ILUSTROVANI ČASO PIS ZA PČELARSKU KULTURU godina IX
broj 31 april-jun 2016.
cena 280 din.
1^
5ADRŽAJ Naučna saopštenja 4 MISTERIOZAN SLUČAJ NESTANKA VAROE 6 SA PORASTOM KONCENTRACIJE UGLJEN-DIOKSIDA POLEN POSTAJE LOŠIJA HRANA Autorski članci Jelena Ivanović 7 SRBIJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU MEDA Tomaž Oštir Fotografija na naslovnoj strani
Sakupljanje mleča Foto: Tomaž Oštir Godina IX, broj 31 april-jun 2016. Adresa redakcije
PČELARSKI ZU RN A L
ul. Braće Jerković 103/10 11010 Beograd, Srbija Tel: 011/249 78 90, 064/242 44 55 pcelarskizurnal@ yahoo.com w w w .pcelarskizurnal.com Izdavač
Izdavaćka agencija Um eljić
Čede Dulejanovića 33 34203 Kragujevac Glavni i o d go vo rn i urednik
Ivan Umeljić
12 ELEMENTI KINESKE METODE SAKUPLJANJA MATIČNOG MLEČA Apiterapija 24 PČELE FARMACEUTI (II deo) Zanimljivosti 28 PČELINJE KUČE 34 ZAŠTO PRIRODA VOLI ŠESTOUGLOVE Medonosno bilje 40 GEORGINA Ekologija 42 U TELIMA OTROVANIH PČELA PRONAĐENO 57VRSTA PESTICIDA 44 DA Ll SU BOLESTI PČELA POVEZANE SA PESTICIDIMA7
Stručni saradnici
Prof. dr Zoran Stanim irović Dr Jelena Ivanović Dr A leksandar U zunov Prof. dr Hrisula Kiprijanovska Dr Slađan Rašić Mr Marjan Arsov llija Malović
Korisni saveti, vesti, zanimljivosti, arhiva starih brojeva, prelepefotografijeijoš mnogo toga...
D opisnici
www.pcelarskizurnal.com
Mirosava Činčurak (Nemačka) Tom až Oštir (Azija)
NOVO!
PČELARSKI ŽURNAL NA KIOSCIMA!
Urednik fotografije
Veroljub Umeljić Prevodioci
Ivan Um eljić A leksandar M ilanković
U SRBIJI, BOSNII HERCEGOVINII MAKEDONIJI
Redaktura
A leksandar M ilanković Lektura
Jovan M arković Dizajn i priprema
D enis Vikić Štam pa
SD Press, Sm ederevo Nijedan deo ove publikacije (tekst ili fotografije) nije dozvoljeno reprodukovati bez prethodne pismene saglasnosti glavnog urednika. Copyright © 2016 - Izdavačka agencija Umeljić
CIP - KaTanorn3aitnja y ny6nnKai4Mjn HapoflHa 6n6nnoTeKa Cp 6 nje, Beorpafl 638.1
PČELARSKI žurnal: ilustrovani časopis za pčelarsku kulturu /glavni i odgovorni urednik Ivan Umeljić. - God. 1, br. 1 (2008) - Kragujevac (Ulica Čede Dulejanovića 33): Izdavačka agencija„Umeljić", 2008 (Lapovo: Kolor Pres). - 24 cm Tromesečno ISSN 1820-9319 = Pčelarski žurnal COBISS.SR-ID 151515660
Otkad se pojavila varoa, javila se i potreba za njenim suzbijanjem. Kao što danas vrlo dobro znamo, brojni pokušaji da se ova grinja iskoreni nisu urodili plodom. Jedan takav neuspeli eksperiment, uz pomoć nekoliko koordinisanih tretmana, svojevremeno je izveden na ostrvu Džerzi u kanalu La Manš. Međutim, potpuno neočekivano, nedavno je utvrđeno da je varoa u potpunosti iščezla sa jednog malog mediteranskog ostrva.
Ovaj tekst namenjen je svima vama koji razmišljate o tome kako da započnete da skupljate matični mleč, a pogotovo onima koji su to već radili. Nadam se da ću uspeti da vam dočaram pristup radu sa pčelama koji s velikim uspehom praktikuju Kinezi. Pokazalo se da je sasvim primenljiv i na pčelarenje na Balkanu, sa našim košnicama i našim pčelama.
Godinama je naučnicima izmicala uzročna veza između bolesti i parazita pčela, s jedne strane, i neonikotinoida i ostalih pesticida, s druge strane, zbog toga što su ova dva činioca konkurentna: dok su bolesti neposredni uzrok uginuća pčelinjih zajednica, štetne hemikalije doprinose pojačanom negativnom uticaju parazitskih infekcija.
Časopis Pčelarskižurnal izlazi četiri puta godišnje (januar, april, jul, oktobar)
Pretplata na Pčelarski žurnal za 2016. godinu U 2016. PRETPLATA ZA SRBIJU IZNOS11.100 DINARA. Pretplatu izvršiti na žiro račun broj 205-134375-95 Primalac: IZDAVAČKA AGENCIJA UMELJIĆ Svrha uplate: PRETPLATA NA ČASOPIS PČELARSKI ŽURNAL (Pretplata obuhvata četiri broja časopisa iz tekuće godine i dva broja iz prethodnog perioda po izboru pretplatnika) U 2016. PRETPLATA ZAINOSTRANSTVOIZNOS118 EVRA. Instrukcija za uplatu iz inostranstva u evrima: lntermediary Bank / Correspondent Bank SVVIFT - BIC: DEUTDEFF Name: DEUTSCHE BANK AG City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY Account with institution / Beneficiary's Bank SWIFT - BIC: KOBBRSBG UUEKUOMDOKIU Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD Street: Svetog Save 14 Po izvršenoj uplati City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia obavezno se javiti redakciji telefonom Beneficiary ili elektronskom poštom IBAN/ Account Number: RS35205007100046637333 radi potvrde pretplate. Company name: IZDAVAČKA AGENCIJA UMELJIĆ 011 /249 78 90, 064/242 44 55 Street: ČEDE DULEJANOVIĆA 33
[email protected] City, Country: Kragujevac, REPUBLIC OF SERBIA www.pcelarskizurnal.com
Naučna saopštenja
MISTERIOZAN SLUČAJ NESTANKAVAROE Otkad se pojavila varoa, javila se i potreba za njenim suzbijanjem. Kao što danas vrlo dobro znamo, brojni pokušaji da se ova grinja iskoreni nisu urodili plodom. Jedan takav neuspeli eksperiment, uz pomoć nekoliko koordinisanih tretmana, svojevremeno je izveden na ostrvu Džerzi u kanalu La Manš. M eđutim , potpuno neoćekivano, nedavno je utvrđeno da je varoa u potpunosti išćezla sa jednog malog mediteranskog ostrva.
redozemno ostrvo Gorgona prostire se duž zapadne obale Italije i pripadaToskanskom arhipelagu. Pozicionirano između Korzike i Livorna, ovo malo ostrvo je poznato kao oaza brojnih divljih vrsta. Strme padine na istočnoj strani čine naseljeni deo ostrva na kome je izgrađeno nekoliko manastira, kao i zatvor koji je organizovan poput poljoprivredne farme. Večina zatvorenika radi na otvorenom i omogućen im je i pristup selu, zbog čega je kontakt pridošlica i stanovnika pod neprekidnim nadzorom. Tokom 1998. godine na zatvorskoj farmi na ostrvu formiran je pčelinjak sa 17 zajednica koji je sve vreme održavan istim pčelarskim tehnikama pod okriljem Pčelarske istraživačke grupe Univerziteta u Pizi (Gruppo di Apidologia di Pisa).
S
Od početka, sve zajednice su dvaput godišnje tretirane oksalnom kiselinom i preparatom Apilifevar™. Od avgusta 2010. nisu primećeni nikakvi simptomi koji su karakteristični za zaraženost varoom, poput slabih zajednica, šarenog legla, ili prisustva varoe na lutkama i odraslim pčelama. Na svaka dva meseca, u periodu od decembra 2011. do decembra 2014. godine, vršena je kontrola kako bi se pronašli živi ili mrtvi primerci varoe. Za ovu svrhu korišćene su tri metode: a) 50 pčela po košnici zaprašivano je šećerom u prahu; b) otklapanoje200 ćelija po košnici (kad godje to bilo moguće, otklapane su trutovske ćelije); c) postavljane su i proveravane dijagnostičke posude na podnjačama košnica, kako bi se utvrdilo opadanje varoe. Od 2011. godine do đanas obustavljeni su bilo kakvi tretmani za suzbijanje varoe. Nije zabeleženo uginuće nijedne od 17 zajednica u tom periodu i nije primećena nijedna jedinka varoe. Istraživači smatraju da, iako nijedan od tri pobrojana metoda nije sam po sebi dovoljan da bi se potvrdio nestanak varoe, kombinacijom ova tri dijagnostička sredstva tokom dužeg perioda može prilično pouzdano da se utvrdi da li u zajedni-
cama ima varoe. Osim toga, mišljenja su da iščezavanje varoe ne može da se pripiše isključivo tretmanima za njeno suzbijanje. Jedan od mogućih činilaca koji su doprineli ovakvom ishodu, može da bude mala površina ostrva, odnosno mala verovatnoća postojanja rojeva u prirodi koji bi mogli da obnove zarazu na zatvorskom pčelinjaku. Pretpostavlja se da sličan eksperiment na ostrvu Džerzi u kanalu La Manš nije mogao da uspe zbog činjenice da je ovo ostrvo oko 50 puta veće od Gorgone. Na tako velikoj površini može biti više pčelinjaka i divljih rojeva, što povećava verovatnoću od obnove zaraze varoom. Gorgona je trenutno ostrvo bez varoe. Na drugim lokacijama na kojima nema varoe, nema jejer je tamo nikada nije ni bilo. Prema rezultatima do kojih su došli italijanski naučnici, sa Gorgone je varoa iščezla. Zbog toga, ovaj mali zatvorski pčelinjaktreba smatrati važnom eksperimentalnom stanicom. Njihov sledeći projekat je da pokušaju da eliminišu varou sa nekog drugog malog ostrva ili izolovane lokacije, gde živi relativno mala populacija pčela. Kako ističu, najbolji kandidat jeostrvo Pjanoza kojese takođe nalazi uToskanskom arhipelagu.
U brdovitim vinogradima ovog mediteranskog ostrva koji gledaju na more proizvodi se vino za vrhunske italijanske restorane. Uprkos nesvakidašnjoj lepoti, nije reč o ekskluzivnoj vinariji ili izolovanom utočištu za bogataše. Nazvano po mitološkim čudovištima, sestrama-meduzama sa zmijama u kosi, ostrvo Gorgona je rezidencija za Ijude koji su počinili neke od od najozloglašenijih i najbrutalnijih zločina u Italiji. U blizini se nalazi i ostrvo Elba na kojem je bio zatočen Napoleon. Za razliku od večine italijanskih, hronično pretrpanih zatvora, ovde su osuđenici uključeni u specijalni program rehabilitacije kroz poljoprivredu. Ostrvo je poslednjih hiljadu i po godina izolovano utočište za monahe, a 1869. godine na njemu je osnovana kazneno popravna institucija, koja svake godine proizvede oko tri hiljade boca klasičnog belog vina. Četrdeset zatvo renika, večinom osuđenih zbog ubistava, proizvode i visokokvalitetnu svinjetinu, piletinu, povrče, maslinovo ulje, sir i med. S obzirom da je mnogo prijatnije služiti kaznu na Gorgoni nego u nekom standardnom zatvoru, osuđenici širom Italije podnose molbe za premeštaj na ovo ostrvo, što malobrojnim srečnicima, nakon godina čekanja, konačno pođe za rukom.
www.pcelarskizurnal.com
Naučna saopštenja
SA PORASTOM KONCENTRACIJE UGLJEN-DIOKSIDA POLEN POSTAJE LOŠIJA HRANA Efekat staklene bašte ugrožava ishranu oprašivača Naučnici upozoravaju da če pčelama ubuduče možda biti potrebna prihrana proteinskim suplementima jer povečana emisija ugljendioksida u atmosferi loše utiče na kvalitet polena olen sakupljen iz biljaka pčelama pruža jedini prirodni izvor proteina (nektar je šećerna energetska bomba). Međutim, sredinom aprila svi naučni portali preneli su uznemiravajuću vest da se u poslednjih 172 godine sadržaj proteina u polenu široko rasprostranjene biljke kanadska z la to š ip ka (S olidago canadensis) smanjio za trećinu.To su pokazale analize nedavno prikupljenih cvetova i sačuvanih uzoraka u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju Instituta Smitsonian.Tokom navedenog perioda, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi porasla je sa 280 jedinica po milionu, na 398jedinica po milionu, o čemu su istraživači izvestili 12. aprila u renomiranom naučnom časopisu P ro ce e d in g so f
P
the R oyal Society B.
6
P C E L A R S K I 2 U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
Sličan problem uočen je i posle dve godine uzgajanja kanadskezlatošipke pri koncentracijama ugljen-dioksida koje su dostizale 500 jedinica po milionu.„Veća koncentracija ugljen-dioksida znači manju koncentraciju proteina u polenu", kaže Luis Ziska, jedan od naučnih saradnika iz Laboratorije za istraživanje pčela pri Sekretarijatu za poljoprivredu SAD, u Beltsvilu.„To je kao da ste na prisilnoj dijeti - šta bi ona izazvala kod nas?", objašnjava jedan od saradnika na istraživanju Džoan Edvards, sa koledža Vilijems izVilijemstauna, Masačusets. „Pčele se u tom pogledu ne razlikuju mnogo od čoveka." „Pčelama, bilo divljim ili gajenim, neophodne su odgovarajuće količine polena za ishranu larvi, održanje imunog sistema kao i za mnoge druge funkcije, kaže biolog Sedrik Alo izfrancuske agencijeza poljoprivredna istraživanja INRA u Avinjonu. Osim toga, polen se skladišti i za zimsku ishranu pčela, zbog čega opadanje količine proteina za trećinu može da skrati životni vek pčela. Edvards kaže da lošiji kvalitet pčelinjih izvora hrane možda dopirnosi globalnom opadanju broja pčela koji je primećen tokom poslednjih godina kao i neizvesnosti u pogledu oprašivanja useva. „Zdravlje pčelinje populacije ne tiče se samo cvetova, pčela i biodiverziteta već i Ijudskog zdravlja i dobrobiti." J A.M .
SRBIJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU MEDA Po svojim brojnim hemijskim osobinama i nutritivnom sastavu med je jedinstven proizvod koji na najbolji način odslikava međuzavisnost biljnog i životinjskog sveta. Danas se koristi kao hrana, dok se ostali pčelinji proizvodi (propolis, perga, matični mleč) još od najranijih vremena upotrebljavaju kao lek. Kao jedini dostupni prirodni zaslađivač, med je bio važna hrana za čoveka od početaka evolucije. Odnos između pčela i čoveka datira još od kamenog doba. Prvi pisani podaci o medu na sumerskim tablicama datiraju iz 2100-2000. godine pre nove ere. U večini drevnih kultura koriščen je i za ishranu i u medicinske svrhe. Uz sve osobine koje nosi sa sobom, med je verovatno jedini proizvod koji čovek nije uspeo da napravi na veštački, odnosno industrijski način (sa izuzečem falsifikata), a da poseduje iste osobine kao med iz košnice.
roizvodnja meda, na globalnom nivou je u porastu. Najveći svetski proizvođač je Kina, koja godišnje proizvede oko 436.000 miliona tona (tabela 1). Uprkos porastu proizvodnje meda i komercijalizaciji pčelarstva, broj pčelinjih zajednica na globalnom nivou se smanjuje. Prema zvaničnim podacima FAO (Food a n d A g ric u ltu re O rg a n iz a tion), procenjuje se da u celom svetu ima oko 72,6
P
miliona pčelinjih zajednica. U periodu od 1959. godine broj pčelinjih zajednica znatno je opao, kako u Evropi, tako i u SAD-u. U Evropi je 1970. godine bilo 21 milion košnica, da bi se danas taj broj sveo na 15,5 miliona košnica. Najveći proizvođači meda su zemlje sa juga Evrope, gde se veći broj pčelara profesionalno bavi proizvodnjom meda. U Severnoj Evropi proizvodnja meda je niža zbog toga što se proizvodnjom meda uglav-
Dr Jelena Ivanović rođena 1985. godine u Gornjem Milanovcu. Studije na Fakultetu veterinarske medicine upisala školske 2004/2005. Diplomirala je 2010. godine. Doktorsku disertaciju odbranila je 2014. godine na Katedri za higijenu i tehnologiju namirnica animalnog porekla. U zvanje naučnog saradnika izabrana 2015. godine. Objavila više od 60 radova iz oblasti higijene i tehnologije namirnica animalnog porekla u domaćim i međunarodnim časopisima. Bavi se pčelarstvom. Pčelari sa DB košnicama. Interesovanja su joj usmerena na proizvodnju i istraživanje nutritivnih svojstava meda, perge i matičnog mleča. Zaljubljenikje u prirodu i knjige. Kontakt:
[email protected] www.pcelarskizurnal.com
Autorski članak
DrJelena Ivanović
Tabela 1. Z em lje sa najvećom p ro izv o d n jo m m eda u 2015. g o d in i Zem lja
Vrednost proizvodnje (u dolarima) 1.094.110
436.000
Turska
221.236
88.162
Argentina
189.461
75.500
Ukrajna
175.996
70.134
SAD
167.428
66.720
Rusija
162.856
64.898
Indija
153.075
61.000
Meksiko
147.057
58.602
Iran
120.452
48.000
Etiopija
115.195
45.905
Kina
nom bave pčelari-amateri. Današnje procene govore da Evropi nedostaje oko 13,4 miliona košnica. Mnogi faktori (bolesti i paraziti, klimatske promene, zagađenje životne sredine itd.) mogu objasniti razloge smanjenje broja pčelinjih društava u Evropi i SAD.Tokom sezone 2007/2008. godine, u mnogim evropskim zemljama zapaženi su veliki gubici pčelinjih zajednica, pre svega, u Nemačkoj (oko 34%), Sloveniji (33%) i Hrvatskoj (25%).Treba napomenuti da se podaci FAO odnose na trenutni broj košnica i da često ne uzimaju u obzir evidenciju o gubicima pčelinjih zajednica, pa ih treba uzeti sa izvesnom rezervom. Potrošnja meda se u velikoj meri razlikuje od zemlje do zemlje. Glavni izvoznici meda, Kina i Argentina troše malo meda po glavi stanovnika (0,1-0,2 kg godišnje). Potrošnjaje veća u razvijenim zemljama, gde domaća proizvodnja ne zadovoljava zahteve tržišta. U Evropi varira od srednje (0,3-0,4 kg), u Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj, do visoke (1-1,8 kg), u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Portugalu, Mađarskoj i Grčkoj. U zemljama poput SAD, Kanada i Australije prosečna potrošnja meda po stanovniku iznosi 0,6-0,8 kg godišnje. Prema nezvaničnim podacima, stanovnik Srbije prosečno troši 0,3-0,7 kg. Proizvodnja pčelinjih proizvoda nije raznovrsna zbog čega su pčelari izloženi direktnoj konkurenciji. Osim toga, u našoj zemlji postoje kompanije koje se bave uvozom iz zemalja gde je cena meda mnogo niža nego na domaćem trži8
Proizvodnja (miliona tona)
P Ć E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 16 .
štu. Srbija je relativno mala zemlja, pa je međunarodno tržište važan element dobre ekonomije i uspešne pčelarske proizvodnje. Imajući u vidu da je cena domaćeg meda nešto viša nego u zemljama u okruženju, konkurentnost se može postići samo povećanjem proizvodnje i smanjenjem troškova proizvodnje. Domaći med izvozi se u zemlje zapadne Evrope i na arapsko tržište. Srbiju odlikuju izuzetni klimatski uslovi za pčelarenje. Zbog različitog ekonomskog razvoja nekih regiona, ukupni prinosi meda po pčelinjem društvu variraju, kao i učešće pčelara hobista i pčelara profesionalaca u ukupnoj proizvodnji meda. lako je učešće profesionalnih pčelara u ukupnom broju pčelinjih društava nisko, u periodu 2005-2008. godine prosečni prinos po pče-
Pčelarsku proizvodnju u Srbiji karakteriše veliki broj pčelinjaka sa malim brojem košnica, sa malim procentualnim učeščem profesionalnih pčelara sa večim brojem košnica. Srbija sa svojim prirodnim resursima raznovrsnog medonosnog bilja, malim brojem monokulturalnih parcela, relativno čistim i nezagađenim regionima, dugom pčelarskom tradicijom i visokom stručnošču pčelara, može tržištu da ponudi med izuzetnog kvaliteta, koji je visoko cenjen kod potrošača.
proizvodnja meda u Srbiji od 2004. do 2014. godine bila je 4.494 tona, sa prosečnim brojem od 389,9 hiljada košnica i prosečnim prinosom od 12,18 kg po košnici. Trend izvoza meda, od 2004. do 2014. godine, izražen u tonama i hiljadama dolara prikazan je u tabeli 2. Najveći izvoz zabeležen je 2013. godine, 3.367,7 tona, ukupne vrednosti 14.881,4 hiljada američkih dolara. Srbija tada proizvelai i najveću količinu meda, prosečno 13 kg po košnici. Nešto manja količina meda izvezenaje tokom 2012. godine, ukupo 2.966 tona vrednosti 12.908 hiljada USD. U periodu 2004-2014 najslabiji izvoz zabeležen je 2005. godine, svega 59 tona. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je od 2004. do 2014. godine, najveće količine meda izvezla u Nemačku, oko 4.611,0 tona, vrednosti 19.546,9 hiljada dolara Osim Nemačke, značajne količine izvezene su i u Italiju (2.612,0 tona, vrednosti 10.276,5 hiljada USD). Među pčelarima u Srbiji postoje oni kod kojih italijanski distributeri dolaze na pčelinjake i u domaćinstva, gde Ceđenje meda (foto:Veroljub Umeljić) uzimaju med i izvoze ga. Italijanski potrošači posebno cene bagremov linjem društvu profesionalnih pčelara bioje veći med zbog njegovih izuzetnih senzornih osobina. nego kod pčelara hobista, i iznosiojeoko22 kg. Pored Nemačke i Italije, značajne količine meda Analiza pokazuje da se ukupni godišnji prinos izvezene su i u Crnu Goru (1.634,1 tona, vrednoprofesionalnih pčelara kretao oko 1.000 tona sti 7.153,5 hiljada USD) i Makedoniju (1.191,1 tona, meda godišnje, što čini 28% godišnje proizvod- vrednosti 3.845,0 hiljada USD). I druge evropske zemlje su uvoznici meda iz Srbije, ali sa manjim nje meda u Srbiji. Rezultati'o broju košnica pokazuju daje najma- obimom uvoza: pet zemalja uvozi 100-1.000 tona, nji broj košnica zabeležen 2004. godine (266 tri 50-100 tona, a 17 manje od 50 tona. hiljada), a da se 2014. godine gotovo utrostručio Države koje imaju razvijenu poljoprivrednu pro(677 hiljada). Ovi podaci pokazuju da je u Srbiji izvodnju, često su primorane da uvoze med i broj košnica u stalnom porastu. Najveći prosečan pčelinje proizvode iz drugih država, jer ne poseprinos po košnici, zabeležen je 2009. godine (15 duju uslove za dobar razvoj pčelarstva. U tom kg), a najmanji 2014. godine (6 kg), što se može pogledu, Srbija ima veliki potencijal za izvoz meda, objasniti vremenskim nepogodama koje su te jer poseduje regione sa nerazvijenom poljoprigodine zahvatile Srbiju i čitav region. Prosečna* vrednom i industrijskom proizvodnjom, i kao takva uspela je da zaštiti tri vrste meda sa oznakom geografskog porekla registrovanih u Zavo* Svi podaci koji se navode u tekstu su obrađeni iz izvedu za intelektualnu svojinu (http://www.zis.gov. štaja Republičkog Zavoda za statistiku Republike Srbije rs) (H o m o ljs k i m ed, Fruškogorski lip o v m e d i Ka(http://webrzs.stat.gov.rs) za period od 2004. do 2014. godine. Vrednosti za med prikazane su u tonama i hilja- če rskim e d). Potencijal je nesumnjivo još veći. dama USD (dolara). www.pcelarskizurnal.com
m
Tabela 2. Izvoz m eda Srbije od 2004. d o 2014. g o d in e Kategorija
o ~ ■X O Q) O £ °
Ukupan izvoz (hiljada dolara)
Zem lja izvoza
Ukupan izvoz (t)
DE
4611,0
19546,9
IT
2612,0
10276,5
ME
1634,1
7153,5
MK
1191,1
3845,0
NO
764,6
4446,6
HU
723,4
2544,8
AT
722,3
2977,9
BIH
382,8
1858,7
FR
277,1
1359,0
4- *
v: : :
o o o
1 W
V:
o T“ "O O
Sl
104,4
392,5
*4
HL
79,5
424,1
r-
CH
75,1
329,8
BG
45,4
148,0
HR
42,5
175,6
AU
22,9
135,1
BE
22,8
157,3
SAD
20,3
146,6
RO
19,4
81,5
*4
RU
18,6
86,2
O m
LY
17,1
73,1
IQ
13,8
55,4
AE
11,2
78,7
SE
7,2
43,1
GB
5,1
28,9
CA
4,5
13,1
SK
3,4
20,3
BH
3,2
21,9
TR
1,3
5,8
JO
1,1
7,5
5 0 0 0 0 T3 O
A
w
0
Legenda: AE- Ujedinjeni Arapski Emirati; AL- Albanija; AT- Austrija; AU- Australija; BIH- Bosna i Hercegovina; BE- Belgija; BG- Bugarska; BH- Bahrein; CA- Kanada; CH- Švajcarska; DE- Nemačka; FR- Francuska; GR- Grčka; HR- Hrvatska; HU- Mađarska, IQ- Irak; IT- Italija; JO- Jordan; KG- Kirgistan; KW- Kuvajt; LY- Libijska Ar. Džamahirija; ME- Crna Gora; MK- Makedonija; NO- Norveška; RO- Rumunija; Sl- Slovenija;TR-Turska; SAD- Sjedlnjene Američke države; ZM- Zambija; SK- Slovačka; SE- Švedska; RU- Rusija; HL- Holandija. P C E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
Uvoz Najveća količina meda u Srbijuje uvezena 2013. godine, ukupno 60,6 tona meda, vrednosti 240,3 hiljade dolara. Značajan uvozzabeležen je i tokom 2010. godine, ukupno 43,3 tone meda, vrednosti oko 158 hiljada dolara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2004. i 2005. godine nijezabeležen uvoz meda u našu zemlju. Srbija je od 2006. do 2014. godine najveće količine meda uvezla iz Makedonije (40,6 tona, vrednosti 119,5 hiljada dolara), zatim iz Slovenije (26,6 tona, vred-
nosti 94,1 hiljada dolara) i Italije (21,8 tona, vrednosti 65,3 hiljada dolara). Ono što je posebno značajno jeste činjenica da je tokom 2014. godine u Srbiju ukupno uvezeno svega 200 kg, i to iz Grčke (tabela 3). Mali uvoz svakako utiče na to da naš med bude dostupniji domaćim potrošačima. Time se znatno podstiče pčelarska proizvodnja, a našim građanima se pruža mogućnost da konzumiraju med odličnog kvaliteta. Od izvoza meda pozamašnu materijalnu dobit ostvaruje i država. U periodu od 2004. do 2014.
Tabela 3. Uvoz m eda u Srbiju od 2004. d o 2014. g o d in e Kategorija o _ X 91 O n- fS Q
2 °
4 -i
o r"
O o
Zem lja uvoza
Ukupan uvoz (t)
Ukupan izvoz (hiljada dolara)
MK
40,6
119,5
Sl
26,6
94,1
IT
21,8
65,3
ME
19,9
79,1
AT
19,2
109,1
DE
19,1
73,3
GR
10,4
21,2
HU
2,2
11,4
HR
2,1
9,3
SAD
0,6
31,0
BE
0,1
0,6
Legenda: BE- Belgija; DE- Nemačka; GR- Grčka; HR- Hrvatska; HU- Mađarska, IT- Italija; ME- Crna Gora; MK- Makedonija; AT-Austrija; SAD- Sjedinjene Američke države; Sl- Slovenija
U periodu između 2004. i 2014. godine prosečna proizvodnja meda po košnici u Srbiji iznosila je između 6 i 15 kg meda. Iz ovoga se može zaključiti da Srbija proizvodi veče količine meda, koje je u stanju da iskoristi u sopstvenoj industiji i za potrebe stanovništva. Najveći izvoz ostvaren je tokom 2013. godine, kada je ostvarena i najveća materijalnu dobit. Ono što treba imati u vidu je da veliki broj pčelinjaka nije registrovan, pa su i samim tim i realni podaci o broju košnica i proizvodnji meda svakako znatno veći.
godine cena meda je u stalnom porastu. To se može objasniti povećanom potražnjom, ali i naročitim kvalitetom meda sa naših prostora. Najniža cena meda zabeležena je 2004. godine, kada je kilogram meda koštao 2,42 dolara, a najviša 2014. godine (4,81 dolara). Jasno se vidi da je trend stalnog porasta cene meda. Nemačkaje najveći uvoznikmeda, koji uvozi tri puta više nego što proizvodi. Međutim, Nemačka spada u malu grupu zemalja koja izvozi deo meda iz uvoza. Pored Nemačke, veliki uvoznici meda su i SAD i Japan. Japan uvozi deset puta veće količine nego što proizvode. Većina zapadnoevropskih država, kao i SAD, uvoze značajne količine meda, jer potrebe ne mogu da podmire sopstvenom proizvodnjom. www.pcelarskizurnal.com
Autorski članak
Tekst i fotografije
Tomaž Oštir
ELEMENTIKINESKE METODE SAKUPLJANJA MATIČNOG MLEČA Ovaj tekst namenjen je svima vama koji razmišljate o tome kako da započnete da sakupljate matični mleč, a pogotovo onima koji su to več radili. Živimo i pčelarimo u vremenima koja za pčele nikako nisu povoljna. Masovnu proizvodnju hrane i visoke prinose u poIjoprivredi prati intenzivna upotreba hemikalija koja dovodi do sofisticiranog uništavanja nepoželjnih organizama u blizini gajenih kultura, ali, nažalost, šteti i onima koji nisu štetni. I naše pčele izložene su manjim ili večim dozama zagađenja iz svog životnog okruženja koja smanjuju otpornost pčelinjih zajednica, neretko uzrokujuči i njihovu smrt. Linija između života i smrti pčelinje zajednice je vrlo porozna, što nas dodatno obavezuje na razmišljanje o tome kako da svedemo na minimum stresne činioce iz naše pčelarske prakse. Verujem, da je opisani način skupljanja matičnog mleča najmanje stresan od svih metoda za koje znam, što je, po mom mišljenju, više nego dovoljan razlog da ga podelim sa vama. a početku, upozorio bih vas da sve što ćete pročitati na ovu temu, uključujuči i ovaj tekst, shvatite tek kao polazište za razmišljanje i kao sredstvo za lakše pronalaženje svoje najbolje metode. Moj prvobitni cilj bio je da predstavim dobijanje matičnog mleča kineskom metodom. No, kada sam bolje razmislio, zaključio sam da je za nas, pčelare sa Balkana, suviše apstraktno pisati o tome kako i koliko mleča proizvode Kinezi jer ovde pčelarimo sa drugačijom vrstom pčele, a i uslovi pčelarenja su sasvim različiti: klima, druge biljne kulture i različita dužina cvetanja pojedinih medonosnih biljaka. Gotovo da je nemoguće opisati razlike u
N
12
PČ ELA R SK I 2 URNAL • 31 • a p r i l - j u n 2016.
unosu nektara na Balkanu i u Kini. Zamislite, recimo, da na jednoj lokaciji bagrem cveta čitava dva meseca, a da su sve vreme prosečne temperature iznad 20 stepeni. Zamislite sada kakva je u takvim uslovima situacija u košnici i koliko količine mleča mogu iz nje da se dobiju. Nadam se da ću u ovom tekstu uspeti da vam dočaram pristup radu sa pčelama koji s velikim uspehom praktikuju Kinezi. Pokazalo se da je sasvim primenljiv i na pčelarenje na Balkanu, sa našim košnicama i našim pčelama. Kad sam pre 12 godina počeo ozbiljno da razmišljam o skupljanju matičnog mleča, u početku sam, očekivano, pročitao svu moguću do-
Jedan od kriterijuma kvaliteta matičnog mleča je veličina larve koju vadimo prilikom sakupljanja. Larva prikazana na fotografiji je odgovarajuće veličine. Što je larva veća, to znači da je pojela više kvalitetnih sastojaka.
stupnu literaturu. Obradovalo me je to što sam dovni pregledi pre dodavanja matičnjaka teku na više mesta pročitao kako je AŽ košnica sa 20 sporo. Loša je preglednost, stradaju pčele i veliramova idealna za proizvodnju mleča, jer sam ki broj pčela je neuposlen. Tada se javljaju tada uglavnom pčelario klasičnim AŽ košnica- dva problema. ma sa po 20 ramova u dva nastavka i, normalno, Prvi problem: rojevi nagon. Jednostavno, ako sa kranjskom pčelom Apis m e llife ra carnica. Sre- imamo dobru maticu, a to je imperativ, na vrćom, nekoliko meseci pred početak svoje prve huncu razvoja u košnici može da bude i 12 rasezone, a u potrazi za uspešnom tehnologijom mova legla (oko toga se trudimo tokom aprila). presađivanja larvica, otputovao sam na Novi Na jednom ramu su matičnjaci, tako da nam Zeland gde sam posetio pčelara i izumitelja Ezi preostaje još samo sedam ramova za med i poqueen sistemaTonija Frejzera-Džonsa. Radeći sa len. Pošto su takvoj zajednici neophodne velike njegovim sistemom, ukazala mi se prilika da se zalihe meda, šta god da uradimo veliki broj saupoznam sa dobijanjem matičnog mleča sa kupljačica ubrzo će zatrpati sve raspoložive ćepčelom A. m e llife ra lig u stica i LR košnicom (od- lije medom i polenom, zbog čega matica neće nosno, košnicom sa neograničenim prostorom). , imati gde da polaže jaja. Danas mogu da kažem da sam imao sreće jer Drugi problem: premale zalihe meda za velisam već posle prve sezone shvatio da AŽ košni- ki broj pčela. Premale su zbog kapiceteta ca, niti bilo koja druga košnica u koju staje ma- košnice. Naime, snaga zajednice je tolika da nje od 30 ramova, ne može da bude optimalna u optimalnim uslovima za dan može da prikupi više od 10 kg nektara. Ali, nema gde da za dobijanje mleča. Daleko od toga! Na vrhuncu razvoja (i proizvodnje mleča) košni- ga uskladišti. Posmatrano iz obrnute perspekca sa 20 ramova je prenatrpana pčelama i re- tive, ako nema unosa, u takvoj zajednici kroz www.pcelarskizurnal.com
Minimalna snaga košnice iz koje možemo da započnemo da sakupljamo mleč. Zaposednuto je 25 ramova -1 0 ramova punih meda, 12 ramova sa polenom i manjim mednim vencima, 2 rama sa leglom kojeje pred izvođenjem,jedan prazan ram, a poslednji 26. ram je satna osnova pored medišnih ramova u medištu.
samo nekoliko dana može doći do izgladnelosti, jer veliki broj pčela pojede i veliku količinu hrane.Tada je neophodna prihrana medom, što i nije najbolje rešenje, pa će održavanje takve zajednice u punoj kondiciji biti skupo i neekonomično. U slučaju dobrog unosa nektara, bilo koja košnica sa dvadeset ramova je premala za stvaranje zaliha - dovoljnih da u slučaju hladnih i kišovitih dana ne moramo da prihranjujemo pčele. Neka vas nikako ne zavede činjenica da pčele izgrađuju matičnjake kad su u rojevom nagonu. Tačno je da vole tada da ih izgrađuju, ali ne zadugo i ne u velikom broju. Iz ugla pčelara, rojevi nagon u košnici uopšte nije poželjan. Zbog smanjene opšte aktivnosti, unos nektara i polena tada nije na zadovoljujućem nivou, glavnina pčela sakupljačica je pasivna i takvo razpolože14
PČ ELA R SK I 2U RNAL • 31 • a p r i l - j u n 2016.
nje se širi na sve pčele u košnici, a matica prekida sa polaganjem jaja. Kao i u slučaju„pčelarenja na med", i kod proizvodnje matičnog mleča cilj treba da nam bude snažna i funkcionalna zajednica u kojoj matica polaže veliki broj jaja a sakupljačice donose velike zalihe polena i meda. Dakle, moramo sprečiti pojavu rojevog nagona. Ukoliko matica prekine sa polaganjem jaja, kroz 30 dana će se smanjiti broj pčela hraniteljica, pa ćemo njihov broj morati da nadoknadimo tako što ćemo kroz 14 dana dodavati ramove sa poklopljenim leglom koje ćemo oduzimati iz pomoćnih pčelinjih zajednica... Što opet nije najekonomičnije rešenje! Ukratko, skupljanje matičnog mleča sa bilo kojom košnicom kapaciteta do dvadeset ramova temelji se na prenaseljenosti zajednice i stvaranju uslova na granici pojave rojevog nagona, koje je gotovo nemoguće održavati u praksi, a da u nekom trenutku ne pređe u rojevi nagon! To podrazumeva gubitak meda, koji nam je, ako ni zbog čega drugog, potreban za prihranu u onim periodima kada nema unosa, što će omogućiti i pospešiti proizvodnju mleča. Svi ćete verovatno prvo da pomislite na sledeće rešenje - upotrebiti LR košnicu sa nastavcima (sa potencijalno neograničenim prostorom). To jeste rešenje, ako košnicu koristimo na pravi način. Kinezi su probleme sa pasivnim pčelama rešili upotrebom izolatora. U košnicu se stavi izolator sa tri prazna sata (ako je loš ili osrednji unos, na satovima treba da bude venac meda sa nešto polena). Potom se u izolator ubaci matica. Svaki put kad budemo vadili mleč pregledamo izolator, iz njega oduzimamo jedan ili dva rama sa otvorenim leglom, stavimo ih pored letvice sa matičnjacima, a u izolator dodajemo prazan sat, ili dva, kako bi matica imala gde da polaže jaja. Prilikom rada sa ovom metodom pčele ne izgrađuju matičnjake zbog toga što su u rojevom nagonu, niti zbog toga što se osećaju obezmatičeno. Pčele hraniteljice rade svoj posao. Pčele sakupljačice rade svoj uobičajen posao, kao i matica koja polaže jaja na praznom saću. Ono što je najvažnije, kada otvori košnicu, pčelar tačno zna gde je matica kao i raspoloženje u košnici: zna na kom ramu se izležu pčele, gde je leglo, kao i koje ramove su napunile medom. Kada izvrši kontrolu rama sa satnim osnovama, može vrlo precizno da utvrdi koliki je bio unos u
poslednja tri dana i da odluči da li treba da dodaje ili da oduzima ramove. Pre nego što pređemo na primenu ove metode u praksi, želim da napomenem da se za obavljanje ovog posla od pčelara očekuje određeni nivo stručnosti. Drugim rečima, trebalo bi da može da prepozna sledeće situacije u košnici: - Zdravu zajednicu punu elana i maticu; - Kakvo je radno raspoloženje pčela i da li ima dovoljo pčela hraniteljica koje bi matičnjake punile mlečom; - Da proceni odnos površine saća sa medom i saća sa leglom, i da oceni kolike su zalihe hrane; - Da proceni brojnost pčela i, srazmerno tome, sa kolikim brojem ramova treba raditi. Suština ove metode ogleda se u sledećem: da privučemo pčele hraniteljice što bliže matičnjacima, kako bi ih primetile i napunile mlečom ukoliko su u košnici ispunjeni odgovarajući uslovi. To koliko će matičnjaka na-
Ponekad ni 30 ramova nije dovoljno da bi se zaposlile sve pčele iz košnice pa smo prinuđeni da improvizujemo.
Ukoliko imate oplodnjake u blizini, velika je verovatnoća da će neka mlada matica uleteti u košnicu i započeti polaganje jaja.To je idealno za stvaranje nove zajednice, pa tada naprosto treba da ubacimojoš jedan izolator. Ipak, drugačije je ukoliko uleti matica nepoznatog porekla...
puniti stvar je njihove, a ne naše volje, ali na nama je da se pobrinemo da uslovi budu optimalni: broj pčela, unos nektara i polena i radno razpoloženje u košnici. Prednost ove metode je što matičnjake neće puniti mlečom zbog obezmatičenosti ili prenaseljenosti. Pčele će ih puniti mlečom jer u košnici ima hrane u izobilju i puno pčela, što bi činile i u prirodnim uslovima, ali posledica bila pojava nagona za rojenjem. Pošto kontrolišemo saće sa mladim leglom, u košnici ne bi smelo biti zatvorenih matičnjaka ni nagona za rojenje. Priprema zajednica sa kojima ćemo proizvoditi matični mleč Na početku, hajde da razmotrimo koji tip košnice nam najviše odgovara. Zamislite da ćete sa košnicom raditi pet meseci, od čega ćete, tokom tri meseca, svakog trećeg dana da radite sa plodištem.Tokom ta tri meseca biće i hladnih i kišnih dana.Za pčelarenje na med, LR košnica je svakako najbolja. Prvih nekoliko godina radio sam sa obe košnice i rezultati su bili slični. LE košnicuječaklakšeprilagoditi upotrebi izolatowww.pcelarskizurnal.com
M ’m S g m M
ra.Trenutno LR košnicu koristim za sakupljanje meda, ali matični mleč vadim iz AŽ košnica sa tri etaže. Za troetažnu AŽ košnicu odlučio sam se zbog lakšeg rada tokom kišnih dana, kao i zbog jednostavnije pripreme zajednice za zimu i narednu sezonu. U jednoj troetažnoj AŽ košnici prezime dve, pa čak i tri zajednice, što mi omogućava da mleč počnem da vadim već krajem aprila, čak i kada uslovi u prirodi nisu najpovoljniji za rani prolećni razvoj Princip rada je isti, a jedina razlika između ove dve vrste košnica je što se drugačije pristupa ramovima (drugačije se vade). Rad sa LR košnicom iziskuje veći fizički napor, dok sa troetažnom AŽ košnicom možemo da radimo u sedećem položaju. Pošto ne moramo da skinemo drugi i treći nastavak da bismo radili sa prvim nastavkom, aktivnost u košnici se ne prekida a pčele se manje izlažu stresu. Za sve metode dobijanja mleča početni preduslovi su isti: da pčelinja zajednica bude zdrava i snažna, sa zadovoljavajućim brojem pčela hraniteljica starosti oko 12 dana, dnevni unos polena i nektara, barem dovoljan da pokrije dnevnu potrošnju zajednice. Odgovarajuća priprema pčelinjih zajednica je jedan od presudnih faktora za uspeh u dobijanju matičnog mleča. Priprema počinje još prethodne sezone. Kao prvo, najbolje je da u košnicama iz kojih sakupljamo mleč budu mlade matice. Kada je reč o dvogodišnjim maticama, samo su neke od njih dovoljno dobre - naime, postaju oprezne prilikom polaganja jaja, kao da su „shvatile" da nema uvek dovoljno hrane, zbog čega se prolećni razvoj ne odvija uvek dovoljno brzoa i tokom sezone polažu manje jaja. Za potrebe selekcije, mlade matice treba ponekad da čuvamo i tri godine, kako bismo doneli ispravnu odluku u pogledu odabira genetskog materijala. Predlažem vam da sami uzgajate matice, a trud uložen u selekciju matica svakako će vam se isplatiti. Priprema pčelinje zajednice u proleće Kod nas sezona skupljanja matičnog mleča traje kratko - pri optimalnim vremenskim uslovima, negde od kraja aprila do početka augusta Nije lako odlučiti se da li ćemo larvice presađivati ručno ili uz pomođ nekog od postojeđih sistema. Ušteda na vremenu koštaće nas puno novca, a i trebaće nam i nešto više znanja o pčelama kako bismo uspešno koristili sistem.
- najviše, tri puna meseca. Svaki dan kašnjenja odraziće se na količinu sakupljenog mleča i na konačni finansijski rezultat. U principu, radimo u početku isto kao kod pčelarenja na med - širimo gnezdo, kako bi se zajednica što brže razvila. Naš cilj treba da bude da pre početka vađenja mleča imamo barem 20 ramova zaposednutih pčelama i punih legla, meda i polena. Ukoliko ih nemamo, možemo dodati i po koji ram sa zatvorenim leglom i mladim pčelama iz drugih zdravih košnica.Ako zajednica nema dovoljno zaliha meda, dodamo i sače sa medom. Pošto su u aprilu i maju noći još uvek hladne, najlakše nam je da brojnost pčela kontrolišemo preko mreže, ili da to učinimo preko dana kontrolom poslednjeg rama trećeg mednog nastavka košnice. Nikako ne bi trebalo da prilikom razvoja legla proširujemo gnezdo sa praznim saćem. Pravilo je da u nastavku u kome se nalazi matica ne bude više od dva rama sa praznim saćem, a još bi bolje bilo ukoliko bi ta dva rama imala venac sa medom. Razvoj će se odvijati ubrzano ukoliko su uslovi povoljni, odnosno ukoliko bude dobrog unosa. U tom slučaju, dodavaćemo nove ramove po potrebi. Na kraju, u košnici mora da bude oko 12 ramova sa leglom i 10 dobro raspoređenih ramova sa medom. Četiri puna rama meda treba da budu raspoređena u prvom nastavku u kome se nalazi leglo i izolator. Isto toliko treba da bude i u drugom nastavku sa leglom. Treći nastavak je inače rezervisan za ramove sa medom. Kako bismo ispratili brojno stanje zajednice, uradićemo sledeću stvar, pored krajnjeg rama sa medom ubacićemo satnu osnovu. Ukoliko je u plodištu gužva, pčele će već iste večeri krenuti rutinski da nadograđuju osnovu, a mi ćemo, potom, kada ram bude izvučen da ga premestimo u drugi nastavak, iz koga ćemo odgovarajući ram sa medom premestiti u treći nastavak. U (treći) nastavak sa medom stavljamo isključivo saće sa svežim medom, a ne saće sa starim vencima meda koje potiče od zimske prihrane. Broj ramova u trećoj etaži (nastavku) prilagođavam o broju pčela u košnici). Ako želimo da imamo kvalitetan sortni med, možda nije naodmet da označimo ramove sa zimskim vencima kada počnemo da proširujemo plodište i da ih jednostavno ne diramo. Za vreme dobrog unosa nektara, što će se najbolje odraziti kroz www.pcelarskizurnal.com
izgradnju satnih osnova u trećem nastavku, možemo dodati i devičansko saće, koje smo upravo za tu namenu čuvali preko zime. Pošto proizvodimo mleč, nije dobro da u trećem nastavku imamo prazno saće, jer će se plodište toliko proširiti da na saću oko letvica sa matičnjacima neće biti dovoljno pčela. Prilikom skupljanja mleča, na svaka tri dana treba da kontrolišemo stanje u košnici, kako bismo mogli da proverimo da li je unos dovoljno veliki za dodavanje mednog saća. Nije naodmet da ponovimo još jednom da svi ramovi u košnici moraju da budu zaposednuti pčelama. Kada se uveče sve izletnice budu vratile u košnicu, saće će biti krcato pčelama, a onda će onaj „višak" da se okači na satnu osnovu i da izgrađuje vosak. U suprotnom, ako pčele budu milele po polupraznom saću to će se loše odraziti na prinos mleča. Ukoliko to primetimo, treba da izvadimo jedan ili više polupraznih ramova, čime ćemo jednim potezom povećati zaposednutost saća po jedinici prostora, a što će za krajnju posledicu da ima to da će pčele bolje da pune matičnjake. Na taj način, pčele će nam tokom jedne sezone izgraditi i do 20 satnih osnova, a izgradnja saća, barem po mojim zapažanjima, pozitivno utiče na raspoloženje u košnici (ali ga dodajemo samo kad ima unosa nektara). Osim toga, poznato je kakav je kvalitet meda u devičanskom saću, a da ne spominjem da to pogoduje higijeni saća i smanjuje verovatnoću pojave bolesti legla u zajednici. Kada oduzim amo med Kao što sam već ranije istakao, u povoljnim uslovima, ovakva zajednica može u kratkom periodu da stvori veće zalihe meda koje slobodno možemo da ocedimo kako bismo oslobodili prostor u košnici i održali radno raspoloženje u zajednici. O kolikoj količini je reč? Pošto su to naše najjače zajednice takvi će nam biti i prinosi po košnici. Ako ćemo svaka tri dana otvarati košnicu i prekidati rad pčela zbog stresa - imaćemo i primereni unos meda. Organizujte svoj rad tako da prilikom otvaranja košnice što manje preslažete saće, a upotreba dimilice dolazi u obzir samo u izuzetnim situacijama. Uz malo prakse, tačno ćete znati gde matica polaže jaja, a da pritom ne morate da je tražite. P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
Pošto smo pune ramove sa medom premestili u treći nastavak, kada med bude bio zatvoren znaćemo i njegovo botaničko poreklo, jer smo pratili unos i znamo šta je medilo. Ramove koje su najranije napunile medom (sa ostacima zimske hrane) ostavljamo pčelama kao zalihu hrane (na pozicijama koje prilikom pregleda ne diramo). Ukoliko nema unosa, pčele će ih polako prazniti. Kada zamedi napuniće ih medom, a višak će preneti u treći nastavak, namenjen nama. Koliko ćete ramova oduzeti i kada ćete to učiniti, to prepuštam vama. Ja, uglavnom, oduzimam po četiri-pet ramova odjednom. U praksi, to znači da u trećem nastavku uvekostane nekoliko ramova punih meda (dok vadimo mleč). Saće oduzimam samo kada je dobar unos - nikada u bespašnom periodu. Dakle, med je uvek u potpuno poklopljenom devičanskom ili samo jednom zaleženom saću i sortan. Jednom rečju, vrhunskog kvaliteta! Presađivanje larvi Larve možemo da presađujemo ručno, ali to možemo da uradimo i uz pomoć nekog od postojećih sistema, kao što su: Ezi Q ueen, Jenter i N icot. Ja već 10 godina upotrebljavam Ezi Qeen sistem i mogu da kažem da sam i dalje oduševIjen brzinom i jednostavnošću presađivanja larvi. Rad sa tim sistemom opisao sam ukratko u 14. broju Pčelarskog žurnala. Više puta čuo sam kako pčele radije pune voštane nastavke od plastičnih, pa sam odlučio da to istestiram. U više košnica istovremeno sam stavio voštane ručno presađene matičnjake i plastične matičnjake iz Ezi queen sistema. Rezultat je bio takav da sam shvatio da količina mleča i broj prihvaćenih matičnjaka prvenstveno zavisi od toga koliko je zajednica snažna (broj pčela hraniteljica), unosa i, od toga koliko ćemo biti vešti da privučemo pčele hraniteljice matičnjacima. Na primer, ukoliko je pored rama sa voštanim matičnjacima bio ram sa većim brojem ćelija sa otvorenim leglom, tada bih više mleča sakupio iz plastičnih matičnjaka. Jedino u slučuja kada bismo stavili jednu do druge, letzvice sa plastičnim i voštanim matičnjacima, pčele bi tada više mleča stavile u voštane matičnjake, ali u praksi to ne radimo. Osim toga, ukoliko ručno presađujemo larvice može da se dogodi da presadi-
Ovakva situacija ne mora uvekda bude razlog za razočaranje.To se ponekad dešava u nekim zajednicama kada je veliki unos nektara, mada se obično pojavi matica tamo gde ne treba.
mo stariju larvicu, pa će tada mleč biti lošijeg kvaliteta. Nije naodmet spomenuti i činjenicu da, ako se poklope dobar unos i odgovarajući broj hraniteljica, zajednica može da odgoji i preko 100 matičnjaka, pa bi nam ručno presađivanje oduzelo previše vremena. Jedino ukoliko radimo sa slabijom zajednicom, postići ćemo bolje rezultate sa ručnim presađivanjem nego ako bismo koristili plastične osnove matičnjaka. Kada koristimo plastične osnove matičnjaka, onda nema greške, ali kada prvi put u košnicu stavimo letvicu sa plastičnim osnovama matičnjaka izuzetno je važno da zajednica bude snažna i da ima dobrog unosa nektara, kako bi pčele plastične letvice presvukle slojem voska. Kada je reč o mogućem neuspehu kod presađivanja larvi uz pomoć Ezi Q ueen sistema, a verovatno je slično i kod ostalih sistema poput Jente r i N icot, najveći rizik je da li će matica položiti
jaja u kavez i da li će ih pčele prihvatiti i odnegovati. Priprema zajednica iz kojih ćemo presađivati larvice Kada radimo sa izolatorom, dobićemo larvice iste starosti što nam neće stvarati probleme prilikom ručnog presađivanja. Obavezno moramo voditi računa o tome kakvo saće stavljamo u izolator. Idealnojeono iz koga se tek izležu mlade pčlele, pogotovo ako ima i venac meda. Sasvim mlado saće može staviti samo u vanrednim situacijama, kada je odličan unos nektara, jer se u suprotnom može dogoditi da ga matica ne zaleže i da se u izolatoru pojave (ista situacija kao kod proširivanja gnezda sa satnim osnovama za vreme perioda kiše i niskih temperatura). Maticu zatvaramo u kavez na 24 časa. Narednog dana premeštamo je u drugi kavez, trećeg www.pcelarskizurnal.com
K J
dana u treći četvrtog u četvrti kavez. Petog dana larvice su stare oko dva sata i spremne za presađivanje. Dakle, petog dana maticu ponovo premeštamo u prvi kavez, pošto smo iz njega presadili larvice, zatim je šestog dana zatvaramo u drugi kavez. P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
Posle šest dana provedenih u kavezu, maticu puštamo barem 24 časa na slobodu. To je njen maksimum u jednom ciklusu - naime neće izdržati više od šest dana zaredom a da pritom normalno polaže jaja. Primetićete da će matica posle šest dana biti mršavija, tako da ako bismo je
i sedmog dana premestili u novi kavez, u zajednici bi počeli da se pojavljuju matičnjaci, i došlo bi do pojave neke vrste nagona za rojenjem. Nakon što je matica provela 24 časa na slobodi, pregledaćemo pažljivo zajednicu i ukoliko slučajno uočimo neki matičnjak uklonićemo ga. Interesantno je da će pčele da izgrađuju matičnjake i ako zajednica nije posebno snažna zbog toga što matica ne posvećuje pažnju mladom leglu. Već sledećeg dana maticu ponovo možemo da zatvorimo i da nastavimo da je premeštamo iz kaveza u kavez narednih šest dana. Pomalo je riskantno držati maticu zatvorenom duže od 12 dana, jer će se zbog ograničavanja njenog kretanja i i odsustva mladog legla u košnici nalaziti samo poklopljeno leglo. Toj zajednici je potrebno dodavati leglo iz drugih pomoćnih zajednica. Stopostotni uspeh možemo da očekujemo samo od onih zajednica koje u razvojnoj fazi ne sakupljaju zalihe meda već sve ulažu u leglo. Krajem aprila, kada otpočinjemo ovaj posao to je prilično jednostavno postići. Zajednice su tada uglavnom usred burnog razvoja, pa će matica polagati jaja a pčele hraniti i negovati larvice. Ipak, nije baš sve tako jednostavno. Neke matice biće nezadovoljne što su u kavezu i neće želeti da polažu jaja. To će se još češće dogadati ukoliko radimo sa starijim maticama. Teorijski posmatrano, ali i praktično, ako bismo nastavili tokom čitave sezone da radimo sa jednom zajednicom od nje ne bismo dobili meda, a ako joj ne budemo dodavali leglo, onda ćemo je sasvim uništiti. Ja sam taj problem rešio tako što sam jednu košnicu dva do tri puta u toku sezone koristio za uzgoj larvica. Dakle, kaveze sam tokom sezone selio iz košnice u košnicu, koje su bile normalne snage - ne prejake - dakle, još uvek u stadijumu razvoja. Pošto prošlogodišnji rojevi najčešće za mesec ili mesec i po dana dostignu neku vrstu vrhunca već krajem aprila, od njih, kad god je to moguće, formiram nove zajednice sa mladim maticama. One će dovoljno ojačati do juna pa ću moći da ih upotrebim za rad sa kavezom. Nemojte da kupite jedan ili dva sistema i da iščekujete da li ćete imati sreće ili ne. Verovatno da ćete je imati, ali kada vam larvice najviše budu trebale (tokom najintenzivnijeg unosa nektara) onda ih nećete imati. Za uspešan rad morate da imate najmanje četiri sistema i da sa jedno zajedni-
com radite šest dana.Tako ćete postići da u košnici ne bude mladog legla, a da i pčele prihvate sva jaja u kavezu. Ako biste radili samo sa jednim kavezom, dogodiće se sledeće: pre nego što se jaja iz kaveza preobrate u larvice matica će biti na slobodi i položiće još jaja, a onda se može dogoditi da pčele naprosto očiste jaja iz kaveza. Nakon jedne ili dve godine rada razvićete lični osećaj i moći ćete sami da ocenite kolika je optimalna snaga zajednice koju treba da koristite za ovu vrstu posla. Tada ćete tačno znati kako bi trebalo da pripremite zajednicu. Najteže je kada je izuzetan unos nektara. Tada pčele napune sve ćelije nektarom i izbace iz njih jaja, oko matičnjaka naprave zaperke, ali ih ipak napune mlečom. Meni se to ponekad događalo za vreme kestenove paše, ali sam to rešio tako što, kako se približava taj period, kaveze prebacujem u zajednice koje nemaju mnogo pčela sakupljačica. Zbog toga u njima nije veliki unos nektara pa neće ni da zavlada haos. Da ne bi došlo do blokade saća nektarom i do prekidanja sakupljanja matičnog mleča, ponekad paralelno radim sa još jednim kavezom, u slučaju da sam pogrešno procenio snagu neke zajednice. Retko se događa da unos bude toliko intenzivan i nikada se ne javlja naglo, već postepeno, tako da obično imamo vremena da se pripremimo i da odreagujemo na takve okolnosti. Poteškoće Normalno je da matica neće čitava tri meseca konstatntno polagati podjednako intenzivno jaja u izolatoru. Ako sličnu situaciju zapazimo i u pomoćnim zajednicama u kojima matice nisu u izolatoru, onda na to ne moramo da obraćamo suviše pažnje.To je prilično uobičajena pojava kada nema unosa iz prirode ili pak ako ga ima previše pa je saće zatrpano medom. Ovakvo stanje najčešće ne traje duže vreme. Ako pčele istovremeno prestanu da pune matičnjake mlečom, onda imamo drugačiji problem. Najčešće je u pitanju to da smo prevideli zatvoreni matičnjak na nekom ramu. Moguće je i da je u međuvremenu u košnicu odnekle zalutala matica. Naime, ukoliko u blizini ima oplodnjaka, ili ukoliko su se u nekoj obližnjoj košnici izlegle matice, lako se može dogoditi da u košnicu uleti mlada matica, zbog čega će početi da www.pcelarskizurnal.com
B33
Poslednji sat je satna osnova koju koristimo da ocenimo stanje u zajednici. Kada pčele započnu sa izgradnjom poslednjeg sata, to nam govori da je na ostalim ramovima velika gužva, da je dobar unos nektara i da je vreme za proširenje gnezda i dodavanje ramova.
opada količina mleča u matičnjacima ili mleča uopšte neće biti. U vreme obilnog unosa to je jedva primetno, ali kao se unos smanji ili se zbog kiše spusti temperatura matičnjaci će biti poluprazni. Dakle, neophodno je potražiti maticu i ukloniti je. Izolator U izolator stavimo tri rama i maticu. Najbolje je da ramovi imaju medeni venac a da ispod budu prazni. Idealno je da to budu ramovi iz kojih su se upravo izlegle pčele koje čiste saće za sobom. Nije preporučljivo da se koriste medišni ramovi. Izolator je košnica u malom. Upotrebite iskustvo koje ste stekli prilikom prolećnog proširivanja zajednice i sprečavanja nagona za rojenjem. Ako zahladni i nema unosa matica neće želeti da zaleže saće koje treba popravljati ili dograđivati i postoji opasnost da izgubimo kontrolu nad njom. Više su temperature i veći je unos, lakše je upravljati izolatorom, a matica će prihvatiti i tek izgrađen sat. P Č E L A R S K I 2 U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
Na svaka tri rama, pre vađenja mleča, trebalo bi da pregledamo izolator, da izvadimo ram sa mladim leglom (poslužiće nam kao mamac pored letvice sa matičnjacima) i da na njegovo mesto stavimo novi prazan ram. Ram sa jajima ostaje u izolatoru. Ukoliko su neki ram pčele blokirale medom, izvadićemo ga i zamenićemo ga sa praznim ramom. Prilikom rada sa izolatorom suočićemo se sa još jednim problemom. U 16. broju Pčelarskog žurnala mogli ste da pročitate da pčele koje u stadijumu larve nisu bile u kontaktu sa maticom nisu u stanju da proizvedu podjednake količine mleča kao one pčele koje su ostvarivale kontakt sa maticom. Barem izvesno vreme ličinke budu u dodiru sa maticom. Kvalitet matičnog mleča Bilo koju metodu za vađenje matičnog mleča da koristite, već posle prve sezone složićete se sa mojim mišljenjem, da sakupljanje mleča nije jednostavno, već da je reč o poslu koji zahteva
izuzetnu fizičku i mentalnu koncentraciju. Zbog toga vam najiskrenije preporučujem da se potrudite da rezultat vašeg rada bude maksimalnog kvaliteta. Na taj način će naklonost kupaca biti satisfakcija za uloženi trud, a istovremeno nećete dati povoda da vas kritikuju. Jedan od prvih kriterijuma za prosuđivanje kvaliteta je boja. Matični mleč vrhunskog kvaliteta je bele boje. Eventualno dolazi u obzir malo odstupanje ka bledo rumeni boji, ali svaka jača nijansa je posledica lošeg tajminga, a kod mleča nepoznatog porekla može biti svašta u pitanju. Larvice moraju biti odgovarajuće starosti, pogotovo ukoliko ih ručno presađujete, a to znači da sme da prođe svega nekoliko sati od kada se ispile. Ako presađujete ručno, lakše vam je da larvicu presadite ukoliko je veća, ali to ne treba da činite, jer će vas posledice sustići već nakon 72 sata, kada budete vadili mleč. Veće, odnosno prestarele, larvice biće prevelike i prilikom sakupljanja mleča.To zapravoznači da će potrošiti najveći deo najkvalitetnijih sastojaka mleča, a, povrh svega, u preostalom mleču naći će se i njen izmet, pošto larvica ne može da izađe iz ćelije i da ode do toaleta. Vi nećete ni primetiti rumenkastu nijansu, ali kupac hoće! Kada bude uporedio vaš mleč i sa mlečom nekog drugog pčelara primetiće razliku. Razlika nije samo u boji nego i u efektu. Uprkos svim naporima i uprkos odabiru najmlađih larvica, onih koje su tek isplivale u mleču,
primetićete da i pčele ponekad mogu da ,,pogreše" - zbog slabijeg unosa hrane ili zbog nedostatka hraniteljica koje će opsluživati larvice. Učiniće vam se da se larvica tek ispilila, a da je ona zapravo stara već 24 časa. Drugim rečima, pčelinja zajednica iz koje nameravate da vadite larvice za presađivanje zavređuje svu vašu pažnju. U njoj mora biti dovoljno mladih pčela i hrane kako prilikom presađivanja ne bi došlo do omaške. Druga, podjednako važna opaska koja se tiče kvaliteta mleča odnosi se na prihranu pčela za vreme kišnih dana, ili u situacijama kada u prirodi nema dostupnih izvora nektara. Ako u košnici ima dovoljno zaliha hrane, pčele će bez problema izdržati nekoliko dana, ali ja sam ih posle trećeg dana prihranjivao mešavinom meda i vode u razmeri 1:1. Nikako ne prihranjujte pčele šećernim sirupom, jer će vam u tom slučaju mleč biti proziran, a posle određenog vremena u njemu se mogu osetiti i šećerni kristali, što je nedopustivo. Jednostavan način prihrane je da međusobno zamenimo mesta praznom ramu pored legla i ramu punom meda iz trećeg nastavka. Međutim, kristali se mogu pojaviti i bez vaše krivice, ukoliko je u okruženju dostupan nektar kupine (Rubus fruticosus). Da nisam sakupljeni mleč brzo stavio u zamrzivač na -18 stepeni, u mleču bi se stvorili mali ali primetni kristali čiji me je ukus neverovatno podsećao na detinjstvo i slatkiše od kupine.
Tomaž Oštir (1968). Rođen u Slivju (opština Krško, Slovenija). Završioje srednju elektrotehničku školu u Novom Mestu i diplomirao organizciju rada u Kranju. Pčelarenje mu je hobi od ranog detinjstva koji je nasledio od oca i dede. U 14. godini iznenada postaje alergičan na pčelinji ubod pa je narednih osam godina pčele mogao da posmatra samo iz daljine. Posle očeve smrti, 1993. preuzeo je brigu o pčelama i polako umnožavao broj košnica na pčelinjaku. Pod mentorstvom poznatih slovenačkih pčelara Braneta Kozinca i dr Janeza Pokljukara završio je 2003. godine seminar o uzgoju matica. Do 2005. proširio je pčelinjak na 100 zajednica i odlučio da se ozbiljnije posveti proizvodnji matičnog mleča. Septembra 2005. prvi put je posetio Kambodžu. Iste godine posetio je i Novi Zeland gde je sa poznatim pčelarom i izumiteljem Tonijem Frejzerom-Džonsom (Tony Frazer-Jones) proveo tri meseca testirajući njegov E zyqueen sistem za dobijanje matičnog mleča i uzgoj matica.Trenutno pčelari u Sloveniji sa AŽ košnicama i košnicama nastavljačama. Proizvodi matični mleč i matice. Godinama unazad, vreme od oktobra do marta provedi u Kambodži, angažovan na projektu Slovenačko-kambodžanske pčelarske škole i oživIjavanju pčelarstva u ovoj siromašnoj azijskoj zemlji. Jedan je od osnivača i članova upravnog odbora Pčelarskog saveza Kambože koji je nedavno stekao i punopravnočlanstvo u Apimondiji. Redovni je saradnik Pčelarskog ž u rn a la od samog osnivanja časopisa. Objavljivao je i u renomiranom britanskom časopisu Bee W orld, čije su naslovne strane krasile njegove fotografije. www.pcelarskizurnal.com
S f l
A p it e r a p i ja
HEZ3
PČELE FARMACEUTI (II deo) Pčele koriste proizvode biljnog porekla u izvornom i prerađenom obliku, na dva alternativna farmakološka načina koji se definišu kao farmakofagija i farmakoforija. Farmakofagija se odnosi na odbrambene mehanizme koji su rezultat direktne ishrane (med, polen, matični mleč), kako bi se ublažio uticaj bolesti ili pospešilo zdravlje pčela, dok se farmakoforija odnosi na nejestive pčelinje proizvode (propolis, biljne smole).
čele su vegetarijanci u strogo veganskom smislu: nektar i polen su jedini izvori proteina i ugljenih hidrata. Primarni cilj sakupljačica je prikupljanje polena, nektara i vode za prehranu članova zajednice, a podela rada upravIja zaduženjima pčela. Radilice unutar košnice obrađuju prikupljeni polen i nektar u pergu i med. Oba proizvoda mogu da budu uskladištena tokom dužeg vremenskog perioda kako bi premostile periode nestašice, uključujući zimu i sušu. Ipak, polen i nektar ne sadrže samo vodu, šećere i proteine. Sadrže i vitamine i raznovrsne sekundarne metabolita biljaka koji imaju važan uticaj na zdravlje pčela. Pored toga, postoje radilice koje su specijalizovane za sakupljanje biljnih smola. Ove smole, pomešane sa voskom i drugim supstancama koje izlučuju pčele, tvore propolis koji se koristi za pečaćenje i zaštitu potencijalno izloženih delova šupljine gnezda.
P
kama, opiljcima drveta i izmetom kičmenjaka). Hemijski sastav (sa više od 300 hemijskih sastojaka), biljno poreklo, upotreba u narodnoj medicini i opšte karakteristike propolisa detaljno su opisani u raznim člancima i knjigama. Sastav propolisa, čak i kada je reč o istim biljnim vrstama, može značajno da se razlikuje u zavisnosti od pola kod dvopolnih biljaka zbog toga što je smola, koja potiče od ženskih cvetova, biološki dvostruko aktivnija. Kod zdravih radilica tretiranih ekstraktima propolisa (etanolskim i metanolskim) imunitet je bio pod slabijim pritiskom kao što je bila i slabija ekspresija gena za detoksifikaciju. U zdravim zajednicama tretiranim etanolskim rastvorom detektovano je i niže prisustvo mikroba, što je posledica direktnog kontakta propolisnog rastvora i bakterija ili dejstva isparljivih sastojaka koji su
SMOLA I PROPOLIS Smole su lepljive izlučevine pupoljaka, listova i pukotina na stablima, koje pčele sakupljaju a koje se nazivaju propolis tek kada se nađu u košnici pomešane sa polenom i voskom. Upotreba smola radi ojačanja i oblikovanja šupljine gnezda nije osobina isključivo medonosnih pčela. Bežaočne pčele takođe prerađuju smolu, bilo kao cerumen (pomešanu s voskom) ili batumen, odnosno, geopropolis (pomešan sa voskom, blatom, semenP Č E L A R S K I Z U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
Foto: Veroljub Umeljić
se oslobađali u košnici. Prvo istraživanje u kojem su jasno opisani ovakvi efekti propolisa objavljenoje 2009. godine. U skoro svim istraživanjima antibiotske aktivnosti propolisa, korišćeni su različiti rastvarači u rasponu od acetona, acetonitrila, etanola, metanola, do vode. U laboratorijskim uslovima potvrđeno je da propolis aktivno deluje na bakterije £ faecalis, P. alveiiP. larvae (povezane sa evropskom i američkom truleži legla), a antibiotska delotvornost zavisila je od koncentracije rastvora. U sastavu propolisa topole nije bilo značajnih odstupanja zbog geografskih razlika ili zbog promene godišnjih doba. Propolis različitih biljnih vrsta je u različitoj meri suzbijao aktivnost P. larvae. Prilikom svakog pojedinačnog leta pčele iznova prave izbor između mnogih blisko povezanih biljnih vrsta koje izlučuju smolu, i to prema metaboličkom sastavu i antimikrobnoj aktivnosti. Neka istraživanja su pokazala da raspršivanje ili prihrana bilo etanolskim bilo vodenim rastvorom propolisa može da bude delotvorna na nivou zajednice. U više navrata, kako se pokazalo, tretirane zajednice su se oporavile od infekcije P. larvae. Propolis je delovao dvojako: s jedne strane, neki njegovi sastojci direktno su sprečavali replikaciju vegetativnih ćelija P. larvae, dok je, s druge strane, stimulisao imuni sistem pčela. Nedavno istraživanje koju su sproveli Vilson i saradnici, na osnovu 12 uzoraka propolisa iz različitih geografskih lokacija, pokazalo je da postoje ogromna odstupanja kada je reč o njegovom antibiotskom potencijalu. Stoga, od geografskog porekla propolisa u velikoj meri zavisi i njegovo antibiotsko dejstvo i terapeutski potencijal. Propolis je ne samo aktivno delovao na A. apis već je poznato i njegovo antigljivično dejstvo na A. flavus, Aspergillus fu m ig a tu i A spergillus niger. Kada su zajednice zaražene krečnim leglom i varoom, primećeno je da su pčele prikupljale veće količine smole. Povećana količina smole smanju-
je intenzitet infekcije krečnog legla, za šta još uvek nisu utvrđeni uzročni mehanizmi. Spekulisalo se da propolis deluje i na infekciju nozemom. Etanolski rastvor propolisa nije delotvoran isključivo na mikroorganizme i patogene već i na krupnije organizme poput larve voskovog moljca. Nanošenje rastvora propolisa na varou u pčelinjoj zajednici imalo je narkotičko i smrtonosno dejstvo na ovu grinju. Simone-Finstrom i Marla Spivak pokazali su da propolis utiče na smanjenje izvođenja ženki varoe na nivou zajednice. U nekim delovima sveta pčele imaju običaj da odrasle jedinke male košničine bube zatvaraju u „propolisni zatvor" kako bi omele njeno kretanje i sprečile širenje. Ovaj mehanizam koji je karakterističan za afričke pčele prisutan je, u izvesnoj meri, i kod evropskih vrsta pčela. Naime, ukoliko se u košnici nađe leš nekog insekta ili sisara, pčele će ga, da bi predupredile širenje zaraze, u potpunosti propolizirati. Sirovi propolis pčele koriste kako bi sprečile ulazak mrava-pljačkaša legla i meda, kao i ostalih predatora u gnezdo. Ulazu košnicu jeoblepljen slojem propolisa koji predstavlja lepljivu granicu za male insekte koji gmižu, s ciljem zaštite zajednice.Takva lepljiva granična odbrana može biti kombinacija mehaničke i hemijske odbrane. Eksperimenti su pokazali izuzetno odbijajuće dejstvo propolisa u slučaju mrava O e c o p h y lla s m a ra g d in a . Taj efekat je objašnjen lepljivim i viskoznim svojstvima biljnih smola. POLEN I PERGA Polen koji prikupe sakupljačice ima, u proseku, oko 35% proteinskog sadržaja, uključujući oko 50% slobodnih amino-kiselina. Količine ugljenih hidrata su vrlo promenljive, sadržaj lipida je manji od 10%, a vitamini, minerali i tragovi ostalih elemenata mogu da se nađu u procentu ne većem od 10%. Proporcije proteina i ugljenih hidrata i hemijski sastav ne zavise samo od cvetnog powww.pcelarskizurnal.com
B 1
E 3
rekla već i od klimatskih i geografskih uslova, starosti biljaka i statusa hranljivih materija tokom razvoja polena kao i sadržaja vode u česticama polena. Sakupljačice polena skladište prikupljene čestice direktno u ćeliju za čuvanje polena. Kućne pčele potom transformišu polen u pergu putem fermentacije polena pomešanog sa sakupljenim nektarom, medom i izlučevinama žlezde pčela. Hranljiva vrednost i fizičko-hemijske karakteristike svežeg i prerađenog polena se međusobno ne razlikuju, što znači da su podjednako važni za pčele. Polenska ishrana nije važna samoza razvoj larvi nego i za maticu, kojoj omogućava polaganje jaja, kao i za pčele negovateIjice, koje proizvode mleč. lako ostale odrasle pčele uglavnom koriste ugljene hidrate u ishrani kako bi zadovoljilesvoj energetski metabolizam, i proteini su neophodni sastojak njihove ishrane, što posebno dolazi do izražaja kada je reč o imunitetu i borbi sa bolestima. Polen je od ključnog značaja za takozvanu im u n o k o m p e te n tn o s t pčela radilica, posebno poliflorni polen, koji je znatno hranljiviji od monoflornog polena. Kod pčela hranjenih polenom pospešuje se nivo vitelogenina kao i ekspresija spatzle gena, aktivira se
P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
imunitet i pojačava aktivnost antioksidativnih enzima, za razliku od pčela koje nisu hranjene polenom, već nekom drugom vrstom hrane. Naučnici posebno ističu da je izuzetno važno da polen bude raznovrsnog biljnog porekla, jer, u suprotnom, kod pčela ne može da se izgradi snažan imunitet, a zajednice teško izlaze na kraj s infekcijama. U jednom eksperimentu iz 2010. potvrđenojeda polen utiče na suzbijanje virusa deformisanih krila. Bilo da je reč o direktnom antivirusnom dejstvu polena ili indirektnom dejstvu na imuni sistem, i dalje nije poznato na koji način polen zapravo utiče na viruse. Ishrana polenom raznovrsnog botaničkog porekla povezuje se i sa smanjenjem virusnih infekcija, poput virusa akutne pčelinje paralize, virusa crnih matičnjaka, virusa deformisanih krila i virusa mešinastog legla. Antivirusna aktivnost polena pripisuje se prisustvu kvercetina i drugih fenoličnih sastojaka. Ali, kao i u slučaju propolisa, i kod polena se potencijalno antivirusno dejstvo povezuje s botaničkim poreklom. Nedovoljno prisustvo polena u ishrani može pospešiti širenje virusa i zaraženost pčelinje zajednice varoom učiniti pogubnijom.
Rezultati nekih istraživanja pokazali su da vodeni rastvor polena, u izvesnoj meri, usporava širenje spora bakterije P. larvae, uzročnika američke truleži legla. Ističe se da perga ima snažnije dejstvo nego polen prikupljen direktno sa cveta. Zaključak do kojeg su naučnici došli je da je polen, u čiju su preradu pčele uložile više vremena, delotvorniji od sirovog polena. Pretpostavlja se da dva mehanizma, koja se međusobno ne isključuju, igraju ključnu ulogu: 1) antibakterijska aktivnost se pripisuje supstancama koje potiču izžlezda pčela ili iz njihovog stomaka; 2) tokom fermentacije polena progresivno se oslobađaju supstance koje su već prisutne u polenu. Poliflorni polen, za razliku od monoflornog, pozitivno utiče na stepen preživljavanja pčela zaraženih tzv. kamenim leglom. Sva istraživanja osim jednog govore da ishrana sirovim polenom ili pergom, pomešanim sa šećernim sirupom, ne mogu da spreče razvoj spora nozeme. Postoje rezultati koji govore u prilog tome da je u zajednicama koje su hranjene polenom poliflornog porekla utvrđen niži nivo prisustva spora N. ceranae nego u zajednicama koje su hranjene monoflornim polenom.
Poznato je da su glavni kriterijumi lekovitog potencijala polena kvalitet i količina proteina i amino kiselina, što se obično pripisuje poliflornom polenu. Međutim, jedno nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da ne mora nužno da budeslučaj da je poliflorni polen bolji od monoflornog polena. Kada je reč o varoi, Alaux i saradnici su 2011. sproveli istraživanje u kojem je utvrđeno da prihrana polenom ne može da poništi negativne efekte koje varoa proizvela na metabolizam i imunitet pčela. S tim u vezi, istakli su da varoa onemogućava pčele da iskoriste lekoviti potencijal polena. Naučnici se slažu u jednom - da je teško razlučiti njegov hranljivi kvalitet, s jedne strane, od lekovitih efekata nekih njegovih sastojaka, s druge strane. Priredili Aleksandar Milanković Ivan Umeljić U sledećem broju Antibiotsko dejstvo nektara www.pcelarskizurnal.com
Z a m m ljiv o l E ]
hm ■
P rt L A R S K l 2UR.NAL . r31 • apri*l- jufr Ž 0 16
• anjSKi pčelinjak tod Lan^eva (fotp: Frahc Šivic)
Neki devetn a estove kovn i pčelari smatrali su da j epčelinjakuća - ili kučni pčelinjak, zgrada projektovana tako da obuhvati košnice iz celog pčelinjaka - od ključne važnosti za moderno pčelarstvo. Neke od njih su bile jednostavne četvrtaste građevine dok su druge bile kitnjaste osmougaone konstrukcije, projektovane kao proširenje bašte, ali i s ciljem da olakšaju rad pčelara. Kako su pletene košnice postajale složenije i skuplje, njihovo čuvanje unutar pčelinje kuče ili neke druge zaštitne građevine imalo je smisla, a devetnaestovekovna pčelarska literatura dokumentuje mnoge primere pčelinjih kuča u Sloveniji, Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj.
edna je od najstarijih građevina ove vrste koja je još uvek u upotrebi, iz 1820 godine je pčelinja kuća u blizini Ričmonda u Kentakiju. Napravljena je od cigle i visoka je oko 3,60 m, duga oko 2 m a široka oko 1,80 m. Okrenuta licem ka jugu, na prednjem zidu ima petnaest kvadratnih otvora kroz koje pčele mogu da uleću i izleću iz građevine. Zadnja vrata vode ka unutrašnjosti kuće, u kojoj se nalazi pet polica na kojima su bile postavljene košnice. Jedna od originalnih drvenih polica još uvek postoji, a na njoj može da se vidi i vosak kojim je svojevremeno premazana njena površina. Pčelinja kuća iz Ričmonda, koja je tipičan primer jednostavnije građevine, izgrađena trideset godina pre nego što je Langstrot otkrio pčelinji prostor i patentirao svoju košnicu sa pokretnim ramovima. Kako su pčelari počeli da prihvataju sisteme pčelarenja sa pokretnim ramovima, problem sa pčelinjim kućama postajao je izraženiji. Jedno od značajnih pitanja bili su troškovi. Početni troškovi izgradnje kuće u pčelinjaku, odbijali su neke pčelare. Pored toga, izgledala je kao nepotreban poduhvat za one koji su smatrali da drvene košnice vrlo dobro funkcionišu, čak i kada su bile
J
P Č E L A R S K I 2 U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
Pčelinja kuća (Root, A. 1,1888. TheABCofbeeculture. A. I. Root, Medina, OH)
Pčelinjak čuvenog slovenačkog pčelara Jana Strgara (početak 20. veka)
izložene vremenskim nepogodama. Zagovornici pčelinjih kuća smatrali su da ako bi pčelar pažljivo izabrao jeftine materijale i napravio kuću dovoljno veliku za prihvat velikog broja košnica, trošak po košnici bi, zapravo, bio manji od troška kupovine drvenih košnica. Košnice korišćene u pčelinjim kućama nisu morale da budu smeštene u kutije a mnogi pčelari su koristili košnicu od slame, koja nije iziskivala pokrivanje drvetom. Pčelinje kuće u kojima su se nalazile jeftine, manje izdržljive košnice predstavljale su vrlo ekonomično rešenje. Drugi problem sa pčelinjim kućama je bila njihova unutrašnja neosvetljenost, koja je nekada primoravala pčelara da stoji na ulazu prilikom pregledanja ramova.To je dovodilo do opadanja pčela s ramova i do toga da ih pčelar izgazi. Neke pčele bi se čak uspuzale uz noge pčelara i ubadale bi ih. Kako bi umirio pčele, pčelar je mogao da koristi dimilicu kojom bi kuću ispunio dimom. Svi ovi problemi mogli su da se otklone postavIjanjem prozora, koji bi kući obezbedio svetlost
i provetravanje. Ti prozori bi privukli pčele koje su pale na pod, tako da je košnice trebalo opremiti otvorima za izlazak pčela: posebno osmišljenim paravanima i pregradama ili otvorima koji su omogućavali pčelama da napuste kuću, ali da se ne vraćaju kroz isti otvor. Kako bi se izbeglo koncentrisanje dima u unutrašnjosti kuće, neki pčelari su stavljali dimilice u kutiju, iz koje je jedna cev izlazila napolje. To je rešavalo problem neželjenog dima. Zagovornici pčelinjih kuća tvrdili su da bi agresivne pčele mogle da se umire smeštanjem unutar pčelinje kuće, jer pčele, smeštene u tamnijem prostoru, nisu letele niti su se međusobno ubadale kao pčele na dnevnoj svelosti. Shodno tome, tvrdili su da odgovarajuće procedure u pčelinjoj kući nisu iziskivale ni dimilicu, ni zaštitnu masku niti rukavice. Oni koji su davali prednost pčelinjim kućama osećali su da je najznačajnija prednost pčelinjaka prilagođenost pčelaru. Bilo je preporuka da građevine budu konstruisane tako da njihova www.pcelarskizurnal.com
mn
Pčelinjak Antona Janše u Breznici, Slovenija (foto: Franc Šivic)
veličina omogući pčelaru da u njima drži alatke, prazna tela košnica i posude ispunjene medom. To je predstavljalo način da se onemogući krađa košnica, meda i opreme. Pčelar bi mogao da radi s košnicama po svim vremenskim prilikama, bez uznemiravanja pčela. Više nije bilo potrebe da se boje košnice ili da se brine o mokroj i visokoj travi ili korovu. Pčelinje kuće su, istovremeno, bile vrlo efikasne za prezimljavanje zajednica jer su mogle da se ugreju ukoliko bi vremenski uslovi bili nepovoljni. Ipak, i pored navedenih prednosti, nisu svi pčelari bili zadovoljni svojim pčelinjim kućama. Jedan pisac je naglasio da njegove košnice okrenute ka severu nisu prošle tako dobro kao one okrenute ka jugu i da su pretrpele velike zimske guP Č E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
bitke. Najčešća primedba doticala se potencijalnog rizika od požara, koji su nosile pčelinje kuće. Kako su obično bile pravljene od jeftinog drveta i ispunjene voskom i tricom, bile su vrlo zapaljive. Ukoliko bi se u kući nalazila oprema, požar bi mogao potpuno da obezvredi delatnost pčelara. lako su pčelari mogli da obezbede protivpožarnu zaštitu, to je bio još jedan trošak koji pčelari sa velikim pčelinjacima na otvorenom prostoru nisu mogli da podnesu. U izdanju Pčelarskog pregleda (Beekeepers' Revievv) iz 1891. iznesen je zaključak da bi pčelinje kuće mogle uspešno da se upotrebljavaju ukoliko bi imale otvore za izlazak pčela i protivpožarnu zaštitu. Međutim, već tada su dani pčelinjih kuća u Americi bili odbrojani. U izdanju TheA B C ofB ee
Pčelinjak uzgajivača matica Ivana Dremlja kod Litije, Slovenija (foto: Franc Sivic)
C ulture iz 1888. godine pet stranica teksta i ilu-
stracija bilo je posvećeno pčelinjim kućama. lako je popularnost pčelinjih kuća opala tokom prve polovine dvadesetog veka, naročito u Americi, one se još uvek koriste u mnogim zemljama. Naročito su rasprotranjene u Sloveniji i može se reći da su njen svojevrsni zaštitni znak. Džon Hejmer, čiji se pčelinjak Blekhors nalazi blizu Voukinga u Engleskoj, vodi kampanju kako bi ohrabrio širenje urbanog pčelarenja. U oglednom pčelinjem vrtu ima veliku pčelinju kuću u kojoj se nalazi nekoliko košnica. Ulazi u košnice obojeni su različitim bojama tako da bi pčele na povrtaku mogle da lociraju svoje košnice. Džon je, takođe, i jedan deo bašte pretvorio u pčelinju kuću u kojoj se nalaze dve košnice, pored baštenskog alata - što je idealno rešenje za malu englesku baštu. I zaista, pčelinje kuće su još uvek popularne u nekim delovima Evrope a moguće ih je poručiti od kompanija za pčelarsku opremu kao što je Sw ienty, locirana u Senderborgu, blizu holandsko-nemačke granice.
Pčelinjak u Ihanu, Slovenija (foto: Franc Sivic)
Priredio
Aleksandar Milanković Izvor Gene, Kritsky, The Q uest fo r the Perfect Hive: A H isto ry o fln n o v a tio n in Bee Culture,
Oxford University Press, 2010. www.pcelarskizurnal.com
ZASTO PRIRODA VOLI
ŠESTOUGLOVE Geometrijskaprnvilasu uosnovipčelinjegsaća, očijumuvai mehurasapunice
ako to pčelama polazi za rukom? Saće u koje skladište ćilibarski nektar pravo je čudo preciznog inženjeringa, uređeni skup ćelija u obliku prizme, sa savršenim šestougaonim poprečnim presekom. Voštani zidovi izgrađeni su tako da imaju preciznu gustinu i širinu, ćelije su blago iskošene spram horizontalne ravni, kako bi se sprečilo izlivanje gustog meda, a saće je u potpunosti usklađeno sa magnetnim poljem Zemlje. Ipak, ova građevina napravljena je bez ikakvog nacrta ili projekta, samo zahvaljujući tome što pčele rade i istovremeno nekako koordinišu napore kako bi predupredile pojavu nepravilnih ćelija. Starogrčki filozof Papus iz Aleksandrije mislioje da su pčele sigurno obdarene„izvesnim geometrijskim nacrtom". A ko bi mogao da im usadi tu mudrost, osim Boga? Vilijem Kirbi je 1852. godine rekao da su pčele„matematičari vođeni nebesima". Čarls Darvin nije bio tako siguran, i sproveo je eksperimente kako bi utvrdio da li su pčele sposobne da izgrade savršeno saće ne koristeći ništa drugo osim evoluiranih i nasleđenih nagona, što bi trebalo da sledi iz njegove teorije evolucije.
K
SILE NA DELU: Izgleda da su pčele razvile sposobnost da prave savršene šestougaone ćelije iz mekog voska koji luče. Ipak, neki istraživači veruju da bi površinski pritisak u mekom vosku mogao da bude dovoljan da ćelijama da određeni oblik, na isti način na koji nastaju baloni sapunice. P Č E L A R S K I Ž J R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
Lučenje voska (foto: Veroljub Umeljić)
lpak,zaštobaš šestouglovi?Rečjeojednostavnom geometrijskom pitanju. Ako hoćete da složite zajedno ćelije koje su identične po obliku i veličini, tako da u potpunosti popune ravnu porvšinu, to mogu da postignu samo tri određena oblika: jednakostranični trouglovi, kvadrati i šestougaonici. Od svih navedenih, šestougaone ćelije iziskuju najmanju ukupnu dužinu zida, u poređenju sa trouglovima i kvadratima na istoj površini. Shodno tome, ima smisla zašto bi pčele izabrale šestouglove, jer im pravljenje voska troši dosta energije, a njima je važno da je potroše što je manje moguće - upravo kao što bi i graditelji želeli da uštede na ceni cigala. Ovo je shvaćeno u 18. veku a Darvin je objavio da šestougaono medno saće predstavlja „apsolutno savršenu ekonomiju rada i voska".
Darvin je mislio da je prirodna selekcija obdarila pčele nagonima za pravljenje ovih voštanih komora, što je donosilo prednost u manjem utrošku energije i vremena u poređenju sa drugim oblicima. Međutim, iako pčele, po svemu sudeći, poseduju specifične sposobnosti da mere uglove i debljinu zida, nema opšteg slaganja oko pitanja koliko se one oslanjaju na te sposobnosti. Reč je o tome da je izrada šestougaonih ćelija nešto što priroda svejedno čini. UKLAPANJE: Pojedinačni sloj ili„plovilo" mehura sadrži uglavnom šestougaone balone, uprkos tome što nisu svi savršeni šestouganici. Ima nekih„defekata"- mehurova sa, možda, pet ili sedam strana. Ipak, svi spojevi mehurova su trostrani, presecajući se pod uglovima od oko 120 stepeni. Ako naduvate sloj mehurova na površini vode - tzv. „plovilo mehurova", skoro svi mehurovi postanu šestougaoni. Nikada nećete naići na „plovilo" kvadratnih mehurova: ukoliko se spoje četiri mehura, oni se trenutno preoblikuju u trostrane spojeve sa više ili manje približnim uglovima od 120 stepeni, kao što su oni u središtu simbola Mercedes Benca. Očigledno je da nema nikakvih radnika koji oblikuju ove slojeve kao što to čine pčele sa saćem. Sve što upravlja ovim obrascima su zakoni fizike. Ovi zakoni očigledno imaju definisane preferencije, kao što je sklonost ka trostranom spoju zidova balona. Isto važi i kada je reč o složenijim vrstama pene. Ako gomilate mehurove u tri dimenzije duvanjem krozslamčicu u činiju sa vodom punom sapunice, videćete da se kod najviše tačke susreta mehurova, uvek radi o četvorougaonom povezivanaju, sa uglovima između opni u poprečnom preseku približno oko 109 stepeni, što je ugao povezan sa tetraedrom, četvoropovršinskom figurom. MEHURASTO VIĐENJE: Složene oči insekata formirane su šestougaono, kao što je to slučaj i kod mehurova - iakoje, zapravo, svaka površina sočivo povezano sa dugom, tankom, retinalnom ćelijom koja se nalazi ispod. Strukture formirane iz skupova biloških ćelija često imaju oblike kojima upravljaju ista pravila kao i ona u slučaju pene i slojeva balončića - na primer, na bilo kojoj najvišoj tački susreću se samo tri ćelijska zida. Mikroskopska struktura površina oka muve - mimo onoga što se ovde vidi - pruža jedan od najboljih primera. Svaka površina sadrži skup od četiri ćelije osetljive na svetlost, skup koji ima isti oblik kao i skup četiri obična balona.
Zaperak (foto: Veroljub Umeljić)
Šta određujeta pravila spajanja sapunskih slojeva i oblika balona? Priroda se o ekonomiji brine još više nego pčele. Baloni i sapunski slojevi su napravljeni od vode (sa površinom od molekula sapunaja površinski pritisakutiče natečnu površinu da zauzme što je moguće manje prostora. Iz tog razloga su kišne kapi sferičnog oblika (manje ili više) tokom padanja: sfera ima manju površinsku oblast od bilo kog drugog oblika sa istom
zapreminom. Na voskastom listu, kapljice vode grupišu se u niske iz istog raloga. Površinski pritisakobjašnjava obrasce u slojevima sapunice i u peni. Pena će težiti tome da pronađe strukturu koja ima najslabiji površinski pritisak, što znači najmanju površinu zida od sapunice. Međutim, i raspored balonskih zidova treba da bude mehanički stabilan: kretanje u različitim smerovima kod spojeva treba da bude savršeno uravnoteženo, kao što i sile treba da budu uravnotežene u zidovima katedrale, ukoliko zgrada treba da stoji na svom mestu. Trostrani spoj u sloju sapunice kao i četvorostrani spojevi u peni - predstavljaju konfiguracije koje postižu tu ravnotežu. Ipak, oni koji misle (kao što neki zaista čine) da je pčelinje saće samo učvršćen slo j sapunice o d m ekog voska imaju problem da objasne kako se isti šestougani poredakćelija nalazi i u papirnom saću osa, koje grade saće ne od voska već od sažvakanih parčića i grumuljica drvenih vlakana i stabljika biljaka, iz kojih prave svojevrsni papir. Ne samo da ovde površinski pritisak igra slabu ulogu, već izgleda da različiti tipovi osa imaju različite nasleđene instinkte za arhitektonske
Mehurovi (Internet) P Č E L A R S K I Z U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6
nacrte, koji mogu značajno da se razlikuju od jedne do druge vrste. OBLIKOVANJE KAPLJICE: Kada voda dospe na vodootpornu površinu, može se dogoditi da se raprsne u kapljice. Oblici ovih kapljica su određeni površinskim pritiskom, koji ih vuče uglavnom ka sferičnim oblicima, kao i gravitacijom (koja će izravnati kap na njenoj horizontalnoj površini) i silama koje deluju između vode i podležeće čvrste površine. Ukoliko su te potonje sile dovoljno jake, kapi se izvijaju u oblike koji podsećaju na sočivo i palačinke. Ukoliko te sile nisu dovoljno vodootporne, kapi mogu da se rašire u nešto što liči na glatki i ravan film. lako je geometrija spojeva sapunskih opni određena tom međuigrom mehaničkih sila, ona nam ne kazuje koji će oblik pena da zadobije.Tipična pena sastoji se od poliedarskih ćelija mnogih različitih oblika i veličina. Ukoliko se bliže zagledate, videćete da su njihove ivice vrlo retko savršeno prave; one su blago zakrivljene. Do toga dolazi jer pritisak gasa unutar ćelije sapunice raste kako se balon smanjuje, tako da će zidovi malog balona pored nekog većeg blago štrčati
Osinje gnezdo (foto: Veroljub Umeljić)
napolje. Pored toga, neke površine imaju pet strana, neke šest, a neke samo četiri, ili čak tri. Uz malo savijanja zidova, svi ovi oblici mogu da obrazuju četvorostrane spojeve približne tetraedarnom-tetraedralnom oblikovanju, neophodnom za mehaničku stabilnost. Prema tome, u oblicima ćelije pomalo učestvuje i savitljivost (bukvalno). S druge strane, pena je, prilikom povinovanja geometrijskim pravilima, prilično neuređena. Zamislite kada biste mogli da napravite„savršenu“ penu u kojoj bi svi baloni bili iste veličine. Koji bi ćelijski oblik tada učinio sveukupnu površinu što je moguće manjom, uzzadovoljavanje zahteva za uglovima na spojevima? O tome se
raspravlja godinama a dugo vremena se mislilo da je idealni ćelijski oblik četrnaestostrani poliedar sa kvadratnim i šestougaonim površinama. Ipak, 1993. otkrivena je nešto ekonomičnija, ako ne tako uređena - struktura, sačinjena od ponovljenih skupova osam različitih ćelijskih oblika. Taj složeniji obrazac je upotrebljen kao inspiracija za arhitektonski nacrt bazena, nalik sapunici, prilikom Olimpijade 2008. u Pekingu. Pravila u vezi ćelijskih oblika u peni istovremeno kontrolišu neke od obrazaca uočenih u živim ćelijama. Ne samo da složeno oko muve pokazuje istu šestougaonu uređenost površina kao i kod sloja sapunice, već su i ćelije osetljive na svetlost, unutar svakog pojedinačnog sočiva, www.pcelarskizurnal.com
Oči insekta (Internet)
grupisane u grupice od po četiri, koje izgledaju upravo kao mehuri od sapunice. I kod mutiranih muva, sa više od četiri ćelije po grupi, raspored je manje ili više identičan onima koji bi poprimila i sapunica. UPOTREBA BALONA: Baloni i razne vrste pene imaju upotrebu u prirodi. U ovom slučaju obični purpurni puž drži se za površinu mora preko plovnog sloja sačinjenog od mehurića pomešanih sa mukoznim sekretom. Ovo pužu omogućuje da se hrani malim stvorenjima koja žive na površini vode. Usled površinskog pritiska, sloj sapunice koji se proteže preko upletene žice, ravnomerno je razvučen poput elastične membrane tramboline. Ukoliko je okvir žice savijen, sloj se takođe savija i to po elegantnoj konturi koja vam automatski pokazuje koji je, u pogledu materijala, najekonomičniji put prekrivanja uokvirenog prostora. To može da bude putokaz arhitekti kako da napravi krovza komplikovanu građevinu, koristeći najmanju količinu materijala. Ipak, arhitekte poput Fraja Ota su u svojim građevinama koristili te takozvane „minimalne površine" kako zbog njihove lepote i elegancije, tako i zbog njihove ekonomičnosti. Te površine ne samo da smanjuju površinsku oblast, već i njenu sveukupnu zakrivljenost. Što je čvršće savijanje, zakrivljenost je veća. ZakrivIjenost može biti pozitivna (izbočine) i negativna (padine, udubljenja i prevoji). Prema tome, zaP Č E L A R S K I Z U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 016
krivljena površina može imati nultu srednju vrednost zakrivljenosti sve dok pozitivna i negativna potiru jedna drugu. Na isti način i list može biti pun zakrivljenja a da ipak ima vrlo malu ili gotovo nikakvu vrednost zakrivljenosti. Takva minimalno zakrivljena površina može da podeli prostor u uređeni lavirint prolaza i kanala - u mrežu.Takve površine sezovu periodične minimalne površine. (Periodično samo znači strukturu koja se iznova identično ponvalja, ili, drugim rečima, pravilni obrazac). Kada su takvi obrasci otkriveni u 19. veku, izgledali su kao matematički kuriozitet. Međutim, sada znamo da ih i priroda upotrebljava. Ćelije mnogih vrsta organizama, od biljaka preko zmijuljica do pacova, sadrže membrane sa takvim mikroskopskim strukturama. Niko nezna čemu one služe, ali su toliko raširene da ima smisla pretpostaviti da igraju neku korisnu ulogu. Možda izoluju biohemijske procese jedne od drugih, izbegavajući zbrku i mešanje. Ili su, možda, samo jedan efikasan način stvaranja velikih „radnih površina" jer se mnogi biohemijski procesi odvijaju na površini membrana, gde mogu da se ugrade enzimi i drugi aktivni molekuli. Koja god da im je funkcija, nisu vam potrebne komplikovane genetičke instrukcije da stvorite takav lavirint: uradiće to zakoni prirode za vas. Na krilima nekih vrsta leptira nalaze se Ijuspice u kojima se nalazi uređeni lavirint od čvrstog materijala hitina, oblikovan kao posebna periodična minimalna površina, poznata kao giroid. Skokovito ukrštanje između svetlosnih talasa dovodi do pravilnih redova grebena i drugih struktura na površini Ijuspica što prouzrokuje da neke talasne dužine - tj. neke boje - nestanu dok se druge međusobno naglašavaju. Prema tome, navedeni obrasci ovde pružaju sredstvo za stvaranje boje kod životinje. MINERALNA MREŽA: Porozni i filigranski skeleti sunđera, kao što je Venerina korpa za cveće, predstavljaju forme„zamrznute pene" u kojoj su minerali postavljeni oko spojeva i poprečnih preseka mekih tkiva sličnih balonima. Skelet morskog ježa Cidaris rugosa je porozna mreža sa oblikom drugačijim od periodične minimalne površine. Zapravo, reč je o egzoskeletu, smeštenom izvan mekog tkiva organizma, iz kojeg niču bodlje opasnog izgleda sačinjene od istog materijala kao i kreda i mermer. Otvorena rešetkasta struktura znači da je materijal čvrst ali
Kapljice (Internet)
da nije pretežak, nalik metalnoj peni koja se koristi za izgradnju vazdušnih letelica. Da bi se napravile uređene mreže iz čvrstih i krutih minerala, ti organizmi očigledno prave kalup od mekih, fleksibilnih membrana i potom izazivaju kristalizaciju čvrstog materijala unutar jedne od ukrštenih mreža. Druga stvorenja mogu da prave uređenu mineralnu penu u daleko sofisticiranije svrhe. Usled toga što se svetlost skokovito kreće po elementima modelirane strukture, takve rešetke mogu da igraju ulogu ogledala koja ograničavaju i usmeravaju svetlost. Struktura šupljih mikroskopskih kanala, slična saću, unutar hitinskih bodlji posebne vrste morskog crva pod nazivom m o rs k i m iš pretvara ove strukture slične dlakama u prirodna optička vlakna koja mogu da prenose svetlo, čineći da to stvorenje menja boju od crvene do plavičasto zelene, u zavisnosti od smera osvetljenja.Ta promena boje može da posluži odbijanju predatora. Princip upotrebe mekih tkiva i membrana kao kalupa za formiranje modeliranih mineralnih egzoskeleta ima široku primenu u moru. Neki sunđeri imaju egzoskelete napravljene od mineralnih pločica povezanih tako da sačinjavaju okvire koji se formiraju na gore, što izgleda zapanjujuće slično obrascima formiranim na ivicama i spojevima u površinama sapunice - što nije
koincidencija, ukoliko površinski pritisak uređuje arhitekturu. Takvi procesi, poznati kao b io m in e ra liz a cija , generišu spektakularne rezultate kod morskih organizama kao što su radiolarije i diatomi. Neki od njih imaju delikatno modelirane obrasce u egzoskeletima sačinjene od mreže mineralnih šestouglova i petouglova: možete ih zvati i morsko saće. Kada je, krajem 19. veka, nemački biolog (i talentovani umetnik) Ernst Hekel prvi put uočio njihove oblike pod mikroskopom, napravio je od njih atraktivnu kolekciju crteža pod nazivom „Umetnički oblici u prirodi", koja je bila vrlo uticajna među umetnicima na početku 20. veka, i koja još uvek izaziva divljenje. Za Hekela, oni su izgledali tako da nude dokaz fundamentalnog stvaralaštva i umetnosti u svetu prirode - sklonost ka poretku i obrascima ugrađenu u same prirodne zakone. Čak i ako taj koncept danas ne prihvatamo, ima nečega u Hekelovom ubeđenju da su obrasci nezadrživi impuls prirodnog sveta - koji sa punim pravom možemo da smatramo prelepim. Preveo i priredio
Aleksandar Milanković Izvor Philip Ball, Why Nature Prefers Hexagons, N autilus, April 2016. www.pcelarskizurnal.com
m
Medonosno bilje
Tekst i fotografije
Veroljub Umeljić
Georgina, dalija Dahlia varkibilis Desf. Fam. Asteraceae
* <^
eorgina je višegodišnja zeljasta ukrasna biljka, poreklom iz Meksika. Stabljika je prilično osetljiva i krhka, uspravna, slabo razgranata, . soka 30-50 cm. Listovi uspravni, neparno perasti, donji na drškama, gornji sedeći. Listići široko lancetasti, po obodu sitno nazubljeni. Cvetne glavice sajednim spoljnim prstenom, bele, žute,crvene ili purpurne, i sa žutim središtem u vidu diska. Cveta od maja do oktobra. Dobra medonoša. Pčeiama daje dosta nektara i polena. Georgina, ili kako se često naziva dalija, je zbog dugog cvetanja, raznovrsnih oblika, veličina i boja cvetova, kao i raznih mogućnosti kombinovanja,
G
veoma popularna ukrasna baštenska biljka. Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, ukrašava vrtove, terase, balkone, prozore. Vrlo je prilagodljiva, i lako se gaji. Razmnožava se deobom krtola u proleće, deobom bokora i semenom.
Georgina je 1790. doneta u Evropu sa namerom da se gaji kao povrtarska kultura, zbog korena koji je podsećao na krompir. Pošto je ustanovljeno da je koren neukusan, a cvetovi prelepi, počela je da se gaji kao ukrasna biljka.
Poreklo naučnog imena
DAHLIA: po švedskom botaničaru Andreasu Dalu. VARIABILIS: promenljiv
www.pcelarskizurnal.com
41
1 l ’O )
!
jj 11f i
M
f
I *1
° o LU
rema najnovijem istraživanju objavljenom u časopisu J o u rn a l o f C h ro m a to g ra p h y A, medonosne pčele su izložene otrovnom dejstvu barem 57 različitih vrsta pesticida. pomoć novog metoda za otkrivanje čitavog spektra hemikalija mogli bi da budu rasvetljeni mnogi slučajevi uginuća pčelinjih zajednica tokom poslednjih godina, ali i da se razvije sasvim nov pristup zaštiti pčela. Zbog intenzivne hemizacije poljoprivrede, medonosne pčele su ugrožene u celom svetu.Više stotina istraživanja, čiji su rezultati publikovani u najuglednijim naučnim časopisima, svedoči o jasnoj vezi između upotrebe pesticida u ratarskoj proizvodnji i smrti pčela, a Evropska unija je pre više od dve godine zabranila upotrebu posebne klase pesticida, takozvanih neonikotinoida. Međutim, problem nije tako jednostavan da bi mogao da se reši zabranom jednog pesticida koji ubija pčele. Veza između upotrebe pesticida i smrti pčela je veoma složena, a naučnici još uvek pokušavaju da razumeju šta se tačno događa. U novom istraživanju, istraživači Nacionalnog instituta za veterinarska istraživanja iz Poljske razvili su metod za istovremeno analiziranje 200 vrsta pesticida, kako bi utvrdili šta zaista ugrožava pčele.
P
• f f l
I
P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
S f i » f e 'f
„Želeli smo da razvijemo metod testiranja za veliki broj pesticida čija je upotreba trenutno odobrena u Evropskoj uniji, kako bismo videli šta truje Uz pčele" kaže Tomaš Kiljanek, rukovodilac istraživanja pod okriljem Nacionalnog instituta za veterinarska istraživanja iz Poljske, koji dodaje da je„zdravlje medonosnih pčela od javnog značaja i da pčele imaju ključnu ulogu u poljoprivredi i očuvanju životne sredinejeroprašuju više od 80% useva i divljih biljaka na evropskom kontinentu. Pored tolikog broja pesticida koji su trenutno u upotrebi, teško je otkriti koji od njih najviše ugrožavaju pčele. Na pčele bi mogle da utiču i određene kombinacije pesticida, ali i period u kome se apliciraju. Da bismo shvatili šta se zaista događa potrebno je da znamo o kojim je pesticidima reč i da utvrdimo nivo njihove koncentracije kod pčela." Kiljanek i njegova istraživačka grupa koristili su metod pod nazivom QuEChERS, koji setrenutno koristi za otkrivanje pesticida u hrani. Primenom ovakve analize, mogli su istovremeno da testiraju otrovane pčele na prisustvo više od 200 različitih pesticida, kao i na neke materije koje nastaju kada se obustavi upotreba pesticida. Od pesticida koji su korišćeni prilikom testiranja, oko 98% je odobreno za upotrebu u Evropskoj Uniji.
Navedeni metod korišćen je za ispitivanje 73 slučajeva trovanja pčela. Rezultati do kojih su došli poljski naučnici otkrili su prisustvo 57 različitih pesticida kod pčela - što je svojevrsna toksična zagonetka, a istraživači se nadaju da će njihov novi metod pomoći da se ona reši. Kiljanek ističe da je„ovo samo početak istraživanja o uticaju pesticida na zdravlje pčela".„Pojedinačni slučajevi trovanja samo su vrh ledenog brega. Pesticidi mogu da oslabe odbrambeni sistem pčela čak i pri vrlo malim koncentracijama, čime omogućuju parazitima i virusima da unište zajednicu. Naši rezultati predstavljaju važne informacije na osnovu kojih i drugi istraživači mogu bolje da procene rizik usled - danas vrlo raširene - upotrebe koktela pesticida."
Spisak pesticida koji su otkriveni u 73 uzorka otrovanih pčela Chlorpyrifos, Dimethoate, Clothianidin, Tebuconazoie, N-2.4-(DMF), Cyprodinil, Thiophanate-methyl, N-2.4-(DMPF), Chiorothaionil, zeta-Cypermethrin, Carbendazim, Azoxystrobin, Difenoconazoie, Pyrimethanil, MCPA, Trifioxystrobin, Fludioxonil, tau-Fluwalinate, Acetamiprid, Boscalid, Etofenprox, Fipronil, Fipronil-sulfone, Imidacloprid, Thiacloprid, 2.4-D, Fipronil-carboxamide, Fipronil-sulfide, lambda-Cyhalothrin, Prochloraz, Propiconazole, Prosulfocarb, Thiamethoxam, Abamectin, alpha-Cyper-
Izvor Tomasz Kiljanek, Alicja Niewiadowska, Stanistaw Semeniuk, Marta Gawetand Milena Borz^cka, Andrzej Posyniak, Multi-residue method for the de:erminationofpesticidesand pesticide metabolites :n honeybees by liquid and gas chromatography coupled with tandem mass spectrometry- Honeybee coisoning incidents, Journal ofC hro m a to g ra p h yA , . olume 1435 (February 2016) A.M.
methrin, Beta-Cyfluthrin, Bifenazate, Clomazone, Cyflufenamid, Deltamethrin, Desmedipham, Dithianon, Fipronil-desulfinyl, Flurochloridon, Flusilazole, Imidacloprid-urea, Metalaxyl-M/Mela\axy\, Metconazole, Myclobutanil, Pendimethalin, Phenmedipham, Propapuizafop, Ouinočamine, S-Metolachlor, Spinosyn A, Terbuthylazine, Tetraconazole. www.pcelarskirurnal.com
Ekologija
DA Ll SU BOLESTI PČELA POVEZANE SA PESTICIDIMA? Godinama je naučnicima izmicala ova uzročna veza između bolesti i parazita pčela, s jedne strane, i neonikotinoida i ostalih pesticida, s druge strane, zbog toga što su ova dva činioca konkurentna: dok su bolesti neposredni uzrok uginuča pčelinjih zajednica, štetne hemikalije doprinose pojačanom negativnom uticaju parazitskih infekcija. egativni uticaj pesticida na pčele i ostale oprašivače, a posebno insekticida, nikada nije biodovođen u pitanje. Insekticidi mogu direktnoda ubiju ove vitalne insekte. Poznatoje i da neurotoksični molekuli insekticida štetno utiču na saznajne sposobnosti pčela, dovodeći upitanje samoodrživostpčelinje zajednice.Osim toga, široko rasprostranjeni sistemski insekticidi imaju i propratne efekte, kako na pčele tako i na bumbare, koji ozbiljno narušavaju njihovozdravIje. Herbicidi, pomoću kojih se uništavaju korovske biljke, utiču na smanjenje izvora hrane za pčele, a time indirektno i na njihov opstanak. Ugrožavanje imuniteta i prirodnih odbrambenih mehanizama od strane neonikotinoida i drugih insekticida otvara put parazitskim infekcijama i virusnim oboljenjima, ubrzavajući njihovo širenje među jedinkama, kao i među pčelinjim zajednicama. Godinama je naučnicima izmicala ova uzročna veza između bolesti i parazita pčela, s jedne strane, i neonikotinoida i ostalih pesticida, s druge strane, zbog toga što su ova dva činioca konkurentna: dok su bolesti neposredni uzrok uginuća pčelinjih zajednica, štetne hemikalije doprinose pojačanom negativnom uticaju parazitskih infekcija. Još od samih početaka upotrebe pesticida za suzbijanje štetočina i korova u poljoprivrednoj proizvodnji, raspravljalo se o tome kakve efekte imaju na medonosne pčele, bumbare i ostale
N
44
P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i i - j u n 2 0 1 6 .
oprašivače. S jedne strane, s obzirom da su pčele insekti, insekticidi im mogu naneti štetu koliko i ciljanim insektima-štetočinama. S druge strane, herbicidi smanjuju gustinu i biodiverzitet cvetova na poljoprivrednom zemljištu, što takođe ima negativan uticaj na pčele, kojezatiču svoja izvorišta hrane osiromašena usled intenzivne primene poljoprivrednih mera. Poslednjih godina, međutim, pažnja pčelara i naučnika preusmerena je na visoko prisustvo i uticaj parazita, virusnih i mikrobnih oboljenja koji se smatraju glavnim krivcima za uginuća pčelinjih zajednica visokih razmera. Bolesti pčela nisu novost, ali su se njihovo širenje i štetni efekti intenzivirali usled slučajnog prenošenja patogena i parazita od strane čoveka, što je pčele izložilo nepoznatim neprijateljima za koje nisu imale razvijen evolutivni odgovor. POJAČANO PRISUSTVO BOLESTI Postavlja se pitanje zbog čega su se bolesti i paraziti u toj meri raširili poslednjih decenija? Sve do sada postojao je samo jedan odgovor, a to je globalno širenje varoe, izvornog parazita azijske medonosne p če\eA pisceran ae, koji je, sredinom prošlog veka, na Dalekom istoku, sa domaćina Neonikotinoidi i insekticidi sa kojima pčele dolaze u interakciju značajno doprinose širenju i umnožavanju patogena i parazita koji su neposredni uzroci uginuća pčelinjih zajednica.
prešao na evropsku medonosnu pčelu A p is m e llifera. Predmet pažnje bio je samo k o re js k ih a p lo tip varoe, koji se brzo raširio usled međunarodne trgovine pčelinjim zajednicama i seobe košnica. Zbog toga što je ovaj parazit prenosilac nekoliko pčelinjih virusa, poput akutnog virusa pčelinje paralize, virusa izraelske paralize, kašmirskog pčelinjeg virusa i virusa deformisanih krila, smatralo se da je njegovo naglo globalno širenje bilo objašnjenje rasta učestalosti virusnih oboljenja kod pčela. Smatralo se da je uzrok kolapsa pčelinjih zajednica (CCD), koji karakterišu veliki zimski gubici i opadanje populacije odraslih pčela, u stvari, kombinacija štetnog dejstva varoe i virusa, jer sami virusi ne mogu da dovedu do uginuća zajednice ako i varoa nije prisutna. Ova jedinstvena veza između grinje i virusa snažno je uticala na spektar virusnih oboljenja kod pčela i na zaraznost virusa deformisanih krila, kroz međusobnu sinergiju. Raširene virusne infekcije izlažu pčelinje zajednice riziku od nagle zaraze, koja može biti izazvana bilo kojim stresnim faktorom, što vodi daljem ugrožavanju imunih barijera domaćina. Širenje virusnih infekcija je, dakle, ključno pitanje, ne samo za medonosne pčele. Kada je reč o pčelama, varoa koja deluje kao prenosilac može da zarazi druge zajednice putem tzv.„naleta" pčela kao i uz pomoć grabeži, kada pčele uleću u tuđe košnice. lako neki od tih virusa pogađaju i bumbare, čini se da ovo prenošenje patogena s vrste na vrstu izvorno potiče od gajenih pčelinjih zajednica, a da do njega dolazi jer obe vrste posećuju iste cvetove. Ipak, varoa i virusi nisujedini uzrokuginuća pčela.Mikrosporidija Nosem aceranae, drug'i patogen koji je sa izvornog domaćina, takođe azijske pčeIe A p isce ra n a e , prešao na evropsku medonosnu pčelu, takođe je štetno uticao na mnoge pčelinje zajednice, a u nekim sredinama, poput Španije, smatra se glavnim uzročnikom visoke stope uginuća pčela. N. ceranae može u velikoj meri da priguši imuni odgovor pčela, menjajući ponašanje radilica u košnici, što dovodi do skraćenja životnog veka odraslih pčela. Primećeno je da zaražene izletnice imaju problema da se vrate u svoju košnicu, što na kraju može da rezultira propadanjem zajednice. Povrh svega, nozema može da zarazi i divlje bumbare, kod kojih ovaj parazit dovodi do visoke stope smrtnosti među zaraženim radilicama. Kao i u slučaju zaraženosti varoom, u zajednicama zaraženim nozemom, primeP Č E L A R S K I Ž U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2 0 1 6 .
ćenoje prisustvovirusa.Zanimljivojeda prisustvo samo jednog patogena, bilo nozeme, bilo virusa, ne mora nužno da vodi ka patološkim simptomima, a da se opasnost javlja kada dejstvuju zajedno. PESTICID II BOLESTI N. c e ra n a e je prvi put otkrivena u SAD 1995. a u
Evropi 1998. godine, što koincidira sa uvođenjem neonikotinoida, pa se postavilo pitanje o mogućoj vezi između novih insekticida i navedenog patogena. Otkriveno je sledeće: kada se pčele zaraženenozemom izlože dejstvu imidakloprida, one gube sposobnost sterilizacije zajednice i hrane za leglo, čime se olakšava širenje navedenog patogena unutarzajednice. Pored toga, kada se pčele zaražene nozemom izlože subletalnim dozama fipronila ili subletalnim dozama neonikotinoida tiakloprida, rezultat je natprosečna stopa smrtnosti. Međutim, iznenađuje činjenica da ovo sinergijsko dejstvo nije posledica prigušenja sistema detoksifikacije kod pčela. Naučnici su otkrili da fipronil i imidakloprid prigušuju gene„zadužene" za imunitet pčela, što vodi ka većim stopama smrtnosti u košnicama zaraženim nozemom, a jedno nedavno istraživanje pokazalo je da je verovatnoća pojave infekcije nozemom dvostruko veća kod pčela koje su konzumirale subletalne doze određenih fungicida (h lo ro ta lo n il i p ira k lo s tro b in , koji se nalaze u polenu livadskih cvetova i useva). U slučaju da se patogen nalazi u zdravim zajednicama, pčele mogu da se izbore s njim putem imunog sistema; pčele nisu sposobne da se nose s infekcijom i mogu da joj podlegnu samo kada su izložene pesticidima, ali i ostacima preparata za tretiranje varoe u košnici. Osim toga, jedno nedavno istraživanje pokazalo je značajnu korelaciju između prisustva ostataka fungicida u košnici i virusa u pčelinjoj zajednici. Dokje, sjedne strane,jasno da insekticidi ugrožavaju imuni sistem pčela, mehanizam na osnovu kojeg subletalne doze fungicida utiču na infekciju nozemom nije poznat. Ranija laboratorijska istraživanja sugerišu da fungicidi mogu da ugroze sisteme detoksifikacije kod pčela bazirane na citohromu P450 monooksigenazi, čime nekoliko stotina puta pojačavaju akutnu toksičnost acetamiprida i tiakloprida. Ujedno, i nekoliko puta pojačavaju toksičnost ta u -flu v a lin a ta , ku m a fo sa i fe n p iro k s im a ta koji se koriste za tretiranje varoe, tako da njihova sinergija sa ostaci-
ma fungicida predstavlja ozbiljan problem. Navedeni akaricidi takođe imaju negativno dejstvo na ponašanje pčela, bilo samostalno, bilo u kombinaciji sa neonikotinoidima poput imidakloprida. Kumafos, timol i mravlja kiselina mogu da izmene neke metaboličke reakcije povezane s zdravljem pčela. Dakle, dokazano je da sistemski insekticidi i fungicidi igraju ulogu u širenju infekcije nozemoze među medonosnim pčelama. A da li ima dokaza koji mogu da povežu pesticide sa drugim bolestima i parazitima? Podaci o ostacima pesticida u leglu ili medu ne mogu da se dovedu u čvrstu korelaciju sa rasprostiranjem pojave uginuća zajednica. Ostaci neonikotinoida ili fipronila nisu uvek mogli da budu pronađeni u košnicama i, shodno tome, mislilo se da ne stoje u vezi s ugioućem zajednica. Suprotno tome, Bakandricos, Gregorc i Božić otkrili su ostatke imidakloprida u tkivu pčela iz zajednica zaraženih varoom, ali msu mogli da ustanove kakva bi veza mogla da postoji među njima. Ukoliko se pođe samo od codataka o ostacima, svaka sugestija da bi pesc cidi - bilo da je reč o neonikotinoidima ili ne
Problem u povezivanju pesticida sa uginućem zajednica je u tome što su pčele obično izložene hemikalijama u subletalnim dozama , tako da posledice mogu biti promenljive, u zavisnosti od prisustva ostalih stresnih faktora. Otežavajuća okolnost je što medonosne pčele, zbog složene strukture pčelinje zajednice, nisu najzahvalniji model za proučavanje dejstva neonikotinoida. Čak i ako se dokaže smrtonosno toksično dejstvo imidakloprida na pčele pojedinačno, nije tako lako proceniti kakve to posledice ima na nivou zajednice,osim ukolikose neanalizira„ukrštenjem" podataka ili pomoću matematičkih modela koji uzimaju u obzir više stresnih činilaca zajedno. Dok je uginuće zajednice usled zaraženosti varoom lako objasniti, daleko je teže ponuditi objašnjenje štetnog uticaja subletalnih doza pesticida na larve i pčele. KAKO NEONIKOTINOIDI UGROŽAVAJU IMUNI SISTEM PČELA? Direktna veza između izloženosti neonikotinoidnim insekticidima i moguće promene u imunom sistemu pčela nije mogla da se utvrdi sve dok, nedavno, Di Prisko i saradnici nisu pokazali da su subletalne doze k lo tia n id in a štetno delovale * Doza koja nedovodi dosmrti. Letalna dozajesmrtonosna. www.pcelarskizurnal.com
47
na imuni sistem insekata, a da su i k lo tia n id in i im id a k lo p rid ugrozili mehanizme antivirusne odbrane medonosnih pčela. Neonikotinoidni insekticidi su oslabili imuni odbrambeni odgovor pčela i podstakli umnožavanje virusa deformisanih krila kod onih pčela koje su bile prikriveni nosioci virusa. Ovo otkriće je od ključnog značaja jer razotkriva novu ulogu neonikotinoida u regulaciji imunog odgovora pčela a, po svoj prilici, i kod drugih insekata. Prema tome, neonikotinoidi mogu da utiču na zaraznost pčelinjih patogena i da oblikuju interakcije između insekata i njihovih prirodnih neprijatelja, kao što je pokazano u slučaju pojačane zaraznosti patogene gljivice komarca, izazivača žute groznice, Aedes aegypti, koja je bila izazvana izlaganjem imidaklopridu. Dakle, ukoliko su pčelinje zajednice smeštene u blizini parcela tretiranih neonikotinoidima, najverovatnije je da će doći do naglog umnožavanja broja virusa u telima pčela. Ovakav trend potvrđen je u nekoliko odvojenih terenskih istraživanja. Ispostavilo se da je„Ahilova peta" pčelinje zajednice pritisak na njen imunitet, izazvan umnožavanjem grinja i virusa. Osim toga, zajednica može da bude dodatno oslabljena različitim stresnim faktorima, poput neonikotinoida. Opsežno istraživanje, sprovođeno tokom 11 godina, otkrilo je značajne korelacije između gubitaka pčelinjih zajednica i stope upotrebe imidaP Č E L A R S K I 2 U R N A L • 31 • a p r i l - j u n 2016
kloprida na nacionalnom nivou u Engleskoj i Velsu, što je nedvosmisleno potvrdilo tezu da neonikotinoidi ugrožavaju zdravlje pčela i da utiču na uginuće zajednica. Izveštaji o gubicima pčelinjih zajednica u kratkom periodu posle donošenja zabrane upotrebe neonikotinoida na nivou Evropske unije dodatno potvrđuju navedenu tezu ali je neophodno pribaviti više preciznih podataka iz dužeg vremenskog perioda, kako bi se potvrdio trend. Svi navedeni nalazi delimično se naslanjaju na rastuću rasprostranjenost virusnih oboljenja i drugih bolesti pčela tokom poslednjih godina koja koincidira sa porastom kontaminiranosti neonikotinoidima na svetskom nivou. Ostaci neonikotinoida su pronađeni ne samo u polenu i nektaru tretiranih useva, već i u okolnoj vegetaciji, barama i površinskim vodama koje koriste pčele, kao i u 50% reka u poljoprivrednim oblastima SAD i mnogih drugih zemalja. Kako ugrožavanje imunog sistema prouzrokovano neonikotinoidima teče preko regulatornih mehanizama nervnog sistema, neko bi mogao da očekuje opšte slabljenje telesnih odbrambenih mehanizama i kod drugih organizama koji su izloženi subletalnim dozama ove klase insekticida. I zaista, utvrđeno je slabljenje imunog sistema usled izlaganja imidaklopridu kod pilića, jarebica i školjki, a ukazivano je i da to može da bude objašnjenje za masovne infekcije parazitom Trichodina kod medaka ribe u pirinčanim poljima tretiranim navedenim insekticidom. ZA KLJU ČA K Sinergijske interakcije između varoe i virusnih patogena značajno slabe imunokompetentnost i zdravlje pčela. Kombinovani efekat dva ili više stresna faktora može da izazove smrtnost pčela, uključujući i maticu, a na kraju može da dovede do uginuća celokupne zajednice. Prema tome, neonikotinoidi i insekticidi sa kojima dolaze u interakciju značajno doprinose širenju i umnožavanju patogena i parazita koji su neposredni uzroci smrtnosti ne samo pčelinjih zajednica, već i bumbara i drugih divljih insekata i ptica. Aleksandar Milanković Izvor Francisco Sanchez-Bayo, Dave Goulsonb, Francesco Pennacchio, Francesco Nazzi, Koichi Goka, Nicolas Desneux, Are bee diseases linked to pesticides? — A brief revievv, Environm ent In te rn a tio n a l 89-90 (2016) 7-11
