Kratak Prirucnik Za ArcGIS Desktop

Predmet: UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

UPUTSTVO ZA UPOTREBU ArcGIS Desktop APLIKACIJA

GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 1 od 86


UVOD

ArcGIS predstavlja familiju softvera ArcMap, ArcCatalog i ArcToolbox, kao i još neke module. ArcCatalog se koristi za upravljanje podacima; ArcMap se primarno koristi za prikazivanje i rad sa podacima, a ArcToolbox za menjanje i manipulaciju podataka. U ArcCatalog-u korisnici mogu praviti, pregledati, brisati, itd. podatke i karakteristike podataka. ArcCatalog prikazuje informacije kao što su format, izvor, prikaz karte (tabelarno i prostorno) i projekciju. ArcCatalog je vaš “manager” podataka za ArcGIS. Pomoću ArcMap-a, korisnici mogu prikazivati podatke, praviti ih, odabirati i menjati, kao i njihove karakteristike, praviti analize i još mnogo toga. ArcToolbox omogućava pretvaranje, prostorne analize i statistike kao i druge produbljenije poslove koji se tiču podataka. Nakon inastaliranja programa ne možete pronaći ikonicu na vašem desktopu jer ArcGIS ne ostavlja ikonicu posle instaliranja. Da bi ste startovali program neophodno je da klinete na:

Start/All Programs/ArcGIS/ArcMap ili ArcCatalog

Kada se ArcMap pokrene prvi put kao i kad se otvara novi dokument, softver preko svog radnog okruženja otvara izborni prozor u kome se možete opredeliti kako ćete početi. Opcije su:

1. da započnete novi dokument. 2. da otvorite šablonski dokument.(koristi se kada se dokument može iskoristiti više puta) 3. da učitate projekat koji ste već ranije započeli (ukoliko ste u prošlosti radili više projekata onda će se u dijalog kutiji pojaviti svi projekti koje ste radili, izaberite klikom onaj koji hoćete da nastavite). Takoñe u okviru ovog prozora, čekiranjem polja, možemo da definišemo kako da se program ponaša pri sledećem startovanju, pa prema tome treba čekirati sledeća polja: GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 2 od 86


-

kada želimo da odmah učitamo podatke koje mi želimo

-

kada želimo da se ovaj prozor ne pojavljuje više pri startovanju programa

-

kada želimo da učitamo poslednji projekat koji smo radili

Mi ćemo izabrati opciju A new empty map i na taj način otvaramo potpuno nov dokument, tada se izborni prozor zatvara i mi se nalazimo u radnom prostoru. Pošto je program tek instaliran neophodno je radni prostor prilagoditi našim potrebama. Naravno u zavisnosti od toga šta ćemo raditi na budućem projektu opredeljujemo se za alate koji će nam pomagati pa prema tome njih i izbacujemo u prvi plan u vidu pločica sa alatkama. U ovom trenutku se u okviru radnog prostora nalaze samo osnovni menii a to su Main Menu i Standard.

PODEŠAVANJE IZGLEDA RADNOG PROSTORA Alatke za rad u ArcMap-u su smešetene na nekoliko različitih toolbar-ova, tj. alatnih traka. Zavisno od naših potreba, prilikom podešavanja radnog prostora prikazaćemo one koje su nam neophodne. Prikazivanja alatnih traka ćemo izvršiti tako što ćemo kliknuti na meni View na glavnom meniju prozora ArcMap-a, izabraćemo opciju Toolbars i kliknuti na svaku alatnu traku koja nam je potrebna. Broj alatnih traka, a samim tim i alata, zavisi od nivoa licence ArcGIS Desktop-a (ArcView, ArcEditor, ArcInfor) i od broja dostupnih ekstenzija i dodataka. Alatne trake koje ćemo koristiti u ovom uputstvu su dostupne u svakom nivou licenci.


Strana 3 od 86


Alatna traka Tools je uvek uključena, a trake Editor i Georeferencing ćemo uključiti. Posle uključivanja alatnih traka sa željenim alatkama te iste trake možemo postaviti bilo gde u radnom prostoru u zavisnosti od toga kako nama najbolje odgovara, to ćemo uraditi tako što ćemo kursor miša postaviti u položaj koji je prikazan na slici (dakle na ovu malu zamišljenu izbočinu koju svaka pločica sa komandama ima) pa kliknuti i zadržati prst na levom kliku miša,

u tom trenutku će se oko pločice sa komandama pojaviti crni okvir koji će se kako pomeramo miša i on kretati, a zatim tako držeći, povlačiti miš u željeni položaj bilo gde u radnom prostoru (pokušati ovaj postupak i videti kako funkcioniše).

Meñutim postoji mala razlika u izgledu pločica sa komandama u zavisnosti gde se nalaze. Pa tako kada se nalaze na sivoj podlozi onda se njihovo pomeranje vidi u obliku malopreñašnjeg crnog okvira dok je izgled pločica sa komandama kada se nalazi na beloj pozadini u vidu prozora kao što je prikazano na sledećoj slici pa se njihovo pomeranje vrši kao i za svaki drugi prozor u Windows operativnom sistemu stim što se umesto prozora pomera samo nešto deblji ram od predhodnog.


Strana 4 od 86


ALATNE TRAKE STANDARD I TOOLS Standard

- Novi dokument - Uključi ArcToolbox - Otvori dokument - “Šta je ovo” - Snimi dokument - Pokreni ArcCatalog - Štampaj - Uključi alatnu traku Editor - Dodaj podatak

Tools

- Uveličaj

- Cela slika - Odaberi element

- Umanji - Identifikuj - Fiksirano umanji - Pronañi - Fiksirano uveličaj - Idi na koordinate - Uhvati i pomeri - Izmeri


Strana 5 od 86


GEOREFERENCIRANJE Raster podaci su obično napravljeni od skeniranih karata, aero-foto ili satelitskih slika. Skenirane karte obično ne sadrže podatke koji govore o tome gde je oblast koja je predstavljena na karti postavljena na zemljinoj površini, podaci dobijeni sa aero-fotografije i satelita su često neadekvatani za vršenje analiza ili prikazivanja u odgovarajućem formatu sa drugim podacima. Da bi smo koristili ove tipove raster podatakaka u vezi sa drugim prostornim podacima, često je potrebno poravnati ih ili georeferencirati u kartu koja ima koordinatni sistem. Kada georeferencirate raster, vi odreñujete kako su podaci rasporedeni na koordinatama na karti. Ovaj proces obuhvata i odreñivanje koordinatnog sistema koji odreñuje specifican položaj podataka na zemlji. Georeferencirani raster podaci mogu se pregledati, menjati i analizirati kao i kombinovati sa drugim geografskim podacima. Da bi se koristile stare karte one se moraju prethodno skenirati i eksportovati u neke od formata koje ArcMap podržava (preporučuje se da to bude format TIF, rezolucije 300 dpi ili više, ali dolaze u obzir i GIF, JPG, BMP).

Kako bi imali realnu predstavu o tome gde se skenirane karte nalaze u prostoru i koordinatnom sistemu, nepohodno je izvršiti postupak georeferenciranja, tj. dovoñenja u realne geografsku lokaciju. Postupak georeferenciranja se obavlja na način detaljno prikazan u sledećem tekstu. Za Georeferenciranje ćemo koristit alatnu traku Georeferencing koja izgleda ovako:

Georeferenciranje započinje “ubacivanjem” karte koju želimo da digitalizujemo u radno okruženje, kartu smo prethodno smestili u folder “Primer”. Pritiskom na ikonicu Add Data (dodaj podatke) koja se nalazi u alatnoj traci “Standard”, otvara se aplikacija (prozor) Add Data, navigacijom u okviru ovog prozora pronaći folder „Primer“.


Strana 6 od 86


Folderi se mogu otvarati duplim klikom ili prvo markirati kursorom šta želimo otvoriti pa zatim kliknuti Add.

Na kraju kada doñemo do tražene karte, selektujemo je, kliknemo na komandu Add, prozor se zatvara a mi smo na taj način uneli sliku u radno okruženje. U prozoru Add Data se nalaze još neke ikonice: - se koristi da se prilikom navigacije možemo vratiti za jedan nivo u nazad, GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 7 od 86


- se koristi kada hoćemo da ArcMap zapamti poziciju našeg radnog foldera i svaki put kada otvorimo prozor Add Data otvoriće se naš radni folder. Koristi se tako što se prvo selektuje folder koji hoćemo da zapamti i onda kliknemo na ikonicu. - se koristi za pravljenje novog foldera. - se koriste za prikazivanje podataka u folderu na 3 različita načina, kao listu, sa detaljima ili kao ikonice. Nakon završetka “ubacivanja” karte radni prostor bi trebao da izgleda ovako:

X=0, Y=0

Iznad, na slici, vidite skeniranu kartu geodetskog lista KO Prokuplje grad gde je plavom maskom ozačena veličina karte. Kada se karta ubaci prvi put, u statusnoj traci se pojavljuju koordinate koje su bliske X=0 i Y=0, ovo se dešava zato što još uvek karta nema geografskih podataka koji utvrñuju njen položaj i karta dobija koordinate X=0, Y=0 sa centrom koordinatnog sistema u donjem levom uglu karte. Za optimalan pogled na kartu se može koristiti komanda Fit To Display koja se nalazi u Georeferencing padajućem meniju, treba imati u vidu da se ova promena primenjuje na sloj koji je izabran kao ciljni sloj u Georeferencing alatnoj traci.


Strana 8 od 86


Sledeće što treba učiniti, nakon unošenja karte, je definisanje koordinatnog sistema. Mi ćemo koristiti koordinatni sistem TMYUG7, čiji smo fajl predhodno kreirali i smestili (prekopirali) u folder C:\Program Files\ArcGIS\Coordinate Systems. Ovaj projekcioni fajl (koordinatni sistem) je prilagoñen za uslove Srbije.

TMYUG7 koordinatni sistem je u stvari Gauss-Kruger koordinatni sistem (meñunarodni naziv Transverse Mercator) 7-me zone, sa parametrima: - False Easting – 7500000, gde je 7 oznaka zone; - False Northing – 0; - Central Meridian - 21° meridijan 7 zone; - Scale Factor – 0.9999; - Latittude of Origin – 0; - Geographic Coordinate System: GCS_Hermannskogel - Angular Unit: Degree (0.017453292519943299) - Prime Meridian: Greenwich (0.000000000000000000) - Datum: D_Hermannskogel - Spheroid: Bessel_1841 - Semimajor Axis: 6377397.155000000300000000 - Semiminor Axis: 6356078.962818188600000000 - Inverse Flattening: 299.152812799999990000


Strana 9 od 86


Sada taj isti koordinatni sistem moramo i aktivirati, a to ćemo učiniti tako što ćemo kliknuti na padajući meni View a zatim izabrati komandu Data Frame Properties.

Nakon aktiviranja komande će se otvoriti prozor sa istim nazivom. Ako sa odmah po aktiviranju ovog prozora ne nalazite na listiću Coordinate System jednostavno samo kliknite na njega i ućićete u željeni prostor. U okviru donje dijalog kutije, Select a coordinate system, nalazi se nekoliko foldera, jednim klikom na folder Predefined otvoriće se dva podfoldera i fajl TMYUG7 koordinatnog sistema. Koordinatni sistem je Gauss-Kruger-ov za 7. zonu . Ako su svi podaci koje želite prikazati na vašoj karti definisani istim koordinatnim sistemom - na primer, ako upotrebljavate bazu podataka vaše firme - moći ćete dodati podatke bez bojazni da li će se slojevi preklapati kako treba, hoće. Ako, meñutim, pokušate da ubacite podatke iz drugih izvora, moraćete da proverite koji koordinatni sistem svaki podatak koristi i na taj način osigurati da će ArcMap moći prikazati sve njih zajedno.


Strana 10 od 86


Nakon odabiranja koordinatnog sistema dijalog kutije bi trebalo da izgledaju ovako:

Komandom Add To Favorites (unosenje u favorite) nakon izabiranja koordinatnog sistema obezbeñujemo da nam se sledeći put koordinatni sistem nalazi na početnom prozoru u folderu Favorites.

Nakon definisanja koordinatnog sistema a pre samog procesa georeferenciranja moramo podesiti još i merne jedinice. Kada se pokrene novi dokument prvi put, u status baru se može očitati da GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 11 od 86


su jedinice mere nepoznate. Ova procedura se radi u istom prozoru kao i za koordinatni sistem:

Nakon definisanja koordinatnog sistema u istom prozoru odabiramo listić General. U polje Name umesto postojeće reči Layer, radi lakšeg snalaženja, unesemo reč Slojevi, promena će se videti u prostoru Table of Contents. Klikom na padajući meni Display pojavljuju se serija različitih vrsta mernih jedinica od kojih se mi opredeljujemo za metre, markiranjem ovog polja smo se opredelili za metre i još preostaje da sve promene potvrdimo klikom na OK. Postupak georeferenciranja karte može da počne. Obzirom da smo uneli samo jednu kartu u radni prostor, u padajućem meniju “Slojevi” (Layers) se nalazi samo jedan ciljni sloj pa će ga ArcMap automatski selektovati. U slučaju kada imamo više karata moramo se uveriti da nam se u tom prostoru nalazi ona karta koju hoćemo da georeferenciramo.

, u tom trenutku kursor menja oblik i dobija Na pločici “Alatke” (Toolbar) kliknemo na ikonicu oblik ikonice (lupa). Ovu alatku ćemo koristiti da bi smo uveličali površinu na kojoj hoćemo da postavimo kontrolnu tačku. Kontrolna tačka se postavlja u centar presecanja dve poznate koordinate na karti. Kako bi smo uprostili dalji rad bilo bi dobro da pre nego počnemo da postavljamo kontrolne tačke, na karti pronadjemo gde se nalaze tačke koje imaju poznate vrednosti koordinata. Da bi smo to učinili kursor postavljamo u poziciju malo iznad prostora koji treba uveličati, kliknemo levim klikom i držeći dugme povlačimo miš dijagonalno od tačke gde smo prvo postavili kursor. Kada napravimo željeni kvadrat puštamo dugme miša i željeno polje će se tog trenutka uveličati. Ukoliko nismo zadovoljni dobijenom rezolucijom ponavljamo postupak GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 12 od 86


dok se ne dobije tražena rezolucija. Tražena rezolucija je ona kada se georeferentna tačka vidi u krupnom planu.

Kliknuti ovde

Tačka koju uveličavamo

Ovde se nalaze poznate vrednosti za XiY koordinate Klikom na ikonicu Add Control Point koja se nalazi na pločici “Georeferencing” započinjemo georeferenciranje karte. Kursor sada menja oblik i postaje crni krstić. Krstić postavljamo u poziciju gde mislimo da se koordinate poznatih vrednosti (X i Y) presecaju. Kada smo sigurni da smo ga postavili na tačno mesto kliknemo levim klikom na mišu. U tom trenutku će se crni krstić pretvoriti u zeleni, nešto veći, krstić koji ostaje nepomičan u tački u kojoj smo kliknuli mišem a kursor možemo i dalje pomerati. U tom trenutku smo odredili tačku kojoj ćemo sada dodeliti vrednosti X i Y koordinate koje se nalaze upisane na karti koju georeferenciramo. Sada sa par klikova na ikonicu Fixed Zoom Out , koja se nalazi u pločici sa alatkama, smanjujemo rezoluciju (odzumiramo) karte do trenutka kada jasno na karti očitavamo vrednosti koordinata.


Strana 13 od 86


Spremni smo sada da unesemo vrednosti koordinata a to ćemo uraditi tako što kliknemo desnim klikom miša kada je kursor u blizini kontrolne tačke i u tom trenutku se pojavljuje aplikacija sa dve opcije. Opcija Cancel Point se koristi kada nismo zadovoljni gde smo postavili tačku i želimo da je izbrišemo i ponovimo postupak. Input X and Y je opcija koju ćemo odabrati ako smo zadovoljni kako smo postavili tačku, a zatim uneti koordinate. Levim klikom miša na Input X and Y se otvara aplikacija Enter Coordinates sa praznim poljima predviñenim da se unesu vrednosti koordinata.

Kada smo uneli odgovarajuće vrednosti za X i Y koordinate, koje smo pročitali sa karte ostaje nam samo da potvrdimo unos sa jednim klikom na OK. Prozor nestaje i na mestu gde je naša tačka se pojavljuje crveni krstić. Na ovaj način smo odredili prvu tačku u procesu georeferenciranja. Nekada se dešava da nakon postavljanja prve tačke nestane karta iz radnog prostora tada samo treba kliknuti na ikonicu koja se nalazi na pločici Alatke i tada će se karta vratiti ali u početnoj rezoluciji. Da bi georferenciranje bilo završeno, na ovaj način se moraju odrediti još minimum 3 tačke, ali se preporučuje da ih bude više, pa se po istom postupku odrñuje još nekoliko tačaka. Treba napomenuti da kontrolne tačke moraju biti ravnomerno rasporeñene po celoj površini rastera, naravno u zavisnosti od toga da li je to moguće jer se često dešava da se usled lošijeg crtanja karte, čestog fotokopiranja i kvaliteta skeniranja na tačkama ne može sa tačnošću odrediti centar ili se ne mogu očitati vrednosti koordinata. Nakon 4. odreñene tačke dobijamo mogućnost da proverimo grešku georeferenciranih tačaka. Naravno, usled gore navedenih razloga pri izradi karte, nemoguće je postaviti kontrolne tačke na mesto gde one zaista pripadaju pa prema tome postoji izvesna greška u odnosu na njihov pravi položaj u prirodi. Ali mi moramo težiti da ta greška bude što je moguće manja. Kada georeferenciramo tačku na skeniranoj karti ArcMap ostavlja dva krstića, jedan je zelene boje koji GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 14 od 86


obeležava tačku koju smo mi odredili a drugi je crvene boje koji softver sam dodeljuje i ona predstavlja stvarnu poziciju tačke u odnosu na koordinatni sistem ArcMapa, krstići su povezani plavom linijom.

Da bi smo proverili koliko je odstupanje (greška) koristićemo ikonicu View Link Table koja se takoñe nalazi na alatnoj traci Georeferencing. Klikom na nju otvara se prozor Link Table u čijoj dijalog kutiji se nalaze do tog trenutka definisane tačke. U koloni Link su redni brojevi tačaka po redu kojim ste radili, dakle 7. tačka je poslednja tačka koja je definisana. Kolone X i Y Source predstavljaju koordinate definisinih tačaka u odnosu na koordinatni sistem same karte (sa centrom u donjem levom uglu skenirane karte) dok su kolone X i Y Map koordinate u odnosu na koordinatni sistem TMYUG7. U koloni Residual se može očitati razlika (greška) izmeñu pozicija definisanih tačaka i stvarnih tačaka, tj. izmeñu crvenog i zelenog krstića. Ukupna greška georeferenciranja se vidi u polju Total RMS Error a ona ne sme preći 5 metara.


Strana 15 od 86


U slučajevima kada greška prelazi 5 metara neophodno je korigovati grešku tako što ćemo obrisati tačku koja ima najveću grešku i na drugom mestu ponovo odrediti poziciju kontrolne tačke. Tačku ćemo obrisati tako što ćemo je prvo selektovati mišem a onda kliknuti na ikonicu (nalazi se u gornjem desnom uglu predhonog prozora). Ovu Delete Control Point proceduru ponavljati dokle god ne dobijemo optimalan broj kontrolnih tačaka a da je ukupna greška pri tom ispod 5 metara. Kada smo sigurni da smo definisali dovoljan broj kontrolnih tačaka i da su u granicama dozvoljene greške ostaje nam samo da “zapamtimo” (usvojimo) odrañeno. To ćemo učiniti tako što kliknemo na alatnu traku Georeferencing a zatim kliknemo na Update Georeferencing, zatim ponovo Georeferencing pa Update Display i na kraju isti proces a onda Delete Control Points.

Nakon ovoga bi na karti trebalo da se izgube krstići i u statusnoj traci bi takoñe trebalo doći do promena. Iz lokalnih koordinata ( ) u statusnoj traci se pojavljuju koordinate po Gauss-Kruger-ovoj projekciji ( ) koje smo predhonim postupkom definisali (statusna traka se nalazi u donjem desnom uglu radnog okruženja).


Strana 16 od 86


KREIRANJE PROSTORNE BAZE PODATAKA (GEODATABASE) I NJEHIN ELEMENATA

Geodatabase je skup različitih tipova geografskih podataka i predstavlja izvornu strukturu skladištenja i upravljanja podacima u ArcGIS-u. Podržava sve tipove podataka koji se koriste u ArcGIS-u, kao što su: -

Feature klase: Predstavljaju skup homogenih prostornih obeležja koji imaju istu prostornu predstavu. Četiri najčešće korišćene feature klase u ArcGIS-u su tačke, linije, poligoni i anotacije. Na sledećoj slici prikazana su četiri niza podataka na istoj lokaciji: šahtovi kao tačke, kanalizaciona mreža kao linije, parcele kao poligoni i nazivi ulica kao anotacije.

-

Tabele: Predstavljaju formu skladištenja atributa geografskih podataka. Tabelarni podatak predstavlja osnovu za rad sa prostornim obeležjima, jer omogućava vizualizaciju podataka i sprovoñenje različitih upita i analiza nad podacima.

-

Rasteri: Predstavljaju formu skladištenja kontinuiranih geografskih podataka u dva oblika: rasterska slika i rasterni podaci. Za oba oblika je karakteristična organizacija podataka u mrežu ćelija tzv. pixel-a, gde je svaki pixel nosilac informacije. Kod rasterskih slika, pixel nosi informaciju o boji, dok kod rasterskih podataka može nositi i druge atributne vrednosti: nadmorsku visinu, ugao nagiba, ekspoziciju reljefa, talasnu dužinu i sl. Rasterske slike su sve fotografije (uključujući i aerofotografije) i skenirani dokumenti, dok je najreprezentativniji primer rasterskih podataka satelitski snimak.

ArcGIS podržava tri osnovna tipa geodatabase: -

Personal Geodatabase. Čuva se u Access-u. Veličina je ograničena na 2 GB, ali je efektivna veličina od 250 do 500 MB po bazi. Koristi se isključivo na Windows platformi i dostupna je jednom korisniku editoru i nekolicini korisnika readera istovremeno.

-

File Geodatabase. Čuva se u fajl folderu, i nema ograničenja u veličini (tabela može iamti do 256 TB). Radi na bilo kojoj platformi i dostupna je jednom korisniku editoru i nekolicini korisnika readera istovremeno.


Strana 17 od 86


-

Enterprise Geodatabase. Čuva se u RDBMS (Oracle, SQL Server, DB2, Informix). Dostupna je za više korisnika editora i više korisnika readera istovremeno. Koristi ArcSDE.

Sve podatke koje ćemo digitalizovati smestićemo u obliku feature klasa u personal geodatabase koju ćemo prethodno kreirati u ArcCatalog-u. Napravićemo nekoliko foldera na Vašem računaru radi bolje organizacije podataka, kao npr. Baza i Podloge. Kada smo napravili predložene foldere otvorićemo ArcCatalog (Start>All Programs>ArcGIS>ArcCatalog).

Sada ćemo u ArcCatalog-u ući u folder Baza koji smo napravili. To možemo uraditi u navigacionom stablu ili u prostoru Contents. Kada smo stigli na željenu poziciju započećemo pravljenje personal geodatabase. Na praznoj beloj površini u folderu Baza desnim klikom na miš će se otvoriti kontekst meni u kome


Strana 18 od 86


izabiramo (postavljamo kursor na) opciju New, a zatim u New meniju koji se bude otvorio biramo opciju Personal Geodatabase, i odmah zadajemo željeno ime baze, npr. Lebane. Prozor u ArcCatalogu bi trebalo da izgleda kao na donjoj slici.

U ArcCatalog-u se Feature klase koje dele isti koordinatni sistem mogu definisati u okviru Feature dataset-a. Feature dataset omogućava da se takve Feature klase tematski i prostorno integrišu. Njihova prvenstvena namena ogleda se u tome što omogućavaju da se Feature klase povežu u zajedničku kolekciju podataka radi formiranja topologije, geometrijske mreže, Network Dataset-a i Terrain Dataset-a. Nabrojane strukture moguće je formirati isključivo u okviru Feature dataset-a. Formiraćemo Feature dataset Granica u okviru kojeg ćemo, kasnije, kreirati Feature klasu koje će predstavljati granicu obuhvata plana. U ArcCatalog-u u navigacionom stablu kliknemo desnim klikom na bazu koju smo kreirali (Lebane) i otvara nam se kontekst meni gde izabiramo New, a a zatim u New meniju koji se bude otvorio biramo opciju Feature Dataset.


Strana 19 od 86


Otvara se prozor New Feature Dataset gde zadajemo ime Feature Dataset-a (Granice). Kliknemo na Next.

U sledećem koraku potrebno je definisati koordinatni system za Feature dataset-a. Sve Feature klase koje kreiramo u okviru ovog Feature dataset-a naslediće njegov koordinatni sistem. Biramo koordinatni sistem TMYUG7 koji smo već koristili u procesu georeferenciranja i kliknemo na Next.


Strana 20 od 86


U sledećem prozoru se može definisati vertikalni koordinatni sistem. Kako naši podaci ne zahtevaju vertikalni koordinatni sistem, ovaj korak ćemo preskočiti klikom na Next. U prozoru koji sledi zadaje se x, y, z i m tolerancija. XY tolerancija predstavlja minimalnu udaljenost koja razdvaja dve koordinate. Dakle, sve koordinate koje se nalaze na udaljenosti manjoj od definisane tolerancije, smatraće se da koincidiraju. Tolerancija 10 puta veća od XY rezolucije (numerička preciznost skladištenja x i y koordinata) u najvećem broju slučajeva, predstavlja optimalnu vrednost. To znači da, ako su nam koordinate zadate na četiri decimale tj. 0.0001 metar, xy tolerancija bi trebalo da bude 0.001 metar. To je i ponuñena vrednost u ArcGISu, tako da ćemo je prihvatiti i, pošto ne baratamo z i m vrednostima, klikom na Finish završavamo kreiranje Feature dataset-a Granice.

Sada ćemo u okviru Feature dataset-a Granica kreirati Feature klasu Granica. U ArcCatalog-u u navigacionom stablu kliknemo desnim klikom na Feature dataset Granica i otvara nam se kontekst meni gde izabiramo New, a zatim u New meniju koji se bude otvorio biramo opciju Feature Class.


Strana 21 od 86


U dijalog prozoru koji se otvara definišemo naziv Feature klase (Name), Alias, tip (Type), kao i to da li naši podaci sadrže Z i M koordinate (Geometry Properties).

Naziv Feature klase je njen jedinstveni identifikator. On ne može sadržati blanko polja (space), znakove interpukcije ili počinjati brojem. Takoñe, treba izbegavati i „naša“ slova: š, ñ, ž, č, ć. Najpopularniji način imenovanja Feature klasa je spajanje naziva koji sadrže više reči u jednu reč, ili korišćenje donje crte. Na primer „GranicaBlokova“ ili „Granica_Blokova“. U ovom slučaju u polju Name za naziv upisujemo Granica. Alias predstavlja alternativni naziv i to je obično naziv koji bliže opisuje feature klasu. Za razliku od „stvarnih“ naziva kod kojih se mora voditi računa o načinu zadavanja imena, Aliasi mogu počinjati brojem, sadržati blanko polja, znake interpukcije, naše karaktere, te je pomoću njih GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 22 od 86


jednostavnije opisati Feature klasu. Na primer, moguće je zadati alias „Granica Bloka“. Kada se jednom definiše Feature klasa, njen naziv se ne može promeniti, ali se može promeniti njen alias. Kada se Feature klasa doda u ArcMap, ona se automatski prikazuje svojim aliasom, dok su u ArcCatalogu Feature klase uvek predsatvljene svojim stvarnim imenom. U našem slučaju u polju Alias upisujemo Granica. Postoji nekoliko tipova Feature klasa. Od tipa podataka koje će sadržati Feature klasa zavisi i tip Feature klase. Na primer, trafostanice će biti sačuvane kao tačke („point feature“ klasa), vodovi će biti sačuvani kao linije („line feature“ klasa), a parcele kao poligoni („polygon feature“ klasa). Postoje sledeći tipovi Feature klasa: Points - Tačke Lines - Linije Polygons - Poligoni Annotation - Anotacije Dimensions - Dimenzije Multipoints - Multitačke Multipatches – Trodimenzionalni poligoni Najčešće se koriste tačke, multitačke, linije, poligoni i anotacije, dok su ostali tipovi uskospecijalizovani. Ukoliko je neophodno da naši podaci imaju i teću koordanatu (visinu) štikliraćemo opciju „Coordinate include Z values“, a ukoliko je potrebno da podaci imaju i merljivost po liniji, štikliraćemo opciju „Coordinate include M values“. Sledeći korak predstavlja definisanje atributa koje ćemo unositi u atributnu tabelu. Atributi se skladište u tabeli, gde je svaki atribut predstavljen zasebnom kolonom, dok svaki prostorni entitet (svaka tačka, linija, poligon) predstavlja zasebni red. Definisanje kolona sprovodimo tako što ćemo u koloni „Fields“ uneti inicijalno ime kolone, koje mora biti kreirano po istim pravilima kao i Feature klasa. Kao i kod Feature klasa, i kod imena kolona je moguće definisati „Alias“ . U koloni „Data type“ biramo koji ćemo tip podataka skladištiti u svakoj koloni. Tip podataka zavisi od atributa koje želimo da skladištimo, i shodno tome, postoje nekoliko tipova podataka: -

-

-

-

Text: smeštaju se teksutalne informacije i moguće je definisati dužinu mogućeg upisa slovnih mesta (uključujući i prazna slovna mesta); Short Integer: to je brojčani tip polja u koji se smeštaju celobrojne vrednosti u opsegu od -32,768 do 32,767 i na osnovu koje je moguće izvršavati matematičke operacije; Long Integer: to je brojčani tip polja u koji se smeštaju celobrojne vrednosti u opsegu od -2,147,483,648 do 2,147,483,648 i na osnovu koje je moguće izvršavati matematičke operacije; Flaot (single precision): brojčani tip polja u koji se smeštaju brojevi sa decimalnim zapisom u opsegu -3.4E38 do 1.2E38 (Napomena: decimalne zapise ne možete skladištiti u Integer poljima!); Double (double precision): brojčani tip polja u koji se smeštaju brojevi sa decimalnim zapisom u opsegu 2.2E308 do 1.8E308 (Napomena: decimalne zapise ne možete skladištiti u Integer poljima!); Date: polje u koje je moguće skladištiti datume i vremena u formatima mm/dd/yyyy hh:mm:ss is a specifikacijom AM/PM; BLOB: polje u kojem je moguće skladištiti podatke kao dugačak niz binarnih brojeva; Raster: polje u koje je moguće uskladištiti rasterske slike.

Dakle, neophodno je voditi računa o tome kakve atribute ćemo skladištiti. Dakle ako želimo da sprovodimo matematičke operacije, neophodno je da izaberemo Integer ili Float/Double tipove, a ako želimo da skladištimo tekst, onda je neophodno izabrati tip Text (String). Mi ćemo kreirati GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 23 od 86


kolonu u koju ćemo smeštati broj parcele. Za tu svrhu ćemo iskoristiti tip Text (String), jer u oznakama parcela ne učestvuju isključivo brojevi. Kolonu ćemo nazvati Br_Parcele, a kao Alias dodelićemo naziv Broj Parcele. Dužinu tekstualnog polja ćemo odrediti na 20, upisavši broj 20 u red Lenght.

Tabele se kreiraju na sličan način kao i Feature klase, ali izvan Feature Dataset-a (dakle direktno u geodatabase). Postupak se razlikuje samo u tome što tabele nemaju prostorno definiciju, tako da ne dodeljujemo tip geometrije i koordinatne sisteme, već samo naziv i Alias naziva i kolone.


Strana 24 od 86


DIGITALIZACIJA U prethodnim poglavljima smo naučili kako se kreira Geodatabase sa Feature Dataset-ovima i Feature klasama. Nakon toga, naučili smo kako se georeferenciraju skenirane karte. Ovim postupcima smo dobili osnovu za digitalizaciju podataka. Digitalizacija podataka predstavlja prevoñenje objekata sa rastera u vektore i dodeljivanje atributa tim vektorskim objektima. Ono što sledi predstavlja primer kako upotrebiti ArcMap i alatnu traku Editor da bi smo predstavili objekte sa karata u digitalnoj formi. Pre nego što počnemo sa digitalizacijom, moramo ubaciti prethodno kreiranu Feature klasu Granica u ArcMap, unutar koje ćemo iscrtavati (digitalizovati) objekte sa mape.

Nakon ubacivanja Feature klase Granice u ArcMap, možemo otpočeti proces digitalizacije. Pre toga, na kratko ćemo se upoznati sa pločicom Editor.

Alatka Edit: Omogućava nam da izaberemo neku od opcija editovanja koje se nalaze u meniju.

Padajući meni Tool: Koristimo ga kada hoćemo da iscrtamo objekat za odabir alatke kojom ćemo se poslužiti.


Padajući meni Current Task: U ovom meniju odabiramo zadatak koji hoćemo da izvršimo i direktno je vezan za slojeve.

Padajući meni Target layer: U njemu se nalazi ime sloja koji trenutno koristimo. Prilikom digitalizacije treba voditi računa da nam se u ovom polju nalazi uvek onaj sloj koji želimo da radimo da ih ne bi smo pomešali.

Strana 25 od 86


Skeč

Objekat (poligon)

Šta je skeč i šta se sa njime radi? Skeč predstavlja oblik koji mi crtamo (skup tačaka), odnosno skicu objekta, i koji nam omogućava izvršavanje različitih zadataka prilikom digitalizacije, kao što su dodavanje drugih elemenata, menjanje elemenata i preoblikovanje objekata. Da bi smo digitalizovali neki objekat moramo prvo napraviti skeč. Zadaci koje možemo izvršavati su izlistani u padajućem meniju Current Task. Na primer, opcija Create New Feature koristi skeč kako bi napravio novi objekat. Skeč ne predstavlja sam po sebi geometrijsku figuru, već njenu skicu, tj. kako će ona izgledati. Tek nakon dvostrukog klika na poslednjoj tački, ili pritiskom tastera F2 na tastaturi, skeč će postati geometrija upisana u bazu. Kada digitalizujemo u ArcMap, onda digitalizujemo grupu istih objekata koji su prikazani na karti. Sloj zapravo predstavlja grupu objekata istih osobina, na primer, grupa tačaka (hidranti, npr.) ili grupa poligona (granice parcela, npr.). Proces digitalizacije započinjemo otvaranjem padajućeg menija Editor a zatim se opredeljujemo za komandu Start Editing, koja otpočinje sesiju editovanja.. U tom trenutku će se otključati komande vezane za editovanje (digitalizaciju). Digitalizaciju možemo započeti od bilo kojeg objekta – Feature klase koja je ubačena u ArcMap. Ukoliko postoji više Feature klasa koje potiču iz različitih baza, prilikom pokretanja sesije editovanja bićemo upitani koju bazu želimo da editujemo, jer je moguće editovati samo jednu bazu u vremenu. Mi ćemo mi krenuti od Feature klase Granice koju smo ranije kreirali unutar Geodatabase Lebane. Dobro bi bilo, pre početka digitalizacije, uveličati (zumirati) kartu na položaj koji nam odgovara a to će biti linija objekta koji hoćemo da digitalizujemo. To ćemo uraditi pomoću ikonice Zoom In (proces uveličavanja je ranije objašnjen u poglavlju Georeferenciranje). Kada smo uveličali kartu do željene rezolucije tako da liniju vidimo u razmeri kao što je prikazano na slici (naravno, zumiranje je subjektivna stvar i zavisi od Vašeg viñenja) kliknemo na alatku

i možemo početi sa iscrtavanjem tačaka.

Kursor sada dobija novi oblik u vidu “mete”.

Pokretanje sesije editovanja GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 26 od 86


Postavljanjem tačaka duž izabrane linije pravimo poligone. Crtanje skeča treba shvatiti kao preslikavanje slike sa karte, dakle, pokušaćemo da opišemo željeni objekat postavljanjem tačaka po liniji, postavljamo prvu tačku na crtež levim klikom miša i to na liniju koja predstavlja granicu. Kako bismo osigurali da su podaci prostorno konzistentni, tj. da nema preklapanja izmeñu susednih poligona (naročito kada se radi o iscrtavanju parcela), potrebno je koristitu set alata Snapping. Njima pristupamo kroz meni Edit na alatnoj traci Editor i biramo opciju Snapping. Tada nam se otvara prozor Snapping Enviroment unutar koje ćemo definisati opcije Snapovanja. Snap-ovanje nam omogućava preciznost i mogućnost poklapanja sa tačkama i linijama susednih objekata. Prilikom iscrtavanja granica parcela, nikada sa sigurnošću ne možemo sa preciznošću iscrtati novi susedni poligon poštujući granicu već iscrtanog poligona. O korišćenju Snap-ovanja biće reči tokom objašnjavanja postupka digitalizacije.

Trudimo se da se tačka postavi na sredinu linije što je preciznije moguće. Ukoliko nismo zadovoljni preciznošću jednostavno zumiramo sliku do te mere kada liniju vidimo dovoljno dobro da možemo da postavimo tačku precizno. Nastavljamo dalje, postavljajući sledeću tačku. Zeleni kvadratići u skeču predstavljaju već postavljene tačke dok crveni predstavlja poslednju tačku koju smo postavili (ArcGIS pamti redosled iscrtavanja tačaka i numeriše ih počevši od broja 0). GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 27 od 86


Nastavljamo dalje, treću, četvrtu, ... Prilikom rada postojaće potreba da pomeramo kartu u prostoru. Postoji nekoliko načina kako možemo pomerati kartu u toku rada: pomoću klizača na . Alatka Pan prozoru (desni i donji), pomoću strelica na tastaturi, ili korišćenjem alatke Pan se može aktivirati bilo pritiskom na samu ikonicu na Tools alatnoj traci, pri čemu se iscrtavanje prekida za trenutak i moguće ga je nastaviti ponovnim uključivanjem alatke Sketch Tool na alatnoj traci Editor, ili pritiskom taster slova C na tastaturi i njegovim držanjem, pri čemu se iscrtavanje prekida za sve vreme držanja taster C, pa je tada moguće pomerati mapu. Isto važi i za alatke Zoom In (taster slova Z) i Zoom Out (taster slova Y), s tim što tu možemo koristiti i točkić miša. Kada smo opisali celu liniju Granice i došli ponovo pred početnu taču skeč ćemo završiti tako što ćemo kursor postaviti na liniju blizu prve tačke i dvaput kliknuti levim klikom ili pritisnuti F2 na tastaturi, na taj način skeč postaje poligon koji biva ispunjen bojom (boja je automatski dodeljenja od strane ArcGIS-a, a kasnije će biti reči o simbologiji i menjanju boja).

Poslednja tačka

Kursor Početna tačka


Strana 28 od 86


Čim se skeč završi i postane geometrijska figura, on ostaje selektovan, i tada je moguće unositi atribute. Kako bismo izbegli situaciju da prvo iscrtamo sve poligona pa tek naknadno da unosimo njihove atribute, koristićemo Attribute Dialog prozor. U sesiji editovanja, atribute svakog selektovanog objekta možemo videti ili kroz atributnu tabelu, ili kroz atributni dijalog. Atributnoj tabeli pristupamo tako što kliknemo desnim klikom na željeni sloj u Table of Contents i izaberemo opciju Open Attribute Table, i tada nam se otvara atributna tabela, u kojoj možemo pregledati sve dostupne atributne podatke za pomenuti sloj, a oni objekti na mapi koji su selektovani biće plavom bojom označeni i u tabeli (atributna tabela i geometrijski objekti na mapi čine jednu celinu). Prozor Attribute Dialog se otvara klikom na ikonicu Attribute Dialog u alatnoj traci Editor, pri čemu dobijamo prozor unutar kojeg je moguće videti samo atribute selektovanog objekta. Te atribute moežmo menjati.

Kada smo otvorili prozor atributnog dijaloga, u redu Broj Parcele ćemo uneti karakterističan broj parcele očitan sa mape. Obzirom da je poligon koji smo napravili prekrio celu kartu i ne možemo GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 29 od 86


da vidimo šta se nalazi ispod poligona neophodno je promenimo procenat prozirnosti sloja (transparentnost).

Da bi smo promenili procenat transparentnosti moramo prvo otvoriti prozor Layer Properties-a to ćemo učiniti kada u prostoru Table of Contents kursor miša postavimo na sloj koji hoćemo da promenimo i kliknemo desnim klikom miša, otvara se meni koji nudi više mogućnosti, mi se opredeljujemo za poslednju mogućnost a to je Properties a zatim se otvara traženi prozor. Klikom na jezičak Display dolazimo na traženu poziciju u kojoj se nalazi polje Transparent. Kada prvi put posetimo ovu lokaciju u polju Transparent se nalazi broj 0 što nam govori da je sloj trenutno potpuno neproziran, meñutim, sve vrednosti iznad 0 povećavaju prozirnost sloja, na vrednosti 100% sloj je potpuno proziran. Unećemo sada vrednost 30 i kliknuti OK a zatim proveriti da li nam odgovara ta vrednost. Tada ćemo moći videti georeferenciranu kartu kroz iscrtani poligon, što nam olakšava digitalizaciju. Sada već možemo bez problema pročitati karakteristični broj parcele i uneti ga u atributni dijalog.


Strana 30 od 86


Sledeće ćemo iscrtavati poligon koji je susedan već iscrtanom poligonu. Kako bismo ispoštovali preciznost, potrebno je da uklučimo opcije Snap-ovanja. Kao što je ranije objašnjeno, pristupićemo Snapping Enviroment i uključićemo opcije Snap-ovanja za sloj Granice tako što ćemo štiklirati kućice u kolonama Vertex i Edge (vertex je svaka tačka skice, a edge svaka linija koje povezuje dve tačke). To znači ta će se kursor miša pomeriti na blisku tačku, odnosno liniju susednog poligona prilikom iscrtavanja ukoliko se nañe na odreñenom rastojanju od njih. To rastojanje se po default-u meri u pixel-ima i iznosi 7 pixel-a (moguće je promeniti jedinice i broj). Tek tada možemo biti sigurni da će se tačke i linije susednih poligona poklapati.


Strana 31 od 86


Koristeći prethodno opisane akcije, iscrtaćemo ostatak poligona, tj. parcela i unećemo njihove atribute. Kada smo došli do kraja digitalizacije ili želimo da prestanemo sa digitalizacijom pre kraja potrebno je da snimimo dosadašnji rad. To ćemo učiniti kada klikom na padajući meni Edit odaberemo opciju Save Edits a zatim ponovnim klikom na padajući meni Edit odaberemo opciju Stop Edits.

Ukoliko iscrtavamo parcele sa područja više katastarskih opština (ili bilo koje druge poligone koji su na višem nivou organizovani u neke kategorije), potrebno je da te parcele imaju atribut pripadnosti katastarskoj opštini. Zbog toga je potrebno kreirati novu atributnu kolonu u koju ćemo upisivati pripadnost katastarskoj opštini. Ranije smo videli postupak kreiranja kolona kroz ArcCatalog. Sada ćemo kreirati kolonu kroz ArcMap, tj. atributnu tabelu. Otvorićemo atributnu tabelu sloja Granice. U dnu prozora postoji dugme Options i klikom na njega možemo pristupiti raznim opcijama rada sa tabelom. Tu postoji i opcija Add Field. Izborom te opcije, otvara nam se novi prozor, u kojem ćemo izabrati koji tip kolone želimo, kako će se ona zvati, njen Alias, kao i ostale parametre ukoliko su potrebni. Mi ćemo izabrati tip Text, kolonu ćemo nazvati KO, Alias Katastarska Opština, a za dužinu naziva unećemo 70. Pritiskom dugmeta OK, videćemo da je nova kolona dodata u našu tabelu.


Strana 32 od 86


Sada možemo pristupiti unosu podataka za pripadnost katastarskoj opštini. Jedna opcija je da podatke unosimo pojedinačno za svaku parcelu, a druga opcija je da to možemo učiniti za grupu, što nam olakšava posao. Zatvorićemo atributnu tabelu, i na našoj mapi, koristeći alatku Select Features koja se nalazi u alatnoj traci Tools, selektovaćemo (označićemo, markiraćemo) jedan ili više poligona. Dovoljno je kliknuti bilo gde unutar poligona i na taj način će on biti selektovan, u to ćemo biti sigurni ako se oko njega pojavi plava linija.

Neselektovan poligon

Selektovan poligon

Takoñe možemo selektovati više poligona istovremeno bez obzira da li se dodiruju ili ne. Kada smo izabrali alatku za selektovanje dovoljno je da držimo stisnut taster Shift na tastaturi i klikati na poligone koje hoćemo da selektujemo, oni će se selektovati jedan za drugim. Koristeći prethodno opisan postupak, selektovaćemo sve poligone koji pripadaju jednoj katastarskoj opštini.


Strana 33 od 86


Nakon selektovanja, otvorićemo atributnu tabelu, i klinućemo na dugme Selected u dnu prozora, koje nam daje mogućnost da pregledamo samo selektovane objekte (svi su označeni plavom bojom).

Kako bismo uneli naziv katastarske opštine za selektovanu grupu objekata, kliknućemo desnim klikom na naziv kolone Katastarske Opštine i iz menija izabraćemo opciju Field Calculator. Field Calculator nam omogućuje da za odreñenu kolonu koristeći matematičke operacije ili odreñene skripte možemo dodati atribute. Npr., ako imamo površinu objekata u kvadratnim metrima (to se kod poligona automatski dodeljuje u kolonu SHAPE Area) i znamo da je vrednost kvadratnog metra recimo 100€, u posebnoj koloni koju smo kreirali, npr., Vrednost, izračunaćemo vrednosti kroz Field Calculator uz pomoć formule Vrednost = SHAPE_Area * 100.


Strana 34 od 86


S obzirom da nama nije potreban matematički proračun da bismo uneli podatke, mi ćemo koristiti jedan mali skript kako bismo uneli podatke. U polju predviñenom za definisanje operacije kucaćemo (npr.) ’’Prokuplje – grad’’. Gornji navodnici u stvari predstavljaju početak i kraj skripte pomoću koje unosimo tekstualne atribute (dok kod matematičkih operacija nema navodnika), a u sama polja kolone se upisuje samo sadržaj koji se nalazi izmeñu navodnika. Neophodno je da i na početku i na kraju budu „gornji“ navodnici, jer u suprotnom neće biti moguće izvrštiti operaciju. Klikom na dugme OK, ArcGIS će automatski popuniti polja selektovanih objekata sa atributom zadatim kroz Field Calculator (ukoliko ste van sesije editovanja, program će vas upozoriti na tu činjenicu, kao i da tu operaciju nećete moći vratiti u prethodno stanje – undo – ali da je svakako možete izvršiti; samo potvrdite klikom na dugme OK).


Strana 35 od 86


ISCRTAVANJE LINIJSKIH I TAČKASTIH OBJEKATA Nakon iscrtanih parcela, poželećemo da isrtavamo i neke druge objekta sa bilo koje druge georeferencirane mape. Recimo, želimo da iscrtamo ose saobraćajnica i temene tačke raskrsnica. Za tu svrhu moraćemo da kreiramo dve nove Feature klase: jednu linijsku u koju ćemo smeštati ose saobraćajnica kao linijske objekte i temene tačke raskrsnica kao tačkaste objekte. Koristeći prethodno stečena znanja, kreiraćemo ta dva nova elementa baze u istom Feature Dataset-u kao i granice parcela. Za ose saobraćajnica, kreiraćemo dve atributne kolone: jednu u koju ćemo unostiti podužni nagib saobraćajnice, a u drugu ćemo unositi dužinu na koju se odnosi ta vrednost nagiba. Za temene tačke raskrsnica, kreiraćemo kolonu koja će označavati jedinstveni broj tačke i nadmorsku visinu tačke. Kada smo uradili ove zadatke, ubacićemo Feature klase u ArcMap i po istom principu kao i ranije sprovesti digitalizaciju i unos atributnih podataka.

Pošto smo završili sa iscrtavanjem objekata i unosom atributa, trebamo da našu mapu uredimo kako bi bila preglednija, funkcionalnija i kako bismo kasnije mogili da je štampamo. Prvo je neophdono da pravilnim i funkcionalnim simbolima predstavimo naše objekte. Temene tačke raskrsnica su predstavljene tačkama sa odreñenom bojom koju ArcGIS automatski dodeljuje, bez obzira šta te tačke predstavljaju. Mi ćemo za naše potrebe temene tačke raskrsnica predstaviti crvenim simbolom mete odreñene veličine. Promeni simbologije slojeva možemo pristupiti na dva načina: kroz Properties svakog sloja zasebno kojim pristupamo desnim klikom na željeni sloj i izborom opcije Properties i kartice Symbology , ili direktnim klikom na simbol koji želimo da promenimo u Table of Contents.


Strana 36 od 86


U oba načina se pristupa Symbol Selector prozoru, koji sadrži predefnisinu i ranije kreiranu simbologiju, ali nam pruža mogućnost izmene postojeće i kreiranja nove simbologije. Unutar ArcGIS-a postoji preko 12000 predefinisanih, meñunarodno i kartografski standardizovanih simbola, koje je moguće koristiti, ili možemo kreirati naše sopstvene i distribuirati ih. Kako smo ranije odredili, temene tačke raskrsnica ćemo predstaviti crvenim simbolom mete odreñene veličine. Kliknućemo levim klikom miša na simbol temenih tačaka u Table of Contents i automatski će nam se otvoriti Symbol Selector prozor. U Symbol Selector prozoru ćete primetiti mnoštvo predefinisanih simbola, opciju za menjanje boja, veličine, ugla postavljanja, kao i opcije za dodavanje drugih predefinisanih simbola i skladištenje novih. Automatski su učitani samo default ESRI simboli, dok ostale predefinisane simbole morate dodati ručno. U Symbol Selector prozoru se tip simbologije razlikuje zavisno od tipa geometrije, tj. tačkasti simboli će biti ukoliko smo pristupili podešavanjima tačkaste Feature klase, linijski ukoliko je linijska, a poligoni simboli ukoliko je poligona. Klikom na dugme More Symbols možemo aktivirati ostale predefinisane grupe simbola, tako što ćemo te grupe štiklirati.


Strana 37 od 86


Kao što je rečeno, promeni simbola možemo pristupiti i levim klikom na simbol koji želimo da promenimo u Table of Contents. Ukoliko primenimo desni klik na isto mesto, pristupamo meniju za promenu osnovne boje simbola. Ukoliko želimo da kreiramo sopstvene simbole, koristićemo Style Manager, kojem se pristupa preko Tools osnovnog menija, pa izborom opcije Styles i onda Style Manager. Kroz Style Manager je moguće kreirati sopstvenu grupu simbola, boja i svih elemenata koji održavaju vizuelni identitet mape.

Simbologiju je moguće definisati na različite načine. Ukoliko želimo da grupišemo podatke po kategorijama, u Symbology tabu izabraćemo Categories opciju i u okviru nje nekoliko podopcija koje se tiču grupisanja objekata u različite kategorije, a prema jednom ili više atributa iz atributne tabele. Tako, npr., ukoliko imamo atribut pripadnosti parcela različitim katastarskim opštinama, možemo svaku parcelu koja pripada jednoj katastarskoj opštini automatski označiti jednom bojom, dok bi druge parcele imale boju shodno pripadnosti katastarskoj opštini. Ukoliko GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 38 od 86


imamo i atribut višeg ranga, tipa pripadnosti opštini, i to možemo uključiti, pa će parcele imati boje shodno pripadnosti opštini i katastarskoj opštini.

Ukoliko želimo da grupišemo brojčane vrednosti u odreñene klase, koristićemo opciju Quantities, gde je moguće grupisati objekte po odreñenim klasama a prema predefinisanim ili samostalno kreiranim matematičkim modelima. Moguće je definisati u koliko klasa želite, koje su granične vrednosti klasa, interval klasa i sl. Takoñe, možete grupisati objekte u klase tako da dobijate mogućnost graduisanja objekata kroz gradijente boja, veličine simbola ili proporcija simbola.

Ukoliko želite da vaše objekte i asocirane podatke predstavite kroz vizuelni izražajniji način, to je moguće uraditi kroz postavljanje grafikona i pitica. U Symbology tabu izabraćemo Charts opciju GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 39 od 86


i pod njom pitice ili grafikone, horizontalne ili vertikalne. Grafikonima i piticama predstavićemo atributne vrednosti kroz različite boje i veličine.

Sve objekte naše mape možemo i tekstualno označiti, ukoliko imamo tekstualne atribute u atributnim tabelama. ArcGIS pruža mogućnost širokog izbora predefinisanih opcija postavljanja tekstualnih oznaka u odnosu na objekat koji želimo da označimo. Moguće je označiti bilo koji objekat sa bilo kojim atributom iz atributne tabele. Tako ćemo tačke koje predstavljaju naselja označiti nazivima naselja, ulice nazivima ulica, a poligone parcela brojem parcele. Opcijama tekstualnog označavanja (ili labelisanja) pristupamo kroz Properties svakog sloja zasebno: desnim klikom na željeni sloj i izborom opcije Properties i kartice Labeling. Tu definišemo koji atribut ćemo koristiti za označavanje, opcije postavljanja teksta (boju, stil, font i sl.), opcije prostornog postavljanja teksutalnih oznaka prema položaju objekta, kao i opseg razmere prikazivanja labela.


Strana 40 od 86


Kod tačkastih objekata, postoji mogućnost postavljanja oznaka direktno na tačku, ili na odreñene položaje oko tačke: gore desno, desno, gore, levo, dole i sl. Moguće je definisati i prioritete postavljanja na više različitih položaja, vodeći računa o položaju svih ostalih tekstualnih oznaka na mapi. Što se tiče postavljanja oznaka linijskih objekata, labele je moguće postaviti direktno na liniju, iznda ili ispod linije, paralelno s linijom, poštujući zakrivljenost, upravno ili pod odreñenim uglom. Kod poligonih objekata, labele je moguće postaviti horizontalno unutar poligona, ili u smeru u kojem je moguće ispisati čitavu oznaku i sl. S obzirom da u mapi postoji više slojeva i svaki od tih slojeva može imati uključene labele, ArcGIS automatski proračunava, a prema psotavljenim zahtevima, najbolji položaj za svaku oznaku, koliko god njih bilo uključeno, i u bilo kojoj razmeri. Naravno, potrebno je voditi računa o tome koliko je labela uključeno, jer to može usporiti rad sa mapom. U tu svrhu možemo koristiti Scale Range opciju, pomoću koje možemo definisati opseg razmere u kojem će se karakteristična labela prikazivati.


Strana 41 od 86



Strana 42 od 86



Strana 43 od 86


SELEKTOVANJE PODATAKA Selektovanje omogućava identifikaciju i lakše lociranje objekata na karti i predstavlja nezaobilaznu radnju u procesu analize, editovanja podataka, sprovoñenja upita nad podacima i slično. Selektovanje je, takoñe, efikasan način izbora objekata nad kojima želimo da sprovedemo različite statističke operacije, promene atributa itd. Pored interaktivnog selektovanja koje je ranije objašnjeno (korišćenjem alatki Select Features , Edit , ili selektovanjem objekta direktno u tabeli sa atributima), objekte je moguće selektovati i na osnovu atributa, lokacije i grafike.

Selektovanje na osnovu atributa (Select By Attributes) Structured Query Language (SQL) je jezik za komunikaciju sa relacionim bazama podataka. Pomoću SQL izraza moguće je selektovati objekte ili zapise u tabeli koji figururaju u bilo kojem formatu podržanom od stane ArcMap. Format SQL izraza se, meñutim, razlikuje u zavisnosti od formata tj. tipa podataka. Selektovanje na osnovu atributa se vrši u Select By Attributes dijalog prozoru, koristeći SQL izraz. Ukoliko, na primer, želimo da selektujemo samo parcele koje imaju površinu veću od 300m2, klikom na Selection u glavnom meniju, a zatim klikom na Select By Attributes, otvaramo istoimeni dijalog prozor.

U prozoru Select By Attributes pod Layer biramo pomoću strelice padajućeg menija lejer u okviru kog će se vršiti selektovanje. U ovom slučaju treba izabrati lejer Parcele. Pod Method možemo da biramo da li ćemo kreirati novu selekciju, ili će se, ako eventualno već postoje neki selektovani objekti, nova selekcija pridodati ili oduzeti od postojeće selekcije. Klikom na strelicu padajućeg menija biramo Create a new selection. U prozoru u kom su navedena polja, dvostrukim klikom na ime polja dodajemo polje u Expression prozor. U ovom slučaju, kliknemo dvostrukim klikom na Shape_Area. Klikom na jedan od operatora biramo operator koji će učestvovati u SQL izrazu. Kliknemo na „>“, i zatim upišemo 300. Select By Attributes dijalog prozor bi sada trebalo da izgleda kao na sledećoj slici. GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 44 od 86


Klikom na dugme Verify možemo da proverimo da li smo koristili ispravnu SQL sintaksu ili da li će naš SQL izraz selektovati makar jedan objekat. Kliknemo na Apply. U statusnoj liniji biće prikazan broj selektovanih objekata.


Strana 45 od 86


Klikom na dugme Clear možemo da obrišemo SQL izraz, klikom na dugme Save ili Load možemo da sačuvamo, odnosno da učitamo postojeći SQL izraz. Kada smo završili selektovanje objekata klikom na Close zatvaramo Select By Attributes dijalog prozor.

Koristeći SQL jezik i princip selektovanja objekata na osnovu atributa, na jednostavan način smo uspeli da selektujemo veliki broj parcela čija je površina veća od 300m2. Ukoliko želimo da dobijenu selekciju sačuvamo kao Feature klasu ili Shape fajl, desnim klikom u Table of Contents na lejer koji je učestvovao u procesu selekcije otvaramo kontekst meni, gde izabiramo Data a zatim Export Data.


Strana 46 od 86


Otvara se dijalog prozor Export Data.


Strana 47 od 86


U padajućem meniju Export biramo opciju Selected features, čime obezbeñujemo da samo selektovane parcele sačuvamo kao novu Feature klasu. Klikom na dugme Browse otvara se prozor Saving Data. Pod Save as type izaberemo File and Personal Geodatabase feature classes, u suprotnom ćemo našu selekciju sačuvati kao Shape fajl ili SDE Feature klasu. Pod Name upišemo ime Feature klase koju ćemo kreirati, i klikom na strelicu padajućeg menija Look in izaberemo lokaciju na kojoj ćemo snimiti našu Feature klasu.

Na ovaj način smo kreirali novu Feature klasu koja će sadržati samo one objekte koje smo dobili kao rezultat prethodnog selektovanja.

Selektovanje na osnovu lokacije (Select By Location) Selektovanje na osnovu lokacije vrši se u Select By Location dijalog prozoru. Objekti se selektuju na osnovu njihovog relativnog položaja u odnosu na druge objekte. Na primer, moguće je selektovati samo one parcele koje se celom svojom površinom nalaze u okviru granice plana. Rešavanje ovakvih problema postiže se tzv. prostornim upitima. Kombinovanjem upita moguće je rešavati znatno složenije probleme. Postoji mnoštvo metoda selektovanja tj. operatora pomoću kojih se mogu selektovati tačke, linije ili poligoni jednog lejera (Input lejer) koji se nalaze u blizini ili se preklapaju sa tačkama, linijama ili poligonima istog ili drugog lejera (Selection lejer). -

Intersect

Intersect je operator pomoću kojeg se mogu selektovati objekti koji, geometrijski posmatrano, dele zajednički deo sa drugim objektima. Postoji nekoliko drugih operatora koji su identični, ili su samo specijalan oblik operatora Intersect, kao na primer: Are identical to, koji se koristi za uporeñivanje tačkastih objekata. Objekti u Input lejeru će biti selektovani ako su geometrijski identični objektima u Selection lejeru. Are within a distance of, kada se zadaje buffer područje. Objekti u Input lejeru će biti selektovani ako se nalaze na zadatoj udaljenosti od objekata u Selection lejeru.


Strana 48 od 86


Kada tražimo objekte koji se presecaju sa tačkastim objektima

Kada tražimo objekte koji se presecaju sa linijskim objektima

Kada tražimo objekte koji se presecaju sa poligonalnim objektima

Na slikama iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer se presecaju sa crvenim objektima. -

Are within a distance of

Ovaj operator kreira oko objekata iz Selection lejera buffer (područje, zonu) zadate veličine, a zatim selektuje sve objekte iz Input lejera koji presecaju buffer. Tipična primena ovog operatora je, na primer, pronalaženje prodavnica koje se nalaze na odreñenoj udaljenosti od centra grada, ili pronalaženje naselja koja se nalaze na odreñenom rastojanju od reke i slično.

Kada tražimo objekte koji se nalaze na odreñenoj udaljenosti od tačkastih objekata

Kada tražimo objekte koji se nalaze na odreñenoj udaljenosti od linijskih objekata


Strana 49 od 86


Kada tražimo objekte koji se nalaze na odreñenoj udaljenosti od poligonalnih objekata

Na slikama iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer se nalaze na odreñenoj udaljenosti od crvenih objektima. -

Completely contain

Da bi se smatralo da neki objekat u potpunosti sadrži drugi objekat, potrebno je da svaka tačka u geometriji ulaznog objekta padne unutar geometrije ciljnog objekta, ne uključujući njegove granice (ivice). Ciljni objekat mora da bude poligon.

Kada tražimo poligonalne objekte koji u potpunosti sadrže druge tačkaste, linijske ili poligonalne objekte

Na slici iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer u potpunosti sadrže crvene objekte. -

Are completely within

Da bi se smatralo da se neki objekat u potpunosti nalazi u okviru nekog drugog objekta, potrebno je da svaka tačka u geometriji ciljnog objekta u potpunosti padne unutar geometrije ulaznog objekta, ne uključujući njegove granice. Ulazni objekat mora da bude poligon, ili se mora napraviti buffer oko tačke ili linije da bi se koristio ovaj operator.

Kada tražimo objekte koji se u potpunosti nalaze unutar drugih poligonalnih objekata

Na slici iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer se u potpunosti nalaze unutar crvenih objekata. -

Have their center in

Ciljni objekat će biti selektovan ukoliko se centar njegove geometrije nalazi unutar izvornog objekta ili na njegovim ivicama.


Strana 50 od 86


Kada tražimo objekte čiji se centar nalazi unutar tačkastih objekata

Kada tražimo objekte čiji se centar nalazi unutar linijskih objekata

Kada tražimo objekte čiji se centar nalazi unutar poligonalnih objekata

Na slikama iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer se njihov centar nalazi unutar crvenih objekata. -

Share a line segment with

Kod ovog operatora, smatra se da ulazni i ciljni objekat dele linijski segment ukoliko njihove geometrije imaju najmanje dva zajednička susedna verteksa. Ulazni i ciljni objekti moraju biti linije ili poligoni.

Kada tražimo objekte koji dele linijski segment sa linijskim objektima

Kada tražimo objekte koji dele linijski segmet sa poligonalnim objektima

Na slikama iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer dele linijski segment sa crvenim objektima.


Strana 51 od 86


-

Touch the boundary of

Ulazni i ciljni objekat moraju biti linije ili poligoni. Ciljni objekat će biti selektovan ukoliko presek njegove geometrije sa geometrijom ulaznog objekta nije prazan skup, ali je presek njihovih unutrašnjosti prazan skup. To je definicija tzv. Clementini operatora. Medjutim, Touch the boundary of operator nije u potpunosti identičan, jer će i u slučaju da se linija ili poligon nalaze u potpunosti unutar drugog poligona takoñe obaviti selektovanje, ukoliko njihove geometrije dele linijske segmente, vertekse ili krajnje tačke (endpoint) sa ivicama tog poligona.

Kada tražimo objekte koji dodiruju ivicu drugog linijskog objekta

Kada tražimo objekte koji dodiruju ivicu drugog poligonalnog objekta

Na slikama iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer dodiruju ivicu crvenog objekta. -

Are identical to

Dva objekta se smatraju identičnim ukoliko su njihove geometrije striktno jednake. Tipovi objekata koji se uporeñuju moraju biti isti, odnosno, mogu se uporeñivati npr. linijski objekti, ali ne i tačkasti sa poligonalnim objektima.

Kada tražimo objekte koji su identični drugim objektima

Na slici iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer su identični crvenim objektima. -

Are crossed by the outline of

Ovaj operator podrazumeva da ivice ulaznog i ciljnog objekta moraju imati najmanje jednu zajedničku ivicu (edge), verteks (vertex) ili krajnju tačku (endpoint) a da pritom ne dele linijski segment. Ulazni i ciljni objekti moraju biti linije ili poligoni.


Strana 52 od 86


Kada tražimo objekte koji su presečeni drugim linijskim objektom

Kada tražimo objekte koji su presečeni drugim poligonalnim objektom

Na slikama iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer seku crvene objekte. -

Contain

Ovaj operator se razlikuje od ranije opisanog Completely contain operatoru u tome što geometrija ulaznog objekta mora da padne unutar geometrije ciljnog objekta uključujći njegovi granice. Ciljni objekat mora da bude poligon.

Kada tražimo objekte koji sadrže druge tačkaste objekte

Kada tražimo objekte koji sadrže druge linijske objekte

Kada tražimo objekte koji sadrže druge poligonalne objekte

Na slikama iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer sadrže crvene objekte.


Strana 53 od 86


-

Are contained by

Ovaj operator se razlikuje od operatora Are completely within po tome što geometrija ciljnog objekta mora da padne unutar geometrije ulaznog objekta , uključujući njegove granice.

Kada tražimo objekte koji su sadržani u drugim tačkastim objektima

Kada tražimo objekte koji su sadržani u drugim linijskim objektima

Kada tražimo objekte koji su sadržani u drugim poligonalnim objektima

Na slikama iznad, markirani žuti objekti su selektovani jer su sadržani u crvenim objektima.

Sada ćemo, koristeći odgovarajuće operatore, selektovati sve parcele preko kojih treba da preñu projektovane saobraćajnice. Pokrećemo dijalog prozor Select by Location klikom na Selection u glavnom meniju, pa klikom na Select by Location.


Strana 54 od 86


Pod I want to možemo, pomoću strelice padajućeg menija, da biramo da li ćemo kreirati novu selekciju iz odgovarajućeg lejera, ili će se, ako eventualno već postoje neki selektovani objekti, nova selekcija pridodati ili oduzeti od postojeće selekcije. U prozoru gde su pobrojani lejeri, izaberemo lejere čiji će objekti biti selektovani (Input lejeri), u ovom slučaju samo lejer Parcele. Pod That, pomoću strelice padajućeg menija, biramo metod, odnosno operator koji ćemo koristiti. Izabraćemo metod Intersect. Pod the features in this layer, klikom na strelicu padajućeg menija, biramo Selection lejer. U ovom slučaju to je lejer Kolovoz. Možemo, eventualno, čekirati opciju Apply a buffer to the features in , i zadati udaljenost u okviru koje će operator tražiti objekte za selektovanje. Dijalog prozor Select by Location bi sada trebalo da izgleda kao na donjoj slici.


Strana 55 od 86


Kliknom na Apply ili OK sprovodimo selekciju po zadatim parametrima i na Close zatvaramo dijalog prozor Select by Location. Selektovane su sve parcele preko kojih su projektovane saobraćajnice. Rezultat selekcije prikazan je na slici.


Strana 56 od 86


Kombinovanjem selektovanja na osnovu atributa i selektovanja na osnovu lokacije, kao i kombinacijom različitih metoda selektovanja, moguće je, na jednostavan način, rešavati veoma složene prostorne probleme.

KONVERZIJA IZ CAD-A CAD (Computer-aided design) crteži su popularan format čuvanja vektorskih prostornih podataka. Vrlo često je potrebno CAD podatke konvertovati u shape fajlove ili feature klase i na taj način ih pripremiti za rad u ArcGIS-u. CAD podacima se može pristupiti direktno u ArcGIS-u. Oni obično sadrže mnoštvo lejera, od kojih svaki predstavlja različit tip geografskih obeležja. Na primer, mogu postojati različiti lejeri za ulice, vodovodnu mrežu ili granice parcela. Drugi lejeri mogu predstavljati geografske podatke u obliku tačaka ili poligona, ili, pak, sadržati anotacije. Svaki CAD fajl prikazan je u navigacionom stablu ArcCatalog-a pomoću CAD feture dataset-a, koji se predstavlja plavom ikonom. CAD feture dataset sadrži pet CAD feature klasa (Annotation, Multipatch, Point, Polyline, Polygon), koje se prikazuju standardnom ikonom za feature klase. Pored toga, CAD feture dataset sadrži i CAD drawing dataset, koji je predstavljen belom ikonom.

CAD feture dataset, dakle, služi kao kontejner za CAD feature klase i istovremeno održava prostornu referencu CAD crteža, tj. podatke o koordinatnom sistemu i projekciji. Meñutim, važno je istaći da se informacije o koordinatnom sistemu CAD crteža ne čuvaju u okviru CAD feture dataset–a, već u posebnom tekstualnom fajlu. Sve CAD feture klase koje se nalaze u okviru istog CAD feture dataset–a imaće istu prostornu referencu. CAD feture klase predstavljaju homogene skupove CAD objekata iste geometrije, koji imaju zajedničke atribute. Sve CAD feture klase će biti sadržane u okviru CAD feture dataset–a, čak iako ne predstavljaju nijedan CAD objekat. CAD feture klase se ne mogu dodati CAD feture dataset–u. Kod CAD feature klasa moguće je promeniti simbologiju kojom se prikazuju objekti koje one GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 57 od 86


predstavljaju, pridružiti im atribute koji su smešteni u odvojenim tabelama i izabrati koji će objekti biti prikazani na osnovu vrednosti njihovih atributa. Takoñe, tokom editovanja u ArcMap-u, može se vršiti snap-ovanje na CAD feature klase. Nad njima se mogu sprovoditi sve operacije kao i nad geodatabase feature klasama, sa izuzetkom editovanja. Mogu se eksportovati, nad njima se mogu sprovoditi upiti, vršiti različite analize, koordinatne transformacije, menjanje simbologije, isključivanje i uključivanje lejera.

CAD drawing dataset predstavlja sve objekte CAD crteža i sve njegove lejere. Kada pogledamo geografski prikaz (Geography preview) CAD drawing dataset-a, sve komponente crteža se prikazuju simbologijom definisanom u samom crtežu.

Prikaz CAD drawing dataset-a u ArcCatalog-u (Geography Preview)

Prikaz CAD crteža u jednom od CAD programa GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 58 od 86


Meñutim, nad CAD drawing dataset-om nije moguće sprovoditi mnoge operacije koje je moguće sprovoditi nad CAD feature klasama, što je prikazano u sledećoj tabeli.

Operacija

CAD feature klase CAD drawing dataset

Identifikacija (Identify)

Da

Da

Tabele sa atributima (Attribute tables)

Da

Ne

Selekcije (Selections)

Da

Ne

Promena simbologije (Symbology changes)

Da

Ne

Efekti prikaza (Display effects)

Da

Da

Editovanje (Editing)

Ne

Ne

Snap-ovanje (Snapping)

Da

Ne

Eksport (Export)

Da

Ne

Dodavanje CAD podataka u ArcMap Pošto editovanje CAD feature klasa u ArcMap-u nije moguće, potrebno je izvršiti konverziju tih podataka u shape fajl ili geodatabase feature klasu. Prvi korak ka tome je dodavanje CAD podataka u ArcMap. , otvara se istoimeni prozor u kome navigacijom U ArcMap-u kliknemo na ikonicu Add Data preko strelice padajućeg menija pronañemo željene CAD podatke.

Kada selektujemo CAD feature dataset i kliknemo na Add, podaci, odnosno CAD feature klase će automatski biti organizovane u grupni lejer u tablici sadržaja (Table of Contents). Naziv grupnog lejera će odgovarati nazivu CAD feature dataset-a, plus „GroupLayer“ kao sufiks.


Strana 59 od 86


Da bi se video sadržaj CAD feature dataset-a, odnosno njegove CAD feature klase, potrebno je kliknuti na krstić pored imena lejera.

Slično, da bi se prikazala simbologija CAD feature klasa, neophodno je kliknuti na krstić pored imena CAD feature klase.


Strana 60 od 86


Ukoliko želimo da dodamo pojedinačne CAD feature klase ili CAD drawing dataset potrebno je da u prozoru Add Data najpre dvaput kliknemo na CAD feature dataset. Tada će se prikazati sadržaj CAD feature dataset-a, tj. njegove klase i odgovarajući CAD drawing dataset.

Kliknemo na željenu CAD feature klasu ili CAD drawing dataset i dodamo ga u ArcMap klikom na dugme Add. Sledeći primer će pokazati kako izvršiti konverziju CAD feature klase u shape fajl, odnosno feature klasu. Ulazni podatak je CAD crtež na kojem je predstavljena mreža električnih instalacija i gasovoda za opštinu Vlasotince. Cilj je da se napravi feature klasa koja će predstavljati gasovodnu mrežu. U navigacionom stablu ArcCatalog-a nadjemo odgovarajući CAD feature dataset. Dvostrukim klikom na krstić pored imena CAD feature dataset-a otvara se njegov sadržaj. Kliknemo na odgovarajući CAD drawing dataset i u prostoru Preview pogledamo geometriju, tj. izgled celokupnog crteža.


Strana 61 od 86


Žutom bojom predstavljen je gradski gasovod. Zumiramo proizvoljno na liniju gasovoda i alatkom

Identify

kliknemo na liniju gasovoda.

U prozoru Identify uočimo da je gasovod predstavljen Polilinijom (Polyline) i da je iscrtan u lejeru „gas“.


Strana 62 od 86


Zbog toga ćemo u ArcMap dodati samo CAD feature klasu koju čine polilinije. U ArcMap pomoću alatke Add Data dodamo odgovarajuću CAD feature klasu.


Strana 63 od 86


Objekti CAD crteža su predstavljeni simbologijom koja je definisana u samom crtežu i simbologija je, nakon dodavanja lejera u ArcMap, postavljena na osnovu tipa linije. Radi preglednijeg izgleda i lakšeg snalaženja, može se promeniti simbologija dodatom lejeru, tako da objekti budu prikazani na osnovu lejera u kome su iscrtani.

U tablici sadržaja, dvostrukim klikom na ime lejera otvara se dijalog prozor Layer Properties. Klikom na karticu Symbology otvara se prozor u kome se definiše simbologija lejera. Pod Show kliknemo na Categories, a zatim na Unique values. Pod Value Field pomoću strelice padajućeg menija izaberemo Layer i zatim kliknemo na dugme Add All Values.


Strana 64 od 86


Odmah možemo promeniti simbologiju svim objektima, na osnovu lejera u kom su iscrtani. Pošto je, u ovom slučaju, od interesa jedino lejer „gas“, pored naziva lejera kliknemo na njegov simbol i promenimo ga u crvenu boju, debljina linije 2.

Klikom na OK zatvaramo prozore Symbol Selector i Layer Properties. Sada su objekti iscrtani u lejeru „gas“ lako uočljivi na displeju.

Sada ćemo, koristeći selekciju na osnovu atributa, selektovati sve objekte koji su iscrtani u lejeru „gas“. CAD entiteti, odnosno CAD objekti imaju svoje karakteristične osobine. Te sobine pružaju informacije o CAD objektima, kao npr. informacije o geometriji, metapodacima, korisnički definisanim atributima itd. ArcGIS tretira CAD osobine kao atribute CAD feature klasa. Zbog toga GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 65 od 86


se u tabeli sa atributima CAD feature klase nalazi veliki broj polja, tj. kolona. Jedna od kolona nosi naziv Layer i u njoj se nalaze informacije o lejeru u kom je objekt iscrtan. Otvorimo dijalog prozor Select By Attributes. Uverimo se da je pod Method izabrano Create new selection. U prozoru u kojem su pobrojani nazivi polja, kliknemo dvostrukim klikom na polje „Layer“ i na taj način ga dodamo u Expression prozor. Kliknemo na operator „=“, ili ga unesemo pomoću tastature. Kliknemo na dugme Get Unique Values, čime će se u prozoru iznad prikazati sve vrednosti koje se nalaze u polju Layer. Pomoću skrol dugmeta pronañemo lejer „gas“ i dvostrukim klikom ga dodamo u polje Expression. Isto bi uradili i da smo u polje Expression nakon "Layer" = upisali 'gas' (pod znacima navoda, jer tako zahteva SQL sintaksa). Dijalog prozor Select by Attributes bi trebalo da izgleda kao na sledećoj slici.

Kliknemo na Apply i zatim na OK. Sada su selektovani svi linijski objekti koji su iscrtani u lejeru gas. Rezultat selekcije je prikazan na sledećoj slici.


Strana 66 od 86


Sada ćemo eksportovati selektovane objekte. Desni klik na naziv lejera u tablici sadržaja otvara kontekst meni u kome, najpre, kliknemo na Data, pa zatim na Export Data.

Otvara se dijalog prozor Export Data. Uverimo se da je pod Export izabrano Selected features, pod Use the same coordinate system as ostavimo this layer source data i kliknemo na dugme Otvori fajl GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

(Browse). Strana 67 od 86


U prozoru koji sledi biramo lokaciju na kojoj ćemo sačuvati selektovane objekte. Pod Save as type u ovom slučaju izaberemo shapefile. Pod Name zadamo ime shape fajlu, npr. Gasovod. Kliknemo na Save, čime smo sačuvali selektovane objekte kao shape fajl na željenoj lokaciji.

Dijalog prozor se zatvara. Kliknemo na OK da bismo zatvorili i dojalog prozor Export Data. Program će nas upitati da li želimo da dodamo sačuvani shape fajl u ArcMap. Kliknemo na OK. U tablici sadržaja se pojavio lejer Gasovod. Radi bolje preglednosti, isključimo lejer koji predstavlja CAD feture klasu.


Strana 68 od 86


Na desnoj strani displeja može se uočiti linijski objekat koji je predstavljao deo legende kreirane u CAD programu. Pošto ne predstavlja prostorni objekat, možemo ga izbrisati. Prvo moramo uključiti alatnu traku Editor

. Na alatnoj traci Editor kliknemo na Editor/Start Editing.

Pošto se nad CAD feature klasama ne može vršiti editovanje, kao ciljni (Target) lejer, odnosno lejer koji ćemo editovati, već je izabran Gasovod. GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 69 od 86


označimo objekte koje želimo da obrišemo i na tastaturi pritisnemo Alatkom za editovanje Delete. Kliknemo na Editor/Stop Editing i kad nas program upita da li želimo da sačuvamo promene usled editovanja, kliknemo na Yes.

Kada otvorimo tabelu sa atributima lejera Gasovod, uočavamo da se u njoj nalaze svi atributi koje je imala i CAD feature klasa od koje smo, selekcijom, formirali ovaj shape fajl. Da bi se oslobodili mnoštva nepotrebnih podataka, možemo u ArcCatalog-u ili ArcMap-u brisati neželjena polja, jedno po jedno. Mi ćemo, u ovom slučaju, formirati feature klasu koja će sadržati samo one atribute koji su nam neophodni.

U okviru geodatabase ćemo kreirati feature klasu Gasovod, u koju ćemo, preko Simple Data Loader u ArcCatalog-u, učitati potrebne podatke iz Shape fajla koji smo upravo kreirali. Na ovaj način mogu se učitati podaci u „praznu“ feature klasu ili tabelu, ili se dodati feature klasi ili tabeli koje već sadrže podatke. Može se učitati coverage, shape fajl, CAD ili geodatabase feature klasa u postojeću feature klasu, odnosno podaci iz INFO, dBASE ili geodatabase tabele u postojeću tabelu. Za posmatrani gasovod imamo dva tipa atributa, tip gasovoda i pritisak gasovoda. U odgovarajućoj geodatabase formiramo novu linijsku feature klasu Gasovod, zadamo odgovarajući koordinatni sistem, i formiramo dva tekstualna polja – Tip i Pritisak.


Strana 70 od 86


Kada smo formirali feature klasu Gasovod, pokrećemo Simple Data Loader. U navigacionom stablu desnim klikom na naziv feature klase otvaramo kontekst meni, u kojem biram Load/Load Data.

Otvara se Simple Data Loader prozor sa početnim informacijama. Kliknemo na Next.


Strana 71 od 86


Otvara se prozor u kojem je potrebno definisati podatke koje ćemo učitati u feature klasu.

Pod Input data klikom na ikonicu Otvori fajl (Browse) navigacijom pronañemo sačuvani shape fajl Gasovod, kliknemo na njega, a zatim na dugme Open.


Strana 72 od 86


Dijalog prozor Open Geodatabase se zatvara i u prozoru Simple Data Loader kliknemo na dugme Add. Dva puta kliknemo na Next. U sledećem koraku moguće je definisati da li će se sadržaj odgovarajućih polja (kolona) iz ulaznih podataka (u ovom slučaju shape fajl) upisati u odgovarajuća polja (kolone) ciljne feature klase tj. tabele. Na primer, ako bi, u ovom slučaju, shape fajl sadržao kolonu koja bi nosila podatke o pritisku u gasovodu, pod Matching Source Field bismo izabrali naziv tog polja (kolone), a pod Target Field odgovarajuće polje (kolonu) u novoformiranoj feature klasi – Pritisak. Kako u ovom primeru nema atributa iz shape fajla koje je potrebno upisati u feature klasu, polje Matching Source Field ostavljamo prazno, odnosno biramo opciju . Kliknemo na Next.

U sledećem koraku moguće je definisati da li ćemo učitati sve ulazne podatke, ili ćemo, koristeći Query Builder pomoću SQL izraza, zadati neki kriterijum na osnovu kog će se ulazni podaci upisivatu u našu feature klasu. U ovom slučaju ćemo učitati sve podatke, tj. biramo prvu opciju i kliknemo na Next.


Strana 73 od 86


Prozor koji sledi omogućava nam pregled svih opcija i podešavanja koja smo postavili u okviru Simple Data Loader. Ukoliko smo nešto propustili, možemo se vratiti na prethodne korake klikom na dugme Back. Ako smo zadovoljni postavljenim parametrima, klikom na dugme Finish završavamo proces učitavanja podataka iz shape fajla Gasovod u istoimenu feature klasu.

Sada ćemo u ArcMap-u pregledati feature klasu Gasovod i njene atribute. Startujemo ArcMap i dodamo feature klasu Gasovod. Vidimo da ona sadrži sve linijske objekte koje je sadržao i shape fajl čije smo podatke učitali.


Strana 74 od 86


Otvorićemo tabelu sa atributima feature klase Gasovod.

Kako smo formirali novu, „praznu“ feature klasu, nema više suvišnih polja koja su postojala u shape fajlu. Sada se tu nalaze samo polja OBJECTID, SHAPE i SHAPE_Length koja je program automatski kreirao, i polja Tip i Pritisak, koja smo definisali u ArcCatalogu. Pošto u njima nema nikakvih vrednosti, započećemo editovanje i popuniti polja odgovarajućim atributima (svi objekti su elementi gradskog gasovoda pritiska 12 bara). U polju SHAPE_Length, koje nosi informaciju o dužini linijskih objekata, može se uočiti nekoliko objekata čija je dužina jednaka nuli. Ti objekti su posledica grešaka nastalih pri crtanju u CAD programu u kojem je rañen crtež. Tako ćemo, osim popunjavanja tabele odgovarajućim podacima, obrisati i bespotrebne objekte u tabeli. Uključimo alatnu traku Editor . Na alatnoj traci Editor kliknemo na Editor/Start Editing. U tabeli sa atributima feature klase Gasovod , držeći dugme ctrl na tastaturi, označimo jedan po jedan objekat sa vrednostima atributa jednakim nuli u polju SHAPE_Length. GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 75 od 86


Pritisnemo delete na tastaturi, čime brišemo selektovane objekte. Kada smo obrisali suvišne objekte, možemo da sračunamo atribute za polja Tip i Pritisak. U tabeli sa atributima feature klase Gasovod kliknemo desnim klikom na zaglavlje (naziv) polja Tip i iz kontekst menija koji se pojavi izaberemo Field Calculator.

Otvara se prozor Field Calculator, pomoću kojeg možemo uneti vrednost atributa za sve objekte istovremeno, ili, u slučaju da postoji selekcija objekata, samo za selektovane objekte. S obzirom da bi svi objekti za polje Tip trebalo da imaju vrednost atributa „Gradski gasovod“, mnogo je jednostavnije na ovaj način uneti tu vrednost, nego je upisivati za svaki pojedinačni objekat. GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 76 od 86


Za vrednost polja Tip, upišemo “Gradski gasovod“. Vrednost upisujemo pod znacima navoda, jer se radi o polju sa tekstualnim tipom podataka. Kliknemo na OK. Isto ponovimo za polje Pritisak, samo za vrednost upišemo “12 Bara”. Tabela sa atributima za feature klasu Gasovod, sada bi trebalo da izgleda kao na sledećoj slici.

Na alatnoj traci Editor kliknemo na Editor/Stop Editing, i kad nas program upita da li želimo da sačuvamo promene nastale usled editovanja, izaberemo Yes. Ovim smo, konačno, formirali feature klasu Gasovod sa ispravnom geometrijom i atributima od interesa. GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 77 od 86


KREIRANJE IZGLEDA (LAYOUT) KARTE Izbor načina na koji ćemo prikazati podatke na karti može biti jedan od najvažnijih odluka koje ćemo doneti u toku rada. Na nekim kartama, recimo, želimo samo da prikažemo osnovne podatke. Na drugim opet elemente bazirane na atributima ili karakterisikama koje ih oslikavaju. Layout je jedan od dva načina pregleda karte i on se koristi za kreiranje izgleda gotove karte za štampu. Kad se kreira izgled karte, aranžiraju se razni elementi karte, kako geografski podaci, tako i razne informacije kao što su naziv, legenda, razmera itd.

Layout pogled se odabira u osnovnom meniju View/ Layout View ili klikom na ikonicu u dnu ArcMap radnog prostora .

Date view

Layout view

Refresh view

Pause drawing

Pošto smo prebacili pogled na Layout view preći ćemo na ubacivanje elemenata karte kao što su vrednost razmere, legenda, razmernik, naziv karte, oznake za orijentaciju, …

Elementi karte Elementi karte predstavljaju dodatne informacije vezane za kartu. Cilj dodavanja elemenata karte je da ona bude atraktivnija i čitljivija za korisnika. Meñutim, treba voditi računa da previše elemenata može opteretiti kartu. Elementi karte su u suštini grafički objekti. Naslovi i tekstovi su obični tekstualni simboli, dok legende, razmera i oznaka za orijentaciju zavise od geografskih podataka. GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 78 od 86


Kao što smo rekli, sve ove opcije imaju mogućnost promene u toku rada i prilagoñavanje našim željama i potrebama, mogu se pomerati i menjati oblik i veličinu. Da bi smo mogli da izmenimo neki od ovih elemenata dovoljno je da kliknemo duplim klikom preko njih i zatim će se otvoriti prozor u kome, u zavisnosti od elementa, možemo izmeniti odreñene aspekte. Takoñe, prilikom rada u ovom modu ćemo se poslužiti i pločicom sa alatkama Layout Toolbar.

Layout Toolbar

- Uveličaj na 100% - Uveličaj - Fiksirano uveličaj - Kontrola uveličavanja - Fiksirano umanji

- Uveličaj celu stranu

- Umanji

- Prebaci na skiciranje

- Uhvati i pomeri

- Fiksiraj aktivni Data frame

- Promeni pregled

Pomeranjem objekata sa alatkom

koja se nalazi u pločici sa alatkama Tools, će se pomerati

samo karta u okviru rama. Meñutim sa komandom , se pomera ceo ram i sav sadržaj u njemu. Isto važi i za ostale alatke u okviru ove pločice sa alatkama. Treba napomenuti da sve izmene koje napravimo u jednom od dva načina pregleda će se odraziti u drugome. Klikom na padajući meni Insert dobijamo mogućnost da ubacimo sve navedene elemente karte.

Dodaj novi ram Dodaj naslov Dodaj tekst Dodaj boju pozadine iza karte Dodaj legendu Dodaj oznaku za orijentacije Dodaj razmernik Dodaj vrednost razmere Dodaj sliku Dodaj objekat


Strana 79 od 86


Da bi smo dodali naslov i tekst izabraćemo opcije Title i Text i oni će se tada pojaviti na karti spremni da se popuni pojle sa željenim tekstom.

Ali kada se duplim klikom klikne na ovaj objekat otvara se prozor Properties u kojem dobijamo mogućnost da formatiramo tekst koji će se nalaziti u naslovu ili u pomoćnom tekstu. Možemo menjati boju teksta, veličinu, poziciju, font, simbole, ...

U ovom polju se takoñe može uneti tekst

Dodavanje legende se vrši biranjem opcije Legend. Prilikom dodavanja legende, pojaviće se Wizard (čarobnjak, u svetu računara predstavlja seriju aplikacija pomoću kojih se podešavaju razni parametri) za kreiranje legende, gde će se definisati izgled legende i koji će slojevi biti uključeni u legendu.


Strana 80 od 86


U prvoj aplikaciji Legend Wizard-a dobijamo mogućnost da izaberemo koji ćemo od slojeva prikazati na legendi i karti tako što ćemo u levom polju selektovati slojeve koji su nam potrebni a onda klikom na strelicu > prebaciti na desnu stranu, polje. Ali ako želimo da prebacimo sve slojeve odjednom onda ćemo bez selektovanja kliknuti na duplu strelicu >>. Ako pak želimo da izbacimo neki sloj sa legende uradićemo sve isto ali ćemo ovog puta koristiti strelice u kontra smeru <, <<. Kada smo sigurni da smo uradili sve što smo želeli kliknućemo na komandu Next i tada prelazimo na sledeću aplikaciju Legend Wizard-a.

U ovom prozoru možemo menjati naziv legende, recimo ako je ona vezana za neki poseban deo karte ili samo ostaviti reč Legenda. Takoñe možemo menjati i formatirati tekst koji će se odnositi na legendu. Po završetku nastavljamo dalje. GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 81 od 86


U ovom koraku možemo podesiti da li će se videti i koliko će biti široka linija okvira oko karte, zatim boja i stil pozadine na kojoj će legenda ležati kao i eventualnu senku radi lepšeg izgleda karte kao i legende. Nastavljamo dalje.

Unutar ovog prozora možemo podešavati simbole za svaki sloj unutar legende kao i linije koje će se u njoj nalaziti. Klikom na Next prelazimo na poslednji korak.


Strana 82 od 86


U poslednjem prozoru možemo podesiti različite vrste razmaka izmeñu delova legende, tj. uspostaviti odnose izmeñu njih. Da bi karta bila potpuna moramo dodati još par elemenata koji će upotpuniti kartu a to su pokazivač severa, razmernik i razmera karte. Procedura je identična, padajući meni Insert a zatim opcija po želji.

U ArcMapu se može pronaći zaista veliki izbor oblika pokazivača severa čije se karakteristike mogu podešavati u prozoru koji se otvori kada se klikne na komandu Properties. Može se menjati font, ugao pod kojim će biti orijentisan pokazivač, boja, simbolizacija, … Ubacićemo još razmernik kao i razmeru karte. Takoñe je obezbeñen veliki broj modela razmernika, a mi ćemo se opredeliti za onaj koji nama najviše odgovara. Kada selektujemo željeni razmernik možemo menjati njegove osobine i to klikom na komandu Properties, kada se otvara nova aplikacija. Ovde možemo promeniti jedinice mere, broj podeoka i podpodeoka, razmak meñu podeocima, poziciju brojeva, font, veličina slova i brojeva… GISDATA d.o.o., Beogradska 27/IV, 11000 Beograd Tel: +381 11 3241 677 Fax: +381 11 3345 718 ESRI distributer za Srbiju

Strana 83 od 86


Skoro na identičan način se podešava i polje razmere karte. Nakon što smo izabrali željeni način prikazivanja razmere možemo izmeniti njegove parametre.

Takoñe, može se izabrati i predefinisani Layout karte. Klikom na alatku koja se nalazi u pločici sa alatkama Layout, otvara se prozor u kome možemo izabrati unapred definisani prikaz karte, bilo da se on nalazi u arhivi ArcMap-a ili je to ranije sačuvan korisnikov Layout.


Strana 84 od 86


Kada se svi željeni parametri podese, legenda, detalji, dodatni opisi i td. karta u konačnom obliku izgleda kao na sledećoj slici.


Strana 85 od 86



Strana 86 od 86

Kratak Prirucnik Za ArcGIS Desktop

Recommend Documents