. Koje faktore bi trebalo da uzmemo u obzir da bismo odredili vreme? • Pitanje je da lije klijent zaista uvideo da polisa pred viĊa poreske olakšice, ili su one samo posluţile na šem agentu kako bi lakše prodao osiguranje. U stvari, problem je samo u posebnoj vrsti pitanja: kako ćemo ovo postići? Vaţno je definisati problem, inače rešenje moţe biti irelevantno ili nepotrebno komplikovano. Da lije ovo stvarno problem? Zbog čega ţelimo da resimo ovaj problem? Koji problem leţi u korenu svega? • Hladnoća nije problem. Naĉin na koji ljudi doţivlja vaju hladnoću jeste problem. To moţemo dapromenimo. • Nije problem to što nema snega, već to što bez snega nema skijanja. Prema tome, ukrcaćemo ljude u auto buse i odvesti ih tamo gde ima snega. Umesto da pretpostavljamo da ćemo naći najbolju definiciju problema, praktičnije je latiti se pokušaja da osmislimo dijapazon alternativnih definicija. Sve je to deo razniišljanja pod plavim šeširom. 207
UsredsreĊenost
XLIII
Uloga mislioca pod plavim šeširom je i zadavanje konkretnih zadataka za razmišljanje. Još je vaţnija ako pojedinac sam razmišlja. • Odredimo cilj ovog našeg sastanka. Kakav ishod bi smo smatrali uspešnim? • Poĉnimo tako što ćemo prelistati one oblasti dogovo ra u kojima se obe strane slaţu. • Zadatak našeg razmišljanja jeste da smislimo na ko ji bismo naĉin danas mogli da donesemo odluku. • Treba da nabrojimo bar ĉetiri oblasti unutar kojih St ova ideja dotiĉe školstva. • Stavite crne šešire i razmislite o našoj trenutnoj re klamnoj kampanji koja je upravo u toku. Zadatak za razmišljanje moţe da bude manjeg ili većeg obima. Zadatak za razmišljanje moţe iziskivati konkretno postignuće ili traţiti zalaţenje u oblast. • Trebaju mi samo neke ideje o tome kako da istraţimo ovaj biznis prodaje posredstvom televizije. • Kako da otkrijemo da lije njihova strategija imala uspeha? • Zašto nam je teško da se odluĉimo izmeĊu ovih alter nativa? Kad zadatak za razmišljanje ne moţe da bude uspešno rešen, taj neuspeh se mora zabeleţiti. • Nismo uspeli da naĊemo objašnjenje za ovu poveća nu potrošnju slatkiša. Moraćemo da se vratimo na to kasnije, da vidimo moţemo li da doĊemo do nekih hi poteza koje se mogu proveriti. 208
XLIII
Razmišljanje pod plavim šeširom
• Nisu nam pale na pamet nikakve ideje o tome kako da povećamo prodaju jagnjetine. Moţda bi bolje bilo da taj problem rašĉlanimo na više delova. Mislilac pod plavim šeširom podiţe metu u vis i kaţe: „To je to. Pucajte u ovom pravcu."
209
XLIV RAZMIŠLJANJE POD PLAVIM ŠEŠIROM Osmišljavanje programa Korak po korak. Softver za razmišljanje. Koreografija. Kompjuteri imaju svoj softver, koji im u svakom trenutku nalaţe šta da rade. Bez softvera, kompjuter ne moţe da funkcioniše. Jedna od funkcija razmišljanja pod plavim šeširom jeste osmišljavanje softvera za razmišljanje o odreĎenoj stvari. Moguće je imati fiksne strukture koje se mogu primeniti na svaku situaciju. U jednom delu CoRT programa navodim upravo takvu strukturu pod nazivom PISCO.* Ono na šta ţelim da se osvrnem u ovom odeljku jeste usvojeni softver, osmišljen za svaku situaciju. • Poĉećemo razmišljajući pod plavim šeširima, kako bismo osmislili program kojeg ţelimo da sepridrţa. ___ vamo. U originalu: Purpose Input Solution, Choise Operation; u prevodu: svrha, ulaz, solucije, izbor, delovanje. (prim. prev.)
211
_____ Osmišljavanje programa ________________ XLIV
• Ovo je nesvakidašnja situacija. Odakle da poĉnemo? O ĉemu bi trebalo da razmišljamo? Na kraju prethodnog odeljka, pomenuo sam da se najveći deo razmišljanja pod šest šešira sastoji od povremenih intervencija u toku normalne diskusije ili razmišljanja u vidu rasprave. Biće povremenih zahteva za specifičnim vidom razmišljanja, simbolizovanim šeširom odreĎene boje. Ovde ţelim da razmotrim formalnu mogućnost programa koji predočava redosled koraka. Postoji slobodan ples, u kome plesači iz trenutka u trenutak improvizuju u nameri da izazovu efekat. Zatim, po-1 stoji formalni balet u kome je svaki korak precizno odreĎen koreografijom. Upravo taj aspekt koreografije, kao deo razmišljanja pod plavim šeširom, jeste ono čime se ovde bavim. MeĎutim, ne ţelim da čitalac pomisli daje ovo način na koji bi šest šešira za razmišljanje trebalo uvek da se koriste. TakoĎe bih ţeleo da istaknem - kao što sam već učinio - da programi plavog šešira mogu da uključuju mnogo više aspekata razmišljanja nego što su to šest šešira. • Trebalo bi da poĉnemo tako što ćemo analizirati sve faktore koje moramo da uzmemo u obzir prilikom dizajni ranja nove linije deĉje odeće. • Trebalo bi da poĉnemo tako što ćemo obeleţiti sve oblasti u kojima se slaţemo, sve oblasti u kojima se ne sla ţemo, kao i oblasti koje su irelevantne za ovu diskusiju. Poslednja procedura koju sam pomenuo je poznata kao ADI.* i jedna je od nastavnih metoda u okviru CoRT programa. * U originalu: Agreement Disagreenent Irrelevant; u prevodu: slaganje, neslaganje, irelevantno (prim. prev.) 212
XLIV _________ Razmišljanje pod plavim šeširom
Program će varirati u odnosu na situaciju. Program za rešavanje problema će se razlikovati od programa za dizajniranje jahti. Program voĎenja pregovora neće biti isti kao program donošenja odluka. Čak i unutar oblasti donošenja odluka, program koji se koristi za jednu odluku se moţe razlikovati od onoga upotrebljenog za neku drugu. Mislilac u plavom šeširu usvaja program koji odgovara situaciji, baš kao što stolar planira kako će napraviti stolicu ili plakar. Ukoliko je tema takva da izaziva snaţna osećanja mislilaca, onda bi bilo pametno da se na program prvo stavi razmišljanje pod crvenim šeširom. Time bi se osećanja izvukla na površinu i učinila vidljivim. Ako se preskoči razmišljanje pod crvenim šeširom, svaka osoba bi mogla nastojati da svoja osećanja izrazi indirektno, posredstvom drugih sredstava, kao stoje preterano razmišljanje pod crnim šeširom. Pošto se emocije obelodane, više ne predstavljaju toliko opterećenje za mislioca. Moţda će čak to dovesti do izraţenije objektivnosti. Sledeći korak bi moglo da bude razmišljanje pod belim šeširom, kako bi se iznele sve relevantne informacije. Obično je neophodno vraćati se, s vremena na vreme, razmišljanju pod belim šeširom - kao nekoj vrsti podrutine u nameri da se provere drugačija gledišta. Zatim se primenjuje razmišljanje pod ţutim šeširom, kako bi se izneli postojeći predloţi i sugestije. Postoji mogućnost uzajamnog dejstva razmišljanja pod plavim i ţutim šeširom, jer razmišljanje pod plavim šeširom postavlja pitanja i ukazuje na problematične oblasti. Razmišljanje pod belim šeširom takoĎe moţe da iznese „trenutne" pristupe problemu. 213
\ Y ______ Osmišljavanje programa _______________ XLIV
• Ranije smo se u ovakvim situacijama ponašali na sledeći naĉin. • Svima su vam poznati tradicionalni pristupi. Bez ob zira na to, ponoviću ih. Razmišljanje pod plavim šeširom moţe da definiše oblasti u kojima su potrebni novi koncepti i na koje se stoga valja usredsrediti. Razmišljanjem pod zelenim šeširom se potom pokušavaju stvoriti neki novi koncepti. Alternativno, moţe se ustanoviti formalan period za razmišljanje pod zelenim šeširom tokom kojeg bi svaki pojedinac sproveo svoju kreativnu pauzu. • Ţeleo bih da vidim ima li jednostavnijih naĉina za re guliranje isplate premija putem tekućih raĉuna gra Ċana. • Mora da postoji neki bolji naĉin prodaje knjiga. Ţe lim da stavimo zelene šešire i razmislimo o tome. U ovom trenutku, stavljanje plavog šešira za razmišljanje bi sredilo predloge koji stoje na raspolaganju, tako da bi postojala formalna lista. Predloţi bi potom mogli da budu svrstani u različite kategorije: oni koji iziskuju pojedinačno ocenjivanje, oni koji iziskuju dalje razvijanje, oni koje valja samo zabeleţiti. Sad bi već mogla da se odvija mešavina razmišljanja pod belim, ţutim i zelenim šeširom, da bi se svaki od predloga dalje razvijao i unapreĎivao. To je faza konstruktivjnog razmišljanja. • Potom se prelazi na razmišljanje pod ţutim šeširom, kako bi se dala pozitivna procena svake od alternativa koje se razmatraju kao ozbiljne mogućnosti. 214
XLIV
Razmišljanje pod plavim šeširom
Zatim ide razmišljanje pod crnim šeširom, u vidu svojevrsnog preispitivanja. Svrha razmišljanja pod crnim šeširom jeste ukazivanje na alternative koje su nemoguće ili neupotrebljive. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe i da pokrene pitanje vrednosti upotrebljivih alternativa. Sledeće je razmišljanje pod ţutim i zelenim šeširom, a primenjuje se zarad savladavanja ciljeva postavljenih razmišljanjem crnog šešira: korigovanja nedostataka, otklanjanja slabosti i rešavanja problema. Posle toga, vraćamo se na pregled u okviru razmišljanja pod crnim šeširom, da bi ukazali na rizike, opasnosti i manjkavosti. Potom bi moglo da usledi stavljanje plavog šešira, koje bi dalo sveobuhvatni pregled postignutog, a uz to bi i organizovalo strategiju izbora pravca. Iza toga sledi razmišljanje pod crvenim šeširom, da bi misliocima omogućilo da izraze svoja osećanja u pogledu raspoloţivih izbora. Naposletku, etapa razmišljanja pod plavim šeširom odreĎuje strategiju razmišljanja o primeni ideje. Sve ovo moţda deluje kao prilično komplikovan redosled, ali, u praksi, svaka faza potpuno prirodno prelazi u sledeću - kao kad menjate brzine tokom voţnje. Tamo gde postoji utvrĎen program, od suštinskog je značaja da o tome budu obavešteni svi koji uzimaju udela u razmišljanju. Ako mislilac zna da ubrzo dolazi period predviĎen za razmišljanje pod crnim šeširom, osećaće se manje prinuĎen da stalno pravi upadice „crnog" tipa iz straha da će moţda propustiti trenutak. 215
r
\ 7
Osmišljavanje programa
XLTV
Trebalo bi imati na umu daje najveći deo razmišljanjţ zapravo mešavina crnog i belog šešira - u čijoj pozadini| stoje neizraţene emocije iz domena crvenog šešira. • To je ono što u ovakvoj prilici moramo uĉiniti. • Ovo je razlog zbog kojeg vašpredlog neće junkcioni\ sati. Program plavog šešira moţe biti unapred odreĎen strane nekog ko vodi seansu razmišljanja, ili osmišljen ] sredstvom razmišljanja pod plavim šeširom od strane svil prisutnih na seansi.
216
XLV RAZMIŠLJANJE POD PLAVIM ŠEŠIROM Kratki pregledi i zakljuĉci Posmatranje i pregled. Komentar. Kratki pregledi, zakljuĉci, ţetva i izveštaji. Mislilac u plavom šeširu prati razmišljanje koje se odvija. Onje koreograf koji smišlja korake, ali je takoĎe i kritičar koji posmatra ono što se dešava. Mislilac u plavom šeširu nije onaj koji vozi kola niz drum, već onaj koji posmatra vozača. Uz to, on beleţi put kojim se ide. Mislilac u plavom šeširu moţe da daje komentare o onome što opaţa. • Provodimo previše vremena u raspravi o ovoj taĉki. Da skratimo, jednostavno ćemo je zabeleţiti kao taĉ-ku o kojoj postoje konfliktni stavovi. ■ • Ĉini se da smo suviše zaokupljeni troškovima ovog ; poduhvata, a još nismo odredili ni da li bi nam doneo bilo kakvu korist. To bi, valjda, trebalo da bude na prvom mestu. 217
Kratak pregled i zakljuĉci
XLV
• Dejvide, sve vreme zagovaraš jednu istu ideju. Već smo zabeleţili da predstavlja jaku mogućnost i ispitaćemo je kasnije. Mislim da bi sada trebalo da se pozabavimo daljim alternativama. Ovo je trebalo da bude istraţivanje, a ne rasprava. S vremena na vreme, mislilac u plavom šeširu daje pregled onoga što se dešava i što je postignuto. Reč je o osobi koja stoji pored grafoskopa i daje na uvid generisane alternative. • Dozvolite da rezimiramo ono što smo dosad postigli. • Preći ću ukratko sve glavne taĉke o kojima smo diskutovali. Ako se neko ne slaţe s mojim rezimeom, neka mi to kaţe. Zadatak mislioca u plavom šeširu jeste da uobliči ono što moţe delovati kao haotična diskusija. Premda govoreći o misliocu u plavom šeširu to činim u jednini, uvek je moguće da se taj zadatak podeli na sve članove grupe. Zaista, jedan mislilac u plavom šeširu moţe zatraţiti i od ostalih prisutnih da stave svoje plave šešire i izvrše zadatak. • Predlaţem da ovde zastanemo. Predlaţem da svi sta vimo svoje plave šešire i nekoliko sledećih minuta provedemo u pojedinaĉnom rezimiranju onoga za šta smatramo daje do sada postignuto. • Hajde da sednemo za sto. Stavite svoje plave šešire i recite mi dokle smo stigli. Jednako kao što je uloga mislioca u plavom šeširu da povremeno napravi kratak pregled onoga što je postignu to, tako je i funkcija plavog šešira da objedini finalne za ključke. wv<\ 218
XLV
Razmišljanje pod plavim šeširom
• Kad stavim plavi šešir, ĉini mi se da su naši zakljuĉ ci sledeći. • Da li se svi slaţemo da su ovo zakljuĉci do kojih smo došli? Posao plavog šešira za razmišljanje jeste da napravi finalni rezime i pripremi izveštaj. To ne znači daje reč o ulozi za jednu osobu (premda moţe da bude). To znači da svaki mislilac uskače u ulogu definisanu plavim šeširom u nameri da precizno i objektivno prokomentariše razmišljanje koje se odvija. Jedna od funkcija plavog šešira jeste da bude fotograf koji posmatra i beleţi razmišljanje koje se odvija i koje se odvijalo.
219
*" t
XLVI RAZMIŠLJANJE POD PLAVIM ŠEŠIROM Kontrolisanje i praćenje Predsedavajući. Disciplina i usredsreĊenost. Koje glavni? Normalno, predsedavajući bilo kog sastanka je automatski nosilac funkcije plavog šešira. On odrţava red i vodi računa da se prisutni pridrţavaju dnevnog reda. Specifičnu ulogu plavog šešira je moguće dodeliti i nekom drugom, sem predsedavajućem. Zadatak tog mislioca u plavom šeširu će tada biti da prati razmišljanje u okvirima koje je postavio predsedavajući. Isto tako, postoji i mogućnost da osoba koja predsedava nije naročito vesta u praćenju razmišljanja. Ţeleo bih da naglasim da bilo kome od prisutnih na sastanku moţe da se dodeli funkcija plavog šešira. • Poseţem za svojim plavim šeširom da bih primetio da su komentari gospoĊice Braun u ovom trenutku sasvim nepodesni. 221
Kontrolisanje i praćenje
XLVI
• Staviću svoj plavi šešir da bih rekla da mislim da smo zastranili u odnosu na glavni problem. • Moje razmišljanje pod plavim šeširom mi kaţe da bi trebalo da definišemo ovu taĉku kao kljuĉni problem, da bi se tek potom uhvatili u koštac s njim - bilo sad, bilo kasnije. Razmišljanje pod plavim šeširom omogućava posmatranje pravila igre. Ovaj aspekt dicipline moţe da bude zadatak predsedavajućeg ili naimenovanog mislioca u plavom šeširu, ali je otvoren za komentare svih prisutnih. • Ovo je razmišljanje pod crvenim šeširom. Interesuju nas vaša osećanja, a ne razlog zbog kojeg se suzdr ţavate da ih ispoljite. • Ţalim, ali to je izvesnoplod razmišljanja pod crnim šeširom, a ovog trenutka ga od vas nismo traţili. • To nije naĉin tretiranja problema unutar razmišlja nja pod zelenim šeširom. Trebalo bi da krenete ka prodoru, a ne da donosite sud. • To bi trebalo da bude informacija iz domena razmi šljanja pod belim šeširom? Više liĉi na razmišljanje pod crvenim šeširom. • Uloga plavog šešira jeste rezimiranje razmišljanja koje je u toku, a ne zagovaranje jedne od alternativa. U praksi, domeni različitih šešira se često poklapaju i nema potrebe da se u njihovom korišćenju bude preterano pedantan. Moguće je mnogo poklapanja izmeĎu razmišljanja pod ţutim i zelenim šeširom. Moguće je mnogo poklapanja izmeĎu razmišljanja pod belim i crvenim šeširom, jer ljudi često brkaju činjenice i mišljenja. 222
XLVI
Razmišljanje pod plavim šeširom
TakoĎe, vrlo je nepraktično menjati šešire zbog svake izrečene primedbe. Ono stoje vaţno jeste da bi mislioci, ukoliko je pokrenut modalitet definisanog razmišljanja, trebalo da uĉine svestan napor da razmišljaju u tom maniru. Ako je red na razmišljanje pod ţutim šeširom, onda tako treba da bude. Ukoliko se ne traţi stavljanje odreĎenog šešira, nije neophodno pretpostaviti da svaki pojedini trenutak mora potpadati pod jedan ili drugi šešir. TakoĎe, savršeno je u redu da neko upadne s komentarom o proceduri, a da prethodno nije formalno naglasio da koristi plavi šešir. S druge strane, jako je vaţno da se šeširi s vremena na vreme formalno identifikuju. Nije dovoljno pretpostaviti da tip šešira sledi prirodu izrečene primedbe. Upravo to disciplinovano nastojanje da se prati modalitet razmišljanja jeste ono što je bitno. Inače, opet se vraćamo na brbljanje i varijantu rasprave. Jedan od osnovnih zadataka kontrole od strane plavog šešira biće prekidanje rasprave. — Mislim daje do povećane prodaje ćurećeg mesa dou šio zbog povećanja zdravstvene svesti. - Ja mislim daje to naprosto stvar niţe cene. U ovom trenutku, mislilac u plavom šeširu bi mogao da postavi pitanje da li ima nekih informacija iz domena razmišljanja belog šešira koje bi mogle da budu odlučujuće.
Budući da ne moţemo da odluĉimo, neka u zapisnik uĊe da za ovaj trend imamo dva razliĉita objašnjenja. Ne moramo da odluĉimo koje je pravo. 223
Edvard de Bono
XLVI
Prema tome, oba gledišta se beleţe na mapu razmišljanja. U ovom konkretnom slučaju, oba mogu da budu ispravna. Katkada dva stanovišta mogu da budu potpuno inkompatibilna. Bez obzira na to, oba se moraju zabeleţiti. Dalja diskusija se moţe obaviti kasnije. • Sad moţemo da se vratimo na taĉku o kojoj ranije ni smo mogli da donesemo odluku. Da li bi to moglo da se sagleda kao pokušaj da se zaradi iskljuĉivo viso kom cenom? Dajte, molim vas, da se usredsredimo direktno na to pitanje. • Gospodin Dţons misli da će garantovane prazniĉne cene znaĉiti mnogo za prodaju. GospoĊica Adams ; misli da neće i da bi nas to moglo mnogo koštati. Utrošićemo malo vremena da ovo ispitamo. Da li i razmišljanje pod belim šeširom ima nešto da nam po: nudi? Da smo ranije davali takve garancije, koliko bi nas to stajalo? Odličan način za tretiranje oponirajućih ideja jeste pretpostavka da je svaka ideja pod odreĊenim uslovima korektna. • Pod kojim uslovima bi gospodin Dţons bio upravu? Pod kojim uslovima bi gospoĊica Adams bila upra\ vu? Moţe se smatrati da su obe strane u pravu. Sledeći korak se sastoji u uviĎanju koji od dva sklopa okolnosti najviše liči na pravo stanje stvari. Isti pristup se moţe iskoristiti i za vrednovanje ideja, upotrebom metoda najbolje kuće. Kako bi se ova ideja najbolje udomila? ^\, >-;,■■:* ,vv.\n;\. xh" 'YvXirr,■-.«<*S'/i 224
XLVI
Šest šešira za razmišljanje
• Ovaj proizvod bi bio odliĉan za neku veliku kompa niju koja dominira trţištem. Ovaj drugi bi bio pogo dan za neku malu kompaniju koja pokušava da stvo ri sebi mesto na trţištu. Dakle, kakva smo mi kompa nija? Ponekad mislilac u plavom šeširu mora da nastupi bez uvijanja. • Ĉini mi se da smo se zaglibili u raspravi. Zabeleţićer mo oba stanovišta i vratiti se na njih kasnije. •Koristimo model mape, a ne rasprave. Ako imate drugaĉija stanovišta, pribeleţite ih. Nemojte pokušavati da dokaţete daje vaše ispravno, a ono drugo pogrešno. • Obojica ste rekli šta ste imali da kaţete. Ići dalje od toga bi znaĉilo uvaljivati se u raspravu, a nismo se zbog toga okupili. • Molim vas, prestanite da se raspravljate. • Hoću da oboje stavite ţute šešire i razmislite o gledi štu onog drugog. To bi trebalo da zaustavi raspravu. Formalnost plavog šešira omogućava svakom misliocu da bude mnogo direktniji nego inače.
225
i A.
XLvn RAZMIŠLJANJE POD PLAVIM ŠEŠIROM Rezime Plavi šešir je šešir kontrole. Mislilac u plavom šeširu organizuje samo razmišljanje. Razmišljanje pod plavim šeširom jeste razmišljanje o razmišljanju potrebnom da bi se istraţila tema. Mislilac u plavom šeširu definiše temu u pravcu koje bi valjalo usmeriti razmišljanje. Razmišljanje pod plavim šeširom daje fokus. Razmišljanje pod plavim šeširom definiše problem i uobličava pitanje. Razmišljanje pod plavim šeširom determiniše zadatke za razmišljanje koje valja izvršiti. Razmišljanje pod plavim šeširom je odgovorno za rezimiranja, preglede i zaključke. To se moţe obavljati povremeno, u toku razmišljanja, kao i na kraju. Razmišljanje pod plavim šeširom prati razmišljanje i obezbeĎuje poštovanje pravila igre. Razmišljanje pod plavim šeširom zaustavlja raspravu i insistira na „kartografskom" vidu razmišljanja. Razmišljanje pod plavim šeširom uvodi i odrţava disciplinu. 227
Rezime
XLVII
Razmišljanje pod plavim šeširom se moţe iskoristiti za povremene upadice koje zahtevaju stavljanje šešira. Razmišljanje pod plavim šeširom moţe i da se koristi za uspostavljanje razmišljanja koje teče korak-po-korak, a čijeg se redosleda valja pridrţavati jednako kao što se prilikom plesa vodi računa o koreografiji. Čak i kada je specifična uloga razmišljanja pod plavim šeširom dodeljena jednoj osobi, i dalje je otvorena za sve koji imaju komentare i sugestije u domenu plavog šešira.
228
u; ' ( • ■
Zaključak " Najveći neprijatelj razmišljanja jeste..^ompleksnc zbog toga što dovodi do zbrke. Kad je razmišljanje jasno i jednostavnoj, postaje prijatnije i efikasnije. Koncept šest šešira za razmišljanje je vrlo lak za razumevanje. Takode, veoma se jednostavno primenjuje. Postoje dve osnovne svrhe koncepta šest šešira za razmišljanje. Prva svrha jeste pojednostavljivanje razmišljanja time što se misliocu omogućava da se jednovremeno bavi samo jednom stvari. Umesto primoranosti da u isto vreme brine o emocijama, logici, informacijama, nadi i kreativnosti, mislilac ima mogućnost da se njima pozabavi odvojeno. Umesto da logiku koristi kao podršku poluprikrivenim emocijama, mislilac moţe da izvuče emocije na površinu posredstvom razmišljanja pod crvenim šeširom, bez ikakve potrebe da ih opravdava. Razmišljanje pod crnim šeširom se potom moţe pozabaviti aspektom logike. Druga osnovna svrha koncepta šest šešira za razmišljanje jeste omogućavanje zaokreta u razmišljanju. Ako je osoba tokom sastanka bila uporno negativna, onda se od nje moţe Tatiaztii da skine „crni šešir za razmišljanje". Taj zahtev signalizuje osobi da je uporna u svojoj negativnosti. Od osobe se moţe zatraţiti i da stavi „ţuti šešir za raz229
Zakljuĉak
D- ------
mišljanje", što je direktan zahtev za pozitivnošću. Na ovaj način, šest šešira za razmišljanje obezbeĎuju mehanizam koji je odreĎen, a da pri tom nije neprijatan. Što je najvaţnije, sam mehanizam nije ni po čemu preteći za ličnost ili ego osobe. Pretvaranjem u glumu ili čak igru, koncept šešira omogućava zahtevanje odreĎenih vidova razmišljanja. Šeširi postaju neka vrsta stenografisanih uputstava. Ne kaţem da bi svakog trenutka tokom razmišljanja trebalo da svesno koristimo ovaj ili onaj šešir. To je sasvim nepotrebno. Povremeno, moţemo poţeleti da preĎemo šešire kao formalno strukturiranu sekvencu, u kom slučaju ćemo strukturu utvrditi unapred. Još češće, poţelećemo da stavimo neki od šešira, donekle formalno, tokom diskusije. Ili ćemo poţeleti da zatraţimo od nekoga da za vreme diskusije stavi odreĎeni šešir. Isprva, moţe nam se učiniti pomalo čudnim, ali vremenom postavljanje takvog zahteva postaje potpuno prirodno. Očigledno je da će model biti najkorisniji ako su svi članovi organizacije svesni pravila igre. Na primer, svi koji se po navici sastaju da bi prodiskutovali o nečemu trebalo bi da budu svesni značenja različitih šešira. Koncept najbolje funkcioniše kad postane deo svakodnevnog načina izraţavanja. , •<■ j
>,
230
,
'
. » I.
»I
1
ŠEST ŠEŠIRA ZA RAZMIŠLJANJE | Rezime rezimea Svrha šest šešira za razmišljanje jeste dešifrovanje razmišljanja, tako da mislilac moţe da jednovremeno primenjuje jedan modalitet razmišljanja - umesto da pokušava da obavi sve odjednom. Najbolja analogija jeste ona sa štampom u boji. Svaka boja se štampa posebno, a na kraju se sve objedine. Metod šest šešira za razmišljanje je osmišljen da bi se omogućio zaokret u razmišljanju i udaljavanje od uobičajenog svaĎalačkog u pravcu „kartografskog" stila. To čini razmišljanje procesom koji ima dve faze. Prva faza jeste izrada mape. Druga faza jeste izbor pravca na mapi. Ako je mapa dovoljno dobra, najbolji put je često očigledan. Kao i u analogiji sa štampom u boji, svaki od šest šešira stavlja na mapu jedan vid razmišljanja. Ne kaţem da šest šešira obuhvataju sve moguće aspek te razmišljanja, ali sigurno obuhvataju njegove glavne mo dalitete. Isto tako, ne pokušavam da kaţem da bi u svakom trenutku razmišljanja trebalo da imamo na glavi neki od šešira.
.
" ; ■ • . . ' .■ ■■ ■ ■ r ^ r - i i
'.:'■■
231
Rezime rezimea
Najveća vrednost šešira je upravo u njihovoj artificijelnosti. ObezbeĎuju formalnost i priliku da se bilo od sebe, bilo od nekog drugog, zatraţi da razmišlja na odreĎeni način. Šeširi uspostavljaju pravila igre razmišljanja. Svako ko igra tu igru treba da bude svestan njenih pravila. Što se više koriste, šeširi sve više postaju sastavni deo kulture razmišljanja. Svako unutar organizacije bi trebalo da nauči osnovni princip, kako bi ovaj mogao da postane deo kulture. Na taj način, usredsredeno razmišljanje postaje mnogo snaţnije. Umesto traćenja vremena na rasprave ili dugotrajne diskusije, imaćemo energičan i disciplino-van pristup. Isprva, ljudima se upotreba različitih šešira moţe učiniti donekle neobičnom, ali to osećanje čili čim pogodnost ovog sistema postane očigledna. Prva upotreba šešira dolazi u vidu povremenog zahteva da se upotrebi jedan šešir ili za prebacivanjem s crnog šešira na neki drugi. Kao što sam napisao na početku knjige, velika vrednost šešira je u tome što odreĎuju ulogu razmišljanja. Mislilac moţe da se ponosi svojim igranjem svih tih uloga. Bez formalnosti šešira, neki mislioci bi pri razmišljanju ostali trajno zarobljeni u jednom modalitetu (obično je t© modalitet crnog šešira). Ponovo naglašavam da je sistem veoma jednostavan za primenu. Nema potrebe da se čitalac zamara učenjem napamet onoga o čemu sam na ovim stranicama pisao. Podrazumeva se postepeni razvoj. Suština svakog šešira se vrlo lako pamti. Beli šešir: devičanska belina, isključivo činjenice, brojke i informacije. 232
Šest šešira za razmišljanje
Crveni šešir: „crvenilo", emocije i osećanja, takoĎe i slutnja i intuicija. Crni šešir: Ďavolji advokat, negativan sud; zbog čega nešto neće funkcionisati. Ţuti šešir: sunčev sjaj, vedrina i optimizam, pozitivnost, konstruktivnost, šanse. Zeleni šešir: plodnost, kreativnost; biljke koje rastu iz semena; prodor, provokacija. Plavi šešir: hladnokrvnost; kontrola, dirigovanje orkestrom, razmišljanje o razmišljanju. Unutar svake organizacije, što više ljudi ovlada modelom, on postaje upotrebljiviji. Istina je da nemamo jednostavan jezik koji bi posluţio kao kontrolni sistem za naše razmišljanje. Ako mislimo da smo dovoljno inteligentni da se snaĎemo i bez takvog sistema, onda bi trebalo da razmislimo o tome da bi takav sistem tu inteligenciju kojom se tako ponosimo učinio još efikasnijom. Osobi s prirodnim talentom za trčanje disciplina donosi više koristi nego drugima. • Ovog časa bih ţeleo da kaţem nešto iz domena ţutog šešira. Pokušajte ovo i sami. Zbog vaše udobnosti, u nastavku ponavljam kratke preglede koje sam dao za svaki od šest šešira za razmišljanje.
Kratak pregled razmišljanja pod belim šeširom Zamislite kompjuter koji daje činjenice i brojke koje se °d njega traţe. Kompjuter je neutralan i objektivan. Ne nu233
\ 7 ______________ Rezime rezimea
di tumačenje ni mišljenje. Noseći beli šešir za razmišljanje, mislilac bi trebalo da imitira kompjuter. Osoba koja traţi informaciju bi trebalo da postavlja konkretna pitanja ukoliko ţeli da dobije informaciju ili popuni informativne praznine. U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U prvom redu se nalaze proverene i dokazane činjenice - činjenice od prvorazrednog značaja. U drugom redu, nalaze se činjenice za koje verujemo da su istinite, ali koje još nisu u potpunosti proverene - činjenice od drugorazrednog značaja. Postoji dijapazon verovatnoće koji ide od „uvek istinito" do „nikad istinito". IzmeĎu se nalaze konkretni nivoi kao što su „uglavnom", „katkada" i „povremeno". Informacije ove vrste mogu da se iznose u sklopu mišljenja pod belim šeširom, pod uslovom da se odgovarajuće formulišu kako bi se ukazalo daje ipak reč o verovatnoći. Razmišljanje pod belim šeširom podrazumeva disciplinu i usmerenost. Mislilac teţi da u prezentiranju informacija bude što neutralniji i objektivniji. Od vas se moţe zatraţiti da stavite svoj beli šešir za razmišljanje, ili i vi moţete zatraţiti od nekoga da ga stavi. Takode, moţete ga staviti ili skinuti po svojoj volji. Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.
Kratak pregled razmišljanja pod crvenim šeširom Nošenje crvenog šešira omogućava misliocu da kaţe: „Ovo su moja osećanja prema toj stvari." 234
Šest šešira za razmišljanje
Crveni šešir legitimizuje emocije i osećanja kao vaţan deo razmišljanja. Crveni šešir čini osećanja vidljivima, tako da mogu da postanu deo „mape" razmišljanja, a ujedno i deo sistema vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac. Crveni šešir predstavlja pogodan metod za uključivanje modaliteta „osećanja" i njegovo isključivanje, na način koji bi misliocu bez njega bio nemoguć. Crveni šešir omogućava misliocu da istraţuje osećanja drugih, tako što od njih traţi da stave crveni šešir i tek tada izreknu svoje stanovište. Kada mislilac koristi crveni šešir, nikad ne bi trebalo da pokušava da opravda svoja osećanja ili da za njih traţi utemeljenje u logici. Crveni šešir pokriva dva obimna vida osećanja. Prvo, tu su obične emocije onakve kakve ih znamo, koje obuhvataju čitav spektar emocija, od onih snaţnih, kao što su strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao stoje sumnja. Drugo, tu su sloţena prosuĎivanja koja zalaze u takve vrste „osećanja" kao što su slutnja, intuicija, čulo, ukus, estetsko osećanje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja. Ukoliko mišljenje o nečemu u velikoj meri sadrţi ovu vrstu osećanja, ono se takoĎe moţe svrstati pod crveni šešir.
Kratak pregled razmišljanja pod crnim šeširom Razmišljanje pod crnim šeširom je specifično zaokupljeno negativnim procenama. Mislilac u crnom šeširu ukazuje na ono stoje pogrešno, nekorektno i plod zablude. 235
Rezime rezimea
Mislilac u crnom šeširu ukazuje na koji se način nešto ne uklapa u iskustvo ili prihvaćeno znanje. Mislilac u crnom šeširu ukazuje na ono zbog čega nešto neće funkcionisati. Mislilac u crnom šeširu ukazuje na rizike i opasnosti, Mislilac u crnom šeširu ukazuje na nedostatke u dizajnu. Razmišljanje pod crnim šeširom nije rasprava i nikada se ne bi trebalo sagledavati kao takvo. Reč je o objektivnom pokušaju da se na mapu ubeleţe i negativni elementi. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe ukazati na greške u procesu mišljenja i samom metodu. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe dati sud o ideji na osnovu ranijih iskustava, da bi se videlo kako se uklapa u poznate okolnosti. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da projektuje ideju u budućnost, da bi se videlo šta moţe da podbaci ili krene kako ne treba. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da postavlja „negativna pitanja". Razmišljanje pod crnim šeširom ne bi trebalo da obuhvata negativno uţivanje ili negativna osećanja koja spadaju pod obod crvenog šešira. Pozitivna procena se ostavlja ţutom šeširu. U slučaju novih ideja, ţuti šešir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.
Kratak pregled razmišljanja pod ţutim šeširom Razmišljanje pod ţutim šeširom je pozitivno i konstruktivno. Ţuta boja simbolizuje sunčev sjaj, vedrinu i optimizam. 236
Šest šešira za razmišljanje
Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno pozitivnim procenama, jednako kao što je razmišljanje pod crnim šeširom zaokupljeno negativnim procenama. Razmišljanje pod ţutim šeširom obuhvata pozitivan spektar, koji ide od logičnog i praktičnog na jednom, do snova, vizija i nadanja na drugom kraju. Razmišljanje pod ţutim šeširom iskušava i ispituje vrednost i korist. Potom ono teţi da za tu vrednost i korist iznaĎe logičku podršku. Razmišljanje pod ţutim šeširom traţi da iznese čvrsto utemeljen optimizam, ali nije ograničeno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma odgovarajuće obeleţeni. Razmišljanje pod ţutim šeširom je konstruktivno i generativno. Od ovog razmišljanja potiču konkretni predloţi i sugestije. Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno operativnošću i izazivanjem aktivnosti. Cilj konstruktivnog razmišljanja pod ţutim šeširom jeste delotvornost. Razmišljanje pod ţutim šeširom moţe biti spekulativno i u potrazi za mogućnostima. Razmišljanje pod ţutim šeširom dopušta i vizije i snove. Razmišljanje pod ţutim šeširom se ne bavi pukom pozitivnom euforijom (crveni šešir) niti direktnim stvaranjem novih ideja (zeleni šešir).
Kratak pregled razmišljanja pod zelenim šeširom Zeleni šešir sluţi za kreativno razmišljanje. Osoba koja stavlja zeleni šešir će upotrebiti modele kreativnog razmišljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog raz237
Rezime rezimea
mišljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad bi i mislilac i slušalac nosili zelene šešire. Zelena boja simbolizuje plodnost, rast i vrednost semena. Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt razmišljanja pod zelenim šeširom. Postoji potreba da se ide dalje od poznatog, dalje od očiglednog i zadovoljavajućeg. Koristeći se kreativnom pauzom, mislilac u zelenom šeširu moţe bilo kad da zastane i razmisli da li tog trenutka postoje i neke alternativne ideje. Za tu pauzu ne mora da postoji nikakav objektivan razlog. U okviru razmišljanja pod zelenim šeširom, mehanizam prosuĊivanja biva zamenjen mehanizmom prodora. Mislilac ţeli da krene dalje od početne ideje, u nameri da osmisli novu ideju. Provokacija je bitan deo razmišljanja pod zelenim šeširom i simbolizovana je rečju PO. Provokacija se koristi da bi nas izvukla iz naših uobičajenih obrazaca razmišljanja. Postoji više načina za izazivanje provokacije, uključujući i metod nasumične reci. Lateralno razmišljanje jeste skup stavova, mehanizama i tehnika (meĎu kojima su prodor, provokacija i PO) koji pomaţu u formiranju prečica za kretanje meĎu obrascima, u sklopu samoorganizujućeg asimetričnog sistema formiranja obrazaca. Ono se koristi za stvaranje novih koncepata i percepcija.
<
Kratak pregled razmišljanja pod plavim šeširom
Plavi šešir je šešir „kontrole". Mislilac u plavom šeširu organizuje samo razmišljanje. Razmišljanje pod plavim 238
Šest šešira za razmišljanje
šeširom jeste „razmišljanje o razmišljanju potrebnom da bi se istraţila tema". Mislilac u plavom šeširu definiše temu u pravcu koje bi valjalo usmeriti razmišljanje. Razmišljanje pod plavim šeširom daje fokus. Razmišljanje pod plavim šeširom definiše problem i uobličava pitanje. Razmišljanje pod plavim šeširom determiniše zadatke za razmišljanje koje valja izvršiti. Razmišljanje pod plavim šeširom je odgovorno za rezimiranja, preglede i zaključke. To se moţe obavljati povremeno, u toku razmišljanja, i na kraju. Razmišljanje pod plavim šeširom prati razmišljanje i obezbeduje poštovanje pravila igre. Razmišljanje pod plavim šeširom zaustavlja raspravu i insistira na „kartografskom" vidu razmišljanja. Razmišljanje pod plavim šeširom uvodi i odrţava disciplinu. Razmišljanje pod plavim šeširom se moţe iskoristiti za povremene upadice koje zahtevaju stavljanje šešira. Razmišljanje pod plavim šeširom moţe i da se koristi za uspostavljanje razmišljanja koje teče korak-po-korak, a čijeg se redosleda valja pridrţavati jednako kao što se prilikom plesa vodi računa o koreografiji. Čak i kada je specifična uloga razmišljanja pod plavim šeširom dodeljena jednoj osobi, i dalje je otvorena za sve koji imaju komentare i sugestije u domenu plavog šešira.
239
Biblioteka »UM« Izdavaĉ: IP »FINESA«, Rada Konĉara la, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h) mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02 e- tnail:
[email protected], www.flnesa.edu.yu
1 Toni Buzan
Brzo čitanje U ovoj knjizi iznet je revolucionarno nov metod uz pomoć koga moţete drastično povećati svoju brzinu čitanja (preko 200 stranica na sat) a da pri tome postignete bolje razumevanje i pamćenje nego pri klasičnom čitanju. Knjiga sadrţi tekstove i praktične primere koji omogućavaju čitaocu uvid u napredak tokom savladavanja tehnike brzog čitanja. Toni i Bari Buzan « Mape uma Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomaţe da bolje iskoristimo neograničenu moć mozga. Koristeći slova, brojeve, boje, linije, crteţe - sa lakoćom i uţivanjem - postiţemo izuzetne rezultate u poslu, kreativnom razmišljanju, pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju beleţaka, donošenje odluka, rešavanju pro-■ blema i naročito - u pamćenju i učenju. o Toni Buzan Savršeno pamćenje Potencijal ljudske memorije je praktično neograničen! MeĎutim, da li znate kako da taj potencijal iskoristite na najbolji način? Ova izvanredna knjiga vam pruţa mogućnost da naučite memorijske tehnike koje moţete da upotrebite u svim oblastima intelektualnog funkcionisanja (koncentracija, uĉenje, ispiti, pre~ zentacije, strani jezik, kreativno razmišljanje.-)
4 Lana Izrael, Toni Buzan Moć dečjeg uma Postanite genije na brzaka!
Revolucionarni metod mapiranja uma za decu i odrasle! Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedinstven način uvodi u svet izvanrednog pamćenja i kreativnog razmišljanja. Manje učenja, a bolje ocenel Previše dobro da bi bilo istinito? Ne, previše dobro i istinito! Majki Gelb, 5 Toni Buzan Pouka iz umetnosti iongliranja Knjiga o učenju! Autori koristeći metaforu ţongliranja prezentuju jasan i pragmatičan metod primenjljiv u bilo kojoj oblasti učenja. Savladavajući umetnost relaksirane koncentracije čitalac otkriva novi pristup samorazvoju, u kojoj razbijajući mentalne barijere svoje neu■ spehe pretvara u uspeh.
KAKO NAUČITI STRANI JEZIK
(BIIOKOM)
%m*&
6 Grejem Fuler Kako naučiti strani jezik Izuzetna knjiga zamišljena kao pomoćna literatura u učenju bilo kog jezika bez obzira da li je u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno učenje uz priručnik. Autor nudi niz praktičnih saveta i konkretnih tehnika za rešavanje problema u učenju svakog jezika, kako na polju leksike i gramatike, tako i na polju izgovora.
Opiti miiu
Biblioteka »UM« Izdavaĉ: IP »FINESA«, Rada Konĉara la, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h) mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02 e- tnail:
[email protected], www.finesa.edu.yu
F Biblioteka »UM« Izdavaĉ: IP »FINESA«, Rada Konĉara la, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h) mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02 e- mail:
[email protected], www.finesa.edu.yu
j Dejvid Ejkres Kako poloţiti ispit POLOŢITI I Knjiga koja će vam pomoći da svoju energiju i vreme iskoristite na najbolji način, i da svaki ispit ISPIT Ipoloţite sa lakoćom i zadovoljstvom. I Na osnovu autorovih saveta i tehnika moţete uvećati svoje samopouzdanje i motivaciju za učenje, efikasnije organizovati vreme kao i razviti I svoju sposobnost pam- ( rsiff Butan ćenja.
KAKO
i
KORISTITE
Opiti printlpit ktnkntne tehnike
Toni Buzan 8 OBE HEMISFERE Koristite obe MOZGA hemisfere mozga Najpopularnija i najtiraţnija knjiga Tonija Buzana! Prodata u milionima primera-ka širom sveta. Prevedena na 37 jezika. U ovoj knjizi najsveobuhvatnije je prikazan Bu-zanov program intelektualnog razvoja. Primena mapa uma, memorijskih tehnika, tehnike efikasnog čitanja i učenja i pristup planiranju vremePat ko Intelektualnoj ratmsfeit no jasan i pristupačan način. Majki Gebl " Razmišljajte kao Leonardo da Vinči U ovoj zaista inspirativnoj knjizi, istraţujući sedam suštinskih aspekata Da Vinčijevog procesa razmišljanja autor nam pokazuje kako da razvijemo sposobnost uranovteţenog razmišljanja čitavim mozgom. U njoj se sjajnim stilom prikazuje „fenomen Leonardo" kao model za razvoj sopstvene genijalnosti. Razvijajući davinčijevski duh u sebi, moţemo naučiti da unapreĎujemo svoje sposobnosti u svim sferama ţivota. j na opisani su na izuzet-
I
Biblioteka »MISAO« Izdavaĉ: IP »FINESA« Rada Konĉara la, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h) mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02 e- mail:
[email protected], www.flnesa.edu.yu Edvard de Bono
1
Šest šešira za razmišljanje Stavite crni šešir za kritično stanovište ili ţuti za sunčani optimizam! Zeleni šešir pruţa obilje kreativnih ideja! Pod belim sagledajte činjenice, a pod crvenim izrazite osećanja! A onda osmislite čitav dijapazon mogućih rešenja i razvrstajte ih - nebesko-plavi šešir će vam omogućiti nepristrasan pogled na stvari. Rezultati će biti iznenaĎujuće efikasni! Edvard de Bono
Petodnevni kurs razmišljanja Edvard de Bono je pionir meĎunarodno poznatog sistema lateralnog razmišljanja. U ovoj knjizi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsticajnih problema za razmišljanje koji ne iziskuju nikakvo specijalno znanje niti poznavanje matematike. Problemi su smišljeni tako da čitaocu omogućavaju da pronaĎe sopstveni stil razmišljanja i otkrije njegove vrline i mane, kao i potencijalne metode koje nikada ne koristi. Nije uvek vaţno biti u pravu i greška moţe da bude i putokaz do pravog reI šenja. Edvard de Bono Lateralno razmišljanje Edvard de Bono ne tvrdi daje izumeo ovaj mentalni proces, ali ga je svakako prvi opisao. U svom originalnom prikazu tog procesa, on namerno koristi lateralni pristup (s podsticajnim vizuelnim primerima u jednom poglavlju) da bi objasnio prirodu laterarnog razmišljanja. Ovo je pionirska i sugestivna knjiga, delo naučnika i istraţivača koji izuzetno i veoma jasno -misli svojom glavom.
