KAFKINI ROMANI

KAFKINI ROMANI (po Emrichu i Helleru)

Prvi Kafkin roman Covek koji je izgubio lik , tako ga je zvao sam autior, a izdavac, Max Brod ga je prozvao Amerika. On je pisan od 1911. do 1914. 1914 . Poeticno Poeticno izlaganje izlaganje modernog industrijalnog drustva. Skriveni psiholoski i ekonomski mehanizmi, gde se otkriva prisustvo satanskog principa. Roman Proces izasao je takodje 1914. Zamak je nastajoa u periodu od 1921 do 1922.

PROCES Citavi ovi romani mogu se interpretirati u kljucu koji daje svestenik pri kraju Procesa: “Pravilna Pravilna percepcija percepcija neke stvari stvari i nerazum nerazumevan evanje je te stvari stvari ne iskljucu iskljucuju ju se u potpunosti”. Misao potice iz Talmuda. Samo Kafkino delo ima najčešće karakter parabol paraboličn ičnog og pripoveda pripovedanja nja,, sa izuzetn izuzetnim im jezičkim jezičkim umećem umećem on se koristi koristi elementima elementima bi blijske blijske parabole, parabole, talmudskog talmudskog pilpula, ikonografija. Parabola govori o neiskazivom, čemu I Kafka teži nastojeći nastojeći da da saopšti saopšti nesaopštivo, nesaopštivo, da objasni objasni neobjašnjivo, neobjašnjivo, ali je Kafkina Kafkina egzegeza egzegeza lišena lišena jednoznačnog zaključivanja. I KONCEPT KRIVICE Najpre povezati sa Kafkinim beleskama o prvobitnom grehu (u Razmisljanjima o Grehu, Patnji, Nadi i Pravom Putu). Motivisano time sto na samom pocetku romana

K. jede jabuku poput Eve. Naratoloski je interesantan pocetak gde se eksplicitno kaze da sa jednog jutra K. probudio i bio uhapsen iako nije nista skrivio. Vrlo ubrzo K. ce se pobuniti protiv hapsenja i reci da on nije nista kriv, da je nevin i da ne zna nista o zakonu. Tek kroz te reci K. i posto ih jedan od policajaca ironicno ponovi mi shvatamo da je K. KRIV ZBOG SVOG NEPOZNAVANJA ZAKONA. Dakle, kriv je bas zbog toga sto smatra da nije kriv, da je nevin. K. je citavo svoje Ja posvetio ovom svetu, svetu rada i biznisa (on je vrlo uvazen cinovnik u banci), njegova majka cak misli da je on i predsednik banke (o porodici mnogo ne razmislja, sestra od ujaka ne dobija od njega poklone, on se nikom ne javlja, samo radi i odmara sa bankarima). To je realisticka motivacija, ali samo do jedne mere, jer nijedna motivacija u realistickom kljucu ne moze da pije vodu kod ovog procesa, ovaj proces nije nijedan zamisliv stvarni proces. Upravo je ta realisticka motivacija vazna. Naime, Gluščević smatra da je K čvrsto ukorenjen u društvenom ambijentu.. On nema ličnih problema i nedoumica. Veoma je vazno ambijentu upravo u kontekstu hapšenja to što je K ukorenjen u određenom nači načinu nu živo života ta,, i navik navikam ama a koje koje je stek stekao ao.. Ta Tako ko organ organiz izov ovan an živo živott pruža i neosporno u odnosu na celinu priče bitan osećaj sigurnosti. Zbog toga će on i tog jutra kada je uhapšen truditi da se ponaša po onome što sam naziva prirodnim tokom stvari, a upravo to je pogrešno, jer je njegov izbor izbor

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.









sigurnosti, a on je najnesigurniji od svih. Jer stvari su upravo suprotne od onog kako izgledaju. Prirodni tok stvari pokazaće nam da je sve postavljeno suprotno i logičkom očekivanjima koja su zasnovana na iskustvu zakl zaključ jučiv ivan anju ju.. Sve Sve što što K otkr otkriva iva u toku toku proc proces esa a Gluš Glušče čevi vićć naziv naziva a saznajnim udarima (razlic (razlicite ite scene scene koje lome njegovu njegovu volju, volju, stražari skloni familijarnostima, zatim na izvestan način poluprivatni izgled sudske strukture-sve se odigrava u nekakvim kućama, sve nosi te atribut atribute e prlja prljavog, onda medj medju u vog, zaguš zagušlj ljiv ivog, og, banal banalnog nog i privat privatnog nog,, a onda iznenađujućim iznenađujućim scenamascenama-posebno je vazno kaznjavanje strazara, soba u banci-prv banci-prvo o je zgrozen zgrozen tom slikom slikom mucenja, mucenja, hoće da se pobuni, a onda strazaru dovikne ne deri se, da bi sutradan zavrsio u potpuno bespomocn om kriku-počistite sobu za starež i udariti pesnicom po vratima, iz komentar

a integralna istina kojoj se teži teži,, ali ali koja koja u tom tom defi defini niti tivn vnom om obli obliku ku u roma romanu nu nije nije data data,, ne saznatljiva je za K. Posebno je daleka od njegove na početku romana poseb posebno no naglaš naglašene ene-- taks taksati ativn vne, e, ruti rutins nske ke prir prirod ode. e. Glušč Gluščevi evićć ča čak k naglašava da K ima dve prirode- rutinsku i buntovnu, buntovnu , s tim što ta buntovna stra na njegovog bića sam na kratko bljesne u romanu. Na početku romana dan nakon hapšenja on ima potrebu da sve stvari ponovo dovede u red, i to isključivo da bi sve ponovo išlo svojim STARIM TOKOM. On želi da nastavi život tamo gde je on prekinut na potpuno isti način. incident , ne kao On ne vidi hapšenje drugačije, u tom prvom delu nego kao incident, poziv da preispita sebe i to ne jedino u pravno-krivičnom smislu, već u onom suštinskijem vidu.I to naglašavaju i drugi autori krivica K je u neshvatanju . U tom smislu veoma je indikativan njegov razgovor sa gospođom Grubah, a starice imaju važnu f'-ju, kao i žene uopšte kod Kafke, odmah dan nakon hapšenja. K naglašava da su ga zatekli nespremnog i da bi on u drugim okolnostima-u banci, gde on ima svog poslužitelja, gradski i lokalni telefon pred sobom na stolu, gde stalno dolaze ljudi, stranke i činovnici, i gde je što je važno za pomenutu PREDANOST POSLOVNOM, sav predat poslu i koncentrisan-bio apsolutno-pribran i šta više bi mu činilo zadovoljstvo da mu se nešto tako dogodi. Još jedna stvar je u istom izlaganju važna. On kaže'da sam tog jutra normalno doru čkovao u kuhinji, da sam vas zamolio da mi donesete odelo iz moje sobe, re č ju da sam razumno postupio-sve se to ne bi desilo. Tu vidimo jednu drugu bitnu stvar. Vidimo njegovu ukorenjenost u ritual. ritual . Svakodnevno obavljanje odre đenih radnji(USTAJANJE, UMIVANJE, OBLACENJE) kao da stvara jedan poredak stvari, i ta ukorenjenost u postoje ći poredak dokaz su rutiniziranosti života u navikama. Zbog čega je on još važan? Upravo kao odbrana, ZAŠTITNI OMOTAČ, neka vrsta ušuškanosti u nepromenjivi redosled stvari. Pri tom sasvim racionalne stavise efemerne, banalne radnje dobijaju na taj nacin iracionalni znacaj. On taj postpak nayiva razumnim. ''Da sam razumo postupio...'' Gluščević ide dotle da rituale kojima K. Zapocinje dan oynaci kao magijsko. U tom smislu bi razunmo i magijsko bili izjednaceni. Interesantno tumacenje je i stan-nedodir, bankanaprotiv, dodir...In medias res na pocetku romana junak ispada iy koherentnog reda i citaoc se suocava sa dogadjajima koja se ogresuju o racionalnu logiku . Vec u prvoj pripovedaca-kao pripovedaca-kao da ce tako biti cvrsce zatvorena ),









postavka, nijedno stanoviste, nijedan pol zivota i misli apsolutizxuje. I to je upravo u skladu sa stavom stavom autora da je svako definitivno definitivno verovanje verovanje kao secivo giljotinetako tesko, tako lako . Sve je u ovom romanu podlozno sili opovrgavanja, sve je u

svakom trenutku spremno da predje u svoju suprotnost, nema niceg sto bi moglo da se smiri i stabilizuje u sebi. Autor gradi svoju poetiku, poetiku opovrgavanja. Stvarnost romana je poremecena, alogicna ali ona nastupa pod prividom logike, prirodnosti. prirodnosti.

Ona simulira iskustveni svet tako da budi utisak verodostojnosti, postavljajuci pitanje da li se izvesni nered nalazi samo u Jozefovoj glavi ili ga ima i u svetu. Jewr nepredvidivo i suprotno Jozefovim ocekivanjima ponasaju se i ostale licnosti. Citalac treba da ono sto se jos nije desilo uzme zdravo za gotovo-dakle K je uhapsen, a da nije ucinio nikakvo zlo, on je zatvoren i slobodan u isti mah, on zvoni za poslugu a ulazi covek u uniformi, on trazi da doruckuje sto u susednoj sobi rezultira prigusenim smehom smehom.. Kafka Kafka i banal banalne ne radnje radnje smesta smesta u razgra razgrana natu tu mrezu mrezu asoc asocija ijasci scija, ja, aluzij aluzija, a, znacenjskih znacenjskih mogucnosti. Ve Vecc na pr prvi vim m st stra rani nica cama ma Za Zamk mkaa im imam amoo pa para rado doks ksal alnu nu situaciju-svesno ili nesvesno izgovorene lazi zemljomera obistinjuju se, on kaze da je dobio poziv iz zamka za koji nije ranije znao ni da postoji, medjutim ovu laz ce admini adm inistr strac acija ija za zamka mka ras raskri krinka nkati ti ka kaoo ist istini initu, tu, on pro proizv izvolj oljno no tvr tvrdi di da ce nje njegov govii pomocnici sigurno stici i stvarno oni mu u liku nepoznatih ljudi stizu. To je ono sto naglasavaju Kafkine tekstove formalno povezuje sa bajkama . Elementi bajke snazno naglasavaju upravo njenu alogicnost, izokrenutost/Kafkini likovi se nalaze usred pustolovina iz kojih se nikada nece izvuci. Oni su i sami ravnodusni, nema povratnog preobrazaja, kao u bajci u kojoj se ponovo uspostavlja naruseni poredak. Kod Kafke je nesreca ono sto traje i to veoma doibro ilustruje pripovetkas Preobrazaj. Ona nije ni san, ni bajka, ni unutrasnji razvoj poremecenosti lika, ona se neda objasniti ni psihosocioloski, ni ni duhovno ni dusevno ni metafizicki. Jozefova teznja za redom ravna je strahu od haosa koji se produbljuje i time sto junak kada se zaplete u sopstvene projekcije pocinje da svoje osobine pripisuje drugim ljudima, bez obzira sta ucinio, kazao ili osecao on prestaje biti on sam, postaje dokazni materijal svog procesa, otelotvorena krivica, koja dozivlja dozivljacva cva svet kao sistem sistematss atsski ki razradje razradjenu nu zaveru zaveru . Likovima su oduzeti atributi pojedinacnih, zivih, spontanih organizama, oni su preobraceni u opredmecena drustvenih uloga, u funkciju socijalnog miljea. U svom otporu prema realitickoj tradiciji knjizevnosti, Kafka kao osnovni vid ispoljavanja ljudske sudbine vidi grote gro tesku sku koj koja a je ve vecc po def defini inicij cijii izo izobli blice cena, na, ide identi ntifik fikova ovana na sa be besm smisl isleni enim m mehanizmom.

Roman evropskog realizma raskriljuje epsku sirinu sveta, dok se Proces zbiva u okvirima sasvim reduciranog prostora hodnika, soba i sala. Cak i reducirani glavni lik romana nema puno ime sto moze moze biti anticipacija anticipacija njegove sudbine.Glavni sudbine.Glavni junak je u prvom susretu sa sudom superioran, smrvice ga kao od sale-uverava samog sebe i to bi se moglo desiti da je junak zamisljen kao neko ko vlada svojim posupcima, a ne kao neko ko je rob svojih postupaka.Na izgled smotren i analitican duh zatvorenih ociju se upusta u borbu sa nevidljivim neprijateljem. Moglo bi se cak reci da u romanu nema stvarnog stva rnog suk sukoba oba,, odm odmera eravan vanja ja snaga snaga izmedj izmedjuu antago antagonis nista, ta, ve vecc vis visee pre prepu pusta stanja nja izvesnim izazovima svesti ciji predmetni korelati egzistiraju u prostoru. . I Grubacic smatra da je junakova greska, mada ne i krivica u tome sto proces koji se nadvija nad njegov mir i spokojstvo dozivljava u juristickom smislu. Iako mu je naznaceno da nije rec o procesu u pravom smislu on ga tretira kao pravni problem. Utoliko je njegov poduhvat paradoksalan i neprimeren-njegova scest koja kojas je vodjena potrebama









resav resavanj anjee apori aporija, ja, protiv protivrec recnos nosti, ti, na odrza odrzavan vanje je ravnot ravnotez ezee izmedj izmedjuu starih starih i novih novih cinjenicnih podataka. On opaza slobodu uvek kao logicku nuznost, zapostavljajuci slobodan cin koji mu izgleda pozeljan samo u trenucima kada na njega ne moze da pretenduje. Odrzivost sopstvene istine koja je izlozena stalnom procenjivanju i krizi odredjuje i njihov odnos prema drugim ljudima i stvara poseban vid usamljenistva ovih junaka. K sve do razgovora sa slikarom Tinorelijem pokusava da sledi tacno formulisana pravila, i utvrdjene pozicije, ali sada je jasno jasno da ni legalnim putem putem ne moze postici kod suda. Ima autora koji smatraju da je njegova krivcica potraga za utilitarnom istinom, a ne istinom u celini. Veoma je bitan taj razgovor sa Titorelijem. To su dva pogleda na stvar, dve metode-Titoreli govori o relativnosti istine, o tome da je samo njena relativna strana dostupna coveku , što ne znači da je ne treba p rihvatiti kao merodavnu, K nasup nasuprot rot tome tome ono što mu nije nije pristp pristpacn acnoo on negira negira,, a utilit utilitarn arnii pristu pristupp istini istini je periferan i segmentaran koji ne donosi razresenje. I trgovac Blok je tu, kao primer da oličav ava a njego jegov v trud trud za cist cistaa util utilit itar arno nost st vodi vodi u prop propas ast. t. K-ov K-ov pris pristu tupp olič revalor revalorizac izacijo ijom m starog starog nacina nacina života, života, biti biti osl oslobo obođen-z đen-znač načii živeti živeti na stari ari način način,, do tren trenut utka ka hapš hapšenj enja. a. To po odre određe đenim nim tuma tumače čenji njima ma znač značii da se ne bori bori za slobo slobodu du svoje svoje lično ličnost stii u inte integr gral alno nom m i stvaralačkom smislu, u smislu dovođenja u sumnju njegov dotadašnji način života. On cak i sam proces shvata prvo kao biznis transakciju (proces nikad nije nista drugo do obican poslovni dil, razmislja Jozef K.) On je prosecan gradjanin modernog drustva. On je bas zato kriv - jer to ne shvata. Interesantan je i Grubačićev pogled na svest Kafkinih junaka, a time i na Naime me on smat smatra ra da K nije nije sklo sklonn sintetičkim sintetičkim spoznajnim spoznajnim Joz Jozefa efa K. Nai tj. da se u njeg njegov ovoj oj svest vestii ne uspo usposstavl tavlja ja nikak ikakva va sudovima, tj. hijerarhija među pojmovima, ili prosto potreba da se jedni događaji drugima. a. On svoje svoje postoj postojanj anjee zasni zasniva va na VERNOS VERNOSTI TI doživ doživlja ljaja ja i pretposta ve drugim utisaka, tako što im ništa niti dodaje niti oduzima. Uzima ih u njihovom sirovom, izvorn izvornom om obliku obliku i impres impresiju iju pretpo pretposta stavlj vljaa sazn saznanj anju. u. Rec ecim imo o K usred sred svog vog obraćanja visokom sudu skreće pogled na erotsku scenu kod vrata i ostaje zaokupiran njom. Takav Kafkin postupak plod je uticaja teorije Ernsta Maha, koji u svojoj teoriji saznanja iznosi zapravo da se celokupna realnost, fizička i psihička sastoji isključivo od čulnih senzacija, pa je i sama ličnost odn.naše ja-teško razmrsiv splet opažanja, osećanja i sećanja. Čulne senzacije su jedini elemenat spoznav anja, te je na taj način on i doprineo filozofskom konstr uisanju impresionist impresionističke ičke kategorije kategorije nepost nepostojan ojanog og ja. Na taj taj nači način, n, na povr površi šini ni njih njihov ove e perc percep epci cije je,, odn.nj odn.njihov ihove e moći moći raciona racionaliz lizacij acije e vidljiva vidljiva je samo samo spljna, spljna, prosto prostorno rno izražen izražena a i simbol simbolizo izovan vana a opredm opredmećen ećenost ost njihove njihove bespom bespomoćn oćnosti osti i nesnalažljivosti-zid, vrata, hodnici. To znači da slike nisu odraz empirijske svranosti i da iskustvo nije psihološki racionalizovano. I svakako se na taj način ne uspo uspost stav avlj lja a akti aktiva van n odno odnoss prem prema a stva stvarn rnos osti ti,, ali ali se ni kao kao u impresionizmu osećanja i utisci u povratnom procesu prelamanja i









su utisci, pa i dublji unutarnji procesi, osećanja i inte intenc ncio iona naln lnos ostt sves svesti ti da dati ti iskl isklju jučiv čivo o kroz kroz opaž opažan anje je,, kroz kroz vizuel vizueliza izaciju ciju apstrak apstraktni tnih h sadrža sadržaja, ja, koji koji su lišeni lišeni pojmo pojmovno vnog g spada spada izjedn izjednač ačava avanj nje e ljud ljudsko skog g i pred predmet metno nog, g, imenovanja. Tu

izme izmen na razli azliči čiti tih h ravni avni rea ealn lnos osti ti,, zamen amena a or orga gans nski ki duše duševn vnog og mehanički neduševnim. Kafka insistira na izvornom opažajnom iskustvu.

Kafk Kafka a je teži težio o da i psih psihol ološ oške ke,, du duho hovn vne e i duše duševn vne e isti istine ne oblik bliku uje ka kao o ču čuln lno o opiplj pljivu ivu realn alnost ost, ali ali koja oja se is tovremeno suprots suprotstav tavlja lja zakon zakonima ima fizičk fizičke e realno realnosti sti. U njoj ne vladaju ni

prirodno naučna ni logička zakonitost , pa ni iluzija pripovedačevog ili junakovog intelekta. Kafkin roman prikazuje svet kojem je neizlečivo nespokojstvo inherentno i čiji poredak poj edinac nije u stanju da pronikne.

Ako se i pored određene sličnosti u stavovima Kafkino delo odvaja od poetike simbolizma i impresionizma, to znači da je takvo odvajanje usmere usmereno no protiv protiv rea realist lističk ičkog og princi principa pa odražav odražavanja anja stvarno tvarnosti sti,, koji koji po Kafkinom mišljenju još nije potpuno prevladan u njima. Realistička pretenzija na istinitost razbijena je i fragmentarizovana, kod Kafke su razbijene one forme koje su htele da izgledaju kao život sam. Jedna od omiljenih Kafkinih misli vezana za umetni čko perspektiviranje stvarnosti odnosi se na spontano uočavanje, na neophodnosti da se svet vidi po prvi put, onako kako se ukazuje detetu, strancu koji je prvi put kro čiou nepoznatu zemlju ili čoveku koji u poodmaklom stadijumu bolesti vidi oko sebe samo naglašene linaeture i konture neposr neposredne edne okoline okoline.. Nije zato zato neobič neobično no što svi svi glavni glavni likovi likovi Kafkin Kafkinih ih romana posmatraju svet o čima začuđenog deteta. Samo Kafkino pripovedanje deluje kao san, a taj efekat nije postignut samo odsustvom uzro čno obrazložene povezanosti pojedinih elemenata, njihovim naglim zgušnjavanjem, iznenadnom dramatizacijom, i zamen zamenom? om? Odgov Odgovor or je u vešti veštini ni pripov pripoveda edanja nja,, tehnic tehnicii koja koja je supro suprotna tna epifa epifaniji niji,, iznena iznenadni dni i nemoti nemotivis visan anii doga doga đaji prikaz prikazani ani su kao neraz nerazuml umljiv jivii i svak svakodn odnevn evni,i, najneobičniji događaji nose pečat običnosti umesto da im se dodeli status posve ćenog i neponovljivog. Kafkino epsko poverenje u materijalno, opipljivo i čulno dovodi u konačnom nom utis utisku ku do efek efekta ta začudnosti,-s udnosti,-svi vi elementi elementi prićče izgled izgledaju aju empirij empirijski ski proverljivi, a cela pri ča deluje kao metafora neizrecivog. Osnovna i u suštini jednostavana Kafkina mis ao jeste literarno oblikovanje čovekovog samootudjenja, misao posredovana savremenom knjizevnoscu, pre svega ekspresioniymom i vlastitim iskustvom sagledana u problematici ljudskog postojanja. Gradjanski covek nije u stanju da predmetni svet u kojem je sve, pa i sam jezik izraz posedovanja posedovanja i sredstvo koriscenja uklopi u jednostavni sklop svoje biti. Proces ne izbegava vid pripovedanja preko isturenog pripoveda ča, kome se poverava sazn znaj aje e više više neg nego Joze Jozeff K.i K.i por pored toga toga što u pripovedanje. Čitalac sa gran granic icam ama a jedn jedno og kont kontek ekst sta a nema nemam mo odvo odvoje jen na dva dva govo govorn rna a jedinstva-jedi jedinstva-jedinstvo nstvo pripovedačevog pripovedačevog iskaza iskaza I jedinstvo iskaza junaka. Obič Obično no imam imamo o post postup upak ak gde gde je juna junako kova va sa samo mosv sves estt sa samo mo jedan jedan element stvarnosti, kod Kafke naime čitava stvarnost koju prikazuje postaj pos taje e elem element ent jun junako akove ve sam samosv osvesti esti To je bitna bitna spec specif ifič ično nost st u









šopenhaurovski rečeno predstava. Otuda prikazivanje iz perspektive glavnog lika, iz perspektive subjekta, koji postaje reprezentativan I može može predst predstavlj avljati ati druge druge subjekt subjekte e postaje postaje umetni umetnička čka dominan dominanta ta Kafkinog romana. Svet se u romanu romanu konstituiše kao fenomen svesti, svesti, i zbog toga se ne sme posmatrati kao od junaka odvojen fenomen. On u romanu postoji u onoj meri u kojoj postoji junak sam. Zato se junak u romanu nigde ne vidi očima drugih, opisan spolja. Drugi Drugi likovi likovi ponekad ponekad se pojavlju pojavljuju ju kao refleksi refleksi njegovih njegovih projekc projekcij ija. Spoljačnji svet je u isti mah i projekcija unutrašnjeg sveta. Zato je i sam Zamak u istoimenom romanu samo refleks želja i sumnji zemljomera, koje nemaju opipljivo sadržajno značenje.Ostali likovi su su odrazi junakove unutrašnjosti, K nikada svoje stvarne protivnike izazvati na borbu osim u snu. Autor ne daje ni šifrovana ni eksplicitna objašnjenja za ovakve zamke svesti koja stalno udaljavaju cilj junakovih nasumičnih nastojanja umesto da mu ga približe, što nas vo di zaključku da Proces nije psihološki roman, u njemu nema analize i psihološkog pristupa likovima. Postoj Postojee podac podacii da je Kafka Kafka napada napadaoo deskri deskriptiv ptivnu nu psiho psiholog logiju iju I jednom jednom prilik prilikom om zapisao- poslenji put psihologija psihologija ! Kompozicijski gledano likovi u Procesu su bliži pojmu lica, nego narativnom pojmu lika.i to iz dva razloga-prvo zato što su apsolutno funkcionalizovani,, lišeni odlika koje bi ih učinile psihološki, antropološki pa I biološki verodostojnim i prirodnim,, a drugo što su na paradoxalan način prolazne figure, koje prirodnim suočavaju junaka sa otporima u vlastitoj svesti, oličavajući takoreći čulna otelotvore otelotvorenja nja njegov njegovih ih sopstvenih sopstvenih protivrečno protivrečnosti. sti. Likovi mogu da prećutkuju, lažu ali ne zbog toga što su I sami vezani za neku perspektivu, kao što se obično tvrdi i misli već zato što nema pripovedne instance koja bi korigovala ili potvrdila njihove iskaze. iskaze. Za konstelaciju konstelaciju likova izuzetno izuzetno je važna Kafkina težnja da iskaze junaka opovrgne nemom pojavnošću likovalikova-opo oponena nenata ta koji koji obezvr obezvređu eđuju ju ili u najmanj najmanju u ruku ruku opvrga opvrgavaju vaju junaka u njegovim nastojanjima, kao puki elementi u dramatizovanoj krizi njegove samosvesti. Oni ne deluju kao kao celoviti ljudi, već kao personifikacije duhovnih snaga, njihova kvalitativna f-ja i vrednost pretvara se u kvant kvantita itati tivnu vnu-3 -3 pomo pomoćni ćnika ka,, 3 čino činovn vnika ika,, 2 čuvar čuvara a, 2 starca itd… protivrečnost je umnožena, a ponekad imamo I masovne skupove, čuvena scena u sudnici. Ženski likovi su bitni, jer za junaka imaju instrumentalnu vrednost, on ih pridobija za sebe, druženje sa njima junaku je prihvatljivo prihvatljivo I vredno nastojanja samo ako je korisno, one postaju oruđa koja govore. U Kafkinom Kafkinom kljucu, CITAVA CITAVA ZEMALJSKA ZEMALJSKA EGZISTENCIJA EGZISTENCIJA JE SIROKI SIROKI SUDSKI SISTEM - NEMA NICEG VAN SUDA, SVI PRIPADAJU SUDU. Samo su oni koji su ukljuceni u proces KRIVCI, tj. samo oni koji ne znaju za postojanje takvog suda, oni koji ne poznaju UNUTRASNJI ZAKON i koji smatraju da su bez krivice. II

ZIVOT KAO SUD PRAVDE

Ako svako pripada sudu, citav covekov zivot onda je sud pravde. Kad Jozef hoce da











kona konacn cnuu pres presud uduu - mo modu duss njeg njegov ovog og post postoj ojan anja ja je niz niz nepr neprek ekid idni nihh sluc slucaj ajev evaa u neprekidnim stepenima kao i niz licnih veza i vezica, gde se za svaki slucaj moze preuzeti samo delimicna procedura. Niko nije sposoban da ikada ima potpun pregled i potpun potpunu u sliku sliku stvari stvari. Sud je slika nebrojane, stalno smenjujuce struje razlicitih misljenja kroz citavo vreme. I sudije nisu nista drugo do obicni ljudi “koji sede u kuhi kuhinj njam amaa na cebe cebetu tu koje koje je pret pretho hodn dnoo pokr pokriv ival aloo konj konja” a”.. CINO CINOVN VNIC ICII SUDA SUDA PRET PRETST STAV AVLJ LJAJ AJU U ISTU ISTU NESP NESPOZ OZNA NATL TLJI JIVU VU ZIVO ZIVOTN TNU U SILU SILU I CULN CULNU U REALNOST KAO I PRIRODNI FENOMENI IZ RANIJIH DELA, IZ PRIPOVETKI. Oni nisu privatn privatnaa bica, bica, vec ovapl ovaploce ocenja nja zakona zakona zivota zivota i misli misli - ipak, ipak, oni nemaj nemajuu nika nikaka kavv prav pravii oseca secajj za ljud ljudsk skee odno odnose se.. Zbog Zbog toga toga je I aktue ktuell no sled sledeć eće e tumačenjeIII

SUD KA KAO ODRAZ KAFKINE PSIHE

Tako Takođe đe bitn bitno o je tuma tumače čenj nje e da je sud sud slik slika a ljud ljudsk ske e psih psihe, e, odnosno procesa koji se u ljudskoj psihi javlja kada je ona prisiljena da vlada.

Sud i njegovi zvanicnici nisu nista drugo nego odraz onog procesa koji se radja u svakom ljudskom bicu koje je iznenada prisiljeno da vlada i potvrdi citav svoj zivot. U tom momentima sigurni poreci se ruse, sve se u bicu uzdrmava i titalitet ljudskog koja se odvi odvija ja izne iznedj djuu postoj postojanj anja a pojavl pojavljuj jujee se kao zastr zastrasl aslji jiva va miste misteri rija ja koja nepomirljivih ekstrema i neresivih antinomija koje se vise ne mogu razumski shvatiti, u koje se vise ne moze prodreti narmalnom svescu i emocijama - i zato sami sudske vlasti i citav proces ostaje SKORO do kraja ne razumljiv za Jozefa K. Sve ove antinomije i enigme suda imaju svoje polaziste u samom Jozefu K. U tom procesu on treba da dodje do samospoznaje. IV

VREMENSKI SUD I VRHOVNI SUD

U romanu postoje u stvari dva suda - prvi je konkretni, temporalni sud ( njemu pripadaju cinovnici s kojima Jozef dolazi u kontakt, koje moze da vidi) i drugi, vrhovni, koji nikada ne moze ni da se spozna do kraja, u kojem upravo i prebiva vrhovni Zakon i o kojem se ne moze doneti nikakv sud. I same vrhovne vlasti koje predstavljaju totalitet zivota podredjene su ovom drugom sudu. NI ONI NE ZNAJU APSOLUTNI ZAKON. V

SLOBODA I SVETSKI ZAKON (PARABOLA PRED ZAKONOM )









konacnim resenjem - prica je tako smisljena da uvek ima dva kraja, nikad se ne moze potpuno odgovoriti ni na jedan argument. Taj uslov je i svestenik postavio ka je rekao da svako vidjenje moze biti i poogresno i tacno. Ovaj paradoks kastrira svaku logiku. Cuvar je i u pravu i gresi. Njegova pozicija je stalno ambivalentna - on je uvek i mocan i neslobodan (mora da stoji ispred vrata dok seljak moze da ide gde god hoce). To je upravo ista pozicija suda koji sudi Jozefu. Klju Kljucn cnaa je sves sveste teni niko kova va kraj krajnj njaa rece receni nica ca da SUD SUD TE PRIM PRIMA A KAD KAD DODJ DODJES ES I OTPUSTA KAD ODES. Natavna i u ovome je skriven paradoks - logicno je da K. ne moze i da hoce da potpuno izbegne sud. Cuvareva je pozicija takodje ista i sa onim Batinasem, koji ne zna Zakon, ali izvrsava svoji ulogu - da batina. On kaze - ja se ne mogu podmiti, ja sam placen da batinam i batinacu. Anticipacija nacizma. Cak i na kraju, kad seljak umire, on je u povlascenom polozaju u odnosu na cuvara, cuvar za razliku od njega nije u stanju da vidi onaj zrak svetlosti koji dolazi iz tunela Zakona. Paradoks je i na kraju kad cuvar kaze da ce on sada da zatvori vrata koja su bila predvidjena samo za ovog seljaka. Na pocetku je bilo receno da ta vrata moraju uvek biti otvorena. Kao sto svestenik kaze CUVAR JE SLUGA ZAKONA, I KAO TAKAV ON JE IZNAD LJUDSKOG SUDA I RAZUMEVANJA. Istovremeno je on i inferioran u odnosu na seljaka. Ispada da je neupordivo visa stvar biti u lancima zakona nego biti slobodan i van zakona - to otprilike ranije kaze i Kov advokat. Kad se Jozef pobuni i kaze da bi onda sve sto cuvar kaze trebalo smatrati za neistinu, svestenik odgovara:” NIKO NE TREBA DA PRIHVATI BILO STA KAO ISTINU, SAMO GA TREBA PRIHVATATI KAO NEOPHODNOST”.

Ovakvim paradoksalnim paradoksalnim argumentovanjem argumentovanjem koje je opste mesto kod Kafke on uspeva da odbrani misteriju od dogme, misljenja i uverenja. Jedna jedina istina koja ostaje netaknuta parabolom iz crkve je istine o tome da je Jozef osujdjen i d amora da se brani i na kraju da bude ubijen NOZEM SA DVOSTRUKIM SECIVOM. Zakljuca koji se moze izvesti iz parabole: sve seljaku omogucava pristup Zakonu-Istini. Samo ga sprecavaju SVET I NJEGOVI SISTEMI, i to sada - sto znaci do god je covek ziv. On momenta kad on moze da odbaci ovu prohibiciju, to jest da odbaci svet, onn moze da udje u istinu. kafkina ironija je u tome sto je to smrt. Ipak postoji i sansa za zivota. Zapravo, oslobadjajuci proboj ili svetski sistem zakona je uvek moguc samo kad cove covekk treg tregaa za determinizacujom umes esto to sto sto pilj pilji, i, kao kao determinizacujom sopstvene egzistencije egzistencije um hopnitiziran, u pretecu silu i superiornost sveta. Tek bi tada bila moguca sloboda od sveta i za života.









hapsenje sa prozora. Posto su provele dug zivot, one su stekle neko instinktivno iskustvo, one razumeju sustinu stvari, cak i u kontrastu sa refleksivnim covekom. Takodje, na prozoru se pojavljuje i bradati starac iza zene. Starac trlja bradu - to je obavezna erotska komponenta ove price o starosti . Naime, izgleda da proboj kroz standa standardi rdizov zovanu anu egzis egzisten tencij cijuu nije nije samo samo proboj proboj kroz kroz nesto nesto spirit spiritual ualno, no, ves ves i koroz koroz erotsko i seksualno. seksualno. To je vrsta erotske srece, srece, a kulminira u sceni kada kada Jozef napada napada gdji gdjicu cu Birs Birstn tner er i poci pocinj njee hala halapl pljiv jivoo da je lize lize po vrat vratuu “pop “poput ut zedn zednee zivo zivoti tinj nje” e” (ist (istov ovre reme meno no imam imamoo aluz aluzij ijuu i na one one zivo zivoti tinj njee iz prip pripov ovet etki ki). ). SEKS SEKS PRAT PRATII SAMOSPOZNAJU. VII VII

STRU STRUKT KTUR URA A GRAD GRADJE JENA NA NA AM AMBI BIGV GVIT ITET ETU U

Videli smo ambigvitet seks-samospoznaja . Citav roman obiluje takvim sudaranjima naizgled suprotnih stvari koje tek zajedno grade smisao. Odnos Jozefa i sudskih cinovnika gradjen je po istom principu. Tu se mesaju elementi komedije i suicida . On posmatra celu ovu situaciju kao igru, kao komediju - policajce optuzuje da se ponasaju kao jeftini glumci, kad prepricava Birstnerovoj hapsenje on je u pozi i dere se kao da glumi... Istovremeno sa tim idejama radjajuse u njegovoj glavi ideje o samoubistvu. samoubistvu. Citav sud je takodje kao pozoriste ali i uzasna realnost. Sledeci ambigvitet: citav ovaj svetski sud, koji odrazava prtoces zivota, stalno ima zelju da se umiva i pere, istovrenmeno stalno je prljav i blatnjav. Sluzbenici se doteruju i umivaju, posvuda su lavori sa vesom, a sve je prljavo. I Jozef se umiva i kupa, a kroz glavu mu prolazi da ga policajci nisu naterali da se okupa, iako se od njega zahteva da dolazi cist i u crnom odelu. U samom Jozefu se odvijaju suprotni procesi - jedna struja tezi da ga nauci znanju dobra i zla, kompletnoj samoodgovornosti a sto bi dovelo do unistavajuceg priznanja krivice, a druga zeli da ga zadrzi na zemlji, zeli ga cistog i umivenog, zeli njegov prestiz na svetu. VIII VIII

ULOG UL OGA A ZENE ZENE U PROC PROCES ESU U

Tri zene su vazne za zivot Jozefa K. To su Fraulajn Birstner, zena sudskog sudskog posluzitalja i Leni. One simbolizuju tri moguca stava i prirode zene u vezi sa njihovim odnosom









U odnosu prema njoj on postaje zedna zivotinja i pohlepno trazi vode sa izvora. Pocinje da je napada i ljubi pozudno, lize po vratu. Stavlja joj ruke na vrat (anticipacija njegove smrti - gde se “ruke spustaju na Kaov vrat”. Treca vazna stvar je cinjenica da on nju upravo ugleda kad ga vode na pogubljenje. On tada postaje svestan BESKORISNOSTI DAVANJA OTPORA. On shvata da nu je bilo dato da sebi kaze sta mu je potrebno, tj da izvrsi samoubistvo. On zna da je bila njegova duznost da se sam ubije. Ali ni za to on nema snage - mora da prespusti “lutkama” da mu uzmu uzmu zivo zivot. t. Kada Kada je poni ponist sten enaa spiri spiritu tual alna na ljub ljubav av (nje (njego govim vim zivo zivoti tinj njsk skim im napadanjem napadanjem Birstnerove), ostaje samo rigidna bezzivotnost. bezzivotnost. Ova scena je vrlo vazna. Pripovedac kaze da su strazari drzali Ka za ruke i njih troje cinilo je metodicnu i “neodoljivu grupu”. Ali ta grupa je nesto mrtvo - macabre. Kad vidi Birstnerovu i kad shvati uzaludnost otpora to znaci da je on shvatio lekciju koju mu je ona dala - PRIHVATITI NEIZBEZNO, BEZ OBZIRA DA LI JE ISTINITO (tako nesto mu je rekla ranije, kod Grubahove u pansionu, a to ima direktne veze i sa lekcijom koju hoce da ga nauci svestenik). U stvari ne moze se do kraja protumaciti ta lekcija (kao ni koncept krivice). Sudeci po Kafkinim teoloskim mislima to bi trebalo da bude bude lekci lekcija ja o spozn spoznaji aji DA JE CULNI CULNI SVET SVET ZAO SVET, SVET, a istovre istovremen menoo da ga mora mo ramo mo prih prihva vatit titii u smis smislu lu zeni zenidb dbe, e, brak braka, a, dece dece i da mo mora ramo mo da nast nastvi vimo mo da obradjujemo Adamov vrt (KOJI NIJE RAJSKA BASTA VEC VRT NA ZEMLJI, PO IZGN IZGNAN ANJU JU IZ RAJA RAJA), ), TJ. TJ. DA ZIVIM ZIVIMO O “DAN “DANS S LE VRAI VRAI”, ”, kako kako Kafk Kafkaa citi citira ra Flobera. To vezati sa pricu o krivici zbog toga sto jos nismo jeli sa drveta zivota. Mozda to moze da se motivise i time sto ni G. Samsa ni Jozef K. nisu ozenjeni (obojica imaju 30 godina). B) zena sudskog posluzitelj: ona je naprotiv u samom sredistu suda. Ali ona zivi u konfliktu sa sudom. Njoj se gadi od suda, Mora da se podaje studentu, ovaj je pak vodi sudiji... Ona od Jozefa trazi potvrdu citavog sudskog sudskog sistema, sistema, jer samo on, misle i ona i njen muz, moze da unisti moc studenta. Istovremeno, kao pripadnica suda, i ona je, kao i K. koji pripada sudu, u stanju samokontradikcije. Jer, kad K. hoce da je izbavi od studenta, ona mu kaze “Ne, to bi me unistilo” OSLOBADJANJE ZENE BI U STVARI BILA NJENA PROPAST. Ona kaze da bi oslobodjenje bilo moguce jedino KROZ SAN. C) LENI: sobarica advokata Hulda. Ona toliko pripada sudu da joj na pamet i ne pada da bi mogla da se oslobodi. ONA JE SIMBOL TOTALNE ANGAZOVANOSTI U









oslobodjen ili se sa siudjenjem moze odlagati, nikada se ne moze u potpunosti biti slobodan. Samo verom u ove puteve (preko veza i vezica, na sasvim subverzivan i nezva nezvanic nican an nacin nacin)) covek covek moze moze da istraj istrajee na zemlji. zemlji. Velika Velika prica prica o proble problemim mimaa racionalne spoznaje i vere Vrlo vazan spoj u ovoj prici - RELIGIOZNA NADA u formi psece potcinjenosti (primer: fabrikant Blok), zajedno sa SEKSUALNIM MAZIOHIZMOM, nasta referise “setra”, Leni (koja je aluzija na MAGDALENU). Ovde Kafkina interpretacija sveta poprima zastrasujuce proporcije. Huldova pewrverzija lezi u njegovoj veri, na bazi ovog uvida, on moze preuzeti odgovornost za svoje klijente i za njih raditi na sudu. Istovremeno on im pjlacka njihove licnosti, transformise ih u robove. On je moderni substitut za MISTERIJU BEZUSLOVNE ZRTVE. On moze da olaksa zivot, ali samo tako sto ce da mu oduzme bilo kakv veci smisao. Huld i Leni su NERAZDVOJIVI PAR NA NIVOU SIMBOLA: Leni je genericki tip zene koja se potpuno predaje bezuslovno svojoj vitalnosti i zelji za zivotom. Huld je geneza sila koje teze da coveku oduzmu individualnost i samoodgovornu misao. To sto Hulda uopste ne interesuje da li su dokumenta koje vadi iz ormara tacna ili ne pokazuje da je on sila koja trazi bezuslovnu veru, bez obzira na to da li se za to mogu naci intelektualni argumenti ili ne. X

MOGUCNOST SP SPASENJA KR KROZ TI TINTORELIJA

Tintorelija najvise odredjuje to sto je on s jedne strane poverenik suda, a s druge PRIV PRIVAT ATNA NA OSOB OSOBA. A. On je u roma romanu nu klju kljucn cnaa osob osoba. a. On pose posedu duje je SLOBODU USRED SUDA, koju nema vise niko u tom svetu. Vazni su portreti sudija koje on pravi. On ih ne slika kakvim jesu - njihov dostojanstven izgled je, kako on tvrdi, cista fikcija, oni su vrlo obicni. On je taj koji prvi cini vidljivim ono duboko unutra, proces, bez njegovog crteza to se ne bi videlo. Dalje, sve sudije na njegovim slikama izgledaju isto - to je sema Univerzalnog, gde je sve jednako i gde je sve konstanta. Forma sudstva je nesto sto se nasledjuje (kao sto je on nasledio zanat od pradedova...) i on nema vlast da je menja. Sloboda koju on posedije kao privatna osoba ne sme se brkati sa njegovom ulogom u lancu sudtva. Njegova sloboda u stvari zavisi upravo od tog SUPERIORNOG ZNANJA STAROG DETERMINISUCEG ZAKONA koji se javlja na svim njegovim slikama kao











Bitna je opet seksualna, seksualna, erotska komponenta. Devojcice kod Tintorelija nalaze se u dobi izmedju detinjstva i zrelosti. Tako se i ponasaju - detinjaste su i pohotne istovremeno. Uhvacene izmedju tih ekstrema. one zele da budu pojasnjene, uoblicene - simbolicki, portretisane. ali, njihov eroticizam je potpuno drukciji od Leninog - Tintoreli nema seksualni odnos s njikma. Tint Tintor orel elij ijaa uops uopste te ne doti doticu cu ljud ljudii koje koje slik slikaa - on je prem premaa njim njimaa apso apsolu lutn tnoo ravmodusan.To sto on deluje neodgovorno, kao da mu nedostaje osecaj duznosti samo govori da se on prema zivotu odnosi srdacno, “raskopcane kosulje”. On se niti bori protiv zivota, niti je njegov rob. Samo pod tim uslovom on i moze da slika taj zivot. Buduci potpuno neumesan on slika zivot kakav je oduvek bio i bice, bez obzira na bilo kakve nijanse, individualnosti, alternacije. Na to upucuju i njegovi pejsazi - slike koje nemaju nikakve veze sa sudom takodje su potpuno identicne jedna drugoj. Onaj koji moze da vidi u srce stvari, u unutrasnji Zakon svega zemaljskog, u najvisi determinizam, on vise nije sposoban da vidi individualnost, nijanse. Takodj Takodje, e, Tintor Tintoreli eli vidi vidi zensk zenskii pol samo samo kao kolekt kolektivn ivnuu sliku, sliku, kao kao vecnu vecnu smesu smesu naivnosti i seksualnosti. seksualnosti. Tintoreli je najpozitivniji lik. Neobican je onaj Tintorelijev ‘BESRAMNI SMEH U PRAZNO” kao ga vidi K, kad odlazi od njega. U stvari K. ne dopusta da ga ovaj preobrati. Putem Tintorelija, sud sada zahteva oslobodjenje K. Tu se otvara velika mogucnost. On oseca da ga je slikar potpuno promenio kao osobu. On sad vidi. Zbunjujuci lavirint zivota i suda sada mu postaje jasniji. Simbolika menjanja odece - kod Kafke je ona vrlo vazna. Odeca bukvalno predstavlja coveka - to je vrlo bitno za Zamak. On sada, kao ponovo rodjen, menja odecu.









formulisanog prava da izvrsava svoj posao zemljomera. On je kod kuce ostavio zenu i decu, kako sam kaze, ucinio veliku zrtvu da bi otisao od doma, prvalio veliki put koji je sad potpuno bez znacaja i znacenja i trazi mogucnost da sada nadje neku drugu odgo odgova vara raju jucu cu p[oz p[ozic icij iju. u. Tako Tako od sam amog og poce pocetk tkaa on vodi vodi zivo zivott bez bez ikak ikakve ve ukorenjenosti ukorenjenosti u drustvu. Iz toga pocinje njegova samo naizgled kontradiktorna borba. I

BORBA IZMEDJU SLOBODE I OBAVEZE

Od samog pocetka on tako i sebe vidi - on hoce sigurnost, a to znaci podvrgavanje obavezama, s druge strane kaze “hocu da uvek budem slobodan”. On se konstantno bori da dosegne zamak, i istovremeno boru\i se za svoju nezavisnost od zamka i u stvari bori se protiv zamka.

Eksplicite se tvrdi u romanu da je on dobrovoljno napustio posedovani mir i sigurnost i da je hteo da izazove totalitet zivotnih mogucnosti. On je sam “bio napadac”, kaze pripovedac. On je od pocetka svestan da ce to znaciti i borbu protiv svetskih vlasti. On je svestan prevelike snage tog protivnika. Zapravo u tom svetu je sve sro covek zeli i misli automatsk automatskii kodetremi kodetreminisan nisanoo i komisll komislleno eno tim svepr sveprozim ozimajuci ajucim m kontrolnim kontrolnim silama. Od samo samogg poce pocetk tkaa imam imamoo am ambi bigv gvit itet et:: cak cak i njeg njegov ovaa prof profes esij ijaa zeml zemljo jome mera ra je ambivalentna: on kaze da je pozvan u ovo selo za zemljomera, a vidimo da od toga nema ni govora, da njima zemljomer nije ni potreban. U stvari kad on zapocne njegovu borbu, UPOSLENOST SE PREOBRAZAVA U USTANAK PROTIV POSLA. U stvari to sto e on pozvan ali nedobrohotno primljen znaci u stvari da su ga oni (vlasti zamka ) pozvali da se bori protiv njih. Zemljomerstvo znaci premeravanje i provera zemljista i vlasnistva. U ovom svetu, gde









U selu vlada potpuna neloboda. Seljaci su zatocenici vladajucih sila zamka. Oni nisu do krahja ni svesni ni nesvesni cinjenice cinjenice da bi K uptravo mogao da ispravi tu nepravdu i da ih spase - njegova je uloga inspekcija, modifikovanje postojeceg . Oni svesno ne zele nista da promene. Ali njihov odnos prema K je ambivalentan - oni ga se plase (Gersteker, konjusar koji ga prvi vozi) ali ih i fascinira kao neko ko treba da ih oslobodi od zamka, a zamak ga je za to poslao! Neki likovi su ovde vrlo vazni po tom pitanju FRIDA hoce da se preko K oslobodi od Klama, PEPI u K vidi sansu da se oslobodi od zivota sobarice, cuva ga u svojo sobi mesecima itd. Mladi HAB|NS BRANSVIK, ucenik, gleda na K kao na uciteklja, “energicnog, “energicnog, inteligentnog, slobodarskog coveka”. coveka”. BARNABAS i OLGA su naizgled povlesceni u odnosu na K , ali su u stvari, kao izgnanici iz sela (simbolicno) desperatni, u beznadeznom polozaju i vide u K sansu za oslobodjenje. Hladna i gorda AMALIJA u stvari sa neizvesnoscu ceka da je K poseti. Cak i GARDENA, domacica krcme kod Mosta, vrlo mocna figura, K-ov neprijatelj, koja ga gleda kao nekog ko uopste ne shvata kako stvari stoje u selu, na kraju je slaba na K, kad ovaj odliucuje da se sam probije do Klama. K je sam sam sves svesta tann rops ropsko kogg elem elemen enta ta ljud ljudsk skee zaje zajedn dnic icee ovde ovde,, priti pritisk skaa koji koji cini cini beskompromisno okruzenje, razocaranosti, pritiska nevidljivih sila uticaja u svakom trenutku. Od toga se on, kako sam kaze, plasi. Centr Centraln alnii proble problem m romana romana kako kako smo ga pretho prethodno dno defin definisa isali li - slobod slobodaa u okviru okviru sveproz sveprozimaju imajucih cih i sveops sveopstih tih zivotnih zivotnih sila - vodi do problema problema LJUBAVI, LJUBAVI, koji ovde dominira i do ziznih tracaka najmarkantnijih i najenigmaticnijih razvoja u romanu: KLAM KLAM I SORTIN SORTINI, I, dalje, dalje, prosir prosiren enaa epizo epizoda da sa AMELIJ AMELIJOM, OM, gener generaln alno, o, razlic razlicite ite funkcije i znacenje cudnih vlasti u zamku u njihovom totsalitetu. III

PROTEJSKA PR PRIRODA KL KLAMA

Klam je glavni zvanicnik zamka kojem je K formalno i poslan, on salje svoje poruke









Grof je vlasnik celog zamka. Max Brod je pogresio kad je protumacio zamak kao MESTO MILOSTI, po cemu bi Vestvest onda trebalo da bude Bog. Medjutim iz reakcija seljana na pominjanje njegi\ocvog imena vidi se da su oni od njega prestraseni, da on nije sinonim za milost i ljubav vec za nesto misteriozno i strasno. Kad K pita ucitelja za grofa, ovaj ga brzo ucutkije, jer to moze da prepadne decu. Njegovo ime aludira na domen smrti , ali istovremeno moze da s shvati i kao pobeda nad smrcu, kao nesto sto je iza smrti. Sto se zamka i cvrkice uz zamak tice, vazna je njihova arhitektura o kojoj se dosta govori. Glavna stvar je to da zamak izdaleka K-u kao vrlo “luda” gradjevina, malenih prozo prozora, ra, cilind cilindric ricne ne mon monoto otone ne kupole kupole,, me melan lanhol holicn icno, o, a istovr istovreme emeno no nadme nadmeno no i neuskladjeno. Istovremeno kula zamka se odlikuje mesavinom ozbiljnosti i detinjastog dizajna/. Kao da simbolizuje sferu besciljnosti i neuslovljenosti. Insistira se na tom detinjastom izgledu. Samo izdaleko cao kompleks odise slobodom i lakocom, a sto se pribl priblizu izujem jemoo sve sve nesta nestaje je i pretva pretvara ra se u “razoc “razocara aranje nje”. ”. Crkva Crkva sada sada izgled izgledaa kao kao neskladna kapelica. KAO DA OVDE CITAV SVET REZONIRA U SAMOM SEBI. Taj svet istovre istovremen menoo ima moci da da vitaln vitalnost ost,, detin detinjsk jskuu srecu srecu i zivotn zivotnii princi princip, p, slobodu, ali to jednako preliva u monotoniju jednog nepromenljivog zivota i zivotne muzike koja ima prizvuk smrti: primeri - glasovi zvanicnika zamka iz daleka izgledaju kao da neko dete pevusi a kad pridjemo svi se pretacu u isti preteci ton, a u Klamovom sluc slucaj aju, u, u jauk jaukee i vris vrisku ku.. Ili zvon zvonaa na crkv crkvic icii izda izdale leka ka su divn divnaa i blag blagoz ozvu vucn cna, a, deti detinj njas asta ta,, a pret pretva vara raju ju se u pret pretec ecee sign signal alee smrti smrti cime cime cine cine mu muzi zick ckii pand pandan an arhitektonskoj uniformnosti kule na zamku, u obliku cilindra. V

PRIRODA KLAMA

- prvo, kao sto smo videli , protejska i cini da svako menja pod njenim uticajem raspolozenja, misli, osecanja kao sto se i ona sama menja. Drugo, Klam je SVEPRISUTAN, cak i u sobama ljudi. On je prisutan implicitno i u









moze da kontaktira sa onim konkretnim, empirijskim u osobi. To oficijalno mora da se PRIVATIZUJE. Zene, Zene, koje su na direktniji direktniji nacin u emocijalnim emocijalnim strujanjim strujanjimaa zivota nego reflektivni reflektivni covek, osecaju da je svet emocija zivotni potencijal koji ih determinise i nosi. Njihova ljubav prema vlastima je u stvari ta datost kroz emocije koje su operatibvne i pre i posle tih ljubavnih desavanja. Ti susreti su za zene srece koja dolazi na nespoznatljiv nacin ne zaviseci od njihove volje vec samo od Klamove nadlicne ljubavi. Izmedju nadlicnog i licnog dolazi naravno do inkompatibilnosti - kad Frida zavoli k ona shvata shvata da je to nekompatibiln nekompatibilnoo sa ljubavlju ljubavlju naspram naspram Klama. SAVRSENA SAVRSENA SRECA SRECA JEDINO JE I MOGUCA KROZ TRANSFORMACIJU NADINDIVIDUALNOG U INDIVIDUALNU SFERU. Klam naravno stoji iznad ove antinomije time sto obuhvata obe sfere. VI

KLAMOV KO KONJAK

Kad K dodje do Herenhofa on ulazi kroz otskrinuta vrata i pomirise konjak iz Klamove boce - miris mu izgleda kao da govori neko koga mnogo volimo, podseca na veliku i slatku ljubav, i to culnu ljubav. ali kad ga proba, ukus se transformise u kocijasko pice i odvratan je. On oseca krivicu. ZGRESIO JE I OSECA KRIVICU. Isto takvo osecanje javlja mu se u ljubavnom zagrljaju sa Fridom - kad oboje shvate da tu nesto veliko fali. U stvari nedostaje treca Klamova sila koju ce K jos morati da nauci - onaj njegov pogled (Frida trazi desperatno u K onaj pogled koji je jednom uhvatila na Klan\mu) DUHOVNO-IONTELEKTUALNO DELOVANJE. Dakle i K i Frida hoce ispunjenje ne zadovoljavaju se nadindividualnim. Dotle se domacica zadovoljna zadovoljna trima kontaktima sa Klamom, ne tezi klarifikaciji svetsi. Ona hoce samo nadindividualnu nadindividualnu struju emocija, to je zadovoljava, a to vodi do prostog oficijalnog











SMRT I ZIVOT

Simbolika je jasna - veciti sneg i hladnoca okruzuju zamak. zamak. Sve je hladno i ledeno. K to poredi sa decackim dozivljajem kada je uspeo da pobedi hladnocu tako sto je uspeio da se uspentra uz zid koji opasuje groblje. Poruka- samo kad bi se osvojila i ponedila smrt mogao bi se pobediti taj sneg i studen koji ga pritiska. Simb Simbol ol zivo zivota ta je vrel vrelaa zivo zivota ta koja koja se mo moze ze vide videti ti samo samo na kt\ra kt\rajnj jnjee perif perifer ernim nim pristupima selu i unutar kolibica seljaka. Tamo gde je toplo ognjiste i gde trce deca kroz kucu, tu ima i tople vode. Zivot i sreca pripadaju domenima privatnog (vezati za njegove vizije braka). FUNKCIJA ZENA

Nadovezuje se na Proces. I FRIDA (ime signalizira Mir)- prva najvaznija zena za K. Ona prelazi put od devojke za stalu u sluzbi Gardene, preko pozicije sobarice u Herenhofu do krcmarice u Herenhofu.









definitivnu poziciju. oNa ne zeli poklone od Klama ona hoce”samo sto je njeno”. Samo dok ne sazna da ce joj K pripadati celim bicem ona nece da bude s njim. GAZDARICA je dobila od Klama to sto je htela , ali nije bila u stanju da ga vidi. Tako, posao (rad), odrzavanje kuce, brak je za ove zene substitut nedostizne, nedostizne, izgubljene srece sa Klamom. Zena se razvija u prakticnu, efikasnu domacicu - kao gazdarica - i muza izbacuje iz svog sveta. Kad je u krizi ona se ogrne salom koji je dobila od Klama. To je za nju ljubavni memento. Takvih poklona je bilo 3. prvi je fotografija Klamovog mladog glasnika kojim joj se ovaj uvek najavljivao. Drugi je sal). Treci poklon je drukcije prirode - to je premala kapa koja joj cini bol kad je stavi na glavu. to je ironicni poklon koji ukazuje na opadanje lepote njenog tela. Upravo K a ne ove zene prepoznaje odnos izmedju Klama i sveta - to i jeste njihova funkcija . U vezi sa gazdaricom K shvata da je potpuno savrsenstvo ljubavne

srece moguce samo u mladosti i u stanju emocionalne ekstaze i entuzijazma. Time je funk funkci cija ja Klam Klamaa razu razumlj mljiv ivaa kao kao simb simbol ol PRAV PRAVOG OG ZIVO ZIVOTA TA,, koji koji se uvek uvek mo moze ze zabo zabora ravit viti, i, ali ali on nika nikadd nece nece zabo zabora ravi viti ti nas. nas. On se uvek uvek konf konfro ront ntira ira sa naso nasom m egzistencijom. s druge strane, a to je saznanje vezano za Fridu i za Ameliju, covek









predavanje, i beskompromisno i gordo povlacenje. Unija ovih dvaju principa mogla da dovede do potpune jasnosti ljudske egzistencije. Odnos AMALIJA - SORTINI je od velikog znacaja i bio je tumacen an najrazlicitije nacine. nacine. Zacudno Zacudno ja kad od jednog povucen povucenog og i pristojnog pristojnog sortinija sortinija amalija amalija dobije pismo izuzetno vulgarno i gadno. TU je sazet odnos izmedju zamka i sela - bilo je teolos teoloskih kih tumace tumacenja nja po kojima kojima se tu vidi vidi Kafki Kafkino no odusta odustajan janje je od Kjerke Kjerkegor gorov ovee filozofije po kojo postoji nepremostivi jaz izmedju transcendentalne sfere i ovog sveta. Mdjutim to ne mora da se uzima u obzir Sve se razresava na karnavalu na kojoj Amalijina haljina blista vise od svih (odeca -, ovde sinbol spiritualne, duhovne i erotske superiornosti). Karneval podrazumeva da se sve mesa - i ljudi iz zamka i oni iz sela. Tu Amalija dobija signale da ce biti zaprosena, a Olga joj stavlja na vrat crveni granitni djerdan i to onaj koji je ona dobila od Gardene, a ova od Klama. Dakle, simbol seksualne sfere (kojoj robuje Gardena). Tu su jos i neki erotski simboli kao sto je neka masina za vatru kojm se svi iograju, samo ne Amalija. Takodje ona jedina odbija da pije vino iz zamka. Tada je opaza Sortini. SORTIN SORTINII je ekstr ekstrem emno no refkle refklektiv ktivan, an,.. kao kao i Amalij Amalijaa on samo samo prisu prisustv stvuje uje javnom javnom









Birgel treba da posreduje izmedju personalnog i opsteg. A ispitivanja se vode u vidu NOCNE ISTRAGE - kod Kafke je noc vreme kad se vrsi eksteriorizacija subjekta - tj, kad se licno Ja moze videti kao objekt 9kao sto u snovima cesto posmatramo sebe s strane). Te nocne istrage se sprovode u Herenhofu, u gospodskim sobama - tu se jedino moze doci do direktnog kontakta sa vlastima zamka, koje su u krevetu! Nocu se dolazi do specificno licne prirode individue, ispitanika. Zato ta ispitivanja preuzimaju direktno vla vlasti. sti. Ceo Ceo elem elemen enta tarn rni, i, unut unutra rasn snji ji zivo zivorr sada sada izla izlazi zi na vide videlo lo.. OVDE OVDE SE SUSPE SUSPEND NDUJ UJE E ONA ONA IGRA IGRA PITAN PITANJA JA-OD -ODGO GOVO VORI RI KOJA KOJA JE MOGU MOGUCA CA POD POD RACI RACION ONAL ALNI NIM M DNEV DNEVNI NIM M SVET SVETLO LOM. M. DOLA DOLAZI ZI DO RAZM RAZMEN ENE E MEDJ MEDJU U LICNOSTIMA.Razmena subjekta i objekta. Sekretari zato ovde postaju ispitanici ispitanici mogu da ispituju sekretare. Zato se i sekretari boje ovih ispitivanja tokom noci. Kada se covek potpuno otvori za sferu totaliteta egzistencije, on onda moze da spozna svoje unutrasnje bice. Najvaznije je u stvari sto covek tada ne sme da potpuno zaspi, govoreci simbolicki. ON MORA DA OSTANE BUDAN DOK SPAVA - MORA DA SE ISTOVREMENO STEKNE I SVEST I SLOBODA OD SVESTI.

KAFKINI ROMANI

Recommend Documents