mala gramatika na šeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova... a sada nam treba ...
1|P a g e
PADEŢI 1. nominativ -
nomen, nominare = ime, imenovati – NAZIVNIK –
Ko? Šta?
Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici m oţe da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? šta? . U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga. Marko je došao svojoj kući. Drvena kapija je otvorena. On je bio učitelj u našoj školi. Zovem se Bond, Dţejms Bond. Odjeknulo je kao bomba. Mišin tata je dobar kao hleb.
2. genitiv -
genus = pol, poreklo ili genitus = rodjen - DOPUNJIVAČ – od Koga? od
Čega?
Čiji?
Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. U rečenici u gnitiv je atribut, objekt, imenični deo predikata, priloške odredbe (mero, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.
Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada). partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto...) ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niţe, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, na domak, nadohvat, i,u, mimo, duţ, uzduţ, širom, preko,bez, osim, umest, pomoću, posredstvom, izmeĎu, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč,zbog, usled, radi, povodom... Iz kuće su izašle dve ţene. Lopta je pala pored linije. Nisam bio u školi zbog bolesti. Maja peva od sreće. Svakog dana idem u grad. Otac mog druga je advokat. Popila sam šolju mleka. Miš se sakrio u korenu hrasta. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. Bilo me je strah u šumi.
3. dativ -dare, datum = dati,
dato - CILJNIK –
Kome? Čemu?
Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat. Predlozi za dativ: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv Moja sestra sutra ide frizeru. Kupio sam mami čokoladu. Dajte mi malo šećera. Juče sam ti dao pismo. Marku je sestra bolesna. Petar je pošao prema školi. Ja sam krenuo ka svojoj kući. Slična je zvezdama na nebu. Okenuo se Ani i osmehnuo se. Uzeo joj je obe knjige.
2|P a g e
4. akuzativ - accusarre =
optuziti - TRPNIK – Koga ?
Šta? Čega?
Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac, mesto) i bez njih (objekat, vreme).
U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat. Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, meĎu, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo Kupio sam mali skejt. Svako jutro ustajem rano. Pročitao sam celu knjigu. Popeli su se uz planinu. Moj roĎendan je u sredu. Ispričao je priču kroz suze. Sreo sam našeg učitelja juče. Kuća je ličila na dvorac. Oči su mi osetljive na svetlost. Uz ovo jelo ne treba mi salata.
5. vokativ -
vocare = vikati, dozivati - DOZIVAČ – “Ej...” ,
“Oj…”
Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje, o braćanje, skretanje paţnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga. Ana, hoćemo li u grad? Pravi si heroj, druţe! Hej, Ivane, doĎi brzo! Dobar dan, nastavniče. Uroše, skolni noge sa stola. Nemoj, sine, trčati tako brzo.
6. instrumental - instrumentum = sredstvo - ALATNIK – Sa kim? Sa čim?
Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe, sredstvo). Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, meĎu, za Putovali smo vozom. Idem sa prijateljima u bioskop. Subotom uvek imam trening. Hodala je brzim koracima. Moj tata se bavi trgovinom. Lopta je pod stolom. Bio je u Americi godinama. Otišla je sa osmehom za njim.
7. lokativ - locus = mesto - MESNIK – Gde? O kome? O čemu?
Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. Uvek se upotrebljava sa predlozima. Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u
Knjiga iz istorije leţi na stolu. Deca se igraju u dvorištu. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. Prepoznao sam ga po koraku. Farmacija je pri medicini. Avion je nestao je u oblaku. 3|P a g e
GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme
4|P a g e
VRSTE REČI
Imenice
Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padeţ. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloške odredbe). Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog, ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda.
► Imenice muškog roda otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion, automobil, smeh, plač, kamen, mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac... ►Imenice ženskog roda mama, baka, nastavnica, pevačica, ţirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest, radost, sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica... ►Imenice srednjeg roda dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje, pevanje, lišće, cveće, drvo, ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oruţje... Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan, a u mnoţini drugi oblik (čovek - ljudi). ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće), oko (oči), rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat (braća), lekar (lekari), pile (pilići), list (listovi), rame (ramena), uho (uši)... ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta, leĎa, grudi, prsa, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke, merdevine, gaće, kola, pluća, nosila ...
Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića, drţava, gradova, reka, planina.. ), ☼ zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama), ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru), ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju, graĎu), ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati, nešto što se zamišlja), ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju, stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa).
Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi.
imenične i pridevske zamenice. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. One su u rečenici samostalne reči, a vrše sluţbu subjekta ili objekta. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. . Dele se na
5|P a g e
Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se, smejati se...) SE nije lična povratna zamenica. Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja.
Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe, se) ☼ upitne (ko?, šta?) ☼ neodreĎene (neko, nešto) ☼ odrične (niko, ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako, svašta) Pridevske zamenice
Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu, broju i padeţu. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen,
njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova), ☼ pokazne (taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovaj, ova, ovo, ovakav, ovakva, ovakvo, toliki, tolika, toliko, takav, takva, takvo, onoliki, onolika onoliko, onakav, onakva, onakvo), ☼ odnosno-upitne (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije ), ☼ neodreĎene(nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, nečiji, nečije, nečija ), ☼ odrične (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko), ☼ opšte ili odreĎene (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije, ma čiji, bilo čiji, koji god...).
Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu, boju i padeţu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.
Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je), ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je), ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje), ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). Pridevi su najčešće izvedene reči. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo ( beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad, ţiv, bled...)
6|P a g e
Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića ( Anino, Majin, Ivanov...) pišu se velikim slovom. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski, -ški, -čki pišu se malim slovom ( srpski, kragujevački, fruškogorski, banjalučki, niški ...) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:
☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govor u dugo izgovra. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?.
NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo. NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi čovek piše pismo. KOMPARACIJA PRIDEVA . Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija
Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića, kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka - iji, - ji, -ši na osnovni oblik prideva.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom j, ono se piše dva puta. ( jak - jač - najjači, jasan - jasniji - najjasniji). U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. Izuzeci komperacije prideva: dobar - bolji - najbolji zao - gori - najgori veliki - veći - najveći
mali - manji - najmanji
7|P a g e
Glagoli
Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi. Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).
Glagoli koji uz sebe imaju re č SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni n eprelazi glagoli. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima).
Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ), ☼ trpni glagolski pridev, ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji.
Lični glagolski oblici ☼ prezent - sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vre menu govorenja). ☼ perfekat - prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti, pre trenutka govorenja),
☼ futur I - buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti, posle trenutka govorenja),
☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal.+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA.
8|P a g e
Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. Glavni brojevi
Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta.. Vrste glavnih brojeva:
☼ osnovni ( dva, tri, pet...), ☼ zbirni brojevi (dvoje, troje, petoro), ☼ brojne imenice na -ica (dvojica, trojica, petorica...) i ☼ brojni pridevi (dvoja, troja, petora...),
Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. Menjaju se po padeţima ( jedan, reĎe dva i tri, i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana, osam jabuka, šest šoljica, sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ : jedan, genitiv : jednog, dativ : jednom Promena po rodu: muški rod : jedan, ženski rod : jedna, srednj rod ; jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića
označen zbirnom imenicom. Ne menjaju se ni po rodu, ni po broju, ni po padeţima. dvoje mališana, osmoro studenata, petero dece, desetoro jagnjadi Brojne imenice na - ICA označavaju skup osoba muškog pola. Menjaju se samo po padeţima. dvojica dečaka, dvanestorica odbojkaša, trojica drugova Promena po podeţima: nominativ : dvojica, genitiv : dvojice, dativ : dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. Menjaju se samo po rodu. dvoja vrata, troje makaze, četvore farmerke, petore naočare Promena po rodu: dvoja usta, dvoje pantalone Redni brojevi
Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. prvi čas, druga nagrada, četvrti festival, peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi, genitiv : prvog, dativ : prvom Promena po rodu: muški rod : prvi, ženski rod : prva, srednji rod ; prvo Promena po broju: jednina: prva, množina: prve
9|P a g e
Predlozi
Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića, stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. Stoje uz imenice i zamenice.
Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. (Uradićemo to radi istine. ili Uradićemo to istine radi. ) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od, iz, sa, do, bez, blizu, kod, kraj, iznad, izmeĎu, oko, pored, ispod, ispred... Dativ: k, ka,prema, nasuprot.. Akuzativ: uz, niz, u, kroz, na, za... Instrumental: s, sa, nad, pod, za, meĎu... Lokativ: po, u, na, o, pri...
Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu
vršenja radnje. Stoje uz glagole. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu, mestu, načinu, količini ili uzroku. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče, danas, sutra, jutros, noćas, večeras, rano, kasno, sada, tada, onda, nika da, nekada, uvek, ikada, bilo kada, kad god...
☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?, GDE?) levo, desno, napred, nazad, iza, gore, dole, pozadi, unutra, napolju, iznad, ispod, ispred, ovde, tu, onde, tamo, ovamo, onamo, tuda, onuda, nigde, nikuda, negde, nekuda, svugde, svuda, igde, ikuda, bilo gde, bilo kuda,
☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše, dobro, slučajno, krišom, lako, teško, hladno, toplo, daleko, hrabro, brzo, ovako, onako, tako, nikako, nekako, svakako, ikako, bilo kako...
☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo, mnogo, puno, ovoliko, onoliko, nikoliko, nekoliko, ikoliko, koliko god...
☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO? ) zato, stoga
Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi.
10 | P a g e
Uzvici
Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se
podrţavaju zvukovi iz prirode. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja, mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih, oh, uh, uf, au, aj,joj, jao, ura, hm, oho, ijuj, avajk, brrr, pih...
☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej, ej, o, oj, alo, marš, pst, mac, kuc, pis, šic, iš, pi -pi, šibe, ajs, Ďiha... ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras, krc, fiju, buć, pljus, šljic, tap, cmok, bum, škrip, apčiha, mijau, kukuriku, av -av, kre-kre, dţiv-dţiv, ćiju-ći, mljac, šmrc...
Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje : da, ne ☼ upitne rečce: zar, li, da li ☼ pokazne rečce: evo, eto, eno, gle ☼ suprotne rečce: meĎutim, pak ☼ zapovedne rečce : neka, hajde ☼ rečce za isticanje: baš, bar, upravo, čak, tek... ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar, li, da li ☼ modalne rečce: moţda, verovatno, zaista, valjda, sigurno, nesumnjivo, nipošto, naravno, očito, naţalost, definitivno, izvesno...
uglavnom,
Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici, kao i veza izmeĎu rečenica. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove, a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu, pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i, pa, te, ni, niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a, ali, no, nego, već. Zavisni veznici su: jer, iako, ako, da, dok, čim, mada...
11 | P a g e
DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje
označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom
se vrši radnja. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Atribut
Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U sluţbi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. Apozicija
Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. Moja najbolja drugarica je Ana. Na prozoru vise bele zavese. On stalno priča o odbojci. Majci je drago što sam dobro. Petica je najbolja ocena. Moj tata ima braon kosu
Objekat Sonja čita knjigu.
Predikat Maja sluša rok muziku. Olivera je moja učiteljica. Pobedili smo Partizan. Naoblačilo se i pada jaka kiša. Oni su juče bili nestašni. IzaĎi napolje i igraj se. Prijatelji stalno dolaze kod nas.
Atribut Pili smo vodu iz bunara. Maja ima narukvicu od srebra. Ona visoka devojčica peva. Crveni telofon je opet zazvonio. Uţe sa broda se pokidalo. Isprljao sam prugastu košulju. Torba učitelja je od koţe.
Stalno razmišljam o izletu. Marko je slomio prozor. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. Aleksa je Ani poklonio cveće. Mama ih je pohvalila.
Apozicija Ana, moja drugarica, lepo igra. Ivo, Markov drug, trenira fudbal.
Dobio sam loptu od Boţe, našeg školskog trenera. Na kopaoniku, najvišoj planini u Srbiji, danas nema snega. Reks, Nedin pas, je bele boje.
Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. Sutra ću kupiti skejt. Moje biciklu se nalazi iza kuće. Boske dobro igra odbojku.
Putovali smo juče šest sati. Nisam bio u školi zbog bolesti. Uradio sam to bez napora.
12 | P a g e
