Pol Ekman - Laganje

Pol Ekman

LAGANJ E Kako otkriti da vas neko vara za tezgom, sa govornice, u bračnoj postelji Sa engleskog preveli: A

leksa n d ra

K o s t ić

i

M lH A IL O A N T O V IĆ

MEDI TERRAN PUBLISHING

N ovi Sad 2010 .

SADRŽAJ

Reči zahvalnosti

ii

I

17

U vod

II

Lagan

III

IV

Z

je

,„cu

r e n je

“

i zn aci prevare

a š t o l a ž i n e u s p e v a ju

43

Laganje o osećanjima

46

Osećanja prilikom laganja

48

Strah da će se biti uhvaćen u laži

48

Krivica zbog prevare

61

Uživanje u varanju

Ti­

O t k r iv a n

li

je p r e v a r e u r e c im a g l a s u il i n a t e l u

Reči

83

Glas

87

Telo

93

Fa c i ja l n

VI

43

Loše strategije laganja

Znaci autonomnog nervnog sistema V

27

i zn aci prevare

O pa sn o sti

i m ere pred o stro žn o sti

108 117 15 3

Mere predostrožnosti u interpretiranju

17 6

bihejvioralnih znakova prevare

17 6

VII

Po

Ko koristi poligraf test

18 1

Kako radi poligraf

18 5

Tehnika kontrolnih pitanja

18 8

Test znanja 0 krivici

19 3

Proučavanje tačnosti poligrafa

19 6

Terenske studije

19 6

Analogne studije

19 7

Hibridne studije

200

Nalazi istraživanja

201

Poligrafsko testiranje kandidata za posao

205

Poligrafsko testiranje kandidata za rad u policiji

209

Poligrafsko testiranje u hvatanju špijuna

2 11

Poligrafske kontrole na radnom mestu

214

Teorija zastrašivanja i hvatanja osumnjičenih za procurele informacije

2 18

Poređenje poligrafa sa bihejvioralnim znacima prevare

220

V III IX

17 9

l ig r a f k a o lo v a c n a l a ž i

K

225

a k o p r o v e r it i d a l i n e k o l a ž e

H v a t a n je u l a ž i to k o m d e v e t e d e c e n ije

20. v e k a

261

Ko može da uhvati lažove ?

263

Novi nalazi o bihejvioralnim znacima laganja

270

Šanse da se ne uoče laži u sudnici

272

Zastavice admirala Poindekstera

273

Sposobnost za glumu Olivera Norta

278

X La ž i

u ia v n o m ž i v o t u

279

Opravdanje za laganje Olivera Norta

279

Predsednik Ričard Nikson i skandal Votergejt

282

Opravdana laž predsednika Džimija Kartera

283

Laži Lindona Džonsona o vijetnamskom ratu

286

Katastrofa svemirskog broda Čelendžer i samoobmana

287

Sudija Klarens Tomas i profesorka Anita Hil

293

Zemlja laži

298

XI N o v i

r e z u l t a t i i id e j e o l a g a n ju i h v a t a n ju u l a ž i

303

Nove razlike

303

Motivi za laganje

307

Novi rezultati

308

Zašto ne možemo da uhvatimo lažove

3 10

XII M i k r o e k s p r e s i j e , SUPTILNE i o p a s n e f a c ija l n e e k s p r e s ij e

323

Š ta je najvažnije

323

Mikrofacijalne ekspresije

326

Makrofacijalne ekspresije

329

Suptilne ekspresije

329

Otkrivanje opasnog ponašanja (D-kocka)

330

Mere opreza

332

Epilog

335

D odatak

341

Bibliografija - beleške

351

Indeks

265

Kada situacija izgleda baš onako kako nam se i čini da izgleda ogromna je mogućnost da je ona u potpunosti lažirana; kada je laž očigledna, onda je velika mogućnost da tu nema ničega lažnog. Erving Gofm an, Strateška interakcija

Relevantni okvir nije moralnost, već opstanak. Na svakom nivou, od obične kamuflaže do poetske vizije, jezička sposobnost da seprikrije, dezinformiše, pretpostavi, ostane dvosmislen i da se izmišlja, predstavlja nužan faktor za održavanje ravnoteže između ljudske svesti i razvoja pojedinca u društvu... Džordž Stajner, Posle Vavilona

Kada bi neistina, poput istine, imala samo jedno lice, bili bismo u boljem položaju, je r bismo onda kao sigurno prihvatali sve su­ protno onome što lažov izgovori. Ali, suprotnost istine ima stotine hiljada oblika i beskrajno polje širenja. Montanj, Eseji

I Uvod Datum je 15. septembar 1938. godine i upravo treba da se do­ godi jedna od najsramnijih i najkobnijih prevara. Kancelar Nemačke Adolf Hitler i premijer Velike Britanije Nevil Čemberlen sreću se po prvi put. Ceo svet vidi u ovom susretu poslednji tračak nade da se izbegne novi sveopšti rat. (Svega šest meseci pre toga Hitlerove trupe su umarširale u Austriju i anektirale je. Engleska i Francuska su protestovale, ali nisu preduzele ništa više od toga.) Tri dana pre nego što će sresti Čemberlena, 12. septembra, Hitler zahteva da se deo Čehoslovačke pripoji Nemačkoj i podstiče de­ monstracije u toj zemlji. Hitler je već tajno otpočeo mobilizaciju nemačke vojske za napad na Čehoslovačku, ali njegove snage neće biti spremne do kraja septembra. Ako bi uspeo da odloži mobilizaciju češke vojske za još neko­ liko nedelja, Hitler bi dobio priliku za iznenadni napad. U trci sa vremenom, Hitler prikriva svoje ratne planove od Čemberle­ na i daje mu reč da se m ir može očuvati ako Česi izađu u susret njegovim zahtevima. Zavaran ovim, Čemberlen ubeđuje Čehe da ne mobilišu svoju vojsku dokle god postoje izgledi za pregovore sa Hitlerom. Posle susreta sa Hitlerom, Čemberlen piše svojoj se­ stri: „... uprkos grubosti i beskrupuloznosti, koje mislim da sam primetio na njegovom licu, stekao sam utisak da je preda mnom čovek na koga se možete osloniti ako vam je dao svoju reč...“1 17

i8

Laganje

Braneći svoju odluku od onih koji su sumnjali u vrednost Hitlerove zadate reči, Čemberlen je pet dana kasnije u govoru pred parla­ mentom objašnjavao kako mu lični kontakt sa Hitlerom omogu­ ćuje da tvrdi kako Hitler ,,i misli ono što govori“.2 . Kada sam pre petnaest godina započeo sa izučavanjem laži, nije mi bilo ni na kraj pameti da bi to moglo imati bilo kakve veze sa jednom takvom laži. Mislio sam da bi to moglo biti od koristi samo onima koji rade sa duševnim bolesnicima. Moje zanimanje za istraživanje laži počelo je posle jednog predavanja koje sam držao psihoterapeutima o svojim otkrićima - da su izrazi lica uni­ verzalni, dok su gestovi različiti za svaku kulturu - a oni me pitali može li se na osnovu neverbalnog ponašanja otkriti kad bolesnik laže.3 Obično se ovo pitanje ne postavlja, ali postaje presudno kad pacijent koji je primljen u bolnicu zbog pokušaja samoubistva izjavi da se oseća mnogo bolje. Svaki doktor se pribojava da će ta­ kav bolesnik izvršiti samoubistvo čim se oslobodi bolničkog nad­ zora, a izjava kako se oseća bolje služi samo da zamaže oči lekaru. Ta njihova praktična muka otvorila je temeljno pitanje o opštenju među ljudima: mogu li ljudi, čak i kada su veoma uznemireni, da drže pod kontrolom poruke koje odašilju ili će njihovo neverbal­ no ponašanje razotkriti ono što je sakriveno iza njihovih reči? Ponovo sam pogledao svoje filmove snimljene za vreme razgo­ vora psihijatara sa njihovim pacijentima, ne bih li otkrio da li je u njima bilo laganja. Bio sam ih snimio sa drugim ciljem - da izdvo­ jim neke izraze i gestove koji bi mogli da pomognu u dijagnozi vr­ ste i ozbiljnosti duševnih poremećaja. Sad sam obratio pažnju na elemente prevare i učinilo mi se da sam primetio znake laganja u nekim slučajevima. Ali, kako biti siguran? Samo u jednom slučaju nije bilo nikakve sumnje - zbog onoga što se dogodilo neposred­ no posle snimljenog razgovora. Meri je četrdesetdvogodišnja domaćica. Poslednji od njena tri pokušaja samoubistva bio je prilično ozbiljan. Pukom slučajnošću neko je naišao pre nego što je umrla od šake tableta za spavanje. Njena životna priča nije se mnogo razlikovala od priča mnogih žena u srednjim godinama koje padaju u depresiju. Deca su odra­ sla i ona im nije više potrebna. Muž, zauzet svojim poslom, kao

Uvod

19

da je i ne primećuje. Meri se osećala beskorisno. U vreme kada je dospela u bolnicu, Meri već nije bila u stanju da održava doma­ ćinstvo, loše je spavala i većinom je provodila vreme u četiri zida, plačući. Tokom prve tri nedelje u bolnici dobijala je lekove i poha­ đala grupnu terapiju. Izgledalo je da joj to prija: raspoloženje joj se popravilo i nije više pretila samoubistvom. U jednoj od sesija koje smo snimili Meri je pričala lekaru da se oseća mnogo bolje i zamolila ga da je pusti kući za vikend. Ali, pre nego što je dobila izlazak, priznala je da je lagala i da je i dalje očajnički opsednuta željom da se ubije. Provela je još tri meseca u bolnici pre nego što joj se stanje stvarno poboljšalo, mada je godinu dana kasnije opet došlo do krize. Međutim, i to se sredilo i ona već godinama nije bila u bolnici. Snimak njenog razgovora sa terapeutom prevario je većinu mladih, pa čak i mnoge iskusne psihijatre i psihologe kojima sam ga prikazao.4 Proučavali smo taj snimak satima i satima, vraćajući projekciju nebrojeno puta, analizirajući svaki gest i izraz lica na usporenom filmu ne bismo li otkrili ikakav nagoveštaj prevare. Kad je za trenutak zastala pre nego što će odgovoriti na pitanje lekara o svojim planovima za budućnost primetili smo na uspo­ renom snimku kako joj je preko lica prešao izraz očaja, takvom brzinom da ga na prvim projekcijama uopšte nismo zapazili. Tek kad smo došli na ideju da bi skrivena osećanja mogla da budu vidljiva u tim veoma kratkim mikroekspresijama, tragali smo za njima i pronašli mnoge, obično kamuflirane brzim osmehom. Pronašli smo i mikrogestove. Dok je pričala doktoru kako uspešno izlazi na kraj sa svojim teškoćama Meri je ponekad propratila svoje reči delimičnim sleganjem ramena - ne do kraja, samo kroz mali nagoveštaj. Slegnula bi samo jednim ramenom, praveći jedva primetne kružne pokrete. Ili bi joj ruke ostale mirne, a samo bi se jedno rame na trenutak malo podiglo. Činilo nam se da smo primetili i druge neverbalne znake vara­ nja, ali nismo mogli biti sigurni da li smo nešto stvarno otkrili ili je sve to samo plod naše mašte. I krajnje nevino ponašanje deluje sumnjivo ako znate da neko ima običaj da laže. Naša otkrića mogu se proveriti samo objektivnim merenjem, bez znanja o tome da li

20

Laganje

osoba koju posmatramo laže ili govori istinu. A trebalo je proučiti i veliki broj ljudi da bismo bili sigurni da otkriveni znaci varanja nisu osobeni. Za onoga ko pokušava da uhvati nekoga u laži nazovimo ga lovcem na laži - bilo bi jednostavnije ako bi se po­ našanja koja otkrivaju prevaru kod neke osobe mogla naći i kod drugih kada lažu, s tim što znaci varanja mogu da budu osobeni za svakog pojedinca. Polazeći od situacije u kojoj je Meri lagala, zamislili smo ogled u kome bi ljudi koje posmatramo imali jaku želju da sakriju neka snažna negativna osećanja koja doživljavaju upravo dok lažu. Učesnici našeg eksperimenta imali su zadatak, dok gledaju jedan uznemirujući film o hirurškim intervencijama sa dosta krvi, da sakriju svoja prava osećanja gađenja i uzrujanosti i da ubede osobu koja će s njima voditi razgovor, a koja ne može da vidi film - da uživaju u gledanju filma o prekrasnom cveću. (Rezultati ovog eksperimenta prikazani su u četvrtom i petom poglavlju ove knjige.) Nije prošlo ni godinu dana - još smo bili u početnim fazama naših eksperimenata sa laganjem - kada su počeli da me zivkaju ljudi zainteresovani za neke sasvim drugačije laži. Mogu li moja otkrića, ili bar moje metode, da se upotrebe za otkrivanje špijuna m eđu Amerikancima? Tokom vremena, pošto je ono do čega smo došli u istraživanju znakova prevare u ponašanju pacijenta prema lekaru bilo objavljeno u naučnim časopisima, ovakvi zahtevi su se namnožili još više. Kako bi bilo da obučavam ljude iz obezbeđenja vladinih funkcionera da prepoznaju eventualnog atentatora po načinu hodanja ili po gestovima? Možemo li da pokažemo FBIju kako da nauči svoje agente da bolje zapažaju kad osumnjičeni laže? Nije me iznenadilo ni kada su me pitali mogu li da pom o­ gnem učesnicima samita da prepoznaju kad njihovi sagovornici lažu, niti kad su mi doneli fotografije Patriše Herst, snimljene za vreme pljačke banke u kojoj je i sama učestvovala, da procenim da li je ona tu bila dobrovoljno ili pod prinudom. Za poslednjih pet godina zanimanje za naša istraživanja proširilo se po svetu. Obra­ ćali su mi se predstavnici dveju prijateljskih zemalja, a dok sam držao predavanja po Sovjetskom Savezu prišli su mi i ljudi koji su za sebe rekli da su službenici „električnog instituta“ odgovornog za usavršavanje istrage.

Uvod

21

Ovakvo širenje interesovanja nije mi prijalo jer sam se plašio da će moja otkrića biti zloupotrebljena, prihvatana nekritički i primenjivana neodmereno. Smatrao sam da neverbalni znaci pre­ vare neće često biti prisutni u slučajevima kriminalnog, političkog i diplomatskog varanja. To je bilo samo moje nagađanje. Kada su mi tražili da to obrazložim, nisam umeo. Morao bih prethodno da znam zašto ljudi nekad greše dok lažu. Nisu u svakoj laži kratke noge. Neke laži budu bez greške. Ne mora se u ponašanju pojaviti nikakav znak varanja - nikakav trag ukočenosti izraza na licu, ni­ kakav gest kome tu nije mesto, nikakva iznenadna promena u boji glasa. Ne mora biti nikakvih izdajničkih signala koji bi raskrinkali lažova. Pa ipak, znao sam da se mogu naći znaci prevare. I najhladnokrvnije lažove može da otkrije njihovo sopstveno držanje. Znati kada će laž „upaliti“ a kada ne, kako prepoznati znake pre­ vare, a kad se ne isplati ni pokušavati - znači razumeti po čemu se laži, lažovi i lovci na laži razlikuju. Hitlerovo laganje Čemberlena i Merino njenog lekara deo su smrtno ozbiljnih prevara u kojima su ljudski životi dovedeni u pitanje. Oboje su prikrili šta planiraju, a u prvi plan svojih laži isturili su neka osećanja koja uopšte nisu doživeli. Ali, razlike između ovih dveju laži su mnogo veće. Hitler je tipičan primer onoga što sam kasnije nazvao „rođeni lažov“. Osim toga, on je bio i mnogo iskusniji prevarant od Meri. Hitlerova prednost je bila i u tome što je varao nekoga ko je prosto vapio da bude prevaren. Čemberlen je bio oran da poveruje u Hitlerovu laž da neće ući u rat ako se izađe u susret njegovim zahtevima za promenu granica sa Čehoslovačkom. Inače bi Čemberlen morao da prizna kako je njegova politika smirivanja promašena i kako, zapravo, slabi nje­ govu zemlju. Na to je ukazala, govoreći o srodnoj temi, i Roberta Volšteter, politikolog, u analizi prevara za vreme trke u naoru­ žanju. Povodom nemačkog kršenja anglo-nemačkog pomorskog sporazuma iz 1936. godine, ona piše: „... prevarant i prevareni... imaju interes da zažmure na činjenicu prekršaja. Obe strane su imale potrebu da sačuvaju iluziju kako sporazum nije prekršen. Britanski strah od trke u naoružavanju, koji je Hitler vrlo vešto podsticao, doveo je do pomorskog sporazuma kojim su Britan-

22

Laganje

ci (ne pitajući Francuze i Italijane) prećutno revidirali Versajski ugovor o miru, a isti taj strah Londona sprečio ih je kasnije da priznaju ili konstatuju kršenje novog sporazuma“.5 Pri mnogim prevarama sama žrtva previđa greške lažova, tu­ mačeći dvosmislene postupke na dobronameran način, i tako po­ maže opstanak laži da bi izbegla zastrašujuće posledice njenog razobličavanja. Previđajući znake da ga žena vara muž bar za neko vreme odlaže obelodanjivanje svoje sramote i mogući razvod. Čak i ako samome sebi priznaje njeno neverstvo, on će podupirati nje­ ne laži da bi izbegao suočavanje s realnošću. Dok god ne padnu teške reči za njega postoji tračak nade, ma koliko slabašan, da je pogrešio sumnjajući u ženu i da je ona, u stvari, nevina. Nije svaka žrtva tako naivna. Ponekad se ništa ne dobija ignorisanjem ili podupiranjem tuđe laži. Neki lovci na laži dobijaju samo od razotkrivanja laži, što im pri tome ne donosi nikakvu štetu. Policijski islednik gubi samo ako nasedne na laž, kao i bankarski službenik na kreditnom odeljenju, a obojica će dobro obaviti svoj posao samo ako uspešno razlikuju poštene od lažova. Često se do­ gađa da žrtva laži istovremeno i dobija i gubi, bilo time da otkrije laž ili da joj poveruje, mada saldo ne mora da bude uravnotežen. Merin doktor ne bi mnogo rizikovao ako poveruje u njenu laž. Ako stvarno nije više bila potištena, onda bi on mogao da preuz­ me deo zasluga za njeno ozdravljenje. Ali, ako se ona nije stvarno oporavila, on ne bi mnogo izgubio. Za razliku od Čemberlena, njemu nije dovedena u pitanje čitava karijera, jer se on nije javno založio, nasuprot drugačijim mišljenjima, za stanovište koje bi se pokazalo pogrešnim ako bi on otkrio da ona laže. On je mogao mnogo više da izgubi ako bi naseo, nego što bi dobio ako bi se pokazalo daje ona govorila istinu. Za Čemberlena je 1938. godine bilo kasno. Ako se pokaže da Hitler nije bio dostojan njegovog poverenja i da nema drugog načina da se spreči njegova agresija osim rata, onda je Čemberlenova karijera gotova i otpočeće rat za koji je on mislio da ga može izbeći. Nezavisno od Čemberlenove sklonosti da poveruje Hitleru, ova laž je imala dobre šanse da uspe jer nije bilo potrebe za prikriva­ njem nekog snažnog osećanja. Najčešće se pokaže da su u nekoj

Uvod

23

laži kratke noge zato što procuri znak nekog prikrivenog osećanja. Što je to osećanje snažnije i što ima više raznorodnih osećanja iza neke laži, to je verovatnije da će se lažov odati nekim postupkom koji će mu promaći. Hitler svakako nije bio progonjen osećanjem krivice - osećanjem koje stvara dvostruke teškoće onome ko laže: ne samo da se znaci tog osećanja mogu potkrasti u ponašanju, već ono može kod lažova stvoriti potrebu da pogreši kako bi bio uhvaćen u laži. Hitler nije osećao ni najmanju grižu savesti jer je lagao predstavnika jedne zemlje koja je Nemačkoj nanela poniža­ vajući poraz na bojnom polju, i to u nedavnoj prošlosti. Za razliku od Meri, Hitler nije imao sa svojom žrtvom nikakve zajedničke moralne vrednosti - nije ga ni poštovao, a ni obožavao. Meri je morala da prikriva snažna osećanja ako je htela da njena laž upali. Morala je da potisne očaj i patnju koji su je nagonili na samoubistvo. I osećala je jaku grižu savesti što laže svoje lekare koje je volela i poštovala i za koje je znala da joj žele samo dobro. Zbog svega toga, obično se lakše otkriva laž kod pacijenta sklo­ nog samoubistvu ili kod bračnog druga nego kod diplomate ili dvostrukog agenta. Ali to ne znači da je svaki diplomata, krim i­ nalac ili tajni agent - lažov bez greške. I njima se ponekad oma­ kne nešto što ih otkriva. Moje analize omogućuju da se proceni verovatnoća otkrivanja znakova prevare. Zato ja ne savetujem onima koji su zainteresovani za lov na kriminalne i političke laži da sasvim ignorišu znake laži u ponašanju, već samo da budu oprezniji i da tačno odmere ograničenja i mogućnosti koje imaju. Za postojanje znakova prevare u ponašanju prevaranta nađeni su izvesni dokazi, ali to još nije do kraja potvrđeno. Moje analize o tome zašto i kako ljudi lažu, i kada bivaju uhvaćeni u laži, slažu se sa rezultatima ogleda s laganjem i sa saznanjima iz istorije i knji­ ževnosti. Ali još uvek nema vremena da se proveri vrednost svih ovih saznanja daljim eksperimentisanjem i kritičkim promišlja­ njem. Odlučio sam da pišem ovu knjigu i pre nego što dođem do odgovora na sva otvorena pitanja, jer su lovci na lažove nestrpljivi. U onim oblastima gde je cena nasedanja na laž najviša, već su u toku pokušaji da se otkriju neverbalni znaci prevare. Javljaju se „stručnjaci“ koji nemaju pojma o istraživanjima i naučnim kon­

24

Laganje

troverzama, ali odvažno nude svoje usluge pri izboru porotnika ili prijemu na posao, tvrdeći da mogu otkriti laganje. Neki policajci i operatori na poligrafu obučeni su da, uz podatke sa „detektora laži“, koriste i neverbalne znake prevare. Međutim, bar polovina onih priručnika koji su meni došli do ruku - potpuno su pogreš­ ni. Carinici pohađaju specijalne tečajeve za prepoznavanje never­ balnih znakova kad neko želi da nešto prošvercuje. Čuo sam da se u te svrhe koriste i moja istraživanja, ali nikako nisam uspevao da dođem do njihovih priručnika, mada su mi više puta obećavali da će mi se „javiti“. Pogotovo je nemoguće saznati šta koriste obaveštajne službe, jer je kod njih sve „strogo poverljivo“. Jedino što znam jeste da su zainteresovani, jer me je Ministarstvo odbrane još pre šest godina zvalo da im objasnim kakve su, po mom mi­ šljenju, mogućnosti i koliki su rizici. Odonda sam načuo da se na tome radi i došao do imena nekih ljudi koji bi mogli biti uklju­ čeni u to. Oni mi na pisma uglavnom nisu ni odgovarali, a ako i jesu - činili su to samo da bi mi rekli kako mi ništa ne mogu reći. Brinu me ovi „stručnjaci“ koji se ne podvrgavaju javnoj proveri i cepidlačenju kritičara iz naučnog sveta. Iz ove knjige biće jasno i njima i njihovim poslodavcima kako ja gledam na rizike i na m o­ gućnosti otkrivanja laži iz neverbalnih znakova. Pišući ovu knjigu, nisam imao nameru da se obraćam samo onima koje interesuju teške prevare sa ozbiljnim posledicama. Došao sam do uverenja da proučavanje kako i kada ljudi lažu, a kada govore istinu, može da pomogne razumevanju mnogih odnosa među ljudima. Malo ih je čistih od svake prevare ili bar od mogućnosti da je prevara umešala prste. Roditelji lažu decu o seksu da bi ih poštedeli nečega što misle da ona neće razumeti, a deca, kada uđu u pubertet, skrivaju svoje seksualne doživljaje od roditelja, jer znaju da bi oni sve to pogrešno razumeli. Laži se do­ gađaju među prijateljima (čak i najbolji prijatelj vam neke stvari neće reći), između učenika i nastavnika, pacijenta i lekara, muža i žene, svedoka i porote, klijenta i advokata, prodavca i kupca. Laganje je toliko ključna osobina života da njegovo bolje poi­ manje ima značaja za gotovo sva područja ljudske delatnosti. Neki će se naježiti na ovo, zato što na laganje gledaju s prezirom. Ja se

Uvod

25

s tim ne slažem. Preterano je jednostavno smatrati da niko ni u kakvoj prilici ne sme da laže, niti bih preporučio da baš svaku laž treba demaskirati. U pravu je Ana Landers, poznata američka „D raga Saveta“,kada upozorava svoje čitaoce na to da istina može da se koristi i kao batina za nanošenje oštrog bola. I laži mogu biti bolne, ali nisu sve laži takve. Neke laži mogu biti i altruističke, mada m nogo rede nego što bi lažovi to hteli da prikažu. Neki društveni odnosi donose uživanje učesnicima upravo zato što se njim a održavaju neki mitovi. Ali, nijedan lažov ne sme suviše ola­ ko da pretpostavi kako žrtva baš želi da bude prevarena. Kao što nijedan lovac na laži ne sme olako da pretpostavi da uvek ima pravo da razotkrije laž. Neke laži su bezbolne, čak i humane. R a­ zotkrivanje nekih laži može da ponizi žrtvu ili nekog trećeg. Ali o svemu ovome treba raspravljati detaljnije i tek posle mnogih drugih otvorenih pitanja. Tačka od koje treba poći jeste definicija laganja, razlikovanje dveju osnovnih form i laganja i dveju vrsta znakova prevare u ponašanju onoga koji laže.

II Laganje, „curenje“ i znaci prevare Osam godina pošto je dao ostavku na mesto predsednika, Ri­ card Nikson je poricao da je lagao, ali je priznao da je i on, kao i drugi političari, prikrivao istinu. On je rekao da je to neophodno za osvajanje i očuvanje javnog položaja. „Vi ne možete reći šta mislite o ovoj ili onoj osobi, jer će vam ta osoba možda koristi­ ti... vi ne možete da iznesete svoje mišljenje o svetskim lideri­ ma jer ćete možda u budućnosti s njima kontaktirati.“1 Nikson nije jedini koga možemo opravdati zbog toga što izbegava term in laž, onda kada ne govori istinu." Kao što nam Oksfordski engleski rečnik kaže: „U savremenoj upotrebi reči (laž) snažno je izražena moralna osuda, koja se u učtivom razgovoru izbegava, tako da se reč laž često zamenjuje sinonimima neistina i neiskrenost, rela­ tivno eufemističkim term inim a“.2 Lako je lažovom nazvati osobu koja ne govori istinu ako vam se ona ne dopada, ali je vrlo teško upotrebiti ovaj term in za osobu koja ne govori istinu, ali vam se * Stavovi su p o d lo ž n i p ro m e n a m a . D ž o d i Pauel, bivši sek reta r za o d n o s e s ja v n o šć u p re d ­ sed n ik a K artera, o p rav d av a p o je d in e laži: „O d p rv o g d a n a i p rv o g te šk o g p ita n ja izveštača u vezi sa je d n im v la d in im slu žb e n ik o m vo d ila se d eb ata o k o to g a d a li v lada im a p rav a da laže. Svakako d a im a. U o d re đ e n im o k o ln o stim a v lada n e sam o d a im a pravo, već i p o z itiv n u d u ž n o st d a laže. Z a v re m e m o je četiri g o d in e u Beloj k u ći dva p u ta su se stv o ­ rile takve o k o ln o sti“. O n n a stav lja i o bjašnjava situaciju u kojoj je lagao kako b i „ p o tp u n o nevine ljude p o šte d e o velikog b o la i sram ote". D ru g a laž k o ju je p riz n a o jeste slučaj k ad a je p rik riv a o v o jn e p lan o v e za sp asav an je am eričk ih talaca iz Ira n a (Jo d y Pow ell, The O ther Side o f the Story, N ew York: W illia m M o rro w & Co., Inc., 1984).

27

28

Laganje

dopada i divite joj se. Mnogo godina pre Votergejta demokratski oponenti su Niksona prikazivali kao lažova - „Da li biste kupili polovna kola od ovog čoveka?“ - dok su njegovi republikanski obožavaoci hvalili jijegove sposobnosti da sakrije i maskira, kao dokaz njegove političke pameti. Ova različita mišljenja su, međutim, irelevantna za moju defi­ niciju laganja ili varanja. (Koristim reči koje mogu zameniti jedna drugu.) Mnogi ljudi - na primer, oni koji daju netačnu informa­ ciju nenamerno - ne govore istinu ali i ne lažu. Žena koja ima paranoidnu iluziju da je Marija Magdalena nije lažov, iako je nje­ na tvrdnja neistinita. Savetodavac koji klijentu daje loš savet za ulaganje novca ne laže ako ne zna da je savet koji daje pogrešan. Neko ko nam izgleda neiskreno ne mora neminovno lagati. Bogomoljka maskirana da liči na list ne laže više nego što laže čovek čije visoko čelo sugeriše više pameti nego što je on ima." Lažov može odabrati da ne laže. Obmanjivanje žrtve je namerno; lažov namerava da dezinformiše žrtvu. Laž može, ali ne mora biti opravdana, po mišljenju lažova ili društva. Lažov može biti dobra ili rđava osoba, koja je dopadljiva ili nedopadljiva. Ali, osoba koja laže može izabrati da laže ili da bude iskrena, a isto­ vremeno zna razliku između te dve stvari.4 Patološki lažovi koji znaju da su neiskreni ali ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje ne ispunjavaju moje zahteve definisanja, kao ni ljudi koji čak i ne znaju da lažu, za koje kažemo da su žrtve samoprevare.” Vreme* N agađanje o to m e šta m o že d a b u d e o sn o v a za ovakve stereo tip e zn a d a b u d e zan im lji­ vo. V isoko čelo se najčešće povezuje sa o g ro m n im m o zg o m , iako je to sasvim pogrešno. S tereotip koji ukazuje n a to d a su lju d i sa ta n k im u s n a m a o k ru tn i z asn o v a n je n a tačnoj činjenici d a u sn e znaju d a se istan je o d besa. G reška je u to m e što se znaci p riv rem en o g e m o c io n aln o g stanja k o riste kao o sn o v a za zaključke o osobinam a ličn o sti. Takav je d a n p o g re šan zaklju čak im p licira da lju d i sa ta n k im u sn am a izgledaju tak o zato što sve vrem e tan je svoje u sn e iz besa. Ali, ta n k e u sn e m o g u d a b u d u i n a sle d n a , tra jn a k arak teristik a lica. S tereotip koji ljude sa p u n ijim u s n a m a povezuje sa sen z u a ln o šć u ta k o d e se zasniva n a tačnoj pretp o stav ci da se u sn e zadebljaju zb o g p o v ećan e k o ličin e k rv i koja d o njih došpe usled sek su aln o g u zb u đ en ja, ali se i ova p re tp o sta v k a p re tv a ra u n e ta č a n zaključak u vezi sa o so b in o m ličnosti. Još je d n o m , p u n ije u sn e m o g u d a b u d u tra jn a k a ra k te ristik a lica.3 ** N e s p o rim p o sto jan je p ato lo šk ih lažova i p o je d in a ca koji su žrtv e sam oprevare, ali je njihovo posto jan je jak o teško u tv rd iti. Z a sig u rn o , reč lažova ne m o že c a se koristi kao dokaz. K ada lažova razo tk riju , o n uv ek m o ž e d a u stv rd i da sp ad a u o v u kategoriju kako bi ublažio kaznu.

Laganje, „curenje” i znaci p re v a re

29

nom, lažov može da počne verovati u svoju sopstvenu laž. Ako se to dogodi, on prestaje da bude lažov i njegove se neistine, iz razloga koje objašnjavam u narednom poglavlju, mnogo teže ot­ krivaju. Jedan incident u Musolinijevom životu pokazuje da vera u sopstvenu laž ne mora uvek biti tako korisna:..... 1938. godi­ ne sastav (italijanskih) vojnih'divizija bio je sveden sa tri na dva puka. To se dopalo Musoliniju zato što mu je omogućilo da kaže kako je fašizam imao šezdeset divizija umesto jedva polovinu od toga, ali je ova promena izazvala ogromnu dezorganizaciju baš u trenutku kada je rat trebalo da počne; i kako je zaboravio šta je kazao - nekoliko godina kasnije on je tragično preračunao pravu snagu svojih jedinica. Čini se da je uspeo da prevari neke druge ljude ali ne i samog sebe“.5 U defmisanju laži treba razmatrati i lažova i njegovu žrtvu. U laži, žrtva ne traži da bude obmanuta, niti lažov daje bilo kakvo prethodno upozorenje o nameri da obmanjuje. Bilo bi bizarno na­ zvati glumce lažovima. Njihova publika pristaje da neko vreme bude obmanuta jer je ona zbog toga tu. Za razliku od ljudi koji zloupotrebljavaju tuđe poverenje, glumci pristupaju predstavi tek nakon najave da je reč o glumi. Ako bi broker rekao kupcu da mu daje uverljivu ali netačnu informaciju, kupac ne bi namerno sledio njegov savet. Laži ne bi bilo ni da je psihijatrijska pacijentkinja Meri odala tajnu svom doktoru da će se pozvati na osećanja kojih nema, niti daje Hitler rekao Čemberlenu da se ne oslanja na njegova obećanja. U mojoj definiciji laži ili prevare jedna osoba namerava da obmane drugu, čineći to proračunato, bez prethodne najave ove namere i bez toga da žrtva otvoreno zahteva da bude prevarena.' Postoje dva osnovna načina laganja: sakrivanje i falsifikovanje.6 Kod sakrivanja, lažov zadržava neku informaciju i pri tome stvar­ 4 O vde sam se u sre d sre đ io n a o n o što je G o fm a n nazivao b e zo č n im lažim a, tj. lažim a „za koje po sto je n eo b o riv i d o k a zi d a onaj ko govori zn a da laže i d a n a m e rn o tako čini“. G o f­ m a n se nije fo k u sirao n a ovu v rs tu laži, već n a d ru g e v rste izv rtan ja činjenica, u ko jim a je razlika iz m e đ u istin ito g i la ž n o g m a n je održiva: .. d a n as teško i da p o stoji poziv ili veza u kojoj u česn ici n e k o riste p ra k s u p rik riv an ja, koje je u nesk lad u sa u tiskom koji se stiče. O b a citata su uzeta iz k n jig e The Présentation o f S e lf in E veryday Life (Predstavljanje sebe u svakodnevn o m ž iv o tu ), N ew York: A n c h o r B ooks, 1959, pp. 59,64.

30

Laganje

no ne govori ništa neistinito. Kod falsifikovanja se preduzimaju dopunske mere. Ne samo da lažov zadržava istinitu informaciju, već lažnu informaciju prikazuje kao istinitu. Često je neophodno kombinovati sakrivanje i falsifikovanje da bi se izvela prevara, ali ponekad se lažov može izvući samo zahvaljujući sakrivanju. Ima osoba koje ne misle da je sakrivanje laganje; neki ljudi ovu reč čuvaju jedino za bezobzirniji čin falsifikovanja.7Ako lekar ne kaže pacijentu da je bolest u završnoj fazi, ako muž ne spomene svojoj ženi da je proveo pauzu za ručak u motelu sa njenom najboljom prijateljicom, ako policajac ne kaže osumnjičenom da prisluškivač beleži razgovor sa njegovim advokatom, nije preneta neistinita in­ formacija - čak se svaki od ovih primera uklapa u moju definiciju laganja. Žrtva nije tražila da bude obmanuta; prikrivači su delovali smišljeno, ne najavljujući ranije svoju nameru da obmanjuju. Informacija je bila zadržana svesno, namerno, a ne slučajno. Po­ stoje izuzeci - kada sakrivanje nije laganje - zato što je dato ranije upozorenje ili je dobijen pristanak da se bude prevaren. Ako se muž i žena slažu da imaju otvoren brak u kome će svako od njih sakrivati neverstvo ukoliko nije direktno upitan o tome, sakriva­ nje sastanka u motelu nije laž. Ako pacijent zamoli lekara da mu ne kaže ako su vesti o njegovom zdravlju loše, sakrivanje te infor­ macije nije laž. Osumnjičeni i advokat imaju zakonsko pravo na tajni razgovor; sakrivanje kršenja ovog prava uvek će biti laž. Kada postoji izbor u pogledu toga kako lagati lažovi obično preferiraju sakrivanje a ne falsifikovanje. Postoje mnoge predno­ sti. Sakrivanje je iz jednog razloga obično lakše od falsifikovanja. Ništa se ne mora uraditi. Ne postoji šansa da vas uhvate u laži, osim ako se cela priča unapred ne otkrije. Priča se da je Abraham Linkoln rekao da nije imao dovoljno dobro pamćenje da bi bio lažov. Ako lekar daje lažno objašnjenje pacijentovih simptoma da bi sakrio da je bolest u završnoj fazi, on će morati da se seti svo­ je lažne priče kako ne bi bio nedosledan kada ga posle nekoliko dana pacijent ponovo bude upitao o tome. Sakrivanje se, takođe, može radije izabrati zbog toga što izgleda da se ono manje osuđuje od falsifikovanja. Ono je pasivno, a ne aktivno. Čak i u slučaju da žrtva bude jednako povređena, lažovi

Laganje, „curenje” i znaci p re v a re

31

će verovatno osetiti manju krivicu ako sakriju istinu nego ako je falsifikuju.' Pomisao da žrtva zaista zna istinu, ali da ne želi da se suoči sa njom, može umiriti osobu koja laže. Žena koja vara svoga muža može misliti na ovakav način:,,Mora biti da moj muž zna da se za­ bavljam unaokolo zato što me nikada ne pita gde provodim svoja popodneva. Moja diskrecija je obzirnost; ja ga svakako ne lažem o onome što radim. Ja biram da ga ne ponizim, ne prisiljavajući ga da mu priznam svoja neverstva“. Jednom kada se otkriju, sakrivene laži se mnogo lakše opra­ štaju. Lažov ne ide tako daleko da se izloži opasnosti. Ima mnogo korisnih izgovora - neznanje, namera da se istina otkrije kasnije, loše pamćenje, itd. Osoba koja svedoči pod zakletvom i koja kaže „koliko god mogu da se setim“ - omogućuje sebi izlaz ako je ka­ snije suoče sa nečim što je sakrila. Tvrdnja lažova da se ne seća onoga čega se on inače seća i namerno zadržavanje istine je na sredini između sakrivanja i falsifikovanja. To se događa onda kada lažov jednostavno ne može a da ne kaže ništa; pitanje je postav­ ljeno i izazov je tu. Falsifikujući samo nedostatak pamćenja, lažov izbegava to da mora zapamtiti lažnu priču; sve što treba zapamtiti jeste da se lažno pozove na lošu memoriju. A ako istina kasnije iskrsne, lažov uvek može tvrditi da nije lagao o tome, da je to bio samo problem memorije. Jedan incident iz skandala Votergejt, koji je vodio ostavci predsednika Niksona, ilustruje strategiju „slabe memorije“. Pošto po­ staje očigledno da su predsednikovi saradnici H. R. Haldeman i Džon Erlihman umešani u provalu i prikrivanje, oni bivaju pri­ siljeni da daju ostavku. Aleksandar Hejg je zauzeo Haldemanovo mesto pošto je pritisak na Niksona rastao. „Nije prošlo ni mesec dana otkako se Hejg vratio u Belu kuću, kada su 4. juna 1973. on i Nikson diskutovali o tome kako da odgovore na ozbiljne, neo­ snovane tvrdnje Džona Dina, bivšeg pravnog savetnika Bele kuće. Prema traci na kojoj je zabeležena diskusija Nikson-Hejg, a koja * Iv Svitser izn o si z an im ljiv o z ap ažan je da će se žrtv a više razljutiti u slučaju kada je laž b a zira n a n a p rik riv a n ju n eg o u o n o m k a d a je reč o falsifikovanju: u ovom slučaju n e m o g u da se žale da ih je n ek o lagao već se je d n o sta v n o o sećaju kao d a se n jih ov p ro tiv n ik p ro v u ­ k a o kroz kak v u ru p u u z a k o n u .8

32

Laganje

je obelodanjena za vreme optužbe za veleizdaju, Hejg je savetovao Niksonu da izbegne pitanja u vezi sa nedokazanim tvrdnjama, go­ voreći mu da kaže ‘da se jednostavno ne može setiti’.“s Opravdavanje nedostatkom pamćenja je moguće samo u odre­ đenim prilikama. Doktor, koga pitaju da li su testovi bili negativni, ne može tvrditi da se ne seća, niti to može policajac ako ga osum ­ njičeni pita da li je soba ozvučena. Gubitak pamćenja, kao izvinjenje, prolazi samo kad se radi o beznačajnim stvarima ili o nečemu što se dogodilo ranije. Nedostatak sećanja za neobične događaje, za koje bi se očekivalo da ih se svako seća, bez obzira na to kada su se dogodili, ne može se opravdati čak ni protokom vremena. Nekada žrtva izazove lažova i on izgubi mogućnost da bira da li će sakriti ili falsifikovati. Ako žena pita svoga muža zašto ga nije mogla pronaći za vreme ručka, muž mora da slaže kako bi zaštitio svoj tajni izlazak. Neko bi nas mogao uveravati da je i obično pi­ tanje za vreme večere - „Kakav ti je bio dan?“ - traženje informa­ cije, ali se tome može izvrdati. Muž može spomenuti druge stvari sakrivajući sastanak ukoliko ga direktno ispitivanje ne prisili na to da bira između laganja ili kazivanja istine. Neke laži od samog početka zahtevaju falsifikovanje; sakrivanje ne bi bilo dovoljno. Psihijatrijska pacijentkinja Meri nije morala samo sakriti svoju nesreću i samoubilačke planove, već je morala falsifikovati da se oseća bolje i da želi da provede vikend sa svo­ jom porodicom. Laganje o prethodnom iskustvu da bi se dobio posao ne može se izvesti samo pomoću sakrivanja. Ne samo da se mora sakriti neiskustvo, već se mora izmisliti i odgovarajuća istorija posla. Izbegavanje dosadne sedeljke, a da se, pri tom, ne uvredi domaćin, ne zahteva samo sakrivanje toga da bi se radije gledala televizija kod kuće, već i falsifikovanje prihvatljivog izgovora, kao što je rani jutarnji sastanak, problemi sa bebisiterkom, ili slično. Falsifikovanje se takođe javlja, iako čak laž to direktno ne za­ hteva, da pomogne lažovu u kamufliranju dokaza o onome što je sakriveno. Ova primena falsifikovanja da maskira ono što se sakriva naročito je potrebna kada se moraju sakriti emocije. Lako je sakriti emociju koje više nema, ali je mnogo teže sakriti emociju koja se doživljava u tom trenutku, posebno ako je osećanje jako.

Laganje, „curenje" i znaci prevare

33

Strah je teže sakriti nego brigu, baš kao što je bes teže sakriti nego ozlojeđenost. Što je emocija jača, verovatnije je da će neki znak emocije „procuriti“, uprkos najboljim pokušajima lažova da to sa­ krije. „Navlačenje“ druge emocije, one koja se ne doživljava, može omogućiti maskiranje doživljene emocije koja se krije. Falsifiko­ vanje emocije može sprečiti „propuštanje“ sakrivene emocije. Jedan incident u romanu Džona Apdajka Oženi me (Marry Me) ilustruje ovo i nekoliko drugih stvari koje sam opisao. Muž je pri­ sluškivao telefonski razgovor svoje žene Rut sa njenim ljubavni­ kom. Sve do tog trenutka u knjizi, Rut je bila u stanju da sakrije svoje neverstvo ne morajući da falsifikuje, ali sada, kada ju je njen muž direktno pitao, ona mora da slaže. Iako je cilj njene laži bio da muž ne sazna za njeno neverstvo, ovaj incident, takođe, pokazuje kako se lako emocije mogu uključiti u laž, i kako, kada su jednom uključene, otežavaju ono što mora biti sakriveno: Rut je bila uplašena činjenicom d a je Džeri [njen muž] prisluškivao posleđnji đeo njenog telefonskog razgovora sa Dikom [njenim ljubavnikom ]. O na je mislila da on grabulja u zadnjem delu dvorišta. Pojavljujući se iz kuhinje, on je pitao: „Ко je to bio?“ O na se upaničila: ,,Oh, neko. Neka žena iz crkve je zvala da pita da li da upiše u spisak D žoanu i Čarlija za nedeljnu službu“.10

Panika sama po sebi nije dokaz laganja, ali ako je to primetio Džeri bi mogao postati sumnjičav, jer bi pomislio da Rut ne bi bila upaničena ako nema šta da krije. I dok sasvim nedužne osobe mogu postati uplašene kada ih ispituju, ispitivači to često ne primećuju. Rut je u teškom položaju. Ne očekujući da će biti potrebno da laže, ona nema spremnu strategiju. Uhvaćena u ovom neprijatnom položaju, ona se plaši da će biti otkrivena i, pošto je paniku vrlo teško sakriti, to povećava Džerijevu šansu da je ulovi u laži. Jedna manevarska mogućnost jeste da ona pokuša da bude iskrena u pogledu svojih osećanja, pošto verovatno nije u stanju da ih sakrije, lažući o onome što je izazvalo njena osećanja. Ona bi mogla priznati da oseća paniku, tvrdeći da se oseća tako jer se pla­ ši da joj Džeri neće verovati, a ne zbog toga što bilo šta krije. Ovo, verovatno, ne bi upalilo, osim ako nam je poznato da Džeri već

34

Laganje

duže vreme ne veruje Rut, a kasniji događaji su uvek potvrđivali da je ona ipak bila nedužna, tako da bi ga spominjanje njegovih nerazumnih optužbi sada moglo odvratiti od daljeg proganjanja. Rut verovatno neće biti uspešna u pokušaju da izgleda hladno, bezizražajno, nepromenjeno. Kada ruke počinju da drhte mnogo je lakše raditi nešto s njima - stegnuti pesnicu ili ih prekrstiti nego im dopustiti da leže mirno. Kada su usne stisnute i raste­ gnute, a gornji kapci i obrve povučeni nagore u strahu, vrlo je teško zadržati mirno lice. Ove ekspresije se mogu bolje sakriti do­ davanjem drugih mišićnih pokreta - škripanjem zuba, stezanjem usana, spuštanjem obrva, ukočenim pogledom. Maska je najbolji način da se sakriju jake emocije. Pokrivanje lica ili nekog njegovog dela rukom, ili okretanje glave od osobe koja govori, obično ukazuju na laganje. Najbolja maska je lažna emocija. To ne samo da obmanjuje, već je to i najbolja kamuflaža. Strašno je teško zadržati ravnodušno lice ili neaktivne ruke kada je doživljena emocija jaka. Najteže je zadržati hladan, neemocionalan ili neutralan izgled kada se doživljavaju emocije. Mnogo je lakše zauzeti pozu, zaustaviti se ili se suprotstaviti akcijama koje izražavaju doživljene emocije drugim nizom akcija. Trenutak kasnije, u Apdajkovoj priči, Džeri kaže Rut da joj ne veruje. Njena se panika verovatno povećava, što otežava sakriva­ nje. Ona bi mogla pokušati da upotrebi ljutnju, zapanjenost ili iznenađenje da bi maskirala svoju paniku. Ona bi mogla ljutito prigovoriti Džeriju da joj ne veruje, da je uhodi. Ona bi čak mogla izgledati zapanjeno zato što joj on ne veruje, iznenađeno što je slušao njene razgovore. Ne dopušta baš svaka situacija da lažov maskira doživljenu emociju. Ukoliko laži zahtevaju samo sakrivanje, a ne falsifiko­ vanje emocija, onda sakrivanje predstavlja vrlo težak posao. Ezer Vajcman, bivši izraelski ministar odbrane, opisao je takvu tešku situaciju. Vođeni su razgovori između izraelskih i egipatskih voj­ nih delegacija o započinjanju pregovora posle dramatične posete Anvara Sadata Jerusalimu. Za vreme pregovaračke sednice, Mo­ hamed el Gamasi, šef egipatske delegacije, kaže Vajcmanu da je upravo saznao da Izraelci osnivaju drugu koloniju na Sinaju. Vajc­ man zna da bi ovo moglo ugroziti pregovore, pošto je pitanje da li

Laganje, „curenje” i znaci p re v a re

35

Izrael može zadržati bilo koju od već postojećih kolonija još uvek stvar rasprave. „Bio sam vrlo besan, iako nisam mogao dati oduška ljutnji jav­ no. Mi, koji smo bili ovde, diskutovali smo o sporazumima o bezbednosti, pokušavajući da poteramo vagon mira napred - a moje kolege u Jerusalimu, umesto da nauče lekciju o lažnim pregovori­ ma, osnivali su još jednu takvu koloniju baš u vreme kada su pre­ govori napredovali.“11 Vajcman nije mogao dopustiti da pokaže ljutnju koju je osećao prema kolegama u Jerusalimu. Prikrivanje ljutnje takođe mu je omogućilo da sakrije da se njegove kolege u Jerusalimu nisu konsultovale s njim. On je morao da sakrije jednu snažno doživljenu emociju bez mogućnosti da upotrebi bilo koju drugu emociju kao masku. Nije mogao da izgleda srećno, uplaše­ no, nezadovoljno, iznenađeno ili zgroženo. On je morao da izgle­ da uljudno ali mirno, ne dajući znak da je Gamasijeva informacija bila vest od bilo kakve važnosti. Njegova knjiga ne daje nagoveštaj da li je njegovo sakrivanje bilo uspešno. Poker je druga situacija u kojoj se maskiranje ne može koristiti za prikrivanje emocija. Kada igrač postane uzbuđen zbog moguć­ nosti da mnogo dobije zato što ima sjajne karte, on mora sakriti bilo koji znak svog uzbuđenja kako drugi igrači ne bi odustali. Prikrivanje stvarnog uzbuđenja znacima bilo koje druge nedoživ­ ljene emocije može da bude opasno. Ako se igrač trudi da sakrije svoje uzbuđenje praveći se da je razočaran ili ljut, drugi će misliti da je dobio loše karte i očekivaće da odustane a ne da ostane u igri. On mora izgledati pokerski ravnodušno. Može da koristi m a­ sku ako odluči da razočarenje ili ljutnju zbog loših karata sakrije blefiranjem, trudeći se da prisili druge da odustanu. Falsifikovanjem sreće ili uzbuđenja on bi mogao da sakrije svoje razočarenje i stvori impresiju da ga karta hoće. To neće biti uverljivo drugim igračima sem ako ga ne smatraju početnikom. Za iskusnog pokeraša se pretpostavlja da je savladao veštinu nepokazivanja bilo kakve emocije kada su karte u pitanju.' (Uzgred, mojom definici* U svojoj studiji igrača p o k e ra D ejvid H ajano opisuje je d a n d ru g i p ristu p koji koriste profesionalci: „Ž iv ah n i igrači sve v rem e igre ćaskaju kako bi svoje p ro tiv n ik e uzn em irili i u n e rv o z ili... Istin e se izgovaraju k ao laži, a laži kao istine. Uz ćaskanje, n jihov verbalni na stu p uključuje n a d a h n u te i p reu v eličan e g e stik u lac ije ... Jedan igrač to opisuje na sledeći način: ‘O n im a više p o k re ta od trb u š n e plesačice’“ („P o k er Lies an d Teils“, H u m a n Behavior, m a rt 1979, p. 20).

36

Laganje

jom laganja nisu obuhvaćene laži u pokeru - sakrivanje ili blefiranje. Niko ne očekuje da pokeraši otkriju karte koje su izvukli. Igra sama po sebi unapred upozorava da će igrači pokušati da obmanu jedan drugog.) Falsifikovanje bilo koje emocije može olakšati sakrivanje neke druge emocije. Osmeh je maska koja se najčešće koristi. On služi kao suprotnost svim negativnim emocijama - strahu, ljutnji, bolu, odvratnosti i tako dalje. On se često bira zbog toga što- izvođenje mnogih prevara zahteva pokazivanje nekih varijacija sreće. Razo­ čarani službenik se mora smešiti ako želi da njegov šef misli da on nije uvređen ili ljut zato što gaje zaobišlo unapređenje. Bezdušan prijatelj treba da odglumi dobronamernu osobu dok plasira svoju oštru kritiku sa zabrinutim osmehom u pozadini. Drugi razlog tako česte upotrebe osmeha kao maske je to što je smešenje deo standardnog pozdravljanja i što učtivo razmenjivanje pozdrava često zahteva smešenje. Ako se osoba oseća užasno ona to obično ne treba da pokazuje ili priznaje za vreme pozdrav­ ljanja sa nekim. Umesto toga, od nesrećne osobe se očekuje da sa­ krije negativna osećanja koristeći učtivi osmeh koji je propraćen rečenicom „Baš fino, hvala, a kako ste Vi?“, odgovarajući tako na pitanje „Kako ste?“ Prava osećanja se, verovatno, neće ispoljiti, ne zato što je osmeh tako dobra maska, već zato što se u učtivim razmenama ljudi retko brinu kako se druga osoba zaista oseća. Sve što se očekuje jeste da se pretvaramo da smo ljubazni i prijatni. Drugi retko proučavaju takve osmehe pažljivo. Ljudi su naviknuti da previde laži u kontekstu učtivog pozdravljanja. Neko bi mogao ustanoviti da je pogrešno ovo zvati lažima zato što implicitna pra­ vila učtivog pozdravljanja obaveštavaju da se neće podneti račun o pravim osećanjima. Ipak, drugi razlog za popularnost osmeha kao maske je taj što je to emocionalni izraz lica koji se najlakše može izvesti voljno. Mnogo pre navršene prve godine deca se mogu namerno smešiti. To je jedna od najranijih ekspresija koju deca koriste dobrovoljno da zadovolje druge. Za vreme celog života socijalni osmesi lažno prikazuju osećanja koja nisu doživljena već koja bi trebalo ili bi bilo korisno pokazati. Mogu se napraviti greške u pogledu traja­

Laganje, „curenje” i znaci p re v a re

37

nja ovih nedoživljenih osmeha: oni mogu biti suviše brzi ili suvi­ še spori. Greške mogu biti, takođe, očigledne u pogledu trenutka kada se osmesi pojavljuju: oni se mogu dogoditi mnogo pre ili mnogo posle reči ili fraze koju bi trebalo da prate. Ali, pokrete smešenja je lako načiniti, što nije slučaj sa ekspresijama svih dru ­ gih emocija. Većini ljudi nije lako da falsifikuje negativne emocije. Moje istraživanje, koje je opisano u petom poglavlju, otkrilo je da ve­ ćina ljudi ne može voljno pokrenuti određene mišiće, potrebne za realistično falsifikovanje nesreće ili straha. Za razliku od bola i straha, ljutnja i odvratnost se lakše ispoljavaju i u slučaju kada nisu doživljene, ali se greške često prave. Ako laž zahteva da se falsifikuje negativna emocija, a ne osmeh, prevarant može imati težak zadatak. Postoje izuzeci: Hitler je očigledno bio sjajan glu­ mac, sposoban da lako falsifikuje negativne emocije. U susretu sa britanskim ambasadorom Hitler je izgledao besno, nesposoban da nastavi dalju diskusiju o bilo kojoj stvari. Nemački činovnik koji je prisustvovao ovoj sceni saopštio je: „Sam o što je zatvorio vrata za ambasadorom Hitler se udario po bedru, nasmejao se i rekao: ‘Čemberlen neće preživeti ovaj razgovor; njegov kabinet će pasti večeras’“.12 Pored sakrivanja i falsifikovanja, postoji nekoliko drugih nači­ na laganja. Ja sam već nagovestio jedan takav način kada sam raz­ matrao šta bi Rut mogla da uradi kako ne bi otkrila svoju prevaru, uprkos javljanju panike u slučaju koji sam citirao iz romana Džona Apdajka Oženi me. Pre pokušaja da sakrije svoju paniku, što je teško učiniti, ona bi mogla da prizna osećanje, a da slaže o tome šta ga je prouzrokovalo. Navodeći lažni uzrok panike Rut bi mogla da tvrdi da je potpuno nevina, a upaničena samo zbog toga što se plaši da joj muž neće verovati. Da je psihijatar pitao pacijentkinju Meri zašto ona izgleda pomalo nervozno ona bi isto tako mogla da prizna emociju, ali i da slaže šta je tu emociju prouzrokovalo: „Nervozna sam zato što tako mnogo želim da ponovo budem sa svojom porodicom“. Iskreno o doživljenoj emociji i neiskreno o tome šta ju je izazvalo. Druga, bliska tehnika jeste da se kaže istina, ali sa izokretanjem, tako da žrtva u to ne poveruje. Neko vam govori istinu ... na lažan

38

Laganje

način. Kada je Džeri pitao Rut s kim je pričala telefonom, ona je mogla da kaže: ,,Oh, pričala sam sa svojim ljubavnikom, on me zove svakog sata. Pošto s njim idem u krevet tri puta dnevno, mi moramo da budemo u stalnom kontaktu kako bismo se dogova­ rali!“ Preuveličavajući istinu, Rut se podsmeva Džeriju, što njemu otežava da nastavi da bude sumnjičav. Podrugljiv ton glasa ili ek­ spresija, takode, doprinose podvali. Drugi prim er kazivanja istine na lažan način opisan je u knjizi Roberta Dejlija, po kojoj je snimljen i film, Princ grada: istinita priča o policajcu koji je znao suviše (Prince o f the City: The True Story o f a Cop Who Knew Too Much). Sudeći po podnaslovu, ovo je istinit prikaz, a ne fikcija. Robert Leuči je policajac koji postaje tajni agent i koji radi za federalne tužioce na pribavljanju dokaza o kriminalnoj korupciji m eđu policajcima, advokatima, jemcima, rasturačima droge i članovima mafije. Većinu dokaza Leuči je dobio zahvaljujući magnetofonu koji je bio sakriven u njegovom odelu. U jednom momentu posumnjalo se da je Leuči obaveštajac. Ako ga uhvate da nosi magnetofon, njegov život će biti u opa­ snosti. Leuči govori Di Stefanu, jednom od kriminalaca o kome prikuplja dokaze: „N em oj da sedimo blizu džuboksa jer neću m oći ništa da snim im .“ „То nije sm ešno“, kaže Di Stefano. Leuči je počeo da se hvali da zaista radi za vladu, za koju radi i konobarica u drugom delu prostorije, koja krije transm iter kod sebe. Svi su se smejali, ali je Di Stefanov ošm eh bio opor.13

Leuči se ruga Di Stefanu, drsko mu govoreći istinu - jer on zaista ne može da napravi dobar snimak pored džuboksa, stvarno radeći za vladu. Priznajući to tako otvoreno i šaleći se na račun konobarice, koja, takođe, nosi sakriveni magnetofon u svojim nedrima ili brushalteru, Leuči otežava Di Stefanu da izrazi svoje sumnje a da, pri tom, ne ispadne budala. Polusakrivanje je slično kazivanju istine na lažan način. Isti­ na je izrečena, ali samo delimično. Prećutkivanje ili izostavljanje ključne stvari dopušta da lažov ostvari prevaru ne govoreći bilo šta netačno. Nešto malo posle incidenta koji sam citirao iz rom a­

Laganje, „curenje” i znaci prevare

39

na Oženi me, Džeri se pridružuje Rut u krevetu i, pripijajući se uz nju, pita je da mu kaže ko joj se dopada. „Ti m i se dopadaš“, kaže ona, ,,i svi golubovi na drvetu, i svi psi u gradu izuzev onih koji prevrću naše kante za đubre, i sve mačke izuzev m ačora sa kojim je Lulu zatrudnela. A dopadaju mi se i spasioci na plaži i svi p o ­ licajci izuzev onog koji me je zaustavio zbog nedozvoljenog polukružnog okretanja, i dopadaju m i se neki od naših užasnih prijatelja, posebno kada sam p ijan a...“ „Da li ti se dopada Dik Matijas?“ [Dik je Rutin ljubavnik.] „Ne m arim za njega.“14

Izvrdavanje je druga tehnika koja dopušta da lažov izbegne da kaže bilo šta neistinito. Jedan novinar je na humorističan način prikazao kako se uz pomoć izvrdavanja može rešiti poznat pro­ blem - šta reći ako vam se ne dopada rad vašeg prijatelja? Vi ste na otvaranju njegove umetničke izložbe. Mislite da su njegove slike užasne, ali pre nego što se neprimetno iskradete vaš prijatelj naleće na vas i pita vas šta mislite. „‘Džeri’, kažete vi [pret­ postavimo da je to umetnikovo ime], gledajući duboko u njegove oči, kao da ste obuzeti osećanjem, ‘Džeri, Džeri, Džeri.’ Rukujete se; i dalje ga gledate u oči. Posle više od deset puta, Džeri će ko­ načno prekinuti stisak, promumlati jednu ili dve pristojne rečeni­ ce, i krenuti... Postoje razne varijante: tu je ono, visokim tonom, izrečeno uz seckanje, kao da ste likovni kritičar, u trećem licu jed­ nine: ‘Džeri. Dže-ri. Šta se može reći?’ Ili, pak, prepredeno, niskim tonom: ‘Džeri, nemam reči’. Ili nešto ironičnije: ‘Džeri. Svi, svi go­ vore o tome’.“15Vrednost ovog poteza je, kao kod polusakrivanja i kazivanja istine na lažan način, u tome što lažov nije prisiljen da kaže bilo šta neistinito. I pored svega toga, ja ovo smatram lažima, zato što postoji namerni pokušaj da se žrtva dovede u zabludu, bez prethodnog upozorenja. Jednim delom svog ponašanja varalica može odati bilo koju od pomenutih laži. Postoje dve vrste nagoveštaja prevare. Neka greš­ ka u ponašanju može otkriti istinu, ili samo ukazati da je to što je rečeno ili pokazano netačno, a da se istina, pri tom, ne otkriva. Kada lažov greškom otkrije istinu, ja to zovem propuštanje. Kada ponašanje lazova ukazuje na to da laže ali ne otkriva istinu, ja to

40

Laganje

zovem znakom prevare. Kada bi Merin lekar zapazio da ona krši svoje ruke dok mu govori da se oseća dobro, on bi imao znak pre­ vare i razlog da posumnja da ona laže. Ukoliko ne dobije elemente propuštanja on ne može znati kako se ona stvarno oseća - ona bi mogla da bude ljuta na bolnicu, zgađena samom sobom, ili upla­ šena zbog svoje budućnosti. Facijalna ekspresija, ton glasa, omaš­ ka u govoru ili neki gestovi mogu otkriti njena prava osećanja. Znak prevare daje odgovor na pitanje da li osoba laže ili ne, iako ne otkriva šta je sakriveno. Ono što je sakriveno jedino se može otkriti zahvaljujući „propuštanju“. To često i nije važno. Kada se postavi pitanje da li osoba laže ili ne, a ne šta osoba sa­ kriva, znak prevare je dovoljno pouzdan izvor informacija. Nije potrebno „propuštanje“. Nevažno je šta je to što je sakriveno. Ako poslodavac oseti, zahvaljujući znaku prevare, da kandidat laže, to mu može biti dovoljno da donese odluku da ga ne primi i nije potrebno nikakvo propuštanje da bi tako odlučio. Ali to nije uvek dovoljno. Može biti važno da se tačno sazna šta je sakriveno. Nedovoljno je samo otkriti da je poverljivi službenik proneverio novac. Znak prevare bi mogao ukazati na to da je služ­ benik lagao; to bi moglo dovesti do sukoba i priznanja. Čak i kada se stvar reši, službenik otpusti, istraga završi, poslodavac bi još mogao tražiti znake „propuštanja“. On bi još uvek mogao želeti da zna kako je to službenik činio i šta je radio sa novcem koji je pro­ neverio. Da je Čemberlen otkrio bilo kakve znake prevare - on bi znao da Hitler laže, ali bi u toj situaciji bilo takođe korisno dobiti znake propuštanja o tome kakvi su bili njegovi osvajački planovi i koliko je daleko Hitler nameravao da ide. Ponekad „propuštanje“ obezbeđuje samo deo informacije koju žrtva želi da sazna, što je više od onoga što otkriva znak preva­ re, ali ne i sve što je sakriveno. Prisetimo se incidenta iz romana Oženi me, koji sam citirao ranije, u kome je Rut upaničena jer nije sigurna koliko je njen muž Džeri doznao iz njenog telefon­ skog razgovora sa ljubavnikom. Kada je Džeri upita o tome Rut bi mogla da učini nešto što bi odalo njenu paniku - usne mogu da joj zadrhte ili njen gornji kapak može da se podigne. U datom kontekstu, takav znak panike bi 'značio da Rut laže. Zašto bi ona

Laganje, „curenje” i znaci prevare

41

inače trebalo da se brine zbog njegovog pitanja? Ali takav znak prevare ne bi rekao Džeriju šta je ona slagala, niti s kim je razgo­ varala. Džeri je dobio deo informacije zahvaljujući propustljivosti Rutinog glasa: u pitanju je ton tvog glasa.“ [Džeri objašnjava Rut zašto ne veruje nje­ noj izjavi s kim je razgovarala telefonom.] „Stvarno? Kako?“ Bilo joj je potrebno da se naceri. O n je zurio u prazno kao da razmišlja o nekom estetskom problemu. Izgle­ dao je um orno, m lado i mršavo. Njegova kosa je bila suviše kratka. „Bilo je drugačije“, rekao je. „Toplije. Bio je to glas žene.“ „Ja jesam žena.“ „Kada se m eni obraćaš, tvoj glas zvuči“, rekao je, „prilično devojački.“16

Zvuk njenog glasa nije odgovarao razgovoru o nedeljnoj cr­ kvenoj službi, već razgovoru sa ljubavnikom. „Procurilo“ je da se prevara, verovatno, odnosi na neverstvo, ali mu to nije saopštilo celu priču. Džeri ne zna da li ljubavna veza tek počinje, ili je ona u toku; on ne zna ni ko je ljubavnik. Ali on zna više nego što bi znao kad bi uzimao u obzir samo znak prevare, koji bi mu mogao jedino reći da ona laže. Ja sam definisao laganje kao smišljeni izbor da se prevari žrtva bez ranije najave da će se to učiniti. Postoje dve glavne forme la­ ganja: sakrivanje, izostavljanje istinite informacije; i falsifikovanje ili prezeiitovanje lažne informacije kao da je istinita. Drugi nači­ ni laganja sadrže: pogrešno usmeravanje, priznavanje emocije, ali laganje o tome šta ju je prouzrokovalo; kazivanje istine na lažan način, ili priznavanje istine sa takvim preuveličavanjem ili hum o­ rom da žrtva ostaje neobaveštena ili obmanuta; polusakrivanje ili priznavanje samo dela onoga što je istina, tako da se interesovanje žrtve okreće od onoga što ostaje sakriveno; te izvrdavanje ili kazi­ vanje istine, ali na način koji nagoveštava suprotno od onoga što je rečeno. Postoje dve vrste ukazivanja na prevaru: propuštanje, kada lažov nehotično otkriva istinu; i znaci prevare, kada ponaša­ nje lažova otkriva jedino da je ono što on kaže neistinito. I propuštanje i znaci prevare su greške. One se ne dešavaju uvek. Nisu sve laži neuspele. Naredno poglavlje objašnjava zašto neke uspevaju.

III Zašto laži ne uspevaju Laži ne uspevaju iz više razloga. Žrtva može slučajno otkriti do­ kaz da je prevarena, kada pronađe sakrivena dokumenta ili mrlju od ruža na maramici. Varalicu može otkriti i neko drugi. Zavidljivi kolega, napušteni suprug, plaćeni dostavljač - svi su oni zna­ čajni izvori za otkrivanje prevare. Ono što nas, međutim, zanima jesu one greške koje se naprave za vreme čina laganja, greške koje varalica pravi na svoju štetu, laži koje ne uspevaju zbog ponašanja lažova. Znaci prevare ili „propuštanja" mogu se obelodaniti u promeni izraza lica, pokretima tela, modulaciji u glasu, knedlama u grlu, vrlo dubokom ili površnom disanju, dugim pauzama između reči, mikrofacijalnim ekspresijama, pogrešnom gestu. Postavlja se pitanje: zašto lažovi ne mogu da spreče ove bihejvioralne izdajni­ ke? Oni to ponekad mogu. Neke laži su lepo izvedene; ništa u ono­ me što lažov kaže ili uradi ne odaje laž. Zašto to nije slučaj uvek? Postoje dva razloga: jedan koji uključuje razmišljanje i drugi koji uključuje osećanje.

Loše strategije laganja Lažovi ne predosete uvek kada će biti potrebno da lažu. Nema uvek vremena da se pripremi strategija koju će lažov koristiti, da 43

44

Laganje

se ona uvežba i upamti. Rut, u incidentu koji sam citirao iz Apdajkovog romana Oženi me, nije pretpostavila da će njen muž, Džeri, prisluškivati njen telefonski razgovor sa ljubavnikom. Priča koju ona izmišlja na licu mesta - da je to poziv povodom prijavljivanja njihove dece za nedeljnu službu u crkvi, odaje Rut zbog toga što to ne odgovara onome što je njen muž čuo da ona kaže. Čak i kada lažov zna dovoljno unapred i kada je strategija laga­ nja pažljivo odabrana, može se desiti da nije dovoljno pronicljiv da anticipira sva pitanja koja mu mogu biti postavljena i smisli kakvi moraju da budu njegovi odgovori. Čak i da postoji, pronic­ ljivost lažova neće biti dovoljna, jer nevidljive promene u okolno­ stima mogu da otkriju inače efikasnu strategiju laganja. Za vreme velikog sudskog procesa Votergejt federalni sudija Džon Sirika opisao je takav problem objašnjavajući svoje reakcije na iskaz Freda Buharta, specijalnog savetnika predsednika Niksona: „Prvi problem sa kojim se suočio Fred Buhart u pokušaju da objasni zašto nedostaju trake bio je da utemelji jednu uverljivu priču. Na prvom javnom saslušanju Buhart je rekao da predsednikov sa­ stanak sa Dinom, 15. aprila, nije snimljen zato što je brojač ... otkazao.... Ali, uskoro je izmenio svoje prvo objašnjenje. (Buhart je saznao da bi obelodanjivanje drugog dokaza moglo ukazati na to da su brojači, u stvari, radili.) On je sada rekao da aprilski sa­ stanak sa Dinom ... nije bio snimljen jer su obe trake koje su bile na raspolaganju - bile ispunjene materijalom sa brojnih sastanaka u toku dana“.1 Čak i kada okolnosti ne prisiljavaju lažova da promeni strategiju laganja, neki lažovi imaju problem da se prisete strategije koju su ranije koristili, tako da na nova pitanja ne mogu odgovoriti dosledno i brzo. Bilo koja od ovih grešaka - u anticipiranju trenutka u kome će biti neophodno da lažu, u pronalaženju strategije primerene promenjenim okolnostima, u sećanju na strategiju laganja koju je lažov usvojio - proizvodi lako prepoznatljive znake prevare. Ono što osoba kaže može biti samo po sebi nesaglasno ili protivurečno drugim nespornim činjenicama koje su tada poznate ili se kasnije otkriju. Takvi očigledni znaci prevare nisu uvek tako pouzdani i jasni kao što izgledaju. Besprekorna strategija laganja može biti

Zašto laži ne uspevaju

45

znak da se radi o dobro uvežbanom prevarantu. Neki prevaranti, znajući ovo, namerno prave male greške, upravo da stvar ne bi izgledala suviše besprekorno, što otežava stvari. Novinar Džejms Felan opisuje jedan fascinantan primer ovakvog trika u svom članku o podvali u vezi sa biografijom Hauarda Hjuza. Godinama niko nije video Hjuza. To je samo povećavalo fascinaciju javnosti ovim milijarderom, koji je pravio filmove i bio vlasnik vazduhoplovne kompanije i najveće kockarnice u Las Vegasu. Hjuz nije bio viđen tako dugo da su neki sumnjali da je uopšte živ. Bilo je zapanjujuće da bi čovek koji je bio tako usamljen ovlastio bilo koga da napiše njegovu biografiju. Kliford Irving je tvrdio da je on pisao biografiju. Makgro-Hil je platio Irvingu 750 dolara da objavi biografiju; časopis Lajf je platio 250 dolara da objavi tri odlomka; i to je ispala podvala! Kliford Irving je bio „... veliki prevarant, jedan od najboljih. Evo jednog primera. Kada smo ga saslušavali, pokušavajući da srušimo njegovu priču, on ni­ kada nije pravio grešku jer je pričao svoju priču na isti način svaki put. Bilo je nekih malih protivurečnosti u njegovoj priči, a kada bismo ga mi uhvatili u tome, on bi ih otvoreno priznavao. Običan prevarant će pričati svoju priču bez greške, do slova savršeno, tako da tu priču može u više navrata ponavljati bez odstupanja. Pošten čovek obično čini male greške, posebno u pripovedanju duge, slo­ žene priče kao što je Klifova. Klif je bio dovoljno pametan da ovo zna, pa je sebe sjajno prikazao kao otelotvorenje poštenog čoveka. Kada bismo ga uhvatili u nečemu što je moglo da ga optuži, on bi iskreno rekao: ‘Uh, ovo je izgleda loše za mene, zar ne? Ali, tako se dogodilo’. On je odavao sliku iskrenog čoveka, čak i na svoju sopstvenu štetu - dok je nizao laži jednu za drugom“.2 Ne postoji zaštita od takve umešnosti; najveštiji prevaranti rade uspešno. Ve­ ćina lažova nije tako podmukla. Nedostatak pripreme ili nesposobnost da se lažov seti usvoje­ ne strategije laganja proizvode znake prevare u načinu na koji je nešto rečeno, čak i onda kada ne postoje protivurečnosti u onome što je rečeno. Potreba da se misli o svakoj reči pre nego što se ona izgovori - vaganje mogućnosti, traženje reči ili ideje - mogu biti očigledni u pauzama za vreme govora ili, suptilnije, u zate­

46

Laganje

zanju donjeg očnog kapka ili obrve i nekim promenama u gestu (detaljnije je objašnjeno u četvrtom i petom poglavlju). Pažljivo razmatranje svake reči pre nego što se ona izgovori nije uvek znak prevare, ali u nekim okolnostima jeste. Kada Džeri pita Rut s kim je pričala telefonom, bilo koji znaci koji kazuju da ona pažljivo bira reči sugerisali bi da je ona lagala.

Laganje o osećanjima Nemogućnost da se unapred smisli, u potpunosti isplanira i isproba strategija laganja jedan je od razloga zbog koga lažov može da načini greške koje ukazuju na prevaru. Greške, takođe, nastaju i zbog toga što je teško sakriti ili odglumiti emociju. Emo­ cije nisu uključene u svaku laž, ali kada su uključene - one za lažova postaju izvor posebnih problema. Pokušaj lažova da sakrije emociju koju u tom trenutku doživljava mogu odati reči, ali, izu­ zimajući omaške, do takvog otkrivanja obično ne dolazi. Lažov ne mora da verbalizuje sakrivena osećanja, osim ukoliko ne postoji želja da prizna šta je doživeo. Malo je načina da se sakrije facijalna ekspresija ili ubrzano disanjé, ili stegnutost u glasu. Pobuđivanjem emocija, promene se događaju automatski, bez izbora ili namere. Ove promene počinju u deliću sekunde. U Ože­ ni me, kada Džeri optužuje Rut da laže, Rut bez ikakvih problema uspeva da ne prevali preko usta reči „Da, to je istina“! Ali, obuzima je panika da se ne otkrije njeno neverstvo, što proizvodi vidljive i čujne znake. Da li će se upaničiti i kada će prestati da se tako oseća - to nije njen izbor. To je izvan njene kontrole. Po mom uverenju, to je fundamentalno za prirodu emocionalnog iskustva. Ljudi ne biraju trenutak u kome će osetiti neku emociju. Umesto toga, oni obično emocije dožive više pasivno - kao nešto što se njima događa, a u slučaju negativnih emocija, kao što su strah ili ljutnja, to im se može dogoditi uprkos njifna samima. Ne samo da ljudi ne mogu da biraju kada će doživeti neku emociju - oni često ne mogu da biraju ni da li će je ili neće pokazati drugima. Rut jednostavno nije ni mogla da odluči da eliminiše znake sopstvene

Zašto laži ne uspevaju

47

panike. Ne postoji nikakvo dugme za opuštanje koje bi ona mogla da pritisne, a koje bi moglo da zaustavi njene emocionalne reakci­ je. Nije čak moguće ni kontrolisati ponašanje koje je izazvano vrlo jakom emocijom. Jaka emocija objašnjava neprilično ponašanje čak i onda kada ga ne opravdava - „Nisam hteo da vičem (da lu­ pim o sto, da te povredim, da te udarim), ali sam izgubio živce. Bio sam van sebe“. Kada se jedna emocija razvija postepeno, ne iznenadno, ukoli­ ko počinje na niskom nivou - nervozom, a ne besom - promene u ponašanju su male i relativno ih je lako sakriti ukoliko smo svesni šta osećamo. Međutim, većina ljudi nije svesna toga. Kada emocija počinje da se budi postepeno, a ostaje slaba, ona može biti primetnija drugima no nama samima, a da pri tom i ne dopre do svesti, osim ako ne postane intenzivnija. M eđutim, čim emocija postane jača mnogo je teže kontrolisati je. Prikrivanje promena na licu, telu ili glasu predstavlja pravu borbu. Čak i kada je prikrivanje uspešno i ne procure emocije, ponekad će sama borba da se one zadrže biti vidljiv znak obmane. Niti je lako sakriti emociju, niti je lako falsifikovati pojavu ne­ doživljene emocije, čak i kada ne postoji druga emocija koju treba sakriti. To zahteva više od prostog kazivanja „Ja sam ljut“ ili „Ja sam uplašen“. Varalica mora i izgledati i zvučati kao da je ljut ili uplašen ako hoće da bude uverljiv. Nije lako uskladiti prave po­ krete i specifične promene u glasu koji se traže u falsifikovanju emocija. Na primer, postoje neki pokreti lica koje veoma mali broj ljudi može voljno izvesti. (Oni su opisani u petom poglavlju.) Ovi teško izvodljivi pokreti su neophodni za uspešno falsifikovanje bola, straha i ljutnje. , Falsifikovanje postaje znatno teže upravo onda kada je najpo­ trebnije pomoći da se sakrije druga emocija. Pokušaj da se izgleda ljutito nije lak, ali ako osoba doživi strah kada pokušava da izgleda ljutito, biće rastrzana. Jedan niz impulsa koji proizilaze iz straha vuče na jednu stranu, dok smišljeni pokušaj da se izgleda ljutito vuče na drugu stranu. U strahu su, na primer, obrve nehotično povučene nagore. Ali, da bi se ođglumila ljutnja, osoba ih mora povući nadole. Znaci ove unutrašnje borbe između doživljene i lažne emocije često, sami po sebi, odaju prevaru.

Laganje

48

Šta je sa onim lažima koje ne uključuju emocije, lažima o po­ našanju, planovima, mislima, namerama, činjenicama ili fantazi­ jama? Da li ponašanje lažova odaje ove laži?

Osećanja prilikom laganja Ne zasnivaju se sve prevare na sakrivanju ili falsifikovanju emocija. Utajivačica sakriva činjenicu da je ukrala novac. Plagi­ jator sakriva činjenicu da je uzeo tuđe delo i pretvara se da je njegovo. Sujetan sredovečni muškarac krije svoje godine farbajući svoju sedu kosu i tvrdeći da je sedam godina mlađi nego što jeste. Međutim, čak i kada se ne laže o emociji, već o nečemu drugom, emocije mogu pratiti čin laganja. Sujetan čovek bi mogao biti postiđen zbog sopstvene sujete. Da bi uspeo u svojoj prevari on mora sakriti ne samo svoje godine već, takođe, i svoju postiđenost. Pla­ gijator bi mogao osetiti prezir prema onima koje obmanjuje. On bi morao da sakrije ne samo poreklo svoga dela, da se pretvara da ima sposobnost koju nema, već i svoj prezir. Utajivačica bi m o­ gla osetiti iznenađenje kada bi neko još bio optužen zbog njenog prestupa. Ona bi morala sakriti svoje iznenađenje ili bar razlog iznenađenja. Prema tome, emocije često bivaju uključene u laži koje nisu bile preduzete u nameri da sakriju emocije. Kada jednom budu uklju­ čene, emocije moraju biti sakrivene kako ne bi odale laž. Iako bilo koja emocija može biti „krivac“, tri emocije su tako često ispre­ pletene sa prevarom da zaslužuju posebno objašnjenje: strah da se bude uhvaćen u laži, krivica zbog laganja i zadovoljstvo da se neko nasamari.

Strah da će se biti uhvaćen u laži Takav strah u blažoj formi nije rušilački i umesto toga može pomoći lažovu da izbegne greške, čineći ga opreznim. Umeren nivo straha može proizvesti takve znake u ponašanju koji su za ve-

Zašto laži ne uspevaju

49

štog lovca na laži uočljivi, a kada je strah da će biti uhvaćen u laži jak - proizvodi se upravo ono čega se lažov plaši. Kada bi lažov bio u stanju da proceni koliki će strah osetiti ako se upusti u laž, on bi razmišljao o tome da li je to vredno rizika u koji se upušta ili ne. Čak i u slučaju da je već slagao, procena koliki će strah vero­ vatno osetiti može mu pomoći da isplanira protivmere da smanji ili sakrije svoj strah. Ova informacija može biti od pomoći i lovcu na laži. Lovac na laži to može shvatiti kao upozorenje da treba da traži znake straha ukoliko očekuje da je „osumnjičeni“ uplašen da će biti uhvaćen u laži. Mnogi faktori utiču na to koliki će strah od otkrivanja lažov osetiti. Prva determinanta koju treba razmotriti je lažljivčevo uverenje o žrtvinoj veštini da ulovi laž. Ako je žrtva poznata kao oso­ ba koju je lako savladati, kao mačkica, strah od otkrivanja obično neće biti veliki. Sa druge strane, neko za koga se zna da ga je teško nasamariti, neko ko ima reputaciju eksperta u otkrivanju laži, uli­ ce lažovu strah da može biti otkriven. Roditelji često uveravaju svoju decu da su oni pravi majstori u otkrivanju prevare. „Ро tvojim očima mogu da kažem da li me lažeš ili ne.“ Devojčica koja ne govori istinu postaje toliko uplašena da je ne uhvate da je njen strah odaje ili priznaje zbog toga što misli da su tako male šanse da uspe. Ü komadu Terensa Retigena Dečak iz Vinsloua (The Winslow Boy), i u filmu koji je po njemu snimljen 1950. godine, otac je koristio ovaj manevar veoma oprezno. Njegov sin, tinejdžer, Roni bio je isteran iz mornaričke škole jer je optužen zbog krađe nov­ čane poštanske uputnice: ARTUR (otac): U ovom pism u stoji da si ukrao poštansku uputnicu. (RONI otvara usta da govori. A rtu r ga zaustavlja.) Ne želim da sada kažeš ni reč pre nego što čuješ šta ja im am da kažem. Ako si to učinio, moraš mi reći. Neću biti ljut na tebe, Roni - ako mi kažeš istinu. Ali ako me slažeš, ja ću to znati zato što se laž izm eđu tebe i mene ne može sakriti. Ja ću to znati, Roni - seti se toga pre nego što odgovoriš. (O n zastaje.) Da li si ukrao tu poštansku uputnicu? ' RONI (sa kolebanjem): Ne, oče. Nisam ukrao. (A rtur korakne prem a njem u.)

50

Laganje ARTUR (netrem ično gledajući njegove oči): Da li si ukrao tu poštansku uputnicu? RONI: Ne, oče. Nisam ukrao. (A rtur nastavlja da netrem ično gleda njegove oči još sekundu, a onda se opušta.)3

Artur veruje Roniju i komad govori o velikoj požrtvovanosti oca i drugih članova porodice da odbrane Ronija. Roditelj ne može uvek koristiti Arturovu strategiju da bi do­ šao do istine. Dečak koji je lagao mnogo puta ranije i uspevao da „pređe“ svoga oca neće imati nikakav razlog da pomisli da neće uspeti ponovo. Može se desiti da roditelj ne bude voljan da po­ nudi oproštaj ukoliko se prestup prizna, ili se toj ponudi, zbog ranijih incidenata, ne mora verovati. Dečak mora verovati ocu i biti ubeđen da je njegov otac u stanju da veruje njemu. Otac koji je bio sumnjičav i nepoverljiv, koji ni ranije nije verovao svom sinu kada je on govorio istinu, budiće strah i u nevinom dečaku. Ovo prouzrokuje suštinski problem u otkrivanju prevare: sledeće što je nemoguće razlikovati je strah nedužnog dečaka da mu neće verovati i uplašenost krivog dečaka da će biti otkriven. Znaci stra­ ha bi bili isti. Ovi problemi nisu specifični samo za otkrivanje prevare iz­ među roditelja i dece. Uvek postoji problem razlikovanja straha kod nedužne osobe da joj neće verovati i straha od otkrivanja kod krive osobe. Teškoća je još veća kada lovca na laži bije glas da je sumnjičav i da ranije nije prihvatio istinu. Svaki sledeći put lovcu na laži će biti teže da razlikuje strah kod osobe koja se boji da joj neće verovati od straha od otkrivanja kod krive osobe. Praksa u varanju i uspeh sa kojim je izlazio iz toga (nekažnjeno) trebalo bi da smanje strah od otkrivanja. Muž koji po ko zna koji put vara svoju ženu neće mnogo brinuti da li će biti uhvaćen. On je uvežban u varanju. On zna šta treba da anticipira i kako da to sakrije. Ono što je najvažnije - on zna da bez posledica izađe iz toga. Sa­ mopouzdanje smanjuje strah da će vas neko uhvatiti u laži. Ako to traje suviše dugo, lažov može napraviti lakomislene greške. Izvesna količina straha od otkrivanja je, verovatno, korisna za lažova. Poligrafski detektor laži radi na istim principima kao otkriva­ nje prevare pomoću bihejvioralnih „izdajnika“ i osetljiv je na iste

Zašto laži ne uspevaju

51

probleme. Poligrafsko ispitivanje ne otkriva laž, već samo znake emocije. Žice poligrafa se pričvrste „osumnjičenom“ da mere pro­ mene u znojenju, disanju i krvnom pritisku. Povećanje krvnog pritiska ili povećanje znojenja nisu sami po sebi znaci prevare. Ruke postaju vlažne i srce bije brže kada emocija bude probuđena. Pre davanja poligraf testa većina stručnjaka koji rade na poligrafu pokušava da uveri osumnjičenog da poligraf nikada ne greši u ot­ krivanju lažova, dajući mu ono što je poznato kao „stimulacija“ ili „stim“ test. Najčešće korišćena tehnika je ta da se osumnjičenom demonstrira da će mašina moći da kaže koju je kartu osumnjičeni uzeo iz špila. Pošto je osumnjičeni uzeo kartu i vratio je u špil, od njega se traži da kaže „ne“ svaki put kad ga poligraf operator pita da li je to ta karta. Neki od onih koji koriste ovu tehniku ne prave greške, ne zbog toga što veruju da poligraf otkriva laž, već zato što koriste obeleženi set karata. To što varaju osumnjičenog opravda­ vaju na dva načina. Ako je nevÉi, važno je da misli da mašina neće napraviti grešku; inače, on bi mogao pokazati da se plaši da mu neće verovati. Ako je kriv, važno je uplašiti ga da će biti uhvaćen; inače, mašina zaista neće raditi. Većina stručnjaka na poligrafu se ne angažuje u ovoj prevari već se oslanja na poligrafski snimak koji otkriva koja je karta uzeta.4 To je isto kao u komadu Dečak iz Vinsloua - osumnjičeni mora da veruje da je osoba naspram njega sposobna da otkrije laž. Zna­ ci straha bili bi dvosmisleni ukoliko se stvari ne urede tako da lažov, a ne onaj koji govori istinu, bude uplašen. Poligrafska ispiti­ vanja ne uspevaju ne samo zbog toga što se nedužni ipak plaše da ne budu lažno optuženi ili su uznemireni iz drugih razloga onda kada ih testiraju, već i zbog toga što neki kriminalci ne veruju u magičnost ove mašine. Oni znaju da mogu da „izađu na kraj s tim“, da prođu nekažnjeno i - pošto to znaju - još je verovatnije da to i rade.' Druga paralela sa navedenim komadom jeste da i stručnjak na poligrafu pokušava da izvuče priznanje. Baš kao što je dečakov * N eki ek sp erti za po lig rafe s m atra ju da stav o su m n jič en o g p re m a ta č n o sti poligrafa n e m a veliki uticaj n a rezu ltat. O vo, i d ru g a p ita n ja v ezan a za te stiran je poligrafom , k a o i n a č in na koji se o n o p o re d i sa b ih e jv io ra ln im zn acim a u o tk riv an ju prevare, ra z m a tra ju se u se d m o m poglavlju.

52

Laganje

otac uložio poseban napor da otkrije laži da bi podstakao svog sina da prizna ako je kriv, tako neki stručnjaci na poligrafu poku­ šavaju da izvuku priznanje ubeđivanjem svojih „osumnjičenih“ da ne mogu pobediti mašinu. Kada „osumnjičeni“ ne priznaje, neki radnici na poligrafu će nastojati da u njega uliju strah, govoreći mu da je mašina pokazala da on ne govori istinu. Povećavajući strah od otkrivanja laži - nadaju se da će krivac priznati. „Neduž­ ni“ podnosi lažne optužbe, ali će verovatno biti proglašen nevi­ nim. Nažalost, pod takvim pritiscima, neki nedužni će i priznati da bi se oslobodili. Stručnjaci na poligrafu obično nemaju pravo koje imaju rodi­ telji da podstaknu osobu na priznanje nudeći oproštaj za prestup ako se on prizna. Kriminalistički islednici ovo mogu postići sugerisanjem da kazna može biti blaža ako osumnjičeni prizna. Iako obično ne mogu ponuditi potpuni oproštaj, islednici mogu ponu­ diti psihološki oproštaj, nadajući sÄda će izvući priznanje nagoveštavajući osumnjičenom da nema potrebe da se oseća postiđenim ili čak odgovornim za počinjeni prestup. Islednik može saosećajno objasniti da je ono što je otkrio vrlo razumljivo, da je to mogao učiniti i on sam da je bio u istoj situaciji. Druga varijanta je da se osumnjičenom ponudi da objasni svoj motiv za prestup, što bi moglo da mu spase obraz. Sledeći primer je uzet sa trake na kojoj je zabeleženo ispitivanje osumnjičenog ubice, koji je, slučajno, bio nevin. Policijski islednik govori osumnjičenom: Ponekad zahvaljujući okolini, bolesti, zahvaljujući drugim razlozima, ljudi ne slede pravu i uzanu sta z u ... Ponekad se ne m ožem o odupreti onom e što radimo. Ponekad činim o stvari u trenutku strasti, u trenutku kada smo ljuti, a m ožda i zbog toga što nam se sve kockice u glavi ne uklapaju potpuno. N orm alna ljudska bića žele da isteraju stvari na čistinu onda kada znaju da su pogrešili.5

Dosad smo razmatrali kako ugled lovca na laži može uticati na strah lažova da će biti otkriven i strah nedužnog da mu neće ve­ rovati. Drugi faktor koji utiče na strah od otkrivanja jeste ličnost lažova. Dok nekim ljudima laganje pada veoma teško, drugi to čine zastrašujuće lako. Mnogo više se zna o ljudima koji lažu lako

Zašto laži ne uspevaju

53

nego o onima koji to ne mogu. U svojim istraživanjima sakrivanja negativnih emocija otkrio sam ponešto o ovim ljudima. Započeo sam seriju eksperimenata 1970. godine da bih potvr­ dio znake prevare koje sam otkrio kada sam analizirao snimljeni razgovor psihijatrijske pacijentkinje Meri, čiju sam laž opisao u prvom poglavlju. Podsetimo da je Meri sakrila svoj bol i očajanje da bi joj njen doktor odobrio da provede vikend kod kuće kako bi ona, oslobođena nadzora, mogla da počini samoubistvo. Ja sam morao da ispitam slične laži drugih ljudi da bih saznao da li i oni pokazuju one znake prevare koje sam otkrio u njenom snimlje­ nom intervjuu sa lekarom. Bilo je malo nade da ću naći dovoljno kliničkih primera. Iako često neko može posumnjati da je pacijent lagao, retko može biti siguran u to, osim ako pacijent ne prizna, kao Meri. Jedino što sam mogao bilo je to da aranžiram eksperi­ mentalnu situaciju po uzoru na Merinu laž, u kojoj bih mogao da ispitam greške koje drugi ljudi čine dok lažu. Da bi se napravila paralela sa Merinom laži ispitanici u ekspe­ rimentu bi morali da osećaju veoma intenzivne negativne emoci­ je i da budu veoma motivisani da sakriju svoja osećanja. Ja sam proizveo jake negativne emocije prikazujući ispitanicima filmove sa groznim medicinskim scenama, zahtevajući od njih da sakriju bilo koji znak doživljenih osećanja za vreme gledanja filma. Moj eksperiment je, najpre, propao: niko nije ozbiljno pokušavao da uspe u sakrivanju doživljenih osećanja. Ja nisam pretpostavio da je toliko teško podstaći ljude da lažu u laboratoriji. Ljudi postaju zbunjeni kada znaju da ih posmatraju naučnici dok se oni rđavo ponašaju. Pošto nisu mnogo „stavljali na kocku“ ako im laž ne bi uspela, učesnici u eksperimentu se nisu dovoljno trudili da budu ubedljivi lažovi, kao što bi činili da im se to događa u stvarnom ži­ votu. Izabrao sam da moji eksperimentalni subjekti budu student kinje visoke škole za medicinske sestre zato što je za njih važno da budu uspešne baš u ovoj vrsti laži. Medicinske sestre moraju biti kadre da sakriju bilo koju negativnu emociju koju osete kada gle­ daju hiruršku ili drugu krvavu scenu. Moj eksperiment je upravo pružao šansu da studentkinje koje sam odabrao uvežbaju veštinu koja je značajna za njihov posao. Postojao je i drugi razlog što

54

Laganje

sam izabrao medicinske sestre - na taj način sam izbegao etički problem da bilo koju drugu osobu izložim takvim krvavim scena­ ma. Svojim izborom zanimanja medicinske sestre su odabrale da se suočavaju sa takvim materijalom. Instrukcije koje sam im dao glasile su: „Pretpostavite da radite u službi hitne medicinske pomoći u koju uleće majka sa unakaženim detetom. Vi ne možete da poka­ žete svoju zabrinutost, čak i da znate kakav užasan bol dete trpi i koliko su male šanse da ono preživi. Vi morate da zadržite svoja osećanja i da umirite majku dok lekar ne dođe. Ili, zamislite šta ćete učiniti kada morate da očistite izmet pacijenta koji nije više u stanju da kontroliše pražnjenje creva. On je već dovoljno zbunjen ili posramljen time što je doveden u poziciju deteta. Vi ćete, vero­ vatno, osetiti odvratnost ali ćete morati da sakrijete to osećanje. Ovaj eksperiment vam pruža šansu da testirate i uvežbate vašu sposobnost da kontrolišete izražavanje osećanja. Ono što ćete prvo videti je prijatan film koji prikazuje živopisne prizore okeana i dok to gledate trudite se da iskreno opišete svoja osećanja osobi koja vas pita kako se osećate, a koja ne može da vidi film koji vi gledate. Onda ćete videti neke od najneprijatnijih scena sa kojima ćete se ikada sresti u karijeri medicinske sestre. Dok gledate ove prizore vi ćete morati da sakrijete svoja prava osećanja tako da će intervjuer pomisliti da gledate neki prijatan film; možete reći, na primer, da film prikazuje divno cveće u parku Golden Gejt u San Francisku. Trudite se koliko god možete.“ Odabrali smo najgroznije filmove koje smo mogli da nađemo. U preliminarnim istraživanjima smo otkrili da su neki ljudi bili veoma uznemireni filmom koji je prikazivao teške opekotine, po­ što su znali da opekotina strašno boli i da bol ne može biti um a­ njen lekovima. Drugi su bili više uznemireni scenom amputacije, delimično zbog toga što su gledali kako krv šiklja napolje, ali takođe i zbog pomisli na to kako će se osoba osećati kada dođe sve­ sti i shvati da je bez noge. Mi smo oba filma prikazali zajedno tako da je izgledalo kao da je žrtva koja je zadobila opekotinu imala i amputaciju. Koristeći ove strašne filmove mogli smo da saznamo koliko dobro ljudi mogu da sakriju veoma, veoma jake emocije onda kada to žele ili moraju.

Zašto laži ne uspevaju

55

Pošto je konkurencija za upis u visoku školu za medicinske se­ stre na mom univerzitetu veoma jaka, sve ove mlade studentkinje su imale maksimalno postignuće na različitim testovima, veoma visoke ocene i odlične preporuke. Bez obzira na tako odabranu grupu, one su se primetno razlikovale u sposobnosti da sakriju svoja osećanja. Neke su u tome bile sjajne, druge to nisu mogle uopšte. Kasnije sam u intervjuima s njima otkrio da nesposobnost da lažu dok gledaju moje grozne filmove nije bila specifična samo za moj eksperiment. Neke od njih su uvek osećale nelagodnost da lažu o svojim osećanjima. Neki ljudi su naročito osetljivi na strah od otkrivanja. Oni imaju veliki strah da će biti uhvaćeni u laži. Ubeđeni su da svako ko ih gleda može reći da li lažu i ovo postaje samoostvarenje proročanstva. Svim ovim ispitanicama dao sam mnogo objektivnih testova ličnosti i, na moje iznenađenje, otkrio sam da se one koje su imale velike teškoće u laganju nisu razliko­ vale na testovima od ostalih u njihovoj grupi. Nezavisno od navi­ ke da ne lažu, one su izgledale kao ma ko drugi. Njihove porodice i prijatelji su znali ovu njihovu karakteristiku pa su im opraštali toliku istinoljubivost. Ja sam se, takođe, trubio da više naučim o onima koji su bili naspram njih; o onima koji su lagali lako i sa velikim uspehom. Rođeni lažovi znaju za ovu svoju sposobnost, pa to čine onima koji ih dobro znaju. Oni su umeli da izađu na kraj s tim još od detinjstva, varajući svoje roditelje, nastavnike i prijatelje kad god su to želeli. Oni ne osećaju strah od otkrivanja. Baš suprotno. Oni veruju u svoju sposobnost da mogu da prevare. Takva uverenost, koju prati nepostojanje velikog straha od otkrivanja kada lažu, je jedna od osobenosti psihopatske ličnosti. Ali, to je jedina zajed­ nička karakteristika tzv. rođenih lažova i psihopata. Za razliku od psihopata, prirodno obdareni lažovi nisu pravili loše procene, niti su propuštali da uče iz iskustva. Oni, takođe, nisu imali druge psi­ hopatske karakteristike: „... površinski šarm ... nedostatak griže savesti ili stida; asocijalno ponašanje bez očiglednog kajanja; te patološku egocentričnost i nesposobnost da vole“.6 (Kasnije, kada budem razmatrao krivicu zbog prevare, detaljnije ću objasniti kako griža savesti i stid mogu odati prevaru.)

56

Laganje

Prirodno obdareni lažovi u mom eksperimentu nisu se razli­ kovali od drugih kada su u pitanju njihovi rezultati na različitim objektivnim testovima ličnosti. Njihovi testovi nisu pokazivali znake psihopatske ličnosti. Nije bilo ničeg asocijalnog u njihovim osobinama. Za razliku od psihopata, oni nisu koristili svoju spo­ sobnost da lažu kako bi povredili druge.* Rođeni lažovi, veoma vešti u varanju ali ne bez savesti, trebalo bi da umeju da iskoriste svoj talenat u izvesnim profesijama - kao glumci, prodavci, advo­ kati, pregovarači, špijuni ili diplomate. Oni koji su proučavali vojne prevare bili su zainteresovani za karakteristike onih koji lažu najveštije: „On mora imati fleksibilno kombinovan um - um koji je u stanju da razloži ideje, koncepte ili ‘reči’ na njihove osnovne komponente i da ih onda ponovo kombinuje na različite načine. (Jedan primer ovog tipa mišljenja se može naći u igri slagalica.) ... Najveći raniji prevaranti ... veoma su individualni i kompetitivni; oni se ne bi lako uklopili u veli­ ku organizaciju ... i oni teže da rade sami. Oni su često ubeđeni u superiornost sopstvenih shvatanja. Načini njihovog ponašanja pristaju pretpostavljenom karakteru usamljenog, ekscentričnog umetnika - boema, jedino je umetnost koju upražnjavaju razli­ čita. Ovo je, očito, jedini zajednički imenilac za velike prevarante poput Čerčila, Hitlera, Dajana i T. E. Lorensa“.7 Takvim „velikim stručnjacima“ mogu biti potrebne dve vrlo ra­ zličite veštine - veština da se isplanira strategija varanja i veština da se prevari protivnik u susretu licem u lice. Hitler je, očigledno, imao obe veštine, ali, po svoj prilici, neko ko je izvrstan u jednoj, ne mora biti takav i u drugoj veštini. Nažalost, malo su prouča­ * „K rim in a lc i-p sih o p a te zn aju k ak o d a isfoliraju stru čn jak e. R o b ert Resler, n a d z o rn ik u O d se k u za istraživ an ja p o n a ša n ja FB I-ja ... koji je in te rv ju isa o 36 v išestru k ih ubica ... (kaže): ‘V ećina n jih d eluje n o rm a ln o , su d eći p o izgledu i ra z g o v o ru koji sm o v o d ili s n jim a ’. ... (E n) Rul, bivša p o licajca, in ače stu d e n tk in ja p sih o lo g ije i a u to rk a p e t k n jig a o serijskim ubicam a, im ala je n a su m ičn e uvide u u m je d n o g serijskog ubice k ad a je, z aprepašćujiićim sp leto m o k o ln o sti, m o ra la d a rad i sa T ed o m B andijem . [B andi je k asn ije o su đ e n za ubistva, a n ek a o d njih je p o č in io baš za v re m e d o k je ra d io sa E n Rul.] Elem , njih dvoje su se brz o s p rija te ljili... (Rul je k asn ije isp ričala): ‘Ted je bio takav m a n ip u la to r, n ik a d niste bili načisto da li vas zavitlava ili ne. ... A n tiso cijaln a ličn o st uvek izgleda iskreno, fasada je p o tp u n o savršena. M islila sam d a z n am n a šta tre b a o b ra titi p ažn ju , ali d o k sam ra d ila sa T edom n isam naišla n i n a je d a n je d in i z n ak ili b ilo šta što bi ga o d a lo “ (E d w ard Iw ata,„The Baffling N o rm a lc y o f Serial M u rd e rs“, S a n Francisco Ćhronicle, 5. maj 1984).

Zašto laži ne uspevaju

57

vane karakteristike uspešnih prevaranata; nema proučavanja koja ispituju da li se karakteristike uspešnog prevaranta razlikuju u zavisnosti od sfere u kojoj se prevara izvodi. Bojim se da je odgovor „ne“ i da bi oni koji uspešno lažu u vojnoj sferi takođe mogli da budu dobri u mnogim oblastima. Primamljivo je proglasiti bilo kog političkog neprijatelja, za koga se zna da je lagao, za asocijalnu, psihopatsku ličnost. Neza­ visno od toga što nemam dokaz da to osporim, ja sam sumnjičav prema takvim procenama. Baš kao što je Nikson heroj ili hulja, u zavisnosti od nečije politike, tako mnogi strani lideri mogu izgle­ dati psihopatski ili oštroumno, zavisno od toga da li njihove laži podržavaju ili ne podržavaju nečije lične vrednosti. Ja se nadam da psihopate retko opstaju u birokratskim strukturama dovoljno dugo da steknu pozicije u državnoj upravi. Do sada sam opisao dve determinante straha od otkrivanja: ličnost lažova i, pre toga, ugled i karakter lovca na laži. Podjedna­ ko je važno kakve su posledice uspešnog ili neuspešnog laganja. Postoji jednostavno pravilo: ako više stavljate na kocku, strah od otkrivanja laži je veći. Primenjivanje ovog jednostavnog pravila može biti komplikovano zbog toga što nije uvek tako lako izraču­ nati šta stavljate na kocku. Ponekad je lako. Pošto su studentkinje visoke škole za medicin­ ske sestre bile veoma motivisane da uspeju u svojim karijerama, posebno kada započinju svoje školovanje, njihova zainteresovanost da uspeju u našem eksperimentu bila je velika. Prema tome, te studentkinje bi trebalo da imaju veliki strah od otkrivanja, koji bi mogao procuriti ili na drugi način izdati njihovu prevaru. Strah od otkrivanja bio bi manji ako bi izgledalo da njihove karijere nisu upetljane u to. Na primer, većina njih bi se, verovatno, m a­ nje brinula zbog neuspeha da je od njih traženo da sakriju svoja osećanja u vezi s tim da li je ispravno pljačkati radnje. Zainteresovanost da postignu uspeh porasla bi da su one bile navedene da veruju kako bi one koje su podbacile u našem eksperimentu bile odbijene na upisu u visoku medicinsku školu.' ’ N aše istraživ an je je zaista p o k a za lo d a su t>ne koje su se n ajbolje p o kazale n a testu, koje su bile n a jsp o so b n ije d a k o n tro lišu em ocije, tak o đ e pokazivale najviše u sp eh a i u n a re d n e tri g o d in e školovanja.

58

Laganje

Prodavač koji obmanjuje svoju mušteriju trebalo bi da više strahuje kada prodaja donosi veći, a ne manji procenat provizije. Veći dobitak - veći strah od otkrivanja, jer se više rizikuje. Kon­ kretna nadoknada, sama po sebi, prevarantu, ponekad, nije važna. Na prodavca kome je pošlo za rukom da obmane mušteriju ostali prodavci mogu gledati sa divljenjem. Upravo iz tog razloga, zbog divljenja koje sledi; obmanjivanje „teške“ mušterije može biti do­ življeno kao velika nagrada, iako je stvarni dobitak mali. U partiji pokera u kojoj čip iznosi makar i jedan peni ulog ipak može da bude jako veliki ukoliko igrač želi da ispraši svog rivala da bi za­ dobio naklonost njegove devojke. Za neke ljude - pobeda je sve. Nije važno da li su peniji ili dolari; za njih su dobici veoma veliki u bilo kakvom takmičenju. Ono što neko smatra dobitkom je toliko specifično, svojstveno svakom pojedincu da bilo ko sa strane teško može da prozre šta je to. Jedan ženskaroš može da uživa mnogo više varajući svoju ženu zbog neodoljive, prisilne potrebe da nešto krije od Mame, nego zbog želje da zadovolji svoju uzavrelu strast. Strah od otkrivanja laži bi trebalo da bude veći kada dobici po­ vlače za sobom izbegavanje kažnjavanja, a ne pravedno zasluživanje nagrade. Kada se odluka o prevari prvi put donese, interesi su obično povezani sa dobijanjem nagrada. Lažov uglavnom misli o tome šta bi mogao da dobije. Proneveritelj može jedino misliti o „vinu, ženama i pesmi“ kada prvi put počne da vara. Ponekad pre­ vara može da traje izvesno vreme iako dobitaka više nema. Kom­ panija može postati svesna svojih gubitaka i dovoljno sumnjičava da proneveritelj ne može uzeti više ništa. On čuva svoju prevaru da bi izbegao da bude uhvaćen, pošto je sada jedino kazna u pita­ nju. Izbegavanje kazne može biti pravi dobitak od samog početka ako je žrtva sumnjičava ili prevarant ima malo samopouzdanja. U slučaju prevare postoje dve vrste kazni: kazna koja čeka one čija laž ne uspe i kazna zbog samog čina prevare. Strah od ot­ krivanja će biti veći ako su u pitanju obe vrste kazni. Ponekad je kazna za hvatanje u prevari daleko gora nego kazna za samu laž koja je bila smišljena da bi se izbegla kazna. Otac dečaka iz Vinsloua je istakao da je baš ovo bio slučaj. Ako lovac na laži može da

Zašto laži ne uspevaju

59

objasni osumnjičenom pre ispitivanja da će kazna za laganje biti gora nego kazna za prestup, postoji veća šansa da se osumnjičeni odvrati od laganja. Roditelji bi trebalo da znaju da je strogost njihovih kazni jedan od faktora koji utiče na to da li će njihova deca priznati prestup ili lagati o njemu. Klasičan opis jednog takvog slučaja uzet je iz pomalo izmišljenog prikaza Mejsona Loka Vimsa: Život i nezabo­ ravna dela Džordža Vašingtona (The Life and Memorable Actions o f George Washington). Otac govori mladom Džordžu: „Mnogi roditelji, zaista, čak i teraju svoju decu na ovu lošu praksu (laga­ nje) okrutnim batinama za svaku malu grešku: zato, kod sledećeg prekršaja, mali uplašeni stvor izusti laž. Samo da bi izbegao štap. Što se tebe tiče, Džordž, ti znaš da sam ti uvek govorio, i sada ti kažem ponovo, da, ako bilo kada slučajno uradiš nešto loše, što će nesumnjivo često biti slučaj, pošto si još jadni mali dečko, bez iskustva ili znanja, nikada ne smeš izreći laž kako bi to prikrio; već izađi hrabro, moj sine, kao mali čovek i reci mi to: i umesto da dobiješ batine, Džordž, ja ću te više poštovati i voleti zbog toga, dragi moj.“ Priča o trešnji pokazuje da je Džordž verovao izjavi svoga oca. Ne samo deca, već i odrasli nekad gube više ako lažu, nego ako kažu istinu. Muž može reći svojoj ženi da bi joj, iako je povređen, oprostio neverstvo da ga nije lagala. On može tvrditi da je gubitak poverenja teži od gubitka vere u njenu vernost. Možda ovo nije poznato njegovoj ženi, a možda i nije istina. Priznavanje neverstva može biti protumačeno kao okrutnost, a povređena strana može tvrditi da bi zaista uviđavan supružnik prikrio neverstvo. Muž i žena se često ne slažu oko toga. Osećanja se menjaju tokom braka. Stavovi se mogu radikalno promeniti kada se dogodi neverstvo, mogu biti različiti od onih koji su važili dok je stvar posmatrana hipotetički. Čak i da krivac zna da će, ukoliko ga uhvate u laži, pretrpljena šteta biti veća od onoga što bi izgubio posle priznavanja krivice, laž može biti vrlo primamljiva, pošto iskrenost nosi neposredne, sigurne gubitke, dok laž obećava mogućnost da se izbegne bilo kakav gubitak. Dobri izgledi da se izbegne neposredna kazna la-

6o

Laganje

ganje čine primamljivim, pri čemu lažov, zaveden ovom snažnom željom, potcenjuje verovatnoću i rizik da može biti uhvaćen. Sa­ znanje da bi priznavanje laži bila bolja taktika dolazi suviše kasno, s obzirom na to da je prevara bila čuvana toliko dugo, sa takvom elaboracijom da priznavanje više ne bi donelo manju kaznu. Ponekad je sasvim jasno šta se dobija ili gubi priznavanjem, a šta nastavljanjem prikrivanja. Postoje dela koja su sama po sebi toliko nemoralna da se ne mogu priznati, a njihovo prećutkivanje samo povećava kaznu koja, inače, čeka prestupnika. Takav je slu­ čaj sa lažima kojima se prikriva silovanje deteta, incest, ubistvo, izdaja ili terorizam. Za razliku od nekih preljubnika koji mogu dobiti oproštaj jer pokazuju skrušenost i kajanje, oni koji priznaju ovakve zločine ne treba da to očekuju (iako priznanje sa kajanjem može umanjiti kaznu). Nema ni mnogo izgleda da će se tu pojaviti moralna sramota zbog njihovog prećutkivanja kada se tajna jed­ nom otkrije. U ovoj situaciji se ne moraju naći samo loši i okrutni ljudi. U zemlji koju su okupirali nacisti, Jevrejin koji krije svoj identitet, ili špijun u doba rata, dobijaju malo ako priznaju svoje prevare, a ne gube ništa ako pokušaju da ih sačuvaju. Kada ne po­ stoji mogućnost da se dobije manja kazna, lažov još uvek može da prizna prevaru da bi se rasteretio sakrivanja, da bi umanjio patnju zbog jakog straha od otkrivanja ili ublažio krivicu. Još jedan faktor koji treba razmotriti uvezi s tim kako dobitak utiče na strah od otkrivanja je i to šta dobija, a šta gubi žrtva, a ne samo prevarant. Obično dobitak prevaranta ide na štetu žr­ tve. Proneverilac dobija ono što poslodavac gubi. To nije uvek po­ djednako. Provizija koju je prodavač dobio zahvaljujući netačnom predstavljanju proizvoda može biti mnogo manja nego gubitak koji snosi lakoverna mušterija. Dobici lažova i žrtve se mogu ra­ zlikovati ne samo po vrednosti već i po vrsti. Ono što može dobiti preljubnik je avantura, a ono što može „dobiti“ iznevereni muž je izgubljeno samopoštovanje. Kada se ulozi lažova i žrtve razlikuju dobitak svakog od njih bi mogao biti odlučujući za strah od ot­ krivanja koji oseća lažov. To zavisi od toga da li lažov prepoznaje razliku. Lažovi nisu najmerodavniji da procene kakve će posledice podneti njihove žrtve (šta će njihove žrtve dobiti ili izgubiti). Oni

Zašto laži ne uspevaju

61

su preokupirani verovanjem u ono Sto služi njihovim ciljevima. Prevarantima godi da misle kako njihove žrtve imaju korist od njihovih prevara isto toliko, ili čak više nego sami lažovi. To se može dogoditi. Nisu baš sve laži štetne. Postoje altruističke laži: Bled, slab jedanaestogodišnji dečak, povređen ali živ, izvučen je juče iz olu­ pine malog aviona koji se srušio u nedelju u planinam a N acionalnog parka Josemiti. Dečak je preživeo dane pobesnelih snežnih mećava i noći sa tem ­ peraturam a ispod nule, i padanje sa 11.000 stopa (oko 3.352 m etra), uvijen u vreću za spavanje na zadnjem sedištu snegom pokrivene olupine. Sam. ‘Kako su moji m am a i tata?’, pitao je ošam ućen. ‘Da li su dobro?’ Spasioci nisu rekli dečaku da su njegov očuh i majka bili mrtvi, još pričvršćeni na svojim sedištim a u razm rskanoj avionskoj kabini, na sam o nekoliko m etara od m esta gde je on ležao.*

Malo ko bi porekao da je ovo altruistička laž, koja koristi žrtvi a ne spasiocima. Činjenica da ovakva laž čini dobro žrtvi ne isklju­ čuje mogućnost da se javi veoma jak strah od otkrivanja. Ako je dobitak veliki, postojaće i veliki strah od otkrivanja, bez obzira na to ko dobija. Zabrinuti zbog toga da li bi dečak mogao da izdrži šok, spasioci bi trebalo da budu veoma zainteresovani da njihovo sakrivanje uspe. Da sumiramo, strah od otkrivanja je najveći kada: • žrtva ima reputaciju osobe koja je otporna na prevaru; • žrtva počinje da bude sumnjičava; • lažov nema mnogo iskustva u laganju i nije zabeležio uspeh; lažov je posebno osetljiv na strah da će biti uhvaćen; • dobici su veliki; • u pitanju su i nagrade i kazne; ili ako je samo jedno ili drugo - u pitanju je kazna; • kazna za hvatanje u laganju je velika, ili je kazna za ono zbog čega se laže toliko velika da ne postoji podsticaj da se pri­ zna; • žrtva ni u kom slučaju nema koristi od laži.

62

Laganje Krivica zbog prevare

Krivica zbog prevare se odnosi na osećanje koje se javlja zbog laganja, a ne na zakonsko tumačenje da li je neko kriv ili nevin. Krivica zbog varanja se, takođe, mora razlikovati od osećanja kri­ vice zbog samog sadržaja o kome se laže. Pretpostavimo da je u Dečaku iz Vinsloua Roni stvarno ukrao poštanski ček. On bi m o­ gao imati osećanje krivice zbog same krađe - smatrajući sebe gro­ znom osobom zbog onoga što je učinio. Da je Roni sakrio svoju krađu od oca on bi, takođe, imao osećanje krivice zbog laganja; to bi bila krivica zbog prevare. Da bi se osetila krivica zbog laganja nije nužno osetiti krivicu zbog sadržaja laži. Pretpostavimo da je Roni pokrao dečaka koji mu je podvalio da bi pobedio u školskom takmičenju. Roni ne bi morao osećati krivicu što je pokrao tako pokvarenog školskog druga; to bi moglo izgledati kao prikladna osveta. Ali on bi još uvek mogao osećati krivicu zbog sakrivanja krađe od nastavnika ili svog oca. Psihijatrijska pacijentkinja Meri nije osećala krivicu zbog svog plana da se ubije, ali je osećala kri­ vicu jer je lagala svog lekara. Kao i strah od otkrivanja laži, tako i krivica zbog prevare može varirati u jačini. Ona može biti vrlo slaba ili tako jaka da laž ne uspeva samo zato što krivica prouzrokuje „curenje“ ili znake pre­ vare. Kada to postane ekstremno krivica zbog prevare je mučan doživljaj, koji uništava najosnovnija osećanja o sopstvenoj vrednosti. Potreba da se ublaži tako jaka krivica zbog varanja može navesti na priznanje, uprkos izgledima da se dobije kazna za zlo­ čin koji je osoba priznala. U stvari, kazna može biti upravo ono što je potrebno, ono zbog čega osoba priznaje laž, kako bi ublažila mučno osećanje krivice. Kada prvi put donesu odluku da lažu ljudi nisu uvek u stanju da tačno anticipiraju kakve će im patnje kasnije zadati krivica zbog prevare. Neki lažovi ne mogu da pretpostave koliko će ih opterećivati zahvalnost osoba koje su prevarili, zbog tobožnje spremnosti da im pomognu, ili kako će se osećati kada vide kako je još neko okrivljen zbog nedela koje su oni počinili. Iako takvi događaji obično bude krivicu, za neke druge to može biti mačji

Zašto laži ne uspevaju

63

kašalj, dodatni podsticaj koji laž čini vrednom truda. Ja ću kasnije razmotriti ovu reakciju pod naslovom uživanje u prevari. Drugi razlog zbog koga lažovi umanjuju veličinu krivice koju će zbog prevare osetiti je taj da jedino tokom vremena lažov može da uvi­ di da jedna laž neće biti dovoljna, da se laž mora ponavljati iznova i iznova, često uz širenje izmišljotina koje štite prvobitnu laž. Stid je tesno povezan sa krivicom, ali postoji ključna kvalita­ tivna razlika. Za osećanje krivice nije potrebna publika, nema po­ trebe da to iko zna, kriva osoba je sama sebi sudija. Stvari ne stoje tako kad je u pitanju stid. Poniženje zbog sramote „traži“ osuđivanje ili ismevanje drugih. Ako niko nikada ne sazna za prestup, neće biti stida, ali bi još uvek mogla postojati krivica. Naravno, može postojati i jedno i drugo. Razlika između sramote i krivice je veoma važna, pošto ove dve emocije mogu vući osobu ka sasvim suprotnim stranama. Želja da se ublaži krivica može motivisati osobu da prizna, ali želja da se izbegne poniženje zbog stida može sprečiti priznanje. Pretpostavimo daje u Dečaku iz Vinsloua Roni ukrao novac, da je osetio ogromnu krivicu zbog onoga što je učinio, a takođe i kri­ vicu jer je sakrio svoj prestup. Roni bi mogao poželeti da prizna kako bi se oslobodio torture svoje griže savesti. Još ga jedino stid koji oseća, pošto zamišlja kako će reagovati njegov otac, može za­ ustaviti u tome. Da bi ga ohrabrio da prizna, njegov otac je, prisetimo se, ponudio oproštaj - ako prizna, nema kazne. Smanjivanje Ronijevog straha od kazne trebalo bi da umanji njegov strah od otkrivanja, ali da bi Roni priznao - otac treba da umanji i osećanje stida. Otac pokušava da to učini govoreći Roniju da će mu opro­ stiti. Ali da je otac tome pridodao nešto što je slično manevru koji je koristio islednik o kome sam govorio nekoliko stranica rani­ je, koji je pokušavao da izvuče priznanje od osumnjičenog ubice, moglo bi doći do značajnog smanjivanja stida i većih izgleda da se prizna. On bi mogao reći Roniju: „Ja mogu da razUmem krađu, možda bih i ja to uradio da sam bio u tvojoj situaciji, da sam bio navučen kao ti. Svako može da pogreši u svom životu i učini stvari za koje kasnije uvidi da su pogrešne. Ponekad baš i ne možeš da odoliš sam sebi“. Naravno, jedan primeran engleski otac ne bi bio

64

Laganje

u stanju da to iskreno kaže, i, za razliku od islednika, on ne bi bio spreman da laže da bi izvukao priznanje. Neki ljudi su posebno podložni stidu zbog laganja, kao i krivici zbog prevare. Ovo se odnosi na one koji su bili tako strogo vaspitavani da veruju kako je laganje jedan od najstrašnijih grehova. Kod nekih drugih, vaspitni koncept ne mora posebno osuđivati laganje, ali, opštije gledano, usađuje jako, prožimajuće osećanje krivice. Takvi krivci, izgleda, traže doživljaje koji mogu pojačati njihovu krivicu i sramno ih razgolititi pred drugima. Nažalost, ima veoma malo istraživanja o osobama koje su sklone krivici. Malo više se zna o onima koji joj nisu skloni. Novinar Džek Anderson je napisao članak o lažovu koji nije osećao ni stid ni krivicu, napadajući tako verodostojnost iskaza Mela Vajnberga, šefa FBI-ja, svedoka u prçcesu Abskam. Ander­ son je opisao kako je Vajnberg reagovao kada je njegova žena ot­ krila da je on četrnaest godina krio svoju vanbračnu vezu od nje. „Kada je Mel konačno došao kući samo je slegao ramenima kada je Mari tražila objašnjenje. ‘Tako, uhvaćen sam’, rekao je. ‘Uvek sam ti govorio da sam ja najveći lažov na svetu.’ Onda se ugnezdio u svojoj omiljenoj fotelji, naručio neku kinesku hranu - i tražio da mu Mari uradi manikir.“9 Nedostatak osećanja krivice ili stida zbog prestupa smatra se obeležjem psihopatske ličnosti, ako odsustvo krivice ili stida pro­ žima sve ili većinu aspekata njegovog života. (Jasno je da niko ne može odrediti takvu dijagnozu na osnovu podataka iz jednog novinskog članka.) Stručnjaci se ne slažu u tome da li nedostatak krivice ili stida treba pripisati vaspitanju ili nekim biološkim de­ terminantama. Postoji slaganje u tome da ni krivica zbog laganja, ni strah da će biti uhvaćen u laži, neće učiniti da psihopata napra­ vi greške dok laže. Kad god prevarant nema iste socijalne vrednosti kao žrtva neće postojati velika krivica zbog prevare. Ljudi osećaju manju krivicu zbog laganja kada lažu one za koje misle da su prestupnici. Preljubnik čiji je bračni partner hladan i nezainteresovan za seks možda se neće osećati krivim zbog laganja o neverstvu. Revolucionar ili terorista retko oseća krivicu zbog obmanjivanja predstavnika dr­

Zašto laži ne uspevaju

65

žave. Špijun se neće osetiti krivim zbog zavaravanja svoje žrtve. Bivši agent CIA je to sažeto izrazio: »Razotkriti trikove špijunaže i posao špijuna znači izdati poverenje“.111Kada sam savetovao zapo­ slene u bezbednosti koji su želeli da uhvate one koji su pokušali da ubiju visoke vladine službenike nisam mogao računati na to da će krivica zbog prevare proizvesti bilo kakve izdajničke znake. Ubice bi mogle biti uplašene da ne budu uhvaćene, ako nisu profesio­ nalci, ali je malo verovatno da će se osećati krivim zbog onoga što su planirali. Profesionalni kriminalac se ne oseća krivim zato što obmanjuje nekog nepoznatog. Na isti način se može objasniti zašto se diplomata ili špijun ne osećaju krivim zbog zavaravanja druge strane. Vrednosti nisu zajedničke. Lažov, što se njega tiče, postupa dobro (u skladu sa svojim vrednostima). U većini ovih primera laganje je opravdano - svaka od ovih osoba poziva se na dobro defmisanu socijalnu normu koja legitimiše obmanjivanje protivnika. Postoji neznatna krivica zbog takvih dozvoljenih laži kada su žrtve na suprotnoj strani i kada imaju različit sistem vrednosti. Takođe, može biti opravdano ob­ manjivanje osoba koje nisu protivnici, koje, čak, sa prevarantom dele isti sistem vrednosti. Lekari ne moraju osećati krivicu zbog obmanjivanja svojih pacijenata ako misle da je to za njihovo do­ bro. Davanje placeba pacijentu, tj. davanje šećerne pilule koja se poistovećuje sa korisnim lekom je stara, oprobana medicinska prevara. Ako se pacijent oseća bolje, ili bar prestane da gnjavi lekara da mu da lek koji mu nije potreban i koji bi mu stvarno mogao naškoditi, mnogi lekari veruju da je laž opravdana. Hipokratova zakletva ne obavezuje na iskrenost prema pacijentu. Za lekara se pretpostavlja da čini ono što pomaže pacijentu.' Sveštenik koji krije priznanje kriminalca, kada ga policija pita da li nešto zna o tome ko je to učinio, ne treba da se oseća krivim zbog pre­ vare. Njegov zavet opravdava njegovu prevaru. On nema korist od * D o k 30 do 40 p ro c e n ata p a cijen a ta z aista oseća p o b o ljša n je usled u p o tre b e placeba, neki zdrav stv en i ra d n ic i i filozofi s m atra ju d a u p o tre b a p laceb a n a ru ša v a p overenje u o d n o s u sa p acijen to m i o tv ara p u t m n o g o v e ćim p rev aram a. Z a više p o d a ta k a o ovom e p o g le d a j­ te članak Lindzi G ru so n „U se o f P lacebos B eing A rg u ed o n E thical G ro u n d s“, N ew York Tim es, 13. fe b ru a r 1983, str. 19. R eferen ce i d isk u sija se nalaze n a n a re d n e dve stra n e ovog izdanja.

66

Laganje

prevare; korist ima kriminalac čiji identitet ostaje nepoznat. Studentkinje visoke škole za medicinske sestre u mom eksperimentu nisu imale krivicu zbog prevare zato što su sakrile svoja osećanja. Prevara je bila opravdana primerima uz pomoć kojih sam obja­ snio kada medicinska sestra mora da sakrije svoja osećanja pošto je njen posao da olakša pacijentove muke. Sasvim je moguće da oni koji lažu nisu potpuno svesni ili bar ne mogu da priznaju kako često i oni imaju neke koristi od prevara koje prikazuju kao altruističke. Stariji potpredsednik nacionalnog osiguravajućeg društva objasnio je da izrečena istina može poni­ ziti ego druge osobe: „Ponekad je teško reći momku: ‘Ne, ti nikada nećeš biti predsednik’“.11 Laž „čuva“ momkovo samopoštovanje i integritet njegovog ega, ali i osećanja potpredsednika. Moglo bi biti „mučno“ deliti momkovo razočarenje, da ne pominjem m o­ gućnost protestovanja, a posebno ako bi momak smatrao da je potpredsednik odgovoran za negativno mišljenje o njemu. Laž, dakle, štiti obojicu. Neko bi, naravno, mogao reći da je laž nanela štetu momku, da je on lišen informacije koja mu je, iako neprijat­ na, mogla ukazati na to da treba da poboljša svoj rad ili potraži zaposlenje na drugom mestu. Slično tome, neko može pomisliti da lekar koji daje placebo, dok se ponaša kao altruista, takođe ima neku korist od laži. On ne mora da se nosi sa pacijentovom fru­ stracijom ili razočarenjem što ne postoji lek za njegovu bolest, ili sa pacijentovom ljutnjom ako je saznao da mu lekar daje placebo zato što misli da je on hipohondar. Ponovo je diskutabilno da li laž stvarno koristi ili šteti pacijentu. Povrh svega, ipak se može govoriti o postojanju potpuno altruističkih laži - sveštenik koji krije priznanje kriminalca, spasioci koji ne kažu povređenom jedanaestogodišnjem dečaku da su nje­ govi roditelji poginuli u avionskoj nesreći - laži od kojih lažovi nemaju nikakvu korist. Ako lažov misli da mu laž ne donosi ko­ rist, on verovatno neće osećati bilo kakvu krivicu zbog prevare. Čak i koristoljubive prevare ne moraju probuditi osećanje kri­ vice u situacijama koje dopuštaju laganje. Pokeraši uopšte nemaju osećanje krivice što blefiraju. Isto to važi i za svaku vrstu cenjkanja, bilo da ste na pijaci Srednjeg istoka, Vol stritu ili u lokalnoj

Zašto laži ne uspevaju

67

agenciji za nekretnine. U jednom članku koji je posvećen obrtnič­ kim lažima iznosi se: „Od svih laži, možda je najčuvenija ova: ‘Ovo je moja poslednja ponuda’. Ne samo da je takav jezik prihvaćen u svetu poslovnih ljudi već se i očekuje. ... Ako se, na primer, više ljudi pogađa, ni od koga se od njih, pojedinačno, ne očekuje da na samom početku stavi sve svoje karte na sto“.12 Kućevlasnik koji za svoju kuću traži više para nego što kuća zaslužuje neće oseća­ ti krivicu ako dobije traženu cenu. Njegova laž je, na neki način, dopuštena (ona se podrazumeva). Baš zato što učesnici čekaju da dobiju lažnu, a ne istinitu informaciju situacija cenjkanja i igranje pokera se ne definišu kao laganje. Priroda ovih situacija unapred nalaže da niko neće govoriti istinu. Samo budali padne na pamet da pokaže svoje karte u pokeru ili zatraži i prihvati najnižu mogu­ ću cenu kada prvi put stavi svoju kuću na prodaju. Krivica zbog prevare se najverovatnije javlja onda kada se laga­ nje ne podrazumeva. Krivica zbog prevare bi trebalo da bude naj­ jača onda kada žrtva nekome veruje i ne očekuje da će biti preva­ rena zbog toga što je uspostavljeno bazično poverenje između nje i lažova. U takvim oportunističkim prevarama krivica zbog laganja će biti veća ako žrtva bar onoliko gubi koliko lažov dobija. Pa čak i tada krivica neće biti velika, osim ukoliko lažov i žrtva nisu imali bar neke zajedničke vrednosti. Adolescentkinja koja od svojih ro­ ditelja krije da puši m arihuanu ne mora osetiti ni trunku krivice zbog laganja ako misli da su njeni roditelji ludi kada kažu da je droga štetna, ako ona veruje da na osnovu iskustva zna da je nji­ hovo mišljenje pogrešno. Ako ona takođe misli da su oni licemeri koji se opijaju, a pri tome joj ne odobravaju da uzima drogu koju je izabrala i zahvaljujući kojoj se dobro zabavlja, postojaće čak i manja verovatnoća da ona oseti krivicu zbog laganja. Međutim, iako se ona ne slaže sa svojim roditeljima u pogledu marihuane i nekih drugih stvari, ako je još uvek vezana za njih i ako brine o njima, može se desiti da oseti stid ako roditelji otkriju njene laži. Stid podrazumeva neko poštovanje onih koji osuđuju naše akci­ je; u drugačijim situacijama osuđivanje donosi vidljivu ljutnju ili prezir, a ne stid.

68

Laganje

Lažovi se osećaju manje krivim kada su njihove žrtve bezlič­ ne ili potpuno anonimne. Mušterija koja krije od prodavca da je primetila kako joj je manje naplatio skup artikal u njenim šoping kolicima, osetiće manju krivicu ako ne poznaje prodavca. Ako je prodavač vlasnik ili član vlasnikove porodice, ako je to mala poro­ dična radnja, mušterija koja laže osetiće veću krivicu nego što bi osetila da je ta radnja jedna karika u velikom lancu supermarketa. Ako je žrtva anonimna lakše je predati se uobrazilji koja smanjuje krivicu pronalazeći razloge da žrtva nije stvarno oštećena, da je se to ne tiče, da čak neće ni primetiti laž, ili da čak zaslužuje ili želi da bude prevarena.13 Često postoji potpuno obrnut odnos između krivice zbog la­ ganja i straha da vas ne otkriju. Ono što smanjuje krivicu zbog laganja, povećava strah od otkrivanja. Kada su prevare dozvoljene - krivica zbog laganja bi trebalo da bude manja, mada odobrava­ nje pre vara povećava učinke laganja, pa se tako povećava i strah od otkrivanja laži. Studentkinje visoke škole za medicinske sestre, koje su učestvovale u mom eksperimentu, suviše su se bojale neuspeha u laganju zbog toga što je prikrivanje istine bilo od zna­ čaja za njihov posao i što je bilo dopušteno. One su imale veliki strah od otkrivanja i malu krivicu zbog prevare. Poslodavac koji laže svog službenika u koga je posumnjao da je izvršio proneveru, i koji prećutkuje svoje sumnje kako bi ga uhvatio u proneveri, verovatno oseća veliki strah od otkrivanja, ali malu krivicu zbog prećutkivanja. Isti faktori koji povećavaju krivicu zbog prevare mogu umanjiti strah od otkrivanja. Lažov može osetiti krivicu zato što laže osobu koja mu veruje, ali on zato može biti manje uplašen da će ga uhva­ titi neko ko ne očekuje da će biti iskorišćen. Naravno, moguće je da osoba oseti i veliku krivicu zbog laganja i veliki strah da će biti uhvaćena u laži ili da oseti i jedno i drugo u neznatnom stepenu. To zavisi i od situacije, i od lažova, i od „lovca“ na laži, od svih ovih faktora ponaosob. Neki ljudi su preplavljeni osećanjem krivice zbog varanja. Deo njihove motivacije da lažu mogao bi se čak shvatiti kao traženje prilike da se osećaju krivim zbog onoga što su učinili. Većina ljudi,

Zašto laži ne uspevaju

69

međutim, smatra da je doživljaj krivice toliko toksičan da što pre treba pronaći načine da se krivica umanji. Postoji mnogo načina da se opravda prevara. Na to se može gledati kao na osvetu zbog načinjenog zla. Može se reći da je žrtva odvratna i podla i da ona ne zaslužuje čestitost. „Gazda je bio tako škrt da mi nije dao ni­ kakvu naknadu za celokupan posao koji sam obavio, pa sam uzeo nešto sam.“ Lažov može smatrati da su žrtve naivne i da je to nji­ hova greška, a ne njegova. Nasađeni žutokljunac je sam to tražio. Ranije su spomenuta druga dva načina da se opravda laž i sma­ nji osećanje krivice. Uzvišena namera ili zahtev posla je jedan na­ čin opravdanja - setimo se Niksonove greške da se pozove na svo­ je laži jer su, po njegovim recima, one bile neophodne da pobedi i zadrži posao. Drugo opravdanje laganja je navodna potreba da se zaštiti žrtva. Ponekad lažov može da ide toliko daleko da tvrdi kako je žrtva sama pristala. Ako je žrtva sarađivala u prevari, ako je sve vreme znala istinu ali se pretvarala da ne zna, onda u suštini nije bilo laži i lažov ne snosi odgovornost. Osoba koja dobrovolj­ no pristaje da bude žrtva pomaže prevarantu da očuva prevaru, previđajući u njegovom ponašanju bilo kakve izdajničke znake laži. Sa druge strane, osoba koja je postala žrtva protiv svoje volje pokušaće, naravno, da otkrije prevaru ukoliko je sumnjičava. Jedan interesantan primer u kome žrtva pristaje da bude preva­ rena nalazimo u nedavno otkrivenim nalazima o Robertu Leučiju, policajcu koji se preobrazio u tajnog obaveštajca, čiju priču sam naveo na samom kraju drugog poglavlja. Leuči je bio proslavljen u knjizi Princ grada (Robert Daley) i u filmu koji je snimljen prema istoj knjizi, sa pretenzijom da se saopšti istinita priča o tome kako je Leuči pomogao državnim tužiocima da dobiju dokaze o korup­ ciji među policajcima i advokatima. Kada je Leuči otišao da radi za državne tužioce oni su ga pitali koje prestupe je počinio. On im je priznao samo tri prestupa. Oni koje je on kasnije otkrio tvrdili su da je Leuči počinio mnogo više prestupa nego što je priznao, i to što je lagao o sopstvenom prestupništvu oni su navodili kao dokaz da njegovo svedočenje protiv njih treba da bude diskreditovano. Ove izjave nisu nikada bile proverene i mnogi su ljudi bili okrivljeni na osnovu Leučijevog svedočenja. Alan Deršovic,

70

Laganje

advokat koji je branio jednog od okrivljenih na osnovu Leučijeve izjave, opisao je razgovor posle suđenja, u kome je Leuči priznao da je zaista počinio više prestupa. Ja (Deršovic) sam mu (Leučiju) rekao da m i je bilo teško da poverujem da Šo (Shaw, državni tužilac) nije znao o drugim prestupim a pre Rosnerovog (Rosner, čovek koga je Deršovic branio) suđenja. „Ja sam bio ubeden da je on duboko u sebi znao da sam počinio više prestupa“, rekao je Leuči. „On je to m orao znati. Majk (Šo) nije budala.“ „Kako je onda mogao tam o sedeti i gledati te kako lažno svedočiš?“, pitao sam ga. „On svesno, zasigurno, nije bio siguran da lažem“, nastavio je Leuči. „On je, svakako, sum njao i verovatno verovao u to, ali ja sam mu rekao da me ne pritiska i on to nije učinio. Rekao sam ‘tri prestupa’“ - Leuči je podigao tri prsta i široko se nasm ejao - „i on je to tako m orao da prihvati. Tužioce, Alane, navode na krivokletstvo svakog dana. Vi to znate.“14

Deršovic je kasnije saznao da je ovo navodno priznavanje laga­ nja takođe laž. Jedan sudski izvršilac, koji je bio prisutan kada se Leuči prvi put sreo sa državnim tužiocima, rekao je Deršovicu da je Leuči na samom početku otvoreno priznao mnogo više od tri prestupa koji su kasnije bili javno potvrđeni. Državni tužioci su se pridružili Leučiju u sakrivanju cele priče o njegovim kriminalnim radnjama da bi sačuvali Leučijev kredibilitet kao svedoka - porota bi mogla poverovati policajcu koji je počinio samo tri prestupa, ali ne nekome ko je počinio brojne prestupe. Posle suđenja, kada je postalo opštepoznato da je Leuči počinio više prestupa, on je sla­ gao Deršovica, tvrdeći da su tužioci bili samo dobrovoljne žrtve, ne priznavši pri tome da su se oni otvoreno dogovorili da sakriju zapisnik o njegovim prestupima da bi kontrolisali njegovu ulogu u njihovoj pogodbi, štiteći i sebe toliko dugo koliko su štitili nje­ ga. Ne verujući u čast lupeža, Leuči je, navodno, snimio i sačuvao traku na kojoj je zabeležio svoje priznanje tužiocima. Tužioci tako nikada ne bi mogli da se predstave kao nevini, pošto bi Leuči uvek mogao otkriti njihovo krivokletstvo u vezi sa njegovim svedočenjem; mogao je biti siguran da će mu tužioci uvek ostati lojalni, štiteći ga od bilo kakvog sudskog progona. Nije važno šta je istina o Leučiju, ali njegov razgovor sa Alanom Deršovicom predstavlja odličan primer za to kako žrtva, koja to

Zašto laži ne uspevaju

71

dobrovoljno postaje i koja profitira od laži, može olakšati lažovu da izvede prevaru. Možemo sarađivati sa onima koji hoće da nas prevare ako njihovi razlozi nisu toliko zlonamerni. Često se događa da osoba dobrovoljno postaje žrtva prevare, zahvaljujući učtivosti onog ko izvodi prevaru. Domaćica prihvata izvinjenje za rani odlazak gosta ne ulazeći u brižljivo ispitivanje pravih razloga. Važno je da niste neučtivi i da se pretvarate da delite osećanja domaćice. Neistinama pod etiketom učtivosti ne odgovara moja definicija laganja zbog toga što žrtva nije samo voljna da bude prevarena već u određenom smislu daje svoj pristanak. Romansa je drugi prim er benigne prevare u kojoj žrtva pomaže da bude zavedena, a oba učesnika pomažu da se održe laži onog drugog. Šekspir' je napisao: Kad m i se draga kune da je verna, Ja joj verujem , m ada znam da laže, Nek misli da sam naivčina sm erna, N euk za ono što lukavo kaže. Sujetno m islim da me sm atra mladim , M ada zna da sam već prošao svoje, АГ ja joj, tobož, lažne reči gladim, Te mi istinu krijem o oboje. Zašto nevernost svoju ne priznaje, A ja - star da sam, kad se to već vidi? Ljubav se pravi uvek verna da je, Starost kad ljubi - godina se stidi. Stoga ja lažem nju, a ona mene, Te su nam m ane tako prikrivene.15

Naravno, nisu sve romantične prevare tako benigne; nisu ni sve žrtve uvek tako voljne da budu prevarene. Varalice nisu pouzdani procenjivači kada sude o tome da li su njihove žrtve bile voljne da budu prevarene ili ne. Oni su skloni da to pripišu spremnosti žrtve da bude prevarena jer im to omogućava da se osete manje krivim. Ako imaju žrtvu koja je sumnjičava, oni bar delimično gube takvu poziciju. * P rev o đ p re u z et iz: V ilijam Šekspir, Sabrana dela, Soneti, so n et C X X X V III, prep ev ao Stevan R aičković u o k v iru p ro z n o g p rev o d a Ž ivojina Sim ića, p rired ili: V eljko Topalović, B ranislav Brkić i D u ša n M rđ e n o v ić, N o v in sk o -izd av ačk a u stan o v a „Službeni list SRJ“, D osije, B eograd, 1 9 9 5 ,str. 1671.

Laganje

72

Osoba koja nije svojom voljom postala žrtva prevare posle izvesnog vremena može dobrovoljno postati žrtva da bi izbegla negativne posledice posle otkrivanja prevare. Zamislite nezavidno stanje vladinog činovnika koji počinje da sumnja da je njegova ljubavnica, kojoj je poverio informacije o svom poslu - špijun. Novajlija u poslu će radije dobrovoljno postati žrtva nekog la­ žljivog kandidata koji je unajmljen da obavlja neki posao, nego priznati svoju pogrešnu procenu. Roberta Volšteter opisuje broj­ ne slučajeve u kojima nacionalne vođe dobrovoljno postaju žrtve svojih protivnika - Čemberlen nije bio usamljen slučaj. U svim ovim slučajevima zabluda je trajala dugo, uprkos porastu broja, p o ­ nekad sasvim oprečnih dokaza, pri čemu su vrlo značajnu ulogu odigrali gajenje poverenja i ohrabrujuće pretpostavke o dobroj nam eri potencijal­ nog protivnika i zajedničkim interesim a, koje su, tobože, delili suparnici. ... Protivnik može da pom ogne žrtvi sam o donekle; žrtva će, zbog toga što želi da veruje u laž, jer istina često može da bude veom a neprijatna, težiti da opravda ono što bi, ako bi se drugačije gledalo, moglo ličiti na preteći korak.'6

Da rezimiramo, krivica zbog prevare će biti najveća kada: • •

žrtva nije pristala da bude prevarena; žrtva nema nikakvu korist od prevare, a gubi toliko ili čak više od onoga što lažov dobija, dakle - prevara je totalno sebična; • prevara nije dozvoljena, a situacija je takva da zahteva po­ štenje; • lažov nije dugo izveo prevaru (nedostaje mu vežba); • lažov i žrtva imaju iste socijalne vrednosti; • lažov lično zna žrtvu; • žrtva ne može biti lako okrivljena da je glupa ili naivna; • iz nekog razloga žrtva očekuje da bude prevarena; nasuprot tome, lažov se trudi da zadobije poverenje žrtve i ostavi utisak pouzdane osobe.

Zašto laži ne uspevaju

73

Uživanje u varanju Toliko sam dugo razmatrao samo negativna osećanja koja može doživeti jedan lažov: strah da se ne bude uhvaćen u laži i oseća­ nje krivice zbog varanja žrtve. Laganje, može, takođe, proizvesti i pozitivna osećanja. Na laž se može gledati kao na postignuće što doprinosi da se onaj koji laže oseća dobro. Lažov može osećati uzbuđenje onda kada predoseća izazov ili pri samom izvođenju laži, kada njegov uspeh još nije izvestan. Kasnije se može pojaviti zadovoljstvo koje dolazi sa olakšanjem, ponos zbog postignuća ili osećanje samozadovoljnog prezira prema žrtvi. Uživanje u ob­ manjivanju se odnosi na sva ili bilo koje osećanje koje može, ako nije sakriveno, otkriti prevaru. Jedan bezazlen primer uživanja u prevari je onda kada zadirkivanje dobije formu obmanjivanja naivnog prijatelja. Obmanjivač mora da sakrije svoje uživanje u obmani čak iako to, najvećim delom, radi da bi zabavio druge koji uživaju u uspešnom nasamarivanju lakoverne osobe. Uživanje u prevari može varirati u jačini. Može se desiti da uži­ vanja uopšte nema, da je beznačajno malo u poređenju sa količi­ nom straha od otkrivanja koji lažov doživljava, ili je toliko veliko da počinje da nezadrživo „curi“ kroz ponašanje. Ljudi mogu pri­ znati svoju prevaru da bi podelili svoje oduševljenje što su nekoga „preveli žednog preko vode“. Poznato je da kriminalci otkrivaju svoje prevare prijateljima, nepoznatima, čak i policiji, da bi bili priznati i ocenjeni kao dovoljno bistri da izvedu neku prevaru. Slično planinarenju ili šahu, laganje može biti uživanje samo ako postoji rizik gubitka. Kada sam, ranih pedesetih, bio student na Čikaškom univerzitetu bilo je moderno krasti knjige iz uni­ verzitetske knjižare. Gotovo početna ceremonija za nove studente, krađa je bila obično ograničena na nekoliko knjiga, a postignuće je nadaleko razglašavano i naširoko priznavano. Krivica zbog pre­ vare je bila mala. Među studentima se smatralo da univerzitet­ ska knjižara treba da bude kooperativna, a pošto je ona, umesto toga, trčala za profitom, zaslužila je da bude zloupotrebljena. To se nije dogodilo obližnjim privatnim knjižarama - one su ostale nepokradene. Strah od otkrivanja je bio mali jer u knjižari nisu

74

Laganje

postojale mere bezbednosti. Uhvaćena je samo jedna osoba dok sam ja bio tamo, i nju je izdalo sopstveno uživanje u prevari. Ber­ nard nije bio zadovoljan izazovom koji pruža obična krađa. On je morao povećati rizik da bi mogao biti ponosan, da bi pokazao svoj prezir prema knjižari i zaslužio divljenje koje je tražio od svojih kolega. On je krao samo velike knjige iz umetnosti, koje je bilo vrlo teško sakriti. Posle nekog vremena on je povećao pređašnji broj uzimajući tri ili četiri knjige iz umetnosti - odjednom. To je još uvek bilo suviše lako. Počeo je da zadirkuje prodavačice. Zadr­ žavajući se oko kase sa svojim plenom u rukama, nije pokušavao da sakrije knjige. Rizikovao je da ga prodavačice pitaju. Ono što ga je motivisalo da sve više i više iskušava sudbinu bilo je uživanje u varanju. Znaci te radosti bili su tako jasno vidljivi u njegovom ponašanju da su ga upravo oni izdali. Bio je uhvaćen. U njegovoj spavaonici je pronađeno skoro petsto ukradenih knjiga. Bernard je kasnije postao milioner u veoma uglednom poslu. Postoje i drugi načini da se poveća uživanje u varanju. Ako pre­ varena osoba ima reputaciju osobe koju je teško napraviti buda­ lom, to saznanje može dati poseban šmek celoj stvari, povećava­ jući zadovoljstvo zbog varanja. Prisustvo drugih, koji znaju šta se događa, može takođe povećati verovatnoću javljanja zadovoljstva zbog varanja. Ako je publika učtiva i puna poštovanja - ne treba da bude prisutna. Prisustvo publike koja uživa u izvođenju lažova može učiniti da on, u istom trenutku, oseti i najveće uživanje u obmanjivanju i najveću teškoću da potisne bilo koji znak zado­ voljstva. Kada jedno dete laže drugo, dok ostala deca gledaju, la­ žov može toliko uživati dok posmatra kako zabavlja svoje drugove da njegovo oduševljenje može, jednostavno, izleteti napolje i cela stvar je završena. Vešt pokeraš uspeva da kontroliše bilo koji znak zadovoljstva zbog varanja. Iako je dobio jake karte, njegovo dr­ žanje mora da zavara druge i navede ih da pomisle kako njegove karte nisu tako dobre, iz čega proizilazi da treba da povećaju svoj ulog i ostanu u igri. Čak i kada kibiceri znaju šta on radi, pokeraš mora da zaustavi svaki znak zadovoljstva zbog varanja. Najlak­ ši način da se to postigne jeste izbegavanje bilo kakvog kontakta očima sa kibicerima.

Zašto laži ne uspevaju

75

Neki ljudi mogu biti mnogo više skloni da osete zadovoljstvo kada nekog prevare. Još nijedan naučnik nije proučavao takve lju­ de ili makar potvrdio da oni postoje. Ipak, očigledno je da se neki ljudi hvale više nego drugi i da su hvalisavci više od drugih pod­ ložni osećanju zadovoljstva zbog varanja. Dok laže, osoba može osećati zadovoljstvo, krivicu zbog pre­ vare i strah od otkrivanja prevare - sve to odjednom ili jedno za drugim. Razmotrimo ponovo poker. U blefu, kada igrač ima slabe karte ali se pretvara da su one tako dobre da drugi jedino mogu skrstiti ruke, može postojati veliki strah od otkrivanja ako je ulog postao jako visok. Budući da blefer posmatra svakog igrača kako odustaje, on može, takođe, uživati u prevari. Pošto je laž dopušte­ na, nema krivice zbog prevare sve dok pokeraš ne počne da vara. Utajivačica može osetiti sve tri emocije: zadovoljstvo što je preva­ rila kolege i poslodavca; strah u trenucima kada misli da postoji sumnja; i, možda, krivicu zbog kršenja zakona i izneveravanja poverenja koje joj je ukazala kompanija. Da sumiramo, zadovoljstvo zbog varanja će biti najveće kada: • žrtva predstavlja izazov jer ima reputaciju osobe koju je teš­ ko prevariti; • laž je sama po sebi izazov - ili zbog toga šta je to što mora da se sakrije ili zbog prirode onoga što mora da se izmisli; • drugi posmatraju ili znaju za laž i ocenjuju veštinu izvođe­ nja lažova. Krivica, strah, zadovoljstvo, sve to može biti pokazano u facijalnoj ekspresiji, glasu, pokretu tela, iako se lažov trudi da to sakrije. Čak i ako ne postoji neverbalno curenje, pokušaj da se spreči da do toga ne dođe može da proizvede znak prevare. Dva naredna poglavlja objašnjavaju kako se može otkriti prevara u recima, na telu, na licu.

IV

Otkrivanje prevare u recima, glasu ili na telu „А kako ti m ožeš zn a ti da sam te slagao?" „Laži se, dragi m oj dečače, odm ah otkrivaju, zbog toga što postoje tive vrste laži. Postoje laži koje im aju kratke noge i laži koje im aju duge noseve. Tvoja la žje , kao što se desilo, jed n a od onih koje im aju dug n o s.“

Pinokio (Pinocchio, 1892)

Ljudi bi, verovatno, lagali m anje kada bi m islili da p o stoji bilo kakav sig u ran z n ak laganja, ali takav ne postoji. Ne postoji zn a k prevare sam po sebi - ne postoji gest, facijalna ekspresija ili m išić­ ni trzaj koji sam p o sebi znači da osoba laže. Jedino postoje znaci da je osoba loše p rip rem ljen a, da p o k azan e em ocije nisu u sk la­ du sa p o stu p c im a te osobe. To su znaci p revare iz kojih proizilazi takozvano „cu ren je“. Lovci n a laži m o raju zn ati kako se em ocija odslikava u govoru, glasu, telu i licu, koji tragovi ostaju up rk o s p o kušajim a lažova da sakrije osećanja, šta je to što daje lažnu sli­ ku o em ociji. O tk riv an je neke prevare zahteva razu m evanje o n ih p o n a ša n ja koja p o k azu ju da lažov frizira svoje p o stu p k e kako bi uspeo u laganju. N ije baš jed n o sta v n o uhvatiti laž. Jedan p ro b lem m ože biti p a ­ ljba inform acija. Jako m n o g o stvari se m o ra uzeti u o b zir odje77

78

Laganj e

d n o m . Im a m n o g o različitih izvora inform acija - reči, pauze, zvuk glasa, ekspresija, p o k reti glave, gestovi, stav tela, disanje, crvenjenje ili bledilo, znojenje. Svi ovi izvori m o g u p ren o siti inform aciju isto v rem en o ili se v rem enski preklapati, boreći se za pažnju lovca na laži. S rećom , lovac n a laži ne p oklanja p o d je d n a k u pažnju sve­ m u što m o že da čuje i vidi. Nije svaki izvor in form acija za vrem e k o nverzacije p o u zd an . N eki izvori p ro p u štaju m n o g o više nego neki dru g i. P riličn o je č u d n o da većina ljudi najviše pažnje p o k la­ nja u p rav o n ajm an je p o u z d a n im izvorim a - recim a i facijalnim ek sp resijam a - i zato ih je tako lako prevariti. Lažovi o b ičn o ne n ad ziru , ne k o n tro lišu i ne p rik riv aju sve oblike svog po n ašan ja. O n i to, verovatno, ne bi m ogli čak i da žele. N ije n i v ero v atn o da bi neko m ogao u sp ešno kontro lisati sve što je u ra d io i što bi ga m oglo odati, o d glave do pete. U m esto toga, lažovi k riju i falsifikuju o no što očekuju da će d ru g i najviše gle­ dati. Lažovi teže da b u d u najpažljiviji kada biraju reči. U p ro c e ­ su o d ra sta n ja skoro svako n auči da većina ljudi pažljivo sluša šta je rečeno. R ecim a se p rid aje tako velika pažnja zbog toga što su one, očig led n o , najbogatiji, najdiferen ciran iji način k o m u n ic ira ­ nja. M n o g o više p o ru k a m ože se p ren eti, daleko brže, recim a nego licem , glasom ili telom . Lažovi cen zu rišu o n o što kažu, pažljivo kriju ći p o ru k e koje ne žele da p renesu, ne sam o zbog toga što su naučili da svako o braća p ažn ju na ovaj izvor kom unikacije, već i zbog toga što znaju da će biti m n o g o o d govorniji za svoje reči nego za zvuk glasa, facijalne ekspresije ili v ećinu telesnih pokreta. Jedna ekspresija ljutnje ili o šta r to n glasa m ogu se uvek poreći. Tužilac m o že biti stavljen u poziciju da se brani: „Vi ste to čuli tako. N ije bilo ljutnje u m o m glasu“. M nogo je teže poreći ljutitu reč. O n a je izgovorena, lako se m ože po n o v iti, teško p o tp u n o o d ­ b aciti, tj. p o reći da je izgovorena. D rugi razlog što se na reči brižljivo m o tri i što su one često važne p rilik o m p rik riv an ja je taj da ih je lako falsifikovati - stvari koje n isu istin ite saopštavaju se recim a. Z apravo, ono što će se reći m ože biti p re th o d n o n ap isan o i uvežbano. Sam o bi izuzetno uvežban glum ac m ogao da tako p recizn o isplanira svaku facijaln u ekspresiju, gest i glasovnu m odulaciju. Reči se lako izgovaraju,

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili n a telu

79

ponavljaju, iznova ponavljaju. G o v o rn ik im a staln u p o v ra tn u re ­ akciju, on čuje šta govori i to m u p om aže da p o d esi svoju p o ru k u . P o v ratn a reakcija sa lica, tela i glasovnog kan ala je m nogo m anje precizna. Posle reči, ljudi najveću p ažn ju p o k lan jaju licu. Ljudi slušaju k o m en tare o izgledu svojih lica: „Skloni taj izraz sa lica!“ - ,,Nasm ej se kad to kažeš!“ - „Ne gledaj m e tak o d rsk o “. Lice privlači pažn ju d elim ičn o i zbog toga što je o n o o zn ak a i sim bol našeg „ja“. To je glavni n ačin da razlik u jem o je d n u o so b u od druge. Lica su slike, ovekovečene na fotografijam a koje vise na zidovim a, stoje n a stolovim a i n ose se u to rb icam a i n o v čan icim a.1 N edavna istra ­ živanja su otkrila da je je d a n deo m ozga specijalizovan za p re p o ­ znavanje lica.2 P ostoje b ro jn i razlozi zbog kojih ljudi p o k lan jaju toliko pažnje licim a. Lice je p rim a rn o m esto za izražavanje em ocija. Z ajedno sa glasom , lice m ože sao p štiti slušaocu kako se govornik oseća u vezi sa o n im što govori - ali to ne m o ra biti uvek tačno, p o što lica m o g u lagati o osećanjim a. Ako slušalac im a pro b lem a sa slu ­ hom , gledanje u usne gov o rn ik a m ože m u p o m o ći da „d ešifruje“ izgovorene reči. U sm eren o st pažnje n a nečije lice takođe m ože om o g u ćiti p rik u p ljan je v ažn ih znakova koji su n eo p h o d n i za dalji to k razgovora. G ov o rn ici žele da znaju da li ih njihovi slušaoci prate. G ledanje u g ovornikovo lice u su štin i m ože značiti pažljivo slušanje, ali to nije n ajp o u zd an iji signal. U čtivi slušaoci, kojim a je dosad n o , m ogu gledati u govornikovo lice d o k im m isli lutaju ko zna gde. Slušaoci, tak o đ e, o h ra b ru ju govornika klim anjem glave i m rm ljan jem „ m m m -h m m “, ali i ovo m ože biti podvala.* U p o re đ e n ju sa p a žn jo m koja se p o k lan ja recim a i licu, telo i glas ne dobijaju m n o g o pažnje. N e gubi se m nogo, p o što telo obično p ru ža daleko m an je inform acija nego lice, a glas m nogo m anje nego reči. P okreti ru k u bi m ogli p re n e ti m n o g o p o ru k a, kao što to čine u zn ak o v n o m jeziku gluvih, ali p o k reti ru k u nisu uobičajeni u konverzaciji severn ih E vropljana i A m erikanaca tog * D ok govori, većina ljudi u velikoj m eri zavisi od ovakvih reakcija slušalaca i, ukoliko ih nem a, oni m ogu da sagovornika upitaju: „Da li me slušaš?“ Postoji i određen broj ljudi koje označavamo kao zatvorene sisteme - oni ne obraćaju nikakvu pažnju na to da li im sagovornici pružaju bilo kakve znake ohrabrenja za ono što govore.

8o

Lag an je

po rek la, osim ako je govor iz n ek ih razloga usk raćen .' Glas, kao i lice, m o že pokazati da li je n eko u zb u đ en ili ne, ali još nije p o znato da li glas m o že p ru žiti toliko info rm acija kao što m ože lice o tom e koje su em ocije doživljene. Lažovi o b ičn o n a d z iru i tru d e se da više k o n tro lišu svoje reči i lice - o n o čem u d ru g i p o k lan jaju veću p ažn ju - nego što k o n ­ tro lišu svoj glas i telo. O ni će im ati više u sp eh a sa recim a nego sa licim a. Falsifikovanje reči je lakše nego falsifikovanje facijalne ek ­ spresije zbog toga što je, kao što je ranije sp o m en u to , lakše uvežbati reči nego p okrete lica. Sakrivanje je, takođe, lakše. Ljudi lakše n a d z iru svoje reči nego svoje lice, cen zu rišući sve što bi ih m oglo odati. Lako je znati šta neko govori; m nogo je teže zn ati šta p o k a ­ zuje nečije lice. Jedino bi ogledalo, koje je uvek tu i pokazuje svaku našu ekspresiju, om ogućilo tako ja sn u p o v ratn u inform aciju, koju do b ijam o k ad a čujem o reči koje sm o izgovorili. U prkos senzitivn o sti n aših lica, koja m ože da n a m otkrije kada su m išići u tenziji i k ad a se p o k reću , m oja istraživanja p o k azu ju da većina ljudi ne k o risti m n o g o ovu inform aciju. Ljudi su retko svesni pojavljivanja ekspresija n a n jihovim licim a d o k one ne p o sta n u ek strem n e." Postoji još je d a n dru g i, važniji razlog zašto n a licu im a više znakova p revare nego u recim a. Lice je d ire k tn o povezano sa delovim a m ozga koji su uklju čen i u stvaranje em ocija, a reči nisu. K ada nešto izazove em ociju m išići lica p o čin ju n evoljno da se p o ­ kreću. Ljudi m o g u n au čiti, je d in o po svom izb o ru ili po navici, da o m etaju ove ekspresije, pokušavajući da ih p rik riju , sa m anjim ili većim u sp eh o m . P očetne facijalne ekspresije, koje n astaju on d a kada n ešto izazove em ociju, n isu voljno o d ab ran e, osim ukoliko nisu lažne. Facijalne ekspresije su d u aln i sistem - voljni i nevoljni, istin it i lažan, često isto v rem en o . U pravo zahvaljujući tom e faci­ jalne ekspresije i m ogu da b u d u tako složene, zbunjujuće i fasci* Na primer, radnici u pilani, koji m eđusobno moraju da kom uniciraju, ali su zbog buke u nem ogućnosti da to čine recima, koriste vrlo razvijen sistem gestikulacija rukam a. Piloti i radnici na pisti, iz istih razloga, takode imaju razvijen sistem gestikulacija. ** N eurobiolozi nisu sigurni kakva je neurološka šema koja nam pruža podatke o prom enam a u sopstvenom izrazu lica i da li m ozak registruje pom icanje m išića ili kože. Psiholozi se ne slažu u vezi s tim koliko ljudi osećaju sopstveni izraz lica u vrem e njegovog form ira­ nja. Moja istraživanja pokazuju da mi ne osećam o ekspresije koje sasvim dobro form ira­ mo i da veći deo vrem ena uopšte i ne obraćam o pažnju na facijalne senzacije.

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu

81

nirajuće. U n a re d n o m poglavlju ću d etaljnije objasniti n e u raln u različitost voljnih i n ev o ljn ih ekspresija. Ljudi koji su p o p riro d i sum njičavi treb a da poklone veću p a ­ žnju i glasu i telu nego što to čine. Glas je, kao i lice, povezan sa oblastim a m ozga koji su u vezi sa em ocijom . V eom a je teško sa k ri­ ti neke p ro m e n e u glasu koje se javljaju k ad a se em ocija pobudi. P ov ratn a reakcija o to m e kako glas zvuči, n e o p h o d n a lažovu da bi n ad zirao sopstveni glas, v ero v atn o nije tak o k o risn a u p o ređ e n ju sa o n o m kada su u p ita n ju izgovorene reči. Ljudi su izn en ađ en i kada p rv i p u t čuju sebe na m agnetofonskoj traci zbog toga što se n a d ziran je so p stv en o g glasa vrši d elim ičn o p u tem kostiju, i to zvuči drugačije. Telo je, tak o đ e, k o rista n izvor „cu ren ja“ i znakova prevare. Za razliku o d lica i glasa, većina telesn ih p o k re ta nije d irek tn o p o v e­ zana sa d elovim a m ozga koji su značajni za em ociju. N adziranje p o k re ta tela ne bi treb alo da b u d e teško. O so ba m ože osećati, i često vidi šta rad i n jen o telo. Prikrivanje telesn ih po k reta m oglo bi biti m n o g o lakše nego p rik riv an je facijalnih ekspresija ili gla­ sov n ih p ro m e n a za vrem e e m o cio n aln o g u zbuđenja. Ali većina ljudi se n e b rin e o tom e. O n i o d rastaju sa saznanjem da to nije n e o p h o d n o činiti. Ljudi retk o m isle da su o d g o v o rn i za on o što se o b elo d an ju je u n jih o v im telesn im akcijam a. N a telesno „cu renje“ se zbog toga ne ob raća pažnja. Svako je suviše zauzet gledanjem lica i v red n o v an jem reči. Iako svi m i zn am o da se recim a m ože lagati, m oje istraživa­ nje otkriva da ljudi d rže d ru g e za reč i da često bivaju prevareni. O vim ne sugerišem da reči tre b a p o tp u n o odbaciti. Ljudi prave verbalne om aške koje m o g u da u k ažu n a „cu renje“ i znake p re ­ vare. Č ak ako ne p o sto je greške u recim a, postoji nesklad izm eđu verbalne strategije i o n o g a što se otkriva glasom , telom i licem i što često odaje laž. Ali, većina znakova prevare na licu, telu i u glasu se zan em aru je ili se p o g rešn o in te rp re tira. To sam o tk rio u b ro jn im stu d ijam a u k o jim a sam tražio o d ljudi da p ro cene druge, p okazujući im v id eo -sn im ak . N eki su gledali sam o lice, d ru g i sam o telo, treći su, opet, slušali govor koji je bio p ro p u šte n k ro z filter što je učinilo da reči b u d u

82

Laganj e

nerazum ljive, a zvuk o stane onakav kakav jeste, a ostali su slušali ili čitali reči. Svako je gledao iste ljude - stu d en tk in je visoke škole za m edicinske sestre koje sam opisao u trećem poglavlju, koje su istin ito ili lažno govorile o svojim osećanjim a n astalim za vrem e gledanja film ova. P risetim o se d a su u tak o zvanim „istin itim “ in ­ terv ju im a ove stu d e n tk in je bile in stru ira n e da iskreno opišu svoja osećanja u vezi sa p rija tn im film om o okeanu. U takozvanim ,,obm anjivačkim “ in te rv ju im a one su bile in stru ira n e da ubede intervjuera da su gledale d ru g i p rijatan film o cveću u m esto filma koji su zaista gledale, a koji je prikazivao grozne m edicinske scene. In terv ju er nije m ogao vid eti koji su film stu d e n tk in je zapravo gle­ dale. O ve stu d e n tk in je su se v eo m a tru d ile da prevare intervjuera zbog toga što je o n o što se d obijalo iz te laži bilo veliko. O ne su verovale da je naš e k sp e rim e n t te stira o njihovu sp o so b n o st k o n tro lisanja e m o c io n a ln ih reakcija u h itn o j službi ili operacionoj sali. U našim prou čav an jim a koliko su ljudi sposobni da otkriju kada ove stu d en tk in je lažu, n ism o sam o bili zainteresovani da o t­ krijem o koji je izvor najbolji - lice, telo, glas ili reči, već, takođe, i da li su sum njičavi ljudi bolji o d o n ih koji ne očekuju da b u d u prevareni. P odelili sm o ljude koji su gledali ili slušali v id eo -tra k u u dve grupe. Kod n ek ih sm o p ro b u d ili su m n ju govoreći im p o n e ­ što o lju d im a koje je trebalo da procen ju ju , d o k sm o kod d ru g ih nastojali da o d ržim o poverenje. N epodozrivoj g ru p i nije ništa re ­ čeno o ek sp erim en tu ; nije ni sp o m en u ta m o g u ć n o st prevare ili laganja. M i sm o im sam o rekli da će gledati ili slušati ljude koji govore o n ek o m film u koji su gledali. D a ne bism o p ro b u d ili n ji­ hovu su m n ju mi sm o tražili da se, p o red iskrenosti, pro cen e i neki d ru g i aspekti p o sm a tra n ih osoba: prijateljsko oph o đ en je, ekstravertn o st, d o m in a n tn o st, sm eten o st, spokojstvo i tak o dalje. Iako su neke o d ovih stu d e n tk in ja bile k atastrofalni lažovi koje je bilo lako otk riti, većina je u spela da prevari n epodozrive procenjivače. Procenjivači koji su gledali sam o lice ili slušali sam o reči bili su najgori: procenjivali su da su stu d en tk in je veom a iskrene onda kada su one, u stvari, lagale. Ni sum njičavci nisu bili m n o ­ go bolji. O vim p rocenjivačim a je rečeno sve o in stru k cijam a koje su date stu d en tk in jam a, kao što im je i rečeno da osobe koje oni

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c im a , g la su ili n a telu

83

treb a da p ro cen e - ili lažu ili govore istinu. O d n jih je tra že n o da naprave sam o je d n u p ro c e n u - istin a ili p revara. Sam o je nekoliko njih procenjivalo, tačnije nego slučajnim nagađanjem , šta je šta. O n i koji su gledali sam o telo bili su najbolji, ali čak su i oni bili usp ešn i u sam o oko 65% svojih p ro cen a, kada je nivo verovatnoće bio 50%.3 N ekoliko ljudi je procenjivalo v eom a dobro, k o rek tn o identifikujući 85% lažova. N eki iz ove g ru p e u sp ešn ih procenjivača bili su veom a iskusni p sih o te ra p e u ti sa rep u tacijo m kliničkih eksperata. N eki su bili izu zetn o senzitivni ljudi iz d ru g ih profesi­ ja.* N e m o ra svako biti p rev aren je r postoji m o g u ć n o st da ljudi n a ­ uče kako da uhvate laž. Ljudi kojim a je rečen o n ešto od onoga što p rik azu jem u ovom i u n a re d n o m poglavlju sa usp eh o m su procenjivali kada stu d e n tk in je visoke škole za m edicinske sestre lažu, što je, takođe, i v ećina n ajisk u sn ijih p sih o tera p eu ta bila u stan ju da ustanovi. Z n aci n e k ih p revara m o g u biti naučeni. Lovac na laži im a veću šan su ako p rev ara uključuje em ociju, a lažov nije psih o p ata, debelo uvežban ili ro đ e n i lažov. Postoje tri cilja: o tk riti lažova što češće; p rev ariti se u p o g led u istine što m anje; te, ono najvažnije, p ro c e n iti k ad a nije m oguće p o stići neki od p re th o d n o n av ed en ih ciljeva.

Reči Izn en ađ u ju će je da m n o g e lažove u pravo izdaju njihove sopstvene reči, je r su n e m a rn i. N ije u p ita n ju to da oni nisu m ogli da sakriju o n o što su rekli, n iti je stvar u to m e da su pokušali da sakriju pa n isu uspeli, već su, jed n o stav n o , p ro p u stili da b u d u pažljivi d o k izm išljaju. R ukovodilac je d n e agencije za zapošljava­ nje opisao je je d n o g m o m k a koji se prijavio njegovoj agenciji p o d dva različita im en a u to k u iste godine. K ada ga je upitao kojim * M nogi psiholozi su pokušali da otkriju šta je to što nekoga čini dobrim ili lošim sudijam a kada su u pitanju ljudi. Nije puno toga postignuto u ovom pogledu. Pregled ovog istraživanja se m ože naći u članku M orin O’Saliven „M easuring the Ability to Recognize Facial Expressions of Em otion“, u: Emotion in the Human Face, ur. Pol Ekman (New York: Cam bridge University Press, 1982).

84

L aganj e

im en o m treb a da ga oslovi, „čovek koji je sebe prvo nazvao Lesli D ’E nter (Leslie D ’A inter), ali kasnije se prozvao Lester D ejnter (Lester D ain ter), nastavio [je] da izvrdava ne odustajući. O bjasnio je da je p ro m e n io svoje im e zbog toga što je Lesli zvučalo suviše ženski, a p rezim e da bi bilo lakše za izgovor. Ali njegove p re p o ru ­ ke su bile stv arn o pro v id n e. O n je p red ao tri v atren a pism a koja ga p re p o ru č u ju . Sva tri ‘poslodavca’ su p o g rešn o napisala istu re č“.4 Č ak i pažljivog lažova m ože izdati o no što je S igm und Frojd p rv i identifikovao kao jezičku om ašku. U Psihopatologiji svakod­ nevnog života ( The Psychopathology o f Everyday Life) Frojd je p o k azao k ako greške u sv ak o d n ev n o m životu, takve kao što su jezičke om aške, zaboravljanje im en a bliskih osoba i greške u či­ tan ju i pisanju, n isu slučajni već značajni događaji koji otkrivaju u n u tra šn je psihičke konflikte. O m aška izražava, govorio je on, o n o što neko nije želeo da kaže: ona postaje m o d u s sam oizdaje“.5 Frojd se nije p o seb n o bavio p rev aro m , ali jed an o d njegovih p r i­ m era pokazu je kako je om ašk a odala laž. P rim e r opisuje iskustvo d r Brila, je d n o g o d F rojdovih ra n ih i d o b ro p o z n a tih sledbenika: Jedne večeri, d o k sam šetao sa d r F rinkom , p retresali sm o n eka pitan ja koja su se o d n o sila n a n ju jo ršk o p sih o an alitičk o društvo. Sreli sm o kolegu, d r R., koga nisam video g o d in am a i o čijem p riv atn o m životu n isam znao ništa. Bilo nam je drag o što sm o se sreli p o novo i, n a m oj poziv, on nam se p r i­ d ru ž io u kafeu, gde sm o sedeli dva sata i živo razgovarali. Izgledalo je da on zna neke p o jed in o sti o m en i zato što se posle uobičajenog p o z d rav lja ­ nja raspitivao za m oje dete i rekao m i da je p o v rem en o slušao o m en i od zajedničkog prijatelja i o d uvek se interesovao za m oj rad i čitao o njem u u m ed ic in sk im časopisim a. N a m oje pitanje da li je oženjen odgovorio je o d re č n o i dodao: „Z ar bi treb alo da čovek kao ja b u d e oženjen?“ K ada sm o izlazili iz kafea, on se izn en ad a o k re n u o p re m a m eni i rekao: „Voleo b ih da zn am šta b iste vi u ra d ili u slučaju kao što je ovaj: p o znajem m ed icin sk u se stru koja je bila u p leten a u b ra k o ra z v o d n u p a rn ic u kao su ­ krivac. Supruga je tužila m u ža i o značila tu. m edicinsku sestru kao su k riv ­ ca, i on je dobio razvod“. Ja sam ga p re k in u o govoreći m u: „M islite, ona je dobila razv o d “. O n se m o m e n ta ln o ispravio, rekavši: „D a, naravno, ona je dobila razvod“, i n astavio da m i p riča kako je m ed icin sk a sestra bila tako p o g o đ en a b ra k o ra z v o d n o m p a rn ic o m i skandalom koji je p ratio celu stvar da je počela da pije, p o sta la v eom a n e rv o zn a i tako dalje; tražio je od m ene savet kako da je leči.

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu

85

Č im sam ispravio njegovu grešku, tražio sam da m i to razjasni, ali sam dob io uobičajeno čuđenje: zar n e m a svako o d nas pravo da napravi jezičku om ašku? To je bila sam o slučajnost, n išta nije stajalo iza toga, i tako dalje. O dgovorio sam da svaka greška u govoru m o ra im ati svoj razlog, tak o da b ih ja, da m i on ranije nije sao p štio da je neo žen jen , bio n aveden da p re t­ p o sta v im da je on bio ju n a k te priče; u to m slučaju bi om aška m ogla biti o bjašnjena njegovom željom da o n dobije razvod, a ne njegova žena, iz čega proizilazi da ne bi m o rao (po n a šim z ak o n im a o brak u ) da plaća iz d rž a ­ vanje, i tako bi p o novo m o g ao da se oženi u državi N jujork. O n je u p o rn o p o ricao m oju p re tp o sta v k u , ali p re te ra n a e m o c io n aln a reakcija koja je to p ratila, u kojoj je p okazao p rim e tn e znake u z n e m ire n o sti p raćen e sm ehom , sam o je pojačala m oje sum nje. N a m oj poziv da bi treb alo da kaže istin u u in te resu nauke, odgovorio je: „O sim ukoliko ne želite da n a m e rn o lažem , m o ra biti da verujete da n ik ad a nisam bio oženjen, p a je vaša p sih o a n a litič ­ ka in te rp reta cija p o g re šn a “. D o d ao je i to da neko ko p o k lan ja p ažnju sva­ koj sitnici stvarno jeste opasan. O n d a se, izn en ad a, setio da je im ao jed a n d ru g i sastan ak i n a p u stio nas. I d r F rin k i ja sm o bili, ipak, uvereni da je m oja in te rp reta cija njegove om aške bila tač n a i ja sam o dlučio da to p o tv rd im ili o p o v rg n em daljim ispitivanjem . N ekoliko d a n a k asnije p o se tio sam suseda, starog prijatelja d o k to ra R„ koji je u svem u p o tv rd io m oje objašnjenje. B rakorazvodna p a r­ n ica je o d rž an a pre nekoliko nedelja i m ed ic in sk a sestra je bila pozvana kao su k riv a c .6

F rojd je rekao: „Suzbijanje nam ere govornika da nešto kaže jeste neophodan uslov za ja v lja n je jezičke om aške“ (k u rz iv u o rig in alu ).7 Suzbijanje bi m oglo biti voljno u slučaju da govornik laže, ali Frojd je bio više zainteresovan za slučajeve u kojim a govornik nije svestan suzbijanja. K ada se javi om aška g o v o rn ik m ože p re p o zn ati šta je to bilo suzbijeno, ali se m ože desiti da čak ni tada govornik • ne p o stan e svestan toga. Lovac na laži m o ra b iti o p rezan i ne sm e p retpostavljati da je svaka n ačin jen a om aška d o kaz da neko laže. O bično, poznavanje kontek sta u kom e se om ašk a d o gađa p om aže da se p o uzdanije pro cen i da li ona ukazuje na laž ili ne. Lovac na laži, takođe, ne sm e upasti u grešku sm atraju ći da neko govori istin u sam o zato što ne pravi om aške. M noge laži su izvedene bez ikakvih o m aš­ ki. Frojd nije o bjasnio zašto se neke laži o tk rivaju zahvaljujući om aškam a, a većina d ru g ih ne. Postoje razlozi da se pom isli kako se om aške dešavaju o n d a k ad a lažov želi da b ude uhvaćen, onda

86

Laganj e

kad a p o sto ji velika krivica zbog laganja. D r R. bi, svakako, trebalo da oseća k riv icu zbog laganja svog cenjenog kolege. M eđ u tim , nije bilo p ro u čav an ja - ili čak ozbiljnijeg razm išljanja koje bi objasnilo zašto om aške o d aju sam o neke laži. T irad e su treći n ačin na koji lažovi m o g u odati sam i sebe p u ­ tem reči. T irad a je drug ačija o d om aške. G ovornička n e sm o tre ­ n o st više odaje lažova nego reč ili dve. Inform acije ne izleću iz u sta govo rn ik a - one, prosto, kuljaju. Lažov je p o n e t em ocijom i zbog toga gubi sam o k o n tro lu uviđajući suviše kasno kakve su po sledice o n o g a što je sam otkrio. Ako lažov uspe da zadrži hladn o k rv n o st često i ne otkriva inform acije koje m u m ogu n an eti štetu. O b u zeto st em ocijam a, kao što su razjarenost, užas, strah, n elag o d n o st pritisk a, i p ro u zro k u je da lažov otkrije inform aciju. K ada je Tom B rokou p ravio in terv ju e za em isiju Today Show na N B C televiziji opisao je četv rti izvor znakova prevare. „Najveći broj znakova p revare koje sam dobijao o d ljudi bili su verbalni, a ne fizički znaci. N isam gledao u lice osobe da bih dobio znake da ona laže. O n o za čim sam trag ao bili su uvijeni odgovori ili n e p ri­ ro d n a v rd a n ja .“8 N ekoliko stu d ija koje su istraživale p re v aru po tkrepile su Brokovljevu slutnju, p ronalazeći da su neki ljudi, kada su lagali, odgovarali veom a in d ire k tn o i zaobilazno, dajući više in fo rm acija nego što je bilo traženo. D ru g a istraživanja su p o k a ­ zala upravo su p ro tn o : većina ljudi je bila suviše p re p re d en a da bi izvrdavala i odgovarala indirektno.* M ožda Tom B rokou ne uzim a * Teško je reći kako bi ova, a i druge kontradikcije koje srećemo u literaturi u vezi sa istraživanjem prevare mogle da se interpretiraju, jer se i sam im eksperim entim a ne može baš previše verovati. Skoro u svim istraživanjima ovog tipa ispitanici su bili studenti i lagali su u vezi sa trivijalnim stvarim a, od kojih m alo šta zavisi. Malo je eksperim enata vezanih za laž koji preciziraju kakva je vrsta laži koja se ispituje. Obično se laž bira na osnovu toga koliko je eksperim ent s njom lako izvesti u laboratorijskim uslovima. Na primer, od studenata se tražilo da što ubedljivije obrazlože stav u vezi sa sm rtnom kaznom ili aborlusom koji je suprotan njihovim ličnim ubedenjim a. U drugim istraživanjim a se od stu ­ denata tražilo da najpre kažu da li im se osoba sa fotografije dopada ili ne, a da se zatim pretvaraju da imaju mišljenje suprotno tom prvobitnom . Obično ovakvi eksperim enti ne uspeju da istraže odnos lažova i žrtve laži i kako taj odnos utiče na napor koji lažovi ulažu kroz proces laganja. Najčešće se lažov i žrtva i ne poznaju i nem a razloga da pom isle da će se ponovo sresti. Ponekad čak i nem a prave žrtve laži, već lažov im a zadatak da slaže mašinu. Jedan noviji, ali ne previše kritički pregled lakvih eksperim enata m ožete pogledali u članku M irona Cukerm ana, Bele De Paulo i Roberta Rozentala naslovljenim sa „Verbal and Nonverbal C om m unication o f D eception“, u: Advances in Experimental Social Psychology, Vol. 14 (New York: Academic Press, 1981).

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec ima , g l a s u ili na telu

87

u o b zir ove lazove. Bilo bi daleko o p asn ije ako bism o za iskrenu osobu pom islili d a je varalica sam o zato što sm o p rim etili da ona govori uvijeno i zaobilazno. N eki ljudi uvek govore tako. K od njih to nije zn ak laganja; to je, prosto, n ačin na koji oni govore. N eko po n ašan je koje pred stav lja k o ristan zn ak p rev are za neke ljude je sam o uobičajeni deo njihovog p o našanja. M o gućnost da se takvi ljudi p o g rešn o p ro cen e ja ću nazvati B rokovljevim rizikom . Lovci na laži su p o d lo žn i Brokovljevom riziku k ad a ne p o znaju o su m n ji­ čenog i kada im nije p o z n a ta o so b en o st tip ičn o g p o n ašan ja osobe u koju sum njaju. U šestom poglavlju ću p ro d isk u to v ati n ačine na koje se Brokovljev rizik m ože izbeći. D osadašnja istraživanja n isu o tk rila nikakve d ruge izvore p ro ­ pu štan ja i prevare u recim a. P retp o stav ljam da m nogo više njih i neće biti otkriveno. Kao što sam ranije opisao, za varalicu je suviše lako da sakrije i falsifikuje je č i, iako se greške zaista događaju n esm o tren e greške, om aške, tirad e i zaobilazan ili in d irek tan go­ vor.

Glas U glas se ubraja sve o n o što je uklju čen o u govor, osim sam ih reči. N ajrasp ro stran jen iji vokalni znaci p revare su pauze. Pauze m o g u biti suviše duge ili suviše učestale. O klevanje na p o četk u nečijeg govora, n aro čito ako se ono javlja kada neko odgovara na pitanje, m ože p ro b u d iti su m n ju . S um nju m o g u izazvati i kraće pauze za vrem e govora ako se javljaju dovoljno često. G ovorne greške m ogu, tak o đ e, ukazati na p rev aru . Pod njim a se p o d raz u m evaju „n e-reči“, takve kao što su „ah“, „aaa“, i „ u h h “; ponavljanja kao, na p rim er: „Ja, ja, ja m islim , ja s tv a r n o ...“; te delovi reči, kao u p rim eru : „M eni se zais- zaista to d o p a d a “. O vi vokalni znaci p revare, kao što su govorne greške i pauze, m o g u se javiti iz dva p o v ezana razloga. D ešava se da onaj koji laže ne m ože u n a p re d da isp lan ira svoju strategiju. Ako nije očekivao da treb a da laže ili ako se sp rem io da laže ali nije an ticipirao neko o d re đ e n o pitanje, on m ože pokazati oklevanje u govoru ili praviti

88

Laganj e

govorne greške. Ali, ovo se, tak o đ e, m ože javiti i on d a kada je stra ­ tegija d o b ro prip rem ljen a. In ten ziv an strah da ne b u d e uhvać,en u laži m ože p ro u zro k o v ati da se i p rip rem ljen i lažov zbuni, u z d rm a i zaboravi n a svoju strategiju. S trah od hvatanja u laži m ože se, ta ­ kođe, p o m ešati sa greškam a loše p rip rem ljen o g lažova. Kada čuje kako loše zvuči, lažov m ože p o sta ti još uplašeniji da će biti uh v a­ ćen, što sam o povećava njegove pauze i govorne greške. P revara se, takođe, m ože o tk riti i zvukom glasa. Iako većina od nas veruje da n am zvuk nečijeg glasa m ože o tk riti koju em ociju ta osoba oseća, nau čn ici koji proučavaju glas u to još nisu sigurni. O ni su o tk rili izvesne m e to d e razlikovanja n ep rijatn ih od p rija t­ n ih glasova, ali još ne znaju da li je zvuk glasa različit za svaku od n e p rija tn ih em ocija: ljutnju, strah , bol, o d v ra tn o st ili prezir. Ja veru je m da će se takve razlike v rem en o m otk riti. Z a sada ću opisati ono što se zna i o no što bi m oglo da obećava. N ajbolje d o k u m en to v an vokalni zn ak em ocije je visina tona. Kod skoro 70 p ro cen ata p ro u čav an ih isp itanika to n glasa je p o ­ stajao viši kada bi o n bio u z n em iren . V erovatno je ovo najtačnije za stanje u zn em iren o sti p ro v o ciran o o sećanjem ljutnje ili straha. Postoji dokaz da visina to n a o p ad a sa tu g o m ili žalošću, ali ovo nije sasvim sigurno. N aučnici jo š n isu saznali da li se visina to n a m enja sa uzb u đ en jem , b o lo m , o d v ra tn o šć u ili p rezirom . D rugi znaci em ocije, koji n isu tak o d o b ro u stan o v ljen i ali obećavaju, su: glasniji, brži govor k o d lju tn je ili stra h a i m ekši, sporiji govor kod tuge. N ap red ak u ovoj oblasti izučavanja verovatno zavisi od m eren ja d ru g ih aspekata glasa, kao što su kvalitet glasa, tip glasa, energetski sp ek tar glasa u g ru p a m a različite frekvencije i m erenje p ro m e n a u glasu koje su p o v ezane sa d isan jem 9. P ro m en e u glasu koje p ro u z ro k u je em ocija nije lako sakriti. Posebno - ako se p okušavaju sak riti em ocije koje su doživljene u tre n u tk u laganja - p o sto ji d o b ra šansa da „stvar p ro c u ri“. Ako je cilj laganja bio da se sakrije stra h ili ljutnja, glas bi trebalo da zvuči više i glasnije, a brzin a govora bi treb alo da b u d e veća. P otpuno su p ro tn e p ro m en e u glasu m o g u „ p ro p u stiti“ osećanje tuge koje lažov pokušava da sakrije. Z vuk glasa, takođe, m ože b iti izd ajn ik laži ako lažov nije p o ­ kušao da sakrije em ocije koje su se n a k n a d n o pojavile. Strepnja

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili na telu

89

da se ne otkrije p rev ara učiniće da glas zvuči uplašeno. Krivica zbog p revare m ože p ro u zro k o v ati takve p ro m e n e u zvuku glasa koje su iste kao kad je neko tužan, ali ovo je sam o nagađanje. Nije sasvim jasn o da li uživanje u prev ari p ro u zro k u je niz p ro m en a u glasu koje se m o g u izdvojiti i izm eriti. V erujem da svaka vrsta uzb u đ en ja im a svoje specifično vokalno obeležje, ali ovo tek treba da b u d e utvrđeno. N aš e k sp erim en t sa stu d e n tk in ja m a visoke škole za m edicinske sestre bio je jed an o d p rv ih ek sp erim en ata koji je ukazao na p ro m en e u visini to n a glasa za vrem e p rev are.10 O tk rili sm o da je to n glasa p ostajao viši za vrem e laganja. Verovali sm o da se to događa zato što su stu d en tk in je bile uplašene. Postojala su dva razloga da o ne dožive ovu em ociju. U činili sm o sve što sm o m ogli da uveća­ m o njihove gubitke ukoliko laž ne uspe, tak o da je razum ljivo da su one m orale da osete jak strah da ne b u d u uhvaćene u laži. P o ­ red toga, gledanje krv av ih m ed icin sk ih scena p ro b u d ilo je in te n ­ zivan stra h k od n ek ih stu d en tk in ja. M i m o žd a i ne bism o otkrili ovu pojavu da je bilo koji o d p o m e n u tih izvora strah a bio slabiji. P retp o stav im o da sm o p roučavali ljude čiji izb or profesije nije bio od značaja za n ašu stu d iju , ljude za koje je to bio sam o e k sp eri­ m en t. M ali rizik m o ž d a ne b u d i dovoljan stra h koji p rouzrokuje p ro m e n u u visini tona. Ili, pretp o stav im o da sm o p o m e n u tim stu ­ den tk in ja m a visoke m ed icin sk e škole p okazali film o detetu koje um ire, što bi v erovatnije izazvalo tu g u nego strah. Iako bi njihov stra h da ne b u d u u h v aćen e u laži m ogao pod ići visinu njihovog glasa, ova reakcija bi m ogla biti n eu tralisan a osećanjem tuge, koje sp u šta v isin u glasa. P odizanje glasa, sam o p o sebi, nije zn ak prevare. O n o je znak strah a ili ljutnje, m o žd a i u zbuđenja. D a li to znači, uzim ajući naš ek sp erim en t u obzir, da vokalni znaci ovih em ocija ukazuju na to da stu d en tk in ja koja tv rd i da oseća zadovoljstvo zbog p rizora cveća u film u - laže? Z b o g toga je i opasn o da se svaki vokalni znak em ocije in te rp re tira kao dokaz o prevari. I osoba koja govori istin u , ako je z a b rin u ta da joj neće poverovati, m ože izraziti svoj stra h p o d izan jem glasa - baš kao i lažov koji se plaši da ne bude uhvaćen. P roblem koji im aju lovci na laži je u tom e što su i n e ­

90

Laganj e

vini, tak o đ e, p o n e k a d em o cio n aln o u zb u đ en i baš kao i lažovi. U daljoj d iskusiji o ovom p ro b lem u - i n ačin im a u n o šen ja zabune u lovčevu in te rp re ta ciju d ru g ih m o g u ćih tragova prevare - zvaću to O telovom greškom . Ja ću, u šestom poglavlju, d etaljn o razm o triti ovu grešku i o b jasn iti na koji n ačin lovac na laži m ože da p o sta ­ ne o b azriv i ne napravi je. To, n ažalost, nije lako izbeći. Glasovne p ro m e n e koje m o g u o d ati p re v a ru su, tak ođe, p o d lo ž n e Brokovljevom rizik u (in d iv id u aln e razlike u em o cio n a ln o m p onašanju), o kom e je ran ije bilo reči u vezi sa pauzam a i greškam a u govoru. Baš kao što v okalni zn ak em ocije, kao što je visina glasa, nije uvek zn ak laži, tako i o d su stv o bilo kakvog vokalnog znaka em o ­ cije nije n u ž n o dokaz istinitosti. P itanje v ero d o sto jn o sti svedočenja D žo n a D in a na saslušanju u Senatu p o v o d o m afere Votergejt, koje je p ren o sila n acio n aln a televizija, donekle je zavisilo od toga k ako je bilo in te rp re tira n o o d su stv o em ocije u njegovom glasu njegovom upadljivo n isk o m (rav n o m ) glasu. Svedočenje D žona D ina, savetnika p re d se d n ik a N iksona, obavljeno je dvanaest m eseci posle provale u votergejtski štab d em o k ratsk o g n acionalnog k om iteta. M esec d an a ranije, N ik so n je k o n ač n o p rizn ao njegovu p o m o ć u pok u šaju da p rik rije V otergejt provalu, ali je poricao da je n ešto z n ao o tom e. P rem a recim a saveznog sudije D žona Sirike: „Sitna riba u p rik riv an ju provale bila je skoro uhvaćena u zam ku, uglavnom zahvaljujući svedočenjim a je d n ih p ro tiv d ru g ih . Još je trebalo u tv rd iti stv arn u krivicu ili n e v in o st ljudi sa vrha. A D inovo sve­ d očenje je trebalo da b u d e u c e n tru te stv a ri... D in je tvrdio (u svom svedočenju u S enatu) da je p o n o v o rekao N ik so n u da će biti p o tre b n o m ilio n d o lara da se u ću tk aju o p tu žen i iz Votergejt provale i N ik so n je o d g o v o rio da novac m ože da se nabavi. Bez ikakvog šoka, bez besa, bez p o rican ja. Bila je to najsenzacionalnija D inova optužba. O n je rekao da je N ik so n lično o d o b rio isplatu o p tu ž e n ih .“11 Bela kuća je sledećeg d a n a o sp o rila D inove tvrdnje. U svojim m em o arim a, koji su objavljeni p e t g o d in a kasnije, N ikson je re ­ kao: „Na svedočenje D žona D in a p o v o d o m V otergejta gledao sam kao na veštu m ešavinu istin e i laži, istinski m o g u ćih po g rešn ih tu ­

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu

91

m ačenja i n esu m n jiv o svesnih iskrivljavanja. U p o kušaju da u m a ­ nji sopstvenu ulogu u to m e, o n je svoju celo k u p n u obaveštenost o p rik riv an ju , kao i so p stv en u an k sio zn o st, p rem estio u reči i akcije d ru g ih “.12 U to vrem e n ap ad na D ina je bio m n o g o grublji. Priče, koje su, p rem a opštoj p retp o stav ci išle iz Bele kuće, a koje su procurile u štam pi, tvrd ile su da je D in lagao n ap adajući pred sed n ik a zbog toga što se plašio da će biti h o m o sek su aln o n a p a d n u t ako ode u zatvor. To je bila D inova reč p ro tiv N iksonove i m alo ljudi je zasigurno znalo koji je o d njih govorio istinu. O pisujući svoje sum nje, sudija Sirika je rekao: „M o ram reći da sam bio skeptičan prem a D inovim tv rd n jam a. O n je sam , očigledno, bio ključna figura u p rik riv a ­ n ju ... Im ao je m n o g o da iz g u b i... U to vrem e m i se činilo da je D in m ogao da b u d e više zainteresovan da zaštiti sebe, uvlačeći pri to m e p red sed n ik a, nego da kaže istin u “.13 Sirika je n astavio da opisuje kakav je u tisak na njega ostavio D in o v glas: „D an im a p o što je p ro čitao svoju izjavu članovi k o m i­ sije su ga zasipali n ep rijateljsk im pitan jim a. Ali, on se držao svoje priče. N ije izgledalo da je u z n e m ire n n a bilo koji način. N jegov ravan, n e e m o c io n a ln i to n glasa činio ga je uverljivim “.14 N eko ko govori rav n im to n o m (bez dizanja i sp u štan ja glasa, prim . prev.) d ru g im a m ože izgledati sam o k o n tro lisan o , što m ože sugerisati da o n n ešto krije. D a ne bi došlo do p o g rešn e in terp retacije D inovog rav n o g to n a glasa treb a p re th o d n o znati da li je taj to n k a ra k te ri­ stičan za njega ili ne. N epokazivanje znakova em ocije u glasu nije neizostavno dokaz istinitosti; neki ljudi n ik a d ne p o k azu ju em ociju, b ar ne u svom glasu. Č ak i em o tiv n i ljudi m o žd a ne bi p okazali em ociju dok lažu o nekoj o d re đ e n o j stvari. Sudija Sirika je bio p o d lo ž an Brokovom riziku. P risetim o se da je n o v in a r Tom Broko rekao da svako okolišenje u g o voru in te rp re tira kao zn ak laganja, a da sam ja ob ja­ snio da bi on m o g ao b iti u zabludi zbog takve interp retacije je r neke osobe uvek govore na taj način. Sada bi sudija Sirika m ogao da n ap rav i su p ro tn u grešku - da oceni da je neko iskren je r u n je ­ govom p o n a ša n ju n em a znakova prevare, ne uzim ajući u obzir da neki ljudi n ik ad a ne p o k azu ju znake prevare.

92

Laganj e

O be greške proizilaze iz činjenice da se osobe razlikuju po svo­ joj em o cio n aln o j ekspresivnosti. Lovac na laži je p o d lo ž an greš­ kam a ukoliko ne zna kako izgleda u običajeno em o cio n aln o p o n a ­ šanje o so b e u koju sum nja. N em a Brokovljevog rizika ako nem a p o u z d a n ih b ih ejv io raln ih znakova prevare. O n d a lovci na laži n e ­ m aju na šta da se oslone. A k ad a bi bihejv io ralni znaci bili sasvim p o u z d a n i za sve ljude, a ne za većinu, ne bi ni p o stojao Brokovljev rizik. N e postoji zn a k prevare koji je p o u zd a n za sva ljudska bića, ali p o je d in a č n o i u k o m binaciji oni m o g u da p o m o g n u lovcu na laži da p ro cen i većinu ljudi. Supruga, prijatelji i saradnici D žona D in a znali bi da li je on sličan većini ljudi u pokazivanju em ocije u glasu ili je n eo b ičn o sp o so b an da kontro liše svoj glas. Pošto sudija Sirika nije ran ije pozn av ao D ina, bio je p o d lo ž an B rokovljevom riziku. D inovo m irn o svedočenje daje n am još je d n u p ouku. Lovac na laži uvek m o ra da uzm e u o b zir m o g u ćn o st da bi o su m n jičen i m ogao biti n eo b ičn o n a d a re n izvođač, toliko sp o so b an da prikrije svoje p o n ašan je da nije m og u će zn ati da li laže ili ne. Po svojoj vla­ stitoj p ro cen i, D žon D in je bio tako n a d a re n izvođač. Č inilo se da o n u n a p re d zna n ačin na koji će sudija Sirika i dru g i in terp re tira ti njegovo p o našanje. P lan iraju ći kako da se p onaša za vrem e svedočenja, o n iznosi sledeća razm išljanja: „Bilo bi m i lako da se u toku m o g svedočenja p o n ašam suviše d ra m a tič n o ili suviše nezaintere so v a n o ... O dlučio sam da ću čitati ujed n ačeno, neem o cio n aln o , o no lik o h la d n o koliko je to m oguće i o dgovarati n a pitanja na isti n a č in ... Ljudi su skloni da pom isle da će neko ko govori istin u biti spo k o jan “.15 K ada je završio svoje svedočenje - započelo je u n a ­ k rsn o ispitivanje - D in je rekao da je p o stao p riličn o em otivan: „Z nao sam da m i je svega do sta, osećao sam se u sam ljen im i n e ­ m o ć n im p red p red sed n ik o v o m m oći. D u boko sam u d a h n u o kako bi izgledalo da razm išljam ; b o rio sam se da ostvarim k o n tro lu nad so b o m ... Ne sm eš da pokažeš em ocije, rekao sam sebi. Štam pa će se o k o m iti na to kao na z n ak kukavičke slabosti“.16 Č injenica da je D inovo izvođenje bilo tako sm išljeno, da je on bio tako talentovan da kontroliše svoje po n ašan je, ne znači n e m in o v n o da je on bio lažov, sam o znači da je treb alo da d ru g i b u d u obazrivi u in te rp re ­ taciji njegovog p o našanja. U stvari, kasniji dokazi sugerišu da je

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu

93

D inovo svedočenje bilo većim delom istin ito , a da je lagao N ikson koji, za razliku od D ina, nije bio talen to v an izvođač. P oslednju stvar koju ćem o ra z m o triti pre nego što ostavim o glas jeste tv rd n ja da postoje m ašine koje m o g u da autom atski i tačno o tk riju laži u glasu. U njih spadaju psihološki procenjivač stresa (Psychological Stress Evaluator - PSE), an alizator glasa (M ark II Voice A nalyzer), analizato r stresa u glasu ( Voice Stress Analyzer), psih o lo šk i analizato r stresa (Psychological Stress A nalyzer - PSA), hagot (H agoth) i ap arat za praćen je n ap eto sti u glasu ( Voice Stress M onitor). P roizvođači ovih nap rav a tvrde da m o g u da o tk riju laž u glasu, čak i preko telefona. N aravno, kao što njihova im en a sugerišu, ove naprave otkriv aju stres, a ne laž. N e postoji znak sam e laži u glasu, je d in o p o sto ji z n ak n egativnih em ocija. Proizvođači ovih p riličn o skupih nap rav a n isu bili suviše isk ren i da upozore k o risn ik a da one m o g u p ro p u stiti lažove koji ne osećaju negativne em ocije i p o g rešno p ro c e n iti n evine ljude koji su uzn em iren i. N a ­ učnici specijalizovani za proučavanje glasa i oni koji su se specijalizovali za korišćenje d ru g ih teh n ik a za otkrivanje laži pro n ašli su da ove m ašin e o tkrivaju laži p u k im slučajem , a nisu jako uspešne čak n i k od lakših zad atak a kada treb a da se u tv rd i da li je neko u zn em iren ili n e .17 N e čini se da ovo im a ikakav uticaj na njihovu prodaju. M o g u ćn o st p o sto jan ja nenam etljivog n ačina da se o tk ri­ ju laži, n ačin a koji sig u rn o „pali“, suviše je m u tna.

Telo U je d n o m ek sp e rim e n tu koji je način jen za vrem e m ojih s tu ­ d en tsk ih dana, p re više o d d vadeset p e t g odina, video sam kako sa ­ krivena osećanja „ eu re“ k ro z telesne po k rete. Tada nije bilo m n o ­ go n au čn ih dokaza o to m e da li telesni p o k reti daju tačnu sliku o em ocijam a ili ličnosti. N ekoliko p sih o terap eu ta je m islilo tako, ali su b ihejvioristi, koji su u to v rem e vladali akad em skom psih o lo g i­ jom , odbacili njihove tv rd n je kao n ep o tv rđ e n e anegdote. M n o g o ­ bro jn e studije u p e rio d u o d 1914. do 1954. g odine nisu uspele da p ro n a đ u p o tv rd u za svoje tv rd n je da n ev erb aln o ponašanje pruža

94

Laganj e

tačn u in fo rm aciju o em ociji i ličnosti. A kadem ska psihologija je bila p o n o sn a n a n ačin na koji su n au čn i ek sp erim en ti pokazali da je laičko verovanje u m o g u ćn o st čitanja em ocije ili ličnosti sa lica ili tela - zapravo m it. O ni m alo b ro jn i n aučnici koji izučavaju d ru štv e n e nauke, ili te ra p e u ti koji su nastavili da pišu o telesnom p o k retu , sm a tra n i su naivcim a, slab o u m n im a ili šarlatan im a, slič­ no o n im a koji su bili zainteresovani za ESP i grafologiju. N isam m o g ao da p o v eru jem da je to tako. G ledajući telesne p o ­ k rete za v rem e seansi g ru p n e terapije bio sam u b eđ en da m ogu da kažem ko je bio u z n e m ire n i zbog čega. Sa najvećim m ogućim o p tim iz m o m stu d e n ta koji je završio p rv u g o d in u sp rem ao sam se da nav ed em akad em sk u psih o lo g iju da p ro m en i svoj pogled na n ev erb aln o p o našanje. Sm islio sam ek sp erim en t kako bih d o k a­ zao da se telesni p o k reti m enjaju k ad a je neko p o d stresom . Izvor stresa je bio m oj stariji p ro feso r koji je p rihvatio plan koji sam sm islio - da razgovara sa m o jim k o leg am a-stu d en tim a o stvarim a na koje sm o, kao što sam znao, svi m i bili osetljivi. D ok je skrivena k am era sn im ala njihovo po n ašan je, p ro feso r je p ita o ove p sih o lo ­ ge ,,u začetk u “ šta p lan iraju da rad e kada završe svoje obučavanje. O n i koji su p o m e n u li istraživanje bili su n a p a d n u ti što se kriju u lab o rato riji i izbegavaju o d g o v o rn o st da p o m o g n u ljudim a koji pate o d m e n ta ln ih bolesti. O n i koji su p lan irali da daju takvu v r­ stu p o m o ć i obavljajući p sih o te ra p iju bili su k ritikovani što jed in o žele da zarade novac i izb eg n u o d g o v o rn o st da p re d u zm u istra ­ živanja koja su p o tre b n a da bi se o tk rio način lečenja m e n ta ln ih bolesti. O n je, takođe, p itao da li je stu d en t ikada bio p acijent u psih o terap iji. O ni koji su rekli „d a“ bili su p itan i kako se on d a n ad aju da m o g u da p o m o g n u d ru g im a ako su i sam i bili bolesni. A ko se n isu podvrgavali p sih o terap iji on ih je n a p ad a o što p o k u ­ šavaju da p o m o g n u d ru g im a p re nego što u po zn aju sam i sebe. To je bila situacija u kojoj se nije m oglo p obediti. D a stvari b u d u još gore, ja sam in stru ira o p rofesora da p rek id a stu d e n ta i nik ad a m u ne d o p u sti da u p o tp u n o sti o dgovori na neku od njegovih žaoka. S tudenti su dobro v o ljn o p ristali na ovo žalosno iskustvo da bi pom ogli m eni, n jihovom kolegi. O ni su znali da je to bio istraži­ vački in terv ju koji je povezan sa stresom , ali im zbog toga nije bilo

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c ima , g l a s u ili na telu

95

lakše kada je in terv ju kren u o . Izvan ek sp erim en ta, ovaj profesor, koji se sada p o n ašao tako n e ra z u m n o , im ao je o g ro m n u m oć nad njim a. Njegove p ro cen e su bile p re su d n e za njihovo završavanje studija, a oduševljenje u njegovim p re p o ru k a m a određivalo je koji bi p o sao m ogli dobiti. U ro k u o d nekoliko m in u ta stu d en ti su se b esp o m o ćn o koprcali. U n em o g u ćn o sti da o d u ili o d b ran e sebe, kipteći od p o tisn u te ljutnje, p retv o rili su se u m u k ili su n eartik u lisano stenjali. Pre nego što je prošlo p et m in u ta, in stru ira o sam profesora da o konča n jih o v u p atn ju objašnjavajući šta je radio i zbog čega, hvaleći stu d en te što su p rim ili stres tak o dobro. G ledao sam k ro z je d n o sm e rn o p ro z irn o ogledalo i kam erom n ep re k id n o beležio telesne po k rete. N isam m ogao da poverujem u sve o n o što sam video, čak n i u p rv o m in tervjuu. Posle trećeg n a p ad a stu d e n tk in ja je p ro feso ru p o k azala srednji prst. O n a je zadržala svoju ru k u u to m p o ložaju skoro ceo m inut. I, uprkos tom e, ona nije izgledala besno, a p ro feso r se p o n ašao kao da to nije video. P ojurio sam da im to kažem k ad a se in terv ju završio. O boje su tv rdili da sam to izm islio. O n a je p rizn ala da je bila ljuta ali je p o ricala da je to pokazala. P rofesor se složio da sam ja to m o rao u o b raziti zato što, rekao je, n jem u ne bi p ro m ak ao jed an takav sk aredan gest. K ada je film razvijen, moj dokaz je bio tu. O va gestovska om aška, sred n ji p rst, nije bila izraz jed n o g nesvesnog osećanja. O n a je zn ala da je bila ljuta, ali izražavanje ovih osećanja nije bilo svesno. O n a nije znala da m u je pokazala srednji prst. O sećanja koja je o n a n a m e rn o pokušala da sakrije - „procurila su“. P etnaest g o d in a kasnije video sam isti tip n ev erb aln o g curenja, još je d n u gestovsku om ašku, u ek sp erim en tu u kom e su studentkinje visoke m edicinske škole pokušale da sakriju svoje reakcije na krvave m edicinske film ove. O vog p u ta to nije bio srednji p rst već sleganje ram en im a. S tu d en tk in je su, je d n a za d ru g o m , odavale svoju laž n ezn atn o sležući ra m e n im a kada je in te rv ju e r pitao: „Da li želite da vidite još?“ ili „D a li biste ovaj film pokazali m alom d etetu ?“

Laganj e

96

Ilustracija 1 Sleganje ram en im a i sred n ji p rst su dva p rim e ra rad n ji koje se zovu am blem i, da bi se naprav ila razlika u o d n o su n a sve d r u ­ ge gestove koje ljudi po k azu ju . A m blem i im aju veom a precizno značenje, koje znaju svi koji žive u n u ta r je d n e k u lture. Svako zna da sred n ji p rst znači „jebi se“ ili „odjebi“, a da sleganje ram en im a znači „ne zn am “, „b esp o m o ćan sam “ ili „šta to im a veze?“. Većina d ru g ih gestova n em a tako p recizn u definiciju i njihovo značenje je n eo d ređ en o . Ako nije p raćen a rečim a, većina gestova ne znači m nogo. Kod am blem a nije tako - oni m o gu biti korišćeni um esto reči ili o n d a kada se reči ne m o g u koristiti. D anas postoji oko šezdeset am blem a u javnoj u p o treb i u S jedinjenim A m eričkim D ržavam a. (Postoje različiti rečn ici am blem a za svaku zem lju i, često, za regionalnu g ru p u u o k v iru zem lje.) P rim eri d o b ro zn a­

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu

97

n ih am b lem a su klim an je glavom za „d a“, odm ahivanje glavom za „ n e “, m ah an je ru k o m „d o đ i o vde“, m ah an je ru k o m za „zdravo / do v iđ en ja“, p rst na p rst za „stidi se“, „ru k a iza u h a “ kao zahtev da se nešto kaže glasnije, sto p ersk i palac, i tako dalje.18 A m blem i se skoro uvek izvode n a m ern o . O soba koja izvodi je ­ dan am blem zna šta radi. O n a je o d ab rala da saopšti p o ru k u . Ali posto je izuzeci. Baš kao što p o sto je govorne om aške, tako postoje i om aške u p o k re tim a tela - am blem i koji p ro p u štaju inform aciju koju o so b a pokušava da sakrije. P ostoje dve prilike u kojim a se m ože reći da je am b lem om aška koja otk riv a sakrivenu in fo rm a ­ ciju, a ne n a m e rn o p o slata p o ru k a. Jedna je kada se izvede sam o je d a n delić am blem a, a ne cela radnja. Sleganje m ože biti izvedeno po d izan jem oba ram e n a , ili o k retan jem dlanova naviše, ili facijaln im p o k re tim a koji u k lju ču ju p o d izan je o brva i spuštanje gornjeg očn o g kapka i n am eštan je u sta u obliku potkovice, ili k o m b in a ­ cijom svih ovih ra d n ji i, p o n ek ad , zabacivanjem glave u stranu. Kada am blem p ro p u šta sakrivenu in fo rm aciju biće pokazan sam o je d a n elem en t i čak n i to neće b iti p o tp u n o . M ože biti p o d ig n u ­ to sam o je d n o ram e, i to ne m n o g o visoko, ili sam o donja u sn a m ože biti istu ren a n agore, ili dlanovi m o g u biti ok ren u ti naviše sam o n ezn atn o . A m blem „sred n ji p rs t“ ne povlači za sobom sam o poseb n o gru p isan je p e t p rstiju , već se ru k a izbacuje n apred, gore, često u više m ahova. O n d a k ad a am blem nije bio pokazan n a m e r­ no, ali je p u tem njega izleteo stu d e n tk in jin p rig ušeni bes, nije bilo k o m p o n e n te p o k re ta - sam o su se gru p isali prsti. D ru g i zn ak koji u p o zo rav a da je am blem pre neh o tičn a nego n am e rn a rad n ja jeste da se o n izvodi izvan uobičajenog m esta p o ­ kazivanja. V ećina am b lem a se izvodi tačn o ispred osobe, u oblasti izm eđ u stru k a i vrata. A m blem se m o ra p rim etiti kada se p o k a ­ zuje na u o b ičajeno m m estu. A m blem koji p ro p u šta sakrivenu in ­ form aciju n ik ad a se ne izvodi u uobičajenoj poziciji. U „stres in ­ te rv ju u “, k ad a je stu d e n tk in ja pokazala p ro feso ru srednji prst, on nije bio g u rn u t u p ro sto r, već je ležao na n jen o m kolenu, izvan u o ­ bičajenog m esta pokazivanja. U ek sp erim en tu sa stu d entkinjam a m edicinske škole takvi p o k reti, koji su pro p u stili njihova osećanja b esp o m o ćn o sti i n e sp o so b n o sti da sakriju svoja osećanja, bile su

98

Laganj e

m ale rotacije ru k u - d o k su ru k e ležale n a krilu. D a am blem nije bio u delićim a, da nije bio izvan m esta na kom e se uobičajeno p o ­ kazuje, lažov bi im ao p red stav u o tom e šta se događa i am blem bi bio cen zu risan . N aravno, takve karakteristike kao što su fragm enta rn o st i m enjanje m esta n a kom e se am blem uobičajeno izvo­ di, koje p o k azu ju da je reč o n e h o tič n o m p ro p u šta n ju sakrivenih osećanja, a ne o pravom am blem u, upravo otežavaju prim ećivanje. O so b a koja laže m ože pokazivati ove am blem e „ p ro p u štan ja“ iznova i iznova, i običn o ih n i on a, n i njen a žrtva, neće prim etiti. Ne m ože se g arantovati da će svaki lažov n ačin iti am blem sku om ašku. N e postoje takvi sig u rn i znaci prevare. Bilo je jako m alo istraživanja na o snovu kojih bi se ocenilo koliko često se događaju am blem ske om aške kada ljudi lažu. K ada su bili izloženi n e p ri­ jateljski rasp o lo žen o m p ro fe so ru - dvoje od p e to ro stu d en ata je p okazalo am blem sku om ašku. M alo više o d po lovine stu d en tk in ja visoke m ed icin sk e škole p o k azalo je am blem sku om ašku kada je lagalo. Ja ne zn am zašto n eki ljudi im aju, a d ru g i n em aju ovu fo r­ m u p ro p u šta n ja .' Iako svaki lažov ne p o k azu je am blem sku om ašku, kada se ove om aške d o gode o n e su p o tp u n o pouzd an e. A m blem ska om aška m ože b iti u zeta kao z n ak kom e se m ože verovati, stvarni nagoveštaj p o ru k e koju o soba ne želi da otkrije. U p o ređ e n ju sa in te rp re ­ tacijom većine d ru g ih znakova prevare, njihova in terp retacija je m anje p o d lo ž n a Brokovljevom riziku ili Otelovoj grešci. N eki ljudi uvek govore na zaobilazan n ačin , a m ali broj ljudi redovno pravi am blem ske om aške. G o v o rn e greške m o g u biti znak raznovrsnih stresova, ali ne baš n e m in o v n o stresova koji su povezani sa la­ ganjem . A m blem ske om aške običn o n isu tako n eo d ređ en e, po što am blem i im aju veom a specifičnu p o ru k u , što je veom a slično re ­ cim a. A ko se osobi o m ak n e p o ru k a „jebi se“ ili „baš sam lu d “ ili „ne m islim to “ ili „čekam te prek o p u ta “ - pri čem u sve ovo m ože biti p o k azan o p u tem am b lem a - o n d a ne bi trebalo da bude p re ­ više teško p ro tu m a č iti n a šta se mislilo. * Nažalost, niko od istraživača koji su izučavali prevaru nije pokušao da ponovi rezul­ tate našeg istraživanja vezanog za am blemske omaške. Ipak se nadam da će se tako nešto desiti, imajući u vidu da sam se u prethodnih dvadeset pet godina u dva navrata susreo sa „propuštanjem “ kroz amblemske omaške.

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c i m a , g l a s u ili n a telu

99

Koji će se am blem „ o m a k n u ti“ u to k u laganja, koja će p o ru k a izleteti napolje, zavisiće o d toga šta se prik riv a. U m om ek sp e ri­ m e n tu sa p ro feso ro m koji se p o n ašao neprijateljski, stu d e n ti su p rik riv ali lju tn ju i u v ređ en o st tako da su am blem ske om aške bile sred n ji p rst i pesnica. U e k sp e rim e n tu sa m ed icin sk im tren in g film om , stu d en tk in je m edicinske škole n isu osećale ljutnju ali su m n o g e osećale da n isu ad ekvatno sakrile svoja osećanja. B espo­ m o ć n o sleganje ra m e n im a je bila am blem ska om aška u to m slu ­ čaju. N ijed n a o d rasla osoba ne treb a da uči rečn ik am blem a. Sva­ ka osoba zna am blem e koje p o k azu ju članovi n jene kulture. O no što većina ljudi treb a da n au či jeste da se am b lem i m ogu pojaviti kao om aške. Lovci n a laži običn o neće o tk riti am blem ske om aške jer one izm iču n jih o v o m o pažanju, p o što su frag m en ta rn e i izvan m esta u o bičajenog pokazivanja, izuzev ako su op rezn i i p rihvataju m o g u ć n o st da se am blem i m o g u pojaviti k ao om aške. Ilustratori su d ru g i tip telesn ih p o k re ta p reko kojih se m ože odslikati prevara. Ilu stra to ri se često b rk aju sa am b lem im a pa je važ­ n o razlikovati ih je r se ove dve v rste telesn ih p o k reta m ogu m enjati n a su p ro tn e n ačin e kada ljudi lažu. D o k am blem ske om aške rastu, ilu strato ri će o b ičn o biti u padu. Ilu strato ri su n azv an i tim im e n o m zbog toga što paraleln o ilustru ju govor u to k u njegovog odvijanja. Im a m n o g o n ačin a da se ovo učini: naglašavanje se m ože p o stići rečju ili frazom , vrlo slič­ no oznaci za akcenat ili slično podvlačenju; to k m isli m ože biti o c rta n u vazd u h u , k ao da gov o rn ik p ra ti svoj govor; ruke m ogu n ac rta ti sliku u p ro sto ru ili p rik azati čin ponavljanja ili pojačava­ nja o n o g a što je izrečeno. O b ičn o su ru k e te koje ilu stru ju govor, m a d a i p o k reti o brve ili gornjeg o čnog kapka često ilu stru ju n a ­ glašavanje, što se, tak o đ e, m ože p o stići i celim telom ili gornjim delom tru p a. Socijalni stavovi u p o g led u p rik la d n o sti u p o treb e ilu strato ra m enjali su se vekovim a u n azad. U n ekim v rem enskim ra z d o ­ bljim a ilustrovanje je bilo oznaka viših klasa, do k je u d ru g im v rem en sk im razd o b ljim a to sm atran o znak o m prostote. Knjige o o rato rstv u o bično su opisivale da usp ešan javni govor iziskuje u p o tre b u ilu stratora.

100

Laganj e

P io n irsk o n au č n o p roučavanje ilu strato ra nije pred u zeto zato d a bi se o tk rili znaci prevare, već da bi se osporile tv rd n je n acistič­ kih n au čn ik a (iz oblasti d ru štv e n ih nauka). R ezultati ove studije m o g u p o m o ći lovcu n a laži da izbegne greške koje su zaslužne za n e u sp e h u p rep o zn av an ju n a c io n a ln ih razlika u ilu stratorim a. T rid esetih g o d in a ovog veka pojavilo se m n o g o članaka u kojim a se tv rd ilo da su ilu strato ri u ro đ e n i i da „in feriorne ra se “, takve kao što su Jevreji ili C igani, k o riste veom a veliki broj gestovski b o ­ gatih ilu strato ra u p o re đ e n ju sa „ su p e rio rn im “ i gestovski m anje ek sp an ziv n im arijevcim a. N isu se setili o g ro m n o g broja ilu stra to ­ ra koje k o riste Italijani, nem ačk i saveznici! D ejvid E fro n ,19 arg e n ­ tin sk i Jevrejin, je, rad eći n a u n iv erzitetu K olum bija sa a n tro p o lo ­ gom F ran co m B oasom , ispitivao ilu strato re k o d ljudi koji žive na donjoj isto čn o j stra n i N jujorka. O n je p ro našao da su doseljenici sa Sicilije k o ristili ilu strato re koji se zasnivaju na c rtan ju slike u v azd u h u ili pokaziv an ju akcije, d o k su Litvanci jevrejskog porekla k o ristili ilu strato re k o jim a se naglašava ili ocrtava to k m isli. N ji­ hovi p o to m ci, koji su ro đ e n i u S jedinjenim A m eričkim D ržavam a i koji su p o h ađ ali k o m b in o v an e škole, n isu se razlikovali jed n i od d ru g ih u korišćen ju ilu stra to ra . O n i sa sicilijanskim poreklom koristili su ilu strato re slične o n im a koje su koristila deca čiji su ro ditelji bili litvanski Jevreji. E fron je p o kazao da je n a č in k orišćenja ilu strato ra stečen, da nije u ro đ e n . Ljudi iz različitih k u ltu ra ne sam o da koriste različite tipove ilu strato ra, već neki im aju naviku da ilu stru ju jako m alo, a d ru g i m nogo. Č ak se u o k v iru iste k u ltu re osobe razlikuju po to m e koliko ilu strato ra tip ičn o pokazuju.* Z aključak je, dakle, da celokupan broj ili tip ilu stra to ra n isu n u ž n o zaslužni za odavanje laži. Z n a k prevare dolazi iz zapažanja da se sm anjio broj ilu stra to ­ ra koji je osoba koristila, tj. da o so b a ilu struje m anje nego obično. T reba bolje objasniti kada ljudi koriste ilu stratore da bi se izbeglo p o g rešn o tu m ačen je zašto k o d nekoga njihova u p o tre b a opada.

* Porodice im igranata koje dolaze iz kulturnog miljea u kome se često koriste ilustratori veoma često uče svoju decu da ne koriste ruke dok govore. O ni ih upozoravaju da će, ukoliko ilustruju, izgledati kao stranci. Izbegavanje upotrebe ruku će ih načiniti više nalik onim a staroevropskog kova, onom starijem delu američke populacije.

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu

101

D a p rv o ra z m o trim o zašto ljudi u o p šte k o riste ilustratore. P o­ m o ć u ilu strato ra se objašnjavaju ideje koje je teško iskazati rec i­ m a. O tk rili sm o da je v erovatnije da ljudi koriste ilustrato re o n d a kad a se o d njih traži da definišu cik-cak, a ne stolicu, on d a kada objašnjavaju kako d oći do pošte, a ne kako su izabrali svoje z a ­ nim an je. Ilu strato ri se tak o đ e koriste o n d a k ada osoba ne m ože da n ađ e reč. Pucketanje p rstim a ili m ah an je u v azduhu izgleda da p om aže da osoba nađe reč, koja kao da lebdi tu, negde, iznad nje, i biva uhvaćena p o m o ć u ovog ilu stru ju ćeg pokreta. Takvi ilu ­ strato ri, koji označavaju tražen je reči, b arem stavljaju do znanja dru g o j osobi da je tražen je u to k u i da će p rv a o soba nastaviti svoj govor. Ilu strato ri m o g u im ati funkciju spajanja, pom ažu ći lju d i­ m a da povežu reči u razlo žan i jasan govor. U p o treb a ilu strato ra raste u zavisnosti o d onoga što je rečeno. Ljudi im aju ten d en ciju da ilu stru ju više nego o b ičn o kada su besni, zaprepašćeni, veom a uzb u đ en i, ojađeni ili b u rn o ushićeni. Sada ćem o ra z m o triti zašto ljudi ilu stru ju m anje nego obično, po što će to razjasniti k ad a takva sm an jen a u p o tre b a ilu strato ra m ože biti ključ prevare. P rvi razlog je n e d o sta ta k em o cio n aln o g u n o šen ja u o no o čem u se govori. Ljudi ilu stru ju m anje nego o b ič ­ n o kada n isu uklju čen i u o n o što se zbiva, kada im je dosadno, kad a su n ezainteresovani, ili veom a tu žn i. Ljude koji se pretvaraju da su zainteresovani ili u sh ićen i m ože o d ati to što ne uspevaju da svoj govor p ro p rate sa više ilu strato ra. Ilu stra to ri se, tak o đ e, m anje koriste kada je osobi teško da tačno o dluči šta da kaže. A ko neko pažljivo m e ri svaku svoju reč, razm atraju ći šta je bilo rečen o p re toga, n em a m n o g o ilustrovanja. Kada p red nek im govorite p rv i ili d ru g i p u t, bilo da je to neko predavanje ili navaljivanje p rodavca, neće biti tak o m nogo ilu stra ­ to ra kao što će ih biti kasnije, kada p ro n alaženje pravih reči ne zahteva veliki tru d . U p o tre b a ilu strato ra o p ad a uvek kada postoji izvesna o p rezn o st u govoru. To ne m o ra im ati veze sa prevarom . O p rezn o st m ože p o sto jati je r su dobici veliki: p rv a im presija koju o n am a fo rm ira šef, o d g o v o r na n ag rad n o pitanje, prve reči u p u ­ ćene osobi kojoj sm o se ran ije v atren o divili na distanci. A m b i­ valen tn o st, takođe, rađ a o p rezn o st u p o g led u toga šta će se reći.

102

Laganj e

Bojažljiva osoba m ože biti u žasn o priv u čena p o n u d o m da dobije m n o g o u n o sn iji posao, ali i uplašen a da preu zm e rizike koji su deo nove ra d n e situacije. R astrzana tim e da li treb a ili ne treba, o n a je izm u čen a teškim p ro b lem o m šta i kako reći. A ko o soba koja laže nije dovoljno razvila svoju strategiju u n ap red , o n a će m o rati da b u d e o p rezna, pažljivo razm atraju ći svaku reč p re nego što je izgovori. P rev aran ti koji nisu uvežbani, koji nisu im ali veliko iskustvo sa o d re đ e n o m v rsto m laži, koji ne uspevaju da an ticip iraju šta bi m ogli da ih pitaju ili kada, m anje će koristiti ilustrato re. Č ak i ako je lažov razvio i uvežbao svoju strategiju, on m ože m an je k o ristiti ilu strato re zbog interferencije sa njegovim em ocijam a. N eke em ocije, p o seb n o strah , m ogu o m etati jasn o ć u i p o v ezan o st govora. N ap o r da se ovlada gotovo bilo kojom jakom em o cijo m odvlači energ iju koja je p o tre b n a za proces nizanja reči. A ko em ocija m o ra da b u d e sakrivena, a ne sam o savladana, i ako je to jaka em ocija, o n d a je v ero v atn o da će čak i lažovu koji im a d o b ro p rip rem ljen u strategiju b iti teško da govori, a ilu stra to ra će biti m anje. S tu d en tk in je visoke m edicinske škole, koje su učestvovale u n ašem ek sp erim en tu , ilustrovale su m anje kada su pokušavale da sakriju svoje reakcije n a film o am putaciji i o p e k o tin am a, nego kada su iskreno opisivale svoja osećanja p rilik o m gledanja filma o cveću. Sm anjena u p o tre b a ilu stra to ra dešava se b arem iz dva razloga: stu d en tk in je n isu bile uvežbane da lažu tako kako se od njih zahtevalo, n isu im ale v rem en a da p rip rem e svoju strategiju, a p ri to m e su k o d n jih bile izazvane jake em ocije i strah od o tk ri­ vanja, te em ocije kao reakcija na krvave film ske scene koje su posm atrale. M nogi d ru g i istraživači su, tak o đ e, otkrili da se ilu stra ­ to ri m anje koriste kada neko laže, u p o re đ e n ju sa situacijom kada neko govori istinu. U ovim stu d ijam a nije bilo m n o g o em ocija, ali su lažovi bili slabo p rip rem ljen i. Z ap o čin ju ći deo o ilu stra to rim a rekao sam da je važno razli­ kovati ih o d am blem a, zbog sasvim o p rečn ih p ro m e n a koje se m ogu dešavati u svakoj o d p o m e n u tih k ategorija kada neko laže: am blem ske om aške rastu, a ilu stra to ri opadaju. Suštinske razlike izm eđu am blem a i ilu strato ra su u p recizn o sti p o k reta i poruke.

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r eci ma, g l a s u ili n a telu

103

Kod am blem a su obe stvari do tan č in a prop isane: neće se načiniti bilo koji pokret; sam o p o tp u n o defm isan p o k re t prenosi sasvim precizn u p o ru k u . R azm o trim o OK am blem - palac koji ide ka k a­ žiprstu. Postoji sam o je d a n n ačin da se to u radi. Da palac ide ka sred n jem ili m alo m p rstu - ne bi bilo sasvim jasno. I značenje je veom a specifično - „O K “, „d o b ro je “, ,,u re d u je ‘V Ilu strato ri ne znače m n o g o bez reči. G ledanje nekoga kako ilustruje, a da se, pri tom e, ne čuju reči, ne otkriva m n o g o o konverzaciji; to nije tako ako osoba n ačin i am blem . D ru g a razlika izm eđu am blem a i ilu strato ra je u to m e da se, iako se i am blem i i ilu strato ri pokazuju o n d a kada ljudi razgovaraju, am blem i m o g u k o ristiti um esto reči k ad a ljudi ne m o g u da govore ili ne govore. Ilu strato ri se, po svojoj definiciji, javljaju sam o za vrem e govora, a ne da bi ga zam enili, niti se javljaju u situacijam a k ad a ljudi ne govore. Lovac na laži m o ra biti oprezniji u in terp retaciji ilu strato ra nego am blem skih om aški. Kao što sam ran ije opisao, i O telova greška i B rokovljev rizik delu ju na ilu strato re, ali ne i n a am b lem ­ ske om aške. Ako lovac na laži zapazi sm an jen u u p o tre b u ilu stra ­ tora, o n m o ra isključiti sve d ruge razloge (odvojeno od laganja), zbog kojih bi neko želeo da pažljivo b ira svaku reč. Kod am b lem ­ skih om aški stvari su m anje n eo d ređ en e: p re n e ta p o ru k a je ob ič­ n o dovoljno jasna, što lovcu n a laži olakšava in terpretaciju. O sim toga, lovcu na laži nije p o tre b n o p re th o d n o poznavanje osobe u koju su m n ja da bi in te rp re tira o am blem sku om ašku. Takva jed n a akcija, sam a po sebi, im a značenje. Pošto se p ojed in ci jako m n o ­ go razlikuju po to m e koliko u običajeno ilu stru ju , teško je načiniti prav u p ro cen u , osim ukoliko lovac na laži n em a nek u osnovu za poređenje. In te rp re tiran je ilu strato ra, slično većini d ru g ih zn a k o ­ va prevare, zahteva p re th o d n o poznavanje. O sm atran je prevare je vrlo teško p rilik o m p rv ih susreta. A m blem ske om aške n u d e je d n u od nekoliko m o g u ćn o sti. O bjašnjavanje sledeće vrsté telesn ih p o k reta, m anipulatora, up ozorava lovca na laži da posto ji rizik da se m an ip u la to ri in te r­ pretiraju kao znaci prevare. M i sm o o tkrili da lovci na laži često 4 Ovaj am blem ima drugačije, prilično nepristojno značenje u nekim južnoevropskim zemljama. Am blem i nisu univerzalni. Njihovo značenje varira od kulture do kulture.

104

Laganj e

p o g rešn o p ro cen ju ju osobe koje govore istinu, ocenjujući da one lažu zbog toga što p o k azu ju m n o g o m an ip u lato ra. Iako m an ip u lato ri m o g u biti zn ak koji ukazuje da je neko u zn em iren , oni to n isu uvek. P orast m an ip u la tiv n ih rad n ji nije p o u z d a n zn ak prev a­ re, iako ljudi m isle da jeste. M an ip u lato ri o b u h v ataju skoro sve one p o k rete p o m o ć u kojih je d a n deo tela d o teru je, m asira, trlja, drži, štipa, gricka, češe, ili na d ru g i n ačin m an ip u liše d ru g im delom tela. M anip u lato ri m ogu trajati v rlo k ratk o ili se njihovo trajan je m ože p ro d u ž iti na više m in u ta. K od nekih m a n ip u la to ra , koji tra ju kratko, p o stoji jasna n a m e ra da se poprav i kosa, u k lo n i nešto iz slušnog kanala, p o če­ še deo tela. D ru g i m an ip u lato ri, p o seb n o oni koji tra ju duže, kao da n isu p red v o đ en i ciljem : kosa se u m o tav a i razm otava, p rsti se trljaju, sto p ala se tapkaju. Ruka je tip ičan m an ip u lato r. Ruka, ta ­ kođe, m ože biti prim alac, kao i bilo koji d rugi deo tela. Najčešći p rim ao ci su kosa, uši, n os ili p re p o n a . Akcije m an ip u lisan ja m ogu, tak o đ e, biti izvedene u o k v iru lica - jezik u o b razim a i blago grizenje u san a - i noga p rek o noge. I p rib o r m ože p o sta ti deo m anipu lativ n e rad n je - šibica, olovka, spajalica ili cigareta. Iako je većina ljudi tako v asp itan a da ne rad i p re d d ru g im a ono što rad i u svom k u p atilu , ljudi n isu n a u čen i da p re sta n u to da rade, jed in o su n au čen i da p re sta n u da zapažaju da to čine. Ljudi n isu u p o tp u n o sti nesvesni svojih m a n ip u la tiv n ih radnji. A ko sm o svesni toga da neko gleda n e k u o d n aših m an ip u lacija, m i ćem o je b rzo p rek in u ti, u m a n jiti ili p rik riti. Veći gest, često, vešto p r i­ kriva neki pro lazan , tre n u tn i gest. Č ak se ova ra z ra đ e n a strategija sakrivanja m a n ip u la to ra ne odvija sasvim svesno. M anip u lato ri su na ivici svesti. V ećina ljudi dugo ne m ože da p restan e da izvodi m an ip u lativ n e radnje, čak i k ad a p o k ušava da to u ra d i n am erno. Ljudi su n av ik n u ti da m a n ip u lišu sam i sobom . Ljudi su m n o g o p risto jn iji kao p o sm a tra či nego kao izvođači m a n ip u lativ n ih rad n ji. O sobi koja izvodi m an ip u lativ n i p o k re t data je izvesna p riv a tn o st da o k o n ča ovu ra d n ju , čak i kada se taj p o k ret započinje u sred razgovora. D ru g i skreću pogled dok se m an ip u lativ n a rad n ja izvodi, i tek kada je o na završena upravlja­ ju pogled ka izvođaču. A ko je m a n ip u la tiv n a ak tiv n o st je d n a od

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu

105

on ih , naizgled, n e z lo n a m e rn ih ak tivnosti koje traju, kao kada o so ­ ba v rti p ra m e n kose, o n d a, n aravno, d ru g i ne odvraćaju pogled zauvek, već ne gledaju dugo i d irek tn o u to što osoba radi. Takva učtiva n ep ažn ja p rem a m a n ip u la to rim a je stečena navika koja se odvija bez razm išljanja. O naj koji p o sm a tra izvođenje m an ip u lativ n e radnje, a ne izvođač, slično T om u P ipingu, ra d o zn alcu koji šp iju n ira ljude kada m isle da su sam i, pravi p restu p u p onašanju. K ada se dva au to m o b ila naglo zaustave na znak stop, osoba koja baci letim ičan p ogled na o so b u u su se đ n im kolim a pravi prestup, a ne osoba koja en erg ičn o čisti svoje uho. I ja sam se, kao i d ru g i istraživači koji proučavaju m an ip u latore, p itao zašto su ljudi skloniji jed n o j m an ipulativnoj radnji, a ne drugoj. D a li n ešto znači ako je osoba izabrala trljanje, a ne stezanje, grickanje, a ne češanje? I da li se m ože p ro čitati neka p o ru k a s o b ziro m n a deo tela koji se češe: ruka, uh o ili nos? D eo od govora je idiosinkrazija. Ljudi im aju svoje favorite, o d ređ e n i tip m a n ip u la to ra koji je njih o v o obeležje. Za je d n u o sobu to m ože biti o k retan je p rsten a, za d ru g u grickanje zanoktica, a za treću u v rtanje brkova. N iko nije p o kušavao da otkrije zašto su ljudi skloni je d n o m o m iljen o m m a n ip u la to ru koji izdvajaju od dru g ih , ili za­ što neki ljudi n em aju p o seb an , id io sin k ratičan m anipulator. Im a nek ih sitn ih dokaza koji su g erišu da izvesne m an ip u lativ n e radnje otkriv aju više od sam e n elag o d n o sti. P ro n ašli sm o m an ip u lativ n e rad n je grickanja kod p sih ijatrijsk ih p acijen ata koji nisu izražavali ljutnju. P okrivanje o čiju je bilo u običajeno za pacijente koji se sti­ de. Ali ovaj d o kaz je još n a proveri, za razliku o d opštijeg nalaza o pojačanoj u p o tre b i m a n ip u la to ra u stanju n elag o d n o sti.211 N au čn ici su u p riličn o j m e ri p o tv rd ili verovanje laika da se lju ­ di vrp o lje i da njihovi p o k re ti odaju n e m ir kada im je n e u g o d n o ili su n erv o zn i. Bilo kakav oblik n elag o d n o sti po d stiče osobu na m a n ip u lativ n e rad n je kao što su češanje tela, stezanje, grickanje, čišćenje u sta i doterivanje. Ja v erujem da ljudi, takođe, p o k a z u ­ ju m n o g o m a n ip u la to ra k ad a su p o tp u n o o p u šten i i spokojni, u tre n u c im a p red ah a. K ada su sa svojim p rijateljim a oni ne b rin u m n o g o o to m e da li su p risto jn i ili ne. N eki ljudi će verovatnije nego d ru g i p o d rig iv ati, m an ip u lisati i d o p u štati sebi da se p o n a ša ­

10б

Laganj e

ju kako žele, što je u većini situacija, b ar delim ično, kontrolisano. Ako je ovo tačno, o n d a su m an ip u lato ri znaci n elag odnosti sam o u fo rm aln ijim situacijam a, p re d lju d im a koji nisu tako bliski. M an ip u lato ri su n e p o u z d a n i znaci prevare zbog toga što m ogu da ukazu ju n a sasvim su p ro tn a stanja - i na n elagodnost, kao i na o p u šten o st. Lažovi, tak o đ e, znaju da treb a da p o kušaju da suzbiju svoje m an ip u lato re i većina u n ekim m o m en tim a uspeva u tom e. Lažovi n em aju neko p o seb n o znanje o ovom e; to je deo uop šten ih n a ro d n ih verovanja da su m a n ip u la to ri znaci nelagodnosti, znaci n erv o zn o g p onašanja. Svako m isli da će se lažov vrpoljiti, a da je ispoljeni n e m ir zn ak prevare. K ada sm o pitali ljude n a osnovu čega bi rekli da neko laže, oni su najčešće odgovarali: „V rpolje se i često skreću pog led “. Z naci koje svako raspoznaje, što povlači za sobom ponašanje koje se m ože lako inhibirati, neće biti mnogo p o ­ u zd a n i ako su dobici veliki i lažov ne želi da bude uhvaćen. S tu d en tk in je visoke škole za m ed icin sk e sestre n isu pokazivale više m a n ip u lativ n ih rad n ji k ad a su lagale nego kada su govorile istinu. D ruge studije su o tk rile povećanje sklonosti ka m a n ip u ­ laciji za v rem e prevare. Ja v eru jem da se k o n tra d ik to rn i nalazi m o g u objasniti razlikam a u veličini dobitaka, o d n o sn o gubitaka koji proizilaze iz u sp ešn o g ili n eu sp ešn o g laganja. K ada su dobici veliki, m an ip u lativ n e a k tiv n o sti m o g u p riv rem en o p restati, zbog delovanja su p ro tn ih snaga. Veliki dobici koji teraju lažova da m o ­ tri i k o n tro liše znake koji su d o stu p n i tu đ e m po g led u i za koje se zna da o tkrivaju p rev aru , kao što je slučaj sa m an ip u la to rim a , m o g u kod lažova, tak o đ e, izazvati stra h da ne bu d e uhvaćen, a ta bi n elag o d n o st pojačala ovo p o našanje. M an ipulativne rad n je se m o g u pojačavati, na n jih se m o že m o triti, one m ogu biti suzbije­ ne, m o g u nestati na n eko v rem e p a se p o n o vo javiti, a onda, posle nekog vrem ena, m o g u biti p o n o v o p rim ećen e i savladane. Pošto su dobici bili veliki, stu d e n tk in je visoke škole za m edicinske sestre su se veom a tru d ile da k o n tro lišu svoje m an ip u lativ n e radnje. U stu d ijam a u kojim a je o tk riv en a p o jačana u p o tre b a m a n ip u la to ­ ra za vrem e laganja, nije se m n o g o stavljalo na kocku. Situacija je bila pom alo ču d n a - naim e, nije uobičajeno zahtevati da neko laže u ek sp erim en tu - takav zah tev b u d i dovoljno veliku n e lag o d ­

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r eci ma, g l a s u ili na telu

10 7

n o st koja pojačava m an ip u lativ n e radnje. Ali, nije bilo značajnih d o b itak a ili gubitaka, o d n o sn o značajne n ag rade ili kazne za usp ešn o st ili n eu sp ešn o st u tim prevaram a, tako da osoba koja laže nije im ala m n o g o razloga da tro ši svoju energiju na m o tren je i suzbijanje m a n ip u lativ n ih radnji. Č ak i da m oje objašnjenje dobije n ih k o n tra d ik to rn ih rezu ltata nije ta č n o (a takve in terpretacije p o st fa c tu m m o raju biti shvaćene kao p ro b n i pokušaj objašnjenja d o k ih ne p o tv rd e b u d u će studije), k o n tra d ik to rn i nalazi su sam i p o sebi dovoljan razlog da lovac na laži b u d e o p rezan kada in te r­ p re tira m an ip u lato re. P roučavajući koliko su ljudi vesti u h vatanju laži, otkrili sm o da su osobe koje p o k azu ju m n o g o m an ip u lato ra bile ocenjene kao lažovi. N ije važno da li je o so b a koja je pokazivala m an ip u lato re stv arn o govorila istin u ili je lagala; ljude koji p ok azu ju m n o g o m a ­ n ip u la to ra d ru g i o cenjuju kao neisk ren e osobe. Važno je p rizn ati da p o sto ji v erovatnoća da se n ap rav i ova greška. D opustite m i da navedem m n o g o b ro jn e razloge zašto m a n ip u la to ri nisu p o u zd an zn ak prevare. Ljudi se m nogo razlikuju p o tom e koje m anipulatore i koliko njih obično p o ka zu ju . Ovaj p ro b lem in d iv id u aln ih razlika (Brokovljev rizik) m ože biti u b lažen ako lovac na laži p o zn aje osobu o d ranije i m ože da u p o re d i n jen o tad ašn je i sadašnje ponašanje. Otelova greška, takođe, om eta interpretaciju m anipulatora kao znakova prevare pošto su m a nipulativne radnje u porastu kada se ljudi zbog nečega osećaju nelagodno. O vo je p ro b lem i sa d ru g im zn acim a prevare, ali se o n p o seb n o zaoštrava u slučaju m a n ip u ­ latora p o što oni n isu sam o znaci nelag o d n o sti, već kod d ru g ara p o n e k a d i znaci lagod n o sti. Svako veruje da p o ka ziva n je m noštva m anipulatora odaje prevaru, tako da će m otivisan lažov pokušati da ih ne pokaže. S uprotno od facijalne ekspresije, koju ljudi takođe p okušavaju da kontrolišu, p riličn o je lako u zd ržati se od u p o treb e m an ip u lato ra. Lažovi će biti u spešni u in h ib ira n ju m an ip u lato ra, b a r on d a kada očekuju velike dobitke. D rugi aspekt tela - njegov položaj - proučavali su m n o g i istra ­ živači, ali su o tk riv en i znaci prevare ili znaci curenja bili neznatni.

io8

Lag an je

Ljudi znaju da se o d njih očekuje da sede ili stoje n a o d re đ en i način. P rik lad an položaj tela u fo rm aln o m in terv ju u nije p o lo ­ žaj koji zau zim am o k ad a razgovaram o sa prijateljem . Položaj tela se, izgleda, d o b ro k o n tro liše i u sp ešn o savladava kada neko vara. N i ja, ni d ru g i istraživači koji proučavaju p revaru, nism o otkrili razlike u p o ložaju tela ljudi koji lažu ili govore istin u .- N aravno, m i n ism o m ogli izm eriti taj aspekt položaja tela koji podleže prom eni. M oguće je da p o sto ji ten d en cija k retanja u n ap re d kada se doživljava in teresovanje ili ljutnja, i u n azad kada se doživljavaju strah ili o d v ratn o st. M eđ u tim , m otivisani lažov treba da bu d e u stan ju da in h ib ira sve, osim n ajsu p tiln ijih znakova p ro m e n e p o lo ­ žaja tela koji bi m ogli ukazati na ove em ocije.

Znaci autonomneg nervtiog sistema D o sada sam ra z m a trao telesne aktivnosti koje proizvode ske­ letn i m išići. A u to n o m n i n e rv n i sistem (ANS) tak o đ e proizvodi neke vidljive telesne p ro m e n e koje su izazvane e m o cio n aln im u z ­ b u đ en jem : p ro m e n e u disanju, u u čestalosti gutanja i u količini znojenja. (O ANS p ro m e n a m a koje se reg istru ju na licu, kao što su crvenjenje, bledilo i širenje ženica, raspravljaćem o u poglavlju koje sledi.) Ove p ro m e n e se d o gađaju nevoljno kada je em ocija p ro b u đ e n a , veom a teško se sprečavaju i zbog toga m o g u biti veo­ m a p o u z d a n i znaci prevare. D etek to r laži, poligraf, m e ri ove ANS p ro m en e, ali je većina tih p ro m e n a vidljiva bez u p o tre b e specijalnih aparata. Ako lažov oseća da je uplašen, ljut, u z ru ja n , o jađen, kriv ili po sram ljen , m ože doći do brzo g disanja, p o d izan ja g ru d n o g koša, čestog gutanja, m irisa znoja ili vidljive pojave znojenja. Psiholozi su se decenija m a sp orili oko toga da li svaka em ocija im a k arak terističan niz ovih ANS p ro m en a. V ećina psihologa m isli da nem a; oni veruju * Jedna studija prevare je došla do saznanja da ljudi veruju da oni koji često menjaju položaj tela lažu. Nasuprot tome, zapravo je dokazano da položaj tela nem a veze sa istinitošću. Za više podataka o ovome pogledajte članak Roberta E. Krauta i Donaida ?oa „Behavioral Roots of Person Perception: The Deception Judgments of Custom Inspectors and Laymen“, Journal o f Personality and Social Psychology, 39 (1980): 784-98.

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu

1 09

da neko diše brže, znoji se i guta češće kada doživljava bilo koju em ociju. ANS p ro m e n e označavaju ja č in u em ocije, a ne n je n u v r­ stu. O vo gledište je p ro tiv u re č n o iskustvu većine ljudi. Ljudi osećaju drugačije telesne senzacije kada su, n a prim er, uplašeni nego k ad a su ljuti. O vo je, k ažu m n o g i psiholozi, zbog toga što ljudi različito tum ače isti niz telesn ih senzacija k ad a su uplašeni i kada su ljuti. To nije d o kaz da je ANS aktivnost, sam a po sebi, različita za stra h i za lju tn ju .21 M oje najskorije istraživanje, koje je zap o četo o n d a kada sam skoro završavao pisanje ove knjige, ospo rav a ovo gledište. Ako sam ja u prav u i ANS p ro m e n e n isu iste već su specifične za svaku em ociju, ovo bi m oglo biti veom a važn o za otkrivanje laži. To bi značilo da bi lovac n a laži m ogao o tk riti, ili uz p om oć poligrafa, ili čak - do o d re đ e n o g step en a - p ro stim gledanjem i slušanjem , ne sam o da li je osoba u koju on su m n ja em o cio n aln o uzb u đ en a, već i koju em ociju ta o so b a doživljava - da li je uplašena ili ljuta, da li oseća o d v ra tn o st ili tugu? Iako se takve inform acije javljaju i na licu, kao što sledeće poglavlje objašnjava, ljudi su u stanju da in h ib iraju m n o g e facijalne znake. ANS ak tiv n o st se m n o g o teže cenzuriše. O bjavili sm o, do sada, sam o je d n u studiju, i neki em in e n tn i p si­ holozi se ne slažu sa o n im što sm o našli. M oji nalazi su sm atran i sp o rn im , n eo sn o v an im , ali je naš dokaz čvrst i verujem da će ga n a u č n i svet v rem en o m prih v atiti. M islio sam da n a p u tu p ro n alažen ja uverljivih dokaza da e m o ­ cije im aju različitu ANS aktivnost stoje dva problem a, i m islio sam da im am rešenje za oba. Jedan p ro b lem je kako dobiti uzorke čistih em ocija. Za razlik u o d ANS p ro m e n a kod straha, kada su u p itan ju ANS p ro m e n e k o d ljutnje, n a u č n ik m o ra da bu d e sig u ­ ran kada njegov subjekt istraživanja doživljava o d re đ e n u em o c i­ ju. Pošto m erenje ANS p ro m e n a zahteva složenu oprem u, uzorci em ocija se m o raju p rib av iti u laboratoriji. P roblem je kako iza­ zvati em ocije u steriln im , n e p riro d n im okoln o stim a. Kako nekoga u čin iti u p lašen im i ljutim , ali ne i je d n o i d ru g o u isto vrem e? Poslednje pitanje je veom a važno - ne u čin iti ih uplašenim i lju ­ tim istovrem eno, kako se ne bi dobilo ono što ja i drugi zovem o

110

Laganj e

em o c io n a ln a m ešavina. A ko em ocije n isu odvojene - ako uzorci n isu čisti, n em a način a na koji bi se m oglo u tv rd iti da li je ANS ak tiv n o st različita za svaku em ociju. A ko se to dogodilo, ako u z o ­ rak ljutnje uvek uključuje n eki stra h , a u zo rak strah a nek u ljutnju, dobiće se rezu ltat da su ANS p ro m e n e iste. N ije lako izbeći m ešavine, n i u laboratoriji, ni u stv arn o m životu. M ešavine su rasprostran jen ije nego čiste em ocije. N ajp o p u larn ija teh n ik a za uzim anje u zo raka em ocija zasnivala se na zah tev u da se isp itan ik seti nečeg strašn o g ili zam isli n e ­ što strašn o . P retp o stav im o da je isp itan ik zam islio da ga je napao ubica. N au čn ik m o ra biti sig u ran da, p o re d strah a, isp itan ik nije p o stao ljut na ubicu, ljut n a sebe što se uplašio ili ljut što je bio to ­ liko glup da se n ađ e u opasnoj situaciji. Ista op asn o st da se dobiju m ešavine, a ne čiste em ocije, d ogađa se i kod u p o tre b e d ru g ih te h ­ n ika za izazivanje em ocija. P retp o stav im o da n au čn ik pokazuje film koji izaziva strah , m o žd a scen u iz h o ro r film a kao što je Psiho A lfreda H ičkoka, u kojoj Toni P erkins, izn en ad a, n o žem n apada D žen et Li d ok se o n a tu šira. Isp itan ik bi m ogao da p o sta n e ljut na n au čn ik a što ga je uplašio, ljut n a sebe što se uplašio, ljut n a Tonija P erkinsa što je n ap ao D žen et Li, m ogao bi da oseti gađenje zbog k rvi ili žalost zbog p atn ji D žen et Li ili bi m ogao d a bu d e iz n e n a ­ đ en akcijom , i tako dalje. N ije tako lako sm isliti n ačin da se dobiju uzorci čiste em ocije. V ećina n au čn ik a koja je proučavala ANS je d ­ n o stav n o je pretp o stav ila, ja m islim n eispravno, da su ispitanici činili ono što su oni od n jih tražili, o n d a k ada su tražili, p ro izv o ­ deći sa lakoćom željene uzo rk e čistih em ocija. O ni n isu preduzeli nikakve korake koji bi g arantovali ili p o tv rd ili da su njihovi uzorci em ocija stv arn o bili čisti. D ru g i p ro b lem je proizašao iz p o tre b e da se uzorci em ocija dobiju u lab o rato riji i rezu ltat je uticaja sam e teh nologije is tra ­ živanja. V ećina subjekata istraživanja je svesna toga šta će im se do g o d iti k ad a u đ u na vrata. To se dalje pojačava. D a bi se izm erila ANS ak tiv n o st žice m o raju biti p rik ačen e na različite delove ispitanikovog tela. U pravo zbog o sm atran ja disanja, rad a srca, te m ­ p e ra tu re kože i znojenja, p o tre b n o je p rik o p čati m n o g o ovih žica. To da sedite tako p rik o p čan i, da n au čn ici ispituju šta se događa

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c i m a , g l a s u ili n a telu

111

u n u ta r vašeg tela, često uz p risu stv o kam ere koja beleži svaku v id ­ ljivu p ra m e n u , zbunjuje v ećinu ljudi. Z b u n je n o st je, takođe, jed n a em ocija, i ako ona p ro izv o d i ANS aktivnost, te ANS p ro m en e bi m ogle „u p rljati“ bilo koji u zo rak em ocije koji n a u č n ik pokušava da dobije. O n m ože m isliti da se isp itan ik u je d n o m m o m e n tu priseća d ogađaja koji je izazvao strah , a u d ru g o m tre n u tk u događaja koji je proizveo ljutnju, ali o n o što se stv arn o m ože dogoditi jeste zb u n je n o st za vrem e o b a p risećanja. N ijed an n au čn ik nije preduzeo korake da sm an ji zb u n jen o st, n ijed an nije izvršio pro v eru kako bi bio sig u ran da zb u n jen o st nije p o k v arila njihove uzorke čistih em ocija. M oje kolege i ja sm o elim inisali zb u n jen o st n a taj n ačin što sm o za naše subjekte istraživ an ja izabrali p ro fesionalne glum ce.22 G lum ci su n av ik n u ti da b u d u ispitivani i oni ne postaju u z n e m i­ ren i k ad a ljudi gledaju svaki n jih o v p o k ret. N e sam o da nisu bili zbu n jen i, već im se d o p ala ideja da im p rik ačim o žice i o sm a ­ tra m o u n u tra šn jo st n jih o v o g tela. P roučavanje glum aca tak o đ e je pom o g lo u rešavanju p rv o g p ro b lem a - d o bijanja uzoraka čistih em ocija. M i sm o m ogli isk o ristiti to što su glum ci g o dinam a vežbali te h n ik u glum e Stanislavskog, koja ih je učinila veštim u prisećanju i p o n o v n o m doživljavanju em ocija. G lum ci uvežbavaju ovu te h n ik u kako bi m ogli da koriste svoju sp o so b n o st pam ćenja p ri­ likom k reiran ja o d re đ e n e uloge. U n ašem ek sp erim en tu zahtevali sm o da se glum ci, koji su bili p rik o p čan i za aparate, dok su videokam ere bile u p e re n e n a n jih o v a lica, sete v rem en a kada su osetili najveću ljutnju u svom životu, a o n d a v rem en a kada su osetili najveći strah , tu g u , izn en ađ en je, sreću i o d v ra tn o st, i da to, koliko god m o g u jako, p o n o v o dožive. D ru g i n au čn ici su ranije koristili ovu teh n ik u , ali m i sm o m islili da im am o veću verovatnoću da u s­ p em o zbog toga što k o ristim o profesionalce koji su ovladali te h ­ nik o m i koji neće biti zbunjeni. O sim toga, m i nism o uzeli zdravo za gotovo da su naši isp itan ici u činili o n o što sm o tražili od njih; m i sm o proverili da li sm o d obili čiste uzorke em ocija a ne n jih o ­ ve m ešavine. Posle svakog takvog pov ratk a u sećanje tražili sm o da glum ci ocene koliko su in ten ziv n o osećali tražen u em ociju i da li su osetili n eku d ru g u em ociju. Svi oni p okušaji u kojim a su

112

L ag an je

glum ci saopštavali da p o n o v o doživljavaju neku d ru g u em ociju, skoro toliko jak u kao što je o n a koju sm o tražili, nisu zadržani u našem uzorku. P roučavanje glum aca n a m je tak o đ e olakšalo da isprobam o d ru g u te h n ik u za p rik u p ljan je čistih em ocija, je d n u koja nikada ranije nije bila koriščena. M i sm o slučajno otk rili ovu novu te h n i­ ku za izazivanje em ocija n ekoliko g o d in a ranije, kada sm o radili na jed n o j dru g o j studiji. D a b ism o u poznali m eh a n ik u facijalnih ekspresija - koji m išići p ro izv o d e koje em ocije - m oje kolege i ja sm o sistem atski pravili hiljade facijalnih ekspresija, snim ali ih, a onda an alizirali kako svaka kom b in acija m išićn ih p o k reta m enja izgled lica. N a naše izn en ađ en je, kada sm o p o k retali one m išiće koji su povezani sa em o cijam a izn en ad a bism o osetili p ro m en e u našim telim a, p ro m e n e izazvane ANS aktivnošću. N ism o im ali razloga da oček u jem o da bi voljno p o k retan je facijalnih m išića m oglo proizvesti nevoljne A NS p ro m en e, ali se to stalno do g a­ đalo. M i još n ism o znali da li se ANS ak tiv n o st razlikovala kod svakog niza p o k reta facijalnih m išića. M i sm o glum cim a tačn o govorili koje facijalne m išiće tre b a da p o k renu. Bilo je šest razli­ čitih in stru k cija, p o je d n a za svaku od šest em ocija. G lum ci, koji nisu bili zb u n jen i tim e što p ro izv o d e facijalne ekspresije na naš zahtev, niti tim e što su p o sm a tra n i dok to izvode, a p ri to m e vešti u facijalnom izražavanju, lako su prihvatili većinu n aših zahteva. O sim toga, m i im n ism o p o tp u n o poverovali da su proizveli čiste uzorke em ocija. Snim ili sm o njihova facijalna izvođenja i up o trebili one njihove pokušaje u k o jim a su, p rem a m erenju m aterijala na v id eo -trak am a, glum ci proizveli sve tra že n e nizove facijalnih radnji. N aš ek sp erim en t je o tk rio u bedljiv d o kaz da ANS aktivnost nije ista za sve em ocije. P ro m e n e u ra d u srca, tem p e ra tu ri kože i znojenju (to sm o sve m erili) n isu iste za svaku em ociju. N a p r i­ m er, kada su glum ci p o k retali facijalne m išiće specifične za ljutnju i one za stra h (setite se, n jim a nije bilo rečeno da poziraju ove em ocije već da u m esto toga p ro izv ed u specifične m išićne akcije), njihovo srce je u d aralo b rže, ali su se događale različite stvari i sa te m p e ra tu ro m njihove kože. N jihova koža je postajala vruća kod

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c i m a , g l a s u ili n a telu

113

ljutnje, a h lad n a k od strah a. M i sm o ponovili naš eksp erim en t sa različitim isp itan icim a i d o b ili iste rezultate. A ko ovi rezu ltati izdrže p ro v e ru d ru g ih n au čn ik a u njihovim labo rato rijam a, oni bi m o g li da u n esu p ro m e n u u ono što d etektor laži p o k ušava d a sazn a iz poligrafa. U m esto što jed in o p o k u ša ­ va da sazna da li o su m n jič e n i oseća ikakvu em ociju, o p e ra to r na p o lig rafu bi m ogao reći i koju em ociju o su m n jičen i oseća - na osn o v u m eren ja n ek ih ANS aktivnosti. Č ak i bez po lig raf m ašine, p ro stim p o sm a tra n je m , lovac n a laži bi m o g ao uočiti p ro m en e u n ač in u disanja ili u zn o jen ju , p ro m e n e koje p o m a žu da se tačno u tv rd i p o sto jan je specifične em ocije. G reške u hvatanju laži - neverovanje istinoljubivoj o so b i i verovanje lažovu - m ogle bi biti m an je ako bi ANS ak tiv n o st, koju je veom a teško sprečiti, m ogla o tk riti koju em o ciju doživljava o su m n jičen a osoba. Pošto m i još uvek ne zn am o da li se em o cije m o g u razlikovati sam o n a o sn o ­ vu vidljivih i č u jn ih zn ak o v a ANS ak tivnosti, sada postoji razlog da se to otkrije. O to m e k ako znaci specifičnih em ocija - bilo da su na licu, telu, u glasu, re c im a ili A N S -u - m o g u p o m o ći da se u tv rd i da li neko laže ili je iskren, o rizicim a da se naprave greške i m e ra m a p re d o stro ž n o sti da se one izbegnu, biće reči u šestom poglavlju. U d ru g o m poglavlju je o b jašn jen o da p o sto je dva glavna n a ­ čin a laganja - sakriv an je ili falsifikovanje. D o sada sm o u ovom poglavlju ra z m a trali k ako reči, glas ili telo m o g u izdati pokušaje prik riv an ja osećanja. Lažov m ože da falsifikuje em ociju koju ne oseća ali koja se očekuje, ili m ože d a p o m o g n e da se ne otkrije p rik riv en o osećanje. N a p rim er, osoba se m ože pretv arati da ju je ražalo stilo saznanje d a je p o sao n jen o g zeta propao. Ako je on p o tp u n o ra v n o d u ša n , lažn a ekspresija, pro sto , izražava p rim ere n u p o d ršk u u datoj situaciji, ali ako je on p o tajn o u shićen zbog zle sreće svog zeta - lažni izgled žalosti tak o đ e bi m askirao n jeg o ­ va prava osećanja. D a li m o g u reči, glas ili telo odati takve lažne ekspresije, o tk riv aju ći da p red stav ljen a em ocija nije doživljena? N iko ne zna. G reške u la ž n o m p red stav ljan ju em ocije istraživane su m anje re v n o sn o n ego cu ren je p rik riv en ih em ocija. Jedino što m o g u da p o n u d im su m o ja p o sm a tra n ja , teo rije i slutnje.

114

Laganj e

Iako su reči stvorene za izražavanje, nije lako nikom e, ni isk re­ no m , ni lažljivom , da em ocije opiše recim a. Sam o p esn ik p re n o ­ si nijanse koje otk riv a je d n a ekspresija. N e m o ra biti teže da se recim a izrazi ned o živ ljen o o d doživljenog osećanja. Ni jedno, ni dru g o , o b ičn o neće biti veom a izražajno, p o d ro b n o ili uverljivo. O n o što daje sm isao v e rb aln o m opisu em ocije su glas, telo, facijaln a ekspresija. P retp o stav ljam da većini ljudi polazi za ru k o m da n jih o v glas zvuči ljutito, uplašeno, srećno, uzn em iren o , kao da osećaju gađenje ili izn en ađ en je, i to dovoljno uverljivo da prevare druge. Iako je veom a teško sakriti p ro m en e u to n u glasa, koje su izazvane ovim em ocijam a, nije tako teško falsifikovati ih. Većinu ljudi, verovatno, p rev ari glas. N eke o d ovih p ra m e n a koje proizvodi au to n o m n i n erv n i si­ stem je lako falsifikovati. Iako je teško sakriti znake em ocija u n a ­ činu disanja ili g utanja, nije p o tre b n a p o sebna veština da se oni falsifikuju, b rž im disan jem ili češćim gutanjem . Sa znojenjem je drugačije, teško ga je sakriti i teško ga je falsifikovati. Iako bi lažov m ogao k o ristiti n ačin disanja i gutanja da ostavi lažni u tisak da doživljava negativne em ocije, ne m islim da m nogo njih to i radi. Iako bi p re v a ra n t m ogao p o jačati u p o tre b u m a n ip u lato ra da bi izgledalo kako m u je n e p rija tn o , većina ljudi se verovatno neće setiti da to učini. O d sustvo ovih akcija, koje se lako m o g u izvesti, m ože dovesti u su m n ju inače uverljivu tv rd n ju da se doživljava stra h ili u z n em iren o st. Ilu stra to ri m o g u b iti u p o tre b lje n i da bi se stvorio u tisak zaintereso v an o sti i entu zijazm a za o n o što je rečeno u tre n u tk u kada se ništa od toga ne doživljava, ali bez velikog uspeha. N ovine su izveštavale da su bivši p re d se d n ic i bili obučavani da intenziviraju u p o tre b u ilu strato ra. G ledajući ih n a televiziji činilo m i se da je taj tre n in g često d o p rin o sio to m e da izgledaju lažno. Teško je nam erno u p o tre b iti ilu stra to r tačn o u tre n u tk u kada on treba da bude usaglašen sa recim a. Č esto se d o g ađ a da se oni u p o tre b e suviše ran o ili suviše kasno, ili da suviše dugo traju. To je veom a slično pok u šaju da m islim o o svakom p o k re tu koji čin im o prilikom sk i­ janja: k o o rd in acija je loša, a tako i izgleda.

O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili n a telu

115

O pisao sam one bih ejv io raln e znake koji m ogu p ro p u stiti sa­ k riv en u in form aciju, koji p o k azu ju da o so b a nije p rip rem ila svoju strategiju ili koji m ogu o d ati em ociju koja se ne uklapa u o d a b ra ­ nu strategiju. Jezičke om aške, am blem ske om aške i tira d e m ogu p ro p u stiti sakrivenu in form aciju bilo koje v rste - em ocije, prošle poduhvate, planove, nam ere, fantazije, ideje, itd. O kolišanje u govoru, pauze, govorne greške i sm anjeno korišćenje ilu strato ra m o g u pokazati da g o v o rn ik jako b rin e o tom e šta je izrečeno, a da, p ri tom e, n em a p rip re m lje n u strategiju. O ni su znaci bilo koje negativne em ocije. Sm anjenje ilustratora, ta k o ­ đe, ide sa d osadom . Povišen to n i glasniji, b rži govor idu sa stra h o m , ljutnjom , a m o žd a i sa u zb uđenjem . Glas se m enja u su p ro tn o m pravcu sa tugo m , a m o žd a i osećanjem krivice. P ro m en e u disanju ili p o jačan o znojenje, češće gutanje i veom a suva u sta su znaci jak ih em ocija. M ožda će u b u d u ć n o sti biti m o ­ guće da se, na o snovu stru k tu re o p isan ih p ro m en a, o d re d i o kojoj em ociji je reč.

V Facijalni znaci prevare Za lovca na laži izraz lica može biti dragocen izvor inform acija, jer se licem m ože i lagati i govoriti istina, a toliko puta i jedno i drugo - istovrem eno. Na licu se često m ogu naći dve poruke ono što lažov želi da pokaže i ono što želi da sakrije. Neke ekspre­ sije potpom ažu laž jer šalju neistinitu inform aciju. D ruge ekspre­ sije odaju laž jer izgledaju neiskreno, a osećanja ponekad procure uprkos naporim a da se prikriju. Lažne, ali uverljive ekspresije še m ogu pojaviti u jednom trenutku, a već u drugom - istinite ali sakrivene ekspresije m ogu procuriti. Moguće je, čak, da se i d o ­ življeno i lažno m ože izraziti na različitim delovima lica u jednoj pom ešanoj ekspresiji. Verujem da većina ljudi ne uspeva da otkri­ je laž na licu zbog toga što ne zna kako da razlikuje doživljene od lažnih ekspresija. Iskrene ekspresije doživljenih emocija su proizvod nevoljne facijalne aktivnosti koja nije pod uticajem misli ili nam ere oso­ be. N asuprot tom e, pojava lažnih facijalnih ekspresija povezana je sa m ogućom voljnom kontrolom lica, koja ljudim a dopušta da om etaju ispoljavanje doživljenih emocija i sim uliraju nedoživlje­ ne emocije. Lice je dvojaki sistem koji obuhvata i ekspresije koje je osoba prom išljeno odabrala, ali i spontane ekspresije, pri čem u osoba ponekad i nije svesna onoga što se pojavljuje na njenom licu. U prostoru izm eđu voljnog i nevoljnog nalaze se ekspresije 117

ii8

Laganje

koje su nekad bile naučene, ali su se vrem enom automatizovale, tako da se pojavljuju bez izbora, ili čak protiv izbora, i, tipično, nesvesno. Facijalni m anirizam i ukorenjene navike koje upravljaju pojavom nekih ekspresija, kao što je nesposobnost da se pokaže ljutnja prem a autoritetu, predstavljaju prim ere takvih ekspresija. Ja se ovde, m eđutim , bavim voljnim, nam ernim , lažnim ekspresi­ jam a koje su deo ukupnog napora da se neko prevari i nevoljnim, spontanim ekspresijama emocija koje ponekad m ogu propustiti osečanja uprkos pokušaju lažova da ih sakrije. Proučavanja pacijenata sa različitim vrstam a m oždanih ošteće­ nja dram atično pokazuju da voljne i nevoljne ekspresije uključuju različite delove mozga. Pacijenti kojima je oštećen jedan deo m o­ zga, koji obuhvata deo koji se zove piram idalni nervni sistem, nisu u stanju da se smeju kada se to od njih traži, ali će se nasm ejati kada čuju šalu ili kada uživaju u nečem drugom . Obrazac pona­ šanja je obrnut za pacijente koji pate od oštećenja drugog dela mozga, koji obuhvata nepiram idalne sisteme. O ni m ogu voljno da proizvedu osm eh, ali su njihova lica bezizražajna kada u nečem u uživaju. Pacijenti sa oštećenjem piram idalnog sistema - on i koji ne mogu voljno da načine ekspresije - obično nisu u stanju da lažu facijalno, zbog toga što ne m ogu sprečiti ili odglum iti lažne ekspresije. Pacijenti sa oštećenjem nepiram idalnog sistema - oni koji ne pokazuju ekspresije kada osećaju emociju - trebalo bi da budu veom a dobri facijalni lažovi pošto neće m orati da sprečava­ ju istinite, doživljene ekspresije em ocija.1 Nevoljne facijalne ekspresije emocija proizvod su evolucije. Mnoge ljudske ekspresije su iste kao one koje se vide na licima drugih prim ata. Neke od facijalnih ekspresija emocija - bar one koje pokazuju sreću, strah, ljutnju, odvratnost, tugu i uznem irenost, a m ožda i druge emocije - univerzalne su, tj. iste za sve ljude bez obzira na starost, pol, rasu ili kulturu.2 Ove facijalne ekspresije su najbogatiji izvor inform acija o em ocijam a jer otkrivaju tanane nijanse trenutnih osećanja. Lice može otkriti pojedinosti em ocio­ nalnog doživljaja koje jedino pesnik može da pretoči u reči. Lice može pokazati:

Facijalni z na ci prevare •

• •

119

koja je emocija doživljena - ljutnja, strah, tuga, odvratnost, uznem irenost, sreća, zadovoljstvo, uzbuđenost, iznenađe­ nje i prezir se m ogu preneti posebnim ekspresijama; da li su dve emocije pom ešane - često se dožive dve emocije i lice registruje elem ente ije d n e i druge; jačinu doživljene emocije - svaka emocija može varirati po intenzitetu, od ozlojeđenosti do besa, od uplašenosti do užasa, itd.

Ali, kao što sam rekao, lice nije samo nevoljni em ocionalni signalni sistem. U prvim godinam a života deca nauče da kontrolišu neke od ovih facijalnih ekspresija, prikrivajući prava osećanja i falsifikujući ekspresije nedoživljenih emocija. Roditelji uče svoju decu da kontrolišu njihove ekspresije i sopstvenim prim erom , te, direktnije, iskazima kao što su: „Ne gledaj me tako ljutito“; „Po­ kaži da si srećan kada ti tetka bude davala poklon“; „Ne izgledaj kao da se dosađuješ“. Odrastajući, deca tako dobro nauče pravila ispoljavanja emocija da ona kasnije postanu duboko ukorenjene navike. Posle izvesnog vrem ena m noga pravila o ispoljavanju emocija, koja upravljaju em ocionalnim ekspresijama, počnu da deluju autom atski, m odulirajući ekspresije bez m ogućnosti izbora ili čak svesti o tome. Čak i kada ljudi postanu svesni da slede neka pravila o izražavanju emocija nije uvek moguće, a svakako nikada nije ni tako lako prestati s tim . Čim se navika ustali, ona deluje autom atski - osoba nije svesna toga i teško je ukinuti naviku. Verujem da je m ožda najteže prekinuti sa navikam a koje se odnose na upravljanje em ocijam a i prekršiti pravila ispoljavanja emocija. Pravila ispoljavanja, od kojih se neka razlikuju od kulture do kulture, doprinose im presiji putnika da facijalne ekspresije em o­ cija nisu univerzalne. Ja sam otkrio da ekspresije Japanaca koji su gledali em ocionalno-provokativne filmove nisu bile drugačije od onih koje su pokazali A m erikanci - ako su Japanci bili sami. Kada je, dok su oni gledali filmove, bila prisutna još jedna osoba, koja je predstavljala autoritet, Japanci su m nogo više od većine A m eri­ kanaca sledili pravila ispoljavanja koja su im nalagala da bilo koju ekspresiju negativnih emocija m askiraju učtivim osm ehom .3

120

Laganje

Pored ovog autom atskog delovanja uobičajene kontrole facijalnih ekspresija, ljudi m ogu da nam erno i potpuno svesno cenzurišu ekspresiju pravih osećanja ili falsifikuju ekspresiju nedoživlje­ ne emocije. Većini ljudi uspevaju neke od njihovih facijalnih prevara. Skoro svako može da se seti situacije u kojoj je bio potpuno zavaran nečijom ekspresijom. A, isto tako, skoro svako je imao i suprotno iskustvo kada je shvatio da su nečije reči netačne - na osnovu izraza koji je preleteo licem. Koji par ne m ože da se seti situacije u kojoj je jedno od njih ugledalo na licu onog drugog em ociju (obično ljutnju ili strah) a da toga onaj drugi nije bio svestan i da je čak poricao to osećanje. Većina ljudi veruje da može uočiti lažne ekspresije; naše istraživanje je pokazalo da većina to ne može. U p rethodnom poglavlju sam opisao naš eksperim ent u kome smo otkrili da ljudi nisu mogli da kažu kada su studentkinje vi­ soke škole za medicinske sestre lagale a kada su govorile istinu. O ni koji su videli samo njihove facijalne ekspresije procenjivali su lošije nego što bi se statistički očekivalo, ocenjujući da su studen­ tkinje bile najiskrenije onda kada su, u stvari, lagale. Procenjivače su prevarile lažne ekspresije i nisu uzimali u obzir ekspresije kroz koje su curila prava osećanja. Kada ljudi lažu, njihove najočiglednije i lako vidljive ekspresije na koje ljudi naspram njih obraćaju najveću pažnju - često su lažne ekspresije. Tanani znaci koji uka­ zuju na to da te ekspresije nisu doživljene i kratkotrajni nagoveštaji sakrivenih emocija obično se previđaju. Većina istraživača nije m erila facijalne ekspresije lažova, već se koncentrisala na ponašanja koja je bilo lakše meriti, kao što su telesni ilustratori ili govorne greške. Nekoliko istraživača, koji su m erili aktivnost lica, istraživali su samo osm eh, a i to su činili na suviše uprošćen način. O ni su pronašli da se ljudi smeše p o ­ djednako često i kada lažu i kada govore istinu. Ti istraživači nisu identifikovali vrstu osm eha. Nisu svi osmesi isti. Naša tehnika za m erenje lica može da razlikuje više od pedeset različitih osmeha. Kada su studentkinje visoke škole za m edicinske sestre lagale otkrili smo da su se one smešile drugačije nego kada su govorile istinu. Ove nalaze ću opisati na kraju ovog poglavlja.

Facijalni z naci prevare

121

Istraživači neverbalne kom unikacije i laganja izbegavali su merenje lica, upravo zbog m noštva ekspresija koje treba m eđusobno razlikovati. Doskora nije bilo tako obuhvatnog, objektivnog nači­ na da se izmere sve facijalne ekspresije. Mi smo odlučili da razvi­ jem o takav m etod zbog toga što smo, nakon proučavanja naših video-traka sa snim cim a studentkinja visoke škole za medicinske sestre koje su imale zadatak da lažu, uvideli da bi otkrivanje facijalnih znakova prevare zahtevalo precizno merenje. Proveli smo skoro deset godina razvijajući tehniku za precizno m erenje faci­ jalne ekspresije.4 Postoji na hiljade facijalnih ekspresija, pri čem u je svaka razli­ čita od druge. M noge od njih nem aju veze sa emocijom. Mnoge ekspresije su ono što nazivamo konverzacionim signalima, koje slično telesnim ilustratorim a - naglašavaju govor ili obezbeđuju sintaksu (kao što su facijalni znaci upitnosti ili usklici). Postoji, takođe, i izvestan broj facijalnih amblema, kao na prim er: nam i­ givanje jednim okom; podignute obrve, spušten gornji očni ka­ pak, usta u obliku potkovice - čime se pokazuje nedoum ica; jed ­ na podignuta obrva koja pokazuje skepticizam. Postoje i facijalni m anipulatori, takvi kao što su griženje usne, sisanje usne, trljanje usne, duvanje obraza. I, na kraju, tu su i prave i lažne em ocionalne ekspresije. Za svaku em ociju ne postoji samo jedna, već tuce ekspresija, a za neke emocije čak i stotine ekspresija. Svaka emocija se može izraziti čitavom porodicom ekspresija, od kojih je svaka vidljivo različita od druge. Ovo ne treba da iznenadi. Ne postoji samo jed ­ no osećanje ili jedan doživljaj vezan za svaku emociju, već p o ro ­ dica doživljaja. R azm otrim o članove porodice doživljaja ljutnje. Ljutnja varira u: • • • •

intenzitetu, od ozlojeđenosti do besa; tom e koliko je kontrolisana, od praskanja do gunđanja; tom e koliko je dugo potrebno da počne (vreme početka), od nagle razbuktalosti do laganog tinjanja; tom e koliko dugo traje (vreme završetka), od brzog do spo­

•

rog; tem peraturi, od toplog do hladnog;

122 •

Laganje

u prirodnosti, od prave do lažne ljutnje, kakvu, na prim er, pokazuje roditelj zabavljen ponašanjem svog nestašnog ali sim patičnog deteta. Ako se ovome priključi m ešavina ljutnje sa drugim emocijama - kao što su ljutnja u kojoj se uživa, mešavina krivice i ljutnje, pritvorna ljutnja, m ešavina prezira i ljutnje - onda bi bilo čak i više članova u porodici ljutnje. Niko još uvek ne zna da li postoje različite facijalne ekspresije za svaki od ovih različitih doživljaja ljutnje. Ja verujem da postoje i da ih im a više. Već im am o dokaz da postoji više različitih facijalnih ekspresija nego što postoji različitih pojedinačnih reči za svaku emociju. Lice obaveštava o nijansam a i finesama koje jezik ne može da saopšti recima. Istraživanje koje sm o započeli 1978. godine opisuje repertoar facijalnih ekspresija, tačno određuje ko­ liko im a ekspresija za svaku em ociju i utvrđuje koje su ekspresi­ je sinonim i, a koje izražavaju različita ali m eđusobno povezana unutrašnja stanja. Moj opis facijalnih znakova prevare delom je zasnovan na sistem atskim proučavanjim a u kojima je korišćena naša nova tehnika za facijalno merenje, a delom na hiljadam a sati brižljivog ispitivanja facijalnih ekspresija. Dobijeni rezultati imaju ogledni karakter jer nijedan drugi naučnik još uvek nije probao da ponovi naša proučavanja o tome kako se razlikuju voljne i n e­ voljne ekspresije. Počnim o sa izvorom facijalnog curenja koji zadaje najveće m uke - sa m ikroekspresijama. Ove ekspresije daju potpunu sli­ ku sakrivene emocije, ali je to tako brzo da se obično propusti. M ikroekspresija blesne i nestane sa lica za m anje od četvrtine se­ kunde. Postojanje m ikroekspresija smo otkrili u našoj prvoj stu­ diji znakova prevare, pre skoro dvadeset godina. Proučavali smo snim ljeni intervju sa psihijatrijskom pacijentkinjom Meri, koja je sakrila svoj plan da izvrši sam oubistvo, što sm o već spom enuli u prvom poglavlju. U filmu, koji je snim ljen pošto je Meri već provela nekoliko nedelja u bolnici, ona kaže doktoru da se više ne oseća depresivno i traži dozvolu da provede vikend kod kuće, sa svojom porodicom . Ona kasnije priznaje da je lagala, što znači da bi bila sprem na da se ubije kada se oslobodi bolničkog nadzora.

123

Facijalni z naci prevare

O na priznaje da se još oseća očajnički nesrećno. M eri je načinila više delim ičnih gestova nedoum ice - više amblem skih omaški - a upotreba ilustrativnih pokreta je opala. Takođe sm o videli i m ikroekspresiju: koristeći ponovno gledanje us­ porenog snim ka videli smo kom pletnu facijalnu ekspresiju tuge, ali je ona bila tu samo na trenutak, brzo propraćena smeškom. M ikroekspresije su potpune facijalne ekspresije emocija koje su sabijene u kratak vrem enski interval, koje se pojavljuju samo u deliću svog uobičajenog trajanja - toliko kratko da obično nisu uočljive. Ilustracija 2 pokazuje ekspresiju tuge. To je veoma lako interpretirati zbog toga što je ekspresija na fotografiji zam rznu­ ta. Da ste to videli u trajanju od jedne dvadesetpetine sekunde, m om entalno prekriveno drugom ekspresijom, kao što se dešava u mikroekspresiji, vi biste to, verovatno, propustili. Ubrzo pošto smo otkrili m ikroekspresiju, drugi istraživači su objavili svoje o t­ kriće m ikroekspresija, govoreći da su one rezultat represije i da otkrivaju nesvesne em ocije.5Sasvim je sigurno da Meri nije bila nesvesna svojih osećanja; ona je bila bolno svesna tuge pokazane u njenim m ikroekspresijama.

Ilustracija 2 Iz snim ljenog razgovora sa Meri uzeli smo one isečke u kojima su postojale m ikroekspresije, pokazali ih ispitanicim a i tražili od njih da procene kako se ona osećala. Neuvežbani ispitanici su bili

124

Laganje

prevareni; propuštajući poruku iz m ikroekspresija mislili su da se ona osećala dobro. Ti ispitanici su prepoznali znake tuge jedino onda kada sm o pokazali usporeni snimak. Iskusnim kliničarim a, m eđutim , nije bio potreban usporeni snimak. Oni su otkrili tugu iz m ikroekspresija dok su gledali film bez usporavanja. Sa jednim satom vežbe većina ljudi može da nauči da vidi takve veoma kratke ekspresije. Stavili smo poklopac preko sočiva p ro ­ jektora da bi slajd mogao da bude vrlo kratko izložen. U početku, kada je ekspresija blesnula u jednoj pedesetini sekunde, ispitanici su tvrdili da ne m ogu da je vide i da nikada neće moći. Ipak, vrlo brzo su to naučili. To je postalo tako lako da su ponekad mislili da smo usporili ekspoziciju. Nakon što su videli nekoliko stotina lica svi su bili u stanju da prepoznaju emociju, uprkos kratkom traja­ nju. Svako može da nauči tu veštinu i bez pom enute majstorije, tako što m u se m unjevito pokaže fotografija facijalne ekspresije. On bi trebalo da proba da pogodi koja je emocija pokazana na slici, zatim da pažljivo pogleda sliku i proveri to, a onda da proba da prepozna sledeću sliku. Takva vežba bi se m orala nastaviti sa bar nekoliko stotina slika6. Iako su vrlo bogate inform acijam a, jer se kroz njih pojavljuju sakrivene emocije, m ikroekspresije zadaju puno m uka jer se ne događaju veoma često. U eksperim entu u kom e su studentkinje visoke medicinske škole lagale otkrili smo mali broj m ikroekspre­ sija. M nogobrojnije su bile suzbijene ekspresije. Dok se ekspresija rađa na licu, osoba izgleda da postaje svesna šta će izaći na videlo i om eta pokazivanje ekspresije, kamuflirajući je ponekad drugom ekspresijom. Osm eh je najčešća kamuflaža ili maska. Ponekad se suzbijanje odvija tako brzo da je teško dokučiti koju bi em ociju prenela om etena ekspresija. Čak i kada poruka ne bi procurila, suzbijanje je vidljiv znak da osoba krije osećanja. Suzbijena ek­ spresija obično traje duže, ali nije tako potpuna kao m ikroekspre­ sija. M ikroekspresija je vrem enski stešnjena, ali postoji potpuno ispoljavanje u skraćenom obliku. Suzbijena ekspresija je om etena, nije uvek u potpunosti ispoljena, ali traje duže nego m ikroekspre­ sija, a om etanje može biti prim etno. U vezi sa suzbijenim i m ikroekspresijam a suočavam o se sa dva problem a koji mogu otežati interpretaciju većine znakova preva­

Facijalni z naci prevare

125

re. Prisetim o se Brokovljevog rizika iz prethodnog poglavlja, u kom e lovac na laži ne uzim a u obzir značaj individualnih razlika u em ocionalnom izražavanju. Neće svaka osoba koja krije emociju pokazati m ikroekspresiju ili suzbijenu ekspresiju - dakle, odsu­ stvo ovih ekspresija nije potvrda iskrenosti. Postoje individualne razlike u sposobnosti kontrolisanja ekspresije i neki ljudi koje sam nazvao rođenim lažovima to čine savršeno. Drugi problem , koji sam nazvao Otelovom greškom, prouzrokovan je neuspehom da se prepozna kako i neki iskreni ljudi mogu postati povišeno em o­ tivni kada ih osum njiče da lažu. Da bi se izbegla Otelova greška, potrebno je da lovac na laži shvati da pokazivanje m ikroekspresije ili suzbijene ekspresije, nije dovoljno siguran znak da osoba laže. Skoro svaku em ociju koja je procurila kroz ove ekspresije može doživeti neka nedužna osoba koja pokušava da sakrije postoja­ nje tih osećanja. N edužna osoba bi mogla osetiti strah da joj neće verovati, krivicu zbog nečeg drugog, ljutnju ili odvratnost zbog nepravedne optužbe, oduševljenje zbog prilike da dokaže kako tu ­ žilac nije u pravu, iznenađenje zbog optužbe, i tako dalje. Ako bi ta nedužna osoba htela da sakrije takva osećanja mogle bi se pojaviti m ikroekspresija ili suzbijena ekspresija. U narednom poglavlju ćemo razm otriti na koji način se može pristupiti ovim problem i­ m a interpretacije m ikroekspresija i suzbijenih ekspresija. Nije podjednako lako kontrolisati sve mišiće koji proizvode facijalnu ekspresiju. Neki mišići su pouzdaniji nego drugi. Pouz­ dani mišići nisu upotrebljivi u lažnim ekspresijama; lažov ih ne može upotrebiti. Zato je lažovu teško da sakrije njihovu akciju kada pokušava da sakrije doživljenu emociju, pošto ih nije lako ni inhibirati, ni suzbiti. Zahtevajući od ispitanika da nam erno pokrenu svaki od svojih facijalnih mišića i da, takođe, poziraju emocije na svojim licima, saznali smo koji se mišići ne m ogu lako kontrolisati.7 Postoje neki m išićni pokreti koje jako mali broj ljudi može nam erno da izvede. Na prim er, samo oko deset procenata onih koje smo testirali može nam erno da povuče ugao svojih usana naniže bez pokretanja m i­ šića brade. Ipak, opazili smo da se oni mišići koje je teško kontro­ lisati pokreću onda kada osoba doživljava em ociju koja izaziva

126

Laganje

pokret tih mišića. Na prim er, isti ljudi koji nisu mogli nam erno da povuku ugao svoje usne nadole pokazaće ovu akciju kada osećaju tugu, žalost ili bol. Mi smo mogli naučiti ljude kako da nam erno pokrenu mišiće koje je teško kontrolisati, iako je, da bi se to desilo, obično bilo potrebno na stotine sati. Ovi mišići su pouzdani jer osoba ne zna kako da pošalje poruku m išiću da učestvuje u lažnoj ekspresiji. Moje razmišljanje je da ako osoba ne može da pošalje poruku m išiću da se uključi u lažnu ekspresiju, onda toj osobi neće biti lako ni da zaustavi i suzbije m išićnu akciju koju, inače, pokreće doživljena emocija. Ako ne možeš da nam erno pokreneš mišić da bi falsifikovao ekspresiju, nećeš moći ni da dragovoljno blokiraš kretanje mišića da bi sakrio deo em ocionalne ekspresi­ je.' Postoje i drugi načini da se sakrije ekspresija doživljene em o­ cije bez inhibiranja. Ekspresija može biti m askirana, obično osm ehom , ali to neće prekriti znake doživljene emocije na čelu i u oblasti gornjih očnih kapaka. Isto tako, antagonistički mišići mogu biti tako zategnuti da drže stvarnu ekspresiju pod kontro­ lom na obrazu. Osm eh zadovoljstva se, na prim er, može smanjiti zbog pritiskanja usana i povlačenja mišića brade nagore. Često, m eđutim , upotreba antagonističkih m išića može sam a po sebi biti znak prevare, pošto njihova sprega sa m išićim a koji su uključeni u ekspresiju doživljene emocije može učiniti da lice izgleda nepri­ rodno, ukočeno ili kontrolisano. Najbolji način da se sakrije d o ­ življena emocija bio bi taj da se potpuno inhibiraju pokreti onih mišića koji su uključeni u ekspresiju. A to m ože biti teško ako izražavanje emocije uključuje pouzdane facijalne mišiće. Čelo je glavno mesto za pokrete pouzdanih mišića. Ilustraci­ ja ЗА pokazuje pokrete pouzdanih mišića koji se dešavaju kod tuge, žalosti, bola i, verovatno, kod krivice. (To je ona ista ekspre­ sija koja je pokazana na ilustraciji 2, ali je na ilustraciji ЗА lakše obratiti pažnju samo na čelo, jer je ostali deo lica bezizražajan.) Zapazimo da su unutrašnji uglovi obrva povučeni nagore. Zbog ovog će, obično, gornji očni kapak poprim iti oblik trougla i poja* R azm o trio sam ovu ideju sa n e u ro lo z im a , p o z n av a o c im a lica ili em ocija, i on i su s m a ­ trali da je ovo gledište o p ra v d a n o i v e ro v atn o . P ošto jo š nije te stira n o , ovo gledište treba tre tirati k ao h ip o tezu .

Facijalni z na ci prevare

127

viće se izvesno boranje u centru čela. M anje od 15 procenata ljudi koje smo testirali mogli su nam erno da proizvedu ovaj pokret. On ne bi trebalo da postoji u lažnim ekspresijama ovih emocija, a trebalo bi da se pojavi onda kada osoba oseća tugu ili bol (ili, m ožda, krivicu), uprkos pokušajim a da se sakriju ta osećanja. Ova i druge ilustracije facijalne ekspresije prikazuju ekstrem nu verziju izraza da bi se oblik ekspresije prikazao u što čistijem vidu, iako nije moguće predstaviti pojavljivanje i iščezavanje facijalne akcije. Da je intenzitet osećanja tuge bio slab, izgled čela bi bio isti kao na ilustraciji ЗА, ali manje intenzivan. Kada se poznaje šema ekspre­ sije, mogu se prepoznati čak i slabije verzije ekspresije, u kojima, kao u stvarnom životu, vidim o pokret a ne statičku predstavu. Ilustracija ЗВ prikazuje pokrete pouzdanih m išića koji se jav­ ljaju kod straha, zabrinutosti, uplašenosti ili užasa. Prim etim o da su obrve podignute i privučene jedna drugoj. Ovu kom binaciju pokreta je izuzetno teško izvesti voljno. Manje od deset procenata ljudi koje smo testirali mogli su ovo da proizvedu nam erno. Ilu­ stracija, takođe, pokazuje podignut gornji očni kapak i napregnut donji kapak, što tipično označava strah. Ovi pokreti očnih kapaka se m ogu izgubiti kada osoba pokušava da sakrije strah, zbog toga što ove pokrete nije teško kontrolisati. Pri tom e će položaj obrva verovatno ostati isti. Ilustracije ЗС i 3D prikazuju pokrete obrva i očnih kapaka koji su karakteristični za ljutnju i iznenađenje. Nema karakterističnih pokreta obrva i očnih kapaka kada su u pitanju druge emocije. Pokreti obrva i očnih kapaka koji su prikazani na ilustracijam a ЗС i 3D nisu pouzdani. Pošto ove pokrete može svako da izvede, oni bi trebalo da se pojave u lažnim ekspresijama i da lako budu sakriveni. Uzeti su u obzir da bi zaokružili sliku o tom e kako obr­ ve i očni kapci signalizuju emocije, tako da će razlika u odnosu na izgled sa pouzdanim pokretim a, prikazanim na ilustracijam a ЗА i ЗВ, biti jasnija. Pokreti obrva koji su prikazani na ilustracijam a ЗС i 3D - p o ­ dizanje ili spuštanje - su najučestalije facijalne ekspresije. Ovi pokreti obrva se često koriste kao konverzacioni signali da bi se naglasio ili istakao govor. Podignute obrve se upotrebljavaju kao

Laganje

128

znak čuđenja ili pitanja i kao amblem i kojima se pokazuje neverica i skepticizam. Taj mišić koji vuče obrve nadole, i privlači obrve jednu drugoj, Darvin je nazvao „mišićem teškoće“. On je bio u pravu što je tvrdio da se ova akcija mišića javlja kod bilo koje vrste teškoće, od podizanja nečeg teškog do rešavanja složenog aritm e­ tičkog problem a. Spuštanje i privlačenje obrva je uobičajeno i za zbunjenost, kao i za koncentraciju.

Ilustracija ЗА

Ilustracija ЗВ

Ilustracija ЗС

Ilustracija 3D

Facijalni z na ci prevare

129

Postoji još jedna pouzdana facijalna radnja u predelu usta. Je­ dan od najvažnijih znakova ljutnje je sužavanje usana. Crvena oblast postaje manje vidljiva, ali usne nisu uvučene, niti je nužno da budu pritisnute. Većini ljudi je teško da izvede ovaj mišićni pokret i ja sam zapazio da se to često javlja kada neko počinje da se ljuti, čak pre nego što je i svestan tog osećanja. To je suptilan pokret koji je, takođe, lako prikriti osm ehivanjem . Ilustracija 4 prikazuje kako ovaj pokret m enja izgled usana. Otelova greška - neuspeh da se prepozna da jedna iskrena oso­ ba, koja je osum njičena da laže, može pokazati iste znake emocije kao lažov - može kom plikovati interpretiranje pouzdanih faci­ jalnih mišića. Jedan nedužno osum njičeni čovek može pokazati pouzdan izraz straha, koji je prikazan na ilustraciji ЗВ, zbog toga što se uplašio da će biti lažno optužen. Zabrinut da će ljudi m isli­ ti da je lažov ako izgleda uplašeno, on može pokušati da sakrije svoj strah tako da će se znaci straha, koje je teško sakriti, zadržati samo u području njegovih obrva. Lažov koji je uplašen da ne bude uhvaćen i koji pokušava da sakrije svoj strah verovatno pokazuje istu ekspresiju. U šestom poglavlju se objašnjavaju načini kako da se lovac na laži nosi sa ovim problem om .

Ilustracija 4

130

Laganje

Brokovljev rizik - neuspeh da se uzm u u obzir individualne razlike, što može prouzrokovati da lažov ne pokaže znake prevare, dok ih iskrena osoba pokazuje - takođe m ora biti izbegnut u in ­ terpretaciji pouzdanih facijalnih mišića. Neki ljudi - i psihopate i rođeni lažovi - imaju jednu izvanrednu sposobnost da inhibiraju facijalne znake svojih osećanja. U njihovom slučaju ne treba verovati čak ni pouzdanim facijalnim mišićima. M nogi harizm atični lideri su takvi izvanredni izvođači. Papa Jovan Pavle II je, kako n a­ vode, pokazao svoju veštinu za vrem e svoje posete Poljskoj 1983. godine.' Samo nekoliko godina ranije, štrajk radnika brodogradilišta u Gdanjsku zapalio je varnicu nade da bi kom unistički rukovodi­ oci mogli dopustiti neku političku slobodu. M nogi su se uplašili da bi, ako bi Leh Valensa, lider radničkog sindikata Solidarnost, išao suviše daleko ili suviše brzo, sovjetske trupe um arširale u Poljsku, kao što su to ranije učinile u Mađarskoj, Čehoslovačkoj i Istočnoj Nemačkoj. Sovjetske trupe su m esecim a izvodile „vojne vežbe“ blizu granice sa Poljskom. Konačno, režim koji je tolerisao Solidarnost predao se i poljska vojska, sa odobrenjem M o­ skve, uzela je stvar u svoje ruke. General Jaruzelski je obustavio aktivnost radničkih sindikata, ograničio aktivnost Leha Valense i uveo vanredno stanje. Sada bi, posle osam naest meseci vanrednog stanja, poseta pape, koji je Poljak, mogla im ati ozbiljne posledice. Da li će papa pokazati da podržava Valensu, da li će njegovo p ri­ sustvo ponovo razbuktati štrajk, ubrzati pobunu, ili će on dati svoj blagoslov generalu Jaruzelskom? Novinar Vilijam Safir je opisao snim ljeni susret generala i pape:,,... Papa i lider-m arioneta osmehivali su se i rukovali. Papa razum e na koji način se može koristiti javni nastup i on prilagođava svoju facijalnu ekspresiju takvim događajima. Ovde je znak bio jasan: crkva i država su postigle taj­ ni sporazum , a politički blagoslov koji je tražio moskovski izabra­ nik, poljski lider [Jaruzelski], dat je da bude em itovan i repriziran na državnoj televiziji“.8 * N aše o su đ iv an je laganja je tak o s n až n o da m o ja u p o tre b a te rm in a lažov za nekoga koga p o štu ju - zvuči p o g rešn o . Kao što sam o b ja sn io u d ru g o m poglavlju, ja ne k o ristim te rm in lažov n a p e jo ra tiv a n n a čin i, kao što ću o b ja sn iti u p o sleđ n jem poglavlju, ve ru je m da su neke laži m o ra ln o o pravdane.

Facijalni z n a ci prevare

131

Ne može ni svaki politički lider da tako vesto upravlja svojim ekspresijama. Bivši predsednik Egipta, Anvar Sadat, pisao je o svo­ jim tinejdžerskim pokušajim a da nauči kako da kontroliše svoje facijalne m išiće:,,... Moj h o b ije bila politika. U to vrem e M usolini je bio u Italiji. Ja sam video njegove slike i čitao o tom e kako je on m enjao svoje facijalne ekspresije za vrem e svojih javnih obraćanja narodu, zauzimajući različite poze da bi pokazao snagu ili agresi­ ju, tako da su ga ljudi mogli gledati i iz samih njegovih crta odgo­ netnuti snagu i m oć. Bio sam tim e fasciniran. Stajao sam kod kuće ispred ogledala i pokušavao da im itiram tu zapovedničku ekspre­ siju, ali su za m ene rezultati bili veoma razočaravajući. Sve što se dogodilo bilo je to da su mišići mog lica postali veoma um orni. To je bolelo“.9 Iako nije bio u stanju da falsifikuje svoje facijalne ekspresije, Sadatov uspeh u tajnom kovanju plana da se pridruži sirijsko-egipatskom iznenadnom napadu na Izrael 1973. godine pokazuje da je on, ipak, bio vešt u varanju. Nema kontradikcije. Prevara ne zahteva veštinu falsifikovanja ili prikrivanja facijalne ekspresije, telesnog pokreta ili glasa. To je jedino neophodno kod ličnih p re­ vara, kada su lažov i žrtva u direktnom kontaktu licem u lice, kao prilikom susreta u kom e je H itler tako vešto prevario Čem berlena. Kako kažu, Sadat nikada nije pokušao da sakrije svoja p ra­ va osećanja u direktnom susretu sa svojim protivnicim a. Prem a Ezeru Vajcmanu, izraelskom m inistru odbrane, koji je direktno pregovarao sa Sadatom posle rata 1973. godine: „O n nije čovek koji zadržava svoja osećanja za sebe: ona su odm ah očigledna u njegovoj ekspresiji, a takođe i u njegovom glasu i gestovim a“.10 Individualne razlike se upliću u interpretaciju pouzdanih faci­ jalnih mišića, na još jedan specifičniji način. To se pre svega o d ­ nosi na konverzacione facijalne signale koje sam ranije pom enuo. Neki konverzacioni signali veoma liče na ilustrativne pokrete ruku, čime se postiže naglašavanje određenih reči pri izgovoru. Većina ljudi ili spušta ili podiže svoje obrve (kao što je pokaza­ no na ilustracijam a ЗС i 3D). Jako mali broj ljudi koristi pokret obrva karakterističan za tugu ili strah (ilustracije ЗА i ЗВ) da bi se naglasio govor. Kod onih koji to čine ti pokreti nisu pouzdani.

132

Laganje

G lum ac-režiser Vudi Alen je osoba čiji pokreti obrva nisu pouz­ dani. On koristi pokret obrve koji je karakterističan za tugu da bi naglasio govor. Dok većina ljudi podiže ili spušta svoje obrve da bi naglasila reč, Vudi Alen, um esto toga, obično povlači unutrašnji ugao svojih obrva nagore. To je deo onoga što m u daje tako pažljiv ili em patičan izgled. Drugi ljudi, koji kao Vudi Alen koriste pokret obrve koji je karakterističan za tugu da bi nešto naglasili, te pokre­ te mogu lako da načine nam erno. Trebalo bi da takvi ljudi m ogu da koriste te pokrete u lažnoj ekspresiji i sakriju ih kada odaberu da to učine. Oni lako upotrebljavaju mišiće koje većina ljudi ne može. Lovac na laži može reći da ne može da se osloni na te mišiće ako osum njičeni često koristi takve pokrete za naglašavanje. Treći problem može kom plikovati interpretaciju rada pouzda­ nih facijalnih mišića i drugih znakova prevare: m ože se koristiti pozorišna tehnika da se ti mišići pokrenu na akciju i učestvuju u oblikovanju lažne ekspresije. Tehnika glume Stanislavskog (takođe poznata kao m etodična gluma) uči glumca kako da tačno pokaže emociju, učeći ga kako da se seti emocije i ponovo je doži­ vi. Pri kraju prethodnog poglavlja spom enuo sam naše korišćenje ove tehnike glume u proučavanju autonom nog nervnog sistema. Kada glumac koristi ovu tehniku njegove facijalne ekspresije nisu izvedene voljno, već su proizvod ponovo doživljene emocije i, kao što naše proučavanje sugeriše, može biti probuđena fiziologija emocije. Ponekad, kada ljudi ne m ogu da naprave pokrete koji su prikazani na ilustracijam a ЗА ili ЗВ, tražim od njih da koriste tehniku Stanislavskog, instruirajući ih da ponovo dožive osećanje tuge ili straha. Tada će se često pojaviti oni facijalni pokreti koje oni nisu mogli da izvedu nam erno. Lažov bi, takođe, mogao da koristi tehniku Stanislavskog i, ako je upotrebi, onda ne bi trebalo da se pojave znaci lažne ekspresije, jer ona u tom smislu i nije lažna. Pouzdani facijalni mišići bi se aktivirali u takvim neistini­ tim ekspresijama lažova zbog toga što lažov oseća lažnu emociju. Linija izm eđu lažnog i istinitog postaje nejasna kada su emocije proizvedene uz pom oć tehnike Stanislavskog. Što je još gore, oso­ ba koja uspe da prevari sebe počinje i sama da veruje da je njena laž istina. Takvi lažovi se ne m ogu otkriti. Verovatno m ogu biti uhvaćeni samo oni lažovi koji su svesni da lažu.

Facijalni z na ci prevare

133

Do sada sam opisao tri načina na koja sakrivena osećanja mogu procuriti: mikroekspresije; ono što se može videti pre suzbijanja; i ono što se zadržava na licu zbog toga što nije m oguće inhibirati akciju pouzdanih facijalnih mišića. Većina ljudi veruje u četvrti izvor koji izdaje sakrivena osećanja - oči. Verovanje da su oči p ro ­ zori duše, zapravo, znači da oči otkrivaju najistinitija unutrašnja osećanja. Antropolog M argaret M id citirala je sovjetskog profe­ sora koji se nije slagao s tim: „Рге revolucije smo imali običaj da kažemo: ‘Oči su ogledalo duše’. Oči, ipak, m ogu varati - ali, kako? U vašim očim a se m ože videti predanost koju tada stvarno ne osećate. Možete, takođe, pokazati da ste pribrani ili iznenađeni“.11 Ovo neslaganje o tom e da li očim a treba verovati ili ne može biti razrešeno samo ako pojedinačno razm otrim o svaki od pet izvora inform acija koje se tiču ovog dela lica. Zapravo, samo tri od pet izvora inform išu posm atrača o „curenju“ ili o znacim a prevare. Na prvom m estu su prom ene u izgledu očiju koje nastaju usled aktivnosti mišića oko očne jabučice. Ti mišići m enjaju oblik oč­ nih kapaka, otkrivenost beonjače i dužice i uopštenu impresiju koju neko form ira posm atrajući oči. Neke od tih prom ena koje su proizveli ovi mišići prikazane su na ilustracijam a ЗА, ЗВ, ЗС i 3D, ali, kao što je već spom enuto, pokreti tih mišića ne daju pouzdane znake prevare. Relativno je lako voljno pokrenuti te mišiće i in ­ hibirati njihove pokrete. Neće iscureti m nogo inform acija, osim onih koje izlete kroz m ikroekspresiju ili suzbijenu ekspresiju. U sm erenost pogleda je drugi izvor inform acija o tom e da li neko laže ili ne. Pogled m enja pravac kod brojnih emocija: nadole kod tuge, dole ili u stranu kod stida ili krivice, te u stranu kod o d ­ vratnosti. Ipak, čak ni lažov koji se oseća krivim verovatno neće m nogo skretati svoj pogled, pošto lažovi znaju da svako očekuje da otkrije prevaru na taj način. Sovjetski profesor, koga je citirala M argaret Mid, zapazio je da je lako kontrolisati pravac nečijeg pogleda. Zaprepašćujuće je to da su ljudi neprekidno podložni obm ani ukoliko su lažovi dovoljno vešti da ne skreću svoj pogled. „Jedna od stvari kojom je Đovani Viljoto, čovek koji je možda oženio sto žena, privukao Patrišu G ardner bila je ‘ta poštena crta’ da je gleda pravo u oči, izjavila je ona juče na suđenju (on je o p ­ tužen za bigam iju).“12

134

Laganje

Treći, četvrti i peti izvor m nogo više obećavaju, pružajući dragocenije inform acije kada su u pitanju znaci „curenja“ ili prevare. Treptanje se može izvesti voljno, ali to je, takođe, jedna nehotična reakcija koja postaje učestalija kada su ljudi em ocionalno uzbu­ đeni. Zenice se šire kada su ljudi em ocionalno uzbuđeni, ali ne postoji voljni način koji ma kome daje pravo da ovu prom enu napravi po svom izboru. Širenjem ženica rukovodi autonom ni nevni sistem, koji, takođe, dovodi do prom ena u lučenju pljuvač­ ke, disanju i znojenju, kao što je spom enuto u četvrtom poglavlju. Osim toga, autonom ni nervni sistem takođe dovodi i do nekih facijalnih prom ena koje su opisane u daljem tekstu. Iako učestalije treptanje i širenje ženica pokazuju da je osoba em ocionalno uz­ buđena, te prom ene ne otkrivaju o kojoj je emociji reč. To m ogu biti znaci uzbuđenosti, ljutnje ili straha. Treptanje i širenje ženica m ogu biti dragoceni znaci „curenja“ samo kada je očigledno da osoba doživljava neku em ociju koja odaje da ona laže. U tom slu­ čaju lovac na laži može da isključi m ogućnost da su to znaci stra­ ha koje ispoljava nedužna osoba plašeći se da ne bude pogrešno procenjena. Suze, peti i poslednji izvor inform acija u oblasti oka, takođe su produkt aktivnosti autonom nog nervnog sistema, ali suze su spe­ cifični znaci za neke, a ne za sve emocije. Suze se javljaju kod bola, tuge, olakšanja, nekih formi uživanja i nekontrolisanog smejanja. One m ogu propustiti bol ili tugu kada su drugi znaci sakriveni, m ada mislim da bi obrve takođe pokazale emociju, a osoba bi, ako suze krenu, brzo priznala sakriveno osećanje. Suze radosnice ne bi trebalo da procure ako je smejanje samo po sebi ugušeno. A utonom ni nervni sistem proizvodi i druge vidljive prom ene na licu: crvenilo, bledilo i znojenje. Baš kao što je slučaj i sa d ru ­ gim facijalnim i telesnim prom enam a koje proizvodi autonom ni nervni sistem, teško je sakriti da je lice pocrvenelo, prebledelo ili se oznojilo. Nije sigurno da li je znojenje, slično pojačanom trep­ tanju oka i širenju ženica, znak buđenja bilo koje emocije ili je, um esto toga, specifično samo za jednu ili dve emocije. Vrlo malo se zna o crvenjenju lica ili njegovom bledilu. Pretpostavlja se da crvenjenje može biti znak zbunjenosti, ali se može javiti i kod stida, a m ožda i kod krivice. Kaže se da je cr-

Facijalni z na ci prevare

135

venjenje uobičajenije za žene nego za muškarce, iako razlog za to nije poznat. Kroz crvenjenje bi mogla procuriti inform acija da je lažov zbunjen ili postiđen zbog nečega što krije, ili bi mogla p ro ­ curiti i sama zbunjenost koja se prikriva. Lice, takođe, pocrveni kada se neko naljuti i niko ne zna kako bi se to crvenjenje moglo razlikovati od onog kad je neko zbunjen ili postiđen. Verovatno je da su i jedno i drugo crvenjenje povezani sa širenjem perifernih krvnih sudova kože, ali bi se crvenilo ljutnje i crvenilo zbunjenosti ili stida mogli razlikovati po stepenu, po oblastim a lica koje su zahvaćene ili po trajanju. M islim da lice crveni samo onda kada se ljutnja ne kontroliše ili kada osoba pokušava da kontroliše ljutnju koja je na ivici da eksplodira. Ako je to tako, onda bi obično p o ­ stojao i drugi znak ljutnje na licu ili u glasu, a lovac na laži ne bi m orao da se osloni samo na obojenost lica da bi otkrio ovu em o­ ciju. Kod kontrolisanije ljutnje lice može pobeleti ili prebledeti, kao što može i kod straha. Čak i onda kada su nečije ekspresije ljutnje ili straha sakrivene mogla bi procuriti inform acija da je osoba prebledela. Zapanjujuće je koliko su malo proučavane suze, crvenjenje zbog zbunjenosti, stida i ljutnje, ili bledilo lica u vezi sa ekspresijom ili sakrivanjem specifičnih emocija. Pošto smo se do sada bavili tim e kako lice m ože da izda sakri­ vene emocije, pređim o na facijalne znake koji ukazuju na to da je ekspresija lažna i da emocija nije zaista doživljena. Jedna već pom enuta m ogućnost jeste da pokreti pouzdanih mišića ne m ogu biti deo lažne ekspresije dok god ne postoji problem kao u slučaju Vudija Alena ili Stanislavskog. Postoje tri druga znaka koja sugerišu da je ekspresija lažna: asimetrija, vrem enska usaglašenost i njeno m esto u toku razgovora. U asimetričnoj facijalnoj ekspresiji iste akcije se pojavljuju na obe strane lica, ali su akcije jače na jednoj nego na drugoj strani. Njih ne treba mešati sa unilateralnim ekspresijama, onim koje se pojavljuju samo na jednoj strani lica. Takve jednostrane facijalne akcije nisu znaci emocije, izuzev ekspresijâ prezira u kojima je p o ­ dignuta gornja usna ili je ugao usne stisnut na jednoj strani. Umesto toga, unilateralne ekspresije se koriste u am blem im a kao što je namigivanje ili skeptično podizanje jedne obrve. Asim etrične

136

Laganje

ekspresije su tananije, m nogo uobičajenije i m nogo interesantnije nego one unilateralne. Naučnici koji su se zainteresovali za otkrića koja su ukaziva­ la na to da je desna m oždana hemisfera, izgleda, specijalizovana za emociju, mislili su da bi jedna strana lica m ogla biti em ocio­ nalnija. Pošto desna hem isfera kontroliše mnoge mišiće na levoj strani lica, a leva hem isfera kontroliše mnoge mišiće na desnoj strani lica, neki naučnici su sugerisali da će emocija biti jače izra­ žena na levoj strani lica. Pokušavajući da procenim nepravilnosti u jednom od njihovih eksperim enata, slučajno sam otkrio kako asim etrija može biti znak prevare. Neiskrene ekspresije, u kojima su pokreti neznatno jači na jednoj strani lica nego na drugoj, jesu znak da pokazano osećanje nije doživljeno. Do toga je došlo jer grupa istaknutih naučnika, koji su tvrdili da su otkrili kako je prikazana emocija najjača na levoj strani lica, nije koristila sopstvene m aterijale, već je pozajmila fotografije lica od mene. Proučavao sam njihove nalaze pažljivije nego inače i m ogao da uočim stvari koje oni nisu videli, a koje sam ja - kao neko ko je fotografisao lica - znao. Harold Sakejm i njegove ko­ lege su presekli svaku od naših facijalnih slika napola da naprave duplu levu i duplu desnu fotografiju, svaku sliku celog lica sasta­ vili su koristeći odraz jedne ili druge strane lica u ogledalu. Ljudi su procenili da je emocija intenzivnija kada su videli duple leve, a ne duple desne slike.13 Prim etio sam da je postojao jedan izuze­ tak - nije bilo razlike u procenam a slika sreće. Sakejm nije dobio m nogo od ovoga, ali ja jesam. Znao sam, kao onaj koji je fotogra­ fisao, da su slike sreće bile jedine stvarne em ocionalne ekspresije. Ostale em ocionalne ekspresije sam dobio tražeći od m ojih m ode­ la da voljno pokrenu pojedine m išiće lica. Snimio sam slike sreće hvatajući m odele dok su se zabavljali, ne očekujući fotografisanje. Povezivanje ovoga sa studijam a m oždanih oštećenja i facijalne ekspresije, koje sam opisao na početku ovog poglavlja, sugerisalo je sasvim drugačiju interpretaciju facijalne asimetrije. Ova p ro u ­ čavanja su pokazala da voljne i nevoljne ekspresije uključuju ra­ zličite nervne puteve, a, zavisno od toga gde je m ozak oštećen, kod jednih može doći do pogoršanja, ali ne i kod drugih. Pošto voljne i

Facijalni z naci p revare

137

nevoljne ekspresije m ogu biti nezavisne jedne od drugih, ne m ora da znači da ako je jedna bila asim etrična to m oraju biti i ostale. Poslednja kockica logike bila je zasnovana na dobro utvrđenoj či­ njenici da m oždane hem isfere upravljaju voljnim, a ne nevoljnim facijalnim pokretom ; na nevoljan način upravljaju niže, prim itiv­ nije oblasti mozga. Razlike izm eđu leve i desne hem isfere trebalo bi da utiču na voljne, a ne na nevoljne em ocionalne ekspresije. Sakejm je otkrio, po m om mišljenju, upravo suprotno od onoga što je m islio da je dokazao. Nije se radilo o tom e da se dve strane lica razlikuju u facijalnoj ekspresiji. Um esto toga, do asim etrije je dolazilo baš kada je ekspresija bila nam erna, voljna, odglum ljena, pozirana na nečiji zahtev. Kada je ekspresija bila nevoljna, kao kod spontano srećnih lica, postojala je neznatna asim etrija. Asimetrija je znak da ekspresija nije doživljena.14 Mi smo izveli brojne ek­ sperim ente da bism o testirali ove ideje, upoređujući nam erne sa spontanim , nenam ernim ekspresijama. Kad je reč o ovome, naučni argum ent je bio jak, a tek skoro je izašla na videlo delim ična saglasnost - baš u vezi sa pokreti­ m a koji su uključeni u pozitivne em ocionalne ekspresije. Većina istraživača se sada slaže sa našim nalazom da, kada ekspresija nije doživljena, glavni mišić koji je uključen u osm ehivanje deluje jače na jednoj strani lica. Kada smo tražili od ljudi da se nam erno osm ehuju ili poziraju sreću, otkrili smo asim etriju, kao što smo je dobili kada smo ispitivali osm ehe koje osobe ponekad pokazu­ ju dok gledaju jedan od naših groznih filmova. Tipično, facijalna aktivnost je bila neznatno jača na levoj strani lica ako je osoba bila desnoruka. Kod prirodnih, doživljenih osm eha otkrili smo m nogo rede pojavljivanje asim etričnih ekspresija i nije bilo ten ­ dencije da one koje su asim etrične budu uglavnom jače na levoj strani lica.15 Asim etriju smo, takođe, otkrili u nekim pokretim a koji su uključeni u izražavanje negativnih emocija, kada su pokreti pro­ izvedeni nam erno, ali ne kada su bili deo spontanog izražavanja emocije. Ponekad su pokreti jači na levoj, ponekad na desnoj stra­ ni lica, ponekad nem a asim etrije. Pored osmeha, pokret spuštanja obrve, koji je često deo izraza ljutnje, obično je jači na levoj strani

138

Laganje

lica kada je pokret načinjen nam erno. Pokret koji proizvodi boranje nosa, i koji je uključen u izražavanje osećanja odvratnosti, i razvlačenje usana unazad prem a ušima, što je otkriveno kod stra­ ha, obično su jači na desnoj strani lica ako su pokreti načinjeni nam erno. Ovi nalazi su upravo objavljeni i nije još sigurno da li će oni ubediti one koji, kao Sakejm, zagovaraju asim etriju u em ocio­ nalnim ekspresijam a.16 Nisam m islio da bi ovo bilo značajno za lovca na laži. A sim etri­ ja je obično tako suptilna da sam mislio da je niko ne može uočiti bez preciznog merenja. Pogrešio sam. Kada smo od ispitanika tra ­ žili da procene da li su ekspresije bile sim etrične ili asim etrične oni su pogađali m nogo češće nego što smo očekivali, iako su te procene morali da naprave bez usporenog snim ka ili ponovnog gledanja.17O ni su imali povlasticu da ne m oraju da rade još nešto. Mi još ne znam o da li će ljudi biti u stanju da to rade tako dobro kada, pored toga, m oraju da gledaju i pokrete tela, slušaju govor i odgovaraju osobi sa kojom razgovaraju. Veoma je teško smisliti eksperim ent koji bi to tačno utvrdio. Verovatno je da su m noge asim etrične facijalne ekspresije n e­ doživljene, ali asim etrija nije siguran dokaz da je ekspresija lažna. Neke doživljene ekspresije jesu asim etrične, ali je tačno da mnoge od njih to nisu. Slično tome, odsustvo asim etrije nije dokaz da je ekspresija doživljena - lovac na laži ih može prevideti a, nezavi­ sno od ovog problem a, nije svaka, nam erna, nedoživljena ekspre­ sija asim etrična, iako većina jeste. Lovac na laži nikada ne treba da se osloni na jedan znak prevare; mora ih biti mnogo. Facijalni znaci prevare treba da budu potvrđeni javljanjem znakova u glasu, u recima ili na telu. Nijedan znak na licu ne bi trebalo interpretira­ ti ukoliko se ne javi ponovo, ili čak uočljivije, ako nije potvrđen facijalnim znakom druge vrste. Ranije su objašnjena tri izvora propuštanja ili tri načina na koje lice odaje sakrivena osećanja aktivnost pouzdanih facijalnih mišića, oči i prom ene u izgledu lica koje prouzrokuje autonom ni nervni sistem. Uz još dva znaka, asim etrija pripada grupi znakova koji ne ukazuju na propuštanje onoga što je sakriveno, već na to da je ekspresija koju posm atram o lažna. Vremensko usaglašavanje predstavlja drugi izvor znakova prevare.

Facijalni z na ci prevare

139

Vremensko usuglašavanje obuhvata celokupno trajanje facijalne ekspresije, kao i to koliko je vrem ena potrebno da se ona pojavi (vreme nastanka) i nestane (vreme nestanka). Sve tri kom ponente m ogu predstavljati znake prevare. Ekspresije koje traju neuobiča­ jeno dugo - sigurno deset sekundi ili više, a inače traju pet sekun­ di - verovatno su lažne. Većina doživljenih ekspresija ne traje toli­ ko dugo, osim ukoliko neko ne doživi vrhunsko iskustvo, najveću ushićenost, bes koji kulja ili duboku depresiju; prave em ocionalne ekspresije se ne zadržavaju na licu više od nekoliko sekundi. Čak i u ovim ekstrem nim stanjim a ekspresije retko traju toliko dugo; um esto toga, pojavljuje se veliki broj kraćih ekspresija. Ekspresije koje traju dugo obično su am blem i ili tobožnje ekspresije. Čvrsto i pouzdano pravilo o znacim a prevare za vreme javlja­ nja i prestajanja ekspresije postoji jedino u slučaju iznenađenja. I javljanje, i prestajanje, i trajanje ekspresija, sve to m ora biti kratko, m anje od sekunde, ako je iznenađenje pravo. Ako je duže, to je tobožnje iznenađenje (osoba izigrava iznenađenje), ili iznenađe­ nje kao amblem (osoba sm era da pokaže iznenađenje), ili lažno iznenađenje u kom e osoba pokušava da izgleda iznenađeno onda kada nije. Iznenađenje je uvek veom a kratka emocija, traje samo dotle dok iznenađena osoba ne shvati šta se to neočekivano dogo­ dilo. Iako većina ljudi zna da odglum i iznenađenje, samo nekoliko njih bi moglo da to uradi tako ubedljivo u pogledu brzog javljanja i nestajanja ekspresije, što je bitna odlika prirodnog iznenađenja. Jedna priča iz novina je pokazala koliko može biti korisna prava ekspresija iznenađenja. Č ovek koji je n e p rav e d n o okrivljen za o ru ž an u pljačku o slo b o đ e n je posle tužiočevog zap ažanja da je njegova reakcija n a kriv ičn u p re su d u obelodanila novi dokaz koji je p o tv rd io d a je Vejn M ilto n nevin. P o m o ćn ik d rž av ­ nog tužio ca Tom Sm it je rekao da je znao da je n ešto n ep rav e d n o p o što je video kako se M iltonovo lice srozava kada ga je p o ro ta prošlog m eseca op tužila da je u pljački u k ra o 200 dolara u k o m p an iji A popka gas.1“

Sve ostale em ocionalne ekspresije mogu biti veoma kratke, m ogu preleteti licem i otići u sekundi, ili mogu potrajati nekoliko sekundi. Pojavljivanje i nestajanje ekspresije može biti iznenadno

140

Laganje

ili postepeno. To zavisi od konteksta u kome se ekspresija dešava. Zamislim o potčinjenog koji glumi da uživa u glupoj šali koju nje­ gov nam etljivi šef priča po četvrti put, iako ne poseduje smisao za hum or i dobro pamćenje. Koliko je vremena potrebno da se poja­ ve pokreti osm ehivanja zavisi od kulm inacije hum ora - da li je to postepeno, sa blago hum orističnim elem entim a ili iznenadno. Za koliko će se vrem ena pokreti osm ehivanja izgubiti zavisi od vrste šale - koliko je vrem ena potrebno da se priča razume. Svako je u stanju da se osm ehne na neki način da bi odglum io uživanje, ali je m anje verovatno da će lažov tačno vremenski usaglasiti javljanje i nestajanje takvog osm eha sa okolnostim a koje zahteva kontekst. Tačno mesto jedne ekspresije u odnosu na tok govora, prom ene glasa i pokrete tela su treći izvor znakova prevare koji ukazuju na to da je ekspresija lažna. Zam islim o da neko glum i ljutnju i kaže: „Sit sam tvog ponašanja“. Ekspresija ljutnje je verovatnije lažna ako dolazi posle izgovorenih reči, nego ako se pojavljuje na početku ili čak jedan trenutak pre nego što se izgovori rečenica. Ima, verovatno, manje slobode u pogledu pravog m esta facijal­ ne ekspresije nego u pokretim a tela. Zam islimo lažova koji je „sit nečijeg ponašanja“ i koji lupi pesnicom o sto. Ako je ekspresija ljutnje došla posle lupanja pesnicom , ona je, verovatno, lažna. Fa­ cijalne ekspresije koje nisu sinhronizovane sa telesnim pokretom verovatno predstavljaju znake prevare. Diskusija o facijalnim znacim a prevare ne bi bila kom pletna bez razm atranja jedne od najučestalijih facijalnih ekspresija osmeha. Osmesi su jedinstveni m eđu svim facijalnim ekspresi­ jama. Potreban je samo jedan m išić da se pokaže zadovoljstvo, dok većina drugih emocija zahteva akciju tri do pet mišića. Ovaj jednostavni osm eh je ekspresija koja je najlakša za prepoznavanje. Mi smo otkrili one osm ehe koji se m ogu videti sa veće udaljenosti (od 300 stopa) i one sa kraćim izlaganjem nego druge em ocional­ ne ekspresije.19 Teško je na osm eh ne odgovoriti osm ehom ; ljudi to čine čak i kada odgovaraju na osm eh prikazan na fotografiji. O nim a koji se bave reklam om dobro je poznato da ljudi uživaju dok gledaju kako se drugi osm ehuju. Osmesi su, verovatno, najpotcenjivanije facijalne ekspresije, mnogo komplikovanije nego što većina ljudi shvata. Postoji tuce

Facijalni z na ci prevare

141

osm eha koji se m eđusobno razlikuju po izgledu i poruci koju prenose. Ima m nogo pozitivnih emocija koje se izražavaju smešenjem - uživanje, fizičko ili čulno uživanje, zadovoljstvo i veselost, da pom enem samo nekoliko. Ljudi se takođe smeše kada se osećaju jadno. Ovi osmesi nisu isto što i lažni koji se koriste da se ubede drugi da su doživljena pozitivna osećanja onda kada nisu, često m askirajući ekspresiju negativne emocije. Mi smo skoro otkrili da veliki broj ljudi može biti zavaran ovim lažnim osmesima. Imali smo ispitanike koji su gledali isključivo osm ehe studentkinja vi­ soke m edicinske škole u našem eksperim entu i procenjivali da li je svaki osm eh bio pravi (pokazan dok je studentkinja gledala p ri­ jatan film), ili lažan (pokazan dok je studentkinja krila negativne emocije izazvane našim krvavim filmom). Ispitanici su samo p o ­ nekad, i to slučajno, tačno procenjivali. Ja verujem da problem nije bio sam o u neuspehu da se prepoznaju lažni osmesi, već u uopštenijem nedostatku razum evanja koliko različitih vrsta osm eha postoji. Lažan osmeh se ne može razlikovati od iskrenog ukoliko se ne zna po čem u svaki osm eh liči i razlikuje se od svih drugih najvažnijih vrsta iz porodice osmeha. Pratim o opise osamnaest različitih vrsta osm eha - nijedan od njih nije osm eh prevare. Zajednički elem ent za većinu članova iz porodice osm eha je vidljiva prom ena koju proizvodi mišić zygomatic major. Ovaj m i­ šić se pruža od jagodičnih kostiju nadole, preko lica, vezujući se za uglove usana. Kada je kontrahovan, zygomatic major vuče uglove usana nagore, u stranu, ka jagodicama. Jak pokret ovog mišića, takođe, rasteže usne, povlači obraze nagore, skuplja kožu ispod očiju u vidu kesica i stvara bore pored spoljašnjih uglova očiju. (Kod nekih osoba ovaj mišić, takođe, neznatno povlači nadole vrh njihovog nosa; kod nekih drugih će, čak, neznatno biti povučena koža blizu ušiju.) Drugi mišići se ujedinjuju sa zygomatic majo­ rom da bi oblikovali različite članove porodice osm eha, a nekoliko osm eha ne proizvodi zygomatic, već neki drugi mišići. Jednostavna akcija zygomatic majora proizvodi osm eh koji je karakterističan za izražavanje prirodnih, nekontrolisanih, pozi­ tivnih emocija. N ijedan drugi mišić u donjem delu lica ne ulazi u ovaj doživljeni osmeh. Jedini pokret koji se, takođe, može pojaviti

142

Laganje

na gornjem delu lica je zatezanje mišića oko očiju. Ovaj mišić p ro ­ izvodi većinu prom ena na gornjem delu lica, koje takođe mogu nastati usled jake kontrakcije zygomatic majora (podignuti obraz, koža skupljena u vidu kesica ispod oka i bore pored spoljašnjih uglova očiju). Ilustracija 5A pokazuje stvarni osm eh (kao izraz doživljene emocije, prim. prev). Doživljeni osm eh traje duže i in ­ tenzivniji je kada su pozitivna osećanja ekstrem nija.2" Verujem da su svi pozitivni em ocionalni doživljaji - uživanje u drugoj oso­ bi, sreća usled olakšanja, zadovoljstvo zbog taktilne, auditivne ili vizuelne stimulacije, zabavljanje, zadovoljstvo - praćeni doživlje­ nim osm ehom , a da se razlikuju samo u vremenskoj usaglašenosti i intenzitetu ove m išićne akcije. Osm eh straha na ilustraciji 5B nem a ničeg zajedničkog sa p o ­ zitivnim em ocijama, ali je ponekad pogrešno shvaćen. Njega p ro ­ izvodi mišić risorious koji vuče uglove usana horizontalno prem a ušima, tako da su usne razvučene i form iraju pravougaoni oblik. Risorious potiče od latinske reči koja znači smejanje, ali se ova m i­ šićna akcija dešava uglavnom sa strahom , ne sa smejanjem . Kon­ fuzija je, verovatno, nastala zbog toga što se ponekad, kada risorius vuče usne horizontalno, uglovi izvijaju nagore, ličeći na vrlo širo­ ko razvučenu verziju doživljenog osm eha (koji je izraz pozitivnih emocija, prim. prev.). U facijalnoj ekspresiji straha pravougaono oblikovana usta (sa izvijenim uglom usne nagore ili bez toga) biće praćena obrvam a i očim a koji su prikazani na ilustraciji ЗВ. Prezrivi osm eh je još jedan pogrešan naziv, jer ova ekspresija nem a m nogo zajedničkog sa pozitivnim osećanjima, iako se če­ sto tako tum ači. Verzija prezira koja je prikazana na ilustraciji 5C obuhvata zatezanje mišića u uglovima usana, stvaranje m išićnog ispupčenja u uglovima i oko njih, često rupicu, i blagu iskošenost uglova usana nagore.' I u ovom slučaju je iskošenost uglova usa­ na nagore akcija koja prouzrokuje konfuziju, zato što je karak­ teristična i za doživljeni osm eh (osm eh koji prikazuje pozitivne emocije). Drugi zajednički elem ent je rupica, koja se ponekad p o ­ javljuje kod doživljenog osmeha. Glavna razlika izm eđu prezrivog osmeha i doživljenog osm eha je zategnutost uglova usana, koja je prisutna kod prezira a ne postoji kod doživljenog osmeha. * Prezir, takođe, m ože b iti p o k a za n u je d n o stra n o j verziji ove ekspresije, u kojoj ;e ugao je d n e u sn e zateg n u t i p o m a lo p o d ig n u t.

Facijalni z naci p revare

Ilustracija 5A: Iskreni osmeh

Ilustracija 5C: Prezrivi osmeh

143

Ilustracija 5B: Osmeh uplašene osobe

144

Laganje

Kod prigušenog osm eha osoba stvarno oseća pozitivne emocije ali pokušava da pokaže kako su ova osećanja manje jaka nego što su u stvari. Cilj je prigušiti (ali ne i ugušiti) ekspresiju pozitivnih emocija, zadržavajući i ekspresiju i m ožda em ocionalni doživljaj u okviru dopuštenih granica. Usne m ogu biti pritisnute, uglovi usana zategnuti, donja usna gurnuta gore, uglovi usana povuče­ ni dole, ili se bilo koja kom binacija ovih akcija m ože sjediniti sa jednostavnim osm ehom . Ilustracija 5D pokazuje prigušen osmeh sa tri prigušene m išićne akcije stopljene sa m išićnom akcijom d o ­ življenog osmeha. Paćenički osmeh potvrđuje da su doživljene negativne emocije. To nije pokušaj da se nešto sakrije već facijalna ilustracija da se neko oseća jadno. Paćenički osm eh, takođe, obično znači da osoba koja ga pokazuje neće, bar u tom trenutku, m nogo protestovati zbog svoje patnje. Osoba će se naceriti i podneti to. Mi smo videli ovaj paćenički osm eh na licima ispitanika dok su sedeli sami u našoj laboratoriji i gledali jedan od naših krvavih filmova, nesvesni naše skrivene kamere. Često se javljao na sam om početku, kada je izgledalo da oni počinju da postaju svesni stravičnosti n a ­ ših filmova. Takođe smo videli paćenički osm eh na licima depre­ sivnih pacijenata, kao izraz njihovog nesrećnog stanja. Paćenički osmesi su često asim etrični. Oni su, često, nalepljeni na ekspresiju negativnih emocija, ne m askiraju je, već joj se pridružuju ili se pojavljuju ubrzo posle nje. Ako usvojimo to da je paćenički osmeh pokušaj da se kontroliše ekspresija straha, ljutnje ili bola, on može izgledati veoma slično prigušenom osm ehu. Stisnute usne, donja usna gurnuta nagore zahvaljujući kontrakciji mišića brade i zate­ gnuti uglovi usana ili oboreni nadole - m ogu služiti da kontrolišu provalu nekog od ovih negativnih osećanja. Postoji ključna ra ­ zlika izm eđu ove verzije paćeničkog osm eha (koji je prikazan na ilustraciji 5E) i prigušenog osm eha - to je odsustvo bilo kakvog dokaza o zategnutosti mišića oko očiju. Akcija tog mišića prou­ zrokuje povlačenje kože oko oka i bore pored spoljašnjih uglova očiju, što je sastavni deo prigušenog osm eha jer je zadovoljstvo doživljeno; kod paćeničkog osm eha zadovoljstvo nije doživljeno i ovih prom ena nema. Paćenički osm eh može, takođe, pokazati na čelu i u obrvama priznavanje doživljenih negativnih emocija.

Facijalni z na ci prevare

Ilustracija 5D: Prigušeni osmeh

145

Ilustracija 5E: Paćenički osmeh

Mešavina dveju ili više emocija, koje su doživljene istovremeno, pokazuje se u istoj facijalnoj ekspresiji. Bilo koja emocija može biti pom ešana sa bilo kojom drugom . Ovde smo se bavili samo ekspresijom emocija koje su često pom ešane sa pozitivnim em o­ cijama. Kada ljudi uživaju što su ljuti m ešavina uživanja i ljutnje će se pokazati u sužavanju usana i, ponekad, u podizanju gornje usne, uz doživljeni osm eh, sa istim gornjim delom lica kao na ilu­ straciji ЗС. (Ovo bi se, takođe, moglo nazvati surovim osm ehom ili sadističkim osm ehom .) U ekspresiji uživanja u preziru doživ­ ljeni osm eh se stapa sa stisnutim uglom usana (jednim ili oba). Tuga i strah, takođe, m ogu biti praćeni uživanjem, kao kod onih koji prave h oror i m elodram atične filmove i knjige. U mešavini uživanja i tuge uglovi usana m ogu biti povučeni nadole, pored toga što ih doživljeni osm eh vuče nagore, ili se doživljeni osmeh može samo pripojiti gornjem delu lica koje je prikazano na ilu­ straciji ЗА. Mešavina uživanja i straha pokazuje da je gornji deo lica isti kao na ilustraciji ЗВ, uključujući doživljeni osm eh koji

146

Laganje

se sjedinjuje sa horizontalno rastegnutim usnam a. Neka prijatna iskustva su m irna i pružaju zadovoljstvo, ali ponekad je uživanje pom ešano sa uzbuđenjem jednog razdraganog osećanja. U mešavini uživanja i uzbuđenja podignut je gornji očni kapak, a tome se pridružuje i doživljeni osmeh. Filmski glum ac H arpo Marks je često pokazivao ovaj uzbuđeno-razdragani osm eh, a ponekad bi, kada je terao šegu, pokazivao uživajuće-ljutit osmeh. U mešavini uživanja i iznenađenja obrva je podignuta, vilica je spuštena, gor­ nji očni kapak je podignut i pokazan je doživljeni osmeh. Druga dva osmeha obuhvataju sjedinjavanje d o ž iv ^ n o g osm e­ ha sa određenim pogledom . U koketnom osm ehu koketa pokazuje doživljeni osm eh dok se okreće i gleda u drugom pravcu od osobe koja je interesuje i onda, za trenutak, krišom pogleda tu osobu, dovoljno dugo da to bude zapaženo, da bi ponovo skrenula p o ­ gled. Jedan od elem enata koji čini da je slika Mona Lize tako n e­ obična je to što ju je Leonardo naslikao uhvativši je usred takvog koketnog osm eha dok gleda na jednu stranu, ali krajičkom oka iskosa posm atra objekat svog interesovanja. U stvarnim okolno­ stima, zajedno sa skretanjem pogleda, ova akcija traje samo tren u ­ tak. U zbunjenom osm ehu pogled je upravljen nadole ili u stranu, tako da se zbunjena osoba ne sreće sa tuđim očima. Ponekad će se, za vrem e javljanja doživljenog osm eha, trenutno podići vrh brade (koža i mišić izm eđu donje usne i vrha brade). U još jednoj verziji zbunjenost je pokazana kom binovanjem prigušenog osm eha sa oborenim pogledom ili pogledom u stranu. Čaplinov osm eh je neobičan, proizvodi ga mišić koji većina ljudi ne može voljno da pokrene. Ovaj osmeh, u kom e su usne iskošene nagore m nogo oštrije nego što su u doživljenom osm ehu, mogao bi biti označen kao osm eh Čarlija Čaplina (videti ilustraciju 5F). To je nadm en osmeh koji se smeši smešenju. Sva četiri osm eha koja slede im aju isti izgled, ali služe potpuno različitim socijalnim funkcijama. Svaki od njih je izveden voljno. U ovim osm esim a će se često pojaviti neka asimetrija. Osmeh ublažavanja otupljuje oštricu inače neprijatne p o ru ­ ke ili kritike, često izm am ljujući osmeh od ojađene osobe koja trpi kritiku. Osm eh se pokazuje voljno, javlja se brzo i iznenadno.

Facijalni z na ci prevare

147

Uglovi usana m ogu biti zategnuti a ponekad je, takođe, donja usna na trenutak blago povučena nagore. O sm eh ublažavanja se često odlikuje klim anjem glave i njenom blagom iskošenošću nadole i u stranu, tako da osoba koja se osm ehuje pom alo odozdo gleda kritikovanu osobu. Osm eh povlađivanja potvrđuje da će se gorka pilula proguta­ ti bez protesta. Niko ne misli da je to što osoba pokazuje sreća, ali osm eh pokazuje da osoba prihvata neželjenu sudbinu. Ovaj osm eh liči na osmeh ublažavanja, osim što nem a karakteristične pozicije glave. Umesto toga, obrve se na trenutak mogu podići, m ože se čuti uzdah ili pokazati nedoum ica.

Ilustracija 5F: Čaplinov osmeh

Osm eh usklađivanja reguliše razm enu izm eđu dvoje ili više lju­ di. To je učtivi, kooperativni osm eh koji služi da se blago pokaže slaganje, razumevanje, nam era da se nešto uradi ili priznavanje ispravnosti tuđeg rada. To uključuje blagi osm eh, koji je obično asim etričan, bez pokreta m išića oko očiju. Osmeh kao slušalački odgovor je poseban vid osm eha uskla­ đivanja kojim se osobi koju slušamo stavlja do znanja da je sve shvaćeno i da nem a potrebe da se bilo šta ponovi ili ponovo izrazi.

148

Laganje

To je ekvivalent onom e „m m -hm “, „dobro“, što je često praćeno klim anjem glave. Govornik ne misli da je slušalac srećan, već na ovaj osm eh gleda kao na ohrabrenje da nastavi. Svaki od ova četiri osm eha - ublaživački, povlađivački, usklađivački ili slušalački - m ogu ponekad biti zam enjeni iskrenim osm ehom . Neko ko uživa u ublažavanju poruke, ko ima zadovolj­ stvo da povlađuje, sluša ili usklađuje, može pre pokazati doživljeni nego jedan od nedoživljenih osm eha koje sam opisao. Da sada razm otrim o lažni osmeh. Ovaj osm eh je nam enjen drugoj osobi koju treba ubediti u to da jesu, iako nisu, doživljene pozitivne emocije. Može se doživeti nešto malo pozitivnih em oci­ ja, ili se m ogu doživeti negativne emocije koje lažov pokušava da sakrije koristeći lažni osm eh kao masku. Za razliku od paćeničkog osmeha, kojim se priznaje da zadovoljstvo nije doživljeno, lažni osmeh pokušava da prevari drugu osobu kako bi ona pomislila da taj koji se smeje ima pozitivna osećanja. Ovo je jedini lažan osmeh. Postoje brojni znaci po kojim a se lažni osmesi razlikuju od d o ­ življenih, na koje pretenduju da liče. Lažni osmesi su asimetričniji od doživljenih osmeha. Lažni osmeh neće pratiti angažovanje mišića oko očiju, tako da u lažnom osm ehu slabe ili um erene jačine neće ni biti podignu­ tih obraza, kesasto naborane kože ispod očiju, bora u spoljašnjim uglovima očiju ili blagog spuštanja obrve koje će se pojaviti u d o ­ življenom osm ehu slabe ili um erene jačine. Prim er je prikazan na ilustraciji 6; uporedite ga sa onim na ilustraciji 5A. Ako je osmeh većih razm era sam čin osm ehivanja, tj. aktivnost m išića zygomatic majora, podiže obraze, skuplja kožu ispod očiju i stvara bore u spoljašnjim uglovima očiju. Ali, to neće spustiti obrvu. Ako se gle­ date u ogledalu i sporo pravite sve širi i širi osm eh, zapazićete da se u skladu sa širenjem osm eha sve više podižu obrazi i pojavljuju bore u spoljašnjim uglovima očiju, ali vaša obrva neće biti p o ­ vučena nadole ukoliko očni mišić takođe ne radi. Neuključenost obrve je suptilan ali suštinski znak po kome se doživljeni osmesi razlikuju od lažnih onda kada se osoba široko osmehuje.

149

Facijalni z na ci prevare

Može izgledati da je trenutak u kome iščezava lažni osmeh p o t­ puno neodgovarajući. Lažni osm eh može skliznuti sa lica suviše naglo ili se može postepeno gasiti, pri čem u se njegova jačina smanjuje, a onda zadržava, pre nego što se izgubi ili prođe kroz još jednu fazu gašenja dok nestaje sa lica.

Ilustracija 6: Lažni osmeh

Ilustracija 5A: Iskreni osmeh

Kada se koristi kao maska lažni osmeh aktivira donji deo lica i donji očni kapak. Pouzdani mišići - koji se pojavljuju na čelu da označe strah ili uznem irenost - m ogu ostati. Čak i u donjem delu lica lažni osm eh m ožda ne uspeva da potpuno prekrije zna­ ke emocije koju treba sakriti; um esto toga, može doći do stapa­ nja elemenata, a pošto se radi o mešavini emocija poneki trag još može biti vidljiv. Naša prva provera ovih ideja sastojala se u analiziranju osm eha na licima studentkinja visoke škole za medicinske sestre koje su učestvovale u našem eksperim entu. Ako su moje ideje o osmehivanju tačne, studentkinje bi trebalo da u tzv. iskrenom intervjuu pokažu pravi osm eh onda kada su gledale prijatan film i iskre-

150

Laganje

no opisivale svoja osećanja. U tzv. varalačkom intervjuu one bi trebalo da pokažu lažni osm eh onda kada su gledale veoma n e­ prijatan film ali su pokušavale da izgleda kao da gledaju drugi prijatan film. Mi smo procenjivali samo dva znaka koji ukazuju na to da je osm eh lažan - neaktivnost mišića oko očiju i prisustvo znakova odvratnosti (naboran nos) ili prezira (stisnutost uglova usana). Rezultati su bili tačno onakvi kao što smo predvideli i bili su veoma pouzdani: u tzv. iskrenom intervjuu je bilo više pravih nego lažnih osm eha i nije bilo osm eha kroz koje su curili znaci odvratnosti ili prezira; u tzv. varalačkom intervjuu su bili vidlji­ vi propustljivi osmesi, a takođe je bilo i više lažnih nego pravih osmeha. Bio sam zapanjen da su se ova dva znaka prevare poka­ zala tako dobro, posebno zato što sam znao da njih ljudi, izgleda, ne koriste kada procenjuju druge ljude. U ranijim proučavanjim a ispitanicim a smo pokazivali veom a slične video-trake facijalne ekspresije i tražili od njih da procene kada m edicinske sestre lažu. Oni nisu procenjivali ništa bolje rtego što bi to učinili slučajnim nagađanjem . Postavilo se pitanje da li mi analiziram o nešto što je suviše suptilno da bi se videlo ili ispitanici ne znaju šta je to što treba da traže? Naše sledeće proučavanje otkriće nam da li ljudi m ogu sa više tačnosti da prim ete laganje tako što ćemo im reći kako da prepoznaju da je m išić oko oka aktivan i kada se dešavaju propustljivi osmesi, a onda ćemo izvršiti proveru. Na licu se može naći više različitih znakova prevare: m ikroek­ spresije, suzbijene ekspresije, propustljivost pouzdanih facijalnih mišića, treptanje, širenje ženica, suze, crvenilo i bledilo, asim etri­ ja, vrem enska neusaglašenost, pogrešna lociranost i lažni osmesi. Neki od ovih znakova om ogućavaju curenje, odajući sakrivenu informaciju; drugi obezbeđuju znake prevare koji pokazuju da se nešto krije - ali ne i šta; a treći označavaju da je ekspresija lažna. Ovi facijalni znaci prevare, kao i znaci prevare u recima, u glasu i na telu, koji su opisani u prethodnom poglavlju, razlikuju se u preciznosti inform acije koju prenose. Neki znaci prevare otkri­ vaju tačno vrstu emocije koju lažov stvarno doživljava, čak i ako on pokušava da sakrije to osećanje. D rugi znaci prevare samo otkrivaju da li je sakrivena emocija pozitivna ili negativna, a ne

Facijalni z nac i prevare

151

otkrivaju tačno koju negativnu ili pozitivnu em ociju lažov oseća. M eđutim , im a znakova koji su čak i manje diferencirani, koji o d a­ ju samo to da lažov oseća neku emociju, ali ne otkrivaju da li je sakriveno osećanje pozitivno ili negativno. To može biti dovoljno. Saznanje da je neka emocija doživljena ponekad može nagovestiti da osoba laže ako je situacija takva da u njoj ne bi trebalo doži­ veti bilo koju emociju, osim ako nije reč o laganju. Drugi put, laž se neće odati ukoliko nem a preciznije inform acije o tom e koja je emocija sakrivena. To zavisi od laži, odabrane strategije osobe za koju se pretpostavlja da laže, situacije i raspoloživih alternativnih objašnjenja, nezavisno od laganja, traganja za tim zašto bi jedna emocija mogla biti doživljena ali i sakrivena. Važno je da lovac na laži upam ti koji znaci prenose specifič­ nu, a koji opštiju inform aciju. Tabele 1 i 2 u dodatku daju sažet pregled inform acija koje se odnose na sve znake prevare koji su opisani u ovom i prethodnom poglavlju. Tabela 3 se odnosi na znake falsifikovanja.

VI Opasnosti i mere predostrožnosti Većina lažova najčešće m ože da o b m an e v ećinu ljudi.’ Č ak i deca, k ad a n ap u n e osam ili devet g o d in a (neki roditelji kažu da se to m ože desiti i m n o g o ranije), m ogu u sp ešn o prev ariti svoje roditelje. N ep rep o zn av an je prevare znači ne sam o da se veruje lažovu već, tak o đ e, što je često gore, da se ne veru je iskrenoj osobi. Takva p o g rešn a p ro c e n a m ože ozlediti dete koje govori istin u a kom e se ne veruje, u p rk o s kasnijim p o k u šajim a da se greška koriguje. Posledice m o g u b iti isto tako užasne i za o d ra slu oso b u koja je iskrena, a kojoj ne v eruju. M ože b iti izgubljeno prijateljstvo, posao ili čak život. U n o v in am a se m ože pojaviti vest da je je d ­ n a n e d u ž n a osoba, koja je p o g rešn o p ro cen jen a kao lažov, posle nezasluženo p ro v ed en ih g o d in a u zatvoru, k o n a č n o o slo b o đ en a ali to je češće u životu nego na naslovnoj stran i. Iako je nem oguće p o tp u n o izbeći greške u o tk riv an ju prevare, m o g u se pred u zeti m ere p re d o stro ž n o sti koje će ih sm anjiti.

* N aše, k ao i većina d ru g ih istraživ an ja, pokazuje d a je veom a m ali broj o n ih koji u p ro ceni da li n e k o laže ili ne k o riste bilo šta osim običn o g nag ađ an ja. T akođe sm o o tkrili da većina lju d i m isli d a d o n o si p rav ilan su d čak i o n d a k ad a to n ije slučaj. Im a n ekoliko iz u z e tn ih p o je d in a ca koji p riličn o ta ć n o m o g u da p re p o z n aju p re v a ru . N isam sig u ra n da li se o n i ra đ a ju sa to m s p o so b n o šću ili je stiču u p o seb n im o k o ln o stim a . M oje istraživanje se još uv ek n ije u sre d sre d ilo n a to ko n ajbolje prep o zn aje p re v a ru , ali o n o što sam n a u čio pokazu je d a ta s p o so b n o st n ije p o v ezan a sa k o n v e n cio n aln o m o b u k o m k oju prolaze stru č n ja ci iz oblasti m e n ta ln o g zdravlja.

153

154

Laganje

Prva m e ra p re d o stro ž n o sti p o d razu m ev a da se proces interpre­ tacije bihejvioralnih znakova prevare učini eksplicitnijim . In fo rm a ­ cije o to m e kako lice, telo, glas i govor m ogu o d ati p revaru, date u dva p o sled n ja poglavlja, neće sprečiti pog rešne p rocene o tom e da li neko laže, ali se, zahvaljujući njim a, ove greške m o g u u č in i­ ti očig led n ijim i ispravljivim . Lovci na laži se više neće oslanjati sam o n a slutnje ili intuiciju. K ada bi više znali o o snovam a svojih p ro c e n a lovci n a laži bi trebalo da više uče iz iskustva, odbacujući ili k origujući p o jed in e znake prevare, ili im dajući veću težinu. L ažno o p tu žen i bi tak o đ e bili u p re d n o sti, je r bi bili sposobniji da se o d u p ru optužbi kada se u tv rd i osnova te optužbe. Jedna d ru g a m era p re d o stro ž n o sti sastoji se u boljem razum evanju prirode grešaka koje se događaju p ri otkrivanju prevare. Po­ stoje dve vrste grešaka koje su p o tp u n o su p ro tn e po svojim u z ro ­ cim a i p o sledicam a. U slučaju kada se ne veruje u istinu lovac na laži p o g rešn o procen ju je isk ren u osobu, v erujući da ona laže. U slučaju k ad a poveruje u laž lovac na laži p o g rešn o procenjuje da je lažov isk ren a osoba.' N ije v ažno da li se lovac na laži oslanja na p o lig ra f test ili svoju in te rp re ta ciju b ih ejv io raln ih znakova p rev a ­ re; o n je p o d lo ž a n ovim istim dvem a greškam a. Setim o se m esta iz A pdajkovog ro m an a O ženi m e (M arry M e) koje sam naveo u d ru g o m poglavlju, kada D žeri p risluškuje svoju ženu Rut, koja razgovara telefonom sa svojim ljubavnikom . Z apažajući da njen glas zvuči ženstvenije nego kad razgovara s njim , D žeri pita: „Ко je to bio?“ R ut sm išlja n ek u p riču: „N eka žena iz n edeljne škole pita da li ćem o upisati D žoanu i Č arlija“. Ako je D žeri poverovao u p rič u svoje žene - o n je n ap rav io grešku jer je poverovao u laž. P retp o stav im o drugačiji zaplet: Rut je verna su p ru g a koja stvarno 4 P ri ra z m a tra n ju g rešak a koje m o g u d a se p ojave za v rem e bilo k ak v o g te stira n ja, te rm in „p o g rešn o tačan “ se o b ično o d n o si n a o n e slučajeve koje ja o značavam kao situacije u k o jim a se ne veruje istini, a „p o g rešn o netačan* za slučajeve u ko jim a se veruje laži. N isam k o ristio ove te rm in e zato što o n i m o g u da d o v e d u do zab u n e u slučajevim a k ad a se ra z ­ m a tra laž - ta d a te rm in „tačan “ d eluje k ao n e p rik la d a n d a opiše nekoga ko je p re p o z n at kao lažov. Takođe, s m atra m d a je tešk o d a se sve v rem e m isli na to koja v rsta greške bi treb alo da se označi k ao lažno ta č n a ili n e ta čn a . D ru g i p re d lo ž e n i te rm in i su „lažna u z ­ b u n a “ za slučajeve u k o jim a se ne veruje istini i „ p ro m a ša j“ za slučajeve u k o jim a se veruje laži. N jihova p re d n o st je u to m e što su k ratk i, ali n is u p re c iz n i u m e ri u kojoj su precizni te rm in i koje sam izabrao.

Opasnosti i mere predostrožnosti

155

razgovara sa n ek im iz nedeljn e škole, a D žeri je njen sum njičavi su p ru g . Ako je D žeri p o m islio da njegova v e rn a su p ruga laže on d a kada u stvari ne laže - on pravi grešku je r ne veruje u istinu. U D ru g o m svetskom ratu H itler je n ap rav io grešku je r je poverovao u laž, a Staljin p o d je d n a k o k o b n u grešku je r nije poverovao u istinu. Uz p o m o ć različitih sredstava, sim u lirajući koncentraciju tru p a , šireći glasine, dajući da se nem ačk i agenti u p o zn aju sa laž­ nim vo jn im p lan o v im a - saveznici su u b ed ili N em ce da će save­ znička invazija E vrope, otv aran je tzv. d ru g o g fronta, biti u Kaleu, a ne na obali N o rm an d ije. Šest nedelja posle invazije N o rm an d ije N em ci su nastavili da greše, d ržeći veliki broj svojih tru p a u p r i­ prav n o sti u Kaleu, ne p o d ižu ći sp re m n o st svoje vojske u N o rm a n ­ diji, v erujući da je iskrcavanje u N o rm a n d iji bilo diverzijski uvod u invaziju Kalea! O vo je bilo verovanje u laž: N em ci su ocenili da su vesti o p lan o v im a saveznika da u p a d n u u Kale istinite, a u stvari su te vesti bile brižljivo sm išljene prevare. Lažni plan da se n a p a d n e Kale N em ci su p rih v atili kao istinu. U pravo su p ro tn a greška - k ad a se istin a tre tira kao laž - bilo je Staljinovo odbijan je da poveru je u veliki broj upozo ren ja koja je dobijao, čak i o d so p stv en ih špijuna koji su bili uvučeni u nem ačke tru p e, da H itler kreće u n a p ad n a Rusiju. O vo je bilo neverovanje u istinu: istin ite vesti o n em ačk im plan o v im a Staljin je sm atrao lažnim . O va razlika izm eđ u verovanja u laž i neverovanja u istin u za lovca na laži je važna, p o što pojačava njegovu b u d n o st zbog d v o ­ stru k e o p asn o sti koja ga vreba. Ne posto ji n ačin da se p o tp u n o izbegnu obe greške; je d in o se m ože p ro c e n iti sa kojom se od njih više rizikuje. Lovac na laži m o ra da oceni k ada je bolje rizikovati da b u d e prevaren, a k ad a je bolje rizikovati da se neko po g rešn o optuži. Šta se m ože izgubiti ili dobiti su m n jičenjem nedužne o so ­ be ili v erom u lazova - zavisi o d laži, lažova i lovca na laži. Posledice m o g u biti m n o g o gore za je d n u v rstu greške, ili greške m ogu biti p o d jed n ak o kobne. Ne postoji opšte pravilo o tom e koja se vrsta greške m ože lakše izbeći. Ponekad su šanse p o d jed n ak e za obe greške, a p o n ek a d je jed an tip greške v erovatniji nego drugi. To p on o v o zavisi od laži,

156

Laganje

lažova i lovca na laži. P itan ja koja bi lovac na laži m ogao da raz­ m o tri kako bi odlučio koju je grešku o p asn o napraviti razm a tran a su na k raju sledećeg poglavlja posle m oje diskusije o poligrafu i njegovom p o re đ e n ju sa k o rišćenjem b ih ejv io raln ih znakova koji o tk riv aju p rev aru . Sada ću o p isati na koji je n ačin svaki od b ih ej­ v io raln ih znakova p revare p o d lo ž a n ovim dvem a vrsta m a grešaka i koje m ere p re d o stro ž n o sti treb a p red u zeti da se greške izbegnu. Individualne razlike, o no što sam ranije označio kao Brokovljev rizik koji se javlja zbog toga što se zan em aruje to koliko se ljudi razlikuju u ek spresivnom p o n ašan ju , odg o v orne su za obe vrste grešaka u o tk riv an ju prevare. N ijedan znak p revare - n a licu, telu, u glasu ili recim a - nije sigu ran , čak n i ak tivnost au to n o m n o g n erv n o g sistem a koju m e ri poligraf. G reške koje neko čini kada p overuje u laž događaju se zbog toga što neki ljudi u o pšte ne p ra ­ ve greške d o k lažu. To n isu baš psih o p ate, već ro đ e n i lažovi, lju ­ di koji koriste te h n ik u Stanislavskog i o n i koji uz p o m o ć dru g ih sredstava uspevaju da p o v eru ju u svoje sopstvene laži. Lovac na laži se m o ra setiti da odsustvo zn a ka prevare nije d o ka z istinitosti. P risustvo znaka prevare m ože tak o đ e da zavara, što p ro u z ro ­ kuje su p ro tn u grešku n everovanja u istinu, p ri čem u se za iskrenu o sobu kaže da laže. P rev aran t m o že n a m e rn o pokazati znak p re ­ vare da bi isk oristio to što njegova žrtva p o g rešn o veruje da on laže. Priča se da igrači p o k era koriste ovaj trik,-ustanovljavajući o no što je u p o k ersk o m žarg o n u nazvano „lažna p o ru k a “: Na prim er, igrač bi m ogao u toku igre d a više sati n a m e rn o kašlje k ad a b le ­ fira. P ro tiv n ik koji je, n a d ajm o se, dovoljno o štro u m a n , u b rz o prep o zn aje ovaj obrazac kašljanja i blefiranja. U odlu ču ju ćem deljenju, k a d a su ulozi p o d ig n u ti, p re v ara n t kašlje ponovo, ali ovog p u ta ne blefira i tak o uzim a sav novac o d svog zb u n jen o g p ro tiv n ik a .'

Pokeraš je u ovom p rim e ru p ravio i isk oristio grešku n ev ero ­ vanja u istinu, profitirajući iz toga što je ocenjen kao lažov. Č esto se dešava da osoba koja je p o g re šn o identifikovana kao lažov s tra ­ da kada lovac na laži n ačini grešku neverovanja u istinu. To što p ro u zro k u je da neki ljudi b u d u p ro cen jen i kao lažovi on d a kada su iskreni - nije neisk ren o st, već izm otavanje, osobeni stil izraža­

Opasnosti i mere predostrožnosti

157

vanja. O n o što za većinu ljudi m ože biti zn ak prevare - za takve osobe to nije. N eki ljudi: • • • • • •

•

su in d ire k tn i i o p širn i u svom govoru; govore sa m n o g o k ratk ih ili d ugih pauza izm eđu reći; prave m n o g o g o v o rn ih grešaka; koriste m alo ilustratora; čine veliki broj telesnih m an ip u la tiv n ih radnji; često p o k azu ju znake strah a, u z n e m iren o sti ili ljutnje u svojim facijalnim ekspresijam a, bez obzira kako se stvarno osećaju; p o k azu ju asim etričn e facijalne ekspresije.

P ostoje o g ro m n e razlike izm eđ u o soba u pogledu svih ovih p o ­ našanja, a ove razlike p ro izv o d e ne sam o grešku da se ne veruje u istin u , već, tak o đ e i grešku da se veruje u laž. N azvati lažovom isk ren u o sobu za k o ju je k a rak terističn o da govori in d irek tn o je greška neverovanja u istin u ; nazvati isk ren o m osobom lažova koji govori u jed n ačen o je greška verovanja u laž. Iako takav govor, kada se laže, m ože p o sta ti in d irek tn iji i sa više grešaka, to m ože o stati nezap ažen o zbog toga što je to još uvek m nogo u jed načenije nego govor koji je u o bičajen za većinu ljudi. Jedini način da se sm anje greške koje proizilaze iz Brokovljevog rizika jeste da se procene zasnivaju na p rom eni ponašanja o su m ­ njičenog. Lovac na laži m o ra napraviti p o ređ en je izm eđu u o b ič a ­ jen o g p o n ašan ja osobe u koju su m n ja i p o n ašan ja kada je ta osoba p o d sum njom . Ljudi, verovatno, m o g u biti o b m an u ti tokom p r ­ vih su sreta k ad a ne p o sto ji osnova za poređ enje, niti prilika da se p rim ete p ro m en e u p o n ašan ju . K ategorične p ro cene - osoba čini toliko m n o g o m a n ip u la tiv n ih rad n ji da m o ra da joj je veom a n e ­ u g o d n o zbog nečega o čem u ne govori - verovatno su pogrešne. R elativne pro cen e - o so b a čini m nogo više m a n ip u lativ n ih radnji nego što je u običajeno za nju, pa stoga m o ra da joj je veom a n e u ­ god n o - j e s u je d in i n a č in da se sm anje greške neverovanja u istinu koje proizilaze iz in d iv id u a ln ih razlika u stilu izražavanja. Iskusni p okeraši slede ovu p rak su , p am teći osob en e „ p o ru k e“ (znakove prevare) svojih re g u la rn ih p ro tiv n ik a.2A ko lovac na laži m ora da

i 58

Laganje

n ačini p ro c e n u posle p rv o g susreta, susret m o ra da bude dovoljno dug kako bi dob io p rilik u da o sm o tri uobičajeno pon ašan je osobe u koju sum nja. Lovac na laži bi m o g ao p o k ušati, na prim er, da se to k o m razgovora n eko v rem e u sred sred i n a tem e koje nisu stre ­ sne. P o n ekad to neće b iti m oguće. C eo susret bi m ogao biti stresan za o su m n jič e n u oso b u koja se plaši da je o su m n jičen a ili je uvređ en a zbog toga što se nalazi u takvoj situaciji. A ko je to tako, lovac na laži treb a da shvati kako je on p o d lo žan pravljenju po g rešn ih p ro c e n a koje proizilaze iz B rokovljevog rizika, ne poznajući bilo kakvu o so b en o st u običajenog p o n ašan ja osobe u koju sum nja. P rvi su sreti su p o seb n o p o d lo ž n i greškam a u pro cen i i zbog toga što p o sto je in d iv id u aln e razlike u to m e kako ljudi reaguju na p o četn e susrete. N eki ljudi se p o n ašaju najbolje što m ogu, sledeći d o b ro n au čen a pravila o to m e kako se treb a p o n ašati, i iz tog r a ­ zloga p ru žaju je d a n n erep rezen tativ n i u zo rak svog uobičajenog p o n ašan ja. D ru g i sm atraju da p rv i susreti b u d e anksioznost, a nji­ hovo p o n ašan je, iz su p ro tn o g razloga, p ru ž a o sk u d n u osnovu za ko m p araciju . Ako je m oguće, lovac na laži treb a da zasniva p r a ­ ćene na seriji susreta, n ad aju ći se da će u stanoviti bolju osnovnu strateg iju kako se p o zn an stv o p rodubljuje. Iako bi se m oglo činiti da će otk riv an je laži biti lakše k ad a ljudi n isu sam o p o zn an ici već znaju je d n i d ru g e in tim n o - to nije uvek tako. Ljubavnici, članovi p o ro d ice, prijatelji ili bliske kolege m ogu p o stati slepi kod očiju ili razviti p re d ra su d e koje se m ešaju sa tačn im p ro cen am a bih ejv io ­ ra ln ih znakova prevare. In terp retacija četiri izvora cu ren ja - om aške u govoru, em o c i­ o n aln e tirad e, am blem ske om aške i m ikroekspresije - nije tako p o d lo ž n a B rokovljevom riziku. D a bi se oni pro cen ili nije p o tre b ­ no p o ređ en je zbog toga što im aju značenje sam o po sebi, značenje koje je izraženo n ed v o sm islen im term in im a. Setim o se p rim era koji sam citirao iz Frojda, u k o m e je d r R., po svoj prilici, opisivao razvod nekog drugog. „Poznajem m ed icin sku sestru koja je bila u p leten a u b ra k o ra z v o d n u p a rn ic u kao sukrivac. Supruga je o p tu ­ žila m u ža i označila m ed icin sk u sestru kao sukrivca a on je dobio razv o d .“ Bilo je p o tre b n o biti u p u ćen u zakone koji su u to vrem e regulisali razvod (preljuba je bila je d a n jed in i razlog za razvod,

Opasnosti i mere predostrožnosti

159

je d in o je iznevereni su p ru ž n ik m ogao su d sk i p o k ren u ti razvod, a takvoj osobi je dato pravo na tra jn u i običn o z n a tn u alim entaciju) da se na o sn o v u om aške izvede zaključak da je d r R. m ožda bio m u ž iz priče koji je želeo da b ude taj koji p o kreće razvod. Č ak i bez ove u p ućenosti, om aška kada se kaže „on“ u m esto „ o n a“ im a vrlo specifično značenje, koje je razum ljivo sam o po sebi: d r R. je želeo da je m už dob io razvod, a ne žena. O m aške nisu kao pauze koje se m o g u raz u m e ti je d in o ako se n jih o v broj m enja. O m aške se m o g u raz u m e ti bez ikakve u p u ćen o sti u to da li osoba čini više om aški nego obično. Bez obzira na to koliko se često dešavaju, om aška, m ikroekspresija ili tira d a o b elo d an ju ju in form aciju. To otkriva sakrivanje. Setim o se p rim e ra iz m og e k sp erim en ta u kom e je stu d en tk in ja koju je profesor k ritik o v ao pokazala am b lem sku om ašku zvanu „srednji p rst“. To nije kao sm anjivanje bro ja ilu strato ra koje se m ože p ro cen iti jed in o p o ređ en jem koliko često ih sada neko u p o ­ trebljava u o d n o su n a uobičajen u u p o treb u . Pokazivanje „p rsta“ nije uobičajeno; značenje je d o b ro pozn ato . Z bog toga što je to bila am blem ska om aška - sam o deo am blem skog p o k reta koji je izveden izvan uobičajen o g m esta pokazivanja - p o ru k a „srednjeg p rsta “ m ogla bi se in te rp re tira ti kao curen je osećanja koje je s tu ­ d en tk in ja p o k u šala da sakrije. K ada je p acijen tk in ja M eri, p rik ri­ vajući svoje planove da se ubije, pokazala m ikroekspresiju, po ru k a tuge se m ogla in te rp re tira ti sam a po sebi. Č in jenica d a je tuga bila p ok azan a u m ikroekspresiji, a ne u n o rm aln o j, dužoj ekspresiji, p okazala je da je M eri p o k u šala da sakrije svoju tugu. Poznavanje k o n tek sta razgovora m ože p o m o ći u in terp retaciji laži u celini, ali p o ru k e koje stižu p rek o om aški, tira d a i m ik roekspresija odaju sakrivenu in fo rm aciju i značajne su sam e po sebi. O va četiri izvora cu ren ja - om aške u govoru, tirade, am blem ske om aške i m ikro ek sp resije - razlikuju se o d svih d ru g ih znakova prevare u je d n o m po g led u . Lovcu na laži nije p o treb n a osnova za p o ređ en je da bi izbegao da n apravi greške neverovanja u istinu. U p rv im su sretim a, na p rim er, lovac na laži ne treba da b rine o in te r­ pretaciji om aški, m ik ro ek sp resija ili tirad a, zbog toga što to m ože biti osoba koja često pokazu je takve oblike ponašanja. U pravo

l 6o

Laganje

su p ro tn o . Lovac na laži im a veliku sreću ako se desi da je o su m ­ njičeni n eko ko je sklon o m aškam a, tira d a m a ili m ikroekspresijam a. Iako se p re d o stro ž n o st, koja zahteva p re th o d n o poznavanje nekoga da bi se sm anjile greške neverovanja u istinu, m ože o d b a ­ citi kada su u p itan ju ova četiri izvora curenja, p re d o stro ž n o st za sm an jen je grešaka verovanja u laž, koje su ranije p o m en u te, još se prim en ju je. O d su stv o ovih ili bilo kog d ru g o g znaka prevare ne m ože biti in te rp re tira n o kao d o kaz da je neko iskren. N eće svaki lažov n ap rav iti om ašku, pok azati m ikro ek sp resiju ili im ati tiradu. D o sada sm o razm atrali sam o jed an izvor grešaka u otkrivanju prev are - zan em ariv an je in d iv id u a ln ih razlika, tzv. B rokovljev r i­ zik. D rugi, p o d je d n a k o važan izvor p ro b lem a koji povlači greške n everovanja u istin u pred stav lja O telova greška. O va greška se dešava o n d a k ad a lovac n a laži ne uspeva da uzm e u o b zir kako iskrena osoba, koja je p o d streso m , m ože izgledati kao lažov. Svako osećanje povezano sa laganjem (objašnjeno u trećem poglavlju), koje m ože proizvesti curen je i znake prevare, m ože biti doživljeno iz d ru g ih razloga, o n d a k ad a isk ren i ljudi znaju da se su m n ja kako su oni neisk ren i. Iskreni ljudi m o g u biti u p lašeni da im dru g i ne v eru ju i n jih o v bi strah m ogao biti p o b rk a n sa strah o v an jem lažova da ga ne o tkriju. N eki ljudi im aju tako ja k u n era zrešen u k riv i­ cu zbog d ru g ih stvari da ova osećanja m o g u biti p ro b u đ e n a uvek kada sebi p red o če da n a n jih su m n jaju zbog bilo kakvog prestupa. Z naci ovih osećanja krivice m o g u biti p o b rk a n i sa osećanjem k ri­ vice zbog varanja kod lažova. Iskreni ljudi, takođe, m o g u osećati prezir p rem a o n im a za koje znaju da su ih lažno optužili, u z b u đ e­ nje zbog poziva da d o k ažu kako su njihovi optužitelji pogrešili ili zadovoljstvo u anticipaciji njihove od b ran e, a znaci ovih osećanja m o g u ličiti na znake uživanja koje lažov oseća do k vara. I lažov i iskrena osoba, koji znaju da su p o d su m n jo m , m ogu, takođe, doživeti i d ru g e em ocije. Iako će se razlozi razlikovati, i lažov i iskrena osoba m ogli bi osećati izn en ađ en je, ljutnju, razočarenje, uznem iren o st ili o d v ra tn o st zbog su m n ji ili pitan ja lovca n a laži. O vu grešku sam nazvao p o O telu, jer je scena sm rti u Šekspirovoj d ra m i izvan red an i sjajan p rim e r za to. O telo je upravo o p ­ tužio D ezd em o n u da voli Kasija i kaže joj da to p rizn a p o što će

Opasnosti i mere predostrožnosti

161

je ubiti zbog njen o g neverstva. D ezd em o n a traži da Kasio bu d e pozv an i posvedoči da je n ed u žn a. O telo joj kaže da je već ubio Kasija. D ezdem ona shvata da neće m oći da dokaže svoju n ed u žno st i da će je O telo u biti.' D EZD EM O N A : O, kakav jad! O n m učki izigran, a ja unesrećena! O TELO : U h, kurvo! Z ar ti p re d a m n o m k ukaš za njim !? D E Z D E M O N A : A h, oteraj m e o d sebe, m u ž u m oj; al’ nem oj da m e ubiješ! OTELO : Bludnice, p a d n i!3

D e zd em o n in stra h i u z n e m ire n o st O telo tu m ači kao reakciju na vest o sm rti n jenog n av o d n o g ljubavnika, što p o tv rđ u je n jeg o ­ vu u b e đ e n o st u n jen o neverstvo. O telo ne u speva da shvati kako, iako je D ezd em o n a n ed u žn a, o n a ip ak m ože p o kazati veom a slič­ ne em ocije - u z n e m ire n o st i očajanje što joj O telo ne veruje, što je njen a p o sled n ja n ad a da dokaže svoju n e d u ž n o st izgubljena on d a kada je O telo ubio Kasija, te stra h da će O telo sada ubiti i nju. D ezd em o n a je plakala zbog svog života, zbog n ezg o d n o g položaja u kom e se nalazila, zbog toga što joj O telo ne veruje, a ne zbog sm rti ljubavnika. O telova greška je, tak o đ e, p rim e r kako predubeđenja koja lovac na laži im a m o g u da iskrive njegove p rocene. I pre ove scene O telo je uveren da je D ezd em o n a neverna. O telo odbacuje alternativna objašnjenja D ezd em o n in o g p o n ašan ja, ne u zim ajući u obzir da njene em ocije n isu dok az za je d n o ili drugo. O telo traži da p o ­ tvrdi, a ne da p roveri svoju u v eren o st da je D ezd em o n a neverna. O telo je ek strem an prim er, ali p red rasu d e često iskrivljuju procenu, p ro u zro k u ju ći da lovac na laži ne o b raća pažnju n a ideje, m o g u ćn o sti ili činjenice koje se ne u klapaju u ono što on već m i­ sli. O vo se dešava čak i o n d a kada lovac na laži trp i zbog u n ap red stvorenog uverenja. O tela m u či njegovo uverenje da D ezdem ona laže, ali to ga ne n agoni da k ren e u su p ro tn o m pravcu, tražeći da je opravda. O n tu m ači D e z d e m o n in o p o n ašan je na način koji će p o tv rd iti o no što on n ajm an je želi, a koji je n ajbolniji za njega. * P rev o d ovog dijaloga iz Š ekspirovog Otela, koji je E k m an n aveo kao p rim e r O telove greške, p re u z et je iz: V ilijam Š ekspir, Sabrana delà, Otelo, V čin , scena II, p reveo A lek san d ar Saša P etrović, p rired ili: Veljko T opalović, B ranislav B rkić i D u ša n M rđ en o v ić, N ovinskoizdavačka u stan o v a „Službeni list SRJ“, D osije, B eograd, 1995, str. 1467.

162

Laganje

Takve p red rasu d e, koje iskrivljuju p ro cen u lovca n a laži, koje v ode g reškam a neverovanja u istinu, pojavljuju se iz više izvora. O telova u v eren o st da je D ezd em o n a bila n everna delo je njegovog p o d m u k lo g sluge Jaga, koji je zbog sopstvene dobiti prouzrokovao O telovo uništenje, b udeći, a o n d a p o th ra n ju ju ć i O telove sum nje. Jago m o žd a ne bi uspeo da O telo nije im ao lju b o m o rn u priro d u . L judim a koji su dovoljno lju b o m o rn i m o žda nije p o tre b a n Jago da p o k ren e njihovu lju b o m o ru . O n i traže da se p o tv rd e n jih o ­ vi najgori strahovi, o tkrivajući o no u šta su m n jaju - da ih svako laže. S um njičavi ljudi bi bili u žasni lovci na laži, skloni greškam a neverovanja u istinu. Postoje, n aravno, lakoverni ljudi koji prave su p ro tn e greške v erujući u laž, a koji n ik ad a ne su m n jaju u one koji ih obm anjuju. K ada su ulaganja velika, k ad a bi lovac na laži m nogo izgubio ako bi se ispostavilo da onaj n a koga su m nja stv arn o laže, čak i ljudi koji inače n isu lju b o m o rn i m o g u srljati u p o g rešn u procenu. K ada se lovac na laži naljuti, k ad a se plaši izdaje, kada naslućuje kakvo p o n ižen je bi m ogao doživeti ukoliko su njegovi strahovi oprav d an i, on m ože ig n o risati sve što bi m oglo da ga po n o v o u m i­ ri i m ože tražiti ono što će ga još više u zn em iriti. O n će radije p rih v atiti p o n ižen je i p re nego što se u opšte u tvrdi da je prevaren, nego da rizikuje čak veće p o n ižen je da ga i dalje varaju. Bolje p a ­ titi sada, nego p o d n o siti m učen je neizvesnosti u vezi sa o n im što n ekoga plaši. O n se više plaši da pov eru je u laž - da je rogonja, na p rim e r - nego da ne veruje u istin u - da je m už koji b ezrazlož­ no optužuje. O vde se ne rad i o racio n aln im izborim a. Lovac na laži postaje žrtva o noga što sam nazvao raspaljena strast. Em ocije m ogu izm aći k ontroli, dobijajući zam ah koji ne opada v rem enom kao što je to obično, već se, u m esto toga, pojačava. P rigrabiće se m a šta što će p o tp aliti u žasn a osećanja, povećavajući njihovu d e ­ stru k tiv n o st. U takvom e m o cio n aln o m paklu ne m ože se biti p o ­ novo m iran ; to nije o no što se traži. O soba će pojačati bilo koju em ociju koju doživljava, p retv araju ći stra h u užas, ljutnju u bes, o d v ratn o st u su p ro tn o osećanje, u z n e m ire n o st u bol. R aspaljene strasti uništavaju sve što im se n ađ e na p u tu - pred m ete, n e p o z n a ­ te osobe, voljene osobe, sebe sam og - d ok ne p ro đ u . N iko ne zna

Opasnosti i mere predostrožnosti

163

šta p ro u zro k u je p o četak ili k o n ačn i završetak takve em ocionalne raspaljenosti. Jasno je da su neki ljudi m n o g o p o d lo žn iji raspaljivanju em ocija nego drugi. O čig led n o je da će n eko koga je ščepala rasp aljen a strast loše procenjivati d ru g e ljude, p o što će verovati sam o o n o m e što je u saglasnosti sa njegovom em ocijom , čak i ako ga takva p ro cen a p rim o rav a da se oseća gore. K ada sm o o p sed n u ti nek o m em o cijo m m i često verujem o u o n o što d o p rin o si toj e m o ­ ciji, čak i o n d a k ad a nas to čini još n esrećnijim . G reška neverovanja u istin u - k ad a se p rev ara vidi i tam o gde je n em a - ne zahteva rasp aljen e strasti, lju b o m o rn u ličnost ili Jaga. N a p rev aru se m ože p o su m n ja ti zato što je to m o ćn o i korisno objašnjenje nečega što bi inače zbunjivalo. Jedan službenik CIA, sa d vadeset osam g o d in a ra d n o g iskustva, nap isao je: Kao objašnjenje u zro čn o sti, p rev ara je su štin sk i uverljiva upravo zbog toga što je tak o sistem atičn a i razložna. K ada d ru g a uverljiva objašnjenja nisu n a rasp o lag an ju (m ožda zbog toga što su pojave koje pok u šav am o da o b ja ­ sn im o bile stv a rn o p ro u z ro k o v a n e greškam a, n e sp o so b n o šću da se slede n a red b e ili d ru g im fa k to rim a koji nam nisu p o z n ati) p revara p ruža zgodno i lako objašnjenje. To je z g o d n o objašnjenje je r su obaveštajci gen eraln o osetljivi n a m o g u ćn o st da n a se d n u n a p re v aru , p a ukoliko je otkriju, ocenjujući da je neko lažov, sebi i d ru g im a izgledaju k a o ljudi sposobni za so ­ fisticiranu i p ronicljivu analizu. ... To je lako zbog toga što bilo koji dokaz m ože b iti racionalizovan da bi se u k lopio u p re tp o sta v k u o prevari; u stvari, neko bi m ogao dokazati da je k ada se p revara je d n o m iznese kao ozbiljna m o g u ćn o st - ova pretp o stav k a skoro im u n a na opo v rg av an je.4

O va p o sm a tra n ja im aju m n o g o širu p rim e n u od p rim en e u obaveštajnom ili policijsk o m rad u . Č ak i o n d a kada to znači da se p rih v ata da su nečije dete, nečiji roditelj, prijatelj ili ljubavnik izneverili poverenje, lovac na laži m ože n ap raviti grešku n ev e ro ­ vanja u istinu, p o g rešn o su m n jaju ći da se rad i o prevari, zbog toga što ona objašnjava neobjašnjivo. Jednom nastala p red rasu d a da voljena osoba laže filtrira in fo rm aciju sprečavajući da se odbaci u n a p re d stvoreno uverenje. Lovci na laži treb a da se trude da postanu svesni sopstvenih predrasuda prem a osum njičenom . N ezavisno o d toga da li p re d ra ­

1б4

Laganje

sude p rem a o su m n jičen o m proizilaze iz ličnosti lovca na laži, iz rasp aljen ih strasti, uticaja d ru g ih , p rošlog iskustva, p ritisk a posla, p o treb e da se sm anji n eizvesnost - ako lovac n a laži shvata da im a p re d ra su d e prem a o su m n jičen o m , on im a prilik u da se zaštiti od m o g u ćn o sti da stvari tu m ači je d in o na onaj n ačin koji je u skladu sa njegovim p red ra su d a m a . U n ajm an ju ru ku, lovac na laži m ože biti u stan ju da shvati kako je toliko p o stao žrtva svojih p re d ra su ­ da da ga one m ogu n aterati da poveruje svojim p ro cen am a o tom e da li o su m n jičen i laže ili ne. Lovac na laži m o ra da se n apregne kako bi ra zm o trio m o g u ć­ n o st da znak em ocije nije znak prevare već z n ak kako se iskrena osoba oseća zbog toga što je o su m n jičen a da laže. D a li znak e m o ­ cije ukazuje na osećanje koje je p ovezano sa laganjem ili n a osećanje koje neko im a je r je p o g rešn o o p tu žen ili procenjen? Lovac na laži m o ra da p ro cen i koje em ocije neka o d re đ en a osoba n a koju su m n ja verovatno oseća, ne sam o ako laže, već, što je važnije, ako je iskrena. Baš kao što ni svi lažovi neće o setiti svako m oguće o se­ ćanje koje se javlja p ri laganju, neće ni svi iskreni ljudi osetiti sva­ ko osećanje zbog toga što su p o d su m n jo m . U trećem poglavlju je objašnjeno kako se ocenjuje da li lažov v erovatno oseća strah od otkrivanja, krivicu zbog obm an jiv an ja ili uživanje što vara. D o p u ­ stite da sada ra z m o trim o kako lovac na laži m ože p ro ce n iti koje bi em ocije m ogla da oseća isk ren a osoba koja je osu m n jičen a da laže. Lovac na laži m o ra biti u stan ju da n ačini ovu procenu, zasn i­ vajući je na pozn av an ju ličn o sti osobe u koju sum nja. U ovom p o ­ glavlju sam ranije opisao d a je p o tre b n o da lovac n a laži p re th o d n o poznaje o su m n jičen o g k ako bi sm anjio greške koje su zasnovane na p rv im im presijam a, p o što p rv e im presije ne uzim aju u obzir to da se ljudi razlikuju u n ek im p o n a ša n jim a koja m ogu nagovestiti prevaru. Sada je, zbog dru g ačije svrhe, p o treb n o im ati neke druge inform acije o o su m n jičen o m . Lovac na laži treba da poznaje e m o ­ cionalne k arakteristike o su m n jičen o g da bi znake nekih em ocija odbacio kao znake prevare. V erovatno neće svi osećati strah, k ri­ vicu, lju tn ju i tako dalje, k ad a znaju da su osum njičeni za prestup ili laž. To, delom , zavisi od ličnosti osum njičenog.

Opasnosti i mere predostrožnosti

165

O soba koja sebe sm a tra viso k o p rav ičn o m m ože osetiti ljutnju ako zna da neko su m n ja u n jen u iskrenost, m ali stra h da joj neće verovati, ali ne i slo b o d n o lebdeću krivicu. Bojažljiva osoba, k o ­ joj n ed o staje sam o p o u zd an je i koja staln o očekuje n euspeh, m ože biti uplašen a da joj neće verovati, ali verovatno neće osetiti ljutnju ili krivicu. Već su p o m e n u te osobe koje su toliko preplavljene k ri­ vicom da se osećaju k rivim i o n d a kada su o sum njičene za p re ­ stup koji nisu počinile. Ljudi koji su obu zeti k rivicom ne m ogu, m e đ u tim , biti p o seb n o uplašeni, ljuti, izn en ađ en i, u z n em iren i ili uzb u đ en i. Lovac n a laži m o ra da odbaci pom isao da zn a k emocije predstavlja zn a k prevare, ako je sam a ličnost osum njičenog vero­ vatno sklona stvaranju takvog osećanja krivice čak i onda kada je osum njičena osoba bila iskrena. Koje bi em ocije trebalo odbaciti zavisi od o su m n jičen o g - nije svaku em ociju p o d jed n a k o lako p ro b u d iti k od svake isk ren e osobe koja zna da je p o d sum njom . K oju bi em ociju, ako bi i jed n u , m ogli o setiti n ed u ž n i ljudi, ako znaju da su o su m n jičen i za neki prestup, zavisi, takođe, od n ji­ hovog o d n o sa sa lovcem na laži, zavisi od onoga na šta ukazuje njihovo prošlo iskustvo sa to m osobom . U p o zo rišn o m ko m ad u D ečak iz Vinsloua otac je znao da ga njegov sin R oni sm atra p ra ­ ved n im . O n n ik ad a nije n ep rav ed n o optužio R onija n iti ga je k a ­ znio kada je o n zaista bio ned u žan . Z bog njihovog ranijeg o d nosa otac nije m o rao da o dbaci znake straha, zbog toga što je njihova pojava verovatnije ukazivala n a m o g u ćn o st da R oni laže a ne na to da se plaši kako m u otac neće verovati. D ečak nije im ao razloga da se plaši da m u neće verovati, jed in o je, ako je lagao, m ogao da se plaši da ne b u d e u h vaćen u laži. O n i koji često n ep rav ed n o o p tu ­ žuju, oni koji n e p re k id n o su m n jaju u isk ren o st dru g ih , form iraju o d n o s u kom e znaci stra h a p o staju nejasni kada je reč o tom e da li osoba u koju oni su m n jaju laže ili govori istinu. Ž ena koju m už n ep re sta n o o p tu žu je da ga v ara i koja je p re d m et verb aln o g ili fi­ zičkog zlostavljanja, u p rk o s svojoj n ed u žn o sti im a razlog da bude uplašena, bilo da laže ili govori istinu. Izm eđu ostalog, njen m už je izgubio o snovu da u zn acim a strah a otkrije dokaz da njegova žena laže. Lovac na laži m o ra odbaciti pom isao d a je zn a k emocije zn a k prevare ako odnos izm eđ u osum njičene osobe i lovca na laži dopri­

1 66

Laganje

nosi m ogućnosti da se ko d osum njičene osobe pojavi takvo osećanje, uprkos tom e što je osum njičena osoba bila iskrena. P ri p rv o m susretu, u p rk o s činjenici da se pre toga nisu p o z n a ­ vali, neko m ože b iti o su m n jičen da laže. Već bi u p rvom tre n u t­ ku neko m ogao p o su m n ja ti da d ru g i krije čin jen icu da je o že­ njen. K an d id at m ože su m n jati da poslodavac laže kad m u kaže da još m o ra razgovarati i sa d ru g im a p re nego što donese odluku. K rim in alac m ože su m n jati u izjavu in sp ek to ra da je njegov o r­ tak p riz n a o i sam im tim o k ren u o dokaze p ro tiv njega. K upac se m ože p itati da li agent n e k re tn in a pokušava d a p o d ig n e cenu kada kaže da vlasnik ne bi čak ni razm atrao tak o n isku p o n u d u . Bez p re th o d n o g poznav an ja o su m n jičen o g lovac na laži je dvostruko oštećen. U to m slučaju, nep o zn av an je ličnosti o sum njičene osobe i nepo zn av an je n jihovog ran ijeg o d n o sa ne m o g u da ukažu na to da li posto ji bilo kakva p o tre b a da se o d re đ en e em ocije odbace jer bi to m ogla biti osećanja iskrene osobe izazvane činjenicom da se u nju sum nja. Č ak i tad a, znanje o to m e šta osu m n jičen i očekuje o d lovca na laži m o že biti p o lazn a osnova da se p ro cen i koje bi em ocije m ogla o setiti isk ren a osoba u k o ju su m n jaju da laže. N e uspeva svaki o su m n jičen i da izgradi valjano očekivanje o svakom lovcu n a laži, a n em aju ni svi o n i koji uspeju u tom e ista očekivanja. P retp o stav im o da je o su m n jičen neko ko im a pristu p poverljivom m aterijalu i p re tp o stav im o da se ta osoba d ru ži sa lju d im a za koje FBI veru je da su tajn i sovjetski agenti. Nije n e o p ­ h o d n o da o su m n jičen i im a k o n tak t sa n ek im o d re đ e n im agentom FBI-ja, ili k o n tak t sa bilo k o jim o d n jih o vih agenata, da bi izgra­ dio očekivanja na o sn o v u kojih p rocenjuje FBI. A ko osum njičena osoba veruje da FBI n ik a d a ne pravi greške i zaslužuje p o tp u n o p overenje, znake stra h a koji se, na prim er, pojave na n jen o m licu treb a uzeti u obzir, ali ih treb a in te rp re tira ti kao stra h od o tk riv a­ nja. M eđ u tim , ako o su m n jičen a o soba veruje da je FBI u suštini b esm islen, da je stvoren da bi upravljao ljudim a, vidljive znake stra h a ne treb a ra z m a trati p ri pro cen jiv an ju laganja. To bi pre m o ­ gao biti stra h da im neće verovati nego stra h od otkrivanja. Lovac n a laži m ora odbaciti pom isao d a je zn a k emocije zn a k prevare ako postoji m ogućnost da očekivanja osum njičenog kod njega izazovu takvo osećanje čak i onda kada je osum njičeni bio iskren.

Opasnosti i mere predostrožnosti

167

D o sada sam se je d in o bavio zab u n o m koju p ro u zro k u ju ona osećanja koja doživljava iskrena osoba koja je o su m n jičen a da laže. E m ocio n aln e reakcije iskrene osobe m ogu, takođe, pre ra ­ splesti nego zam rsiti stvari, p o m ažu ći da se iskrena osoba raz li­ kuje o d lažova. Z ab u n a nastaje u situaciji u kojoj iskrena osoba i lažov isto em o cio n aln o reaguju kada n eko p o su m n ja u njih; p o ­ staje jasn o o n d a k ad a se njihove reakcije razlikuju. N eko bi m o ­ gao im ati p o tp u n o različita osećanja kada je o sum njičen, a govori istin u , nego kada je o su m n jičen , a laže. D ečak iz Vinsloua je je d a n prim er. O tac je im ao m n o g o in fo r­ m acija - on je pozn av ao ličnost svog sina i njihov raniji o d n o s - što m u je d o p u stilo da napravi vrlo specifičnu p ro ce n u o tom e kako će se njegov sin verovatno osećati i u slučaju da govori isti­ nu, i u slučaju da laže. O n je znao da njegov sin nije bio ni ro đ en i lažov, n i p sih o p ata, n iti neko ko je o buzet krivicom , već neko ko je držao do n ek ih v red n o sti. Z ato bi krivica zbog varanja bila velika, ako je Roni lagao. Laž bi, p risetim o se, bila p o rican je krađe ako je stv arn o ukrao. O tac je zn ao da je k arak ter njegovog sina bio takav da bi o n o setio k riv icu zbog prestu p a, p o tp u n o nezavisno od toga da li je lagao ili govorio istin u o tom e. Tako, ako je R oni u k rao i po k u šao da to sakrije, dva izvora sn ažn ih osećanja krivice bi ga o d ala - krivica zbog laganja i krivica zbog p re stu p a koji prikriva. A ko je R oni zaista bio iskren kada je p o ricao k rađ u , ne bi trebalo da oseća krivicu. O tac je, tak o đ e, zn ao da m u njegov sin veruje. N jihov raniji o d n o s je bio takav da je R oni m ogao da ra č u n a na to da će m u otac verovati ako on - njegov sin - govori istinu. Zato R oni ne bi ni trebalo da oseća stra h da m u otac neće verovati. D a bi p o ­ jačao stra h o d o tk riv an ja otac je, slično p o ligrafskom d etek to ru laži, tražio da sve b u d e p o tp u n o jasn o . ako m e slažeš ja ću to znati zbog toga što se laž izm eđu tebe i m ene ne m ože sakriti. Ja ću to znati, Roni - seti se toga pre nego što p rogovoriš“. R oni je, v erovatno na o snovu p rošlog iskustva, verovao u to. Zbog toga bi Roni treb alo da b u d e uplašen da ga otac ne uhvati u laži - ukoliko laže. K onačno, otac je n u d io oproštaj ako prizna: „Ako si to učinio, m o raš m i reći. N eću se lju titi na tebe, Roni - po d uslovom da m i

i 68

Laganje

kažeš istin u “. O vim stavom otac je, takođe, po d ig ao ulog: ako je R oni lagao - otac bi se nalju tio na njega. Roni bi se, verovatno, osetio p o tp u n o p o sra m lje n im ako je u krao i to bi ga m oglo sprečiti da p rizn a. N jegov otac bi govorio n ešto o to m e kako razum e da đečak m ože pod leći iskušenju, ali da je važno ne tajiti p restup n ego ga p rizn ati. Pošto je ocen jen o koje će em ocije R oni osetiti ako laže (strah i k rivicu) i p o što je posto jala osnova da se p ro cen i kako se ove em ocije verovatno neće pojaviti ako govori istinu, ostao je još je ­ d a n k o rak koji je bilo n e o p h o d n o n ačin iti da bi otac m ogao da sm an ji greške u in te rp re tira n ju znakova prevare. M ora biti izvesn o da R oni, ukoliko govori istinu, neće osetiti bilo koju d ru g u em o ciju koja bi m ogla ličiti na znake strah a ili krivice i tako un eti p o m e tn ju u p ro c e n u da li laže ili ne. R oni bi m ogao biti ljut na n a stav n ik a što ga je p o g rešn o optužio da je lopov; zbog toga znaci ljutnje, p o seb n o ako se pojave o n d a k ad a se govori o školskim au to ritetim a, m o raju biti o dbačeni. V erovatno bi osećao u z n e m i­ re n o st zbog položaja u kom e se nalazio i ova bi osećanja p o m eten o sti m ogla biti o p šta za njegovo celokupno stanje, nespecifična za nagoveštaj bilo kog aspekta tog stanja. N jegov otac tada m ože in te rp re tira ti stra h i krivicu kao dokaz laganja, ali ljutnja i u z n e ­ m ire n o st bi m ogli biti p risu tn i čak i da Roni govori istinu. Č ak i o n d a kada su stvari tako jasn o presečene - o n d a kada se, zahvaljujući p o zn av an ju osobe, zna koje bi em ocije o su m n ji­ čena osoba m ogla o setiti ako laže ili ako govori istin u i kada to n isu iste em ocije - in te rp re tira n je b ih ejv io raln ih znakova prevare još m ože biti opasno. M noga ponašanja su, zapravo, znaci koji su karakteristični ne sam o za je d n u , već za više emocija, tako da se ti znaci m oraju odbaciti, zato što bi u je d n o m slučaju oni ukazivali na je d n u od emocija koju bi mogla osetiti osum njičena osoba koja go­ vori istinu, dok bi u drugom slučaju isti znaci ukazivali na sasvim drugu em ociju koju bi mogla osetiti osum njičena osoba koja laže. Tabele 1 i 2, u d o d atk u , p ru ž a ju gotovu m o g u ćn o st da se proveri koje em ocije m o g u da p ro izv ed u svaki b ih ejv io raln i znak. P retp o stav im o da je otac zapazio kako se R oni znojio i učestalo gutao pljuvačku. O vi znaci bi bili bezv red ni p o što bi m ogli p re d ­

Opasnosti i mere predostrožnosti

169

stavljati znake bilo koje em ocije - pozitiv n e ili negativne. Ako je R oni lagao ovi znaci bi se pojavili zbog stra h a ili krivice, a ako je govorio istin u oni bi se m ogli pojaviti zato što je on osećao uznem ire n o st i ljutnju. Ako je v id n o koristio m n o g o m a n ip u lato ra to bi se, takođe, m o ralo o d b aciti p o što se u p o tre b a m an ip u lato ra povećava kada se javi bilo koja negativna em ocija. Č ak bi i znaci sam o o d re đ e n ih n eg ativ n ih em ocija, kao što je spuštanje visine glasa, m o rali biti o d b ačen i kao znaci na koje ne treb a o b ratiti p a ­ žnju. A ko visina glasa postaje niža zbog krivice, to bi bio znak laganja, ali visina glasa m ože p o sta ti niža zbog tuge ili uzn em irenosti, a R oni će m o žd a osećati u z n e m ire n o st bez obzira na to da li laže ili govori istinu. Sam o o n a p o n a ša n ja koja označavaju strah ili krivicu, ali ne lju tn ju , tu g u ili u z n e m ire n o st, m o g u biti in te r­ p re tira n a kao znaci prevare. Ponašanja koja označavaju ljutnju ili u zn em iren o st, ali ne i stra h ili krivicu, m o g u biti in te rp re tira n a kao znaci iskrenosti. P roučavanje tabela 1 i 2 pokazuje da bi sledeća p o n ašan ja m o g la pokazati da li R oni laže ili ne: om aške u go­ voru , am blem ske om aške, m ik roekspresije i ak tiv n o st p o u zd an ih facijalnih m išića. O vo su p o n ašan ja koja šalju dovoljno preciznu in fo rm aciju da se stra h ili krivica razlikuju o d ljutnje ili u znem irenosti. U zgred, m o žd a ni zadavanje p o lig ra f testa u ovom slučaju ne bi donelo ništa. P o lig raf m eri sam o b u đ en je em ocije, a ne vrstu em ocije koja je doživljena. R oni bi m ogao da bu d e em ocionalan, kriv ili ned u žan . Iako proučavanja koja o cenjuju tač n o st poligrafa pok azu ju da je o n a veća o d slučajnosti, u n ekoliko ovih p ro u ča v a­ nja bilo je m n o g o grešaka neverovanja u istinu. O va proučavanja, i to n a šta se o d n o se, ra z m a trać u u poglavlju koje sledi. M oja analiza Dečaka iz Vinsloua je pokazala da je kom plikovano p ro cen iti koje em ocije oseća o su m n jičen a osoba koja govori istin u i da li se te em ocije razlikuju od em ocija koje osu m n jičen a osoba oseća kada laže. To zahteva d o b ro poznavanje osum njičene osobe. Ali, često n i d o b ro p oznavanje osu m n jičene osobe nije d o ­ voljno da se naprave takve procene. Č ak i o n d a kada su procene zasnovane na p o zn av an ju o su m n jičen o g to ne znači da će one biti od velike k o risti u o tk riv a n ju lažova. P oznavanje m ože ukazati na to da će se verovatno doživeti ista em ocija bez obzira na to da li

170

Laganje

osu m n jičen a osoba laže ili ne, kao što je bilo u slučaju D ezdem one. Č ak i kada p ro cen a ukazuje na to da će o su m n jičen a osoba doživeti različite em ocije, u zavisnosti od toga da li je iskrena ili laže, bih ejv io raln i znaci m o g u biti nejasni. N išta ne m ože biti specifič­ n o baš za o n e em ocije p o kojim a bi se lažov m ogao razlikovati od iskrene osobe. U ovim p rim e rim a ne postoji dovoljno inform acija da se p ro cen e em ocije koje je osetila o su m n jičen a osoba; p rocena je da će se doživeti iste em ocije bez obzira na to da li osum njičena osoba laže ili govori istinu, ili da će lažov i iskrena osoba doživeti različite em ocije, ali da će b ih ejv io raln i znaci biti nejasni - dakle, da bi o tk rio prev aru , lovac na laži ne m ože da k o risti znake u p le ­ te n ih em ocija.' Jedino ako bi sebi m ogao p red o čiti šta bi bilo da je on u tom položaju, lovac na laži m ože da izbegne grešku neverovanja u isti­ nu i m o ra biti jako o p rezan da zbog svoje lakovernosti ne napravi grešku i p overuje u laž. N aravno, p o n ek ad će analiziranje vrste em ocija koje bi m ogao o setiti lažov, i v rste em ocija koje bi m ogla o setiti iskrena osoba zbog toga što je o su m n jičen a, p o m o ći da se lažov uhvati. Kao što je slučaj sa p rim e ro m iz Dečaka iz Vinsloua, takva analiza će izolovati ja sn e znake isk renosti ili prevare i učiniće zad atak lovca na laži lakšim , čineći ga b u d n im za ona p o n a ša ­ nja za k o jim a m o ra da traga. M oje objašnjenje o p asn o sti i m era p re d o stro ž n o sti u o tk ri­ van ju p revare do sada se o d n o silo sam o na situacije u kojim a je o su m n jičen a osoba zn ala da u nju su m njaju da laže. M eđutim , isk ren i ljudi ne m ogu n ik a d a sebi p red o čiti da svaka izgovorena reč, svaki gest i svaki facijalni trzaj, na neki n ačin , p o dležu isp iti­ vanju kada neko u njih su m n ja da lažu; takođe, neki iskreni lju ­ di v eruju da su p re d m e t tak v o g ispitivanja kada, u stvari, nisu. Lažovi ne znaju uvek da li njihove žrtve su m n jaju u to da ih oni varaju. Jedno razrađ en o o p ravdanje, koje je sm išljeno da u m iri su m n ju , m ože p ro b u d iti p o d o z re n je kod žrtve koja je ranije verovala. Ž rtve koje su m n jaju da su prev arene m ogu i sam e lagati, krijući svoju su m njičavost da bi u m irile lažova i nagnale ga na * P rise tim o se da p o sto je d ru g i z n ac i p re v a re koji ne u k ljučuju em ociju: takvi kao što su o m ašk e, am b lem sk e om aške i tirade.

Opasnosti i mere predostrožnosti

171

po g rešan korak. Postoje i d ru g i razlozi zbog kojih žrtva nastoji da u m iri lažova. U p ro tiv šp iju n aži, k ad a je šp iju n otkriven, o tk riv a ­ nje m ože biti sakriveno da bi se p reko špijuna neprijatelju prenela p o g rešn a inform acija. D ru g e žrtve m o g u sak riti to da su otkrile kako su p rev aren e da bi uživale u n o v o n astalo m o b rtu i da bi neko v rem e gledale kako lažov nastavlja da isp red a svoje izm išljotine nesvestan toga da žrtv a sada zna da je sve laž. Lovac n a laži i gubi i dob ija ako o su m n jičen a osoba ne zna da u nju su m n jaju d a laže. Lažov ne m ože zataškati tragove, anticipirati p itan ja, p rip re m iti op rav d an ja, uvežbati strategiju i biti oprezan na neke d ru g e n ačin e ako ne veruje u to da pod o zriv a žrtva is­ pituje svaki njegov p o k ret. Kako vrem e prolazi i čini se da će laž biti p o tp u n o p ro g u ta n a , lažov postaje tako o p u šten da se greške javljaju zbog p re te ra n o g sam o p o u zd an ja. Ovaj d o b itak za lovca na laži izvire iz toga što je lažov toliko sam o uveren da je p o stao nepažljiv, te je m alo v ero v atn o da će se previše uplašiti da ga ne otkriju.O vaj d o b itak im a cen u za lovca n a laži zbog verovatnoće da lažov koji je tak o p re te ra n o sa m o p o u z d a n da postaje n e m aran - v erovatno ne oseća jak stra h od o tkrivanja. N eprom išljene greš­ ke nastaju p o cen u grešak a u zro k o v an ih stra h o m od otkrivanja. N e žrtv u ju se sam o b ih ejv io raln i znaci p rev are proizvedeni s tra ­ h o m od otkriv anja, već se, tak o đ e, gube efekti dezorganizacije koji p ro istič u iz takvog stra h a , koji m ogu, slično p re te ra n o m sa m o p o ­ uzdanju, proizvesti loše p lan iran je. M ožda je najvažniji g u b itak to da u z n e m ire n o st zbog stra h a o d hapšen ja verovatno neće p o sta ti d ovoljno jak a da m o tiv iše lažova na p rizn an je ako on ne m isli da m u iko stoji n a pu tu . Ros M alejni, ek sp e rt u obučav an ju in sp ek to ra policije, z a stu ­ pa strateg iju koju zove strateg ijo m tro jan sk o g konja, u kojoj se policajac p retv ara da veru je o su m n jičen o m kako bi ga naveo da govori više i u plete se u sopstvene izm išljotine. Iako se, u to m slu ­ čaju, stra h od o tk riv an ja m ože sm anjiti, o su m n jičen i će, p rem a M alejniju, v ero v atn o n a č in iti grešku koja ga otkriva: Policajac Ireba da o h ra b ri izvor (osu m n jičen o g ) da i dalje vara, terajuči ga da nastavi svoju p riču , Iražeći uvek sve više i više delalja u izm išljotinam a koje m u o su m n jič e n i serv ira. U slvari, policajac takođe obm anjuje k a d a se

172

Laganje

p re tv a ra da veruje iz v o ru ... To ne m ože da nan ese štetu p o šte n o m izvoru. Ako policajac greši u svojoj p o č etn o j sum njičavosti d a ... o su m n jič e n i m o ž ­ da v a ra ... (ova teh n ik a ispitivanja) neće p ro u zro k o v ati bilo kakvu n e p rav ­ du. Jedino p re v a ra n t treba da se plaši (to g a).5

O va strategija p o d seća na Š o p en h au erov savet: „A ko im ate ra ­ zlog da su m n jate kako vas osoba laže, izgledajte kao da ste poverovali u svaku n jen u reč.T o će o sobu o h ra b riti da nastavi; postajaće sve v atren ija u svojim tv rd n jam a i n a k raju će se sam a o d ati“.6 Iako se m ože činiti da će u zdanje lažova u to da m u žrtva veruje sig u rn o sm anjiti njegov stra h o d otkrivanja, teško je reći kako će takva p o lazn a osnova delovati na d ru g a osećanja koja prate laga­ nje. N eki lažovi m o g u osećati veću krivicu ako varaju žrtv u koja im veru je nego o n u koja je po d o zriv a. N eki d ru g i lažovi bi m ogli osećati m an ju krivicu, racio n alizu ju ći je tim e d a sve do k žrtva ne zna da je lažu i nije m u čen a su m n jam a - nije p o čin je n o nikakvo zlo. Takvi lažovi m o g u verovati da su njihove laži prv en stv en o m otiv isan e d o b ro n a m e rn o šć u da se njihova žrtva p o šted i velikih po tresa. U živanje u v aran ju bi se m oglo pojačati ili sm anjiti ako lažov zna d a m u žrtv a veruje. V aranje žrtve koja je p u n a poverenja m ogao bi biti p o seb an užitak, uključujući i p re p u štan je prijatn im osećan jim a prezira; ipak, varan je p o d o zrive žrtve m oglo bi biti uzbudljivo zbog izazova. N e p o sto ji n ačin da se p red v id i da li postoji m anja ili veća verov atn o ća da će lažov p o g rešiti ukoliko njegova žrtva pokaže svoju sum njičavost. Postoji, narav n o , m o g u ćn o st da su sum nje n e o sn o ­ vane; o su m n jičen i m ože biti čestita osoba. D a li bi bilo lakše reći da će o su m n jičen i biti isk ren ako ne zna da je osum njičen? Ako on ne zna da je o su m n jičen kao lažov ne treba da se plaši da m u neće verovati, n iti bi treb alo da posto ji ljutnja ili u zn e m ire n o st zbog sum nje, a čak i d a je preplavljen k rivicom - o su m n jičen i neće im ati p o seb n u p rilik u da se p o n aša kao da je nešto p o g re š­ no u radio. Sve je ovo ćar, p o što znaci bilo koje od ovih em ocija m ogu b iti je d n o sta v n o in te rp re tira n i kao znaci prevare bez ik a­ kve p o treb e da se b rin e da li bi o n i m ogli, u m esto toga, biti znaci osećanja istin ite osobe zbog toga što je osum njičena. M eđutim , do ovog d o b itk a se došlo p o cenu, koja je već sp o m en u ta, da će

Opasnosti i mere predostrožnosti

173

neka osećanja koja p rate laganje, a koja p ro izv ode znake prevare, poseb n o stra h od otkriv an ja, biti slabija ako o soba koja ne zna da bilo ko u nju su m n ja - zaista jeste lažov. K ada o su m n jičen i ne zna da p o sto ji sum nja m anje je verovatno da će lovac n a laži napraviti grešku da ne p overuje u istin u zbog toga što će znaci em ocije, ako ih im a, verovatnije biti znaci prevare, ali m o že biti više grešaka verovanja u laž zbog toga što je m alo v erovatno da će osećanja koja p rate laganje biti dovoljno jaka da o d aju lažova. V erovatno se dešava o b rn u to ako se zna da su m n ja p o sto ji - više neverovanja u istin u ali m anje verovanja u laž. D va d ru g a p ro b lem a kom p lik u ju p itan je da li bi lovac na laži bio bolji ako o su m n jičen i nije znao da u njega sum njaju. Prvo, lovac na laži m o žd a n em a izbora. N eće svaka situacija dozvoliti žrtvi da sakrije svoje sum nje. Č ak ako je to i m oguće, neće svako ko m isli da m ože b iti žrtv a nečije laži želeti da sakrije svoje su m ­ nje, lažući da b i uhvatio lažova. I n em a svaki lovac n a laži talenat je d n o g lažova koji je u sp ešan u n eo tk riv an ju svoje prevare. D rugi p ro b lem je gori. Pokušavajući da sakrije svoje sum nje, lovac na laži rizikuje da u to m e ne uspe, ne shvatajući to. O n, sva­ kako, ne m ože rač u n a ti n a to da će lažov biti iskren u vezi s tim . N eki lažovi se m o g u sm elo su p ro tstav iti svojoj žrtvi kada p rim e te da je žrtv a sum njičava, p o seb n o ako m o g u pokazati da njihova žrtva pokušava da sakrije svoje sum nje. Lažov se m ože praviti da je pravdoljubiv, ljut i p o v ređ en tim e što žrtva nije bila otvorena u p o g led u svojih su m n ji, n ep rav ed n o ga lišavajući prilike da se opravda. Č ak i da ovaj m a n e v a r nije ubedljiv, to m ože bar zaplašiti žrtv u za n eko vrem e. N eće svaki lažov biti tak o drzak. Neki bi m ogli sak riti svoje o tk riće da žrtva postaje sum njičava kako bi m ogli d obiti n a v re m e n u d a zataškaju svoje tragove, prip rem e se da pob eg n u , itd. N ažalost, nije sam o lažov taj koji m ože da sakrije takvo otkriće. Istin iti ljudi m ogu, takođe, sakriti da su otkrili kako se na njih sum nja. N jihovi razlozi m o g u biti p o tp u n o različiti. O ni m o g u sak riti da znaju kako su osum njičeni da bi izbegli scenu, ili da bi dobili na v rem en u , n adajući se da će p rik u p iti dokaze koji im idu u prilog, ili da bi p red u zeli akcije kako bi oni koji ih su m ­ njiče presu d ili u n jih o v u korist, ako se već m isli da su se ponašali nesvesni toga da su osu m n jičen i.

174

Laganje

Jedno p reim u ćstv o koje se dobija o tk rivanjem sum nji jeste da se tako m ože izbeći ova teška situacija ispunjena neizvesnošću. B arem žrtva zna da je o su m n jičen i svestan da postoji sum nja. Pa i istin ita osoba, slično lažovu, m ože poku šati da sakrije bilo kakvo osećanje u vezi s tim da je osum n jičen a. K ada se sum nja je d n o m p rizn a, lažov će želeti da sakrije strah o d otkrivanja, ali istinita o soba m ože, tak o đ e, po k u šati da sakrije stra h da joj neće verovati, kao i lju tn ju ili u z n e m ire n o st zbog sum njičenja, ne b rin u ći da će ta osećanja biti p o g rešn o p ro tu m a č e n a kao dokaz laganja. Bilo bi lakše o tk riti p re v a ru da su sam o lažovi ti koji pokušavaju da sa k ri­ ju osećanja. Ali, ako je tako, neki lažovi će biti dovoljno p a m etn i da, tak o đ e, p o k ažu svoja osećanja. D ru g o p reim u ćstv o toga da žrtva o tv o ren o pokazuje svoju sum n jičav o st jeste m o g u ć n o st da k o risti ono što se zove tehnika znan ja o krivici (G uilty Knowledge Technique). D ejvid Liken, fizi­ ološki o rijen tisan p sih o lo g koji je k ritikovao u p o treb u poligrafa kao d etek to ra laži, veruje da ova teh n ik a m ože poboljšati tačn o st poligrafa. In sp e k to r ne p ita o su m n jičen o g da li je p o čin io zločin već ga, u m esto toga, pita o n ečem u što bi m ogao znati je d in o k ri­ vac. P retp o stav im o da je neko o su m n jičen za ubistvo; o su m n jiče­ ni im a m otiv, bio je viđen u blizini m esta zločina, itd. Sa teh n ik o m zn anja o krivici o d o su m n jičen o g bi se tražilo da odgovori n a se ­ riju p itan ja sa v išestru k im izborom . U svakom p ita n ju je d a n od izbora bi uvek opisivao šta se desilo, d o k bi d ru g i izbori, koji zv u ­ če p o d je d n a k o prihvatljivo, opisivali stvari koje se n isu dogodile. Jedino bi krivac, a ne n ed u ž n o o sum njičeni, znao šta je šta. Na p rim er, o su m n jičen o g bi m ogli pitati: „D a li je ubijena osoba bila o k re n u ta licem nadole, nagore, na stran u , ili je sedela pravo?“ O d osu m n jičen o g je tra ž e n o da kaže „N e“ ili „Ne znam “, posle svake pro čitan e alternative. Jedino će osoba koja je p o čin ila zločin znati da je m rtv a osoba ležala licem o k re n u tim nagore. U lab o rato rij­ skim e k sp erim en tim a koji su proučavali laganje Liken je o tkrio da osoba koja p o sed u je ovo zn anje o krivici pokazuje p ra m e n u u aktivnosti a u to n o m n o g n erv n o g sistem a, koju otkriva poligraf, on d a kada se p o m e n e istin ita alternativa, do k n ed u ž n a osoba na poligrafu odgovara na isti način na sve alternative. U prkos p o k u ­

Opasnosti i mere predostrožnosti

175

šajim a o su m n jičen o g da sakrije da zna o n o što bi jed in o krivac m og ao znati, p o lig ra f je uhvatio krivca uz u p o tre b u ove teh n ik e .7 Svojstvo testa znan ja o krivici je u to m e da se neuobičajene reakcije ne m ogu dovesti u vezu sa o sećan jim a n ed u žn e osobe zbog toga što je o su m n jičen a da laže. Č ak i da je n e d u žn a osoba uplašen a da joj neće verovati, ili ljuta zbog toga što je sum njiče, ili u zn e m ire n a zbog neprilike u kojoj se nalazi, o na bi sam o nekim slučajem m ogla pok azati em o cio n aln iju reakciju na „ležanje sa licem n ag o re“ nego na d ru g e altern ativ n e opise. K orišćenjem ve­ likog bro ja takvih p itan ja sa v išestru k im izb o ro m , bilo koja n e u o ­ bičajena reakcija koju p okazuje n e d u ž n i o su m n jičen i biće p reneta na istinite i lažne alternative. Test znan ja o krivici o n d a elim iniše najveću o p asn o st u o tk riv an ju prevare - grešku neverovanja u istin u koja proizilazi iz n e m o g u ć n o sti da se razluče osećanja istin ite osobe, zbog su m n jičen ja, od osećanja lažova. N ažalost, ova obeć^vajuća te h n ik a za o tk rivanje laži nije bila p re d m e t m n o g ih istraživanja koja bi ocenila n jen u tačn o st, a p ro ­ učavanja koja su se tim e bavila n isu pokazala da je to uvek tako tačn o kao što je sugerisao L ikenov o rig in aln i rad. U ned av n o m saopštenju K ancelarije za teh n o lo šk u p ro c e n u , u kom e je kritički ra z m a tran poligraf, zapaženo je da je test znan ja o krivici „ ... o t­ krio n e z n a tn o niže p ro sečn e p ro cen te krivih subjekata nego (u o ­ bičajeniji p o lig ra f te s t)“. O tk riv en o je da se relativno češće prave greške verovanja u laž, ali rede greške n everovanja u istin u .8 U svakom slučaju, test zn an ja o krivici im a veom a o g ran iče­ n u u p o tre b u izvan k rim in o lo šk ih ispitivanja. Previše često osoba koja m isli da bi m ogla da b u d e žrtva laži n e m a inform aciju koju im a lažov, a bez toga se ne m ože u p o tre b iti test znanja o krivici. U A pdajkovom ro m a n u O ženi m e Rut je znala da im a van b račn u vezu i znala je ko je njen ljubavnik. N jen m už, D žeri, je im ao sam o svoje sum nje, a zato što nije im ao in fo rm aciju koju je sam o krivac m ogao im ati nije m ogao da u p o treb i te h n ik u znanja o krivici. D a bi k o ristio ovu te h n ik u lovac na laži m o ra da zna šta se dogodilo, a je d in o što on ne zna jeste ko je to učinio. Č ak i da lovac na laži zna sve alternative, test znanja o krivici se ne m ože u p o tre b iti da se otk rije šta se dogodilo. Test znanja o

Laganje

176

krivici zahteva a p so lu tn u sig u rn o st lovca na laži kada je u pitanju delo ili događaj, a pitan je koje se postavlja je da li osum njičeni jeste ili nije bio izvršilac. Ako je pitanje - šta je ova osoba uradila? kako se ova osoba oseća? - ako lovac na laži ne zna šta je to o su m ­ njičena o sob a u rad ila, test znanja o krivici se ne m ože koristiti.

Mere predostrožnosti u interpretiranju bihejvioralnih znakova prevare P rocenjivanje b ih ejv io raln ih znakova prevare je rizično. Sledeća lista su m ira sve m ere p re d o stro ž n o sti kako bi se sm anjili oni rizici koji su bili objašn jen i u ovom poglavlju. Lovac n a laži m ora uvek da p ro cen i verovatnoću da neki gest ili ekspresija pokazuju laganje ili istin ito st, što je retk o kada ap so lu tn o sigurno. U o nim p rim e rim a kada je tako - kada se je d n a em ocija p o tp u n o s u p ro t­ stavlja cu ren ju laži - m akrofacijalna ekspresija ili neki deo sa k ri­ vene inform acije izleteće k ro z reči u tirad i, što će osum njičeni, takođe, shvatiti i posle toga p riz n a ti da je lagao. 1. Pokušajte jasn o o d re d iti šta je osnova bilo koje vaše slutnje ili in tuicije o to m e da li n eko laže ili ne. U koliko p o sta n e te svesniji na koji n ačin vi in te rp re tira te b ihejvioralne znake prevare - n au čićete da otkrijete vaše greške i p rep o zn ate kada nem ate m nogo šanse da tačn o p rocenite. 2. Setite se da postoje dve o p asn o sti u otk riv an ju prevare: neverovanje u istinu (p ro cen a da iskrena osoba laže) i verovanje u laž (p ro cen a da je lažov iskren). Ne postoji način da se p o tp u n o izbegnu obe greške. R azm o trite p o sledice rizika ako bi bila n a ­ pravljena bilo jed n a, bilo d ru g a greška. 3. O d sustvo znakova p rev are nije dokaz istine: neki ljudi ne „p ro p u štaju “ takve znake. P risu stv o nekog znaka prevare nije uvek dokaz laganja: k od nekih ljudi se lako pojavljuju n e u g o d n o st ili krivica, čak i kada su iskreni. Vi m ožete da sm anjite Brokovljev rizik, prouzro k o v an in d iv id u a ln im razlikam a u ekspresivnom p o ­ našanju, ako vaše p ro cen e zasnivate na p rom eni ponašanja o su m ­ njičenog.

Opasnosti i mere predostrožnosti

1 77

4. Tragajte za p re d ra su d a m a u vašoj glavi koje biste m ogli im ati p rem a o su m n jičen o m . R azm o trite da li će vaše p red ra su d e uticati na vašu šansu da tačn o procenite. N e p okušavajte da p rocenite da li n eko laže ili ne ako osećate da vas je savladala lju b o m o ra ili ste p odlegli raspaljenoj strasti. Izbegavajte da p o d stičete o su m ­ njičenog n a laganje zato što to objašnjava d ogađaje koji su inače neobjašnjivi. 5. U vek uzm ite u o b zir m o g u ć n o st da z n ak em ocije nije znak prevare već zn ak toga kako se iskrena osoba oseća kada je o su m ­ njičena da laže. O db acite z n ak em ocije kao z n ak prevare ako bi iskrena osoba koju sum n jičite m ogla o setiti tu em ociju zbog toga što je o n a takva ličn o st, zbog p riro d e vašeg ranijeg o d n o sa sa o su m n jičen im ili zbog očekivanja o su m n jičen e osobe. 6. Im ajte u v id u da su m n o g i znaci p rev are znaci ne sam o jed n e već više em ocija, i da oni m o raju biti o d b ačen i s obzirom n a to da bi je d n u o d tih em ocija m ogla o setiti o su m n jičen a osoba koja je iskrena, a sasvim d ru g u em o ciju o so b a koja je o sum njičena, a koja laže. 7. R azm otrite da li o su m n jičen i zna ili ne zna da je p o d s u ­ m n jo m i šta bi se dobilo ili izgubilo u o tk riv a n ju prevare u je d ­ n o m ili d ru g o m slučaju. 8. Ako znate o n o što bi o su m n jičen i zn ao sam o ako laže, a vi m ožete da ispitujete o su m n jičen o g , k o n stru išite test znanja o k r i­ vici. 9. N ikada ne d o n o site k o n ačan zaključak o to m e da li o su m n ji­ čeni laže ili ne, zasn o v an je d in o na vašoj in te rp re ta ciji bih ejv io ral­ nih znakova prevare. B ihejvioralni znaci p rev are je d in o treb a da posluže da vas u po zo re na to da su vam p o tre b n e dalje in fo rm a­ cije i istraživanja. B ihejvioralni znaci, slično poligrafu, nikada ne m o g u p ru ž iti ap so lu tn i dokaz. 10. K oristite listu za p ro v e ru koja je d ata u d o d atk u (tabela 4) da ocenite laž, lažova i vas - lovca na laži, da p ro cen ite m o g u ćn o st greške ili tačn o g u tv rđ iv an ja istinitosti. Pokušaj da se laži o tk riju p u tem korišćenja poligrafa kao d e ­ tektora laži tak o đ e je rizičan. Iako su u c e n tru m og interesovanja bihejvioralni znaci p revare a ne poligraf, širo k sp ek tar situacija u

178

Laganje

ko jim a lju d i m o g u lagati ili sum njati na laganje, a ne o g ran ičen o st ispitivanja p oligrafom , u sledećem poglavlju ću ra z m a trati u p o ­ tre b u poligrafa. P oligraf se upotrebljava u b ro jn im v ažn im situ a ­ cijam a - u protivšp iju n aži, k rim in alu , a sve više i u biznisu. M oja analiza laganja, u ovom i p re th o d n im poglavljim a, m ože, verujem , nekom e p o m o ći da bolje razu m e m oć i n em o ć o tk riv an ja laži p u ­ tem poligrafa. Takođe, razm atran je p ro b lem a u vezi sa do k aziv a­ njem ta č n o sti p o ligrafa pom agače i dalje lovcu n a laži da razu m e rizičn o st o tk riv an ja prevare na o snovu b ih ejv io raln ih znakova. A p o stoji i je d n o zanim ljivo i p ra k tič n o pitanje, koje glasi: Šta tačn ije o tk riv a laži - p o lig ra f ili b ih ejvioralni znaci prevare?

VII

Poligraf kao lovac na laži Policajac iz jednog drugog kalifornijskog grada prijavio se za rad u našoj policijskoj stanici. On je izgledao kao pravi policajac, znao je propise i, pošto je imao prethodno policijsko iskustvo, či­ nilo se da je idealan kandidat. Za vreme svog prelim inarnog poli­ graf intervjua nije priznao ništa. Tek pošto je poligraf ukazao na to da policajac laže, on je priznao d aje počinio preko 12 provala dok je bio na dužnosti i, koristeći policijska kola, odvukao ukradenu robu, podm etao ukradene narkotike nedužno osum njičenim lju­ dim a kako bi ih uhapsio i nekoliko puta imao seksualne odnose sa devojkam a od oko 16 godina - u policijskim kolima. Ovaj prim er je dobijen od višeg policijskog detektiva, poligrafiste, V. K. M ika iz policijske stanice u Salinasu u Kaliforniji, kada je ispitivano kako policijske stanice koriste poligraf.1 Fej je bio uhapšen u Toledu 1978. godine i okrivljen za pljačku i ubistvo jednog poznanika koji je, pre nego što je um ro, tvrdio da je m askirani pljačkaš „izgledao kao Baz (Fej)“. Fej je bez m ogućnosti kaucije bio pritvoren dva meseca, dok je policija uzaludno tražila dokaz da je on ubica. Konačno, tužilac je ponudio da odustane od optužbi ako Fej prođe poligrafsko testiranje, ali je zahtevao da Fej obeća da će prihvatiti rezultate u sudnici ukoliko test ukaže na prevaru. Fej se složio, nije prošao test, nije prošao drugi test kod drugog ispitivača, bio je saslušan i optužen za ubistvo sa predum i179

i 8o

Laganje

šljajem i izrečena m u je doživotna robija. Posle više od dve godine prave ubice su uhvaćene; oni su priznali i na taj način oslobodili Feja, koji je onda brzo pušten iz zatvora. Psiholog Dejvid Liken je opisao ovaj slučaj u članku u kome je poligrafsko ispitivanje nazvao „pseudonaučnom tehnikom “.2 Prim eri kao ovi, za korišćenje poligrafa i protiv njega, p o th ra­ njuju polem iku o poligrafu, iako im a jako malo naučnih dokaza o njegovoj tačnosti. Postoji preko 4.000 objavljenih članaka ili knji­ ga, m anje od 400 onih koji su zaista zasnovani na istraživanjima, ali ne više od trideset do četrdeset publikacija koje ispunjavaju m inim alne naučne standarde.3 Neutem eljena na istraživačkim studijam a, rasprava o poligrafu je oštra i usijana. Većina p o b o rn i­ ka poligrafa su ljudi koji rade na poslovima u vezi sa zakonskom prinudom , sa obaveštajnim delatnostim a, sa delatnostim a u koji­ m a postoji opasnost od muvanja i pronevere, i neki naučnici koji su istraživali poligraf. Kritičari poligrafa su oni koji se zalažu za građanske slobode, neki pravnici i advokati, te drugi naučnici koji proučavaju poligraf.’ Moj cilj u ovom poglavlju nije da stišam raspravu o poligrafu već da ona postane razumljivija. Ja ne propisujem spisak prepo­ ruka o tom e da li bi i kako trebalo koristiti poligraf. Umesto toga, ja tražim da se priroda rasprave rasvetli bar onim ljudim a koji m oraju da prave takve procene, čineći da izbori postanu jasni a granice naučnog dokaza poznate. Ali, ja se ne obraćam samo vla­ dinim službenicima, policajcim a, sudijam a ili advokatima. Svako danas treba da razum e raspravu o upotrebi poligrafa da bi znao kada se on koristi i šta treba da bude urađeno sa rezultatim a te­ sta, jer su to javna pitanja od opšteljudskog značaja. Ukoliko jav­ nost ne bude bolje inform isana - neće biti razložnog razjašnjenja. M ogu postojati, takođe, lični razlozi zbog kojih bi svako želeo da bude bolje inform isan. U m nogim poslovima, u poslovim a koji nisu u vezi sa radom vlade, a koji zahtevaju viši ili niži nivo obra­ zovanja i obučenosti, od ljudi koji nikada nisu bili osum njičeni da su počinili krivično delo traženo je da se podvrgnu poligrafskom testiranju kao jednom obliku ispitivanja za dodelu posla, kako bi zadržali svoje zaposlenje ili dobili unapređenje. 4 Samo je nekoliko naučnika istraživalo otkrivanje laži putem poligrafa.

P o li g r a f kao lovac na laži

181

M noge moje ideje o bihejvioralnim znacim a prevare, koje su objašnjene u prvih šest poglavlja, m ogu se podjednako prim eniti na otkrivanje prevare putem poligrafa. U ispitivanju putem poli­ grafa lažove mogu odati njihov strah od otkrivanja, krivica zbog varanja ili uživanje u prevari. Lovci na laži m oraju biti oprezni kad je u pitanju Otelova greška i Brokovljev rizik - greške koje se javljaju onda kada se ne uzim aju u obzir individualne razlike u em ocionalnom ponašanju ljudi. Poligraf operatori m oraju da se zaštite od opasnosti pravljenja i jedne i druge greške: da poveruju u laž i da ne poveruju u istinu. Najveći broj m era predostrožnosti i rizika u hvatanju laži je potpuno jednak, bilo da je laž otkrive­ na putem poligrafa ili putem bihejvioralnih znakova. Ali postoje novi, složeniji koncepti koje treba upoznati, a to su: • • •

•

razlika izm eđu tačnosti i korisnosti - na koji način bi poli­ graf mogao biti koristan čak i da nije tačan; traganje za pravom istinom - kako je teško utvrditi tačnost poligrafa bez apsolutne sigurnosti ko su lažovi; bazična učestalost laganja (tj. koliko često ljudi u toj situaciji obično lažu) - kako veom a tačan test m ože proizvesti m n o ­ go grešaka kada u grupi osum njičenih im a m nogo lažova; sprečavanje laganja - kako bi pretnja ispitivanjem mogla sprečiti da neko laže, čak i da je procedura ispitivanja n e­ pravilna.

Ko koristi poligraf test U potreba poligrafa u otkrivanju nekih oblika laganja široko je rasprostranjena i u porastu je. Teško je biti siguran koliko je p o ­ ligraf testova zadato u Sjedinjenim Am eričkim Državama; prem a najsmelijim pretpostavkam a - preko m ilion godišnje.4 Većinu oko 300.000 godišnje - zadali su privatni poslodavci. Ovi testovi su prim enjivani da bi se prikupile inform acije o kandidatim a za neki posao (da bi se, zapravo, proverila tačnost njihovih tvrdnji da nisu krali na svojim ranijim radnim m estima), da bi se spre-

l82

Laganj e

čio krim inal unutar preduzeća, te kao deo procedure u slučaju da se preporučuje unapređenje. Prikupljanje inform acija o kan­ didatu uz pom oć poligrafa „jako podržavaju članovi Nacionalnog udruženja apoteka i Nacionalnog udruženja d rag sto ra...“ i čla­ novi U druženja piljara.5 Iako je u osam naest država nezakonito tražiti da zaposleni rade poligraf test, priča se da poslodavci mogu pronaći način da zaobiđu te zakone. „Poslodavci m ogu da kažu zaposlenom da sum njaju da je on nešto ukrao, ali ako zaposle­ ni pronađe način da dokaže da je nedužan - poslodavac ga neće otpustiti.“6 U trideset jednoj državi od zaposlenog se može tražiti da uradi poligraf test. Privatne firme koje najviše koriste poligraf su banke i m aloprodaja. Na prim er, skoro polovina od 4.700 Makdonaldovih ispostava brze hrane zadaje poligraf test kada procenjuje kandidate za posao.7 Osim u biznisu, poligraf se najčešće upotrebljava u okviru krim inoloških istraživanja. Poligraf test se ne zadaje samo onim a koji su osum njičeni da su počinili prestup već, takođe, i svedocim a ili žrtvam a čija su saopštenja sumnjiva. Sud, FBI i većina policijskih stanica imaju praksu da koriste poligraf tek pošto ispitivanja suze listu osum njičenih. Većina država ne dopušta da se rezultati poli­ graf testa saopšte na suđenju. Dvadeset dve države dopuštaju da se poligraf test uzm e kao dokaz, ako je to unapred dogovoreno i ako su i odbrana i tužioci saglasni s tim. Obično branioci postižu takvu saglasnost dobijajući zauzvrat tužiočev pristanak da o d u ­ stane od slučaja ako poligraf pokaže da je osum njičeni govorio istinu. To je ono što se desilo u slučaju Baza Feja, a što je opisano na početku ovog poglavlja. Obično, kao u njegovom slučaju, tu ­ žioci ne daju takvu ponudu ukoliko im aju jak dokaz koji će, po njihovom mišljenju, ubediti porotu da je osum njičeni kriv. U Novom Meksiku i M asačusetsu rezultati poligraf testa m ogu biti izneti povrh prigovora jedne od strana. Rezultati se ne m ogu prihvatiti osim ako to nije unapred dogovoreno u većini, ali ne u svim saveznim okružnim apelacionim sudovima. Nijedan am e­ rički okružni apelacioni sud nije oborio odluku nekog lokalnog suda zbog toga što je odbio da prizna dokaz utvrđen poligrafom. Prem a Ričardu K. Vilardu, zam eniku pom oćnika američkog d r­

P o li g r a f kao lovac na laži

183

žavnog tužioca, „Nikada se nije desilo da Vrhovni sud propiše sa­ veznom sudu da m ora prihvatiti dokaz do koga se došlo poligrafskim ispitivanjem “.8 Savezna vlada je treći najveći korisnik poligraf testa u otkriva­ nju laganja. Tokom 1982. godine različite savezne službe su podnele izveštaj o korišćenju 22.597 testova.” Najveći broj testova je korišćen u ispitivanju krim inala, izuzev poligraf testova koje su zadavale Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) i C entralna obaveštajna agencija (CIA). Ove službe koriste poligraf za obaveštajna i kontraobaveštajna ispitivanja. Ovo podrazum eva testi­ ranje ljudi za koje se zna da su pouzdani, ali koji su osum njičeni da sudeluju u aktivnosti koja će to ugroziti, testiranje ljudi koji su osum njičeni da su špijuni i testiranje ljudi da bi se utvrdilo da li postoji potpuna pouzdanost. NSA izveštava da je tokom 1982. godine zadala 9.672 poligraf testa, od čega je najveći broj testova predstavljalo prikupljanje inform acija o kandidatim a za posao. CIA ne izveštava koliko često zadaje poligraf test, ali priznaje da ga u m nogim situacijam a koristi na isti način kao i NSA. Tokom 1982. godine M inistarstvo odbrane je predložilo neko­ liko revizija svojih propisa u oblasti testiranja poligrafom. Ove revizije bi mogle da znače češću upotrebu poligraf testiranja u prikupljanju podataka o pouzdanosti kandidata radi izdavanja dozvole za rad, kao i u povrem enom testiranju zaposlenih kod kojih je već utvrđena pouzdanost. D ruga važna prom ena koju je predložilo M inistarstvo odbrane mogla bi značiti da će zapo­ sleni ili kandidati koji su odbili ispitivanje putem poligraf testa verovatno pretrpeti „štetne posledice“. Tokom 1983. godine predsednik Regan je predložio još širu upotrebu poligraf testa. Sva izvršna m inistarstva su bila ovlašćena da „zahtevaju da se zapo­ sleni podvrgnu poligrafskom ispitivanju u slučaju da se istražuje neovlašćeno obelodanjivanje poverljivih inform acija... [I kao što * Poligraf trenutno primenjuju: Komanda za kriminalističku istragu vojske SAD, Obaveštajna i bezbednosna komanda SAD, Služba za istragu pri mornarici SAD, Kan­ celarija za specijalne istrage vazduhoplovnih snaga, Odeljenje za kriminalističku istragu pomorskih snaga SAD, Nacionalna služba bezbednosti, Služba za tajne operacije, FBI, In­ spekcijska služba pri pošti, Uprava za borbu protiv zloupotrebe alkoholnih pića, duvana i vatrenog oružja, Uprava za borbu protiv narkotika, CIA, Služba maršala SAD, Carinska služba i Odsek rada.

184

Laganj e

su prom ene koje je predložilo M inistarstvo odbrane najavile, iz odbijanja] da se uradi poligraf test mogu proizaći ... adm inistra­ tivne sankcije, pri čem u se odbijanje može shvatiti kao poricanje pouzdanosti... [Druga nova politika vladej bi, takođe, dozvolila da vlada široko koristi poligraf u proveri lične pouzdanosti za­ poslenih (i kandidata za više položaje), koji im aju pristup strogo poverljivim inform acijam a. Nova politika daje ovlašćenje ru k o ­ vodiocim a službi da, redovno ili povrem eno, poligrafski ispituju grupu nasum ice odabranih zaposlenih koji im aju pristup veoma osetljivim inform acijam a i da zaposlenim a koji odbiju da uče­ stvuju u poligrafskom ispitivanju ne dozvole dalji pristup takvim inform acijam a“.9 Kongres je odgovorio na predlog M inistarstva odbrane zakonskim odlaganjem izvršenja ove politike do aprila 1984. i zahtevao da Kancelarija za tehnološku procenu (OTA) p ri­ prem i naučno zasnovan izveštaj o tačnosti poligrafa.10 Ovaj izveštaj je objavljen u novem bru 1983. godine, i - u vrem e kada ovo pišem - Bela kuća je izm enila svoj predlog o upotrebi poligrafa a Kongres će započeti razm atranje ovog predloga za nedelju dana. Izveštaj Kancelarije za tehnološku procenu je jedan izvanredan dokum ent, koji pruža potpun, nepristrastan pregled i kritičku analizu dokaza o naučnoj pouzdanosti testiranja poligrafom.* Do toga nije bilo lako doći jer je stvar složena i jer je uzbuđenje u vezi sa zakonitošću poligrafa, čak i u okviru naučnih krugova, veliko. Važno je naglasiti da je lista savetodavaca koji su nadgledali izve­ štaj obuhvatila vodeće ličnosti iz naučnih krugova. Nije baš svako ko ih je znao sm atrao da će oni moći da pristanu na nepristrastan izveštaj, ali su oni pristali. Izvrdavanja su bila neznatna, iako, n a­ ravno, postoji i poneko nezadovoljstvo. Neki stručnjaci na poligrafu, koji ne pripadaju naučnim krugo­ vima, veruju da je izveštaj Kancelarije za tehnološku procenu su­ više negativan kada je u pitanju tačnost poligraf testa. To, takođe, * U pripremi ovog poglavlja striktno sam se držao materijala iz OTA izveštaj a. Četvoro ljudi, kojima se zahvaljujem, pročitali su nacrt ovog poglavlja i dali mnoge korisne i veoma važne sugestije: Leonard Saks (docent na Odseku za psihologiju Univerziteta u Bostonu) i Deniz Doerti (analitičar, OTA), autor i koautor, tim redosledom, OTA izveštaja, te Dejvid T. Liken (Univerzitet u Minesoti) i Dejvid C. Raskin (Univerzitet u Juti). Deniz Doerti je, takođe, bezrezervno i strpljivo odgovarala na mnoga moja pitanja, dok sam krivudao kroz konfliktne rasprave i problematiku.

P o li g r a f kao lovac na laži

185

misle i poligrafisti iz M inistarstva odbrane. Izveštaj Nacionalne službe bezbednosti - „Tačnost i upotrebna vrednost poligraf te­ stiranja“ - iz 1983. godine sastavile su starešine poligraf divizija iz armije, m ornarice, vazduhoplovstva i NSA.11 Priznali su da je njihov izveštaj bio priprem ljen za trideset dana, da nisu uzimali u obzir savete i mišljenje naučnih krugova, ali da ih je savetovao jedan pobornik poligrafa. U izveštajima Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) i Kancelarije za tehnološku procenu (OTA) postoji saglasnost u pogledu jedne korisnosti poligraf testiranja - iako je Kancelarija za tehnološku procenu bila obazrivija od Nacionalne službe bezbednosti, obe institucije se slažu da postoji dokaz da su poligraf testovi koji su koriščeni u ispitivanju speci­ fičnih krim inalnih incidenata uspešnije otkrivali laži nego da se radilo u drugim okolnostim a. Kasnije ću objasniti njihovo nesla­ ganje u pogledu jačine tog dokaza i sukob izm eđu Kancelarije za tehnološku procenu i Nacionalne službe bezbednosti kada je u pitanju upotreba poligrafa u proveravanju pouzdanosti u kontraobaveštajnoj službi. Izveštaj Kancelarije za tehnološku procenu (OTA izveštaj) ne nudi samo jedan ili samo jednostavan zaključak koji može biti lako preveden u slovo zakona. Kao što smo mogli očekivati, tač­ nost poligrafa (ili bilo koje druge tehnike za otkrivanje laži) zavisi od prirode laži, lažova i lovca na laži (iako se u OTA izveštaju ne koriste ti term ini). Kod poligrafskog detektora laži tačnost zavisi od upitnika, od veštine ispitivača da smisli pitanja koja će posta­ viti i bodovanja poligrafskih zapisa.

Kako radi poligraf Vebsterov rečnik kaže da term in poligraf označava „instrum ent za beleženje znakova nekoliko različitih fizioloških prom ena u isti mah; šire: DETEKTOR LAŽI“. Registrovane prom ene se autom atski beleže u vidu oscilografa na pokretnom papiru. Obično se naziv poligraf odnosi na m erenje prom ena u aktivnostim a autonom nog nervnog sistema, iako bi on mogao da m eri bilo koju vrstu aktiv­

i86

Lag an je

nosti. U četvrtom poglavlju sam objasnio da su aktivnosti autonom nog nervnog sistema - prom ene u srčanom ritm u, krvnom pritisku, u provodljivosti i tem peraturi kože, i tako dalje - znaci em ocionalnog uzbuđenja. Pom enuo sam da se neke od tih prom e­ na, kao što su ubrzano disanje, pojačano znojenje ili crvenjenje i bledilo lica, m ogu opaziti i bez poligrafa. Poligraf beleži ove p ro ­ m ene tačnije, otkrivajući manje prom ene od onih koje se mogu videti, beležeći aktivnosti autonom nog nervnog sistema, kao što je srčani ritam koji nikada nije vidljiv. To se postiže pojačavanjem signala d.ospelih iz senzora koji su pričvršćeni za različite delove tela. U tipičnoj upotrebi poligrafa, u otkrivanju laži, na ispitanika se pričvršćuju četiri senzora. Pneum atske cevčice ili kaiševi oba­ vijaju ispitanikov grudni koš i stom ak da bi se izmerile prom ene u dubini i ritm u disanja. M anžetna za m erenje krvnog pritiska oko bicepsa m eri srčanu aktivnost. Četvrti senzor m eri m alene prom ene u znojenju koje se otkrivaju pom oću m etalnih elektroda koje su pričvršćene za prste. Iako Vebsterov rečnik tačno prenosi da se poligraf ponekad n a ­ ziva detektorom laži, taj naziv zavarava. Poligraf sam po sebi ne otkriva laž. Bilo bi m nogo jednostavnije kada bi postojao neki di­ rektan znak koji označava jedino laganje i koji nikada nije znak za još nešto drugo. Ali, on ne postoji. Iako postoji spor o skoro svemu u vezi sa poligrafom , svi koji koriste poligraf slažu se da on direktno ne m eri laganje. Sve ono što poligraf m eri jesu znaci uzbuđenosti autonom nog nervnog sistema - fiziološke prom ene koje se javljaju prvenstveno zato što je osoba em ocionalno uzbu­ đena.’ Isti je slučaj sa bihejvioralnim znacim a prevare. Setite se da sam ranije objasnio kako ni facijalna ekspresija, niti gest, niti prom ena glasa, nisu, sami po sebi, znaci laganja. Ova ponašanja su samo signal em ocionalnog uzbuđenja ili teškoće u mišljenju. Na osnovu ovoga se može izvesti zaključak o laganju jer em oci­ ja ne odgovara preduzetoj strategiji ili osoba naizgled tek smišlja * Neke vrste informacionih procesa - koncentrisanje, traženje inputa, možda smetenost - takođe mogu proizvesti promene u aktivnosti autonomnog nervnog sistema. Iako se u većini objašnjenja zašto poligraf otkriva laganje naglašava uloga emocionalnog uzbuđenja, i Raskin i Liken veruju da su informacioni procesi bar isto toliko, važni u stvaranju aktiv­ nosti autonomnog nervnog sistema za vreme ispitivanja poligrafom.

P o li g r a f kao lovac na laži

187

svoju strategiju. U poređenju sa bihejvioralnim znacim a, poligraf daje manje preciznu inform aciju o tom e koja je emocija izazvana. M ikrofacijalna ekspresija može otkriti da se neko ljuti, boji, oseća krivim i tako dalje. Poligraf može jedino kazati da je neka emocija izazvana, ali ne i koja. Da bi otkrio laž ispitivač na poligrafu upoređuje aktivnost koja je zabeležena na grafikonu dok je osum njičeni odgovarao na pre­ sudno pitanje, ono značajno pitanje zbog koga je test i zadat - „Da li ste ukrali 750 dolara?“ - sa odgovorom osum njičenog na neko drugo pitanje koje nije od značaja za tu stvar - „Da li je danas utorak?“; „Da li ste ikada ukrali nešto u svom životu?“ Sm atra se da je osum njičeni kriv ako pokazuje višu aktivnost na poligrafu kada odgovara na značajno pitanje nego kada odgovara na druga pitanja. Poligrafsko ispitivanje je, kao i bihejvioralni znaci prevare, podložno onom e što sam nazvao Otelovom greškom. Setite se da Otelo nije uspeo da prepozna kako strah Dezdem one m ožda nije proizašao iz strepnje preljubnice da će biti uhvaćena, već da bi to m ogao da bude strah verne supruge koja se plaši da joj muž neće verovati. I nedužni, a ne samo lažovi, m ogu postati em ocionalno uzbuđeni kada znaju da su osum njičeni da lažu. Osum njičena da je počinila prestup, ispitivana o aktivnosti koja bi mogla da ugrozi dobijanje dozvole za rad na poverljivom materijalu, neophodne za zaposlenje, pod sum njom da je dopustila da procuri i osvane u novinam a strogo poverljivi dokum ent, nedužna osoba može p o ­ stati em ocionalno uzbuđena. I sam zahtev da se osoba podvrgne poligraf testu može biti dovoljan da izazove strah kod nekih ljudi. Osećanje straha bi moglo da bude posebno jako ako osum njičeni im a razlog da misli kako poligraf operator i policija gaje predubeđenja protiv njega. Strah nije jedina emocija koju lažov može da oseti zbog laganja. Kao što sam objasnio u trećem poglavlju, lažov može da oseti krivicu zbog varanja ili zadovoljstvo zbog prevare. Bilo koja od ovih emocija može proizvesti aktivnost autonom nog nervnog sistema koju poligraf meri. Ma koje od ovih osećanja mogle bi osetiti i neke nedužne osobe a ne samo lažov. Koje će emocije osetiti osum njičeni zavisi od njegove ličnosti, ranijeg o d ­

i88

Laganj e

nosa izm eđu osum njičenog i lovca na laži i očekivanja osum njiče­ nog, što sam ranije razm atrao u šestom poglavlju.

Tehnika kontrolnih pitanja Svi oni koji koriste poligraf i oni koji kritikuju njegovu upotre­ bu priznaju da treba um anjiti Otelove greške. O ni se ne slažu u tom e koliko poligrafska procedura postavljanja pitanja može da ih uspešno smanji ili ukloni. Postoje četiri procedure postavlja­ nja pitanja koje se koriste kod poligrafa, a čak i više ako se uzm u u obzir neke od varijacija na ove četiri procedure. Sada treba da razm otrim o samo dve. Prva od njih, tehnika kontrolnih pitanja, najčešće se koristi kada se ispituju oni koji su osum njičeni kao krim inalci. Osum njičenom se ne upućuju samo pitanja od zn a ­ čaja za prestup („Da li ste ukrali 750 dolara?“), već i kontrolna pitanja. M noge rasprave o ovoj tehnici potiču iz neslaganja o tome šta baš ovo pitanje kontroliše i koliko je to uspešno. C itiraću objašnjenje psihologa Dejvida Raskina zašto on, kao vodeći naučnik, podržava upotrebu tehnike kontrolnih pitanja u krim inološkim istraživanjima: Ispitivač bi mogao da kaže osum njičenom : „Zbog ove krađe treba da vam postavim neka opšta pitanja o vam a u vezi sa vašom sposobnošću da ukra­ dete i vašim bazičnim poštenjem . To treba da uradim o kako bismo usta­ novili kom tipu osobe vi pripadate kad je u pitanju krađa i utvrdim o da li ste ili niste tip osobe koja bi m ogla da ukrade taj novac i kasnije laže o tome. Zato, ako vas pitam 'Da li ste u prvih 18 godina života ikada uzeli nešto što vam nije pripadalo’ - kako ćete odgovoriti na to pitanje?“ I način na koji je pitanje postavljeno osum njičenom i ponašanje ispitivača su tako smišljeni da izazivaju odbram beni stav osum njičenog, otežavajući mu da kaže: „Ne“... Ova procedura (piše Raskin) zamišljena je tako da omogući nedužnom osum njičenom da se više brine o tom e da iskreno odgovori na kontrolna pitanja nego na pitanja koja su presudna za ispitivanje. M eđutim, krivac će se više baviti svojim netačnim odgovorim a na značajna pitanja zato što ova pitanja predstavljaju najneposredniju i najozbiljniju pretnju upućenu njemu. N edužni osum njičeni, m eđutim , zna da odgovara iskre­ no na značajna pitanja i više ga brine prevrtljivost ili kolebljivost njegove iskrenosti u odgovorima na kontrolna pitanja.12

P o li g r a f kao lovac na laži

1 89

Dejvid Liken - psiholog koji odobrava upotrebu testa znanja o krivici (Guilty Knowledge Test), koji sam opisao na kraju preth o d ­ nog poglavlja - glavni je kritičar testa kontrolnih pitanja (Control Question Test). (Raskin kritikuje test znanja o krivici.) U nedavno objavljenoj knjizi o upotrebi poligrafa Liken piše: Da bi tehnika kontrolnih pitanja ostvarila ono što se od nje očekuje svakog osum njičenog treba ubediti da je test skoro nepogrešiv (što je neistinito) i da će davanje jako kontrolisanih odgovora na ta pitanja osobu dovesti u opasnost (što je suprotno od istine). Neverovatna je pretpostavka da će svi poligrafisti biti u stanju da sve osum njičene ubede u ove dve netačne tvrdnje.13

Liken je u pravu kada kaže da su obe ove tvrdnje u koje osum ­ njičeni m ora da poveruje netačne. Niko ko koristi poligraf ne veruje u njegovu nepogrešivost, čak ni njegovi najnekritičniji za­ stupnici. To rađa greške. Liken je, ipak, verovatno u pravu kada ukazuje na to da osum njičeni ovo ne sme da zna." Ako osum nji­ čeni zna da je poligraf pogrešiv on može biti uplašen tokom celog ispitivanja, uplašen da će biti pogrešno procenjen nesavršenom tehnikom . Tako nepoverljiv i uplašen osum njičeni može pokaza­ ti da ne postoji razlika u odgovaranju na kontrolna i relevantna pitanja, i ako je on em ocionalno uzbuđen prilikom odgovaranja na svako pitanje poligrafista ne može proceniti da li je on kriv ili nedužan. Još gore, nedužan osum njičeni koji veruje da je poligraf pogrešiv može pokazat-i veći strah kada se spom enu pitanja od značaja za prestup, zbog čega će biti ocenjen kao kriv.*' Drugi stav - da će ga jaka kontrola odgovora dovesti u opa­ snost - je, takođe, netačan, i, ponavljam, svi poligrafisti to znaju. Istina je na potpuno suprotnoj strani - ako osum njičeni sa više * Iako Likenova logika povodom ovog pitanja izgleda prihvatljivo i saglasno sa mojim razmišljanjem, Raskin ukazuje na to da dokaz za ovo nije čvrst. U dve studije u kojima su u pretestu namerno načinjene greške tako da subjekt zna da je poligrafsko ispiti­ vanje nesavršeno, nije bilo primetnog smanjenja uspešnosti u kasnijem otkrivanju laži. Međutim, ađekvatnost studija koje je naveo Raskin bila je dovedena u pitanje. Ovo je jedno od mnogih pitanja koja zahtevaju više istraživanja. ** Raskin tvrdi da bi vest poligrafista bio u stanju da sakrije od subjekta koje je pitanje važnije za njegovu sudbinu - kontrolno ili značajno. Ne izgleda mi verovatno, kao ni dru­ gima koji kritikuju tehniku kontrolnih pitanja, da će ovo uvek biti uspešno, posebno sa osumnjičenima koji su bistri.

190

Lag an je

uzbuđenja reaguje na kontrolno pitanje („Da li ste ikada pre svoje osam naeste godine uzeli nešto što vam nije pripadalo?“), nego na ono koje je značajno za prestup („Da li ste ukrali 750 dolara?“), on je izvan opasnosti, biće procenjen kao neko ko ne laže, ko je nedužan. Pretpostavlja se da će lopov, a ne nedužna osoba, biti više uzbuđen povodom pitanja o 750 dolara, koje je značajno za prestup. Da bi poligraf test obavio svoju funkciju kontrolno pitanje m ora em ocionalno uzbuditi nedužnu osobu - uzbuditi je bar to ­ liko, ako ne i više, koliko je uzbuđuje pitanje značajno za prestup. Postoji nada da se nedužna osoba učini zabrinutijom za kontrolno pitanje nego za pitanje značajno za prestup, što se postiže uveravanjem osobe da je njen odgovor na kontrolno pitanje stvar koja će uticati na to kako će biti procenjena. Na prim er, ispitivač na p o ­ ligrafu pretpostavlja da je skoro svako, pre osam naeste, uzeo nešto što m u nije pripadalo. Obično, neki ljudi m ogu da prihvate takav jedan rani prestup. Ali, za vreme poligrafskog ispitivanja nedužno osum njičeni to ne čini zato što ga ispitivač tera da misli kako bi prihvatanje takvog prestupa pokazalo da je on upravo tip osobe koja bi mogla da ukrade 750 dolara. Ispitivač na poligrafu želi da nedužna osoba laže kad odgovara na kontrolno pitanje, poričući da je ikada uzela nešto što joj nije pripadalo. Ispitivač očekuje da će nedužno osum njičeni biti em ocionalno uznem iren zbog laga­ nja i da će se to registrovati na poligrafskoj krivulji. Kada neduž­ noj osobi postavljaju pitanje koje je značajno za prestup - „Da li ste ukrali 750 dolara?“ - on će istinito reći: „Ne“. Pošto ne laže, on neće biti em ocionalno uznem iren, bar ne toliko uznem iren kao kad je lagao odgovarajući na kontrolno pitanje i onda neće biti m nogo aktivnosti na poligrafskoj krivulji. Lopov će, takođe, reći „Ne“ kada ga upitaju da li je ukrao 750 dolara, ali će biti m n o ­ go više em ocionalno uzdrm an zbog ove za prestup značajne laži, nego zbog laži kada odgovara na kontrolno pitanje. Logika je da će poligrafska krivulja jedne nedužne osobe pokazati više em oci­ onalnog uzbuđenja zbog pitanja „Da li ste ikada uzeli nešto“, nego zbog pitanja „Da li ste ukrali 750 dolara“. Jedino će krivac pokaza­ ti više em ocionalnog uzbuđenja na pitanje o krađi 750 dolara.

P o li g r a f kao lovac na laži

191

Tehnika kontrolnih pitanja eliminiše Otelovu grešku jedino ako je nedužno osum njičeni em ocionalno više uzbuđen zbog kontrolnog pitanja nego zbog pitanja koje je značajno za prestup. U suprotnom , dogodiće se greška neverovanja u istinu. Da razm o­ trim o šta može proizvesti takvu grešku. Šta bi to moglo naterati jednog nedužno osum njičenog da bude em ocionalno više uzbu­ đen zbog pitanja koje je značajno za prestup („Da li ste ukrali 750 dolara?“) nego zbog kontrolnog pitanja („Da li ste pre svoje osam naeste uzeli nešto što vam nije pripadalo?“)* Dva se uslova m oraju zadovoljiti - jedan intelektualni, a drugi em ocionalni. Kad je reč o intelektualnom uslovu, osum njičeni m ora prepoznati da se dva pitanja razlikuju, uprkos pokušajim a poligrafiste da sakrije tu činjenicu. N edužno osum njičeni bi mogao jedino prim etiti da je pitanje o 750 dolara skoriji i specifičniji događaj. Ili, nedužno osum njičeni bi mogao proračunati da bi značajno pitanje pred ­ stavljalo veću pretnju za njega. To je povezano sa nečim što bi m o ­ glo doneti kaznu, dok se kontrolna pitanja odnose na neku prošlu stvar zbog koje osum njičeni ne može više biti kažnjen.” Poligraf bi, pored svega, m ogao obaviti svoj posao ako nedužno osum njičeni ne pokazuje em ocionalnije odgovore kada m u p o ­ stavljaju specifičnija, više preteča i za prestup značajna pitanja. Da razm otrim o nekoliko razloga zbog kojih neki nedužno osum nji­ čeni m ogu postupiti obrnuto i biti procenjeni kao krivci zato što su em ocionalniji kad odgovaraju na relevantna nego na kontrolna pitanja: 1. Policija može da pogreši: poligraf testu se ne podvrgava svaka osoba koja bi mogla počiniti prestup. N edužno osum njičena osoba od koje se traži da se podvrgne poligraf testu zna da je policija napravila grešku, ozbiljnu grešku, grešku koja je m ož­ da već nanela štetu njenom ugledu zbog sumnjičenja. Osum * U praksi se postavljaju mnoga relevantna i kontrolna pitanja, ali to ne menja suštinu moje analize. Onaj koji brani tehniku kontrolnih pitanja reći će da vešt poligrafista može učiniti da se osumnjičeni oseća tako loše zbog svoje prošlosti, postajući uveren da će njegova greška iz prošlosti uticati na ocenu o njemu, i tako zabrinut biće uhvaćen u laži zbog neprista­ janja da njegov odgovor na kontrolno pitanje bude određeniji nego odgovor na relevantno pitanje.

192

2.

3.

4.

5.

Lag an je

njičena osoba je već dala svoje objašnjenje zašto nije počinila prestup, zašto ne bi m ogla ili zašto ne bi tako uradila. Jasno je da joj oni ne veruju čak i ako bi trebalo. Iako bi osum njičena osoba mogla da gleda na test kao na dobrodošlu priliku da se dokaže njena nevinost, ona bi se, takođe, m ogla plašiti da će oni koji su načinili grešku sum njajući u nju - napraviti još grešaka. Ako su policijske m etode toliko nesavršene da kod njih m ogu probuditi bezrazložnu sum nju u neku osobu, njihov poligraf test može, takođe, biti nesavršen. Policija je nepravedna: može se dogoditi da se osobi ne dopada osoblje koje radi u zakonskoj prinudi ili da m u ne veruje i pre nego što je osum njičena za prestup. Ako je nedužno osum njiče­ na osoba član manjinske grupe ili supkulture koja omalovažava policiju ili joj ne veruje, onda će osum njičena osoba verovatno očekivati i plašiti se da će je ispitivač na poligrafu pogrešno proceniti. Mašine mogu da pogreše: neko može, naravno, misliti da je sa­ vršeno razum ljivo da ga policija podvrgava ispitivanju za p re­ stup koji on nije počinio. Čak i takva osoba m ože sum njati u poligraf. To može biti zasnovano na nepoverenju u tehnologiju uopšte ili je osoba m ožda videla jedan od m nogih članaka, ča­ sopisa ili TV emisija u kojima je kritikovan poligraf. Osumnjičeni je plašljiva, sklona osećanju krivice ili neprijatelj­ ski raspoložena osoba: neko ko je generalno plašljiv i pun osećanja krivice mogao bi jače reagovati na specifičnija, skorija i više preteča pitanja, a tako bi se mogao ponašati i neko ko je generalno neprijateljski raspoložen, posebno ako osoba ima tendenciju da oseća ljutnju prem a autoritetu. Bilo koja od ovih emocija registrovaće se na poligrafu. Osumnjičena osoba, čak i ako je nedužna, ima emocionalnu re­ akciju prema događajima koji su povezani sa prestupom: nije samo krivac taj koji m ože im ati em ocionalniju reakciju na p i­ tanje koje je značajno za prestup nego na kontrolno pitanje. Pretpostavim o da je nedužna osoba, osum njičena da je ubila svog saradnika, zavidela svom saradniku na boljem napredo­ vanju. Sada kada je njen konkurent mrtav, osum njičena osoba

P o lig r a f kao lovac na laži

193

bi mogla osećati grižu savesti što je zavidela, neko ushićenje što je „pobedila“ u takm ičenju, krivicu zbog osećanja ushićenosti i tako dalje. Ili, pretpostavim o da je nedužno osum njičeni bio veom a uznem iren kada je pronašao krvavo, unakaženo telo svog saradnika. Kada m u postavljaju pitanja o ubistvu, sećanje na taj prizor ponovo budi ta osećanja, ali on je suviše „m ačo“ da bi to priznao. O sum njičeni ne m ora biti svestan svih tih ose­ ćanja. On može sm atrati da treba da laže na poligraf testu i on će zaista lagati, ali ono što on sakriva nije ubistvo, već necivilizovana osećanja ili to da je bio „m ačo“. U narednom poglavlju razm otriću takav slučaj u kom e je nedužno osum njičena osoba „pala“ na poligraf testu i bila osuđena za ubistvo. O ni koji podržavaju upotrebu tehnike kontrolnih pitanja u is­ pitivanju krim inalnih slučajeva priznaju neke od ovih izvora gre­ šaka, ali tvrde da se one retko događaju. Kritičari su dokazivali da je veliki procenat nedužno osum njičenih - najoštriji kritičari tvrde da je 50 procenata nedužnih pokazivalo em ocionalniji o d ­ govor na značajno nego na kontrolno pitanje. Kada se to desi, re­ zultati poligrafa nisu tačni; to je Otelova greška, a iskrenoj osobi se nije verovalo.

Test znanja 0 krivici Test znanja o krivici, koji je opisan u prethodnom poglavlju, značajno smanjuje verovatnoću da se naprave takve greške - da se ne poveruje u istinu. Da bi koristio ovaj upitnik lovac na laži m ora im ati inform aciju o prestupu, koju jedino im a krivac. P ret­ postavim o da niko osim poslodavca, lopova i ispitivača ne zna koliko je tačno novca ukradeno i da je cela svota u novčanicam a od 50 dolara. Test znanja o krivici će postaviti pitanje osum njiče­ nom: „Ako ste ukrali novac iz kase, znaćete koliko je uzeto. Bilo je: 150 dolara? 350 dolara? 550 dolara? 750 dolara? 950 dolara?“; i: „Sav ukradeni novac je bio u novčanicam a iste vrednosti. Ako ste uzeli novac, znaćete kolika je vrednost tih novčanica. Novčanice

194

Lag an je

su bile od: 5 dolara? 10 dolara? 20 dolara? 50 dolara? 100 dola­ ra?” N edužna osoba bi imala samo jednu šansu od pet da reaguje najintenzivni­ je na tačnu pojedinost u okviru jednog pitanja, samo jednu šansu od dva­ deset pet da reaguje najintenzivnije na tačnu pojedinost u okviru dva pita­ nja i sam o jednu šansu u deset m iliona da reaguje najintenzivnije na tačno pitanje ako je bilo sastavljeno deset takvih pitanja o prestupu.14 Važna psihološka razlika izm eđu osum njičenog koji je kriv i nekog ko je nedužan, jeste da je krivac prisustvovao sceni zločina; on zna šta se tam o desilo; u njegovoj svesti postoje slike koje se ne javljaju u svesti nedužne oso b e... Zato što ovo zna osum njičeni krivac će prepoznati ljude, predm ete i događaje koji su povezani sa prestu p o m ... njegovo prepoznavanje će ga podsticati i u zb u đ iv ati...15

Jedno ograničenje testa znanja o krivici je to da se on ne može uvek koristiti, čak ni u krim inološkim istraživanjim a. Inform acije o zločinu mogu biti tako široko publikovane da i nedužna osoba, kao i krivac, zna sve činjenice. Čak i da novine ne obelodane infor­ macije, policija to često čini u procesu ispitivanja osum njičenih. Neki prestupi se ne m ogu lako podesiti za korišćenje testa znanja o krivici. Bilo bi teško, na prim er, prim eniti ga u ocenjivanju da li je osoba koja je priznala ubistvo lagala kada je tvrdila da je to bilo u sam oodbrani. Osim toga, ponekad i nedužno osum njičeni može prisustvovati sceni zločina i znati isto koliko i policija o svim p o ­ jedinostim a. Raskin, koji brani tehniku kontrolnih pitanja, tvrdi da test zna­ nja o krivici proizvodi veći broj grešaka verovanja u laž: ... m ora biti pretpostavljeno da izvršilac prestupa zna detalje koji su p ri­ kriveni pitanjim a koja m u se postavljaju. Ako izvršilac nije obratio odgo­ varajuću pažnju na te detalje, nije im ao odgovarajuću priliku da ih opazi, ili je bio pijan u vrem e tog događaja, test prikrivenih inform acija neće biti prikladan za tog osum njičenog.16

Test znanja o krivici takođe neće biti koristan ako se desi da je osum njičeni jedan od onih ljudi kod kojih, kada su em ocional­ ni, nem a m nogo reakcija u okviru onih aktivnosti autonom nog

P o lig r a f kao lovac na laži

195

nervnog sistema koje m eri poligraf. Kao što postoje velike indi­ vidualne razlike u bihejvioralnim znacim a prevare, o čem u sam diskutovao u prethodnom poglavlju, tako postoje velike indivi­ dualne razlike u em ocionalnom ponašanju. Ne postoje potpuno pouzdani znaci em ocionalnog uzbuđenja, niti postoje znaci koje pokazuju svi. Nije stvar u tom e šta se ispituje - facijalna ekspresija, gest, glas, srčani rad, disanje - to neće biti prim etljivo kod nekih ljudi. Ranije sam isticao da odsustvo om aški u govoru ili amblemskih omaški ne dokazuje da je osum njičeni iskren. Slično tome, odsustvo aktivnosti autonom nog nervnog sistem a koju tipično m eri poligraf nije - za sve ljude - dokaz da osoba nije uzbuđena. Kod testa znanja o krivici, ljudi koji ne pokazuju veliku aktivnost autonom nog nervnog sistem a kada su em ocionalni - dobijaće neubedljive rezultate. Liken kaže da se to dešava vrlo retko, ali bilo je jako malo istraživanja koja pokazuju koliko bi se često to moglo dogoditi ljudim a koji su osum njičeni za prestup, špijunim a i tako dalje. Ljudi koji ne pokazuju veliku aktivnost autonom nog nervnog sistema takođe će dobijati neubedljive rezultate na testu kontrolnih pitanja, pošto se neće javiti bilo kakva razlika u njiho­ vim odgovorim a na kontrolna i značajna pitanja. Lekovi m ogu suzbiti aktivnost autonom nog nervnog sistema pa se zbog toga m ogu dobiti neubedljivi rezultati na poligrafu, bilo da je dat test znanja o krivici ili test kontrolnih pitanja. Ovo, kao i pitanje da li psihopate m ogu um aći bilo kom tipu poligrafskog ispitivanja, razm atraću kasnije kada budem sum irao dokaze koji su dobijeni do danas. OTA izveštaj, koji je kritički pregledao sve ove dokaze, prona­ šao je da su oba upitnika podložna greškama, kao što su tvrdili njihovi kritičari. Test znanja o krivici obično proizvodi više greša­ ka verovanja u laž, dok test kontrolnih pitanja proizvodi više gre­ šaka neverovanja u istinu. Upravo je ovaj zaključak, m eđutim , bio predm et rasprave nekih operatora na poligrafu i istraživača. Stvari su i dalje nejasne, delom zbog toga što je bilo malo proučavanja,* * Iako je bilo na hiljade članaka napisanih 0 poligrafu, samo nekoliko njih se pozivalo na neko istraživanje. U OTA izveštaju je obuhvaćeno 3.200 članaka ili knjiga, od kojih je oko 320 uključivalo istraživanje. Većina nije ispunjavala minimalne naučne standarde. U OTA proceni bilo je samo oko 30 pravih naučnih proučavanja tačnosti poligrafa u otkrivanju laži.

196

Laganj e

delom zbog toga što je jako teško sprovesti istraživanje ocene tačnosti poligrafa. Mogu se naći m ane kod skoro svakog proučava­ nja koje je urađeno do sada. Suštinski problem je u tome da se ustanovi šta se naziva pravom istinom , da se ustanovi neki način saznavanja, nezavisno od poligrafa, da li je neko iskren ili laže. Ukoliko onaj koji istražuje ne zna pravu istinu - ko je lagao a ko je bio istinit - ne postoji način da se oceni tačnost poligrafa.

Proučavanje tačnosti poligrafa Istraživački pristupi u proučavanju tačnosti poligrafa razlikuju se po tom e koliko m ogu biti sigurni u to šta je osnova istine. Te­ renske studije ispituju stvarne slučajeve iz realnog života. U ana­ lognim studijam a ispituje se neka situacija, obično je to eksperi­ m ent, prem a zamisli istraživača. Terenske i analogne studije su u takvom m eđusobnom odnosu da ono što je jaka strana terenskih studija predstavlja slabost analognih, i obrnuto. U terenskim stu ­ dijam a osum njičene osobe stvarno brinu o ishodu poligraf testa i zbog toga su, verovatno, em ocije jake. Druga jaka strana terenskih studija proizilazi iz toga što se proučava prava kategorija ljudi - to su stvarno osum njičeni, a ne studenti brucoši. Slabost terenskih studija je u tom e da nije dovoljno jasno šta je prava istina. Najjača strana analognih studija je izvesnost u pogledu prave istine; to je lako znati, pošto istraživač udešava ko će lagati a ko će biti iskren. Njihova slabost je u tom e što navodno „osum njičeni“ obično im a­ ju malo ili nem aju ništa da stave na kocku, tako da nije verovatno da će se izazvati iste emocije. Takođe, testirani ljudi ne m oraju ličiti na vrstu ljudi koja se najčešće podvrgava poligraf testu.

Terenske studije Da prvo razm otrim o zašto je tako teško ustanoviti kriterijum prave istine u terenskim studijam a. U okviru postupka ispitiva­ nja prestupa, a ne u neke druge istraživačke svrhe, ljudim a koji

P o lig r a f kao lovac na laži

197

su stvarno osum njičeni da su počinili prestup zadaje se poligraf test. Posle toga, na raspolaganju su inform acije o tom e da li su oni priznali, da li je otkriven krivac ili je ispitivani bio nedužan, te da li je optužba odbačena. Čini se, kada se na um u imaju sve ove inform acije, da će biti lako ustanoviti pravu istinu, ali nije tako. Navodim deo iz OTA izveštaja: Slučajevi se pre odbacuju zbog nedostatka dokaza nego zbog nevinosti. Ako porota oslobodi optuženog nije m oguće utvrditi u kojoj m eri su čla­ novi porote sm atrali da optuženi stvarno nije kriv, a u kojoj meri su osećali da nije bilo dovoljno dokaza da se zadovolji standard „kriv van svake ra­ zum ne sum nje“. M noga izjašnjavanja o krivici su zapravo priznanja krivice za manje prestupe; kako Raskin prim ećuje, teško je ustanoviti značenje Lakvih izjašnjavanja za utvrđivanje krivice u prvobitnoj optužbi. Posm atrano kroz ishod krivičnog postupka, rezultat je da se u ispitivanjima poligra­ fom, izgleda, pojavljuje veliki broj grešaka „neverovanja u istinu“ u slučaju oslobađajućih presuda, odnosno grešaka „verovanja lažim a“ u slučajevima odbacivanja optužbe.17

Iako može izgledati da bi se ovi problem i mogli resiti tako što bi tim stručnjaka kritički preispitao sve dokaze i doneo odluku o krivici ili nevinosti, u tom e postoje dve osnovne teškoće. Eksperti se ne slažu uvek, a kada se slažu - nem a načina da se bude siguran kada greše. Čak i priznavanja krivice nisu uvek oslobođena p ro ­ blema. Neki nedužni ljudi priznaju da su krivi, a čak i kada su p ri­ znanja validna - ona pružaju pravu istinu samo o m alom i m ožda veoma netipičnom delu onih koji su podvrgnuti poligrafu. Skoro sve terenske studije pate od problem a neidentifikovane populacije iz koje su odabrani ispitivani slučajevi.

Analogne studije Problem i analognih studija su različiti od problem a terenskih, iako nisu ništa lakši. S jedne strane, zna se šta je prava istina istraživač instruira neke ljude da počine „prestup“, a druge ne. Sa druge strane, neizvesno je u kojoj meri će sim ulirani prestup ikad biti uzet tako ozbiljno kao stvarni. Istraživači su razvili tehniku

198

Laganj e

sim uliranja prestupa, koja će uključiti ispitanike koje će oni poku­ šati da m otivišu nagradom ukoliko ne budu uhvaćeni u laži kad se podvrgnu poligraf testu. Katkad se ispitanicim a preti kaznom ako se njihova laž otkrije, ali su iz etičkih razloga ove kazne n e­ znatne (na prim er, gubitak obećane nagrade za učestvovanje u ek­ sperim entu). Skoro svi oni koji koriste tehniku kontrolnih pitanja koristili su onu varijantu sim uliranog prestupa koju je koristio Raskin: Polovina ispitanika je dobila snim ak u kom e im je jednostavno rečeno da je ukraden prsten iz kancelarije, negde u zgradi, i da će biti izloženi detek­ to ru laži da bi se ustanovilo da li su govorili istinu kada su poricali svoje učestvovanje u krađi. Bilo im je rečeno da će, ukoliko se ispostavi da su govorili istinu na testu, dobiti značajnu novčanu nagradu. Druga polovina ispitanika je dobila instrukcije o tom e kako da počini prestup... Trebalo bi da odu u sobu koja je na nekom drugom spratu, nam am e sekretaricu da izađe iz kancelarije, uđu u kancelariju kada je ona napusti, pretraže njen sto da bi našli kutiju u kojoj je prsten, sakriju ga kod nekog od njih, a onda se vrate u laboratoriju da urade poligraf test. O ni su bili upozoreni da nikom e ne otkriju činjenicu da su učestvovali u eksperim entu i da imaju pripre­ mljen alibi u slučaju da ih neko iznenadi u kancelariji sekretarice. O ni su bili, takođe, upozoreni da poligraf ispitivaču ne otkriju nijedan detalj u vezi sa prestupom , zato što bi on onda znao da su oni krivi za prestup i oni ne bi zaradili novac koji bi im norm alno bio plaćen, niti bi se kvalifikovali za bonus (10 dolara).1*

Iako je ovo im presivan pokušaj da sim ulirani prestup liči na stvarni, pitanje je da li će se tom prilikom javiti one emocije koje se javljaju kada neko zaista laže. Pošto poligraf m eri em ocionalno uzbuđenje, sim ulirani prestup nam može reći koliko je poligraf tačan samo u slučaju da su izazvane iste emocije, iste jačine, kao one što bi bile izazvane kod stvarnih prestupa. U trećem poglav­ lju sam objasnio tri emocije koje se mogu pokrenuti kada neko laže, i za svaku od tih doživljenih emocija sam objasnio šta je to što određuje njenu jačinu. Da razm otrim o da li će se ove emocije verovatno osetiti u sim uliranom prestupu koji je počinjen da bi se proučila tačnost poligrafa. Strah od otkrivanja: to koliko će se osum njičena osoba plašiti da ne bude uhvaćena u najvećoj m eri zavisi od onoga što se stavlja

P o li g r a f kao lovac na laži

1 99

na kocku. Nagovestio sam u trećem poglavlju da, što je krupnija nagrada za uspeh i veća kazna za grešku - to je veći strah zbog va­ ranja, te da je oštrina kazne verovatno najvažnija stvar koja odre­ đuje jačinu straha. O štrina kazne će uticati na strah kod iskrene osobe koja se plaši da ne bude pogrešno procenjena, koliko i na strah lažljive osobe koja se plaši da ne bude otkrivena - obe osobe snose iste posledice. U sim uliranim prestupim a nagrade su male, a kazne ne postoje; ni osoba koja govori istinu, ni osoba koja laže ne bi trebalo da oseća strah od otkrivanja. Moguće je da ispitanici brinu o tome da li rade ono što im je plaćeno da urade, ali to je skoro sigurno m nogo slabije osećanje od straha koji imaju i n e­ dužna i kriva osoba kada se istražuje stvarni prestup. Krivica zbog prevare: krivica je najjača kada lažov i žrtva imaju iste vrednosti, što bi trebalo da bude slučaj u sim uliranim prestu­ pima, ali je krivica um anjena ako je laganje dopušteno, zahtevano i odobreno da bi se obavio nečiji posao. U sim uliranim prestupi­ ma lažovu je rečeno da se ponaša na taj način i da svojim laga­ njem pom ogne nauci. Lažovi bi trebalo da osećaju m alu krivicu zbog prevare u sim uliranim prestupim a. Uživanje u prevari: uzbuđenje zbog izazova, zadovoljstvo da se neko „prevede žedan preko vode“, doživeće se jače ako lažov ima reputaciju okorelog prevaranta. Podvaljivanje poligrafu treba da predstavlja takav izazov, i to osećanje bi trebalo da bude poseb­ no jako ako ne postoje druge emocije - strah ili krivica - da to razvodne.* Samo će lažov, a ne iskrena osoba, osećati uživanje u prevari. Navedena analiza ukazuje na to da će sim ulirani prestupi p ro ­ izvesti samo jednu od tri emocije koje može osetiti neko ko je osum njičen za stvarni prestup - uživanje u prevari. Takođe, tu em ociju će jedino osetiti lažov, a ne iskrena osoba. Pošto je lažov jedini koji će verovatno biti em ocionalno uzbuđen, otkrivanje bi trebalo da bude lako, lakše, pretpostavljam , nego što je to tipično 4 Pre nego što je znao za moju analizu poligraf ispitivanja, Raskin mi je govorio da veruje kako je ono što odaje lažova pre odgovor na izazov, nego strah od otkrivanja ili uživanje u prevari. Iako ovo ne potvrđuje moje gledište, pojačava moj argument da simulirani pres­ tupi ne mogu biti dobra analogija za niz emocija koje se dozive kada se počine stvarni prestupi i kada obe strane, i nedužna, i kriva, mnogo stavljaju na kocku.

Lag an je

200

u slučaju stvarnih prestupa kada je iskrena osoba podložnija istim osećanjim a kao i lažov. Istraživanje koje koristi sim ulirane prestu­ pe će, prem a ovom rasuđivanju, preceniti tačnost poligrafa.

Hibridne studije Postoji još jedan istraživački pristup koji pokušava da izbegne slabosti i terenskih i analognih studija, kom binujući njihove naj­ bolje karakteristike. U takvoj hibridnoj studiji istraživač aranži­ ra stvari na taj način da se stvarni prestup može dogoditi. Nema sum nje šta je prava istina, baš kao što je slučaj u analognoj studiji, i veom a se m nogo stavlja na kocku i kad su u pitanju osum njičena osoba koja govori istinu i osum njičena osoba koja laže, kao što je to slučaj u terenskoj studiji. U magistarskoj tezi Necera Dajia, službenika Naučnog odeljenja za ispitivanje u izraelskoj policiji u Jerusalimu, baš je izvedena takva hibridna studija. Laž je bila „... autentična i dobrovoljno izvedena,pre nego sim u liran a;... ispita­ nici su verovali da ispitivač ne zna ko je počinio delo; isp ita n ic i... [su bili] prirodno zabrinuti za ishod poligraf testa; ... a poligrafista nije znao proporciju krivih i nedužnih ispitanika u uzorku.19 Ispitanici u istraživanju su bili izraelski policajci (21), koji su se podvrgli testovima tipa papir i olovka, „koji su predstavljeni kao potrebni testovi sposobnosti. Od njih je traženo da boduju svo­ je testove, što im je davalo priliku da podvale, odnosno izm ene svoje početne odgovore. Listovi za odgovore na testu, m eđutim , bili su prem azani hem ijskom supstancom , tako da se podvaljivanje moglo otkriti. Sedam od dvadeset jednog ispitanika je stvarno izm enilo svoje početne odgovore. Kasnije je ispitanicim a rečeno da se na njih sum nja da su podvalili, da im se pruža prilika da se podvrgnu poligraf ispitivanju i da bi njihova karijera mogla zavi­ siti od ishoda na poligrafu“.20 Realistično je dopustiti policajcim a da odbiju da se podvrgnu poligrafu - u krim inalističkim istraživanjim a poligrafska ispitiva­ nja su jedna opcija, to nije apsolutni zahtev osum njičenom . Tro­ je od sedm oro prevaranata su priznali, još jedan prevarant i dva

P o li g r a f kao lovac na laži

201

nedužno osum njičena su odbili da se podvrgnu poligrafu, a treći prevarant se nije pojavio na testu.' U celini gledano, dakle, samo se petnaest od dvadeset jednog policajca podvrglo poligraf ispiti­ vanju, dva prevaranta i trinaest onih koji to nisu bili. Korišćena je tehnika kontrolnih pitanja i oba prevaranta su bila tačno otkrive­ na. Dva od trinaest istinitih neprevaranata su takođe bili greškom procenjeni kao lažovi. Ne m ogu se izvući zaključci na osnovu ove studije zato što je is­ pitan samo neznatan broj ljudi. Ali, takve bi hibridne studije m o ­ gle biti veoma korisne, iako postoje etički problem i kada navodite nekoga da podvaljuje i laže. Izraelski istražitelji veruju da se to može opravdati zato što je tačna evaluacija poligrafa veoma važna: „Hiljade ljudi je godišnje ispitivano poligrafom ... i važne odluke su zasnivane na rezultatim a takvih testiranja. Uprkos tome, pouz­ danost ovog instrum enta nije p o z n a ta ...“21 M ožda je opravdanije utrapiti ovaj m odel policiji, pošto oni računaju na specijalne rizi­ ke koji su deo njihovog posla, a posebno su uključeni u upotrebu ili zloupotrebu poligrafa. Snaga ovog hibridnog eksperim enta je u tom e što je realističan. Neki policajci podvaljuju na testovima. Pst-pst interno istraživanje, koje su sproveli visoki FBI činovnici, utvrdilo je da je nekoliko stotina kancelarijskih službenika bilo uključeno u raspro­ stranjeno varanje na testovim a zbog želje da se dobiju m esta specijalnih agenata.22

Izraelski hibridni eksperim ent nije bio igra. To nije bio jed n o ­ stavno izazov da se uspe u varanju eksperim entatora. Strah da će se biti uhvaćen u laži bio je veliki i, bar za neke, postojala je krivica zbog laganja, jer je ugled (ako ne karijera) bio stavljen na kocku.

Nalazi istraživanja Izvedeno je deset terenskih studija i četrnaest analognih studija koje su koristile tehniku kontrolnih pitanja, i šest analognih studi­ * Ove pojave ukazuju na ono što ispitivači na poligrafu tvrde: da pretnja izlaganja poli­ graf testu proizvodi priznanje krivaca. A odbijanje da se izloži poligraf testu nije sigurna garancija krivice.

202

Lag an je

ja koje su koristile test znanja o krivici, a koje su zadovoljile m ini­ m alne naučne standarde.' Grafikon, koji je zasnovan na nalazima ovih studija, pokazuje da poligraf zaista radi. On hvata lažove če­ šće nego što ih ne hvata, ali pravi greške. Koliko grešaka - i koje vrste - zavisi od toga da li su studije bile terenske ili analogne, da li je korišćen test kontrolnih pitanja ili test znanja o krivici, kao i od osobenosti svake studije. Evo nekoliko uopštenih nalaza: 1. U terenskim studijam a se ostvaruje veća tačnost nego u ana­ lognim studijama. To zavisi od brojnih faktora. U terenskim stu ­ dijam a im a više em ocionalnog uzbuđenja, osum njičeni su manje obrazovani, manje je izvesno šta je prava istina i često nije tako izvesno da li su za studiju izabrani reprezentativni slučajevi. 2. Pojavile su se brojne greške neverovanja u istinu, izuzev u analognom testu znanja o krivici. Postoji velika potreba za većim brojem istraživanja, posebno potreba za terenskim ili hibridnim studijam a koje koriste test znanja o krivici. 3. Pojavile su se brojne greške verovanja u laž, koje su bile naj­ brojnije kada se koristio test znanja o krivici.

* Ja sam koristio OTA procenu o tome koje su od terenskih, a koje od analognih studija (uz test kontrolnih pitanja) zadovoljile naučne standarde. Liken mi je govorio da veruje kako je OTA obuhvatila one terenske studije koje su za potrebe proučavanja vršile sele­ kciju pri odabiru zapisa, pa su zato procene u terenskim studijama „preuveličane“ U svom izveštaju OTA nije obuhvatila nijedan rezultat testa znanja o krivici. Ja sam ih uzeo u obzir da bi čitalac mogao da ih uporedi sa rezultatima testa kontrolnih pitanja. Uključio sam sve studije sa OTA tabele 7, izuzev Timovog eksperimenta u kome nije bilo nedužnih sub­ jekata. Iskoristio sam preliminarne rezultate testiranja iz Baloun-Holmsove studije i EDR podatke iz studije Bredlija i Dženis (H. V. Tim,„Analiza prevare iz obrasca disanja“, Journal o f Political Science and Administration, 10 [1982]: 47-51; D. Baloun; D. S. Holms, „Efekti višestrukih ispitivanja na veštinu (sposobnost) otkrivanja krivice putem poligrafa: Jedan laboratorijski eksperiment sa pravim zločinom“, Journal of Applied Psychology, 64 [1979]: 316-22; i M. T. Bredli i M. R Dženis,„Prikazi tačnosti, pretnja i otkrivanje prevare: Kardio­ vaskularna, elektrodermalna i pupilarna merenja“, Psychophysiology, 18 [1981]: 307-14).

P o lig r a f kao lovac na laži

203

TAČNOST POLIGRAFA

Terenske studije

Analogne studije Tehnika

Procenti

kontrolnih pitanja

Test znanja

0 krivici

Гаспо identifikovani

100

80 60 40

Pogrešno identifikovani

20

20

40

Ш I

Lažovi [ Iskrene osobe

* Grafikon prikazuje prošeke, koji nisu uvek tačan odraz opsega rezultata istraživanja. Stanje opsega je sledeće: za ispravno procenjene lažove: u terenskim studijama, 71-99%; u analognim studijama, upotrebom tehnike kontrolnih pitanja, 35-100%; u analognim stu­ dijama, primenom testova znanja o krivici, 61-95%. Za ispravno procenjene istinoljubive osobe: u terenskim studijama, 13-94%; u analognim studijama, koristeći test kontrolnih pitanja, 32-91%; u analognim studijama, upotrebom testa znanja 0 krivici, 80-100%. Za pogrešno procenjene istinoljubive osobe; u terenskim studijama, 0-75%; u analognim stu­ dijama, koristeći tehniku kontrolnih pitanja, 2-51%; u analognim studijama, koristeći test znanja o krivici, 0-12%. Za pogrešno procenjene lažove: u terenskim studijama, 0-29%; u analognim studijama, koristeći tehniku kontrolnih pitanja, 0-29%; u analognim studija­ ma, koristeći test znanja o krivici, 5-39%.

204

Laganj e

Iako Raskin veruje da je u ovom grafičkom prikazu potcenjena tačnost poligrafa, a Liken veruje da je ona precenjena, obojica se slažu sa ova tri uopštena nalaza. Ostaju, ipak, neslaganja koja se tiču brojnih pitanja značajnih za sud o tom e koliko treba verovati rezultatim a poligraf testa. Da li psihopatam a neke njihove osobi­ ne omogućavaju da lakše izbegnu raskrinkavanje na poligrafu? Rezultati dobijeni upotrebom tehnike kontrolnih pitanja nisu jednoznačni. Liken veruje da bi psihopate mogle biti otkrivene na testu znanja o krivici. Po njegovom mišljenju, čak i kad psihopate ne pokazuju strah od otkrivanja ili (ono što ja zovem) uživanje u prevari, samo prepoznavanje tačnog odgovora na testu proizvešće prom ene autonom nog nervnog sistema. M eđutim , još nijedno istraživanje nije izvedeno sa ciljem da proveri da li je test znanja o krivici u poligrafskom ispitivanju delotvoran u slučaju psihopata. Potrebno je više istraživanja koja proučavaju psihopate, kao i više pokušaja da se iđentifikuju drugi tipovi ljudi kod kojih poligraf test izaziva neznatne reakcije. M ogu li protivm ere - nam erni pokušaji lažova da izbegnu ot­ krivanje - uspeti? Opet je potrebno više istraživanja kako bi se mogli objasniti protivrečni nalazi. Verujem da bi bilo opravda­ no dozvoliti m ogućnost da izvestan broj lažova uspešno izbegne otkrivanje zahvaljujući korišćenju protivm era. M islim da bi se ovo moglo dogoditi ako bi postojala m ogućnost da se, uz pom oć složene tehnologije, lažovi mesecima obučavaju da koriste protiv­ mere. Iako niko ne zna da li se špijuni trenutno obučavaju na taj način, po m om m išljenju ne bi bilo m udro pretpostaviti da to nije slučaj. Postoje glasine da takva škola za specijalno obučavanje, u kojoj agenti uče kako da nadigraju poligraf, postoji u jednoj ze­ mlji Istočnog bloka. Ovo je, navodno, izašlo na videlo u priznanju jednog KGB agenta koji nije dovoljno dobro naučio svoju lekciju. U zaključnom pasusu OTA izveštaja tvrdi se da istraživanje re­ zultata poligraf testova „... potvrđuje u izvesnoj m eri valjanost poligrafskog testiranja kao dodatka tipičnim krim inološkim istra­ živanjima specifičnih d ogađaja...“23 Po m om uverenju, moguće je ići i malo dalje od ovog opreznog zaključka, a da se ipak ne napu­ ste okviri konsenzusa m eđu glavnim protagonistim a.

P o lig r a f kao lovac na laži

205

Treba pridati veću važnost rezultatima testa koji ukazuju na to da je osumnjičeni iskren, nego onim rezultatima koji ukazuju na to da osumnjičeni laže. Ako dokaz nije iznuđen na drugi način, istražitelji bi mogli opravdano odlučiti da odbace optužbe protiv osum njičenog ukoliko test pokazuje da je on iskren. Prem a Raski­ nu i drugim a, ova sugestija naročito važi za slučajeve u kojima je korišćen test kontrolnih pitanja, pošto on proizvodi priličan broj grešaka „verovanja u laž“. Liken veruje da test kontrolnih pitanja nije za upotrebu, a da jedino tehnika znanja o krivici može biti od koristi u krim inološkim istraživanjima. Čak i onda kada poligraf test ukazuje na to da osumnjičena oso­ ba laže - na ovo ne treba gledati kao na „adekvatnu osnovu za op­ tuživanje ili čak krivično gonjenje... poligrafsko ispitivanje prevare, jednostavno, treba da bude povod da se nastavi istraživanje...“24 Liken se slaže sa ovim Raskinovim navodom , ali samo onda kada se prim enjuje na test znanja o krivici (a ne na test kontrolnih pi­ tanja). U osmom poglavlju ću objasniti šta podrazum evam pod „ргоveravanjem da li neko laže“, a u dodatku (u tabeli 4) ću navesti trideset osam pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa nekom laži da bi se procenili izgledi da se ona otkrije, bilo putem poligrafa ili bihejvioralnih znakova. Jedna od m ojih ilustracija za proveru da li neko laže je detaljan opis poligrafskog ispitivanja osobe koja je osum njičena za ubistvo. Taj prim er pruža još jednu priliku da se ponovo razm otri pitanje u kojoj m eri treba koristiti poligraf test u krim inološkim istraživanjim a. Sada ćemo razm otriti druge upotrebe poligrafa na koje se usredsređuju m noge sadašnje pole­ mike.

Poligrafsko testiranje kandidata za posao OTA izveštaj, Raskin i Liken se slažu u jednom - svi su protiv toga da se poligraf koristi za pribavljanje inform acija o kandidati­ m a prijavljenim za neki posao. Sa druge strane, m nogi poslodavci, profesionalni poligrafisti i neki vladini službenici, posebno oni

20б

Laganj e

koji rade u obaveštajnim službama, odobravaju upotrebu poligra­ fa u navedene svrhe. Iako se poligraf najčešće koristi upravo u svrhe testiranja kandidata za neki posao, nedostaju naučne studije koje bi utvrdile sa koliko tačnosti poligraf otkriva koji kandidati lažu o činjenicam a zbog kojih ne bi bili zaposleni ako bi se za njih saznalo. Nije teško shvatiti zašto. Utvrđivanje prave istine u terenskim studijam a nije lako. Jedan način da se utvrdi prava isti­ na m ogao bi proisteći iz proučavanja u kom e bi svi prijavljeni bili prim ljeni bez obzira na svoje rezultate na poligraf testu, s tim što bi se kasnije kao posledica stalnog nadzora utvrdilo ko je od njih nešto ukrao ili učestvovao u drugim štetnim aktivnostim a. Drugi način da se utvrdi prava istina jeste pažljivo istraživanje prethodne istorije zaposlenja svih prijavljenih kandidata, da bi se utvrdilo ko je lagao o svojoj prošlosti. M eđutim , bilo bi veom a skupo da se to u radi toliko tem eljno da nem a m nogo grešaka, Izvedene su samo dve analogne studije - jedna je otkrila visoku tačnost a druga nije, ali bilo je suviše protivurečnosti m eđu ovim studijam a i teškoća u okviru svake od njih da bi se izvukli ma kakvi zaključci.* Ne m ože se pretpostaviti da će ocena tačnosti poligrafa upotrebljenog za pribavljanje inform acija o kandidatim a za posao biti ista kao u studijam a krim inalnih slučajeva (videti preth o d ­ ni grafikon). Ljudi koji se podvrgavaju testu m ogu biti potpuno drugačiji, a i ispitivači i tehnike testiranja su, takođe, drugačiji. U postupku pribavljanja inform acija o kandidatu, prijavljeni k an ­ didat m ora da se podvrgne testu da bi dobio posao, dok oni koji su osum njičeni za prestup im aju pravo da izaberu da ne rade test ukoliko postoji m ogućnost da se rezultati iskoriste kao dokaz p ro ­ tiv njih. Raskin kaže da je poligrafsko ispitivanje u okviru pribav­ ljanja inform acija o kandidatim a „... prinudno i da ono verovat­ no proizvodi osećanje ozlojeđenosti koje bi moglo da jako om eta tačnost tog ispitivanja“.26 Rizik kom e se ispitanici izlažu je, takođe, * Ja sam koristio OTA procenu ove dve studije.25Oni koji odobravaju poligrafsko testiran­ je da bi se pribavile informacije o kandidatima za posao smatraju ove studije pouzdanim i važnim. Čak i da se ove studije priznaju, ja mislim daje razumno reći da još ne postoji naučna osnova za izvlačenje ma kakvih zaključaka o tačnosti poligrafa koji se koristi da bi se pribavile informacije o kandidatima za posao - potrebno je više od dve studije za jednu tako važnu i protivurečnu stvar.

P o li g r a f kao lovac na laži

207

potpuno drugačiji. Kazna za lažova trebalo bi da bude m nogo m a­ nja u slučaju da se poligraf koristi za pribavljanje inform acija o kandidatim a za posao nego kada se prim enjuje u krim inološkom istraživanju. Zbog toga što je rizik manji, lažovi bi trebalo da se m anje boje otkrivanja, tako da ih je teže uhvatiti u laži. N edužni ljudi, m eđutim , koji najviše žele posao, m ogu se bojati pogrešne procene i upravo zbog toga m ogu biti pogrešno procenjeni. A rgum ent protiv onih koji se zalažu za ovu upotrebu poligra­ fa jeste da je on delotvoran. M nogi kandidati su posle zadavanja poligraf testa ugrozili svoje šanse da budu prim ljeni, priznajući stvari koje nisu priznavali pre testiranja. Ovo je argum ent koji se poziva na korisnost poligrafa. Nije važno da li poligraf uspeva da uhvati prave lažove, ako su, zahvaljujući testiranju, identifikovani oni koje ne treba zaposliti. To ga čini korisnim . Liken dokazuje da takve tvrdnje o korisnosti ne m ogu biti same po sebi valjane.27 Izveštaji o priznanjim a zbog kojih je zaposlenje bilo ugroženo m ogu preuveličati broj takvih slučajeva, dok neka od tih p rizna­ nja m ogu biti lažna jer su učinjena pod pritiskom . Pored toga, oni koji su radili stvari zbog kojih ne bi bili zaposleni m ožda neće biti dovoljno zaplašeni poligrafom da bi priznali. Ne postoji način da se bez studija koje proučavaju tačnost sazna koliko bi ljudi koji ne prođu poligraf test u stvarnosti bili pouzdani službenici, niti koliko će onih koji prođu test potkradati svoje poslodavce. Psiholog G ordon Barland, koga je obučavao Raskin, a koji p ri­ m enjuje poligraf test u okviru testiranja kandidata za posao, izno­ si još jedan, potpuno drugačiji argum ent za njegovu upotrebu. Barland je proučavao 400 kandidata koji su se prijavili za poslove kao što su vozač kam iona, blagajnik, m agacioner i tako dalje, a koje su poslodavci poslali privatnim firm am a koje se bave poligrafskim testiranjem . Polovina od 155 kandidata koji su ocenjeni kao lažovi priznali su da su lagali kada su im saopšteni rezultati sa poligrafa. Barland je otkrio da su poslodavci posle toga zaposlili 58 procenata onih ljudi koji su priznali da su lagali. „M nogi poslo­ davci koriste poligraf ispitivanje više zbog toga da bi odlučili na koji položaj da rasporede kandidata, nego zbog toga da bi odlučili da li da ga uopšte zaposle. Na primer, ako je otkriveno da je k an ­

2o8

Laganj e

didat alkoholičar, njega pre mogu unajm iti kao obalskog radnika nego kao vozača.“28 Barland s pravom skreće pažnju na to da bi se trebalo posebno zainteresovati za sudbinu onih 78 ljudi za koje je test pokazao da su lažovi, ali su oni to pobijali. Ti ljudi m ogu biti žrtve greške „пеverovanja u istinu“. Barland, doduše, kaže da bi trebalo da budem o ohrabreni činjenicom da je 66 procenata tih ljudi ionako dobilo posao. M eđutim , nem a načina da se sazna da li su dobili onoliko poželjan posao kakav bi dobili da nije bilo rezultata na poligraf testu. Većina onih koje je poligraf procenio kao lažove, a koji su to poricali, i koji nisu dobili posao, odbijeni su na osnovu infor­ macija dobijenih u intervjuu pre poligrafskog testiranja. „Samo veom a m ali deo kandidata koji su procenjeni kao prevaranti, ali to nisu priznali (m anje od 10%), potencijalni poslodavci su odbili na osnovu rezultata poligraf testa.“29 To kako neko procenjuje ovu proporciju (m anje od 10 proce­ nata onih koji su na poligrafu procenjeni kao lažovi, a koji to nisu priznali, i koji nisu dobili posao), odnosno koliko se štete ovim može naneti, zavisi od stope laganja. Izraz „stopa“ ovde se odnosi na broj ljudi koji nešto radi. Stopa krivice kod osoba osum njiče­ nih za prestup kojima se daje poligraf test je, verovatno, prilično visoka, m ožda viša od 50 procenata. Poligraf se obično ne daje svakome već samo maloj grupi osum njičenih koji već im aju k ri­ m inalni dosje. Na osnovu Barlandove studije m ože se pretposta­ viti da je stopa laganja kod kandidata za posao oko 20 procenata. Otprilike, svaki peti kandidat će lagati o nečem u, što bi, ako se sazna, moglo ugroziti njegove šanse za posao. Čak i da pretpostavim o da je poligraf test tačniji nego što ve­ rovatno jeste, uz stopu laganja od 20 procenata - on im a neke nepovoljne posledice. Protiveći se upotrebi poligrafa u okviru te­ stiranja kandidata za posao, Raskin pretpostavlja, za potrebe ar­ gum entacije, da je tačnost poligrafskog ispitivanja 90 procenata, što je više nego što on stvarno misli da jeste. P rem a o v im p retp ostavk am a, ako bi se p o lig ra f testo v i k oristili za te s ti­ ranje k a n d id ata za p o sa o , o n i bi na 1.000 testiran ih dali sle d e ć e rezultate: o d 200 varalica, 180 bi b ili ta čn o p rocen jen i kao varalice, a 20 n eta čn o kao

P o lig r a f kao lovac na laži

209

nevini; od 800 istinitih ispitanika 720 bi bili tačno procenjeni kao istiniti, a 80 netačno procenjeni kao varalice. O d 260 ispitanika procenjenih kao varalice, 80 su bili stvarno istiniti. Dakle, od onih koji su procenjeni kao va­ ralice, 31% su stvarno bili nedužni. Ovo je veom a visoka stopa (greška „пеverovanja u istinu“) koja vodi uskraćivanju zaposlenja, kada bi ta odluka bila doneta na osnovu poligrafskih ispitivanja. U kontekstu krim inoloških istraživanja ne bi bili dobijeni slični rezultati zbog toga što je stopa prevare u ovoj situaciji verovatno 50% i viša, a tačnost tehnike ne bi dovela do tako visoke stope nedužnih koji bi pogrešno bili procenjeni da lažu.30 .

Protivargum ent bi bio: Dvadeset procenata može biti suviše niska procena stope laganja među kandidatima za posao. O na je zasnovana na samo jednoj studiji kandidata u Juti. M ožda bi u državam a sa nižom proporci­ onalnom zastupljenošću m orm ona bio veći broj lažova. Čak i da stopa iznosi 50 procenata, oni koji se protive poligrafskom testira­ nju kandidata odgovoriće da to ne treba raditi bez dokaza o tom e kolika je tačnost poligrafa kada se on upotrebljava u ove svrhe. Tačnost je verovatno m nogo m anja od 90 procenata. Tačnost poligraf testa stvarno nije važna. Testiranje ili pretnja testiranjem navodi ljude da priznaju inform acije koje inače ne bi priznali, a koje ugrožavaju njihove šanse za zaposlenje. Odgovor na ovo bi mogao biti da bez proučavanja tačnosti ne postoji način da se sazna koliko je m nogo ljudi koji ne priznaju neke činjenice o sebi stvarno uradilo nešto čime bi mogli da oštete poslodavca. Srodna upotreba poligrafa jeste kada on služi za periodično te­ stiranje ljudi koji su već zaposleni. Za ovu upotrebu poligrafa važe sve one kritike koje su već navedene, a koje se odnose na upotrebu poligrafa u okviru testiranja kandidata za posao.

Poligrafsko testiranje kandidata za rad u policiji Ovo je još jedna široko rasprostranjena prim ena poligrafa. Svi argum enti o kojima smo do maločas raspravljali u vezi sa u p o ­ trebom poligrafa u okviru testiranja kandidata za druge poslove, takođe, važe i ovde. Ipak, odvojeno razm atram kandidate za rad u policiji zbog dostupnosti nekih podataka o korisnosti poligrafa i

210

Lag an je

zato što priroda posla dopušta razm atranje novog argum enta za korišćenje poligrafa u okviru testiranja kandidata za posao. Naslov jednog članka Ričarda Artera, profesionalnog poligrafiste, daje suštinu argum enta: „Koliko lopova, provalnika, seksual­ nih prestupnika im a m eđu zaposlenim a u vašem odseku ove go­ dine? (Nadajm o se samo 10% od ukupnog broja zaposlenih!)“.31 A rterovi nalazi su zasnovani na rezultatim a anketiranja u trideset dve različite policijske stanice. (On ne pruža inform aciju o tome koji je procenat ljudi, od onih kojima se obratio, odgovorio na nje­ gova pitanja.) A rter saopštava da je tokom 1970. godine, u okviru testiranja kandidata za posao u policiji, testirano 6.524 ljudi koji su odgovarali na njegovu anketu. „Ozbiljno štetna inform acija je po prvi put utvrđena o 2.119 kandidata, a ona je ugrožavala nji­ hove šanse za zaposlenje! Ovo je stopa diskvalifikacije od 32%! Najvažnije je znati da je velika većina od ova 6.524 testa bila zada­ ta nakon što su kandidati već prošli ispitivanje o istoriji njihovog ranijeg posla.“ Svoj argum ent ц prilog važnosti upotrebe poligrafa A rter potkrepljuje navođenjem brojnih prim era. Evo jednog koji je naveo N orm an Lakej, poligrafista iz policijske stanice Klivlend u Ohaju: „Osoba, koja je bila m eđu prvih deset na našoj listi k an ­ didata koje treba pozvati na razgovor, priznala je na poligraf testu da je bila uključena u jednu nerazrešenu oružanu pljačku“.32 Uprkos takvim im presivnim pričam a i zapanjujućim brojkam a o tom e koliko je lažova m eđu kandidatim a za rad u policiji, ne sm em o zaboraviti da još nem a naučno prihvatljivog dokaza o tač­ nosti poligrafa u testiranju kandidata za rad u policiji. Ako izgleda teško poverovati u to, to je zbog toga što je tako lako pobrkati korisnost sa tačnošću. Arterovi podaci se odnose na korisnost. Razm otrim o šta nam on nije rekao: Koliki broj od ovih testiranih kandidata za koje je test pokazao da lažu, ne samo da nisu priznali da lažu nego nisu priznali ni da su učinili bilo šta loše? Šta se desilo s njima? I ovo su podaci koji se odnose na korisnost, ali većina onih koji zastupaju korišćenje poligrafa u testiranju kandidata za posao izostavlja ove podatke. Od onih za koje su rezultati testa pokazali da lažu i koji su to pobijali, koliko ih je stvarno govorilo istinu i trebalo da bude za ­

P o li g r a f kao lovac na laži

211

posleno? Odgovor na ovo pitanje - koliko je načinjeno grešaka „neverovanja u istinu“ - zahteva proučavanje tačnosti. Koliko je otkriveno onih koji ne lažu, a stvarno su lagali? Koliko je provalnika, lopova, siledžija, i tako dalje, nam agarčilo poligraf test? Odgovor na ovo pitanje - koliko je bilo grešaka „verovanja u laž“ - zahteva proučavanje tačnosti. Zapanjuje me to što nem a definitivnog dokaza za ovo. To ne bi bilo lako i ne bi bilo jeftino, ali podaci o korisnosti nisu dovoljni. Stvari su suviše važne da se ne bi znalo koliko se m nogo grešaka „verovanja u laž“ i „neverovanja u istinu“ događa. Dok se ne dobije taj dokaz, jedan argum ent može opravdati upotrebu poligrafskog testiranja policijskih kandidata, bez obzira na broj napravljenih grešaka, zato što poligraf stvarno pronalazi priličan broj nepoželjnih. Čak i ako se ne otkriju svi, čak i ako neki ljudi koji bi inače bili sasvim dobri policajci ne dobiju posao (žrtve greške „neverovanja u istinu“), to m ožda i ne bi bila suviše visoka cena. Ovo je socijalna, politička procena. Ova procena bi trebalo da uzme u obzir da ne postoje naučni dokazi o tačnosti poligra­ fa kojim se testiraju kandidati koji treba da budu zaposleni kao policajci. Ja stvarno verujem da oni koji se zalažu za poligrafsko testiranje, zato što se tim e izdvajaju m akar neki nepoželjni kandi­ dati, treba da osećaju obavezu da, uporedo sa praksom prim ene poligrafa, preduzm u proučavanje njegove tačnosti, m akar da bi saznali koliko su često ljudi bili pogrešno odbijeni.

Poligrafsko testiranje u hvatanju špijuna Jedan vojni policajac, koji je im ao pristup tajnim inform acijam a, upotrebio ih je za dobijanje pozicije u civilnoj službi (u špijunskoj agenciji). Za vreme poligrafskog ispitivanja on je reagovao na razna pitanja od značaja. U inter­ vjuu posle testa priznao je sitne prekršaje i raznovrsne prestupe. Ispitivač na poligrafu je zapazio neprestane specifične reakcije na značajna pitanja i, kad je policajac ponovo ispitivan nekoliko nedelja kasnije - nastavila se ista situacija. Z abranjen mu je pristup inform acijam a i ispitivanje slučaja je otvoreno. Dok je ispitivanje još odmicalo, on je nađen m rtav u svom auto­ mobilu. Kasnije je bilo utvrđeno đa je bio angažovan kao špijun Sovjetskog Saveza.33

212

L aganj e

U izveštaju Nacionalne službe bezbednosti o upotrebi poligrafa iznose se i ovaj i brojni drugi prim eri uhvaćenih špijuna za vrem e rutinskog poligrafskog testiranja u okviru testiranja za posao. M ožemo pretpostaviti da neki ljudi, koji nisu špijuni nego istiniti i savršeno sposobni za rad, takođe ne prođu test. Nacionalna agen­ cija za bezbednost (NSA) ne daje inform acije o tom e koliko m n o ­ go špijuna poligraf uhvati ili za koliko njih se kasnije sazna da ih je poligraf propustio. Ali, ona iznosi podatke o tom e koliko je ljudi bilo odbačeno zbog različitih priznanja o upotrebi droge, subver­ zivnoj aktivnosti, ranijoj osuđivanosti za prestup i tako dalje. U jednoj grupi podataka navodi se broj od 2.902 kandidata koji su podvrgnuti poligrafskom ispitivanju radi dobijanja dozvole za rad na poverljivom poslu. Rezultati testa su pokazali da je četrdeset tri procenta govorilo istinu, ali su kasnije inform acije pokazale da je 17 od 2.902 ljudi sakrilo inform aciju koja bi mogla da ugrozi nji­ hove šanse za posao. Dakle, znani procenat grešaka „verovanja u laž“, bio je m anji od jednog procenta (17 ljudi je izbačeno iz grupe od 2.902 testiranih). Dvadeset jedan procenat kandidata nije us­ peo da prođe poligraf test, a onda su priznali važne stvari - što je učinilo da ih ne zaposle. Dvadeset četiri procenta kandidata nije uspelo da prođe poligraf test, a onda su usledila neznatna p rizna­ nja koja nisu sprečila da ih zaposle. Osam procenata kandidata nije uspelo da prođe poligraf test, a onda nisu ništa priznali. Ovih osam procenata m ogu biti prim eri grešaka „neverovanja u istinu“. NSA ih ne spom inje u svom izveštaju, ali sam zaklju­ čio na osnovu podataka iz izveštaja koliko ih je m oralo biti. NSA naglašava da je poligraf samo jedno od sredstava za određivanje koga treba zaposliti, a ne konačni arbitar. Osobe koje padnu na te­ stu zatim se intervjuišu u pokušaju da se otkriju razlozi zbog kojih je ta osoba na određeno pitanje pokazala em otivnu reakciju na poligrafu. G ordon Barland mi je rekao da NSA ne upošljava ljude ukoliko se njihov neuspeh na poligrafu ne m ože objasniti. Još jednom , m oram o se podsetiti da su ovo samo korisni, ali ne i tačni podaci. Bez tačnih podataka nem oguće je odgovoriti na sledeće pitanje: koliko je još uspešnih lažova aktivno na listi N a­ cionalne agencije za bezbednost? NSA veruje u svoj podatak da

P o lig r a f kao lovac na laži

213

je to m anje od jednog procenta, ali nem a studiju tačnosti da to i potvrdi. Iako m ožda misle da poligrafu ne izm akne nijedan lažov, ne m ogu biti sigurni u to. U OTA izveštaju je zabeleženo da „one osobe koje bi savezna vlada najviše želela da otkrije (zbog naruša­ vanja nacionalne bezbednosti, na prim er) m ogu istovrem eno biti najm otivisanije i, možda, najobučenije da izbegnu otkrivanje“.34 Bez proučavanja tačnosti poligrafskog ispitivanja nem a načina da budem o sigurni koliko je grešaka „verovanja u laž“ načinjeno. Jednu ovakvu studiju bi nesum njivo bilo teško izvesti, ali ne i n e ­ moguće. H ibridne studije, kao što je studija o izraelskim policajci­ ma, koju sam već opisao, mogle bi predstavljati ostvarljiv pristup. Da li protivm ere m ogu prevariti poligraf? U njih spadaju fizič­ ke aktivnosti kao što je ugriz za jezik, upotreba narkotika, hipnoza i biološka povratna reakcija. Sprovedene studije ukazuju na to da su protivm ere zaista uspešne do određenog nivoa, ali potrebno je uraditi još m nogo istraživanja s obzirom na to kolika je vrednost njihovih prim ena u oblasti nacionalne bezbednosti, na prim er u slučaju „ispuštanja“ nekog špijuna, što je greška „verovanja u laž“. Istraživanja bi trebalo da se fokusiraju na slučajeve kada „agent“, koristeći protivm ere, pokušava da nasam ari poligraf, nakon što je mesecima vežbao uz pom oć stručnjaka i tehničke opreme, što se i očekuje od pravog agenta. Dr Džon Beri III, bivši pom oćnik sekre­ tara odbrane u M inistarstvu zdravlja,,,... upozorio je Pentagon na to da oslanjanje na poligraf pre ugrožava nego što štiti nacional­ nu bezbednost. Rečeno mi je da Sovjeti im aju školu u jednoj od zemalja Istočnog bloka, u kojoj podučavaju svoje agente kako da prevare poligraf. Misleći da je poligraf uspešan, m nogi naši ljudi na rukovodećim pozicijam a u M inistarstvu odbrane (DOD) stva­ raju lažan osećaj bezbednosti, čime olakšavaju prikrivenom so­ vjetskom agentu, koji prođe na poligrafu, da prodre u Pentagon“.35 S obzirom na postojanje ovakve m ogućnosti iznenađujuće je što Nacionalna služba bezbednosti radi samo pilot-projekte m alih razm era o protivm eram a, prem a OTA izveštaju. Koji deo od onih osam procenata za koje je poligraf utvrdio da su lažovi, a oni su to poricali - po mojoj računici 245 ljudi - zaista jesu lažovi, a koliko je ljudi koji su govorili istinu, a koje je poligraf

Laganj e

214

pogrešno procenio? Ovde bi, opet, jedino studija tačnosti mogla da dâ odgovor. Do sada je urađena samo jedna takva studija, prem a recima NSA i CIA, na zahtev OTA - analogna studija sa studentim a u kojoj postoji sum nja u kriterijum e za utvrđivanje prave istine, a pri tom e postavljena pitanja nisu imala nikakve veze sa nacio­ nalnom bezbednošću! I ovde je začuđujuće što je za pitanja od tolike važnosti urađeno tako malo relevantnih istraživanja. Čak i kada ne postoji zainteresovanost za greške „neverovanja u istinu“ u slučajevima gde su ulozi bili veoma visoki, najviše bi se trebalo pozabaviti greškam a „verovanja u laž“. N eosporno je da se čak i bez podataka o tačnosti poligrafa nje­ gova upotreba toplo preporučuje pri proveravanju osoba koje se prijavljuju za posao na pozicijam a gde bi pristup poverljivim in ­ formacijam a, ukoliko bi one bile otkrivene neprijatelju, mogao da ugrozi nacionalnu bezbednost. Ričard K. Vilard, zamenik vrhov­ nog tužioca, sažeo je to ovako: „Od toga da poligraf nepošteno odbaci neke kandidate koji poseduju realne kvalifikacije, važnije nam je da izbegnem o upošljavanje kandidata koji bi mogli pred ­ stavljati rizik za nacionalnu bezbednost.“36 Liken daje kontraargum ent u svom kom entaru povodom nedavne odluke Velike Brita­ nije da uvede upotrebu poligrafskog testiranja u agencijama koje se bave poverljivim pitanjim a: „Pored štete nanete karijeram a i reputaciji nedužnih ljudi, ova odluka će verovatno rezultirati gu­ bitkom nekih od vladinih najsavesnijih državnih činovnika.... [I] zbog tendencije ka m alo skupljim, ali efikasnijim proceduram a bezbednosti, neposredno po uvođenju poligrafskog testiranja, ova odluka bi i te kako mogla otvoriti vrata službi bezbednosti stra­ nim agentim a obučenim da prevare poligraf.“37

Poligrafske kontrole na radnom mestu Ako su vredni tru d a pokušaji da se nepoželjnim licima ne d o ­ zvoli zaposlenje u obaveštajnim službama, juvelirnicam a ili superm arketim a, onda je očigledno korisno i testirati ih periodično

P o li g r a f kao lovac na laži

215

na poligrafu pošto se zaposle, kako bi se proverilo da neko od njih nije „posrnuo“. Ovome se pribegava u m nogim firmama. Ni ovde, m eđutim , ne postoje podaci o tome da li će poligrafski test biti tačan kada se upotrebljava na ovakav način. Stope laganja su ve­ rovatno niže: m noge „kukolje“ je trebalo odbaciti već na osnovu prelim inarnog testa podobnosti za posao, ali bi i manje zaposlenih - u poređenju sa brojem prijavljenih za ponuđeni posao - imalo šta da sakrije. Što je niža bazična stopa laganja, veće su greške u proceni. Ako uzm em o prethodni prim er od 1.000 zaposlenih i pretpostavim o da će poligraf biti tačan u 90 procenata, ali ovog puta uz pretpostavku da je um esto 20 procenata polazna stopa laganja pet procenata, evo šta bi se desilo: 45 lažova bilo bi isprav­ no identifikovano, ali bi 95 ljudi koji govore istinu bili pogrešno identifikovani kao lažovi; takođe, 855 ljudi koji govore istinu bilo bi ispravno identifikovano, ali bi prom aklo pet lažova nakon što su pogrešno identifikovani kao osobe koje govore istinu. Ilustracije 7 i 8 su grafički prikazi efekata ovako niskih pola­ znih stopa laganja. Da bih istakao kakav efekat im a prom ena u b a ­ zičnoj stopi na broj ljudi pogrešno osum njičenih da lažu zadržao sam konstantnom procenjenu tačnost na 90 procenata.' Kada je polazna stopa laganja 20 procenata - dva lažova, u prošeku, budu uhvaćena na svaku pogrešno procenjenu osobu koja govori istinu. Kada je polazna stopa laganja pet procenata dešava se obrnuto dve osobe koje govore istinu bivaju pogrešno procenjene na sva­ kog uhvaćenog lažova. Ovde, takođe, treba uzeti u obzir činjenicu da odbojnost p re­ ma obaveznom testiranju može otežati dobijanje tačnih podataka. O dbojnost zaposlenih može biti čak i veća kada m oraju uraditi test pošto su prim ljeni na posao, nego u periodu kada su još uvek bili u potrazi za njim.

* Nema načina đa saznamo kolika je tačnost mogla biti u jednom ili drugom slučaju, pošto nije bilo adekvatne studije. Ali je malo verovatno da je ona tako visoka (90%).

2l6

Lag an je

Ljudi koji zaista lažu

18С л Ljudi koji zaista govore istinu

procenjeni kao ljudi koji lažu

I lu s tra c ija 7

procenjeni kao ljudi ко>' govore istinu

Rezultati poligraf testa 1.000 ljudi testirano 20% (200) su lažovi Isto opravdanje za poligrafsko testiranje pre zapošljavanja može važiti i za testiranje u toku radnog staža kada su u pitanju policajci i ljudi koji rade u službam a bezbednosti, poput NSA. Policija ovo retko radi, iako bi to moglo biti opravdano zbog izazova u nji­ hovom poslu, kao i zbog stepena korupcije. Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) sprovodi određena poligrafska testiranja na radnim mestima. Ako zaposleni padne na testu, a naknadnim is­ pitivanjem se ne otkrije razlog zbog čega je pao, radi se ispitivanje iz bezbednosnih razloga. Na moje pitanje šta bi se desilo ukoliko problem ne može da se reši - ako neko uzastopno pada na poligrafskom testiranju, a ne otkrije se ništa sumnjivo - rečeno mi je: „То se nikada nije desilo; jedini način jeste da se o takvim stvari­ ma odlučuje od slučaja do slučaja, a takva odluka nikada nije ni m orala da se donese“.

P o li g r a f kao lovac na laži

21 7

Ljudi koji zaista govore istinu

Ljudi koji zaista lažu

procenjeni kao ljudi koji lažu

koji govore istinu

Ilustracija 8 Rezultati poligraf testa 1.000 ljudi testirano 5% (50) su lažovi To bi bila delikatna stvar. Bilo bi veom a teško dati otkaz nekome ko je bio zaposlen m nogo godina - samo na osnovu višestru­ kog padanja na poligrafskom testu, bez dokaza o prestupu. Ako je ta osoba nedužna, njen bes zbog nepravednog otpuštanja mogao bi je staviti u iskušenje da obelodani neku poverljivu inform aciju koju je saznala tokom rada. A opet, ako svaki put kad je upitaju: „Jeste li otkrili neku inform aciju stranim agentim a u toku prošle godine?“ poligraf zabeleži em otivnu reakciju kada odgovori „Ne“, bilo bi teško ne preduzeti ništa.

2l8

Laganj e

Teorija zastrašivanja i hvatanja osumnjičenih za procurele informacije Jedna od novopredloženih prim ena poligrafa jeste da, bez uplitanja M inistarstva pravde, identifikuje osobe u vladi koje su neovlašćeno obelodanile strogo poverljive informacije. Sve do sada ovakva ispitivanja su m orala da budu tretirana kao krim inalni prestupi. Kada bi prom ene, koje je predložila Reganova adm ini­ stracija 1983. godine, stupile na snagu, nedozvoljena odavanja inform acija tretirala bi se kao „adm inistrativna“ pitanja. Svako lice na rukovodećoj poziciji u vladi, koje sm atra da je neko od zaposlenih dozvolilo da inform acija procuri, m ože zatražiti od te osobe da se podvrgne poligrafskom testiranju. Nejasno je da li bi testiranje morali da prođu i oni koji su imali pristup procurelom dokum entu - u tom slučaju bi polazna stopa laganja bila niska, a stopa grešaka u korišćenju poligrafa visoka - ili samo oni koji su u prethodnom ispitivanju okarakterisani kao potencijalno osum ­ njičeni. U OTA izveštaju se ističe da nije bilo studija u kojima bi se utvrdila tačnost poligrafa u otkrivanju laži o neovlašćenom o d a­ vanju podataka. FBI je, m eđutim , pružio podatke koji ukazuju na uspešno korišćenje poligrafa u dvadeset šest ovakvih slučajeva u toku četiri godine - uspešno u tom smislu da je većina onih koji su pali na poligrafskom testiranju priznala prestup.38 Ipak, FBI upotrebljava poligraf na drugačiji način nego što to propisuje novi zakon. FBI nije testiranjem obuhvatio sve one koji su m ožda napravili prestup neovlašćenog odavanja informacija. (Takva pro­ cedura je označena term inom „dragnet“ upotreba poligrafa - u kojoj se veliki broj ljudi podvrgava poligraf testu u procesu istra­ ge u vezi sa neovlašćenim otkrivanjem poverljivih informacija.) Umesto toga, FBI je poligrafski testirao samo užu grupu osum ­ njičenih, na osnovu prethodnog ispitivanja, pa je osnovna stopa laganja bila veća, a broj grešaka m anji nego u „dragnetu“. Propisi FBI-ja zabranjuju poligrafsko testiranje velikog broja ljudi („dra­ gnet“ procedura) i upotrebu poligrafa kao zam enu za logično is­ pitivanje upotrebom konvencionalnih sredstava.39 Nove zakonske

P o lig r a f kao lovac na laži

219

regulative iz 1983. godine mogle bi dozvoliti upotrebu „dragnet“ poligrafskog testiranja. Vrsta ispitivanih ljudi, sadržaj ispitivanja i ispitivačke proce­ dure u adm inistrativnom poligraf testiranju verovatno bi se ra­ zlikovale od poligrafskog testiranja osum njičenih za krim inalne prestupe. Pretpostavlja se da bi odbojnost prem a testiranju bila velika, pošto bi zaposleni mogao da izgubi pristup poverljivoj dokum entaciji ukoliko ne pristane da bude testiran. Iz pregleda istraživanja koje je NSA sprovela m eđu svojim zaposlenim a sa­ znaje se da oni sm atraju da je poligrafsko testiranje opravdano. To bi moglo biti tačno, ali, osim ukoliko istraživanje nije urađeno uz zagarantovanu anonim nost, moglo bi se desiti da ispitanici koji osećaju odbojnost prem a poligrafskom testiranju ne priznaju ono za šta se sumnjiče. Verujem da je još m anje moguće da zaposleni u drugim vladinim službama opravdaju upotrebu poligrafa u hva­ tanju osum njičenih za procurele informacije, naročito ako izgleda da je cilj da se zadrži inform acija koja će više oštetiti adm inistra­ ciju nego nacionalnu bezbednost. Zam enik glavnog tužioca, Vilard, svedočio je pred Kongresom o jednoj sasvim drugoj opravdanoj upotrebi poligrafa: „D odatna korist od upotrebe poligrafa jeste efekat zastrašivanja koji on ima kad su u pitanju određeni oblici lošeg ponašanja koje bi bilo teš­ ko prepoznati upotrebom drugih sredstava. Veća je verovatnoća da će se zaposleni koji znaju da će biti podvrgnuti poligrafskom ispitivanju suzdržati od takvog rđavog ponašanja.41’ Moguće je da ovo u praksi ne deluje tako dobro kao što se čini. Poligraf će ve­ rovatno napraviti m nogo više grešaka u pokušaju da uhvati oso­ be koje lažu u vezi sa nedozvoljenim odavanjem podataka kada osum njičeni nisu zaposleni u obaveštajnoj službi. Čak i da to nije tako - a niko i ne zna da li je tako - ako osobe podvrgnute testu misle, ili bar znaju da niko ne zna, onda zastrašivanje može biti bezuspešno. Poligraf deluje ako većina testiranih ljudi misli da će on delovati. U potreba poligrafa u proveri osum njičenih za nedo­ zvoljeno odavanje podataka može dovesti do toga da nedužni, s pravom ili ne, osećaju istu dozu straha, i, naravno, ljutnje što su testirani, kao i oni koji su krivi.

Laganj e

220

M ožemo osporavati značaj delotvornosti poligraf testa, ali on će ipak uspeti da proizvede efekat zastrašivanja kod nekih, i nije potrebno kažnjavati one koji padnu na testu, čime ćemo izbeći m oralnu dilem u da li treba kazniti nedužne koji su pogrešno osum njičeni. No, ako su posledice hvatanja lažova na poligrafu zanemarljive, onda postoji verovatnoća da poligraf nim alo nije delotvoran, pa sigurno neće proizvesti efekat zastrašivanja ako se ispostavi da oni koji padnu na testu nisu posle kažnjeni.

Poređenje poligrafa sa bihejvioralnim znacima prevare Stručnjaci na poligrafu ne donose svoj sud o tom e da li osum ­ njičeni laže ili ne samo na osnovu poligrafskog zapisa. Pored toga što ispitivač zna rezultate prethodnog ispitivanja, on dobija dodat­ ne inform acije u intervjuu koji prethodi testiranju, dok objašnjava proceduru testiranja i dok kreira pitanja koja će biti postavljena na testu. Ispitivač, takođe, form ira utisak na osnovu facijalnih ek­ spresija ispitanika, njegovog glasa, gestova i načina na koji govori za vrem e intervjua pre testa, tokom samog testa, kao i u intervjuu posle testa. Postoje dva shvatanja o tom e da li ispitivač, prilikom procenjivanja da li osum njičeni laže ili ne, treba da uzme u obzir bihejvioralne znake kao dodatak poligrafskom zapisu. Pregledao sam materijale za obučavanje koje su koristili pobornici bihejvioralnih znakova prevare i, nažalost, oni su bili zastareli jer se nisu zasnivali na najnovijim objavljenim rezultatim a istraživanja. M a­ terijal se sastojao iz m noštva pogrešnih i nekih ispravnih ideja o tom e kako interpretirati bihejvioralne znake prevare. Samo su četiri studije uporedile procene zasnovane na poligraf testu i bihejvioralnim znacim a sa procenam a koje su doneli ispi­ tivači na poligrafu koji su ispitivali samo krivulje, ali ne i ispita­ nike. Dve studije su pokazale da su procene koje su bile isključivo zasnovane na bihejvioralnim znacim a jednako tačne kao one na osnovu poligrafskih zapisa, dok je u jednoj studiji otkriveno da su procene na osnovu bihejvioralnih znakova bile tačne, ali ne toliko

P o li g r a f kao lovac na laži

221

tačne kao one dobijene na osnovu poligrafskog zapisa. Sve tri stu­ dije su imale veliki nedostatak: nesigurnost u pogledu prave isti­ ne, prem alo ispitanika, ili prem alo ispitivača koji vrše procenu.41 Ovi problem i su rešeni u još uvek neobjavljenoj četvrtoj studiji, koju su sproveli Raskin i Kirker.42 Oni su otkrili da procene koje su bile zasnovane na bihejvioralnim znacim a nisu bile m nogo b o ­ lje od slučajnih nagađanja, dok su procene zasnovane isključivo na poligrafskom zapisu bile m nogo bolje od slučajnih pogađanja. Ljudi često bivaju prevareni jer pogrešno tum ače ili propuštaju bihejvioralne znake prevare. Setite se m og izveštaja (na početku četvrtog poglavlja) u okviru naše studije, u kom e stoji da ljudi nisu mogli proceniti iz naših video-traka da li su studentkinje vi­ soke škole za m edicinske sestre lagale o svojim em ocijam a ili su ih istinito opisivale. Pa ipak, mi znam o da je bilo bihejvioralnih zna­ kova prevare koje ispitanici nisu prepoznali. Kada su studentkinje lagale skrivajući negativne emocije dok su gledale scene hirurških operacija, visina njihovog glasa je porasla, koristile su m anje p o ­ kreta rukom da ilustruju govor i pravile su više am blem skih ispa­ da sleganja ram enim a. Upravo smo završili facijalna m erenja kod ovih ispitanika i još uvek nism o stigli da publikujem o rezultate, ali izgleda da ona najviše obećavaju od svih onih koji identifikuju laži. Najm oćnije facijalno m erenje bilo je ono u kom e smo zapazi­ li jedva prim etne znake m išićnih pokreta koji su otkrivali gađenje ili prezir na naizgled nasm ejanim licima. M ora biti da m erim o inform aciju za koju ljudi ne znaju ili ne m ogu da je vide. Sledeće godine ćemo pronaći šta je od ovoga istina. Obučićem o grupu ljudi, reći im šta da traže, a zatim ćemo im pokazati video-trake. Ako su njihove procene i dalje pogreš­ ne, znaćem o da tačnost u zapažanju ovih bihejvioralnih znakova prevare zahteva usporeno i ponovljeno gledanje, kao i precizno merenje. Mogu se kladiti da će tačnost porasti posle vežbanja, ali neće biti toliko visoka kao ona koja se dobija preciznim m erenjima. U studiji poput R askin-K irkerove bilo bi važno uporediti tač­ nost procena donetih na osnovu poligraf testa sa m erenjim a bi­ hejvioralnih znakova prevare i sa procenam a uvežbanih, a ne n a ­

222

Lag an je

ivnih posm atrača. Očekujem da otkrijem o kako će, kod barem n e­ kih osum njičenih, kom binacija bihejvioralnih m erenja i procena zasnovanih samo na poligraf testiranju uvećati tačnost otkrivanja laži. Bihejvioralni znaci m ogu da daju inform aciju o tom e koja se emocija oseća. Da li je strah, ljutnja, iznenađenost, uznem irenost ili uzbuđenje ono što proizvodi skokove na poligrafskoj traci? M oguće je, takođe, izvući ovakve specifične inform acije o tom e koju em ociju osoba doživljava na osnovu sam ih poligrafskih za­ pisa. Prisetim o se naših rezultata (opisanih u četvrtom poglavlju) koji sugerišu drugačiji uzorak aktivnosti autonom nog nervnog sistem a za svaku emociju. Do sada niko nije pokušao da ovako pristupi interpretaciji poligrafskih grafikona u otkrivanju laži. Inform acija o specifičnim em ocijam a - dobijena na osnovu bi­ hejvioralnih znakova i poligraf zapisa - m ogla bi pom oći da se sm anji i javljanje grešaka „neverovanja u istinu“ i grešaka „vero­ vanja u laž“. Jedna druga važna stvar koju treba ispitati jeste koli­ ko se dobro m ogu uočiti sofisticirane protivm ere za izbegavanje otkrivanja laži pom oću kom binovanja bihejvioralnih znakova sa em ocionalno-specifičnim interpretacijam a poligrafskih zapisa. Poligraf se može prim eniti jedino na osum njičenom koji je p ri­ stao na to i voljan je da sarađuje. Bihejvioralni znaci se m ogu uvek pročitati, bez dozvole ili prethodne naznake, a ispitanik ne m ora da zna da je osum njičen. I m ada bi bilo m oguće u određenim si­ tuacijam a zakonski zabraniti poligrafsko testiranje, to nikada nije slučaj sa bihejvioralnim znacim a za detekciju prevare. Čak i da poligrafski test ne postane zakonom propisano sredstvo u hvata­ nju lica iz vlade koja odaju poverljive informacije, lovci na laži će i dalje moći da proučavaju ponašanje onih na koje sumnjaju. U m nogim slučajevima kada se sum nja na prevaru - bilo da je to bračna, politička ili finansijska - poligraf test ne dolazi u obzir. Nije bitno što se poverenje ne očekuje; nije dozvoljen čak ni skup pitanja za ispitivanje. Kada se poverenje očekuje, kao iz­ m eđu bračnih drugova, prijatelja, ili roditelja i deteta, postavljanje pitanja u usm erenom nizu ugrožava odnos i bez poligrafa. Čak i roditelj koji ima više autoriteta pred detetom nego što većina lo­ vaca na laži ima pred osum njičenim a m ožda neće biti u stanju da

P o li g r a f kao lovac na laži

223

sebi dopusti ispitivanje jer bi ga to previše koštalo. Neprihvatanje detetove početne tvrdnje da je nedužno moglo bi trajno narušiti odnos čak i u slučaju da se dete potčini i prizna - a to ne bi uradilo svako dete. Neki ljudi veruju da je najbolje, ili da je m oralno, odustati od zapažanja laži, da treba verovati ljudim a na reč, prim iti sve zdra­ vo za gotovo i ne preduzeti ništa da se sm anji šansa da budem o prevareni. Izbor je da se ne rizikuje, pri čemu će se izbeći da neko bude pogrešno optužen da laže, čak i onda kada to znači uvećani rizik da se bude prevaren. Ponekad je ovakav izbor najbolji. Z a­ visi od toga kakav je ulog, ko bi mogao biti pod sum njom , koja je verovatnoća da se bude prevaren, i kakav je stav lovca na laži prem a drugim a. Šta bi Džeri, junak iz Apdajkovog rom ana Oženi me, izgubio verujući da njegova žena Rut govori istinu onda kada, zapravo, laže o svojoj preljubi, i kako bi se to moglo uporediti sa onim što bi izgubio ili dobio da je poverovao da ona laže, dok je, u stvari, istinski verna? U nekim brakovim a šteta načinjena usled nepravednih optužbi može biti veća od štete usled propuštanja da prevara prolazi neopaženo - dok se ne nakupe dokazi. Ovo nije uvek slučaj i zavisi od konkretne situacije. Neki ljudi nem aju puno izbora: m ogu biti suviše sumnjičavi da bi rizikovali da pogreše i poveruju u laž, pa će radije rizikovati da pogrešno optuže nego da budu prevareni. Jedini savet pri odlučivanju koje rizike treba preuzeti jeste da nikada ne donosite konačne zaključke o tom e da li osum njičeni laže ili govori istinu samo na osnovu poligrafa ili bihejvioralnih znakova. Šesto poglavlje objašnjava opasnosti pri interpretaciji bihejvioralnih znakova i m ere opreza koje m ožem o preduzeti da sm anjim o ove opasnosti. Ovo poglavlje je trebalo da objasni opa­ snosti koje se javljaju u interpretaciji poligrafskog zapisa kao d o ­ kaza da ispitanik laže. Lovac na laži m ora uvek proceniti verovatnoću da će neki gest, ekspresija ili poligrafski znak em ocionalnog uzbuđenja ukazivati na laž ili istinitost; retko se dešava da je to ap­ solutno izvesno. U tim retkim slučajevima kada emocija koja je u suprotnosti sa laži procuri u svojoj potpunoj facijalnoj ekspresiji, ili neki deo sakrivene inform acije „izleti“ kroz reči tokom tirade,

224

L ag an je

osum njičeni će to, takođe, shvatiti i priznaće da laže. M eđutim , češće se prepozna prisustvo bihejvioralnih znakova prevare ili znakova iskrenosti, što, kao i kod poligrafa, jedino m ože pružiti osnovu za odlučivanje da li treba nastaviti sa ispitivanjem ili ne. Lovac na laži, takođe, treba da proceni konkretnu laž u pogle­ du verovatnoće da će uopšte biti grešaka. Neke obm ane se izvode tako lako da je mala šansa da će se pojaviti ijedan bihejvioralni znak. Druge laži je tako teško izvesti da se m ogu pojaviti m noge greške, pa će biti i puno bihejvioralnih znakova za proučavanje. Sledeće poglavlje objašnjava šta treba uzeti u obzir pri proceni da li ćemo laž lako ili teško prim etiti.

VIII Kako proveriti da li neko laže Većina laži u speva zato što se niko ne u p u šta u sm išljanje n a č i­ n a da te laži otkrije. O b ičn o takve laži n isu n i previše važne. No, kada je ulog veliki - k ad a bi žrtvi bilo u č in jen o n ešto nažao ako je prevare, ili k ad a bi lažov p rim io jak u d arac ako ga uhvatim o, a jako p ro fitirao ako se izvuče - o n d a posto ji razlog d a se p rih v a ­ tim o tog posla. P rovera da li neko laže nije je d n o sta v a n zad atak koji se m o že lako obaviti. Tokom tog zadatka m o ra m o ra z m o triti m n o g a p itan ja kako b ism o p ro cen ili da li p o sto ji m o g u ćn o st da lažov pogreši i, ako se to dogodi, kakve greške m o žem o da o če k u ­ jem o i kako da ih o p azim o u ponašan ju . T reba p o stav iti p ita n ja o p riro d i sam e laži, o k arak teristik am a k o n k re tn e osobe koja laže, kao i o k ara k te ristik a m a k o n k re tn o g lovca n a laži. N iko ne m ože d a kaže sa apsolutnom sigurnošću da li će lažov pogrešiti, ni da li će onaj koji govori istin u biti o slo b o đ en optužbi. Proveravajući da li neko laže m o žem o d oći sam o do p retp o stav k e koja se zasniva na n ek im in fo rm acijam a. N o, već i davanje takve procene treb alo bi da sm anji broj grešaka obe vrste - kada p o v eru jem o lažovu i kada ne p o v eru jem o osobi koja govori istinu. U n ajm an ju ru k u , ovaj proces p o m aže i lažovu i lovcu na laži da p o s ta n u svesni k o ­ liko je k o m p lik o v an o p red v id eti da li se m ože u h v atiti osoba koja laže.

225

226

Laganje

P o stu p ak provere da li neko laže om ogućava osobi koja su m ­ nja d a p ro c e n i kolike su joj šanse da p o tv rd i ili pobije sopstvene sum nje. P o nekad će ta osoba u sp eti sam o da shvati kako ne m ože da d o đ e do sig u rn o g zaključka; kam o sreće da je O telo to znao. O pet, p o n e k a d će n au čiti kakve su greške verovatne i saznaće na šta treb a da o b rati p ažn ju d o k gleda i sluša sagovornika. P ostupak provere da li neko laže m ože da b u d e o d k o risti i o n im a koji lažu. N eki o d n jih m o g u p ro c e n iti da nem aju dovoljno šansi, p a onda odlu čiti da ne p o č n u (ili da ne nastave) sa laganjem . D rugi m ogu da se o h rab re kada shvate koliko je naizgled lako lagati ili m ogu n au čiti da u sm ere svoj tru d tak o da izbegnu greške koje bi inače verovatno napravili. U sledećem poglavlju ću objasniti zašto će in ­ form acije koje dajem u ovom i d ru g im poglavljim a češće pom oći lovcim a na laži nego lažovim a. D a b ism o proverili da li neko laže treb a da odgo v o rim o na tr i­ deset o sam pitanja. V ećinu njih sm o već p o m e n u li d o k sm o objaš­ njavali p ro b lem e u p re th o d n im poglavljim a. O vde sam ih sve sa­ kup io i n apravio je d in stv e n u k o n tro ln u listu, dodajući i nekoliko p itan ja koja do ovog poglavlja n isam im ao razloga da razm o trim . A naliziraću više različitih laži, koristeći k o n tro ln u listu da o b ja­ snim zašto neke laži pro laze jed n o stav n o , a d ru g e teško. (C eloku p n a lista sa trid e se t osam p ita n ja m ože se v id eti u tabeli 4 u do d atk u .) Laž koja je laka za lažova tre b a da p roizvede m an je grešaka i da, stoga, b u d e teška za o tkrivanje, d o k ona laž koja je teška za lažova treb a da b u d e laka za o n o g koji je otkriva. Laka laž ne zahteva sakrivanje ili falsifikovanje em ocija - k o d nje postoji p u n o p rili­ ka da se uvežba o d re đ e n a laž: lažov je iskusan u laganju, a m eta, p o ten cijaln i lovac n a laži, ne su m n ja. Jedan n ovinski članak, p o d naslovom „Kako lovci na u sp ešn e pro g an jaju d irek to re u k o rp o ra ­ cijskoj d žu n g li“1 opisuje više tak v ih veom a lakih laži. Lovci n a uspešne p ro n alaze u n ekim k o m p an ijam a osobe z ap o ­ slene na visokim funkcijam a, koje m ogu n a m a m iti da n ap uste taj posao i p ređ u na ra d n o m esto u k o n k u ren tsk o j kom paniji. Pošto n ijed n a k o m panija ne želi da izgubi talen to v ane zaposlene, a n a ­ ročito ne želi da oni završe k o d konkurencije, lovci na uspešne ne

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e

227

m o g u d ire k tn o pokušav ati da saznaju koliko o d ređ en i zaposleni zaista vrede. Sara D žons, lovac n a u sp ešn e u jednoj firm i iz N jujo rk a, izjavila je kako dob ija p o tre b n e info rm acije od svoje „m ete“, p retv araju ći se da rad i istraživanje za in d u striju: „‘R adim o je d n u stu d iju koja ispituje p o v ezan o st o brazovanja i daljeg pro fesio n al­ no g usm eravanja. D a li m o g u da vam p o stav im nekoliko pitanja? N e zan im a m e vaše im e, sam o statistički p o d a c i o pravcu vaše k a ­ rijere i obrazovanju.’ I o n d a isp itam svog sagovornika sve o njem u: koliko zarađuje, da li je oženjen, koliko im a g odina, koliko im a d e c e ... Lov na u sp ešn e p o d ra z u m e v a da treb a da navedete druge ljude da v am daju inform acije. O goljeno, rad i se o m anipulaciji“.2 Jedan d ru g i lovac n a u sp ešn e opisao je svoj p o sao ovako: „K ad m e ljudi na nekoj zabavi p itaju čim e se bavim , ja im kažem da živim od laži, v aran ja i lo p o v lu k a“.3 R azgovor sa p sih ijatrijsk o m p acijen tk in jo m M eri,k o ji sam o p i­ sao u p rv o m poglavlju, p redstavlja p rim e r vrlo teške laži: Lekar: „D akle, M eri, a h m , kako se osećate danas?“ M eri: „D obro, d oklore. R adujem se što ću p rovesti vikend, ahm , sa svojom p o ro d ic o m , znate. Evo, već je, h m , p e t nedelja otk ak o sam u b o ln ic i.“ Lekar: „N em a više d e p resiv n ih osećanja, M eri? N em a razm išljanja o sam oubistvu, sig u rn i ste?“ M eri: „S tvarno m e je sra m o ta zbog toga. Ne, sig u rn o se sada tak o ne osećam . Sve što želim jeste d a idem kući i b u d e m sa svojim m u že m .“

I M eri i Sara su u sp ešn o slagale. N ijed n u n isu uhvatili, m ada je to m oglo da se desi sa M eri. Po svim p a ra m e trim a, M eri gotovo da nije im ala šansi, d o k je Sara bila u m n o g o boljoj poziciji. M erinu laž bilo je m n o g o teže u sp ešn o izvesti. M eri je, takođe, m anje vešta u laganju, d o k je njen lek ar im ao p u n o iskustva u lovu na laži. R azm o trim o , najpre, kako su se sam e laži razlikovale, nevezano za oso b in e lažova i lovaca n a laži. M eri m o ra da laže o osećanjim a, a Sara ne. M eri prikriva d u ­ ševni bol koji je n ag o n i da izvrši sam oubistvo. Ta osećanja m ogu negde da p ro cu re; altern ativ n o , teškoća sa kojom ih ona prikriva m ože da je izda, tj. da otk rije kako ona lažira svoja n av o d n a p o zi­ tivna osećanja. M eri ne sam o što m o ra da laže o svojim osećanjim a

228

Laganje

već, za razlik u o d Sare, ona im a osećanja i zbog sam og laganja, pa on d a i njih m o ra da p rikrije. Pošto je Sarino laganje autorizovano - to je d eo njen o g posla - ona ne oseća krivicu što laže. M erina laž nije au to rizo v an a, te zato p roizvodi krivicu. Pacijent bi trebalo da b u d e isk ren sa lekarom koji pokušava da m u po m o g n e, a, osim toga, M eri se d o p ad ao n jen lekar. M eri je, takođe, sram o ta što laže, a i zato što p la n ira da sebi o d u zm e život. N ajteže laži su laži o em ociji koju osećamo dok lažemo; što su te emocije jače i što je veći broj različitih emocija koje treba da sakrijem o - to će nam biti teže da slažem o. D o sada sam objašnjavao zašto je uz duševni bol M eri sig u rn o osećala i krivicu i sram o tu . K ada p re đ em o sa analize laži na analizu lažova videćem o zašto je M eri sig u rn o osećala i četvrtu em ociju, koju je tak o đ e m o rala da p rikriva. M eri im a m anje iskustva i m an je je vesta u laganju nego Sara. O n a n ik ad a ranije nije p o k u šala da p rik rije d uševni bol, niti nam e ru da se ubije i n em a nikak v o g iskustva u laganju psihijatra. To što nije uvežbana rezu ltira n je n im strah o m da će je uhvatiti, a taj strah , n arav n o , m ože da p ro c u ri, što dalje uvećava n jen u m u k u u vezi sa bro jem em ocija koje m o ra da sakrije. Psihijatrijska bolest od koje p a ti čini je n a ro č ito osetljivom na strah, k riv icu i sram otu. Dalje, m alo je v erovatno da će o n a uspeti da prik rije sva ta o se­ ćanja. M eri nije m ogla da p red v id i koja će p itan ja lekar verovatno da joj postavi, tako da m o ra da sm išlja svoj tekst tokom sam og ra z ­ govora. K od Sare je situacija u pravo su p ro tn a. O n a je uvežbana da izvede ovu v rstu laži, m n o g o p u ta je to radila, sam ouverena je jer je u p ro šlo sti laž p rolazila i treb a da izgovori tekst koji je dobro u tv rđ en . Sara je, tak o đ e, u p re d n o sti zato što je ranije dosta glu m i­ la, što joj om ogućava da d o b ro o d ig ra različite uloge, gde p o n ek ad m ože i sam u sebe u b e d iti d a govori istinu. U o d n o su na d irek to ra zapo slen o g u velikoj korporaciji, lekar im a tri p re d n o sti kao lovac n a laži. N e rad i se o p rv o m sastanku, tako da m u njegovo p re th o d n o zn anje o M eri daje bolje šanse da izbegne Brokovljev rizik i, sam im tim , ne zan em ari in d iv id u aln e razlike. Iako svi p sih ijatri n isu o b u čen i da razaznaju znake p r i­ krivanja em ocija, on p o sed u je tu veštinu. Dalje, za razliku od d i­

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e

229

rek to ra, lekar je obazriv. O n je na o p rezu usled m oguće prevare zato što su ga učili da, n a k o n nekoliko nedelja u bolnici, suicidni pacijen ti m o g u p rik riti svoja prava osećanja kako bi izašli iz b o l­ nice i ubili se. M erin e greške su se jasn o videle iz n jen o g govora, glasa, tela i izraza. O n a nije uvežbani lažov, ne govori tečn o i odaje da vara k ro z izbor reči i k ro z glas: pravi greške d o k govori, izvrdava, tekst koji izgovara je n ed o sled an , a o n a pravi p au ze d o k govori. Jake n e ­ gativne em ocije koje oseća tak o đ e su uticale n a to da greši i govori n ešto v išom in to n acijo m . Z n aci da p rik riv a em ocije - duševni bol, strah , kriv icu i stid - bili su očig led n i i k ro z cu ren je am blem a, kao što je sleganje ram en im a, zatim k ro z sa m o m an ip u lativ n e pokrete, o p ad an je ilu stru ju ćih p o k reta, kao i k ro z m ikrofacijalne ek spresi­ je koje su ukazivale n a ove četiri em ocije. Sve četiri em ocije procurile su preko aktiv n o sti p o u z d a n ih facijalnih m išića, bez obzira na to što je M eri p o k u šala da ih prikrije. P ošto lekar već poznaje M eri, treb alo je da bolje in te rp re tira njen e ilu stru ju će i m an ip u la to rn e p okrete, koje bi inače, p ri p rv o m susretu, m ožda odbacio usled in d iv id u a ln ih razlika. Zapravo, lekar nije sagledao sve znake prevare, m ad a p retp o stav ljam da bi, da je o b ratio dovoljno pažnje n a stvari koje sam ovde objasnio, on o tk rio n jen u laž (ne sam o on već i m n o g i drugi). Sara im a gotovo id ealn u situaciju za lažova: n em a em ocija koje treb a da prikrije; u v ežbana je upravo u toj laži; im a v rem en a da vežba; sam o u v eren a je u sled u sp e h a u pro šlosti; im a p riro d n i talenat, koji je razvila u p rav u veštinu, na koji se m ože osloniti tokom realizacije laži; im a zv an ičn u dozvolu da laže; njena žrtva ništa ne sluti i p o d lo ž n a je g reškam a p o što je u p itan ju p rv i susret; k o ­ načno, n jen a žrtva nije p o seb n o n ad aren a da oceni da li drugi lažu. N aravno, k od Sare, za razliku o d M eri, n isam im ao prilik u da an aliziram film ili v id e o -tra k u i p o tra ž im m oguće znake v ara ­ nja, b u d u ći da sam se oslanjao sam o na n ovinske izveštaje. Sam o m o g u da p retp o stav im da n iti ja, niti bilo ko d ru g i ne bi m ogao da p ro n ađ e jasn e znake da Sara laže. U p itan ju je bila veom a laka laž - nije bilo razloga da o n a pravi greške.

230

Laganje

Jedina d o d a tn a p re d n o st koju je Sara m o g la d a im a bila bi ta da je n jen a žrtv a aktivno sarađivala u prevari, da je ta žrtva zbog so p stv en ih razloga želela da b u d e n av edena n a p o grešan trag. N i Sara, n i M eri, n isu to im ale. Rut, nevern a su p ru g a u situaciji koju sam opisao u p re th o d n im poglavljim a (iz ro m a n a O ženi m e D žo n a A pdajka) im ala je tu p red n o st. N jena laž bila je veom a te š­ ka i odavala je o g ro m an broj grešaka, ali n jena žrtva je želela da veruje u laž i te greške nije p rim etila. S etim o se d a je njen m už, D žeri, čuo kako Rut razgovara telefonom sa svojim ljubavnikom . P rim etiv ši d a joj je glas n ešto drugačiji, D žeri pita Rut s kim je razgovarala, a R ut izm išlja da su zvali iz crkve p o v o d o m nedeljne službe, što D žeri dovodi u pitanje, bud u ći da nije u skladu sa re ­ čenicam a koje je čuo da o n a izgovara. D žeri ne ide dalje od toga, a A pdajk sugeriše da D žeri ne uspeva da otkrije njen u laž zato što im a razloga da izbegne sukob zbog neverstva: D žeri takođe p rik riv a v a n b račn u vezu, a, ispostaviće se, on se viđa sa su p ru g o m R utinog ljubavnika! U p o red im o v eom a tešku, ali n eo tk riv en u laž, laž koju izgovara Rut, sa je d n o m veom a lakom laži, koja se tak o đ e ne razotkriva, ali iz sasvim d ru g ačijih razloga. O va lak a laž dolazi iz jed n e nedavne analize te h n ik a laganja koju k o riste p ro fesio n alne varalice: U „igri o g led ala“... varalica su o či svoju žrtvu sa n je n o m sk riv en o m s u m ­ njom , čim e želi da je razo ru ž a, p red v iđ aju ći stv a rn u k o n fro n tac iju koju je već osetio k o d žrtve. D žo n H a m rak , jed a n od najin v en tiv n ijih p re v ara n ata ra n o g 20. veka u M ađarskoj, zajedno sa sau česn ik o m koji je bio obu čen kao tehničar, ušao je u kan celariju jed n o g g radskog većnika. H a m rak je rekao da su došli da p oprave p o k v a ren i sat. V erovatno zbog toga što je sat bio v eom a v redan, v ećn ik je oklevao da ga p red a. U m esto da n astavi d a ­ lje sa istom ulogom , H a m ra k je sk re n u o većniku p ažnju n a č in jen icu da se rad i o v eom a v re d n o m satu, te da je upravo iz Log razloga lično došao da ga p o d ig n e. Tako p ro fesio n aln e varalice žele da sk re n u žrtvi p ažn ju na najosetljivije pitanje, čim e učv ršću ju sopstvenu ulogu je r izgleda da rade u k o rist vlastite štete.4

P rvo pitan je koje treb a d a ra z m o trim o k ad a vršim o p ro c e n u da li će biti znakova prevare jeste da li laž izaziva em ocije u tre n u tk u laganja. Kako sam o bjasnio u trećem poglavlju i iliistrovao u a n a ­

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e lizi laži koju izgovara p sih ijatrijsk a p acijen tk in ja M eri, najteže laži su one kod kojih se u tre n u tk u laganja javljaju osećanja. Em ocije su sam o deo p ro b lem a - m o raju se p o stav iti i d ru g a p itan ja kako bism o p ro cen ili da li ćem o u sp ešn o m o ći da sakrijem o em ocije. No, biće d o b ro ako p o č n e m o sa p itan jim a o em ocijam a. Prikrivanje em ocija m o že da b u d e glavni cilj laganja - kao što je slučaj sa M eri, ali ne i sa Rut. Č ak i k ad a to nije slučaj, kada se ne laže o osećanjim a, m o g u da b u d u p risu tn a osećanja u vezi sa laganjem . Im a m n o g o razloga zašto je R ut m o ž d a uplašena da je ne o tk riju ili oseća kriv icu zato što vara d ru g e ljude. Svakako, pretrp e la bi posledice ukoliko bi njen pokušaj da p rik rije v a n b račn u vezu bio otkriven. N e ra d i se sam o o to m e da R ut više ne bi m ogla da održava tu vezu i dobija sve što joj je p o tre b n o iz nje ukoliko njen a laž ne uspe - o n a bi m ogla da b u d e i kažnjena. N jen m už, D žeri, m ogao bi da je n a p u sti ukoliko otkrije n jen o neverstvo, a, ukoliko d ođe do razv o d a, k ad a se dokaže da je bila n everna - to m ože da dovede do n ep o v o ljn ijih finansijskih uslova za nju (Apdajkov ro m a n p isan je p re d o b a sp o ra z u m n ih razvoda „bez ičije kriv ice“). Č ak i ako ne b u d e u tv rđ e n a krivica jed n o g od p a rtn e ra preljuba m ože d a im a loše p o sledice n a o d lu k u o starateljstvu n a d decom . A, ako se b ra k nastavi, o n a m ože m n o g o da trp i zbog sve­ ga što se desilo, m a k a r u o d re đ e n o m v rem en sk o m p eriodu. N ije k ažnjen baš svaki lažov koga uhvate; ni Sara, lovac n a u s­ pešne, n i M eri, p sih ijatrijsk a pacijentkinja, ne bi p retrp ele kaznu ukoliko bi ih uhvatili. I d o k bi p rev aran t H am rak , baš kao i Rut, bili kažnjeni, k o d p re v a ra n ta postoje d ru g i faktori koji sm a n ju ­ ju njegov stra h od to g a d a će ga otk riti. H a m rak je p u n o vežbao upravo tu v rstu laži i zna da im a lične p re d n o sti, osobine koje m u p o m a ž u u laganju. M ada R ut već neko vrem e uspešno vara svoga m uža, o n a nije sasvim uvežbana u o n o m e što ta v rsta laži ap so lu tn o zahteva - da p rik rije telefonski razgovor koji njen m už slučajno čuje. T akođe, o n a nije sasvim uverena u sopstveni talen at za laganje. To što zna da će biti k ažn jen a ukoliko n jena laž p ro p a d n e p re d ­ stavlja sam o je d a n d eo n jen o g straha da će je uhvatiti. Rut se, ta ­ kođe, plaši i kazne zbog sam og čina laganja. A ko D žeri otkrije da

232

Laganje

je R ut bila voljna i da je bila u stan ju da ga prevari, njegovo buduće nepoverenje u nju pravice p ro b lem e i u situacijam a koje su sasvim nevezane za njeno neverstvo. N eki o d p rev aren ih m uževa tvrde da im g u b itak poverenja, a ne sam o neverstvo, p redstavlja n e p re ­ m o stiv u p rep rek u da oproste. O p et, zapazim o da nije svaki lažov kažnjen zbog sam og čina laganja - to je slučaj sam o o n d a kada i lažov i žrtv a im aju p lan za zajedničku b u d u ć n o st koji bi m ogao da bu d e u g ro žen n epoverenjem . Ako je uhvate u laži, Sara, lovac na u sp ešn e zaposlene, jed in o će izgubiti m o g u ć n o st da izvuče neke info rm acije o d osobe na koju se nam erila. H am rak a bi kaznili, ne zbog lažn o g p redstavljanja već zbog k rađ e ili pokušaja krađe. Č ak n i M eri, psihijatrijsk a pacijen tk in ja, ne bi bila kažnjena zbog sam og čin a laganja. O pet, ako bi o tk rio da je lagala, njen lekar bi p o sta o obazriviji. Vera u to da će d ru g a osoba govoriti istin u nije n e o p h o d n a ili se ne p o d ra z u m e v a u svakom tra jn o m o d n o su , čak ni u svakom braku. Rut će se više zab rin u ti da je ne o tk riju ukoliko p rim eti da je D žeri sum njičav. H am rakova žrtva, gradski većnik, takođe je sum n jičav u vezi sa svakim ko želi da u k lo n i njegov vred n i z id ­ ni sat. L epota „igre ogled ala“ je u to m e što čin kojim se p rivatna su m n ja izn o si na p ovršinu, koja tim e postaje javna, sm anjuje tu istu sum n ju . Ž rtv a m isli da lop o v n ik ad a ne bi bio tak o h rab a r da javno iznese upravo ono čega se žrtva plaši. Takva logika m ože da navede lovca na laži da o d b aci sve info rm acije koje cure zato što n e m ože da veruje da bi lažov nap rav io tak vu grešku. U svojoj analizi vojničkih p revara D o n ald D anijel i K etrin H erbig iznose d a „ ... što su znakovi prevare vidljiviji, to je m anja verovatnoća da će žrtva poverovati, zato što je stvar previše d o b ra da bi bila istin i­ ta. [U većem b ro ju situacija vojni p lan eri su odbacili znakove koji c u re ]... kao previše o čigledne p o d m e ta č in e “.5 Kao i p acijentkinja M eri, R ut deli neke v re d n o sti sa svojom ž r­ tvom i m ože da oseća krivicu zato što laže. N o, m anje je jasn o da li Rut sm atra da je prik riv an je n jen e v an b račn e veze dozvoljeno. Ne m o ra da znači da se čak i ljudi koji o su đ u ju p relju b u slažu s tim da n ev ern i su p ru žn ici treb a da o tk riju svoje neverstvo. Kod H a ­ m raka stvar je sigurnija'. Kao i lovac na uspešne, Sara, on ne oseća

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e

233

kriv icu - laganje je deo p osla od koga zarađ u je za život. H am rak je v ero v atn o još i p riro d n i lažov ili p sih o p ata, što dalje sm anjuje šanse d a o n oseća ikakvu kriv icu zbog toga što laže. M eđu H am rakovim „kolegam a“ sasvim je dozvoljeno da se laže onaj na koga su se nam erili. Laži koje izgovaraju Rut i H a m ra k p ru ž a ju ilustraciju za još dve teze. Rut ne p red v iđ a k ad a će m o rati d a laže i zato nije uvežbala on o što treb a da kaže. O vo bi treb alo da k o d Rut poveća strah da će je u hvatiti u tre n u tk u k ad a p o čn e da laže, zato što zna da ne m ože da se pozove n a skup p re th o d n o p rip rem ljen ih odgovora. Č ak i k ad a bi H am rak a uhvatili u takvoj n ep rijatn o j situaciji - a to se retko desi p ro fesio n aln o m lažovu - o n bi im ao na ra sp o la­ ganju talen at za im provizaciju koji ona n em a. No, Rut im a jed n u veliku p re d n o st u o d n o su na H am raka, koju sm o p o m en u li na p o č e tk u - o n a im a ž rtv u koja je voljna da b u d e prevarena, m uža koji iz so p stv en ih razloga ne želi da je uhvati. P onekad takva ž r­ tva i nije svesna da je tajn o saglasna s tim da se prevara nastavi. A pdajk ostavlja n ejasn im za čitaoce da li je D žeri svestan te svoje saglasnosti i da li je R ut svesna da je to ono što se dešava. Postoje dva n ačin a n a koja d o b ro v o ljn e žrtve olakšavaju stvari osobi koja ih laže. Lažovi se m an je plaše da će ih uhvatiti ako znaju da su njihove žrtve slepe za greške koje oni m o žd a prave. Uz to, lažovi osećaju m an ju k riv icu k ad a varaju takve žrtve, je r m ogu da veruju kako rade sam o o n o što njihove žrtve i žele da oni urade. D o sada sm o analizirali četiri laži i pokazali zašto bi u slučaju M eri i Rut bilo zn akova prevare, d o k tih znakova ne bi bilo kod Sare i H am rak a. R a z m o trim o sada slučaj u kom e je pro cen jen o da osoba laže, a o n a je zapravo govorila istinu, kako bism o pokazali da p o stu p a k prov ere da li neko laže ili ne m ože da p o m o g n e da se u takvim slučajevim a ne n ap rav i greška. D žeralda A n d e rso n a su o ptužili da je silovao i ubio N ensi D žonson, su p ru g u svog p rv o g suseda. N en sin m už je došao kući sa posla usred noći, p ro n a ša o n jen o telo, o trčao do A ndersonove kuće, rekao m u da m u je žena m rtv a, da ne m ože da pro n ađ e sina, i zam olio g o sp o d in a A n d e rso n a da pozove policiju.

234

Laganje

M n o g o je stvari ukazivalo na A n d erso n a kao na osum njičenog. D an posle ubistva ostao je k od kuće, ne otišavši na posao, previše je pio u lo k aln o m b aru , pričao o ubistv im a i, kad su ga doveli kući, čuli su kako kaže svojoj ženi: „N isam želeo da to u rad im , ali m o ­ rao sam “. K ada je kasnije govorio da je m islio na pijanstvo, a ne na ubistvo, n isu m u verovali. K ada ga je policija upitala za m rlje na presv lak am a u njegovom autom obilu, A n d erso n je tv rd io da su one bile tu još pre nego što je k u p io vozilo. K asnije, to k o m isp iti­ vanja, p riz n a o je da je lagao, je r ga je bilo sram o ta da p riz n a kako je je d n o m o šam ario svoju ženu to k o m svađe, zbog čega je počela da joj teče k rv iz nosa. Ispitivači su u p o rn o ponavljali A n d erso n u da je taj događaj p o kazao kako je o n n asiln a osoba, koja je u stanju da ubije, i lažov, koji kasnije poriče svoje laži. Tokom ispitivanja, A n d erso n je p rizn ao da je, kao dvanaesto g o d išnjak, učestvovao u m an jem seksu aln o m deliktu, u kom e devojka nije bila povređena, a to se više n ik ad a nije ponovilo. K asnije se saznalo da tad a nije im ao dvanaest, već p e tn a e st g odina. To je, kako su ispitivači in si­ stirali, bio d o d a tn i dokaz da je on lažov, kao i da je im ao seksualni pro b lem , te bi stoga m ogao da b u d e osoba koja je silovala, a zatim i ubila svoju k o m šin icu N ensi. Pozvan je D žo T aunsend, p ro fesio n aln i poligrafista, za koga su ispitivači tv rdili da n ik ad ran ije nije p ogrešio p rilik o m hvatanju lažova. T au n sen d je n ajp re u ra d io dve serije testova sa A n d e rso n o m i dobio neke zbunjujuće i k o n tra d ik to rn e rezultate. K ada ga je T au n sen d p itao o sam om ubistvu, n a trak a m a koje su ko rišćen e za sn im an je A n d e rso n o v ih o d g o v o ­ ra javljali su se zvučni signali, čim e a p arat ukazuje n a p rev aru k a d a neko poriče da je kriv. No, k ad a su ga p itali o o ru žju kojim je p o č in io ubistvo, kako i gde ga je bacio, p o ligrafska trak a je pokazala da je o n bio „čist“. P o ­ jed n o stav ljen o rečeno, re zu lta t je ukazivao n a to da je A n d e rso n „kriv“ za ubistvo N ensi, ali i „nevin“ u vezi sa o ru ž je m kojim je ta žena surovo izbod en a i rasp o ren a . K ada su ga p itali gde je nabavio nož A n d e rso n je rekao: „Ne z n am “ - i na traci se nije pojavio zvučni sig n a l... T au n sen d je tri puta p onovio test sa A n d e rso n o m u vezi sa o ru žjem i d obio iste rezultate. Kada je završio, D žo T aunsend je rekao A n d e rso n u da je pao na d e te k to ru laži.6

K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e

235

Z aključak o p e ra to ra n a p o lig rafu bio je u sk lad u sa uverenjem ispitivača da su p ron ašli krivca. Ispitivali su A n d erso n a uk u p n o šest dan a. A u d io -trak e sa ispitivanja su pokazale da je A nd erso n bio izm o ren , pa je na k ra ju p rizn ao zločin koji nije izvršio. G o ­ tovo do kraja, tv rd io je da je nevin, p ro testu ju ći da nije m oguće da je tak o n ešto u rad io b u d u ći da se ne seća da je ubio ili silovao N ensi. Ispitivači su se supro tstav ili toj tv rdnji, rekavši m u kako ubica m ože da im a g u b itak p am ćenja. To što se ne seća sam og čina, rekli su m u, ne dokazuje da to nije u radio. A n d erso n je p o t­ pisao p rizn an je n ak o n što su m u ispitivači rekli da je njegova žena rekla kako zna da je o n u b io N esi - o n a je kasnije poricala da je ikada dala tak v u izjavu. N ekoliko d an a kasnije A n d erso n je p o ­ vukao svoje p rizn an je, a sed am m eseci kasnije pravi ubica, u tom tre n u tk u o p tu žen za još je d n o silovanje i ubistvo, p riz n ao je da je on ub io N ensi D žonson. Na o snovu m oje analize m o žem o zaključiti da je A ndersonova em o cio n aln a reakcija na p ita n ja o ubistv u to k o m testa na p o li­ grafu m ogla da b u d e p o sled ica d ru g ih faktora, a ne m og u ćn o sti da je lagao da nije p o čin io to ubistvo. Setim o se da p o lig raf nije d e te k to r laži. O n sam o reg istru je em o cio n aln o uzbuđenje. Pitanje je da li je m oguće da je A n d e rso n m ogao b iti em o cio n aln o u z b u ­ đen kada ga pitaju o zlo čin u sam o ako je on bio taj koji je ubio N ensi. D a li p o sto je d ru g i razlozi zbog kojih je A n d erso n m ogao da b u d e u stan ju e m o c io n a ln o g u zb u đ en ja čak i ako nije p o čin io to ubistvo? K ada bi takvi razlozi postojali, rezu ltat poligrafskog ispitivanja ne bi bio tačan. U log je tako veliki - a k a z n a tak o stroga - da bi većina isp ita­ nika krivih za takav zločin bila uplašena;’ ali, isto bi važilo i za neke nevine. O p e ra to ri n a p o lig rafu pokušavaju da sm anje strah n evin o g da m u se neće verovati, o d n o sn o povećaju strah krivog da će ga u hvatiti, tako što k ažu o su m n jičen o m da ta m ašina n ik a ­ da ne greši. Jedan razlog zašto bi se A n d erso n plašio da m u neće verovati leži u p riro d i ispitivanja pre nego što je počeo poligrafski test. Policijski e k sp e rti7 prave razliku izm eđ u intervjua, koji se 4 K ažem , većina bi se plašila je r se svaki u bica n e plaši d a će ga uh vatiti. N i psih o p ata ni p ro fesio n a ln i ubica n e bi bili u p lašen i.

236

Laganje

vrše kako bi se dobile in form acije, i ispitivanja, ko d kojih postoji pretp o stav k a o krivici i v ode se sa o p tu žb am a u p o zadini, u p o k u ­ šaju da se izvuče prizn an je. Ispitivači često, kao što su to uradili i u A n d erso n o v o m slučaju, o tv o ren o koriste snagu sopstvenog ubeđenja da je n eko kriv - kako bi ga n aterali na to da o d u stan e od tv rd n je da je nevin. I d o k to m ože da uplaši krivca i natera ga da prizn a zločin, to se čini p o cen u da se i nevini op tu žen i m ože p re ­ straviti, jer ta osoba o n d a shvata da ispitivači ne p ristu p a ju slučaju otv o ren o g u m a kad je u p itan ju njegova krivica. N akon takvog nep restan o g , dvadesetčetv o ro časo v n o g ispitivanja, A n d erso n je poslat na poligraf. A n d erso n o v e e m o cio n aln e reakcije na p itanja o ubistvu, koje je p o lig ra f registrovao, m ogle su da n a sta n u i kao posledica strah a da m u neće verovati, ali i kao posledica osećanja sram ote i krivice. Iako nije bio k riv za to ubistvo, A n d erso n je osećao sram o tu zbog svoja d ru g a dva prestupa. Ispitivači su znali da ga je bilo sram ota zato što je je d n o m u d a rio svoju ženu, kao i zbog toga što je kao adolescen t p o čin io seksualni prekršaj. T akođe je osećao krivicu zato što je p o k u šao da p rik rije ili re in te rp re tira te događaje. Is­ pitivači su k o n sta n tn o igrali na k a rtu tih događaja u pokušaju da u b ed e A n d erso n a kako je o n tip o sobe koja m ože da ubije i siluje, no to je m oglo sam o da poveća njegovo osećanje sram ote i krivice i da poveže ta dva osećanja sa zlo čin o m za koji su ga optuživali. P o stu p ak pro v ere da li neko laže p okazuje nam zašto je m a k a ­ kav vid strah a, sram o te ili krivice - da li u A n derso n o v o m izrazu lica, gestikulaciji, glasu, gov o ru ili u reakcijam a a u to n o m n o g nervnog sistem a koje se m ere p o lig rafo m - dvosm islen kao m ogući zn ak koji n am ukazuje n a p rev aru . Jednako verovatno, ove e m o ­ cije bi izronile na p o v ršin u bez o b zira na to da li je A nd erso n ubica ili n ev in o o p tu žen a osoba. Još je d n a ran ija situacija, za koju ispitivači n isu znali, u p o tp u n o s ti im je o n em ogućila da na o sn o ­ vu A n d erso n o v ih em o c io n a ln ih reakcija u tv rd e da li laže ili govo­ ri istinu. N akon što je A n d e rso n izašao iz zatvora, D žejm s Felan, n o v in ar čiji je članak p o m o g ao da A n d erso n a na kraju oslobode, p itao ga je šta je m oglo da dovede do toga da „ p ad n e“ na p o lig ra­ fu. A n d erso n je tad a o tk rio jo š je d a n izvor svojih em o cio n aln ih

K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e

2 37

reakcija na zločin koji nije p očinio. U noći kad je N ensi ubije­ na, kada je A n d erso n sa policijom otišao do kuće svojih kom šija, nekoliko p u ta je p o gledao u N en sin o golo telo. O sećao je da je to što je učinio bilo užasno. U svom u m u o n je p o čin io prestup, dru g ačiji o d ubistva, ali ipak p restu p koji ga je n aterao da oseća, i k o d sebe registruje, k riv icu i sram o tu . Lagao je je r je sakrio ovu čin jen icu od ispitivača i o p e ra to ra na p o lig rafu i, naravno, osećao je kriv icu zato što ih laže. A n d erso n o v i ispitivači su napravili O telovu grešku. Kao i O telo, ta č n o su p rep o zn ali da je n jih o v o su m n jičen i em o tiv n o u zbuđen. Pogrešili su, zato što su p o g rešn o identifikovali u zro k em ocija jer nisu shvatili da njihov o su m n jičen i m ože da o seća te em ocije koje su oni ta č n o identifikovali, bez obzira na to da li je kriv ili nevin. Baš kao što D ezd em o n a nije bila p o tre se n a zato što je izgubila lju ­ bavnika, k od A n d erso n a, sram o ta, krivica i stra h n isu bili u vezi sa ubistvom , već sa d ru g im stvarim a. Kao i O telo, ispitivači su p o sta ­ li žrtve sopstv en ih p re d u b e đ e n ja u vezi sa o su m n jičen im . Ni oni nisu m ogli da p o d n e su čin jen icu d a su n esig u rn i u to da li o su m ­ njičeni laže ili ne. Igrom slučaja, ispitivači su im ali inform aciju, detalje o o ru žju kojim je p o č in je n zločin, koje bi znao sam o k ri­ vac, a nik ak o i n ev in a osoba. Č injenica da A n d e rso n na poligrafu nije reagovao na p itan ja o n o ž u treb alo je da ukaže o p e ra to ru da je A n d erso n m o žd a nevin. U m esto što je p o n o v io test tri puta, o p e ra to r je treb alo da n ap rav i „test znan ja o krivici“, u kom e bi koristio inform acije koje je m o g ao da zna sam o pravi počinitelj. H am rak , varalica, i A n d erso n , o p tu žen za ubistvo, daju nam p r i­ m er za dve vrste grešaka koje se javljaju p ri p o k ušaju da uhvatim o k rim in alce koji lažu. P ri ispitivanju, ili to k o m poligrafskog testa, H am rak verov atno ne bi p o k azao znake em o cio n aln o g uzbuđenja i delovao bi kao sasvim n ev in čovek. P ostupak provere da li neko laže pokazao n am je zašto tako iskusan, pro fesio n aln i lažov ili p si­ ho p ata retko greši kada laže. H a m ra k je p rim e r osobe čijoj bi se laži verovalo. A n d erso n u kazuje na u pravo s u p ro ta n problem . O n je bio nevin, ali su, zbog svih razloga koje sm o objasnili, ispitivači pro cen iii da je kriv - što je greška je r ne v e ru jem o o nom e koji govori istinu.

238

Laganje

M oja n a m e ra u analizi ova dva slučaja nije da tv rd im kako poligrafsko ispitivanje ili korišćenje ek spresivnih znakova prevare treba da se p ro te ra iz p o stu p k a ispitivanja o su m n jič en ih za krivič­ na dela. Č ak i k ad a b ism o to želeli, ne p o sto ji način da sprečim o ljude da d o n o se zaključke n a o sn o v u b ih ejv io raln ih znakova v a­ ranja. Svako o d nas p ristra sn o tu m ači p o n ašan je svakog drugog, delim ičn o n a o sn o v u ekspresivnog p o n ašan ja tog d rugog. Takvo po n ašan je p re n o si utiske ne sam o o to m e da li neko govori isti­ nu, već i o m n o g o čem u 'd ru g o m . E kspresivno p o n ašan je je glavni izvor n aših u tisak a o to m e da li se neko prijateljski pon aša, da li je o tv o ren , d o m in a n ta n , priv lačan ili m u se neko d o p ada, da li je in telig en tan , zainteresovan, da li pok azu je razum evanje za ono što m u se govori, itd. O b ičn o se takvi u tisci stvaraju nevoljno, p ri čem u osoba koja ih g rad i nije svesna da ih d o n o si na osn o v u k o n ­ k re tn o g b ih ejv io raln o g znaka. U šestom poglavlju sam objasnio zašto v eru jem da su greške m an je v ero v atn e ako se takve p rocene don o se na eksplicitniji n ačin . A ko je čovek svestan u zroka sopstvenih utisak a, ako zna pravila koja p ra ti d o k in te rp re tira sp ec i­ fične vidove p o n ašan ja, o n d a je verovatnije da će biti u stanju da se ispravi. N aše p ro cen e su o n d a p o d lo ž n ije preispitivanju, bilo da to rad e kolege, osoba koju p ro cen ju jem o , ili m i sam i tako što kroz iskustvo učim o koje su naše p ro c e n e obično tačne, a koje pogrešne. Policijska o b u k a u g lav n o m ne stavlja naglasak n a bihejvioralne znake varanja. P retp o stav ljam da je d a n detektiv obično nije p o tp u n o svestan o d ak le m u osećaj d a je jed an njegov o su m ­ njičeni kriv, a d ru g i nevin. I m a d a d an as o b u ka nek ih o p erato ra na poligrafu ipak ukazuje na značaj n ev e rb a ln ih znakova prevare, njihove inform acije o to m e koji su to b ih ejv io raln i znaci varanja su zastarele ili n ep o tk re p lje n e d o k azim a, a p ri to m e se prem alo pažnje p rid aje p itan ju kada će ti znaci b iti b esk o risn i ili će navesti na p o g rešan trag. N ije m oguće zab ran iti u p o tre b u b ih e jv io ra ln ih znakova u is­ pitivanjim a p o v o d o m k riv ičn ih delà, a ja nisam siguran da bi, kada b ism o to i m ogli da u ra d im o , tim e došli do veće pravde. Kod prevara o zločinim a sa s m rto n o s n im ish o d o m , gde bi osoba koja govori istin u m ogla da b u d e n ep ra v e d n o poslata u zatvor ili p o ­

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e

239

gubljena, a lažljivi ubica p u šten na slo b o d u , p rav n i sistem treba na svaki način da pok u ša da otkrije istinu. U m esto toga, m oja teza je da naš proces tu m ačen ja tih znakova tre b a da bu d e svesniji, eksplicitniji i obazriviji. N aglasio sam koliki je p o tencijal da se tu pogreši i kako lovac n a laž, n a k o n što ra z m o tri svako od p itanja na m ojoj listi za laganje (tabela 4 u d o d a tk u ), m ože p ro cen iti kolike su šanse da upravo otk riv a laž ili sluša istinu. V erujem da bi obuka kako da se p rim ete znaci varanja, kako da se spo zn aju o p asn o sti i p re d u z m u m ere p re d o stro ž n o sti, kao i angažovanje u proveri da li neko laže, učinili detektive precizn ijim , tako da bi se sm anjile obe vrste grešaka: kako o n ih k o d kojih se v eruje lažovu, tako i o n ih k o d kojih se ne veru je o sobi koja govori istinu. N o, da bism o saznali da li sam u p rav u m o rali b ism o obaviti istraživanje n a te ­ ren u , gde b ism o p o sm atrali policijske ispitivače i o sum njičene za krivična dela. Jednom je započeto takvo istraživanje i rezultati su obećavali, no, nažalost, stu d ija nije dovedena do kraja.8 K ada se suprotstavljene vođe svetskih država sretn u za vrem e neke m e đ u n a ro d n e krize p rev ara m ože da im a m n o g o sm rto n o snije posledice nego k o d policijske istrage, a uočavanje te p re v a­ re m ože da b ude opasnije i teže. G ubici zbog p o grešne procene - k ad a se ne veruje u istin u ili k ad a se v eruje u laž - u takvoj situaciji su m n o g o veći nego čak i kod kukavičkih razbojničkih prevara. Jedva da je n ekoliko politikologa pisalo o značaju laganja i otk riv an ja prevare to k o m ličn ih susreta šefova država ili visokih zvaničnika. A lek san d ar G rot kaže: „Z ad atak da se in tu itiv n o p ro ­ cene stav, nam ere i isk ren o st dru g e stran e od ključnog je značaja p ri v o đ en ju p o litik e.“9 D ok v ođa neke nacije m ožda ne želi da stek n e rep u taciju b ezo čn o g lažova, po recim a R oberta D žervisa, to m ože da b u d e cena koju v red i p latiti „ ... o n d a kada u spešna p re ­ vara p ru ž i to m zv an ičn ik u m o g u ćn o st da p ro m e n i od n o se m oći u m e đ u n a ro d n o m p o retk u . Jer, ako u p o tre b a laži m ože da p o m ogne jed n o j državi da stekne d o m in a n tn u poziciju u svetu, on d a neće biti toliko važno što tu držav u p ra ti reputacija da je lažljiva“.1" H en ri K isindžer se izgleda ne slaže sa ovim , bu d u ći da naglaša­ va kako laganje i p rev ara n isu m u d ri postupci: „Sam o ro m an tičari m isle da će m oći da stek n u p revagu u preg o vorim a koristeći se

240

Laganje

trik o v im a ... za d ip lo m atu p rev ara nije p u t ka m u d ro sti, već ka p ro p asti. Pošto dip lo m ata uvek m o ra da održava ko n tak te sa istim osobam a o n će se takvim p o n ašan jem izvući, u najboljem slučaju, jed n o m , a i ta d a p o cen u (trajn o g ) zah lađ en ja o d n o sa “.11 M ožda dip lo m ata sm e da p rizn a koliki je značaj prevare tek p o što se penzioniše, a n ik ak o nisam sig u ran da je to još uvek slučaj sa Kisindžerom . U svakom slučaju, njegov opis so p stv en ih d ip lom atskih m isija p u n je p rim e ra toga kako je baš o n učestvovao u onom e što ja zovem p rik riv an je ili p o lu p rik riv an je, kao i m n o g ih d ru g ih p rim e ra u k o jim a se p itao da li njegovi sagovornici p rikrivaju ili otv o ren o falsifikuju činjenice. Staljin je rekao bez ikakvog okolišanja: „Reči je d n o g d ip lo m a­ te ne sm eju da im aju bilo kakve veze sa o n im što rad i - inače, kakva bi to bila diplom atija? ... D o b re reči služe da p rik riju loša dela. Iskrena diplom atija m o g u ća je koliko i suva vo d a ili gvozde­ n o d rv o “.12 O vo je očig led n o p reviše ek strem n a izjava. Ponekad d ip lo m ate ipak govore istinu, ali svakako ne uvek, a retko ukoliko bi istina ugrozila njihove n acio n aln e interese. K ada n em a sum nje da sam o je d n a vrsta politike m o že da p o m o g n e in teresim a neke nacije, i k ad a d ruge nacije znaju šta m o g u da očekuju, neće biti p o tre b n o da d ip lo m ata laže, pa o n v ero v atn o to neće ni pokušati je r bi laž p ro sto bila očigledna. N o, stvari su često dvosm islenije. Jedna nacija veruje kako d ru g a nacija želi da d o đ e do dobiti kroz tajne radnje, varanje ili kroz n eisk ren e izjave, čak i po cenu da se ti n ep o šten i p o stu p ci kasnije o tk riju . Tada nije dovoljno sam o da p ro cen im o koji su n acio n aln i in teresi d ru g e strane, n iti da sluša­ m o šta nacija kojoj ne v eru jem o govori, ili da gledam o šta radi. N acija za koju su m n jam o da p okušava da nas p rev ari tvrdiće da govori istinu, jed n ak o kao i o n a kojoj zaista treb a verovati. D žervis prim ećuje: „Bez o bzira na to da li n am erav aju da nas prevare ili ne [povodom zabrane n u k le a rn ih p ro b a], Rusi će p o k ušati da deluju iskreno. I iskren čovek i lažov će odg o v oriti p o tv rd n o kada ih pitate da li će vam reći istin u .“13 Z ato nije čudo da vlade traže n ačin da o tk riju laži svojih p ro ­ tivnika. M eđ u n a ro d n e p revare se m o g u javiti u velikom b ro ju r a ­ zličitih situacija, p ri čem u o n e služe sasvim različitim n a cio n a l­

K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e

241

n im ciljevim a. Jedan kontek st, koji sm o već p o m en u li, jeste kada se šefovi država, ili visoki zvaničnici koji n astu p aju u njihovo im e, sretn u u poku šaju da reše n eku m e đ u n a ro d n u krizu. Svaka strana će m o ž d a p o k u šati da blefira, da iznese p o n u d e koje n isu konačne, ali da ih prikaže kao da jesu, ne dozvoljavajući da se p rep oznaju njene prave nam ere. P o v rem en o će svaka o d stran a želeti da bude sig u rn a kako njeni p ro tiv n ici tačn o shvataju da p retn je nisu blef, da su neke p o n u d e zaista kon ačn e, da posto ji n a m era da se ono što je rečen o i realizuje. Kod laganja ili lova n a laž tak o đ e je b itn a sp o so b n o st da prik rijem o ili o tk rijem o iz n e n a d n i n apad. P olitikolog M ajki H endl o p i­ sao je je d a n skorašnji p rim e r: „D o 2. ju n a [1967] izraelskoj vladi je p o sta lo jasn o da je rat neizbežan. P ro b lem je bio kako da k ren u u u spešan iz n en ad an n a p a d u situaciji u kojoj su obe strane bile p o tp u n o m obilizovane i sp re m n e na sukob. K ao deo plan a za prevaru, k ojom se želela sak riti n a m e ra Izraela d a k rene u rat, D ajan [izraelski m in ista r o d b ran e] je 2. ju n a rekao je d n o m britan sk o m n o v in a ru da je i p re ra n o i p rek asn o da Izrael k ren e u rat. Ponovio je ovu izjavu na jed n o j konferen ciji za štam p u 3. ju n a .“14 Prem da ovo nije bilo je d in o sred stv o k ojim je Izrael p rev ario svoje p ro ­ tivnike, D ajanova vešta laž bila je značajn a za u sp ešn o izveden iz n en a d a n n ap ad koji je ova zem lja p red u zela 5. ju n a. Još je d n a vrsta p revare je o n a k ojom p o k u šav am o da slažem o pro tiv n ik a u vezi sa n ašo m v o jn o m snagom . A naliza B artona Velija, u kojoj se p rikazuje n em ačk o tajn o n ao ru žav anje od 1919. do 1939, daje n a m b ro jn e p rim e re kako su N em ci u sp ešn o p rim enjivali tu taktiku. ... A vgusla 1938, d o k se k riza oko Č ehoslovačke p o d H itlerovim pritisk o m usijavala, [nem ački v a zd u h o p lo v n i m aršal] H e rm a n G erin g pozvao je vođe fran c u sk o g v a zđ u h o p lo v sta da izvrše inspekciju Luftvafea. G eneral Ž o sef V ilem in, šef G en eralštab a vazduho p lo v stv a, o d m a h je p rih v a tio ... [N e­ m ački general E rn st U det] povezao je V ilem ina svojim ličn im a v io n o m ... T okom leta, U det je u sp o rio svoj avion gotovo do tre n u tk a p ro p a d an ja, a to je bio tre n u ta k koji je p re th o d n o brižljivo isp la n ira o ... kako bi p ostigao efekat pred svojim p o se tio c em . Iznenada, p o re d njih je p u n o m brzin o m p ro leteo je d a n hajnkel H e-100, zatutnjavši i ostavivši v rtlo g iza sebe. O ba aviona su sletela, posle čega su N em ci poveli z ap a n je n o g francuskog ge­

242

Laganje

nerala u in sp e k ciju ... „Recite m i, U đ e t“, p itao je [nem ački general] M ilh uob ičajen im to n o m , koji je p re th o d n o dogovoren, „kako n a p red u jem o sa m aso v n o m p ro izv o d n jo m ? “ U det je, p o scenariju, odgovorio: „О, d ru g a se­ rija je već sp re m n a, a treća će b iti gotova u ro k u o d dve n edelje.“ V ilem in je izgledao ra zo č ara n o i izleteo se p re d M ilh o m da je „razbijen“. ... F rancuska v azd u h o p lo v n a delegacija v ratila se u Pariz sa d efetističkom p o ru k o m da je Luftvafe nep o b ed iv .15 •

A vion H e-100, čija je b rz in a usled ovog trik a izgledala zn atn o veća o d stvarne, bio je jed an od u k u p n o tri aviona tog tip a koji su ikad a napravljeni. O vakvo blefiranje, u k o m e se stvarao utisak nep o b ed iv e v azd u šn e sile, „ ... p o stalo je važan sastavni deo H itlerovih d ip lo m atsk ih preg o v o ra koji su doveli do b riljan tn o g niza pobeda; p o litik a p o p u štan ja d elim ičn o se zasnivala n a stra h u od Luftvafea“.16 I d o k m e đ u n a ro d n e p revare ne zahtevaju uvek lični kontakt izm eđu lažova i o noga koji će biti prev aren (one se m o g u postići i kam uflažom , lažn im obaveštajn im izveštajim a, itd.), ovakve priče po kazuju da im a situacija gde se laž izgovara licem u lice. Tada se ne m ože k o ristiti p o lig ra f ili bilo koja d ru g a invazivna naprava koja zahteva sarad n ju su p ro tn e stran e i pristajanje da se njegova isk ren o st proveri. Tako se u p o sled n jih d eset g o d in a interesovanje po m erilo ka to m e da li m o žem o k o ristiti rezultate n a u č n ih p ro u ­ čavanja b ih ejv io raln ih znakova prevare. U uvo du sam objasnio da m i se, k ad a sam se sreo sa zv an ičn icim a naše vlade, kao i zvaničnicim a d ru g ih vlada, činilo da ih m o ja u p o zo ren ja o tom e koje su sve o p asn o sti ovog p o stu p k a n isu im p resio n irala. Jedan od m ojih m otiva d a n ap išem ovu k n jig u jeste da p o n o vo istaknem koliko treb a biti oprezan, kao i da izn esem svoje stavove široj publici a ne sam o to m uskom k ru g u zv an ičn ik a sa kojim a sam se konsultovao. Kao i kod p revara u k riv ič n im delim a, izb or nije lak. Ponekad bihejv io raln i znaci prevare m o g u d a n a m p o m o g n u da otkrijem o da li šef države ili njegov p o rtp a ro l lažu. P ro b lem je da shvatim o kada će to biti m oguće, a kada ne, kao i kada lideri m o g u da pogreše usled p ro cen e da n eko laže (bilo njihove sopstvene, bilo one koju im daju eksperti).

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e

243

V ratim o se p rim e ru koji sam izneo na p o č e tk u ove knjige, situ ­ aciji k ad a se Č em b erlen p rv i p u t sreo sa H itlerom , 15. septem bra 1938, p e tn a e st d an a p re M in h en sk e k o n ferencije.” H itler je želeo d a u b ed i Č em b erlen a da ne p lan ira rat p ro tiv cele Evrope, već da sam o želi da reši p ro b lem su d etsk ih N em aca u Č ehoslovačkoj. A ko se B ritanija složi sa njegovim p lan o m - p leb iscitarn im izjaš­ njavanjem stano v n ištv a u o n im delovim a Č ehoslovačke u kojim a v ećinu čine sudetski N em ci, i ako ljudi za to glasaju, ove oblasti će se p rip o jiti N em ačkoj - o n d a H itler neće započeti rat. U tajnosti, H itler je već o dlučio da zarati. M obilisao je svoju vojsku za nap ad n a Č ehoslovačku 1. o k to b ra, a njegovi osvajački planovi tu nisu prestajali. Setim o se m o g ranijeg citata iz Č em berlenovog pism a sestri posle p rv o g su sreta sa H itlerom : „ ... [H itler] je čovek na koga m o žem o da se o slo n im o k ad a da reč“.17 O dgovarajući na k ri­ tike opo zicio n e L aburističke partije, Č em b erlen je opisao H itlera kao „izu zetn o biće“, „čoveka koji će se p okazati zn atn o boljim od onoga što govori“.18 N edelju d an a kasnije Č em b erlen se p o d ru g i p u t sastao sa H i­ tlero m u G odezbergu. H itler je sada izneo nove zahteve - nem ačke tru p e m o raju o d m a h o k u p irati krajeve u kojim a žive sudetski N em ci, plebiscit će se o d rž a ti posle toga, a ne pre toga, a tada je tražio i veće te rito rije nego p re th o d n o g puta. Posle ovoga, u p o ­ kušaju da u b ed i svoj k ab in et da prihvati ove zahteve, Č em berlen je rekao: „D a b ism o shvatili p o stu p k e ljudi m o ram o da razu m em o njihove m otive i v id im o kako njihov u m ra d i... G o sp o d in H itler je im ao su žen u svest i d ra m a tič n e p re d ra su d e oko n ek ih pitanja, ali o n ne bi n a m e rn o p rev ario čoveka koga poštuje i s kim je već neko vrem e pregovarao, a o n je bio siguran da g o sp o d in H itler sada im a izvesno p o što v an je p rem a njem u. K ada je gosp o d in H i­ tler rekao da n ešto n am erav a da uradi, bilo je izvesno da će to i u ra d iti“.19 N akon ovog citiran ja Č em berlenovih reči, Telford Tejlor pita: „D a li je H itler zaista tako p o tp u n o p revario Č em berlena, ili je Č em b erlen varao svoje kolege kako bi ih p rid o b io da prihvate H itlerove zahteve?“21’ P retp o stav im o , kao Tejlor, da je Č em berlen 4 D u g u je m zah v aln o st T elfordu T ejloru n a njegovoj knjizi M in h e n (M u n ic h ) (videti fu s n o ­ te) iz koje sam d o b io in fo rm acije о Č em b erien u i H itleru . Takođe sam zahvalan g. Tejloru što je p ro v erio ta č n o st m o je in te rp reta c ije i n ačin n a koji sam u p o tre b io njegov m aterijal.

244

Laganje

istinski verovao H itleru , m ak ar tokom njihovog prvog susreta u B erh tesg ad en u .' Ovaj v eo m a veliki ulog m o g ao je da n a te ra H itlera da se uplaši od toga da će ga pro zreti, n o to se verovatno nije desilo. Im ao je žrtv u koja je bila voljna da je prevare. H itler je znao da će, ako Č em b erlen otk rije da ga o n laže, p rem ijer Velike B ritanije shvatiti da je njegova popustljiva p o litik a u o d n o su na H itlera neuspešna. U to vrem e, popuštanje usled zastrašivanja nije bila sram n a, već poželjna politika; značenje p o ru k e se, ipak, p ro m en ilo nekoliko nedelja kasnije, kada je H itlero v iz n e n a d n i n a p ad pokazao da je Č em b erlen bio prevaren. H itler je bio sasvim o d lučan da silom zauzm e celu E vropu. D a je H itle ru m oglo da se veruje, da je on poštovao dogovor, Č em b erlen a bi hvalili širom sveta kao čoveka koji je spasio E vropu o d rata. Č em b erlen je zato želeo da veruje H itleru , a H itler je to znao. Još je d a n činilac koji je sm anjio H itle­ rov stra h da ga ne uhvate bio je taj što je on tačno znao kada će da slaže i šta u to m tre n u tk u treb a da kaže, tako da je m ogao da se p rip re m i i provežba o n o što će reći. N ije p o stojao razlog da se H itler oseća k rivim ili da ga b u d e sram o ta zbog ove prevare - on je sm atrao da je prev ariti B ritance častan čin, koji zahteva njegova uloga i njegovo viđenje istorije. N isu sam o ohole vođe, kakav je bio H itler, sp o so b n e da ne osećaju stid ili krivicu zato što lažu svoje protivnike. Po m išljenju m n o g ih političkih analitičara, u m e đ u n a ro d n o j d ip lom atiji treb a da očekujem o laži - je d in o p ita ­ nje je kada te laži ne služe nečijim n acio n a ln im interesim a. Jedina em ocija koju je H itler osećao i koja je m ogla da p ro c u ri bila je rad o st zbog u sp ešn o g varanja. N avodno, H itler je uživao u svojoj spo so b n o sti da prev ari Engleze, a p risu stv o d ru g ih N em aca, koji su p o sm atrali ovu u sp ešn u p red stav u , m oglo je povećati H itlerovo uzb u đ en je i uživanje zbog v aran ja N evila Č em berlena. N o, H ilter je bio veom a vešt lažov i izgleda da je u m eo sprečiti da bilo kakva osećanja izađ u na površinu. * D o k svi izveštaji ljudi koji su učestvovali u o v im d o g a đ ajim a u to v re m e n av o d e n a ovakav zaključak, p o sto ji i je d a n izuzetak. Izveštaj koji je D ž o ze f K enedi p o d n e o V ašingtonu u vezi sa ovim sasta n k o m n a v o d i da je „ Č e m b e rle n izašao sa sasta n k a sa p rič o m da m u se H itle r n im alo ne d o p a d a ... O n je o k ru ta n , b a h at, im a težak p o g led i... p rim e n ić e p o tp u n o n e m ilo srd n e m e to d e u p o k u šaju d a o stv ari svoj cilj“ (Taylor, M u n ich , str. 752).

K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e

245

K ada lažov i osoba koja je o d a b ra n a da b u d e prev aren a dolaze iz različitih k u ltu ra i ne govore istim jezikom - otkrivanje prevare je još teže, iz m n o g o razloga.' Č ak i da je H itler pravio greške, a da Č em b erlen nije bio voljna žrtva, Č em b erlen bi im ao poteškoća da zapazi te greške. Jedan od razloga je to što su razgovarali uz po m o ć prevodilaca. O vo lažovu daje dve p re d n o sti u o d n o su na d irektan razgovor. Ako n apravi v erbalne greške, om aške, predugačke p a u ­ ze, greške u govoru - p revodilac ih m ože p rik riti. Takođe, proces sim u ltan o g p rev o đ en ja daje g o vorniku v rem en a da, do k se svaka fraza p revodi, razm isli o to m e kako će ta č n o form ulisati sledeći deo svoje laži. Č ak i ako slušalac razu m e jezik svog sagovornika, a nije u p itan ju njegov m atern ji jezik, slušalac v erovatno neće uspeti da registruje fine elem ente u n ač in u izlaganja i izb o ru reči koje bi m ogle da posluže kao znaci varanja. N acionalne i k u ltu ro lo šk e razlike tak o đ e m o g u otežati in te r­ p retaciju v okalnih, facijalnih i telesn ih znakova varanja na još kom plikovaniji i zam ršen iji n ačin. Svaka k u ltu ra im a svoja p ro ­ p isan a pravila, koja, d o o d re đ e n e m ere, o d re đ u ju kojom brzin o m , visinom i in to n acijo m treb a govoriti, kao i to kako treb a koristiti ru k e i lice da bi se ilustrovalo o no o čem u govorim o. Facijalni i vokalni znaci em ocija tak o đ e su p o d uticajem onoga što sam u p eto m poglavlju nazvao pravila ispoljavanja. O na dik tiraju način na koji k o n tro lišem o em o cio n aln u ekspresiju i tak o đ e se razlikuju o d k u ltu re do kultu re. A ko lovac na laži n e zna za te razlike i ne uzm e ih izričito u obzir, veća je verovatnoća da će pog rešn o p ro ­ tu m a č iti sve te vidove p o n ašan ja, praveći grešku da veruje laži ili grešku da ne veruje istini. N eki obaveštajac bi sada m ogao da se zapita, uzim ajući u obzir m o ju analizu preg o v o ra izm eđ u H itlera i Č em b erlen a, da li je ta ­ kvih analiza bilo u v rem e k ad a se to dešavalo. A ko je ovakva a n a ­ liza m og u ća tek m n o g o g o d in a kasnije, kada na p o v ršin u izađu činjenice za koje se n ajpre nije znalo, p o stu p ak provere da li neko laže ne bi im ao p rak tičn o g značaja za pregovarače i njihove savet* G ro t je p o m e n u o ovaj p ro b le m , ali n ije o b jasn io k ad a i zašto d o njega dolazi: lični utisci [vođa] će v e ro v a tn o d a ih n a v ed u n a p o g re ša n trag, p ro p o rc io n a ln o povećanju p o litičk ih , id eo lo šk ih , so cijaln ih i k u ltu rn ih b arijera iz m e đ u sag o v o rn ik a“ (G ro th ,„ In te lli­ gence A spects“, str. 848, v id eti fu sn o te).

246

Laganje

nike o n d a k ad a im je p o tre b n a k o n k re tn a p om oć. Pošto sam p ro ­ učio lite ra tu ru , zaključujem da su m noge činjenice do kojih sam došao bile očigledne i 1938, m ak ar nekim a. Č em b erlen je toliko m n o g o stavljao na kocku želeći da veruje H itleru, pa je trebalo, ako ne on, da d ru g i shvate kako bi p rem ijer m o ra o biti oprezniji kad p ro cen ju je da li H itler govori istinu. N avodno, Č em berlen se osećao su p e rio rn im u o d n o su n a svoje kolege političare, gledao ih je sa visine,21 tako da je m oguće da ne bi p rihvatio takvo u p o ­ zorenje. H itlerova o d lu k a da laže Engleze bila je u čv ršćena pre sastanka u B erhtesgadenu. Č em b erlen čak nije m o rao ni da p ro č ita M ajn k a m p fi p o v eru je u ono što je H itler rekao u toj knjizi. Već je bilo dovoljno p rjm e ra , p o p u t tajn o g k ršenja an g lo -am eričkog p o m o r­ skog p ak ta ili laži u vezi sa o n im što nam erava da u ra d i u A ustriji. Pre nego što se sastao sa H itlero m , Č em b erlen je jav n o iskazao su m n ju da H itler m o žd a laže i u vezi sa Č ehoslovačkom , čim e p r i­ kriva svoj p lan da osvoji celu E vropu.22 Bilo je p o zn ato da se H itler i ran ije p o k azao kao sp o so b an lažov, ne sam o u vidu diplom atskih i vojničkih m anevara, već i kod k o n tak ta licem u lice sa žrtvom . Bio je u stan ju da sm enjuje šarm i bes i u m eo je vrlo um ešn o da im p resio n ira ili zastraši, da su zd rži ili falsifikuje svoja osećanja i planove. E k sp erti iz oblasti p o litičk ih n a u k a i istorije, specijalisti za englesko-nem ačke o d n o se to k o m 1938, trebalo bi da m o g u p ro cen iti da li sam u p ravu kada sm atram da se i tad a znalo dovoljno da bi se o dgovorilo na p itan ja iz m oje k o n tro ln e liste o laganju (videti do d atak ). N e v erujem da bi p o stu p a k provere laži u ono vrem e m ogao sa sig u rn o šću p red v id eti da će H itler slagati. No, m ogao je da predvidi m alu v ero v atn o ću da će Č em b erlen p re z re ti H itlera ukoliko se ovaj, ipak, odlu či na laž. Im a još lekcija o laganju koje m o žem o n au čiti iz sastan k a izm eđ u H itlera i Č em b erlen a, no njih ćem o najbolje objasniti n a k o n što analiziram o još je d a n p rim e r u kom e je na o snovu b ih ejv io raln ih znakova m oglo da se ustanovi kako neki n acio n aln i lid er laže. Tokom kubanske k rize oko projektila, dva dana pre sa sta n ­ ka izm eđ u p red sed n ik a D žona E K enedija i sovjetskog m in istra

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e

247

sp o ljn ih poslova A n d reja G ro m ik a ’, u u to rak , 14. o k tobra 1962, M ak d žo rd ž B andi je obavestio p re d se d n ik a K enedija da je izvi­ đački let aviona U2 izn ad Kube o tk rio n eo b o rive dokaze da S o­ vjetski Savez gom ila rakete n a Kubi. I ranije je bilo glasina da se to dešava, a p o što su se bližili nov em b arsk i izbori, po rečim a politikologa G rejam a A lisona, H ru ščo v je „uverio pred sed n ik a, najdirek tn ijim i ličnim kan alim a, da razu m e K enedijev problem kod kuće i da neće u ra d iti n išta da iskom plikuje situaciju. K onkretno, H ru ščo v je svečano obećao p re d se d n ik u da Sovjetski Savez neće ra sp o re d iti p ro jektile n a K ubi“.23 Po rečim a A rtu ra Šlezingera, Kenedi „se razb esn eo “,24 ali „ ... p rem d a je bio ljut zbog H ruščovljeve odluke da ga p r e v a r i,... p rim io je vesti m irn o ,n o sa izn en ađ en im izrazom n a licu“ (opis T eo d o ra S o ren sen a).25 Po rečim a R oberta K enedija, „ ... d o k su n am p red stav n ici CIA tog ju tra pokazivali fotografije iz U 2 a v io n a ... shvatili sm o da su sve to bile laži, cela p riča je sačinjena o d gigantskih laži“.26 G lavni p red sednikovi savetnici tog d an a su se sastali kako bi ra z m o trili koje korake vlada treb a da p red u zm e. P re d se d n ik je o d lu čio da „ ... ne treba da se jav n o iznosi da zn am o kako Rusi gom ilaju p rojektile na Kubi, sve d o k ne o d lu čim o koje ćem o rad n je p red u zeti i te rad n je b u d u sa ­ svim p rip re m lje n e ... B ezb ed n o st je bila o d k ljučnog značaja pa je p re d se d n ik čvrsto n a re d io da - b ar je d n o m u istoriji V ašingtona - n ijed n a inform acija ne sm e da p ro c u ri iz Bele kuće“ (R odžer H ilsm an, tad a član Stejt d e p a rtm e n ta ).27 D va d an a kasnije, u četv rtak , 16. o k to b ra, do k su njegovi savetnici još uvek raspravljali kakav kurs zem lja treb a da zauzm e, p re d se d n ik K enedi se video sa G ro m ik o m . „G rom iko je bio u Sje­ d in jen im A m eričk im D ržavam a više od nedelju dana, ali n ijed an am erički zv aničnik nije zn ao tačn o z a što ... T ražio je prijem u Beloj kući. Z ahtev je došao gotovo u isto vrem e kada su se pojavili i dokazi iz aviona U2. D a li su Rusi m o žd a videli avion U2? D a li su želeli da razgovaraju sa K enedijem kako bi ispipali njego­ vu reakciju? D a li su hteli da iskoriste te razgovore da in fo rm išu V ašington kako H ru ščo v od ovog tre n u tk a izlazi u javnost u vezi * Z ah v alju jem G rejam u A liso n u što je p ro v e rio ta č n o st m o je in terp retacije su sreta iz m e đ u K enedija i G rom ika. M oj opis je ta k o đ e proverila i o so b a koja je bila u K enedijevoj a d m in ­ istraciji i koja je u to v rem e b ila u b liskom k o n ta k tu sa svim ak terim a ovog događaja.

248

Laganje

sa p ro jek tilim a, čim e bi o tk rio da vrši d ržavni u d a r na p ragu Sje­ din jen ih A m eričk ih D ržava, p a očekuje reakciju?“28 K enedi „ ...j e bio sve zab rin u tiji kako se sastan ak približavao, ali je u sp eo da se nasm eši k ad a je dočekao G rom ika i [A natolija] D o b rin jin a [so­ vjetskog am basad o ra] u svojoj k ancelariji“ (S o rensen).29 Pošto još nije bio sp rem an da reaguje, K enedi je sm atrao da je važno da p red G ro m ik o m p rik rije da zna za projektile, kako Sovjetim a ne bi dao još veću p re d n o st.' S astanak je počeo u p et po p o d n e i trajao do sedam i petnaest. D ržavni se k re ta r D in Rask, Luelin T om son (bivši am erički am b a­ sad o r u S ovjetskom Savezu) i M a rtin H ild eb ran d (d irek to r K an­ celarije za poslove sa N em ačk o m ), p o sm atrali su i slušali razgovor sa je d n e strane, dok su D o b rin jin , V lad im ir S em en o r (sovjetski zam en ik m in istra spoljnih poslova) i jed an treći ru sk i zvaničnik po sm atrali sa d ruge strane. T akođe su bili p risu tn i i prevodioci obe strane. „K enedi je sedeo u svojoj stolici za ljuljanje i bio je o k re n u t licem kam in u , G ro m ik o je bio sa njegove desne stran e u jed n o j o d b ež sofa. Ušli su k a m e rm a n i, napravili snim ke za b u d u ­ će n araštaje (videti fotografiju) i zatim izašli. Rus se naslo n io na p ru g a sti ja stu k i počeo da g o v o ri.. .“3" N ak o n što je dugo ra z m a trao situaciju u B erlinu, G rom iko je k o n ačn o počeo da govori o Kubi. Po recim a R o b erta K enedija, „G rom iko je rekao da želi da apeluje na Sjedinjene A m eričke Države i p red sed n ik a K enedija, u im e p rem ijera H ruščova i So­ vjetskog Saveza, da sm anji ten zije koje postoje u vezi sa K ubom . P red sed n ik K enedi je slušao, zap an jen , ali tak o đ e i sa o d ređ e n im divljenjem zbog h rab ro sti sa k o jo m je G ro m ik o n a s tu p io ... [p red ­ sed n ik je govorio] ... odlu čn o , ali u z veliki tru d da se suzdrži, im a ­ jući u vidu ovakvu p ro v o k a c iju ...“31 N o v in ar Eli Abel u vezi sa ovim kaže: „P red sed n ik je G ro m ik u d ao ja sn u prilik u da sasvim razjasni stvari, tako što se nekoliko p u ta pozvao na uveravanja H ruščova i D o b rin jin a da p ro jek tili na Kubi nisu bili n išta drugo do p rotivavionske ra k e te ... G ro m ik o je tvrdoglavo ponavljao ta * U ovoj tačk i m o ji različiti izvori se n e slažu. D o k S o ren sen kaže da K enedi nije im ao nikakve su m n je d a tre b a d a p rev ari G ro m ik a, Eli A bel (Elie A bel, The M issile Crisis, str. 63, v. fu sn o te ) kaže d a je o d m a h p osle s asta n k a K en ed i p ita o R aska i T o m so n a da lije p ogrešio što n ije rek ao G ro m ik u istinu.

K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e

249

stara uveravanja, za koja je K enedi sada znao da su lažna. K enedi ga nije suočio sa č in jen icam a.“32 K enedi je „zadržao n ep ro b o jn i z id ... N ije davao znake n ap eto sti ili b esa“ (S o rensen).33

Sede sleva nadesno: A natolij D obrinjin, A ndrej Gromiko, D žon F. Kenedi

G rom iko je bio „ n eo b ičn o rasp o lo žen “ (A bel)34 kada je n a p u ­ stio Belu kuću. N o v in ari su ga pitali o čem u je bilo reći na sa­ stanku. „G ro m ik o im se nasm ešio, očito u d o b ro m raspoloženju i rekao im da su razgovori bili ‘k orisni, vrlo k o risn i’.“35 R obert Kenedi piše: „D ošao sam u Belu k uću n e p o sred n o nakon što je G ro m ik o izašao. M ože se reći da je p re d se d n ik Sjedinjenih A m e ­ ričkih D ržava bio vrlo n ezadovoljan p o n ašanjem zvaničnika So-

250

Laganje

vjetskog Saveza.“36 „U m irao sam od želje da m u p red o čim dokaze koje im a m o “, rekao je K enedi, kako piše p o litikolog D ejvid Decer.37 U svojoj kancelariji K enedi je objašnjavao R o b ertu Lovetu i M ak d žo rd žu Bandiju, koji su u m e đ u v rem en u došli: „U ovoj istoj sobi, pre jed v a deset m in u ta, G rom iko je ispričao više ogoljenih laži nego što sam ja ikada čuo za tako k ratk o vrem e. Sve vrem e d o k je p o ric a o ... im ao sam slike, snim ljene sa m ale visine, u cen ­ tralnoj fioci svog rad n o g stola i bio sam u o g ro m n o m iskušenju da m u ih p o k ažem “.38 R azm o trim o p rv o a m b asad o ra D ob rin jin a. O n je verovatno bio je d in i o d svih p risu tn ih koji nije lagao. R obert K enedi je m i­ slio da su Sovjeti slagali D o b rin jin a je r n isu verovali u njegovu sp o so b n o st da d o b ro laže, tako da je D o b rin jin, na osnovu svojih inform acija, govorio istin u k ad a je u ran ijim sastan cim a sa Rob e rto m K enedijem p o ricao da se na Kubi rasp o re đ u ju bilo kakvi projektili.' N e bi bilo n e o b ičn o da jed n o g am b asad o ra sopstvena vlad a d rži u n ezn an ju sa tak v im ciljem . D žon F. K enedi je u ra ­ dio istu stvar sa A dlejom S tivensonom k ad a ga nije inform isao 0 Z alivu svinja, a, kako ističe A liston, „slično tom e, japanskog am b asad o ra n isu obavestili o Perl H arb u ru , niti je nem ačkom am b asad o ru u M oskvi rečen o o ‘B arbarosi’ [nem ačkom plan u za invaziju na R usiju]“.39 U p e rio d u izm eđ u ju n a 1962, kada su S o­ vjeti, izgleda, o dlučili da ra sp o re d e projektile na Kubi i p o m en u tog sastan k a sred in o m o k to b ra, Sovjeti su koristili D o b rin jin a i G eorgija Bolšakova, p o rtp a ro la u sovjetskoj am basadi, da nanovo uveravaju članove K enedijeve ad m in istracije (R oberta K enedija, Č estera Baulza i S orensena) kako se na K ubu ne d o n o se nikakve ofanzivne rakete. Bolšakov i D o b rin jin nisu m orali da znaju istinu * D eb ata o D o b rin jin u se nastavlja: „O d ovog sasta n k a p o čelo je da se postavlja je d n o o d večitih p ita n ja o D o b rin jin u . D a li je z n ao za p ro jek tile k a d a se, p ra k tič n o , p rid ru ž io svom m in is tru s p o ljn ih p o slo v a u p o k u š a ju d a p re v a ri p re d sed n ik a ? ‘M o ra d a je znao’, kaže D žo rd ž V. Bol, ta d a d ržav n i p o d s e k re ta r.‘M o ra o je da laže za svoju zem lju.’ ‘P red sed n ik a 1 njegovog b ra ta je do n ek le zaveo D o b rin jin ’, kaže bivši su d ija v rh o v n o g suda A rtu r Dž. G o ld b e rg .‘N ev ero v atn o je d a on n ije znao.’ D ru g i su m an je sig urni. K enedijev savetnik za n a cio n aln u b e zb e d n o st M ak d ž o rd ž B an d i kaže d a je njegova p re tp o sta v k a d a D o b rin jin nije znao. M n o g i am eričk i specijalisti za ovo p ita n je se slažu i tv rd e d a su se u sovjetskom sistem u v o jn e tajn e toliko stro g o čuvale da D o b rin jin m o ž d a i n ije bio p o tp u n o svestan koju v rstu o ru ž ja su Sovjeti gom ilali n a K ubi“ (M ad elin e G. Kalb, „The D o b ry n in Factor“, N ew York Tim es M a g a zin e, 13. m aj 1984, str. 63).

K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e

251

i v erovatno je n isu n i znali. A n i H ruščov, G ro m iko i ostali koji su znali istin u nisu se d ire k tn o sreli sa svojim p ro tiv n icim a sve do 14. o ktobra, dva d an a p re sastan k a izm eđ u G rom ika i Kenedija. H ru ščo v se u M oskvi susreo sa am eričkim am b asad o ro m Fojom K olerom i n eg irao da na Kubi im a bilo kakvih sovjetskih p ro je k ti­ la. Tek tad a su Sovjeti p rv i p u t rizikovali da ih otk riju - ukoliko bi H ruščov, ili G rom iko dva d an a kasnije, napravili grešku. N a sastan k u u Beloj kući im ali sm o dve laži: je d n u je izrekao p re d se d n ik K enedi, a d ru g u G rom iko. N ekim čitaocim a m ožda će biti č u d n o što k o ristim te rm in laž za o n o što je radio i K enedi, a ne sam o G rom iko. Većina ljudi ne voli da k o risti tu reč za nekoga koga vole zato što oni (ali ne i ja) sm atraju da je laganje in h e re n ­ tn o zlo. K enedijev p o stu p a k to k o m ovog razgovora uklapa se u m o ju definiciju laži p rik riv an jem . O bojica, i K enedi i G rom iko, krili su je d a n o d d ru g o g o n o za šta su obojica znali da je istina - da na Kubi p o sto je projektili. M oja analiza će pokazati zašto je bila veća verovatnoća da će K enedi, a ne G rom iko, pokazati znake prevare. Ako su obojica m ogli u n a p re d provežbati ono što će reći - a im ali su prilik e da to u ra d e - ne bi treb alo da b u d e problem da sak riju o d svog sagovornika tu čin jen icu koju su obojica znali. O bojica su m o žd a osećali stra h da ih ne uhvate zato što je ulog bio tako veliki. V erovatno je teskoba koju je K enedi osećao kada je p o zd rav io G ro m ik a proizilazila iz stra h a da ga ovaj ne otkrije. U log (pa sam im tim i stra h da ga ne o tk riju ) je m ožda bio veći za K enedija nego za G rom ika. U to m tre n u tk u SAD još uvek nisu bile odlučile šta da u rad e. Č ak n isu bile d o stu p n e ni kom pletne obaveštajne in fo rm acije o ta č n o m b ro ju p ro jektila na Kubi, niti o tom e koliko su oni sp re m n i za u p o treb u . K enedijevi savetnici su sm atrali da o n m o ra sačuvati tu in fo rm aciju kao tajnu, jer ako bi H ru ščo v saznao da A m erik an ci znaju za to pre nego što povuku n a re d n i potez, plašili su se da će H ruščov, k ro z taktiku izbegavanja ili p retnje, dalje o n e m o g u ć iti A m erik an cim a adekvatnu reakciju i tim e steći tak tičk u p re d n o st. Po rečim a M akdžordža Bandija, „od toga je sve zavisilo - tad a sam sm atrao, a isto m islim i danas - da sm o uhvatili Ruse kako se p retvaraju, i to trapavo, da ne rade ono

252

Laganje

što je ćelom svetu bilo jasn o da ra d e “.40 Sovjeti su, takođe, želeli da k u p e m alo v rem en a kako bi završili izg radnju baza za svoje p rojektile, ali nije im bilo n a ro č ito b itn o da li će A m erikanci već tokom tih preg o v o ra saznati istinu. Sovjeti su znali da će am erički avioni U 2 uskoro o tk riti te projektile, ukoliko to već nisu i u ra ­ dili. Č ak i ako ne p rih v atim o da su p o stojale razlike u visini uloga, K enedi je, p retp o stav ljam , osećao veći strah da ne bu d e uhvaćen nego G rom iko, p o što je v ero v atn o im ao m anje poverenja u sopstvenu sp o so b n o st da laže. Svakako je im ao m anje prak se u tom e od G rom ika. T akođe, m og u će je i d a je G rom iko bio sam opouzdaniji ako se slagao sa H ruščovljevim m išljenjem o K enediju, izgra­ đ en im to k o m sam ita u B eču g o d in u d an a ranije, kada je H ruščov izjavio da K enedi „nije previše tv rd “. Sasvim n ev ezano za m o g u ć n o st da je K enedi osećao veći strah da ne b u d e o tk riv en nego G rom iko, on je im ao d o d a tn i teret sa ­ stavljen od em ocija koje je treb alo sakriti. O dlom ci iz knjiga koje sam citirao n avode da je to k o m sastan k a K enedi osećao zaprepašćenje, divljenje i nezadovoljstvo. D a je bilo koja od tih em ocija p ro cu rila, to ga je m oglo odati, je r bi, u d ato m kontekstu, ta ose­ ćanja p o kazala sagovorniku da K enedi zna za sovjetsku prevaru. Sa d ru g e stran e, G ro m ik o je m o ž d a osećao zadovoljstvo što vara p ro tiv n ik a. Takva p re tp o stav k a je u skladu sa tv rd n jam a da je bio rasp o lo žen kada je izlazio. Šanse da n ešto p ro c u ri bile su m ale, p o što su i jed an i drugi bili uvežbani i im ali lične o so b in e koje su im om ogućavale da sakriju svoje em ocije. No, K enedi je im ao većih briga od G rom ika: na o snovu opisa događaja, osećao je više em ocija u tom tren u tk u , a bio je i m anje vešt, tj. im ao je m an je poverenja u svoju sp o so b n o st da laže. K ulturološke i jezičke razlike su m ožda p rik rile znakove prevare koji su zbog tih p o tešk o ća nastali, ali am b asad o r D o b ri­ njin je treb alo da b u d e u stan ju da ih p rim eti. Posle m nogo godina u A m erici o n je p u n o zn ao o p o n a ša n ju A m erikanaca, odlično je govorio jezik, a u k o n k retn o j situaciji je bio u do d atn o j p red n o sti zato što je bio sam o p o sm atrač, a ne d ire k tn i učesnik u razgovoru, tako da je m ogao p o tp u n o da se posveti analizi osum njičenog.

K a k o p r o v e r i t i da li n ek o laže

253

A m b asad o r T om pson je bio u sličnoj poziciji, tako da je on im ao najviše šansi da p re p o z n a znake varanja k o d G rom ika. P rem d a sam se u tekstu pozvao na d o sta izvora sa am eričke strane, n em am inform acija sa sovjetske stran e, p a sam im tim ne m o g u da n agađam da li je D o b rin jin zaista naslućivao istinu. Izveštaj da je D o b rin jin izgledao zap an jen o i v id n o p o treseno, kada ga je četiri d an a kasnije d ržav n i sek retar Rask obavestio da su p ro ­ jektili otk riv en i i da počin je am erička p o m o rsk a blokada, in te r­ p re tira n je kao dokaz da do tog tre n u tk a Sovjeti n isu znali da su ih A m erik an ci otk rili.41 A ko ga je sopstvena vlada držala u nezn an ju u vezi sa rasp o ređ iv an jem p rojektila, ovo je bio p rv i p u t da je on za to čuo. Č ak i ako je D o b rin jin znao za p rojektile, i čak i ako je znao da su ih SAD otkrile, on je i dalje m ogao da bu d e zapanjen i p o tre se n o d lu k o m A m erik an aca da odgovore vojnički. V ećina analitičara se slaže da Sovjeti n isu očekivali da K enedi odgovori vojn o m akcijom . N ije stvar u to m e da razjasn im o d a li je K enedijevo prikrivanje otkriveno, već da o b jasn im o zašto posto ji šansa da je ono m ožda bilo otkriv en o i da p o k ažem o da, čak i u takvom slučaju, ne bi bilo lako p re p o z n a ti znake v aran ja k o d njega. N avodno, K enedi nije osetio da G rom iko greši d o k laže. Pošto je K enedi već znao istinu, nije bilo p o treb e da traži znake v aran ja k o d svog sagovornika. N a ­ o ru žan takvim znanjem , K enedi je m ogao da se divi G rom ikovoj veštini. Tokom analize ove dve m e đ u n a ro d n e p revare naglasio sam da su H itler, K enedi i G ro m ik o bili p riro d n i lažovi, inventivni i p a ­ m etn i k ad a je treb alo nešto da isfabrikuju, sp osobni da govore tečn o i ubedljivo. V erujem da svaki p o litičar koji do đ e na vlast, d elom k ro z veštine koje usvoji k ro z debate i javne n astupe, koji se o k re tn o n o si sa p ita n jim a n a konferen cijam a za štam pu, koji im a sjajnu pojavu na rad iju i televiziji, p o sed u je k onverzacioni talent jed n o g p riro d n o g lažova. (M ada G rom iko nije došao na vlast ta ­ kvim sredstvim a, o n je ipak preživeo, što je bio slučaj sa m alo njih, a do 1963. već je im ao p u n o iskustva, kako u d iplom atiji, tako i u u n u tra šn jim b o rb a m a u sam o m Sovjetskom Savezu.) Takvi ljudi su ubedljivi; to je deo njihovog posla. Bez obzira na to da li o d ­

254

Laganje

luče da lažu ili ne, o n i im aju n eo p h o d n u sp o so b n o st da to d o b ro urad e. N aravno, postoje i d ru g i putevi d o političke m oći. Veštine važne p ri in te rp e rso n a ln o j prevari nisu n e o p h o d n e da bi se organizovao d ržav n i udar. N iti bi vođa koji d o đ e do vlasti zahvaljujući svojim b iro k ratsk im v eštinam a, n asled n im p u tem , ili tako što bi n a d m u d rio d om aće rivale p riv a tn im m an ev rim a, m o rao obave­ zno da b u d e i p riro d n i lažov, sp o so b an da g lum i p ri konverzaciji. K onverzaciona veština - sp o so b n o st da sakrijem o i falsifikujem o reči d o k ih izgovaram o, uz odgovarajuće izraze lica i gestove - nije n e o p h o d n a sve d o k lažov ne m o ra da se sretn e licem u lice i porazg o v ara sa o so b o m k o ju n am erava da prevari. O sobe m ogu biti p rev aren e u pisanoj form i, prek o p o sre d n ik a, saopštenja za štam p u , v o jn im akcijam a, itd. No, bilo koja v rsta laganja da je u p i­ tan ju - o n a ne uspeva ukoliko lažov ne p o seduje strateške veštine, tj. ne um e da predvidi sop stv en e poteze i p o teze osobe koju vara. P retpostavljam da svi politički lideri m o raju da b u d u pro n iclji­ vi stratezi, ali da sam o neki o d n jih im aju k onverzacione veštine koje im om ogućavaju da lažu p ri ličnom su sretu sa osobam a koje su njihove m ete, u p rev aram a o n e vrste koju opisujem o u ovoj knjizi. N iti svako m ože, n iti svako želi da laže. P retpostavljam da je većina političk ih vođa voljna da slaže, m ak ar p o jed in e osobe, pod o d re đ e n im uslovim a. Č ak i D žim i K arter, koji je vodio k a m p a ­ n ju p u n u obećanja da n ik ad a neće lagati am erički n a ro d , i koji je d e m o n strira o tu svoju n a m e ru k ad a je o tk rio sopstvene p o h o tn e fantazije u razgovoru za časopis Plejboj, kasnije je lagao, sak riv a­ jući svoj plan da u p o tre b o m sile o slobodi taoce iz Irana. A n a liti­ čari specijalizovani za vojne p revare pok u šali su da o d red e koji su lideri sp rem n iji ili sp o so b n iji da slažu. Jedna m o g u ćn o st je da su to oni koji dolaze iz k u ltu ra koje odo b rav aju p rev a ru ,42 no slabi su dokazi da takva k u ltu ra p o sto ji.' Još je d n a nep ro v eren a ideja je * Za Sovjete se p ričalo da su tajn o v itiji, ali i isk ren iji o d d ru g ih nacija. Sovjetski ek sp e rt V alter H a n tv rd i d a tajn o v ito st im a d u g u isto riju , ali d a je u p ita n ju ruska, a n e sovjetska z ao stav štin a („The M ain sp rin g s o f Soviet Secrecy“, Orbis, 1964: 7 1 9 -4 7 ). R onald H ingli kaže da će Rusi brže da daju in fo rm a ciju o p riv a tn im a sp e k tim a svojih života i da su sp rem n iji d a izgovore e m o c io n aln o n a b ije n e iskaze u p risu stv u stran aca. O vo ne zn ači da o n i više ili m a n je govore istin u o d d ru g ih nacija. „I oni m o g u da b u d u u z d rž an i, strogi i rezerv isan i, koliko i najćutljiviji ili n a jn a d m e n iji A n glosaksonci, zato što i k od Rusa, k ao i

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o laž e

255

i da se vođe sprem n ije da lažu m o g u naći u zem ljam a (naročito o n im a sa d ik tatu ro m ), u kojim a oni igraju v ažnu ulogu u d o n o ­ šenju v ojnih o d lu k a.43 Jedan pokušaj da se n a osnovu istorijskih činjenica izvede tip ličn o sti sklo n prev ari, koji bi bio tipičan za lidere, nije se p o k azao u sp ešn im , n o n em a d o stu p n ih inform acija o to m e zašto je taj pokušaj bio n eu sp ešan .44 Kako god da ok ren em o , n e m a čvrstih dokaza d a su politički li­ deri n eo b ičn o k o m p e te n tn i lažovi, veštiji i sp rem n iji da lažu nego, recim o, d irek to ri firm i. A ko oni to jesu, tim e bi i m e đ u n a ro d n e p revare bile teže, ali bi se još je d n o m p o tv rd ilo koliko je za lovca na laži važno da identifikuje izuzetke, one šefove država koji n e ­ m aju izraženu sp o so b n o st da lažu. R azm o trim o sada d ru g u stra n u m edalje: da li su šefovi država sp o so b n iji lovci na laži o d d ru g ih . Istraživanja su pokazala da su neki ljudi n eo b ičn o vešti u o tk riv an ju laži, ali da ta sp o so b n o st nije u vezi sa sp o so b n o šću da lažu.45 N ažalost, to istraživanje je uglavnom realizovano sa stu d e n tim a o sn o v n ih studija. N isu p r o ­ učavani ljudi na ru k o v o d ećim m estim a u m a kojoj vrsti o rg a n i­ zacije. A ko bi testiran je tak v ih ljudi p okazalo da su neki od njih vešti lovci na laži, o n d a bi se postavilo p itan je da li je m oguće identifikovati vešte lovce n a laži sa distance, a da im ne dajem o te ­ stove. Ako se u sp ešn i lovci na laži m o g u identifikovati n a osnovu info rm acija koje o b ičn o im am o o jav n im ličn ostim a, on d a bi neki politički vođa, koji razm išlja o to m e da li da na n ek im p reg o v o ri­ m a laže, m o g ao tačnije u tv rd iti kolika je šansa da njegov p ro tiv n ik p rim e ti bilo kakvo cu ren je info rm acija ili znake prevare. Politikolog G ro t tvrdi, uverljivo po m o m m išljenju, da su šefovi država n eo b ičn o slabi lovci n a laži, m anje o p rezn i nego njihove profesio n aln e diplom ate, k ad a je u p itan ju sp o so b n o st da p rocene kakav je k a ra k te r n jih o v ih p ro tiv n ik a i koliko im se m ože verovati: „Sefovi država i m in istri in o stra n ih poslova često ne p o sed u ju ni u svakoj d ru g o j n acio n aln o j p sih o lo g iji, im a p u n o m esa za varijacije“ (H ingley, The Russian M in d [N ew York: Scribers, 1977], str. 7 4 ).S v itser veruje da se različite k u ltu re razlikuju sam o u p o g led u in fo rm a cija o k o jim a se m o že lagati, ali d a je d n a k u ltu ra nije više ili m anje o d d ru g e sklona p rev ari („The D efin itio n o f a Lie", u: C ultural M odels in Language a nd Thought, ur. N ao m i Q u in n i D o ro th y H o llan d [u štam p i]). M ada n e m a m razloga da se sp o rim sa ovakvim stavovim a, u ovom tre n u tk u bilo bi p re ra n o d o n o siti zaključke pošto im a jak o m alo stu d ija o n a cio n a ln im i k u ltu ro lo šk im razlik am a pri laganju i lovu na laži.

256

Laganje

elem en tarn e veštine p regovaranja i k o m u n iciran ja, ili p re th o d n o pribavljene inform acije koje bi im , na prim er, om ogućile da k o m ­ p e te n tn o p ro cen e svoje p ro tiv n ik e “.46 D žervis se slaže, i dodaje da šefovi država m o g u p recen iti sopstvenu sp o so b n o st za hvatanje u lažim a ako je „njihov dolazak na vlast d elim ičn o zavisio od dobre sp o so b n o sti da p ro cen e d ru g e “.47 Č ak i ako neki lid er opravdano veruje da je n eo b ičn o vešt u lovu na laži, o n m ože zaboraviti da je m n o g o teže o tk riti laž ukoliko je o su m n jičen i p rip a d n ik druge k u ltu re i govori d ru g im jezikom . P ro cen io sam da je Č em b erlen bio voljna žrtva prevare, toliko rešen da izbegne rat, ako je to ikako m oguće, da je očajno želeo da poveruje H itleru , p a je tim e i p recen io so p stvenu sp o so b n o st da d onese zaključak o H itlero v o m k arak teru . No, Č em b erlen nije bio neozbiljan čovek, n iti je bio nesvestan m o g u ćn o sti da H itler m o ž ­ da laže. Ali, Č em b erlen je im ao vrlo ja k m o tiv da p o veruje H itleru, je r - da m u nije poverovao - ra t bi bio n e m in o v an , i to od m ah . Po G rotu, takve greške koje prave šefovi država k ada p o g rešn o veruju u sopstv en u sp o so b n o st da u hvate nekog u laži uo p šte nisu n e o ­ bične. Po m o m m išljenju, one su n aro čito v erovatne kada je ulog jako veliki. U pravo tada, k ad a m o že n astati najveća šteta, neki šef države m ože biti vrlo p o d lo ž a n da p o stan e voljna žrtva prevare koju je p o čin io njegov pro tiv n ik . R azm o trim o još je d a n p rim e r voljne žrtve. Kako b ih izjednačio rezultat, o d m n o g o p rim e ra koje n am je G rot p o n u d io ovde p o m injem Č em berlenovog p ro tiv n ik a - V in sto n a Č erčila. Č erčil iznosi da ga je činjenica da je Staljin „jed n ak o često govorio o ‘Rusiji’ kao i o ‘Sovjetskom Savezu’, kao i o b o ž an stv u “,48 navela da se pita da li je Staljin m ožda zadržao neka religiozna uv erenja.’ Tokom jed n o g d ru g o g događaja, n ak o n što se v ratio sa Jalte 1945, Č erčil je branio svoju v eru u Staljinova o b ećan ja ovim recim a: „O sećam da je nji* D žim i K arter je bio na sličan n a čin im p resio n ira n . U svom o pisu p rv o g su sreta sa s ovjet­ skim p re d se d n ik o m Leonždom B režnjevim K a rte r citira d eo svog p o č e tn o g obraćanja u razg o v o ru sa B režnjevim n a re d n o g d an a: „O vaj su sret je previše o d la g a n , ali sada, kada sm o se k o n a čn o sastali, m o ra m o da n a č in im o m a k sim aln i n apredak. Bio sam zaista im ­ p re sio n ira n ju če k ada m i je p re d s e d n ik B režnjev rekao: ‘A ko n e u sp em o , Bog n a m neće o p ro stiti!’“ K arterov k o m e n ta r da je „izg led alo k ao da je B režnjevu p o m a lo n e p rija tn o “ zb o g ove opaske ukazuje n a m n a to d a je K arter, kao i Č erčil, ozbiljno shvatio ovo p o m in jan je b o žan stv a (C arter,K eeping the Fciith [N ew York: B an th am B ooks, 1982], str. 248).

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e

257

hov svet njihova obveznica. N e zn am n i za je d n u vladu koja, čak i n a su p ro t svojim in teresim a, ispunjava svoje obaveze tako re v ­ n o sn o , kao što je to slučaj sa ru sk o m v lad o m “.49 Jedan od Č erčilovih biografa rekao je da je „ ... u p rk o s svom znanju o sovjetskoj pro šlo sti, V inston bio sp re m a n da p ru ž i šan su Staljinu i veruje u njegove nam ere. N jem u je bilo teško da u čin i m a šta d ru g o do da veruje u b azičn o p o šten je ljudi n a visokim p oložajim a, sa kojim a je im ao zajednički p o sa o “.50 Staljin nije uzvraćao to poštovanje. M ilovan Đ ilas c itira da je Staljin 1944. rekao: „M ožda m islite da sm o m i, zato što sm o saveznici sa E n g lezim a... zaboravili ko su oni i ko je Čerčil. N jim a n išta nije slađe nego da prevare svoje saveznike. Č erčil je o d o n ih koji će, ako ne gledate, da vam u k rade k o p ejk u iz d ž e p a “.51 Č erčil je bio fokusiran n a to da uništi H itlera i u to m e m u je bila p o tre b n a Staljinova p o m o ć. M ožda ga je upravo to u čin ilo voljnom žrtv o m Staljinovih prevara. U ovom poglavlju sam p osvetio više p ro sto ra p revaram a d r­ žavnika nego bilo kojoj d rugoj v rsti prevare. N isam to u ra d io zato što je to b o jn o polje n a kom e se m o g u najbolje uočiti bihejvioralni znaci varanja, već zato što je taj teren n ajopasniji, a p o grešna p ro c e n a m ože biti jak o sk u p a je r p revara m ože da dovede do tr a ­ gičnih ishoda. N o, kao i kod pokušaja da se o tk riju prevare kod o su m n jičen ih za k riv ičn a dela, n em a sm isla da zastupam o tezu kako tre b a da p re sta n e m o otk riv ati laži n a o sn ovu b ih ejvioralnih znakova. To ne m o že da se zaustavi - ni u jed n o j naciji. U lju d ­ skoj p riro d i je da skuplja takve inform acije, m ak ar neform alno, na o sn o v u p o n ašan ja. A, kao što sam tv rd io k ada sam razm atrao pro b lem o tk riv an ja p rev are to k o m ispitivanja, verovatno je sig u r­ nije da učesnici u p reg o v o rim a, ili o n i koji ih savetuju, b u d u svesni svojih p ro c e n a ek sp resiv n ih znakova prevare, nego da ti utisci o sta n u u o b lasti osećaja i intuicije. Kao što sam p o m e n u o u vezi sa o tk riv an jem prevare kod o su m ­ n jičen ih za kriv ičn a dela, čak i kada bi bilo m oguće da uk in em o in te rp re ta ciju b ih ejv io raln ih znakova prevare tokom m e đ u n a ro d ­ n ih sastanaka, ne v eru jem da bi to bilo poželjno. Istorijski po d aci svakako p o k azu ju zloglasne slučajeve m e đ u n a ro d n ih prevara u sasvim bliskoj istoriji. Ko ne bi poželeo da u pravo njegova zem lja

2 58

Laganje

bu d e u stan ju da bolje p ro zre takve laži? P ro blem je u to m e kako da to u ra d im o , a da ne povećam o šanse da naša p ro cen a bude p o ­ grešna. B ojim se da p re te ra n o sam o p o u zd an je, koje su im ali C em b erlen i Č erčil u vezi sa svojom sp o so b n o šću d a p ro z ru prevaru i p ro cen e ličn o st svoga p ro tiv n ik a, m ože da dovede do ban aln ih grešaka u p o re đ e n ju sa arogan cijo m je d n o g stru čn ja k a za bihejvioraln e n auke koji zarađ u je za život tako što tv rd i da m ože otkriti znakove p revare kod lidera stra n ih zem alja. Pokušao sam , d o d u še in d irek tn o , da d o v edem u pitanje sp o ­ so b n o st b ih ejv io raln ih ek sp erata koji rade za m a koju naciju kao otkrivači p revara, želeći da im p o m o g n e m da p o sta n u svesniji toga koliko im je zad atak složen, p ri čem u bi njihovi klijenti dakle, oni koje savetuju - m o rali da b u d u m alo skeptičniji. Ovaj moj izazov m o ra da b u d e in d ire k ta n p o što takvi eksperti, ako i postoje, rade u ta jn o sti,’ kao i o n i koji rad e poverljiva istraživanja o to m e k ako registrovati p re v a ru m e đ u p reg ovaračim a ili šefovi­ m a država. N ad am se da ću u sp eti da n a te ram takve an o n im n e istraživače da b u d u oprezniji i da o b jasn im o n im a koji plaćaju n jih o v rad da m oraju biti m n o g o zahtevniji i obazriviji u pogledu upotrebljivosti k o n ačn o g proizvoda. N e treb a m e p o g rešn o shvatiti. Ž eleo bih da v id im takve studije, je r m islim da je situacija u rg e n tn a i shvatam zašto svaka nacija m o ra da m ak ar deo takvog istraživanja u ra d i u tajnosti. O čeku­ jem da će istraživanja koja p okušavaju da id en tifik u ju dobre i loše lažove, te u sp ešn e i n eu sp ešn e lovce na laži, lju d im a koji donose odluke na n acio n aln o m niv o u pok azati da je to gotovo n e m o g u ­ će učin iti, ali to tek treb a da saznam o. Slično to m e, verujem da će istraživanje situacija koje veom a liče na sam ite ili pregovore to k o m kriza - u kojim a su učesnici veom a vešti i predstavljaju različite nacije, a studije tako o rg anizovane da ulog bude veom a visok - pok azati da su rezultati veom a tan u šn i. Ali i to tek treba da * M ad a n ik o n eće jav n o da p riz n a da ra d i n a o v o m p ro b le m u , v o d io sam k ratk u k o re ­ sp o n d e n c iju sa lju d im a koji ra d e za M in istarstv o o d b ra n e i n e k o lik o telefonskih ra z ­ govora sa ag en cijo m CIA, iz kojih zak lju ču jem d a p o sto je lju d i ko ji izučavaju laganje u k o n tra o b a v e šta jn o m ra d u i d ip lo m atiji. Jed n a takva studija, koja n ije bila strogo poverljiva pa sam m o gao d a je p ro čitam , a fin an siralo ju je M in istarstv o o d b ra n e , b ila je stra šn a i nije ispunjavala uo b ičajene n au čn e stan d a rd e .

K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o laže

259

o tk rijem o i, ako rezu ltati b u d u kao u ovoj m ojoj prognozi, sa njih treb a sk in u ti o znaku ta jn o sti i objaviti ih. O vo poglavlje je pokazalo da to da li će p rev ara uspeti ili ne ne zavisi od b o jn o g polja. Sve prevare u b ra k u nisu uspešne, a isto tako ne uspevaju sve prevare u poslu, k rim in a lu ili m e đ u n a ro d ­ noj politici. U speh ili n e u sp e h zavisi o d k o n k re tn ih karak teristik a laži, lažova i lovca na laži. Stvari su k o m plikovanije na m e đ u n a ­ ro d n o m niv o u nego k o d roditelja i deteta, ali i svaki roditelj zna da čak i sa svojim ro đ e n im d eteto m p o n ek ad m ože da pogreši. Tabela 4 u d o d atk u p rik azu je svih trid e se t osam stavki n a k o n ­ tro ln o j listi za laganje. G otovo p olovina svih p itanja - njih u k u ­ p n o o sam n aest - p o m aže n am da u tv rd im o d a li će lažov m o rati da sakrije ili falsifikuje em ocije, lažući o osećanjim a ili doživljava­ jući osećanja zbog toga što laže. U p o treb a k o n tro ln e liste ne m o ra uvek da nas dovede do p r o ­ cene. M ože se desiti da n em am o dovoljno in fo rm acija kako bism o odgovorili na m n o g a p itan ja, ili da o dgovori b u d u izm ešani - neki će n am reći da je laž koju tre b a o tk riti laka, a dru g i da je ista laž teška za otkrivanje. N o, ako sazn am o i toliko - inform acija bi tre ­ balo da n am b u d e od k o risti. Č ak i kada m o žem o napraviti procenu , o n a nas m o žd a neće dovesti do tačne pretpostavke, b u d u ći da se laž m ože o tk riti ne sam o k ro z p o n ašan je lažova, već i uz p om oć trećih osoba. T akođe je m oguće da ćem o slučajno p ro p u stiti najočiglednije znake prevare. N o, i lažov i lovac n a laži trebalo bi da žele da znaju kakva je p ro cen a. Kom e takvo znanje više pom aže - lažovu ili lovcu na laži? To je p rvo pitanje koje ću ra zm o triti u n a re d n o m poglavlju.

IX Hvatanje u laži tokom devete decenije 20. veka Ovu knjigu sam započeo opisujući prvi sastanak Adolfa Hitlera, kancelara nacističke Nemačke, i Nevila Čemberlena, britanskog premijera, 1938. Izabrao sam taj događaj zato što je on predstav­ ljao jednu od najsmrtonosnijih prevara u istoriji, koja je u sebi sadržavala važnu lekciju o tome zašto laži uspevaju. Setimo se da je Hitler već pre toga izdao tajno naređenje da nemačka vojska napadne Čehoslovačku. No, bilo je potrebno nekoliko nedelja da se njegova vojska u potpunosti mobiliše za taj napad. Želeći da dobije prednost iznenadnog napada, Hitler je prikrio da je odlu­ čio da započne rat. Umesto foga, rekao je Čemberlenu daje voljan da živi u miru ukoliko Česi razmotre njegove zahteve u vezi sa ponovnim iscrtavanjem granica između njihove dve zemlje. Čemberlen je poverovao u Hitlerovu laž i pokušao da ubedi Čehe da ne mobilišu svoju vojsku dok god još postoji šansa za mir. Na neki način, Čemberlen je dobrovoljno „pristao“ da bude žr­ tva koja je želela da bude prevarena. U suprotnom, ne samo da bi morao da se suoči sa neuspehom svoje celokupne politike prema Nemačkoj, nego i s time da je na taj način ugrozio bezbednost svoje države. Lekcija o laganju jeste da neke žrtve nenamerno sarađuju dok ih obmanjuju. One prestaju da kritički rasuđuju, igno261

2б2

Laganje

rišu kontradiktorne informacije, zato što je, makar kratkoročno, bolnije saznati istinu nego poverovati u laž. I dok i dalje verujem da je ovo važna lekcija koja se može primeniti i na mnoge druge laži, a ne samo na one između šefova država, sada, sedam godina pošto sam napisao ovu knjigu, brinem da susret Hitlera i Čemberlena može da ukaže na dve druge netačne lekcije o laganju. Moglo bi nam se učiniti da Hitlerova laž ne bi uspela da Čemberlen nije želeo da bude obmanut. Naše istraži­ vanje posle izlaska prvog izdanja Laganja 1985. godine pokazuje da čak ni Vinston Čerčil, Cemberlenov rival, koji je i ranije upozo­ ravao na opasnost od Hitlera, možda, takođe, ne bi bio u stanju da prozre Hitlerovu laž. Da je Čemberlen poveo na sastanak eksperte za hvatanje u laži - iz Skotland jarda ili britanske tajne službe - ni oni verovatno ne bi bili bolji. Ovo poglavlje objašnjava nove rezultate naših istraživanja, koji su me nagnali da izvedem ove nove zaključke. Prikazaću šta smo otkrili o tome ko može da uhvati lažove, ali ću izneti i neke nove dokaze o tome kako se mogu uhvatiti oni koji lažu. Dodaću i ne­ koliko saveta do kojih sam došao - o tome kako da primenimo naše eksperimentalno istraživanje na laži iz stvarnog života, na osnovu mog iskustva iz prethodnih pet godina, kada sam pre­ davao onima koji se svakodnevno suočavaju sa ljudima koji su osumnjičeni da lažu.Pošto je Hitler bio tako zao, ovaj primer može da nas navede na pomisao da je uvek loše ako neki nacionalni vođa laže. U poglav­ lju koje sledi biće razmatrani argumenti o tome kada je u javnom životu opravdano lagati, uz razmatranje većeg broja poznatih in­ cidentnih situacija u nedavnoj američkoj političkoj istoriji. Razmotriću lažne tvrdnje bivšeg predsednika Lindona Džonsona o američkim vojnim uspesima u vijetnamskom ratu, kao i odluke Nacionalne aeronautičke i svemirske agencije (NASA) da lansira svemirski šatl Čelendžer u trenutku kada je postojao priličan rizik da on eksplodira, kako bih postavio pitanje da li su to bili slučaje­ vi samozavaravanja. A, ako jesu, da li one koji su lagali sami sebe ipak treba smatrati odgovornim za njihove postupke?

Hvatanje u laži

Ko može da uhvati lazove? Kada sam pisao Laganje mislio sam da je vrsta laži koju sam proučavao - prevare koje se preduzimaju da bi se sakrile jake emocije koje se osećaju u samom trenutku laganja - od malog značaja za laži koje izgovaraju diplomate, političari, kriminalci ili špijuni. Plašio sam se da su profesionalni lovci na laži - policija, agenti Centralne obaveštajne agencije (CIA), sudije i eksperti psi­ holozi ili eksperti psihijatri koji rade za vladu - možda previše optimistični u pogledu svoje sposobnosti da, na osnovu bihejvioralnih znakova, odrede kada neko laže. Želeo sam da upozorim one čiji posao zahteva da donesu sud o laganju i istini da ne veruju nikome ko tvrdi da može otkriti prevaru na osnovu bihejvioralnih znakova, na osnovu onoga što krivično-pravni sistem zove ponašanje. Želeo sam i da ih upozorim da budu i manje uvereni u sopstvenu sposobnost da otkriju lažova. Sada postoje jaki dokazi da sam bio u pravu što sam upozo­ ravao lovce na laži da većina njih treba da bude opreznija kada je u pitanju njihova sposobnost. Ali, otkrio sam da sam možda i preterao sa svojom tezom. Na sopstveno iznenađenje, saznao sam da neki profesionalni lovci na laži mogu jako dobro da prozru laž na osnovu bihejvioralnih znakova. Naučio sam nešto o tome ko su oni i zašto su tako dobri u tom poslu. I sada imam razlog da mi­ slim kako ono što sam naučio o lažima koje se odnose na emocije može da se primeni i na neke laži u političkom, kriminalističkom i kontraobaveštajnom kontekstu. Verovatno da ovo ne bih nikada naučio da prethodno nisam napisao Laganje. Profesor psihologije koji radi eksperimentalna laboratorijska istraživanja o laganju i emocijama obično ne sre­ će ljude koji rade u krivično-pravnom sistemu ili ljude iz sveta špijunaže i kontrašpijunaže. Ti profesionalni lovci na laži saznali su o meni ne iz mojih naučnih publikacija koje su bile objavljene u poslednjih trideset godina, već iz medijskih izveštaja o mom radu, koji su se pojavili u isto vreme kada i Laganje. Uskoro su me pozvali da održim neke radionice za gradske, državne i federalne sudije, advokate, policiju, kao i one koji vrše ispitivanja poligra­

264

Laganje

fom za Federalni istražni biro (FBI), CIA, Agenciju za nacionalnu bezbednost, Upravu za suzbijanje droge, Tajnu službu Sjedinjenih Država, kao i Kopnenu vojsku, Mornaricu i Vazduhoplovstvo Sje­ dinjenih Američkih Država. Za te ljude laganje nije akademska stvar. Oni prihvataju svoj posao i slušaju ono što ja imam da kažem sa smrtnom ozbiljno­ šću. To nisu studenti koji prihvataju profesorove reči zato što on daje ocenu i zato što predstavlja autoritet koji je napisao određenu knjigu. Štaviše, moja akademska biografija je u radu sa ovakvim grupama - nedostatak. Oni zahtevaju primere iz stvarnog života, traže da se suočim sa njihovim iskustvom, izađem na kraj sa njiho­ vim izazovima i dam im nešto što će sutradan moći da upotrebe. Mogu da im kažem kako je teško prozreti lažova, ali oni moraju da donesu sud o nekom potencijalnom lažovu već sutra i nemaju vremena da čekaju dalja istraživanja. Oni žele bilo kakvu pomoć koju mogu da im dam, mnogo veću od prostog upozorenja da budu obazriviji. Istovremeno, veoma su sjceptični i kritični. Zbog toga je začuđujuće što su oni bili i mnogo fleksibilniji nego što je to slučaj u akademskom svetu. Bili su mnogo spremniji da razmotre mogućnost da promene način na koji rade svoj posao nego što je to slučaj, na primer, sa većinom univerzitetskih tela koja donose nastavne planove. Jedan sudija me je tokom pauze za ručak upitao da li treba da napravi drugačiji raspored u svo­ joj sudnici kako bi mogao da vidi lice svedoka, a ne samo njegov potiljak. Nikad pre toga mi nije pala na pamet tako jednostavna ideja. Od tog trenutka uvek sam iznosio taj predlog kada sam raz­ govarao sa sudijama, a mnogi od njih su i promenili raspored u svojim sudnicama. Jedan agent Tajne službe mi je rekao kako je teško ustanoviti da li osoba, koja je pretila predsedniku, laže kada kaže da pretnja nije bila ozbiljna, već da je samo želela da impresionira prijatelja. Na licu tog agenta bio je strašan izraz kad nam je ispričao kako su zaključili da je Sara Džejn Mur samo „čudna osoba“, a ne pravi atentator, pa su je greškom pustili svega nekoliko sati pre nego što je pucala na predsednika Džeralda Forda 22. septembra 1975. Re­ kao sam tom agentu da radionica koju im nudim možda može da

H vatanje u laži

265

im dâ samo malu dodatnu prednost, i da će verovatno popraviti njihovu procenu za jedan procenat, ne više. „Odlično“, rekao je, „hajde da to uradimo.“ Moja koleginica Morin O’Saliven1 i ja smo uvek počinjali naše radionice kratkim testom o tome koliko dobro svaki učes.nik može, na osnovu ponašanja, da zaključi da li neko laže. Naš test hvatanja laži prikazuje deset različitih osoba, studentkinja visoke škole za medicinske sestre, koje su bile deo eksperimenta koji sam opisao u drugom poglavlju. Svaka osoba kaže da ima prijatna osećanja kada gleda film koji prikazuje scene prirode i životinja koje se igraju. Pet od deset žena govori istinu; drugih pet laže. One koje lažu su, zapravo, videle neke odvratne, strašne medicinske filmo­ ve, ali su pokušale da sakriju svoja osećanja i ubede osobu koja vodi razgovor da su uistinu gledale prijatne filmove. Imao sam dva razloga da dam naš test hvatanja laži. Nisam mo­ gao da propustim priliku da proverim koliko tačno ljudi koji se nose sa najsmrtonosnijim prevarama mogu da u stvarnosti prozru kada neko laže. Takođe sam bio uveren da test hvatanja laži može da bude dobra aktivnost za započinjanje radionice. Preko njega bi se moja publika direktno suočila sa pitanjem koliko je teško odre­ diti da li neko laže. Namamio sam ih sledećim recima: „Sada ćete dobiti jedinstvenu priliku da saznate istinu o vašoj sposobnosti da uhvatite druge u laganju. Takve procene donosite stalno, no - ko­ liko često saznate, sa sigurnošću, da li su vaše procene bile tačne ili pogrešne? Evo prilike za vas. Za samo petnaest minuta dobićete odgovor!“ Odmah posle testa dao bih im tačne odgovore. Zatim bih tražio da podignu ruku ukoliko su pogodili svih deset, devet, i tako dalje. Zabeležio bih rezultate na tabli kako bi mogli da proce­ ne sopstveni učinak u odnosu na učinak svoje grupe. Iako to nije bila moja namera, znao sam da će ovaj postupak pokazati i koliko je bio uspešan svaki učesnik. Očekivao sam da se većina njih neće najbolje pokazati na mom testu. Naučiti ih toj tužnoj lekciji bio je deo moje misije, kako bih takve ljude učinio obazrivijim u vezi sa pitanjem da li mogu da ot­ kriju da neko laže. Tokom prvih nekoliko radionica brinuo sam se da će se moji „studenti“ buniti, da neće želeti da rizikuju situaciju

266

Laganje

u kojoj će se javno videti da možda ne umeju da prozru lažove. Očekivao sam, nakon što bi saznali koliko su loše uradili test, da će me izazvati, dovesti u pitanje validnost mog testa, tvrditi da laži koje sam im pokazao nisu relevantne za laži sa kojima oni dolaze u kontakt. To se nikada nije desilo. Ti muškarci i žene iz sveta kri­ vičnog sudstva i obaveštajnih agencija dopuštali su da se njihova sposobnost da uhvate nekog u laži javno prikaže pred njihovim kolegama. Bili su hrabriji od mojih kolega iz akademskog sveta kojima sam ponudio istu priliku da, pred sopstvenim studentima i kolegama, nauče koliko dobro mogu da urade istu stvar. To što su naučili koliko greše nateralo je te profesionalne lovce na laži da napuste jednostavna pravila na koja su se mnogi od njih ranije oslanjali. Postali su znatno oprezniji kada donose odluku o laži na osnovu ponašanja. Upozorio sam ih i na mnoge stereotipe koje ljudi imaju o tome kako da primete da li neko laže - kao što je ideja da se ljudi vrpolje ili gledaju u stranu uvek kada lažu. Sa pozitivnije strane, pokazao sam im kako da upotrebe kon­ trolnu listu za laganje, koju sam opisao u osmom poglavlju, na nekim primerima iz stvarnog života. I mnogo puta sam naglaša­ vao, u prethodnim poglavljima, kako emocije mogu da odaju laž i kako se mogu uočiti znaci tih emocija. Pokazao sam im desetine izraza lica, nakratko - u toku stotog dela sekunde, kako bi na­ učili da lako prepoznaju mikrofacijalne ekspresije. Koristio sam video-snimke različitih laži na kojima su mogli provežbati svoje novostečene veštine. Septembra 1991. objavili smo naše nalaze o tim profesional­ nim lovcima na laži.2 Ispostavilo se da je samo jedna profesio­ nalna grupa imala bolji učinak od čistog slučaja - Tajna služba Sjedinjenih Američkih Država. Nešto više od polovine njih imalo je učinak iznad 70 procenata, a gotovo trećina je dostigla 80 ili više procenata. Premda ne mogu sa sigurnošću da kažem zašto je Tajna služba imala toliko bolji učinak nego sve ostale grupe, pretpostavljam da je to zato što su mnogi od njih radili poslove zaštite - posmatrajući masu ne bi li pronašli bilo kakav znak da neko može da ugrozi osobu koju štite. Takva budnost trebalo bi da bude vrlo dobra priprema da se primete suptilni bihejvioralni znaci prevare.

Hvatanje u laži

267

Mnogim ljudima zvuči začuđujuće da sve ostale grupe profe­ sija koje se bave laganjem - sudije, advokati, policija, operatori poligrafa koji rade za agencije kao što su CIA, FBI ili NSA (Nacio­ nalna agencija za bezbednost), vojne službe, ili psihijatri koji rade poslove sudskih veštaka - nisu imali bolje rezultate od slučajnih pogodaka. Jednako zapanjujuće, većina njih nije znala da ne mogu da razlikuju prevaru od normalnog ponašanja. Njihov odgovor na pitanje, koje smo postavili pre nego što su uradili test, o tome šta misle koliko će ga dobro uraditi nije odslikavao činjenicu koliko su ga dobro ili loše zaista uradili, a isti je slučaj bio i sa njihovim odgovorom na isto pitanje nakon što su uradili test. Začudio sam se što je bilo ko od tih profesionalnih lovaca na laž bio veoma tačan u hvatanju laži, zato što niko od njih nije imao prethodnog iskustva sa konkretnom situacijom, niti sa ka­ rakteristikama lažovd koje su videli. Osmislio sam situaciju koja je prikazana na video-snimku da bih približio stanje pacijentkinje u mentalnoj bolnici, koja krije planove da sebi oduzme život kako bi se oslobodila stalnog nadzora lekara i time dobila priliku da iz­ vrši ono što je naumila. Ona mora da sakrije svoj bol i uverljivo se ponaša kao da više nije u depresiji. Jake negativne emocije koje je osećala u tom trenutku bile su prekrivene tankom glazurom po­ zitivnih emocija. Jedino bi psihijatri i psiholozi trebalo da imaju dosta iskustva sa takvom situacijom, ali ni oni kao grupa nisu po­ stigli bolji rezultat od slučajnog nagađanja. Zašto su agenti Tajne službe tako uspešno prozreli ovu vrstu prevare?’ To mi nije bilo očigledno unapred, ali - kada sam razmišljao o našim rezultatima - pojavila mi se nova ideja 0 tome kada će biti moguće da se otkrije prevara na osnovu bihejvioralnih zna­ kova. Lovac na laži ne mora da zna previše, niti o osumnjičenom niti 0 situaciji, ako se probude jake emocije. Kada neko izgleda ili zvuči uplašeno, krivo ili uzbuđeno, a ti se iskazi ne poklope sa onim što reči govore, velika je šansa da ta osoba laže. Kada postoji * M ožda bi profesion alne g ru p e koje sm o testirali im ale bolji učin ak da sm o im dali da procen e laž iz situacije sa k o jo m se svakodnevn o susreću. M oguće je da sm o ovako sam o saznali ko su dobri lovci na laži b e z obzira na upoznatost sa situacijom , a ne ko su dobri lovci na laži k ad a rade na svo m uobičajen om terenu. M islim da to nije bio slučaj, ali sam o bu du ća istraživanja će m o ći da isključe takvu m ogućnost.

268

Laganje

puno prekida u govoru (pauza,„umhh“, i tome slično), a ne postoji razlog zašto osumnjičeni ne bi znao šta da kaže, i ako osumnji­ čeni obično tako ne govori - on verovatno laže. Takvi bihejvioralni znaci koji ukazuju na varanje biće redi kada se ne probude emocije. Ako lažov ne krije jake emocije za uspešno otkrivanje laži neophodno je da lovac na laži bude bolje upućen u situaciju i karakteristike lažova. Kad god je ulog veliki postoji šansa da će strah od toga da će nas uhvatiti u laži, ili izazov da pobedimo lovca na našu laž (što ja zovem uživanje u prevari), omogućiti tačno otkrivanje laži bez potrebe da lovac na laž zna previše - bilo o situaciji, bilo o osum­ njičenom. Ali, a ovo je važno „ali“, veliki ulog neće naterati svakog lažova da se uplaši da će ga uhvatiti. Kriminalci koji imaju isku­ stvo da su uspeli da se izvuku posle učinjenog dela neće imati ta­ kav strah, niti će to biti slučaj sa ženskarošem koji je mnogo puta uspeo da sakrije svoje ranije afere, ili sa uvežbanim pregovaračem. A laži sa velikim ulogom mogu da učine neke nevine osumnjiče­ ne, koji se samo plaše da im neće verovati - navodnim lažovima, čak i kada to nije slučaj. (Videti diskusiju o Otelovoj grešci.) Ako lažov deli vrednosti sa onim koga namerava da prevari i poštuje ga - postoji šansa da će osetiti krivicu zbog laganja i da će bihejvioralni znaci te krivice odati laž ili predstavljati mo­ tiv za priznanje krivice. No lovac na laži mora odoleti iskušenju da ima jako visoko mišljenje o sebi, pretpostavljajući poštovanje koga nema. Nepoverljiva ili previše kritična majka mora dobro poznavati sebe kako bi shvatila da ima te osobine i da stoga ne može pretpostavljati da će njena ćerka osećati krivicu zato što je laže. Nekorektan poslodavac mora znati da ga njegovi radnici vide kao nepoštenog, pa se zato ne može osloniti na znake krivice kako bi otkrio prevare kod svojih zaposlenih. Nije pametno da verujemo nečijem sudu o tome da li neko laže - donetom bez ikakvog poznavanja osumnjičenog ili situacije. Moj test hvatanja nekoga u laži nije dao lovcima na laž nikakvu šansu da se upoznaju sa svakom osobom koju je trebalo da pro­ cene. Odluku o tome koja osoba laže, a koja govori istinu, oni su morali da donesu na osnovu toga što su svaku osobu videli samo

Hvatanje u laži

269

jednom, bez ikakvih dodatnih informacija o toj osobi. U takvim uslovima, vrlo malo ljudi je pogodilo. Zadatak nije bio nemoguć, ali je za većinu bio jako težak. (Kasnije ću objasniti kako su oni koji su pogodili mogli doneti takav sud sa toliko malo informa­ cija.) Imamo i drugu verziju našeg testa, koja pokazuje po dva primera ponašanja svake osobe. Kada lovci na laži mogu da uporede ponašanje te osobe u dve situacije - oni daju tačnije procene, mada čak i tada većina postiže samo malo bolji uspeh od slučaj­ nog pogađanja.3 Kontrolna lista za laganje, data u osmom poglavlju, trebalo bi da nam pomogne da procenimo da li će kod laži sa velikim ulogom biti korisnih, pogrešnih ili nedovoljnih bihejvioralnih znakova. Ona bi trebalo da nam pomogne da odredimo da li kod osumnji­ čenog ima straha od otkrivanja, krivice zbog varanja ili uživanja u prevari. Lovac na laži nikad ne treba da prosto pretpostavi kako je uvek moguće otkriti prevaru na osnovu bihejvioralnih znakova. On mora odoleti iskušenju da činjenicu da nije siguran koliko je neko iskren razreši tako što će preceniti sopstvenu sposobnost da prozre laž. Iako je Tajna služba bila jedina profesionalna grupa koja je po­ stigla rezultate bolje od slučajnih nagađanja, po nekoliko ljudi iz svih ostalih grupa postiglo je odlične rezultate. I dalje istražujem zašto su samo neki ljudi bili veoma dobri u otkrivanju prevare. Kako su to naučili? Zašto svako ne može naučiti da tačnije uoči da neko laže? Da li je to stvarno veština koja se uči, ili je više u pitanju dar, nešto što čovek ima ili nema? Ta čudna ideja mi je prvi put pala na pamet kada sam saznao da je moja jedanaestogodišnja ćerka bila gotovo jednako tačna u otkrivanju prevare kao i najbolji iz američke Tajne službe. Ona nije čitala moje knjige ili članke. Možda moja ćerka nije toliko posebna; moguće je da je ve­ ćina dece bolja od odraslih u otkrivanju laži. Upravo započinjemo istraživanje koje treba da nam omogući da to saznamo. Mogući trag koji će nas odvesti do odgovora na pitanje zašto su neki ljudi dobri u otkrivanju laži dolazi iz onoga što su ljudi koji su uradili naš test napisali kada smo ih upitali koje su bihejvioralne znake koristili pri donošenju svog suda o tome da li neka osoba

270

Laganje

laže. Kada smo u svim profesionalnim grupama uporedili one koji su bili uspešni i one koji nisu pogodili, primetili smo da su uspešni otkrivači laži koristili informacije dobijene sa lica, iz glasa i tela, dok su neuspešni pomenuli samo izgovorene reči. Naravno, ovaj nalaz se odlično uklapa u ono o čemu ranije govorim u Laganju, no niko od ljudi koje smo testirali nije pročitao knjigu pre nego što. je uradio naš test. Neki ljudi, oni koji su bili veoma precizni lovci na laži, znali su da je mnogo lakše sakriti reči nego izraze, glas ili pokrete tela. To ne znači da reči nisu važne - često kontra­ dikcije u onome što je rečeno mogu otkriti puno toga, a moguće je i da sofisticirane analize govora mogu razotkriti laganje4 - no sadržina govora ne treba da bude jedina stvar na koju ćemo usmeriti pažnju. Još uvek treba da otkrijemo zašto svi ne proveravaju izgovorene reči poredeći ih sa licem i glasom.

Novi nalazi o bihejvioralnim znacima laganja Dodatna istraživanja, koja smo sproveli u prethodne dve godi­ ne, dalje potkrepljuju i proširuju ono što smo izneli u Laganju u vezi sa značajem lica i glasa u otkrivanju prevare. Dok smo merili razlike u facijalnim ekspresijama sa video-traka na kojima su se videle studentkinje visoke škole za medicinske sestre kada lažu i kada govore istinu, ispostavilo se da postoji razlika između dve vrste osmeha. Kada su zaista uživale one su se mnogo iskrenije osmehivale (ilustracija 5A u petom poglavlju), a kada su lagale one su pokazivale ono što mi zovemo osmesi koji služe kao ma­ ska. (U osmehu koji služi kao maska - uz usne koje se smeju postoje i znaci tuge [ilustracija 3A], ili straha [ilustracija 3B], ili ljutnje [ilustracija ЗС ili ilustracija 4], ili gađenja.)5 Razlike između tipova osmeha dodatno su potkrepljene stu­ dijama sa decom i odraslima, u zemlji i inostranstvu, u mnogo­ brojnim različitim okolnostima, ne samo kada ljudi lažu. Pronašli smo razlike u onome što se dešava u mozgu, kao i u tome kako ljudi opisuju ono što osećaju kada pokažu iskren osmeh, za razli­ ku od drugih vrsta osmehivanja. Najbolji znak koji nam pomaže

Hvatanje u laži

271

da otkrijemo da li osoba zaista uživa tiče se upotrebe mišića koji okružuje oko, a ne samo usana koje se smeju.6 Stvar nije sasvim jednostavna i nije dovoljno potražiti i tumačiti izražene bore u spoljašnjim uglovima očiju, zato što u tome nećemo uvek uspeti. Izražene bore su dobar znak iskrenog osmeha samo ako je osmeh blag a uživanje koje se doživljava nije previše jako. Kod velikog ili širokog osmeha same usne koje se smeju izazvaće bore, tako da morate da gledate i u obrve. Ako su mišići oka uključeni, zato što se zaista radi o uživanju, onda će se obrve spustiti, ali sasvim malo. Radi se 0 tananom znaku, ali otkrili smo da ljudi mogu da ga primete i bez posebne obuke.7 Takođe smo otkrili i da su glasovi postajali viši kada su studentkinje visoke škole za medicinske sestre (na zahtev istraživača) lagale o svojim osećanjima. Ova promena visine tona ukazuje na povećano emotivno uzbuđenje i sama po sebi ne predstavlja znak laganja. Ako neko navodno uživa u prijatnoj, opuštajućoj sceni, njegov glas ne bi trebalo da se povisi. Nisu svi lažovi pokazali i facijalne i glasovne znake prilikom varanja. No, najbolje rezultate smo dobili kada smo koristili oba izvora informacija - procenat pogodaka bio je 86%. Opet, to i dalje znači da je u 14% slučajeva pravljena greška: na osnovu facijalnih i glasovnih znakova mislili smo da osoba govori istinu kada je lagala, odnosno da laže kada je, zapravo, govorila istinu, tako da ova merila, iako važe za veliku većinu ljudi, ipak ne važe za svakoga. Ne očekujem da ćemo ika­ da definisati skup bihejvioralnih dimenzija koje će se odnositi na svakoga. Neki ljudi su prirodni glumci i nećemo ih uhvatiti, a neki ljudi su toliko idiosinkratični da ono što otkriva laži kod drugih - kod njih neće otkriti. U istraživanju koje je u toku dr Mark Frank i ja smo došli do prvih dokaza koji daju potporu mojoj ideji da postoje jako dobri lažovi, koji to izvode veoma prirodno, kao i ljudi koji užasno loše lažu i koji nikada ne mogu da prevare druge. Dr Frank i ja smo dali učesnicima u istraživanju da slažu ili kažu istinu u dva scena­ rija koja su se ticala prevare. Po jednom scenariju, oni su navodno počinili krivično delo i uzeli 50 dolara iz aktentašne, koje su mogli da zadrže ako ubede ispitivača da govore istinu kada tvrde da nisu

272

Laganje

uzeli taj novac. Po drugom scenariju, mogli su da lažu ili da govo­ re istinu u vezi sa svojim mišljenjem o nekoj gorućoj temi, poput abortusa ili smrtne kazne. Frank je uočio da su oni koji su bili uspešni lažovi u prvom scenariju bili uspešni i u drugom, što znači da je one koje je bilo lako otkriti kada su lagali o svojim stavovima bilo lako otkriti i kada su lagali o prestupu koji su počinili.8 Ovo možda izgleda sasvim očigledno, ali dosta argumenata iz prethodnih poglavlja može da nam ukaže na to da specifičan karakter same laži, a ne sposobnost osobe, određuje da li će kon­ kretna laž uspeti. Verovatno oba faktora imaju uticaj. Neki ljudi su toliko dobri ili toliko loši kada lažu da situacija i specifične karakteristike laži neće previše značiti; oni će se stalno izvlačiti ili stalno propadati. Većina ljudi ne spada u ove ekstreme i za njih su faktori koji odredùju koliko dobro lažu sledeći: koga lažu, o čemu lažu i šta se stavlja na kocku.

Šanse da se ne uoče laži u sudnici Dok sam predavao policajcima, sudijama i advokatima tokom proteklih pet godina naučio sam jednu duhovitu opasku, kojom sada počinjem svoje radionice. Krivično-pravni poredak mora da je izmislio neko ko je želeo da nas onemogući da otkrijemo prevaru iz ponašanja. Osumnjičeni koji je kriv ima puno šansi da se pripremi i provežba svoje odgovore pre nego što porota ili sudija treba da procene te odgovore, čime može da poveća svoje samopo­ uzdanje i da smanji strah da će ga otkriti. Jedan nula protiv sudije i porote. Neposredno ispitivanje i unakrsno ispitivanje održavaju se mesecima, ako ne i godinama, nakon kritičnog događaja, čime se emocije vezane za kriminalni čin otupljuju. Dva nula protiv sudije i porote. Zbog dugog vremenskog perioda pre početka su­ đenja osumnjičeni je već toliko puta ponovio svoju lažnu verziju događaja da već može da počne da veruje u sopstvenu netačnu priču; kada se to desi on, na neki način, i ne laže kada svedoči. Tri nula protiv sudije i porote. Ako se njegovi odgovori dovedu u sumnju tokom unakrsnog ispitivanja, to ne mora ništa da znači:

Hvatanje u laži

273

optuženog je njegov advokat već dobro pripremio, a možda je i vežbao s njim, a pitanja koja se tada postavljaju često traže samo odgovor tipa „da“ ili „ne“. Sudija i porota gube sa četiri nula. A tu je i nevini optuženi koji dođe na suđenje preplašen da mu neće verovati. Zašto bi mu sudija i porota verovali kada mu policija, tužilac i sam sudija u pretkrivičnom postupku - nisu poverovali? Znaci straha da mu se neće verovati mogu se pogrešno protuma­ čiti kao strah krivca da ga konačno ne uhvate. Sudija i porota gube sa pet nula. Dok oni koji treba da otkriju činjenice, dakle sudija i porota, zaista imaju male šanse ako se previše oslone na ponašanje, stvari stoje potpuno drugačije za osobu koja vodi početni razgovor ili ispitivanje. Obično je to policajac ili, ponekad - kada se radi o zlostavljanju deteta, socijalni radnik. To su ljudi koji imaju najviše šansi da na osnovu bihejvioralnih znakova ustanove da li neko laže. Lažov obično nije imao priliku da vežba, i najverovatnije će osetiti ili strah da ga ne otkriju ili krivicu zbog zlodela. Premda policajci i socijalni radnici mogu imati dobre namere, većina njih ipak nije dobro obučena kako da postavi nepristrasna pitanja i pitanja koja ne navode na odgovor. Oni nisu naučeni kako da ocene bihejvioralne znake za istinu ili laž, i pristrasni su sa svojim tipičnim pretpostavkama.9 Oni misle da je gotovo svako koga vide kriv, da svi lažu, kao i da je to slučaj sa većinom onih koje ispitu­ ju. Kada sam prvi put dao moj test za otkrivanje laži policajcima, video sam da su mnogi od njih ocenili da svaka osoba sa videotrake laže. „Niko nikada ne govori istinu“, rekli su mi. Na sreću, porote nisu stalno u kontaktu sa osumnjičenima za krivična dela, pa stoga neće toliko često pretpostaviti da osumnjičeni mora da bude kriv.

Zastavice admirala Poindekstera Bihejvioralni znaci na licu, telu, u glasu i načinu govora nisu sami po sebi znaci laganja. To mogu da budu i znaci emocija koje se ne uklapaju u ono što se govori. Ili mogu biti znaci da osum­ njičeni razmišlja o onome što kaže pre nego što to i kaže. To su

274

Laganje

zastavice koje nam označavaju oblasti koje treba dalje da istraži­ mo. One govore osobi koja istražuje laž da se dešava nešto o čemu treba saznati više kroz dodatna pitanja, proveru drugih informa­ cija, itd. Pogledajmo jedan primer kako ovakve zastavice mogu da rade. Setimo se da su sredinom 1986. godine Sjedinjene Američke Države prodavale oružje Iranu u nadi da će tako postići osloba­ đanje američkih talaca u Libanu, koje su držale grupe kojima je upravljao Iran ili koje su pružale podršku Iranu. Reganova admi­ nistracija je rekla da to nije bila prosta zamena oružja za taoce, već da se radilo o pokušaju u okviru šire akcije da se uspostave bolji odnosi sa novim umerenim islamskim rukovodstvom u Ira­ nu nakon smrti ajatolaha Homeinija. No, izbio je skandal velikih razmera kada je objavljeno da se deo profita dobijen od prodaje oružja Iranu, kroz direktno kršenje zakona koji je izglasao Kon­ gres (Bolandovi amandmani), tajno koristi za kupovinu oružja kontrašima, proameričkoj grupi pobunjenika iz Nikaragve, koja se borila protiv novog prosovjetskog vodstva Partije sandinista u toj centralnoameričkoj zemlji. Na jednoj konferenciji za štampu, 1986. godine, predsednik Ronald Regan i državni tužilac Edvin Mis sami su otkrili da su sredstva zaista preusmerena kontrašima. Takođe su izjavili da o tome ništa nisu znali. Objavili su, takođe, da je viceadmiral Džon Poindekster, savetnik za nacionalnu bezbednost, dao ostavku, te da je njegov kolega, mornarički potpukovnik Oliver Nort oslobođen svih dužnosti u Savetu za nacionalnu bezbednost. Mediji su u to vreme detaljno izveštavali o iransko-kontraškom skandalu, a istraživanja javnog mnjenja su pokazala da većina Amerikanaca nije verovala tvrdnji predsednika Regana da nije znao ništa o ilegalnom preusmeravanju profita kontrašima. Osam meseci kasnije potpukovnik Nort je svedočio pred kon­ gresnim komitetom koji je ispitivao iransko-kontrašku aferu. Nort je rekao da je često diskutovao o čitavoj stvari sa Vilijamom Kejsijem, direktorom Centralne obaveštajne agencije. No, Kejsi je umro samo tri meseca pre Nortovog svedočenja. Nort je rekao ko­ mitetu da ga je Kejsi upozorio da će on (Nort) morati da „padne“ i da će i Poindekster možda morati da preuzme takvu ulogu kako bi zaštitio predsednika Regana.

Hvatanje u laži

275

U svom svedočenju Poindekster je rekao kongresnom komi­ tetu da je on sam dao odobrenje za plan pukovnika Norta da se sredstva od prodaje oružja preusmere kontrašima. „On tvrdi da je upotrebio ovo svoje ovlašćenje, a da nije rekao predsedniku kako bi zaštitio Regana od politički nestabilnog pitanja koje ih je zatim sustiglo. Ja sam doneo odluku, rekao je Poindekster mirnim, obič­ nim tonom.“ш U jednom trenutku tokom ovog svedočenja, baš kada su ga upitali o ručku na kome je bio sa pokojnim direktorom CIA Vilijamom Kejsijem, Poindekster kaže da ne može da se seti šta je rečeno za ručkom, već samo da su jeli sendviče. Senator Sem Nan počinje da pritiska Poindekstera u vezi sa pamćenjem koje ga je tu izdalo, i tokom naredna dva minuta Poindekster pokazuje dve vrlo brze mikrofacijalne ekspresije ljutnje, podiže visinu glasa, če­ tiri puta guta pljuvačku, pravi mnogo pauza u govoru i ponavlja fraze. Ovaj trenutak u Poindeksterovom svedočenju ilustruje če­ tiri važne stvari: 1. Kada bihejvioralne promene nisu ograničene na jedan mo­ dalitet (lice ili glas, ili promene u autonomnom nervnom sistemu, poput onih koje se vide na osnovu gutanja), to je važan znak da se dešava nešto što treba ispitati. Iako ne treba da ignorišemo znake koji su ograničeni samo na jedan tip ponašanja, pošto to može da bude sve što imamo, podaci će verovatno biti pouzdaniji, a emo­ cije koje izazivaju promene jače, kada se znaci provlače kroz razli­ čite vidove ponašanja.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, viceadmiral Džon Poindekster

276

Laganje

2. Manje je rizično tumačiti promenu u ponašanju nego tumači­ ti neku karakteristiku ponašanja koju osoba stalno pokazuje. Po­ indekster nije često oklevao kada govori, niti je često pravio pauze, gutao, i tome slično. Lovac na laži stalno mora tražiti promene u ponašanju, zbog onoga što sam u četvrtom poglavlju nazvao Brokovljevim rizikom. Osobene odlike neke osobe neće nas odvesti na pogrešan trag ako se fokusiramo na promene u ponašanju. 3. Kada se promene u ponašanju javljaju u vezi sa specifičnom temom ili pitanjem, to govori lovcu na laži da datu oblast treba detaljno ispitati. Premda su senator Nan i drugi kongresmeni pri­ tiskali Poindekstera u vezi sa mnogim temama, on nije pokazivao takve vidove ponašanja sve dok ga senator Nan nije pitao za ručak sa direktorom Kejsijem. Poindeksterov sumnjivi obrazac ponaša­ nja je nestao kada je Nan prestao da mu postavlja pitanja o ručku i kada je prešao na drugu temu. Kad god se grupa bihejvioralnih promena javi u vezi sa specifičnom temom lovac na laži treba da pokuša da potvrdi da te promene zaista nastaju samo u vezi sa tom temom. Jedan od načina da se to uradi jeste da se napusti tema i pređe na nešto drugo, što je Nan uradio, a zatim da se ne­ očekivano vrati na temu i proveri da li se grupa bihejvioralnih znakova ponavlja. 4. Lovac na laži treba da testira alternativna objašnjenja na pi­ tanje zašto se javljaju promene u ponašanju, razmatrajući i druge mogućnosti osim prevare. Ako je Poindekster lagao u svojim od­ govorima o ručku verovatno bi bio uznemiren što je to uradio. Znalo se da je religiozan čovek; njegova žena je bila sveštenik u njihovoj crkvi. Verovatno bi se u njemu javio konflikt kada laže, makar i da je znao da je to opravdano zbog nacionalnih interesa. A verovatno bi ga bilo i strah da ga ne uhvate. No, postoje i druge alternative koje treba razmotriti. Poindekster je svedočio više dana. Pretpostavimo da se za ruč­ kom on uvek posavetuje sa svojim advokatima dok jede sendvič koji mu je napravila žena. Pretpostavimo da mu je danas, kada ju je zamolio da mu napravi sendvič, žena besno odgovorila: „Džone, ne mogu svakoga dana da ti pravim sendvič, iz nedelje u nedelju, imam i druge obaveze!“ A ako se nalaze u tipu braka u kome se

Hvatanje u laži

277

ljutnja retko iskazuje, Poindekster bi mogao da se uznemiri zbog ove epizode. Kasnije tog jutra, kada ga Nan pita za ručak i pomene da su jeli sendviče, nerazrešene emocije iz konflikta sa njegovom ženom ponovo se javljaju i ono što mi vidimo su upravo te emo­ cije, a ne krivica zato što laže 0 nekom aspektu iransko-kontraške afere ili strah da ga ne uhvate.

Bivši poručnik Oliver Nort Nikako ne mogu da znam da li ovakva moja spekulacija ima bilo kakvu osnovu. U tome je upravo i poenta. Lovac na laži uvek mora pokušati da razmotri alternativna objašnjenja, a ne samo la­ ganje, tako da mora prikupljati informacije koje mogu da mu po­ mognu da ih isključi. Poindekster je otkrio da postoji neka vruća tema u vezi sa ručkom sa Kejsijem, ali ne znamo o čemu se tačno radi, te stoga ne treba da donosimo preuranjeni zaključak da laže pre nego što isključimo druga objašnjenja.

278

Laganje

Sposobnost za glumu Olivera Norta Svedočenje potpukovnika Norta tokom saslušanja oko iransko-kontraške afere ilustruje još jednu stvar na koju smo ukazali u Laganju. Čini se da je Nort dobar primer za ono što zovem pri­ rodnim glumcem.11 Ne želim da tvrdim da je Nort zapravo lagao (mada je bio osuđen za laganje tokom svog prethodnog svedočenja pred Kongresom), već samo da iz njegovog ponašanja nije mogao da se donese zaključak da li laže. Kada bi lagao, bio bi vrlo ubedljiv. Njegov nastup, kao nastup, bio je prelep za posmatranje.12 Ankete koje su u to vreme ispitivale javno mnjenje pokazale su da se Amerikanci u velikoj meri dive Nortu. Postoji puno razloga za njegovu privlačnost. Možda su ga videli kao Davida u borbi protiv Golijata, oličenog u moćnoj vladi koju je predstavljao kon­ gresni komitet. Nekima je njegova uniforma pomogla da ga dožive na taj način. Takođe je mogao da izgleda kao žrtveno jagnje, kao čovek koji je nezasluženo dobio kaznu umesto predsednika ili direktora CIA. A deo njegove privlačnosti ležao je i u njegovim manirima, tj. stilu ponašanja. Jedna od glavnih karakteristika pri­ rodnih glumaca jeste da je njih prijatno posmatrati; mi uživamo u njihovom nastupu. Ne postoji razlog da mislimo kako ti ljudi lažu više od bilo koga drugog (premda možda mogu da budu u većem iskušenju jer znaju da mogu da se izvuku sa lažima), ali kada lažu - njihove laži su besprekorne. Nortovo svedočenje, takođe, navodi na etička i politička pitanja o tome koliko je ispravno da državni službenik laže. U sledećem poglavlju razmatram ovaj i druge istorijske primere.

X Laži u javnom životu U prethodnom poglavlju opisao sam rezultate nedavnih istra­ živanja, kao i istraživanja koja su sada u toku, a takođe se pozvao i na moje iskustvo iz držanja radionica profesionalnim lovcima,na laži. Ovo poglavlje nije zasnovano na naučnim dokazima. Umesto toga, u njemu se pozivam na svoje sopstvene procene do kojih sam došao kroz razmišljanje o laganju i pokušaje da primenim svoja istraživanja kako bih razumeo širi kontekst u kome živim.

Opravdanje za laganje Olivera Norta U jednom trenutku, tokom svog svedočenja, potpukovnik Nort je priznao da je nekoliko godina ranije lagao Kongres u vezi sa preusmeravanjem fondova za Iran ka proameričkim kontrašima u Nikaragvi. „Laganje mi ne pada lako“, rekao je, „ali tada smo morali da odmerimo koristi i štete između laži i ljudskih života.“ Nort je tu citirao klasično opravdanje, za laganje o kome su filo­ zofi raspravljali vekovima. Šta treba da kažeš čoveku koji maše pištoljem i pita te: „Gde ti je brat? Ubiću ga“. U ovakvom scenariju većina nas ne bi imala nikakvu dilemu. Nećemo otkriti gde nam je brat. Slagaćemo i dati pogrešnu lokaciju. Kako je Oliver Nort rekao, ako je u pitanju sam život - onda se mora lagati. Prozaičniji 279

28 o

Laganje

prim er vidim o kod uputstava koja roditelji daju svojoj deci u vezi sa unutrašnjom sigurnosnom bravom ukoliko stranac zakuca na vrata. Kažu im da nikako ne priznaju da su sam i u kući, već da su tu i njihovi roditelji, koji su m alo prilegli u drugoj sobi. U svojoj knjizi, koju je objavio četiri godine posle saslušanja u K ongresu, N ort je opisao svoja osećanja u vezi sa K ongresom i ispravn ošću svog razloga: „Z a m ene su m nogi senatori, kongresm eni, pa čak i članovi njihovih kabineta, bili ljudi sa privilegijam a koji su besram n o napustili kontraše u N ikaragvi i tim e ih uči­ nili osetljivim na napade snažnog, dobro naoružanog neprijatelja. A onda su želeli da mene ponize zbog onoga što je trebalo sam i da učine! (str. 50) ... N ikada nisam sebe video kao nekog izvan za­ kona, niti sam ikada im ao nam eru da uradim bilo šta nezakonito. Uvek sam verovao, i jo š uvek verujem , da Bolandovi am andm ani nisu zabranili Savetu za nacionalnu bezbednost da pruža podršku kontrašim a. Č ak i najrestriktivniji am andm ani sadržali su rupe koje sm o koristili kako bism o om ogućili da se pokret otpora u N ikaragvi ne n apusti.“ 1 N ort je u svojoj knjizi priznao da nije re­ kao istinu članovim a K ongresa 1986. godine, kada su pokušali da saznaju da li je direktno pružao p om oć kontrašima. N ortovo objašnjenje da je lagao kako bi sačuvao živote nije ute­ m eljeno zato što, najpre, nije sigurno da je njegov izbor bio jasan. On je tvrdio da će kontraši um reti usled Bolandovih am an dm a­ na, uz pom oć kojih je K ongres u jedn om trenutku zabranio dalju „sm rton osn u“ p om oć za njih (tj. oružje, prim . prev.). Ali, m eđu ekspertim a nije p ostojao konsenzus o tom e da će prestanak dalje pom oći značiti sm rt za kontraše. Radilo se o političkoj proceni, oko koje se većina dem okrata i većina republikanaca nisu slagali. Takva situacija nije slična izvesnosti da će dokazani ubica, koji preti ubistvom , to zaista i učiniti. D rugi problem u vezi sa N ortovom tvrdnjom da je lagao kako bi spasao živote odn osi se na pitanje ko je bio m eta njegovih laži. On nije lagao osobu koja je tvrdila da nam erava da počini ubistvo. Ako bi i došlo do ubistava, njih bi izvršila vojska N ikaragve, a ne članovi Kongresa. Prem da su oni koji se nisu slagali sa Bolandovim am andm anim a m ogli da tvrde da bi to upravo i bila

L a ži u jav n o m životu

281

posledica, to nije bila deklarativna nam era onih koji su glasali za Bolandove am andm ane, niti bi se m oglo reći da je to bila željena, m akar ne i iskazana, svrha tog zakona. M udri i, izgleda, jedn ako m oralni ljudi nisu se složili oko toga šta će biti posledice uskraćivanja dalje „sm rto n o sn e“ pom oći i da li su Bolandovi am andm ani zaista zatvorili sve rupe. Ponesen ja ­ kim ubeđenjim a, N ort nije m ogao da vidi, ili je video ali nije m a­ rio, da ovde ne p ostoji jedinstvena istina oko koje se svi razum ni m uškarci i žene slažu. N ortova arogancija je bila u tom e što je dao veću težinu svom stavu nego stavu većine u Kongresu i što je verovao da se u tom e m ože naći opravdanje da govori neistinu pred Kongresom . M oja treća prim edba na N ortovo opravdanje da je lagao kako bi sp asao živote je u tom e da je njegova laž prekršila ugovor kom e je pristupio, a koji mu je branio da laže pred K ongresom . N iko nije u obavezi da dokazan om ubici daje istinite odgovore. Najavljene akcije jed n og ubice krše zakone koje i m i i on m oram o da poštu je­ mo. N aša deca nem aju obavezu da govore istinu strancu koji kuca na vrata, m ada bi ovaj problem p ostao zam ršeniji ukoliko taj stra­ nac tvrdi da je u nevolji. No, svako im a obavezu da istinito svedoči pred kongresnim kom itetom i m ože da bude izveden pred sud ukoliko laže. N ort je im ao dodatne razloge da govori istinu, ra ­ zloge koji se tiču njegove profesije. Kao oficir vojske, potporučnik N ort se zakleo da će poštovati ustav. Svojim laganjem Kongresu N ort je prekršio ustavom određenu podelu odgovornosti izm eđu dve grane vlasti, konkretno - kontrole budžeta koju ustav daje Kongresu kao kontrolni m ehanizam za izvršne funkcije vlade.2 Nije tačno da N ort nije im ao m ehanizam da se zaštiti ako je sm a ­ trao da ga prisiljavaju da vodi politiku koja je po njegovom m išlje­ nju nem oralna i ugrožava druge. M ogao je da podn ese ostavku, a zatim iznese javno svoje m išljenje o Bolandovim am andm anim a. R asprava se nastavlja i danas, pošto se zvaničnici CIA, koji su navodno lagali pred K ongresom , izvode pred sud. Jedno pitanje, koje je nedavno izneto u štam pi, jeste i da li p ostoji poseban skup pravila za zvaničnike CIA, koji zbog tajne prirode svoga posla m ožda ne m oraju da govore istinu pred K ongresom . Pošto je N ort

282

Laganje

primao naređenja od direktora CIA Kejsija njegovi postupci mo­ gli bi da se opravdaju time da je on samo sledio norme koje važe za zaposlene u toj agenciji. Dejvid Vipl, direktor udruženja bivših agenata CIA, rekao je: „Ро mom mišljenju, Kongresu treba otkriti što je manje moguće, nije loše ako mogu da se izvuku s tim. I sam imam problem s tim da krivim bilo koga od tih momaka.“3 Rej Klajn, takođe penzionisani oficir CIA, rekao je: „Ро staroj tradiciji CIA, smatrali smo da viši oficiri treba da se zaštite od preterane izloženosti.“4 Stensfild Tarner, koji je bio direktor CIA u vreme predseđnika Džimija Kartera, od 1977. do 1981, tvrdi da predsednik nikada ne treba da ovlasti CIA da laže pred Kongresom, i da „zaposleni u agenciji treba da znaju da neće biti zaštićeni ako slažu“.5 Sudski postupak protiv Norta, Poindekstera i, u skorije vreme, zvaničnika CIA Alana Firsa i Klera Džordža, zbog laganja pred Kongresom, može da prenese pravu poruku. Džordž je najviši zvaničnik CIA kome će se suditi zbog laganja pred kongresnim komitetom za iransko-kontrašku aferu iz 1987. Pošto se široko veruje da direktor CIA Kejsi nije poštovao ta pravila, možemo tvr­ diti i da nije u redu kažnjavati ljude koji su navedeni da veruju da rade ne samo ono što predsednik želi, već i da ga treba zaštititi od eksponiranja u tom pogledu.

Predsednik Ričard Nikson i skandal Votergejt Bivši predsednik Nikson verovatno je državni službenik koga su najviše optuživali za laganje. On je bio prvi predsednik koji je dao ostavku, ali ne samo zbog toga što je lagao, niti zato što su ljudi koji su radili za Belu kuću juna 1972. uhvaćeni u komplek­ su Votergejt kako pokušavaju da provale u centralu Demokratske stranke. Bio je na to prinuđen zato što je upravljao procesom za­ taškavanja i zato što je izrekao mnoge laži sa ciljem da nastavi sa takvim zataškavanjem. Audio-trake razgovora u Beloj kući, koje su kasnije i objavljene, otkrile su da je Nikson u to vreme govorio: „Boli me dupe šta će se desiti, hoću da odugovlačite i sprečavate

L a ž i u jav n o m životu

283

to, neka se pozovu na peti amandman, ili na šta god, ako će to da spasi plan“. Zataškavanje je bilo uspešno gotovo godinu dana, sve dok je­ dan od ljudi osuđenih za provalu u Votergejt, Džejms Makord, nije rekao sudiji da je provala bila deo šire zavere. Onda se sa­ znalo da je Nikson snimao sve razgovore u Ovalnom kabinetu na audio-trake. Uprkos Niksonovom pokušaju da prikrije za njega najopasnije informacije sa tih traka, ostalo je dovoljno dokaza da kongresni Pravosudni odbor pokrene proceduru za opoziv predsednika. Kada je Vrhovni sud naredio Niksonu da preda trake ve­ likoj poroti, Nikson je podneo ostavku - 9. avgusta 1974. godine. Problem, kako ga ja vidim, nije u tome što je Nikson lagao, jer smatram da nacionalne vođe ponekad to moraju da rade, već u tome o čemu je lagao, koja mu je bila motivacija za laganje, koga je lagao. Ovde nije bio u pitanju pokušaj da se neka strana vlada navede na pogrešan trag - meta Niksonovog laganja bio je ame­ rički narod. Nije bilo moguće da nađe opravdanje u tome da je la­ gao kako bi postigao neki cilj u spoljnoj politici. Nikson je prikrio svoje znanje o krivičnom delu, pokušaj da se ukradu dokumenti iz kancelarija Demokratske stranke u zgradama Votergejta. Njegov motiv bio je da ostane na funkciji, da ne rizikuje neodobravanje birača ukoliko bi saznali da je Nikson znao da su ljudi koji su ra­ dili za njega prekršili zakon kako bi obezbedili njegovu prednost na dolazećim izborima. U prvom zahtevu za opoziv Nikson je op­ tužen da je ometao istragu, u drugom da je zloupotrebio službeni položaj i da nije uspeo da obezbedi sprovođenje zakona, dok je u trećem zahtevu Nikson optužen da namerno odbija da odgovori na sudske naredbe da preda audio-trake i druge dokumente koje je tražio Pravosudni odbor. Ne bi trebalo da jednostavno optuži­ mo Niksona da je bio lažov, premda je to bila česta optužba koju su sa zadovoljstvom isticali oni koji su ga mrzeli. Nacionalni lideri ne mogu da rade svoj posao ako im se zabrani da u bilo kojim okolnostima lažu.

284

Laganje

Opravdana laž predsednika Džim ija Kartera Jedan dobar primer okolnosti u kojima se laganje nosioca jav­ ne funkcije može opravdati desio se tokom mandata predsednika Džimija Kartera. Tokom 1976. godine bivši guverner Džordžije, Džimi Karter, izabran je za predsednika nakon što je na izborima pobedio Džeralda Forda, koji je postao predsednik posle Niksonove ostavke. U izbornoj kampanji Karter je obećao da će vratiti moral u Belu kuću, posle teških i skandaloznih godina oko Votergejta. Ključno obeležje njegove kampanje bilo je to što je gledao pravo u televizijske kamere i govorio, sasvim jednostavno, da ni­ kada neće lagati američki narod. No, tri godine kasnije, mnogo puta je slagao kako bi sakrio svoje planove da oslobodi američke taoce iz Irana. Tokom prvih godina Karterovog mandata islamski fundamen­ talisti zbacili su iranskog šaha. Šah je uvek uživao američku podrš­ ku, tako da mu je Karter, nakon što je ovaj završio u egzilu, dozvo­ lio da dođe u Sjedinjene Američke Države na terapiju. Pobesneli zbog ove odluke, iranski militantni krugovi zauzeli su američku ambasadu u Teheranu i uzeli šezdeset talaca. Pokušaji da se kriza reši diplomatskim putem trajali su mesecima i nisu dali rezultate, dok su izveštaji na televiziji svake večeri brojali dane, a zatim mesece, tokom kojih su ti Amerikanci držani kao zarobljenici. Ubrzo nakon što su militantni islamisti uzeli taoce Karter je tajno naredio vojsci da počne da uvežbava operaciju spasavanja. Ne samo da je ta operacija sakrivena, već su i svi službenici ad­ ministracije ponovo, i ponovo, davali lažne izjave kako bi otklo­ nili svaku sumnju da pokušavaju nešto da urade u tom pogledu. Tokom više meseci, Pentagon, Stejt department i Bela kuća tvrdili su da je misija spasavanja talaca logistički nemoguća. Osmog ja­ nuara 1980. predsednik Karter je lagao na jednoj konferenciji za štampu, rekavši da bi akcija vojnog spasavanja „gotovo sigurno bila neuspešna i završila bi se smrću talaca“. Dok je ovo govorio, vojna jedinica Delta vežbala je operaciju spasavanja, sakrivena u pustinji na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država. Karter je lagao Amerikance zato što je znao da Iranci slušaju sve što on govori, a želeo je da uspava iranske militantne snage

L a ži u jav n o m životu

285

koje su čuvale taoce, tj. da im ulije lažan osećaj sigurnosti. Karter je naredio svom sekretaru za štampu, Džodiju Pauelu, da poriče kako vlada planira vojnu operaciju spasavanja čak i u trenutku dok je ta operacija uveliko trajala. Karter je u svojim memoarima napisao: „Postojanje bilo kakve sumnje kod militantnih iranskih snaga da se sprema pokušaj oslobađanja talaca osudilo bi akciju na neuspeh... Uspeh je zavisio od totalnog iznenađenja.“6 Setimo se da je i Hitler lagao kako bi stekao prednost u odnosu na neprijatelja. Mi danas osuđujemo Hitlera ne zato što je lagao već zbog njegovih ciljeva i radnji. Kada vođa nekog naroda laže kako bi stekao prednost nad neprijateljem, to samo po sebi ne mora da bude loše. Primarna meta Karterovih laži bili su Iranci, koji su prekršili međunarodno pravo tako što su uzeli taoce iz američke amba­ sade. Nije postojao način da se oni prevare a da se istovremeno ne prevare i američki narod i Kongres. Motiv je bio da se zaštiti naša vojna sila. A laž je bila kratkog daha. Iako su neki članovi Kongresa postavili pitanje da li je Karter imao pravo da deluje a da ih nije unapred obavestio, kako se zahteva u rezoluciji o ratnim ovlašćenjima, Karter je tvrdio da je operacija spasavanja bila čin milosrđa, a ne ratni čin. Kartera su osuđivali zato što je operaci­ ja spasavanja propala, a ne zato što je prekršio svoje obećanje da neće lagati. Pišući o iranskoj aferi i potrebi da službenici CIA budu iskreni kada odgovaraju na pitanja Kongresa, Stensfild Tarner, direktor CIA tokom Karterovog mandata, postavio je pitanje 0 tome šta bi uradio da ga je Kongres pitao da li CIA priprema operaciju spasa­ vanja: „Bio bih pod teškim pritiskom kako da odgovorim. Nadam se da bih rekao nešto u stilu: ‘Verujem da nije dobro da govorim o ma kakvim planovima da se reši problem sa taocima, zbog opa­ snosti da se izvuku netačni zaključci koji bi mogli procuriti do Iranaca’. A onda bih se konsultovao sa predsednikom o tome da li da se vratim i direktno odgovorim na pitanje“.7 Gospodin Tarner ne kaže šta bi uradio da mu je predsednik Karter dao instrukciju da se vrati u Kongres i demantuje da postoje bilo kakvi planovi za spasavanje talaca.

286

Laganje

Laži Lindona Džonsona o vijetnamskom ratu Opasnije od ovoga bilo je ono što je radio bivši predsednik Lindon B. Džonson, koji je krio od javnosti nepovoljne informacije o tome kako napreduje rat u Vijetnamu. Džonson je automatski postao predsednik posle atentata na Džona F, Kenedija 1963, ali se kandidovao na redovnim izborima 1964. Tokom kampanje, Džonsonov protivkandidat iz redova republikanaca, senator iz Arizone Beri Goldvoter, rekao je da bi možda bio voljan da upotrebi atom­ sko oružje kako bi okončao rat. Džonson je zauzeo suprotan stav: „Nećemo slati američke dečake devet ili deset hiljada milja od kuće da urade ono što azijski dečaci treba da urade sami.“ Kada je konačno izabran, i kada su ga uverili da može dobiti rat samo ako pošalje kopnene trupe, Džonson je poslao pola miliona američkih dečaka u rat u Vijetnamu tokom sledećih nekoliko godina. Ame­ rika je na kraju bacila više bombi na Vijetnam nego što je ukupno bačeno tokom celog Drugog svetskog rata. Džonson je mislio da će imati dobru pregovaračku poziciju da završi rat samo ukoliko severni Vijetnamci poveruju da ga ame­ ričko javno mnjenje snažno podržava. I tako je Džonson davao američkoj javnosti selektivne informacije o tome kako rat napre­ duje. Njegovi vojni komandanti su saznali da Džonson želi najbo­ lju moguću sliku o američkim uspesima i neuspesima Severnog Vijetnama i Vijetkonga, pa su - posle nekog vremena - to bile jedine informacije koje je on dobijao od komandanata na terenu u Vijetnamu. Ali ova šarada je razotkrivena kada je snažna ofanziva Severnog Vijetnama i Vijetkonga u januaru 1968, za vreme traja­ nja praznika Teta, pokazala Amerikancima i svetu koliko su Sjedi­ njene Američke Države daleko od toga da dobiju rat. Tet ofanziva desila se tokom predsedničke kampanje za sledeće izbore. Senator Robert Kenedi, koji je bio Džonsonov protivkandidat za nominaciju unutar Demokratske stranke, rekao je da je Tet ofanziva „ski­ nula masku zvanične iluzije, kojom smo sakrili prave okolnosti čak i od nas samih“. Nekoliko meseci kasnije Džonson je objavio svoju odluku da se ne kandiduje po drugi put. U demokratskom društvu ne postoji lak način da prevarite drugu naciju, a da time ne slažete i sopstvenu, što čini prevaru

L a ž i u jav n o m životu

287

opasnom politikom ukoliko ona predugo traje. Džonsonova laž o tome kako rat napreduje nije trajala danima, nedeljama, čak ni mesecima. Stvorivši iluziju o skoroj pobedi, Džonson je lišio bi­ račko telo mogućnosti da na osnovu tačnih informacija donese odluku o svom političkom izboru. Demokratski poredak ne može da se održi ukoliko jedna politička partija može da kontroliše in­ formacije koje su potrebne biračkom telu, i to one vezane za ključ­ na pitanja koja će odrediti ishod izbora. Kako je senator Kenedi primetio, i meni se čini da je jedna od cena ove prevare bila i to da su Džonson i makar pojedini njegovi savetnici gotovo počeli da veruju u sopstvene laži. Nisu samo vla­ dini službenici podložni da upadnu u ovu zamku. Verujem da što češće neko izgovori laž - to mu postaje sve lakše. Svaki put kada ponovimo laž sve manje razmišljamo da li je dobro da učestvuje­ mo u prevari. Posle mnogo ponavljanja, lažovu ta laž može postati tako prijatna da više i ne primećuje da laže. No, ako ga bocnemo ili izazovemo, on će se setiti da izmišlja. Premda je Džonson želeo da veruje u sopstvene netačne tvrdnje o tome kako rat napreduje, a možda je često pomislio da je sve to tačno, sumnjam da je ikada uspeo da u potpunosti prevari samog sebe.

Katastrofa svemirskog broda Čelendžer i samoobmana Kada kažemo da je neko prevario samoga sebe posredi je sa­ svim druga stvar. Kod samoobmane osoba ne shvata da laže sebe. Istovremeno, ta osoba nije svesna motiva koji je nagoni da laže sebe. Ja verujem da se samoobmana ipak javlja mnogo rede nego što to mislimo na osnovu čestih pokušaja krivaca da se izvuku tako što tvrde da su zapravo lagali sami sebe. Radnje koje su dove­ le do katastrofe svemirskog broda Čelendžer nagone nas da posta­ vimo pitanje da li su oni koji su doneli odluku da lansiranje počne bez obzira na ozbiljna upozorenja da postoje mnoge opasnosti - bili žrtve samoobmane. Kako drugačije da objasnimo odluku onih koji su znali za sve rizike da ipak nastave sa lansiranjem?

288

Laganje

Lansiranje ovog svemirskog broda, 28. januara 1986, gledali su milioni ljudi preko televizije. Ovo lansiranje je prethodno izazva­ lo veliku pažnju javnosti zato što je u posadi bila i jedna učiteljica, Krista Makolif. Među gledaocima koji su pratili prenos preko tele­ vizije bilo je i puno dece, uključujući i učenike iz odeljenja gospo­ đice Makolif, koja je trebalo da im održi javni čas iz svemira. No, samo sedamdeset tri sekunde nakon lansiranja šatl je eksplodirao, pri čemu je svih sedam članova posade poginulo. U noći pre lansiranja grupa inženjera iz Morton Tiokola, fir­ me koja je napravila raketne motore, zvanično je predložila da se lansiranje odloži zbog prognoze da će vreme tokom noći biti jako hladno, što bi moglo dramatično smanjiti elastičnost kružnih gu­ menih zaptivaka. Ako bi se to dogodilo, gorivo bi počelo da curi, što bi moglo da dovede do eksplozije raketnog motora. Inženje­ ri Tiokola zvali su Nacionalnu agenciju za aeronautiku i svemir (NASA) i jednoglasno apelovali da se odloži lansiranje planirano za naredno jutro. Pre toga, lansiranje je već bilo odlagano tri puta, čime je pre­ kršeno obećanje koje je dala NASA da će svemirski šatlovi ubu­ duće biti lansirani rutinski, u predviđenim rokovima. Lorens Maloj, glavni projektant raketnih motora NASA, raspravljao se sa inženjerima iz Tiokola, tvrdeći da nema dovoljno dokaza da će hladno vreme uticati na gumene zaptivke. Te noći Maloj je raz­ govarao sa upravnikom Tiokola Bobom Lundom, koji je kasnije svedočio pred predsedničkom komisijom koja je imala za cilj da istraži katastrofu Čelendžera. Lund je posvedočio da mu je Maloj te noći rekao da „stavi svoj menadžerski šešir“ umesto „inženjer­ skog šešira“. Izgleda da je Lund tako i uradio, pošto je posle toga prestao da se protivi lansiranju, uprkos stavu sopstvenih inženje­ ra. Maloj je, takođe, razgovarao sa Džoom Kilministerom, jednim od potpredsednika Tiokola, i zamolio ga da potpiše odobrenje za lansiranje. Kilminister je to i učinio u 23.45, poslavši faks agenciji NASA sa preporukom da se lansiranje obavi. Alan Makdonald, koji je tada bio direktor Tiokolovog projekta za izgradnju raketa, odbio je da potpiše zvanično odobrenje za lansiranje. Dva meseca posle toga Makdonald je dao otkaz u Tiokolu.

L a ž i u ja v n o m životu

289

Posada svemirskog broda Čelendžer

Kasnije je predsednička komisija otkrila da četvorici glavnih direktora agencije NASA, odgovornih za autorizaciju lansiranja, nije rečeno ništa o razmimoilaženju između inženjera u Tiokolu i agencijinog tima za kontrolu raketnih motora u noći kada je donesena odluka da se lansiranje ipak obavi. Robert Sik, me­ nadžer šatla u Svemirskom centru Kenedi, Džin Tomas, direktor lansiranja Čelendžera u Centru Kenedi, Arnold Oldrič, menadžer sistema za svemirski transport u Svemirskom centru Džonson u Hjustonu, i direktor šatla Mur - svi oni su kasnije posvedočili da nisu bili obavešteni o tome da se inženjeri u Tiokolu protive lan­ siranju. Kako je Maloj mogao izdati naredbu da brod uzleti - znajući da može eksplodirati? Jedno objašnjenje jeste da je pod pritiskom postao žrtva samoobmane, da je zaista poverovao u to da inženjeri preuveličavaju rizik koji je, zapravo, zanemarljiv. Ako je Maloj za­

290

Laganje

ista bio žrtva samoobmane da li ga možemo smatrati neosporno odgovornim za pogrešnu odluku koju je doneo? Pretpostavimo da je neko drugi lagao Maloja i da mu je rekao da ne postoji rizik. U tom slučaju ga sigurno ne bismo krivili za pogrešnu odluku. Da li je stvar drugačija ukoliko je on prevario samog sebe? Mislim da verovatno nije, ukoliko je Maloj zaista zavarao sebe. Ovde je pitanje da li je to bila samoobmana ili loša procena, pri tom dobro racionalizovana? Da bismo to otkrili, dopustite mi da napravim poređenje iz­ među onoga što znamo o Maloju i jednog sasvim jasnog primera samoobmane koji navode eksperti koji se bave ovim problemom.8 Pacijent oboleo od kancera, u terminalnoj fazi, koji veruje da će se oporaviti, premda postoje mnogi znaci galopirajućeg, malignog tumora, održava lažnu veru da će sve biti dobro. Maloj je, takođe, održavao lažno uverenje, verujući da šatl može bezbedno da se lansira. (Mislim da treba isključiti alternativu da je Maloj sigurno znao da će brod eksplodirati.) Oboleli od raka misli da će se izlečiti, uprkos jakim dokazima koji ukazuju na suprotno. On zna da postaje sve slabiji, da se bol pojačava, no insistira da su to samo privremene teškoće. Maloj je, takođe, nastavljao sa svojim uverenjem bez obzira na dokaze za suprotno. Znao je da inženjeri misle da će hladno vreme oštetiti kružne zaptivke, da će, ako gorivo is­ curi, raketni motori možda eksplodirati, no odbacio je te tvrdnje kao preterivanja. Ovo što sam dosad napisao ne kaže nam da li su, bilo oboleli od raka bilo Maloj, namerni lažovi ili žrtve samoobmane. Ključni zahtev za samoobmanu jeste da žrtva nije svesna svog motiva da održi lažno uverenje." Oboleli od raka ne zna svesno da je njego­ va obmana motivisana njegovom nesposobnošću da se suoči sa strahom od sopstvene dolazeće smrti. Ovaj element - nedostatak svesti o motivaciji za samoobmanu - ne postoji kod Maloja. Kada * Sam o ob m an a tako m ože d a izgled a k ao sam o jo š jedan naziv za Frojdov koncept p o ­ tiskivanja. Postoje bar dve razlike. K od potiskivanja» in form acija k oja se sakriva o d sebe potiče iz duboko ukorenjene potrebe u strukturi ličnosti, što nije tipičan slučaj kod s a ­ m oobm ane. A neki sm atraju da suočenje sam o o bm an jiv ača sa istinom m ože da razbije obm anu, dok ista takva k onfrontacija kod p otiskivan ja neće dovesti do prihvatanja istine. V ideti d iskusiju o ovim pitan jim a u: L ockard i Paulhus, Seif-Deception.

L a ži u jav n o m životu

291

je Maloj rekao Lundu da stavi na glavu menadžerski šešir pokazao je da je svestan toga šta treba da uradi kako bi zadržao uverenje da treba nastaviti sa lansiranjem. Ričard Fejnman, fizičar i dobitnik Nobelove nagrade, koji je bio imenovan u predsedničku komisiju za ispitivanje uzroka ka­ tastrofe Čelendžera, napisao je sledeće o menadžerskom mentali­ tetu koji je uticao na Maloja: „Kada je završen projekat silaska na Mesec, NASA... (je morala) ubediti Kongres da postoji projekat koji samo NASA može da izvede. Da bi to učinila, neophodno je - bar je u ovom slučaju izgleda bilo neophodno - da preteruje: da preuveliča isplativost ovog svemirskog broda, koliko često bi mogao da leti, koliko će biti bezbedan, koliko važne naučne činje­ nice bi mogao da otkrije“.9 Magazin Njuzvik je napisao: „Na neki način, agencija je postala žrtva sopstvenog agresivnog nastupa u javnosti, jer je počela da se ponaša kao da je svemirsko putovanje rutinska stvar koliko i vožnja autobusom.“ Maloj je bio samo jedan od činovnika NASA koji su verovali u takva preterivanja. Mora da se plašio reakcije Kongresa ukoliko bi se lansiranje odložilo po četvrti put. Loš publicitet, koji bi bio u suprotnosti sa preuveličanim tvrdnjama agencije o šatlu, mo­ gao bi da ugrozi buduće izvore prihoda. Loš publicitet, izazvan još jednim odloženim poletanjem, bio je zagarantovan. Rizik od loših vremenskih uslova bio je samo moguć, ali ne i siguran. Čak ni inženjeri koji su se protivili lansiranju nisu bili sasvim sigurni da će doći do eksplozije. Neki od njih su kasnije izjavili da su i samo nekoliko sekundi pre eksplozije mislili da do nje ipak neće doći. Treba da smatramo Maloja odgovornim zbog njegove loše procene, zbog odluke da dâ prioritet menadžerskim interesima a ne inženjerskim nedoumicama. Henk Šui, stručnjak za bezbednost raketa, koji je na zahtev agencije ponovo analizirao dokaze, re­ kao je: „Nije u pitanju defekt u izradi. Doneta je pogrešna procena“. Ne treba da objašnjavamo niti opravdavamo loše procene stavljajući ih pod plašt samoobmane. Takođe, treba da smatramo Maloja odgovornim što nije obavestio svoje nadređene, koji su imali konačno ovlašćenje da donesu odluku o lansiranju, o tome šta radi i zašto. Fejnman nudi uverljivo objašnjenje o tome zašto

292

Laganje

je Maloj preuzeo odgovornost na sebe: „Momci koji pokušavaju da nateraju Kongres da im odobri sredstva za projekte ne žele da slušaju takve stvari (o problemima, rizicima, itd.). Bolje im je da to ne čuju kako bi bili ‘iskreniji’ - oni ne žele da lažu pred Kongre­ som! Zbog toga stavovi počnu da se menjaju jako brzo: neprijatna informacija iz baze - ‘Imamo problem sa zaptivcima, trebalo bi to da popravimo pre sledećeg leta - potisne se na nivou velikih gazdi i menadžera srednjeg nivoa, koji kažu: ‘Ako mi opet kažeš za te probleme sa zaptivcima moraćemo da držimo šatl na zemlji sve dok to ne popravimo’. Ili: ‘Ne, ne, nastavite sa letovima, inače će sve izgledati loše’; ili: ‘Nemojte da mi govorite, ne želim da slušam 0 tome’. Možda i ne kažu izričito: ‘Nemojte da mi govorite’, ali obe­ shrabruju komunikaciju, što se svede na istu stvar.“11’ Malojeva odluka da ne obavesti svoje nadređene o velikom neslaganju u vezi sa lansiranjem šatla može da se posmatra kao laž koja je nastala jer je on propustio da to pomene. Setimo se moje definicije laganja iz drugog poglavlja: jedna osoba namerno, svojim izborom, vara drugu osobu bez obaveštenja da će doći do prevare. Nije bitno da li se laž postiže time što smo rekli nešto netačno ili propustili da pomenemo ključne informacije. To su samo različite tehnike, dok je efekat isfi. Obaveštenje je ključna stvar. Glumci nisu lažovi, ali oni koji se lažno predstavljaju jesu, zato što publika zna da će se glumci pojaviti u određenoj ulozi. Nešto nejasnija je situacija kod partije pokera, gde pravila dozvoljavaju određeni vid varanja, poput blefiranja, ili kod prodaje nekretnina gde niko ne treba da očekuje od agenta da će na samom početku otkriti pravu cenu objekta koji prodaje. Ako je Fejnman u pravu, ako su ljudi na visokim položajima u agenciji NASA obeshrabrivali komunikaciju i time u osnovi govorili: „Nemojte da mi govorite“, onda ovo možda pred­ stavlja obaveštenje. Maloj i, verovatno, drugi u agenciji su znali da loše vesti ili teške odluke ne treba da se prenesu do vrha. Ako je to zaista bio slučaj, onda Maloj ne treba da se smatra lažovom jer je slagao svoje nadređene - zato što su oni odobrili ovu prevaru 1 znali su da on neće ništa da im kaže. Po mom sudu, nadređeni kojima ništa nije rečeno snose deo odgovornosti zajedno sa Malo-

L a ž i u javnom životu

293

jem koji im ništa nije rekao. Nadređeni su konačno odgovorni ne samo za odluku o početku lansiranja već i za stvaranje atmosfere u kojoj je Maloj funkcionisao. Oni su doprineli okolnostima koje su dovele do njegove loše procene, kao i do njegove odluke da im ne da sve informacije o odluci. Fejnman konstatuje da postoji sličnost između ove situacije u agenciji NASA i toga šta su zvaničnici srednjeg nivoa, kao što je Poindekster, mislili o tome da li da kažu predsedniku Reganu šta rade u iransko-kontraškoj aferi. Stvaranje atmosfere u kojoj podre­ đeni veruju da konačni donosioci odluka ne treba da budu obavešteni o stvarima za koje posle mogu da snose krivicu predstavlja postupak kojim se daje čvrst osnov predsedniku da sve može da poriče, ali se njime i uništava sistem vlasti. Bivši predsednik Hari Truman je bio u pravu kada je rekao: „Odavde nema dalje“.' Pred­ sednik ili generalni direktor mora da nadgleda, procenjuje, donosi odluku i, na kraju, za nju da bude odgovoran. Ako se radi druga­ čije, mogu se postići kratkoročne prednosti, ali se istovremeno i narušava hijerarhijska organizacija, čime se ohrabruju slobodni strelci i stvara atmosfera dozvoljenog varanja.

Sudija Klarens Tomas i profesorka Anita H il Međusobno neusklađeno svedočenje kandidata za sudiju Vr­ hovnog suda Klarensa Tomasa i profesorke prava Anite Hil u jesen 1991. daje nam puno lekcija o laganju, koje mogu da nas otrezne. Dramatična konfrontacija, prenošena preko televizije, počela je samo nekoliko dana pre nego što je Tomas nominovan za su­ diju Vrhovnog suda. Profesorka Anita Hil je pred Pravosudnim odborom Senata posvedočila da je, dok je od 1981. do 1983. bila asistentkinja Klarensa Tomasa, najpre u Kancelariji za građanska prava pri Ministarstvu obrazovanja, a zatim i kada je Tomas po* U originalu: „The buck sto ps here“, natpis koji je Trum an d ržao na svom radn om stolu u O valn om kabinetu. U pitanju je igra reci vezana za izraz „P ass the buck“ koji od gov­ ara srpskoj frazi „D alje!“ pri igran ju pokera. Izraz „O d avd e n em a dalje“ u tom kontekstu znači: „N e pren osim odgo v orn o st ni na k og a“ ili „O vde se donosi konačn a od lu k a“ (p rim .

prev.).

294

Laganje

stao šef Komisije za jednake šanse za zaposlenje, bila žrtva sek­ sualnog uznemiravanja s njegove strane. „Govorio je o scenama koje je gledao u pornografskim filmovima, u kojima žene imaju seksualne odnose sa životinjama, kao i o filmovima sa grupnim seksom i scenama silovanja... Govorio je o pornografskim ma­ terijalima koji su opisivali osobe sa velikim penisima ili velikim grudima, koje su učestvovale u različitim seksualnim činovima. U nekoliko prilika Tomas mi je detaljno vizuelno opisao sopstvenu seksualnu obdarenost... Rekao je da će, ako ikada ikome kažem za njegovo ponašanje, to uništiti njegovu karijeru.“ Govorila je potpuno mirno, bila je konsistentna i mnogim posmatračima je bila vrlo uverljiva. Odmah nakon njenog svedočenja sudija Tomas je u potpunosti negirao sve njene tvrdnje: „Nisam govorio niti radio stvari koje je Anita Hil navela“. Posle njenog svedočenja Tomas je rekao: „Želeo bih da počnem tako što ću nedvosmisleno i kategorično kazati da poričem svaku pojedinačnu optužbu izrečenu danas protiv mene.“ U pravedničkom besu protiv Odbora, zato što je ukaljao njegovu reputaciju, Tomas je tvrdio da je on žrtva rasno motivisanog na­ pada. Nastavio je: „Ne mogu da se otresem ovih optužbi zato što one igraju na kartu najgorih stereotipa koje imamo o crncima u ovoj zemlji.“ Žaleći se zbog iskušenja kroz koje ga je proveo Senat, Tomas je rekao: „Рге bih izabrao da me neki atentator smakne metkom nego da prolazim kroz ovakav pakao“. Saslušanje, rekao je on, bio je jedan „visokotehnološki linč nepokolebljivih crnaca“. Magazin Tajm je te nedelje upotrebio sledeći naslov: „Dok na­ cija posmatra, dva ugledna svedoka iznose nepomirljivu verziju događaja od pre jedne decenije“. Kolumnista Nensi Gibs napisala je u Tajmu: „Čak i pošto smo saslušali ova bolna svedočenja, ko od nas može sa sigurnošću da tvrdi šta se zaista dogodilo? Ko je od njih dvoje lažov epskih razmera?“

295

L a ži u javnom životu

Klarens Tomas

Mene ovde uže interesuje samo način na koji su se Hilova i Tomas ponašali dok su svedočili, a ne Tomasovo svedočenje pred odborom u vezi sa optužbama Anite Hil, niti njihov raniji odnos ili svedočenja' trećih osoba o njima. Posmatrajući njihovo pona­ šanje, nisam mogao da dobijem neke nove ili specifične informa­ cije. Mogao sam samo da zaključim ono što je i novinarima bilo očigledno: da su oboje govorili i ponašali se vrlo uverljivo. Ali, iz ovog sukoba možemo naučiti neke stvari o laganju i ponašanju. Ni za jedno od njih dvoje ne bi bilo tako lako da namerno lažu pred ćelom nacijom. Ulog je za oboje bio ogroman. Zamislimo kakav bi bio ishod za oboje da su mediji i američka javnost, pra­ vedno ili ne, procenili da namerno lažu. To se nije dogodilo; oboje su izgledali kao da misle ono što govore. Pretpostavimo da je Hilova govorila istinu, a da je Tomas od­ lučio da namerno laže. Da je pročitao drugo poglavlje Laganja video bi moj savet da je najbolji način za to da velom neke druge

296

Laganje

emocije prikrije strah da će ga uhvatiti. Na primeru iz knjige Oženi me Džona Apdajka opisao sam kako je neverna žena, Rut, mogla da prevari svog sumnjičavog muža tako što je prešla u napad, do­ zvolila sebi da se naljuti i naterala ga u defanzivu jer joj ne veruje. Upravo to je uradio i Klarens Tomas. On je bio jako besan, a nje­ gova meta nije bila Anita Hil, već Senat. Time je dobio i dodatni poen jer je zaradio naklonost svih koji su inače ljuti na političare, izgledajući kao David koji se bori protiv moćnog Golijata. Baš kao što bi Tomas izgubio tu naklonost da je napao Hilovu, senatori bi izgubili naklonost da su napali Tomasa, crnca koji kaže da 'ga linčuju zato što je uobražen. Ako je nameravao da laže, ima­ lo bi smisla da ne gleda svedočenje Anite Hil na televiziji, tako da senatori ne bi mogli lako da ga pitaju o njemu.

Anita Hil

L a ž i u jav n o m životu

297

Iako bi ovakav način razmišljanja radovao one koji su bili pro­ tiv Tomasa pre saslušanja, on ne dokazuje sam po sebi da je sudija lagao. Mogao je, isto tako, da napadne odbor Senata i da je govorio istinu. Ako je Hilova bila lažov, Tomas bi imao potpuno pravo da bude besan na Senat koji sluša njene priče, pokrenute u poslednjem trenutku, javno, upravo u momentu kada se činilo da njego­ vi politički protivnici nisu uspeli u pokušaju da blokiraju njegovu nominaciju. Ako je Hilova lagala, Tomas je mogao da bude toliko uznemiren i ljut da nije mogao da podnese gledanje njenog svedočenja na televiziji. Da li je moguće da je Anita Hil lagala? Mislim da je to malo verovatno, pošto bi se, ukoliko je lagala, plašila da joj neće poverovati, a nije davala znake straha. Svedočila je mirno, sa rezervom, i sa malo znakova bilo kakvih emocija. No, nedostatak bihejvioralnih znakova prevare ne znači da neka osoba govori istinu. Anita Hil je imala vremena da pripremi i provežba svoju priču. Da je uspela to da uradi tako uverljivo jeste moguće - samo nije verovatno. Premda je verovatnije da je Tomas, a ne Anita Hil, lažov, postoji i treća mogućnost koja meni deluje kao najverovatnija. Nijedno od njih dvoje nije reklo istinu, a, opet, moguće je da nijedno nije lagalo. Pretpostavimo da se nešto zaista desilo, ali ne onoliko ko­ liko je profesorka Anita Hil tvrdila, a opet više od onoga što je su­ dija Tomas priznao. Ako su njeno preterivanje i njegovo poricanje ponovljeni toliko mnogo puta do trenutka kada smo ih mi videli kako svedoče, gotovo da ne bi postojala šansa da ijedno od njih još uvek uočava da to što oboje govore nije potpuna istina. Tomas je možda zaboravio šta je uradio, ili, ako se i seća, seća se dobro pročišćene verzije. Njegova ljutnja zbog njenih optužbi bi onda bila sasvim opravdana. On ne laže, na osnovu onoga što vidi i čega se seća - on govori istinu. A ako postoji neki razlog da Hilova prezire Tomasa, zbog neke uvrede ili grubog postupka, istinskog ili umišljenog, ili zbog nekog trećeg razloga, možda je ona vremenom počela da kiti i razrađuje svoju verziju događaja, pa i da preteruje u vezi sa onim što se zaista desilo. U tom slu­ čaju bi i ona govorila istinu onako kako je pamti i veruje u nju. Ovo je slično samoobmani, ali je ključna razlika u tome što se u

298

Laganje

ovom slučaju lažno uverenje razvilo lagano, tokom vremena, kroz ponavljanja koja su se polako elaborirala. Neki autori koji pišu o samoobmani ne bi se složili da je ova razlika previše važna. Iz ponašanja dva aktera ne možemo zaključiti koja je od dve priče tačna - da li je on lažov, da li je ona lažov, ili nijedno od njih dvoje ne govori celu istinu? No, kada ljudi imaju čvrsta uverenja o seksualnom uznemiravanju, o tome ko će biti izabran za sudiju Vrhovnog suda, o senatorima, o muškarcima i tako dalje - teško će tolerisati situaciju u kojoj ne znaju kakav zaključak da donesu. Suočeni sa dvosmislenom interpretacijom, ljudi uglavnom rešavaju problem tako što postaju ubeđeni da mogu otkriti ko govori istinu na osnovu njegovog ponašanja. Obično je to osoba kojoj su od samog početka bili naklonjeni. Ovo ne znači da su bihejvioralni znaci koji otkrivaju prevaru beskorisni, već samo da treba da znamo kada će, odnosno kada neće biti korisni, kao i kako da prihvatimo situaciju u kojoj ne možemo da kažemo da li neko laže ili govori istinu. Postoji zakon­ sko ograničenje za podnošenje tužbe za seksualno uznemiravanje - devedeset dana. Jedan od dobrih razloga zašto to ograničenje postoji jeste što su onda sećanja svežija, a bihejvioralni znaci la­ ganja možda lakše uočljivi. Da smo mogli da ih oboje nateramo da svedoče nekoliko nedelja posle navodnog uznemiravanja imali bismo mnogo veću šansu da na osnovu njihovog ponašanja ot­ krijemo ko govori istinu, a možda bi i same optužbe i njihovo pobijanje bili drugačiji.

Zemlja laži Pre nekoliko godina mislio sam da je Amerika postala zemlja laži: od laži Lindona B. Džonsona o vijetnamskom ratu, preko Niksonovog skandala Votergejt, Reganove laži o Iranu i kontraši­ ma, uloge senatora Edvarda Kenedija u smrti njegove prijateljice u Čapakvidiku, što je i dalje misterija, do plagijata senatora Bajdena i laži bivšeg senatora Garija Harta o njegovoj vanbračnoj aferi tokom predsedničke kampanje 1984. Ne radi se samo o politici:

L a ž i u javno m životu

299

i u poslovnom životu laži su preuzele primat, u Vol stritu, kod skandala sa štednjom i pozajmicama, a sve više ih je i u sportu na primer, laž jednog od najpoznatijih igrača bejzbola Pita Rouza da se nije kockao ili pokušaj olimpijca Bena Džonsona da prikrije da je koristio nedozvoljene stimulanse. A onda sam u maju 1990. godine proveo pet nedelja držeći predavanja u Rusiji. Pošto sam bio u Rusiji i ranije, kao profesor u okviru Fulbrajtovog programa 1979, bio sam zapanjen koliko su ljudi sada bili iskreniji. Više se nisu plašili da razgovaraju sa Amerikancem, niti da kritikuju sopstvenu vladu: „Došli ste u pravu zemlju“, često bi mi govorili. „Ovo je zemlja laži! Sedamdeset godina laži!“ Iznova su mi Rusi govorili kako su oduvek znali koliko ih njihova vla­ da laže. No, tokom svog petonedeljnog boravka primetio sam da su bili iznenađeni kada su saznali za nove laži, u koje ranije nisu sumnjali. Gorak primer bilo je otkrivanje istine o patnjama ljudi u Lenjingradu tokom Drugog svetskog rata. Ubrzo posle nacističke invazije na Rusiju 1941. godine nemačke trupe su opkolile Lenjingrad (danas Sankt Peterburg). Opsa­ da je trajala 900 dana. Izveštaji tvrde da je u Lenjingradu umrlo milion i po ljudi, mnogi od gladi. Gotovo svaki odrastao čovek koga sam sreo pričao mi je o tome da je izgubio bar jednog člana porodice u toj opsadi. No, dok sam bio u Rusiji vlada je objavila da je broj civila koji su umrli u toj opsadi bio preuveličan. Devetog maja, kada je cela zemlja slavila pobedu nad nacistima, sovjetska vlada je objavila da je broj žrtava u ratu bio toliko veliki zato što nije bilo dovoljno oficira da komanduju sovjetskim trupama. So­ vjetski vođa Staljin, objavila je vlada, ubio je mnoge svoje oficire u čistkama još pre početka rata. Nije stvar samo u tome da se otkrivaju laži u koje se nije sum­ njalo u prošlosti, već dolaze i nove. Jedva godinu dana nakon što je Mihail Gorbačov došao na vlast dogodio se stravičan nuklearni incident u Černobilju. Oblak radijacije raširio se do delova, kako zapadne tako i istočne Evrope, no sovjetska vlada u početku nije otkrila nijednu informaciju. Naučnici u Skandinaviji su otkrili veliku količinu radijacije u atmosferi. Tri dana kasnije sovjetski zvaničnici su priznali da se dogodila velika nesreća i da su trideset

Зоо

Laganje

dve osobe umrle. Tek posle nekoliko nedelja Gorbačov je govorio 0 tome u javnosti, a i tada, uglavnom, da bi kritikovao reakciju Zapada. Vlada nikada nije priznala da ljudi iz okoline nisu bili evakuisani dovoljno rano i da su mnogi patili od posledica radija­ cije. Ruski naučnici danas procenjuju da do 10.000 ljudi može da umre od posledica havarije u Černobilju. Ovo sam saznao od jednog ukrajinskog lekara sa kojim sam bio zajedno u kupeu tokom noćne vožnje vozom za Kijev. Zvaničnici Komunističke partije evakuisali su članove svojih porodica, dok su svima drugima rekli da je bezbedno da ostanu tu. Ovaj lekar je sada lečio mlade Ukrajinke od raka jajnika, bolesti koja se normalno ne javlja u tako mladom dobu. U odeljenju za decu obolelu od radijacijske bolesti - njihova tela su tokom noći svetlucala. Zbog jezičke barijere između nas dvojice nisam uspeo sa sigurnošću da zaključim da lije govorio bukvalno ili metaforično. „Gorbačov nas laže kao i ostali“, rekao je. „On zna šta se desilo i zna da mi znamo da on laže.“ Upoznao sam jednog psihologa koji je dobio zadatak da raz­ govara sa osobama nastanjenim blizu Černobilja da bi procenio kako se oni nose sa stresom posle tri godine. On je smatrao da bi njihov bol bio delimično ublažen da se nisu osećali kao da ih je vlada napustila. Njegova zvanična preporuka bila je da se Gor­ bačov obrati naciji i kaže: „Napravili smo užasnu grešku što smo potcenili jačinu radijacije. Trebalo je da evakuišemo mnogo više vas i to što pre, ali nismo imali gde da vas premestimo. A kada smo shvatili koliko smo pogrešili trebalo je da vam kažemo istinu, a nismo. Sada želimo da znate istinu i da znate da cela nacija pati sa vama. Daćemo vam medicinsku pomoć koja vam je neophodna 1 nadaćemo se boljoj budućnosti za vas“. Na ovu preporuku nije dobio odgovor. Bes zbog laži oko Černobilja i dalje traje. Početkom decembra 1991, više od pet godina nakon havarije, ukrajinski parlament je tražio da se Gorbačov i još sedamnaest sovjetskih i ukrajinskih visokih zvaničnika izvedu pred sud. Predsednik ukrajinske zako­ nodavne komisije, koja je ispitala incident, Vladimir Javorivski je rekao: „Celokupno rukovodstvo, od Gorbačova do nivoa dešifra-

L a ž i u javnom životu

301

nata kodiranih poruka, znalo je koliki je nivo radioaktivne kon­ taminacije“. Ukrajinske vođe rekle su da je predsednik Gorbačov „lično zataškao informaciju o tome kolika je količina radioaktiv­ nog materijala iscurila“. Decenijama su Sovjeti učili da moraju da se saviju i izvrdaju pravila da bi nešto postigli. To je postala zemlja u kojoj su laganje i varanje bile normalne stvari, gde su svi znali da je sistem korum­ piran, a pravila nepoštena, da se sistem mora pobediti kako bi se opstalo. Socijalne institucije ne mogu da funkcionišu kada svi veruju da se svako pravilo mora prekršiti ili izbeći. Nisam ubeđen da će ma kakva promena vlasti brzo promeniti te stavove. Sada nijedan građanin ne veruje nikome iz vlasti - ma o čemu da se govori. Malo onih koje sam upoznao verovalo je Gorbačovu, a i to je bilo pre propalog pokušaja državnog udara 1991. Nijedan narod ne može da preživi ako niko ne veruje u to što njegov vođa govori. To je možda razlog što je narod spreman, čak željno spre­ man, na odanost bilo kojem jakom vođi - čije su izjave dovoljno hrabre a akcije dovoljno jake - koji bi mogao da zadobije njihovo poverenje. Amerikanci se šale na račun političara koji lažu: „Kako mo­ žeš da otkriješ kada političar laže? Kad otvori usta!“ Moja poseta Rusiji ubedila me je da, nasuprot tome, mi očekujemo da naše vođe govore istinu čak i kada imamo razloga za sumnju da oni to neće uraditi. Zakoni funkcionišu kada većina ljudi veruje da su oni pošteni, a kada manjina, a ne većina, veruje da je u redu da se prekrši zakon. U demokratskom društvu vlast furikcioniše samo ako većina ljudi tokom većeg dela vremena veruje da im se govori istina, kao i da ima određeno pravo na istinu i pravdu. Nijedan važan odnos ne preživi ukoliko poverenje potpuno nestane. Ako.otkrijete da vas je prijatelj izdao, da vas je uporno lagao kako bi stekao neku korist, onda to prijateljstvo ne može da se nastavi. Isto tako, ni brak ne može da bude više od bojnog polja ukoliko jedan supružnik sazna da je onaj drugi, ne jednom, već ko zna koliko puta, počinio prevaru. Sumnjam da bilo kakva vlast može da opstane dugo, osim da upotrebi stalnu silu protiv svog naroda, ukoliko narod veruje da njegove vođe stalno lažu.

302

Laganje

Ne mislim da smo došli do toga. Kada predstavnici javnih služ­ bi lažu - to je još uvek vest vredna pomena, koju osuđujemo, a ne divimo joj se. Laži i korupcija su deo naše istorije. One nisu ništa novo, ali još uvek ih posmatramo kao odstupanje, a ne kao normu. Još uvek verujemo da možemo da isteramo lupeže. Premda Votergejt i iransko-kontraška afera mogu da se posmatraju i kao dokaz da je američki sistem propao, isto tako može­ mo da ih posmatramo i kao dokaz za suprotnu tvrdnju. Nikson je morao da podnese ostavku. Kada je glavni sudija Vrhovnog suda Voren Burger čitao reči zakletve koje je Džerald Ford trebalo da ponovi tokom predsedničke inauguracije, rekao je jednom od pri­ sutnih senatora: „Sistem je funkeionisao. Hvala Bogu da jeste“.11 Nortu, Poindeksteru i drugima sada se sudi zbog toga što su laga­ li Kongres. Tokom saslušanja u Kongresu oko iransko-kontraške afere kongresmen Li Hamilton je kaznio Olivera Norta tako što je citirao Tomasa Džefersona: „Cela umetnost vladanja sastoji se od umetnosti da se bude iskren“.

XI Novi rezultati i ideje o laganju i hvatanju u laži Ovo poglavlje sam napisao povodom izlaska trećeg izdanja Laganja i dodao novi materijal koji se nije našao u poslednjem američkom izdanju iz 1992. godine. U njemu najpre opisujem nove razlike između laganja i drugih oblika prenošenja pogrešnih informacija. Zatim govorim o motivima koji nagone neku oso­ bu da laže. Konačno, razmatram mnogobrojne razloge koji mogu da objasne zašto mnogi ljudi nisu uspešni u hvatanju lažova. U ovom odeljku prikazujem dva nova nalaza: sada mnogo uspešnije možemo da identifikujemo laži na osnovu facijalne ekspresije nego što sam saopštio u prethodnim poglavljima, a pronašli smo i druge profesionalne grupe koje jednako dobro hvataju lažove na osnovu ponašanja kao i službenici Tajne službe SAD.

Nove razlike Sisela Bok1 definiše namerno skrivanje stvari kao tajnovitost. Mislim da to izaziva zabunu jer je postojanje upozorenja stvar ' Zahvalan sam Heleni Kronin, iz Londonske škole za ekonomiju, za pitanje zašto nas evolucija nije pripremila da budemo bolji hvatači lažova, kao i Marku Franku, sa Univer­ ziteta Ratgers i Ričardu Šusteru, sa Univerziteta Haifa, na m nogobrojnim korisnim ko­ m entarima u vezi sa ovim rukopisom.

ЗОЗ

304

Laganje

koja pravi razliku između tajnovitosti i laganja putem sakrivanja. Zadržaću termin tajnovitost za situaciju u kojoj se daje obaveštenje o nameri da se ne otkrije informacija. Nazvavši nešto tajnom iskazujemo svoje pravo da nešto ne otkrijemo, da sačuvamo pri­ vatnost. Tajne mogu da ostanu u posedu jedne osobe, a možda i dva ili tri pojedinca mogu da sačuvaju informaciju, koju smatraju tajnom, od drugih. Ako pitam moju ćerku da li ima momka, ona može s pravom da mi kaže: „To je tajna“. Ako zaista ima momka, onda je to prikrila od mene, ali zato što je to priznala - u pitanju je tajna. Pretpostavimo da je nisam pitao o tome, ali da iz ranijih razgovora zna da me to zanima. Ako ima momka, a ne kaže mi, ona vrši prikrivanje, ali se više ne radi o tajni, zato što se nije po­ zvala na pravo da sakrije istinu, ali to istovremeno nije ni laž zato što se nije saglasila da me obavezno obaveštava o svojim roman­ tičnim vezama. Prekršeno obećanje nije laž. Nedelju dana pre nego što je predsednik Klinton preuzeo funkciju jedan novinar ga je optužio da je prekršio obećanje o imigraciji sa Haitija, pošto on sada ima iden­ tičan stav kao i prethodni predsednik Buš, koga je kritikovao to­ kom svoje izborne kampanje. Uz tračak ljutnje, Klinton se branio recima da bi ga američki narod smatrao neozbiljnim ukoliko ne bi menjao politiku kada se okolnosti promene. Iz moje perspektive, Klinton je lagao samo ukoliko je u vreme kada je kritikovao Buša znao da će naknadno i sam sprovoditi istu politiku. Razmotrimo optužbu da je, kada je predsednik Buš podigao poreze pred kraj svog mandata, njega trebalo smatrati lažovom. Svakako je ranije u svojoj kampanji obećavao da neće podizati poreze, ali mogli bi­ smo da ga označimo kao lažova samo ako bismo mogli dokazati da je znao da će pogaziti obećanje u trenutku kada ga je dao. Nesposobnost da se setimo nije laž, mada će lažovi, kada ih ot­ kriju, često pokušavati da se izvuku žaleći se na gubitak pamćenja. Nije neobično zaboraviti postupke zbog kojih se neko kaje, ali ako su zaista zaboravljeni onda na to ne treba gledati kao na laž, jer nije bilo svesnog izbora. Često je nemoguće odrediti da li je u pi­ tanju gubitak pamćenja ili je i samo pozivanje na loše pamćenje, zapravo, laž.

Novi rezultati

305

Ako neko ponudi netačan opis onoga što se stvarno desilo, to ne znači, samo po sebi, da je ta osoba želela da nas prevari i, ako ne postoji namera da nas prevari, na takav netačan opis ne treba gle­ dati kao na laž. Zašto je bitno šta ćemo nazvati netačnim opisom? Ne radi se samo o semantici ili definiciji. Ako osoba ne laže, ako ona ne veruje da učestvuje u prevari u trenutku kada govori, onda ja očekujem da će njeno ponašanje odgovarati ponašanju osobe koja govori istinu. Ne bi trebalo da bude bihejvioralnih znako­ va koji ukazuju na to da je opis neistinit ukoliko osoba koja daje taj opis ne veruje da laže u trenutku dok govori. Premda nemam direktnih dokaza za ovu pretpostavku, ona je u skladu sa mojom opštom teorijom o tome kada će ponašanje odati laž, a postoje i drugi dokazi2 koji daju potporu ovoj tezi. Ima više načina na koje ljudi mogu da daju netačne informacije za koje veruju da su istinite. Ljudi zaista pogrešno tumače događaje, naročito smisao tuđih postupaka i motive koji nagone ljude da deluju na jedan ili drugi način. Činjenica da neko interpretira stvari na način koji ima po­ voljan ishod za njega, način koji mu daje mogućnost da učestvuje u radnjama koje smatra poželjnim, ne znači sama po sebi da taj neko laže, već samo da pogrešno tumači stvari. Ne bih nužno sma­ trao takve pojave primerima samoobmane. Nije svako nerazumevanje ili pogrešno tumačenje samoobmana. Razmotrimo navodnog silovatelja koji tvrdi da je njegova žrtva želela da ima seksualni odnos s njim. Iako silovatelji znaju da nji­ hove žrtve nikako nisu pristale na čin, često iznose ovu tvrdnju, dakle - lažu da bi izbegli kaznu. Međutim, samo iznošenje tvrdnje ne znači da je ona neistinita. Čak i ako je tvrdnja malo verovatna, ipak postoji šansa i da je istinita. Pretpostavimo da je bilo u pita­ nju silovanje tokom sastanka, da je žrtva bila stidljiva ili veoma uplašena, da se pobunila samo jednom, i to ne previše glasno, a zatim se više nije opirala. Silovatelj bi mogao pogrešno protuma­ čiti početni protest, i naknadni nedostatak protesta i pasivnost kao znake slaganja. Da li bi taj silovatelj bio žrtva samoobmane? Ja verujem da ne bi, osim ako se dokaže da nije bio svestan da je njegovo pogrešno tumačenje žrtvinog ponašanja bilo motivisa-

Laganje no njegovom željom da zadovolji sopstvene potrebe. Da li je u pitanju silovanje? Verujem da odgovor mora da bude „da“, iako silovatelj ne mora da misli tako, iako možda govori istinu kada kaže da se žrtva implicitno složila. A jedan od razloga zašto neko ko iznosi takvu tvrdnju može da se ponaša tako da deluje iskreno je i taj što on veruje u ono što govori, odnosno ne veruje da laže. (Videti: Kros i Saks3 za raspravu o ovom problemu u kontekstu njihove kritike upotrebe detektora laži u slučajevima seksualnog zlostavljanja dece.) Naravno, to nije jedini razlog zašto neko može da deluje sasvim ubedljivo. Prirodni glumci imaju sposobnost da se poistovete sa ulogom koju igraju, da gotovo trenutno privremeno poveruju u sve što govore, a zato što veruju da govore istinu njihovo ponaša­ nje je potpuno uverljivo. Pogrešno tumačenje nije jedini put koji omogućava da se veruje kako je pogrešan opis, zapravo, istinit. Osoba u početku može da zna da laže, ali vremenom može početi da veruje u sopstvenu laž. U trenutku kada neko počne da veruje u to da je njegova laž istinit opis onoga što se desilo, on može izgledati kao da govori istinu. Pomislimo na zlostavljača deteta koji je posle prve optužbe tvrdio da je samo mazio to dete, da nije radio ništa loše, ništa što samo dete nije želelo i u čemu nije uživalo. Premda je na početku znao da laže pri ovakvom opisu situacije, sa protokom vremena, posle mnogo puta^ponovljene laži, zlostavljač bi, verujem, mogao početi da veruje kako govori istinu. Moguće je da bi u svesti mogao da zadrži i sećanje na istinski događaj, zlostavljanje deteta, ali i konstruisano verovanje da je samo mazio dete koje je na to pristalo. Ili bi pravo sećanje vremenom moglo da postane teže dostupno, možda čak i sasvim nedostupno, nego konstruisano sećanje. Razmotrimo dete koje namerno laže, tvrdeći da ga je nastavnik zlostavljao, pri čemu zna da se to nikada nije dogodilo. Zamislimo da je motivacija za laž bila želja tog deteta da kazni nastavnika zato što gaje ponizio na času jer nije dobro uradilo pismenu vežbu. Ako je dete smatralo da ima pravo na osvetu, moglo bi da rezonuje da je ovo tip nastavnika koji bi mogao da ga zlostavlja, koji želi da zlostavlja, koji je već zlostavljao drugu decu, itd. Verujem

Novi rezultati

307

da ne možemo isključiti mogućnost da vremenom, posle mnogo ponavljanja i elaboracija, dete počinje da veruje kako je zaista bilo zlostavljano. Ovi primeri su problematični zato što ne znamo koliko se če­ sto dešavaju, niti znamo da li osetljivija deca, pre nego odrasli, mogu da poveruju da je neistina istina, niti da li postoje posebne karakteristike ličnosti u vezi sa ovim fenomenom. Ne možemo sa sigurnošću utvrditi da li je sećanje istinito, delimično ili potpuno konstruisano. Ipak, postoje načini, koje ću opisati kasnije, da ot­ krijemo lažni opis, no samo ako osoba koja daje taj opis zna da je on lažan.

M o tiv i za laganje Moji razgovori sa decom4 i podaci o odraslima iz upitnika uka­ zuju na to da postoji devet različitih motiva za laganje: 1. Da bismo izbegli kaznu. Ovo je motiv koji najčešće navode i deca i odrasli. Kazna može da dođe zbog namerno učinjene radnje ili nenamerne greške. 2. Da bismo dobili nagradu koja inače nije lako dostupna. Ovo je drugi motiv koji najčešće pominju i deca i odrasli. 3. Da bismo zaštitili drugu osobu od kazne. 4. Da bismo se zaštitili od fizičke pretnje. Ovo se razlikuje od ka­ zne, pošto pretnja našem fizičkom integritetu ne dolazi zato što smo uradili nešto loše. Primer bi bilo dete koje je samo kod kuće i kaže neznancu na vratima da dođe kasnije pošto tata trenutno spava. 5. Da bismo zadobili divljenje drugih. 6. Da bismo se izvukli iz neprijatne socijalne situacije. Primeri su tvrdnja da imamo problem sa bejbisiterkom kako bismo se izvukli sa dosadne žurke ili izjava da moramo prekinuti tele­ fonski razgovor zato što je neko na vratima. 7. Da bismo izbegli neprijatnost. Dete koje tvrdi da je fotelja vlaž­ na zato što je prosulo vodu, a ne zato što se upiškilo, primer je

Laganje

Зо8

za ovo, ukoliko se to dete nije uplašilo od kazne već samo od neprijatnosti. 8. Da bismo očuvali privatnost - ne dajemo obaveštenje da nameravamo da sačuvamo neke informacije kao privatne. 9. Da upotrebimo moć koju imamo nad drugima, tako što ćemo kontrolisati informacije koje naša meta ima. Nisam siguran da baš svaka laž može da se klasifikuje u jednu od ovih devet kategorija, ali to su motivi koji su se iskristalisali iz anketa koje sam prikupio. Postoji veliki broj trivijalnih prevara, laži iz ljubaznosti i takta, koje ne mogu lako da se uklope u ovih devet motiva. Po mojoj definiciji, to nisu laži zato što pravila ljubaznosti pretpostavljaju postojanje obaveštenja. Teži slučaj je laž neophodna da se organizuje rođendanska žurka iznenađenja. Možda bi ona mogla da se uklopi u motiv privatnosti.

'

N ovi rezultati

Kroz celu ovu knjigu naglašavam koliko je teško otkriti laži na osnovu ponašanja. Naši trenutni rezultati, sa jedne strane, jačaju ovu tezu, dok je, sa druge strane, dovode u pitanje. U studijama koje su proučavale laganje o uzimanju novca i laganje o stavovima uspevali smo da razlikujemo one koji lažu od onih koje govore istinu u 80 procenata slučajeva - samo na osnovu merenja karak­ teristika lica. Očekujem da ćemo, kada u merenje uključimo i telesne pokrete, karakteristike glasa i govor, moći da dobijemo tačnu identifikaciju u preko 90 procenata slučajeva. Treba imati na umu da je za takvo merenje neophodno više sati. Kao što sam već spo­ menuo, naši nalazi još uvek govore da ljudi koji pogledaju viđeosnimak samo jednom imaju učinak jedva nešto bolji od slučajnog nagađanja kada treba da odrede ko laže, a ko govori istinu. Mi5smo našli dokaze o opštoj sposobnosti da odredimo ko laže, a ko govori istinu. Tačnost pri otkrivanju laži o uzimanju novca bila je u korelaciji sa tačnošću pri otkrivanju laganja o stavovima. Verujem da je to tako zato što su, kada je ulog visok, bihejvioral-

Novi rezultati

309

ni znaci slični bez obzira na to o čemu se laže. Naravno, laži će varirati, kao i učestalost pojavljivanja nekih tipova znâkova. Na primer, pri iznošenju lažnog mišljenja o nečemu postoje mnogi dodatni znaci u sadržini onoga što se govori u odnosu na laganje o uzimanju novca. Pa ipak, što više reči osoba izgovori u bilo kojoj od dve vrste laži procenjivači tačnije mogu ustanoviti da li ona laže. Dobri intervjueri znaju da je njihov glavni zadatak da omo­ guće sagovorniku da govori. Što više priče, to bolje, što smo i mi zaključili. Ne radi se samo o tome da će biti više znakova u recima, već će ih više biti i na licu, telu i glasu dok ljudi pričaju. Takođe, imamo dokaze da sposobnost da se održi laž ne zavisi od vrste laži koja se iznosi (Frank i Ekman, neobjavljeni podaci). Uspešno održavanje „lažnog mišljenja o nečemu“ bilo je u korela­ ciji sa uspešnim održavanjem „laži o uzimanju novca“. Mi6 smo identifikovali još tri profesionalne grupe koje, kao grupa, postižu bolji uspeh od slučajnog nagađanja kada prave ra­ zliku između onih koji lažu i onih koji iskreno iznose svoje sta­ vove prema nečemu. Jednu grupu su činili zaposleni u različitim federalnim službama, koji su se dobrovoljno javili da učestvuju u mojoj jednodnevnoj radionici o tome kako uočiti laž na osnovu ponašanja. Niko nije bio u obavezi da pohađa kurs; sami su to odlučili. Dali smo im test sposobnosti da otkriju laž pre radionice, baš kao što smo to uradili i sa drugom grupom koju opisujem u sledećem pasusu. Federalni službenici su mnogo tačnije mogli odrediti ko laže, a ko ne, nego zaposleni u organima reda ili fede­ ralne sudije. Drugu uspešnu grupu procenjivača činili su zaposleni u raznim policijskim službama, koji su se dobrovoljno javili da pohađaju dvonedeljni kurs o tome kako da nauče druge policijske službe­ nike da vode ispitivanje. U većini slučajeva to su bili policajci koji su već imali reputaciju dobrih ispitivača. Oni su mnogo uspešnije otkrivali laž nego zaposleni u drugim organima reda. Treća grupa uspešnih lovaca na laži okupila je kliničke psihologe koji drže privatnu praksu. Oni su odlučili da se odreknu dvodnevne zarade kako bi pohađali kurs o prevari i ponašanju. Ovi psiholozi su mnogo uspešnije otkrivali laž od kliničkih psihologa koji nisu

310

Laganje

izabrali ovaj kurs, kao i od psihologa zaposlenih u akademskim institucijama. U sve četiri grupe uspešnih procenjivača - u Tajnoj službi (videti deveto poglavlje), među federalnim službenicima, policijskim šerifima i kliničkim psiholozima - gotovo niko nije imao učinak u okviru slučajnog nagađanja ili ispod njega, a više od trećine njih imalo je 80 ili više procenata pogodaka. U drugim grupama je manje od deset procenata učesnika postiglo tako dobar rezultat, dok su mnogi bili u opsegu slučajnog nagađanja, a neki i ispod toga. Kada smo analizirali sve ljude koje smo ispitali - psihijatre, sudije, advokate, policajce, federalne službenike i psihologe - otkrili smo da starosno doba, pol i iskustvo na poslu nisu u vezi sa uspehom u otkrivanju laži. Oni najuspešniji jesu bili više ubeđeni u svoje sposobnosti nego drugi, ali - uopšteno gledano - samo­ pouzdanje je bilo samo u blagoj vezi sà tačnošću procenjivanja. Sposobnost da se opaze mikrofacijalne ekspresije emocija bila je povezana sa uspešnim otkrivanjem laži, bez obzira na to da li je bilo u pitanju laganje o uzimanju novca ili iznošenje lažnog mi­ šljenja o društvenim pitanjima. Najuspešnije grupe su mnogo bolje od ostalih otkrivale laži, ali nisu bile mnogo bolje od ostalih u raspoznavanju istine. Ovo ukazuje na potrebu da naučimo ljude kako da identifikuju osobu koja govori istinu, a sumnja se da laže.

Zašto ne možem o da uhvatim o lazove Razmotrimo sada ono što znamo o tome u kojoj meri su ljudi uspešni u otkrivanju laži na osnovu ponašanja. Dokazi za to da većina ljudi ne uspeva da uhvati laž dolaze iz sledećeg eksperi­ menta. Najpre se okupe studenti koji će lagati ili govoriti istinu o nečemu što im obično nije previše važno. To je nešto što nema veze sa njihovom prošlošću ili očekivanom budućnošću. Ponekad, u slabašnom (bar ja tako mislim) pokušaju da se motivišu kaže im se da je važno da umeju da slažu, ili im se kaže da se u zadatku

Novi rezultati

311

laganja dobro snalaze pametni ili uspešni ljudi. Zatim se drugoj grupi studenata pokažu video-snimci ponašanja prve grupe i traži se od njih da identifikuju ko laže, a ko govori istinu. Tipično, veći­ na onih koji pokušavaju da uhvate lažova donosi sudove na nivou slučajnog izbora ili tek nešto malo bolje od toga. Naše istraživanje se razlikuje od ovakvog istraživanja u više aspekata. Pokušali smo da učinimo te laži važnim za život ispitanika, da podignemo ulog za uspeh ili neuspeh u laganju, koliko god je to bilo moguće. To smo probali iz dva razloga. Samo kod laži sa viso­ kim ulogom je verovatno da će laganje izazvati određene emocije (strah, krivicu, uzbuđenje ili ono što sam označio kao „uživanje u prevari“), koje će, onda, odati laž. Nije samo reč o tome da cure­ nje jakih emocija prouzrokuje bihejvioralne znake prevare, već da te jake emocije, takođe, mogu ometati i kognitivnu obradu lažo­ va, što za posledicu ima opis koji je pun izbegavanja, nejasnoća i malo verovatnih stvari. Drugi razlog za izučavanje laži sa visokim ulogom je sledeći: to su laži zbog kojih se društvo najviše brine. U jednom od naših eksperimentalnih scenarija, koji smo opisa­ li u drugom poglavlju, ispitivali smo koliko dobro medicinske se­ stre mogu da sakriju negativne emocije koje osećaju pri gledanju filmova koji prikazuju amputacije i opekotine. Njihova motivacija da ovde uspešno lažu bila je jako velika jer su mislile da će im naš eksperiment dati šansu da razviju veštinu koja će im biti potrebna za suočavanje sa baš takvim neprijatnim scenama tokom njiho­ vog budućeg posla. U jednom drugom našem scenariju dali smo ispitanicima priliku da uzmu i zadrže 50 dolara ukoliko mogu da ubede ispitivača kako nisu uzeli taj novac. Oni ispitanici koji nisu uzeli novac mogli su da zarade deset dolara ukoliko bi ispitivač poverovao njihovim recima da nisu uzeli 50 dolara. U našem poslednjem scenariju najpre smo identifikovali društvena pitanja u vezi sa kojima su ispitanici imali najjače emocije, a zatim smo ih zamolili da opišu to svoje mišljenje iskreno (i zarade deset dolara ako im se poveruje) ili da tvrde suprotno od onoga što stvarno misle (i zarade 50 dolara ako im se poveruje). U našem najnovijem istraživanju dali smo nekim ispitanicima da biraju da li će slagati ili kazati istinu, što je mogućnost koju

312

Laganje

ljudi imaju i u stvarnom životu. Postoji mnogo razloga zbog kojih neki ljudi odluče da ne lažu, od kojih je jedan njihovo saznanje, bazirano na ranijem iskustvu, da će ih gotovo uvek uhvatiti. Ako bismo u uzorak uključili i takve jako loše lazove - ljude koji ne bi lagali osim ako im rukovodilac eksperimenta ne kaže da to uči­ ne - to bi moglo neopravdano podići stepen otkrivanja. U go­ tovo svim ranijim istraživanjima, bilo o interpersonalnoj prevari ili poligrafskoj detekciji laži, ispitanicima nije bilo dozvoljeno da izaberu da li da lažu ili da kažu istinu. Jedan izuzetak je studija sa poligrafom koju su uradili Ginton, Daije, Elaad i Ben-Šakar, opisana u sedmom poglavlju, u kojoj se moglo videti koji policajci lažu na testu podobnosti za unapređenje. Stif, Korman, Krizek i Šnajder7 su na sličan način znali koji su studenti varali na testu. Bredli8je takođe dozvolio ispitanicima da izaberu da li će lagati ili reći istinu u svojoj studiji sa detektorom laži. Još jedna jedinstvena karakteristika naših skorašnjih eksperi­ menata je ta što smo ispitanicima rekli da će biti kažnjeni, a ka­ zna je bila poprilična, ukoliko ispitivač oceni da lažu. I osoba koja govori istinu a pogrešno se proceni da laže, i lažov koga otkriju - dobiće istu kaznu. Tako smo prvi put u istraživanju laganja do­ bili situaciju u kojoj i onaj koji govori istinu i onaj koji laže može da se uplaši - da mu neće verovati ako govori istinu, odnosno da će ga uhvatiti ukoliko laže. Ako se samo lažov može uplašiti da će ga optužiti da laže, zadatak je previše lak za lovca na laži, a takav rezultat je beznačajan za većinu životnih situacija. A ako se ni lažov ni onaj koji govori istinu ne plaše kazne, istraživanje bi imalo veoma mali značaj za laži koje se dešavaju u svetu krivičnih postupaka ili nacionalne bezbednosti, a kamoli kod bračnih raz­ mirica, sukoba između roditelja i dece, itd. Mada naši nedavni eksperimenti možda imaju veću validnost od naših ranijih studija, ili od većine istraživanja o interperso­ nalnoj prevari ili poligrafskoj detekciji laži dostupnih u literaturi, rezultati koji govore o sposobnosti da se otkrije laž nisu bili zna­ čajno drugačiji. Većina osoba koje su videle video-trake i donele svoj sud postigla je uspeh na nivou slučajnosti ili tek nešto iznad toga. Do sada smo ispitali hiljade ljudi i - uz samo četiri izuzet­

N ovi rezultati

313

na slučaja - profesionalci iz sistema krivičnog gonjenja (policija, advokati, sudije), iz obaveštajnih službi i psihoterapeutske prakse takode su imali jedva nešto bolji učinak od slučajnog pogađanja. Jedan izuzetak je grupa policajaca koje su izabrali njihovi nadre­ đeni kao eksperte u tom poslu, od kojih je svaki naknadno po­ hađao jednonedeljnu obuku za uočavanje bihejvioralnih znakova prevare. Oni su veoma dobro uočavali kada je neko iznosio lažno mišljenje o nečemu. Pre nego što razmotrimo zašto su ljudi toliko neuspešni u otkri­ vanju laži, razmotrimo i neka ograničenja naših istraživanja koja su nas mogla navesti da potcenimo ljudsku sposobnost otkrivanja laži na osnovu ponašanja. U velikom broju slučajeva, posmatrači koji su donosili procenu ko laže, a ko govori istinu, nisu imali vitalnog interesa koji im je visio o koncu, što bi možda uticalo na tačnost procenjivanja. Nismo im ponudili višu platu ukoliko budu uspešniji. A hvatanje lažova nije nudilo nikakvu intrinzičnu na­ gradu, budući da većina ljudi ne zarađuje za život hvatajući lažove. Ovo ograničenje razmotrili smo u našim9 studijama, a analizirali su ga i drugi u svojim radovima,10 u kojima se radilo sa profesio­ nalcima koji se svakodnevno bave hvatanjem laži. Zaključili smo da istraživači iz Federalnog istražnog biroa, Centralne obaveštajne agencije, Biroa za alkohol, duvan i vatreno oružje, Agencije za borbu protiv narkotika, kao i psihijatri - sudski veštaci, službenici carine, policajci, sudije redovnih sudova i advokati ne postižu re­ zultate mnogo bolje od slučajnih pogađanja. Možda bi tačnost bila veća da su oni koji donose odluke, umesto pasivnih posmatrača, bili u položaju da postavljaju pitanja. Ne mogu da isključim ovu mogućnost, iako sumnjam da bi se tako desilo. Neophodnost da još i postavljate pitanja može da vam skrene pažnju sa obrade informacija o osobi koju procenjujete. Iz tog razloga, kod mnogih ispitivanja, jedna osoba postavlja pitanja, dok druga pasivno sedi sa strane i sluša odgovore osumnjičenog. Bilo bi zanimljivo da u našim ispitivanjima angažujemo profesi­ onalne ispitivače da postavljaju pitanja, a da zatim proverimo da li će oni koji vide takve video-snimke biti tačniji nego što je to do sada bio slučaj.

314

Laganje

Naši posmatrači nisu poznavali one koje procenjuju, a mogli bi­ smo pretpostaviti da bi takva bliskost povećala tačnost. Naravno, postoje mnoge situacije u kojima se procene o laganju donose bez prethodnog poznavanja osobe koju procenjujemo, tako da su naši eksperimenti značajni makar za takve slučajeve. No, ja sumnjam da poznavanje nekoga uvek dobro dođe pri otkrivanju laži. Mada nam ono može ponuditi predznanje na osnovu koga ćemo odba­ citi osobena ponašanja, to sve ide uz određenu cenu. Mi obično dosta ulažemo u svoje odnose sa prijateljima i kolegama, tako da želja da zadržimo te odnose može da nas dovede u situaciju u ko­ joj smo već postali slepi za obrasce ponašanja koji mogu ugroziti te odnose. Poverenje čini čoveka osetljivim i podložnim obmani, pošto se u tom procesu smanjuje uobičajeni stepen obazrivosti, a osobi sa kojom smo u kontaktu rutinski se daje povoljnija početna pozicija. Ukoliko smo u odnosu sa nekim, to može da nas navede da osetimo samopouzdanje u vezi sa sopstvenom sposobnošću da uočimo prevaru, ali to samopouzdanje može samo po sebi da nas učini ranjivijim. Poznavanje nekoga može da bude dobrodošlo samo kada se odnosi na osobu kojoj imamo razloga da ne verujemo, i o kojoj smo već naučili kako i kada izdaje naš odnos. U našim eksperimentima, posmatračima smo pokazali samo nekoliko minuta od svakog intervjua pre nego što smo od njih zatražili da donesu svoj sud. No, duži odlomci ne moraju sami po sebi pomoći u otkrivanju laži. Mi jesmo uradili jednu studiju u kojoj su prikazani odlomci bili dva puta duži, ali se tačnost nije povećala. Uz to, iz merenja ponašanja koja smo ranije obavili zna­ mo da u ovim kratkim odlomcima postoje znaci prevare. Pa ipak, ne možemo isključiti ovo ograničenje. Ako bismo ljudima dali mnogo duže odlomke - u trajanju od jednog ili dva sata - možda bi bilo više uspeha. Neki kritičar bi mogao da se upita i da li je tačnost bila toliko niska zato što nismo dali dovoljno bihejvioralnih znakova pre­ vare, no, kao što sam upravo pomenuo, u našim eksperimentima to nije bio slučaj. Merenja pokreta lica, glasa i govora, koja smo saradnici i ja izvršili, pokazuju da je moguć visok stepen tačnosti - preko 80 procenata tačnih klasifikacija o tome ko laže, a ko

N ovi rezultati

315

govori istinu. Mada su ta merenja zahtevala usporeno ponavljanje snimaka, takođe znamo da su tačne procene moguće i kada se video-snimak posmatra u realnom vremenu. Mali procenat onih koje smo izučavali postigao je tačnost od 80 procenata ili veću, a to su uspeli pri proceni više od jednog scenarija, tako da je malo verovatno da je njihov stepen uspešnosti bio slučajan. A pronašli smo i nekoliko profesionalnih grupa koje su, kao grupe, bile vrlo uspešne u procenjivanju laganja. Pripadnici Tajne službe SAD ve­ oma su tačno otkrivali laganje o emocijama: nijedan od njih nije postigao rezultat u opsegu slučajnog nagađanja ili ispod njega, a jedna trećina je bila uspešna u preko 80 procenata slučajeva. Is­ pitivači koji su posebno izabrani na osnovu svojih ranijih veština, posle nedelju dana obuke, pokazali su sličan stepen tačnosti u ot­ krivanju lažnih stavova prema nečemu. Mada je ulog kod laži koje smo mi ispitivali bio mnogo veći nego u drugim istraživanjima o laganju, on svakako nije bio ono­ liko visok koliko je to slučaj u mnogim krivičnim postupcima ili postupcima u kojima se radi o nacionalnoj bezbednosti. Mogu­ će je da bi, da je ulog bio značajno veći, video-snimci sadržavali mnogo više očiglednih znakova prevare, što bi dovelo do mnogo više tačnih odgovora. Ne mogu da isključim tu mogućnost, mada je, kako sam upravo istakao, bilo nekih profesionalnih grupa koje su tačno procenjivale naše snimke. Ostaje pitanje zašto sve one druge grupe nisu procenjivale tačno. Informacije su tamo, i neki ih mogu uočiti, mada ne i mno­ gi. Pre nego što razmotrimo zašto ogromna većina ljudi ima tako skroman učinak, imajmo na umu još jednu karakteristiku naših eksperimenata koja je verovatno pomogla da rezultat bude bolji, te nas je možda navela da precenimo, a ne potcenimo, nivo uspeš­ nosti. U svim našim nedavnim studijama rekli smo ispitanicima da će 40 do 60 procenata ljudi koje će videti - lagati. U početku nismo davali ovu instrukciju i saznali smo da je grupa policajaca ocenila da su svi koje su videli na snimku lagali, objašnjavajući nam kasnije da svi lažu, naročito policiju. Znanje o tome koliki je, otprilike, procenat laganja je prednost koju ljudi retko imaju, tako da bi to trebalo da popravi učinak kod otkrivanja laži. Više ću reći o ovome nešto kasnije.

3i6

Laganje

Iako, dakle, priznajem da se iz naših dokaza ne mogu izvući do­ voljno čvrsti zaključci, ipak dodajem da naše video-trake sadrže bihejvioralne znake prevare, koje neki ljudi mogu tačno prepo­ znati, mada većina ne može. U cilju ove diskusije, sada ćemo uzeti da je ovo dokaz kako i u stvarnom životu većina ljudi - velika većina - ne može, na osnovu nečijeg ponašanja, da otkrije laži u kojima je ulog visok. Pitanje koje ja ovde postavljam jeste: zašto svi ne možemo da budemo bolji u tome? Nije tačno da nas nije briga. Istraživanja javnog mnjenja ponovo pokazuju da je iskre­ nost među pet glavnih osobina koje ljudi žele da vide kod svojih vođa, prijatelja ili ljubavnika. A svet zabave je pun priča, filmova i pesama koje opisuju tragične posledice izdaje. Moje prvo objašnjenje zašto su ljudi tako neuspešni u hvatanju laži jeste da nas naš evolucioni razvoj nije valjano pripremio da budemo dobri u hvatanju lažova, niti da budemo uspešni lažovi. Čini mi se da okruženje naših predaka nije nudilo puno prilika za laž sa kojom se može izvući, a kazna je za onog ko je bio uhvaćen u laži verovatno bila surova. Ako je ova spekulacija tačna, možda nije bilo prirodne selekcije za one ljude koji su bili neobično talentovani za hvatanje lažova ili za sâmo laganje. Fosilni ostaci nam ne kažu mnogo o društvenom životu, tako da moramo spekulisati kakav je bio život lovaca i sakupljača plodova. Ovome mogu da dodam sopstveno iskustvo od pre trideset godina, kada sam radio sa pripadnicima nepismene kulture na nivou kamenog doba - u mestu koje se danas zove Papua Nova Gvineja. Nije bilo soba sa vratima i bilo je vrlo malo privatnosti u tom malom selu u kome su se svi poznavali i svi viđali jedni druge sva­ kog dana. Laži bi najčešće otkrivala sama osoba koja je bila meta laganja, ili neko drugi kada bi uočio radnje koje su u suprotnosti sa tom laži, ili bi one bile otkrivane zahvaljujući drugom fizičkom dokazu. Preljuba je bila aktivnost koja se često pokušavala prikriti lažima u selu u kome sam živeo. Takve laži su se razotkrivale ne tako što su urođenici tumačili ponašanje preljubnika dokje tvrdio da je nevin, već tako što bi se spotakli o njega u žbunju. Možda bi laži o uverenjima, emocijama i planovima mogle da prođu bolje, tj. neprimećeno u takvom okruženju. No, neke od

Novi rezultati

317

tih laži bi na kraju dovele do jednog ili nekog drugog postupka, a onda bi se primenio moj argument o tome koliko je teško da sakrijete ili falsifikujete radnje u okolini u kojoj nema privatnosti. U društvu u kome je opstanak pojedinca zavisio od saradnje sa drugim stanovnicima sela, gubitak reputacije zbog toga što ste uhvaćeni u laži sa visokim ulogom mogao je da znači smrt. Niko ne bi sarađivao sa nekim za koga se zna da je učestvovao u oz­ biljnim lažima. Taj neko ne bi mogao lako da menja supružnike, poslove, ili da se preseli u drugo selo. U poglavlju o prevari kod životinja, Čeni i Sejfart11 iznose vrlo slične tvrdnje. Značajno ograničenje koje otežava laganje ... nastaje iz društvene strukture vrste. Životinje koje žive u stabilnim dru­ štvenim grupama suočavaju se sa posebnim problemima pri pokušaju ko­ munikacije u kojoj v araju ... Među društvenim životinjama signali prevare verovatno bi morali da budu suptilniji i da se javljaju rede kako bi prošli nezapaženo. Jednako važno, ukoliko životinje žive u društvenim grupama u kojim a je neki stepen saradnje neophodan za opstanak, potreba za saradnjom može da sm anji učestalost davanja nepouzdanih signala."

Posedovanje neke posebne veštine za otkrivanje laži (ili samo laganje) u takvim okolnostima ne bi imalo veliku adaptivnu vrednost. Ozbiljne laži sa velikim ulogom verovatno se nisu javljale tako često - zato što su pružale ograničene šanse po velikoj ceni. Kada se sumnjalo ili otkrilo da neko laže, to se verovatno nije ra­ dilo kroz procenu njegovog ponašanja. (Primedba: usmerio sam se samo ka lažima unutar grupa; svakako, laži se mogu javiti i između grupa, a njihova cena i otkrivanje mogu da idu sasvim drugačijim putem.) Iako postoje altruističke laži, u ovoj diskusiji sam se manje ba­ vio prijateljskim lažima, lažima koje se javljaju kada jedna osoba stekne prednost, često na uštrb osobe koja je meta laganja. Kada se prednost stekne tako što se prekrši pravilo ili očekivanje, to zovemo varanjem. Laganje je ponekad potrebno da bi se uspelo u varanju, ali je uvek potrebno da bi se sakrilo ono u čemu se varalo. Prevareni ljudi, tipično, ne vole što su prevareni i motivisani su da razotkriju laži koje je druga strana koristila. No, mala je vero-

3i 8

Laganje

vatnoća da se varanje javljalo dovoljno često kod naših predaka da bi to rezultiralo prednošću za one koji su bili neobično vešti da primete laž. A, kako sam izneo ranije, verovatno je bilo toliko malo privatnosti da bi se varalice otkrile na drugi način, tako da se njihovi prestupi nisu raspoznavali na osnovu njihovog ponaša­ nja. Biolog, Alan Grafen12je napisao: Varanje mora da ima dovoljno nisku učestalost da bi signalizacija ostala u osnovi iskrena. Pošto se pošiljaoci signala maksimalno uvežbaju, sledi da postoji samo vrlo ograničen broj situacija u kojim a varanje ima svoje pred­ nosti. Možda su pošiljaoci signala, kojim a varanje donosi korist, u manjini, ili se pošiljaocu signala isplati da vara samo u malom broju slučajeva... Varanje se očekuje kod evoluciono stabilnih signalnih sistema, ali sistem može da bude stabilan samo ako postoji razlog zašto se u većini situacija varanje ne isplati. Primeri varanja dodaju neku vrstu poreza na značenje si­ gnala. Centralna činjenica u vezi sa stabilnim signalnim sistemima je iskre­ nost, a obezvređivanje značenja signala varanjem mora biti ograničeno da bi se održala stabilnost sistema (str. 533).

Na osnovu ovakvog načina razmišljanja, signali varalica, koje bih ja nazvao lažima, trebalo bi da imaju malu učestalost. Nala­ zi Kozmidesove i Tubija13 nagoveštavaju da je kod nas evoluirala osetljivost prema kršenju pravila, tako da ne nagrađujemo varali­ ce, što može objasniti zašto se varanje ne javlja tako često. No, naši rezultati ukazuju na to da verovatno nećemo moći uhvatiti vara­ lice samo na osnovu naše sposobnosti da uočimo laž na osnovu njihovog ponašanja, već pre drugim sredstvima. Da rezimiram raspravu: okruženje naših predaka nije nas pri­ premilo da postanemo lukavi lovci na laži. Oni koji su možda bili veštiji u hvatanju lažova na osnovu ponašanja imali su samo mi­ nimalnu prednost u okolnostima u kojima su naši preci verovatno živeli. Ozbiljne laži se verovatno nisu često dešavale zato što je ne­ dostatak privatnosti drastično povećavao šanse da se lažov uhvati. Takav nedostatak privatnosti takođe je značio da su laži tipično otkrivane kroz neposredno posmatranje ili suočavanjem sa dru­ gim fizičkim dokazima, pre nego oslanjanjem na procene ponaša­ nja. Konačno, u malom, zatvorenom društvu, u kome mnogo toga zavisi od saradnje, kada se laži otkriju - cena koju bi lažov morao da plati bila bi visoka i neizbežna.

Novi rezultati

319

U savremenim industrijskim društvima situacija je gotovo su­ protna. Ima mnogo prilika da se slaže; lako nam je da postignemo privatnost - ima puno zatvorenih vrata. Kada nas uhvate - druš­ tvene posledice ne moraju da budu tako tragične, jer možemo da promenimo posao, supružnika, selo. Narušena reputacija ne mora da nas prati. Ako ovako razmišljamo, vidimo da sada živimo u okolnostima koje ohrabruju laganje, umesto da ga obeshrabre; lakše možemo sakriti dokaze i aktivnosti, čime raste i potreba da se oslonimo na nečije ponašanje kako bismo doneli sud. A naš evolucioni razvoj nije nas pripremio da budemo dovoljno osetljivi na bihejvioralne znake koji su važni kod laganja. Ako prihvatimo da nas evoluciona istorija nije pripremila da otkrijemo laži iz ponašanja, zašto onda ne naučimo kako da to radimo tokom odrastanja? Jedna mogućnost, a moje drugo objaš­ njenje, jeste da nas roditelji uče da ne identifikùjemo njihove laži. Njihova privatnost često zahteva da ne otkriju deci šta tačno rade, kada to rade i zašto to rade. Dok je seksualna aktivnost jedan oči­ gledan primer takvih laži, postoje i mnoge druge aktivnosti koje roditelji žele da sakriju od svoje dece. Treće objašnjenje jeste dâ, uopšteno gledano, više volimo da ne uhvatimo lažove zato što stav da verujemo nekome, a ne sumnja­ mo u njega, obogaćuje naš život, bez obzira na moguću cenu. Ako stalno sumnjamo i iznosimo lažne optužbe, to nije samo neprijat­ no za nas koji sumnjamo, već i znatno smanjuje šanse da usposta­ vimo intimne kontakte kod pronalaženja partnera, prijateljstva, u odnosima na poslu. Ne možemo sebi priuštiti da ne verujemo prijatelju, detetu ili bračnom partneru kada oni zapravo govore istinu, pa stoga radije grešimo i ponekad poverujemo lažovu. Verovanje drugima nije samo nešto što se od nas zahteva - ono čini naš život lakšim. Kakve veze ima štb je cena toga da nećemo uočiti ponekog ko zloupotrebljava naše poverenje, kad ionako možda nikada nećemo saznati za to. Takvog spokoja uma odriču se samo paranoične osobe i možda oni koji žive rizično - ako nisu stalno na oprezu neko ih može izdati. U skladu sa ovom formulacijom, mi smo pronašli preliminarne dokaze da zlostavljana deca, koja žive u institucionalnom okruženju, tačnije od druge dece otkrivaju laži na osnovu ponašanja (Burgental, Šenum, Frank i Ekman)14.

320

Laganje

Do sada sam opisao tri razloga zašto ne hvatamo one koji lažu: naš evolucioni razvoj nas nije pripremio na to; naši roditelji nas nisu naučili kako da ih uhvatimo u laži; i više volimo da verujemo drugima, a ne da budemo sumnjičavi. Moje četvrto objašnjenje jeste da mi često želimo da nas obmanu, da smo u tajnom spora­ zumu sa laži, nevoljno, zato što postoji ulog zbog koga ne želimo saznati istinu. Razmotrimo dva primera iz supružničkih odnosa. Možda nije u interesu majke koja ima veoma malu decu da razot­ krije laž svog muža, koji krije svoje neverstvo, naročito ako njegov novac i dalje dobijaju ona i deca, a ne ljubavnica. Preljubnik ne želi da ga uhvate, tako da oboje imaju interes da se laž ne otkrije. Slična logika važi za sledeću, više altruističku laž i sporazumno verovanje. Žena pita svog muža: „Da li je na zabavi bila neka druga žena koja ti je bila privlačnija od mene?“ On laže kada tvrdi da je ona bila najprivlačnija, a nije. On ne želi da je učini ljubomornom i ne želi situaciju u kojoj će morati da se suoči sa takvim njenim osećanjima, dok ona želi da veruje kako je bila najlepša. Kod nekih sporazumnih laži, meta laganja, koja želi da veruje lažovu, možda neće imati korist od laži ili će ta korist biti krat­ kog veka. Setimo se, još jednom, možda najgoreg primera u ovom veku - mete koja veruje lažovu koji je nameravao da joj nane­ se zlo. Mislim na sastanak između britanskog premijera Nevila Čemberlena i Adolfa Hitlera, nemačkog kancelara, koji je održan 15. septembra 1938. i koji sam opisao na početku ove knjige. Zašto je Čemberlen verovao Hitleru? Nisu verovali svi: bilo je mnogo ljudi u opozicionoj partiji u Velikoj Britaniji, ali i na drugim mestima, koji su shvatili da Hitler nije čovek od reči. Kako verujem, Čemberlen je nenamerno učestvovao u Hitlerovoj laži zato što je morao da mu veruje. Da je Čemberlen prozreo Hitlerovu laž morao bi se suočiti sa činjenicom da njegova politika popuštanja dovodi njegovu državu u strašnu opasnost. Pošto je morao da se suoči sa tom činjenicom svega nekoliko nedelja kasnije, možemo se zapitati zašto već tokom susreta Čemberlen nije shvatio da ga Hitler laže. To bi bilo racionalno, ali ne i psihološki. Većina nas funkcioniše po nepisanom pravilu da odlažemo sve što je vrlo ne­ prijatno, a to možemo uraditi i tako što ćemo smišljeno prevideti greške jednog lažova.

Novi rezultati

321

Kao takva meta laži, Čemberlen nije bio jedinstven slučaj. Mete laganja često voljno i nehotično žele da veruju lažovu. Isti motiv nespremnost da se prihvati da dolazi katastrofa - objašnjava zašto poslovni čovek, koji je greškom zaposlio proneveritelja, dosledno propušta da vidi znake pronevere. Racionalno gledano, što pre ot­ krije prevaru - to bolje, no, psihološki, takvo otkriće će značiti da se mora suočiti na samo sa gubicima kompanije već i sa sopstvenom greškom da je zaposlio takvog nitkova. Slično tome, svi osim prevarenog bračnog partnera mogu znati šta se dešava. Ili, preadolescent koji koristi jake droge može biti uveren da njegovi roditelji garantovano znaju šta se dešava, dok se roditelji nehotimice trude da ne vide laži koje bi ih naterale da se suoče sa mogućnošću da su bili neuspešni kao roditelji i da im sada predstoji strašna borba. Kratkoročno nam je gotovo uvek bolje da sarađujemo sa laži, čak i ako to znači da će sutradan posledice biti kudikamo teže. Motivi koji navode metu laganja da ne uhvati lažova bili su oči­ gledni kod hapšenja službenika CIA Oldriča Ejmsa 1994. godi­ ne. Prethodnih devet godina Ejms je davao KGB-u informacije o svim Rusima koji su sarađivali sa CIA, nakon čega je puno tih Rusa ubijeno. Ejms nije bio skroman čovek: rasipnički je trošio novac koji je dobijao od KGB-a, kupivši kuću i automobil koji su bili mnogo skuplji nego što bi on mogao da priušti od svoje plate. Sendi Grajms, kontraobaveštajni agent CIA, koja je konač­ no uhvatila Ejmsa, opisala je svoj rad na sledeći način: „Čovekova najveća nagrada, njegova najvažnija pobeda je istovremeno i nje­ gov najgori poraz... Kada uhvatite špijuna, to očigledno znači da ste imali problem u svojoj službi: zašto ga niste uhvatili ranije?!“ Peto objašnjenje zasniva se na zapisima Ervinga Gofmana.15 Nas vaspitavaju da budemo učtivi u našim interakcijama, a ne da krademo informacije koje nam drugi ne daju. Prilično tipičan primer za ovo jeste kada nesvesno skrenemo pogled ako neko s kim razgovaramo počne da čisti uši ili čačka nos. Gofman bi, takođe, tvrdio da pogrešna poruka ponekad može biti društve­ no važnija od istine. To je prihvaćena informacija, ona za koju je osoba koja je izgovara spremna da prihvati odgovornost. Kada na pitanje: „Kako ste jutros?“ sekretarica koja se oseća očajno zato što se prethodne noći svađala sa mužem odgovori: „Odlično!“, ta

32.2

Laganje

pogrešna poruka može biti bitna za njenu interakciju sa šefom. Ona mu kaže da će uraditi svoj posao kako treba. On za istinitu poruku - da je žena očajna - možda i ne želi da zna dok god to ne utiče na njen učinak na poslu. Nijedno od objašnjenja koja sam ovde ponudio ne može da objasni zašto većina zaposlenih u sistemu krivičnog gonjenja i obaveštajnim agencijama tako slabo uspeva da identifikuje lažove na osnovu njihovog ponašanja. Ispitivači u policiji i kontraobaveštajnoj službi ne zauzimaju stav poverenja prema osumnjičenima, ne učestvuju dobrovoljno u prevari, a i spremni su da ukradu in­ formaciju koja im se ne daje. Zašto onda ne postižu bolje rezultate u identifikaciji lažova na osnovu ponašanja? Verujem da je njihov hendikep visoka polazna stopa laganja i neadekvatna povratna informacija. Većina ljudi sa kojima oni imaju posla verovatno ih laže. Oni sa kojima sam razgovarao procenjuju daje polazna stopa laganja oko 75 procenata. Tako visoka polazna stopa nije optimal­ na ukoliko ispitivači treba da nauče i budu spremni za otkrivanje suptilnih bihejvioralnih znakova laganja. Suviše često cilj ovih ljudi nije da razotkriju lažova, već da sakupe dovoljno dokaza i strpaju lažova iza rešetaka. A kada pogreše i saznaju da je neko nepravedno kažnjen - ta povratna informacija dolazi prekasno da bi njihova pogrešna procena mogla da se ispravi. Ovo možda znači da bi, ako izložite ljude nižoj polaznoj učestalosti laganja od oko 50 procenata, i ako im date korektivnu po­ vratnu informaciju posle svake procene koju načine, oni na kraju mogli naučiti kako da tačno identifikuju laži na osnovu ponaša­ nja. Trenutno planiramo takav eksperiment. Ne očekujem da će tačnost dosegnuti 100 procenata i zato ne verujem da procene o tome ko laže treba da se prihvataju kao dokazi na sudu. No, takve procene ipak mogu da nam ponude čvršću osnovu da, makar na početku, odlučimo koga ćemo dodatno ispitati, kao i kada ćemo postaviti više pitanja kako bismo razjasnili zašto se dogodilo ne­ što čudno u ponašanju ispitanika.* * Veći odlom ak iz prvog dela ovog poglavlja pojavio se u poglavlju koje sam napisao za knjigu S ećanje na sv akod n ev n e i em ocion aln e d o g ađ a je (M em ory f o r E veryday a n d E m o ­ tion al Events), ur. N. L. Stain, P. A. Ornstein, B. Tversky i K. Brainerd (Hillsdale, New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates, 1996). Drugi deo poglavlja objavljen je u časopisu Social R esearch, 63 (3) (jesen 1996): 8 0 1 -1 7 .

XII Mikroekspresije, suptilne i opasne facijalne ekspresije S ta je najvažnije Tokom sedm ogodišnjeg perioda nakon 2001. identifikovali smo u našim istraživanjim a najznačajnije znake prevare i razvili m etode pom oću kojih m ožem o obučiti ljude da ih prepoznaju. Ovo je postalo moguće zato što smo, po prvi put, dobili fmansijska sredstva za naše istraživanje o laganju, što nam je om ogućilo da ispitam o m nogo više ljudi nego ranije i da uradim o m nogo složenije i finije analize. Č etrdeset godina sam dobijao stipendije od vlade za m oja istraživanja neverbalnog ponašanja i emocija. M eđutim , nisam uspevao da dobijem podršku za predložene studije o tom e kako ponašanje m ože da oda laž, tako da sam tu m orao da se oslo­ nim na lična sredstva. G odine 1990. pridružio m i se, i proveo tri godine u mojoj laboratoriji kao postdoktorant, M ark Frank, bivši izbacivao iz kafića, čija se disertacija na Kornelu bavila lažim a pri kockanju. Sve se prom enilo posle 11. septembra. Prvi put odsek našeg M inistarstva odbrane dao je sredstva za istraživanje prevare, što nam je om ogućilo da m erim o ponašanje stotina ljudi. Ništa do 323

324

L a g a n je

čega sm o došli nije u koliziji sa onim što sam izneo u prethodnim poglavljima, ali je sada naše znanje veće. Z nao sam da prim enjena istraživanja koja izvode naučnici po pravilu ne uspevaju da zainteresuju one koji bi trebalo da budu poslednji korisnici rezultata, u ovom slučaju - vladu. Želeo sam da izbegnem situaciju u kojoj bi sredstva za naše studije završila u onom e što se u krugovim a odbrane zove „dolina sm rti“, što je konačno odredište za rezultate istraživanja koje niko nikada ne iskoristi. Učinilo mi se da je rešenje da na sam om početku uklju­ čim klijente i zam olim ih da nam pom ognu u nacrtu istraživanja. Pozvao sam službenike snaga reda i obaveštajne agente iz Sjedi­ njenih Am eričkih Država, Velike Britanije i Izraela u Vašington, na dvodnevni sastanak sa M arkom Frankom i sa m nom , kao i sa m ojom koleginicom M orin O’Saliven1, kako bism o isplanirali našu novu studiju o prevari. Eksperim enti, koje sm o zajedno napravili, jedinstveni su u istoriji istraživanja o prevari, bez obzira na to da li su ispitivane fiziološke reakcije, kao u studijam a sa poligrafom , ili je posm atrano ponašanje osobe. Povezali smo istraživanje naših subjekata sa vitalnim iskustvima koja su oni imali u prošlosti ili koja bi mogli da im aju u budućnosti.' Nism o izabrali slučajan uzorak" iz p o p u ­ lacije, već ljude kojim a je bilo jako važno ono što će raditi u našem eksperim entu i koji su brinuli kako će posle uspešnog ili neuspešnog laganja ili govorenja istine izgledati u sopstvenim , ili u očim a ljudi koji su im važni. Nism o slučajno odredili ko će da laže, a ko da govori istinu zato što smo već znali da će različiti ljudi ionako sami odlučiti da li da lažu ili da kažu istinu. O ni koji izaberu da * U mojoj prvoj studiji (poglavlje 3) ova veza je postojala pošto su studentkinje visoke škole za medicinske sestre m orale da se suoče sa uznem irujućim scenam a iz bolnice, a znale su da ih to očekuje na njihovom poslu. Učinili sm o eksperim entalnu situaciju rel­ evantnom za njihov prošli i budući život u jednom od kasnijih eksperim enata (poglavlje 11), u kom e su ljudi lagali ili govorili istinu o svom mišljenju, a koje je m oralo da bude gledište koje su zdušno podržavali ili koje im je bilo važno. No, u narednom eksperim entu, u kom e su lagali ili govorili istinu o tom e da li su uzeli novac, ovaj čin je bio potpuno nebitan za njihov prethodni ili budući život, kao što je bio slučaj sa gotovo svim ranijim istraživanjima prevare koja su radili drugi naučnici. ** Zapravo, većina istraživanja u psihologiji ne radi se na slučajnom uzorku već na stu ­ dentim a osnovnih studija koji se dobrovoljno jave da učestvuju, što je obično i jedan od uslova da izađu na ispit.

M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp re sije

325

prekrše pravilo i lažu o tom e uvereni su da su sposobni da se izvu­ ku. O ni koji su m anje sam ouvereni ne krše pravila jer očekuju da će ih uhvatiti ako pokušaju da se izvuku. Dozvolili smo ispitanici­ m a u našem istraživanju da sami odluče - da li će lagati ili govoriti istinu, kao što ljudi to čine u stvarnom svetu, sa svim psihološkim posledicam a koje takav izbor podrazum eva. Ulog, naročito kad je u pitanju kazna, bio je onoliko visok ko­ liko su to mogle da nam dozvole univerzitetske komisije čiji je posao da štite ljude od zloupotrebe u eksperim entim a u kojima učestvuju. Za razliku od svih prethodnih istraživanja, osim naših, svi su znali da će biti kažnjeni ukoliko policajac koji ih intervjuiše proceni da nisu govorili istinu. Kao u stvarnom životu, osoba koja je govorila istinu, a ocenjeno je da laže, im ala je isti tretm an kao i uhvaćeni lažov. Za eksperim ent smo prikupili učesnike koji su bili članovi politički aktivnih grupa. Nism o ih pitali da li su nekad prekršili zakon, ali m orali su duboko da veruju u stvar za koju se borila njihova grupa - uključujući i to da opravdaju ekstrem no ponaša­ nje kako bi se ostvarili ciljevi za koje se grupa zalaže. Pružili smo im m ogućnost da otvore zapečaćeni koverat adresiran na njihovu rivalsku politički aktivnu grupu. Sami su mogli odlučiti da li će iz koverte uzeti novac, inače nam enjen njim a om raženoj grupi. Ako bi uspeli da ubede policajca, koji ih je naknadno ispitivao, da nisu uzeli taj novac, njihova grupa bi dobila i taj novac, a oni lično bi dobili i određenu dodatnu naknadu. Takođe su mogli iza­ brati da ne uzm u novac iz koverte. Ako bi ubedili ispitivača da su ipak uzeli novac, njihova grupa bi dobila nešto novca, suparnička grupa bi takođe dobila nešto novca, a i oni bi dobili nešto novca za sebe lično - ali ipak m anje nego što bi dobili da su pokušali da uzm u novac iz koverte. No, ako bi ispitivač ocenio da lažu, bez obzira na to šta su zapravo uradili, oni ne bi dobili nikakav novac, protivnička grupa bi dobila deo novca, a oni lično bi se suočili sa vrlo neprijatnom fizičkom kaznom. M erili smo svaki oblik vidljivog ponašanja koji može da se posm atra kod više od stotine ispitanika: facijalne pokrete, pogled, pokrete glave, gestikulaciju, reči koje su izgovarali i karakteristike

32б

L a g a n je

njihovog glasa dok su to činili.* Statistička analiza je iznedrila dva važna rezultata koje nism o mogli da dobijem o na osnovu naših preth o d n ih studija. Najpre, postignut je veoma visok nivo tačnosti, od oko 90 procenata, o tom e ko je lagao, ali samo onda kada smo izvršili višestruka bihejvioralna merenja. Posm atran pojedi­ načno, nijedan izvor inform acija - lice, telo, glas, govor, tem pera­ tura kože - nije dao tako dobre rezultate. D rugi rezultat bio je da je najznačajniji pojedinačni bihejvioralni izvor, koji je sam po sebi om ogućavao tačnost veću od 70 procenata, bila facijalna ekspre­ sija. Ovo se potvrdilo u još jednoj sličnoj studiji. Kao i u našim ranijim istraživanjim a, m nogi od ovih izraza lica javili su se na m ikronivou - tj. pojavili bi se na licu i nestali za m anje od pola se­ kunde. Nalaz da takve m ikroekspresije postoje, i da se javljaju na licu kada ljudi lažu, potvrdila je i jedna grupa istraživača nezavi­ sno od nas.2 Zanimljivo, neki od lažova koji su pokazivali ovakve m ikroekspresije u našoj studiji izjavili su kasnije da su pokušali da sakriju izraze svog lica kako bi prevarili ispitivača - no to nisu uspeli kod mikroekspresija.

M ikrofacijalne ekspresije Ove veom a kratke facijalne ekspresije - koje traju od četvrtine do polovine sekunde - nastaju i nestaju toliko brzo da ih m ožete propustiti ako trepnete. Č ak i bez treptanja, naše istraživanje je pokazalo da većina ljudi ne prim eti inform acije koje se nalaze u m ikroekspresijama. Prvi put sm o otkrili te m ikroznake kada smo analizirali usporeni snim ak intervjua sa psihijatrijskom pacijentkinjom Meri, koja je skrivala svoj duševni bol kako bi joj dozvolili da provede vikend van bolnice i tim e dobije priliku da se oslobodi nadzora i počini samoubistvo. Kada smo gledali film u realnom vrem enu, ona je izgledala sasvim norm alno; tek su je m ikroek­ spresije u usporenom snim ku odale. * Prikupljanjem i analizom podataka rukovodio je M ark Frank; nakon što sm o završili nacrt studije moj posao je više bio da budem konsultant ili m lađi partner. Takođe smo merili i fiziologiju autonom nog nervnog sistema, ali smo, zbog problem a sa oprem om za snimanje, u analizu mogli da uvrstim o sam o podatke o tem peraturi kože.

M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e kspresije

327

M ikroekspresije m ogu da se jave usled dva povezana, ali ipak veom a različita razloga: kao kod Meri, one m ogu da budu posledica nam ernog, svesnog prikrivanja, a m ogu da budu i proizvod represije, kod koje osoba koja pokazuje m ikroekspresiju nije svesna onoga što proživljava.* Nisam pronašao razliku u izgledu mikroekspresija, bilo da su one rezultat supresije ili represije. Često, m ada ne i uvek, m ikroekspresija je veom a intenzivna i m ože se u potpunosti uočiti duž celog lica. U prvom izdanju ove knjige opisao sam naše početne pokušaje da naučim o ljude kako da prepoznaju m ikroekspresije u realnom vrem enu. Zapanjio sam se kada sam video da ljudi to m ogu da nauče za manje od sat vrem ena. Sredstvo za obuku u prepoznavanju m ikroekspresija (Micro Expression Training Tool - M ETT), koje sam napravio, pruža dve vrste obuke. U usporenom snim ku M ETT poredi i kontrastira emocije koje se najčešće pobrkaju jedna sa drugom - ljutnja i o d ­ vratnost, strah i iznenađenje, strah i tuga - uz objašnjenje po čemu se svaki par emocija razlikuje. METT, takođe, pruža i priliku da se provežba prepoznavanje mikroekspresija. U svakom segm entu vežbe pojavljuje se druga osoba. O na najpre nem a nikakav izraz lica, a zatim se, sasvim kratko, pojavljuje facijalna ekspresija jed­ ne od sedam emocija, nakon čega se lice odm ah vraća u početno bezizražajno stanje. Učenici m oraju da izaberu koja je od sedam emocija bila ispoljena: ljutnja, strah, odvratnost, prezir, tuga, izne­ nađenje ili sreća. Na ekranu se pojavljuje inform acija da li su p o ­ godili. Ukoliko ne uspeju, im aju pravo da ponovo biraju, sve dok na kraju ne pogode. Pre nego što pređu na sledeću kratkotrajnu ekspresiju, ohrabrujem o učenike da zaustave snim ak ekspresije, prouče je, a zatim više puta ponove snim ak dok ne nauče da je bez m nogo tru d a prim ete tokom vrlo kratkog pojavljivanja. U standardnoj verziji M ETT-a učenicim a dajem o 21 prim er da tako vežbaju; u naprednoj verziji nudim o im 42 prim era za vežbu. M ETT sadrži i testove prepoznavanja m ikroekspresija pre i p o ­ sle obuke. Učenici obično povećaju svoju tačnost za 30 do 40 pro* Hagard i Ajzaks (Haggard & Isaacs) su prvi izneli nalaz o m ikroekspresijam a koje nas­ taju usled represije; m i sm o bili prvi koji su ih pronašli kod supresije.

328

L a g a n je

cenata, a m nogi od njih dostignu ukupan skor od 80 procenata, ili bolji, posle sat vrem ena ili čak kraćeg vrem enskog intervala. O va­ kve rezultate smo imali kod različitih grupa: am eričkih studenata, japanskih biznism ena, osoblja Američke agencije za bezbednost otadžbine, Australijske savezne policije, i drugih. Jedna ranija verzija M ETT-a bila je slična ovoj, ali je pokazivala facijalnu ekspresiju sam o dveju od šest etničkih grupa, koliko ih im am o u trenutnoj verziji (koju zovemo M ETT2 kako bism o je razlikovali od prve). O na je davala m anje m ogućnosti za vežbu. Pa ipak, i ona je omogućavala napredak. Većina naših istraživanja pokazala je i da ta prva verzija daje odlične rezultate. U seriji studija, koje sm o izveli M ark Frank, M orin O’Saliven i ja, koristili smo M ETT kao test, pokazivali m ikroekspresije i tra ­ žili od ljudi da, bez prethodne obuke, procene emocije koje su se nakratko pojavljivale pred njima. Ispitanici su, takođe, videli i video-snim ke osoba koje lažu ili govore istinu o svojim em ocijama, m išljenjim a ili o tom e da li su uzeli novac. Jedini test koji je korelirao sa tačnošću u identifikaciji laži (a probali smo puno različitih testova ličnosti), bio je test tačnosti u opažanju mikroekspresija. Korelacija nije bila visoka - izm eđu 0,20 i 0,30 - ali smo je stalno dobijali i bila je statistički značajna. U našem zajedničkom radu saznali smo da su i studenti i članovi Američke obalske straže, koji su imali obuku kraću od jednog sata, uz pom oć M ETT-a postizali značajno bolje rezultate u opažanju m ikroekspresija kod ljudi koji lažu.3 U jednoj drugačijoj studiji Rasel4 je sproveo M ETT obuku sa pacijentim a obolelim od shizofrenije i sa kontrolnom grupom norm alnih osoba. Kao što se moglo očekivati, u prethodnom testu su norm alni pojedinci postigli bolje rezultate od shizofreničara. Obe grupe su bile bolje posle obuke, ali su, opet, neshizofreničari postigli bolje rezultate od shizofreničara. Upadljivo, shizofreničari su posle obuke bili jednako dobri kao neshizofreničari pre obuke! A pošto su autori koristili kam eru da snim a u koji deo lica sa snim ka ispitanici gledaju, videlo se da shizofreničari posle obuke gledaju u one oblasti lica koje su sadržavale informacije, što pre obuke nisu radili.5

M ik r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp resije

32 9

U poslednjih nekoliko godina pridružio m i se Dejvid Macum oto i počeo zajedno sa m nom da učestvuje u m nogim istraži­ vanjim a koje ću sada opisati. Pre više od dvadeset pet godina ra ­ dio je kod m ene disertaciju o kulturnim sličnostim a i razlikama u prepoznavanju facijalnih ekspresija. Profesor džuda sa crnim pojasom i sopstvenom školom, bivši am erički olimpijski džudo trener, kao i autor knjiga 0 džudu, Dejvid je čudo od energije, i to ne sam o kad je istraživanje u pitanju. U još uvek neobjavljenom istraživanju Dejvid i ja smo dobili rezultat da su trgovački putnici koji su prošli kroz M ETT2 obuku nekoliko nedelja kasnije bili uspešniji u svom poslu nego njihove kolege koje nisu imale obuku.6

M akrofacijalne ekspresije Svaka od sedam em ocija koje imaju univerzalnu ekspresiju ljutnja, strah, odvratnost, prezir, tuga, iznenađenje ili sreća - može da bude važna pri otkrivanju laži, ali sam o ako je u neskladu sa onim što se govori ili sa stavom koji je osoba koja govori zauzela. Ako se facijalna ekspresija slaže sa recim a ili opštim stavom go­ vornika, ona nije od značaja za otkrivanje laži. Koristim term in „m akro“ za ekspresije koje na licu stoje dovolj­ no dugo i m ogu lako da se vide i interpretiraju - obično od pola sekunde do nekoliko sekundi. Nikoga ne treba da učim o kako da prim eti i protum ači takve m akroekspresije, osim ako nem a m en­ talni hendikep kao što su autizam ili shizofrenija. No, naša istraži­ vanja su pokazala da većina ljudi obično ignoriše facijalne ekspre­ sije koje se ne slažu sa izgovorenim rečim a.7 Ne znam o da li ljudi bukvalno ne prim ećuju ovakve ekspresije lica ili ih prim ećuju, ali im ne pridaju nikakvu važnost pri procenjivanju. Na većinu, pre svega, utiču izgovorene reči, pri čem u oni sve neverbalne znake u suprotnosti sa rečim a prosto ne uzim aju u obzir.

330

L a g a n je

Suptilne ekspresije Suptilne ekspresije su vrlo fini, sićušni izrazi lica, koji se vide na delu lica ili duž celog lica, ali kod kojih je izražajnost jako mala. Suptilne ekspresije se javljaju iz m nogo razloga. Emocija koju osoba oseća može da bude veoma slaba. Takođe se javljaju ako emocija tek počinje, a m ogu da se povećaju ukoliko se i emocija pojača. Suptilne ekspresije m ogu da se jave i pri snažnim em o­ cijama ukoliko osoba aktivno potiskuje em ociju pa se vidi samo njena blaga manifestacija. Ne znam o da li je m oguće da iz same suptilne ekspresije zaključim o zašto se ona javila - usled emocije m alog intenziteta, emocije koja tek počinje ili manifestacije jake emocije koja se samo delim ično ukazala. Kako bih pom ogao ljudim a da uoče ove sićušne signale, pripre­ mio sam m etod za obuku u opažanju suptilnih ekspresija (Subtle Expression Training Tool - SETT). Nedavna studija, koju je oba­ vio nezavisni tim istraživača, pokazala je da je tačnost u opažanju stavki iz SETT testa u korelaciji sa tačnošću u otkrivanju laži o emocijama, sličnih onim a koje su u eksperim entu izgovarale studentkinje visoke škole za m edicinske sestre kako bi prikrile svoja osećanja.8 Verujem da će SETT biti koristan pri uspostavljanju empatije, čime će nadograditi efekte koje smo dobili uz pom oć METT-a. M ark Frank i ja smo upravo završili dorađenu verziju SETT-a (SETT2).

Otkrivanje opasnog ponašanja (D -kocka) Pre više od dvadeset godina am erička Tajna služba m i je p o ­ zajmila film u kom e su bili snim ci pokušaja ubistava širom sveta, u kojima je neko od okupljenih građana ili novinara snim ao n a ­ rod koji se tu našao kako bi pozdravio nekog političkog lidera. U nekim slučajevima mogao sam da vidim lice ubice tokom pet do dvadeset sekundi pre nego što bi otkrio oružje i pucao. Najbolje sam m ogao da vidim Džona Hinklija, koji je 1981. pokušao da ubije predsednika Regana, ali sam i u nekoliko drugih slučajeva mogao da vidim lice atentatora.

M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e ek sp re sije

331

Nasilje (koristim taj term in u značenju fizičkih napada koji im aju za cilj da izazovu fizičku povredu ili sm rt) se kod atentata javlja sa predum išljajem , u drugačijim okolnostim a od onih kod kojih postoji planiranje ali gde m eta nije političar ili neka druga slavna ličnost. Iako se nasilje sa predum išljajem javlja i kod ubistva članova porodice, takve napade nije lako razdvojiti od onih kod kojih nije bilo plana, tj. prethodne nam ere da se nasilno deluje. Umesto toga, obično neka svađa eskalira, a onda jedna ili obe osobe izgube kontrolu i postanu nasilne. Pošto nisam im ao nikakav uzorak nasilnog ponašanja nastalog im pulsivno, nakon gubitka kontrole, zamolio sam profesio­ nalne glum ce da odigraju scenu iz sopstvenog života u kojoj su izgubili kontrolu i nekoga udarili. Pre nego što su počeli dao sam im instrukciju da se zaustave i zadrže u položaju tipa „nemoj me udariti!“, dakle sam o trenutak pre nego što zaista izgube kontrolu. Gotovo devedeset glumaca, od kojih je bio jednak broj m uškaraca i žena, pripadnika šest etničkih grupa, od kojih su neki bili im i­ granti - proizvelo je identičnu facijalnu ekspresiju. Dao sam instrukciju jednom glum cu da napravi razliku izm e­ đu ekspresije u kojoj je bilo predum išljaja i ekspresije nastale n e­ planiranim gubitkom kontrole, kao i da napravi više ljutitih, p re­ zrivih i gadljivih ekspresija. N aknadno sam ih rasporedio u niz od dvanaest fotografija koje su kasnije pokazane policajcim a iz pet zemalja, zaduženim za ozbiljne zločine, od kojih dve nisu bile zapadne. Policajce sm o upitali da li su ikada bili žrtve ili svedoci fizičkog napada: gotovo svi su bili. O nda sm o ih pitali da li su videli izraz lica počinioca neposredno pred izvršenje nasilničkog čina i da li ga se sećaju - preko 85 procenata njih jeste. One koji su se sećali tog izraza zamolili sm o da pogledaju ovih 12 fotografija i procene da li su neki izraz lica videli pre napada sa predum i­ šljajem i pre napada iz afekta. Stepen saglasnosti je bio visok, bez obzira na zemlju iz koje je određeni policajac dolazio. Pokazali sm o naše rezultate drugim policajcim a koji istražuju ozbiljne zločine i oni su sa entuzijazm om potvrdili da smo p ro ­ našli ono što su i oni već viđali. Dejvid M acum oto i ja sm o upravo završili prvu verziju našeg m etoda za obuku u otkrivanju opasnog ponašanja (Dangerous Demeanor Detector Training Tool), koji je dostupan na internetu.

L a g a n je

332

M ere opreza Iako m ikroekspresije uvek pokazuju sakrivene emocije, postoje dva važna upozorenja. Prvo, nem a načina da iz m ikroekspresije saznam o da li je sakrivanje nam erno ili osoba koja pokazuje takav izraz zaista ne zna šta oseća. Drugo, sakrivena emocija sama po sebi ne dokazuje da je određena osoba već počinila ili nam erava da počini prekršaj. Kao i kod svake druge ekspresije emocija, ona nam ne kaže ništa o uzroku, događaju koji ju je izazvao. Na prim er, prikrivena ljutnja može da se javi kod nekoga ko je sasvim nevin, ali su ga greškom označili kao sum njivog i ispituju ga. Dalje istra­ živanje pitanja zašto ispitanik pokazuje prikrivenu em ociju može nam pom oći da izbegnem o Otelovu grešku: da pretpostavljam o kako postoji samo jedan m ogući izvor koji je izazvao tu emociju, a to je onaj koji se uklapa u predrasudu ispitivača. Jedna veom a zanimljiva upotreba m ikroekspresija može da bude donekle opasna. Prva emisija televizijske serije Laži me, u kojoj sam ja naučni konsultant, prikazuje jednog zatvorenika američkog nacistu - arijevca, koga ispituju. Ispitivač zna da je za­ tvorenik podm etnuo bom bu u jednu crkvu koju posećuju Afroam erikanci, ali ne zna o kojoj je crkvi reč, a zatvorenik ne odgovara na pitanja. No, m ikroekspresija zadovoljstva koja se pojavila na zatvorenikovom licu kada su m u pom enuli im e crkve koju FBI nam erava da istraži rekla im je da se ne radi o pravoj crkvi. Nje­ gova m ikroekspresija besa kada su m u pom enuli im e jedne druge crkve sugerisala im je da upravo nju treba da pretresu. Rekli su mi da se na Bliskom istoku koristi ista procedura kada ispituju osum ­ njičenog o tom e gde je sakrio oružje ili priručni eksploziv. Kada tum ačim o suptilne ekspresije prvo pitanje je da li se radi o znaku slabe emocije, jače emocije koja tek počinje ili fragm en­ tu jake emocije koju ta osoba pokušava da sakrije. Ako je sup­ tilna ekspresija način na koji se odaje prikriveni strah, ljutnja ili odvratnost, ispitivač m ora isključiti m ogućnost da se te emocije javljaju kao posledica činjenice da je određena osoba podvrgnuta ispitivanju a da nisu dokaz laganja o događaju koji se istražuje.

M ik r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp re sije

333

Mere opreza kod razm atranja facijalnih ekspresija koje ukazu­ ju na opasno ponašanje sasvim su drugačije. One upozoravaju da može doći do opasnosti, ali nisu i siguran dokaz da će se nešto d o ­ goditi. Može se desiti da će, ako samo obratim o pažnju na osobu koja pokazuje opasan izraz lica, nasilni čin biti sprečen, m akar za trenutak. D rugi problem je u tom e što m ožda postoje i drugi opa­ sni izrazi lica koje još nism o otkrili: znam o kako da saznamo, ali još nism o dobili sredstva za dalja istraživanja. Takođe ne znam o ni da li bi se opasni izrazi koje smo videli u našim istraživanjim a videli i kod borca džihada ili bom baša samoubice: opet, znam o kako da tražim o, ali još uvek nije urađeno takvo istraživanje. Verovatno je najhitnija upotreba m ikroekspresija, suptilnih ek­ spresija, a m ožda čak i opasnih ekspresija, da se uspostavi odnos sa osum njičenim i obezbedi njegova saradnja. Sm atram d a je svako sprem an da ispriča svoju priču ako veruje da je slušalac otvorenog um a i želi da shvati. Dobijanje takvog poverenja osum njičenog bar delim ično obezbeđuje postupak u kom e ćemo prim etiti šta ta druga osoba oseća, naročito ako obratim o pažnju na osećanja kojih nije svesna ili koja delim ično prikriva. Ako želite da naučite kako da prepoznate mikroekspresije, suptilne i opasne ekspresije, posetite našu stranicu na internetu: www.ekmangroup.com

Epilog Sve ovo što sam napisao trebalo bi više da pom ogne lovcima na laži nego lažovima. M islim da je lakše popraviti nečije um eće da otkrije prevaru nego da je načini. Lakše se uči ono što se razu­ me. Nije potreban poseban talenat da se shvate moje ideje o tom e kako se laži razlikuju. Svako ko je vredan m ože iskoristiti kontrol­ nu listu za laganje iz poslednjeg poglavlja knjige i proceniti da li će lažov biti sklon da načini neku grešku. N apredak u uočavanju znakova prevare zahteva više od pukog razum evanja onoga što sam opisao; ta veština m ora da se razvija kroz praksu. No, svako ko posveti vrem e tom problem u, ko pažljivo gleda i sluša, ko traži znake koje sam opisao u četvrtom i petom poglavlju - m ože da se popravi. Mi smo, kao i neki drugi, obučavali ljude kako da p a ­ žljivije i tačnije gledaju i slušaju, i većina ljudi je izvukla korist iz toga. Čak i bez takve form alne obuke ljudi m ogu sami da vežbaju kako da prim ete znake varanja. M ada m ožem o da organizujem o školu za lovce na laži, škola za lažove ne bi im ala smisla. P rirodnim lažovima ona nije potrebna, a m i ostali nem am o potreban talenat da bism o od nje im ali neku korist. P rirodni lažovi znaju i koriste većinu stvari o kojim a sam ovde pisao, m ada nisu uvek svesni tog svog znanja. D obro laganje je poseban talenat, koji se ne stiče lako. Da bi to postigao čovek m ora da bude p rirodni glumac, da um e pridobiti i opčiniti druge svojim ponašanjem . Takvi ljudi su sposobni da bez razm išljanja kontrolišu svoje ekspresije i da na svog sagovornika ostave upravo onaj utisak koji žele. Njima pom oć nije previše potrebna. 335

336

L a g a n je

Takva pom oć je potrebna većini ljudi, no, pošto oni nem aju priro d n i talenat za glum u - nikada neće naučiti da posebno d o ­ bro lažu. Ništa od onoga što sam rekao o tom e šta odaje laž, a šta čini da laž deluje ubedljivo, neće im m nogo pom oći. Čak može da učini stvari gorim za njih. Laganje ne m ožete da popravite tako što znate šta treba, a šta ne treba da radite. A ja iskreno sum njam da vežba može značajno da pom ogne. Samosvestan lažov, koji je isplanirao svaki potez dok ga je povlačio, bio bi kao skijaš koji razm išlja o svakoj kapiji dok se spušta niz padinu. Postoje dva izuzetka, dve lekcije o laganju koje m ogu da p o ­ m ognu svakom. Lažovi treba da posvete više pažnje tom e da do kraja razrade i potpuno zapam te svoje lažne priče. Većina lažova ne isplanira unapred sva pitanja koja im se m ogu postaviti, sve n e­ očekivane događaje koji m ogu da se dese. Lažov m ora unapred da priprem i odgovore za m nogo više m ogućih situacija nego što će ih biti. Ako m ora da na licu m esta, brzo i uverljivo, izmisli adekva­ tan odgovor, konsistentan sa svim onim što je prethodno rekao i sa onim što će m orati da tvrdi u budućnosti, to zahteva m entalne sposobnosti i prisebnost pod pritiskom , a to poseduje malo lju­ di. Druga lekcija o laganju, koju je do sada svaki čitalac sigurno naučio, jeste koliko je teško da lažemo a da ne napravim o grešku. Većini ljudi uspe da drugi ne prim ete njihove greške samo zato što se osobe koje su m ete njihove prevare ne trude dovoljno da ih razotkriju. Veoma je teško sprečiti da neka inform acija o laganju procuri, kao što je teško ukloniti sve znake varanja. Zapravo, nikad nisam pokušao da nekog naučim da bolje laže. Moja procena da ne bih ni m ogao m nogo da pom ognem zasniva se na logičkom zaključivanju, a ne na dokazim a. N adam se da sam u pravu što više volim da m oja istraživanja pre pom ognu lovcima na laži nego lažovima. Ne radi se o tom e da verujem kako je laga­ nje inherentno loše. M nogi filozofi ubedljivo su pokazali da m a­ kar neke laži m ogu da im aju m oralno opravdanje, a da poštenje ponekad može da bude brutalno i surovo.1No, ja pre saosećam sa lovcem na laži nego sa lažovom. M ožda zbog toga što moj naučni rad predstavlja potragu za istinskim osećanjima ljudi. Zanim a me i maska, no pravi izazov je da otkrijem pravu, iskrenu emociju

E p ilo g

337

ispod nje. Zadovoljstvo je videti kako se iskrene i lažne ekspresije razlikuju, otkriti da prikrivanje nije savršeno, da lažna ekspresija sam o podseća na pravu, ali se od nje i razlikuje. Tako gledano, proučavanje varanja je m nogo više od sam og varanja. O no nam daje priliku da prisustvujem o izuzetnoj unutrašnjoj borbi izm eđu voljnih i nevoljnih delova našeg života, da naučim o koliko dobro m ožem o kontrolisati spoljne znake našeg unutrašnjeg života. Bez obzira na moje sim patije prem a hvatanju laži na uštrb laga­ nja, svestan sam da ni hvatanje lažova nije uvek čestitija aktivnost. Prijatelj koji iz ljubaznosti prikriva koliko m u je dosadno bio bi iskreno uvređen ukoliko bism o m u silom skinuli tu masku. Muž koji se pretvara da se zabavlja kada m u žena loše prepriča vic, žena koja glumi da je zanim a kako je njen m už uspeo da p o p ra­ vi neki kućni aparat - mogli bi da se osećaju zloupotrebljenim ako se njihovo pretvaranje dovede u pitanje. A kod vojne prevare, naravno, nečiji nacionalni interesi m ogu da se poklapaju sa lažljivčevim, a ne sa interesim a lovca na laži. Na prim er, u Drugom svetskom ratu, koja saveznička država nije poželela da Hitler bude prevaren kad je u pitanju m esto iskrcavanja savezničkih trupa - u N orm andiji ili Kaleu? I dok je Hitler, svakako, im ao pravo da pokuša prozreti laž save­ znika, hvatanje u laži nije uvek opravdano. Ponekad treba pošto­ vati nam eru, bez obzira na to šta se zaista misli ili oseća. Hvatanje u laži narušava privatnost, tj. pravo da se neke misli i osećanja zadrže za sebe. P rem da postoje situacije u kojim a je ovo opravda­ no - krivične istrage, kupovina autom obila, pregovori oko potpi­ sivanja ugovora, itd. - postoje i situacije u kojim a ljudi sm atraju da imaju pravo da zadrže lična osećanja i misli za sebe, ako tako žele, kao i da očekuju da će se takva njihova odluka poštovati. Ne treba da samo altruizam ili poštovanje nečije privatnosti nateraju upornog lovca na laži na razmišljanje. Ponekad je n e­ kom bolje ako ga prevare. D om aćinu je m ožda bolje ako misli da su se njegovi gosti dobro zabavljali; žena je srećnija ako misli da je ispričala šalu kako treba. Pogrešna poruka lažova ne samo da može biti prijatnija, već i korisnija od istine. Lažna tvrdnja nekog stolara da je „dobro“ na pitanje njegovog šefa: „Kako si danas?“

338

L a g a n je

nudi relevantniju inform aciju nego što bi to bio slučaj d a je odgo­ vorio: „Još uvek se osećam grozno zbog sinoćnje svađe kod kuće“. Njegova laž prenosi njegovu iskrenu nam eru da uradi posao kako treba bez obzira na lični problem koji ima. Naravno, postoji cena za varanje čak i u ovako dobronam ernim situacijama. Šef bi m o ­ gao bolje regulisati stolarove aktivnosti toga dana kad bi znao da je ovaj potresen. Žena bi m ogla naučiti da bolje priča šale ili odlučiti da ih uopšte ne priča ako prozre neveštu laž svog muža. No, verujem da je bitno da prim etim o kako ponekad hvatanje u laži ugrožava odnos, izdaje poverenje, krade inform aciju koja sa razlogom nije data. Lovac na laži treba m akar da shvati kako je otkrivanje znakova prevare drzak potez - koji m u omogućava da neke stvari sazna bez dozvole, uprkos željama druge osobe. Kada sam počeo da istražujem prevaru, nisam m ogao da znam šta ću pronaći. Tvrdnje su bile kontradiktorne. Frojd je tvrdio: „Onaj koji im a oči kojima gleda i uši kojima sluša m ože da se uveri kako nijedan sm rtnik ne može da sačuva tajnu. Ako m u se usne ne m iču, on ćaska vrhovim a prstiju; kroz svaku p o ru cure znaci koji ga odaju.“2 Pa opet, znao sam za m noge prim ere prilično uspešnog laganja, a moje prve studije su pokazale da u otkrivanju prevare ljudi postižu rezultate koji nisu znatno bolji od slučajnih nagađanja. Psihijatri i psiholozi nisu bili ništa bolji od drugih. Z a­ dovoljan sam odgovorom koji sam dobio. Nism o ni savršeni ni nesavršeni kao lažovi, a otkrivanje prevare nije tako lako kako je to Frojd tvrdio, ali ni nem oguće. Tim e stvari postaju složenije, a sam im tim i zanimljivije. Naša nesavršena sposobnost da lažemo je izuzetno važna, m ožda i neophodna, za naše postojanje. Razmislimo kakav bi bio život da svi m ogu savršeno da lažu ili da niko ne m ože da laže. Najviše sam razmišljao o ovome u vezi sa lažima o emocijama, pošto su to najteže laži, a emocije su glavni predm et m og interesovanja. Kad ne bism o mogli da znam o šta neko stvarno oseća i kad bism o znali da to ne m ožem o saznati, ži­ vot bi imao m nogo m anje smisla. Sigurni u svoje znanje da svaka prikazana emocija može da bude sam o varka sa ciljem da se neko zadovolji, prevari, ili da se njim e m anipuliše, pojedinci bi se pre­ pustili slobodnim strujam a, a afektivnog vezivanja bi bilo m nogo

E p ilo g

339

manje. Razm otrim o na trenutak dilem u jednog roditelja čije bi dete, staro sam o mesec dana, m oglo da prikrije svoje emocije i lažno ih prikaže kao što to m ože većina odraslih. Svaki plač m o ­ gao bi da bude plač jednog vuka, a ne Crvenkape. Svi m i živimo svoje živote u veri da postoji jezgro istinitih emocija, da većina ljudi ne može ili neće da nas prevari u vezi s tim kako se oseća. Kada bi bilo jednako lako počiniti izdaju koristeći emocije a ne ideje, kada bi ekspresije i gestovi mogli da se prikriju i falsifikuju jednako dobro kao reči, naš em otivni život bio bi osirom ašen i m nogo bism o se više branili nego što je to zaista slučaj. A kada nikad ne bism o lagali, kada bi osm eh bio sasvim pouz­ dan znak, uvek tu kada osetim o zadovoljstvo, a nikad na licu bez zadovoljstva, život bi bio siroviji nego što zaista jeste, a m noge odnose bi bilo teže održati. Ljubaznost, pokušaji da se stvari izgla­ de, da se sakriju osećanja za koja želimo da nestanu - sve bi to prestalo da postoji. Ne bi bilo načina da nas ne prozru, ne bi bilo prilike za zlovolju ili viđanje rana, osim kada sm o sami. Pomisli­ m o sam o da im am o prijatelja, saradnika ili ljubavnika koji je u pogledu em ocionalne kontrole ili prikrivanja jednak trom esečnoj bebi, dok je u svim drugim aspektim a - u pogledu inteligencije, veština, i tako dalje - jednak drugim odraslim osobam a. Sama ideja je mučna. Mi, dakle, nism o potpuno providni kao deca, niti sm o savrše­ no prerušeni. M ožemo da lažem o ili govorim o istinu, da prim etim o prevaru ili je previdim o, budem o zavedeni ili saznam o istinu. Im am o izbor - to je u našoj prirodi.

Dodatak Tabele 1 i 2 sum iraju podatke vezane za sve znakove koji uka­ zuju na prevaru, opisane u četvrtom i petom poglavlju. Tabela 1 je p riređena na osnovu bihejvioralnih znakova, a tabela 2 na osnovu vrste inform acije koja se saopštava. Ukoliko čitalac želi da sazna kakvu vrstu inform acija otkriva određeno ponašanje trebalo bi da pogleda tabelu 1, a ukoliko želi da zna kako se određena vrsta in ­ formacije može saopštiti putem određene vrste ponašanja trebalo bi da pogleda tabelu 2. Prisetim o se da postoje dve vrste laži: sakrivanje i falsifikovanje. I tabela 1 i tabela 2 se bave isključivo sakrivanjem . Tabela 3 opisuje bihejvioralne znake koji ukazuju na falsifikovanje. Tabe­ la 4 sadrži kom pletan spisak laži.

341

L a g a n je

342

ta bela

i

ODAVANJE PRIKRIVENE INFORM ACIJE (NA OSNOVU BIHEJV IO RA LN IH ZNAKOVA)

Informacija koja se otkriva

Znak prevare Jezičke omaške

Mogu da budu vezane za specifičnu emociju; m ogu da propuste inform aciju koja nije povezana sa em ocijom

Tirade (govor p un fraziranja)

M ogu da budu vezane za specifičnu emociju; m ogu da propuste inform aciju koja nije povezana sa em ocijom

Indirektni govor

N epriprem ljena govorna strategija ili negativne emocije, najčešće strah

Pauze i greške u govoru

Nepriprem ljena govorna strategija ili negativne emocije, najčešće strah

Govor povišenim tonom

Negativna emocija, verovatno ljutnja i/ili strah

Govor sniženim tonom

Negativna emocija, verovatno tuga

Glasniji i brži govor

Verovatno ljutnja, strah i/ili uzbuđenost

Sporiji i mekši govor

Verovatno tuga i/ili dosada

Amblemi

M ogu da budu vezani za specifičnu emociju; m ogu da propuste inform aciju koja nije povezana sa emocijom

Smanjeni broj ilustratora

Dosada; nepriprem ljena govorna strategija ili vaganje svake reći

Povećani broj m anipulatora

Negativna emocija

Brz i kratak dah

Nespecifična emocija

Znojenje

Nespecifična emocija

Često gutanje

Nespecifična emocija

Mikroekspresije

Bilo koja specifična emocija

Suzbijene ekspresije

Specifična emocija; ili m ogu samo da pokažu kako je specifična emocija prekinuta, ali ne pokazuju o kojoj emociji je reč

Aktivnost pouzdanih mišića lica

Strah ili tuga

Učestalo treptanje

Nespecifična em ocija

Raširene ženice

Nespecifična emocija

Suze

Tuga, bol, nekontrolisani smeh

Pocrvenelo lice

Stid, sram ili ljutnja, m ožda krivica

Pobledelo lice

Strah ili ljutnja

D od a ta k

343

TABELA 2 ODAVANJE PRIKRIVENE INFORM ACIJE (NA OSNOVU VRSTE INFORM ACIJE)

Vrsta informacije

Bihejvioralni znak

Nepriprem ljena govorna strategija

Indirektni govor, pauze, jezičke greške, sm anjeni broj ilustratora

Neem ocionalne informacije (npr. činjenice, planovi, fantazije)

Jezičke omaške, tirade, am blem i ’

Emocije (npr. sreća, iznenađenost, ogorčenost)

Jezičke omaške, tirade, mikroekspresije, suzbijene ekspresije

Strah

Indirektni govor, pauze, jezičke greške, govor povišenim tonom , glasniji i brži govor, aktivnost pouzdanih mišića lica, pobledelo lice

Ljutnja

Govor povišenim tonom , glasniji i brži govor, pocrvenelo lice, pobledelo lice

Tuga (m ožda i krivica i stid)

Govor sniženim tonom , sporiji i mekši govor, aktivnost pouzdanih mišića lica, suze, fiksirani pogled nadole, rum enilo

Zbunjenost

Rumenilo, fiksirani pogled nadole ili pogled u daljinu

Uzbuđenost

Povećani broj ilustratora, govor povišenim tonom , glasniji i brži govor

Dosada

Smanjeni broj ilustratora, sporiji i mekši govor

Negativna emocija

Indirektni govor, pauze, jezičke greške, govor povišenim tonom , govor sniženim tonom , povećani broj m anipulatora

Intenziviranje bilo koje emocije

Prom ene u disanju, znojenje, gutanje, suzbijene ekspresije, učestalo treptanje, raširene ženice

' Amblem i ne m ogu da prenesu onoliko različitih poruka koliko to m ogu jezičke omaške i tirade. Am erikanci im aju šezdesetak poruka za koje postoje am blem i.

L a g a n je

344

TABELA 3 ZNAKOVI KOJI UKAZUJU NA T O DA JE ISKAZ LAŽAN

Lažna emocija Strah

Bihejvioralni znak Odsustvo verodostojne ekspresije čela (zbog neukljućenosti pouzdanih facijalnih mišića,

prim. prev.) Tuga

O dsustvo verodostojne ekspresije čela (zbog neukljućenosti pouzdanih facijalnih mišića,

prim. prev.) Sreća

Nisu aktivirani mišići oko oka

Entuzijazam ili zainteresovanost za ono o čem u se govori

N em ogućnost da se uveća broj ilustratora ili se ilustratori koriste u pogrešno vrem e

Negativne emocije

Nedostatak: znojenja, prom ena u disanju ili povećanog broja m anipulatora

Bilo koja emocija

Asim etrična ekspresija, početak ekspresije je previše nagao, kraj ekspresije je previše nagao ili isprekidan, pogrešno m esto tokom govora (neusaglašenost sa verbalnom kom unikacijom ,

D o d a ta k

345 TABELA4 KONTROLNA LISTA LAŽI LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI TEŠKO OTKRIVA

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI LAKO OTKRIVA

PITANJA O SAMOJ LAŽI I. M O Ž E LI L A Ž O V D A AN T IC IP IR A TA Č A N T REN U TAK K A D A BI TREBALO D A LAŽE, A K AD A NE?

DA: Priprem ljena i isprobana govorna strategija

NE: Nepripremljena govorna strategija

2. D A U I A Ž UKLJUČUJE S A M O PRIKRIVANJE, B E Z POTREBE D A SE FALS1F1KUJE?

DA

NE

3. D A LI SE U T REN U TK U LAGANJA D OŽIVLJAVA EMOCIJA?

NE

DA: posebno teško u sledećim slučajevima: A. negativne emocije, poput ljutnje, straha i očajanja, koje m oraju da se prikriju ili falsifikuju B. lažov ne sme da iskazuje emocije i ne m ože da koristi drugu em ociju kako bi m askirao onu koju oseća, a koja treba da bude prikrivena

4. D A LI BI BILO POM ILOVANJA U SLUČAJU D A L A Ž O V PR IZN A D A JE LAGAO?

NE: pojačava motivaciju lažova da u laži uspe

DA: šansa da se lažov navede na priznanje

5. D A LI JE ULOG, BILO D A JE REČ

Ovo je teško predvideti: veliki ulog može da pojača strah od otkrivanja kod lažova, ali bi istovremeno trebalo da motiviše lažova da se više potrudi

0 N A G R A D I IL I K AZN I, VEOM A VELIKI!

L a g a n je

346

TABELA 4 KONTROLNA LISTA LAŽI LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI TEŠKO OTKRIVA

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI LAKO OTKRIVA

6. DA LI JE K A Z N A U SLUČAJU DA L A Ž O V B U D E U HVAĆEN STROGA?

NE: strah da se ne bude otkriven je slabog intenziteta; ali, može da prouzrokuje neopreznost

DA: pojačava se strah od otkrivanja, ali može da se razvije i strah da m u se neće verovati, koji prouzrokuje greške, odnosno netačno pozitivne greške

7. D A LI POSTOJE STROGE K A Z N E Z A S A M Č IN LAGANJA, PORED G UBITAKA KOJI VEĆ POSTOJE USLED NEUSPEHA U L A Ž U

NE

DA: pojačava se strah od otkrivanja; osoba može da se odvrati od ideje da se i dalje drži laži ako zna da će kazna za pokušaj laganja biti gora od gubitaka koji proističu iz odluke da ne laže

8. D A LI ŽRTVA L A Ž I IM A BILO K A K A V G U B ITA K IL I D O B ITA K OD L A Ž U DA L IJE L A Ž ALTRU1ST1ČNA I D A LI L A Ž O V N E M A KORISTI OD NJE?

DA: ako lažovveruje d a je tako, onda je krivica zbog varanja manja

NE: povećava se krivica zbog varanja

9. DA L IJE SITUACIJA TAKVA DA ŽR TVA M O Ž E D A VERUJE L A Ž O V U I D A N E SUM NJA D A JE L A Ž O V ZA VA RAV A?

DA

NE

10. D A L I JE L A Ž O V RANIJE USPEVAO D A PREVARI Ž R T V U ?

DA: sm anjuje se strah od otkrivanja; u slučaju da žrtva m ože da se postidi ili pati zbog saznanja da je prevarena - m ože postati dobrovoljna žrtva________

NE

U . DA LI L A Ž O V I ŽRTVA IMAJU ISTE VRED NOSTI?

NE: smanjuje se krivica zbog varanja

DA: pojačava se krivica zbog varanja

12. DA LI JE L A Ž ODOBRENA ?

DA: smanjuje se krivica zbog varanja

NE: pojačava se krivica zbog varanja

13. DA LI JE ŽRTVA AN O N IM N A?

DA: smanjuje se krivica zbog varanja

NE

14. DA LI SE ŽRTVA 1 L A Ž O V LIČNO POZNAJU?

NE

DA: lovac na laži će imati veću m ogućnost da izbegne greške koje nastaju usled individualnih razlika

D oda ta k

347

TABELA 4 KONTROLNA LISTA LAŽI LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI TEŠKO OTKRIVA

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI LAKO OTKRIVA

15. D A LI LOVAC N A L A Ž I M O RA D A PRIKRlIE SVOJE SUM NJE OD LAZOVA?

DA: lovac na laži m ože biti zaokupljen potrebom da sakrije svoju sum nju, pri čem u ne uspeva da bude dovoljno budan kako bi opazio ponašanje lažova

NE

16. D A LI LOVAC N A L A Ž I IM A INFORM ACIJE KOJE POSEDUJE JEDINO KRIVA, A N E I N E V IN A OSOBA?

NE

DA: može pokušati da koristi test znanja o krivici ako ispituje osum njičenog

17. DA LI POSTOJI PUBLIKA KOJA Z N A IL I SUMNJA DA L A Ž O V VARA ŽRTVU ?

NE

DA: može da izazove uživanje u prevari, strah od otkrivanja ili krivicu zbog varanja

IS. D A L I L A Z O V I LO VAC N A L A Ž I D O L A Z E IZ SLIČNOG JEZIČKOG. N AC IO N ALN O G I KU LTU RNO G MILJEA?

NE: više je grešaka u proceni znakova prevare

DA: bolje se interpretiraju znakovi prevare

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI TEŠKO OTKRIVA

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI LAKO OTKRIVA

PITANJA O LA20VU 19. D A L IJE L A Ž O V U V E Ž B A N U LAGANJU?

DA: naročito ako je uvežban u toj određenoj vrsti laži

NE

20. D A L I JE L A Ž O V IN V E N T IV A N I VE ŠT U IZM IŠL JA N JU LAŽI?

DA

NE

21. D A L I L A Ž O V IM A DOBRO PAMĆENJE?

DA

NE

22. DA LI JE L A Ž O V SLATKOREĆIV, TO JEST DA LI IM A UBEDLJIV N A Č IN IZLAGANJA?

DA

NE

L a g a n je

348

TABELA 4 KONTROLNA LISTA LAŽI LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI TEŠKO OTKRIVA

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI LAKO OTKRIVA

23. D A L I L A Ž O V KO RISTI P O U ZD AN E FACIJALNE M IŠIĆ E DA N AG LASI D ELOVE KO NVERZACIIE?

DA: više je u stanju da prikrije ili falsifikuje facijalne ekspresije

NE

24. DA LI IE L A Ž O V VEST GLUMAC, O D NO SNO D A LI M O ŽE DA KORISTI M E TO D STANISLAVSKOG?

DA

NE

25. D A L I L A Ž O V IM A O BIČ Af DA S A M SEBE UBEDI DA IE NJEGOVA L A Ž ISTINA?

DA

NE

26. D A LI JE L A Ž O V „PRIRODNI L A Ž O V " IL I PSIHOPATA

DA

NE

27. D A U STRUKTURA LIČNOSTI ČINI LAŽO V A O SETLIIV IM NA STRAH , K R IV IC U IL I UŽIVANJE U PREVARI?

NE

DA

28. DA L I SE L A Ž O V STID I O NOG St o p r ik r iv a ?

Ovo je teško predvideti: dok stid obično sprečava priznanje, „curenje“ stida može da razotkrije laž

29. D A L I OSUM NJIČENI L A Ž O V OSEĆA STRAH , K R IV IC U ILI UŽIVANJE U PREVARI Č A K I O ND A K A D A JE N E V IN I K A D A N E L A Ž E ILI L A Ž E U VE ZI SA N EKO M D RU GO M STVARI?

DA: ne m ogu se interpretirati znaci emocija

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI TEŠKO OTKRIVA

NE: znakovi ovih emocija su znakovi prevare

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI LAKO OTKRIVA

PITA NJA O LO V CU NA LAŽI

30. DA LI LOVCA N A L A Ž I BIJE GLAS DA GA JE TEŠKO PREVARITI?

NE: naročito ako je u prošlosti lažov bio uspešan u varanju lovca na laži

31. DA LI LOVCA N A L A Ž I BIJE GLAS DA N E VERUJE LJUDIMA?

Ovo je teško predvideti: ovakva reputacija može da sm anji krivicu usled prevare, a takođe može da uveća strah od otkrivanja

DA: uvećava strah od otkrivanja; može da uveća i uživanje u prevari

D o d a ta k

349

TABELA 4 KONTROLNA LISTA LAŽI LAZ KOJU LOVAC NA LAŽI TEŠKO OTKRIVA

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽI LAKO OTKRIVA

32. D A LI LOVCA N A L A Z IB IJE GLAS D A IE N E P RISTRASA N ?

NE: lažov ima m anje šanse da se oseti krivim zbog varanja lovca na laži

DA: uvećava se krivica zbog prevare

33. D A LI JE LOVAC N A L A Z l ONAJ KOJI PORIČE, KOJI IZBEGAVA PROBLEME I NASTO JI D A UVEK M ISL I NAJBOLJE 0 LJUDIMA?

DA: verovatno će da previdi znakove prevare, podložan je netaćnonegativnim greškama

NE

34. DA LI LOVAC NA L A Z l RETKO TAČNO INTERPRETIRA EKSPRESIVNA PONAŠANJA?

NE

DA

35. DA L I LOVAC NA L A Ž I IM A PREDRASUDE KOJE GA SUPROTSTAVLJAJU LAZO VU ?

NE

DA: iako će lovac na laži biti oprezan u odnosu na z n a k e р ге у а ге Qn & ш

sklon netaćno-pozitivnim greškama_______________ 36. D A U LOVAC NA L A Z l IM A BILO KOJU K O RIST OD NEO TKRIVANJA LAZl?

DA: lovac na laži će, nam erno ili nesvesno, zanem ariti znakove prevare

NE

37. D A LI LOVAC N A L A Z l TOLERISE N E IZ V E SN O ST U VEZI S T IM D A LI GA N EKO ZAVARAVA IL I NE?

Ovo je teško predvideti: može da uzrokuje ili netačnopozitivne ili netačno-negativne greške

38. D A LI SU LOVCA N A L A Z l POTPU NO OBUZELE EMOCIJE?

NE

DA: lažove će uhvatiti, ali će i nevini biti procenjeni kao lažovi (netaćnopozitivna greška)