MISLI MISLI PRILI PRILIKOM KOM STUP STUPANJA KROZ KAPIJU FILOZOFA FILOZOFA ................... ......................................... .........................................9 ...................9 SAN O FILO FILOZO ZOFI FIMA-KRA MA-KRALJE LJEVI VIMA MA Platon: Platon: Drža (između đu 399. i 347. pre n. e.)................11 Država va (izme PREO PREOBRAĆE BRAĆENJE NJE JEDNOG JEDNOG INTE INTELEK LEKTU TUAL ALCA CA Aureli Aureli je je Avgu Avgustin: stin: Is pove 400) ............................27 .......27 povesti sti (oko 400)..................... UDŽBE UDŽBENIK NIK VEŠTI VEŠTINE NE VLADA VLADANJA NJA Vladalac lac (1532) ..................... Niko Nikolo lo Maki Maki ja ve ja veli: li: Vlada ................................41 ...........41 IZ BELE BELEŠKI ŠKI JEDNOG JEDNOG MUDRA MUDRACA CA Mišel Mišel de Montenj: Montenj: Ese ji (1580–1588) ...................... .............................55 .......55 PUTO PUTOV VANJE U UNUTRA UNUTRAŠNJOST ŠNJOST UMA Rene Rene Dekart: Dekart: Ras prava prava o meto metodi di (1637).........................71 ZAVE ZAVEŠTA ŠTANJE NJE JEDNOG JEDNOG BOGO BOGOTRA TRAŽI ŽITE TELJA LJA Misli (1669/70) .................... Blez Paskal: Paskal: Misli .......................................... .........................87 ...87 PRAVI PRAVILA LA IGRE U PRAVNOJ PRAVNOJ DRŽA DRŽAVI VI Džon Lok: Dve ras prave prave o vladi vla di (1690)........................101 UTVRĐI UTVRĐIV VANJE GRANI GRANICA CA U OBLASTI OBLASTI SAZNA SAZNANJA NJA Imanuel Imanuel Kant: Kriti Kritika ka čistog čistog uma (1781).....................117
6
6
7
R����� C����
VELI VELIKI KI PODUHV P ODUHVAT AT MLADOG MLADOG PESI PESIMI MISTE STE Artur Artur Šopen Šopenha hauuer: Svet kao volja (1819) ..133 ..133 volja i predsta predstava va (1819) PARTI PARTITU TURA RA ŽIVOT ŽIVOTNIH NIH OBLI OBLIKA KA Seren Seren Kjerke Kjerkegor: gor: Ili-ili (1843) .................... ........................................14 ....................1499 KNJIGA KNJIGA O STVARNOJ VREDNO VREDNOSTI STI ROBE ROBE Karl Marks: Ka pital pital (1867–1894)..................................165 BIBLI BIBLIJA JA ANTI ANTIHRI HRIŠĆA ŠĆANA NA govorio rio Zara Zaratu tustra stra (1883–1885)..181 Fridrih Fridrih Niče: Niče: Tako je govo LOGI LOGIKA KA U SLUŽBI SLUŽBI MISTI MISTIKE KE Ludvig Ludvig Vitgen Vitgenštajn: štajn: Tracta Tractatus tus lo gico-p gico-philosop hilosophi hicus cus (1921)..197
POZIV POZIV NA SAMO SAMOO OSTVARE STVARENJE NJE MartiN MartiN Hajde Hajdeger: ger: Bitak Bitak i vreme vreme (1927)........................213 OBRA OBRAČUN ČUN SA TOT TOTALITAR LITARNIM NIM MIŠLJE MIŠLJENJEM NJEM Otvoreno no društvo društvo i nje govi govi ne pri jate jatelj ljii (1945)..231 Karl Poper: Poper: Otvore SOCI SOCIJAL JALNI NI PAKT ZA FER-PLEJ Džon Rols: Teori ja ja pravde pravde (1971)..................................247 .......................................... ............................................ .......................................263 .................263 O autoru autoru ....................
Krugovi moći
KAPIJA FILOZOFA
7
8
8
9
R����� C����
Krugovi moći
9
MISLI MISLI PRILI PRILIKOM KOM STUP STUPANJA NJA KROZ KAPIJU FILOZOFA Kapija nas na vodi vodi na pomi pomisao sao o ulazu ulazu u neko neko znamenito i rasko raskošno šno zdanje. zdanje. Dom filo filozo zofi fi je, je, tokom tokom dve i po hilja hiljade de gogodina, dina, dosti dostigao gao je goto goto vo nepre nepregled glednu nu veli veliči činu. nu. Mnogi Mnogi se plaše plaše da stupe stupe u njega. njega. Pute Pute vi su su više više nepre nepregled gledni, ni, izgle izgleda da odveć teško teško da se upozna upozna ju makar makar samo samo po je po jedi dini ni delo delo vi ovog zdanja. zdanja. Neko Neko veli veliko ko filo filozof zofsko sko delo delo u ovom domu domu je kao poseb posebno no znalač znalački ki uređe uređen n stan. stan. Po jedi jedini ni stalni stalni stana stanari, ri, pozna pozna vao vaoci filo filozo zofi fi je, je, često često se dece deceni ni jama jama ba ve samo samo jedjednom jedi jedinom nom nišom nišom u ovom domu. do mu. Oni će uporno upor no tvrdi tvrditi ti kako kako se neko neko klasič klasično no filozofsko delo delo može može shvati shvatiti ti tek ako se njime njime dugo dugo i stalno stalno ba vimo vimo i odba odbaci ci vaće vaće svako svako tvrđe tvrđenje nje prema prema kome kome se neka neka takva takva knjiga knjiga može može samo samo pribli približno žno rarazumeti meti i protu protuma mači čiti. ti. Ipak, mora mora biti omogu omo gućeno ćeno da se jednom oba vi oba vi pr vi pr vi obila obilazak zak stana, stana, da se baci ba ci pogled po gled u po je po jedi dine ne poseb posebno no zazanimlji ni mlji ve ve prosto prostori ri je je i da se stvori stvo ri predsta predsta va va o njiho nji ho vom vom polo po loža ža ju, ju, arhi arhitek tektu turi ri i opremlje opre mljeno nosti. sti. Posle Posle toga, toga, svako svako za sebe sebe treba treba da odlu odluči či gde bi želeo želeo da se još jednom jed nom vravrati i pro ve pro vede de iz ve iz vesno sno vreme. vreme.
