R. H. TONI
RELIGIJA . I USPON KAPITALIZMA ISTORIJSKA STUDIJA
PROSVETA — BEOGRAD
sa d r
Za
j
I P O G L A V L JE SREDNJOVEKOVNO
ZALEDE
I D rustveni organizam II G reh III Ideal
_
_
_
_
_
_
_
j-
—
— —
—
—
—
—
—
—
16:
gram zivosti
—
—
—
—
—
—
—
—
—
39
i stvarnost —
—
—
• —■ —
—
—
—
—
—
64
II P O G L A V L J E R E F O R M A T O R I N A K O N T IN E N T U I P rivredn a re v o lu cija II L u ter III K a lv in
—
— —
_
_
_
_
_
71
—
— —
—
—
—
—■ —
—
72;
—
—
—
—
—
—
• —• —
—
83
—■ —
—
—
.—
—
—
—
—
104
— — —
_
—
III P O G L A V L JE A N G L IK AN S K A C R K V A — I Z em ljisn o p ita n je —
—
—
—
— —
i3r —
II T eorija r e lig ije i drustvena praksa I l l S iren je in dividu alizm a
— —
—
— — —
— — —
— — —
— — —
— — —
133
145. 168.
IV POGLAVLJE J’ U R IT A N S K I P O K R E T
—
I Puritanizam i drustvo
—
—
—
i 8 >,
— — —
186
II Bozanska disciplina nasuprotreligiji trgovine — — — III Trijumf privrednih vrlina —— — — — — — IV Novi lek za siromastvo — —— — — — — —
—— —
—
199 216 241
V POGLAVLJE ZAKLJUCAK
—
—
—
—
261
POGOVOR
—
—
—
——
271
POGLAVLJE I SR E D N JO V E K O V N O ZA LE D E Ova izlaganja m oram poceti jednim izvinjenjem . N jihov predm et je istorijski: stav religijske misli u Engleskoj prema drustvenom ustrojstvu i privrednim problem im a u periodu k o ji je neposredno prethodio reform aciji i u toku dva stoleca posle nje. Kanonikus Skot Holand bio je istovrem eno i prorok i teolog. Bilo bi najprikladnije da ono sto gradimo njem u u spomen otpocnem o ili ispitivanjem problem a duha sto su skriveni iza privrednog mehanizma naseg drustva ili filozofskom raspravom o tom e koliko religija moze doprineti njiliovom resavanju. Medutim, uzdrzanost sprecava upucenoga kako da na-dahnjuje akciju, tako i da razvija sistem, da se paca u ove uzvisene stvari. Ja sam stoga izabrao skrom niji zadatak — da izlozim istoriju m isljenja za vrem e jednog kritickog perioda. No, cineci tako, svestan sam da je ovakav izbor nastao m anje zato sto bi ta tema bila posebno prikladna, a vise zbog m oje nem oci da se prihvatim neke druge. Medutim, ne bih hteo da izbor objasnjavam samo sopstvenom nem oci da odgovorim zahtevima sto ih postavlja neki aktuelniji predmet. Zahvaljujuci u velikoj meri Kanonikusu Skotu Holandu i onim a koji su radili s njim, shvatanje o dosegu i sadrzaju hriScanske etike, koje je u 19. veku bilo prihvaceno gotovo bez izuzetka, danas pocinje da se m enja; sve vecu ulogu u form iranju novog stava ima i imace iskustvo covecanstva • — a to je istorija. Bilo je perioda u kojim a je precutni sporazum — prihvacen u praksi, ako vec nije bio utvrden u teoriji — iskljucivao mogucnost da se privredne delatnosti i drustvene institucije ispituju ili kritikuju u svetlosti religije. Kazu da je u ranom 19. veku jedan drzavnik, k oji je svoja shvatanja o odnosu izmedu crkve i drzave 7
oblikovao, izgleda, prema nazorima gospodina Kolinsa i ledi Katarine de Bur, ucutkao crkvenog reform atora ovakvim protestom: »Stvari zlo stoje kad religija pocne da se mesa u licni zivot«; a jedan drzavnik nasih dana govorio je o tome kakva katastrofa mora nastupiti ako crkva prede RubiKon k oji deli zabacene pokrajine duha od svetovne prestonice javnih poslova.1 K akva god bila zasluga ovih aforizama, ocigledno je da se linija sto deli podrucje religije od podrucja svetovnih poslova — linija koju su nasi aforizm i smatrali po sebi razum ljivom — danas pomera. Jednodusnom odlukom, dogovor o razdvajan ju je propao i granice su opet pokretljive. Epoha o k ojoj je Frud (Froude, James Anthony, 1818— 1894. engleski istoricar —■ p.p.) — k oji nije bio obozavalac crkvenih pretenzija — mogao, sa donekle preteranom ostrinom, pisati da su predstavnici religije »prepustili savremeni svet trgovcim a i davolu«,2 pokazuje izvesne znake odum iranja. Na srecu ili na nesrecu, mudro ili u oprecnosti sa mudroscu, danas se ne samo u Engleskoj vec i u Evropi i A m erici, ne samo u jednoj veroispovesti vec m edu katolicima, anglikancima i nekonformistima cini pokusaj da se iznova odrede prakticne im plikacije drustvene etike hriscanstva i da se stvori dovoljno slozeno m erilo prema kome ce m oci da se sudi o zajednickim delatnostima i institucijama covecanstva, kako u oblasti medunarodne politike, tako i u podrucju drustvenog ustrojstva. Taj pokusaj preduzima se danas. Preduziman je i u proslosti. Nasa generacija nece doziveti da vidi hoce li iz njega nastati neka nova sinteza, hoce li ljudi jednog dana, nasavsi se u grubom svetu prakticnih poslova, reci: OVDE POClNJE G RAN lCNA OBLAST PRIRODE I HAOS SE POVLACl
sa
NJENIH NAJISTURENIJIH BASTION A KAO PORA2EN NEPRIJATELJ
Izvesrjo je jedino da sporna pitanja — kao sto je slucaj sa odnosom izmedu crkve i drzave — za koja se dugo m islilo da ih je pokrio zaborav stoleca, danas pokazuju da nisu mrtva 1 Lloyd George at Portmadoc (Times, 16. jun 1921). 2 J. A. Froude, R evival of Romanism, u Short studies on Great Subjects, 3. serija, 1877. str. 108.
8
vec samo usnula. Ispitati oblike u k oje su se pretocila i faze Kroz koje su prosla, pa makar samo na uskoj teritoriji jedne zem lje i u ogranicenom vrem enskom periodu — to je nesto vise od pukog antikvarijanizma. To nije pokusaj ga se dozivaju m rtvi vec da se probude zivi i da se iz novog ugla sagledaju problem i naseg sopstvenog vrem ena tako sto ce se prosiriti iskustvo k oje se uzima u obzir. Za takvo ispitivanje, 16. i 17. vek ocigledno predstavljaju presudan period. Dr Figis3 je sekularizaciju politicke teorije opisao kao najznacajniju medu intelektualnim promenama koje su oznacile pocetak m odernog doba- To sto su se njeni rezultati ocitovali tek postepeno, tako da je seme, posejano pre reform acije, donelo plod tek posle gradanskog rata, nije je ucinilo manje revolucionarnom . Politicki aspeKti te prom ene su poznati. Teoloski kalup k oji je oblikovao politicku teoriju od srednjeg veka do 17. stoleca razbijen je; politika postaje nauka, u krajnjoj liniji grupa nauka, a teologija je, u najboljem slucaju, samo jedna od njih. Razum zam enjuje otkrovenje, a politicke institucije za svoj kriterijum uzimaju korisnost, odbacujuci autoritet crkve. Posto vise ne predstavlja glavni interes ljudskog roda, religija se svodi na oblast zivota cije je granice neprikladno prekoracivati. Na njeno mesto stupa jedna nova institucija, naoruzana novom doktrinom. A ko je srednjovekovna crkva bila neka vrsta drzave, tjudorska drzava imala je neke osobine crkve; i upravo cinjenica da u ono vrem e niko, izuzev sacice sektasa, nije sebi m ogao predstaviti drustveni poredak u kom e bi religija bila shvatana kao nesto sto je, doduse, zivotno vezano za pojedinca, ali je u javnom pogledu bez znacaja, onem ogucila je izm irenje spora izmedu puritanizma i monarhije. Masa koju je potpaljivao gradanski rat m ogla se u takvoj situaciji lakse raspasti na svoje sastavne delove. K rajem 17. veka svetovna drzava, nezavisna od crkava Koje su jo j sad bile podredene, odbacila je teoriju koja je i jednu i drugu smatrala dvama vidovim a jedinstvenog drustva. Drzava se zadovoljava time da se ponizno pokloni pred crkvom ; crkva se ne mesa u spoljasnju strukturu drustvenog i politickog sistema, koji spada u delokrug drzave. Epoha religijskih borbi zavrsava se Vestfalskim m irom 1648. godine. Epoha privrednih i 3 J. N. Figgis, From Gerson to Grotius, 1916, str. 21 seqq.
9
nacionalnih ratova pocinje ratom izmedu Engleske i H olandije za vrem e engleske republike i Carlsa II. Najpre u Engleskoj, zatim u Francuskoj i Am erici, drzavu vise ne ozakonjuje religija, vec se ona tumaCi kao nesto prirodno, sto je zasnovano na ugovoru i povezano potrebom za uzajamhom zastitom i koriscu od uzajam nog pomaganja. Drzava vise ne ispunjava nikaKav natprirodni nalog, nego postoji da bi zastitila p ojedinca koji uziva ona apsolutna prava sto su mu ih dali neizm enljivi zakoni prirode. »V eliki i osnovni cilj ljudi Sto su ujedin jen i u drzave i potcinjavaju se jedn oj vlasti je zastita n jihove svojine.«4 Politicki znacaj ovog razvoja cesto je opisivan, ali je malo govoren o o analognim promenama u misli o drustvu i o privredi. Te prom ene su, medutim, krupne i zasluzuju da budu razmotrene. Pojava jedne objektivne i nepristrasne privredne nauke odigrala se sporije no sto je to bio slucaj u teoriji drzave je r su sporna pitanja m anje obuzimala duhove, a s druge strane i zato sto se rasprava o teoriji drzave vodila pod punom svetloscu otvorene pozornice, dok se rasprava o privredi sunjala po sporednom stepenistu. Tek jedan vek kasnije, posto je M akjaveli od vojio drzavu od crkve, svet trgovin e shvacen je kao samostalan i samozakonit; cak je i u Engleskoj ranog 17. veka, rasprava o pitanjima privrednog ustrojstva, koja se svodila iskljucivo na pojm ove novcanog dobitka i gubitka, jos uvek smatrana ne sasvim pristojnim cinizmom. Na pocetku 16. stoleca nije samo teorija o politici, v ec je i teorija o drustvu bila prozeta ucenjim a sto su izvedena iz oblasti etike i religije, a privredni fenom eni izrazavani su pojm ovim a licnog zivljenja isto onako prirodno i nem inovno kao sto ih je 19. vek izrazavao pojm ovim a mehanicizma. Kad je rec o teorijam a o drustvu, vazno je povuci bitnu razliku izmedu onih k oje svet covekovih poslova posmatraju kao samostalan, i drugih koje za njega traze neku natprirodnu svrhu. Moderna teorija o drustvu kao i moderna teorija o politici razvile su se tek kada je dato prirodnjacko, a ne religijsko objasnjenje drustva, a za uspon obeju u velikoj
4 Locke, Tv>o Treatises of Governm ent, knj. II, poglavlje IX , ■§ 124.
10
aneri treba zahvaliti okolnosti sto su se shvatanja o prirodi i funkciji crkve promenila. K ljucni periodi su 16- i 17. vek. Pozomica najvaznijih zbivanja (ako se zanemari Holandija) je Engleska je r se u n joj najranije, najbrze i najpotpunije odigrala prom ena drustvenog ustrojstva; kao entrepQt izmedu Evrope i Am erike, Engleska je stekla poseban geografski znaCaj i, dva veka pre FrancusKe, a jedan pre Nemacke, dostigla unutarnje privredno jedinstvo; njena revolucija bila je od konstitucionalnog znacaja; u zem lji je postojala mocna burzoazija bankara, brodovlasnika i trgovaca. Sustinu ove promene cini sekularizacija filozofije drustva i privrede. Sinteza se razresuje u svoje elemente — politiku, poslove i poboznost; svaki od tih elemenata vodi odvojen i nezavisan zivot i u pravlja se prema sopstvenim zakonima. Drustvene funkcije Sto su sazrevale u okviru crkve i dugo bile poistovecivane s njom , prenesene su na drzavu, te je sad ona slavljena kao donosilac napretka i cuvar kulture. Teoriju o hijerarhiji vrednosti, koja sve ljudske interese i delatnosti okuplja u sistem na cijem vrhu se nalazi religija, zamenila je zamisao o odvojenim i paralelnim oblastima medu kojim a vlada odgovarajuda ravnoteza, ali k oje medusobno nisu zivotno povezane. Ovo kretanje duha je, naravno, veom a postupno i praceno je kako zaostajanjima, tako i preuranjenostima koje kao da porifiu n jegov osnovni karakter. Predznake nastupajuce filo zofije lako je uoCiti vec u poznom srednjem veku, kao sto je i na kraju 17. stoleca lako otkriti vracanje nekadasnjim nacinima m isljenja. Oresme u 14. veku anticipira monetarnu teoriju koja se, inace, povezuje sa Gresamovim (Thomas Gresham, 1519— 1579., engleski ekonomista — p.p), imenom; vec u 15. veku Laurentuis de Rudolfis razlikuje robnu od novCane razmene, a sveti Antonio opisuje znacaj kapitala; nasuprot tome, Bakster (Richard Baxter, 1615— 1691, engleski puritanski duhovnik — p.p), 1673. godine pise Knjigu uputstav a za hriscane (putokaz za hriscansku poboznost) u stilu srednjovekovne Summae, a Bunjen (John Bunyan, 1628— 1688., ■engleski duhovnik — p. p., 1680. godine analizira privredne besramnosti gospodina Bedmana, koji je siromahe maltretirao visokim cenama i zelenastvom, na nacin svojstven nekom sredn jovekovnom propovedniku.5 Pa ipak je u toku dva stole* Nicholas Oresme, c. 1320— 82, biskup Lisjea od 1377. godine.
11
ca, izmedu 1500- i 1700. godine, preden ogrom an put. Oka 1500. tipicni privredni sistemi su sholasticarski, izuzev u Italiji, gde je privredni racionalizam otisao vrlo daleko; tipican oblik popularnog poucavanja je propoved, ili prirucnici kakav je D ives e t Pauper; kada su u pitanju problem i savesti,. pom oc se trazi u B ibliji, kod svetih otaca, u kanonskom pravu i kod n jegovih tumaca; vodi se tipicna rasprava o problem im a morala i religije i ona predstavlja pravilo i neminovnost kakvo je dva veka kasnije predstavljala rasprava o privrednoj probitacnosti. Nije neophodno da isticemo kako doba Henrija VIII i Tomasa K rom vela ne bi imalo sta da nauci od 20. veka o utancanostima politickih intriga ili o voden ju trgovine. A li cinicna bezobzirnost na visokim mestima uopste nije neusaglasljiva sa opstim verovanjem u punovaznost m oralnih nacela kojim a ova bezobzirnost protivreci. Svako ko cita rasprave 0 tri goruca problem a — o rastu cena, o kapitalu i kamatama 1 o zemljisnom pitanju u Engleskoj— sto su vodene izmedu 1500. i 1550. godine — primetice da je povodom novih i gorucih dnevnih privrednih interesa neprestano trazena po m oc od tradicionalnog hriscanskog morala koji je u ustrojstvu drustva, kao i u odnosima izmedu pojedinaca, jos uveK bio vrhunski autoritet. I upravo stoga sto je smatran vrhunskim N jegov Tractatus dc origine, natura, ju re et mutationibus m on etarum napisan je verovatno oko 1360. Latinski i francuski tekst izdao je V olovski (Paris, 1864). a odlomke je preveo E. A. Monroe, Early Economic Thought, 1924., str. 81— 102. O njegovom znacaju kratko raspravlja Cunningham, Growth o f English Industry and Commerce. Early and Middle Ages (4. izdanje, 1905, str. 354— 9), i u svome uvodu pise Volovski. Datum dela De Usuris od L aurentisa de Rudolfisa bio je 1403. godine: kratak prikaz njegovih teo rija o razmeni moze se naci u delu E. Schreibera: Die volksw irtschaftlichen Anschauungen der Scholastik seit Thomas von Aquin, 1913, str. 211— 17. Najvaznija dela svetog Antonija (1389— 1459, firentinski nadbiskup, 1446) su Summa Theologica, Summa Confessionalis i De Usuris. Prikaz njegovog ucenja dali su Carl Ilgner, Die volksw irthschaftlichen Anschauungen Antonis von Fiorenz, 1904, Schreiber, op. cit. str. 217— 23; i Bede Jarrett, St. Antonino and Mediaeval Economics, 1914. Pun naslov Baxterovog dela glasi: A Christian D irectory: a Summ o f Practical Theologie and' Cases of Conscience.
12
.autoritetom, sluzbenici crkve su zahtevali da se u pitanjima drustvene politike cuje njih ov glas; bez obzira koliko su se razlikovala ucenja i ustrojstvo crkvene vlasti kod katolika, anglikanaca, luteranaca ili kalvinista, svi oni — Luter i Kalvin, Latimer i Lod, Dzon Noks i oci hodocpsnici (Pilgrim Fathers — pripadnik engleskih puritanaca k oji su osnovali plimutsku koloniju 1620) — slagali su se da drustveni moral :spada u delokrug crkve i bili su spremni kako da ga propovedaju, tako i da obezbeduju n jegovo sprovodenje, ako je potrebno — cak i odgovarajucom disciplinom . Sredinom 17. veka sve se to prom enilo. Posle restoracije ja vlja se novi nacin m isljenja o privredi i politici. Zahtev sto ga je postavljala religija — da se u stvarima privrede postuju pravila ciste savesti — konacno je nestao kada je propao Lodov (Wiliam Laud, 1573— 1645, kanterberijski nadbiskup — p.p) eksperiment sa drzavom vernika, a rad vestminsterske skupstine pokazao se uzaludan. Posle gradanskog rata u privrednoj etici vise nije bilo m oguce zastupati neko hriscansko nacelo, ne samo zbog otpora sto su ga pruzali svetovnjaci vec i zato sto je rascep crkve pokazao da nema tog opsteg nacela k oje bi crkva m ogla nametnuti. U cenje privrednih teoreticara reform acije6 da trgovina cveta tamo gde postoji tolerancija — sto je dokazalo i holandsko iskustvo — naslo je svoju prakticnu potvrdu u cinjenici da se nijedna ni druga nisu m ogle razvijati bez krupnih ustupaka individualizmu. Na mesto hriscanskih moralista stupili su smesta teoreticari drugoga kova. Buducnost dvaju narednih stoleca nece se sastojati u pokusaju da se uz duzno postovanje izm enjenih okolnosti u privredne transakcije ponovo unese m oralno nace lo obavezno za sve hriscane, vec ce pobedu odneti nova nauka, politicKa aritmetika, koja, najpre uzdrzano, a zatim sve sigurnije, tvrdi da osim slova zakona ne postoji nikakvo drugo m oralno pravilo- Na metod ove nauke uticao je savremeni napredak matematike i fizike, te se ona privrednim pojavam a nije bavila onako kako je to cinila kazuistika — hoteci da razluci pravedno od nepravednog — vec naucno, prim enjujuci novi proracun na bezlicne privredne moci. Pretpostavke, metod i karakter ove nauke prihvatili su svi obra6 Vidi IV poglavlje, str. 185. 13
zovani ljudi, ukljucujuci svestenstvo, prem da se o nekim a cxfi njenih pojedinacnih zakljucaka jos dugo raspravljalo. Njen n ajveci predstavnik u Engleskoj pre Adam a Smita b io je dr Tuker, velecasnik Glostera. O nekim posebnim fazama ovog prelaznog perioda raspravljacem o kasnije. Ne moze se poreci da je prelazni period postojao i da je duhovna i moralna promena, koja je za njim usledila, bila isto onoliko znacajna kao i neke slavnije revolucije u oblasti duha. Postojanje tog prelaznog perioda ne moze se poreci ni tvrdnjom da su privredni m otivi i privredne potrebe stari koliko i istorija, ili da okretanje religiji Cesto sluzi samo da se triju m f m aterijalizma postavi u efektan dekor. Izlazuci kanonski zakon o zelenasenju, jedan srednjovekovni cinik je prim etio: »Onaj k oji ga prihvata odlazi u pakao, a onaj koji ga odbacuje — u sirotiste.«7 K olton nas s pravom podseca da je cak i u stolecu vere vrlo lako mogucesjediniti visokoparno nacelo sa vrlo niskom praksom. Nijenuzno da se u raspravi ciji je predmet misao o drustvu, a neistorija privrede, opsirno obrazlaze ova opste poznata istina. Jedino ce lakoverni ili razocarani protivstavljati istorijskeepohe kao svetlost tami ili tamu svetlosti, ili ce podledi rom anticarskom iskusenju da uzornom smatraju svaku epohu, izuzev sopstvene. V rednovanje razlicitih teorija o ustrojstvn drustva prepusticem o onima k oji veru ju da za to posedujut pouzdana merila. Ono sto mi ovde pokusavamo je da bar razumemO' neke od njih. Jer, na kraju krajeva, iz cinjenice da se ucenje i ponasanje razilaze ne proizlazi da je besmisleno podvrgauti ucenje proveri. C ovekov nacin m isljenja ponekad je podjednako znacajan kao i nacin na k oji on dela, i taj znaSaj nepotire se usled nesklada izmedu misli i dela. Mozda je istina da »teorija predstavlja kritiku zivota samo u onom smislu ui kome dobar covek predstavlja kritiku rdavog«. A li kad teoreticar posebno naglasava izvesne vidove i vrednosti, on to n e fiini proizvoljno, vec n jegov izbor ima odredeno znafienje, te 7 Benvenuto da Imola, Comentum super Dantis Comoediam (ed. Lacaita), tom I, str. 579: »Qui facit usuram vadit ad infornum; qui non facit vadit ad inopiam« (navedeno prema: G. G Coulton, Social Life in Britain from the Conquest to the Refor mation, 1919, str. 342). 14
cak i kad njegova shvatanja ne nailaze na opste odobravanjer sama pitanja sto ih on postavlja pruzaju obavestenje o osnovam a na kojim a pociva n jegovo doba- Bilo bi paradoksalno odbaciti M akjavelija, Loka, Smita i Bentama kao nevazne za politicku praksu n jih ovog doba samo zato sto ljudski rod jos uvek nije dobio idealnog vladara, liberala, idealistu ili utilitaristu. Nista m anje paradoksalno ne bi b ilo odbaciti one Sto su stvorili srednjovekovne politicke i socijalne teorije samo zato sto iza kanonskog prava i sum m ae i propovedi, iza dobrih. propisa koje su donosile varosi i gilde, iza pravilnika, proklam acija i duhovnjackih sudova vrebaju vecno isti prohtevi hom o ekonomikusa. 'K a o sto postoji evolucija organizma, tako postoji i evolucija ideja; vrednost jedne kulture — to nam je ubedljivo dokazao profesor Valas — zavisi m anje od prenosenja fizifikih svojstava, a vise od predavanja slozene strukture obicaja, znanja i verovanja; ako bi oni bili unisteni, godinu dana posle njih nestala bi polovina ljudske vrste. A k o se osnovni ok v ir nasledenih karakternih crta, s kojim a se svaki coveK rada, neznatno prom enio u toku istorije, interesi i vrednosti sto sacinjavaju n jegov svet pretrpeli su niz revolucija. K on ven cionalna tvrdnja da se ljudska priroda ne menja, prihvatljiva je jedino ako imamo u vidu one njene aspekte koji najm anje odreduju oho ljudsko. V uk je danas isti kao sto je bio kada ga je lovio Nimrod. A li, iako je covek roden sa m nogim vuCjim osobinama, on je pripitom ljeni vuk; vestinu kojom je pripitom ljen prenosi i usavrsava on sam. Covek z at ice odredeno drustveno naslede kom e svaka generacija daje sopstveni doprinos u dobru i u zlu, pre no sto ga zavesta potomstvu. Pored m aterijalnog, i m oralni i religijski m ilije ostavljaju pecat na pojedincu, cak i kada on toga nije svestan. A kada n ovom m ilijeu nastanu promene, n jihovo delovanje je v r lo snazno. Privredne kategorije m odernog drustva, kakve su svojina, slobodna trgovina i slobodna konkurencija, u jednakoj meri pripadaju n jegovom duhovnom gospodarstvu kao i njegove politicke ideje; zajedno sa religijom one su, mozda, najsnaznije delovale na uoblicavanje njegove prirode. Izmedu shvatanja da je drustvo zajednica nejednakih klasa, koje im aju razliCite fun kcije i ujedinjene su nekim zajednickim ciljem , i shvatanja k oje drustvo posmatra kao mehanizam £ije se funkcionisanje zasniva na delovanju privrednih motiva da 15
bi se zadovoljile privredne potrebe; izmedu predstave da •covek ne sme iskoriscavati nevolje svoga bliznjega, i ucenja da »B og coveku nalaze da voli samoga sebe«; izmedu stava k oji privredne prohteve suzbija religioznim nacelima i onoga k oji korisnost uzdize do najviseg principa — izmedu svih ovih shvatanja zjapi ponor k oji ne moze prem ostiti nijedna teorija o postojanosti i sveprisutnosti privrednih interesa, ponor k oji bar zasluzuje da ga ispitamo. Istraziti kako se potonje shvatanje razvilo iz prethodnog; kako se m isljenje prema kome privredna delatnost predstavlja jedan od vidova m oralnog zivota preobratilo u shvatanje o njegovoj zavisnosti od bezlicnih i gotovo automatskih sila; pratiti borbu individualizma, suzbijanu od strane crkve u ime religije i od strane drzave u ime opsteg dobra, najpre napadanog, zatim prikrivanog, i najzad s trijum fom opravdanog u ime privredne slobode; posmatrati kako crkva nastoji da sacuva svoj uticaj na p rivredu i kako konacno mora toga da se odrekne — ciniti sve to, ne znaci davati maha tastoj ljubopitljivosti, nego stajati na izvoru onog potocica k oji je danas narastao u reku. Je li religijsko m isljenje u proslosti smatralo da su pitanja drustvenog ustrojstva i privredne etike nevazna za zivot duha, ili je nastojalo ne samo da hriscanizuje pojedinca vec i da izgradi hriscansku kulturu? Moze li religija pristati na postoja n je ostre suprotnosti izmedu licne m oralnosti i sum njive prakse u poslovim a? Da li pojam crkve podrazum eva prihvatanje neke posebne vrste drustvene etike i, ako podrazumeva, treba li crkva da nastoji da je svojim pripadnicim a nametne kao obavezu? To su neka od pitanja sto ih lju di danas postavljaju; njih moze osvetliti — makar i posrednom i nestalnom svetloscu — jedno m erodavnije proucavanje istorije no sto se ja m ogu nadati da cu ga ovde dati.
(I) D R U S T V E N I O R G A N IZ A M Ta pitanja postavljam o danas. Ljudi su ih, prem da na razlicitim jezicim a, postavljali i u toku 16. veka. Opste je poznato da istorija m oderne privrede pocinje nizom revolu cionarnih promena u oblasti ustrojstva trgovine i upravljanja 16
njom e, u oblasti finansija, cena i poloprivrede. Covek je u novu privrednu situaciju usao oprem ljen doktrinom , zakonom i tradicijom sto su iskovani tokom prethodna tri stoleca. PoSto su nove snage zbunjivale, a cesto i sokirale konzervativnu svest, propovednici morala i ucitelji religije pokusali su da s njim a izadu nakraj tako sto su obnovili tradicionalne dok trine; na taj nacin je, cinilo se, bilo m oguce suzbijati neum erenosti novoga i ispraviti njegove zloupotrebe. Kada je izm enjena situacija prestala da bude novina i postala utvrdena cinjenica, ove doktrine m orale su se preinaciti. U toku reform acije, razlicite crkve razvijale su razlicita m isljenja o drustvu i medu njim a su postojale karakteristicne razlike. X li to su bile tek kasnije etape razvoja i one su se postepeno ocitovale. Novi svet privrede nametnuo se borbom . Osim nekoliko radikalnih umova, prva generacija reform atora jedva je unela neke novine u problem e teorije o drustvu; ona je navodila stavove crkvenih otaca i koncila, autora dekreta i crkvenih pravniKa, savrseno nesvesna da m enjanje crkvene doktrine i crkvenih vlasti podrazumeva kidanje sa onim sto je ona naucila da smatra moralnom tradicijom hriScanstva. Otuda 16. stolece dozivljava sukob ne samo izmedu razlicitih skola religijskog m isljenja vec i izmedu izm enjene privredne situacije i vazece teorije o drustvu. Da bi to razumeo, covek se mora preneti u onu tacku u k ojoj je taj sukob zapoceo. Mora, makar sazeto, ispitati istorijsko zalede. To zalede sastojalo se od skupa form ulisanih ili im plicitnih teorija o drustvu, k oje su predstavljale zavestanje srednjeg veka. Formalno ucenje izvodeno je iz Biblije, iz dela crkvenih otaca i sholasticara, iz kanonskog prava i njegovih tumadenja, a sireno je putem propovedi i religijskih prirucnika. N jegove im plicitne pretpostavke bile su sadrzane u pravu, obicajim a i dru§tvenim institucijama. Obe strane ufienja bile su slozene; smatrati ga jedinstvenim, znacilo bi zrtvovati istinu da bi se problem lakse resio. Mozda hronicar politicke istorije ispravno postupa kada jednom frazom pokriva pet ili vise vekova, kojim a je tradicija dala ime srednji vek. No onaj k oji proucava ekonomske uslove mora, pre svega, razbiti tu predstavu o njihovom toboznjem jedinstvu. Svet srednjovekovne privrede odista je imao izvesna zajednicka obelezja: on je na zapadu b io zatvoren sistem, na severu je imao onoliko prostora, koliko su mu dopuStali 17
Baltik i reke sto su uticale u njega, a na istOKU, gde je bio otvoren, prilazi su bili nanizani duz srazmerno kratke obalne linije, od A leksandrije do Crnog mora, tako da je njim a lako m ogla ovladati svaka pomorska sila koja dominira Sredozem ljem , kao sto ih je lako mogla odseci svaka vojna sila koja bi se isprecila ispred trgovinskih puteva pre no sto oni stignu do mora. Medutim, iako su ove elementarne cinjeniee odredile pravac dvaju glavnih trgovinskih tokova — sa istoka na zap'ad i sa severa na ju g — i uslovile da se najnapredniji ekonomsKi zivot razvije u oblastima iz k ojih ovi tokovi polaze ili u kojim a se ukrstaju, u ovom opstem ekonom skom okviru postojala je najveca m oguca raznolikost odnosa i razvoja. Obrisi ekonomske civilizacije razlikovali su se od onih u potonjim stolecima, ali kontrast izmedu planine i ravnice bio je podjednako izrazen. Bez obzira sto je teritorija na k ojoj je nikla slozena privredna struktura bila veom a udaljena od teritorija potonjih generacija, privreda se razvijala tamo gde su uslovi bili n ajpovoljn iji. Uprkos tome sto su feudalni posedi i gilde postojali svuda, izmedu zivota u sredistu kapitalisticke proizvodnje, kao sto je bila Flandrija 15. veka, ili u sredistu kapitalistickih novcanih poslova, kao sto je bila Firenca 15. veka, s jedne strane, i poljoprivrednog drustva koje je izvozilo sirovu gradu i male kolicine hrane, kao sto je bila srednjovekovna Engleska, s druge strane, postojala je ista razlika kao izmedu m odernog Lankastra ili Londona i m oderne Danske. Izvlaciti zakljucak na osnovu uslova u Engleskoj da citav svet u privrednom pogledu tapka u mestu ili da se greje na suncu privredne neukosti, bilo bi podjednako besm isleno kao i stvarati sliku o privrednom zivotu Evrope u 20. veku na osnovu proucavanja Setlandskih ostrva ili Ukrajine. Elementi teorije o drustvu u srednjem veku bili su isto toliko raznoliki i prom enljivi. Cak ako se istrazivac ogranici na doktrinu koja je tesno povezana sa religijom , i uzme kao tipican prim er sholasticarske Summae, on ce i tu uociti neprestani proces promene. U cenje o privredi svetog A ntonija u 15. veku, na primer, bilo je mnogo slozenije i realisticnije od ucenja svetog Tom e u 13. veku; sve do kraja srednjeg veka najcvrsci i najkarakteristicniji delovi sistema — recim o, teorija o cenama i o zelenasenju — bili su daleko od svake postojanosti i neprestano su preinacivani i razradivani. 18
M oglo bi se reci da postoje cetiri glavna stava religijskog m isljenja o svetu drustvenih institucija i privrednih odnosa. S je d n e strane postoji asketsko stajanje po strani; to je stav k o ji podrazum eva da svetovni poslovi pripadaju oblasti sustinske bezboznosti k ojoj se ljudi m ogu odupreti — k ojoj de se sigurno odupreti ako slusaju svoju dusu — ali koju m ogu pobediti jedino tako sto ce od nje uteci. Drugo shvatanje je ono k o je svetovne poslove smatra nem inovnim i ignorise ih kao nesto za sta ga n ije briga, je r takve stvari pripadaju svetu k oji s religijom nema nikakve veze; smelo suocavanje s problem im a i nastavljanje svojim putem u svim vremenim a im alo je vrednost samo po sebi, te ne zahteva posebno opravdarije. Treda m ogucnost je aktivisticka: to je zalaganje za neki poseban preobrazaj, za uklanjanje nekih izrazitih n epravdi, za konacnu revoluciju, koja ce na Z em lji uspostaviti carstvo pravednosti. Cetvrto stanoviste istovremeno prihvata i kritikuje, podnosi i popravlja; grubi svet ljudskih prohteva ono smatra p rljavim tem eljom od k ojeg se religija m ora uzdici, ali istice da i on predstavlja gradu od koje je nacinjen o kraljevstvo bozje. Ovakvo shvatanje smatra sve delatnosti k o je ne ulaze u okvir religije brutalnim ili mrtvim , ali nijednu od njih ne proglasava odvec zlom da bi bila ispod, ili od vec uzvisenom da b i bila iznad religije, je r je sve njih, u razlicitom stepenu, dotakao onaj duh k oji sve prozima. Ovo stanoviste nalazi svoj najuzviseniji izraz u recim a Pikarde: »R aj je svuda, ali m ilost najviseg dobra nije svuda prosuta u jednakoj meri.« Svaki od ovih stavova srecemo danas. Srecem o ih i u razlicitim oblicim a srednjovekovne misli, zavisno od perioda, mesta, ekonom skog stanja i licne nastrojenosti autora. U ranom srednjem veku preovladivao je asketizam. A utor Elucidariuma, recim o, k oji u privrednom zivotu ne vidi nista osim vu cje kavge oko strvine, misli da ljudi biznisa tesko m ogu postidi spasenje je r zive od varanja i nedopustenog bogacenja.8 Par ex cellen ce religijski zivot je zivot monaha 8 Elucidarium, knj. II, str. 18 (u Lanfranci Opera, ed. J. A. Giles). Z bog cega smatram da je Honorius Augsburski, a ne Lanfranc, kao sto stoji u m ojim ranijim izdanjima, b io autor Elucidariuma objaSnjava delo J. A. Endres-a, Honorius Augustodunensis. Beitrag zur Geschichte des geistiger Lebens u 12: Jahr19
k oji preziru blaga i iskuSenja ovoga sveta- A k o je jedna epoha prihvatila blagostanje i bogatstvo, u drugoj se javljala teznja da se obnovi prim itivna uzdrzljivost, i vracanje evangelijskom siromaStvu sto ga je propovedao sveti Franja — iako su ga m noge n jegove pristalice odbacivale — obelezavalo je vecinu reform atorskih pokreta. Sto se tice ravnodusnosti prem a svetovnim poslovim a — sta je drugo, kraj sve svoje kom unisticke obojenosti, V ik lifovo ucenje da je »pravednik vec gospodar svega« i da »u ovom svetu Bog m ora sluziti davolu«, do anticipacija ucenja o nebeskoj sredi k oja nadoknaduje zemaljsku bedu? Tu bedu je Hobs na svoj cinican nacin obesm rtio recim a da »progonjeni ne treba da se bune, v e c da oSekuju obestecenje na nebu«; gospodin i gospoda Hamond proglasili su ovu maksimu opijum om k oji jedako otu plju je i bol i propagandu industrijske revolucije. A k o su m racnjacke sekte poput siromaha iz Liona bile od vec nepravoverne, a da bism o ih ovde navodili, to nije bio slucaj sa m onasim a-prosjacima; Langland i onaj feudalni publicista Froasar nisu bili jedini k oji su ih optuzili — form ulacija ima dugacku istoriju — za podbadanje klasne mrznje. Iz ovako bezm ernog mora ideja o drustvu i religiji odabrati samo ono sto se uklapa u nas sopstveni krug predstava i to oznaciti im enom »srednjovekovna m isao«, znacilo b i izvrdati sva pitanja. Ideje im aju pedigre k oji bi, ako bi izasao na vedelo, cesto dovelo u zabunu n jihove zagovornike. Odavno je pro§lo doba kada se m oglo tvrditi da samo polovina m odernog hrisdanstva ima koren u srednjovekovnoj religiji. Pored srednjovekovnog katolicanstva postoje i srednjovekovni puritanizam i racionalizam. U svojoj izvrsnoj knjizi9 Maning je istakao da su pravi naslednici Gregora VII i B onifacija VIII na polju crkvene teorije b ili K alvin i Noks. A ono sto vazi za religijsku i politicku misao, vazi i za ucenja o privredi i drustvu. Sve teorije o druStvu, §to su ih zastupali Luter i Latimer, Bucer i Bulinger, anabaptisti 16. veka i u ravnjivaci hundert, 1906, str. 22—26. Tu ispravku dugujem profesoru F. M. Powicke-u. Vidi takode Vita Sancti Guidonis (Bollandists’ Acta Sanctorum, septembar, tom IV, str. 43): »Mercatura raro aut nunquam ab aliquo diu sine crimine exerceri potuit.« • B. L. Manning, The People’s Faith in the time of Wyclif, 1919, str. 186. 20
17. veka, puritanci poput Bakstera, anglikanci poput Loda, baptisti kao Bunjen, kvekeri kao Belers, bile su deca srednjovekovne misli. Kao i danasnja crkva u krajevim a k oji jo§ nisu izisli iz faze divljastva, crkva srednjeg veka ulagala je ogroman misionarski napor u kom e su — posto je morala da se bori sa varvarizm om oko sebe — pokrstavanje i izgradnja drustva bili gotovo nerazlucivi. Zahvaljujudi prirodi svoga zadatka i namerama svojih vladara, ona je postala najveda politicka institucija. Bez obzira je li to bilo dobro ili rdavo, ona nije nastojala da bude sekta, v e c civilizacija i kada je u toku reform acije njeno jedinstvo bilo razoreno, razlicite crkve k oje su iz nje proizisle, trudile su se da shodno svojim mogucnostima nastave istu tradiciju. Stav odricanja ili askeze, kvietizma ili nezainteresovanosti, fanatizam gneva, sklonost ka spajanju spoljasnjeg poretka i religije duha — sve to, u ovom ili onom obliku, predstavljeno je u religijskoj misli i praksi srednjeg veka. Sve to predstavljeno je u n joj, ali nju sve ne pred stavlja u istoj meri. Od cetiri stava sto smo ih napred naveli, poslednji je najkarakteristicniji- Prva, tem eljna pretpostavka k oju je preuzelo 16. stolece je pretpostavka da religija pre dstavlja krajnje m erilo ljudskih institucija i dela. A rhitektoniku sistema razradile su sholasticarske Summae. U ostroj suprotnosti prema savrm enom m isljenju k oje nije toliko u smereno ka cilju, vec dovoljno zadovoljstvo nalazi u samom kretanju, srednjovekovno religijsko m isljenje — ne bez proizvoljnosti — gura svaki interes i svaku delatnost u sluzbu jedne jedinstvene ideje. Granice ove ideje su krivudave, a kako je svrha univerzalna i sveobuhvatna, bar teorijski nema prostora za nastrana tela koja se krecu po sopstvenoj orbiti. Svrhu odreduje bozanski zakon univerzuma. »Savrseno blazenstvo covekovo ne moze biti drugo do vizija bozanske sustine bica.«10 Tako sve delatnosti ulaze u okvir jedinstvenog sistema jer su sve — prem da u razlicitom stepenu — povezane sa jedinstvenim ciljem k oji im daje znacenje. Crkva je, u sirem smislu, hriscanska drzava, u okviru k oje ovaj cilj mora da se realizuje; u uzem smislu, ona je hijerarhija, od boga ovlascena da tumaci taj cilj; i u jednom i u drugom smislu, ona 10 Aquinas, Summa Theologica, 2a 2ae, div. I, Q. Ill, art. VIII.
2i
obuhvata sav zivot i njen autoritet je vrhunski. Prem da praksa neprestano protivreci teoriji, nema apsolutne razlike izm edu unutarnjeg i licnog zivota, k oji predstavlja »oblast religije«, i prakticnih interesa, spoljasnjeg poretka, bezlicnog mehanizma, za k oji je religija — ako se moze verovati nekim m odernim uciteljim a — bez znacaja. Nema apsolutne razlike, ali ima razlike u stepenu. Postoje — da upotrebim o jednu modernu frazu — stepeni realnosti. Osobena crta srednjovekovnog m isljenja sastoji se u tome sto ono suprotnosti koje ce docnije izgledati kao n epom irljive antiteze shvata kao razlicite jedinstvene velik e celine i sto drustveno ustrojstvo — prem da je izraslo iz fizickih potreba — neprim etno pretvara u svet duha. C ovek — bas kao i zivotinja — tezi cuvanju i razvijanju sopstvene vrste; pored toga, buduci prirodno bice, on poseduje jedn o osobeno obelezje — sklonost ka intelektualnom i drustvenom zivotu; on zeli da »spozna Boga i da zivi u zajednici«.11 Ove delatnosti, koje u skladu sa zakonima prirode oblikuju n jegov zivot, mogu se posmatrati, a ponekad se i posmatraju, kao nesto Sto je ravnodusno ili neprijateljski raspolozeno prema zivotu du ha. A li karakteristicno m i§ljenje je drugacije. Ono podrazu m eva sintezu. Suprotnost izmedu prirode i milosti, izmedu covekovih prohteva i interesa, sa jedne, i religije, s druge strane, nije apsolutna nego relativna. To je suprotnost izmedu m aterije i duha koji tu m ateriju nadahnjuje, suprotnost razlicitih stepena razvoja — priprem e i zrenja. Milost deluje na gresnu covekovu prirodu ne da bi je razorila, vec da bi je preobrazila. A ono sto vazi za pojedinca, vazi i za drustvo. Pokusalo se da se drustvu da n ovo znacenje tako sto je povezano sa svrhom ljudskog zivota, koju propoveda otkrovenje. Recim a cuvenog (ili izvikanog) Bula: »Zadatak religije je da nize stvari vodi visima preko onih u sredini. Prema zakonu neba, sve stvari nisu podjednako i neposredno uvrscene u poredak; v ec je najniza uvrscena preko one u sredini, a ta u sredini preko one iznad n je .«12 Na taj nacin, drustvene institucije dobijaju odlike k oje bi se gotovo m ogle nazvati svetim, je r predstavljaju spoljasnji i nesavrsen izraz duhovne stvam osti. 11 Aquinas, Summa Theologica, Ia 2ae, div. I, Q. X C IV , art. II. 12 Dekret Unam Sanctam od Bonifacija VIII.
22
Idealno shvaceno, drustvo je stepenast organizam, a ljudske delatnosti obrazuju neku vrstu hijerarhije funkcija k oje se razlikuju po vrsti i znacaju, ali je svaka od njih vredna u sopstvnom polju, pod pretpostavkom da njom e upravlja, bez obzira na udaljenost, onaj cilj k oji je svima zajednicki. Nalik nebeskom poretku, ciji je slab odsjaj, drustvo je stabilno, jer stremi uvis: Anzi e form ale ad esto beato esse Tenersi dentro alia divina voglia, P er ch ’ una fansi n ostre voglie stesse. (Stqvise, pravilo je za ovo blazeno bice da ostane unutar bozanske vo lje i zahvaljujuci n joj sv e se ujedinjuje.) Gotovo da nema potrebe reci da metafizika, koliko god bila uzvisena, nije predstavljala svakodnevnu hranu srednjovek ovlja nista vise no sto je to danas slucaj. Petnaesto stolece dozivelo je procvat trgovinske delatnosti i ekonomske spekulacije, a sredinom stoleca sva ova ucenja pocela su da zastarevaju. Nema potrebe reci ni to da se opste ideje ne m ogu cuvati pod kljucem i da je ubedenje srednjovekovnih mislilaca da zivot ima bozansku svrhu bojilo i tum acenje svakodnevnih prilika, kao sto ga je u 18. veku b ojila fizika, a u 19. veku teorija evolucije. A k o je prvo zavestanje srednjeg veka 16. stolecu bila zamisao o religiji kao sili koja u sebi sazima sve vidove ljudskog zivota, drugo i trece zavestanje prirodno su proistekli iz razrade ove ideje u oblasti onovrem ene privrede. Prvo se m oze nazvati funkcionalnim shvatanjem klasnog ustrojstva, a drugo ucenjem o privrednoj etici. Od 12. do 16. stoleca, od rasprava B eketovog sekretara 1159. godine do dela kapelana H enrija VIII 1537. godine, ljudsko drustvo je prikazivano uz pom oc uvek istog poredenja k oje je, koliko god fundamentalno, bilo i opste mesto.13 N avodeno u svakoj privrednoj krizi kako bi uzvisenom doktrinom o drustvenoj solidarnosti ukorilo otim anje i glozenje, ovo 18 John o f Salisbury, Polycraticus (ed. C. C. I. W ebb) knj. V, pogl. II (»Est autem res publica, sicut Plutarco placet, corpus quoddam quod divini muneris beneficio animatur;;), i knj. VI, pogl. X , gde je analogija razradena do detalja. O kapelanu Henri ja V III vidi: Starkey, A Dialogue betw een Cardinal P ole and Thomas Lupset (E. E. T. S., Extra Ser., no. X X X II, 1878).
23
poredenje nije bilo konacno odbaceno sve do uspona teorijskog individualizm a u Engleskoj u 17. veku. To je poredenje sa ljudskim telom. Grube cinjenice drustvenog poretka prihvacene su u svoj svojoj okrutnosti i svireposti. Prihvacene su sa zapanjujucom poslusnoscu i, izuzev u retkim prilikama, nema govora o novom poretku. Pri tom nije rec o sitnicama. U pitanju je nista m anje nego citavo zdanje feudalnog drustva — staleske povlastice, stalesko tlacenje, izrabljivanje, sebarstvo. A li te stvari — smatralo se — ne mogu se smatrati jednostavno tuctim religiji, je r je religija sveobuhvatna. One m oraju dobiti neko eticko znacenje, m ora se pokazati da su izraz nekog obim nijeg plana. Znacenje koje im je dato, je d nostavno je. Staleski polozaj i nejednakost bili su u srednjem veku objasnjavani uz pom oc funkcionalne teorije o drustvu, kao sto je konkurencija u 18. veku objasnjavana uz pom oc teorije o privrednoj ravnotezi; prva teorija je bila jednako ocarana razm isljanjem o otkrivanju m oraine svrhe u drustvenom ustrojstvu, kao sto je potonja uzivala u dokazivanju da je za neobicni mehanizam ljudskog drustva moralna svrha izlisna, pa cak predstavlja i smetnju. Drustvo je, kao i lju dsko telo, organizam sastavljen od razlicitih clanova. Svaki clan ima sopstvenu funkciju — da m oli ili da brani, da trguje ili obraduje zemlju. Svako treba da prima sredstva sto odgovaraju n jegovom polozaju i da ne trazi vise- Unutar staleza m ora postojati jednakost; ako jedan covek prisvoji izdrzavan je za dvojicu, n jegov bliznji ostace kratkih rukava. Izmedu staleza mora postojati nejednakost; inace stalez ne bi m ogao ispuniti svoj zadatak ili — cudna misao za nas — ne bi m ogao uzivati svoj a prava. Seljaci se ne smeju gurati medu one sto su iznad njih. Gospodari ne smeju pljackati seljake. Zanatlije i trgovci m oraju primati ono sto im om ogucuje n jih ov poziv, i nikako vise. Kao pravilo drustvene politike, ovo ucenje je istovrem eno gusilo i stitilo. »Jedan stalez stoji iznad drugog, kako i prilici, i pravo je da lju di u okviru njega vrse svoje duznosti. A li tlacenje, iznudivanje novca i preziranje podredenih zasluzuju prokletstvo.«14 Kao filozofija drustva, ono je pokusalo da oduhovi zemaljsku gradu prisajedinjujuci je bozanskom un iverzumu k oji treba da je prim i i preobrazi. Zivot sto se sastoji 14 Chaucer, The P erson e’s Tale, § 66.
24
samo u ostvarivanju dobiti opire se ovom procesu preobrazavanja, te na njega pada ljaga. Jer uprkos ingenioznosti teoreticara, finansije i trgovinu, ciju sustinu nije cinilo sluzenje, vec puki appetitus divitiarium infinitus, (bezgranican prohtev za bogatstvom), n ije bilo lako tumaciti pom ocu pojm ova druStvenih funkcija. Te delatnosti bile su srazmerno zakasneli uljezi u jedan svet sto je izgraden u predtrgovinskoj eposi, te se stoga nikako nisu harm onicno uklapale u srednjovekovne sinteze, a kada su konacno dostigle svoj puni razvoj, uticale su da se ta sinteza razbije. A li, nasuprot tome, posedi feudalnih gospodara, rad seljaka ili zanatlija, pa cak i divljastva ratnika, nisu vazili za nesto sto je neprijateljsko duhovnom zivotu ili Sto mu ne pripada. Posto su dotaknuti Iturijelovom strelom (Iturijel ■— hebrejski; bozanska nadmoc; u M iltonovom Izgubljenom raju andeo k oji je satani vratio n jegov pravi oblik — p.p.). oni su m orali steci uzviseniji status i postati sluzba, poziv i viteska vrlina, a ritual k oji ih je okruzivao bio je smisljen da pokaze kako su iz ruku religije prim ili novo posvecenje. Sa blagoslovom crkve, m oc i povlastice postale su duznost i obavezaDa je ovo izm irenje bilo povrsno i da je crkva, nastojeci da ga postigne, cesto unizavala sebe ne uzdizuci svet zemaIjskog, podjednako je neporecivo kao i cinjenica da je cilj tog izm irenja bilo velicanje materijalnih interesa, i to tako sto im je dat pecat univerzalnog. Gospodari su udarili visoke poreze i ugnjetavali siromahe; no i tu je postojalo nesto sto im je predocavalo da je njihov pravi zadatak »odbrana bozjeg zakona pom ocu zem aljske sile«.15 Zanatlije su — to je bio refren mnogih propovedi — radile necasno; no mozda nijesasvim beznacajno sto su, makar prividno, svojim idealom proglasavale takvo rukovodenje trgovinom , u kome nema varanja obicnih ljudi. Zar nije imalo smisla da se na sukob izmedu gospodara i seljaka, trgovca i zanatlije, varosanina i zitelja sela odgovori m islju o univerzalnoj solidarnosti pred kojom m oraju ustuknuti i ekonomska korist i ekonomska mod? »Z dravlje citave zajednice bide osigurano i snazno akose visi clanovi budu obazirali na nize, a nizi u istom duhu
15 On the Seven Deadly Sins, pogl. X IX (Select English. Works of John W yclif, izd. T. Arnold, tom III, 1871, str. 145).
25
budu sretali vise, tako da je svaki naizmenicno clan svakog drugog.«16 A k o je srednjovekovni m oralista cesto bio odvec naivan i ocekivao da iz uzvisenih principa smesta usledi zdrava praksa, on je bar bio lisen one — danas prilicno m oderne — lakovernosti koja smatra da ce zdrava praksa nastati i bez tih principa ili cak njim a za inat. Reci da su ljudi kojim a je bilo upuceno to ucenje krenuli u pljacku i obm anjivanje isto je sto i kazati da su oni bili prosto ljudi. Malo je verovatno da bi bili posteniji i da im je — kao nekim njihovim potom cim a — receno kako je konkurencija delo providenja, stvoreno da automatski pruzi zamenu za cestitost. Drustvo je, ukratko, bilo tumaceno ne kao izraz pojedinacnih privrednih interesa, vec kao zajednica koju objedinjuje sistem uzajamnih, prem da razlicitih obaveza. Drustvena dobrobit, smatralo se, postoji u onoj meri u k ojoj svaki stalez obavlja svoje funkcije i uziva u pravim a koja su mu data. »Crkva je podeljena na tri dela: na svestenike, ratnike i . . . radnike . . . Posto je ona nasa majka, ona je telo, a zdravlje tog tela zavisi od spremnosti njegovih delova da skupno deluju, kao sto je odredio Hrist . . . Ruka dobrog coveka pomaze njegovoj glavi, njegove oci pomazu njegovom stopalu, a n jegovo stopalo pomaze n jegovom telu . . . tako treba da bude i medu delovim a crkve . . . Kao sto bi razliciti delovi covekovog tela nevaljano sluzili coveku ako bi poceli da preuzim aju funkcije drugih i da zbog toga zanemaruju sopstvene, tako je prava duznost razlicitih delova crkve da sluze Bogu; te ako bi jedan deo napustio onaj posao sto mu ga je nam enio Bog i uzeo posao nam enjen nekom drugom, u crkvi bi nastupila gresna p om etn ja ... Crkva sigurno nece ozdraviti pre no sto taj nebeski lekar i covekova vestina u lecenju ponovo ne uspostave pravi odnos medu njenim delovim a.«17
16 John of Salisbury, op. cit., knj. VI, pogl. X : »Tunc autem totius rei publicae salus incolumis praeclaraque erit, si superiora membra se impendant inferioribus et inferiora superioribus pari ju re respondeant, ut singula sint quasi aliorum ad invicem membra.« 17 W yclif, op. cit., pogl. IX , X , X I, X V II, passim (W orks of W yclif, ed. T. Arnold, tom III, str. 130, 131, 132, 134, 143).
26
Spekulacija se ne razvija in vacuo. Ma kako radikalna bila, ona odslikava utvrden poredak. Razume se, ova patrdjarhalna doktrina je nesto bledi odraz feudalnog zem ljisnog sistema. Razume se, takode, da je crkvena doktrina privredne etike izraz uslova sto su vladali u srednjovekovnoj proizvodn ji. F ilozofija religije ne moze prihvatiti doktrinu da je svet poslova i privatnih odnosa sam odovoljan i nezavisan od etike i religije, sem ukoliko devet desetina ljudskih delatnosti n e pripise silama mraka. No unositi m oral u cinjenice moze da bude tesko, a moze biti i relativno lako, vec prema prilici. U velikom delu Evrope, u poznijem srednjem veku, privred nom situaoijom bilo je lakse ovladati no sto je to bio slucaj za vrem e carstva ili sto je danas. U velikim trgovinskim centri:ma ponekad je, odista, vladao najnehum aniji kapitalizam sto ga je svet igda video, a, s vrem ena na vrem e, izbijali su ljuti ratovi izmedu zanatlija i trgovaca.18 A li izvan njih trgovina, proizvodnja, novcano trziste — sve ono sto zovem o privrednim sistemom — nije predstavljalo sistem, nego gomilu p oje dinacnih trgovinskih akcija i pojedinacnih poslova. Novcane razmene bile su potpuno podredene naturalnoj privredi. Pokretljivost i konkurencija jedva da su postojale. Krupnih poduhvata gotovo nije ni bilo. Osim nekoliko vaznih izuzetaka, kao sto su, recim o, bili neprestani ustanci tekstilnih .radnika u Flandriji i Italiji u 14. veku, srednjovekovni zana tlija, posebno u zaostalim zemljama poput Engleske, bio je sitan proizvodac. Privrem ena udruzenja ili »skupstine« nadnicara koje su u Londonu postojale jos pre kraja 13. veka,19 i 18 Vidi, na primer, A. Doren, Studien aus der Florentiner W irthschaftsgeschichte, 1901, tom I, poglavlja V, VII. Njegov k onafini sud (str. 458) glasi: »Moze se mirno reci da ni u jednom p eriodu svetske istorije prirodna nadmoc kapitala nije vladala zanatlijama bez poseda i kapitala toliko bezobzim o, toliko slobodno od svake eticke i pravne primisli, toliko naivno u svojoj sam orazum ljivoj doslednosti, niti je dovedena do kranjih posledica kao u doba procvata firentinskog suknarstva.« Slika koju o tekstilnoj industriji u Flandriji daje Pirenne (Belgian Dem ocracy, its early History, prev. J. V. Saunders, 1915, str. 128— 134), uglavnom je slifina. 19 U januaru 1298/9. odrzan je »zbor tesara u Majlhendu, na ikome su se esnafskom zakletvom obavezali da ne postuju izvesnu naredbu ili odredbu, koju je u vezi s njihovim zanatom doneo
27
rast udruzenja najamnika u poznom srednjem veku dokazuju. da uslovi sto su ih stvorili m oderni sindikati nisu bili n epoznati. A li dak i u gradu kakav je bio Pariz, 128 gildi sto su postojale krajem 13. veka ukljucivale su, izgleda, 500 m ajstora koji nisu uposljavali viSe od 6 do 7 000 kalfi. P rocen ju je se da u Frankfurtu na M ajni 1387. godine, u sluzbi kod 1 554 majstora nije bilo vise od 750 do 800 kalfi.20 U takvim gradovima, koji su uzivali slobodu i srazmeran rnir, i posedovali snazno osecanje zajednistva, k oji su b ili dovoljno veliki da se u njim a steknu mnoga udruzenja i dovoljno m ali da svaki covek poznaje svoga suseda, etika: uzajamne pom oci n ije bila potpuno nemoguca, te vecin u srednjovekovnih proizvodnih institucija treba tumaciti u svetlosti ovih uslova. Bilo bi preterano tvrditi da su bezm alo svi srednjovekovni radnici pripadali nekoj zanatskoj gildi. U Engleskoj su, u svakom slucaju, devet desetina stanovnistva. cinili seljaci, medu kojim a nije bilo govora o zanatskim organizacijama, prem da su prijateljska udruzenja, koja su zvali gilde, bila uobicajena. Pitanje je nije li cak i u gradu postojala prilicna populaoija radnika-nadnicara — setimo se' samo koliko su neizucenih radnika m orale uzimati zanatlije gradonacelnik i opstinski odbornik«, a sledeceg marta obrazovan je »zbor kovaca«, koji je imao zajednicku blagajnu (Calendar o f Early M ayor’s Court Rolls o f the City o f London, 1298— 1307, izd. A. H. Thomas, 1924, str. 25, 3 3 -^ ). 20 B rojevi za Pariz dati su prema proceni Martina Sen Leona (Histoire des Corporations de Metiers, 3. izd., 1922, str. 219— 20, 224,. 226; podatke o Frankfurtu daje Bucher (Die B evdlkerung v o n Frankfurt am Main im X IV und X V Jahrhundert, 1886, str. 103,. 146, 605). Oni ne ukljufiuju segrte i ne smeju se uzimati doslovno. Martin Saint-Leon zakljucuje: »I1 est certain qu’ua m oyen age (abstraction faite des villes de Flandre) in n’existait pas encoreun proletariat, le nombre des ouvriers ne depassant guere ou n’atteignant mem e pas celui des maitres« (op. cit., str. 227 n.). Flandrijskim gradovima treba; kao izuzetak, dodati italijanske gradove; no, u svakom slucaju, ova tvrdnja ne vazi u potpunosti za pozni srednji vek, kada je i u Nemackoj postojao nadnicarski proletarijat (vidi: Lampreeht, Zum Verstdndnis der w irtsch a ftlichen und sozialen Wandlungen in Deutschland vom 14. zum 16. Jahrhundert, u Zeitschrift fur Sozial- und W irthschaftsgeschichter tom I, 1893, str. 191— 263). pa cak, u manjem, obimu i u Engleskoj.
28
prilikom gradnje katedrala u vrem e dok se jo§ nije znalo za m ehanicki kran — a oni su retko bili organizovani u neka stalna udruzenja. Nista m anje neumesno ne bi bilo pripisivati zanatskim gildama preveliku privrednu velikodusnost. One su, na prvom mestu, bale m onopolisti; njih ovi interesi pocesto s u se sukobljavali sa interesima potrosaca. V iklif, koji je, na g o to v o m oderan nacin zastupao zamisao o jedinstvenom druStvu k oje radi zajednickog dobra nadilazi pojedinacne interese, imao je, razume se, predrasude prema esnafima, je r j e smatrao da oni razaraju jedinstvo drustva posto unose tsektaSku gramzivost i gresne am bicije; ali, s vrem ena na vrem e, okolnosti su potvrdivale n jegovu optuzbu da »sva n ova bratstva ili gilde otvoreno podlezu toj anatemi (protivno p ritvoren im konspitratorim a)«, je r se »zaklinju da ce jedni dru ge podrzavati cak i kad nisu u pravu i da de snagom i d ovitljivoscu suzbijati prava drugih lju di«.21 Znacajno je sto 41 The G rete S entence of Curs Expouned, pogl. X X V III (S elect English W orks o f W yclif, izd. T. Arnold, tom III, str. 333). O dlom ak sadrzi opseznu osudu svih vrsta udruzivanja, a pogoto v u gildi, osudu zanatlija, kao Sto su slobodni zidari i drugi« 1 »trgovaca, piljara i . . . « koji se »dogovaraju da nijedan od njih n e kupuje p o ceni visoj od utvrdene, premda roba moze vredeti m n ogo vi5e« (ibid., str. 333, 334). V ik lifov argument je veom a zanim ljiv i znacajan. N jim e sa tv rd i (1) da su takva udruzenja za uzajamnu pom oc izlisna. Nije potrebna nikakva posebna institucija za potpomaganje bratstva je r su, sasvim nezavisno o d takvih institucija, svi Clanovi zajednic e obavezni da pomazu jedan drugome: »Svaku pomoc koju treba d a pruze takve gilde obavezan je po bozjoj zapovesti da pruza svaki Clan hriscanske zajednice.« (2) Da udruzenja predstavljaju zaveru protiv javnosti. Oba tvrdenja su prilozi suverenosti unita m e drzave i oba ce imati veliku ulogu u potonjoj istoriji. K oristili su ih drzavnici aspolutisti u 16. veku kao argument u prilog drzavnoj kontroli nad industrijom, a protiv ometajuce neaktivn osti gildi i varoSi, dok su individualistima u 18. veku sluzila k ao argument za slobodnu konkurenciju. Razm isljanje o odnosu m alih saveza i drzave traje od Viklifa do Tirgota, Rusoa, Adama Smita, Dekreta Zakonodavne skupStine iz 1792. godine, kojim se zabranjuju udruzenja radnika (»Les citoyens de m a n e etat ou profession, les ouvriers et compagnons d’un art quelconque ne pourront . . . form er des reglements sur leurs pretendus interets com m uns.« — Gradani k oji pripadaju istom stalezu ili se bave
29
je najpodsticajniji plan za politicku i drustvenu obnovu, stvoren u Nemackoj pre reform acije, predlagao da se gilde sasvim ukinu, jer su nepodnosljivo pokvarene i tiranske.22 No ni svi m onopolisti nisu isti. Iako zivim o u stolecu u kom e udruzenja vise ne zele da im aju nikakve veze sa religijom , treba da se setimo da se, u krajnjoj liniji, ob elezje srednjovekovne gilde sastojalo u tome sto je ona uvek temla da ekonomske potrebe iz kojih je proizisla potcini drustvenim interesima kako su ih shvatali lju di za k oje su drustveno i duhovno bili nerazmrsivo prepleteni. »Tout ce petit monde antique«, pise istoricar francuskih gildi, »etait fortem ent im bu des idees chretiennes sur le juste salaire et le juste prix; sans doute il y avait alors, com me aujourd’hui, des cupidites et des convoitises; mais une regie puissante s’imposait a tous et d ’une m aniere generale exigeait pour chacun le pain quotidien promis par rE van gile«.23 (Citav taj mali svet bio je snazno prozet hriscanskim idejam a o pravednoj plati i pravednoj ceni; nema sumnje, i iada je, kao sto je i danas slucaj, bilo koristoljublja i pohlepe; ali svima se nametalo jedno m ocno pravilo koje je zahtevalo da svako ima svagdasnji hleb k oji obecava jevandelje.) istim poslom, radnici i kalfe u struci koja ne p rop ad a . . . stvaraju pravilnike kojim a pretenduju na zajednicke interese), i engleskog Dekreta o udruzivanju. 22 K ayser Sigmunds Reform ation aller Stiinden des H eiligen Romischen Reichs, objavio Goldast, Collectio Constitutionum Im periallum, 1713, tom VI, str. 170— 200. Verovatan datum nastanka je otprilike 1437. godina. O tome kratko raspravlja J. S. Schapiro, Social R eform and the Reformation, 1909, str. 93— 9. 23 Martin Saint-Leon, op. cit., str. 187. A utorova prim edba se odnosi na pravila iz 1270. godine, koja utvrduju minimalne platne stope za radnike u Parizu. No cini se da je neopravdano optimisticna. Cinjenica da su za tekstilne radnike utvrdene m ini malne platne stope ne govori da je ta praksa bila opste prihvacena, je r su u Engleskoj, a verovatno i u Francuskoj tekstilna udruzenja imala poseban polozaj i za n jih su utvrdivane minimalne platne stope, dok su maksimalne platne stope utvrdivane za druge, m nogo brojnije, grupe radnika. Pravo stanje stvari je takvo da se u srednjem veku pretpostavljalo kako je moguce uskladiti nadnice i cene prema nekom objektivnom merilu jednakosti, koje nije pokazivalo puku igru privrednih sila.
30
Sacuvati pribliznu jednakost m edu »posvecenicim a je d nog zanata«, suzbijati privredni egoizam tako sto ce svaki od brace deliti svoju dobru srecu s drugim i priticati u p om oc svome bliznjem , pruzati otpor besavesnoj snazi novca, cuvati profesionalna merila za ucenje i obavljan je zanata, st»ogom zajednickom disciplinom gusiti prirodan prohtev za prisvajanjem posebnih privilegija na racun ostalih — da li takav pokusaj moze da nadjaca zla konzervativnog metoda i esnafske iskljucivosti, pitanje je na koje ce svaki proucavalac odgovoriti shodno sopstvenim sklonostima. No u najm anju ruku je jasno da su i pravila bratstava i crkveno ucenje o privredi izrastali iz problem a postojece privredne situacije. Privredno saobracanje, k oje je danas mehanicko, bilo je onda licno, prisno i neposredno, te nije bilo mesta nijednoj organizaciji koja bi obim om prevazilazila okvire sto vaze za p ojedince, ni ucenju k oje sve obzire i prim edbe ucutkuje ukazivanjem na privrednu probitacnost. Takvo stanje kad su u privredi vladali licni odnosi, bilo je prilicno p ovoljn o za razvoj sistema drustvene etike. A crkva, koja je sebi postavila ambiciozan zadatak da posreduje cak i izmedu najskrom nijih delatnosti i bozanske svrhe, prihvatila se da odrzi to ucenje. Ono je, istina, u praksi skrnavljen o — i to zestoko — na samom mestu svoga nastanka, u srcu hriscanstva. Savrem enici veka vere nisu imali nikakvih iluzija o razlozima k oji pokrecu privredu. Trebalo je samo da upru oci u Rim. P ocev od sredine 13. veka neprestano su se cule jadikovke zbog nepravicnosti crkve, a njih ov refren bi se mogao sazeti u jednu rec — »gram zivost«. U Rimu — sve je na prodaju. Ljudi se ne pridrzavaju jevandelja po Marku, v e c po srebrnoj marki.24 Cum ad papam veneris, habe pro constanti, Non est locus pauperi, soli fa v et danti. Papa, si rem tangimus, nom en habet a re, Quicquid habent alii, solus vult papare; Vel, si verbum gallicum vis apocopare, Payez, p ra yez dit le mot, si vis im petrare.25 24 »The Cardinals Gospels, prevedeno iz Carmina Burana (preveo G. G. Coulton), u: A Mediaeval Garner, 1910, str. 347. 25 Iz Carmina Burana, izd. S. Gaselee, An Anthology .o f M e dieval Latin, 1925, str. 58— 59.
31
(Kad izideS pred papu, upamti jed n o: Tu je rado viden samo darodavac, siromah ne. Papa dolazi od »papare« i znaci: sv e p ojesti sam. Tako je papa kadar da prozdere citavu im ovinu neciju. Ili, kao sto bi se reklo na francuskom : »Plati, plati«, kaze pop, »ako hoceS da dobijes«.) Papstvo je m oglo zigosati zelenase, ali po§to je predsta•vljalo visokoorganizovan administrativni sistem i prim alo m enicne posiljke iz citave Evrope u vrem e kad su se prihodi ostalih vlasti jos uvek sastojali od licnih usluga i placanja u naturi, ono bez zelenasa nije m oglo izaci nakraj. Dante je zajm odavce dz Kahorza smestio u pakao, ali ih je papa nazvao »neobicnim sinovima rimske crkve«.26 G rostete je osudivala lom bardijske bankare, londonski biskup ih je prognao, ali ih je papska zastita ponovo vratila.27 N ekoliko godina kasnije, nadbiskup Pekam m orao je da m oli papu Nikolu III da povuce pretnju ekskomunikacijom, koja je trebalo da natera nadbiskupa da plati zelenasku kamatu italijanskim zajm odavcima, prem da bi, kako je nadbiskup s pravom primetio »prem a posebnom nalogu Vase svetosti m oja duznost morala biti da preduzm em najstroze mere protiv takvih zajm odavaca«.28 Papstvo je, u izvesnom pogledu, bilo najveca finansijska institucija srednjovekovlja; a kada se n jegov poreski sistem razvio, stvari su postale samo jos gore. K orupcije k oje su u 26 Inocentije IV dao im je 1248. godine naslov »Romanae ■ecclesiae filii speciales« (Ehrenberg, Das Zeitalter der Fugger, 1896, tom II, str. 66). 27 O Grosstete vidi: M atthew Paris, Chronica Majora, tom V, str. 404— 5 (gde se izvestava da je on osudio kahorzince, »k oje su u nase vrem e sveti oci i uCitelji prognali iz Francuske, ali k oje je papa podrzavao i stitio u Engleskoj, koja n ije patila od ove napasti«), i F. S. Stevenson, Robert Grossteste, Bishop o f Lincoln, 1899, str. 101— 4. O biskupu Londona i o kahorzincima vidi: Mat thew Paris, Chron. Maj., tom III, str. 331— 2. Korisnu zbirku koja ■obavestava o celom ovom predmetu daje Erenberg, op. cit., tom II, str. 64— 8. “ Registrum Epistolarum J. Peckham , tom I, str. 18, jul 1279 (prev. Coulton, Social L ife in Britain from th e Conquest to the Reform ation, str. 345.
:32
13. veku bile kao kapljica, u 15. veku su postale bujica. No prem da su gresi Rima bili posebno teski, oni ni u kom slucaju nisu bili jedinstveni. S vrem ena na vrem e cule su se zalbe da se svestenici upustaju u trgovinu i uzim aju zelenaske kamate.29 Uprava katedrala pozajm ljivala je novae uz visoku kam atu. Svestenstvo je bilo duzno da dobit od zelenasenja kao god i onu od sim onije (trgovina svetim stvarima — p.p.) odbacuje je r je mrska Bogu; ali kada je jedan zelenas pitao pariskog biskupa kakvi su izgledi za spas n jegove duse, biskup mu je, umesto da zahteva hitan povracaj nepravedno stecenih dobara, savetovao da ih ulozi u izgradnju katedrale Notr Dam.30 »T ako«, uzviknuo je sveti Bernard »bogatstvo uvecava b ogatsivo, a novae donosi novae . .. O, tastino nad tastinama, nezdrava si koliko i tasta! Z idovi crkve blistaju, dok njeni siromasi zive u bedi. Ona svoj kam en zaodeva u zlato, a pusta da njeni sinovi idu goli.«31 Ta slika je uzasna i covek mora biti zahvalan naucnicima kakvi su bili Liser i K olton (Luchaire; Coulton) sto su razrusili iluziju. A li zigosanje poroka podrazum eva da je njihovo zlo shvaceno; ne osuditi ih, bilo bi isti sto i prikrivati njihovo postojanje; a posto je praksa izgubila oreol, preostaje da se pitamo koja su nacela lju di postovali i kakva su merila postavljali? U cenja o privredi sto su razvijena u sholasticarskim Summae, gde je na ovo pitanje dat najsistematskiji odgovor, neretko su odbacivana kao zanesenjacka neobuzdanost autora k oji su, zbog svog bolesnog bavljen ja svetom buducnosti, izgubili sposobnost da objasne stvari ovog sveta. U stvarnosti, medutim, povod i cilj sholasticarskih spekulacija o privrednim pitanjim a bili su prvenstveno prakticni, ma sto 29 O zelenastvu medu svestenstvom vidi: Selden Society, tom V, 1891, Leet Jurisdiction in the City of Norwich, izd. W. Hudson, str. 35; Hist. MSS. Com., MSS. of the Marquis of Lothian, 1905, str. 26; i Th. Bonnin, Regestrum Visitationum Odonis Riga ldi, 1852, str. 35. Vidi takode napomenu 86. 30 Kanonici katedrale Notrdam pozajm ljiivali su novae pod kamatu gradanima Pariza (A. Luchaire, Social France at the time of Philip Augustus, prev. E. B. Krehbiel, 1912, str. 130). O biskupovom savetu zelenasima vidi ibid., str. 166. 81 Iz pisma St. B em arda c. 1125, objavio Coulton, A Mediae val Garner, str. 68— 73.
33
god mi m islili o njih ovim zakljuCcima. Ono Sto je pokretalo sholastiCarsku miSao b io je razvoj trgovine, gradskog zivota i privrede zasnovane na trgovini u jednom svetu, Ciji je drustveni poredak jos uvek podrazum evao sam odovoljnost sela i feudalnu hijerarhiju. A utori ucenja o privredi zeleli su da rese problem e sto su proizilazili iz tog razvoja. Trebalo je izmiriti nove, u govorom utvrdene odnose, do k ojih je do§lo zahvaljujuci poletu privrede, sa nasledenom etikom koju je propovedala crkva. Potomstvo je ove autore smatralo nazadnjacim a k oji su nove privredne tokove zaustavljali jalovim pozivanjem na B ibliju i crkvene oce, ali su oni u sopstvenoj epohi bili pioniri slobodne misli. Time sto su se uopste bavili tim pitanjima, oni su u okam enjenom zdanju crkvenog autoriteta oslobodili prostor za nove i zive privredne interese i na taj nacin intelektualno opravdali razvoj k oji bi ranije generacije osudile. M erkantilisticka misao potonjih stoleca m nogo je dugovala sholastickoj raspravi o novcu, cenama i kamatama. A li specifican doprinos srednjovekovnih autora tehnickim stranama privredne teorije bio je m anje znacajan negoli njihove prem i se. Oni su polazili od dveju osnovnih pretpostavki k oje su utisnule duboki trag na misao o drustvu u 16. i 17. stolecu: prva je bila da su privredni interesi podredteni stvarnom zivotnom za d a tk u — spasenju duse, a druga — da je p rivred na etika jedan od vidova licne etike te je, stoga, kao i svi drugi delovi, potcinjena pravilim a m orala. Materijalna b o gatstva su neophodna; n jih ov znacaj je drugorazredan, je r bez njih covek ne bi m ogao da izdrzava sebe ni. da pom ogne drugima; mudar vladar, rekao je sveti Tom a,32 pri osnivanju svoje drzave imace u vidu prirodne izvore bogatstava. M edutim, sum njivi su privredni motivi. Posto podrazum evaju snazne prohteve, covek ih se plasi, ali, istovremeno, n ije toliko sitan da bi im prosto aplaudirao. N jim a je, smatralo se, kao i svim drugim snaznim strastima, potrebno nesto sto ce ih suzbijati, a ne nesto sto ce im davati odresene ruke. U srednjovekovnoj teoriji privrede nije bilo mesta za privredne delatnosti k oje nisu bile povezane sa m oralnim ciljem ; zasnovati nauku o drustvu na pretpostavci da je prohtev za p ri52 Aquinas, D e Regim ine Principium, knj. II, pogl. I— VII, gde se raspravlja o privrednim temeljima d r z a v e . ,
34
vrednom dobiti neprom enljiva m erljiva sila k oju treba prihvatiti kao sto se prihvataju druge prirodne sile — naime, kao neizbeznu i ociglednu iin jen icu — izgledalo b i srednjovekovnom misliocu jednako nerazumno ili nem oralno koliko i uzeti za pretpostavku filozofije drustVa neobuz.dano ispoljavan je takvih nuzno ljudskih odlicja kakva su ratobornost ili seksualni nagon. Spoljasnje postoji radi unutarnjeg; privredna dobra su pom ocna sredstva — sicut quoedam adminicula, quibvs adjuvamur ad tendendum in beatitudinem (poput nekih potpora kojim a se pomazemo tezeci ka blazenstvu). »Dopusteno je zeleti prolaznu srecu — ali ne tako sto cem o je staviti na prvo mesto i time se zadovoljiti, vec sto cem o je smatrati putem ka blazenstvu — samo utoliko sto ona potpom aze nas telesni zivot i sluzi kao pom ocno sredstvo u postizanju v rlin e.«33 Bogatstva, reka oje sveti A ntonije, postoj radi coveka, a ne covek radi njih. Tako na svakom koraku postoje ogranicenja, zabrane, upozorenja, koja ne dopustaju da se privredni interesi mesaju u ozbiljne stvari. Covek treba da tezi bogatstvu koje mu je potrebno da obezbedi prihod saobrazan njegovom stalezu. Zeleti vise nije preduzim ljivost, vec gramzivost, a gramzivost je smrtni greh. Trgovina je zakonita; razliciti izvori u razlicitim zemljama pokazuju da je ona v olja providenja. No ona je i opasan posao. Covek mora biti siguran da je obavlja zbog opsteg dobra i da dobit koju uzima nije veca od plate za n jegov rad. Licna svojina je nuzna institucija, bar u palom svetu; ljudi vise rade, a m anje raspravljaju kada su dobra licna, a ne zajednicka. A li ona se mora trpeti kao ustupak covek ovoj gresnosti, umesto da se prihvata kao nesto sto je samo po sebi pozeljno; ideal je — samo ako se ljudska priroda moze uzvinuti do njega — zajednistvo dobara. »Com munis enim «, pisao je Grasijan u svome D ekretum u, »usus omnium, quessunt in hoc mundo, omnibus hominibus esse debuit.«34 (Upotreba svih dobara sto postoje na ovom svetu mora biti zajednicka za sve ljude.) U najboljem slucaju, as Aquinas, Summa Theol., 2a 2ae, Q. L X X X III, art. VI. O zapazanjima sv. Antonina o istom pr.edm etu.yidi: Jarrett, St. A n tonino and Mediaeval Economics, str. 59. , 34 Gratian, Decretum , pt. II, causa X II, Q. i, c. II, § I.
35
posed mora ispunjavati niz uslova. Do njega se m ora do<5i zakonitim putem. On mora pripadati najvecem m ogucem b ro ju ljudi. Mora davati sredstva za pom oc siromasnima. N jegovo koriscenje mora, u granicama prakticnog, biti zajednicko. N jegovi vlasnici m oraju biti spremni da ga podele sa onim a koji nemaju, cak i ako ovi nisu u potpunoj nemastini. Takvi su bili uslovi za koje je jedan nadbiskup smatrao da ih treba postaviti u srediste poslova u Evropi 15. veka.35 U nekim drugim vrem enim a oni ne bi bili opisani kao opravdanje svojine, vec kao revolucionarni napad na nju. Jer braniti svojinu seljaka i sitnih sopstvenika nuzno znaci napadati svojinu m onopolista i zelenasa, koja raste od toga sto prozdire onu prvu. Citava ova doktrina pocivala je na jednostavnoj pretpostavci: da opasnost od privrednih interesa raste uporedo sa sve vecom m oci novcanih motiva sto su s njim a povezani. Rad — zajednicka sudbina Covecanstva — je neophodan i dostojan postovanja; trgovina je nuzna, ali je opasna po dusu; finansije m ozda i nisu nemoralne, ali su, u n ajboljem slucaju, pogan i ozloglasen posao. Ovo cudnovato shvatanje drustvenih vred nosti, sasvim suprotno nazorima prosvecenijih stoleca, n ajv id ljiv ije je u srednjovekovnim raspravama o trgovinskoj etici. Strogo ogranicena tolerancija u odnosu na trgovca bila je delimicno, nema sumnje, konvencija izvedena iz klasicnih m odela; bilo je prirodno da Toma A kvinski uznosi drzavu k ojoj gotovo i nisu bili potrebni trgovci, je r je svoje potrebe m ogla zadovoljiti proizvodnjom sa sopstvenog tla; nije li sam Aristotel hvalio autarkeia? A li ta se konvencija poklapala sa jednim zivotnim elem entom srednjovekovne teorije o drustvu i odgovarala je velikom delu srednjovekovnog drustva. Nije, naravno, bilo sporno da je trgovina neizbezna; trgovac uspostavlja ravnotezu izmedu manjaka u jedn oj zem lji i obilja u drugoj. Kad privatni trgovci ne bi postojali, obrazlagao je Duns Skotus, vladalac bi ih morao izmisliti. Stoga su njih ovi profiti zakoniti i oni m ogu ukljucivati ne samo zivotni prihod 35 Vredan prikaz teorije o svojini sv. Antonina daje Ilgner, Die Volkswirthschaftlichen Anschauungen Antonins von Florenz,
pogl. X. 36
gaobrazan trgovcevom polozaju vec i platu za n jegov rad, vestinu i rizik.36 A k o je i bila primerena, ova odbrana donekle zbunjuje. Jer cemu uopste odbrana? Nastojanje da trgovina n ije gresna nagovestava da bi trgovinska praksa mogla, u najm anju ruku, biti sum njive ispravnosti. A u ocim a vecine srednjovekovnih mislilaca, ona to i jeste. Summa periculosa est venditionis et em ptionis n eg otia tion (Vrhunac opasnosti je b avljen je k upovinom i prodajom .) Objasnjenje ovog stava lezi delim icno u cinjenicam a savrem enog privrednog ustrojstva. Privreda srednjovekovne varosi — pom islim o samo na resavanje pitanja prehj-ane i cena — bila je takva da je potrosnja u ocim a javn og m nenja (kome je u stvarima privrede uvek pripadala poslednja rec) imala isto prvenstvo kakvo je u 19. veku imao profit. Premda je bio neophodan kruni, za koju je sakupljao poreze i kojoj je om ogucavao pozajm ice, a i krupnim preduzetnicima, kakvi su bili manastiri ciju je vunu kupovao na veliko, obican trgovac je uzivao dvostruku nepopularnost — smatran je strancem i parazitom. N ajrecitiji praktican komentar mlake trpeljivosti sto su je teoreticari gajili prema trgovcu predstavljaju mreza ogranicenja kojim a su vlasti okruzile njegovu delatnost, ucestani izlivi javn og negodovannja protiv njega i bezobzirnost s k ojom su varosi sputavale posrednika izmedu potrosaca i proizvodaca. Medutim, nezavisno od boje kojom ju je bojila njena okolina, srednjovekovna teorija o drustvu imala je i sopstvene razloge sto je smatrala da trgovina, za razliku od rada, trazi posebno opravdanje. N epoverljivost prema privrednim m otivim a bila je jedan od najranijih cinilaca crkvenog ucenja o drustvu i ona je ustrajavala sve dok kalvinizam nije pruzio privrednom zivotu novo posvecenje. Asketsku tradiciju u 36 »Sed si esset bonus legislator in partia indigente, deberet locare pro pretio magno huiusmodi mercatores . . . et non tantum eis et familiae sustentationem necessarium invenire, sed etiam industriam, peritiam, et pericula omnia locare; ergo etiam hoc possunt ipsi in vendendo« (navodi Schreiber, Die volksw irthschaftlichen Anschauungen der Scholastik seit Thomas v. Aquin, str. 154). . 37 Henry o f Ghent, A urea Quodlibeta, str. 42b (navodi Schrei ber, op. c it, str. 135).
37
srednjovekovnoj filozofiji, koja je svu trgovinu proklela kao bezboznu, ublazilo je, ali ne i potpuno izbrisalo, poim anje prakticnih potreba; a tamo gde se nije zurilo sa osudom, podizan je prst upozorenja. Jer je trgovina, po svojoj sustini, izvrsno pogodovala zudnji za sticanjem, a prema tim prohtevima je srednjovekovni teoreticar, za razliku od vecine m odernih mislilaca k oji ih smatraju jedinom sigurnom pokretackom snagom, imao stav onoga koji obuzdava prozdrljive. Zanatlija radi da bi ziveo; on trazi onoliko, koliko mu je dovoljno za izdrzavanje, ne vise. T rgovci nem aju u vidu samo prihod za zivot vec i dobit. Tradicionalnu razliku izrekao je Grasijan: »K o god kupuje neku stvar ne zato da bi je takvu i neprom enjenu prodao, nego da bi je iskoristio za nesto drugo, taj nije trgovac. A li covek koji je kupuje da bi stekao dobtt prodajuci je opet neizmenjenu i onakvu kakvu je kupio, taj Covek je jedan od onih trgovaca i cenjkala k oji su isterani iz bozjeg hram a«.88 Posto je po samoj definiciji covek k oji »kupuje kako bi mogao prodati po skupljoj ceni«, trgovca pokrece samo nehumana smesa n jegovih sopstvenih interesa, u kojoj nema ni traga opstem dobru ili milosrdu. On sredstvo pretvara u cilj, te je n jegovo delovanje »s pravom osudeno, jer, posmatrano kao takvo, sluzi zadovoljstvu u dobiti«.39 Kolika je bila teskoca sto je lezala u ogranicavanju jedne delatnosti, opasne za spasenje duse, a korisne za drustvo, najjasnije se ispoljilo u najcesce predlaganom resenju. P rofit je trebalo smatrati posebnim vidom plate, s tim da dobit koja prelazi granice razumne nagrade za trgovcev rad nije, doduse, ilegalna, ali kao turpe lucrum (sramotna zarada) podleze osudi. Trgovac ce biti osloboden jedino ako »ne zeli dobit n je same radi, vec kao platu za svoj rad«.40 lako je bila teorijski pogodna, ovu doktrinu je bilo tesko primeniti jer je ocigledno, kako je kasnije sa smirenom ironijom prim etio Adam Smit,
38 Gratian, Decretum , pt. I, dist. L X X X V III, pogl. X I. S9 Aquinas, Summa Theol., 2a 2ae, Q. L X X V II, art. IV. 40 Ibid. Trgovini se nema sta prigovoriti, »cum aliquis nego tiation! intendit propter publicam utilitatem, ne scilicet res necessariae ad vitam patriae desint, et lucrum expetit, non quasi finem, sed quasi stipendium laboris«.
38
jpodrazum evala »jedan stav k oji nije m nogo uobicajen medu trgovcim a«. No razlozi k oji su doveli do stvaranja ove teorije bili su karakteristicni. Srednjovekovni teoreticar je osudio kao gresan upravo onaj napor da se postigne neprestano i neograniceno povecanje m aterijalnog bogatstva,.-koji m oderna drustva pozdravljaju kao pohvalan; a proroci k oje je najstrasnije napadao spadace, u jednom potonjem vrem enu, m e du plem enitije i finije vrline. »Onaj k oji ima dovoljno da zadovolji svoje potrebe«, pisao je jedan sholasticar u 14, veku, »a ipak bez prestanka radi da bi stekao bogatstvo, bilo zato da bi se domogao viseg drustvenog polozaja, ili da bi vrem enon; nakupio toliko da ne mora da radi, ili da bi n jegovi sinovi postal! bogati i uticajni lju di — takvoga je podbola gramzivost koja se m ora osuditi, culna zudnja ili oholost.41 Dva i po stoleca kasnije, usred privrednog i duhovnog prevrata, Luter ce reci to isto, cak neum erenijim recima.42 Sustina argumenta sastoji se u tome da naplatu s pravom mogu zahtevati zanatlija k oji je napravio robu i trgovac koji je prenosi, je r obojica vrse svoj poziv i sluze zajednickom dobru. N eoprostivi greh cine spekulanti ili prekupci, koji grabe licnu dobit koristeci opste potrebe. Pravi potom ak ucenja Tome A kvinskog je teorija o vrednosti rada. Poslednji sholasticar b io je Karl, Marks. (II) GREH G RAM ZIVOSTI A ko zelimo da ove ideje budu nesto vise od pukih apstrakcija, moramo ih prevesti u pojm ove pojedinacne razmene kroz koju se sprovodi trgovina i stice bogatstvo. N jihov praktican izraz bila je privredna kazuistika, ciji su najpoznatiji elementi ucenje o pravednoj ceni i zabrana zelenasenja. Ove doktrine proizisle su koliko iz opste svesti o prostim Cinjenicama privredne situacije, toliko i iz misaonih riznica teoreticara koji su ih izlagali. B olje negoli juristicka m udrovanja, ovu temu osvetljavaju mnoge price o zelenasu koji je 41 Henry o f Langenstein, Tractatus bipartitus de contractibus emptionis et venditionis, I, 12 (navodi Schreiber, op. cit., str. 197). * Vidi pogl. II, § II.
39
pre vrem ena otisao u pakao, ili mu se novae u kasi pretvorio u sasuseno lisce, ili se (kako obavestava savestan analiticar) »negde 1240. godine«, kada je stupio u crkvu da se venca, na njega srusila kamena statua iz predvorja za koju se, po bozjoj volji, pokazalo da predstavlja statuu jed n og drugog zelenasa koga, zajedno sa njegovim kesama novca, odnosi davo.43 O ovim stvarima propovedala je crkva svojim preobracenicim a; to pokazuje praksa po varosima, feudalnim dobrim a i u nacionalnoj vlasti; stoga privrednu etiku crkve ne treba prosto otpisivati kao poboznu retoriku profesionalnih m oralista, pogotovu kad se zna da su te ideje vazile i u krugovim a k oji se u stvarima bogacenja nisu m nogo prenemagali. N ajb o lji kom entar crkvenih doktrina o zelenasenju i cenama predstavlja svetovno zakonodavstvo k oje se odnosilo na slicne problem e; jer, bar do sredine 16. stoleca, u njem u su se ogledale misli crkve. Obican covek mogao je proklinjati sm icalice crkvenih advokata, a gilde i varosi m ogle su braniti svojim clanovnim a da se obracaju crkvenim sudovima; ali pravila sto su ih oni sami propisivali za voden je poslova bila su u prilicnoj meri obojena crkvenim pravom . Firenca je bila finansijska prestonica srednjovekovne Evrope, ali cak i u njoj su svetovne vlasti sredinom 14. veka globile bankare zbog zelenasenja; pedeset godina kasnije, one su prvi put u potpunosti zabranile kreditne transakcije i dovele Jevreje da vode poslove k oji su hriscanima bili zabranjeni 44 K eln je bio jedn o od najvecih trgovinskih sredista; ali kada bi nekom njegovom zitelju koji se uspesno bavio trgovinom dosao cas da sacini testament, on bi se setio da je trgovina opasna po dusu, a gramzivost da je smrtni greh i pokusao bi da se pokaje tako sto bi svoje sinove navodio da vrate nepravedno stecena dobra i izaberu neki m anje opasan poziv no sto je poziv trgovca.45 43 Primere ovih slucajeva objavio je Coulton, A Mediaeval Garner, 1910, str. 212— 15, 298, i Social Life in England from the Conquest to the R eform ation, 1919, str. 346. 44 Cinjenice daje A rturo Segre, Storia del Commercio, tom I, str. 223. Potpuniji prikaz kreditiranja i pozajm ljivanja novca u Firenci daje Doren, Studien aus der F lorentiner W irthschaftsgeschichte, tom I, str. 173— 209. 45 Bruno Kuske, Quellen zur G eschichte des K olner Handels und Verkehrs im M ittelalter, tom III, 1923, str. 197— 8.
40
C-jradani K oventrija su se bezmalo sto godina prepirali sa prvosvestenikom povodom jednog problem a svetovnog prava; ali Court L eet (policijski sud k oji se bavio problem im a feudalnih odnosa — p.p.) ovog naprednog poslovnog grada izjednacio je zelenastvo sa preljubom i bludom i, odredio da nijedan zelenas ne moze postati gradonacelnik, gradski v e cnik, ili predsednik gilde.46 Stvar nije bila u tome sto su svetovnjaci bili prekom erno ispravni; ni u tom e sto je crkva bila svemocna, iako je njeno ucenje kroz stotinu kanala ulivano ljudim a u svest, gde je zivelo jos dugo, posto bi naredba prestala da vazi. Stvar je bila u tome sto su se cinjenice privredne situacije nezaustavljivo nametale i crkvi i svetovnjacim a. U stvarnosti nije postojao ostar sukob izmedu crkvene doktrine i javne politike u svetu trgovine — individu a l s praksa bila je, naravno, druga stvar — je r je i jednu i drugu oblikovala ista situacija, jer su i jedna i druga polazile od istih pretpostavki o tome sta je drustveno korisno. Privredno zalede svega ovoga bilo je vrlo jednostavno. Srednjovekovni potrosac — koga danas razumemo bolje negoli 1914 — lici na putnika osudenog da zivot provede po stanicnim hotelima. On zivi u kuci pod m onopolom i prepusten je na milost i nemilost mesnom pekaru i pivaru. M onopol je neizbezan. Odista, veliki deo srednjovekovne proizvodnje predstavlja sistem organizovanih m onopola k oji su javno priznati i cija se delatnost mora ljubom orno pratiti kako ne bi zloupotrebili svoju m oc. To je drustvo sitnih zanatlija i seljaka. Nadnice nisu goruci problem je r je — izuzev u velikim industrijskim centrima kakvi su bili Italija i Flandrija — broj stalnih nadnicara bio mali. Stvari su sa zelenastvom stajale onako kako danas stoje sa slicnim odnosima. Jer nadnice su u velikoj m eri postojale zbog potrosnje, a ne zbog proizvodnje. Seljak cija je zetva propala ili cija je stoka pomrla, ili zantalija koji je izgubio novae — obojica m oraju uzeti kredit; n jihovo seme za zitarice, stoka, materijal za rad i njihova beda otvaraju mogucnosti zajm odavcim a. Naravno, narod se strasno bunio protiv trgovaca na veliko, koji drze grad u svojoj vlasti, protiv monopolista koji zivotne prihode m nogih drze u jed n oj ruci, protiv zajm odavaca koji koriste 46 E.E.T.S., The 1907— 13, str. 554.
C oventry
L eet Book,
izd. M. D. Harris,
41
n evolju svojih bliznjih da bi stekli pravo zakupa na njihovu zem lju i da bi je onda, obznanivsi stecaj, uzeli za sebe. »Zelenas nece koristiti ova dobra da bi pom ogao svom b liznjem , izuzev ako se nada dobitku koji voli vise od milosrda. Postoje m nogi drugi gresi pored zelenasenja, ali zbog ovoga ga lju di proklinju i mrze vise od svih ostalih.«47 Niko ko se bavi ovim slucajevim a sto su u poznom srednjem veku odista iznoseni na sud nece smatrati cudnim ovo ogorcenje; je r oni sumornom svetloSdu osvetljavaju mogudnost trgovinskog nem orala.48 Medu seljacim a I sitnim zanatlijam a k oji su cinili vecinu stanovnistva srednjovekovne Engleske, davanje na zajam i uzim anje zajma bilo je veom a raSireno i tradicionalni stav prem a zajm odavcim a iskristalisao se na osnovu njihovih sitnih transakcija, a ne na osnovu velikih finansijskih poslova. Bilo je prirodno da se na »Bzuetu, [koja je] zelenasica i obezbeduje sebi prihod prodajuci po skupljoj ceni« i na Dzona Ceplena, qui est usurarius m axim us,49 gleda kao na ljude k oji su istovrem eno i odvec sramni da bi ih okolina mogla tolerisati, i odvec potrebni, da bi m ogli biti potupno istisnuti. Crkva je prihvatala ovaj stav naroda, davala m u je religiozni znacaj i iskristalisala ga u sistem u kom e je privredni m oral propovedan sa predikaonice, istican u ispovedaonici i, najzad, sudski podrzavan. Filozofsku osnovu ovog shvatanja cini prirodni zakon. »Svaki zakon sto ga je stvorio covek ima karakter zakona tacno do one granice do k oje je izveden iz prirodnog zakona. A li ako se u bilo k ojoj tacki kosi sa zakonom prirode, on smesta prestaje da bude zakon i postaje puko izopadenje zakona.«50 U to vrem e jos nije bila stvorena prihvatljiva doktrina o obestecenju, o faktoru vremena, o mehanizmu koji se sam ispravlja. Ideja o prirodnom zakonu, o prirodnoj 47 W yclif, On th e S even Deadly Sins, pogl. X X IV (W orks of W yclif, izd. T. Arnold, tom III, str. 154— 5). Refi za »zajam« (»loan«) u tekstu je »leeve« [? leene]. 48 Primere takvih slucajeva vidi u: Early Chancery P roce edings, Bdle. LXIV, br. 291 i 1089; Bdle. XLV I, br. 38; Bdle. XLV I, br. 307. Ja sam o njim a detaljnije raspravljao u uvodu za: Thomas Wilson, Discourse upon Usury, 1925, str. 28— 9. 49 Hist. MSS. Com., MSS. o f Marquis o f Lothian, str. 27; Selden Soc., L eet Jurisdiction in the City o f Norwich, str. 35. 59 Aquinas, Summa Theol., Ia 2ac, Q. XCV , art. II.
42
jpravdi koja treba da nade izraz u pozitivnom zakonu, ali ne i 4 a se iscrpe u njem u — pruza idealnu norm u za m erenje pravifinosti pojedinadnih odnosa. N ajvaznija razlika izmedu srednjovek ovne i m oderne m isli o privredi sastoji se, zapravo, u Cinjenici da moderna misao prilikom opravdavanja neke pojedinacne delatnosti, nacela trgovanja ili sistema organizacije, obifino uzima u obzir privrednu probitacnost kako god da se on a tumaci, dok srednjovekovna misao polazi od pretpostavke da postoji m oralni autoritet kom e se razmatranje privredne probitaCnosti mora podrediti. Prakticna prim ena ove zamisli predstavlja pokusaj da se svaka transakcija m eri m erilom pravicnosti k oje je um nogom e, prem da ne u potpunosti, nezavisno od slucajnih spojeva odnosa u privredi. Niko ne sme traziti vise od cene koju su utvrdile bilo javn e vlasti, bilo — ako to nije slucaj — opsta procena. Istina, cene ce se cak i p o d istim uslovim a m enjati kad nastupi oskudica; jer uz svu sv o ju strogost, teolozi nisu toliko nerazum ni da zanemare uticaj sto ga vrsi prom enljivost ponude. No one se nece m enjati u zavisnosti od licnih potreba i samovlje. N evaljalac je onaj covek k oji koristi ili cak izaziva privrem enu nestasicu, covek koji zarafluje na promenama trzista, covek koji, kako kaze V iklif, m ora biti pokvaren, inace se ne bi mogao preko noci obogatiti.51 Formalna teorija o pravednim cenama se vrem enom u velik oj meri razvijala. A utori kasnijih vrem ena ublazili su glavnu teoriju Tom e A kvinskog — da cene, iako ce se m enja ti u zavisnosti od prom enljivih uslova na razlicitim trzistima, treba da odgovaraju proizvodacevom radu i troskovima, posto one cine pravu osnovu za communis estimatio, koja predsta vlja zastitu od iznudivanja novca. Neki sholastici iz 14. veka isticali su subjektivni cinilac u zajednickom odredivanju cena, naglasavali da sustinu vrednosti predstavlja korisnost i izvlaCili zakljucak da ce pravedne cene najpre biti dostignute ako postoji sloboda ugovora, je r prosta cinjenica da je razmena izvrsena dokazuje da su obe strane zadovoljne.52 U 15. veku je 51 On the Seven Deadly Sins, pogl. X X IV (W orks a / W yclif, izd. T. Arnold, tom III, str. 153). ** Na primer, Algidius Lessinus, D e Usuris, pogl. IX, pt. I: xTantum res estimatur juste, quantum ad utilitatem possidentis refertur, et tantum juste valet, quantum sine fraude vendi potest
43
sveti Antonio, k oji je pred ocima imao visokorazvijenu p rivrednu civilizaciju, pokusao da ostvari jednu sintezu u k ojoj je hteo da sacuva nacela tradicionalne doktrine, ali i da ostavi prostora za pokretacke snage privrede. Posle istancane analize uslova koji uticu na vrednost, zakljucio je da pravednost cena u n ajboljem slucaju moze biti stvar »verovatnoce i nagadanja«, jer ce se cene menjati u zavisnosti od mesta, vrem ena i licnosti. N jegov praktican doprinos sastojao se u tome sto je citavu zamisao ucinio elasticnijom , uspostavljajuci tri stepena cena — gradus pins, discretus i rigidus. Prodavac k oji poveca cenu za vise od pedeset procenata bio je obavezan, tumacio je sveti A ntonije, da vrati visak; cak i manja odstupanja od ovoga zahtevaju, ako su proizvoljna, pokajan je u obliku davanja milostinje. A li slucajne greske su oprostive; postoji odreflena marza u okviru koje se cene mogu kretati bez opasnosti od greha.53 Zakljucak — priznavanje bezlicnih sila koje odreduju trziste — predstavljao je prirodan ishod intenzivne privred ne delatnosti u poznom srednjem veku i ocigledno je sadrzavao seme duhovnog prevrata. Cinjenica da se taj prevrat mogao naslutiti jos sredinom 14. veka podseda da je sholasticarska misao o privredi sadrzavala mnogo raznolikije i m odernije elemente no sto se ponekad smatra. A li karakteristicna doktrina je ipak nesto drugo. Ona proklam uje da p raved -
. . . Omnis translatio facta libera voluntate dominorum juste fit* ; Johannes Buridanus, Quaestiones super decem libros Ethicorum Aristotelis, V, 23: »Si igitur rem suam sic alienat, ipse secundum suam estimationem non damnificatur, sed lucratur; igitur non injustum patitur.« O oba autora raspravlja Schreiber (op. cit., str. 161— 71 i 177— 91). Buridanusova teorija je izuzetno m odem a; ali on vodi racuna da naglasi kako cene treba da budu utvrdene »secundum utilitatem et necessitatem totius communitatis«, a ne »penes necessitatem ementis vel vendentis«. 53 St. Antonino, Summa Theologica, pars II, tit. I, pogl. V III, § I, i pogl. X VI, § III. Prikaz st. Antoninove teorije o cenama daju Ilgner, Die volksw irthschaftlichen Anschauungen Antonins von Florenz, pogl. IV; Jarret, St. Antonino and Mediaeval Economics; i Schreiber, op. cit., str. 217— 23. Zanim ljivost te teorije sastoji se u pokusaju da stvori princip pravednih cena, uzimajuci u obzir prakticne potrebe.
44
na cena sluzi kao zastita od zelenasenja. »Prepustiti cenu robe v o lji prodavca, znaci dati gramzivosti odresene ruke, a ona gotovo sve prodavce podstice da traze preveliku dobit.« Cene m oraju biti takve — i nikako drugacije — da coveku om oguce »prihod saobrazan njegovom stalezu«. N ajpozeljnije bi bilo da cene utvrde javne vlasti, posto ispitaju ponudu i procene zahteve razlicitih slojeva prodavaca. A ko to nije slucaj, p ojedinac mora sam utvrditi cene, rukovodeci se »onim sto mu je neophodno da odrzi svoj polozaj i da se u postavljenim mu okvirim a dostojno prehrani, kao i razumnom procenom svojih troskova i rada«.54 A k o je druga preporuka pretpostavljala jed n o idealno stanje, prva je bila gotovo plitkoum nost — ona nije podrazumevala nista vise do ono sto bi neki energican gradonacelnik sredio pre dorucka. Zatim, niko ne sme davati novae pod kamatu. Covek, naravno, sme da izvuce profit iz partnerstva, pod pretpostavkom da je ucestvovao u partnerovom riziku. On moze kupiti pravo na zakup; je r plodove zem lje daje priroda, oni se ne uzim aju od drugog coveka. Sme traziti ob estecen je— interesse — ako mu se novae ne vrati u dogovoreno vrem e. Sme traziti da mu se plati za nastalu stetu ili za dobit koja mu je umakla. Sme da kupi godisnju rentu, je r je placanje nepredvideno i slucajno, a ne izvesno. Nije rec o zelenasenju kada se Dzon Devenis, koji je pozajm io 19 funti i 16 silinga, obaveze da ce platiti kaznu od 40 funti u slucaju da ne vrati novae, je r je to naknada za pretrpljeni gubitak; ili kada D zefri d ’Eston garantuje V ilijem u de Burvodu tri marke u srebru za godisnju rentu od sest silinga, je r je tu rec o kupovini prava na zakup, a ne o pozajm ici; ili kada Dzems Le R ev iz Londona da 100 funti predujm a Robertu de Breu, trgovcu iz Dablina, sa kojim ce dve godine trgovati u Irskoj, je r je to partnerstvo; ili kada manastiri iz Vorcestera prodaju godisnju rentu za gotov novae.55 Na kraju se nedopustenim
54 Henry of Langenstein, Tractatus bipartitus de contractibus em ptionis et venditionis, I, II, 12 (navodi Schreiber, op. cit., str. 198—200). 55 O ovim primerima vidi Cal. o f Early M ayor’s Court Rolls of the City o f London, izd. A. H. Thomas, str. 259—60; Records o f the City o f Norwich, izd. W. Hudson i J. C. Tingey, tom I, 1906, str. 227; 45
smatralo samo ono sto m oderni privredni prirucnici nazivaju »cistom kamatom« — kamatom u vidu unapred utvrdenenaplate za pozajm icu u novcu ili u robi, koja ne podrazum eva zajm odavcev rizik. »Usura est ex m utuo lucrum pacto debitum vel exactum . . . quidquid sorti accedit, subaudi per pac tum v el exactionem, usura est, quodcunque nomen sibi im ponat.«66 Naglasak je lezao na re£i -pactum. SuStina zelenastva sastojala se u tome Sto je ono bilo zajem ceno i sto je zelenas uzimao svoju funtu mesa bez obzira je li covek koji je od njega pozajm io nesto dobio ili je izgubio. Srednjovekovno m isljenje k oje nije imalo primedaba na rente i profite pod pretpostavkom da su razumni — jer: nije li svako pom alo profiter? — bilo je nem ilosrdno prema im aocu obveznica. N jegov zlocin sastojao se u tome sto uzima utvrdenu i zajem cenu naplatu za novae, a ta naplata je zelenasenje. Ta doktrina je, razume se, slozenija i istancanija no sto pokazuje ovaj sazet i ogoljeni prikaz. Kako se sve vise ucvrscivao obicaj da se kapital ulaze, da trziste zavisi od kapitala, i kako su se razvijali novi oblici privrednih delat nosti, kakvi su osiguranje i berzanske transakcije, teorija je dobijala sve razradeniji oblik, a skole su se sve vise delile. Jednu spornu tacku predstavljala je trpeljivost prema k u povanju prava na zakup, drugu — trgovina sa inostranstvom, a trecu — razvoj M onts P iete. jos pre kraja 14. stoleca p o stojali su autori k oji su pisali da kamata predstavlja nagradu za usluge k oje cini zajm odavac i isticali (premda otuda ocigledno nisu izvlacili savremene zakljucke) da su postojeca Cal. o f Early M ayor’s Court Rolls, str. 132; J. M. W ilson, The W or cester Liber Albus. 1920 str. 199—200, 212— 13. Pitanje zakonitosti renti i profita u partnerstvu u potpunosti su raspravljali M ax Neu mann, Geschichte des W uchers in Deutschland (1865) i Ashley Economic History. Vidi takode G. O’Brien, A n Essay on Mediaeval Economic Teaching (1920), i G. G. Coulton, A n Episode in Canon Law (u: History, ju l 1921), gde se raspravlja o slozenom pitanju sto ga je postavio dekret Naviganti. , ss Bernardi Papiensis Summa D ecretaliw n (izd. E.A.D. Laspeyres, 1860), knj. V , tit. XV.: £ ; '
46
dobra vrednija od buducih.57 No, teolosko m isljenje, bez obzir £ je li bilo liberalno ili konzervativno, izreklo je jedinstvenu osudu naplatama samog cina pozajm ljivanja, a savremeni tumac58 koji u trpeljivosti prema kamatama hoce da vidi odobravanje kamata izazvao bi skandal medu teolozima u svakoj epohi pre Kalvina. Zelenasiti znaci delati protiv Biblije, protiv Aristotela, protiv prirode, je r zalenasenje om ogu cfva zivot bez rada; zelenasiti znaci prodavati vrem e koje pripaaa Gospodu, u korist pokvarenih lju di; znaci opljackati one koji koriste pozajm ljeni novae i kojim a pripada profit, jer su taj novae ucinili unosnim; zelenasenje je samo po sebi nepravedno je r dobit koju onaj sto je uzeo novae na zajam izvuce iz pozajm ice ne moze premasiti vrednost pozajm ljenog kapitala; ono je protivno zdravim pravnim nacelim a je r kada se daje pozajm ica u novcu, svojina nastala iz te pozajm ice pripada onom k oji je uzeo zajam i zasto bi kreditor zahtevao naplatu od coveka k oji prosto koristi ono sto je sada njegovo sopstverio? Uloga koju u svemu tome igraju vlasti jasna je. Postojala su mesta u Eksodusu i L evitikusu; zatim mesto u Jevandelju po Luci, VI, 35 — ocigledno pogresan prevod; postojao je zatim odlom ak iz A ristotelove Politike, za k oji poneki danas kazu da je takode pogresno preveden.59 No prakticna razmatranja ponekad su pruzala veci doprinos doktrini nego sto se to pretpostavlja. Doktrina je stvorena u vrem e kad vecina pozajm ica nije cinila kreditni sistem nego jedno korisno sredstvo i kada se m oglo reci da je »onaj koji uzima na zajam uvek nuzdom nateran da to ucini«. Kada bi zelenastvo bilo sveopste, receno je, »lju di ne bi pom isljali da obraduju svoju zemlju, izuzev ako ne bi imali sta drugo da rade, te bi nastala takva oskudica da bi svi siromasi pom rli od gladi: jer cak kad 57 Na primer, Aegidius Lessinus, D e Usuris, pogl. IX, pt. II: »Etiam res futurae per tempora non sunt tantae estimationis, sicut eaedem collectae in instanti, nec tantam utilitatem inferunt possidentibus, propter quod oportet, quod sint minoris estimationis se cundum justitiam,« . , •68 O’Brien, (op. cit.) zastupa — ukoliko ga ne shvatam pogre s n o — ovo shvatanje. 59 Politics, I, III, ad. fin. 1258b. Vidi: W ho,said xBarren Metal«? od E. Cannan-a, W. D. Ross-a, etc., Economica, jun 1922, str. 105— 7.
47
bi dobili zem lju na obrafiivanje, oni ne bi m ogli da dobiju zivotin je i oruda za obradivanje, posto ih sami ne bi imali, a bogati bi, koliko zbog novca, toliko zbog sigurnosti, davali svoj novae pre u zelenasenje, negoli u manja i rizicnija ulaganja«.60 Covek koji je upotrebio ove argumente nije bio neki akademski sanjar nego Inocentije IV, savrsen poslovan covek, uveren — cak do krajnosti — u Realpolitik i jedan od najsposobnijih drzavnika svoga vremena. Crkva, naravno, nije m ogla proci bez gresnih trgovinskih rabota na najvisim mestima. One su bile odvec udobne. Vek vere je podjednako kao i 20. vek znao razliku izmedu davanja zajm a uz zalogu, koje je bilo ozloglaseno, i visokih finansija, k oje su vazile za izuzetno casne; zato se o srednjevekovnoj osudi zelenasenja ne moze razumno suditi sve dok nemamo na umu da je veliki deo finansijskih poslova gotovo u potpunosti izbegao tu osudu. Ona nije izricana kada su bile u pitanju obimne transakcije sto su ih obavljali kraljevi, feudalni magnati, biskupi i opati. Podanici jed n og Edvarda III ili grofa od Sampanje m ogli su gundati i buniti se ako bi bili pritisnuti da vrate dug stranim zajm odavcim a; ali ako bi se u rukama finansijera nasli sam Edvard III, ili grof od Sam panje, ko onda da pozove bilo duznika, bilo kreditora na odgovornost? Progon zelenasenja jos je rede pogadao papstvo; pape su se redovno sluzile uslugama medunarodnih bankarskih kuca toga vrem ena, savrseno zanemarujudi njih ov poslovni moral, zbog cega su se cesto cule zalbe; uzimali su ih posebno u zastitu i ponekad su, preteci ekskom unikacijom , naterivali duznike da vrate dug. Uprkos povrem enim grizama savesti, zabrana zelenasenja nije zahvatala m edunarodno n ovcano trziste. U 14. veku u Italiji je vrvelo od bankarskih kuca k oje su obavljale razmenu sa inostranstvom u svakom trgovinskom centru, od Carigrada do Londona, a za vrem e velikih sajm ova, kao sto je bio onaj u Sampanji, uvek je postojalo odredeno vrem e, nam enjeno pozajm ljivanju i poravnanju dugova.61 80 Inocentije IV, Apparatus, knj. V, D e Usuris. 61 Za Italiju vidi: A rturo Segre, Storia del Commerico, tom I, str. 179— 91, a za Francusku P. Boissonade. L e Travail dans I Europe chretienne au M oyen A ge, 1921, str. 206— 9. 212— 13. I jedno i drugo delo naglasavaju finansijske veze papstva.
48
^ N ije rec o tom e da je transakcijama ovoga tipa davano neko posebno mesto; naprotiv, svaka od njih je s vrem ena ha vrem e izazivala negodovanje moralista. Takode nema smisla optuzivati za hipokriziju one autore k oji su nastavljali da pisu u smislu tradicionalne doktrine, iako su znali da ni trgovina ni vlada ne m ogu opstati bez kredita. Zabrana zelenasenja nastala je iz citavog niza duhovnih pretpostavki i prakticnih interesa iza k ojih je stajao sasvim drugaciji poredak privrednih delatnosti no sto je bio onaj k oji se ocitovao u pozajm icam a sto su ih velike bankarske kuce davale trgovcima i vladarima k oji su bili njihovi klijenti. Predm et zabrane zelenasenja bio je jednostavan i neposredan — da se im ucnim zajm odavcim a uskrati mogucnost da iskoriscavaju nevolju seljaka ili zanatlija; kategorije kojim a se zabrana sluzila i k oje su sasvim odgovarale ovom tipu transakcije bile su kategorije licnog m orala. Upravo je u ovim svakodnevnim poslovim a medu m alim ljudim a izrabljivanje bilo najlakse, a n jegovi rezultati najzalosniji. Upravo je zbog m alih lju di i izradena crkvena shema privredne etike; bez obzira sto su je zapostavljali na najvisim mestima, ona je zadrzala vazenje kada su bili u pitanju poslovi tih malih ljudi i predstavljala je deo hriscanskog milosrda. Ovu privrednu etiku podrzavale su delim icno svetovne vlasti, a delim icno • — koliko je to dopustalo suparniStvo svetovnih vlasti — m asinerija crkvene discipline. Crkveno zakonodavstvo k oje se odnosilo na zelenasenje analizovano je toliko cesto da se ovde na njega treba samo podsetiti. Koncili su jos veom a rano zabranili svestenstvu da se bavi zelenastvom .62 K oncili u 12. i 13. veku zabranili su zelenasenje i svestenstvu i svetovnjacim a i postavili su pravila za kaznjavanje prestupnika. Svestenici koji pozajm ljuju novae ljudim a kojim a je potreban, uzim ajuci u zalogu njihovu imovinu, i dobijaju profit koji prelazi pozajm ljenu sumu, gube svoj polozaj. 63 Javnim, neprikrivenim zelenasima uskracuje se p ricesce i hriscanski pogreb; njihove zrtve ne m ogu se prihvatiti; svestenici koji ne kaznjavaju zelenase m oraju biti privre82 Na primer, Council o f Arles, 314; Nicaea, 325; Laodicea, 372; i m nogi drugi. 83 Corpus Juris Canonici, Decretal. Greg. IX, knj. V, tit. X IX , pogl. I.
49
meno udaljeni dok ne pruze zadovoljenje svome biskupu.64 N ajostriji crkveni napad na zelenastvo verovatno je ostvaren u zakonima Lionskog (1274) i B eckog (1312) koncila. Prvi je oziveo mere sto ih je utvrdio III lateranski koncil (1175) i dodao im pravila koja su zajm odavca stavljala van zakona. Ni pojedinac ni grupa, pod pretnjom ekskom unikacije ili interdikta, ne smeju iznajmiti kucu zelenasima, a ako je do toga vec doslo, m oraju ih izbaciti u roku od tri meseca. Zelenasima se uskracuju ispovest, oprostaj i hriscanski pogreb dok ne vrate nepravedno stecena dobra; njih ov testament ne vazi.65 Zakon Beckog koncila bio je jos drasticniji. O bjavlju ju ci da je sa uzasom prim etio da postoje zajednice koje, nasuprot Ijudskom i bozanskom zakonu, priznaju zelenasenje i prim oravaju duznike da postuju zelenaske ugovore, K oncil je objavio da svi vladari i zvanicnici k oji svesno podrzavaju ove zakone m oraju biti ekskomunicirani; koncil je pored toga zahtevao da se takvi zakoni ukinu u roku od tri meseca. Posto se prava priroda zelenaskih transkacija krije iza razlicitih lukavstava, crkvene vlasti m oraju prisiliti zajm odavce da daju na uvid svoje knjigovodstvo. Svaka licnost koja uporno tvrdi da zele nasenje nije greh m ora biti kaznjena kao jeretik, a inkvizitori m oraju prema njoj postupiti tanquam contra diffamatos vel suspectos de hoeresi06 (kao protiv onih sto su osum njiceni za jeres). Ne bi bilo lako naci drasticniji prim er koji govori o prem oci crkve i o pokusaju da se superiornost m oralnog zakona nametne ekonomskoj probitacnosti, od zahteva — izricanog pod pretnjom ekskom unikacije — da se svi svetovni zakoni koji priznaju zelenastvo m oraju ukinuti. A li da bismo razumeli nacin na koji je bilo predvideno da sistem funkcionise, moramo reci da odredbe koncila verovatno m anje govore o problem u, negoli prepiska izmedu papske kurije i podredenih crkvenih vlasti, sto je voflena povodom pojedinacnih slucajeva i problem a tumacenja. Jesu li naslednici onih k oji su se obogatili zelenasenjem obavezni da vracaju nepravedno stecena dobra? Da, na naslednike se prim enjuje ista kazna 64 Ibid., pogl. III. 65 Ibid., Sexti Decretal, knj. V, tit. V, pogl. I, II. 66 Ibid., Cleraentinarum, knj. V, tit. V, pogl. I.
50
kao i na prave prestupnike. Pozajm ica koja ima pobozan cilj * — iskupljenje zatvorenika — ne sme podlegati kazni. Coveka treba optuziti za zelenasenje ne samo ako naplacuje kamatu v e c i ako, prodajuci na kredit, uzima u obzir i vrem enski cinilac, pa prodaje po skupljoj ceni. Cak i ako su se duznici zakleli da protiv zelenasa nece podizati optuzbu, crkvene vlasti m oraju naterati zelenasa da vrati ono sto je oduzeo; ako se svedoci ne usuduju da svedoce je r se plase m ocnika koji stite zelenase, kazna se moze izvrsiti i bez njihovog iskaza, ukoliko je prekrsaj opste poznata stvar. Jedan kenterberijski nadbiskup opom enut je da je zelenasenje opasno za sve ljude, a ne samo za svestenstvo, i upozoren da mora sprovoditi crkvenu osudu kako bi osigurao povracaj zalozene im ovine bez odbijanja kamate. Zelenasi, kaze se u papskom pismu nadbiskupu Salerna, odbijaju da vrate zadobijeno ili kazu da za to nem aju sredstava; nadbiskup mora svakoga naterati na povracaj — bilo onima od k ojih je kamata uzeta, bilo njihovim naslednicima; kada ni jedno ni drugo nije moguce, oni to m oraju dati sirotinji; je r kao sto kaze sveti Avgustin, non rem ittitur peccatum, nisi rest tuitur ablatum (greska se ublazava jedm o ako se ono sto je upropasceno obnovi). Papa je cuo da u Denovi vlada praksa da se po isteku datog vrem ena za robu placa cena visa od one koja je vazila u trenutku prodavanja. Ovakvi ugovori ne m oraju uvek predstavljati zelenasenje; ipak, oni nisu gresni jedino ako postoji verovatnoca da ce vrednost robe porasti u vrem e kada placanju stigne rok; »stoga ce se vasi sugradani mudro pobrinuti za spas svoje duse ako prestanu da sklapaju ugovore ove vrste, jer se covekove misli ne mogu sakriti pred svemocnim Bogom «.67 Broj spornih slucajeva cije je resavanje prepusteno Rimu jasno pokazuje da nije bilo lako prim eniti zakon sto se odnosio na zelenasenje. Ocigledno, cinjeni su napori da se pruzi putokaz za resavanje teskih i tehnickih problema. U knjizi obrazaca, sacinjenoj u 13. veku da posluzi kao putokaz papskim ispovednicim a u resavanju teskih slucajeva, dati su
67 Odlomci koje ovde imamo u vidu su: Corp. Jur. Can., De cretal. Greg. IX , knj. V, tit. X IX , cap. IX, IV, X, X III, X V , II, V, VI.
51
prim eri kako treba postupati sa zelenasima.68 Otprilike u isto vrem e pojavio se spis svetog Rejm onda o duznostima jednog arhidakona. Spis je sadrzavao dug spisak pitanja koja je trebalo postavljati prilikom istraznog procesa; ona su doticala svaku zamislivu vrstu iznudivanja novca i trebalo je da razotkriju one lazne ugovore — fiktivna partnerstva, pozaj m ice pod maskom prodaje, previsoke zaloge davane za pozajm i c u — k oji su prikrivali prekrsaj.69 Podjednako podrobno je formulisan i postupak k ojeg se morao pridrzavati ispovednik. Ispovednik, utvrduju m nogi sinodski statuti, »m ora postavljati pitanja o trgovanju i drugim stvarima k oje su povezane sa gram zivoscu i pohlepam «. Od barona i vitezova mora se zahtevati da poloze racun o tome jesu li izdavali naredbe suprotne onome sto dopusta crkva, jesu li odbili nekoga ko trazi pravdu, jesu li svoje potcinjene tlacili prekom ernim 68 A Formulary of the Papal Penitentiary in the Thirtheenth Century, izd. H. C. Lea, 1892, Nos. X CII, C L X X V III (2), C L X X IX . 69 Raimundi de P enn a-forti Summa Pastoralis (Revaisson, Cata logue General des MSS. des Bibliotheques publiqu.es des D epartements, 1849, tom I, str. 592 seqq.). Arhidjakon m ora proveriti; »Da li [svestenik] brine o svom stadu, pomazuci onima k oji su u n evolji, a narocito bolesnima. Arhidjakon takode treba da podstice na milosrdna dela, kojim a ce svestenik pom oci svojoj pastvi. Ako ill on ne moze u potpunosti podm iriti iz sopstvenih izvora, treba da shodno svojoj m oci iskoristi svoj uticaj da sredstva dobije na drugoj stra n i. . . Provere koje se odnose na parohijane treba da vrse i paroh i drugi verodostojni ljudi koji, ako je potrebno, u tu svrhu treba da se sakupe i obaveste arhidjakona, a to treba da cine i susedi, u stvarima gde je potrebna ispravka. Najpre treba pro veriti postoje li okoreli zelenaSi ili ljudi k oje b ije takav glas, i kakvu vrstu zelenasenja oni obavljaju, da li neko pozajm ljuje novae ili sto d r u g o . . . pod uslovom da prima nesto preko glavnice, ili drzi ikakvu zalogu i uzima profit ve6i od glavnice, ili prim a zaloge i koristi ih u meduvremenu za sticanje d o b iti;. . . da li u zalogu uzima k on je i na raCun njihove ishrane zaraounava vise no Sto oni m ogu p o je s ti;. . . da li neko kupuje po m nogo nizoj ceni no sto roba vredi, pod uslovom da prodavac moze posle odredenog vremena uzeti robu natrag placajudi cenu, premda kupac zna da on (prodavac) nece imati novca za to; ili da li neko kupuje neku robu p o nizoj ceni no Sto roba vredi, je r placa pre no sto roba stigne, na primer, stajace zito; ili da li neko prema obiSaju, a bez izricitog ugovora, hoce da uzme vise od glavnice, kao Sto Sine ka-
52
Anametima, porezim a i prinudnom sluzbom. »Varosane, trgovce i sluzbenike (m inistrales) svestenik ce pitati o pljacki, o zelenasenju, o zalogama sto su stecene zelenasenjem, o laznim i obm anljivim prodajama, krivotvorenim merama i tezinama, o krivokletstvu, laganju i obmani. Poljoprivrediiicim a (agrico las) 6e postavljati pitanja o kradi i zadrzavanju tude svojine, pogotovu s obzirom na d esetk e.. . kao i o pom eranju kamenova medasa i zaposedanju tude zem lje . . . Kad je rec o gramzivosti, pitanja se m oraju postavljati na ovaj nacin: jesi li k riy za sim oniju . . . jesi li nepraVicno sudio . . . jesi li lopov, razbojnik, krivokletnik, svetogrdnik, kockar, pomeras li m edase u poljim a . . . obm anjujes li u trgovini, izrabljujes li bilo koga, a, pre svega, udovice, m aloletnike i druge bednike kako bi postigao nepravednu i lakom u dobit?« Gram zivci m oraju okajavati svoje grehe cineci velika milosrda, posto naCelo glasi horzinci. Dalje, treba proveriti da li neki zelenasi pod maskom partnerstva nom ine societas palliatam), kao kad neko pozajmi no vae trgovcu pod uslovom da ucestvuje u dobiti, ali ne i u gubitku . . . Dalje, da li neko zelenasi prikrivajuci to pod maskom penala, to jest, da li mu je namera da odredujuci penale [za neplacanje p o isteku roka] dobije viSe, a ne brze. Dalje, da li neki bogatas praktikuje zelenastvo tako sto pozajmivsi novae siromahu nece uzeti vise od glavnice, ali trazi da ovaj dva dana radi u njegovom v in ogradu ili sto slifino. Dalje, vrsi li zelenasenje preko trece osobe, kao kad covek ne pozajm ljuje sam, nego ima prijatelja koga navede da pozajmi. Kada se utvrdi koliko se ljudi u parohiji bavi zelenaStvom te vrste, njihova imena se m oraju pobeleziti i arhidjakon mora protiv njih pokrenuti postupak, nalazuci im da se pojave pred njegovim sudom odredenog dana, bilo pred njim samim ili pred njegovim opunomocenim sluzbenikom, cak i ako ne postoji tuzilac, vec su imenovani optuzeni opstim izvestajem. A ko se pokaze da su krivi, bilo sto je njihovo ogresenje ocigledno, ili sto sami priznaju, ili preko svedoka, on ih m ora kazniti kako smatra da je n a jb o lje . . . A ko se ne moze direktno dokazati njihova krivica, zahvaljujuci njihovim marifetlucima i lukavstvima, ipak se njih ov rdav glas zelenasa moze lako u tv rd iti. . . A ko arhidakon pazljivo i oprezno postupa protiv njihovih zlodela, oni nece biti kadri da ga opovrgnu ili da izbegnu kaznu — naime, ako ih on . . . obaspe nevoljam a i troskovima, ponizi ih neprestano navodeci njihova ime na i odredujuci razlicite datume za sudenje, tako da oni nevoljom , troskovima i gubitkom vremena i svim mogucim nacinima zbunjivanja budu prisiljeni da se pokaju i potcine disciplini crkve.«
53
»klin se klinom izbija«. A li postoje neki gresi koje nije m oguce pravo okajati sve dok se ne vrate nepravo stecena dobra. Jedan od njih je zelenasenje; a zelenasenje — to moramo istaci — ne podrazum eva samo ono sto bismo danas zvali kamatom, vec greh onoga koji, uracunavajuci prolazenje vrem ena, kupuje jeftinije, a prodaje skuplje. A k o je povracaj iz prakticnih razloga nemoguc, prekrsilac mora obavezati svoje naslednike da ga izvrse, a ako se osteceni vise ne m ogu pronaei, novae se mora potrositi »na pobozna dela, a pogotovu na sirom ahe«.70 A k o je iznos visok, namenu ce odrediti biskup, a ako je nizi — svestenik. Popularnije ucenje o ovom predmetu ilustruju prirucnici za ispovedaonicu i knjige sa uputstvima za pobozan zivot. U njim a je veliki prostor dat trgovinskoj etici. U 15. veku biskup Pekok je optuzbe lolarda (clanovi grupe politickih i verskih reform atora iz 14. i 15. veka, koji su sledili Dzona V iklifa, cije su doktrine anticipirale mnoge elemente protestantske reform acije — p.p.) da se od bezbrojnih tumacenja vise ne moze dopreti do same B iblije obesnazio pozivajuci se na knjige napisane o recnici: »P ozajm ljujte, ne trazeci nista zauzvrat« i obrazlazuci da su sva ucenja o zelenasenju nedovoljn a »da odgovore . . . na sve teske, skrupulozne sumnje i pitanja sto se m oraju resavati pri svakodnevnoj trgovini i pogadanju«.71 Jedno stolece kasnije jos uvek su postojale 70 E. Martene i U. Durand, Thesaurus novus Anecdotorum , 1717, tom IV, str. 696 seqq. 71 Pecock, The Repression o f over-m uch blaming o f the Clergy, izd. C. Babington, 1860, pt. I, pogl. I ll , str. 15— 16. Njegove reci otkrivaju i teskoce s kojim a se sukobilo crkveno ucenje, i pokusaje da se one prevazidu, »M olini vas . . . recite mi gde je u Bibliji dat stoti deo ucenja o braku, o kome govori knjiga sto je napisana o Matrimonie i prvi deo knjige Christen relig iou n . . . R ecite mi takode gde je u Bibliji dat stoti deo ucenja o zelenasenju kakvo je izneto u trecem delu knjige The filing of the X X X I tables; a ipak svekoliko ucenje o zelenasenju u pomenutoj knjizi dovoljno je malo ili premalo da se nauci, zna i primeni u ponasanju, u vernom sluzenju Bogu i u postovanju zakona ono sto treba znati o zelenasenju. Je li u Novom zavetu napisano ista vise osim reci u Jevandelju po Luci, VI, ,Dajte u zajam ne nadajuci se nicemu’, a sve sto je u Starom zavetu napisano o zelenasenju pre ga brani negoli napada. Moze li iko reci da je u Bibliji dovoljno receno o
54
oblgsti u kojim a je ovo ucenje propovedano sa starom strogoscu. A li katehizam biskupa iz Sv. Endrua, k oji je sastavljen 1552. godine — dakle, samo osam godina pre pocetka skotske reform acije — ne pokazuje nikakvu spremnost da tolerise privrednu gresnost svojih zemljaka. On zigose zelenase, m ajstore koji ne isplacuju nadnice, gramzive trgovce koji prodaju krivotvorenu robu, gramzive zem ljoposednike k oji deru kozu svojim zakupcima i uopste uzev — optuzba je sadrzajna i neprijatna — »sav onaj olos sto se bogati preko noci« i sve one »k oji svoje bliznje m ogu spasti od bede i nesrece, a ipak to ne cine«.72 zelenasenju ili o vrlini koja mu je suprotna? Kako tako kratka recenica iz Jevandelja po Luci moze biti dovoljan odgovor i resenje za sve skrupulozne sumnje i pitanja sto ih svakodnevno treba resavati u nagodbama i cenkanjima? Svaki covek koji se time bavio vidi da Biblija ova pitanja osvetljava veoma slabom ili nikakvom svetloscu. Jer sve sto B iblija kaze jeste da je zelenasenje zabranjeno, a to znaci jedino da je nezakonito; ali, premda ja verujem da je zelenasenje nezakonito, kako cu znati sta je zelenasenje da bih umeo da ga izbegnem, kako cu ga prepoznati u nagodbi u k ojoj ga prividno nema i znati da ga nema tam o gde se cini da postoji? « Pekokova odbrana neophodnosti da se daju komentari za uce nje iz B iblije bila je pravi odgovor na Luterovo tvrdenje da je recenica »Voli svoga bliznjeg kao sebe sama« dovoljan putovoda za delovanje (vidi pogl. II, str. 99). Primeri ucenja o zelenasenju sto je sadrzano u knjigama koje Pekok ima na umu mogu se naci u Mirkovim (Myrc) Instructions fo r Parish Priests (E.E.T.S., izd. E. Peacock i F. J. Furnivall, ] 902), Pupilla Oculi i Dan M ichel’s A yen bite of In w yt (E.E.T.S., izd. R. Morris, 1866). 72 The Catehism of John Hamilton, Archbishop o f St. Andrews, 1552, izd. T.G. Law, 1884, str. 97—9. Sedam zapovescu osudeni su: »Peto, svi koji varaju ili grabe zajednicku imovinu, steteci opstem dobru, a ostvarujuci licnu korist. Sesto, svi zelenasi ogresuju se o ovu Hristovu zapovest ako ne pozajm ljuju slobodno. Sedmo, svi koji izrabljuju svoje sluge ili radnike i ne placaju im nadnicu prema ugovoru ili zasluzi pocinjavaju greh koji, kako kaze sveti Dzems, trazi osvetu pred Bogom. Osmo, svi koji kuju novae od laznog metala, cim e nanose stetu opstem dobru. Deveto, svi trgovci k oji prodaju pokvarenu robu kao dobru, svi koji u kupovini ili prodaji obmanjuju, krivotvore ili lazu na stetu svojih bliznjih, pocinjavaju veliki greh protiv ove zapovesti.
55
O kljucnom pitanju — kako su crkveni sudovi u praksi resavali ove problem e — znamo vrlo malo. To je jos uvek gotovo neobradeno polje. Na kontinentu m ozem o da uocim o povrem ene racije. Biskupi su objavljivali rat izvikanim zele nasima, ali su time samo izazivali odmazde svetovnih vlasti k oje su imale suvise koristi od zajm odavaca da bi dopustile da ih kaznjava bilo ko drugi do one same.73 K rajem 13. veka nadbiskup Burza je na jednom zasedanju naterao oko tri deset zelenasa da vrate nepravedno stecena dobra,74 a sedamdeset godina kasnije, jedan firentinski inkvizitor je u toku dve godine sakupio 7 000 florina od zelenasa i bogohulnika.75 U Engleskoj je trgovinski m oral bio oblast prepirki — crkvene i svetovne vlasti su se s vrem ena na vrem e sporile oko prava na sudenje. Crkveni sudovi polagali su pravo na slucajeve krsenja ugovora uopste, obrazlazuci da je tu u pitanju laesio fid ei (vredanje vere), kao i na pojedinacne slucajeve zelenasenja je r oni predstavljaju ogresenje o m oral, 73 Vidi, na primer, Matt. Paris, Chron. Maj., tom III, str. 191— 2, povodom slucaja jednog svestenika koga je, posto je jednom ekskomuniciranom zelenasu uskratio hriscanski pogreb, Britansko tuzilastvo (Count of Brittany) osudilo da bude ziv sahranjen pored m rtvog zelenasa. Vidi takode Materials fo r the History of Thomas B ecket, tom V, str. 38. 74 Harduin, A cta Conciliorum, tom VII, str. 1017— 20: »Anno praedicto [1485], diebus Mercurii et Jovis praedictis, scilicet ante Ramos Palmarum, ibidem apud Vicanum, in claustro ecclesiae de V icano; coram domino archiepiscopo, et mandato suo, personae infrascriptae, parochiani de Guorgonio, qui super usuraria pravitate erant quam plurimum diffam ati; coram domino propter hoc vocati abjuraverunt: et per mandatum domini summas infrascriptas, quas se confessi fuerunt habuisse per usurariam pravitatem, per ju ramentum suum restituere promiserunt, et stare juri super his coram eo. Bertrandus de Faveriis abjuratus usuras, ut praemittitur, promisit restituere centum solidos monetae antiquae: quos, prout ipse confessus est, habuerat per usurariam pravitatem . . . « Jos trideset sest slufajeva tretirano je na taj nacin. 75 Villani, Cronica, knjiga XII, pogl. LVIII (izd. 1823, tom VI, str. 142; Vilani se zali na ponasanje inkvizitora: »Ma per attignere dctnari, d’ogni piccola parola oziosa che alcuno dicesse per iniquitta contra Iddio, o dicesse che usura non fosse peccato mortale, o simili parole, condannava in grossa somma di dinari, secondo che l’uomo era ricco.«
56
^sto crkveni zakon izricito brani. Kruna i m unicipalna tela osporavali su oba ova prava. Na osnovu K larendonovog ustava,78 kruna je slucajeve duznistva otvoreno zadrzavala za kraljevske sudove, a to pravilo je i u sledecem stolecu potvrdeno vise nego jedanput. Varosi su zabranjivale gradanima da vod e parnice pred crkvenim sudovim a i kaznjavale su globom sve one k oji su se oglusivali o zabranu.77 Uprkos ponavljanim negodovanjim a od strane crkve,78 i kruna i varo si sprovodile su svoje namere da u svetovnim sudovima sude zelenaskim ugovorim a; ali nisu uspele da crkvi oduzmu pravo na jurisdikciju. N ije bilo sporno pitanje treba li zelenas da bude kaznjen — o tome je postojalo samo jedno m isljenje — vec kome treba da pripadne unosan posao kaznjavanja; tako je u praksi zelenas m orao proci kroz svem oguce sibe. Lokalne vlasti, pocev od grada Londona do najskrom nijeg vlastelinskog suda, donosile su odredbe protiv »nezakonitih pozajm i ca* i protiv takvih prekrsilaca.79 D onji dom je trazio da se lom bardski trgovci prognaju i da odredbe sto ih grad London donese u vezi stim budu opstevazece.80 Putujuce sudije pri76 Klarendonovi zakoni, pogl. 15: »Placita de debitis, quae fide interposita debentur, vel absque interpositione fidei, sint in justitia regis.« O predmetu u celini vidi: P ollock i Maitland, History of English Law, 2. izd., 1898, tom II, str. 197— 202, i: F. Makower, Constitutional H istory o f the Church o f England, 1895, § 60. 77 Cal. of Early M ayor’s Court Rolls o f the City o f London, izd. A. H. Thomas, str, 44, 88, 156, 235; Selden Soc., Borough Cus toms, izd. M. Bateson, tom II, 1906., str. 161 (London) i 209— 10 (Dublin); Records o f Leicester, izd. M. Bateson, tom II, 1901, str. 49. O slicnim zabranama k oje su izricali vlastelinski sudovi vidi: Hist. MSS. Com., MSS. o f Marquis of Lothian, str. 28, i G. P. Scrope, History of the Manor and Barony o f Castle Combe, 1852, str. 238. 78 Annales de Burton, str. 256; Wilkins, Concilia, tom II, 115; Rot. Pari., tom II, str. 129b.
str.
79 Cal. o f L etter Books o f the City o f London, izd. R. R. Sharpe, tom H, str. 23—4 , 24— 5, 27, 28, 200, 206— 7, 261— 2, 365; Liber Albus, knj. Ill, deo. II str. 77, 315, 394— 401, 683; Selden Soc., L eet Juris diction in the C ity o f Norwich, str. 35; Hist. MSS. Com., MSS. of Marquis of Lothian, str. 26, 27. 80 Rot. Pari., tom II, str. 332a, 350b.
57
kupljale se optuzbe protiv zelenasa,81 a sud lor da kancelara (Court of Chancery) razmatrao je m olbe onih koji ne mogu dobiti obestecenje preko Common law (obicajnog prava).82 A sveta crkva nastavljala je da se na svoj nacin bavi zelenasima, iako se cini da postoji samo jedan slucaj zakonodavnog m esanja engleskog crkvenog koncila83 u ove problem e. Jer, uprkos osporavanoj jurisdikciji, sve vecem otporu prema metodim a sto su ih prim enjivali crkveni advokati i ekspanziji kapitalizma u poznom srednjem veku, trgovinski procesi su, bar povrem eno, ipak stizali pred hriscanski sud. Od druge polovine 14. veka, svetovne vlasti im cak vise nisu ni osporavale pravo da se bave slucajevim a zelenasenja. Je dan zakon iz 1341. godine odredivao je da (kao sto je vec dugo bilo utvrdeno) kralj treba da resava slucaj eve um rlih, a crkva slucajeve zivih zelenasa. Da ovo pravo pripada crkvi, bilo je ponovljeno i kada je, stolece kasnije, za vlade Henrija VII, to pitanje ponovo pokrenuto; kao jedna zastarela forma, ono se odrzalo sve do stoleca krepkog kapitalizma pod Elizabetom i Dzemsom I.84 Malo je verovatno da su crkvene vlasti imale priliku da prim enjuju kanonsko pravo u slucajevim a novcanih pozajm ica. Slucajevi te vrste najcesce su se, naravno, p ojavljivali u trgovinskim gradovima, a gradovi nisu s odobravanjem gledali na mesanje duhovnjaka u poslovne stvari. U ranom 13. veku u Londonu je cesto dolazilo do sukoba izmedu suda duhovnika, gradonacelnika i kralj a. Ljudi su, izgleda, otpocinjali parnice pred sudom duhovnika kada su zeleli da odluka bude brzo donesena, ili kada su smatrali da svetovni sud nece 81 R. H. Morris, C hester in the Plantagenet and Tudor Reigns, 1894 (?), str. 190. 82 Early Chancery Proceedings, Tom X I, no. 307; tom X X IX , br. 193— 5; tom X X X I, br. 96— 100, 527; Tom XL, br. 20; tom XLIV, br. 1G89. Vidi takode Year Books and Plea Rolls as Sources of Historical Information od H. G. Richardsona, u Trans. R. H. S., 4. serija, tom V, 1922, str. 47— 8. 83 Izd. Gibson, C odex Juris Ecclesiastici Anglicani, 2. izd., 1761, str. 1026. 84 15. Ed. Ill, str. 1, c. 5; Hen. VII, c. 5; 11 Hen. VII, c. 8; 13. Eliz. c 8; 21 Jac. I, c. 17.
58
s IjJagonaklonoscu gledati na njih ov predmet. Tako su zanatli je — da navedemo samo jedan od m nogih primera — ocigledno koriste hriscanske sudove da bi sprovele u delo svoje esnafske odredbe, koje bi gradonacelnik ili gradsko vece pre kaznili no sto bi ih podrzali; oni su jednostavno zahtevali zakletvu i protiv onih k oji bi postupili suprotno; podizali bi parnicu zbog krsenja vere. K ovaci su se, na prim er, udruzili u »konfederaciju« i zakletvom se obavezali da — kako su govorili — ukinu nocnu smenu, a mozda i zato da bi — kako je receno na sudu — sprecili da u trgovini ucestvuje ijedan covek k oji ne pripada njihovom udruzenju; one k oji bi se o to ogresili, pozivali su pred crkveni sud. Mamuzari su zabranjivali da se radi izmedu zalaska i izlaska sunca; jedn og kalfu k oji se ogresio o ovu odredbu doveli su pred arhidakona — ishod je bio takav da je »receni Ricard, posto je tri puta ja vn o opomenut, ekskomuniciran dok se ne zakune da ce postovati propis«.85 Cak i letim icni pogledi na delatnost crkvene jurisdikcije u potonjem periodu dovoljni su da nam pokazu da nije bilo reci o m rtvom slovu na papiru. Svestenike optuzene za zele nasenje kaznjavali su njih ovi biskupi.86 M olitelji se obracaju 85 Cal. of Early Mayor’ s Court Rolls of City o f London, izd. A. H. Thomas, str. 1, 12, 28— 9, 33—4, 44, 52, 88, 141, 156, 226, 235, 251. Slucajevi kovaca i mamuzara pojavlju ju se na str. 33— 4 i 52. U 15. veku gilde su jos uvek povremeno pokusavale da nametnu svoj a pravila putem procesa na crkvenom sudu (vidi Wm. H. Hale, A Series of Precedents and Proceedings in Criminal Causes, 1847, br. X X X V I i LXV III, gde su licnosti koje bi prekrsile pravilo gilde pozivane pred Commissary’s court (Izaslanicki sud). 86 Canterbury and Y ork Soc., Registrum Thom e Spofford, izd. A. T. Bannister, 1919, str. 52 (1424): i Surtees Society, tom C X X X V III, The Register of Thomas o f Corbridge, Lord Archbishop o f York, izd. Wm. Brown, 1925, tom I, str. 187— 8: »6 kal. Maii, 1303. Wilton. Littera testimonialis super purgacione domini Johannis de Multhorp, vicarii ecclesie de Garton, de usura sibi imposita. Universis Christi fidelibus, addquos presentes littere pervenerint, pateat per easdem quod, cum dominus Johannes de Multhorp, vicarius ecclesie de Garton, nostre diocesis, coram nobis Thoma, Dei gracia, etc., in v isitacione nostra super usura fuisset notatus, videlicet, quod mutuavit cuidam Jollano de Briddale, ut dicebatur, X X X IIJ s. IIIJ d., eo pacto quod idem vicaruis ab eo reciperet per X aannos annis sin
59
sudu lorda kancelara je r nisu uspeli da isteraju svoja prava na biskupskim i arhidakonskim sudovima, gde postupci u slucajevim a dugovanja i zelenasenja zavise od »duhovnjaka«.87 lak o su ponekad trgovinska pitanja odbacivana s obrazlozenjem da pripadaju svetovnim sudovima, arhive crkvenih sudova pokazuju da su oni nastavljali da se bave problem im a krsenja ugovora i zelenasenja.88 Crkveni sud iz V eilija kaznio je prema zasluzi zloglasnu porodicu M arkroft — otac V ilijem bio je zelenas, kcer Alisa pekla je hleb na praznik Trojice, a gulis X s. pro eisdem, de quibus eciam dictum fuit quod prefatus Jollanus dicto vicario pro octo annis ex pacto satisfecit et solvitpredicto; eundem vicarium super hoc vocari fecimus coram nobis et ei objecimus supradicta, que ipse inficians constancius atque negans se optulit in form a juris super hiis legitime purgaturum. Nos autem eidem vicario purgacionem suam cum sua sexta manu vicariorum et aliorum presbiteriorum sui ordinis indiximus fa cien dam, quam die Veneris proxim a ante festum apostolorum Philippi et Jacobi (26. April), anno gracie m°ccc° tercio, ad hoc sibi prefixo, in manerio nostro de W ilton super articulo recipimus supradicto, idemque vicarius unacum dominis Johanne, rectore ecclesie B. M. juxta portam castri de Eboraco, Johanna et Johanne de Wharrum et de Wyverthorp ecclesiarum vicariis ac Roberto, Johanne, Alano, Stepheno et Willelmo, de Nafferton, Driffeld, Wetewang, Foston et Wintringham ecclesiarium presbiteris parochialibus fidedignis, de memorato articulo legitime se purgavit; propter quod ipsum vica rium sic purgatum pronunciamus et inmunem sentencialiter declaramus, restituentes eundem ad suam pristinam bonam famam. In cujus rei testimonium sigillum nostrum presentibus est appensum.« 87 Early Chancery Proceedings, sveska XVIII, br. 137; sveska X IX , br. 2155; sveska X X IV , br. 255; sveska X X X I, br. 348. Vidi takode A. Abram, Social England in the Fifteenth Century, 1909, str. 215— 17. U svetlosti ovih primera izgleda nam da bi temeljnija analiza Early Chancery Proceedings pokazala da je, cak i u 15. veku, jurisdikcija crkvenih sudova u pitanjima ugovora i zele nasenja bila od vece prakticne vaznosti no sto je katkad pretpostavljano. 88 Surtees Soc., tom L XIV , 1875 (Acts of Chapter o f th e Col legiate Church of Ripon) sadrzi vise od 100 slucajeva u kojima se sud bavi pitanjima ugovora, dugovanja itd. Slucaj koji je odbijen »propter civilitatem causae« javlja se 1532 (Surtees Soc., tom X X I, 1845, Ecclesiastical Proceedings from the Courts of Durham, str. 49).
60
sin^Edvard sio je kosulju na dan Svih svetih.89 U Riponu je zelenasu i njegovoj zrtvi savetovano da se poravnaju m irnim putem.90 Londonski komesarijat pozvao je Tomasa Hola su p er crim ine usurariae pravitatis (optuzivsi ga za zlocin zelenasenja), s obrazlozenjem da je, posto je Tom^su Fosteru pozajm io cetiri silinga, uz pojas uzet u zalogu zahtevao jos 12 penija; Hoi se nije pojavio na sudu i bio je suspendovan.81 Procese o zelenasenju su i posle reform acije vodili crkveni sudovi. To se dogadalo i u Elizabetino vrem e; cak i za vlade Dzemsa I, u velikim trgovinskim centrima kakav je bio London, biskupski kom esarijat je sudio trgovcim a »sto su zarad visoke dobiti pozajm ljivali novae uz zalogu«.92 Medutim, legalne kazne nisu bile jedini pokusaj da se stane na put preterivanjim a zajmodavaca. Veom a se rano stvorio jedan pravac m isljenja prema kojem su neposredne zabrane imale neznatno dejstvo, jer se zelenastvo um elo ve o m a dobro prerusiti; on je lek od zelenasenja video u stvaran ju javnih. institucija k oje bi pozajm ljivale novae pod razumnijim uslovima no sto je slucaj sa zelenasima. Odista, crkva je pokusala da doskoci zelenasima tako sto je ustanovila institucije gde su siromasi jeftino m ogli podici kapital. Parohije, religiozna bratstva, gilde, bolnice, a mozda i manastiri po zajm ljivali su zito, stoku i novae.93 U Engleskoj, biskupi uz od obrenje papstva organizuju ovakve pozajm ice vec sredinom 89 Chetham Soc., tom X L IV , 1901, A ct Book o f the Ecclesiastical Court o f Whalley, str. 15— 16. 90 Surtees Soc., tom L XIV , 1875, A cts of Chapter o f the Colle giate Church of Ripon, str. 26. 91 Hale, op. cit., (napomena 85), br. C CX XX V III. 92 Vidi pogl. Ill, str. 131. 93 Povodom parohija vidi: S. O. Addy, Church and Manor, 1913, pogl. X V , gde su dati m nogi primeri. O gildi koja je delovala kao banka vidi: Hist. MSS. Com., Ilth Report, 1887, Appx., deo III, str. 228 (MSS. of the Borough o f K ing’s Lynn), a o drugim primerima pozajm ica: H. F. Westlake, The Parish Gilds of Mediaeval England, 1919, str. 61— 3, Records o f the City o f Oxford, izd. Wm. H. Turner, 1880, str. 8, Statutes o f Lincoln Cathedral, izd. C. Wordsworth, deo II, 1897, str. 616— 17, i Unwin, The Gilds and Companies o f London, 1908, str. 121. O sirotiStu vidi: Hist. MSS. Com., 14th Report, Appx., deo VIII, 1895, str. 129 (MSS o f the Corporation of Bury St. Ed
61
13. veka,94 a dva stoleca kasnije, oko 1462. godine, franciskanci stoje na £elu pokreta za osnivanje M onts de P iete, k oji je zapoceo u Italiji, da bi se u prvoj polovini 16. veka prosirio na Francusku, Nemacku i Holandiju; pokret u Engleskoj n ije imao pristalica je r je u m eduvrem enu nastala reform acija, ali su engleski autori cesto komentarisali o njem u ili su ga hvalili.95 Kanonsko pravo k oje se odnosilo na pozajm ljivanje novca neprestano se m enjalo — bar do Lateranskog koncila 1515. godine — je r se m oralo prilagodavati sve vecoj slozenosti poslovne organizacije. Ostroum lje k ojim su pravnici istancali spise samo je po sebi dokazivalo da je i tu bilo reci o poslovim a — i doprinosima — jer pravnici ne sluze Bogu uzaman. Kanonisti, koji su u ocim a laika uzivali rdav ugled, u plemenitoj vestini poslovanja nisu se, blago receno, m ogli podiciti nista vecom nevinoscu negoli ostali pravnici. Isticali su se narocito Italijani, sto je bilo normalno, s obzirom da je Italija bila finansijsko srediste Evrope; italijanski kanonisti briljirali su cudesnom dovitljivoscu. U Engleskoj su stvari stajale drugacije; ili su Englezi bili sasvim neuobicajeno puni vrlina, ili se, kako je zlobno prim etio jedan stranac, »nisu plasili da sklapaju zelenaske ugovore«,96 ili je — sto je najverovatnije — poslovni zivot u Engleskoj jos bio staromodan i sporohodan, tek engleski kanonicar Lindvud se zadovoljava munds), gde je 20 penija pozajm ljeno (ili dato) nekom siromahu da kupi seme za zemlju. Izvestaj (nacinjen posle raspustanja) o m anastirskim pozajmicama navodi F. A. Gasquet, Henry VIII and English Monasteries, 7. izd., 1920, str. 463; posebni primeri nisu mi poznati. 94 W. H. Bliss, Cal. o f Papal Letters, tom I, str. 267— 8. 93 O ranoj istoriji Monts de P iete vidi; Holzapfel, Die Anfange der Montes Pietatis (1903), a o njihovom razvoju u zemljama N izozemske: A. Henne, Histoire du Regne de Charlesquint en Belgique, 1859, tom V, str. 220—3. O uslovima njihovog ustanovljenja u En gleskoj vidi: S.P.D. Eliz., tom CX, br. 57 (objavljeno u: Tawney and Power, Tudor Economic Documents, tom III, deo III, br. 6) i moj uvod za: Thomas Wilson, Discourse upon Usury. 1925, str. 125— 7. 96 Camden Soc., A Relation o f the Island o f England about the year 1500 (prevedeno sa italijanskog), 1847, str. 23.
62
*da navede jednu jedinu presudu — k oju je doneo neki nadbiskup u 13. veku — i dalje od toga ne ide.97 A li koliko god pravnici produbljivali i istancavali, osnovne cinjenice su proste. Kupovina i prodaja, davanje na zajam i uzimanje zajma predstavljaju, po shvatanju crkve, moralno, odnosno nem oralno ponasanje. Premda su racionalisti, kakav je bio biskup Pekok, tvrdili da bogati kao takvi nisu mrski Bogu,98 crkva je gajila tradicionalnu predrasudu prema nacinu na koji ljudi — ili bar svetovnjaci — sticu bogatstvo i bila je spremna da svaki takav nacin obelezi ruznim imenom gramzivost. Trgovce k oji se povezuju u lanac i zajm odavce k oji deru kozu siromasima, crkva ne posmatra kao poslovne stratege nego kao nefandae belluqe (bezbozne zveri), — cudovista nepravde. Bakali i trgovci prehram benim proizvodim a »k oji se medu sobom zavere da nijedan nece prodavati je ftin ije od drugog« i spekulanti »k oji na veliko kupuju zito, meso i vino . . . kako bi nagom ilali novae na racun drugih nisu, po m isljenju crkve, nista drugo do obicni krim in alck. 99 Kad bi, dakle, skocila cena hlebu, ili kad bi se londonski trgovci vocem , na muku i n evolju kupaca, udruzili posto ih je neki drznik, hrabar duh, ubedio da su »svi usled svoje prostote siromasi i kukavice, a m ogli bi se obogatiti i steci m oc samo 97 Lyndowood, Provincials, podnaslov Usura, i Gibson, Codex Jur. Eccl. Angl., tom II, str. 1026. 08 Pecock, The R epressor o f over-m uch blaming of the Clergy, dedo III, pogl. IV, str. 296— 7: »I Hrist je ovde rekao da je ,kod Boga’ moguce da bogatas ude u carstvo nebesko; to znaci, miloscu koju Bog d a je . . . premda ovaj zadrzava bogatstvo i premda je bez takve milosti bogatasu vise nego tesko da ude. Iz ovoga jasno sledi da Bog nikome ne brani da bude bogat; jer da je tako, nijedan bogatas nikada ne bi dospeo na n e b o . . . A ako nikome nije zabranjeno da se bogati, znaci da je zakonito biti bogat; sem ukoliko se zarekao da ce postupati suprotno ili iz iskustva zna da je nesklon bogatstvu, jer u tom slucaju obavezan je da ostane siromasan.« Neprijatno ogranicenje na kraju — k oje sugerise pitanje: ko se onda usuduje da bude bogat? — jos je podsticajnije zbog zdravorazumskog racionalizma u preostalom delu odlomka. 99 Trithemius, koga navodi J. Jannsen, History o f the German P eople at the close of the Middle Ages, tom II, 1896, str. 102.
63
ako bi sledili njegov savet«,100 varosani i seljaci se nisu tesili nadom da zakoni ponude i potraznje opet m ogu dovesti do pada cena. Uz odobravanje svih dobrih hriscana, oni su vodenicara vezivali za stub srama, a sa vocarskim trgovcim a su se raspravljali pred gradonacelnikom . Parohijski svestenik odrzao je propoved o Sestoj zapovesti birajuci za temu reci iz knjige poslovica: »Ne daj mi ni bogatstvo ni siromastvo, vec onoliko koliko m i je dovoljn o za odrzanje.«
(III) IDEAL I STVARNOST Takvo je, u kratkim crtama, bilo zalede ekonomske misli koju je 16. stolece nasledilo i s kojom je stajalo pred izvanrednim privrednim razvojem sto se ogledao u novom nacinu zakupljivanja zem lje, novim cenama, novom trgovinskom i finansijskom ustrojstvu. Bilo je jasno da je ta filozofija veoma konzervativna. U n joj nije bilo ni reci o progresu, a jos m anje o nekoj obnovi drustva. Mnogi jeretick i pokreti u srednjem veku cesto su povezivali drustvene teznje sa kritikom luksuza i pom pe u crkvenoj hijerarhiji. Crkva, koja nije podnosila slobodno m isljenje, bez obzira da li se ono bavilo vecnim spasenjem duse ili prolaznim blagostanjem , gledala je krajnje nerado na ove spekulacije i ponekad ih je suzbijala sa istom svireposcu koju je u m odernoj istoriji beli teror po kazao u jednom od najvelicanstvenijih ustanaka. Sa intelektualnog stanovista posmatrano, religijsko m i sljenje je u potpunosti zastupalo staticno shvatanje, shodno kom e je drustveni poredak neprom enljiv — on se mora prihvatati, a ne menjati. Izuzev u retkim prilikama, branioci tog shvatanja su ponavljali konvencionalnu doktrinu da su stopala rodena da rade, ruke da se bore, a glava da vlada. Stoga je bilo prirodno sto su osudivali nemire, poput m asovnog pokreta,101 ciji je cilj b io da preokrenu prirodni poredak, 100 Cal. of Early M ayor’s Court Rolls o f the City o f London, izd. A. H. Thomas, str. 157—8. 101 Vidi: A. Luchaire, Social France at th e tim e o f Philip Augus tus (prev. E. B. Krehbiel), str. 391—2, gde se navodi reCita optuzba Zaka de Vitrija.
64
p^gmda je uspon slobodnih gradova predstavljao veliku slavu srednjovekovne E vrope i jezgro gotovo sveg potonjeg napretka civilizacije. Crkva se bavila pitanjima privredne etike ne da bi uvela promene, vec da bi ocuvala tradicionalna nacela licnog morala ciji je vazan deo cinila privredna etika. Crkva je prakticno bila snazan koncern interesa, u potpunosti ukljucen u privredu, narocito u poljoprivredu i zakup zem lje. Kako je sama bila jedan od najvecih zem ljoposednika, nije imalo smisla da se spori sa feudalnim strukturama, kao sto ni Ecclesiastical Comission, koja upravlja osnovnim dobrim a anglikanske crkve i raspolaze najvecim mineralnim blagotn danas, ne moze ustati protiv kraljevske vlasti. Proganjanje spiritualnih franciskanaca k oji su se usudili da se suprotstave buli Dzona X X II pozivajuci se na ucenje svetog Franje o evangelijskom siromastvu, ukazuje da su doktrine sto su napadale svetost bogatstva odvec licile na Hristovo ucenje, a da bi ih m ogli prihvatiti vladari hriscanske crkve. Osnov celokupnog srednjovekovnog privrednog sistema u koine se, izuzev u Italiji i Flandriji, vise od devet desetina stanovnistva bavilo poljoprivredom , predstavljalo je sebarstvo ili kmetstvo. Kada su se konzervativni reform atori u 16. veku suocili sa zlom konkurentske privrede, sa ceznjom su se okrenuli drustvenoj harm oniji jednog minulog veka, koje je »zem ljoposednike i zakupce povezivalo takvim nitima uzajam nog prijateljstva da su gospodari zakupce gledali kao sopstvenu decu, a zakupci su, opet, voleli i slusali gospodare kao deca svog oca«.102 N jihova idealizacija proslosti na karakteristican nacin osvetljava njihovo sopstveno doba, ali daje pogresne podatke o uslovima sto su vladali u prethodnim stolecima. Kada je rec o potcinjenim zakupcima koji su cinili glavninu srednjovekovnih poljoprivrednika, zlatno doba seIjackog blagostanja predstavlja, u stvari, izuzev mestimicno, romanticnu bajku koja nikoga ne bi vise iznenadila, negoli same seljake. Sustinu feudalne svojine cinilo je izrabljivanje u svom najogoljenijem i najbestidnijem obliku; ona je podrazumevala prinudni rad, dodatno sluzenje u trenucima kada bi seljak morao najvise raditi na sopstvenom imanju, bezbrojne
102 Topographer and Genealogist, tom I, 1846, str. 35. (Autor je nadzomik, neki Hamberstoun).
65
dazbine i naknade, obavezu da se zito m elje u gospodarevoj vodenici i da se hleb pece u gospodarevoj pekari, kao i privatnu vlastelinsku sudsku vlast. Ostricu ovog sistema otupili su obicajno pravo na feudalnim dobrim a, nedostatak radne snage, a u Engleskoj i sve veca prevlast kraljevskih sudova, tako da je u Engleskoj u 15. veku napredno slobodno seljastvo raslo na rusevinama sistema. A li bezmalo tokom citavog srednjeg veka, tlacenje seljackog staleza ipak je bilo ogrom no. Oni k oji su ziveli pod njim nisu imali nikakvih iluzija o njegovoj okrutnosti. Prvi korak svakog seljaka k oji je ustedeo nesto novca bio je da se otkupom oslobodi obaveze da radi na gospodarevom imanju. Seljacki ustanak u Engle skoj, Jacquerie u Francuskoj i stalne pobune nemackih selja ka otkrivaju kolika je bila drustvena ozlojedenost; malo k oji potonji pokret ju je u tome prevazisao. Sada je prirodno da se upitamo (premda to neki autori spisa o srednjovekovnoj privredi ne cine) kakav je stav prema sebarstvu imalo religijsko m isljenje? A na to pitanje nije m oguce odgovoriti drugacije nego da religijsko m isljenje, izuzev u retkim slucajevim a, nije obracalo paznju na sebarstvo. Crkva je, istina, osudivala proizvoljne dazbine i zahtevala da se sa sebrima postupa humano. Preporucivala je, istina, oslobadanje sebara kao cin milosrcta, slican davanju m ilostinje siromasima. Jer sebri nisu »zive igracke« nego ljudi; u bozjim ocima svi su ljudi sebri, conservi, i u carstvu nebeskom Lazar je ispred bogatasa.103 Istina je i to da je km etstvo bilo zakonska, a ne privredna kategorija; u Engleskoj su u 14. veku postojali sebri k oji su bili bogati ljudi. A li osloboditi pojedinca ne znaci osuditi instituciju. »Ludi svestenici« su m ogli govoriti sta su hteli, ali zvanicna crkva, cije je bogatstvo najvecim delom pocivalo na kmetovima, bila je u ovim pitanjima krajnje oprezna. Kanonsko pravo je, izgleda, imalo u vidu sebarstvo i smatralo ga opravdanim .104 Samo nekolicina istaknutih du hovnika ustajala je protiv njega. Toma A kvinski je tumacio da je ono proizvod greha, ali ga to nije sprecilo da ga i°3 vidi, na prim er: Chaucer, The P ersone’s Tale, §§ 64— 6. 104 Gratian, Decretum , deo II, causa X , Q. II, C. III. i causa X II, Q. II, C. X X X IX .
66
qjpravdava sa stanovista privrede.105 Cini se da su ga svi srednjovekovni autori prihvatali ili odobravali. Iako su se sluzili konzervativnijim metodima, crkveni zem ljoposednici nisu bili ni b olji ni gori od ostalih zem ljoposednika. Rustica gens optima flens, pessima gaudens (rod seljaka n ajbolje ume da place, najgore da se raduje) — imamo razloga za strah da je to bio stav k ojeg su se ponekad drzala deca svetlosti, zainteresovana za rente i profite nista m anje negoli feudalna aristokratija s k ojom su glavari crkvene hijerarhije bili nerazlucivo prepleteni. Kada je kucnuo njih ov cas, Dzon Bezim eni, Dzon Vodenicar i Dzon Karter, k oji su znali ko je njihov neprijatelj, spalili su kamatne knjige u jednoj opatiji u Sent Olbaniju, odsekli jedn om biskupu glavu, opustosili opatiju Kem pten — a sve to sa istim odusevljenjem kakvo su pokazivali i prilikom pljackanja svojih svetovnih tlacitelja. Ne crkva, nego su se pobunjeni engleski i nemacki seljaci pozivali na cinjenicu da je »Hrist sve ljude stvorio kao slobodne«,106 ali, bar u Nemackoj, njih ovi duhovni gospodari pokazali su prema njim a m alo milosti. Iscezavanje sebarstva — a ono, na kraju krajeva, u Francuskoj nije iscezlo sve do poznog 18. a u Nemackoj do 19. veka — predstavljalo je deo opsteg privrednog pokreta, s kojim crkva nije imala gotovo nista i kom e su se duhovnici, buduci da su bili i zem ljoposednici, ponekad opirali. Za iscezavanje sebarstva m anje je zasluzno hriscanstvo, a vise humanitarni liberalizam francuske revolucije. No istina je bila da je crkvu ugusio sam njen trijum f. Crkva iz 3. veka — m anjina vernika suprotstavljenih jednoj tudoj civilizaciji — m ogla je kritikovati i buniti se. A li kada ^
Summa Theol.,
I*
2” , Q. XCIV, art, V, § 3.
106 Jedan paragraf programa nemackih seljaka, iz 1525. godine objavlju je: »Jer zalosno je da nas ljudi smatraju vlastitom sv ojin o m . . . posto nas je Hrist sve oslobodio i iskupio, niske i visoke bez izuzetka, prosipajuci svoju dragocenu krv. Prema tome, u skladu je sa B iblijom da budemo slobodni.« (Program je stampan u: J. S. Schapiro, Social R eform and Reformation, 1909, str. 137— 42.) Pobunjenici pod Ketom su m olili: »Da svi robovi budu oslobodeni, jer ih je Bog sve oslobodio prosuvsi svoju dragocenu krv« (objavljeno u: Bland, B row n and Tawney, English Economic History, S elect Documents deo II, tom I, br. 8).
67
je testo naraslo, kada je crkva shvacena ne kao neko, vec kao sasvim odredeno drustvo, masa koju je ona prim ila u sebe morala ju je oslabiti. Rezultat je bio kom prom is — kom promis za k oji je kriticar mogao reci: »K oliko se nepodnosljivoga ipak prihvata!«, a hvalilac: »K oliko se nepodnosljivoga jos i ublazava!« I kriticar i hvalilac su u pravu. Jer ako je crkva pred mnogim stvarima zatvarala oci, ona je takode mnogo i trazila; upravo je nacin m isljenja koji je srednjovekovnu crkvu ucinio gotovo nem ocnom da se bavi pitanjim a m nogobrojnih zloupotreba srednjovekovnog zem ljisnog sistema bio onaj koji ju je, bar teorijski, ojacao za bavljen je privrednim transakcijama pojedinaca. U ranom srednjem veku ona se zalagala za zastitu m iroljubivog rada, za brigu o siromasnima, nesrecnima i tlacenima — za ideal drustvene solidarnosti protiv gole sile nasilja i izrabljivanja. Usloznjavanje privredne civilizacije suocilo ju je sa problem im a sa kojim a njene tradicionalne kategorije nisu m ogle lako izici nakraj. lako su te kategorije prim enjivane prilicno proizvoljno, problem i nisu odbacivani i svet privredne etike, k oji nas danas zbunjuje, otvorio se jednoj novoj, premda iznenadujucoj mogucnosti. Izmedu teori je i prakse zjapio je — to moramo naglasiti — ponor: ogranicenja su obesnazivala principe, a kazuistika je izopacavala dela kanonicara kao i drugih pravnika; pa ipak, nastojanje da se najsvakodnevnija ljudska delatnost i najneukrotivija od covekovih pozuda uvrsti u sistem sto obuhvata sav svet davalo je celini makar i pom ucen sjaj. A k o razlika izmedu onoga sto je dopusteno u privatnom zivotu i onoga sto je dopusteno u poslu pruza pogodnu mogucnost da se izbegne osuda gramzivosti, n ije bez znacaja sto je crkva proglasila da je zakon hriscanske ljubavi prema bliznjem jednako obavezan i za poslovni zivot. A k o strogost principa moze da se zaobifle tako sto ce se oni prim enjivati samo na one odnose u zivotu u kojim a njihovo prim enjivanje postavlja m anje zahteve, nije bez znacaja prihvatiti se konstruisanja sistema dovoljno zilavog da izdrzi trgovinske bezobzirnosti, a ipak dovoljno elasticnog da prihvati svaku zakonitu transakciju. A ko je ispravno tvrditi da su na visokim mestima preovladivali gram zivost i pohlepa, n ije nista m anje vazno prim etiti da su ljudi ove poroke nazivali njihovim pravim imenima i jos nisu bili 68
sjjgli tako daleko da gramzivost zovu duhom preduzim ljivosti, a pohlepu privredom . Takve antiteze su prim am ljive i ne treba da nas iznenaduje sto su se njim a bavili mnogi autori. G eneraciji koja je bila razocarana u konkurentsku privredu i sklona da trazi neki u verljiviji kriterijum drustvene probitacnosti no sto je zakon trzista, ljubom orno i cinicno napadanje ekonomskog egoizma, koje je predstavljalo preovladujuce raspolozenje u srednjem veku, shvatljivije je negoli sangvinicnim optimistima veka razuma, k oji — bar kad je rec o njegovoj teoriji drustvene etike — m nogo pre negoli 13. stolece zasluzuje naziv veka vere. U 20. veku, sa njegovim trustovima i kom panijama, sa industrijom koju usmerava biznis, dok i jedno i drugo usm eravaju finansije, s njegovim pokusajima da utvrdi pravedne plate i cene, sa ogranicenjim a i kontrolom hrane i tekstila, privredna harm onija je unekoliko izgubila znacaj. Nacin na koji se nas vek bavi pitanjima privrednog ustrojstva ima, cini se, vise slicnosti sa gnevom srednjovekovnih varosana zbog nemilosrdne pohlepe zelenasa i trgovaca na veliko, no sa poverenjem sto su ga nasi bezazleni dedovi gajili prema nepogresivom vladanju jedn e nevidljive ruke. Medutim, iako je upadljiva, ova slicnost je i povrsna; prenaglasiti je znaci ne biti dovoljno pravedan upravo prema najkarakteristicnijim elementima srednjovekovnog misljenja. Doprinos srednjovekovnog m isljenja ne sastoji se u pojedinacnim teorijam a o ocenama i kamatama, k oje se ja vlja ju u svakom stolecu kad god okolnosti privredne situacije izloze izrabljivanju potrosaca i uzimaoca zajma. Taj doprinos lezi u tvrdnji srednjove kovnih mislilaca da je drustvo duhovni organizam, a ne privredna masina i da privredna delatnost koja predstavlja podreden element u okviru velikog i slozenog jedinstva treba da bude kontrolisana i obuzdavana pozivanjem na m oralni cilj za koji pribavlja materijalna sredstva. Toliko je bezdusna tiranija privrednih prohteva, toliko je sklona samovelicanju kraljevina privrednih interesa, da doktrinu koja ih ogranicava na njihove prave oblasti, pokazujuci im da su sluge, a ne gospodari civilizacije, mozemo s razlogom smatrati jednom od najpregnantnijih istina koje cine stalni element svake zdrave filozofije. Danas nam se — kao sto je bio slucaj, pre jednog stoleca — vise ne cini da je neosporni dobitak to sto je pojam privredne korisnosti, k oji s takvom lakocom objasnjavaju 69
pojm ovim a kvantiteta i mase, zamenio shvatanje o jednom nacinu zivota k oji se uzdize nad individualnim zeljam a i trenutnim potrebama i odgovara onom e sto su srednjovekovni teoreticari podrazum evali pod »prirodnim pravom «. Kada se sve sabere, ostaje cinjenica da je, u datim malim okvirim a, problem m oralizovanja privrede bio razmatran, a ne odbacivan. Pokusaj je mozda bio unapred osuden na propast, i gotovo je od pocetka bio obezvreden opste poznatom korupcijom crkvenih vlasti k oje su propovedale odricanje, a davale prim er pohlepnosti. A li on je u sebi imao nesto herojsko, a zanemarivati uzvisenost zamisli nije m anje apsurdno negoli idealizovati njene prakticne rezultate. N ajbolji dokazi na k oji je nacin delovao pokusaj da se privredni interesi podrede religiji jesu odjek ovog pokusaja kod reformatora, za k oje je papa bio antihrist, a kanonsko pravo predm et odvratnosti, i uzas pristojnih ljudi kada je slom tog pokusaja u 16. veku postao odvec ocigledan da bi m ogao biti osporavan.
*
II POGI*A.VLJE
RE FO RM ATO RI N A KONTINENTU U jednom nezaboravnom odlom ku svoga Uvodnog predavanja o proucavanju istorije, Lord Eksn je napisao: »Posle mnogo vekova k oji su protekli u ubedenju da covecanstvo strm oglavo pada i da mu predstoji skora propast, posle vek o va u kojim a su vladali obicaji i volja gospodara sto su vec odavno u grobu, 16. vek je posao napred, naoruzan za neko novo iskustvo i spreman da s nadom gleda na mogucnosti neproracunljive prom ene.*1 On je pri tome imao na umu novu sliku sveta sto su je stvorili obrazovanje, nauka i otkrica. A li n jegove reci mogu biti i povod za raspravu o prom eni u shvatanju odnosa izmedu religije i svetovnih interesa, koja se odigrala u istom periodu. Neminovna posledica ove promene sastojala se u tom e sto su posle dugog m oralnog i intelektualnog sukoba stvorene nove predstave o tom e sta je celishodno za drustvo i odredeni novi pravci u m isljenju o privredi. Ovaj pokret bio je veom a slozen, te form ula koja povezuje reform aciju sa usponom privrednog individualizma ne pruza celovito objasnjenje. Prevratu postojecih poredaka obicno prethodi proces okam enjivanja. Tradicionalna filozofija drustva bila je staticna, je r je pretpostavljala postojanje klasnih odnosa k oje su obicaji i zakon precizno odredili i na k oje plima i oseka privrednih kretanja gotovo nisu uticale. Njena slabost u odnosu na nove snage bila je ocigledna, kao i teskoce k oje joj je pricinjavala pobuna protiv korena crkvene jurisdikcije, delim icno obezvredenje kanonskog prava i cr1 A Lecture on the Study of History; Lord Aktn ga je odrzao u Kembridzu, 11. juna 1895. godine, str. 9. 71
kvene discipline i razvoj politicise nauke, oprem ljene antickim arsenalom. No kazemo li da nova teorija o drustvu, k oju je dalo ovo doba, nije proistekla iz reform acije, znacaj reform acije time necem o umanjiti. Covecanstvo ne razmislja o privrednom i drustvenom ustrojstvu dokle god ga na to ne natera snazan pritisak sto ga vrsi neka prakticna nevolja. Slicno ranom 19. veku, 16. vek je doneo mnostvo novih. ucenja o drustvu je r je bio vek drustvenih porem ecaja. Odgovor konzervativnih ucitelja religije na ono stanje duha za koje im se cinilo da predstavlja M amonovu pobedu (Mamon — bog bogatstva i pohlepe — p.p.) bio je poslednji veliki knjizevni izraz obracanja jednog starijeg drustvenog poretka prosecnoj svesti. Prakticne im plikacije srednjovekovne teorije o drustvu iskazane su mnogo jasnije u 16. veku, negoli u vrem e svoga zenita, je r su sad iskazivane s naglaskom na jednom ugrozenom verovanju.
(I) PRIVREDNA REVOLUCIJA Religijska revolucija ovog veka nastala je u trenutku najzesce ekonomske krize koju je Evropa dozivela posle pada Rima. Umetnost i naucna radoznalost, tehnika, vestina i d rzavnistvo, ucenost koja je istrazivala proslost i prorocka vizija koja je prozirala buducnost — sve su one polozile svoje blago na raskosan oltar nove civilizacije. N jeni arhitekti bili su lepota i mudrost, ali im se pridruzila i jedna mracnija, no neizbezna prilika. Bio je to onaj demon sto ga je Dante sreo u cetvrtom krugu pakla kako nerazum ljivo gunda, dok ga je ser G ijon (iz Spenserove Fairy Q ueen) sreo tri stoleca kasnije u jednoj spilji na izlazu iz pakla, pocrnelog od dima i sprzenog vatrom. N jegovoj gruboj pom oci duguje M ikelandelo svoj graditeljski kamen; on je taj koji je duboko u glinu Rima postavio tem elje zidova k oje ce ukrasiti Rafael. Jer u zoru novog doba, covek je bio gospodar sveta u kome zivi, a to gospodarstvo zadobijeno je i dokazano u naponu rastucih privrednih energija. Kao i vrhovna vlast u feudalnom drustvu, tako su i privredni napori u srednjem veku, izuzev u nekoliko privilegovanih mesta. bili nepotpuni i 72
pepovezani. Sada su rastrkani pljackasi m orali da se okupe i disciplinuju; mestimicne i povrem ene carke stopile su se u veliku bitku na jednom frontu sto se protezao od Baltika do Ganga i od Spas A jlendsa do Perua. Svaka godina donosila je vesti o novim pobedama. General k oji je zapovedao vojskom i upravljao napadom bila je privredna moc. Privredna m oc, koja se u Italiji odavno ucvrstila, sad je kroz hiljade kanala priticala u zapadnu Evropu, jer je ovaj polet bio u punom zamahu sa klim aksom velikih otkrica, dakle, jedan vek ranije. K oliko god da je 15. vek bio jadan u politickom pogledu, konvencionalni sud o njegovoj nistavnosti nije najpravedniji prema njegovom ekonomskom znacaju. Snage kojim a je bilo namenjeno da vladaju buducnoscu oprobale su se u stolecu politicke anarhije. Eri K olum ba i Vaska de Game utro je put strpljivi rad italijanskih kartografa i portugalskih m oreplovaca, isto onako kao sto su Kom ptonovu i Vatovu epohu priprem ili nepoznati eksperimenti bezim enih prethodnika. Gospodar k oji je postavio problem cije je resavanje palo u zadatak junacim a epohe bila je m aterijalna nuznost. Kao i svet dvadesetog stoleca, Evropa ranog srednjeg veka predstavljala je zatvoren krug. A li taj se krug zatvorio ne zbog porasta znanja vec zbog trajnog neznanja; i dok je 20. vek povukao citav svet u jedinstven ekonomski sistem, te vise nema slobodnog prostora za sirenje, u srednjovekovnoj Evropi — ciji je vajkadasnji stozer bio Mediteran — ekspanzija je tek bila pocela. K lju caju ci blago Istoka kroz uske otvore u Levantu, ona je — zbog krutih granica sto su postavljene njenoj trgovinskoj strategiji — licila na diva koga hrane kroz pukotine u zidu. Kakav je bio opsti okvir, takve su bile pojedinosti. Neelasticna u spoljasnjim odnosima, Evropa nije bila elasticnija ni u unutrasnjim. Njena osnovna jedinica bilo je selo; a selo, zajednica poljoprivrednih sopstvenika ciju su mod ucvrstili obicaji, suzbijalo je sa besom jednodusne m oralnosti nezakonite prohteve koji su n jegov tradicionalni red ugrozavali zlom cije je ime bilo Promena. Iza sela stajalo je drugo vece, povlascenije selo, zvano varos; braca iz varosi, povezana u gilde, pokazivala su okrutan lik tudem demonu iz pobrda i dolina. I jedno i drugo bilo je natkriljeno nacionalnim duhom k oji se polako budio. Nacionalizam je predstavljao privrednu 73
m oc jo§ pre no sto je nacionalnost postala politiCka cinjenica: bilo je dovoljn o da konkurent bude Firentinac ili podanik Im perije, pa da ga s punim pravom proganjaju. U zidu privredne zatvorenosti probijene su tek neznatne brese: p rivilegovana kolonija sa svojim depots, celicana hanzeatske lige, Fondaco Tedesco u juznoj Nem ackoj, fabrika engleskih M er chant A dventurers. Trgovina je, kao u m odernoj Turskoj i u Kini, bila vezana za kapitulacije. Ovaj uski ok vir trgovine fiinila je dom ovina. U 15. veku ona je bila kao zatvor. Sve vece snage udarale su o zidove; neum orni prohtevi nagrizali su i izjedali gde god je procep na povrsini davao prostora za eroziju. Znatno pre no sto su Turci u prodoru na ju g odsekli poslednji veliki trgovinski put sa Istoka, venecijanski m onopol proglagen je nesnosljivim . Znat no pre no sto su opljackani Meksiko i srebro iz Potosija preplavili Evropu blagom , nemacki i tirolski rudnici davali su jos uvek nevelike, ali sve vece kolicine zlata i srebra; to je zudnju za posedovanjem samo uvecalo, a ne um anjilo.2 Nisu veleposednici, nego im ucni seljaci bili prvi koji su u Engleskoj kusali od zajednickih dobara i potkopali vlasteoske ob icaje iza k ojih su se, kao iza nasipa, gom ilale n jihove male ustede. Nisu veliki kapitalisti, ved esnaflije-preduzim aci otpoceli da pretvaraju esnafsku kontrolu u sistem plutokratskog izrabljivanja ili da — kao rani individualisti — napustaju esnafe, varos i zanatstvo kako bi, negde u seoskoj izdvojenosti, obezbedili sebi Slobodan razvoj. Nisu tek prva otkrica izazvala snazno pomeranje ekonomske m oci sa juga i istoka na sever i zapad. Istorija nemacke i engleske trgovine kazuje da su privredne m oci i kultura severne Evrope rasle citav vek pre otkrica3 i da je citav vek posle njih, privredni razvoj Engleske bio tako tesno povezan sa kontinentom kao da Dijaz nikada nije op lovio Rt i kao da Kolum bo nikada nije zahva2 W. Sombart (Der moderne Kapitalismus, 1916, tom I, str. 524—6) daje cinjenice i brojeve. Vidi i: J. Strieder, Studien zur Geschichte kapitalistischer Organisationsformen, 1914, poglavlje I, II. 3 E. R. Daenell, Die Blutezeit der Deutschen Hanse, 1905; Schanz., Englische Handelspolitik gegen die Ende des Mittelalters, tom I; N. S. B. Gras, The Early English Customs System, 1918, str. 452—514. 74
Ijiva o bogu sto ga je usidrio na obalama Zajtona i Guinsija. Prvobitno zamisljena kao protivteza italijanskim m onopolistima, a kasnije sve usredsredenija na pruzanje otpora Turcima, koji su zatvarali puteve trgovine na istok, otkrica nisu bila ni srecan slucaj ni plod nezainteresovane naucne radoznalosti. Ona su predstavljala vrhunac gotovo jednovekovnog p rivrednog napora. M otivi na kojim a su pocivala bili su isto tolik o prakticni kao i parna masina. Duga priprem a nije doprinela da ishod bude m anje uzlaudljiv. Novi svet 16. veka — k oji je najavila ekonomska revolu cija, nista beznacajnija od one sto se zbila tri veka kasnjje — obelezila je plima ekonomske m oci u k ojoj je roden. Kao i 19. vek, i ovo doba je videlo kako se brzo u vecava bogatstvo i kako se snazno razvija trgovina, kako se kapital sabira u dotle necuvenim razmerama, kako se, posle teskih drustvenih potresa, podizu nove klase, a propadaju stare, i kako, u nista m anje ogorcenim bitkama, pobeduju nova kultura i nove ideje. To je bilo doba ekonomskih i — nista m anje — politickih senzacija koje su zabelezene u pismima4 poslovnih ljudi i u vladinim drzavnim spisima. Propadanje V enecije i juznonem ackih gradova koji su odasiljali dobra sto ih je Venecija uvozila i koji su od tada m orali ostati izvan novih trgovinskih puteva ili izaci na more, kao sto su neki preko H olandije i ucinili; novi ekonomski im perijalizam Portugalije i Spanije; polet kapitalizma u rudarstvu i tekstilnoj industriji; uspon trgovinskih udruzenja, ne vise lokalnih vec medunarodnih, koja se vise nisu oslanjala na iskljucive povlastice, vec su snagom krupnog kapitala mogla isterati iz igre slabije takmace; revolucija cena koja je uzdrmala sve obicajne odnose; propast srednjovekovnog seoskog drustva u vrtlogu seljackih ratova; potcinjavanje srednjovekovnih esnafskih proizvodnih organizacija m oci novca; trijum f drzave i — u mnogim evropskim zemljama — njena pobeda nad crkvom : sve se to zbilo u vrem enu kracem od dveju generacija. Covek k oji je roden dok je jos zasedao Bazelski koncil imao je priliku da, ako dozivi starost, vidi raspustanje engleskih manastira. U vrem e odrzavanja Koncila, portugalski istrazivaci jos nisu 4 Na primer, The Fugger News-Letters, 1568—1605, izd. V. von Klarwill, prev. P. de Chary, 1924. 75
presli Sijera Leone; u vrem e raspustanja manastira, Portugalija je vec gotovo jednu generaciju gospodarila indijskim carstvom. Tokom tri cetvrtine veka, citav kostur evropske civilizacije se izmenio. U poredenju sa tokovim a u Italiji, Nemackoj ili H olandiji, privredni zivot u Engleskoj je predstavljao m rtvo more. Ali vihor sa kontinenta i ovde je uzburkao m rtvaju. Kada je Henri VII dosao na presto, privredno ustrojstvo zem lje m alo se razlikovalo od onoga iz V iklifovog vrem ena. Kada je Henri VIII, ostareo i ogrezao u grehe, umro, vec su se — prem da nejasno — raspoznavale glavne osobenosti privrednog u strojstva, kakvo ce vladati sve do pronalaska parne masine. U to vrem e jos jedin o nije bilo kolonija, ali je kolonijalna ekspanzija zapocela vec cetrdeset godina kasnije. Savrem enike je zaslepljivalo brzo i ocigledno bogacen je najpre Portugalije, a potom i Spanije. Nemeza parazitskog bogatstva jos nije pokazala svoje pravo lice, tako da je tek cinicni racionalizam jedn og venecijanskog ambasadora — u poredenju sa njegovom drevnom mudruscu mnogi su plu tokrati sa zapada bili nam etljiva deca — m ogao primetiti da pravi rudnici spanske im perije ne leze u A m erici, nego u vodoplavnom tlu H olandije.5 Ispravnost ove kritike otkrila se kada je Spanija — les privezan uz leda najliberalnije i najprogresivnije zajednice toga doba — dovrsila samounistenje opljackavsi riznice iz k ojih je, mnogo vise negoli iz Potozija, priticalo njeno bogatstvo. A li pocetke duge agonije u kojoj ce pokretacka sila evropskog preduzetnistva biti ob rva na paralizom, jos uvek je skrivala buducnost; potonje generacije Spanaca su sa oprostivim preterivanjem gledale na p o slednje godine vladavine Karla V kao na zlatni vek privred nog blagostanja. Evropa kao celina, ma koliko bila rastrzana politickim i religijskim borbama, resila je, cinilo se, n ajpresnije privredne teskoce k oje joj nisu davale mira u poznom srednjem veku. Posle hiljadu godina neumorne borbe sa m ocvarama, sumama i tresetistima, ona je kolonizovala sopstve5 E. Albert, Le Relazione degli Ambasciatori Veneti al Senato, serija I, tom III, 1853, str. 357 (Relazione de Filippo II Re di Spagna da Michele Soriano nel 1559): »Questi sono li tesori del re di Spagna, queste le miniere, queste l’lndie che hanno sostentato l’impresse dell’Imperatore tanti anni.« 76
Mfe teritoriju. A posle ovog, gotovo dovrsenog, izvrsnog postignuca, ona je sebi postavila zadatak da kolonizuje svet. Kako vise nije morala da se brani, usla je u fazu privredne ekspanzije koja ce u toku sledecih sto godina rasti i tek u 20. veku pokazati znake opadanja. Jednom godisnje je prim ila prilive srebra i zlata iz Am erike, jednom godisnje se bogatila zlatnom zetvom sa Istoka. Posto je prosao period pokusaja i ucvrstile se nove veze, cinilo se da je Evropa postigla privrednu postojanost koja je imala sire osnove no ikada ranije. K ljuceve riznica Istoka i Zapada drzale su Portugalija i Spanija. A li zetvu onih carstava u koja su krocile — jedna strpljivim trudom, druga zahvaljujuci sreci — nije ubirala ni Portugalija sa svojim m alobrojnim stanovnistvom i gospodarstvom koje se bezm alo svodilo na 10 000 m ilja dug lanac utvrda i fabrika, ni Spanija, koja je stolecim a bila vojna sila, pa je sad stenjala pod odgovornostim a sto joj ih je nametalo n jen o veliko i rastrkano carstvo, odano fanatizihu i gotovo poslovicno nesposobno za bavljenje privredom . Sakupljajuci plen k oji nisu m ogle da zadrze i gom ilajuci bogatstva koja su im klizila kroz prste, one su sluzile kao politicki posrednik onim a koji su bili prepredeniji i bolje se razabirali u stvarima mira. Svaka epoha i svako drustvo imaju neko osobeno srediste, instituciju ili drustvenu klasu u kojoj su otelotvorena svojstva njihovog genija. Tokom rane renesanse, jezgro evropskih kretanja bila je Italija. Za vrem e reform acije to je bila Nizozemska. Privredna prestonica nove civilizacije bio je Antverpen. Instituciju koja je na n ajbolji nacin simbolizovala njenu zivu privrednu energiju predstavljalo je novcano trziste i proizvodacka berza. N ajtipicnija pojava — vladarev riznicar — bio je medunarodni finansijer. Pre no sto je bio zatrovan proganjanjem , revolucijom i ratom, duh Nizozemske nasao je svoje najcistije otelotvorenje u Erazmu, proroku k oji nije pustosio i reform atoru koga nije dotakla jara pomame; njegovom kristalnom univerzalnom duhu, drzavne granice su izgledale kao linije iscrtane da zabave detinjastu vladarsku pakost. U ovoj kosmopolitskoj zem lji, kojoj je bilo sudeno da postane pribeziste slobodne misli sto je progone sve druge evropske sile, najkosm opolitskiji grad bio je Antverpen, »dom svih naroda«. Kao srediste ucenosti, koje se proslavilo zahvaljujuci Plantenovoj stampi, i ziza nizozemskog slikarstva koje bi se gotovo m oglo nazvati 77
nacionalnom industrijom, on je istovrem eno bio svetili§te, gd e su m ajstori poput Kranaha, Direra i H olbajna dolazili na hodocasce, i pribeziste k oje je beguncim a iz m anje srecnih. zem alja pruzalo raj u kom e nije postojala sistematska hajka da se istrebe jeretici. Mislioci i reform atori su u njenonx blistavom duhovnom zivotu i u izobilju njenog m aterijalnog bogatstva nasli duhovni dom, zem lju srece i snova, u k ojoj su okupljene energije novog doba; Mor, k oji je poznavao svoju Evropu, odabrao je za pozornicu svoje utopije upravo v r t svoje kuce u Antverpenu. Za svoju privrednu nadmoc, A ntverpen je imao mnogo da zahvali svome industrijskom zaledu, iz k ojeg su na n jegov e dokove neprestano priticale razlicite robe: vuna i kamgarn iz. Valencijena i Turnaia, tepisi iz Brisela i Udenara, gvozde iz Namura, m unicija iz Crne zem lje (industrijske oblasti oko' Lijeza).6 A li A ntverpen je bio pre evropska, negoli flam anska m etropola. On se dugo nadmetao sa Brizom oko dveju velik ih trgovinskih struja — jedne sa Sredozemlja, druge sa Baltika — k oje su se sticale u Nizozemskoj; u poslednjoj cetvrtini veka, A ntverpen je nadjacao svoga protivnika. Hanza je im ala depo u njem u; italijanske banke otvarale su u njem u jed n u filijalu za drugom; engleski M erchant A d ven tu rers nasli su tu skladiste kroz k oje je englesko platno — zadugo glavn o englesko izvozno dobro — odasiljano u severnu Evropu; d e vedesetih godina se trziste bakra premestilo iz V enecije u Antverpen. Onda su dosla velika otkrica. A ntverpen, p rv i grad k oji je uzeo bogatstva sto su stecena plovidbom ne p o priobalnim morima, v ec po okeanima, stekao je neospornu nadm oc kakva je bila gotovo jedinstvena u dotadasnjoj e v ropskoj istoriji. Prekom orski putevi na istok i zapad susretali su se i zavrsavali u n jegovim lukama. Portugalska vlada osnovala je u njem u 1503. godine depo trgovine zacinima sa Istoka. Od stupanja Karla V na presto, on je bio trgovinska 6 Najbolju onovremenu sliku trgovine Antverpena je dao L. Guicciardini, Descrittione di tutti i Paesi Bassi (1567); jedan njen deo objavljen je u francuskom prevodu knjige Tudor Economic Documents, tom III, str. 149— 173, autori Toni i Pauer. Najbolji moderan opis Antverpena daje Pirenne, Histoire de Belgique, tom II, str. 399—403, i tom III, str. 259—72; Ehrenberg, Das Zeitalter der Fugger, tom II, str. 3—68; i J. A. Goris, Etude sur les Coloni es Marchandes Meridionales a Anvers de 1488 d. 1567 (1925). 78
Ijrestonica spanske im perije i, uprkos negodovonjim a sto plem eniti metali napustaju Spaniju, trziste am erickog srebra. Trgovina, koja je trazila lake i jeftine kredite, povukla je za sobom finansije. Trgovinska udruzenja i bankarske kuce ju zne Nemacke napustile su sve beznacajnije trgovinske putan je preko A lpa i u A ntverpenu stvorile sediste svojih necuven o krupnih i slozenih finansijskih operacija.7 U takvoj privrednoj situaciji, nove filozofije drustva i nova verovanja nasli su izvrsno plodno tie. Profesor Piren je uporedio shvatanja srednjovekovne srednje klase, koja je tezila ocuvanju esnafskih i lokalnih privilegija, sa shvatanjima plutokratije 16. stoleca, koja je pustala ogranke na sve strane, cuvala nezavisnost cisto lokalnih interesa, pobedonosno dokazivala snagu kapitalista da istraju bez vestacke pom oci gilde i varosi i da sami oblikuju svoj razvoj.8 »N iko ne m oze poreci«, pisali su strani trgovci Filipu II negodujuci p rotiv pokusaja da se berzanska sloboda ograriici, »da blagostanje ovog grada om ogucuje sloboda kojom raspolazu oni sto u njem u trguju«.9 U zamahu sve vecih poduhvata koji bi 100 godina ranije licili na najsm elije fantazije, obogacena liberalna burzoazija Antverpena je, uprkos svim tradicijama, sledila individualisticka nacela koja bi u svakom drugom gradu izazvala ustanak: postigla je sporazum sa burgundskom m onarhijom koja je vrsila ujednacavanja, zbog cega su je konzervativniji susedi napadali; snizila je tarife i ukinula privatne carine; pozdravila je tehnicki napredak koji drugde nisu trpeli; krotila sam ovoljnu nezavisnost gildi i, stavljajuci simbolicnu posvetu: A d usum m ercatorum cuiusque gentis ac linguae (na upotrebu trgovcim a svih narodnosti i jezika), om ogucila da nova berza postane pristupacna kako domacima, tako i strancima. Jer, ako je A ntverpen bio mikrokosmos k oji je odslikavao duh trgovinske Evrope, srce Antverpena bila je njegova berza. Jedan od razloga sto je finansijski kapitalizam predstavljao 7 Mojtingovi su u Antverpenu otvorili bransu 1479, Hohsteterovi 1486, Fugerovi 1508, Velzerovi 1509. godine (Pirenne, op. cit., tom III, str. 261). 8 Pirenne, op. cit., tom III, str. 273—6. 9 Ehrenberg, op. cit., tom II, str. 7—8. 79
osobenost epohe renesanse — kao sto je industrijski kapitalizam bio obelezje 19. veka ■ — cinio je prosto veci trgovinski prom et. Bilo je potrebno stalno priticanje kapitala kako bi se finansiralo kretanje proizvoda na svetskom trzistu, recimo, zacina sa Istoka — pre svega, bibera, k oji je siromasna portugalska vlada, jos dok je bio u transportu, prodavala na velik o nemackim sindikatima — bakra, gline, plem enitih m etala i platna sto su ga brodovim a doprem ali M erchant A d v en turers. Opadanje vrednosti nekovanog zlata i srebra i porast cena stvorili su profit k oji je trebalo investirati; rast m edunarodnog bankovnog sistema mobilisao je ogromne izvore novcanih sredstava u strateskim tackama; a kako je A ntver pen bio srediste evropskog monetarnog trzista, menica na A ntverpen bila je-n ajcesci oblik medunarodne valute. Velike gradove povezala su predstavnistva najm ocnijih finansijskih kuca Evrope, koja su se nalazila u svakome od njih, uzim ajuci novae koji je priticao iz madarskih i tirolskih rudnika, od trgovine sa Istokom, od poreza sto su uzimani spanskim seljacima, spekulacija sto su ih vrsili bankari i od usteda gradana; Antverpen, Lion, Frankfurt i Venecija, a zatim Ruan, Pariz, Strazbur, Sevilja i London stvorili su sredinom veka niz finansijskih specijalista i finansijsku tehniku koja je u sustini bila istovetna s danasnjom. Svi oni zajedno sacinjavali su delove jedn og m edunarodnog obracunavalista, gde su racuni m ogli biti odmah isplaceni, gde su se m ogle dobiti m enice za svaki vazan grad i gde su iz ruke u ruku prelazile vrednosne hartije trgovaca gotovo svih narodnosti.10 Hraneci se dobrim a m irovne trgovine, finansijski kapitalizam tog doba ziveo je na vladarskim dvorovim a podjednako raskosno, ali mozda nesto opasnije. Covek, izgleda, nista ne m rzi vise od sopstvenog blagostanja. Kad se jednom pojavi bogatstvo koje bi m oglo um anjiti mukotrpnost njegovog zivota, covek ce pozuriti da opet osiromasi. Iskorisceni za stvar mira, novi izvori kojim a je Evropa raspolagala u prvoj polovini 16. stoleca m ogli su doprineti da se pobede kuga i glad i da se materijalna osnova kulture podigne do neslucenih visina. Evropski vladaoci, kako svetovni, tako i duhovni, m islili su 10 Kratak opis medunarodnih finansijskih odnosa u 16. veku moze se naci u mom uvodu za delo Tomasa Vilsona Discourse upon Usury, 1925, str. 60—86. 80
4 ju ga cije. Kada kuga i glad vise nisu dolazile prirodnim putem, oni su se pobrinuli da ih stvore putem politike. Gat k oji su otvorili da isusi svaki novi p riliv bogatstva b io je rat. »O d svih ptica«, pisalo je najostrije pero epohe, »jedin o je orao, veru ju mudri, dostojan da simbolise kraljevstvo — nim alo lep, bez glasa, neukusan za jelo, ali zato m esozder, pohlepan, svima mrzak, svakome kletva, spreman da unisti i voljn iji od svih da to i cin i.«u Erazmove reci, izgovorene 1517. godine, bile su odvec prorocke. Za tri cetvrtine kako 16. tako i 17. stoleca, Evropa je vodila ratove do iscrpljenja. Vatre duha sto su ih razgorele renesansa i reform acija pogasili su razbojnici, zli i nasilni isto onoliko, koliko su jalovi, krvozedni i nistavni bili generali k oji su se prsili i sepurili pred punim m rznje Terzitovim smehom u najocajnijo j Sekspirovoj tragediji. Sredinom 16. veka, engleska vlada, posle nezaustavljivih devalvacija i konfiskacija, nalazila se pred slomom, a krajem veka bile su upropascene Spanija, juzna Nizozemska u klju cujuci A ntverpen i veliki deo Francuske u kljucujuci Lion, koji je bio finansijska prestonica juzne Evrope. Sredinom 17. veka, siroka podrucja Nemacke bila su pusta, a pred kraj veka zapale su francuske finansije u goru konfuziju od one iz koje ih je privrem eno izvukao K olberov genije. Pobedioci su uporectivali svoj polozaj s p olozajem porazenih, cestitajuci sebi na otimacini. Retko im se dogaflalo da se upitaju kako bi stvari izgledale da nema ni pobedilaca ni pobeflenih, vec da postoji samo mir. Reklo bi se da su vlade ljudskom rodu nanele m anje stete svojim stecajevima, negoli svojom spremnoscu da podizu kredite i da je m obilizacija ekonomske m oci u dotad nepoznatom obim u naoruzala neobuzdani nacionalizam te epohe oruzjem k oje je usm rcivalo efikasnije od pusaka i topova. Centralizovana drzava koja se razvila u epohi renesanse svuda se suocavala sa ocajnom finansijskom situacijom koja je proizilazila otuda sto su m oderni administrativni i vojn i m etodi povezivani sa srednjovekovnim sistemom finansija. Posao k oji je ranije, ako je uopste obavljan, bio prepustan slucajnom zakupu ili gildama i varosima, sada je poveren birokratiji, a sluzbenici su m orali prim ati plate. Zatim, neprestano su v odeni ratovi; a nova ratna tehnika koja je trazila profesional11 Erasmus, Adagia; vidi takode The Complaint of Peace. 81
nu vojsku i artiljeriju — koju je, po R ableovim recima, izm islio davo kao protivotrov za tehniku stampanja, a stvorio B og — uslovila je, kao sto se dogodilo i posle 1870. godine, razvoj visoko kapitalisticke ratne industrije. Vlade su, jedna za drugom, ne plaseci se nevolja sto su, sa malim izuzecima, snalazile n jihove susede, posezale za sredstvima od k ojih su potonja uvek bila gora od prethodnih. Gom ilale su blaga da bi posle toga gledale kako rezerve skrtog Henrija VII ili Frederika II procerdavaju Henri VIII ili Maksimilijan. D evalvirale su novae i tako unistile trgovinu. Prodavale su zvanja ili ucvrscene m onopole i smlavile poreske obveznike brem enom indirektnih oporezivanja. Pljackale su crkvu i sa pom pom trosile prihod k oji je trebalo smatrati kapitalom. Prodavale su nasledne zem lje i na taj nacin ostavile u naslede svojim potom cim a neresive problem e. Ovakav pogodan nacin ispomaganja imao je, medutim, i svoje granice. Kad je on iscrpen, preostalo je jos jed in o novcano trziste i njem u su kasnije pribegle sve drzave. N jihova zavisnost od finansijera licila je na zavisnost jed n og Ismaila ili Abdula, a njen ishod nije bio m anje porazavajuci. Naravno, finansijski krugovi bili su jedan od evropskih m ocnika. Publicisti su m ogli pisati da je n ovi Mesija vladar, a reform atori da je vladar papa. A li iza vladara i iza pape, finansirajuci bez razlike H enrija VIII, Edvarda VI i Elizabetu, Francisa, Carlsa i Filipa, stajao je, u krajnjoj liniji, m ali nem acki bankar k oji je u svakoj prestonici Evrope imao svoje filijale, i u svetu finansija igrao istu ulogu kakvu su u ratu imali condottieri, dok je u ekonomskoj sferi zastupao istu moralnost koju je M akijaveli u politici pripisivao vladaru. U poredenju sa ovim finansijskim dinastijama, Habzburzi, V aloa i Tjudori bili su lutke na koncu k oji je pokretala m oc novca, nezainteresovana za politicke borbe, izuzev ako su om ogucavale dobit. Finansijerima je placano delim icno gotovim novcem , a delim icno u koncesijam a k oje su, dalje, stvarale m rezu finan sijskih veza, a ove su, opet, Evropu povezivale u jedinstvenu ekonomsku celinu. Raznovrsnost podrucja za k oje su nem acke bankarske kuce bile zainteresovane iznenadujuce je velika. Kuca V elzer ulozila je novae u portugalsko putovanje u Istocnu Indiju 1505. godine, finansirala je jednu upola trgovinsku, upola vojnu ekspediciju u Venecuelu 1527. 82
gpdine, ukljucila se u trgovinu zacinima izmedu Lisabona, A ntverpena i juzne Nemacke, bila jedan od partnera u m ajdanima srebra i bakra u Tirolu i Madarskoj i imala svoje ustanove ne samo u Lisabonu i Antverpenu vec i u glavnim gradovim a Nemacke, Italije i Svajcarske. Razvoj Hohstetera, Hauga, M ojtinga i Imhofa nije se m nogo razlikovao. Fugeri su, zahvaljujuci razboritim zajm ovim a sto su ih davali Maksimilijanu, stekli ogrom ne koncesije za iskoriscavanje ruda, zakupili veliki deo prihoda sto ih je spanska kruna izvlacila iz svojih poseda, drzali majdane srebra i zive u Spaniji i kontrolisali bankarstvo i trgovinu u Italiji, a, pre svega, u Antverpenu. Oni su dali novae da A lbreht od Brandenburga postane nadbiskup Majnca; uzvraceno im je tako sto je njihov predstavnik pratio Tecela u njegovom pohodu za ubiranje novca od oprostajnica i uzeo polovinu prihoda; dali su novae kojim je Karlo V kupio krunu, posle jednih izbora sprovedenih u duhu javne licitacije, u kojim a je moral nalikovao kockarskom ; kada im dug nije vracen, zastrasili su vladara tonom zajm odavca k oji ostro poziva na odgovornost siromasnog klijenta; i obezbedili novae kojim je K arlo' V 1552. godine poveo svoje trupe na protestante. Covek koji je bio glava firm e podigao je u svom rodnom Augsburgu crkvu i osnovao sirotiste. Umro je kao veom a pobozan covek, dobar katolik i sa grofovskom titulom; u poslednjih sesnaest godina n jegovog zivota, firm a je placala 54°/o.12
(II) LU TER Kao i polet velike industrije tri stoleca kasnije, ekonom ska revolucija koja je pratila renesansu dala je snazan podstrek razvoju misli. U Nemackoj i Engleskoj humanisti su se ostrom kritikom ustrem ili na drustvena zla svoga doba. M erkantilisticki m islioci ponovo su zaostrili staro privredno oruzje za oruznice svojih knezeva. Rasprave sto su ih prakticari vodili o rastu cena, valuti i finansijskim poslovim a sa ino12 O Fugerima vidi: Erenberg, op. cit., tom I, str. 85—186, a o drugim pomenutim nemackim firmama ibid., str. 187—269. 83
stranstvom, na novi nacin su podstakle objektivnu privrednu analizu koja je jos bila u zacetku. B ilo je veom a vazno kakav ce stav prem a ovim novim m ocim a zauzeti crkveni krugovi. Oni su m ogli pozdraviti polet privrede gledajuci u njem u m ogucnost za bogacenje i raskosan zivot, kao pape k oje su pirovale otkrivajuci klasicnu kulturu. M ogli su ga optuziti kao pad u pagansku nem oralnost, poput otaca k oji su se s grozom okrenuli od materijalnih uspeha Rima. M ogli su, takode, pokusati da rastucu privrednu energiju stave u sluzbu sopstvenih zamisli o covekovom duhovnom cilju, kao sholasticari koji su rastegli stare obrasce kako b i ih prim enili na nove snage kapitala i trgovine. Ali jedino nisu m ogli da prenebregnu ovu novu m oc. Jer, i pored M akjavelija, teorija o drustvu tek je pocela da se oslobafla krutih okvira srednjovekovnog m isljenja. Problem i privrede jos uvek su najsistematskije obradivani u delima kanonista; jos uvek je svestenstvo o problem im a vlasnistva i ugovora sudilo sa jednakim samopouzdanjem kao o problem im a teologije. Bilo je svetovnjaka k oji su raspravljali o sadrzaju njihov og ucenja i ustajali protiv njihovih zakljuCaka. A li retko su — ako ikada — osporavali da pitanja privredne etike spadaju u oblast crkvenog prava. Belarm in (Roberto Bellarmino, 1542— 1621., italijanski teolog i kardinal — p.p.) se sa izvesnom ostrinom zalio na nesnosljivu slozenost problem a ekonomske kazuistike sto su ih pobozni trgovci iznosili u ispovedaonici. Spanski trgovci na berzi u A ntverpenu — soj koji n ije odvise pustao na v olju skrupulama savesti — bili su dovoljno puni postovanja prema crkvenoj vlasti da su svoje ispovednike poslali u Pariz kako bi se ovi kod teologa sa Univerziteta obavestili o sjedinljivosti berzanskih spekulacija sa kanonskim pravom .13 Kada je Ek, kasnije slavan po tome 13 Vidi: Goris, op. cit., str. 510—45, gde je u celini naveden odgovor pariskih teologa; i: Erenberg, op. cit., tom II, str. 18, 21. O Belarminu vidi; Goris, op. cit., str. 551—2. Zanimljiva ilustracija gledista prema kome je, u poznom 16. veku, u protestantskoj Engleskoj, bilo neophodno izmiriti privrednu praksu sa crkvenom doktrinom moze se naci S. P. D. Eliz., tom LXXV, br. 54 (objavljeno u: Toni i Pauer, Tudor Economic Documents, tom III, str. 359—70). Autor koji je trazio. opoziv zakona iz 1552. godine, koji 84
Sjto je ukrstio m aceve s Luterom, krenuo na put u Italiju da bi od Univerziteta u B olonji trazio m erodavnu potvrdu svoje smele postavke da se u razmenama izmedu trgovaca kamata sme zakonito naplacivati, ovaj pohod, k oji je trebalo da razmrsi pitanje jedne tako korisne istine, finansirao je niko drugi nego kuca Fuger.14 Individualisticka, takmicarski raspolozena, nova privred na civilizacija, ciji je razvoj pre podsticalo ogrom no sirenje finansija i trgovine, negoli industrija koja je omogucavala da se spekulacijama stekne dotad necuvena dobit, nem inovno je otvorila put zestokom sukobu; a posto su prijatelji i neprijatelji -izjednacavali reform aciju s m enjanjem drustva, bilo je sasvim prirodno da se kao glavne licnosti tog sukoba pojave oni sto su stajali na celu borbe religijskih shvatanja. U Nem ackoj, gde je drustvena revolucija vrila vec pola stoleca, dosao je, cinilo se, n jegov cas. Rast cena — zagonetka koja je zbunjivala savremenike dok Bodan (Jean Bodin, 1530— 1596, francuski filozof i ekonomista — P-P-) 1569. godine13 nije objavio svoj cuveni traktat — izazvao je burn negodovanja protiv monopolista. Posle ustanka 1467. godine, 6iji je voda bio Hans Behajm, gotovo ni godina nije prosla bez seljackih pobuna. Zelenas, k oji je zanatlijama i seljacim a vec dugo bio trn u oku, sad je postao drustvena tema dana. U strahu od masa koje su zahtevale da se zelenasenje suzbije, gradske uprave su se, jedna za drugom, savetovale sa univerzitetima i duhovnicim a o zakonitosti kamata, a univerziteti i duhovnici su, kao i obicno, davali glasne, ali nejasne odgovore. M elanhton (Phillip Melanchton, 1497— 1560, nem acki teolog, voda Luterove reform acije — P-P-), je razvio pobozno ucenje o novcanim pozajm icam a i cenama.1® K alvin je napisao cuveno zabranjuje sve kamate, navodi Akvinskog i Hostiensisa kako bi dokazao da »kamatu koja odgovara pravom stanju« ne treba osuditi kao zelenasenje. 14 Ashley, Economic History, 1893, tom I, deo II, str. 442—3. 15 Bodin, La Response de Jean Bodin aux Paradoxes de Malestroit touchant l’ench6rissement de toutes choses et le moyen d’y rem&dier. 16 Vidi: Max Neumann, Geschichte des Wuchers in Deutsch land, 1865, str. 487 seqq. 85
pismo o zelenasenju i drzao propovedi o njem u.17 Bucer (Mar tin Butzer, 1491— 1551, nemacki teolog — p.p.) je za jednog hriscanskog kneza napravio nacrt novog drustvenog poretka.18 B ulinger (Heinrich Bullinger, 1504— 1575, svajcarski protestantski teolog — p.p.) je u Dekadama posvecenim Edvardu VI na klasican nacin izlozio drustvenu etiku.19 Luter je protiv zelenasa upucivao m olitve i pam flete20 govoreci da je vrem e »da se zauzda sveto drustvo Fugera«.21 Cvingli i Ekolampadius (Johannes Hausschein, 1482— 1531, duhovnik, prisan prijatelj C vinglija — p.p.) smisljali su planove za reorganizaciju brige o siromasnima.22 V eliki ustanak seljaka k oji su se na d irljiv nacin pozivali na Jevandelje i njihova uzasna propast nisu samo nagnali Lutera da kaze: »K o moze, taj udara, davi, b o d e . . . ovo su tako cudovisna vrem ena da ce pre jedan knez zasluziti carstvo nebesko krvoprolicem , negoli neko drugi m olitvom «;23 to je takode pom oglo da se luteranska crkva gotovo sluzinski osloni na svetovne vlasti. U Engleskoj je bilo m anje nasilja, ali je borba m isljenja bila isto toliko zestoka i isto se toliko pisalo i propovedalo. Raspravi su doprineli Latimer, Ponet, K rouli, Lever, Bekon, Sandajs i Dzuel — da pomenemo samo najpoznatija imena.24 K akva god bila dru17 O Kalvinovim pogledima vidi: njegove Epistolae et Responsa, 1575, str. 355—7, i Propoved XXVIII u Opera. 18 Bucer, De Regno Christi. 19 Third Decade, 1. i 2. propoved, u The Decades of Henry Bul linger (Parker Society), tom III, 1850. 20 Luther, Kleiner Sermon vom Wucher (1519) u Werke (Wei mar), tom VI, str. 1—8; Grosser Sermon vom Wucher (1520), u ibid., str. 33—60; Von Kaufshandlung und Wucher (1524), u ibid., tom XV, str. 279—322; An die Pfarrherrn wider den Wucher zu predigen, Vermahnung (1540), u ibid., tom LI, str. 325—424. 21 »Hie mtisste man wahrlich auch den Fuckem und der geistlichen Gesellschaft einen Zaum ins Maul legen« (navodi Erhenberg, op. cit., tom I, str. 117 n.). 22 Vidi str. 114. 23 Luther, Wider die rauberischen und morderischen Rotten der Bauern (1525), u: Werke, tom XVIII, str. 357—61. 24 Latimer, Sermons; Ponet, An Exhortation, or rather a War ning, to the Lords of Commons; Crowley, The Way to Wealth, i Epigrams (u Select Works of Robert Crowley, izd. J. M. Cowper, 86
^ v e n a praksa u 16. veku, izvesno je da jo j izjasnjavanja crkvenih otaca o drustvenim problem im a nisu nedostajala. Da je svet mogao biti spasen propovedim a i pamfletima, u ono doba bi zacelo nastao raj. To sto su problem ! k oje je nam etnulo b.rzo m enjanje privrede izbili u trenutku kada su E vropu razdirale nezapam cene religijske borbe, mozda nije bas najm anja tragedija u n jenoj istoriji. A li teorija o drustvu sto su je zastupali religijski novatori nije imala isti karakter novine; konzervativizam je bio glavno obelezje gotovo svih ucenja kako u Engleskoj, tako i u Nemackoj. Ljudi cija su imena bila simbol revolucije, u religiji su, gotovo bez izuzetaka, u pitanjima drustvenog morala zauzimali stara stanovista, pozivajuci se na srednjovekovne autoritete i ponavljajuci popularnim jezikom ucenja sholasticara. Jedno shvatanje o istoriji drustva 16. veka, koje je tu i tam o naislo na prihvatanje, prikazuje reform aciju kao pobedu trgovinskog duha nad tradicionalnom drustvenom etikom hriscanstva. Slicne misli srecu se jos veom a rano. V ec 1540. godine, Kram er je pisao Ozianderu buneci se protiv pom etnje koju je kod reform atora u Engleskoj izazvao trpeljiv stav nem ackih reform atora prema labavom moralu u stvarima privrednih transakcija i braka.25 U 17. veku ova ukazivanja su se pretvorila u teoriju i argument. Bosue je napadao Kalvina i Bucera da su prvi teolozi koji brane zelenastvo;26 preostalo je jedino da sastavljac pamfleta prilagodi tu optuzbu za m asovnu upotrebu, pisuci bez zazora da »i vrapci cvrkucu kako je zelenasa porodila jeres«.27 Ne moze se poreci da se odm etanje od Rima u Engleskoj i u Nemackoj vrem enski E. E. T. S., 1872); Lever, Sermons, 1550 (English Reprints, izd. E. Arber, 1895); Becon, The Jewel of Joy, 1553; Sandys, 2, 10, 11, 12. propoved u Sermons (Parker Society, 1841); Jewel, Works, deo IV, str. 1293—8 (Parker Society, 1850). Navodi iz dela manje poz^atih autora i svestenika mogu se naci u: J. O. W. Haweis, Sketches of the Reformation, 1844. 25 Gairdner, Letters and Papers of Henry VIII, tom XVI, br. 357. 26 Bossuet, Traite de I’Usure. O njegovim pogledima vidi: Favre, Le pret a interet dans I’ancienne France. 27 Brief Survey of the Growth of Usury in England with the Mischiefs attending it, 1673. 87
podudarilo s periodom akutne drustvene krize, niti je potrebno dugo dokazivati kako, nalik na druge revolucije, i ova ima svoje nalicje. Medutim, katkad se ukazuje da nije rec samo o podudarnosti religijskog i privrednog pokreta vec o logickoj povezanosti promena u organizaciji privrede i promena u religijskim ucenjima. Smatra se da je rdava drustvena praksa toga doba bila nuzan izraz religijskih novina i da je, iako reform atori nisu eksplicitno poucavali bezobzirnom individualizmu, on ipak bio prirodan ishod n jihovog ucenja. U 18. veku, k oji je trgovinska ogranicenja iz epohe monaskog su jeverja voleo podjednako malo kao i politicku teoriju te epohe, ovo shvatanje preraslo je u velicajnu besedu. U nase vrem e tocak je, cini se, postigao pun krug. Ono sto je onda b io povod za cestitanje, sada je cesto prilika za kritiku. N eki autori napadaju reform aciju zato sto je, navodno, predstavljala uvod u epohu bezobzirnog trgovinskog duha k oji je, uveravaju oni, crkva svojim ucenjem ranije nastojala da zauzda. Ovi pokusaji da se prom ene u teoriji o drustvu povezu sa velikim religijskim borbam a jedne epohe nisu bez znacaja. A li obiter dicta (usputne izjave) u jednom ostrom sporu vise osvetljavaju ubedenja ratnika, negoli sustinu njihovog sukoba; stvari su ipak odvec zamrsene da bi se tako ugodno m ogle svesti na jednostavne antiteze. A ko kapitalizam znaci da vlasnici kapitala upravljaju proizvodnjom u cilju sopstvene m aterijalne dobiti i da se izmedu njih i proletarijata, k oji zaraduje nadnicu i k oji oni kontrolisu, uspostavljaju odredeni drustveni odnosi, onda je kapitalizam postojao u velikom obim u i u srednjovekovnoj Italiji i u srednjovekovnoj Flandriji. A ko duh kapitalizma oznacava spremnost da se zudnji za profitom zrtvuju svi m oralni obziri, njega su onda poznavali vec srednjovekovni mudraci i sveci. Ono sto je izazivalo divljen je savremenika sve do vrem ena A rm ade bio je ekonomski im perijalizam katolicke Portugalije i Spanije, a ne nesto m anje impozantna, prem da solidnija postignuca protestantskih snaga. Trgovinske prestonice Evrope bili su pretezno katolicki gradovi, a njihovi vodeci finansijeri bili su katolicki bankari. Nije opravdanija ni tvrdnja da je protestantsko m nenje podrzavalo one sto su napadali ogranicavanje ekonom skih preduzeca. A ko je istina da je reform acija oslobodila sile k oje su delovale protivno tradicionalnom stavu religijske misli o 88
c^mstvenim i ekonomskim problem im a, ona je to cinila bez plana i u oprecnosti s namerama vecine reform atora. K oliko god bile senzacionalne novine sto ih je donela ekonomska praksa koja je pratila sirenje finansijskog kapitalizma u 16. veku, toliko se razvilo i ucenje o privrednoj etici; stoga, sto ga tem eljnije ispitujem o, nalazimo sve m anje osnova za shvatanje da se ovaj razvoj strovalio u vakuum preko litice religijske revolucije. Reci da je crkva odustala od svog teorijskog prava da odlucuje o pitanjima ekonomskih delatnosti i drustvenih institucija u isto vrem e kada se odigralo i njeno odm etanje od Rima, znacilo bi antedatirati pokret k oji je bio dovrsen tek kroz jedn o i po stolece i koji je promenama u privrednoj i politickoj organizaciji dugovao isto onoliko, koli ko i razvoj u religijske misli. R eligijski ucitelji razlicitih u smerenja su tokom 16. veka jos uvek u B ibliji, u spisima crkvenih otaca i Corpus Juris Canonici trazili odgovore na prakticna pitanja drustvenog morala i, sto se tice prve generacije reformatora, ni medtu luterancima, kao ni medu kalvinistima ili anglikancima, nije postojala namera da se olabave pravila ciste savesti, ciji je zadatak bio da kontrolisu ekonomske transakcije i drustvene odnose. Stavise, njihova je teznja bila da ih tumace jos stroze i ozbiljnije, kako bi izrazili protest protiv labavog morala renesanse, a posebno protiv pohlepnosti, za koju se smatralo da je greh svojstven Rimu. Jer strast za obnovom i isciscenjem, koja je predstavljala jednu od osnovnih zamisli reform acije, bila je upravljena protiv iskvarenosti drustva kao i protiv iskvarenosti crkve. Knezevi, plem stvo i trgovci ponasali su se onako kako je bilo uobicajeno za njih ov soj i zudno su lovili u mutnim vodam a. No cilj religijskih voda bio je da po uzoru na zaboravljenu cistotu prim itivnog hriscanstva obnove sve oblasti zivota, a ne samo crkvenu doktrinu i upravu. Poredenje izopacene savremenosti sa zlatnim dobom iskonske nevinosti naslo je najvatreniji i najprirodniji izraz u spisima nemackih reform atora. Poput vracanja prirodi u 18. veku, i ovo je bio vapaj za duhovnim m irom iz grudi jedn og drustva koje se razocaralo u materijalne uspehe odvec slozene civilizacije. Bogatstvo Augsburga, Nirnberga, Regensburga, Ulma i Frankfurta, pa cak i m anjih gradova kakvi su bili Rotenburg i Frajburg, dugo je izazivalo divljen je svih posmatraca. Oni su zauzimali sredisnje polozaje na trgovinskim 89
putevim a preko A lpa i niz Rajnu, a izgubili su ih tek kada se trgovina zacinima pom erila ka A ntverpenu i Lisabonu; nisu se oporavili sve dok izgradnja zeleznicke m reze nije doprinela da Nemacka ponovo postane entrepot izmedu zapadne Evrope i Rusije, Austrije, Italije i Bliskog istoka. A li sirenje trgovine, koje je, doduse, islo naruku bogatijoj bourgeoisie pratila je pojava jedne drustvene malaise, koja je ostavila trag u k n jizevnosti i u narodnom predanju cak i pre no sto su otkrica gurnula Nemacku sa glavnog puta u m rtvaju. N ajvaznija stvar u ovom razvoju bilo je nadmocno mesto k oje su zauzeli kapital i kredit. U ranom srednjem veku, kapital je bio pom agac i saveznik privatnih zanatlija. U 15. veku u Nem ac k oj, kao i znatno pre u Italiji, on se od sluge pretvorio u gospodara. Sada je vodio samostalan zivot i prisvojio pravo da — kao nadmocan partner — odlucuje o privrednoj organizaciji u skladu sa sopstvenim neskromnim zahtevima. Premda su negdasnji oblici privrede form alno prezivljavali, njih ov duh i nacin delanja izm enili su se pod udarom novih snaga. Gilde u velikim gradovim a, koje su nekada predstavljale zastitni zid protiv upada kapitaliste, sada su postale sredstvo kojim je on ucvrscivao svoju snagu. Pravila bratstva prikrivala su podeljenost brace na trgovacku plutokratiju, zasticenu zidom k oji niko osim bogatog zanatlije nije m ogao preskociti, i nadnicarskog proletarijata, koji je zavisio od gospodarevog kapitala i kredita i povrem eno se dizao u pobunu da bi zatim potonuo u jos veci glib beznadeznog siromastva.28 I seljaci su patili: najpre zbog sirenja trgovinske civilizacije u ruralnim oblastima, a potom i zato sto se stari odnosi poljoprivrednog sluganjstva nisu m enjali. Kao i u Engleskoj, n ou vea u x riches iz gradova ulagali su novae u zemlju, bilo kupujuci je, bilo uzim ajuci je u najam; tako su se, zahvaljujuci opstoj traznji, podigle rente i odstete. A li, dok su u Engleskoj nasledni zakupci stresali tegobne obaveze kmetstva i sa izvesnim uspehom se obracali kraljevskom sudu da zastiti njihov status, njihova braca u juznoj Nemackoj, gde je sebarstvu bilo sudeno da traje sve do polovine 19. veka, 28 O ovim promenama vidi: K. Lamprecht, Zum Verstandnis der wirthschaftlichen und sozialen Wandlungen in Deutschland vom 14. zum. 16 Jahrhundert, u: Zeitschrift fur Sozial- und Wirtschaftgeschichte, tom I, 1893, str. 191 seqq. 90
ijftala su m anje srece. C orvees (kulucenja) su udvostrucena, n ovcane isplate povecane, obicajna prava smanjena, a sve to u korist jednog osiromasenog noblesse, k oje je, suoceno sa brzim bogacenjem burzoazije, u izrabljivanju seljaka videlo je d in o sredstvo da popravi svoj drustveni polozaj, te je posezalo za — tada m odernim — rimskim pravom kako bi sprovelo svoje najgore zahteve.29 A onda je drustvo, razdirano bolovim a rasta, zahvatila trgovinska revolucija. Otkrica su otvorila na izgled bezgran icn o polje ekonomskih poduhvata, ali su i zaostrila svaki drustveni problem . Kako nisu bile kadre da i nadalje preko V en ecije izvlace blago sa Istoka, vodece trgovinske kuce ju zn e Nemacke su se povukle iz trgovine sto je obavljana p rek o Alpa, pa su, kao kuce Fuger, specijalizovale bankarstvo i finansije, ili su stvarale udruzenja, i u Lisabonu i A ntverpe nu obavljale trgovinu koja je bila odvec sk u p ai vezana za daleke krajeve da bi je m ogli preduzimati pojedinacni trgovci k o ji su koristili samo sopstvene izvore. Savrem eni svet gledao j e kako se u A m erici radaju udruzenja koja su snagom nagom ilanog kapitala kontrolisala proizvodnju i cene. Slicno udruzivanje odigralo se u Evropi pre reform acije. N jegovo srediste bila je Nemacka; i ono je napadano i branjeno gotovo istim argumentima kao sto su danasnji. Ponasanje saveza i m onopola, koji su kupovali na veliko, izbacivali slabije takm ace iz igre »kao sto velika stuka proguta m nostvo malih riba« i pljackali potrosace, bilo je glavni predmet optuzbi drustvenih reform atora.30 Kom panije su isticale prednosti v elike organizacije i branile slobodu privrednih poduhvata. Ovo pitanje je nekoliko puta iznoseno pred Kraljevsku skupstinu. A li stvari su vec uzele neizm enljiv tok; odluke sto su donesene uprkos tvrdoglavom protivljenju pogodenih interesenata, nisu, cini se, nista jace delovale od odgovarajucih m odernih zakona. Strasna reakcija protiv kapitalizma, koju su izazvali ovak vi uslovi, nasla je svoj izraz u mnogim nacrtima za 28 Lamprecht, op. cii., i J. S. Schapiro, Social Reform and the Reformation, 1909, str. 40—73. 30 Schapiro, op. cit., str. 20—39, i Strieder, op. cit. (vidi napomenu 2), str. 156—212. 91
obnovu drustva, od takozvane R eform acije im peratora Sigismunda iz tridesetih godina 15. veka do D vanaest clanova sto su ih 1525. godine napisali seljaci.31 U epohi reform acije o tom e je pisao Hipler, k oji je u B ozanskoj evan gelijskoj re form aciji isticao da treba unistiti sva trgovacka drustva k a kva su Fugeri, Hohsteteri i Velzeri (nemacke trgovinske kuce); pisao je, zatim, Huten k oji je trgovce, zajedno sa vitezovim a, pravnicim a i svestenstvom, smatrao javnim razbojnicima; takode i G ajler fon Kajzerberg, prema cijim su recim a m onopolisti gadniji od Jevreja, te ih treba istrebiti kao vu k ove; ali, pre svega, pisao je o tome Luter.32 Luterovi iskazi o drustvenom moralu predstavljaju p o vrem ene eksplozije jogunastog vulkana sa slabasnom svetloscu m edu m lazevima dima i plamena; ja lovo bi bilo traziti u njim a doslednu i povezanu doktrinu. U poredenju sa lucidnim i prefinjenim racionalizm om svetog A ntonija, njegove p ro p o vedi i pam fleti o druStvenim pitanjima deluju naivno, kao da ih je napisao silovit, ali slabo obavesten genije, k oji m nogo ne mari za logiku i pravo, te svoj sistem drustvene etike izvodi iz uzarenog nadahnuca sopstvene neizopacene svesti. Ovaj utisak potice delim icno otuda sto su Luterovi spisi bili pieces de circonstance, izbaceni u oluji revolucije, a delim icno i otud sto su mu bile m ucne finese prava i logike. Suocen sa slozenostima trgovine sa inostranstvom i sa fin ansijskom organizacijom ili sa utancanostima privredne analize, on se ponasao kao d ivljak koji vidi dinamo — ili parnu masinu. Odvec je prestrasen ili ljut da bi mogao biti radoznao. Razjari se vec pri samom pokusaju da se mehanizam objasni; samo moze da ponavlja kako je u njem u davo i da dobar hriscanin ne treba da ima posla s m isterijom nedela. A li u Luterovoj jarosti ima metoda. Ona nije proizisla iz neznanja, je r je Luter poznavao sholasticku filozofiju, vec iz 31 O takozvanoj reformaciji imperatora Sigismunda vidi poglavlje I, napomenu 22, a o seljackim paragrafima ibid., napomenu 106. 32 O Gajleru fon Kajzerbergu i Hipleru vidi: Schapiro, op cit., str. 30, 126—131. O Hitenu vidi: H. Wiskemann, Darstellung der in Deutschland zur Zeit der Reformation herrschenden Nationaldkonomischen Ansichten, 1861, str. 13—24. 92
jfldnog shvatanja pred kojim je tradicionalna ucenost izgledala prosta ili stetna. »Bogatstvo se«, pisao je K olum bo izricuci jednu opstu istinu, »sastoji u zlatu i onaj k oji njega poseduje ima sve sto m u je potrebno na ovom e svetu, u k lju cujuci spasavanje dusa iz pakla i njihovo odvodenje u raj.«83 U pravo je ovo ucenje da svaka stvar — buduce spasenje kao i sadasnja sreca — ima sv o ju cenu izazivalo zgrazanje kod lju di k oje niko ne bi m ogao osum njiciti da nisu odani crkvi; i upravo je ono reform atorim a davalo najsnazniji argument. N jihova shvata n ja o drustvu i ona o religiji poklapala su se u tom e sto je sustinu i jednog i drugog cinila osuda sopstvene izopacene civilizacije pred velicanstvenim branikom blistave proslosti. Luter, k oji je privredni individualizam epohe podjednako m rzeo kao i labav m oral crkve, predstavlja izvrstan primer revolucionarnog konzervativizm a. On je istom m erom odbacivao kom ercijalizovanje crkve kao i trgovce i bankare koji su nastojali da osvoje drustvo. Posm atrajuci nemacku crkvu, video je kako dazbine, sto su priticale u novi Vavilon, isisavaju sve iz nje. Posmatrajuci drustveni zivot u Nemackoj, u video je da njim e vlada besavesna snaga novca, koja — kao sto je, recimo, bio slucaj sa bankom Fugera, s vrem ena na vrem e — daje svoj doprinos pohlepi i pokvarenosti Rima. Stoga su izrabljivanje crkve od strane papstva i izrabljivanje seljaka i zanatlija od strane kapitalista dva roga jedne zivotin je koja sedi na sedam bregova. Oba zla su u biti neznabozacka i isti je m ac k oji ce ih poseci. Taj mac je religija Jevandelja. Crkva m ora prestati da bude carstvo i mora postati zajednica vernika. Drustvo mora odustati od borbe za dobit, koja unosi bolestinu u srce i pretvoriti se u bratstvo k o je strpljivo i s radoscu prihvata svoj dnevni trud — zajednicku sudbinu svih A dam ovih potomaka. Deca duha su kao deca tela. Kada se jednom rode, ona rastu prema zakonima sopstvenog postojanja; kad bi roditelji m ogli da predvide n jih ov buduci razvoj, to predvidanje bi im katkad slomilo srce. Luter, koji je kao individualist stekao i hvalu i mrznju, uzasnuo bi se da je mogao naslutiti sta de biti izvedeno iz njegovih argumenata. Vamba (dvorska luda u *» Navodi W. Raleigh, The English Voyages of the Sixteenth Century, 1910, str. 28. 93
Skotovom »A jvanhu«) prim ecuje da oprostiti kao hriscanin znaci ne oprostiti uopste, a cinik k oji je naglasavao da je hriscanska sloboda kakvu je propovedao Luter nam etnula vise drustvenih ogranicenja no sto ih je ukinula, bio bi blizi Luterovoj misli, negoli libertinac k oji je u n jegovom ucenju video zelju da se problem i upravljanja privredom sm atraju nevaznima za carstvo duha. Buneci se protiv autoriteta crkve, Luter nije napadao njegovu strogost, vec njegovu mlitavost i pokvarenost. N jegov individualizam nije bio pohlepa plu tokrate k oji zudi da iz slabosti javne vlasti izvuce m ogucnost za sopstvenu dobit, vec entuzijazam anarhiste k oji bi sve dao za drustvo u kojem bi red i bratstvo vladali bez »dosadnog, prezivelog, m racnog oblika tradicije, zakona i prava«, je r bi u svoj svojoj prirodnoj cistoti tekli iz srca. Profesor Trelc je ukazao da su protestanti, bas kao i katolici, zastupali ideju o civilizaciji na cijem bi celu stajala crkva i u k ojoj bi sve oblasti zivota — drzava i drustvo, obrazovanje i nauka, pravo, trgovina i industrija — imale da se upravljaju prema bozjem zakonu.34 Ova zamisao zauzima najvaznije mesto u svim Luterovim iskazima o drustvenim pitanjima. Daleko od toga da prihvati shvatanje — k oje ce docnije preovladati — da je svet privrede zatvorena oblast sa sopstvenim zakonima i da ucitelji religije prekoracuju svoja ovlascenja kad postavljaju pravila za m oralno ponasanje u svetovnim poslovim a, Luter za ovu jeres nalazi reci gotovo iste ostrine kao one sto ih upucuje Rimu. N jegovo upozoren je uvek glasi: » ( . . . ) sem ako vasa pravednost prevazilazi pravednost pisaca i fariseja«; n jegov pojam vrline n ije form alan, zakonski, proracunat, vec podrazumeva prirodnu dobrotu koja se ne mora podvrgavati zakonu je r je spontani izraz ljubavi. Obnoviti, znaci razrusiti. O djek Luterovog odusevljen ja za jednostavne hriscanske vrline, svojstvene jed n om dobu koje nije znalo za izvestacene sm icalice crkvene i sv e tovne pravne nauke, donela je oluja revolucije. Bila je to seljacka obznana. Seljaci su objavili da »H ristova poruka, poruka obecanog Mesije, rec zivota koja poucava jedino lju bavi, miru, strpljivosti i slozi« nije u skladu sa ropstvom , corvees i isterivanjem sa zem lje.36 34 Troeltsch, Protestantism and Progress, 1912, str. 44—52. 35 Schapiro, op. cit., str. 137. 94
Praktican ishod ovakvih premisa bilo je stvaranje jedne teorije o drustvu koja je imala vise srednjovekovnih svojstava, negoli teorije srednjovekovnih mislilaca, je r je odbacila razvoj trgovine u dva poslednja stoleca tumaceci ga kao pad u bezboznistvo. Zasnivala se delim icno na B ibliji, delimicno na neodredenoj zamisli o prirodnoj drzavi u k ojoj bogatstvo jos nije iskvarilo ljude, a delim icno na pobunama protiv trgovinske civilizacije, k oje su se osecale u vazduhu i k oje je Luter, covek iz naroda, primao i reprodukovao sa iznenadujucom naivnoscu, cak kada je iznosio prakticne m ere predvidene da tim pobunama om oguce delotvornost. Ceznja za iscezlim dobom seljackog blagostanja, koju su u 16. veku izrazavali protestanti, podseca na izvesne ideje katolickog pokreta u 20. veku. Luterova teorija o drustvu — a Luter je mrzeo kapitalizam i trgovinu — najsrodnija je m odernoj teoriji o distributivnoj drzavi, koju su razvili Belok i Cesterton. Prema nacinima na koje su lju di gom ilali bogatstvo i m oc, kao i prema briznom opskrbljivanju za buducnost, Luter je gajio nepoverenje seljaka i monaha. Hriscanin treba da u znoju lica svoga zarafluje svoj hleb, da ne misli na sutrasnjicu, da se ozeni mlad i da nebu prepusti brigu o svom zivotu. Luter je, kao i Melanhton, mislio da je zivot seljaka najbolji jer je najm anje nagrizen duhom trgovinskog proracuna i navodio je V ergilija da bi naglasio pouku koju je svako bio duzan da izvuce iz prim era patrijaraha.36 Zanatlijin rad je castan, jer on u svom pozivu sluzi zajednici; castan kovac ili obucar su sveci. Trgovina je dopustiva pod pretpostavkom da je ogranicena na razmenu onoga sto je neophodno i da prodavac ne zahteva vise no sto je potrebno da nadoknadi svoj rad i rizik. N eoprostivi gresi su lenost i pohlepa, je r razaraju onu jedinstvenu celinu k ojoj pripadaju hriscani. Za oba ova greha odgovoran je Rim. Jer, posto je unistio Italiju, naslednik svetog Petra koji zivi u svetovnoj raskosi, po kojoj mu nijedan kralj ili vladalac nije ravan, naostrio je svoje kandze za Nemacku; prosjacki redovi, cije je prakticno ponasanje stetno koliko god i prim er koji daju, prekrivaju zem lju hordama prosjaka. Hodocasca, praznici svetaca i manastira su 36 Vidi navode kod Viskmena, op. cit., str. 47—8, a o raspravi o Luterovoj teoriji o drustvu: Troeltsch, Die Soziallehren der Christlichen Kirchen, 1912, str. 549—93. 95
izgovor za nerad i m oraju biti suzbijani. Skitnice m oraju biti proterane ili naterane na rad i svaki grad mora voditi brigu o casnim siromasima.37 Luter je prihvatio drustvenu hijerarhiju i njene principe — polozaj i podredenost, ali je odbacio crkvene precage u ovoj lestvici. Spoj religioznog radikalizma i ekonomskog konzervativizm a nije neuobicajen; u tradicionalnoj zamisli o drustvu kao o organizm u nejednakih klasa sa razlicitim pravima i funkcijam a, otac svih potonjih revolucija nalazio je arsenal argumenata protiv promene i koristio ih gotovo je d nako gnevno protiv pobunjenih seljaka kao i protiv pohlepnih monopolista. Robovi, koji su jecali pod omrazenom tiranijom , doslovno su prihvatili njegovu odbranu duhovne slobode i n jegov otvoren napad na nemacke vladare; a kada je nastupio neizbezni ustanak, Luter se — kao i B ju rk (Edmund Burke, 1729— 1979, engleski drzavnik; napao francusku revoluciju — p.p.) u jednom drugom veku — jos gore razgnevio, smatrajuci da seljaci parodiraju istine koje ne samo sto su svete nego i poticu iz n jegovih sopstvenih usta. Kako je, kao i svaki srednjovekovni autor, bio ubeden da je ropstvo nuzan tem elj drustva, n jegov poziv na uzbunu zbog pokusaja da se ono ukine pojacali su politicka teorija koja je isticala apsolutizam svetovnih vlasti i religijsko ucenje koje je povlacilo ostru granicu izmedu spoljasnjeg poretka i zivota duha. Zahtev seljaka da se izrabljivanje okonca zato sto je »Hrist, prosuvsi svoju dragocenu krv, spasao i iskupio sve nas, najnize i najvise bez izuzetka«,38 uzasnuo ga je jednim delom zato sto je n ajavljivao orgiju anarhije, a zatim i zbog toga sto je — kao sto se i desilo — bilo verovatno da ce ga brkati sa reform acijom i time joj naneti stetu, a delom, opet, zato sto je unizio Jevandelje preokrecuci duhovnu poruku u program za m enjanje drustva. »Taj zahtev bi hteo da izjednaci sve ljude i da Hristovo kraljevstvo duha pretvori u svetovno, spoljasnje. N em oguce! Zem aljsko kraljevstvo ne m oze postojati bez nejednakosti. Neki lju di m oraju biti slobodni, drugi m oraju robovati, neki m oraju biti vladaoci, drugi podanici. Kao sto je 37 Luther, An den christlichen Adel deutscher Nation (1520), u Werke, tom VI, str. 381 seqq. 38 Schapiro, op. cit., str. 139. 96
rejfao sveti Pavle: »Pred Hristom su i gospodar i rob jednak i«.39 Posle gotovo cetiri veka, Luterove ideje o prekom nebeskom kraljevstvu izgledaju ipak pom alo preterane. Drustvo mogu upropastiti i korupcija i nasilje. Tamo gde su seljaci ostro kritikovali, kapitalisti su rovarili; a Luter — ciji je ideal bila patrijarhalna etika jedn og sveta koji se, ako je ikad i postojao, sada ocigledno rusio — imao je jednako malo samilosti prema polaganom otrovu trgovine i finansija kao i prema batini pobune. Nema vece suprotnosti od one izmedu njegove teorije i K alvinovih shvatanja. Kalvin je, uz svu svoju strogost, prihvatio glavne institucije trgovinske civilizacije i pruzio poverenje klasama kojim a de pripasti buducnost. Luterove odi pocivale su na proslosti. On u hriscanskom drustvu nije video prostora za one srednje klase sto ih je jedan engleski drzavnik nazvao prirodnim predstavnicima ljudske rase. Cinilo mu se da medunarodna trgovina, bankarstvo i sistem kredita, kapitalisticka industrija, citav sklop ekonomskih m oci — koje su, pored njegove sopstvene revolucije, najsnaznije doprinele potiranju srednjovekovnog sveta — pripadaju samom jezgru kraljevstva mraka od kojeg hriscani beze. Napadao je autoritet kanonskog prava samo da bi u sledecem trenutku jos dogm aticnije potvrdio detalje onih pojedinacnih pravila koja je to pravo nametalo. U svojim dugim privrednim raspravama o problem im a, recim o u Dugoj propoved i o zelenasenju iz 1520. ili u traktatu O trgovini i zelenasenju iz 1524. godine, on svoje ucenje gradi na najtesnjem tumacenju crkvenog prava, ne um eksavajuci ga ustupcima koje su cinili i sami kanonici da bi svoju ostrinu prilagodili zahtevima prakticnog zivota. U pitanjima cena on prosto ponavlja tradicionalna u ce nja. »C ovek ne sme reci: ,Prodacu svoju robu onoliko skupo koliko mogu ili hocu’ , vec ,prodacu svoju robu po ceni koja je postena i pravedna’. Jer tvoja prodaja ne sme biti delo koje se oslanja samo na tvoju moc i volju, s one strane svakog zakona i ogranicenja, kao da si ti Bog koji nikome nije obavezan. Nego, posto je tvoja prodaja delo koje obavljas zbog svog bliznjeg, ona se mora ograniciti takvim zakonom i diktatom savesti da je mozes sprovoditi bez opasnosti da ces 39 Luther, Ermahnung zum Frieden auf die zwolf Artikel der Bauerschaft in Schwaben (1525), u: Werke, tom XVIII, str. 327. 97
bliznjega ostetiti ili ugroziti«.40 A ko javna vlast utvrdi cenu, prodavac se nje mora pridrzavati. A ko je ne utvrdi, on' se m ora upravljati prema opstoj proceni vrednosti robe. A ko je sam odreduje, mora to uciniti obracunavajuci svoje zivotne troskove i svoj rad i rizik. Ne sme koristiti oskudicu u nekoj vrSti robe da bi podigao cenu. Ne sme uticati na porast cene kupujuci robu na veliko; ne sme sprovoditi rocnu trgovinu, niti Skuplje prodavati ako prodaje na otplatu. G ovoreci o zelenasu, Luter ide jos dalje nego ortodoksno u ien je. Optuzuje ustupke koje kanonici praVe prakticnim potrebama. »N ajveca nesreca nemacke nacije je svakako kupoVina uz kamatu . . . (traffic interest). Nju je izmislio davo, a papa je, priznajuci je, ucinio zlo za kakvo svet jos nije <5uo.«41 Buneci se protiv nastojanja da pozajm ljivanje bude besplatno, oti napada isplatu kamata u vidu naknade za gubitak i ulaganje u pravo na zakup — a kanonsko pravo je u njegovo vrem e odobravalo i jedno i drugo — i zalaze se da' se zelenasu uskrate sakrament, oprostaj grehova i hriscanski pogreb. Drzeci se ovakvog etickog koda, Luter je, naravno, karakteristican razvoj svoga doba — trgovinu luksuznom robom sa Istokom, medunarodne finansije, berzanske spekulacije, udruzenja i m onopole — smatrao preko svake mere neprilicnim . »M orala bi se zabraniti trgovina koja iz Kalkute, iz Indije i slicnih zemalja donosi skupoceno srebro, nakit, zacine . . . i zem lji i ljudim a isisava novae . .. O udruzenjima bi odista trebalo da kazem mnogo, ali problem je beskrajan i neiscrpan, sav od pohlepe i greha .. . Ko je tako glup da ne uvida da udruzenja nisu nista drugo do m onopoli koje cak i neznabozacki svetovni zakoni — da i ne pom injem bozansko pravo i hriscanski zakon — u celom svetu proklinju kao ocigledno zlo?«42 Od ovako odlucnog neprijatelja razularenosti m oglo se ocekivati da bude prvak u pravu. M oglo se pretpostaviti da ce Luter, s obzirom na svoju mrznju prema ekonomskim prohtevima, pozdraviti kao saveznika ona ogranicenja kojim a 40 Von Kaufshandlung und Wucher, u: ibid., tom XV, str. 295. 41 An den christlichen Adel, u: ibid., tom VI, str. 466 (navodi R. H. Murray, Erasmus and Luther, 1920, str. 239). 42 Von Kaufshandlung und Wucher, u: ibid., tom XV, str. 293—4, 312. 98
bj» se ti prohtevi, bar teorijski,. m ogli kontrolisati. U stvarnosti je, naravno, n jegov stav. prema mehanizmu crkvenog prava i discipline bio suprotan. T o nije bio samo stav nezainteresovanosti vec i odvratnosti. -Prorok k oji je bicem isterivao poZudu pojedinaca, skorpionim a je kaznjavao ogranicenja ko ja im je nametnulo drustvo;-t apostol idealne etike hriscanske lju bavi usmerio je ru siteljsku .dijalektiku prema jedinstvenoj organizaciji hriscanske crkve. Tokom vecine stoleca — eto kako tragicnu parodiju' ljudskih nada predstavljaju covekove institucije! — postojalL su pojedin ci1k oji su voleli covecanstvo, ali su pri tom mrzeli gotovo sve sto je covek stvorio. Luter, koji je ziveo u doba k a d a .je suprotnost izmedu uzvisene teorije i uzasne prakse vec odavno postala nepodnosljiva, izvrstan je prim er za to. On proppveda nesebicno milosrde, ali sa uzasom uzmice od svake institucije koja pokusava da tom milosrdu d a odreden izraz. Sadrzaj srednjovekovnog ekonom skog uCenja on ponavlja sa doslovnoscu koja se retko nalazi kod mislilaca poznog srednjeg veka, ali prema pravilima i zapovestima, u kajim a je ono naslo pozitivan, premda tuzno nesavrsen izraz, oseca.m alo sta osim gnusanja. Bog dusi ne govori posredstvom svestenstva ili drustvenih institucija koje je izgradio covek, negp Solus cum solo, kao glas u srcu, i jedino u srcu. Tako su porueeni mostovi izmedu sveta duha i sveta cula i dusa je izdvojena ^z drustva ljudi kako bi mogla stupiti u zajednicu sa svojim , Tvorcem . Milost koja jo j je dodeljena moze obasjati i svetovne odnose; ali ti odnosi ne mogu dati ni delic duhovne hrane koja bi olaksala prim anje milosti. Nalik na prvobitni haps u k oji se sunovratio pali andeo u svome sudbinskom zadatku, oni su zbrka grube m aterije, pustara suvih kostiju, neposvecena pustinja koja nije kadra da doprinese posvecenju. »Izvesno je da nijedna od stvari spoljasnjeg sveta, u sta god je mi ubrojili, nema nikakvog uticaja na stvaranje hriscanske pravde ili slobod e . . . Samo jedna jed in a stvar je potrebna za zivot, za opravdanje i hriscansku slobodu; to je sveta bozja rec, H ristovo jevan d elje.«43 Razlika izmedu coveka koji voli bliznjeg, je r na prvom mestu voli Boga, i lju bavi prema Bogu, k ojoj nas je naucila 43 Concerning Christian Liberty, U: Wace i Buchheim, Luther’s Primary Works, 1896, str. 256—7. 99
sve veca ljubav prema bliznjim a, mozda na prvi pogled ne izgleda duboka. Luteru je ona izgledala kao ponor i Luter je bio u pravu. Tu je, u izvesnom smislu, pofiinjala reform acija. Jer kada se ovaj argument dovede do logicnog ishodista — a Luter to nije ucinio — postaju izligni ne samo sva dobra dela vec i sakrament i sama crkva. Neka teolozi resavaju kakvog znacaja za religiju ima ovo pom eranje tezista i koliko vredi intelektualni proces k ojim je Luter doSao do svojih zakljucaka. Na teoriju o drustvu oni su delovali kao zemljotres. PoSto spasenje daruje jedino milost koja deluje u srcu, citav sklop organizovane religije, k oji je posredovao izmedu pojedinacne duse i njenog Tvorca — od Boga postavljena hijerarhija, sistematizovane aktivnosti, slozene institucije — padaju u vodu kao bogohulne trivijalnosti religije dela. S rednjovekovna zamisao o drustvenom poretku kao povezanom organizmu ciji clanovi u razlicitom stepenu doprinose duhovnom cilju bila je srusena ; tamo gde je ranije postojalo jedinstvo koje je prem oscivalo mestimicne razlike, sada je stajala nepom irljiva suprotnost. Milost vise nije bila kruna prirodnoga: bila je n jegova antiteza. Dela koja je covek cinio kao Clan drustva vise mu nisu om ogucavala pristup u carstvo nebesko: ona su bila njegova negacija. Svetovni interesi izgubili su religijsko znacenje: oni su se m ogli takmiCiti s religijom , ali je nisu m ogli obogatiti. Pojedinacna pravila vladanja — hriscanska kazuistika — bila su izlisna ili problem aticna: dovoljan vodic hriScaninu su B iblija i njegova savest. Razlika izmedu svetovnog i religioznog zivota je, u izvesnom smislu, nestala. Monastvo je, da tako kazemo, sekularizovano; od tada su svi lju di imali isti polozaj pred Bogom ; i taj napredak, k oji je sadrzavao jezgro svih potonjih revolucija, bio je tako ogroman da se sve ostalo cinilo beznacajnim . S druge strane, razlika se produbila vise no igda. Jer, premda svaka stvar moze biti posvecena, jed in o unutarnji zivot moze ucestvovati u posvecivanju. Svet je bio podeljen na dobro i zlo, svetlost i tamu, duh i materiju. Podela medu njim a bila je apsolutna; nikakav ljudski napor n ije bio kadar da premosti provaliju. Dalje posledice prom ene postale su jasne tek potomcima. Sam Luter nije bio dosledan u m isljenju. V erovao je da je m oguce sacuvati srednjovekovnu teoriju o drustvu, premda je istovremeno odbacivao n jeno prakticno potvrdivanje; sa istom zestinom je tvrdio da su dobra dela plod spasenja, kao sto je 100
p#ricao da ona mogu doprineti spasenju. U njegovim spisima o drustvenim problem im a, isticanje hriscanskog morala je povezano sa odbacivanjem n jegovog vid ljiv og institucionalnog okvira; a u tragicnoj borbi izmedu duha i slova, form e i m aterije, milosti i dela, njegova namera, u krajnjoj liniji, nije bila da odbaci pravila ciste savesti u privrednim pitanjima vec da ih ogromnim naporom uproscavanja razjasni. Kada je, polazeci od faktickih zloupotreba, napadao srednjovekovno m ilosrde, bratstva, prosjaCke redove, sveCanosti i hodocasca, njegova optuzba je nuzno proizilazila otuda sto nije priznavao da se zasluga moze steci delovanjem neke posebne m asinerije s one, strane svesnog ispunjavanja uobiCajenih duznosti svakodnevnog zivota. N jegov zahtev da se odbaci kanonsko pra vo bio je prirodna posledica njegovog uverenja da je Biblija savrSeno dovoljan vod ic u postupcima. Prem da nije u potpunosti odbacivao crkvenu disciplinu, b io je netrpeljiv prema n joj. Hriscaninu, obrazlaze on, nije potreban nikakav razraden mehanizam da sebe poufii svojim duznostima i da se ispravi ako ih zanemaruje. On ima Sveti spis i sopstvenu savest; neka njih sluSa. »Z ato u svekolikoj trgovini prolaznim dobrima nema ispravnijeg niti b oljeg saveta od onoga koji kaze da svaki Covek koji trguje sa svojim bliznjim treba sebi da postavi sledece zapovesti: ,Ono sto zelis da tebi ucini drugi, ucini i ti njem u’ i ,voli svoga bliznjega kao samog sebe’. A ko bi se ljudi pridrzavali ovoga, poredak bi se stvorio sam od sebe; nikakve knjige zakona, ni sudovi, ni pravni postupci ne bi bili potrebni; sve bi stvari jednostavno i prosto dosle do svoga prava, je r bi svakoga coveka vodili srce i savest.«44 »Poredak bi se stvorio sam od sebe.« Malo ko bi to porekao. A li sta ako se to ne dogodi? Je li em ocija odista primerena zamena za razum, a retorika za zakon? Je li m oguce resiti problem k oji drustvene duznosti stavljaju pred pojedinca tako Sto ce mu se reci da problem a nema? A ko je istina da unutarnji zivot pripada oblasti religije, da li nuzno sledi da je spoljasnji poredak za njega sasvim nevazan? Odbaciti svet institucija i zakona, je r je to nesto sto je strano svetu duha, ne znaci li zanemariti zadatak da se hriscanski m oral uCini dominantnim, zadatak za koji su srednjovekovni autori, sa svojim shvatanjima hijerarhije vrednosti uslovljene 44 Grosser Sermon vom Wucher, u: Werke, tom VI, str. 49. 101
opstim krajem, pokusavali — ma koliko neprim ereno ■—■ da otkriju form ulu? Jedan katolicki racionalist dao je odgovor na to anticipirajuci Luterovo •prezrivo odbacivanje zakona i ucenja; on je tvrdio da je za.crkvu beskorisno da zabranjuje zelenasenje dokle god ne> preduzme intelektualni napor da odredi transakcije na koje se zabrana odnosi.45 Steta je sto P ekokov zdrav razum nije naisao na Luterovo odobravanje. On je napadao pohlepu uopste sluzeci se iznenadujucim bogatstvom pogrda. A li kada su ga zam olili za savet treba li vlasti Danciga da ukinu zelenasenje, povukao se u nebuloze. »Propovednik treba samo da propoveda rec Jevandelja i da svakom coveku prepusti da sledi sopstvenu savest. Onaj koji je kadar da je primi, prim ice; on ne moze otici dalje no sto Jevandelje vodi voljn a srca k oja duh G ospodnji nagoni napred.«46 . Luterova nem oc nije bila slucajna. Proizisla je neposredno iz osnovne zamisli da eksternalizovanje religije u pravila i zapovesti znaci njeno unizenje. Luter je napadao kanonisticku kazuistiku; njegova kritika opravdano- je pogodila mnoge tacke n jihovog ucenja. A li lek za rdav zakon je dobar zakon, a ne bezakonje; kazuistika je samb primena opstih nacela na posebne slucajeve i ona postoji u svakom zivom sistemu pravne nauke, bez obzira je li on crkveni ili svetovni. A ko nacela ne treba prim enjivati zato sto su odvec uzvisena da bi se smelo dopustiti da se uprljaju u dodiru sa sirovim svetom biznisa i politike — sta od njih ostaje? Optuzbe kakve je Luter bacao na Fugere i seljake; teznja za idilom hriscanskog m ilosrda i jednostavnosti, kakvu je izlozio u traktatu O trgovini i zelenasenju. Pobozna retorika prosvecuje, ali ona tesko moze biti oruzje sto ga preporucuje sveti Pavle. »K ako je dusi za zivot i opravdanje potrebna jedino rec, tako nju opravdava jedin o vera, a ne bilo kakvo d e l o . . . Stoga prva briga svakog hriscanina mora biti da se prestane oslanjati na dela i da sve vi§e 'jaCa veru .«47 Logika Luterovih 45 Vidi napomenu 71, uz poglavlje I. 46 Objavljeno u: Neumann, Geschichte des Wuchers in Deutsch land. Prilog F, str. 618— 619. , 47 Concerning Christian Liberty, u: Wace i Buchheim, op. cit., str. 258—9. ; 102
re&gijskih pretpostavki bila je za potom stvo znacajnija negoli njegova privrzenost drustvenoj etici proslosti i dala je sopstvene neumitne zakljucke. Ona je u ogrom noj meri produbila duhovno iskustvo i posejala seme iz k ojeg su kasnije iznikle nove slobode, k ojih se Luter gnusao. Medutim, ona je u , protestantskoj misli o drustvu ostavila dualizam koji je, kada su se razvile njegove im plikacije, lisio religiju drustvenog sadrzaja, a drustvo duse. Izmedu svetlosti i mraka otvorio se veliki bezdan. Kako mu nije data mogucnost da se postupno penje, covek je morao izabrati spasenje ili prokletstvo. A ko ga spopadne ocajanje pri osvajanju surovih visina na kojim a zivi istinska vera, nijedna ljudska institucija ne moze mu biti od pomoci. Takva ce, misli Luter, biti sudbina vecine. I sam je bio svestan da je svet svetovnih delatnosti isuvise prepustio njem u samom. Suocen sa ovom teskocom; on je, s jedne strane, priznavao njenu nesavladivost, kao neko ko u velicanstvenoj nerazumnosti klice misterioznom providenju cija se naredenja ne smeju krsiti, ali se, posto ih cuva samo nekolicina, ne mogu ni postovati; s druge strane, savetovao je drzavi da se pobrine za oblast drustvene etike, za koju njegova filozofija nije m ogla naci mesto u crkvi. »O vde ce n e k o , pitati: ',K o, onda, mo2e biti spasen i gde cem o naci hriscanina? Jer na ovaj nacin sa zem lje ce nestati sva trgovin a . . Vidite, nisam li rekao, hriscani su retki na zemlji. Stoga je svetu potreban okrutan svetovni zakon, jer ce inace podivljati, mir ce isceznuti, a trgovina i zajednicki interesi bice u n isten i. .. Niko ne treba da misli da se svetom moze vladati bez prolivanja krvi. Svetovni mac mora biti erven i krvav.«48 . Tako, mesto lom ace zauzima sekira, a vlast, prognana sa oltara, nalazi nov i sigurniji dom kraj trona. Ocuvanje, h ri scanskog morala mora se preneti sa obespravljenih crkvenih vlasti u ruke drzave. Doba M akjavelija i Henrija VIII mozda vise nije verovalo u jednoroge i dazdevnjake, ali je hranu za svoje verovanje naslo u obozavanju tog retkog cudovista, vladara koji je bio odvratan cak i Bogu. 48 Von Kaufshandlung und Wucher, u: Werke, tom XV, str. 302. 103
(Ill) KALVIN Tokom dva stoleca sto su usledila za reform acijom , n ijedan oblik protestantizma nije bio osobeniji i uticajniji od onoga koji se razvio iz K alvinovog ucenja. Za razliku od luteranstva od koga je nastao, kalvinizam je, prim ajuci razlicite oblike u raznim zemljama, postao m edunarodni pokret k oji nije doneo mir nego mac i ciji je put bio ispresecan prevratima. Dok je luteranstvo u drustvenom pogledu bilo konzervativno, puno postovanja prema utvrdenim p olitickim vlastima, predstavnik licne, gotovo kvijetisticke poboznosti, kalvinizam je predstavljao aktivnu i radikalnu silu. Bio je vera koja nije tezila da prosto ocisti pojedinca, vec da izmeni crkvu i drzavu i da obnovi drustvo prozim ajuci religijskim uticajem svaku oblast zivota, javnu, koliko i privatnu. Ovde necem o ulaziti u neizmerne politicke posledice kalvinizma. Kao nacin zivota i teorija o drustvu, on je od pocetka posedovao jednu novu i vaznu osobenost. Razvio se u okviru srazmerno napredne privredne organizacije i na osnovu nje uoblicio svoju drustvenu etiku. U tom pogledu, ucenje puritanskih moralista k oji su potekli neposredno od Kalvina izrazito je suprotno kako ucenju srednjovekovnih teologa, tako i Luterovom . Razlika ne lezi samo u izvedenim zakljuficima vec se tice i osnova na kome se rasprava vodi. Zalede vecine srednjovekovnih teorija o drustvu, kao i teorija sto su ih dali Luter i njegovi engleski savremenici, predstavlja tradicionalno slojevito seljacko drustvo. Ono se odlikuje pre naturalnom, negoli novcanom privredom koja se ogleda u sitnoj trgovini seljaka i zanatlija po trzistima malih varosi, gde se ljudi bave zanatstvom kako bi pokrili potrebe domacinstva i gde proizvodnja dobara sledi neposredno za potrosnjom ; velika trgovina i finansija ovde su pre povrem ene sporednosti, negoli sile Sto pokrecu ceo sistem. Kad kritikuju privredne zloupotrebe, njihova kritika usmerena je upravo protiv napustanja tog prirodnog stanja stvari — protiv preduzeca, protiv p ohlepnog profiterstva, neum ornog suparnistva koje neobuzdanim privrednim prohtevim a remeti ravnotezu postojeceg poretka. 104
* Ove ideje predstavljale su tradicionalan odgovor na zla bezobzirnog duha trgovine i ostavile su traga u spisima svajcarskih reformatora. Cvingli, na primer, k oji se po svojim shvatanjima nalazi na pola puta izmedu Lutera i Kalvina, uporno iznosi cesto ponavljanu tezu da je poreklo licne svojine u grehu; upozorava bogatase da su mali izgledi za njihov ulazak u carstvo nebesko; optuzuje koncile Konstanca i B azela — »okupljene, vaistinu, po zapovesti Svetog duha« — sto pokazuju trpeljivost prema zalaganju zem lje pod jem stvom zetve; i, premda istice da se kamata mora placati ako je drzava ozakonjuje, ipak je osuduje kao protivnu bozjem za konu.49 O pokusajima suzbijanja zelenasenja u Cirihu i Zenevi govoricu kasnije. A li autori ovih ostrih punokrvnih optuzbi kapitalizma nisu imali za cilj da pruze pravila za praktican zivot, je r je duznost svakog pojedinca bila da se povinuje svetovnom zakonodavstvu, k oje je dopustalo kamate; cim su izgovorene, ove optuzbe nisu vise predstavljale odluku levog krila reformisanih crkava. Jer Kalvin, a jos vise n jegovi tumaci, pripada vec jednom poznijem stadijumu rasprave. Za razliku od Lutera, k oji je privredni zivot gledao ocima seljaka i mistika, oni su m u pristupali kao poslovni ljudi, k oji nisu skloni ni da idealizuju patrijarhalne vrline seljackog drustva, ni da sum njicavo posmatraju puku cinjenicu kapitalistickog preduzeca u trgovini i finansijama. Nalik ranom hriscanstvu i m odernom socijalizmu, kalvinizam je bio u velikoj meri gradski pokret; i njega su — kao i njih — u ranim danima prenosili iz zem lje u zem lju emigranti trgovci i radnici; a podrsku su mu pruzale upravo one drustvene grupe kojim a se tradicionalna shema dru§tvene etike, koja je privredne interese smatrala sasvim beznacajnim vidovim a ljudskih poslova, morala ciniti nevaznom i vestackom. Kao sto se m oglo i ocekivati kad je rec o predstavnicima vere cije je glavarstvo bilo u Zenevi, a njen i najuticajniji pripadnici u velikim poslovnim sredistima, kakva su A ntverpen i n jegova zanatska okolina, zatim London i 49 Zwingli, Von der gottlichen und menschlichen Gerechtigkeit, oder von deni gottlichen Gesetze und den biirgerlichen Gesetzen, objavljeno u: R. Christoffel, H. Zwingli, Leben und ausgewahlteSchriften, 1857, deo II, str. 313 seqq. Vidi i: Wiskemann, op. cit., str. 71—4. 105
Am sterdam , njih ovi vod i upucivali su svoje ucenje — naravno, ne iskljucivo, ali zato ipak prvenstveno — klasama sto su ;se bavile trgovinom i zanatstvom, najm odernijim i najnaprednijim ciniocim a u zivotu stoleca. Cineci tako, oni su, prirodno, posli od toga sto su iskreno priznali nuznost kapitala, kredita i bankarstva, trgovine i iin an sija sirokog obima, i od drugih prakticnih cinjenica poslovnog zivota. Tako su prekinuli tradiciju koja je, smatraju c i nepozeljnom obuzetost privrednim interesima »koja prevazilazi granice onoga sto je neophodno za zivot«, zigosala posrednika kao gotovana, a zelenaSa kao lopova. Dobit od trgovine i finansija, koja je, prema srednjovekovnim spisateljim a kao i prema Luteru, samo uz velike teskoce izbegla da bude oznacena kao turpe lucrum (sramotna zarada), stekla je kod njih isti ugled kao zarada radnika i rente zem ljoposednika. »Z a sto«, pisao je K alvin u jednom pismu, »prihod od posla ne sme biti veci od zem ljoposednickog prihoda? Odakle potice trgovceva dobit, ako ne od njegove sopstvene m arljivosti i radinosti?«50 Sasvim u skladu sa ovim recima, Bucer je, prem da je optuzivao podvale i pohlepu trgovaca, podsticao englesku vladu da se zauzme za razvoj industrije vune preme merkantilistickim pravilim a.51 Posto je u mislima Kalvina i njegovih sledbenika indu s try ska i trgovacka klasa bila presudna, oni su morali razumeti i njene prakticne potrebe. Nije rec o tome sto, su odustali od zahteva da religija m oralizuje privredni zivot; no u zivotu koji su oni zeleli da m oralizuju osnovne osobenosti trgovinske civilizacije smatrane su datim i n jihovo je ucenje oblikovano prema takvim uslovima. Rani kalvinizam, kao sto cem o videti, imao je sopstveno — i to rigorozno — pravilo za upravljanje privrednom delatnoscu. A li on vise ne podozreva ■da je citav svet privrede tud duhovnom zivotu i ne gaji nepoverenje prema kapitalisti kao prema coveku koji se nuzno obogatio na racun nesrece svojih bliznjih, niti siromastvo ishvata kao nesto sto je samo po sebi pohvalno; to je, veroyat50 »Quid si igitur ex negociatione plus lucri percipi possit quam ex fundi cuiusvis proventu? Unde vero mercatoris lucrum? Ex ipsius inquies, diligentia et industria« (navodi Troeltsch, Die Soziallehren der Christlichen Kirche, str. 707). 51 Bucer, De Regno Christi. 106
rA, prvo sistematsko religiozno ucenje za k oje se moze reci da shvata i pozdravlja privredne vrline. Svojim neprijateljem ono ne smatra sabiranje bogatstava, nego njihovu zloupotrebu u svrhu razmatranja i samozivosti. N jegov ideal je drustvo k o je trazi bogatstvo s razboritom ozbiljnoscu lj.udi k oji istovrem eno um eju da obuzdaju svoju prirodu strpljivim radom i da se posvete sluzbi koju Bog moze prihvatiti. K alvinovo ucenje o zelenastvu moze se tumaciti samo u svetlosti ove prom enjene drustvene perspektive. N jegov znacaj se nije sastojao u tom e sto je obelezilo jednu fazu u tehnici privredne analize, vec u tom e sto je zauzelo stav postQvanja prema sve m ocnijem i sve vecem telu drustvenih interesa koje je teorija religije, ma koliko ono bilo nezadrzivo u praksi, do tada posmatrala u najboljem slucaju kao sum njivo, a u najgorem kao istinski nemoralno. Izrazen strogo, cuveni proglas budi kod savremenog citaoca pre svest o rigoroznosti, negoli o trpeljivosti. »K alvin«, pisao je jedan engleski duhovnik nekoliko decenija posle njegove smrti, »postupa sa zelenastvom kao apotekar s otrovom «.52 Ovaj du hovnik je imao pravo, je r ni K alvinovo pismo Ekolampadiusu, ni propoved o istom predmetu ne otkrivaju nikakvu preteranu trpeljivost prema trgovcim a i finansijerima. Kamata je zakonita pod pretpostavkom da ne prelazi zvanicni maksimum; cak i kad je maksimum utvrden, pozajm ice siromasima m oraju biti gratis; uzimalac zajma mora imati iste prednosti kao i zajm odavac; ne sme se zahtevati preterana sigurnost; postupci koji su oprostivi kao povrem ena korist zasluzuju pokudu kada se sprovode kao pravilo; niko ne sme sticati privrednu dobit na rafiun svog bliznjeg. Oprost za zelenasen je sto ga pruzaju tako neprijatna ogranicenja nije mogao poboznim zajm odavcim a ponuditi nista drugo do mlaku utehU. : !
I
U tumacenjima savremenika stoji da je Kalvin smatrao kako je od duznika dolicno traziti da mali deo dobiti ustupi kreditoru, na cijem je kapitalu zaradio dobit; ali da je zahtev za kamatom greSan ako znaci da se »kreditor obogacuje na racun duznikovog znoja« i da »duznik ne zanje nagradu za svoj trud«. Ima epoha koje bi ove doktrine pre smatrale napadom na finansijsko preduzetnistvo, negoli njihovom odv Roger Fenton, A Treatise of Usurie, 1612, str. 61. 107
branom . K alvinovi posebni doprinosi teoriji zelenasenja nisu narocito novatorski. Kao trezveni pravnik, on nije patio od Luterove nedoslednosti ni od njegovog idealizma, a svoju doktrinu je sam, po svoj prilici, shvatao samo kao novi korak u dugom razvoju kroz koji je prosla crkvena pravna nauka baveci se ovim predmetom. U isticanju razlike izmedu kamate koja je iznudena zahvaljujuci nevolji siromaha i kamate k oju uspesan trgovac moze zaraditi pozajm ljujuci kapital, Kalvinu je prethodio Major; u odobravanju umerene stope na pozajmicu, koju mora placati bogatas, njegov stav je bio isti kao i stav donekle neodlucnog Melanhtona. U verenje da je Kalvin, fanatik rada i asketa, bio otac slobodnije drustvene etike, pripada legendi. Nalik pokretacu one druge revolu cije u teoriji privrede, i on se m ogao okrenuti svojim propagatorima s protestom: »Ja nisam kalvinist«. Medutim, legendama je svojstveno da u jezgru budu istinite onoliko, koliko su neistinite u detalju, te su i kriticari i branitelji bili u pravu sto su K alvinovo bavljen je kapitalom smatrali kljucnom novinom . N jegova je zasluga Sto je prom enio smer rasprave jer etiku novcanih pozajm ica vise nije podredivao nekoj posebnoj teoriji zelenasenja, vec ju je shva tao kao poseban slucaj jedn og mnogo obuhvatnijeg problem a — problem a drustvenih odnosa u hriscanskoj zajednici — k oji se mora resavati shodno postojecim okolnostima. Znacajno obelezje njegove rasprave o ovom predmetu sastoji se u tome sto K alvin prihvata da je kredit u zivotu drustva normalan i neizbezan. Cesto navodene odlom ke iz Starog zaveta i spisa crkvenih otaca on odbacuje kao nevazece, je r se odnose na uslove koji vise ne postoje, i dokazuje da je placanje kamate za kapital podjednako opravdano kao i placanje zakupnine za zemlju; svaki pojedinac je duzan da uvidi kako ono ne sme prevazilaziti iznos sto ga diktiraju prirodna pravda i zlatno pravilo. Ukratko, on pocinje iz pocetka, tvrdeci kako trajno vazenje ne pripada pravilu »non foenerabis« (ne zelenasi), nego nacelu » l ’eq u ite e t la droitu re« (privlacnost i cestitost) i sa stanovista hriscanske tradicije obraca se trgovinskom zdravom razumu, optim isticki pretpostavljajuci da je i on hriscanski. Sa ovog stanovista, hriscanin mora izbegavati svako iznudivanje. A li kapital i kredit su nezaobilazni; finansijer n ije parija, vec koristan clan drustva; i pozajm ljivanje pod kamatu, pod pretpostavkom da je stopa razumna i da su 108
j(fczajmice za siromaha besplatne, nije p er se gresnije od bilo k oje druge razmene, bez koje se zivot druStva ne bi mogao nastaviti. Cinjenica da je za ishodiste razmatranja uzeto realno stanje u trgovinskoj praksi bila je od bitne vaznosti. To je znacilo da su se kalvinizam i n jegovi ogranci zauzeli za delatnosti, k oje ce obeleziti buducnost, i isticali da hriscanin moze i mora ziveti ne tako sto ce ih odbacivati, vec sto ce se neumorno usredsredivati na zadatak da mogucnosti sto ih one pruzaju iskoristi u slavu Boga. Struktura kalvinistiike drustvene etike izgradena je na prakticnom tem elju gradske proizvodnje i trgovinskih poduhvat^. Ulaziti u njeno teolo§ko zalede bilo bi odvec smelo. Ali Cak se i amateru m oze dopustiti da ukaze na izvanrednu doslednost s kojom su iz teoloskih pretpostavki izvedeni prakticni zakljucci. »B og«, pisao je Kalvin, »nije samo predvideo pad prvog c o v e k a . . . vec ga je odlukom sopstvene volje sam priprem io.«58 Izabrao je pojedince koji ce zahvaljujuci »n jegovoj bezrazloznoj milosti, sasvim nezavisnoj od svake ljudske zasluge« biti spaseni u vecnosti; ostale je »pravedan i nepogresiv, ali ipak neshvatljiv sud« osudio na vecno prokletstvo.54 Ukratko, spasenje n ije covekovo delo, je r mu covek nicim ne moze doprineti, vec je delo neke objektivne moci. Ljudski napor, drustvene institucije, svet kulture, u najboljem slucaju su bez znacaja za spasenje, a u najgorem su stetni. Oni coveka odvajaju od istinskog cilja njegovog postojanja i navode ga da se vezuje za prolazne stvari. Taj cilj nije licno spasenje, vec velicanje Gospoda • — posvecivanje sveta putem napora i truda — i njemu treba teziti ne samo m olitvom vec i delom. Jer, iako odbacu'je licne zasluge, kalvinizam je krajnje praktican. Dobra dela nisu nacin da se postigne spasenje, ali su neophodan dokaz da je covek izabranik. Ovaj momenat posebno jasno pokazuje sredisnju protivrecnost religiozne etike, sadrzanu u tvrdnji da snagu za preokretanje sveta poseduju samo oni koji su ubedeni da je taj preokret u nekom visem smislu vec predodredila neka Moc cije su oni ponizno sredstvo. Kalvinist veruje da je svet stvoren zato da bi se obelodanilo velicanstvo bozje, te 53 Calvin, Institutes of the Christian Religion, prev. J. Allen, 1838, tom II, str. 147 (knj. Ill, pogl. XXIII, deo 7). 54 Ibid., tom II, str. 128—9 (knj. Ill, pogl. XXI, deo 7). 109
je duznost hriscanina da zivi za taj cilj. N jegov zadatak je da kroti svoj licni zivot i da stvara sveto drustvo. Crkva, drzava, zajednica u k ojoj zivi ne sm eju biti puko sredstvo za njegovo lifino spasenje, ili sluga n jegovih trenutnih pqtreba. Oni m oraju predstavljati »H ristovo kraljevstvo« u kom e lju di ispunjavaju svoje duznosti, svesni da ih »veeito posm atra; oko njihovog velikog Gospodara«; a citavu strukturu od korupcije cuva stroga i sveobuhvatna disciplina. Podstrek za preinacavanje ili za prevrat u svakoj epohi proizilazi iz saznanja da je spoljaSnji poredak drustva suprotan m oralnim nacelima sto ih priznaje svest ili razum p ojedinca. Naravno, takva suprotnost najsnaznije se oseca u periodima brzog m aterijalnog napretka kakvi su b ili 16. i 18. vek. Ljudim a koji su sproveli reform aciju lebdela je pred ocima zlatna jesen srednjeg veka, koja je — usred korupcije i tiranije epohe —> jos uvek blistala na slikama Nirnberga i Frankfurta od Eneje Silvija Pikolom inija i na Direrovim drvorezima. I vec se radala nova zora privrednog napretka; ona je mnogo obecavala; ali nju je pratio cinicni m aterijalizam k oji je, cini se, poricao sve ono sto su podrazum evale hriscanske vrline; bio je utoliko strasniji je r je svoj vrhunac dosegao u prestonici hriscanske crkve. Zapanjeni suprotnoscu izmedu teorije i prakse, lju di su na razlifiite nacine pokusavali da savladaju raspolucenost koja ih je mucila. Nemacki reform atori propovedali su povratak prim itivnoj jednostavnosti. A li ko je mogao ponistiti postignuca dvaju stoleca ili izbrisati nove svetove sto ih je otkrila nauka? Humanisti su krenuli drugim putem k oji je zahvaljujuci pobedi razuma nad sujeverjem , brutalnoscu i pohlepom , trebalo da vodi postupnom preporodu ljudske vrste. No ko je mogao cekati tako dalek cilj? N ije li postojao i treci put? N ije li bilo m oguce da upravo ona svojstva sto su uslovljavala privredni uspeh — stedljivost, m arljivost, razboritost, umerenost — istovremeno budu i osnovne hriscanske vrline? Nije li se ponor k oji je zjapio izmedu sveta raskosi i duhovnog zivota mogao prem ostiti i tako sto bi m aterijalni interesi bili upotrebljeni kao sredstvo da se sluzi Bogu, umesto da se od njih bezi kao od davolovog kraljevstva? Svajcarski reform atori zeleli su da postignu upravo takav obrt u tradicionalnoj skali etickih vrednosti; usmerili su svoj trud na stvaranje novog tipa hriscanskog karaktera. Na srcu 110
i * je lezao m oralni preporod, a ne drustvena reform a, te su sposObnostima sto se razvijaju u poslovnom zivotu pripisali. jednu visu svrhu i upotrebili ih kao osnov drustva u kojem je disciplina snaznija od rimske trebalo da ozivotvoruje karakter upravo suprotan onom karakteru sto je proizilazio iz poslusnosti- Rimu. ’ '•‘ Katolicka crkva, receno je, prim erom svojih glaVara podstice luksuz i razm etljivost: clanovi reformisane crk v e m oraju biti stedljivi i skrOmni. Katolicka crkva odobrava nezakonito milosrde koje se ispoljavalo u davanju iliilostinje bez razlike: pravi hriscanin treba da suzbija prosjacenje i razvija vrline radinosti i cuvarnosti. Katolicka crkva sv o je vernike drzi u uverenju da zemaljski zivot m ogu iskupiti. praznom form alnoscu pojedinacnih dobrih dela, svedenih na trgovinski sistem, kao da covek sa Tvorcem moze imati racun dugoVanja i potrazivanja. Pravi hriscanin mora sav zivot posvetiti Gospodu. Zelju za sticanjem katolicka crkva osuduje kao bezboznu, prem da prim a mito od on ih .k oji su sa uspehom sticali: pravi hriscanin mora voditi svoje poslove sa izuzetnom ozbiljnoscu, je r su i oni neka vrsta religije. Takvo ufienje — kakve god bile njegove teoloske vrline i mane — bilo je izvrsno zamisljeno da oslobodi privrednu energiju i da burzoaziju u usponu pretvori u disciplinovanu drustvenu silu; burzoazija je bila svesna suprotnosti izmedu sops.tvenih nacela i nacela ostalog sveta, ponosna sto jo j je palo u zadatak da bude stegonosa privrednih vrlina i resena da utre put sopstvenom nacinu zivota koristeci svako oruzje, cak i politicku revoluciju i rat, je r njen cilj nije bila puka udobnost, ili licni interes, vec sprovodenje volje Gospodnje. Kalvinizam se, ukratko, zalagao ne samo za novu teolosku doktrinu i crkvenu vlast vec za novu skalu moralnih vrednosti i novi ideal drustvenog upravljanja. N jegova prakticna poruka bila je, m oglo bi se reci, la carriere ou verte ne aux: talents, nego au caractere (put otvoren ne talentima, v e c karakteru). Cim je svet udesen kako se njim a dopadalo, srednje klase: su sebe ubedile da su zakleti neprijatelji nasilja i poklonici principa reda. Dok nisu izvojevale svoje pobede, one su svuda. bile stegonose revolucije. Necemo se sasvim udaljiti od teme ako kazemo da je K alvin — u uzem obimu, ali ne manje strasnim sredstvima — ucinio za burzoaziju 16. stoleca ono*
11L
sto je Marks ucinio za proletarijat 19. stoleca, ili, pak, da je ucenje o predodredenosti, dajuci jem stvo da su nadzemaljske sile na strani odabranih, utazilo istu glad koju je, u drugoj epohi, utolila teorija istorijskog materijalizma. Kalvin je v rli ne tih odabranih ostro suprotstavio porocim a utvrdenog poretka, ucio ih je da se osecaju kao izabranici, probudio im svest o znamenitosti njihove sudbine u planovim a providenja i ulio im odluSnost da je ostvare. Novi zakon bio je utisnut u zivo meso; ono nije samo prim ilo novu lekciju vec je i dusi davalo oblik. U poredenju sa svadljivom , sam opovladljivom aristokratijom vecine evropskih zemalja, ili sa ekstravagantnim i polubankrotiranim monarhijama, srednje klase, medu kojim a je kalvinizam najdublje pustio koren, bile su gvozdene rase. Ne iznenaduje nas sto su izvele nekoliko revolucija i sto su svoje predstave o drustvenoj i politickoj probitafinosti utisnule u javni zivot m nogih drzava starog i novog sveta. Dva glavna elementa ovog ucenja bile su insistiranje na licnoj odgovornosti, disciplini i asketizmu, i teznja da se hriscanski karakter objektivno otelotvori u drustvenim institucijama. Premda logiCki povezana, ova dva elementa cesto su bila u prakticnom neskladu. Uticaj kalvinizma nije bio prost i prostirao se daleko izvan kruga crkava k oje su se s pravom m ogle nazivati kalvinistickim . Kalvinisticka teologija bila je prihvacena tamo gde je kalvinisticka disciplina odbacivana. Ogorcena bitka izmedu prezbiterijanaca i nezavisnih sto se vod ila u Engleskoj nije sprecila ljude kojim a je citava ideja religiozne uniform nosti bila u biti mrska da se nadahnu mislju o konkretno hriscanskom drustvu u kom e je, kako je rekao jedan od njih, Sveto pismo »trebalo da bude stvarno i m aterijalno ispunjeno«.56 Iz K alvinovog ucenja m ogli su biti izvedeni i snazan individualizam i surov hriscanski socijalizam. K oja ce se m ogucnost prihvatiti, zavisilo je od razlicitosti politickih sredina i drustvenih klasa. A iznad svega je zavisilo od pitanja jesu li kalvinisti bili u vecini koja svoje ideale moze utisnuti drustvenom poretku, kao u Zenevi ili Skotskoj, ili u m anjini koja zivi u stavu odbrane pod sum njicavim okom neprijateljske vlade, kao u Engleskoj. 55 Gerrard Winstanley, A New-Yeers Gift for the Parliament and Armie, 1650 (Thomason Tracts, Brit. Mus., E. 587 (6), str. 42). 112
> U onom vidu kalvinizma, koji je u 17. stolecu naisao na odobravanje pripadnika engleske vise klase, vladajucu filozofiju je, u celini gledano, cinio individualizam u drustvenim poslovim a. Jedino su fanatici i pobunjenici sanjali o novom Jerusalimu, koji se uzdize na zelenoj i lepoj engleskoj zemlji, ali su ih Ferfeksovi konjanici brzo naucili pameti. No ako je teologija puritanizma preuzela K alvinovu teologiju, puritanisticko shvatanje drustva, razvodnjeno prakticnim nuznostima trgovinskog stoleca, i umeksano, kako bi odgovaralo konvencijam a oblasne aristokratije, bilo je potpuno suprotno shvatanju ucitelja koji je utem eljio disciplinu u poredenju s k ojom je Lodova disciplina, kako je suvo prim etio sam Lod50, predstavljala samo trice i kucine. Sudeci prema K alvinovom ucenju i prema praksi nekih kalvinistickih zajednica, dru stvena etika herojskog stoleca kalvinizma pre je licila na kolektivisticku diktaturu, negoli na individualizam. Po§to je b io izraz revolta protiv srednjovekovnog crkvenog sistema, sam kalvinizam se, gde god su mu okolnosti isle na ruku, zalagao za disciplinu mnogo strozu i obuhvatniju no sto je bila srednjovekovna. A ko je — kao sto su tvrdili neki istoricari — filozofija laissez faire (popustljivosti) predstavljala ishod sirenja kalvinizma medu pripadnicim a srednje klase, do toga je, kao i kad je rec o toleranciji, doslo posrednim putem. Kalvinizam ju je prihvatio ne zbog njenih sopstvenih vrednosti, vec kao kompromis u relativno poznoj fazi svoje istorije, kao ishod sopstvenog m enjanja usled pritiska trgovinskih interesa, ili kao izjednacenje snaga sukobljenih autoriteta. Duh sistema otkriva se u nacinu na k oji se on bavio gorucim pitanjima pauperizma. Reform a tradicionalnih v id o va staranja o siromasima predstavljala je mnogo raspravljanu tem u epohe — Vives je svoju poznatu knjigu napisao 1526. godine57 — i svetovne vlasti u citavoj Evropi, podsticane podjednako i od strane duhovnjaka i od strane humanista, zapocele su borbu sa pojavom koja je, u najboljem slucaju, bila pretnja drustvenom redu, a u najgorem m oralni skandal. Pitanje se, naravno, u ogrom noj meri ticalo etickog duha reform acije. Osobenost svajcarskih reformatora, koji su se 56 The Works of William Laud, D. D., izd. Wm. Scott, tom VI, deo I, 1857, str. 213. 57 De Subventione Pauperum. 113
time mnogo bavili, lezala je u tome sto oni situaciju nisu shvatali kao problem odrzavanja javn og reda, kako su to cinili drzavnici, niti kao problem drustvenog ustrojstva, poput um nih humanista, vec su je smatrali pitanjem karaktera. K alvin je sa odobravanjem navodio reci svetog Pavla: »A ko covek nece da radi, ne treba ni da jed e«; jednako zestoko kao i svaki utilitarista osudivao je bezrazlicno davanje m ilostinje i preporucivao da crkvene vlasti redovno posecuju svaku porodicu kako bi ustanovile jesu li njeni clanovi narednici, pijanice, ili su na neki drugi nacin nepozeljni.58 Ekolampadius je napisao dve rasprave o staranju o siromasima.59 Bulinger je protestovao zbog arm ije prosjaka sto je nastala zahvaljujuci manastirskom milosrdu, a deo prihoda raspustene opatije sacuvao je za izdrzavanje jedne skole i za pom oc siromasi ma.60 U nacrtu za reorganizaciju staranja o siromasima, sto ga je nacinio Cvingli 1525. godine, svako prosjacenje bilo je strogo zabranjeno; putnicim a je pomagao samo pod uslovom da sledeceg dana napuste grad; stari i bolesni smestani su u posebne ustanove; pom oc nije pruzana nijednom gradaninu koji je nosio ukrase ili luksuznu odecu, koji nije posecivao crkvu, ili je igrao karte, ili je na neki drugi nacin bio necastan. Osnov citavog njegovog nacrta predstavljali su obavezan rad i opasnost od besposlicenja. »Danas«, pisao je Cvingli, »nijedan covek vise nece da se prehranjuje radom . . . a rad je tako koristan i Bogu m i o . . . da cuva krepkost i 58 »Quod ad maiores natu spectat, a nobis quotannis repetitur inspectio cuiusque familiae. Distribuimus inter nos urbis regiones, ut ordine singulas decurias executere liceat. Adest ministro comes unus ex senioribus. Illic novi incolae examinantur. Qui semel recepti sunt, omittuntur; nisi quod requiritur sitne domus pacata et recte composita, num lites cum vicinis, num qua ebrietas, num pigri sint et ignari ad condones frequentendas« (navodi Visikmen, op. cit., str. 80 n.). O njegovoj osudi bezrazlicnog milosrda vidi: ibid., str. 79 n. 59 D e non habendo Pauperum Delectu (1523.), i De Erogation Eleemosynarum (1524). Vidi K. R. Hagenbach, Johann Oekolampad und Oswald Myconius, die Reformatoren Basels, 1859, str. 46. 60 Carl Pestallozzi, Heinrich Bullinger, Leben und ausgewahlte Schriften, 1858, str. 50—1, 122—5, 340—2. 114
sj*agu tela i isceljuje bolesti sto ih je stvorila besposlica .... u stvarima ovog zivota, radnik je najslicniji B ogu.«61 Oni k oji su napadali paUperizam nisu pravili razliku izm edu morala i privrede. Besposlicenje prosjaka smatrano je i grehom protiv Boga i drustvenim zlom. Preduzim ljivost uspesnog trgovca istovrem eno je predstavljala i hriscansku vrlinu i dobrobit za zajednicu. Iz istog spoja religitizne revnosti i spretnosti u prakticnim stvarima rodila se osuda kockanja, psovanja, izuzetnog odevanja, prepUstanja jelu i picu. Sustinu sistema nisu cinili propovedanje i propaganda, prem da je on obilovao i jednim i drugim, vec pokugaj da se u svakpdnevnom zivotu jedne zajednice obliktije irtoralni ideal k oji je objedinjavao i crkvu i drzavu. Posto je monastvo pobedeno, n jegov cilj je bio da se svetovni svet pretvori u ogrom an manastir i to je, u jednom kratkom periodu, u Z enevi gotovo ostvareno. »Priznajem «, pisao je Noks (John Knox, 1505— 1572, Skotski protestantski svestenik i refOrmator — p.p.) o ovom poboznom gradu, »da se u drugim mestima Hristova rec takode verno prenosi, ali jos nigde nisam naisao na tako ozbiljnu izmenu obicaja i religije kao Ovde.«62 Obicaji i m oral bili su regulisani je r je neprijatelj ljudskog roda i kroz minutiae u ponasanju nalazio put do ljudske duse; izdajicu K raljevstva m ogle su otkriti spicaste cipele, ili zlatne minduse, kao sto su 1793. godine jednu drugu vrstu incivism e (odsustvo rodoljublja) odale kratke caksire. Regulisanje je znacilo zakonodavstvo, stavise upravnu vlast. Rec kojom je obuhvaceno i jed n o i drugo bila je Disciplina. K alvin je disciplinu opisao kao srce religije;63 i opste zapazanje je opravdano da joj je davao onaj znacaj sto ga je Luter davao veri. U kalvinistickoj crkvi disciplina je u prvom redu trebalo da stiti sakrament i da nametne nadziravanje morala, te se stoga po opsegu i svrsi razlikovala od kanonskih prava katolicke crkve kao sto se pravila nekog privatnog drustva razlikuju od drzavnog kodeksa. Disciplina kakva se u prvoj polovini 16. veka ucvrstila u Zenevi bila je rezultat 61 Wiskemann, op. cit., str. 70—4. 62 Navodi Preserved Smith, The Age of the Reformation, 1921, str. 174. 63 Calvin, Inst., knj. IV, pogl. XII, deo I. 115
gotovo dvadesetogodisnje borbe izmedu Gradskog veca i konzistorijuma, sastavljenog od duhovnika i svetovnjaka. Konzistorijum je tek 1555. godine konacno uspeo da dokaze svoje pravo na ekskom unikaciju i tek je u izdanju Institutes, koje se pojavilo 1559. godine, dat nacrt za crkveno ustrojstvo i disciplinu. A li dok je konstituisanje one vlasti koja ce sprovoditi disciplinu zavisilo od politickih uslova, te je stoga u razlicitim mestima i periodim a bilo razlicito, neophodnost da se nametne pravilo za zivot, koje predstavlja prakticnu stranu discipline, od pocetka je cinila samu sustinu kalvinizma. To je bila tema jednog znamenitog pisma sto ga je Kalvin uputio Somersetu oktobra 1548. godine, u trenutku drustvenih potresa koji su Bucera podstakli da napise knjigu D e Regno Christi. On podseca protektora da uzrok nevolja u Engleskoj ne lezi u tome sto nema propovedi, vec sto se ne zivi u skladu s njima. Premda se zlocini nad telom i zivotom kaznjavaju, razvratnicima se ne sudi, a razvratnici su iskljuceni iz carstva bozjeg. Protektoru se stavlja na dusu da se osvedoci da se »les hommes soient tenus en bonne et honneste discipline* (ljudi pridrzavaju valjane i dolicne d is c ip lin e ...) , i da vodi racuna o tome »que celu x qui oyent la doctrine de l ’Evangelie s’approuvent estere Chrestiens par sainctite de v ie64 (da oni koji se pridrzavaju doktrine jevandelja potvrde da su hriScani svetoscu zivota). »Dokazite da ste hriscani svetoscu svoga zivota« — te reci su svajcarski reform atori uzeli za moto; njih ovi planovi za obnovu drustva govore kako treba razumeti svetost zivota. Cvingli je u tom duhu osnovao u Cirihu jedn o telo zaduzeno za moralnu disciplinu, koje se sastojalo od svestenika, predstavnika vlasti i d vojice pripadnika vlastele; istakao je znacaj ekskomunikacije koja se sprovodi kad se pojavi ogresenje o hriscanski moral; sastavio je spisak grehova koji se kaznjava ju ekskom unikacijom i on je, pored ubistva i krade, obuhvatio i razvrat, krivokletstvo i pohlepu, »pogotovu pohlepu koja se ispoljava u zelenasenju i podvali«.65 U tom duhu je Kalvin 64 Objavljeno u; Paul Henry, Das Leben Johann Calvins, tom II, 1838, dodatak, str. 26—41. 65 R. Christoffel, Zwingli, or the Rise of the Reformation in Switzerland, (prev. John Cochran, 1858, str. 159—60). 116
u*In stitu tes dao protestantsku verziju Summae i prirucnik m oraine kazuistike, koji je i najm anji postupak stavljao pod gvozdenu kontrolu univerzalnog pravila. U tom duhu je skicirao i glavne tacke jedn og obuhvatnog plana za gradsku upravu uzim ajuci u obzir celokupnu oblast gradanske delatnosti, pocev od pravila za trziste, zanatstvo, gradevinarstvo i prodaju, do kontrole cena, kamata i renti.66 U tom duhu je Zenevu ucinio gradom od stakla, u kojem je svako doniacinstvo zivelo pod nadzorom duhovne policije; tokom jedne generacije, Konzistorijum i Gradsko vece radili su ruku pod ruku; prvi su isterivali pijance, igrace i one sto su prezirali religiju, a drugi su kaznjavali razvratnike globom i zatvorom, a jeretike smrcu. U uvodu za zapovesti iz 1576. godine, koje obelezavaju doba zrelosti zenevske crkve stoji: »Im ajuci u vidu da nam nista ne sme biti prece od cuvanja cistote svetog Jevandelja naseg gospoda Isusa Hrista, da hriscanskom crkvom valjano upravlja i valjanu politiku vodi dostojna uprava i da mladi u buducnosti sticu dobru i vernu pouku, da sirotista budu dobro organizovana: a sve to moze postojati samo ako se utvrdi odredeno zivotno pravilo i poredak zivota, prema kojim a ce svaki 6ovek moci da spozna duznosti sto mu ih nam ece njegov polozaj .. .«67 Sve to zvuci veom a jednostavno. »Da svaki covek spozna duznosti koje mu namece njegov polozaj« — sta bi se m oglo pre pozeleti, bilo u Zenevi, bilo gde drugde? Sumnju, medutim, unosi cinjenica da je postizavanje ovog tako pohvalnog cilja podrazum evalo sistematsko koriscenje mucenja, da je jedno dete pogubljeno zato sto je udarilo sv oje roditelje i da je za sezdeset godina, sto pedeset jeretika naslo smrt na lom aci.68 Tantum religio potuit suadere 66 Objavljeno u: Paul Henry, op. cit., tom II, dodatak, str. 23—5. 67 E. Choisy, L’Etat Chretien Calviniste a Geneve au temps de Theodore de Beze, 1902, str. 145. Zeleo bih da odam priznanje ovoj vrsnoj knjizi za najveci deo materijala sadrzanog u sledecim pasuslma. 88 Paul Henry, op. cit., str. 70—5. Ostale primere daje Prizervd Smit, op cit., str. 170—4, i F. W. Kampschulte, Johann Calvin, seine Kirche und sein Staat in Genf, 1869. Statisticke procene krvozednosti Kalvinovog rezima razlikuju se medu sobom; Smith (str. 171) kaze da je u Zenevi, gradu od 16 000 stanovnika, 58 ljudi pogub ljeno, a 76 proterano izmedu 1542. i 1546. godine. 117
malorum (toliko je religija m ogla savetovati kad su u pitanju zlodela). M ucenja i lom ace prim enjivani su i drugde; prim enjivali su ih i vlasti koje nisu bile posebno obuzete zudnjom za ispravnoscu. Osobenost Zeneve, »najsavrsenije skole hriscanstva koja je postojala na Z em lji od vrem ena apostola«,69 nije bila njena surova netrpeljivost, je r niko sada n ije ni sanjao o trpeljivosti. Bio je to pokuSaj da se bozja rec nam etne kao vrhovn i zakon cak i u onim stvarima kakve su novCani dobitak i gubitak, u stvarima k oje su ljudi — sudeci prema istoriji — shvatali ozbiljn ije negoli rane i smrt. »N ijedan clan [hriscanske crk v e ]«, pisao je K alvin u svojim Insti tutes, »ne poseduje svoje darove jedin o sebe samog radi i radi sopstvene koristi, v e c ih deli sa clanovim a svoje zajednice; niti iz njih izvlaci ikakvu drugu korist osim one sto proizilazi iz zajednicke koristi za celinu. Stoga pobozan covek ima da zahvali svojoj braci za sve sto je u njegovoj m oci da da.«70 Bilo je prirodno sto ovako nemilosrdan pokusaj da crkva obuhvati sveukupnost ljudskih interesa n ije oklevao da se protegne i na privredne prohteve pred kojim a je crkva poslednjih generacija m orala poloziti oruzje. P ozdravljajuci svet trgovine s dotle nepoznatom revnoScu, kalvinizam se. ponaSao kao osvajac k oji opseda novu provinciju, a ne kao ponizni m olilac Sto pravi kom prom is sa m ocnim protivnikom . U Starom zavetu nasao je gotov sistem morala i zakonski kod. Samuilo i Adad, kralj Am ilicana, Jona i Niniva, A hav i Navutej, Ilija i V aalovi proroci, Miheja sin Jemlin, jedini istinski Gospodov prorok, i Jerovoam , sin Navatov, koji navede Izrailj na greh — sva ta imena uticala su na budnu mastu kalvinista kao sto su imena Bruta i Kasija uticala na ljude iz 1793. godine. Prvih pedeset godina reform isane crkve u Zene vi predstavljale su trajan napor da se stvori ekonomski poredak dostojan H ristovog carstva, pri Cemu su duhovnici igrali ulogu starozavetnih proroka u jedn om Izraelu, k oji se n ije sasvim odvikao od nekadasnje raskosi. A k o zanemarimo uslovnu popustljivost prem a kamatama, kalvinizam je doneo m alo novina u pojedinostim a druStvenog upravljanja i sadr2aj n jegovog program a b io je 69 Knox, navodi Preserved Smith, op. cit., str. 174. ,0 Calvin, Inst., knj. Ill, pogl. VII, par. 5. 118
srA lnjovekovan. N ov je b io zar s kojim su se kalvinisti bacili na njegovo ostvarivanje. A dm inistrativno telo pred k oje su dovodeni ogresioci bio je Konzistorijum , sastavljen od duhovnika i svetovnika. Osudivani su okrutni poverioci, kaznjavani zelenasi, veletrgovci i m onopolisti; ostro je ukorevan ili kaznjavan novcanom globom trgovac k oji podvalju je svojim rnusterijama, suknar cije je sukno uze za jedan inc, prodavac k oji zakida na uglju, mesar k oji prodaje meso po ceni viSoj od one koju su propisale vlasti, krojac k oji strancima naplacu je vise negoli mestanima, hirurg k oji zahteva besramno visok honorar za operaciju.71 D uhovnici su, izgleda, vod ili u K onzistorijum u glavnu rec i neprestano su zahtevali vecu strogost. O d Bezinog im enovanja na K alvinovo mesto 1564, pa do n jegove smrti 1605. godine, jedva je prosla i godina dana a da svestenstvo nije trazilo nove zakonske odredbe, da nisu izricani novi ukori privrednim gresima, da nije podignut novi protest protiv jedn og ili drugog oblika vajkadasnjeg greha — pohlepe. U jednom trenutku, njih ov gnev izaziva preterana popustljivost prema duznicima, u drugom, rast cena i renta sto ga uzrokuje priliv sirote brace po veri, gonjene iz Francuske; treci put, nicanje novih krcm i i preterane cene §to ih zahtevaju vinarski trgovci. Neprestano je voden rat protiv dvostrukog zla — zelenaskih kamata i zelenaskih cena. Pozajm ica je u Zenevi predstavljala znacajnu stvar, ne samo iz onog razloga k oji je doprineo da ona postane goruce pitanje za sve sitne proizvodace vec zato Sto je — narofiito posle unistenja Liona u hugenotskim ratovima — grad predstavljao prilicno vazno finansijsko srediste. U svakom trenut ku mogao je biti ukljucen u rat. Da bi obezbedio neophodne fondove, grad je uzimao velike pozajm ice od Bazela i Berna, a gradsko vece je iskoristilo taj kapital za m enicne poslove i ulaganja, odredujuci da kamatna stopa bude p rvo 10, a potom 12%. Duhovnici, od k ojih je trazeno m isljenje, nisu imali nista protiv uvodenja banaka; bunili su se protiv ostvarivanja profita putem pozajm ica uz visoku stopu kamate privatnim licima, narocito kada su davane raspikucama k oji su ih k oristili da uniste sebe same. Kada je deset godina kasnije, 1580. godine, Gradsko vece odobrilo plan jedne grupe pokretaca da se ustanovi druga banka u gradu, duhovnici su se usprotivili, 71 Choisy, op. cit., str. 442—3. 119
istiduci opasnost od gramzivosti koja je dovela do m oraine propasti finansijske gradove kakvi su bili Pariz, V enecija i Lion, i uspelo je da se plan odbaci. Naravno, stvari k oje su se ticale obicnih ljudi bile su jednostavnije. Kapitalista k oji je pozajm ljivao novae da bi ga ulozio i tako ostvario profit mogao je sam brinuti o sebi i duhovnici su objasnjavali da nem aju sta da primete onima »qui baillent leur argent aux merchands pour em ploier en marchandise« (koji pozajm ljuju novae trgovcim a da ga upotrebe kao robu). K ljucni problem predstavljao je zajm odavac koji je zajm io »simplement a un qui aura besoin (prosto onom e kom e ce biti potrebno) i na taj nacin iskoriscavao n evolje svojih siromasnijih suseda.72 Protiv ovakvih cudovisnika, duhovnici su grmeli bez ustezanja. U ime N ovog zaveta osudivali su ih sa predikaonice jezikom preuzetim, uglavnom , iz m anje uzdrzljivih delova Starog — koristeci redi: larons, brigands, loupes et tigres (lupezi, razbojnici, vukovi i tigrovi), kojim a su oznacavali one sto ih treba isterati iz grada i kamenovati na smrt. »Siroti placu, a bogati stavljaju u dzep svoju dobit; ali oni gomilaju, u stvari, bozji gnev . . . jedan je na trznici vikao .prokleti da su oni sto nam donose gl ad’ . . . Gospod je cuo taj krik . . . a mi se Sad pitamo sta je uzrok cume! Secikese de biti kaznjene, ali Gospod ob javlju je kroz usta svoga proroka Amosa . . . ,Glad je snasla moj narod Izrailja, o tesko onima koji satiru siromasne.’ Pretnje sto su tad izgovorene n jegov narod je iskusio na svojoj kozi.«73 D uhovnici su zahtevali da zelenas za drugo ogresenje bude ekskomuniciran ili, ako bi ova kazna bila preoStra, da se od njega bar zahteva da se javno pokaje u crkvi, pre no sto mu bude dopusten sakrament. Oni podsecaju svoje sugradane na sudbinu Tira i Sidona; za trenutak odustaju od neposredne kontrole zajmodavca i smeraju da mu doskode tako sto de ga osloboditi njegovih zrtava uklanjajuci uzroke koji su ih stvorili. Pour tarir les ruisseaux il faut escouper la source (da bi usahli potoci, treba isusiti izvor. Ljudi pozajm ljuju je r su »neradni, rasipni i obesni, te m oraju da placaju sudske troskove«. Neka se u Zenevi ustariove cenzori kao u republikanskom Rimu, kako bi medu bogata72 Ibid., str. 35—37. 73 Ibid., str. 189, 117—19. 120
^fma kao i medu siromasima ispitali na koji nacin svako domacinstvo stice svoje prihode, proveravali da li svako dete izmedu 10 i 12 godina poucavaju nekom korisnom zanatu, ukinuli krcme i parnicenja i »zauzdali nezajazljivu pohlepu onih koji su takvi nitkovi da nastoje da se obogate na racun nevolje svojih blizn jih .«74 Venerable Compagnie je iznela svoj program ne uzdajuci se mnogo da ce on biti ostvaren; u zakljucku je, ne bez. ironije, gradskim ocima izrazila poboznu nadu da »medu vasim clanovim a nece biti otkriven nijedan k oji bi bio uprljan takvim porocim a«. Njene slutnje bile su opravdane. Gradsko vece Zeneve podnelo je m nogo stosta od strane svojih propovednika dok, nakon Bezine smrti, nije preuzelo komandu. A li svako strpljenje ima granica i one su najbrze dostignute na polju poslovne etike. Nije vredelo rizikovati dovodeci u pitanje pravo svestenstva da se oglasava povodom privrednih i finansijskih problema. Predikaonica je zam enjivala i gtampu i javnu tribinu; duhovnici su iza sebe imali javnost i, svesni svoje moci, na kraju bi pretnjom da ce se povuci en masse uspeli da nametnu poslusnost. Strategija Gradskog veca sastojala se u tome da izdasno izrazava naklonost i da pusti da se topovska dulad hriscanskog socijalizm a istrose; time se dobijalo u vrem enu; n jegov prvi odgovor obifino je bio »q u ’on y pense un peu« (da se o tome misli). Za svestenstvo je njegova pasivnost predstavljala novi dokaz povezanosti za Mamonom, te nije oklevalo da sa propovedaonice objavi svoje negodovanje. Godine 1574. Beza je odrzao propoved u k ojoj je optuzio clanove Gradskog veca da su bili u sporazumu sa spekulantima koji su kupili ogromne k olicine psenice kako bi povecali cene. Tokom citave 1577. godine, duhovnici su prigovarali Gradskom vecu zbog lose adm inistracije i najzad su ga optuzili za porast cena hleba i vina. Godine 1579. uputili su mu m emorandum iznoseci novu shemu m oraine discipline i drustvene reform e. Bogata burzoazija koja je upravljala Zenevom slagala se sa zabranama sto su se odnosile na odvec raskosnu odecu, kao i sa pozivim a da se prisustvuje sluzbi bozjoj i da se deca salju na katehizam. A li je bez odusevljenja slusala prokazivanje gramzivosti a u dvem a stvarima uskratila je poslusnost. Kada 74 Ibid., str. 35, 165—7. 121
su duhovnici, nastojeci da snize cenu vina, hteli da zabrane izvoz vina, bogata burzoazija se tome usprotivila tvrdeci da je izvoz vina potreban za uvoz psenice. I kao sto je bilo prirodj i o za imucne zajm odavce, nisu hteli ni da cuju da su duznici izlozeni dvostrukom zelenasenju je r su prisiljeni da pozajm ice vracaju u skupljoj valuti. Vrednost novca opada kao sto venu ruze, odgovarali su; cak ni Kalvin, koji je odobrio obicaj sto je sada kritikovan, nikada u skrupulama nije isao tako, daleko. D uhovnici su, razume se, negodovali zbog ovih izvrdavanja. Obavestili su Gradsko vece da su spekulanti utrosili m nogo novca kako bi om eli snabdevanje zitom i zapoceli su borbu nizom prppovedi protiv pohlepe, navodeci odgovarajuce primere. Podjednako prirodno, Gradsko vece je uzvratilo optuzujuci Bezu da zamece klasnu m rznju protiv bogatasa.75 Stanje je pogorsao jedan privatan skandal. Neki vecnik, shvativsi da se Bezine opom ene odnose na njega, pozurio je da zatrazi saslusanje pred Gradskim vecem . Nadeno je da je kriv, osuden je da plati globu i prim oran da vrati pedeset kruna k oje je dao na zajam pod kamatu od deset procenata. Ocigledno, u takvim okolnostima se niko, ma koliko ugledan b io, nije osecao sigurnim. Svestenstvo i Gradsko vece vec su se bili sporeckali oko svoga delokruga, a godinu ili dve kasnije cekao ih je nov spor povodom mesne bolnice. Tom prilikom Gradsko vece se pozalilo da se svestenstvo mesa u p oslove vecnika i nagovestilo je da bi ono dobro ucinilo ako gleda sopstvena posla. Tu opaku prim edbu — kao da postoji ijedna ljudska delatnost koja n ije posao crkve! — duhovnici su opovrgli iznoseci u svoj n jegovoj velicanstvenosti celovito uCenje o zem aljskom Jerusalimu. O dbili su da izraze zaljenje sto su pred Konzistorijum om naveli imena onih k oji su prodali zito po iznudenoj ceni i sto su jednom od njih uskratili sakrament. Nije li Solomon rekao: »Neka je proklet onaj k oji u vrem e oskudice svoje zito zadrzava za sebe?« Optuzen da neum ereno govori, Sove (Shauvet) je odvratio da Gradsko vece m oze mirne duse spaliti prorofike knjige, je r on sam nije uCinio nista vise, sem sto je sledio Osijin primer. »A k o bism o mi cutali«, rekao je Beza, »§ta bi rekao narod? Da smo glupi p s i . . . Sto se tice izazivanja skandala, u poslednje dve godine 75 Ibid., str. 119—21. 122
neprestano se govorilo o zelenasenju, ali, uprkos svemu tome, nije kaznjeno vise od tri— cetiri zelen a sa . . . Grad ih je pun a uobicajena stopa je deset procenata ili vise.«78 V ecnici su obnovili svoje prigovore. Oni su ravnodusno gledali kako je jedan preljubnik osuden na vesahje i m ilostiv o su mu ublazili kaznu na sibu i desetogodisnje progonstvo u lancima.77 No njihova humanost se uzbunila kada je iznet pobozan predlog da kapitalista umre A hanovom smrdu. Kazna, rekli su, nije samo surova vec i opasna. U Zenevi »v.edina lju di su duznici«. A ko se dopusti da kusaju krv, ko zna gde ce zavrsiti njihova pomama. M edutim — takva je snaga izgovorene reci — vecn ici nisu rizikovali da otvoreno odbiiu, vec su slali jedno pismo za drugim. Obavestili su duhovnikc da slede prim er Davida, k oji je, kada ga je Natan ukorio, priznao svoju krivicu. N ije nam poznato jesu li duhovnici od govorili Natanovim recima. Skorasnja politifika teorija m nogo je kritikovala svem ocnu drzavu. Princip na kom e je pocivao zenevski kolektivizam m oze se opisati kao svem ocna crkva.78 Religiozna zajednica obrazovala je strogo organizovano drustvo; prilikom nametan ja svojih mandata koristila je svetovnu vlast kao nadzornike i nije samo davala pouke o tome kakvu politiku treba sprovoditi, vec je bila i neka vrsta drzave, koja svojim clanovim a putem sopstvenog zakonodavstva propisuje m erila ponasanja, kaznjava ogresenje o javn i poredak i moral, brine o obrazova n ju omladine i stara se o sirotinji. Cudnovati odnosi izmedu crkvenih i svetovnih vlasti, koji su za kratko vrem e om ogucili opstanak ovog sistema u Zenevi, m ogli su u istom stepenu 76 Ibid., str. 189—94. 77 Paul Henry, op. cit., tom II, str. 70 n. 78 Vidi opis crkve sto ga daje Kalvin, Inst., knj. IV, pogl. I, par. 4: »Quia nunc de ecclesia visibili disserere propositum est, discamus vel matris elogio, quam utilis sit nobis eius cognitio, immo necessaria, quando non alius est in vitam ingressus nisi nos ipsa concipiat in utero, nisi pariat, nisi nos alat suis uberibus, denique sub custodia et gubematione sua nos tueatur, donee excuti came mortali, similes erimus angelis. Neque enim patitur nostra infirmitas a schola nos dimitti, donee toto vitae cursu discipuli fuerimus. Adde quod extra eius gremium nulla est speranda peccatorum remissio nec ulla salus.« 123
postojati samo tamo gde je kalvinizam bio vera jednoga grada, a ne vera m anjine u nekoj nacionalnoj drzavi, organizovanoj prema drugacijim principima. D okle god je ova m anjina bez vlasti, neizbezne posledice su ustanak, gradanski rat, ili odustajanje od kontrolisanja drustva. No ta poslednja m ogucnost realizovala se tek mnogo kasnije. U 16. veku kalvinisticke erkve zahtevaju da se svuda, bez obzira na politicke uslove, sprovodi kolektivna odgovornost za m oralno ponaganje u svim vidovim a zivota, sve do podrucja privreclnih transakeija koje neobicno lukavo navode na nem oralnost. Pla§t K alvinovog sistema najpre je prekrio reform isane erkve u Francuskoj. Na njihovom Prvom sinodu, 1559. godine, u Parizu, na kome je usvojen disciplinski plan, raspravljalo se o nekim slozenim pitanjima privrednog morala, a slicna pitanja nastavila su da privlace paznju i na sinodima u potonjoj polovini veka, dok ■ — kako prim ecuje jedan istoriear francuskog kalvinizma »crkve nisu pocele da olabavljuju kajase, odvec popustajuci podlostima vrem ena«.79 Posto je je d nom prihvaceno da pripadnost crkvi podrazum eva potcinjavanje crkvenim m erilim a privrednog morala, problem i tuniacenja veom a su se umnozili, a religiozna zajedniea se, prim enjujuci svoje opste prineipe na razlicite situaeije, u stvari, zauzela za stvaranje neke vrste sistema parnicnog zakona. Preduzeta je razrada tog sistema; ali je ona u 16. veku bila ogranicena kako srazm ernom jednostavnoseu privredne strukture, tako i cinjenieom da su se sinodi, izuzev u Zenevi, buduci zainteresovani ne za reform u drustva nego samo za suzbijanje velikih skandala — bavili jedino stvarima u k oji ma je posebno zahtevano crkveno uputstvo. Medutim, cak i tako, problem a za resavanje nije bilo malo. Kakav je trebalo da bude stav erkve prema onima sto su se obogatili nepravedno steeenim bogatstvom ? Smeju li razbojnici i neeasni trgovci prim iti pricest? Smeju li braca trgovati s takvim licim a ili ucestvuju u grehu kupujuci njihovu robu? Drzavni zakon dopusta um erenu kamatu: ka kav treba da bude stav erkve? Kako spreciti zanatliju da 78 Synodicon in Gallia Reformcita: Or the Acts, Decisions, D e crees and Canons of those famous National Councils of the Re formed Churches in France, by John Quick, 1692, tom I, str. 99. 124
v
govori nam kazna koju je jednom zelenasu i jednom duziiiku izrekao K irk Sessions sv. A ndrije.82 Briga o siromasima p roglasena je 1579. godine statutarnom duznoscu skotskih crkvenih vlasti, a sedam godina pre toga u Engleskoj je potpuno presla u ruke drzave. Uredba prema k ojoj je ona u provin ciji do 1846. godine imala da pociva na plecim a duhovnika, crkvenih staresina i dakona, predstavljala je ostatak iz jednog doba u kome istinsku skotsku drzavu nije zastupao parlament ili V ece, vec crkva Dzona Noksa. Medu zajednicama k oje govore engleskim jezikom , drustvena disciplina kalvinistifike erkve— drzave sprovedena je, do krajn jih granica u puritanskoj teokratiji Nove Engleske. Njena praksa bila je srodnija gvozdenom pravilu K alvinove Zeneve, negoli individualistickim teznjama savremenog engleskog puritanizma. U tom srecnom Edenu bez biskupa, gde su ljudi imali samo jednu zelju: da postuju Boga »u skladu sa jednostavnoscu Jevandelja i da budu pod vladavinom koja se upravlja prema bozjoj reci«,83 pravim vernicim a nisu b ili zabranjeni samo »duvan, neskroman nacin zivota i skupe haljine«, kao i »onaj beskorisni obicaj uzajam nog nazdravljan ja u picu«, vec su puritanski oci u odnosu na ono »opste poznato z l o . . . u k oje se vecina ljudi upetljava trgujuci — da se kupi sto je m oguce jeftinije, a proda sto je m oguce skuplje«84 usvojili stav sa kojim se njihovi danasnji radini potom ci ne bi lako slozili. U jednom trenutku rane istorije Masacusetsa, jedan duhovnik je skrenuo paznju na ponovno ozivljavanje starog Adam a — »ciji je glavni cilj profit, a ne jacanje religije« — a guverner Bredford je, zlovoljn o posm atrajuci kako ljudi gom ilaju »spoljasnja dobra«, prim etio da ce povecanje m aterijalnog blagostanja unistiti Novu Engleskn ili bar Boga i crkvu u n joj.86 Ponekad bi providenje udarilo bezboznika. U seljenik k oji je pokrenuo prvi americki trust, a 82 Scottish History Soc., St. Andrews Kirk Session Register, izd. D. H. Fleming, 1889—90, tom I, str. 309; tom II, str. 822. 83 W. B. Weeden, Economic and Social History of New England, 1890, tom I, str. 11. ReCi je izrekao guverner Bradford. 84 Winthrop’s Journal »History of New England«, 1630—49, izd. J. K. Hostner, 1908, tom I, str. 134, 325; tom II, str. 20. 85 Weeden, op. cit., tom I, str. 125—58. 126
t # je bio onaj sto je posedovao jedinu kravu muzaru na brodu, te je prodavao m leko po dva penija za cetvrt litra, »oti§ao je kasnije na jednu propoved u k ojoj je osudivano izrabljivanje . . . i poludeo cuvsi je« 86 Onaj k oji je izbegao sud neba morao se suociti sa gradskim svetovnim ylastima i sa crkvom , sto je u pocecim a kolonijalizovanja bilo jedn o isto. Naravno, vlasti su utvrdivale cene, organicavale kamatnu stopu, odredivale maksimalnu nadnicu i sibale n epopravljive neradnike; sve te stvari cinjene su i u zem lji iz koje su pobegli. Ono sto je odlikovalo decu svetlosti bio je pokusaj da se ista drasticna disciplina primeni i na neuhvatljivu kategoriju poslovnog profita. Cenu stoke, odlucile su vlasti u Masacusetsu, ne treba odredivati prema potrebam a kupaca, v e c tako da prodavac ne zgrne prekom ernu dobit.87 Na onoga koji trazi vise, srucice se gnev odgovornih, nalik gnevu M ojsija k oji je ustao da trazi izabrani narod sto obozava zlatno tele. Ono fnalo em ocija sto je preostalo posto je uminuo gnev protiv religijskih sloboda, oni su okretali protiv privredne razuzdanosti. Rodzer V ilijem s dotakao je nesto sasvim blisko kada je u svom d irljivom pozivu na toleranciju tvrdio da zelenasenje, prem da predstavlja zlo, treba prepustiti osudi svetovnih vlasti.88 Razmotrim o slucaj gospodina Roberta Kina. Po opstoj saglasnosti, n jegovo ogresenje bilo je strasno. Drzao je radnju u Bostonu, u kojoj su mu »odredeni proizvodi donosili preko 6 penija po silingu, a drugi preko 8 penija; neki manji proizvodi donosili su preko 1 ili 2 penija po silingu«; a sve to, iako je on bio »stari vernik Jevandelja, valjan covek, imucan, otac samo jednog deteta, iako je ovam o dosao po savesti i po nalogu Jevandelja«. Skandal je bio strasan. Profiteri su bili nepopularni — »veliko je bilo ogorcenje zbog iskoriscavanja« — i ozbiljne staresine smatrale su da ce zao glas pohlepnosti ugroziti mladu zajednicu koju »radoznalo drze na oku sve crkve i svetovne drzave sveta«. Uprkos svemu, vecnici su biii se winthrop, op. cit., tom II, str. 20. 87 J. A. Doyle, The English in America, tom II, 1887, str. 57; cena stoke »ne sme se odredivati shodno hitnim potrebama, nego shodno razumnom profitu«. 88 Roger Williams, The Bloudy Tenent of Persecution, 1644, pogl. LV. 12T
skloni da popuste. Na snazi nije bio nijedan zakon koji bi ogranicavao profit; bilo je tesko odrediti koji su profiti posteni; greh odredivanja cene prema onom e sto trziste moze da podnese nije bio svojstven gospodinu Kinu; i najposle, bozji zakon nije zahtevao vise od dvostruke naknade. Stoga su prema njem u postupili m ilostivo i kaznili ga novcanom glo"bom od samo dvesta funti. Da je bio mudar, gospodin Kin bi pustio da se stvar smiri. A li nalik na neke druge, i on je sebe nepovratno osudio svojim pravdanjima. Izveden pred sud bostonske erkve, on je najpre »u suzama sve priznao i naruzio svoje pokvareno i pohlepno srce«, a onda je pozurio da se upusti u objaSnjavanje, pravdajuci se da i trgovci m oraju da zive, a kako on da zivi ako gubitak na jednom artiklu ne nadoknadi dodatnim profitom na drugom ? To je bio nacin m isljenja pred kojim nijedan veran pastor nije mogao ostati bez odgovora^ B ostonski paroh je, zudno koristeci priliku, sledeceg dana u svom javnom nastupu izneo u cemu lezi greska ovih pogresnih nacela i dao neka pravila za takve slucajeve. Izvesna pogresna nacela bila su: »1. Da covek sme prodati sto moze skuplje, a kupiti sto m oze jeftinije. 2. A ko covek nesrecnim slucajem na m oru izgubi deo svoje robe, itd., on sme podici cenu ostaloj robi. 3. Da moze prodati po ceni po kojoj je kupio, premda je ona bila previsoka i prem da je vrednost robe u meduvrem enu pala. 4. Kao sto covek moze izvuci korist iz sopstvene vestine ili sposobnosti, tako moze iskoristiti i tude neznanje ili nevolju . 5. A k o zajm odavac daje robu na kredit, on od svakoga treba da uzima jednako obestecenje«. Pravila za trgovinu bila su izlozena podjednako jasno: »1. Covek ne sme prodati po ceni visoj od vazece, to jest, od one sto je uobicajena u to vrem e i na tom mestu i koju bi platio neko (ko zna cenu robe) ako bi bio u prilici; kao sto se vazecim novcem naziva ono sto prihvata svaki covek, itd. 2. A ko covek iz nevicnosti ili zbog kakve druge nevolje izgubi robu, on to m ora smatrati sopstvenom greskom i ne sme ocekivati da mu je drugi nadoknade. ! 128
* 3. A ko covek pretrpi gubitak usled brodolom a itd., onda je to nesto sto mu je poslalo providenje i on ne sme sebi olaksavati tako sto ce ga prenositi na druge; jer na taj nafiin cinilo bi se da covek hoce da se sacuva od svakog providenja itd., kako nikada ne bi bio na gubitku; ali kada zavlada oskudica u nekoj robi, cene se smeju podici; jer sad na robi lezi ruka Gospodnja, a ne covekova. 4. Za svoju robu covek ne sme traziti vise od prodajne cene, kao sto Efron rece Avram u: ,Zem lja toliko vred i’.« E fronov primer, na zalost, nisu imali na umu prilikom transakcija koje su se ticale indijanske zem lje; Indijanci bi ga verovatno smatrali posebno prikladnim. Medutim, u pregovorima sa ovim davoljim sinovima, sveci Gospodnji smatrali su postupak Izraela prema Gibeonu prikladnijim primerom. Posle propovedi usledila je u crkvi ziva rasprava. Uz navodenje pasusa iz Korincana, V, II, predlozeno je da gospodin Kin bude ekskomuniciran. Da je dokazano da se njegova gramzivost poklapa sa definicijam a u tekstu, bio bi ekskomu niciran — to je nesum njivo isto koliko i cinjenica da je donedavno na zalostan naCin pokazivao svoju gramzivost. Pitanje je bilo jedino da li je zgreSio iz neznanja i nemara, ili je, pak, radio »protiv svoje savesti ili protiv samog svetlila prirode« — -dakle, da li je njegov greh bio slucajan ili sracunat? Na kraju se covek ipak izvukao s novcanom globom i ukorom .89 Da su jedini sacuvani dokumenti hriscanstva: Novi zavet i arhiva kalvinisticke erkve iz doba reform acije, pokusaj da se medu njima nadu veze prisnije od slucajnih frazeoloskih slicnosti, verovatno bi predstavljao smelu ekstravaganciju. K alvinov sistem — delo genijalnog pravnika i organizatora, ali sturo, mehanicko, bez maste i ljubavi — bilo je po duhu pre rimsko, negoli hriscansko, a ponajpre cak jevrejsko. To sto je bio tiranskiji od srednjovekovne erkve, kao sto su jakobin ci nuzno bili veci tirani negoli ancien regim e, bilo je neizbezno. N jegove zamke bile su finije ispredene, njegova revnost i delotvornost vece. A njegovi neprijatelji nisu bili samo dela i pisani tekstovi vec i misli. 88 Winthrop, op. cit., tom I, str. 315—18. Slican skup pravila o ponasanju hriscanina u trgovini daje Bunyan u The Life and Death of Mr. Badman, izd. 1905, str. 118—22. 129
. Tiraniju koju mu je zamerilo potomstvo, njegovi tadasnji pripadnici smatrali su pohvalnom. U borbi izmedu sloboda i autoriteta, kalvinizam je zrtvovao slobodu, i to ne teska srca, v e c sa odusevljenjem . Jer kalvinisticka crkva. predstavljala je arm iju koja koraca natrag u Kanaan rukovodeci se naredbama- sto su jednom zasvagda izrecene na Sinaju; cilj njenih voda bilo je osvajanje obecane zemlje, a ne uteha lutalica ili hrabrenje skanjerala. Diktatura je klasicno sredstvo u ratu. Diktatura, svestenstva cinila se vatreninj kalvinistima jednako sam orazum ljivom i neophodnom kao K om itet javne bezbednosti ljudim a iz 1793. ili-,diktatura proletarijata odusevljenom boljseviku. Sto je dostigla vrhun ac.tam o gde je prihvacena K alvinova disciplina, ali ,gde nisu postojali ni Kalvinova kultura ni n jegov intelektualni rang — u orgijastickom davolje m , kultu kojim su Kotn i Endikot sokirali najzad cak prim itivno sujeverje Nove Engleske — takav se,ishod jedino i mogao occkivati. ■ . , . : , • , Najveca pohvala sto se moze uputiti drustvenoj teoriji i praksi kalvinizma jeste da su one bile postojane. Vecina tiranija zadovoljavala se m ucenjem siromaha. Kalvinizam je imao malo sazaljenja prema sirotinji; ali je malo verovao i bogatstvu, kao sto nije verovao nijednom uticaju koji je skretao sa cilja ili popustao zategnute strune duse; u prvom naletu svoga m ladickog asketizma ucinio je sve sto je mogao da bogatasima zivot postane nepodnosljiv. Pred rajska vrata zem aljskog uzivanja on je postavio neum oljive figure Mojsija i A rona s plamenim m acevim a u rukama.90 i>0 Ovu recenicu dugujem izvrsnoj knjizi Founding of New England.
T. Adamsa, The
I ll PO GLAVLJE
A N G L IK A N S K A C R K V A Sporna crkvena i politicka pitanja 16. veka potisnula su u pozadinu sve manje Vazne probleme. No rasprave sto su ih podstakle promene u strukturi drustva i u odnosima klasa bile su zestoke i trajne, i njihov ishod uticao je na buducnost. U Engleskoj, kao i na kontinentu, ndvo privredno stanje doslo je u ostar sukob s nasledenom srednjovekovnom teorijom o drustvu. U prvi mah, tradicionalne doktrine jos jednom su se potvrdile sa gotovo tragicnom snagom emocija, ali su postepeno morale odstupiti pred ndvim zamislima koje su obuhvatale i privredno ustrojstvo i oblast religije; nekada borbeno ucenje postalo je sada pobozni' muzejski primerak. Duhovnici su ga negovali jos neko vreme, a onda je bilo zbrisano u oluji gradanskog rata. ■ . : Srednjovekovna Engleska prcdstavljala je pogranicnu privrednu oblast, udaljenu od velikih trgovinskih drumova i zivih finansijskih sredista Italije i Neinacke. Sa trgovinskom revolucijom, koja je usledila za otkricima, nastala je nova epoha. Posle prvog naleta radoznalosti, zanimanje za novootkrivene oblasti je opalo jer njihova blaga ;ipak nisu stajala nadohvat ruke. Tek posle vise od pedeset godina, kada je srebro Novog sveta zaslepilo citavu Evropu, Englezi su dosli na pomisao da bi ono moglo isto tako dobro biti cuvano u Taueru kao i u Sevilji, te su Amerika i Istok dobili novu privlacnu snagu. U meduvremenu su se svi ostali vidovi privrednog zivota Engleske brzo menjali. U prvoj polovini 16. veka, trgovina sa inostranstvom se u velikoj meri povecala, a s pojavom manufakturne robe, glavni izvozni artikal postalo je sukno, a ne 131
vuna. S razvojem trgovine razvijale su se i finansije, od kojih trgovina zavisi, i engleski kapital poceo je da se uliva u sve vece londonsko novdano trzi§te, kojim su ranije vladali italijanski bankari. Doba mime vladavine Tjudora podstaklo je i trgovinu u zemlji, otvarajuci mogucnosti spekulacijama, kojima se poceo koristiti novi sloj posrednika. U industriji se nametnuo novi tip trgovinskog kapitaliste, koji nastoji da obezbedi punu slobodu razvoja i proizvodnju sredstava kakva mu najvi§e odgovaraju. Sputan odbrambenom masinerijom gildi, njihovom strogom disciplinom, njihovim organizovanim mrtvilom koje ogranicava individualno preduzetni§tvo, on je mirno zaobilazio pravila gildi napustajuci njihove gradove, u kojima je jedino privredna saobraznost mogla biti delotvorna, ili je prihvatao organizaciju gilde, domogao se vlasti u njoj i njenim sredstvima razvio sistem u koine je zanatlija, dak ako je nominalno i bio gospodar, u stvari, sluiio poslodavcu. U poljoprivredi je obidajna organizacija sela potkopavana odozdo i razbijana odozgo. Jer imucni seljaci koji su otkupili svoju obavezu na rad kod gospodara — a ona je u Francuskoj i Nemafikoj jos bila pravilo — preduzimali su sada novu podelu zemljista putem razmene ili dogovora, a gospoda, ne vise mali suvereni, nego lukavi poslovni ljudi, iznajmljivali su svoja imanja zemljoradnicima— kapitalistima, kojima se zurilo da zgrabe profit od stocarstva i uklone mrezu komunalnih ogranicenja sto je ometala njegovo sirenje. Revolucija cena, koja je u prvoj trecini veka tekla postepeno, da bi posle 1540. godine dobila snazan zamah, ubrizgala je i trgovini i industriji i poljoprivredi virus dotad neslucene moci koja je istovremeno bila i podsticaj groznicavom preduzetnistvu i kiselina koja razjeda sve obifiajne odnose. Bilo je to druStvo brze promene, rukovodeno novim ambicijama i obuzeto novim strahovima, u kome su i uspeh i neuspeh dobili drugo znacenje. Cilj velikih zemljoposednika — izuzimajuci nemirni sever — vise nije bio da drze armiju vazala, nego da Sto razloznije iskoriscavaju svoja imanja. Imucan trgovac, nekada zadovoljan osvojenim dostojanstvom i moci u bratstvu ili gradu, sada je zeleo da, bez vestacke pomoei gilde ili varosi, prokrci sebi put do usamljene nadmoci. Vajkadasnjem siromastvu seljaka i zanatlija, koji su se neprestano borili sa uvek prisutnom opasnogcu od krajnje bede, i njihovim malim snagama protiv neumoljive prirode 132
]5hdruzio se jos malobrojan proletariat; iscupan iz svoga malenog lezista u selu ili varoSi, on je postao igrafika dru stvenih sila koje nije mogao ni razumeti, ni ukrotiti, ni kontrolisati.
(I) ZEMLJISNO
p it a n je
Engleska iz doba reformacije — kojoj se potomstvo okrece kao zaristu vatrenih rasprava o crkvenoj upravi i doktrinama — bila je za savremenike kazan u kome je vrilo od privrednih nemira i drustvenih strasti. No ono sto je podsticalo nemire gomilalo se tokom triju generacija i medu teSkocama koje su se u vidu eksplozije ispoljile sredinom veka, sa izuzetkom inflacije, nije bilo nijedne koju znatno pre refor macije nije javno napao narod ili osudio neki publicista i koja u bilo kom obliku nije uSla u zakone i propise: ogradivanje, tj. prisvajanje zajednifikog zemljista, pretvaranje njiva u pasnjake, zelenasenje, zloupotrebe gildi, porast cena, tlacenje zanatlija od strane trgovaca, iznudivanje cena od strane nakupaca. Posle prevrata u crkvi, sve ovo se jos jace osetilo. Uticaj prevrata na drugtveno stanje bio je dvostruk. Po§to je proizveo veliku preraspodelu, koju je sprovela bezobzirna manjina sluzeci se nasiljem, zastrasivanjem i prevarom, i za kojom je usledila orgija samozivog upravljanja od strane giavnih vazala, on je pogorsao svaki problem i pojaCao izrabljivanje seljaka i zanatlija. Pored toga, otvorio je put bujici napisa ne samo o religiji vec i o drustvenom ustrojstvu, omogucujuci da kritiku razvoja poslednjih pedeset godina krunisu optuzba novih ekonomskih snaga i ponovna, elokventna afirmacija tradicionalne teorije o drustvenim obavezama. U njihovom sredistu stajalo je zemljisno pitanje. Jer otimacina u oblasti poljoprivrede bila je glavni podstrekac pohlepe u toj epohi, a poljoprivredne teskoce bile su osnovni razlog drustvenih nemira. Zemljisno pitanje predstavljalo je ozbiljan problem za stolede koje je prethodilo reformaciji. Prvi podroban izvestaj o ogradivanju napisao je, ubrzo posle 1460. godine, jedan 133
svestenik iz Vorviksajra,1 Zatim su dosle zakonske odredbe iz 1489, 1515. i 1516, Vulzijeva (Thomas Wolsey, 1475— 1530, engleski drzavnik i duhovnik — p.p.) Kraljevska naredba (Royal Commission) iz 1517. godine i nova odredba iz 1534.2 Renesansni duhovi, kao Mor, Starki i mnostvo manje poznatih autora upozoravali su na rastucu anarhiju u drustvu i istovremeno izrazavali nadu da ce jednom vladaru koji prima savet filozofa uspeti da napravi cudo. No sve ako je zemljisno pitanje predstavljalo problem jos znatno pre konfiskacije manastirskih imanja, cinjenica je takode da ga je pogorsala i otimacina kojoj su Henri i Kromvel otvorili vrata. Poslednje dane monastva ne treba, bez surnnje, gledati u odvec ruzicastom svetlu. Kaluderi su, najzad, bili poslovni ljudi, a svetovnjaci koje su cesto zaposljavali da upravljaju njihovim imanjima rukovodili su se, naravno, postojecom pdljoprivrednom praksom. Ustanci nemackih seljaka nigde nisu bili cesci i ogorceniji nego na crkvenim imanjittia.3 Letimican pogled na akta Star Cham ber i Court of R equest dovoljan je da shvatimo kako su popovi trazili natrag svoje sebre i samovoljno pretvarali zakupce u podanike, a — zalio se Mor — obradivu zemlju u pasnjake.4 ! Ako hocemo da objasnimo. tesko stanje u poljoprivredhim oblastima, koje su brze promene u vlasnistvu nad zemljom jos vise pogorsale, ne moramo pretpostavljati da su kaluderi 1 J. Rossus, Historia Regum Angliae (izd. T. Haerne). 2 4 Hen. VII, c. 19; 6 Hen VIII, c. 5; 7 Hen. VIII, c. I: 25 Hen. VIII, c. 13. O odboru iz 1517. godine vidi: Leadam, The Domesday of Enclosures. 3 A ko je rec o primerima, vidi: J. S. Schapiro, Social R eform and the Reformation, str. 60— 1, 65, 67, 70— 1. 4 More, Utopia, str. 32 (Pitt Press, izd. 1879): »Vise i nize plem stvo, a i neki opati, u svakom slucaju, sveti l j u d i .. . ne ostavljaju ni pedalj zemlje za obradivanje, nego sve pretvaraju u pasnjake.-< O sebrima vidi: Seldoh Society, tom X VI, 1903, Select cases in the Court of Star Chamber, str. C X X lII— G X X IX , lift—29 (Carter v. the A bbot of Malmesbury); o pretvaranju naslednog u obicno zakupstvo vidi: Selden Society, tom XII, 1898, Select in the Court of Requests, str. L lX — LXV , 64— 101 (Kent i ostali stanovnici Ebots Riptona, odn. Sv. Dzona; tvrdi se da je promena sprovedena 1471). . , ■ ’
134
postupali odvec blago, a novi posednici neobicno ostro. U svirn takvim iznenadnim i krupnim preraspodelama najgore je sto je pojedinac manje-vise prepusten milosti i nemilosti trzista, pa tesko moze da cini bilo sta drugo nego da nastoji da i sam izvuce svoju funtu mesa. Posedi cija je vrednost (u savremenom novcu) iznosila od 15 do 20 miliona funti presli su u druge ruke.6 Imanjima pojedinih opatija, koja su se nasla na trzistu posle 1536. godine, pridruzili su se 1547. i posedi gildi i zavestanja za pokoj duse. Kruni je novae bio isuvise potreban da bi svu tu zemlju mogla zadrzati u svom vlasnistvu ubirajuci rentu Od nje; takav put inace ne bi bio pametan, jer je vladi bila potrebna jedna partija koja bi joj pomogla da prode kroz revoluciju. Stoga je ona odmah prodala najveci deo zemlje i taj novae iskoristila za plate. Oko deset godina zemljom se divlje spekulisalo. Mnoge posede kupili su po smesno niskoj ceni siromasni dvorani. Mnogi su dosli u ruke prepredenim poslovnim ljudima koji su ih koristili onako kao sto ih je naucio finansijski zivot grada; najveci koncesionar pojedinac bio je ser Ricard Gresam. Ostalo je pripalo posrednicima koji su pokupovali rastrkane par cels zemlje, pricekali da cene skoce i prodavali ih pojedinacno kad bi dobili povoljnu ponudu; u Londonu su zanatlije — suknari, prodavci koze, krojaci, pivari,-voskari — obrazovali prave sindikate kako bi mogli uspesnije iskoriscavati tr^iste. Zelenaske zakupnine, proterivanje vlasnika i pretvararije obradiVe zemlje u pasnjake bili su prirodne posledice; jer nadzornici su prilikom svakog prenosa imovine knjizili cenu i, u slucaju da poslednji kupac nije oglobio svoje zakupce, trgovina se nije isplatila.6 A.- Savine, English, Monasteries on the Eve of the Dissolution (O xford Studies in Social and Legal History, izd. P. Vinogradoff, 1909, str. 100), procenjuje neto svetovni prihod engleskih manastira u godini 153-5. na 109,736 funti, a neto prihod od svih izvora na 136,361 funtu. O ve-b rojk c moraju se pomnoziti bar 12 puta da bi se dobio iznos u danasnjem novcu. Procena vrednosti kapitala koji one predstavljaju moze se samo nagadati, no ne moze biti manja od 20,000,000 funti (u danasnjem novcu). s O polozaju i placanju prenesenika vidi brojke sto ih navodi Savin, objavljene u H.A.L. Fisher, The Political History o f Eng land, 1485— 1547, dodatak II: niske cene koje su placali perovi p o sebno su upadljive. N ajbolju studiju napisao je S. B. Liljegren.
135
Uostalom, zasto bi veleposednik imao vise obzira od krune? »Zar ne znate«, rekao je koncesionar imanja u Saseksu, koje je nekada pripadalo manastiru Sion, odgovarajuci na protest seljaka zbog prisvajanja zajednicke zemlje, »zar ne znate da su kraljevom miloscu ukinute sve kuce monaha, monaha-prosjaka i monahinja? A sad je kucnuo cas da mi, gospoda, srusimo kuce takvih bednika kakvi ste vi.«7 Ovakvi, doista ne mnogo logicni argumenti nisu bili retki. Protesti savremenika postaju shvatljivi kad imamo u vidu ogorceno rvanje seljastva sa nekim novim zemljoposednicima i setimo se, recimo, slucaja da su Herbertovi ogradili citavo jedno selo kako bi stvorili park Vosern (Washerne), u kome je, prema predanju, blagi Sidni kasnije napisao svoju Arkadiju, ili slucaja ser Dzona Jorka, trecega u nizu spekulanata zemljom opatije Vitbi, ciji su zakupci, kada im je godisnja renta podignuta od 29 na 64 funte, gotovo dvadeset godina molili vladu za pomoc.8 Prica sto je kruzila i u poznom 17. veku — kako su kupci jednog manastirskog imanja izumrli u trecoj generaciji — nije, doduSe, istinita, ali ne treba da iznenaduje: zelja je izazvala misao. To je bilo doba u kome je narodna mrznja prema ogradivacima i nakupcima nasla prirodno utociste u religijskom misljenju sto se zasnovalo u tradiciji koja je poucavala da je pohlepa smrtni greh i da izgovaranje privrednim interesima ne iskupljuje nego samo povecava ogresenje. U Engleskoj je, kao i na kontinentu, doktrinarni radikalizam isao ruku pod ruku sa drustvenim konzervativizmom. Najsnazniji napad na haos u drustvu nije potekao od zastupnika stare religije, nego od duhovnika koji su se nalazili na levom krilu protestantske lige i koji su u privrednom individualizmu videli samo novi izraz raspustenosti i razobrucenosti sto je uprljala cistotu religije, a pod reformacijom razumeli povratak moralnoj strogosti primitivne crkve i ponovno ustanovljenje njene stare The Fall of the Monasteries and the Social Changes in England up to the Great Revolution (1924); u njoj su iscrpno pokazane delatnosti spekulanata (str. 118— 25). 7 Star Chamber Proc., Hen. VIII, tom VI, br. 181, objavljeno u: Tawney and Power, Tudor Economic Documents, tom I, str. 19— 29. 8 Selden Society, Select Cases in the Court of Requests, str. LVIII— L X IX , 198—200.
136
upfkve i doktrine. Dirljive reci9 kojima je voda Pilgrimage o f G race (jednog ustanka iz 1536. goddine — p.p.) predstavio druStvene posledice ukidanja manastira u Jorksiru bile su blage u poredenju sa optuzbama koje su deset godina kasnije izgovorili Latimer, Kroli, Lever, Bekon i Ponet. ... Njihov bes bio je prirodan. Njihov uzas zbog pada u drustveni nemoral pojacala je gorcina razocaranih nada. Sve je trebalo da bude drugacije! Pokret koji je proizisao iz reformacije bio je Janus ne s dva, nego s nekoliko lica, a iedno od njih se ceznjivo radovalo politickoj i druStvenoj obnovi kao plodu obnove religije.10 U Engleskoj, kao u Nemackoj i Svajcarskoj, ljudi su sanjali o tome da reformacija reformiSe drzavu i drustvo, bag kao i crkvu. Pred ocima humanista i idealista lebdela je vizija ociscenja doktrine koliko i morala, razvoja nauke, sirenja obrazovanja, brige za siromasne, vaskrsnuca evangelijske vere, koje ce doneti duhovnu i druStvenu obnovu. Od ovih nadanja nije se odustajalo bez borbe. Na vrhuncu privredne krize, Bucer, ucitelj Edvarda VI i profesor teologije u Kembridzu, stvorio je program hriscanske renesanse, izlozen u prirucniku za hriscansku praksu, koji je Bucerovom uceniku trebalo da objasni kako da jedan hriscanski vladar ustanovi Hristovo kraljevstvo. Knjiga je svojom neumoljivom logikom i razradenim detaljima otkrivala Kalvinovog ucenika. Crkva treba da ekskomunicira, a drzava da kazni tvrdoglave lenjivce. Vlada, kao pobozni merkantili* Navodi F. A. Gasquet, H enry the Eight and the English M o nasteries, 1920, str. 227— 8. 18 Vidi, na primer, The Obedience of a Christian Man (u: T y n dale, Doctrinal Treatises, Parker Society, 1848), str. 231, gde se kao prim er navodi kako je rana crkva postupala prema siromasima; i Policies to reduce this Realme of Englande unto a Prosperus W ealthe and Estate (1549, objavljeno u: Tawney i Power, Tudor Economic Documents, tom III, str. 311— 45): »K ao sto smo mi sami patili jer nismo znali sta je pravo obozavanje Gospoda, tako nam je i Gospod uskratio znanje o tome kako da ispravimo nedace koje su se pred nasim ocima sirile do krajnjeg pustosenja carstva. No posto je sada istinsko obozavanje Gospoda ostvareno . . . tako cisto i ozbiljno, imamo razloga da verujemo da ce Gospod preko kraljevskog velicanstva i vase milosti iskoreniti sve slucajeve reCenog propadanja i pustosenja.«
137
sta, treba da ozivi industriju vune i uvede industriju sufcna i ■da se zalaze da se pasnjaci opet pretvore u obradive povrsine. Trgovacko gradanstvo treba da bude ostro opomenuto. Jer, premda je sama trgovina cesto zanimanje, trgovci su vecinom nitkovi — zapravo »osim pritvornih popova nijedan sloj nije pogubniji po drzavu«; oni se bave zelenasenjem i monopolom, a vladu podmicuju da bi zazmurila i na jedno i na drugo. Na svu srecu, lek je jednostavan. Drzava mora da utvrdi cene — »stvar neophodna, a vrlo prosta«. Jedino »pobozne osobe, koje misle vise na opste dobro negoli na licne interese« Smeju da se bave trgovinom. U svakom selu i gradu treba da se otvori skola koju ce voditi ucitelj koga odlikuju mudrost i poboziiost. »Hriscanski vladari moraju nastojati da bude §to vise ljudi obdarenih vrlinama i da ti ljudi zive u slavu Boga . . . Ni crkva Hristova ni hriscanska zajednica ne smeju trpett'one koji licnii dobit vole vise od opsteg dobra, ili zele da se obogate na racun svojih bliznjih.«n Hriscanski vladar je dao sve od sebe, ali mu — sifdtom •detetu — uspeh nije bio naklonjen. Upravo oni slojevi cija je pomoc bila potrebna da bi se reformacija sprovela, doprineli su njenom drustvenom porazu. Skorojevicka aristokratija buducnosti vec je zarila zube u telo svoje zrtve i, poSto je osetila krv, nije dopustala da je od njega odvoje pobozne reci. Vlada Edvarda VI, kao i sve tjudorske vlade, pokusala je da utvrdi cene. Ne znamo, ali mOzemo da pretpostavimo sta je ovejani Gresam, njen finansijski savetnik, mislio o predlogu da se trgovanje dopusti samo poboznim osobama. Sto se skola lice, Lie nam je rekao sta je ucinjeno za njih. Sve su zbrisane kako bi se fondovi njima namenjeni mogli podeliti medu dvoranima. Krajem 15. veka u Engleskoj je, srazmerno broju stanovnika, broj skola bio veci nego sredinom 19. veka. »Te fondove konfiskovala je drzava i mnogi od njih jos pune. dzepove potomaka ondasnjih drzavnika.«12 »Osnovne- skole 11 Bucer, De Regno Christi. ' 12 A. F. Leach, The Schools o f Mediaeval England, 1915, str. 331. On kaze: »Podatak da je na 5 625 ljudi postojala jedna osnovna skola, dok je istrazivanje u oblasti skolstva iz 1684. godine pokazalo da je jedna skola postojala na 23 750 l j u d i ... ne id e naustrb nasim prereformacijskim precima.« O pojedinostima Edvardovog unistavanja vidi English Schools at the Reformation, 1546— 8 (1896). od istog autora.
138
krsfifta Edvarda VI« su skole koje kralj Edvard VI nije ukinuo. : Razocarenje je bilo pogubno. Je li onda bilo cudno sto su se reformatori pitali u sta su se pretvorile one pobozne zamisli o drustvenoj pravdi koju je trebalo da, ostvari bozanska reformacija? Kraj papske crkve, ukidanje crkvenih povlastica, sest novih biskupija, katedre za latinski i grcki, umesto politicki sumnjivog kanonskog prava, reforma doktri ne i rituala — uporedo s ovim dobrim stvarima dosle su i manje dobre promene: mnoge obrazovne ustanove su iscezle, ukinuta su milosrdna dela, pljackana je zajednicka imovina, sto je.izazvalo protest cak i u Donjem domu,13 i desetogodisnji koban zamor koji se ticao ogromnog zemljisnog sindikata uz ciju pomoc su svi bogati, uticajni, ili pokvareni imali da udu u Donji dom. Ljudi koji su u toku reformacije spekulacijom sakupili imovinu, nisu hteli da je ponovo izgube i proglasavali su pobunjene seljake komunistima, s misticnim strahopostovanjem prema pravu svojine, karakteristicnim za n ou veaux riches u svim epohama.14 Ljudi kojima svojina nije bila religija iznosili su svoja misljenja u polemickitti spisima i sluzbama bozjim, na veliko nezadovoljstvo vrlih slusalaca. Kroli je napao spekulante u zakupnistvu, pisao da bolesni prose po ulicama jer su bogatasi prisvojili fondove za bolnice, i nije krio naklonost prema seljackom ustanku pod voflstvom Keta (Ket —* severnoengleski pobunjenik, pogubljen 1549 — p.p).15 Bekon je seoskom plemstvu, koje je umelo recito da ruzi poroke beskorisnih monaha, rekao da se od monaha razlikuje jedino po tome sto je jos pohlepnije i beskorisnije, sto prihode jos sebicnije koristi iskljucivo za sebe i pokazuje jos manje samilosti prema siromasnima.16 »Prilikom ukidanja 13 Vidi: A cts of the Privy Council, tom II, Str. 193— 5 (1548); na protest pripadnika Lina i Koventrija ovim gradovima je vracena zajednicka zemlja. .. \ 14 Crowley, The W ay to Wealth, u: Select W orks o f Robert: C row ley, izd. J. M. Cowper (E. E. T. S., 1872, str. 129— 150). 15 Crowley, op. cit., i Epigrams (u ibid., str. 1— 51). 16 Becon, T he Jewel of Joy, 1553: »Zgrazaju se i pri samom p omenu monaha, fratara, kaludera, duhovnika i monahinja, ali p ohlepno grabe njihova dobra. A tamo gde su manastiri pomagali siromasima, izdavali zemlju po razumnim cenama, podizali skole, vaspitavali omladinu, oni ne cine nista od toga.«
139
opatija, manastira, manastirskih Skola i zaduzbina«, propovedao je Lever u katedrali Sv. Pola, »nas umrli kralj je zeleo — a to zeli i nas danasnji kralj, i uz njega svi oni kojima je stalo do opsteg dobra — da bogatstva sto su sujeverno koriscena za beskorisne ceremonije ili za gojenje dokonih stomaka, dodu u kraljeve ruke i posluze mu za olaksanje njegovih velikih teskoca ili, delimicno, u ruke onih koji ce ih upotrebiti za pomoc siromasima, za sirenje ucenosti i objavljivanje bozje reci. Medutim, pohlepni sluzbenici tako su preokrenuli stvari da sada cak i ona dobra, namenjena pomoci siromasi ma, sirenju ucenosti i opstoj dobrobiti zajednice, sluze svetovnim, gresnim i pohlepnim ambicijama.. . Vi, koji ste prisvojili ta dobra da biste ih zlo iskoristili, budite svesni da ste zgresili protiv Boga, da ste prevarili kralj a, opljackali bogate, oteli siromasnima i opste dobro pretvorili u opstu bedu.«17 To znaci govoriti otvoreno. Grupa za drustvenu obnovu, koju su njeni neprijatelji nazivali »Commonwealthmen« (dusebriznici), na cijem je celu kao vodeca glava stajao Latimer, a kao vodeca snaga Heils, navukla je na sebe optuzbu da podstice klasnu mrznju, a ta je optuzba, inace, podizana protiv svih koji su ukazivali na uzroke klasne mrznje. Njihova delatnost dovela je do sazivanja jedne kraljevske komisije koja je trebalo da ustanovi ogresenja o zakon sto je zabranjivao pretvaranje obradive zemlje u pasnjake, da sprovede zakon o obradivanju zemlje i ponovnom podizanju seljackih kuca i da oslobodi optuzbe sve one koji su samoinicijativno srusili ograde. Seosko plemstvo se razgnevilo. Pedzet, sekretar kraljevskog veca, koji nije imao nista protiv vladavine terora pod uslovom da s terorom otpocne plemstvo, mracno je prorokovao da ce se u Engleskoj ponoviti nemacki seljacki ratovi; vece, ciji su clanovi posedovali gotovo svu manastirsku zemlju je bilo natmureno; a Vorvik, oliceni pljafikas svojine, napao je Heilsa sto je kao predsedavajuci u odboru za depopulaciju za srednju Englesku sproveo duznosti koje mu je odredila vlada. »Gospodine«, pisao je Sesilu jedan seoski plemid u svojoj zalbi, »pod prividom prostote i siromaStva krije se, to nam mora biti jasno, jedno opasno raspo17 Thomas Lever, Sermons, 1550 (English Reprints, izd. E. A r ber, 1895), str. 32. Ista osuda ponovljena je i u potonjim p rop ovedima.
140
lozenje. Ono je, bojim se, prisutno i kod ljudi koji pripadaju K om on veltu i kod njihovih pristalica. Da bih vam objasnio polozaj seoskog plemstva (viSeg kao i nizeg), uveravam vas da ono ne zna Sta mu je Ciniti, da se ne usuduje da takne nijednog seljaka, i to ne iz straha, vec stoga iito su neki seljaci dovedeni pred sud, ali su iziSli nekafnjeni, a onaj clan K om onvelta, po imenu Latimer, izradio je amnestiju za ostale.«18 Clan Kom onvelta, po imenu Latimer, nije dopustio da ga zaplaSe. Povezujuci osecanje za humor sa zajedljivom recju — sto meflu biskupima nije bio cest dar — on je, uz sav bes zbog tlaCenja, pozdravio davola gromkim smehom kojim je hteo greSnika da izvrgne poru'zi u ovom svetu pre no §to mu drugi svet dodeli prokletstvo. Bio je toliko oduSevljen §to je jednog od svojih sluSalaca izazvao da uzvikne: »Odista je tako, buntovnice!«, da je tu epizodu iskoristio kao duhovit prilog svojoj sledecoj propovedi,1® da bi potom udvostrucio napad na tiransko plemstvo i zelenaSe koji podizu rente. Nije li sam Hrist prokleo gramzivce? »Y ou thoughte that I would not requ yre The bloode o f all suche at you r hande, B ut be you sure, eternall fy r e Is ready fo r eache hell fyrebrande. Both fo r the housynge and the lande That you have taken from the pore Y e shall in hell dwell ev erm ore.«10 »V i v eru jete da vas necu pozvati na od govom ost zbog k rvi svih onih ljudi. A li znajte, vecn i oganj ceka svakoga koji j e podsticao nemire. Uzeli ste zem lju i kucu siromasima, i zato ce te se p eci u paklu.« 18 F. W. Russel, K e tt’s Rebellion in Norfolk, 1859, str. 202. O Somersetovoj politici i o pobuni seoskog plemstva protiv n je vidi: Tawney, The Agrarian Problem in the Sixteenth Century, str. 365— 70. 19 Latimer, Seven Sermons before Edv;ard VI (English Reprints, izd. E. Arber, 1895), str. 84—6. 20 Pleasure and Pain, u: Selected W orks of Robert Crowley, izd. J. M. Cowper, str. 116.
141
; ; Savremena istrazivanja, zahvaljujuci Lidamu i profesoru Geju, pokazala su da autori ovakvih pamfleta nisU bili najbolje upoznati sa problemima zenlljisnog pitanja u doba Tjudora,, Oni nisu slutili i nisu hteli da gftaju da .je pi'euatrojavanjc poljoprivrede na trgovackoj bazi imalo krupne i nirnalo licne uzroke;ono sto ih je plasilcr nije bila jedino materijalna beda njihovog vremena, nego i odbacivanje jednog moralnog principa koji je, kako im se cinilo, razlikovao ljudsko drustvood copora vukova. Njihov neprijatelj nisu bili Nortajnberlendovi ili Herbertovi, nego ideja sto je u njima bila otelotvorena i oni nisu ustali da napadnu pljacku ili tiraniju, nego verovanje koje je izazvalo oba ova zla. A sustina tog verovanja je bila da je pojedinac sam sebi apsolutni gospodar i da, u okviru granice sto mu ih postavlja zakon, moze voditi racuna samo o vlastitom novcanom interesu, bez ikakve obaveze da sopstvenu dobit pqtcini dobrobiti svojih bliznjih ili da nekoj visoj vlasti polaze racun o svome delovanju. To je, ukratko, bila teorija svojine, koju ce kasnije prihvatiti sve civilizovane zajednice. ; :: . Razgranicavanje prava zemljoposednika i seljaka nikada. bar ne poslednjih stoleca, nije se ispoljilo u tako gorucem obliku, jer dOkle god su nasledni zakupci bili deo inventara na gospodskom imanju, gospodarima je, prirodno, islo u racun da ih vezu za zemlju. No sada se sve to promenilo :— bar na jugu i u sredistu zemlje — zahvaljujuci sirenju industrije vune i padu vrednosti novca. Glavarina i miraz su nestali; obavezni rad je iscezavao. Psihologija zemljoposednistva u korenu se izmenila i u toku dveju generacija surovi zemljoposednik, umesto da se koristi svojim gospodarskim pravom i kaznjava ili hapsi odbegle sebre, nastojao je da rascisti nejasne odnose, da podigne kapare za imanja koja menjaju vlasnika, da patrimonijalna prava okrene u svoju korist i, ako je dovoljno drzak, da nasledne zakupce pretvori U obicne unajmioce. Javno protivljenje depopulaciji, koje je pocelo 1489. godine i trajalo sve do 1640, razgnevljivalo ga je jer, po njegovom uverenju, predstavljalo je bespravno mesanje u njegova svojinska prava. Napadi na ogranicenja sto su ih odozdo postavljali seoski obicaji a odozgo kruna, ilegalni prkos odredbama koje zabranjuju depopulaciju i jarosni otpor Vulzijevim i Somersetovim pokusajima da se obnovi stari poredak — ti interesi sto su doveli do prevrata u poljoprivre142
di $alivali su seme individualistiekog shvatanj a svojine, koje ce, poslfi gradanskog rata povuci ; sve'jzay.sotomiylS.ijtaksMra doktrinom koja je poricala postojanje i nuznost svakog mora1a nije se lako mogla pomiriti nijedria religija manje savitljiva od one iz 18.; veka. Posto je jednom. prilivacena, od potcinjavanja ju je moglo sacuvati samo precutkivanje drustvenih obaveza. Ako je svojina bezuslovno pravo. onda je nagJasavanje posednikovih drustvenih . obaveza jedva nesto vise nego drazesno razmetanje laskavom, ali bezazlenom metaforom. Jer pravo, neokrnjeno i neponistivo, postoji nezavisno od toga da li se obaveze poricu ili ispunjavaju. Religijska teorija o drustvu mora sa sumnjom gledati na sve doktrine koje zahtevaju sirok prostor za Slobodan razmah privrednog egoizma. Za ovu potonju, cilj delatnosti predstavlja zadovoljenje zelja, za onu prVu, covekova sreca sastoji se u ispunjenju duznosti sto ih je odredio Bog. Postp.je drustveni poredak nesavrseni odraz bozanskog plaha, ne moze iJiti svejedno kakva sredstva covek koristi da bi sebi potcinio prirodu. Ali, baveci se vise ciljem negdj sredstvima, religijska teorija smatra prolazna dobra, u najboljem slucaju,. sredstvi ma duhovnog cilj a; to je ono stanoviste od kojeg polazi Bekon kada kaze da napredak znanja sluzi »slavljenju Gospoda i olaksanju coyekovog polozaja«. Shvatanje sto je zivelo od ovakvih ideja moralo je smatrati ne samo necovecnim nego i bezboznim novi razvoj. poljoprivrede koji je selo — zajednicu uzajamne pomoci, saradnje i zastite, »malu drzavu« — zrtvovao novcanim interesima krupnih posednika sto su opusto§ili mesta na kojima je covek radio i molio se. On je bio delo »ljudi koji zive kao da Boga nema, ljudi koji nista ne ostavljaju drugima, ljudi koji bi da sve uzmu za sebe, ljudi koji bi najvise voleli da su sami na svetu, ljudi kojima nikada nije dosta bogatstva.«21 Njegov osnovni cilj bio je da prosiri zakonita prava odbacujuci zakonite i kvazizakonite obaveze. Pro tiv te idolatrije neodgovornog posednistva, protiv sve snaznijeg, iako jos ne slavodobitnog kreda, svestenici reformacije prizivali su nebeski oganj. Njihova doktrina izrasla je iz koncepcije svojine koju su najpodrobnije formulisali sholasticari i koja je, opravdavajuci svojinu iskustvom i korisnoscu, naglasavala da je njeno isko21 The W ay to Wealth, u: ibid., str. 132.
143
riscavanje uvek ogranifieno pravima zajednice i obavezom xnilosrda. Njena prakticna primena bila je idealizovana verzija feudalnog poretka koji je i&cezavao pred racionalnijim i bezlicnijim oblicima zemljoposednistva i — premda je nekada bio sredstvo izrabljivanja — sada bio pozdravljen kao zaStita slabih od posledica slobodne konkurencije. Drustvo je hijerarhija prava i duznosti. Zakon postoji da nametne druge, koliko i da zastiti prve. Svojina nije prosto skup privrednih privilegija, nego podrazumeva odgovornosti i zadatke. Njen raison d ’etre nije samo sticanje prihoda nego i sluzenje. Ona treba da obezbedi takva sredstva — i nista do takva sredstva — koja ce mu omoguciti da obavlja svoje duznosti, bilo da one obuhvataju obdelavanje zemlje ili rad u vladi, tiakie. ■duznosti svojstvene njegovom polozaju u sistemu. Onaj koji trazi vise, pljacka svoje nadredene, ili svoje podredene, ili i jedne i druge. Onaj koji iskoriscava svoje vlasnistvo misleci jedino o privrednoj probitacnosti, izopacava samu njegovu sustinu i unistava vlastiti moral jer »ima prihode kao svako, a duznosti kao niko«.22 Posednik je punomocnik cija prava proizilaze iz funkcija koje obavlja; prava ce se ugasiti cim on odbaci funkcije. Ona su ogranicena obavezama prema drzavi i, nista manje, pravi ma koja u odnosu na njega imaju njegovi zakupci. Kao sto seljak ne sme obradivati zemlju na nacin koji je po njegovom uverenju najprobitacniji za njega samog, nego je obavezan da gaji useve koji su potrebni selu i da posle zetve pusti na svoje oranice stoku svojih suseda, tako od gospodara i obifiaj i zakon zahtevaju da se kloni protivdrustvenih dobiti sto ih je moguce ostvariti u poljoprivredi, jer one nanose stetu njegovim bliznjima i slabe drzavu. On ne sme podizati rentu ili traziti visu kaparu (prilikom promene zakupca), jer je seljakova funkcija vazna koliko i njegova vlastita, premda je drugacija. On, ukratko, nije rentijer, nego sluzbenik, i crkva je duzna da ga ukori ako svoje duznosti zrtvuje svojoj pohlepi. »Od srca te molimo da ulijes svoj sveti duh u srca onih koji poseduju zemlju, pasnjake i boravista u ovom svetu, kako bi, setivsi se da su i sami tvoji izvrsioci, prestali da uvecavaju rente za svoje kuce i zemlju, i da uzimaju nerazumne prihode, poput pohlepnih stanovnika onog sveta... vec 22 Lever, op. cit., str. 130.
144
da*t)i, prilikom iznajmljivanja svojih dobara, zemlje i paSnjaka, imali na umu da posle ovpg zivota treba da budu primljeni u vecno boraviste.«23 Zato se u Licnom m olitveniku (Bobk of Private Prayer), objavljenom 1553. godine, pohlepni sin ovog sveta prepustao dobrima prolaznog ziyota, dok se pobozan vladalac bavio spasom svoje duse.
(II) TEORIJA RELIGIJE I DRUSTVENA PRAKSA Da bi filozofija drustva imala uticaja na zivot drustva, ona mora biti podjednako savremena i realisticna kao i snage koje zeli da kontrolise. Slabost onog stava koji se pobunjenim privrednim interesima suprotstavljao idealisuci proslost i pozivajuci se na tradicionalni moral bila je sasvim ocigledna. Uzdrmana, zbunjena, primorana da se beznadezno, mada hrabro i recito, brani od promena koje su zadesile cak i sporohodni svet poljoprivrede, srednjovekovna teorija o drustvli, koju su najveci umovi engleske crkve jos uvek postovali, nasla se u drugoj polovini veka bez tla pod nogama, zahvaljujuci brzom razvoju trgovinske civilizacije u koju su se, jedno po jedno, utapala tradicionalna obelezja. Jabuku razdora izmedu novih privrednih pokreta toga vremena i crkvenih shvatanj a privredne etike nije predstavljalo pitanje nadhica, kako to mozda ocekuje savremeni citalac, vec pitanje kredita, pozajmljivanja novca i cena. Srediste rasprave — tajanstveno zlo, kojem je, makar i neopravdano, bilo zgodno pripisati sve manje sablazni — bio je problem koji su savremenici oznacavali recju zelenasenje. »Blago onda uvecava velicinu«, pisao je Bekon recima karakteristicnim za drustveni ideal toga vremena, »kada je bogatstvo podanika u mnogim rukama, a ne u malo njih.«‘- 4 Uprkos sve vecem zgrtanju bogatstva, tjudorska Engleska bila je jos uvek — da upotrebimo pogodan savremeni izraz — distributivna drzava. To je bila zajednica u kojoj svojina nad 23 A Prayer for Landlords, iz A Book of Private Prayer set forth by Order o f K ing Edward VI. 24 Bacon, Of th e True Greatness of the Kingdom of Britain.
145
zemljom i nad jednostavnim orudima sto su koriscena gotovo u svakom vidu proizvodnje nije predstavljala obelezje klase, vec svojstvo drustva i u kojoj je tipiCan radnik bio seljak, zemljoradnik, trgovac, ili sitan zanatlija. U ovom svetu sitnih sopstvenika, cijom su se nezavisnoscu i blagostanjem — za razliku od »skucenih prosjaka« u Francuskoj i Nemackoj — hvalili engleski publicisti, nadnicari su predstavljali manjinu, rasutu po meduprostorima izmedu sela i varosi; posto su bili sinovi seljaka, sa izgledima da i sami postanu zemljoradnici ili, u najgorem slucaju, da se nastane na nekoriscenoj zemlji, oni su cesto imali cvrst polozaj vis-a-vis (nasuprot) svojim poslodavcima. Posebna privredna slabost jedne epohe je, naravno, nalicje njenih posebnih kvaliteta. Izuzev u izvesnim granama tekstilne industrije, nezadovoljstvo koje je pothranjivalo drustvene nemire, nagonilo na stvaranje programa drustvenih reformi i inspirisalo zakonodavstvo i privrednu aktivnost nije bilo proizvod izrabljivanja nadnicarskog proletarijata od strane poslodavaca, vec posledica odnosa izmedu proizvodaca i zemljoposednika od koga je proizvodac zavisio, trgovca od koga je kupovao i kome je prodavao, i lokalnog kapitaliste, cesto prerusenog u trgovca, kod koga se zaduzivao. Zanatlija mora na kredit da kupi materijal za rad i da uzme pozajmicu pre no sto proda svoju robu. Mlad trgovac mora da skupi izvestan kapital pre nego sto uspe da otvori radnju. Cak i mali zemljoradnik, koji kupuje zito na lokalnoj pijaci, mora uvek da moli prodavca da mu produzi rok za placanje. Tako je svakome u nekom trenutku potreban zajmodavac. A taj zajmodavac je cesto monopolista, »gospodar novca« — proi zvodac slada, zitarski trgovac, »bogati svestenik« — jedini kapitalista u zajednici seljaka i zanatlija. I, naravno, svi oni zavise od njega.25 U ovakvim okolnostima ne iznenaduje nas opsta povika protiv zelenasenja. Pobudena prakticnim nevoljama, ona je u ucenju crkve nasla recitog, mada obezoruzanog saveznika. Engleski svestenici su u 16. veku ponavljali ucenje o privrednoj etici sto su ga izlagale srednjovekovne pape, a tuma25 O tome kakve je posledice po seljake i sitne sopstvenike imalo davanje kredita vidi m oj uvod za V ilsonovo delo Discourse upon Usury, 1925, str. 17— 30.
146
ciR srednjovekovni sholastici; oni to nisu cinili da bi izrazili konvencionalno formalno pOstovanje prema mudrosti proslosti, vec zato sto su brze promene u trgovini i poljoprivredi toga vremena, umesto da ublaze, samo jos vise naglasile probleme etike zbog kojih je doktrina i stvorena, Propovednici i moralisti nisu usmeravali svoje strele posebno protiv gramzivog zajmodavca. Sustinu srednjovekovne sheme privredne etike cinilo je njeno nastojanje na pravicnosti pogodbe. Ugovor je pravedan, govorio je sveti Toma, ako obema stranama donosi podjednaku dobit. Zabrana zelenaSenja predstavljala je koren ovih doktrina ne zato sto je dobit zaj modavca bila jedina vrsta iznudivanja novca, vec stoga sto je u ekonomskim uslovima toga vremena to bila najupadljivija vrsta. U stvari, rec zelenasenje nije u srednjem veku imala ono usko znacenje koje nosi danas. Zelenas je — kao i savremeni profiter — bio toliko nepopularan da su tom recju oznacavane, najnepopularnije licnosti toga doba; prosecan co vek prakse podrazumevao je pod zelenasenjem svaku pogodbu koju je smatrao izrabljivackom. Podjednako rastegljivo bilo je i tumacenje sto su ga davale crkvene teorije zelenasenja. Ne samo kamata na pozajmicu, vec i podizanje cena sto ga iznuduje monopolista, spustanje cena do koga mudri pogadac dovodi cenkanjem, davanje zemlje u najam po ogromnim cenama od strane zemljoposednika, iznajmljivanje zemlje od strane zakupca, a po visoj ceni no sto je sam unajmio, snizavanje nadnica i isplata nadnica u naturi umesto u novcu, uskracivanje popusta odocnelom duzniku, zajmodavcevo na stojanje da se do maksimuma obezbedi, ogromni profiti posrednika — sve ovo je u vrlo prakticnom prirucniku svetog Rejmonda iz 13. veka bilo osudeno kao zelenasenje;26 sve je to spadalo u »nezakonit pazar«, u »prevejanost i prevaru«, kako je o zelenasenju mislio prost covek koji je sedeo u porotama i slusao sluzbu bozju u parohijskim crkvama. Da su ga pitali zasto je zelenasenje rdavo, on bi verovatno odgovorio citatom iz Svetog pisma. Da su mu trazili da definise zelenasenje, zbunio bi se i odgovorio recima jednog clana parlamenta koji je o predlogu zakona, datom 1571. godine, rekao: »Ne mozemo pouzdano reci sta je zelenasenje; nemamo njegovu tacnu 26 Vidi napomenu 69 uz poglavlje I.
147
definiciju.«27 Istina je, zaista, da je svaki pazar u koine je jedna strana ocigledno dobijala vise nego druga, koristeci u potpunosti svoju nadmoc, bio shvatan kao zelenasenje. Opis koji najbolje sazima slicna javna raspolozenja i crkvena ucenja sadrzan je u sazetoj osudi sto su je parohijani izrekli na racun jednog neomiljenog svestenika koji je svaki siling pozajmljivao uz peni interesa — dr Benet je »veliki iskoriscivaC.«28 Bio je to krik svih siromasnih od postanka sveta. Upravo je cinjenica da teorija zelenasenja, koju je nasledilo svestenstvo 16. veka, nije predstavljala samo usarnljenu musicu kazuisticke ingenioznosti, vec je cinila jedan Od elemenata u slozenom sistemu filozofije drustva, dala ostrinu raspravi u cijem se sredistu nalazila ova teorija. Vatru strasti koja se hranila prasnjavom dijalektikom te rasprave odrzalo je uverenje da nije rec samo o finesama pravne tehnike. U pitanju je bio citav sklop srednjovekovnog misljenja koje je nastojalo da razmatra privredne probleme kao deo sveobuhvatne hijerarhije vrednosti, na cijem vrhu je stajala religija. . Ako je reformacija predstavljala revoluciju, to je bila revolucija koja gotovo nije dotakla ni donje slojeve crkvene organizacije ni tradicionalni nacin razmisljanja o drustvu. Seoski zitelj koji je, odupiruci se iskusenjima pivnice, narodnog plesa, ili kartanja, izmedu 1530. i 1560. godine odlazio u svoju parohijsku crkvu, sigurno je bio iznenaden i zbunjen njenim izmenjenim izgledom i novim oblikom sluzbe bozje. Ali malo sta mu je govorilo da su se promenili drustveni sistem cije je srediste bila crkva i duznosti koje mu je taj sistem nametao. I posle reformacije, kao i pre nje, parohija je ostala zajednica u kojoj su drustvene i verske obaveze nerazdvojno prepletene; svoj deo drustvenog bremena i zadatke koji su mu pali u deo, seoski zitelj pre je obavljao kao pripadnik parohije, negoli kao podanik svetovne vlasti. Sluzbenici s kojima je najcesce dolazio u dodir vrseci svoje dnevne poslove bili su crkvenjaci. Mesto na kome se obavljao najveci deo javnih poslova i odakle su mu stizale novosti o dogadajima u velikom svetu bila je parohijska crkva. Dazbine koje je morao davati trazene su mu u ime parohije. Obrazo27 D’Ewes, Journals, 1682, str. 173. 28 Calendar S. P. D. Eliz., tom C CLXX X VI, br. 19, 20.
148
vl&je, dostupno njegovoj deci, obezbedivao je potparoh ili parohijski ucitelj. Zajednickorq radu ucio se seoski zitelj u poslovima sto ih je preduzimala parohija, koja je posedovala dobra, primala zavestanja, davala u najam ovce i goveda, pozajmljivala novae, postizavala velike dobiti prodajuci crkveno pivo, a ponekad se cak bavila i trgovinom.29 Posto je pripadnost crkvi bila isto sto i pripadnost drzavi, vlast je parohiju koristila za ciljeve kojima je kasnije, kada su religiozni, politicki i privredni vidovi zivota odvojeni jedan od drugog, dato svetovno znacenje. Predikaonica je sluzila da se narodu prenesu zvanicna obavestenja i da mu se nalozi poslusnost, U svojoj borbi sa pauperizmom, drzava se povezaia sa svestenstvom i parohijskom organizacijom, a sakupljace priloga za siromasne su sve do 1597. godine birali crkveni sluzbenici i paroh. U pitanjima drustvene etike, religijska misao toga vre mena nije bila nista manje konzervativna nego njena crkvena organizacija. Ni kad je rec o shvatanju da religija obuhvata sve vidove zivota, ni kad je u pitanju teorija da ona podrazumeva odredene drustvene duznosti, najveci mislioci engleske crkve nisu imali nameru da raskinu sa tradicionalnim doktrinama. Sudeci po ukorenjenoj sumnjicavosti prema privrednim motivima, koja ih je nagnala da svaki novi znak privrednog preduzetnistva odbace kao novi oblik greha gramzivosti, kao i po tvrdenju da se kriterijumi za odnose u privredi i za drustveni red moraju traziti ne u prakticnoj koristi vec u istinama ciji je cuvar i propagator bila crkva, iskazi duhovnika iz doba Elizabetine vladavine, uprkos revoluciji koja se u meduvremenu odigrala, imali su vise srodnosti sa doktrinama skolastika nego sa onim doktrinama koje ce biti u modi posle restoracije. Izrabljivanje od strane zemljoposednika koji je koristio svoju privrednu nadmoc da nametne nemilosrdnu pogodbu neprestano je bilo predmet osude, sve do gradanskog rata. Lever je ostro napadao preterane zahteve posrednika — »trgovaca pokvarenjaka... [koji] svaku stvar prodaju po skupe 29 Brirnere potrazi u: S. O. Addy, Church and Manor, 1913, pogl. X V . N ajbolji opis parohijskih poslova i ustrojstva daje S. L. Ware, The Elizabethan Parish in its Ecclesiastical and Financial Aspects, 1908.
149
pare, a zadrzavaju najnize moguce cene za one koji su prisiljeni da prodaju svoja mukom stecena dobra«.®° Nikolas Heming, cija je rasprava » 0 zakonitom koriscenju boga"stva« postala gotovo standardno delo, razvio je teoriju o pravicnoj ceni, a argument koji je branio slobodu ugovora nestrpljivo je odbacio kao izgovor za gramzivost: »Zaogrni svoj prestup u sta god hoces, tvoj greh je prekomeran... Ko naskodi ma i jednom jedinom coveku, dovodi u opasnost spas svoje duse; a sta da se kaze o tebi, koji si oterao u grob citave porodice, ili si barem sukrivac za njihovu strasnu bedu? Lukavstvom ces mozda jos i uspeti da izbegnes kaznu ljudi, ali od suda Gospodnjeg neces uteci.«31 Pojedini cuveni anglikanski svestenici, kao sto su Sendi i Dzuel, uzimali su uCesca u raspravi o zelenasenju. Biskup Solsberija dao je blagoslov Vilsonovoj knjizi protiv zelenasenja; kenterberijski nadbiskup dopustio je da mu Mosez posveti svoju ostru »Optuzbu«; a crkveni pamfletista 17. veka napravio je katalog sa imenima sest biskupe i deset doktora teologije — da ne pominjemo bezbrojno nize svestenstvo — koji su u poslednjem stolecu pisali o razlicitim vidovima zelenasenja u svim njegovim viSestrukim manifestacijarfia.32 Zelenasenje je jos uvek bilo najomiljeniji predmet crkvenih propovedi. Propovednik iz 16. veka nije zazirao od konvencije koja je u potonjim strozim vremenima branila da se u predikaonici govori o neprikladnim problemima pijace. »Kao sto je vlast duzna da kaznjava zelenasa« pisao je Heming, »tako su svestenici duzni da ga kore . . . Svestenici, pre svega, moraju da se obore na nedopustene i gresne ugovore . . . Sva javna sagresenja u pogodbama oni moraju popraviti crkvenom disciplinom. . . A ako ne mogu popraviti svu korupciju na koju nailaze u pogodba30 Lever, op. cit., str. 130. Vidi i: Harrison, The Description of Britaine, 1587, knj. II, pogl. X VIII. 31 A Godlie Treatise concerning the Lawful Use of Riches, prev. Thos. Rogers (sa latinskog originala Nikolasa Heminga), 1578, str. 8. 32 Sandys, 2, 10, 11. i 12. propoved iz Sermons (Parker Society, 1841); Jewel, Works, deo IV, str. 1293— 8 (Parker Society, 1850); Thos. Wilson, A Discourse upon Usury, 1572; Miles Mosse, The A r raignment and Conviction of Usury, 1595; John Blaxton, The En
glish Usurer, or Usury Condemned by the Most Learned and Fa mous Divines of the Church of England, 1634. 150
mSr ne treba njome da opterecuju crkvu, vec neka stvar prepuste Bogu . . . Najzad, oni ne smeju zaboraviti da opomenu bogatase da se uzdrzavaju od svake nadmenosti.«33 »Tako je crkva vise od 500 godina bila sudija bez premca u ovim stvarima«, pisao je jedan anglikanski duhovnik povodom stava crkve prema zelenasenju. »Sirota bezazlena Hristova crkva, koja pre ovog zlatnog veka u kome mi zivimo nije mogla naci nijedan slucaj dopustenog zelenasenja.«34 Onaj koji se danas bavi ovim ucenjem, pre svega uocice koliko je ono vezano za proslost. Tvrdeci da kupovina i prodaja, davanje i uzimanje zajma, iznajmljivanje i unajmljivanje moraju da se vrse u skladu sa moralnim zakonom, ciji je Cuvar crkva, religijsko misljenje posle reformacije nije se razlikovalo od onog pre nje. Sami reformatori ni izdaleka nisu pomisljali da privredu oslobode okova mracnog srednjovekovlja, kako im je pripisivano u 18. veku, niti su, okrecuci se od Rima, odbacili tradicionalni privredni moral hriscanstva, kako tvrde neki autori. Kakvu su predstavu oni imali o vlastitom odnosu prema teoriji drustva koju je zastupala srednjovekovna crkva najbolje se vidi po tome na koje su se autoritete pozivali. »Stoga ja ni u kom slucaju ne mislim«, pisao je dr Tomas Vilson, visoki sudski sluzbenik, a kratko vreme i drzavni sekretar, »da treba da gajimo neprijateljski stav prema kanonskom pravu i da proklinjemo svaki njegov paragraf samo zato sto su ga izmislile pape, kao da iz njihovih ruku ne moze poteci nijedan dobar zakon. . . Ne, ja bez okolisenja hocu da kazem da postoje zakoni koji, iako su ih sacinile pape, u potpunosti odgovaraju bozjoj volji, sto god drugi mislili o njima.«35 Na usnama jednog tjudorskog sluzbenika, ove recenice mozda zvuce primamljivo. Medutim, Vilsonove reci, koje se pozivaju na tradicionalno ucenje crkve, predstavljaju uobicajenu polaznu tacku u raspravama o drustvenim pitanjima. Cak i oni kojima su teologija i uprava srednjovekovne crkve bile mrske i dalje su za presudno merilo u pitanjima privredne etike uzimali kako Bibliju, tako i reci crkvenih otaca i sholasticara, papske dekrete, crkvene koncile i komen33 Heming, op. cit., str. 16— 17. 34 Roger Fenton, A Treatise of Usurie, 1612, str. 59. 35 Wilson, op. cit., 1925, str. 281.
151
tare crkvenih zakona. Kako ih je koristio Vilson, otkrivamo cim bacimo pogled na njegovu knjigu. Pisac koji se posle njega, pred kraj veka, najtemeljnije bavi temom zelenadenja dao je u predgovoru svoje knjige, spisak autoriteta u ovoj oblasti iz perioda pre reformacije.30 Autor prakticnog memoranduma o amandmanu zakona koji se odnosio na zajmodavstvo - - memoranduma koji je, po svemu sudeci, uticao na praksu - - smatrao je neophodnim da svoj spis, u kome se raspravljalo o zlostavljanju od strane finansijera i o smanjivanju vrednosti sterlinga putem spekulantskih razmena, potkrepi ne samo Melanhtonovim iskazima, vec i iskazima Tome Akvinskog i Hostiensisa37 Cak i moralista koji je poricao svaku vrednost »papskim dekretima« samo je jos jace naglasavao zabranu bezdusnosti u poslovima, kakvu su sadrzavali »zakoni svetih sinova i govori bozjih otaca koji su strasno zabranjivali zelenasenje«.38 Objektivna ekonomska nauka razvijala se u rukama strucnjaka koji su pisali o poljoprivredi, trgovini i, iznad svega, o novcu u medunarodnoj razmeni. Svestenici ova dela nisu citali ili su u njima gledali najezdu nehriscanskog duha pohlepe, te su sami utiii put intelektualnoj odmazdi koja je njihove vatrene reci obezvredila kao znak ustajalog sujeverja. Na jednog ucenjaka koji je ispitivao postojecu privrednu stvarnost dolazila sa desetorica koji su prezvakavali citate iz tomova prezivele privredne kazuistike. Nije bilo kraja sluzbama i raspravama koje su htele da i ljude iz vremena posle reformacije obavezu na postovanje drustvene etike kakvu je propovedala stara, cr kva. : ; Pamfieti i sluzbe bozje nisu se bavili nepocinjenim gresima, niti gresima koje svi cine, i knjizevni podaci ne mogu se odbaciti kao puka religiozna retorika. No knjizevni podaci nisu•izolovane cinjenice. Nije potrebno preuvelicavati ogromne promene koje je reformacija izazvala u politickom i drustvenom polozaju crkve. Crkva je, u stvari, postala pomocno sredstvo u rukama drzave; ekskomunikacija, odavno obezvredena zbog zloupotrebe, brzo je gubila ono malo zastrasujuce 36 Miles Mosse, op. cit. 37 S. P. D. Eliz., tom L X X V , br. 54 (objavljeno u: Tawney i Power, Tudor Economic Documents, tom III, str. 359— 70). 38 Heming, op. cit., str. 11.
152
mfttfi koju je jos imala; zbog ogromnog procerdavanja crkvene svojine, tri cetvrtine svestenstva su bile pod patronatom svetovnjaka, te su izgubile svaku volju za nezavisnim istupanjem. Ali kanonsko pravo je bilo samo nacionalizovano, a ne i ukinuto; u 16. veku vecina duhovnjaka se zalagala za njegovo sprovcdenje; ono je sadrzavalo sva srednjovekovna odredenja u vezi sa pravicnoscu ugovora. Istina, vise ga nije sprovodilo svestenstvo koje bi delovalo u ime Rima, vec svetovnjaci koji su se potcinjavali kruni. Posle zabrane studija kanonskog prava — najpre u Oksfordu — ono je na univerzitetima jedva tavorilo. Za sedam godina, od 1545. do 1552, a potom i posle 1571;_ i to ovog puta zasvagda, parlamentarno zakonodavstvo je otvoreno odobrilo pozajmicu i kamatu, ukoliko nisu prelazile maksimum sto ga je odredivao ustav. Ali reformacija, koja je omogucila da kanonsko pravo prede u druge ruke, nije uticala na opseg njegovog vazenja. Njegova upotrebljivost nije se smanjila zato sto ga je sad nametao kralj, a ne papa. Maitland je ukazao39 da je u jednom trenutku, oko sredine veka, gradansko pravo tesko pritiskivalo crkveno pravo. Gradansko pravo, tako je uveravao ser Tomas Smit jednog pravnika bez klijentele, nudi lepu karijeru jer se primenjuje i u crkvenim sudovima.40 Ono, istina, nije zabranjivalo zelenasenje, ali je imalo svoje misljenje o njemu; najrecitije rasprave o ovom pitanju potekle su od jednog doktora gradanskog prava u elizabetanskoj Engleskoj.41 Jedan argument iz moderne rasprave sto je podelila svetovnjacko i crkveno misljenje kaze da labav drzavni zakon ne moze olaksati covekovu savest, jer covek nije samo podanik drzave vec i crkve. »Dopustenje sto ga daje vladar«, receno je, »ne oslobada od potcinjenosti crkvi. Pretpostavimo da zelenasenje nije dozvoljeno . . . no gradanski zakon ga dopusta, a crkva ga zabranjuje. U tom slucaju mora se postovati kanonsko pra vo . . . Zakon nikoga ne prisiljava da se bavi zelenasenjem; i stoga svi moraju postovati onu visnju vlast koja vodi njihove duse.«42 39 Maitland, English Law and the Renaissance, 1901. 40 Navodi Maitland, op. cit., str. 49— &0. 41 Wilson, op. cit. 42 Jeremy Taylor, Ductor Dubitantium, 1660, knj. Ill, pogl. I ll, par. 30.
153
Ovu teoriju zastupali su gotovo svi crkveni pisci koji su se u 16. veku bavili privrednom etikom. Izrazen recima pamfletista, njihov stav je glasio: »Zakon anglikanske crkve. . . prosto i jednostavno zabranjuje zelenasenje.«43 Kada je Donji skupstinski dom (Lower House of Convocation • — jedan od provincijskih sinoda u Kenterberiju — p.p.) 1554. godine zahtevao od biskupa da ponovo dobije svoje privilegije, trazio je izme du ostalog i to da »se zelenasi kaznjavaju prema crkvenom zakonu koji je koriscen u proslosti«.44 U Kranmerovom i Foksovom nacrtu za izmenu crkvenog zakonodavstva, koji nije sproveden u delo, zelenasenje je spadalo medu prestupe za koje sude crkveni sudovi; sudijama je, kako bi se Iakse snalazili u zamrsenijim slucajevima, dato uputstvo da u zele nasenje ne uracunavaju dobit stecenu od onoga sto se razvija prirodnim procesom rasta.45 U ukazu stanovnistvu provincije Jork 1571. godine, nadbiskup Grindal posebno je naglasio obavezu da se nadbiskupskom sudiji (Ordinary) ukaze na one ljude koji pozajmljuju trazeci da im se, u bilo kojoj formi, vrati vise no sto su dali.46 Propisi biskupskih sudova su sve do gradanskog rata zahtevali da se sudu skrene paznja na sve .samozivce i zelenase, pijanice, preljubnike, bogohulnike i vestace.47 I pravila o ekskomunikaciji bestidnika, objavljena 1585. godine, i kanoni kenterberijske oblasti iz 1604. godine, i kanoni irske crkve iz 1634. godine predvidali su da se zelenas mora podvrgavati crkvenoj disciplini.48 43 Mosse, op. cit., Dedication, str. 6. 44 E. Cardwell, Synodalia, 1842, str. 436. 45 Cardwell, The Reformation of the Ecclesiastical Laws, 1850, str. 206, 323. 46 The Remains o f Archbishop Grindal, izd. Wm. Nicholson •(Parker Society, 1843), str. 143. 47 Vidi, na primer: W. P. M. Kennedy, Elizabethan Episcopal Administration, 1924, tom III, str. 180 [Archedeacon Mullins’ A rtic les for the Archedeaconry o f London (1585): »Item, znate li da li u vasoj parohiji postoji (ili postoje) lice (ili lica) za koje je sigumo, ili za koje se sumnja da se bavi zelenasenjem; ili da se na bilo k oji nafiin ogresuje, posredno ili neposredno, u tom smislu.«], i str. 184, 233; Wilkins, Concilia, tom IV, str. 319, 337, 416. 48 Cardwell, Synodalia, tom I, str. 144, 308; Wilkins, Concilia, tom IV, str. 509.
154
•» ■
Aktivnost crkvenih sudova nije opala sa reformacijom; u drugoj polovini veka oni su i dalje imali vaznu, premda sve nepopularniju ulogu u masineriji lokalnih vlasti. Pored toga sto su kaznjavali ogresenja o osnovnu drustvenu obavezu — milosrdnost, i sudili onima koji su odbili da ■■»udele kasi siromaha«, ili su se »pokazali kao osobe bez milosrda, koje ne udeljuju siromasnima i nemocnima« ,49 crkveni sudovi su takode, bar teorijski, imali posla sa svima koji vredaju hriscanski moral cinom iznudivanja novca. Jurisdikcija crkve u ovim stvarima bila je potpuno pravno zagarantovana, a crk veni pravnici su, zaleci se na mesanje svetovnih sudova neprestano tvrdili da odredeni privredni prekrsaji spadaju u njihov delokrug. Da paragrafi o zelenasenju u propisima biskupskih sudova, uprkos sve vecoj opoziciji, nisu bili samo stvar prazne forme, vidi se i iz negodovanja zbog mesanja svestenstva u poslovne stvari i iz pojedinacnih slucajeva ogresenja o privrednu etiku, koji su jos uvek iznoseni pred crkvene sudove. U svakom slucaju, tipican zelenas bio je krajnje nesocijalna spodoba. »Tomas Vilkoks«, glasila je optuzba njegovih sugradana, »je ekskomuniciran; on ometa zajednicu za vreme sluzbe bozje. On je grozan zelenas — zahteva jedan, a ponekad cak i dva penija po silingu nedeljno. Cak su-ga i rodeni roditelji prokleli. Vec dve godine nije primio svetu prifiest, ali svake nedelje, kad svestenik treba da prede na pricescivanje, on napusta crkvu i odlazi da skuplja nedeljnu kamatu; ni tri puta godisnje ne saceka kraj sluzbe bozje.«60 Nije poznato da li se nadbiskup pozabavio ovim skandalom koji je ocigledno spadao u delokrug crkvene di scipline. Ali 1578. godine nadbiskupski sud u Eseksu sudio je jednom slucaju crkvenog zelenasenja.51 Dvadeset godina kasnije, prilikom inspekcije nekih jorksirskih parohija prijavljen je, uz druge gresnike, i jedan zelenas.52 Cak i 1619. 49 Ware, op. cit. (vidi napomenu 29) navodi nekoliko primera. V idi i Archaeologia Cantiana, tom X X V , 1902, str. 27, 48 (Visitations ■of the Archdeacon of Canterbury). 60 Hist. MSS. Com., 13. Report, 1892, dodatak, deo IV, str. 333— 4 {MSS. of the Borough of Hereford). 51 W. H. Hale, A Series o f Precedents and Proceedings in Cri minal Causes, 1847, str. 166. 52 Y orkshire Arch. Journal, tom XVIII, 1895, str. 331.
155
god in e, dva puta su z a jm o d a v ci izvodteni p red bisk u p sk i sud u L on d on u p od op tu zb om da su »k a o sto je d okazano, d a v a n jem p oza jm ica za zalogu stek li n e d o zv o lje n o v isok u d ob it«. Jedan od ov ih zelenasa je ek sk om u niciran , a p otom p om ilo v a n ; o b o jica su ostro op om en u ti.53 Ipak, nem a razloga da o v e slu ca jeve ne sm atram o sasvim izu zetn im a; p ov rem en a delatnost crk v en ih su d ova k o ji su sve v ise gu b ili znacaj ne m oze d o v o ljn o osv etliti p ra k ticn u p rim en u id eja o d ru stv en oj etici sto ih je n e g o v a lo to doba. C rk v en a discip lin a u svim vrem en im a n a v o d i na p og resn e za k lju ck e o u tica jn osti re lig ijs k o g m islje n ja ; retka su d en ja na h riscan sk im su d ovim a tesko m ogu da osvetle praksu je d n o g vrem en a u k om e je ceo sistem , izu zev V iso k o g izv rsiteljsk og suda (C ourt o f H igh C om m ission), b io u p rop a d a n ju . A k o h ocem o da p rocen im o u k o jo j m eri su sv e to v n ja ci p rih v a ta li ili o d b a civ a li d ok trin e sto ih je sirilo svesten stvo, m ora m o razm otriti p od atk e o tom e k ako su p o je d in ci, va rosk e vla sti i v la d a resavali p itan ja p riv re d n e etike. O bican co v e k 16. v e k a b io je u ov im p ita n jim a z b u n je n iji n ego ikad. P re je d n o g v e k a b a v io se zelen a sen jem i r6£eno m u je da cin i zlo, je r je zelen a sen je su protn o b o z je m zakonu. A k o se sada upustao u zelen aske tran sak cije, g o v o re n o m u je 53 Commissary o f London Correction Books, 1618— 1625 (H, 184, str. 164, 192). Dugujem zahvalnost gospodinu Fincemu iz Somerset Hauza (gde se knjige cuvaju), sto mi je ljubazno skrenuo paznju na ove slucajeve. K raci od njih (str. 192) glasi: Otkrivsi da je jedan zelenas uzimao iznad rate od X n u 100u i iznad Sancti Botolphi rate od 2 silinga po funti za novae extra Aldersgate koji je pozajmio na godinu dana, ili Thomas Witham vise za ratu koju je pozajm io na na znak Jednoroga krace vreme, ex fama prout in ro tula. Quo die comparuit, etc.” . ,.9mo Maii 1 620 coram domino officiali principali etc. et in eius camera etc. comparit dictus Witham et ei objecto ut supra allegavit” , da je sam retko kod kuce, nego ostavlja ljude da rade u njegovoj radnji te ako se dogodi kakva god greska, kaze da nije kriv on, vec njegovi ljudi i kaze da ce ih kazniti i voditi racuna da se slicno izrabljivanje i ogresenje vise ne dogodi, ponizno moleci sudiju da ga oslobodi »unde dominus monuit eum« da nadalje nece ciniti nista slicno »et cum hac monitione eum dimisit«.
156
da^'ne gresi jer je njegova delatnost u skladu sa prirodnim zakonom. U pogledu ovih, kao i u pogledu drugih, jos znacajnijih stvari, dve generacije sto su zivele posle reforraacije nisu imale pouzdan oslonac. Hodale su u polumraku u kome je sjaj teoloskog dekora: .■ . . . m ad e A little g loom in g light, m ost lik e a shade. (S irio je slabu, tm urn u sv etlo st, k oja je v ise n alicila s e n d .)
Odista, posto novi klasni interesi i nove ideje jos nisu u potpunosti potisnuli one sto su im prethodili, u privrednoj etici elizabetanske Engleske mogle su se sresti sve nijanse misljenja, od poboznog gradanina koji je burno negodovao protiv toga da bude bacen u istu vrecu sa zupnikom sto na svaki siling uzima po peni kamate, do slobodoumnog bankara-kosmopolite, za koga je mesanje morala i poslovnosti predstavljalo vulgarnu zabludu. Sloj sitnih sopstvenika je po svojim shvatanjima drustva bio najblizi svestenstvu; seljastvo i prosto gradanstvo je u odbrani postojecega videlo najbolju garanciju za pravedan poredak; oni su sirenje mocne institucije finansija posmatrali sa istim ljubomornim neprijateljstvom s kojim su se suprotstavljali privrednom radikalizmu zemljoposednika. To je, u osnovi, bio instinktivan gest samozastite. Slobodna kapitalistieka konkurencija ugrozavala je nezavisnost sitnog proizvodaca koji je obradivao polja i tkao platno za narod. Put kojim je novcani kapitalista vodio svoju zrtvu moze na prvi poglsd izgledati posut ruzama, ali na njegovom kraju se nalazi • — neverovatnog li kosmara — carstvo kapitalizma koji sve guta: seljak i sitan zanatlija stopice se sa proletary atom koji nema nigde nicega a »bogatstvo grada Londona i, prakticno, celog ovog carstva bice u rukama nekolicine bezdusnih ljudi«.64 Bez vladine pomoci bilo je beskorisno preduzimati bilo sto protiv zemljoposednika koji prisvaja zajednicku zemlju, obradive njive pretvara u pasnjake i naplacuje ogromnu rentu korisnicima svoga zemljista. Nasuprot tome, trgovcu na veliko moglo se doskociti uobicajenim sredstvima: ogranicavanjem cena i trzisnim propisima, a zelenasu tako sto je 54 S. P. D. Eliz., tom L X X V , br. 54.
157
prijavljivan grofovskom sudu (Quarter Session); bilo je i drugih nacina da se zelenasu stane na put: njegovim zrtvama davan je novae iz zajednicke kase, a povremeno su cak ■ — kao vid zastite stanovnistva od okorelih »zelenasa i izrabljivaca« — osnivane javne zalagaonice sa iskljucivim pravorn na pozajmljivanje. Iz slicnih pobuda nastajale su i najuobicajenije dobrotvorne ustanove toga vremena — fondovi za davanje beskamatnih kredita trgovcima. Njihov cilj je bio da mladom zanatliji ili bakalinu, omiljenoj zelenasevoj zrtvi, pruze neophodan pofietni kapital.55 Problemi s kojima se sukobljavala vlada bili su, prirodno, slozeniji, pa je i njen stav bio dvosmisleniji. Sve moeniji pritisak trgovinskih interesa, njene sopstvene finansijske nevolje, prosta logika ekonomskog razvoja nisu joj dali — sve ako je i bila tome sklona — da razmislja o sprovodenju rigorozne privredne discipline kakvu je zelelo svestenstvo. S druge strane, tradicija, prirodni konzervativizam, bojazan od javnih nereda, izazvanih oduzimanjem zemljista ili patnjama industrijske populacije, verovanje u sopstvenu misiju cuvara »reda« u trgovini, pomesano s nadom da bi kontrola nad privredom mogla pruziti lepe finansijske plodove — sve to je stvorilo prirodnu podlogu za praksu ciji je cilj bio da sve konce privrednog zivota stavi u ruke paternalisticke monarhije. U elizabetanskom sistemu drzavna shvatanja o javnoj praksi jedva su se razlikovala od crkvenih shvatanja o drustvenom moralu. Reformacija je gotovo potpuno obrnula nekadasnje odnose izmedu crkve i drzave. Crkva je u srednjem veku bar teorijski predstavljala najvisi autoritet u pitanjima javnog i privatnog morala, a drzava je bila nadziratelj koji je vodio racuna o tome da se crkvene odredbe sprovode u delo. U 16. veku crkva se pretvorila u duhovnjacki sektor drzave, a religija je koriscena da se moralno opravda svetovna drustvena praksa. No religijska revolucija nije razorila koncepciju o jedinstvenom drustvu, prema kojoj su crkva i drzava samo razlicite pojavne forme jedne iste celine; a kada je kanonsko pravo preraslo u »kraljevsko crkveno pravo Engleske«, jurisdikcije su se neminovno spojile. Primajuci u 55 Opis ovih sredstava mo£e se naci u m om uvodu za W ilsonovo delo Discourse upon Usury, 1925, str. 123— 8.
158
seSfe autoritet crkve, Kruna je imala sopstvene politicke razloge da zadrzi tradicionalne norme drustvenog ponasanja; smatrala ih je protivotrovom za ono sto je Sesil zvao »razularenoscu koja je izrasla iz slobode sto je pruza Jevandelje«. Svestenici su, sa svoje strane, bili javni sluzbenici — za Elizabetine vladavine biskup je obicno bio i mirovni sudija — i oslanjali su se na svetovnu masineriju ne samo da bi obezbedili religijsku saobraznost vec i da bi nametnuli hriscanski moral, jer su i jedno i drugo bili elementi drustva u kome svetovni i duhovni interesi jos nisu bili sasvim razdvojeni. »Pod Komonveltom«, pisao je Huker, »mi podrazumevamo drustvo i njegov odnos prema javnim poslovima, iskljucujuci stvari istinske religije; pod crkvom podrazumevamo isto to drustvo, samo u odnosu na stvari istinske religije, a iskljufiujuci sve ostalo.«56 U privrednom i drustvenom, kao i u crkvenom pogledu, pocetne godine Elizabetine vladavine predstavljale su period konzervativne obnove. Psihologija nacije koja zivi, pre svega, od zemlje u ostroj je suprotnosti sa psihologijom trgovinskog drustva. U ovom drustvu, ako sve ide kako treba, neprestana ekspanzija se smatra po sebi razumljivim pravilom zivota, neprestano se otvaraju novi vidici, a simbol prakse je podsticanje preduzetnistva. U psihologiji nacije svako ima svoje usko, strogo ograniceno mesto; kretanje znaci remecenje, jer uspon jednoga uzrokuje pad drugoga; a cilj drzavnika nije da podstice pojedinacnu inicijativu, vec da predupredi narusavanje drustvene strukture. Tjudorski Krunski saveti (Privy Councils) su se upravo u tom duhu bavili pitanjima drustvene prakse i proizvodnog ustrojstva. Izuzev u prilikama kada bi ih povukli finansijski interesi ili kad bi ih primamili ambiciozni i najcesce neuspeli privredni projekti, njihov ideal nije bio progres, vec stabilnost. Njihov neprijatelj bili su nered i nezasiti prohtevi, za koje se verovalo da podsticu nered time sto su dovodili do uzajamnog klasnog ugrozavanja. Krunski saveti nisu verovali u slobodnu privredu, i to iz drzavnih razloga, kao sto svestenstvo u nju nije verovalo iz religijskih razloga. Njihov cilj je bio da iskristalisu postojece klasne odnose podvrgavajuci ih — istovremeno i ogranicavajucem i 6S Richard Hooker, The Laws of Ecclesiastical Polity, knj. VIII, pogl. I, deo 5.
159
zastitnickom — pritisku paternalisticke vlade koja je budno pazila na sva kretanja sto su ugrozavala uspostavljeni poredak i bila uvek spremna da ih ugusi: Sila bi postala pravo; ili, bolje, Pravo i nepravo, nad cijim vecitim Sukobom pravda predsedava, tad bi Izgubili ime, pa i pravda svoje. Sve bi se p retvorilo u silu, a sila U sam ovolju, a ova u grabez, I grabez bi postao opsti vuk Sto bi, dvostruko pom ognut sam ovoljom I silom, ceo progutao svet Kao plen, pa najzad i samoga sebe. (Prevod: Zivojin Simic i Sim a Pandurovic)
Uprkos brzom sirenju trgovine pred kraj veka, Ulisove reci jos su dugo izrazavale zvanican stav. Prakticna primena ovih shvatanja ocitovala se u razradenom sistemu »kontrole«, da upotrebimo jedan savremen izraz. Nadnice, smena radne snage, preuzimanje neke trgovine, trgovina zitom i vunom, nacini obradivanja zemlje, nacini proizvodnje, spoljna trgovina, kamatne stope — sve to je kontrolisano, delimicno zakonom, ali, pre svega, administrativnom delatnoscu Saveta. Teorijski, nista nije toliko malo, niti toliko veliko da bi izbeglo ocima mocne drzave. Koristi li zemljoposednik neznanje seljaka i nedorecenost zakona da bi prisvojio zajednicku zemlju ili izbacio nasledne zakupce? Savet mu ne osporava pravo da svoje zahteve ostvari shodilo obicajnom pravu, ali mora da se umesa u krajnjim slucajevima izrabljivanja, kako bi sprecio da siromasi postanu zrtve pravnih smicalica i zastrasivanja; on pokusava da apeluje na covekov zdrav razum, vrsi pritisak na narusitelja mira i podseca ga da bi mu »bolje bilo da misli o korisnosti za drzavu i o opstoj dobrobiti, negoli da trazi krajnju mogucnost da iz svojih zakupaca izvuce poseban profit«.57 Jesu li zbog lose zetve skocile cene? Savet izdaje svecanu optuzbu protiv gramzivih spekulanata »koji vise lice na vukove negoli na ljude«58 i koji 57 A cts of P rivy Council, tom X X V II, 1597, str. 129. 58 The S tiffkey Papers (izd. H. W. Saunders, R. H. S., Camden Third Series, tom X X V I, 1915), str. 140.
160
konste glad i oskudicu da bi se obogatili na rafiun opste nevolje; nareduje trgovcima zitom i prehrambenim namirnicama da prekinu sa izvozom; nalaze sudijama da ispitaju zalihe u ambarima i nateraju farmere da visak zaliha prodaju po utvrdenoj ceni. Da li lose stanje na kontinentalnom trzistu preti poremecajima u oblastima koje se bave proizvodnjom tekstila? Savet ce obavezati suknare da nadu posao za svoje radnike, »posto se vunari, suknari i trgovci moraju rukovoditi nacelom da onaj koji je u dob rim vremenima sticao dobit. . . mora i sad, kada trgovina trpi. . . poneti svoj deo opste nevolje i doprineti da se popravi opste stanje i stanje u trgovini.«59 Je li vrednost sterlinga pala na antverpenskom trzistu? Vece pruza pomoc u poslovima razmene, cak pokusava da nacionalizuje novcanu trgovinu sa inostranstvom zabranjujuci u potpunosti privatne novcane transakcije.60 Da li lokalne vlasti zanemaruju sprovodenje zakona o siromasnima? Vece, koje trazi tacne izvestaje o kaznjavanju skitnica, o pomoci nemocnima i o koracima sto se preduzimaju da bi se zaposlili sposobni, opominje ih da isprave svoje postupke i preti ostrijim merama u slucaju da ne odgovore zadatku. Jesu li trgovci u neprilici? Savet, koji je dobro obavesten o stanju u poslovima, pa zna kada ce teskoce onih sto uzimaju novae na zaj.am prerasti u krizu, nastoji da deluje pomirljivo, kaznjavajuci primera radi neku licnost krivu za bezocno zelenasenje, ili uveravajuci zavadene da prihvate kompromis. Hipotekarnom poveriocu koji je optuzen za »bezocnu i nehriscansku rabotu« naredeno je da vrati zemlju koju je prigrabio ili se mora pojaviti pred Vecem. Neki drugi zajmodavac koji je bio isto tako »bezocan i besavestan« osuden je na robiju u zatvoru Flit. Sudijama Norfolka nalozeno je da pritisnu zajmodavca koji je »zelenasenjem ostvario vrlo nepravedne i preterane dobiti«. Od ekseterskog biskupa je trazeno da nekog zelenasa iz tog okruga navede da »svojim bliznjima ukaze milosrdniju i hriscanskiju paznju«. Neki plemic oslobodio je dva prestupnika koje je crkveni izvrsni sud zatvorio, jer su »protivno bozjem zakonu i zakonu kraljevine uzimali zele59 Navodi E. M. Leonard, The Early History o f English Poor B.elief, 1900, str. 148. 60 Opis stava prema razmeni u Elizabetino doba moze se naci kod Vilsona, op. cit.. Introduction, str. 146— 54.
161
nasku kamatu«; naredeno mu je da ih smesta vrati u zatvor. Nijedna vlada ne moze mirno prihvatiti stanje u kome je veliki broj uvazenih trgovaca primoran da bankrotira: U posebno kriticnim vremenima, Savet je toliko cesto nastojao da zaustavi zajmodavceva insistiranja da mu se novae vrati, pa se mogao steci utisak o nekom nezvanicnom moratoriju-
mu.“
■
Vlade Tjudora, a jos vise prvih dvaju Stjuarta, veoma vesto su umele da svoje svakidasnje i ponekad prljave motive zaogrnu blistavim plastom zadivljujucih nacela. Uprkos viso1 koparnim izjavama o nesebicnoj brizi za opstu dobrobit, drustvena praksa monarhije nije bila samo nemarna u izvrsavanju, koliko je bila neumerena u namerama, vec je cesto sprovodila i mere koje su, zahvaljujuci naopakom pritisku sektaskih interesa, koliko i neprestanim zahtevima prazhog trezora, veoma pogadali ciljeve sto ih je sama proklamovala. Medutim, njena osnovna zamisao — filozofija mislilaca i nekolicine drzavnika koji su se uzdigli iznad neposrednih potreba kako bi razmotrili znacaj sistema u celini — bila je po svojoj prirodi srodna ucenjima koja je zastupala crkva. Ono sto ih je povezivalo bila je predstava o drustvu u kome vlada stupnjevit poredak a svaki stalez vrsi funkciju koja mu je dodeljena, dobijajuci onoliko sredstava za zivot, koliko mu je po njegovom polozaju odredeno. »Bog i kralj«, tako je pisao jedan poslenik koji se uz velike opasnosti po sopstvenu dobrobit borio za dobrobit svojih bliznjih, »poslali su nam ta freznatna sredstva za zivot samo zato da bismo sluzili nasim najblizim.«62 Svestenstvo, koje je besnelo zbog nemilosrdne gramzivosti posrednika, zbog pohlepnih zajmodavaca i tiranskih zemljoposednika, videlo je u merama kojima je vlada pokusavala da ugusi gramzivost pojedinaca ili sukob klasa veoma znacajno sredstvo za ucvrscenje drustvene solidarnosti 61 Povodom toga vidi ibid., str. 164— 5; i Les Reportes del Cases in Camera Steltata, 1593— 1609, izd. W. P. Baildon, 1894, str. 235— 7. Druga knjiga sadrzi nekoliko podataka o intervenciji koju je sproveo Star Chamber u slucajevima kupovine zita na veliko (str. 71, 76— 7, 78— 9, 91), ogradivanja i depopulacije (str. 49— 52, 164— 5, 192— 3, 247, 346—7). ** A Discourse o f the Common Weal of this Realm o f England,
izd. E. Lamond, 1893, str. 14. 162
i'dbratilo se sVetovnoj vlasti da udvostruci svoje kazne za ekonomsku razularenost, koja je mrska Bogu. Drzavnici zain-' teresovani za izbegavanje nemira videli su u religiji cuv-ara reda i protivotrov za pohlepu ili ambicije koji su pretili da ga* razdre; oni su pretnju svetovnim kaznama potkrepljivali ar-?'gumentima kakvi bi bili prikladni i u predikaonici. I za: crkvu i za drzavu religija je predstavljala vise negoli put do licnog spasenja. Ona je sankcionisala drustvene duznosti i, smatrana je duhovnom manifestacijom zajednickog zivota, jednog kopleksnog, a ipak jedinstvenog drustva. I za crkvu, i za drzavu, drzava je predstavljala vise negoli instituciju izraslu iz materijalne nuznosti ili politickih razloga. U njoj su videli svetovni izraz duhovnih duznosti i kariku koja povezuje duse pojedinaca s natprirodnom zajednicom ciji su clanovi svi hriscani. Njen temelj ne cine prakticni razlozi, vec bozja< volja. Klasican, a istovremeno i najkatolickiji, najrazumniji 1 , najuzviseniji izraz ove filozofije je Hukerovo delo. Kakav jebio njegov uticaj moze se proceniti po propovedima i delatnosti Loda, koji je bio uskogrudiji, a uz to razdrazljiv, pedantan i netrpeljiv, ali je ipak posedovao crtu opore velicinc,. syojstvenu svima onima koji neku ideju vole vise od sopstvenog blagostanja. Lodova intelektualna ogranicenja i prakticnu nespretnost ne treba posebno naglasavati. Ako ga najmocnije sile njegovog doba nisu trpele zbog njegovih mana, ni njegove vrline nisu bile od one vrste koja bi ga preporucivala nekoj. potonjoj epohi, pa istorija prema njemu nije bila gotovo nimalo milosrdnija od njegovih politickih protivnika. Ali snazno verovanje u temelj nu povezanost svih raznolikih elemenata jedne velike zajednice, ogroman smisao za dostojanstvo u izvrsavanju javnih duznosti, strasna mrznja prema sitnicavoj sebicnosti licne pohlepe i prema sektaskim interesima — sve te osobine ne spadaju medu one slabosti kojih ljudska priroda obicnih ljudi mora najvise da se cuva; a upravo je te osobine posedovao Lod, cak u prenaglasenoj, meri. Njegovo postovanje jedinstva prelazilo je u idolatriju, a mrznja prema razjedinjavanju u praznoverje. Crkva i drzava. su jedinstven Jerusalim: »I drzava i crkva su kolektivna tela, koja su od mnostva postala jedinstvo; i obe su toliko blisko* povezane da jedna, crkva, nikada ne bi mogla opstati bez druge, drzave; stavise, toliko su povezane da isti ljudi koji u 163:
svetovnom pogledu cine drzavu, u duhovnom pogledu cine crkvu.«63 Privatni i javni interesi su nerazmrsivo prepleteni. Religija je potvrda tog jedinstva. Osnova jedinstva je pravda: »Bog nece dati blagoslov drzavi ako kraljevi i zvanicnici ne sprovode njegovu pravdu, ako udovice i sirocad imaju razloga da dignu glas protiv ,prestolja pravicnosit.«64 Za ovakvo shvatanje, oliceno u uverenju da je drustvo organizam, sastavljen od razlicitih delova, i da je vladin uzviseni cilj da omoguci njihov skladan zajednicki rad, svaki drustveni pokret ili licni motiv koji jednu grupu protivstavlja drugoj, ili pojedinca sukobljava s pojedincem, mora predstavljati grmljavinu haosa, a ne neukrotivu zivotnu energiju. Prvi vrag koji se mora prognati je grupasenje, jer vlada ne sme »voditi nikakve privatne poslove«, a »grupasenje je uvek izraz licnih ciljeva.«65 Drugi je licni interes koji podstice pojedinca da se bori za bogatstvo i uspeh. »Nema licnih ciljeva koji se pre ili kasriije nece sukobiti sa opstim interesima, a kada se ukaze dobit, pa bilo to i ,pripremanjem Dijaninih oltara’, oni se ne brinu ni za sta drugo, cak ako se i citav Elez zbog toga uzbuni.«66 Za Loda su politicke vrline — pod kojima podrazumeya potcinjavanje, poslusnost, spremnost da se licni interesi zrtvuju za dobro zajednice — u istoj meri deo hriscanske religije koliko i obaveze privatnog zivota; i, za razliku od onih koji danas uzdisu za drustvenim jedinstvom, on je pOdjednako spreman da ostro osudi bogate i mocne koji ometaju dosezanje tog ideala, koliko i da ga propoveda niscima. Licemerno je govoriti o svetosti, a ciniti nepravdu. Covek se rada kao clan drustva, a religija ga upucuje da sluzi svojim bliznjima. Odbacivati ovu obavezu, znaci biti kriv za neku Vrstu politickog ateizma. »Ako covek misli samo na svoje licne interese, a zapostavlja ono sto je zajednicko —■ drzavu, njemu nedostaje poboznost i on uzalud prizeljkuje mir i srecu. Jer svako mora da zivi u zajednici drzave i u zajednici crkve.«67 Onome koji 63 The Works of William Laud, D. D „ izd. Wm. Scott, tom I, 1847, str. 6. 64 Ibid., str. 64. 65 Ibid., str. 89, 138. 66 Ibid., str. 167. 67 Ibid., str. 28— 9.
164
veftije u ovo, privredni individualizam je jedva malo manje odvratan od religioznog nekonformizma, a njegovo suzbijanje on smatra ociglednom duznoscu; jer i jedan i drugi su izgledali nespojivi sa stabilnoscu drustva u kome su Komonvelt i crkva jedno. Stoga je prirodno sto su Lodove reci i delatnosti u oblasti drustvene prakse isle u prilog kontroli privrednih odnosa, koju vrsi jedna autoritarna drzava sto je svoj zenit dozivela tokom jedanaest godina licne vladavine. To je bilo vreme kada je vlada — delimicno nastavljajuci nasledenu praksu zastite seljaka i obezbedivanja zita, a delom i iz manje plemenitih, finansijskih razloga — aktivnije nego inace gonila zemljoposednike koji su proterivali seljake. Savet je blagonaklono razmatrao zalbe seljaka koji su trazili zastitu ili obestecenje; godine 1630. izdata su uputstva sudijama u pet grofovija da zahtevaju uklanjanje ograda sto su postavljene u poslednjih pet godina, jer je ovo ogradivanje izazvalo depopulaciju i bilo narocito stetno u vreme oskudice. Godine 1632, 1635. i 1636. izabrane su tri komisije i sudijama porotnog suda data su uputstva protiv ogradivanja. U svakom slucaju, u nekim delovima zemlje, travom zasejane povrsine preorane su u skladu s naredbama vlade. Za cetiri godine, od 1635. do 1638, Savetu je podnet spisak od nekih sest stotina prekrsilaca i oni su kaznjeni globom u visini od 50 000 funti.68 Lod je svim srcem bio za ovakvu politiku. Jedno pismo iz njegove privatne korespondencije, u kome izrazava mrznju prema ogradivanju, otkriva raspolozenje koje je izazvalo blagu Klarendonovu primedbu da je nadbiskup sam doprineo svom zlom glasu jer »ipak odvise podrzava komisiju koja se bavi depopulacijom.«69 Lod je i sam bio aktivan clan Komisije i “ Gonner, Common haw and Enclosure, 1912, str. 166— 7. O de latnosti vlade izmedu 1629. i 1640. vidi: Tawney, The Agrarian P roblem in the Sixteenth Century, str. 376, 391, i E. M. Leonard, T he Inelosure of Common Fields in the Seventeenth Century, u Trans. R oyal Hist. Soc., N. S., tom X IX , str. 101 seqq. 8* Pism o dr Dzilbertu Seldonu, staresini svih dusa (u Lodovim W orks, tom VI, deo II, str. 520): »I jos jednu stvar vam moram reci: prem da sam vam ucinio uslugu i odlozio saslusanje do vaseg povratka, takva usluga ne dolazi u obzir kad je re£ o samoj stvari; delim icno zato sto ja ne podnosim depopulaciju ni u kom vidu, je r je ona jedna od velikih nepravdi u ovoj kraljevini i veoma rdav prim er koledza i koleskih vazala«, Clarendon, History of the R ebellion, knj. I, par. 204.
165
prezrivo je odbacio pozivanje plemica na obicajno pravo. Na •dan njegovog pada, njegovi neprijatelji su ga podsetili na nepotrebno ostru primedbu kojom je propratio osudu jednog ■zemljoposednika koji se bavio ogradivanjem.70 -. - Mere protiv ogradivanja i depopulacije predstavljale su samo jednu stranu obuhvatnije politike koju je dobronamerna vlada — ne uzbudujuci se zbog onoga Sto je Lod zvao »galamom« parlamentarne rasprave — sprovodila kako bi i . malima i velikima nametnula drustvene obaveze i sprecila da drustveni interes bude zrtvovan bezobzirnom prohtevu za licnom dobiti. Nastojanja Saveta da izide nakraj s problemom >obezbedivanja odgovarajucih zaliha hrane po povoljnim cenama, s problemom pomoci siromasnima i, u nesto manjoj meri, s pitanjem nadnica opisala je mis Leonard, a njegove napore da zastiti zanatlije od eksploatacije trgovaca — profesor Unvin.71 Savet je 1630— 31. godine izdao proSirenu verziju ■elizabetanske K n jige naredaba, koja je upucivala sudije u njihove duznosti u vezi s nadgledanjem trzista i cena, i izabrao poseban komitet Krunskog saveta za brigu o siroma snima, a kasnije i odvojenu komisiju; najzad je izdao K njigu naredaba, koja je trebalo da olaksa primenu zakona o siro masnima. Godine 1629. i 1631. i ponovo 1637, Savet je preduzeo mere da se podignu nadnice tekstilnim radnicima u istocnoj Engleskoj i kaznio zatvorom Flit jednog poslodavca poznatog . po tome sto je nadnice isplacivao u robi umesto u novcu. Kao predsednik Saveta severa (sud u Jorku, koji je ustanovio Henri VIII; bavio se sporovima medu poljoprivrednim sta■novnistvom — p.p.) Ventvort je stitio ljude cije. je bastinjeno n S. P. D. Chas. I, tom CCCCXCIX, br. 10 (objavljeno u: Taw ney, The Agrarian Problem in the Sixteenth Century, str. 420— 1); i Lords’ Journals, tom. VI, str. 468b (Mart 13, 1643— 4), tekstovi protiv Loda: »Onda je gospodin Talbot pod zakletvom posvedoCio ■da je nadbiskup postupio protivno zakonu u pitanjima ogradivanja i depoulacije; da je, kad je trebalo primeniti zakon u korist zem lje, naredio: ,Idite i pozivajte se na zakon pred nizim sudovima, a ne pred njim ’ ; i da ga je nadbiskup za taj postupak kaznio s dve .stotine funti jer je koristio imovinu svoga slobodnog vlasnistva i n ije dopustio da se primeni zakon.« 71 Leonard, The Early History o f English Poor Relief, str. 150— —-164; Unwin, Industrial Organization in the sixteenth and seven teenth centuries, 1904, str. 142— 7.
166
pitevo ugrozeno isusivanjem Hetfild Ceiza i zahtevao stroze sprovodenje zakona koji je regulisao proizvodnju vune.72 Takva akcija, cak ako je u velikoj meri i bila podstaknuta ociglednom zeljom vlade — koja je vec ionako imala dovoljno neprijatelja — da spreci javno nezadovoljstvo, bila je u skladu sa stavom ljudi sto su, kao Lod, bili ravnodusni prema misljenju bogatijih klasa i delili Lodovo verovanje u bozansku misiju Doma Davidovog da pouci pokorni narod xda licne interese zrtvuje opstim«. Stoga nije cudno sto je Lod povodom presude koju je Star Cham ber izrekao jednom zitarskom trgovcu dao svoj doprinos rekavsi da je okrivljeni »kriv za najsramniji prestup koji je Prorok veoma ostrim recima nazvao guljenjem koze s lica siromasnih« i da oskudi cu nije poslao Bog, nego »surovi ljudi;«73 niti je cudno sto je ucestvovao u radu Krunskog saveta upravo u vreme kada je sudijama nalozeno da primoraju istocnoengleske proizvodacs sukna da podignu nadnice tkacima; ili sto je bio jedan od clanova linkolnsajrskog potkomiteta Komisije za pomoc siromasnima, koji je naimenovan u januaru 1631. godine.74 »Jedan biskup«, primetio je Lod u odgovoru na napad jednog lorda, »moze propovedati jevandelje mnogo otvorenije i uticajnije od drugih svestenika, jer moze da govori u sudu ili u Savetu, gde se sastaju velike licnosti kako bi donele znacajne zakljucke.«75 Crkva je, doduse, odustala od pokusaja da drzavu zadrzi u svojoj vlasti, ali je nasla izvesno zadovoljenje u cinjenici da njeno ucenje ima uticaja na nacela sto ih primenjuje drzava. Individualna sloboda u stvarima privrede razvija se ruku pod ruku sa slobodom u vaznijem, religijskom podrucju. Tumacenje da je religija stvar privatna i individu72 R. R. Reid, The K ing’s Council in th e North, 1921, str. 412, 413 n. 73 Camden Soc., N. S., tom X X X IX , 1886, Cases in the Courts of Star Chamber and. High commission, izd. S. R. Gardiner, str. 46. O drugim slucajevima kupovine zita na veliko vidi ibid., str. 82— 9. 74 Tawney, The Assessm ent of Wages in England by the Justices of th e Peace, u Vierteljahrschrift fiir Sozial- und Wirthschaftgeschichte, tom X I, 1913, str. 551— 4; Leonard, op. cit., str. 157. 75 The W orks of William Laud, izd. Wm. Scott, tom VI, 1857. deo I, str. 191 (Odgovor na govor lorda Saja i Sila o zakonu o biskupskim pravima u svetovnim poslovima i u Courts o f Judicature.).
167
alna ne javlja se sve do isteka jednog veka n kome je religijska sloboda obicno znacila slobodu drzave da propisuje religiju, a ne slobodu pojedinaca da se moli Bogu kome sam zeli. Tvrdnja da privredna sloboda predstavlja prirodno pravo javlja se pred kraj perioda u kome je natprirodno opravdanje bilo u velikoj meri prisutno u ucenjima zasnovanim na drzavnim razlozima i opstoj koristi; religijska frazeologija i dalje je koriscena, a religijsko tumacenje drustvenih institucija jos uvek je ozbiljno uzimano. »Jerusalem . . . ne oznacava samo grad i drzavu . . . niti samo hram i crkvu, vec i jedno i drugo zajedno.«76 Poistovecujuci odrzanje javnog morala sa skokovitim potezima jedne nesposobne vlade, crkva je svoju kucu izgradila na pesku. Nisu bile potrebne prorocke sposobnosti da bi se predvidelo da ce padu grada uslediti pad hrama.
(HI) SlRENJE INDIVIDUALIZMA Iako je jedna svestenicka skola sve do skupa Dugog parlamenta zastupala tradicionalnu privrednu etiku, to je sve vise bio glas proslosti koji se obracao nekoj sebi tudoj generaciji. Kao izraz teorije o drustvu, koja je religiju uzdigla iznad svih zemaljskih poslova, ta etika je nadzivela sintezu ciji je deo bila i, kao arhaican fragment, dozivela je vek rastuceg individualizma, koji nije mogao prihvatiti ni ideju o kolektivnom moralu, ni crkvenu etiku biskupa i arhidakona. Sukob izmedu uobicajene prakse i onoga sto se jos uvei: izdavalo za crkveno ucenje gotovo je najcesca tema spisa o privredi sto su nastali izmedu 1550. i 1640. godine; mnogima od tih spisa on je posluzio kao povod. Sto god da je govorila crkva, ljudi su i u samom zenitu veka vere uzimali kamate na pozajmice i trazili onolike cene, kolike je trziste moglo podneti. Ali, izuzev u velikim trgovinskim centrima i u visokim finansijama papstva i svetovnih vlada, transakcije su bile sitne i pojedinacne — neredovni poduhvati, proizisli iz nuznost ili iz zelje da se iskoristi povoljna prilika. U Engleskoj 76 Ibid., tom I, str. 5— 6.
168
l6*Veka, novina se sastojala u tome sto su nekada sporadicni postupci sada bili utkani u samu potku industrijske i trgovinske civilizacije, koja se razvijala u poznim godinama Eli zabetine vladavine i cije je ogromno sirenje kasnije dalo engleskom drustvu osobenost i ton. Pedeset godina kasnije Harington je, u cuvenom pasusu, pisao kako je unistenje feudalnog plemstva, sto su ga Tjudori sproveli posredstvom demokratizovanja svojine nad zemljom, utrlo put burzoaskoj republici.77 Njegovo ukazivanje na ekonomske promene koje su prethodile gradanskom ratu moglo bi se jos prosiriti. Elizabetino doba dozivelo je znacajan razvoj kapitalizma u tekstilnoj industriji i rudarstvu, zivi porast trgovine sa inostranstvom, a u vezi s tim i pojavu akcionarskog preduzetnistva, zatim neku vrstu depozitnog bankarstva kojim su rukovodili berzanski posrednici, i, najzad, stvaranje novcanog trzista u Londonu — sa gotovo modernom tehnikom: spekulacijom, rocnim poslovima i arbitraznom transakcijom — delimicno podstaknuto padom Antverpena i finansijskim nevoljama engleske vlade. Buducnost je pripadala stalezima koji su se domogli bogatstva i uticaja zahvaljujuci razvitku trgo vine u poznim godinama veka i cije su religiozne i politicke namere, dve generacije kasnije, bile usmerene na rusenje monarhije. Organizovano novcano trziste ima mnogo prednosti. Ali ono nije skola drustvene etike ili politicke odgovornosti. Posto su po svojoj prirodi bezlicne, zavisne od sigurnosti i rizika, finansije su, izmedu ostalog, potpomogle da se potkopa onaj stav — karakteristican za crkveno misljenje i zelju za pristojnim drustvenim odnosima medu susedima — koji je na vestu nagodbu gledao kao na »podvaldzijsku praksu«. Za pedeset godina posle reformacije, kada je vrednost sterlinga na medunarodnom trzistu pala usled opsteg pada vrednosti novca, usled ratova i unistavajucih dugova inostranstvu, problemi medunarodne razmene postali su opsesija publicista i politicara. Pitanja valute i kredita se mnogo vise negoli drugi privredni problemi posmatraju u svetlosti mehanickih uzrocnosti. Za vreme duge rasprave pokrenute povodom porasta cena i uslova razmene, na prvom mestu su odbacene 77 Harrington, Works, 1700, str. 69 (Oceana) i 388— 9 (The A rt o f Law-giving).
169
psiholoske pretpostavke koje su kasniji ekonomisti smatrali ociglednom i univerzalnom vrednoscu. »Vidimo«, pisao je Malajns, »kako jedna stvar pokrece ili vuce drugu, kao sto u casovniku sa mnogo tockica prvi pokrenuti tockic pokrece onaj do sebe, a ovaj sledeci, i tako redom sve do poslednjeg, koji pokrece instrument sto otkucava vreme; ili kao sto u gomili ljudi koja se tiska kroz neki uzan prolaz, prvoga gura onaj sto je iza njega, a ovoga opet onaj koji dolazi za njim.«7® Duh modernog biznisa tesko bi se mogao bolje opisati. Konzervativni autori optuzili &u ga da podrzava bezdusni individualizam, ali su te primedbe bile koliko opravdane, toliko i jalove. Ukazivanje da se »ljudske mahinacije ne mogu sakriti pred svemocnim Bogom« moglo je mozda ostaviti utisak na seoskog trgovca koji je kupovao jeftino a prodavao skupo, ili na zajmodavca na zaloge, koji je za pozajmljenih devedeset uzimao sto kvartova zita. Za krupne tekstilne trgovce ili kapitaliste — kakvi su bili Palavicino, -Spinola ili Gresam, koji su u Antverpenu vodili vladine poslove — ovakva osecanja predstavljala su budalastinu; zelenaske kamate oni nisu smatrali izrazom rdavog morala, vec rdavim poslom. Posto su se kretali u svetu u kome pozajmica nije shvatana kao pomoc nesrecnom susedu koji je zapao u privremene teskoce, nego kao unosan ulog u ime prilicno bezobzirnog poslovnog coveka koji vodi racuna o sebi i od drugih ocekuje to isto, oni nisu mogli imati naklonosti prema teorijama koje su nudile duh medusobne pomoci, prirodan u malom krugu suseda sto su sacinjavali jedno selo ili varos u poljoprivrednoj Engleskoj. . Stoga je bilo prirodno sto su se oni, ne stvarajuci nikakvu formalnu objavu ili teoriju ekonomskog individualizma, .suprotstavili tradicionalnim ogranicenjima, odbili nastojanja propovednika i popularnih pokreta da doktrine milosrda i dobre savesti primene na bezlicni mehanizam velikih transakcija, i pokusali da drustvenu politiku bolje usklade sa svojom privrednom praksom. Kada se nize plemstvo sebicno pobunilo zbog zakona protiv depopulacije, njegov otpor nije bio usamljen: u poslednjim godinama Elizabetine vlade culi 78 G. Malynes, L ex Mercatoria, 1622. Isto poredenje upotrebljeno je mnogo ranije u A Discourse of the Common W eal of this Realm of England, izd. E. Lamond, str. 98.
170
sft' se u Donjem domu glasovi za slobodnu trgovinu, a poslednji zakon, donet 1597. godine, izricito je dozvoljavao da se obradiva zemlja zaseje travom kako bi se malo »odmorila«.79 U svakom slucaju, napredniji ekonomisti su od sredine veka sumnjicavo gledali na cene sto su ih odredivale varoske vlasti i vlada, a pred kraj stoleca javio se prigovor da je takav nacin odredivanja cena oslabio zelju farmera da uzgajaju zito, te da je njegov ishod suprotan nameravanom.™ Sto se trziste vise sirilo, to je i kontrola posrednika koji su prodavali vunu i zito u praksi sve nepogresivije pokazivala znake propadanja, iako je u teoriji bila snazno zastupljena. Gresam se usprotivio zabrani zelenasenja i trazio da finansijeri koji su se opredelili za njegov predlog o osnivanju javnih pozajmljivc'ikih institucija budu postedeni pravnog gonjenja.81 A drugacije nije ni mogao da ucini, jer je raspolozenje u gradu bilo slicno raspolozenju trgovca u Vilsonovom dijalogu: »Ko je tako lud da badava pozajmljuje svoj novae? Ili, ko ne pokusava da iz svog poseda izvuce sto je vise moguce?«82 Odavde, pa do potpune slobode ugovora nije bilo daleko. Najznacajnije od svega je bilo sto su se privredni interesi vec obracali politickoj teoriji koja je, kad ju je Lok konacno sistematizovao, trebalo da dokaze da drzava koja se mesa u svojinu i biznis podriva sopstvenu egzistenciju. »Svi slobodni podanici«, objavio je 1604. godine jedan odbor Donjeg doma »s rodenjem dobijaju pravo na zemlju, te, dakle, i pravo na obavljanje delatnosti u onom pozivu koji su odabrali i od koga zive. A posto je trgovina najvisi i najbogatiji od svih poziva, obuhvatniji i vazniji od ostalih, cuvati je samo za manjinu, znaci ogresiti se o prirodnu slobodu i prirodno pravo engleskih gradana.«83 Proces — usled koga je prirodna pravda, nesavrseno otelovljena u pozitivnom pravu, izgubila poziciju izvora autoriteta i bila zamenjena pozitivnim pra79 D’Ewes, Journals, str. 674; i 39 Eliz., c. 2. 80 O kritici kontrole cena vidi: Tawney i Power, Tudor Econo mic Documents, tom III, str. 339— 41, i tom II, str. 188, i S tiffkey Papers (vidi napomenu 58), str. 130— 40. 81 H. Ellis, Original Letters, 2. serija, tom II, 1827, pismo CL.XXXII, i J. W. Burgon, The Life and Times of Sir Thomas G re sham, 1839, tom II, str. 343. 82 Wilson, op. cit., (vidi napomenu 55), str. 249. 83 Commons’ Journals, 21. maj 1604, tom I, str. 218.
171
vom, koje moze, a ne mora, da bude izraz prirodne pravde — imao je svoj pandan u cinjenici da je i teorija o drustvu odbacila citavu zamisao o objektivnom merilu privredne pravde. Prirodno pravo uveli su u opticaj srednjovekovni autori, i to kao moralno ogranicenje ekonomskoj sebicnosti.. 17. vek doneo je jedan znacajan preokret. »Priroda« vise nije oznacavala bozanski red, vec ljudske prohteve, a individualizam toga veka prizvao je prirodno pravo kao opravdanje sto su licnom interesu date odresene ruke. Uticaj ovih prakticnih potreba i intelektualnih promena mogao se opaziti i u drugacijoj drzavnoj politici. Zakon iz 1552. godine, koji je svaku kamatu zabranjivao kao »preko svake mere ruzan i odvratan porok, sto se vidi iz razlicitih mesta u Svetom pismu«, povucen je 1571. godine, posle jedne debate u Donjem domu, koja je otkrila gnev obicnog coveka prema teoreticarima sto su trijumfovali pre dvadeset godina i njegovu ubedenost da zakon ne sme nametati poslovanju utopijski moral.84 Uzimanje kamate nije vise smatrano kriminalnim prekrsajem, pod pretpostavkom da kamatna stopa ne prede deset procenata; duznik je, naravno — ukoliko je hteoda sebi zatvori mogucnost daljeg uzimanja kredita — mogao sudskim putem zahtevati povracaj viska koji je platio u odnosu na glavnicu. Ova ogranicena popustljivost drzave prema zelenasenju imala je, naravno, uticaja na religijsko misljenje. Kruna je bila najvisi vladar Hristove crkve i lojalnoj crkvi nije bilo lako da bude stroza od svog poglavara. Umerena kamata, cak i bez pravne zastite, u svakom slucaju nije bila nezakonita; tesko je s uverenjem osuditi- poroke cija je procena zakonom Parlamenta prilagodena kliznoj skali.. Svoju karijeru razbijaca iluzije, objektivna nauka o privredi pocela je razgovorima o porastu cena, o mehanizmu novcanog trzista i o ravnotezi razmene; te razgovore su vodili zainteresovani publicisti i to ne da bi ukazivali na moral, vec da bi ispitali sile koje donose tolike profite onima koji zele da ih iskoriste. Od vremena kada je Kalvin poceo da daje oprostajnice za uzimanje kamata, kriticari tradicionalne doktrine mogli su da tvrde da je i sama religija pocela da govori nesigurnim glasom. 84 13 Eliz., c. 8, opozivanje 5 i 6 Ed. VI, c. 20; D’Ewes, Journals,. str. 171— 4.
172
’ y fc.*
Duhovnici nisu ni pomisljali da u buducnosti prihvate besavesnu nagodbu, ali se glas kojim su govorili o ponasanju u privredi izmenio jos pre kraja 16. veka i oni se vise nisu izrazavali tako odsecno i nepomirljivo. Bulingerove Dekade, koje su za deset godina posle njegove smrti triput prevedene na engleski jezik i koje je Sinod anglikanskih svestenika iz 1586. godine preporucio nizem svestenstvu kao stvar koju treba da postuje i proucava ukazivale su na via media. Poput svih srednjovekovnih autora beskompromisan u svojoj mrznji prema pohlepi Bulinger sa nekadasnjom strascu osuduje tlaciteljske ugovore koji melju siromahe. No on je popustljiviji prema privrednim motivima, negoli vecina njegovih predhodnika; kao i Kalvin, i on priznaje da je, pre no sto se kamata osudi kao zelenasenje, neophodno razmotriti kako uslove pozajmljivanja, tako i polozaj zajmodavca i uzimaoca zajma. Stroza skola religijskog misljenja drzala se tradicionalne teorije sve do gradanskog rata. Konzervativno svestenstvo iskoristilo je onaj deo zakona iz 1571. godine, koji proklamuje da je »svaki oblik zelenasenja od Boga zabranjen kao odvratan greh«, kako bi dokazalo da zakon, u stvari, nista nije izmenio i da je drzava prepustila crkvi da spreci nagodbe koje, iz prakticnih razloga, sama nije htela da zabranjuje, premda ih nije ni podsticala ni nametala. Da su ova stroza shvatanja jos uvek imala moc nad savesnim dusama, pokazuje primer jednog paroha koji nije hteo da preuzme parohiju dok nije bio siguran da ce biti placen od zemljisne rente, a ne od kamata za kapital.85 Ali cak i u tom slucaju ima teskoca. Kingamski paroh zavestava siromasima iz Bjurforda kravu koju »na godinu ili dve treba iznajmiti za cetiri silinga godisnje«, s tim da se novae koristi za pomoc siromasnima. Ali sporazum ima svoje nepogodnosti. Krave su smrtne, a ova zajednicka krava je »gotovo stradala zbog nesrecnog slucaja i nebrige«.86 Zar novae siromasnih ne bi bio sigurniji ako bi se krava prodala za gotovinu? Tako je krava prodata coveku koji ju je ranije unajmljivao, a kamata je podeljena medu siromasnima. Je li ovo zelenasenje? Je li zelenasenje uloziti 85 Ouen i Bleikvej, H istory of Shrewsbury, 1825, tom II, str. 364 n.), 412. 86 Hist. MSS. Com., R eport on MSS. in various Collections, tom I, 1901, str. 46 (MSS. o f Corporation of Burford).
173
novae u posao da bi se obezbedio dohodak onima — recimo, udovicama i sirocicima — koji ne mogu da ga sami ostvaruju? Ako je zakonito kupiti naslednu zakupninu ili ucestvovati u trgovinskom profitu, zasto bi bio prestup kada se pozajmica naplacuje? Zato bi kreditor, koji i sam moze biti siromasan, davao pozajmicu gratis, stavljajuci na taj nacin novae u dzep bogatog kapitaliste koji kredit koristi da otkupi svu vunu i podigne joj cenu, ili da bi spekulisao u razmenama? Na ova pitanja liberalni teolozi su odgovarali da kljucnu tacku ne cini slovo zakona, koji zabranjuje mnozenje jalovog metala, vec postovanje hriscanskog milosrda u ekonomskim i drugim transakcijama. Njihovi protivnici pozivali su se na Sveto pismo i na zakon crkve tvrdeci da se zelenasenje ne samo u stepenu nego i po vrsti razlikuje od onih isplata koje su,. kao renta i profiti, moralno besprekorne, ukoliko ne prelaze razumne granice; tvrdili su da je zelenasenje sve ono »sto se zahteva preko date sume kapitala«. Literatura o ovoj temi bila je obimna. Ali bila je zastarela gotovo pre no sto je i napisana. Jer, bez obzira jesu li teolozi i moralisti osudivali svaku ili samo neku kamatu kao protivnu hriscanskoj etici, oba ova stanovista pocivala su na pretpostavci da privredm odnosi pripadaju oblasti kojom, u krajnjoj liniji, vlada crkva. Zajednicka osnova svih vidova religijskog misljenja bila su uCenja koja su tvrdila da privredne transakcije predstavljaju jednu sferu etickog ponasanja i da ill treba, kao i svako drugo eticko ponasanje, procenjivati duhovnim merilima; da pripadnistvo hriscanskoj crkvi podrazumeva odreden privredni moral, bez obzira na to kakve ustupke ljudskoj slabosti cini drzava; da je duznost crkvenih vlasti, koje god da su, da ljudima jasno predoce njihove drustvene zadatke. Ali upravo je ovakva teorija o drustvu, koja se zasniva, pre svega, na religiji, sada bila uzdrmana. Dok su crkveni autoriteti jos gromko raspravljali o pravom tumacenju privredne etike, u krugovima svetovnjaka se, sasvim tiho, obrazovalo snazno misljenje koje je ekonomiju i etiku strogo razdvajalo. Zelenasenje, opsti naziv za sve vrste iznudivanja novca, predstavljalo je problem oko koga se vrtela citava rasprava o »cistoj savesti« u privrednim poslovima; pitanja ciste savesti samo su ilustracija ogromnih problema s kojima je u vreme poleta trgovinske civilizacije bila suocena crkva, koja je jos uvek propovedala drustvenu etiku zasnovanu na Bibliji, na 174
iskazima crkvenih otaca i sholasticara. U odgovor na sva ta pitanja napisane su nebrojene knjige, nakicene navodima iz Svetog pisma i iz kanonicarskih spisa. No s pravom se sumnja da one, eak i u sopstveno vreme, nisu zadovoljile nikoga osim svojih autora. Uprkos ozbiljnosti s kojom je traSeno da poslovne transakcije budu podvrgnute zakonu morala, kod prakticne etike, u kome je izrazen ovaj zahtev, bio je, zapravo, stvoren za sasvim drugacije privredne odnose od onih sto su vladali u trgovinskoj Engleskoj 17. veka. Najkljucnije i najteze od svih politickih pitanja je ono koje iznosi razliku izmedu javnog i licnog morala. Dobro je poznato kakav znacaj ima ovaj problem za medudrzavne odnose. Ali posto njegovu sustinu cini teskoca da se iste moraine norme primene na odluke koje pogadaju velike mase ljudi, kao i na odluke koje se ticu samo pojedinaca, ovaj problem u gotovo isto toliko akutnom obliku izranja u oblasti privrednog zivota, i to cim se veze siroko razgranaju, tako da jedinicu proizvodnje vise ne predstavlja usamljeni pojedinac nego grupa. Tvrditi, kao Makjaveli, da jedno pravilo vazi u poslu, a drugo u privatnom zivotu, znaci sirom otvoriti vrata bezobzirnostima pred kojima uzmice svest. A tvrditi da medu njima nema razlike, znaci postaviti nacelo koje ce mali broj onih sto su se u praksi suocili s tom teskocom priznati kao opste primenljivo pravilo, te tako, preteranoscu moralnih nacela, ugroziti samu moralnost. Jer preterani zahtevi odvec cesto vode sklizavanju u besavesne postupke. Razvoj finansija i medunarodne trgovine u 16. veku doveo je crkvu pred ovaj problem. Uzmimo da svog bliznjeg volim kao sebe samog; ipak, s obzirom na savremene uslove velikih organizacija, ostaje pitanje: ko je, u stvari, moj bliznji i sta da ucinim da moja ljubav prema njemu bude delatna u praksi? Konvencionalno religijsko ucenje nije imalo odgovor na ova pitanja, jer nije ni shvatalo da bi se ona mogla postaviti. Ono je pokusavalo da uvede moral u privredne odnose tako sto je svaku transakciju posmatralo kao slucaj licne etike, koji podrazumeva licnu odgovornost. U veku bezlicnih finansija, svetskog trzista i kapitalisticke organizacije proizvodnje, njegova tradicionalna ucenja o druStvu nisu imala da ponude nista posebno; ona su prosto ponavljala stare stvari, umesto da — primenljivosti radi — budu iznova promisljena i formulisana na nov i ziv nacin. To konvencio175.
nalno religijsko ufienje je pokuSalo da zaStiti seljaka i zanatliju od izrabljivanja kojim su inu pretili zajmodavac i monopolista. Suoceno s problemima nadnicarskog proletarijata, ono nije moglo uciniti nista drugo nego da sa besmislenom upornoscu ponavlja svoje tradicionalno ucenje o duznostima gospodara prema sluzi i sluge prema gospodaru. Isticalo je da su svi ljudi braca. Ali ni pomislilo nije da kao ishod novog ekonomskog imperijalizma, koji je pocinjao da se siri u 17. veku, istakne kako su braca engleskog trgovca i Afrikanci, koje je on odvodio u americko ropstvo, ili americki Indijanci, kojima je oteo zemlju, ili indijske zanatlije od kojih je kupovao muslin i svilu po sramno niskim cenama. Religija jos nije bila naucila da se — kad god se u primeni njenih moralnih principa pojave prakticne teskoce — izgovori pogodnom formulom da za privredne transakcije ne postoje moralni principi. Ali za moraine probleme sto su nastajali iz sve sireg privrednog udruzivanja, koje ce u buducnosti postati pravilo, ucenja o drustvu propovedana sa predikaonice i u tradicionalnom obliku nisu imala zadovoljavajuce resenje. Njihova prakticna nedelotvornost utrla je put njihovom iscezavanju iz teorije. U celini uzev, ona su odbacena jer su zasluzila da budu odbacena. Crkveno ucenje o drustvu izgubilo je znacaj jer je sama crkva prestala da razmislja. Energicna privredna akcija i realisticka mudrost u privrednoj misli trebalo je da budu obelezja 17. veka posto je utihnuo metez gradanskog rata. Ako moze da bira, covek se pre odlucuje za zivot koji podrazumeva brutalnu energiju i usku inteligenciju, negoli za prasnjavo postojanje u mrtvoj poboznosti. U veku Bekona i Dekarta, u kome je vrvelo od bucne radoznalosti i svezih misli koje su, pre svega, donele zacetke ekonomske spekulacije, iz kojih ce nici nova nauka — politicka aritmetika, anglikanska crkva je u svojoj teoriji o drustvu okrenula leda prakticnom svetu da bi okapavala nad doktrinama koje nikada ne bi bile formulisane da su njihovi autori bili tako daleko od stvarnosti kao njihovi kasniji tumaci. Naravno, ta teorija je s pravom odbacena kao »staro gvozde«. Nedostaci stare privredne etike bili su kljucni. Osetile su ih i zemlje u kojima nije bilo ni reformacije, ni puritanskog pokreta, ni obicajnog prava, ljubomornog na ono sto mu pripada i zeljnog da skrese crkvene pretenzije. A u Engleskoj 176
je sve to postojalo, i u p.oslednjoj cetvrtini 16. veka, crkveni autoriteti, koji su nastojali da nametnu tradicionalni moral, morali su racunati na raspolozenje koje im je poricalo pravo na jurisdikciju, pogotovo na jurisdikciju u privrednim poslo vima. Nije samo obican covek stavljao poznatu primedbu da popovi ne znaju nista o poslu, te da »nije stvar svestenstva da odlucuje koji je ugovor zakonit, a koji ne.«87 Vazniji je bio otpor pravnika obicajnog prava, koji su napadali upraznjavanje crkvene discipline. Nadbiskup Bankroft se 1605. godine zalio Krunskom savetu da sudije pokusavaju da ogranice jurisdikciju crkvenih sudova na testamente i bracne slucajeve i izneo je da od Elizabetinog stupanja na presto crkva nije resavala vise nego dvadesetinu od preko 500 slucajeva za koje, kako je zakon smatrao, Court of A rches (Crkveni apelacioni sud) nije bio merodavan.88 »Kako stvari stoje«, pisao je dve godine docnije autor jedne rasprave o gradanskom i crkvenom pravu, »nadleznost nije strogo razgranicena, vec jed no grabi od drugog, kao kad je rec o spornom zemljistu izmedu dva kraljevstva.«89 Jurisdikcija visokog izvrsnog suda (Court of High Commission) trpela je na isti nacini. Zalbe crkvenih sudova upucivane su njemu ili Sudu delegata (Court of Delegates). Od druge polovine 16. veka, do udaljavanja Koka iz Vrhovnog dvorskog suda 1616. godine, sudije su s vremena na vreme prekidale procese pred Visokim izvrsnim sudom ili su oslobadale optuzene koje je taj sud osudio. Tako je 1577. godine, na osnovu naredbe Habeas Corpus, osloboden zatvorenik koga je Visoki izvrsni sud uhapsio zbog zelenase nja.9® 87 Wilson, op. cit., (vidi napomenu 55), str. 233. 88 Coke, Institutes, deo II, 1797, str. 601 seqq. (Izvesni paragrafi o zloupotrebi koje je trebalo promeniti u garantovanje zabrana; iz neo ih je Ricard Bankroft, nadbiskup Kenterberija.). 89 Thomas Ridley, A View of the Civil and Ecclesiastical Law, and w herein the practice o f them is streitened and may be relieved within this Land, 1607, Dedication, str. 3. 90 W. Huntley, A B revia te of the Prelates’ intolerable Usurpa tion, 1637, str. 183— 4. R ec je o slucaju Hinda, k oji se zakleo da je saslusan Mich. 18 i 19 Eliz. O raspravi o zabranama vidi: R. G. Usher, The Rise and Fall o f the High Commission, 1913, str. 180 seqq.
177
Sto je najvaznije, uzimala je maha jedna crkvena teorija koja je poricala samo nacelo discipline koju su sprovodili biskupi i arhidakoni. Tokom dva veka pre reformacije, svetovnjaci su se sve manje mirili sa moralnom jurisdikcijom svestenstva. Kada se, za vreme Elizabetine vladavine, pojavio snazan puritanski pokret koji je imao pristalice u stalezuzanatlija i trgovaca, jedan deo stanovnistva je postao veoma netrpeljiv prema crkvenoj jurisdikciji. Nesklonost puritanaca prema crkvenim sudovima imala je, prirodno, dublje razloge, no sto je bilo povremeno mesanje crkve u oblast poslova. Ali napad na nacelo tradicionalne crkvene discipline u celini pogodio je i privrednu disciplinu. Pri tom se puritanci ni u kom slucaju nisu zalagali za vecu slobodu u drustvenim odnosima. Naprotiv, u svojim ranijim fazama pokret je, bar teorijski, zahtevao strozu disciplinu kako u licnom zivotu svakog pojedinca, tako i u njegovom poslovanju i zadovoIjstvima. No on je kao antihriscanske odbacio one organe preko kojih je ta disciplina sprovodena. Kada je 1571. godine u Donjem domu raspravljano o zakonu o zelenasenju, spominjanje crkvenog prava docekano je sa primedbama da su pravila tog prava, koja su se odnosila na ovo pitanje, vec ukinuta i da »ne bi trebalo da se pamte ista vise no sto se slede.«91 Za vreme dveju sledecih generacija, raspolozenje protiv sistema je raslo; ekskomunikacije su — kada bi se sudovi osmelili da im pribegnu — slobodno prenebregavane;92 a tridesetih godina 17. veka, pod uticajem Lodovog rezima, zamor je pretio da postane uragan. Onda je nastao Dugi parlament i oba Doma su gnevno osudila mesanje svestenstva u svetovne poslove; usledila je odluka o ukidanju Visokog izvrsnog suda i o oduzimanju krivicne jurisdikcije obicnim crkvenim sudovima; kada je i biskupstvo otpalo, od svega toga nije ostalo vise nista. »Nije bas mnogo veselo«, pisao je Pen, »otkako se duhovnjaci toliko mesaju u svetovne stvari.«93 Ovo raspolozenje 91 D’Ewes, Journals, str. 171, 173. 92 Vidi, na primer, Surtees Society, tom X X X IV , 1858, The A cts o f the High Commission Court within th e Diocese o f Durham, predgovor koji pokazuje da je izmedu 1626. i 1639. godine bilo nekoliko stotina sludajeva potcenjivanja obicne crkvene jurisdikcije. 99 Penn, No Cross, No Crown, deo I, pogl. X II, par. 8.
178
bifo je dogma koju su posle restauracije prihvatili i kavaljeri (protivnici puritanaca) i okrugloglavci (puritanci). Ono je nuzno uticalo ne samo na prakticnu moc svestenstva, koje je ionako vec dugo bilo slabo, vec i na citavu koncepciju religije koja je smatrala da ono sto je Lod zvao »telom crkve« treba da vrsi nadzor nad licnim privrednim interesom. Nastavljajuci jednu raniju tradiciju, dela Sandersona i Dzeremija Tejlora su ponovo, snazno i elokventno iznela tvrdenje da hriscanina vera vezuje za ono zivotno pravilo ciji su izraz pravicnost nagodbe i milosrdna dela za dobro bliznjih.94 Ali zelja crkve da privrednom zivotu namece objektivne moraine norme sve je vise slabila. Ishod, ni neposredan ni nameravan, ali neizbezan, bilo je precutno poricanje da duhovnistvo ima ikakvog znacaja za poslovne transakcije i za odnose u organizovanom drustvu. Poricuci religiji pravo da razvija ikakvu sopstvenu teoriju o drustvu, ovaj stav postao je najtiranskija i najrazomija teorija. Mozemo je zvati ravnodusnoseu. Promena je zapocela pre gradanskog rata. Okoncala se restauracijom, a u potpunosti, naravno, revolucijom (1688. godine). U 18. veku gotovo da je bilo izlisno ocekivati od anglikanske crkve neko ucenje o drustvenoj etici; jer ona tu vise nije mogla dati nikakav narocit doprinos. Osim nekolicine usamljenika, vise niko nije pomisljao da crkva predstavlja nezavisan moralni autoritet cija merila mogu biti u ostroj suprotnosti s drustvenim konvencijama. Institucija koja ne poseduje nikakvu sopstvenu filozofiju nuzno prihvata onu koja je u modi. Misao o drustvu u 18. veku odredila je delimicno politicka aritmetika koja je sazrela s restauracijom i, kao sto se moglo ocekivati, u prvom velikom veku engleske prirodne nauke — veku Njutna, Hejlija i Kraljevskog drustva — crpla svoja nadahnuce ne iz religije ili morala, vec iz matematike i fizike. Jos je veci bio uticaj one politicke teorije sto je povezivana s Lokovim imenom, mada su je nasiroko prihvatile, i razvodnile, stotine podrazavalaca. Drustvo, prema ovoj teoriji, nije zajednica staleza koji imaju razlicite funkcije i povezani su uzajamnim •* Sanderson, D e Obligatione Conscientiae, 1660; Taylor, The Rvle and Excercises o f H oly Living, 1650, pogl. Ill, odeljak III (Of Negotiation or Civil Contracts, Rules and Measures of Justice in Bargaining).
179
obavezama Sto proisticu iz zajednickog im cilja. Ono je pre akcionarsko drustvo i odgovornost akcionara strogo je ograni£ena. Akcionari stupaju u drustvo da bi osigurali prava koja su im vec dali nepromenljivi prirodni zakoni. Drzava — stvar sporazuma, a ne natprirodnog ozakonjenja ■— postoji da hi zastitila ta prava i ispunjava svoju svrhu ukoliko, duvajudi slobodu ugovora, u punoj meri obezbeduje njihovo nesputano koriscenje. . Najznacajnije medu tim pravima je svojinsko pravo, a ono, uglavnom, mada ne i iskljucivo, pripada visim redoviraa ljudi, koji u svojim rukama drze opipljiv, materijalni »kapital« drustva. Oni koji ne pripadaju kompaniji, nemaju nikakvo zakonsko pravo da dele profit, premda imaju moralno pravo na milosrcte onih koji su im nadredeni. Otuda cudna frazeologija koja sve one sto su po polozaju ispod aristokratije, iiizeg plemstva i slobodnih posednika, naziva »siroma§nima«, a siromasnih, kao sto je poznato, ima dve vrste: »Vredni siromasni«, koji rade za nadredene, i »lenji siromasni«, koji rade za sebe. Otuda i beskrajne rasprave o tome treba li »radne siromahe« svrstati u »proizvodnu« ili u »neproizvodnu« klasu — sto znaci, zasluzuju li oni svoj hleb ili ne? Otuda gnevno odbacivanje ideje da bi se sudbina siromasnih mogla bitno popraviti sprovodenjem nekih javnih mera. »Tamo gde je svojina postala cvrsta institucija bilo bi lakse ziveti bez novca negoli bez siromaSnih . . . koje, doduse, treba spasti od gladi, ali im ne treba davati nista vredno cuvanja«; siromasi »nemaju nicega sto bi ih nateralo da sluze, osim svoje nevoIje; olaksati tu nevolju — to savetuje mudrost, ali potpuno je iSceliti bila bi ludost«; »ako drustvo hoce da bude sredno, mnogi ljudi moraju biti jadni i bedni.«95 Ovakve recenice iz
95 Mandeville, The Fable o f the Bees, izd. E, B. ,Kaye, 1924, str. 193, 194. Slican stav povodom nedaca siromastva izrazili ,su u poznijim godinama toga veka prefiasni J. Taunsend u svojoj Disertation on the Poor Laws (1785) i Patrik K olkoun.u Treatise on the Wealth and Resources o f the British Empire (1814). Kao i Mendvile, aba ova autora isticu da je siromastvo nuzno za napredak, pa cak, i za samo postojanje civilizacije. Celovitu zbirku navoda o istom predmetu iz dela pisaca 18. veka moguce je naci u ^ E .’ S. Fum iss, The Position of the Laborer in a System of Nationalism, 1920, p o glavlja IV—VI. ; ,0;
180
s*
dela sto su §tampana 1714. godine nisu tipicne. Ali one pokazuju u kom pravcu vetar duva. ' D takvoj situaciji temperatura u drustvu bila je niska 1 ravnomerna, a odusevljenje se smatralo ako ne omaskom a moralu, onda bar intelektualnom nepristojno§cu i rflavim ukusom. Ni religijska misao nije bila otporna prema ovom uticaju. Nije rec samo o tome sto je crkva, koja je, kao i drzava, bila naslednica revolucionarnih postignuca, odrazavala karakter aristokratskog drustva, njegovo klasno ustrojstvo i privredne nejednakosti, i odvec cesto bila sklona da idealizuje kao vrlinu ruzrio ulagivanje bogatstvu i drustvenom polozaju, sto i'posle vise od pola veka politicke demokratije jos uvek predstavlja karakteristican i omrazen engleski porok. Isto toliko je bila vazna i cinjenica da je crkva, nezavisno od odredenih grupa i odredenih pitanja, prihvatila vladajucu filozofiju drustva i njoj prilagodila svoje ucenje. Doba u kome je politicka teorija bila stavljana u kalup religije ustu-; pilo je mesto vremenu u kome religijska misao vise nije bila' veliki ucitelj, nego poslusni ucenik. Ocigledni izuzeci kao Lo, koji je s neuporedivom snagom ozivljavao ideju da hriscan-: stvo podrazumeva izuzetan nacin zivota, ili protesti kao Veslijeva propoved »Funkcija novca«, samo pojacavaju utisak o opstoj pomirljivosti u konvencionalnoj etici. Sasvim je umesno opisati ojidasnju religijsku misao kao mesavinu morala i razboritosti, koju povremeno omeksava prilicno sentimentalno sazaljenje pr,ema nizima. Ona je bila prirodan pandan filozofiji drustva, koja je odbacila teologiju a teoriju o drustvu, kao o organizmu sastavljenom od razlicitih staleza koji su ujedinjeni zajednickom podredenoscu nekoj duhovnoj svrsi, zamenila predstavom o samoregulativnom mehanizmu koji pokrecu tegovi i lanci. ,-privrednih motiva. , , Ovakvo shvatanje, koje sve prividno sukobljene interese, dovodi u privredni sklad, ostavilo je malo mesta za moralnu kazuistiku. A ipak je bilo dovoljno materijala za reformatdra. Vidovi ranog trgovinskog kapitalizma — setimo se samo orgija finansijske nemoralnosti koja je dostigla vrhunac 1720. godine — bili su takvi da mozemo pretpostaviti da bi zapanjili cak i ne preterano osetljivu savest 18. veka. Dva veka pre toga, propovednici i teolozi osudili su fugere; a u poredenju s ljudima koji su stvorili »South Sea Bubble«, fugeri su biK nevinasca. U stvari, religijsko misljenje se uopste nije uzbudi-'
i8i:
Io zbog ovog dogadaja. Tradicionalna shema drustvene etike nacinjena je u jednom jednostavnijem vremenu. U trgovinskoj Engleskoj, koja se bavila bankarstvom, pomorstvom i zdruzenim akcionarstvom, ona je licila na gotsko praznoverje, a tako su je i zvali. Posle restauracije ona je tiho iseezla. Zelenas i trgovac na veliko vise se ne pojavljuju u nadbiskupskim optuznicama. U poznatom prirucniku pod naslovom The W hole D uty of Man96 (Sve covekove duznosti), objavljenom prvi put 1658. godine i nasiroko citanom u sledecem veku, zelenasenje i izrabljivanje joS uvek su obelezeni kao greh, ali se otvoreno odbacuje pokusaj da se odredi §ta su oni zapravo. Svestenstvo se, doduse, jos nije javno izjasnilo za shvatanje o prirodnom coveku, koje je jedan autor 18. veka izrazio recima: »Trgovina je jedno, a religija drugo«, ali je ono ipak dovoljno znacajno cutalo o tome da su izmedu ta dva podrucja moguci sukobi. Karakteristicna doktrina je bila ona koja je religijskom ucenju o privrednom moralu ostavila malo mesta jer je anticipirala teoriju koju je kasnije sazeto izrazio Adam Smit u svom cuvenom pasusu o nevidljivoj ruci, cime je hteo da kaze da je u stvarima licnog interesa u privredi delatno providenje. »Nacionalna trgovina, dobar mo ral i dobra vlada«, pisao je Taker, o kome je Vorburton zlobno primetio da je religija njegova trgovina, a trgovina njegova religija, »nisu nista drugo do deo jednog opsteg plana u namerama providenja.« Naravno, kada je rec o ovakvom shvatanju, nije bilo potrebno da crkva insistira na trgovinskom moralu, jer se zdrav moral poklapao s trgovinskom mudroScu. Postojeci poredak bio je i prirodni poredak, izuzev ako su ga remetili kratkovidi vladini zakoni a prirodni poredak bio je i bozji poredak. Sredinom veka su najobrazovaniji ljudi smatrali da njihovu filozofiju izrazavaju Popovi stihovi: Thus God and N ature form ed the general fra m e, A nd bade self-lo v e and social be the same. (Tako B og i priroda stvorise citav sv et i odredise da sam oljublje i Ijubav prem a bliznjem budu isto.) M The W hole Duty o f Man, laid down in a plain and familiar w ay for the use o f all, 1658.
182
S* Naravno, takav stav opet je sprecavao kriticko ispitivanje institucija i ostavio hriscanskom milosrdu samo one vidove zivota koji bi mogli biti rezervisani za filantropiju, upravo zato sto su se nalazili izvan one oblasti normalnih ljudskih odnosa, u kojoj su zahtevi licnog interesa pruzali potpuno zadovoljavajuci motiv i pravilo ponasanja. Stoga je drustveni rad crkve trebalo da obuhvata pomoc ranjenima i onima koji nisu bili u borbi, a ne organizaciju glavne vojske. Karakteristican izraz tog rada u 18. veku bile su: pomoc siromasnima, briga za obolele i osnivanje skola. Uprkos izvornoj, mada ponekad gruboj brizi za duhovnu dobrobit siromasnijih klasa, koja je podstakla ponovno budenje evangelizma, religija je kriticko-konstruktivni stav prepustila prosvetiteljski i filantropski nastrojenim autorima. S vremena na vreme izrazavano je cudenje sto crkva nije zivlje podsticala i usmeravala ogromno preuredenje privrednog zivota, koje je tradicija — ne bas srecno — nazvala »industrijskom revolucijom«. Ali ona nije bila kadra da to ucini. Postoje, bez sumnje, posebne okolnosti koje su uslovile njeno cutanje — neznanje i inercija, vladajuca ucenja politicke ekonomije i, posle 1790. godine, strah od svih humanitarnih pokreta sto se inspirisu Francuskom. No objasnjenje njenog stava treba traziti manje u posebnim prilikama tog trenutka, a vise u preovladivanju jednog raspolozenja koje je prihvatilo uspostavljeni poredak klasnih odnosa kao da mu ni je potrebno nikakvo opravdanje pred visim sudom i koje je od religije stvorilo ne svoga kriticara ili tuzioca, vec svoga tesitelja, svog apologetu i svog slugu. Nije rec o tome da je doslo do vracanja nemoralnoj nehumanosti, vec da je odbacena i sama ideja da crkva poseduje nezavisno merilo vrednosti kome bi se drustvene institucije pokoravale. Predaja se odigrala mnogo pre no sto je bitka pocela. Duhovno slepilo koje je omogucilo da se prihvate strahote ranog fabrickog sistema nije bilo novost, vec navika veka.
IV P O G L A V L JE
P U R ITA N SK I POK RET Rascep izmedu religijske teorije i privredne prakse bio je pred kraj 16. veka vec dugo ocevidan. A li u meduvremenu je u nedrima same religijske teorije sazrevao jedan novi sistem ideja, kome je bilo sudeno da preokrene sve tradicionalne vrednosti i da citavo polje drustvenih obaveza osvetli novom i prodornom svetloscu. Vec dugo najavljivan tutnjavom koja opominje, puritanski pokret se kao bura podigao na svet, u kome je vrvelo od nadoslih snaga, i na crkvu cije je samopouzdanje bilo poljuljano. Suma se povila; hrastovi su pucali; suvo lisce je popadalo pod naletom vetra, ni zimskog ni prolecnog, vec silovitog, zivotvornog i nemilosrdnog i neznog, vetra koji daje cudne zvuke ceznje i skrusenosti, kao glasovi ljudi sto su zastali u Mesheku, koji ozna£ava Produzenje, u Kedaru, koji oznacava mrak; dok uz glasne trube i zveket oruzja i lomljavu duboreza na Hramu, poniznom pred Bogom i oholom prema ljudima, sveci-vojnici huje bojnim poljem vukuci svoje krvave odore. U dubokoj tisini koja je zavladala posto su se titani pretvorili u prasinu, u avgustovskom spokoju 18. veka zacuo se glas da religijska sloboda, posmatrana »sa cisto privrednog stanovista«, pruza velike prednosti.1 Ocigledno — rodio se novi svet. I taj svet, nastao iz mistickih vizija, iz strasti proroka, iz znoja i agonije junaka i slavnih i bezimenih, a uz 1 Tucker, A B r ief E ssay on th e A d van tages and D isadvantages w h ich r es p e c tiv e ly atten d F ra n ce and G reat B ritain w ith regard to Trade, 1750, str. 33. O Takeru, Cija su dela retka, n a jb o lje p is e W. E. Clark, Josiah T u ck er, E con om ist (Studies in H istory, E con o m ics and P u blic Law , C olum bia U niversity, tom X IX , 1903— 5).
185
to i iz svetovnih ambicija i uobicajene pohlepe, bio je svet u kome su — posto vise nije bilo »Thorough«-a (nemilosrdna administrativna praksa sprovodena za vreme Carlsa I; zastupali su je Vilijem Lod i Erl od Straforda — P-P-), posto je svojina bila sigurna, ugovori neprekrsivi, a izvrsna vlast ukrocena — mudra ulaganja poslovnog coveka obecavala dobar profit. Tako se epitaf sto krunise takozvani uspesan zivot ruga snovima mladosti koja nije ceznula za uspehom, vec za blistavim padom mucenika ili sveca.
(I) PURITANIZAM I DRUSTVO Iz Kalvinovog ucenja razvile su se u Engleskoj tri glavne struje: prezbiterijanizam, kongregacija i doktrina o bozjoj i ljudskoj prirodi, koja je, iako zajednicka prvim dvema, bila rasirenija, prodornija i snaznija od obeju. Meflu ova tri ogranka glavnog toka, prvi i najstariji, koji je donekle uzbudio duhove u Elizabetino vreme i za koji se verovalo da bi uz pripomoc iz Skotske mogao prerasti u drzavnu crkvu, izlio je svoj verski zavet u bronzi, ali nije pustio duboko korenje. Drugi, koji je naglasavao pravo svake crkve da se sama organizuje i bude nezavisna od drzave, zavestace i Starom i Novom svetu neunistivo pravo na gradansku i religijsku slobodu. Treci je bio puritanizam. On nije bio ogranicen ni na kakvu pojedinacnu sektu, a u anglikanskoj crkvi bio je zastupljen isto koliko i u onima sto su se kasnije od nje odvojile; a nametnuo je ne samo ideje o teologiji i upravljanju crkvom vec i politicke teznje, poslovne odnose, porodicni zivot i minutiae licnog ponasanja. Sirenje, trijumf i preobrazaj duha puritanizma predstavljali su najbitniji pokret u 17. veku. Pravu englesku reformaciju sacinjavao je puritanizam, a ne tjudorsko odvajanje od Rima; moderna Engleska nastala je iz njegove borbe protiv starog poretka. Ali koliki god da su bili njegovi uspesi u visokoj sferi javnih poslova, jos veca su bila njegova postignuca u onom unutarnjem svetu, kome je politika sluzila samo kao jadno postolje. Kao ledeni breg koji putnika moze da plasi svojom velicanstvenom visinom samo zato sto ga 186
podupire jedna mnogo veca masa koja izmice putnikovom •oku, revolucija koju je puritanizam izazvao u crkvi i drzavi !bila je manja od one u ljudskim dusama; njene lozinke, sto su grmele u zamoru parlamenta i u buci bitaka, naucene su u usamljenim nocima kada se Jakov rvao sa bozjim andelom ne bi li iznudio blagoslov pre bekstva. W e d o it w r o n g , b e in g s o m a je s tic a l T o o f f e r i t t h e s h o w o f v io le n c e . (G r e s im o s to to lik o m v e lic a n s tv e n o S iu s tv a r a m o p r iv id s ilo v ito s ti.)
U Foksovom i Bunjenovom (George Fox, 1624— 1691, engleski teolog, utemeljivac kvekera — p.p.) misticizmu, u Kromvelovoj teskoj melanholiji i uzarenoj energiji, u pobednickoj mirnoci »neuznemirenog, nezavedenog, nezaplasenog« Miltona, u svetu samozivaca i otpadnika, ima dubina svetlosti i tame, koje ce potomstvo posmatrati s postovanjem ili sa uzasom, ali nece imati instrumente kojima bi ih izmerilo. Ima karaktera koji su kao prizma, cije su razlicite blistav e boje samo izlomljeni odblesci jednog zraka koncentrisane svetlosti. Ako su unutarnje sfere puritanizma ostale tude istoricaru, on je ipak svuda sretao njegove spoljasnje i vidljive znakove — na trgu, u pisarnicama, u vojnickom logoru nista manje negoli u radnoj sobi ili u molitvenom skupu izabranika. Puritanac prezire taste znake sakramentalizma; za njega je sakrament sam mukotrpni rad. Poput coveka koji se neum om o trudi da izagna demona, puritanac stavlja u pokret svaku snagu na nebu i zemlji kako bi spasao svoju dusu. Samom energijom svoga sve obuhvatnijeg duha, on iznova stvara ne samo sopstveni karakter, navike i nacin zivota vec i porodicu, crkvu, industriju i grad, politicke institucije i drustveni poredak. Svestan da je samo stranac i hodocasnik, koji iz ovog prolaznog zivota zuri u zivot sto tek treba da nastupi, on se sa gotovo fizickim uzasom okrece od tastine koja u uzasnu ravnodusnost uljuljkuje duse sto borave na granicama vecnosti, kako bi, nespokojnog duha, razmisljao o velikim stvarima — Bogu, dusi, spasenju u prokletstvu. Jedan puritanac je ovako opisao svoje preobracenje: »Zahvaljujuci njemu, svet mi se ukazao kao les u kome nema ni zivota ni lepote. Ono je ugusilo u meni one taste zelje za slavodobit187
nom ucenoScu, koje su bile greh moje m ladosti... Ono me jepoucilo onom metodu izucavanja koji se kasnije pokazao takoblagoslovenim... Navelo me je da pre svega drugog mislim ocarstvu bozjem i o bozanskoj pravednosti, da vodim racuna o jednoj stvari koja je potrebna i da sebi jasno predocim svoje konacno odredenje.«2 Preplavljen osecanjem svog »konacnog odredenja«, puritanac ipak ne sme da se prepusti odmoru u razmisljanju O' Bogu. Kontemplacija o Bogu, koju su najveci sholasticari opisali kao najvece blazenstvo, preveliko je blazenstvo za gresnike cija je duznost da u jednom svetu sto je predat silama mraka velicaju boga svojim radom, a ne da razmisljaju o njemu. »Put u Nebeski grad vodi upravo kroz ovu varos, gde se odrzava taj razuzdani vasar; i onome ko zeli da stigne u nebo ne prosavsi kroz ovu varoS ne preostaje ni§ta drugo> do da izade iz sveta.«3 Za taj strasni put sto vodi izmedu litica i opsednut je neprijateljima, putnik odbacuje svaki teret i naoruzava se svakovrsnim oruzjem. Treba se osloboditi razonode i knjiga, pa cak i opstenja s prijateljima, ako je potrebno; jer bolje je uci u vecni zivot hrom i osakacen, nego li zdravih udova boraviti u vecnoj vatri. Kao Bakster i Foks, taj putnik krstari zemljom ne bi li nasao nekoga ko ce njegovoj dusi kazati rec zivota. Od svojih svestenika on netrazi oprost, vec savet, podstrek, upozorenje. Prorostva spadaju medu najkarakteristicnija obelezja ranog puritanizma: ponikla su iz duboke potrebe jedne generacije za prosvedenoscu, obrazovanjem, religijom i duhom; i upravo stoga sto »previsepropovedi vodi rasparcavanju, dok previse molitava vodi odanosti«4, neprijatelji puritanizma otvorili su svoje povelje kako bi zaustavili vihor sto je duvao sa puritanske propoveda-onice. Puritanac disciplinuje, racionalizuje i sistematizuje svoj zivot; »metod« je bio lozinka puritanskog pokreta citav vek pre no §to je svet cuo za metodiste. I sam posao je duhovna.’ vezba; i to je bozji vinograd koji pozvan puritanac treba da obdelava. 2 R eliqu iae B a xteria n a e: or Mr. R ichard B a x te r ’s N arrative o f' th e m ost m em ora ble Passages o f his L ife and T im es, 1696, str. 5. 3 Bunyan, T he P ilgrim ’s P rogress. 4 T h e L ife o f th e D u k e o f N ew ca stle, od M argaret, D uchess o f N ew castle (E verym an ed., 1915, str. 153).
1«8
On je po prirodi republikanac, jer nema nicega na svetu sto poseduje kao gospodar; oseca .da se »bozje ljutnje boji vise nego celog sveta«.5 Ako vladari i vlade nece da cuju i slusaju, bice pretvoreni u prasinu; na njihovim kostima izabrani ce podici Hristovo carstvo. I na kraju, sve to — mplitve, trud i disciplina, gospodarenje sobom i drugima, rane i smrt — mozda ipak nece biti dovoljno za spas jedne duse. »Onda sam spoznao da jedan put u pakao vodi i od nebeskih kapija, kao sto vodi iz ovog grada unistenja«6 — ove strasne reci ne daju mu mira dok se priblizava svome kraju. Ponekad mu slamaju srce. No posto se izobilna milost udeljuje i najvecem gresniku, one cesce hrane njegovu volju. Jer volja je sama sustina puritanizma — volja organizovana, disciplinovana i nadahnuta, cas nema u ushicenom divljenju, cas silna u ispoljavanju energije; jacanju i usmerenju volje sluzi svako sredstvo iz ogromnog arsenala religiozne revnosti. Puritanc nalici celicnoj •opruzi koju steze neka unutarnja sila; ponekad je napregnutost prevelika, te oslobadanje ove sile rusi sve pred sobom, cak dovodi i do samounistenja. Puritanski duh prodro je u sve staleze i obuzeo aristokratiju i seosko plemstvo kao god i tkace koji su »stojeci za razbojem, stavljali pred sebe knjigu ili su jedan drugog poucavali moralu«.7 No, i ako religijska revnost i odusevljenje moralom ne mogu da se protumace samo vulgarnim kategorijama staleza i dohotka, iskustvo ipak pokazuje da razlicita privredna i drustvena situacija utice na stvaranje nekih specificnih oblika poboznosti. Savremenici su imali utisak da se puritanski duh ucvrstio, pre svega, u onim drustvenim slojevima koji su bili privredno nezavisni, obrazovani i uzdrzano ponosni na svoj polozaj, sto se ocitovalo u resenosti da zive po svojoj volji, ne klanjajuci se zemaljskim vlastima, i u donekle osionom preziru prema onima koji su, zbog slabosti karaktera ili zbog ekonomske bespomocnosti, bili manje odlucni, manje snazni i manje oholi od njih samih. Medu takve ljude delimicno je spadalo seosko plemstvo iz onih krajeva gde je dodir sa gradom i novim duhovnim strujanjima oslabio feudalni *
P
^
•'* B axter, op. cit., str. 31. 6 Bunyan, P ilgrim ’s P rogress.
'
'
,
7 B axter, op. cit., str. 89.
189
duh. Spadali su takode i slobodni sopstvenici koji su bili »visoke gore list, nikome podredeni«8, pogotovo iz istocnih. grofovija gde je postojalo slobodno posednistvo. I, pre svega, trgovinski stalez iz gradova i onih poljoprivrednih oblasti koje su delimicno industrijalizovane decentralizacijom tekstilne industrije i industrije gvozda. »Kraljevu stvar i stranku«, pisao je jedan autor o situaciji u Bristolu 1645. godine, »zastupaju u tom gradu dve sasvim oprecne grupe; jednu cine bogati i mocni, a drugu oni od najnize i najprostije vrste; srednji slojevi, istinski i najbolji gradani, osecaju odvratnost i prema jednima i prema drugima.«9 Da su upravo ovi slojevi svuda bili nosioci puritanizma, pokazuje jedna statistika profesora Asera; prema njoj su u prvoj deceniji 17. veka, puritanski svestenici bili ovako rasporedeni: od 281 svestenika, cija su imena poznata, 35 je pripadalo Londonu i Midlseksu, 96 trima manufakturnim grofovijama, Norfolku, Safolku i Eseksu, 29 Nortemptonsajru, 17 Lanksiru, a samo 104 je preostalo za sve druge krajeve zemlje.10 Ova pojava bila je tako upadljiva da je izazvala i komentare savremenika obuzetih stvarima od dublje duhovne vaznosti no sto su bile socioloske generalizacije. »Vecina zakupaca ove gospode i veliki broj najsiromasnijih, koje su ostali nazivali olosem, sledili su seosko plemstvo i bili za kralja. Na strani Parlamenta stajali su (izuzev njegovih clanova) manji deo seoskog plemstva iz grofovija, zatim slobodni posednici i srednji slojevi; ovi poslednji bili su pripadnici udruzenja i grofovija koje su se bavile suknarstvom i slicnim zanatima« — pisao je Bakster. On je tu cinjenicu objasnio okolnoscu da je stalna povezanost sa trgovinskim sredistima ucinila ove ljude nezavisnijima i naveo je primer Francuske gde su se »protestanti regrutovali upravo iz sloja trgovaca i iz srednjih slojeva«.u Najupecatljiviji primer bio je, naravno, London. On je placao snage u Parlamentu, i sve do revolucije bio »revoluci8 Tom as Fuler, T h e H oly and P rofa n e States, 1884., ed., str. 122. 9 N avodi S. Seyer, M em oirs o f B ristol, tom II, 1823, str. 314. 10 R. G. Usher, T h e R econ stru ction o f English C hurch, to m I, 1910, str. 249— 50. 11 B axter, op. cit., str. 30.
190
onarni grad« par excellence; vratio je cetiri jeretika rojalistickom parlamentu od 1661. godine; kada je lord Rasel nosio Zakon o iskljucenju (Exclusion Bill) iz Donjeg u Gornji dom, za pratnju mu je obezbedio gradonacelnika i vecnike; posto je prezbiterijanstvo zabranjeno, jos dugo je pruzao.-zastitu prezbiterijanskim svestenicima; brinuo se o partiji vigovaca, koja se zalagala za toleranciju, i dao utociste njenim vodama kada je 1681. godine izbila oluja. Ali svuda se moglo primetiti to isto. »Posredstvom grada Londona (koji je leglo pobunjenickih partija)« — pisao je jedan neprijateljski raspolozen kriticar — »i zahvaljujuci njegovoj trgovini sto se vrsi po celoj zemlji, puritanizam, ta gradanska kuga, uvukao se u sve nase esnafe i gradove, te tako truje sve grofovije.«12 U Lanksiru su se gradovi sto su negovali suknarstvo — »Zeneve Lanksira« — kao puritanska ostrva uzdizali u moru rimskog katolicanstva. Centri puritanizma u Jorksiru su bili Bredford, Lids i Halifaks, u srednjoj Engleskoj — Birmingem i Lester, na zapadu — Gloster, Tonton i Ekseter, prestonica tekstilne industrije. Poistovecivanje industrijske i trgovacke klase sa religijskim radikalizmom bilo je stalna tema anglikanaca i rojalista, koji su u porocima na obe strane nasli dopunske razloge da ne veruju nijednoj od njih. Klarendon je gorkim recima govorio o »sektaskom raspolozenju koje je obuzelo vecinu esnafa« i o njihovom »ponosu na sopstveno bogatstvo«13; a posle gradanskog rata, za zivota citave jedne generacije, i politika i religija po varosima dovodene su u sumnju. Oksfordski biskup je upozorio vladu Carlsa II da im ni u cemu ne izlazi u susret, jer su njihova »trgovinska udruzenja, gnezda sektastva i pobune«, a »najnoviji zalosni dogadaji zaceli su se uglavnom u kancelarijama trgovaca«.14 Pepis je suvo pomenuo mracne poglede sto su susretali anglikanske svestenike pri njihovom povratku u gradske crkve. Tvrdilo se cak da su dvorani s veseljem pozdravili londonski pozar, kao> 12A n ordin ary and pla in e N arration o f th e B egin n ings and Causes o f this W arre, 1644, str. 4 [Brit. Mus., T h om ason Tracts, E. 54 (3)]. O svrt na o v o d u gu jem ljubazn osti oca Paskala Larkina. 13 C larendon, H istory o f th e R ebellion, kn j. V I, par. 271. 14 Parker, D iscou rse o f E cclesiastical P olitie, 1670, P redgovor, str. X X X I X .
19L
ruku providenja, koja je trebalo da unisti tu gomilu nezadovoljnika.13 Kada je posle 1660. godine politicka aritmetika postala moda (Politicka aritmetika je bio naslov knjige ekonomiste Petija, koja je objavljena 1690. godine — P-P-), njeni predstavnici su se oslanjali na iskustvo poslednje polovine veka i, na primer, Holanda, koji se bavio evropskom privredom 17. veka, kada su se, sasvim nalik modernim sociolozima, upustili u istrazivanje odnosa izmedu privrednog procvata i ostalih vidova nacionalnog zivota. Hladni, liseni strasti, umorni od pridika s predikaonice, oni su -— ne bez otmene ironije — potvrdili dijagnozu biskupa i prezbiterijanaca, ali su iz nje izvukli drugacije zakljucke. Njihovoj analizi je poseban znacaj dalo sve cesce postavljano pitanje verske tolerancije. Za duhovno-crkveni vid problema oni nisu imali sluha; razlog za prihvatanje tolerancije nasli su u cinjenici da su stalezi koji su stajali na celu puritanskog pokreta i bili glavna zrtva zakona sto ih je Klarendon doneo protiv nonkonformista (Clarendon Code) ujedno bili i celnici komercijalnog i industrijskog preduzetnistva. To je, verovali su, bilo lako objasniti. Seljaci su mogli biti verski homogeni jer je vec i njihova privredna struktura bila homogena i jednostavna. Nasuprot tome, mnogostruka poslovna zajednica mogla je izbeci stalne sukobe i smetnje jedino ako bi slobodno prihvatala prilive iz razlicitih slojeva i ako bi svaki od ovih elemenata mogao slobodno birati svoj nacin zivota, odnosno —- sto je u toj epohi bilo isto — ispovedati sopstvenu religiju. Defo je jednom primetio da Englezi nisu uspeli da izmisle nista novo, ali su umeli sve da poprave; engleska privreda bila je dovoljno elasticna da prihvati flamanske tkace sto su pobegli iz Alve i hugenote sto su isterani iz Francuske. Ali tradicionalni crkveni sistem nije bio podjednako gostoprimljiv., On nije mogao podneti ni strane izbeglice ni domace sekte. Preokrecuci praksu elizabetanskog Krunskog saveta — koji je raznovrsnost trgovine smatrao znacajnijom od jedinstvenosti religije — Lod je na razlicite nacine stvarao teskoce naseljima stranih zanatlija u Meidstounu, Sendvicu i Kenter15 T he L ife o f Edw ard, Earl o f C larend on, w ritten b y him self, 1827, tom III, str. 101.
192
beriju,16 tako da su sve do 1869. godine pri svakom pokusaju da se nametne konformizam, nastajali novi problem!. »Zatvori su bili prepuni najimucnijih trgovaca i naseljenika, suknari su izbacivani iz svojih kuca, a hiljade radnika i radnica koje su oni zaposljavali bile su prepustene gladovanju.«17 Osuda strasnih posledica torijevske prakse, sto su je izrekli vigovci, podseca na sliku opste bede posle opoziva Nantskog edikta, koju su u svojim izvestajima dali francuski nadzornici.18 Kad je vec sukob privrednih interesa i prakse prinudnog konformizma bio toliko ocigledan, ne treba da nas iznenaduje cinjenica da su ekonomisti te epohe principom ozdravljenja samoionicijativno proglasili toleranciju, rekavsi da je proganjanje nespojivo s napretkom, jer pogada upravo one koji stoje na celu tog napretka. »Svaki takav zakon«, napisao je a l i t o r jednog pamfleta na tu temu, »ne samo da izricito protivreci nacelima i pravilima sto ih postavlja jevanctelje« nego i »steti trgovini i blagostanju nase zemlje jer progoni 18 D. C. A . A g n ew , P ro testa n t E xiles fo r m F ran ce, 1886, tom I, str. 20— 1. G odin e 1640. R o o t and B ran ch P etition je, p ored zala za k oja su k rivi biskupi, u k lju civa la »sm etn je i u nisten je svih dob rih lju d i; v ecin a k o ju su sacinjavali suknari, trg ovci i drugi, posto su jo j oduzeti n jen i svestenici i natovaren o brem e teskoca, napustila je k ra ljev stv o i otisla u H olan diju i d ru ge kra jeve, p o vukavsi sa sobom velik e m anu fakture sukna i trgovin u , prenoseci ih u oblasti u kojim a se nastanila, d ok je vuna, vazn a sirovina, izg u b ila vredn ost i n ije se p rod av ala ; trgovin a je propadala, m n ogi sirom asni lju d i trazili su posao, pom orci su otpustani, a cela zem lja je veom a osirom asila«. [S. R. G ardiner, Con stitu tion al D ocu m ents o f th e Puritan R ev olu tion , 162S— 60 (1889), str. 73.] O srazm erno lib era ln om p ostu pan ju prem a stranim u seljen icim a za v rem e E lizabetine v lad a vin e v id i: T a w n ey and P ow er, T udor E con om ic D o cum ents, tom I, deo VI, br. 3, 4, 11 (2), 15, i: Cunningham , G row th o f English In d u stry and C om m erce, M od ern Tim es, 1921, deo I. str. 79— 84. 17 T orism and T rad e can n ev e r agree, str. 12. L e v y (E conom ic Liberalism , str. 12) p og resn o p rip isu je ovaj spis Devenantu. 18 V idi, na prim er: G. M artin, La G rande In du strie sous la reg n e de Louis X I, 1899, p ogl. X V II, gde se n a v od e izvestaji n ek olicin e intendanata; Levasseur, H istoire du co m m erce d e la France, 1911, tom I, str. 421. 193
najvrednije ljude i time osiroma§uje zemlju, koja bi mogla uposliti deset puta brojnije stanovnistvo no sto je nase.«19 U svojoj promisljenoj i jasnoj studiji o Holandiji, Tempi je kao jedan od razloga za uspeh te zemlje naveo cinjenicu da tamo svaki covek moze da ispoveda religiju koju zeli, sa jedinim izuzetkom rimskog katolicanstva.20 De la Kur, cija je znamenita knjiga objavljena pod imenom Dzona de Vita, rekao je to isto.21 Peti je ukazao da su najuspesniji gradovi u Engleskoj bili oni u kojima je nonkonformizam bio najizrazitiji i naveo je podatke ne samo o Evropi nego i o Indiji i Otomanskom carstvu da bi dokazao kako je privredni progres doduse usaglasljiv sa svakom religijom, ali zato klasa koja ga nosi uvek mora biti sastavljena od raznorodne manjine »koja propoveda misljenje razlicito od javno ustanovljenog«.22 »Cini se da je katolicka religija po prirodi nepodobna za privredne stvari«, pisao je 1671. godine jedan pamfletist, »dok kod reformisanih uporedo s verskom revnoScu raste i naklonost prema trgovini i industriji jer oni dokolicu smatraju nedopustenom ... Engleskoj ide u raCun da uklanjanjem svih prepreka u gradovima i na selu podstice privredu i da donosi zakone koji je potpomazu, a medu takve spada, pre svega, sloboda veroispovesti za sve protestantske nonkonformiste i zabrana katoli£anstva.«2S 19 A L e tte r fr o m a G en tlem a n in th e C ity to a G en tlem a n in th e C ou n try abou t th e od iou sn ess o f P ersecu tion , 1677, str. 29. 20 S ir W m . T em ple, O bserva tion s u pon th e U nited P rovin ces of th e N etherlands, p ogl. V , V I. 21 T h e T ru e In ter es t and P olitical M axim s o f th e R ep u b lick of H olland and W est-F riesla n d , 1702, d eo I, pogl. X IV . 22 Petty, P olitical A rith m etic, 1690, str. 25— 6. 23 T h e P resen t In ter es t o f England stated, b y a L o v er o f his K in g and C ou n try, 1671. D u g u jem zahvalnost gospodinu A. P. V e tsvortu Sto m i je skren uo pa zn ju na odlom ak k o ji je naveden u tekstu. Lorens B rad on izrazava ov a j m om enat jo s sp ecifidn ije: »R elig ijsk o p ra zn ov erje ob a v ezu je Francusku da p razn u je (bar) pedeset svetih dana viSe n ego m i; a svaki takav dan kada se n e radi znafii sto dvadeset h ilja d a fu nti gu bitka za obm an u te lju d e « (A b stra ct o f th e d raft o f a B ill fo r relievin g , reform in g and e m p loyin g th e P oor, 1717). V idi i: D efoe, E n qu iry in to O ccasional C o n fo rm ity , 1702, str. 18— 19: »C u d im o se, gospodo, k ak o 6ete v i p r i-
194
Ako su ekonomisti podrzavali toleranciju zato sto ,je pogodovala razvoju trgovine, nepoverenje torijevaca prefna trgovackim klasama raslo je upravo zbog toga sto su Qije najglasnije trazile toleranciju. Svift je kao deo iste omrazetje vere osudio maksimu da »religija ne sme da ..pravi razliku medu protestantima« i praksu »da se u svim prilikama novcanim interesima daje prednost nad posednistvom.«24 »Prezbiterijanci, banka i drugi esnafi« — to ueduhovito izrugivanj.e je cak i u poznom 18. veku bilo prisutno u polemickim spisima drzavnika Bolingbruka, koga je lord Morli opisao kao princa politickih sarlatana.25 ^Srednji slojevi«, »srednja klasa«, »srednjaci« — to su bila imena za drustvene grupe koje su, naravno, ukljufiivale najrazlicitije privredne interese i licne polozaje. Ali u periodu nastajanja puritanizma, pre gradanskog rata, postojala su dva razloga sto ta imena nisu bila samo puka fraza, kao sto je danas slucaj. Pre svega, sem izvesnih posebnih podrucja i industrija, krupna proizvodnja je bila neznatna, a proletariat medu nadnicarima malobrojan. Tako je tipican radnik jos uvek bio sitni sopstvenik koji je nastavljao da radi na razboju ili u livnici; njegov polozaj je opisao Bakster: »Veoma bogati trgovci nisu postojali... medu gradskim sluzbenicima malo koji je dostigao platu od 40 funti godisnje, vecina nije dobijala ni upola toliko; tri-cetiri najbogatije i najuspeSnije zanatlije uspevale su da za 20 godina zarade samo oko 500 do m iti nag n ovae u s v o je m a n jk av e fon d ove, uzeti nas kapital da nastavite s v o je ratove, nase za jm ov e i kred ite da biste obezbedili sn ab devan je hranom i potp om og l: m ornaricu. A k o nastavite da nas izdvajate, da don osite zakon e k oji nam za bran ju ju da k u pu jem o zem lju , da b u dem o slobodn i posednici; razm islite h ocete li m oci da nactete novae da nas isplatite. Preselite nas u gradove i pustite nas da sam i trg u jem o; pustite nas da cesljam o vunu. predem o, pletem o, tkam o i radim o jed an s drugim i jed an za drugog, i v id e cete k ako cete bez nas izaci nakraj sa sirom astvom . Pustite da nasi b ro d o v i p lo v e za sebe, da nas novae bu de van vasih banaka, ne prim a jte n ijed a n od nasih zakona, i o d v o jite se od nas u civilnim stvarim a isto on a k o p otpu n o kao sto ste se o d v o jili u religiji, pa v id ite k a k o cete se snaci bez nas.« 24 S w ift, E xam in er.
'
25 B olin gbrok e, L e tte r to Sir W m . W indham , 1753, str. 21.
195
600 funti, a 100 funti je glatko mogao odneti neki opak duznik.«26 Ti ljudi su se od uspe§nih trgovaca ili proizvodaCa tkanina razlikovali samo po bogatstvu, dok su po ekonomskom i drustvenom polozaju bili vrlo slicni; razlika medu njima se ogledala samo u stepenu, a ne i u vrsti. U industriji su regionalne suprotnosti jog uvek igrale vecu ulogu od klasnih suprotnosti. Oni sto su se mogli smatrati nezavisnima — posto su posedovali sopstvena oruda za proizvodnju i vodili sopstvene poslove — cinili su mnogo veci deo stanovnistva no sto je to slucaj u kapitalistickim drustvima. Drugi razlog bio je jos znacajniji. Klase sto su se bavile trgovinom i zanatstvom jos uvek su bile dovoljno mlade da bi mogle razviti svest o sopstvenom poretku stvari i vlastitim pogledima na religiju i politiku; ne samo po svom poreklu i odgoju vec i po drustvenim navikama i radnoj disciplini, po svim svojim drustvenim nacelima, one su se znatno razlikovale od — kako se verovalo — bezboznickih dvorskih krugova i od plemstva sklonog rasipnistvu. No tudenje slojeva — jer u pitanju je bilo samo to i nista vise — trajalo je u Engleskoj krace nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji, izuzev Svajcarske i Holandije. Delimicno zahvaljujuci zajednickoj borbi koja je dovela do revolucije 1688. godine, a jos vise zbog nove koncentracije bogatstva stecenog trgovinom i finansijama, oni Sto su ranije bili razjedinjeni nasli su se u poznom 17. veku pod istim zlatnim plastom plutokratije. Seosko plemstvo je sve cesce slalo svoje sinove da se bave biznisom; »trgovac — beskicmenjak i lazljivac« radovao se sto ce kupiti imanje od propalog plemica. Dzordzijanska Engleska izgledala je stranim posmatracima kakvi su bili Volter i Monteskje kao raj burzoazije, u kome je uspesan trgovac bez po muke mogao potisnuti aristokratu sa rodoslovom.27 26 R eliqu iae B a xteria n a e (vidi napom enu 2), str. 94. On n astavlja : »V ecin a on ih sto p rip a d a ju M aster W ork m en (poslodavcim a) zive jed v a nesto b o lje od sv ojih kalfi, jed in o sto rade m a n je tesko.« 27 Voltaire, L e ttr es P h ilosoph iqu es, br. X , i M ontesquieu, E sprit d es Lois, X I X , 27, i X X , 22. V id i i zapazanja o istim posledicam a u D ’A rgenson, C on sid eration s sur le G o u v ern em en t d e la F rance, 1765.
196
Ovo stapanje, kao sto je receno, nastupilo je tek posle gradanskog rata, a pogotovu posle kratke slave revolucije. U vreme kada se puritanizam tek zacinjao, trgovacki slojevi jos nisu posedovali takvu dominantnu moc kakvu de imati sto godina kasnije. Ne mnogo davno na njihov brzi uspon do blagostanja gledalo se sa sumnjom; smatrani su stranim telom, koje koristi prljava sredstva da bi sprovelo protivdrzavne ciljeve; za njihove privredne rabote bilo je malo mesta u jednoj srednjoj drzavnoj strukturi i konzervativni drzavnici su ini neprestano davali packe. Ziveli su u epohi u kojoj je jedna nesposobna i rasipnicka vlada, koja je uz to htela u sve da se mesa,, sa nepodnosljivom bombasticnoscu primenjivala trikove i marifetluke, odvratne nenametljivoj mudrosti jednostavnog delatnog coveka. Bezocniji dvorani i lakomislenije seosko plemstvo trudili su se, s jedne strane, da od puritanaca sto su se bavili poslovima dobiju hipoteke i pozajmice, a s druge krstili su ih pogrdnim imenima kakva su: skorojevic, zelenas i krvopija. Uticaj finansijera i rentijera je cak i u drugoj polovini 17. stoleca izazivao strah i ljubomoru, kako iz politickih, tako i iz ekonomskih razloga. »Tim prostim lukavstvom«, tako je jedan razgnevljeni autor polemickih spisa napao kapitaliste puritance koji su se specijalizovali u pozajmljivanju novca, »izbegavaju oni sve dazbine i poreze za kralja, crkvu i siromahe (nenadmasni balzam za svaku neznu savest); oni odbacuju sve sluzbe i duznosti sto proizilaze iz posednistva; izvlace se od svih zakletvom potvrdenih veza javne ili licne vernosti... Svet ih hvali kao mudre poslovne ljude i daje im, povrh toga, pobozno zadovoljenje da je njihovo blagostanje nesto sto je milo B ogu... a njihovim protivnicima prebacuje glupost i prepusta ih njihovoj bedi. Mnoge pripadnike visokog i seoskog plemstva drze oni u totalnoj zavisnosti (kao svoje sirote zakupce), a to pomracuje slavu, obezvreduje prava i stiti ih u njihovim najdrskijim zamislima. Zahvaljujuci tome sto raspolazu novcem i kreditima, oni zapravo odreduju cenu zemljista i vladaju trziStem. Posedujuci gotov novae, oni mogu i da vrse one poslove koji im se najvise dopadaju. .. Oni opremaju i uvecavaju sopstvena gnezda ■ — esnafe.«28 28 B r ie f S u rv ey o f th e G row th o f U su ry in England, 1673.
Takve zalopojke i negodovanja senatorskog dostojanstva protiv novajlija ili plemstva protiv prostog gradanstva bili su prirodni medu konzervativnom aristokratijom, koja je vec jedan vek osecala kako joj vlast i ugled klize iz ruku i koja ih je mogla zadrzati jos jedino ako pristane — kao Sto je na kraju i ucinila — da ih deli sa svojim protivnikom. Nasuprot tome, poslovni svet, koji je imao sopstvenu religioznu i politicku ideologiju, bez prestanka je grabio moc i sa ironijom pitao »od fiega bi trgovci ziveli kad gospoda ne bi bila rasipnici.«29 Ti energicni, uspesni i prilifino obazrivi ljudi mogli su gajiti samo prezir prema jednoj klasi sto krade bogu dahe i nema pojma 0 novim metodima vodenja poslova, nego ide sve do nemoralnosti kad treba da sredi svoje stvari. Njihovi uspesi u proslosti, njihova snaga u sadasnjosti, njihovo verovanje u buducnost, samopouzdanje i razlika u odnosu na slabije sunarodnike — a ta razlika bila je ravna ovoj izmedu celicne sipke i grudve od gline — ucinili su ih, da upotrebimo jedan savremeni izraz, klasno svesnima. Kao sto moderni proletarijat, uprkos svim nevoljama i razocarenjima, veruje da se njegova stvar razvija i da je konacna pobeda osigurana, tako je i gradanin puritanac verovao da mu je, u borbi protiv zlog sveta, Bog posebno naklonjen i da podaruje uspeh svakom njegovom poduhvatu. Postoji jedno Carobno ogledalo u koje moze pogledati svaki poredak i svaki pojedinac u trenutku kad stice svest o sebi; i u magnovenju, pre no sto se uskovitla prasina borilista ili dok pobednicko klicanje ne pomuti pogled, videce sopstveni lik kao zanosan, ozaren ideal. Tako je u ovo ogledalo pqgledalo feudalno plemstvo i videlo vernost, vitestvo i cast. Pogledala je monarhija, ili su Lod i Straford pogledali umesto nje; videli su jedan narod sto uziva u spoljasnjem blagostanju i duhovnim dobrocinstvima koja mu podaruje mudra i ocinska monarhija — naciju »ojacanu i okicenu... zemlju bogatu ... crkvu snaznu.. . trgovinu razvijenu do stepena da predstSvljamo srediste hriscanskog sveta... strani trgovci smatrajUL sigurnim posedom samo ono sto su smestili u skladista ovog kraljevstva.«30 Mnogo kasnije pogledace u to carobno ogledalo zanatlije i radnici i videce jedan drugarski savez 29 M arston, Eastw ard Ho., act. I, sc. I. 30 Clarendon, H istory o f th e R ebellion, k n j. I, d eo 163.
198
kome drugarstvo znaci sve, a razjedinjenost — propast. Za srednje klase koje su se u ranom 17. veku nalazile u usponu, ali jos nisu trijumfovale, carobno ogledalo bio je puritanizam. Oni su ugledali jedno ozbiljno, gotovo mracno lice, koje je ipak otkrivalo trag trezvenog odusevljenja: jednu generaciju koja revnosno sledi bozje zapovesti, uzdrzava se od uzivanja i besprekorna je u radu, koja se usrdno moli, stedljiva je i uspesna, ispunjena uzdrzanim ponosom na sebe i svoj poziv, uverena da je tezak rad i nebu drag — ljude slicne onim holandskim kalvinistima ciji su privredni trijumfi bili podjednako cuveni kao i njihov gvozdeni protestantizam — »pror(iisljene, trezvene i strpljive ljude koji veruju da su rad i marljivost njihova duznost prema Bogu.«31 Onda se vazduh uskovitlao i ogledalo se zmaglilo. Pro§lo je mnogo vremena pre nn sto je neko opet stupio pred njega.
(II) BOZANSKA DISCIPLINA NASUPROT RELIGIJI TRGOVINE Puritanizam je bio ucitelj engleskih srednjih klasa. On je usavrsio njihove vrline, a onim njegovim porocima koji su mu odgovarali dao je novo posvecenje, uveravajuci da iza vrlina kao i iza poroka stoje veliki i nepromenljivi zakoni svemoguceg providenja bez cijeg predvidanja nijedan cekic ne bi udario po nakovnju, niti bi ijedan broj bio dodat u glavnu knjigu. Ali cudna je to skola koja daje samo jednu lekciju; drustveni uticaji puritanizma, prodorni, trajni i duboki, ne mogu se sazeti u jednostavnu formulu da je on podsticao individualizam. Veber je u svojoj cuvenoj raspravi zastupao tezu da je engleska verzija kalvinizma bila otac kapitalizma, a Trelc, Sulce-Gevernic i Kaningem su svojim autoritetom poduprli ovo tumacenje.32 Ali ljudsko srce cuva tajnu proti31 Petty, P olitical A rith m etic, 1690, str. 23. 32 M ax W eber, D ie protesta n tisch e E th ik und d er G eist des Kapitalism us, n a jp re o b ja v lje n o u A rch iv fu r Sozialw issen schaft und S ozialpolitik Statistik, tom ov i X X , X X I , a potom p on ov o o b ja v lje n o u tom u I V eb erov ih G esa m m elte A u fsa tze zu r R eligion ssozio-
199
v r e c n o s t i k o je , ia k o u o s t r o m n e s k la d u , ip a k z iv e z a je d n o . U tr a g a n ju za d u h o v n o m p o v e z a n o s c u , u r u k a m a n a m c e s to o s t a ju sa m o m a t e r ija ln a s v e d o c a n s t v a o je d n o j p o ja v i. U s v a k o j lju d s k o j d u si k r iju se je d a n s o c ija lis ta i je d a n in d iv id u a lis t a , je d a n p r is t a lic a a u to r ite ta i je d a n fa n a t ik s lo b o d e i n a jz a d — je d a n k a t o lik i je d a n p r o te s ta n t. Is to v a z i i za m a s o v n e p o k r e t e u k o jim a se lju d i z d r u z u ju d a b i r a d ili za logie, 1920; T roeltsch, D ie S ozia lleh ren d er C h ristlich en K irch en i P rotesta n tism and P rogress, 1912.; Schulze— G aevernitz, B ritisch er I m p e r ia lis m s und E n glischer Freihandel, 1906; Cunningham , C h ris tian ity and E con om ic S cien ce, 1914, pogl. V. V e b e ro v o d elo pod stak lo je zivu raspravu u N em ackoj. N jeg ov u glavn u tezu — da je kalvinizam , a posebn o en gleski puritanizam , iz k oga V e b e r uzim a g oto v o sve s v o je prim ere, ig ra o presudnu u logu u stvaranju m oralnih i politick ih u slova k o ji su om ogu cili siren je k apitalistick og preduzetnistva, — p rih va tio je, cini se, T relc, op. cit., str. 704 seq q. K ritick u analizu da o je B rentano (D ie A n fa n g e des m od ern en K apitalism us, 1916, str. 117— 57), k o ji se ne slaze sa m n ogim V eb e ro v im zaklju ccim a. V eb e ro v o delo je svakako je d n o od n a jp lod n ijih ispitivanja odn osa izm edu relig ije i teorije o drustvu, i ja zelim da istaknem k olik o m u dugujem , p og otov u kada je rec o n je g o v o j rasp ravi o ekon om sk im prim esam a sto ih n eki autori pu ritan ci d a ju id eji izrazenoj u reci »p oziv «. U isto vrem e, p ostoji n ek olik o m om enata u k ojim a m i se V eb erov i argu m e n t cin e jed n ostran i i nategnuti, a B ren tan ova kritika opravdana. (1) Cini m i se da V e b e r m oralnim i in telektualn im uticajim a ob ja sn ja v a razvoj c ije osn ov n o o b ja sn jen je lezi u sasvim drugoj oblasti; to je m ozda b ilo n eizbezno u stud iji k o ja se b a v i m islju 0 p riv red i i drustvu i n jen im razlikam a u odn osu na priv red n o 1 drustveno ustrojstvo. U V e n e ciji i Firenci, ili u ju zn oj N em ackoj i Flandriji, u 15. veku , »du h kapitalizm a« b io je odista izrazen i to iz prostog razloga sto su te oblasti bile n a jv eca trgovin ska i fin a n sijska sredista te epohe, prem da su sve, b a r nom inalno, b ile k a to licke. R a zvoj k apitalizm a u H ola n diji i E n glesk oj u 16. i 17. veku n ije b io u slov ljen cin je n ico m da su u n jim a b ile delatne protestan tske snage, v ec tim e sto je d oslo do snaznog priv red n og poleta, cem u su p osebn o doprin eli otk rica i rezultati do k o jih su on e dovela. R azum e se, m a terija ln e i psih oloske p rom en e odigravale su se p a ra leln o i o v e druge su, razu m e se, b ile od g o v o r na one prve. A li d on ek le je v estack i g ov oriti da se kapitalistioko preduzetn istvo n ije m og lo p oja v iti d o k relig ijsk e prom en e nisu stvorile kapitalistick i duh. B ilo b i p o d je d n a k o n etacn o i jed n ostran o reci da su reli gijsk e p rom en e b ile is k lju civ o rezultat p rivredn ih kretanja.
200
istu stvar. U puritanizmu je postojao jedan konzervativan i tradicionalan i jedan revolucionaran element, kolektivizam cije je oruzje bila gvozdena disciplina i individualizam koji prkosi nepovoljnim ljudskim propisima, trezvena mudrost ko ja bi mogla obuhvatiti sve plodove ovog sveta i bozanska bezbriznost koja bi sve htela iznova da stvori. Ovi raznorodni (2) V eb er zanem aruje ili suvise pov rsn o d otice intelektualna k retan ja k o ja su isla u p rilog poslovn om preduzetnistvu i in d iv idu alistickom stavu prem a p riv red n im odnosim a, ali k o ja su im ala m alo veze s relig ijom . P olitick a m isao renesanse bila je je d n o od n jih ;,k a o sto istice B rentano, M ak ja veli je u ticao na popu stan je tradicionalnih etickih stega b a r isto on olik o snazno kao i K alvin . S p ek u la cije p oslovn ih lju d i i ekonom ista o n ovcu , cenam a, i trg ovin i sa inostranstvom b ile su drugo: I je d n o i d ru g o doprin eli su u sredsredivan ju na n ovcan u dobit, k o je V e b e r shvata kao k apitalisticki duh. (3) O n u v elik oj m eri p ojed n osta v lju je kalvinizam . Na p rv om mestu, on englegkom puritanizm u 17. v ek a ocigled n o p rip isu je k on eep ciju drustvene etike k oju su zastupali K a lv in i n jeg ov i n e posredn i sledbenici. Zatim , on g ov ori k ao da su en gleski pu ritan cf u 17. v ek u im ali jed in stv en e p og lede na duznosti u drustvu i na korist za drustvo. O ve sugestije v o d e na pogresan put. S jed n e strane, kalvinisti (kao i en gleski puritanci) u 16. v ek u v erov a li su u rigorozn u disciplin u ; individualizam , k o ji se op ra v d a n o pripisu je p ozn ijim fazam a pu ritan skog pokreta, uzasnuo b i n jeg ov e p rip a d nike u 16. veku. P ita n je k o je V eb er ignorise, a k o je im a sustinski znacaj, glasi: sta je prou zrok ov a lo prom en u stanovnistva? S druge strane, u ok v iru puritanizm a 17. v eka p ostoje razlicite gru pe k o je su zastupale razlicita sh vatanja o drustvenoj praksi. K rom v el je otkrio da ne postoji form u la k oja bi shvatanja puritanskih aristokrata i levelera, zem ljoposedn ik a i digera, trg ova ca i zanatlija, ob icn og redova i n je g o v o g generala u jed in ila u jed in stven u te o riju o drustvu. R azlicita u cen ja borila su se u sam om puritanskom p o kretu. N eka su pobedila, n eka druga su izgubila. Stoga su i »duh kapitalizm a« i »protestantska etika« b ili s lo zen iji no sto to V e b e r podrazu m eva. O no sto je u n jeg ov oj studiji tacno i vred n o jeste n aglasavan je da su trg ovin sk e klase u E n gleskoj u 17. v ek u b ile stegon ose posebn og shvatanja o drustvenoj probitacnosti, k o je se izrazito razlik ovalo od shvatanja k oja su zastupali k on zerv a tivn iji elem enti u drustvu — ■ seljaci, zan atlije i v elik i deo seoskog p lem stva — i da je to sh vatanje doslo d o izraza ja u relig iji i u politici, a nista m anje u drustvenom i p rivredn om pon asan ju i praksi. 201
elementi dugo su bili prepleteni, ali su se razmrsili i odvojili u vihoru gradanskog rata; prezbiterijanci i nezavisni, aristokrati i leveleri, politicari, trgovci i utopisti gledali su jedni druge cudeci se kako su mogli ici istim putem. Onda su sjaj i iluzije nestali; duhovi su se ohladili, nastala je jedna trezvena •epoha, puritanski duh, lisen svoga sjaj a i iluzija, prihvatio je najzad skromnu poziciju ujednacenog ugleda. Ali u puritanskoj filozofiji drustva svaki element je nekada imao vitalan znacaj, te se bitka sad nije vodila izmedu puritanistickog stanovista s jedne i drzavnog stanovista s druge strane, nego izmedu rivalskih teznji u srcu samog puritanizma. Na nama je da razjasnimo uzajamni odnos ovih elemenata i da razumemo razloge §to su jedni pobedili, a drugi morali da se povuku u pozadinu. »Trijumf puritanizma«, receno je, »zbrisao je sva ogranicenja i nacela u rukovanju novcem.«33 Istina je da je on zbrisao ogranicenja koja je nametala postojeca masinerija; posle 1640. godine ukinuti su i crkveni izvrsni sudovi i High ■Commission i Star Shamber. No ako je slomio Lodovu crkvenu i Strafordovu drzavnu disciplinu, to je bio samo korak prema uspostavljanju njegove sopstvene, jog stroze discipline. Individualizam u privredi bio mu je jednako mrzak kao i verska popustljivost; njegovo ustrojstvo nije podnosilo slobodu ni u poslovnim stvarima ni u stvarima duha. Cak ni njegovim protivnicima koji su ga s nepodnogljivom sitnieavoscu ismevali u svakoj zgodnoj prilici, izuzev kada je bilo reci o zelenagenju, nije moglo da se dogodi da puritanizmu u periodu izmedu Elizabetinog dolaska na presto i gradanskog rata prebace trpeljivost prema privrednoj i drugtvenoj slobodi. Bozanska disciplina bila je, zaista, stub puritanizma. U oluji predata zenevskom Mojsiju (Kalvinu — P-P-), njena vitalna potreba bila je tema o kojoj su novi Isusi Navini govorili u Skotskoj, Engleskoj i Francuskoj. Noks joj je dao posebnu gkotsku formu; Kartrajt, Trevers i Judel su o njoj pisali rasprave. Benkroft je ukazao na opasnost koju je ona 33 Cunningham , T h e M oral W itn ess o f th e C hurch on th e In v es tm e n t o f M o n ey and th e U se o f W ea lth , 1909, str. 25.
202
raogla imati po crkveni poredak.34 Re5 »disciplina« podrazumevala je u sustini »uputstva crkvene uprave«, doneta »da bi se rdavi mogli popraviti posredstvom crkvene opomene, vec prema prirodi njihovog ogresenja«;35 a izvestaji puritanskih grupa za duhovno krepljenje (classes) iz 16. veka kazuju nam da je vitalan deo njihovog sistema bio usmeren na to da se .pojedinac stavi pod kontrolu zajednice i da se njegove greske, ako je potrebno, kaznjavaju duhovnim kaznama. Kada su sektaSi u Londonu s poeetka Elizabetine vladavine objavili da njihov cilj nije samo »prosto i jednostavno« propovedanje jevandelja, niti samo davanje sakramenata, i objasnili da »ne zele odvratno kanonsko pravo, nego disciplinu koja se u potpunosti i jedino slaze sa nebeskom i svemocnom recju naseg gospodina Isusa Hrista«,36 ta antiteza je ukazivala da njihova namera prevazilazi puku verbalnu pouku. Bankroft je zabeleiio da su u sluCaju ogresenja crkveni oci najpre opominjali gresnog vernika, a potom ga iskljucivali. Njegovu tvrdnju potvrduje jedan od malobrojnih sacuvanih protokola onih grupa za duhovno krepljenje (classes).37 Medutim, ovi prvi pokusaji uvodenja puritanske discipli ne jedva da sezu do praga 17. veka. No zamisao o tome pociva u samom korenu prezbiterijanstva i ponovo iskrsava u :sistemu crkvene uprave, koji su nadmeni zastupnici Skotske u Vestminsterskoj skupstini makar privremeno nametnuli, stojeci Izmedu erastijanca (sledbenici Tomasa Erasta, 1524— 1583, 34 K n o x , T h e B u k e o f D iscipline, u W orks, izd. D. Laing, tom II, 1848, str. 183 seqq.; T h os C artw right, A D irecto ry o f Church G o v e r n m e n t (o b ja v lje n o u : D. Neal, H istory o f th e Puritans, 1822, to m V , d od a ta k IV ); W . Travers, A Fu.l and Plain D eclaration o f E cclesia stica l D iscipline, 1574; J. Udall, A D em on stration o f th e T r u e th o f tha t D isciplin e w h ich C hriste hath p rescrib ed in his ■worde f o r th e G o v er n m en t o f his Church 1589; B a n croft, D angerou s P o s itio n s and P ro ceed in g s published and practised w iithin this Hand o f B r y ta in e u n d er P r ete n c e o f R eform ation and fo r th e P resb yteria ll D iscip lin e% 1593 (d elim icn o p on ov o o b ja v lje n o u: R. G. Usher, T he P r e s b y te r ia n M o v e m e n t in th e R eign o f Q u een Elizabeth, as illu s t r a t e d b y th e M in u te B o o k o f th e D eadham Classis, 1905). ** C a rtw righ t, op. cit. *• U sher, op. cit., str. 1. 17 Ibid., str. 14— 15, p o v o d o m B a n k roftov og prikaza postupka.
203
nemacko-svajcarskog teologa i lekara, koji se zalagao za vrhovnu vlast drzave u stvarima crkve — p.p.) zdesna i nezavisnih (u Engleskoj: pripadnici kongregacije; smatrali su da lokalno organizovana hriscanska crkva treba da: bude samodovoljna i nezavisna od svake vanjske crkvene vlaSti ^ p.p.) sleva. Posle ukidanja Visokog izvrsnog suda (Court Of High Commission), oduzimanja jurisdikcije svim licima Svetog reda (Holy Order — u anglikanskoj crkvi: biskupi, svestenici i dakoni — p.p.), i iscezavanja episkopstva sa kojim su nestali i svi duhovni sudovi, javilo se izvesno osecanje praznine. »G ospodin Henderson«, pisao je nepodnosljivi Beili (Baillie — voda skotskih prezbiterijanaca — P-P-) »spremio nam je sad cesto trazenu kratku raspravu o nasoj crkvenoj disciplini.«38 U junu 1646. godine, Parlament je bez odusevljenja prihvatio naredbu koja je iskovana u krilu skupstinske komisije za disciplinu i upravljanje crkvom posle neizrecivo tegObne trogodisnje rasprave; naredba je predvidala da stariji treba da smene one koji su pocinili neki krupan greh. Nezavisni su mrzeli ovaj sistem discipline, a ni Parlament, slezuci hladno ramenima, nije pomisljao da prezbiterijancima prizna bozansko pravo, tako da sistem nikada nije pustio dublje kprene; u svakom slucaju, izgleda da u Londonu staresine ili classes uopste nisu ostvarivale jurisdikciju. S druge strane, u nekim delovima Lanksira ona je, izgleda, bila na delu sve da 1649. Njeno dalje delovanje sprecili su, smatra So, promena politicke situacije i trijumf vojske.30 »Disciplina« je podrazumevala sva pitanja moralnog ponasanja; u jednom veku u kome odnosi u privredi nisu bili rezultat gotovo automatske reakcije jednog bezlicnog mehanizma, nego stvar dobronamernosti ili nedobronamernosti medu susedima u selu ili u varosi, privredna etika je svakako bila deo moralnog ponasanja. Ponavljajuci s novim intenzitetom srednjovekovnu ideju o civilizaciji na cijem celu stoji 38 Iz B a illie-v ih L e tte r s n a vodi W . A . Shaw, A H istory o f t h e English C hurch d uring th e C ivil W ars and u nd er th e C om m on w ealth , 1900, tom I, str. 128. 39 Shaw, op. cit., tom II, pogl. I l l (T h e P resb yteria n S y stem y 1646— 60). O prak ticn om d elov a n ju p rezbiterija n ske disciplin e vidi: Chetham Society, tom o v i X X , X X I I , X X IV , M inu tes o f th e M an ch ester Classis, i tom ov i X X X V I , X L I, M inutes o f th e B u ry Classis.
204
crkva, Kalvin i Beza su pokusali da od Zeneve nacine uzor ne sam o:doktrinarne cistote nego i drustvene pravde i trgovinskog morala. Oni koji su se napajali na njihovim izvorima, nastavili ;su da cak i u sredinama koje su manje obecavale primenjuju istu tradiciju. Bucer, koji je pisao u vreme kada su entuzijasti sto su* upirali oci u Zenevu smatrali da je moguce ostvariti nesto sto je vaznije od politickog preobrazaja, podsticao je obnovu svih vidova privrednog zivota u jednom drustvu koje je trebalo da predstavlja jedinstvo crkve i drzaye.40 Engleski puritanci su posle izvesnog kolebanja prihvatili Kalvinovu teoriju o umerenim kamatama, ali nisu bili voljiii da idu dalje od toga i dopuste nove razuzdanosti. Njustab se pozivao na ucenje onog »casnog bozjeg posrednika, gospodina Kalvina« kako bi dokazao da okoreli zelenas treba da bude »isteran iz ljudske zajednice«. Smit je razvio istu temu. Baro, koji je svojom profesurom platio za svoja puritanska uverenja, okrenuo se protiv »prakse uobicajene medu bogatim ljudima i visokim sluzbenicima koji su izdavali no vae pod kamatu i na taj nacin hvatali u zamku i izrabljivali siromahe i nevoljnike. Kartrajt, najcuveniji voda engleskog puritanizma, opisao je zelenasenje kao »najsramnije ogresenje o Boga i njegovu crkvu i zahtevao da se prekrsiocu uskrati sakrament, dok zajednici ne dokaze svoju spremnost na pokajanje.41 Ideal svih bio je apostolski zakon da covek treba da bude zadovoljan umerenim prihodom i da odoli iskusenjima 40 V idi pogl. I ll , str. 131. 41 Puritan M an ifestoes, str. 120, n avodi H. G. W ood, T he In flu en ce o f th e R eform a tion on Ideas con cern in g W ea lth and P r o p e r ty u: P rop erty, its R igh ts and D uties, 1913, str. 142. Studija g. V uda pruza izvrsnu rasp ravu o celom predm etu i ja ov d e zelim da kazem k olik o m u du gu jem . O sh vatanjim a N justaba, Sm ita i B aroa v id i n av od e k o ji su o b ja v lje n i u H eiveizovim S k etch es o f the R eform ation , 1844, str. 237— 40, 243— 6. T reba pom enu ti da Baro, iako osu d u je o n e k o ji »sedeci besposleno k o d kuce, trguju jed in o sV ojim n ovcem , p o za jm lju ju ci ga osobam a u n e v o lj i. . . ne vod eci racun a o tom e u k a k v om je p oloza ju onaj k om e zajm e, v ec brin u ci sam o o vlastitoj d ob iti«, ipa k prizn aje da kam ate ne treba u v ek osudivati. V idi i: Thos. Fuller, H istory o f th e U n iversity o f C am bridge, izd. M. P rick ett i T. W right, 1840, str. 275— 6, 288—9, i: Cunningham , G row th o f English In du stry and C om m erce, M o d e m Tim es, 1921, deo I, str. 157— 8. !
205
bogatstva. »Svaki hriscanin je pred Bogom obavezan da brine' za svoje domacinstvo i porodicu«, pisao je Stubs, »ali njegova briga ne sme biti toliko prekomerna da prekoraci granice prave poboznosti... Nas Gospod hoce da ostanemo daleko od' pohlepe i prekomerne predostroznosti, da se danas ne brine— mo za sutrasnji dan, jer (kaze on) dnevni posao dovoljan je za jedan dan.«42 Najuticajnije delo o drustvenom moralu, napisano sa pu— ritanskog stanovista u prvoj polovini 17. veka, bilo je Amzovo1 delo De Conscientia, prirucnik o hriscanskom ponasanju, koji je trebalo da pruzi braci prakticna uputstva kakva su u srednjem veku davala dela poput Dives et Pauper. Ta knjigai postala je standardan autoritet i potonji autori su je Cesto citirali. Amz, kome je londonski nadbiskup zabranio da propoveda, proveo je vise od dvadeset godina u Holandiji, gde je na Franekerskom univerzitetu drzao katedru za teologiju; njegovo iskustvo o drustvenom zivotu zemlje koja je tada bila poslovna prestonica sveta jos vise istice neumoljivu strogost njegove druStvene doktrine. On prihvata za njegovo vreme neizbezno shvatanje da se izmedu kamate na kapital koji se ulaze u posao i kamate na kapital koji se ulaze u zemlju ne moze povuci razlika, jer se novae u svakom slufiaju ulaze; kao i Kalvin, on porice da Sveto pismo ili prirodni am zabranjuju kamate. Ali — opet nalik Kalvinu — svoj oproStaJ za uzimanje kamate on daje samo u ogranicenom obimu; trazi da se kamata za pozajmicu ne naplacuje od siroma&iih i smatra da je za hriscanina idealno ono ulaganje u krane zajmodavac deli rizik sa uzimaocem zajma i zahteva samo »pravicnu podelu dobiti, vec prema stepenu blagoslova kojim je Bog blagosiljao onoga koji koristi novac«. N jegovo ucenje o cenama nije nista manje konzervativno. »2elja da se kupi je ftino, a proda skupo uobicajena je (kao sto primecuje A vgustin), ali ona predstavlja i uobicajen porok.« Ne sme se prodavati po ceni koja prekoracuje granicu sto su je postavile javne vlasti, ali se sme prodavati po ceni koja je ispod te granice, jer je ona utvrdena da bi se zastitio kupac; kada granica nije utvrdena, prodavci moraju postovati trziSne cene 42 N ew Shakespeare Society, serija V I, br. 6, 1877— 9. P M U ip Stubbes’s A n a tom y o f th e A b u se s in England, izd. F. J . Furaivall* str. 115— 16.
206
i »sud mudrog i dobrog coveka«. Ne smeju se iskoriscavati nevolje pojedinacnih kupaca, ne sme se precenjivati sopstvena roba, ne sme se prodavati skupo samo zato sto je i prvobitni kupac robu skupo platio.43 Puritanci su imali podjednako stroga shvatanja o ogradivanju zemljis-ta.44 Ovo ucenje nije bilo samo puka pedanterija revnosnog svestenstva. Ono je dotaklo srca ucveljenih ljudi, a uticalo je' i na zivot zajednice. Licnost kao D ’Jues (D’Ewes, 1602— 1650, pisac i proucavalac antike), koji je bio svetski covek i igrao prilicno znacajnu ulogu u javnom zivotu, imao je mozda preosetljivu savest; u svakom slucaju, on je u pozaru koji je unistip kucu njegovog oca video bozji prst koji ga kaznjava zbog nepravedno stecene imovine i, da bi uklonio ljagu sto je lezala na njegovim dobrima, u svoj testament je izricito uneo stavku da prihod njegovih kcerki treba da potice iz ulaganja kapitala u kupovinu zemlje ili u godisnje rente, a ne od pozajmica uz utvrdenu (te stoga zelenasku) kamatnu stopu.45 Grupa za duhovno krepljenje, koja se osamdesetih godina 16. veka sastala u Dedhemu, delimifino se bavila pitanjima eeremonijala, crkvene uprave, praznovanja nedelje i zamrsenim problemom da li sesnaestogodisnji decaci smeju da skinu seSir u crkvi i po kojim znacima se prepoznaju vestice. Ali ona je raspravljala i o tome koje se mere moraju preduzeti protiv skitnica; savetovala bracu da svoje poslove ogranice na »najpobozniju od svih trgovina« (suknarstvo), predlagala plan za opste obrazovanje dece siromasnih roditelja, prema kome je novae za njihovo skolovanje trebalo da bude sakupljan u 43 W. A m es, D e C on scientia et eius h ire v e l casibus libri qu in que, k n j. V, pogl. X L III, X L IV . A m es (1576— 1663) je u cio na K raist Koledzu, K em bridz, poku sao da otpodne k arijeru u K olcestru, ali m u je lon don sk i bisku p zabran io da p rop oved a ; otisao je u L ajden o k o 1610, preuzeo teolosk u katedru u F ranekeru o k o 1622. godin e i tu je ostao deset g odin a; u m ro je u Roterdam u. 44 Na prim er, Stubbes, op. cit.; R ich ard Capel, T em ptations, th eir N ature, D anger, C ure, 1663; John M oore, T h e C rying Sin o f England o f n ot carin g fo r th e P oor; w h eein In closure, viz. such as doth u n p eo p le Toiunes, and u ncorn Fields, is arraigned, con v icted and cond em ned , 1653. 45 J. O. H alliw ell, T h e A u tob iog ra p h y and C orresp on d en ce o f Sir Sim onds D ’ Eives, 1845, tom I, str. 206— 10, 322, 354; tom II, str96, 153— 4.
20 r
•crkvi; ova grupa nalagala je svakom imucnijem domacinu da u svoju kucu primi dvojicu (ili bar jednog) siromasnih suseda koji »hriscanski i casno obavljaju svoj posao«.46 Na sve duzem spisku skandaloznih i ozloglasenih grehova sto se kaznjavaju uskracenjem sakramenta, koji je sastavila Vestminsterska .skupstina, nasli su mesta ne samo pijanci, bogohulnici, idolopoklonici, ljudi koji pozivaju na dvoboj ili posreduju u njemu, ljudi koji na bozji dan plesu, ili ucestvuju u raznim igrama, ili idu u pozoriste, zatim oni koji su se bavili crnom magijom, carobnjastvom i proricanjem sudbine, nego i takvi cija su ogresenja bila vulgarnije prirode — zelenasi, kupoprodavci crkvenih ili svetovnih polozaja i podmicivaci 47 Gru pa za duhovno krepljenje iz Barija u Lanksiru quantum mutatus! (kakva razlika!) osuctivala je ove privredne prekrsaje i 1647. godine, posle duge rasprave, zakljucila da je »zelenastvo skandalozan greh koji zasluzuje suspenziju, ukoliko se dogada ucestano«.48 To je bilo doba kada su dobri ljudi zudeli da isteraju menjace novca iz hrama i da isprave put Gospodnji. »Bog vam je ukazao pocast pozivajuci vas na vaznu i odgovornu duznost i ocekuje da ispunite svoju obavezu. Sa svakim •danom ste blize grobu; zivite na ivici vecnosti; jos uvek disete; stoga udvostrucite i utrostrucite svoju resenost da predano obavljate neku dobru stvar... Kako je strasan smrtni •eas za nekog nehajnog sluzbenika! Kakvu nagradu da ocekuje lenji sluga? Zar ga Gospod nece osuditi na vecno proklet40 Usher, op. cit. (vidi napom enu 34), str. 32, 53, 70, 99— 100. 47 Septem bra 26, 1645. godine, od lu cen o je »da staresinstvo im a m oc da uskrati sakram ent pricesca svakoj osobi k oja se u k aljala k u p op rod a jom polozaja , k rivotvoren jem , zelenasenjem , k riv o k le t.stvom ili p od m iciv a n jem « (C om m on ’s Journals, tom IV, str. 290). 48 Chetham Society, M inutes o f the B u ry P resbyterian Classis, 1647— 57, deo I, str. 32— 3). K em bridzke classis (ibid., d eo II, str. 196— 7) odlu cile su 1657. godin e da n aredba Parlam enta od 29. avgusta 1648 g odin e treba da b u d e p ra v ilo prem a k om e ce classis postupati u p itan jim a ogresenja. M edu razlifiitim og resen jim a sto su pom enuta u n aredbi nalazilo se zelenasenje, a classis su odlu cile da »n ijed n a licn ost k oju je zakon osu dio zbog jed n og -od recenih ogra n icen ja ne sm e steci p ra v o na p ricesce dok se ne jjo k a z e d a se o zb iljn o p ok a ja la «, ali cini se (str. 198) da se to o d nosilo prven stven o na vestice, cu d otvorce i gatare. . . 208
stvo?«49 Tim recima je gradonacelnik Solsberija zahtevao od pravosudnih organa u Viltsiru da zatvore cetiri gostionice. I oni su ih, izgleda, zatvorili. Pokusaj da se shvatanja o drustvenom moralu pretoce u objektivnu disciplinu mogao je nastati samo u teokratiji; a o v a teokratija — premda jog uvek leporeka — bila je na izdisaju jos pre no sto su se satana i njegovi sinovi vratili da pogaze njene leje i opustose njeno svetiliste. U jednom dobu u kome drzavna crkva jos nije bila sasvim odustala od verske prisile, poraz puritanske teokratije predstavljao je srecnu okolnost jer je.znacio pobedu tolerancije. Ono sto nije uspelo crkvi,. pokusala je sada drzava, cija su reformatorska nastojanja dostigla vrhunac u Berbounskom parlamentu (sazvao ga je Kromvel 1653. godine — p.p.). U razlicitim komisijama o v o g Parlamenta gomilali su se planovi: za reformu prava, braka, finansija, za reformu zatvora i za oslobadanje duznika; a izvan Parlamenta culi su se glasovi radikala koji su se bunili protiv drustvenih i ekonomskih povlastica, glasovi sto se nece cuti sve do vremena cartista i sto su se konzervativnom Kromvelu cinili kao predznak same anarhije. Prelaz od crkvenog shvatanja o moralnom kodeksu, koje je bilo karakteristicno za rani kalvinizam, na shvatanje o ekonomskom individualizmu sto ga je u svome zrelom dobu zastupao puritanizam dogodio se, u stvari, posredstvom jednog vezivnog clana — demokratskog pokreta nezavisnih. Grozeci se mehanizma crkvene discipline i nametnutog konformizma, nezavisni su nastojali da iste drustvene i eticke ciljeve postignu politickom akcijom. Promena je bila znacajna. Ako se sme traziti jedan jedini izvor engleskog socijaldemokratskog pokreta, onda se, pre svega, treba okrenuti ka New Model Arm y (armija koju je 1645. godine osnovao Parlament -— p.p.). Ali shvatanje da religija odreduje sve vidove zivota, pa prema tome i privredu, bilo je odvec duboko ukorenjeno da bi mu mogle nauditi puke politicke promene ili — cak razorniji — privredni razvitak. Isterano iz sveta cinjeniea, a kome je uvek bilo stranac i privremeni naseljenik, ovo shvatanje je prezivljavalo u svetu ideja; no u drugoj polovini veka, njegovi branioci 49 Hist. MSS. Com., R e p o rt on MSS. in various C ollection s, tom I, 1901. str. 132. ,
209
su ga ozbiljno razradili jer su znali da ga javnosti mogu preneti samo putem ucenja i propovedi. Medu ovim braniocima najprakticniji, najubedljiviji i najuceniji bio je Ricard Bakster. Bakster nas sam obavestava o svojim nastojanjima da svojoj zajednici u Kiderminsteru pruzi prakticna uputstva. »Svakog cetvrtka uvece okupljali su se u mojoj kuci moji susedi koji su za tim osecali potrebu i imali vremena da dodu; jedan od njih ponovio bi propoved, a potom su svi postavljali pitanja ili su iznosili neki problem savesti; ja sam razresavao njihove sumnje.«50 Njegova Christian Directory, o r a Summ o f Practical Theologie and Cases of Conscience51 je i po obliku i po sadrzini sjajna knjiga. Ona, u stvari, objedinjuje puritanske Summa Theologica i Summa Moralis; njen metod potice direktno iz srednjovekovnih Summae; ona je poslednji znacajan engleski primerak cuvenog genusa. Njen je predmet, objasnjava Bakster u uvodu, »da resi prakticne probleme savesti i da teorijsko znanje prevede u ozbiljnu hriscansku praksu«. U svoja cetiri dela — o etici, privredi, crkvi i politici — ona pruza hriscansku kazuistiku, temeljno i jasno prakticno uputstvo za pravo ponasanje u razlicitim zivotnim okolnostima i iz nje mogu uciti; pravnik, lekar, ucitelj, vojnik, gospodar i sluga, kupac i prodavac, zemljoposednik i zakupac, zajmodavac i uzimalac zajma, vladar i podanik. Jedan deo materijala preuzet je od ranijih autora, iz vremena pre i posle reformacije, i Bakster je svestan da nastavlja veliku tradiciju. A li to je, pre svega, jedna realisticka knjiga, tako da se mora pretpostaviti da je nastala kao pokusaj da se odgovori na prakticna pitanja koja su posta vljali clanovi njegove zajednice. Njen cilj nije da se nametne autoritetom, vec da ubedi obracajuci se prosvecenom zdravom razumu hriscanskog citaoca. Stoga ona uzima u obzir cinjenice svoje epohe i ne previda da East Indian Company obavlja trgovinu sa trzistima u dalekim zemljama, da trgovina pociva 50 N avodi F. J. P ow ick e, A L ife o f th e R ev eren d R ichard B a x ter, 1924, str. 92. 51 Izb or on ih d elov a iz T h e Christian D ire cto r y k o ji se b a ve drustvenom etik om o b ja v lje n je u : Jeannette T aw n ey, C hapters fr o m Richard B a x te r ’ s Christian D irectory, 1925, gde se nalazi v e c ina n avoda iz teksta.
210
na sistemu kredita, da je proizvodnja gvozda veliki poduhvat koji podrazumeva veliku potrebu za kapitalom i koji pametnom ulagacu otvara povoljne izglede 1 najzad da su odnosi izmedu zemljoposednika i zakupca pomuceni posle londonskog pozara (1666). Za svoju polaznu tacku ona uzima trgovinsku situaciju u vreme reformacije, a njeno ucenje namenjeno je »Rimu i Londonu, a ne raju ludaka«. Cinjenica da je Bakster prihvatio stvarnost svog vremena doprinosi uverljivosti njegovog ucenja. Pokusaj da se formulise kazuistika ponasanja u privredi ocigledno podrazumeva da privredne odnose treba posmatrati kao jednu oblast ljudskog ponasanja za koje je svaki covek moralno odgovoran, a ne kao jiosledicu nekog bezlicnog mehanizma za koji su eticki sudovi bez znacaja. Bakster zato ne priznaje udobni dualizam koji pojedinca oslobada tereta prikazujuci njegove akcije kao proizvod sila van nase kontrole. Hriscanin, tvrdi on, zahvaljujuci svojoj veri, nuzno prihvata odredene eticke norme; ove norme su podjednako nuzne u sferi ekonomskih transakcija kao i u bilo kojoj drugoj sferi Ijudskih aktivnosti. Na uobicajenu primedbu da religija nema veze s poslom — jer »svaki covek dobija onoliko, koliko moze da primi i jer je caveat emptor jedina sigurnost« — on grubo odgovara da takav nacin misljenja nije dostojan hriscanina. Za hriscanina nije merodavno slovo zakona, nego ljubav prema bliznjem i opste dobro. On se stoga, naravno, ne moze bogatiti na raCun drugih i odredeni unosni putevi trgovine za njega su zatvoreni od samog pocetka. »Nije dopusteno sprovoditi nikakve egoisticke monopolisticke poslove ili zanate koji bi mogli naskoditi celoj zajednici ili vecini ljudi u njoj.« No hriscanin ne sme izbegavati samo ocigledno izrabljivanje, karakteristicno za monopoliste, veletrgovce, nakupce-spekulante, ili trustove i udruzenja. On mora obavljati svoj posao onako kako se obavlja javna sluzba: za dobrobit svog bliznjeg, koliko i za sopstvenu dobrobit, a ako je njegov bliznji siromasan, njegova dobrobit mora njemu biti preca od sopstvene. On ne sme zeleti da »robu ili rad drugog coveka dobije po ceni koja je niza od njihove vrednosti«. Ne sme »koristiti tude neznanje, greske ili nevolju« kako bi osigurao visoku cenu za sopstvenu robu. Kada su cene utvrdene zakonom, on mora strogo postovati pravni maksimum; kad nisu, mora postovati opstu procenu vrednosti. Ako naide na nekog 211
ko je spreman da plati vise, »on ne sme koristiti priliku ili podleci svojim zeljama, vec mora biti srecan sto ce drugoga zadovoljiti pravednim, pristojnim i casnim uslovima«, jer »nacelo da roba vredi onoliko koliko se za nju nudi nije ispravno«. Ako prodavac predvida da ce cene u buducnosti pasti, on ne sme da koristi neznanje svoga bliznjeg, nego mu mora dati neki znak. Ako ce cene, naprotiv, skociti, on sme da zadrzi svoju robu jedino pod usiovom — izuzetak je prilicno neobican — »ako time ne steti zajednici, kao kad bi, recim o... to izazvalo nestasicu, dok bi iznosenje robe ucinilo da se ona spreci«. Ako kupuje od siromaha, mora se rukovoditi milosrdem koliko i pravednoscu; kupac mora platiti ono liko, koliko roba za njega vredi; umesto da iskoristi prodavcevu nevolju i snizi cenu njegovoj robi, on treba da mu da pozajmicu ili da nagovori nekog drugog da to ucini. Roba se ni u kom slucaju ne sme krivotvoriti, niti se smeju precutati njeni nedostaci kako bi se postigla vi§a cena. Ako je bio zle srece te je kupio rdavu robu, »ne sme da svoj gubitak nadoknaduje time sto ce je opet lazno prodati nekom drug om ... isto onako kao sto ne smemo krasti od drugog zato sto smo sami pokradeni«. Bakster smatra da je konkurencija u trgovini neizbezna. Ali hriscanin ne sme da pravi dobar posao »iz pohlepe ili na stetu siromaha... ili . . . ako se time narusava onaj pristojan gradanski red koji mora da vlada u poslovnim odnosima umerenih ljudi«. Naprotiv, ako »neki gramzivi zelenas« nudi nekom siromahu manje nego sto roba vredi, »trebalo bi da se ta roba obavezno otkupi od siromaha po pravednoj ceni i da mu se pruzi zastita od njegovog izrabljivaca«. Nacela koja bi trebalo da odreduju ugovor izmedu kupca i prodavca treba da vaze i za sve ostale ekonomske odnose. Zelenasenje u smislu placanja za pozajmicu nije samo po sebi zabranjeno hriscanima. A li kamata je nedopustena onda kad pozajmljivac onemogucava uzimaocu zajma »onu dobit koju mu donose njegov rad ili rizik, ili kakva bi doprinela da se umanji njegovo siromastvo, nego zeli da z iv i... od tudeg napora«; ili kada, uprkos zloj sreci uzimaoca zajma, otima svoju funtu mesa; ili kad trazi kamatu za pozajmicu za koju mu milosrde nalaze da bude besplatna. Gospodari moraju da disciplinuju sluge za njihovo sopstveno dobro; ali »sramno je izrabljivanje i nepravda prevariti nekog slugu ili radnika i ne 212
dati mu nadnicu, ili mu dati manje no sto je zasluzio«. Kao potomak porodice slobodnih posednika. »osloboden«, kako kaze, »iskusenja siromastva i bogatstva,«52 Bakster, naravno, ima strogo shvatanje o zemljoposednickoj etici. Znacajno je sto on o tome govori u opstoj rubrici »Slucajevi tlacen'ja, a pogotovu zakupnistva«, i definise tlacenje kao »nanosenje nepravde podredenima koji nisu kadri da se odupru ili izbore za svoja prava«. »Veoma cest oblik tlacenja ogleda se u tome sto bogati na sve strane postupaju bezobzirno sa siromasnima, namecu im svoju volju i podreduju ih svojim interesima, bez obzira jesu li ovi dobri ili rd a v i... Nemilosrdni zemljopqsednici-su uobicajeni i zestoki tlacitelji seljaka. Samo ako sacica ljudi ima dovoljno novca da pokupuje svu zemlju u jednoj grofoviji, oni odmah misle da sa svojim posedom mogu da rade sta im je volja i postavljaju se prema svojim zakupcima kao prema slugama... Jedan takav tlacitelj je. protivnik Hrista i protivnik Boga. .. ne samo davolov posrednik nego i njegova slika i prilika.« Kao i u raspravi o cenama, sustina Baksterove analize slucajeva savesti, sto nastaju u odnosima zemljoposednika i zakupca, lezi u njegovoj tvrdnji da niko sebi ne sme da osigurava finansijsku dobit tako sto ce ostecivati svoga bliznjeg. Izuzev u posebnim slucajevima, zemljoposednik ne sme da izdaje zemlju po punoj konkurentskoj ceni kakvu bi dobio na trzistu: »U nacelu bi obicnim zakupcima u Engleskoj trebalo da zakup bude snizen toliko da mogu pristojno da zive i da radosna srca obavljaju svoj posao, da nadu vremena da sa svojom porodicom sluze Bogu i misle na spas svoje duse, da nisu prisiljeni da dirindze, brinu i zlopate se kao robovi.« Zemljoposednik ne sme popravljati (ogradivati) svoj posed zanemarujuci interese svojih zakupaca, niti ih sme izbaciti bez naknade ili na nacin koji bi izazvao depopulaciju; niti pridoslica sme da preotme zemlju starom zakupcu tako sto ce ponuditi »visu rentu od one' koju stari zakupac moze da plati ili koju zemljoposednik ima pravo da zahteva«. Ukratko, izbegavajuci »bezrazlozne, mucne i sumorne obzire koji coveka*mogu samo da sprece da vrsi svoju duznost«, hriscanin u poslu mora da se rukovodi teznjom da radije »izbegne greh negoli gubitak« i, pre svega; da vodi raduna o cistoj savesti. 52 R eliqu iae B a xteria n a e (vidi napom enu 2), str. 1.
213
Savremenom citaocu najpre pada u oci konzervativnost ovog ucenja. Kako je — uprkos ekonomskim i politickim revolucijama u protekla dva veka — bila mala promena u hriscanskom ucenju o drustvenoj etici! Nekoliko meseci posto se pojavio Christian Directory, obustava drzavne blagajne nacinila je rupu u vec dovoljno zamrsenom klupku londonskih finansija i uznemirila novcana trzista Evrope. No Bak ster, iako ni u kom slucaju nije bio usmeren iskljucivo na proslost, raspravlja o pravicnosti nagodbi, o pravednim cenama, o umerenim zakupima, o grehu zelenasenja, onim istim tonom — ako ne i sa istim zakljuccima — kakvim su o njima raspravljali srednjovekovni sholasticari; od svetog Antonija, mislioea poznog srednjovekovlja, on se razlikuje jedva vise no sto se sveti Antonije razlikovao od Tome Akvinskog. Sedam godina kasnije Bunjen je objavio knjigu Zivot i smrt gospodina Bedmena. Medu gresima sto ih ova knjiga zigose nalazio se i greh zelenasenja »kojem su najcesce podlegali trgovci koji su, cim bi osetili da imaju prednost, bezobzirno iskoriscavali svoje bliznje«, zatim gramzivost »preprodavaca koji su otkupljivali zivotne namirnice od siromaha da bi im ih ponovo prodavali uz krupnu dobit«, pohlepa zelenasa koji vrebaju dok siromah ne upadne u klopku, i onih nitkova, zvanih zalagaonicarima, koji siromasima, lisenim drugacijeg izbavljenja iz nevolje, pozajmljuju novae i robu da bi na neki nedopusten nacin podigli kamate za pozajmicu i do trideset i cetrdeset, ponekad cak i do pedeset funti. Kada su hriscanin i hriscanka, pre no sto su pokupili svoje stvari i pobegli u daleki grad, videli kako gospodin Bedmen u svojoj radnji u Bedfordu sramno dere kozu siromasima, pomislili su da ce sam Bog jednom zastiti tlacene od njihovih tlacitelja; primeri iz Starog zaveta su ih poucili da je »jednako gresno prodavati suvise skupo kao i kupovati suviSe jeftino«.53 Brat Berthold iz Regensburga govorio je to isto pre cetiri veka u svojim naduhnutim sluzbama u Nemackoj. Misao da je »posao — posao« i da je svet trgovinskih transakcija zatvorena oblast sa sopstvenim zakonima bila je starija no sto se pretpostavljalo, ali ipak se nije nametnula s takvom lakocom kao sto se ponekad smatra. I puritanac i katolik su bez oklevanja vero55 L ife aand D ea th o f M r. Badm an (C am bridge E nglish Classics, 1905), str. 116— 25, gde B a n en n adu ga ck o rasp ra vlja o etici cena.
214
vali da religija vlada svim oblastima ljudskog zivota i prihvatili su se teskog zadatka da formulisu hriscansku kazuistiku privredne etike. No njihov pokusaj nije doziveo nista veci uspeh od pokusaja papa i sholasticara, cija su ucenja, ponekad i nesvesni toga, ponavljali. Neuspeh nije bio uzrokovan samo sve vecim otporom trgovinskog sveta, vec je, kao i svi krupni neuspesi, imao koren u samom puritanizmu. Mane ponekad pobeduju vrline, ali je poraz vrlina najpotpuniji kad im udarac zadaju druge vrline; ne gusi samo korov zemlju u koju je zasejano dobro seme. Osnovno pitanje, u krajnjoj liniji, nije koja pravila vera propoveda, vec kakav karakter ceni i gaji. Hriscanskoj etici koja je upozoravala na bezbrojne maske koje na sebe moze staviti greh sto je tesno priljubljen i uz kupovinu i uz prodaju, puritanski karakter je pruzio ne direktnu opoziciju nego uglacanu povrsinu na kojoj ta avetinjska upozorenja nisu mogla naci stabilan oslonac. Pravila hriscanskog morala sto ih je razradio Bakster bila su suptilna i ozbiljna. Ali ona su licila na semenje iz neke daleke, plodne ravnice, koje ptice spustaju na glecer. Bila su istovremeno i konzervirana i sterilisana u reci leda. »Kapitalisticki duh« je star koliko i istorija; on nije, kao sto se ponekad kaze, izdanak puritanizma, ali je u nekim vidovima poznijeg puritanizma nasao sredstvo koje je ucvrstilo njegovu energiju i osnazilo njegov vec mocan duh. Na prvi pogled, nijedan kontrast ne moze biti drasticniji od kontrasta izmedu gvozdenog kolektivizma gotovo vojnicke discipline, nemilosrdne i nasilnicke strogosti kakva se sprovodila u Kalvinovoj Zenevi, a propovedala i drugde u blazoj formi, i nestrpljivog odbijanja svih tradicionalnih ogranicenja ekonomskog poslovanja, koje je karakterisalo engleski poslovni svet posle gradanskog rata. U stvari, sve vreme su postojali isti elementi, ali su se mesali u razlicitim srazmerama i u razlicito vreme su izlagani razlicitim temperaturama. Kao i crte individualnog karakter a koje su potisnute sve dok ih zrelost ne izvuce na povrsinu, tendencije prisutne u purita nizmu — koje ce ga kasnije uciniti mocnim saveznikom u pokretu protiv kontrole privrednih odnosa u ime drustvenog morala ili op§teg interesa — nisu se otkrile sve dok politicke i privrdne promene nisu pripremile pogodno tie za njihov razvoj. No kada su ti uslovi stvoreni, Engleska nije bila jedini 215
svedok ove promene. I u ostalim zemljama — u Holandiji, Americi, Skotskoj, pa i u samoj 2enevi, kalvinisticka teorija o drustvu prolazila je kroz isti proces razvoja. Pocela je kao sama dusa autoritarne regimentacije, a zavrsila kao sredstvo gotovo utilitaristickog individualizma. Dok su drustveni reformatori 16. veka mogli hvaliti Kalvinovu strogost u stvari ma privrede, njihovi naslednici u engleskoj restauraciji osudili su ga kao oca privredne razuzdanosti, s jedne strane, ili su, s druge, tapsali kalvinistickim zajednicama za njihove trgovinske poduhvate i za oslobodenost od starih predrasuda u odnosu na moral u privredi. Oni koji odapinju strele duha, ne znaju gde ce one pasti.
( H I)
TRIJUMF PRIVREDNIH VRLINA »Jedan zrak svetlosti na mracnom mestu«, pisao je autor koji je znao za muku duha, »nosi sobom veliko osvezenje. Neka je blagosloveno ime Gospodnje sto unosi svetlost i u tako mrafino srce kao sto je moje.«54 Otkrovenje Boga ljudskoj dusi predstavlja srediste svake religije; no puritanska teologija ucinila ga je ne samo svojim sredistem nego citavom sadrzinom i sustinom, odbacujuci kao bezvredno i tasto sve osim ovog tajnog i usamljenog zajednistva. Jedino milost mo2e da pruzi spas, a ta milost je dar direktno od Boga i ne moze je posredovati nikakva zemaljska institucija. Izabrani je ne mogu prizvati nikakvim licnim cinom; ali oni mogu pripremiti svoje srce da je primi i mogu je cuvati kada je steknu. Najbolje ce pripremiti srce ako iz njega izbace sve sto bi moglo da remeti njihovu revnost u usamljenom bdenju. Nalik inzenjeru koji hoce da usmeri bujicu, te zatvara sve kanale osim jednog, nalik slikaru koji. hoce da istakne sve tlost, te sve sto nije svetlost uronjava u tamu, puritanac ogromnim naporom koncentracije i samoporicanja otvara svo je srce glasu sa neba. Da bi dobio sve, on se svega odrice. Kada se sruse svi zemaljski oslonci, dusa ce stajati uspravno pred Bogom. Vecnost se postize procesom uskracivanja. 54 Carlyle, C rom w ell’s L e tte rs and S p ech ees, 2. pism o.
216
Viziji koja je do te mere obuzeta jednim jedinim snaznim iskustvom otkrivaju se u novom i hladnom svetlu ne samo religijski i crkveni sistemi vec i citav sklop ljudskih institucija koje svim svojim idealizmom i svom svojom pohlepom svedoce o beskrajnoj covekovoj kreativnosti-. Vatra duha cilo gori u srcu; ali kroz prozore svoje duse, puritanac, — izuzev ako je pesnik ili svetac — gleda u predeo koji ne dodiruje ni dasak proleca. On vidi samo nepristupacnu i ledom zatocenu divljinu koja se, zasuta snegom, pruza sve do groba — divljinu koju pod usamljenim zvezdama treba ukrotiti bolnim udovima. Njome on mora da prode sam. NiSta mu ne moze pomoci: ni propovednik, jer samo izabrani mogu duhom da pojme svet bozji; ni crkva, jer vidljivoj crkvi pripadaju cak i. prokleti; ni sakrament, jer sakrament treba da uvelica slavu bozju, a ne da ljudima pruza duhovnu snagu; pa ni Bog sam, jer je Hrist umro za izabrane, a velicanstvenost tvorca otkriva se mozda bas u tome sto su,. izuzev male sacice, sva ostala stvorenja prokleta.55 Njegov zivot je zivot vojnika na neprijateljskoj teritoriji. On u duhu prezivljava sve muke sto su ih prvi doseljenici u Ameriku osetili telom — iza njih more, ispred njih divlja pustara, a neljudski neprijatelji i sleva i zdesna. Tamo gde su katolici i anglikanci naslutili izvesnu povezanost sveta grube culnosti i sveta bozanske lepote i ugledali ozarujuci sjaj sto obasjava zablaceno ruho onog prvog, puritanac je oplakivao izgubljeni raj i covecanstvo utonulo u greh. Gde su on! drustvo videli kao misticno telo, u kome razliciti clanovi nejednake vrednosti sticu dostojanstvo zajednickim delanjem u hriscanskoj zajednici, on je video golu antitezu izmedu zivotvornog duha i tudeg, ravnodusnog ili neprijateljskog sveta. Gde su oni postovali smireni poredak i, sjedinjeni milosrdnim delima, svefianostima, molitvama i sluzbama bozjim u crkvi, povezivali pro&lost i sadasnjost i coveka sa covekom i coveka sa Bogom, puritanac se sa uzasom okretao od prljavih dronjaka ljudske spravedljivosti. Ukratko, tamo gde su oni u sakramentu naSli utehu, on je zazirao od klopke sto je postavljena njegovoj dusi. 55 O ov om e v id i: W eber, op. cit., (napom ena 32), str. 94, c ije glavne zakljuCke parafraziram . 21T
We receive but what we give, And in our life alone does Nature live. (Dobijamo samo onoliko koliko dajemo i samo kroz nase zivote zivi priroda.) O vo odbacivanje spoljasnjeg poretka kao neduhovnog suvise je cesto imalo za posledicu razduhovljenje zivota, pa i coveka samog. Oni koji Boga traze odvajajuci se od svojih bliznjih, naci ce — izuzev ako su trostruko naoruzani za takvo traganje — ne Boga, nego flavola ciji je lik neprijatno slican njihovom sopstvenom. Moralna samodovoljnost puritanceva ojacala je, doduse, njegovu volju, ali je narusila njegov smisao za drustvenu solidarnost. Jer, ako buducnost svakog pojedinca zavisi od njegovih privatnih racuna sa Tvorcem, koliko je prostora uopste preostalo za covekov uticaj? Puritanac je pre sluzio Jehovi nego Hristu i vise je postovao Boga kao sudiju, no sto ga je voleo kao svog oca; svoju zabludelu bracu puritanac nije sretao s ljubavlju, vec s nestrpljivom ljutitoscu sto nisu pokazali zahvalnost za bozju milost. Bio je duhovni aristokrata koji je bratstvo zrtvovao slobodi; iz idealizovanof? pojma licne odgovornosti izveo je teoriju o individualnim pravima Ttoja je, sekularizovana i uop§tena, trebalo da bude necuven menjac sveta; na tim pretpostavkama izgradio je i hijerarhiju vrednosti u kojoj je tradicionalna shema hriscanskih vrednosti okrenuta naopako i koja je dinamikom prozela privredu i politiku posto je bila sacinjena, pre svega, za potrebe prak se. Jer, premda etika i licni cin ni na koji nacin ne doprinose dobijanju besplatnog dara spasenja, oni su dokaz da je dar dobijen; ono sto je odbaceno kao sredstvo, prihvaceno je kao posledica i puritanac se baca u prakticne aktivnosti s demonskom energijom coveka koji je odbacio sve sumnje i svestan je da je on obelezeni izabranik. Kada se jednom ukljucio u poslove, on u njih unosi i prednosti i ogranicenja svoje vere, u svoj njihovoj neumoljivoj ligici. Posto ga je Bog pozvao da obraduje njegov vinograd, on raspolaze energijom i smislom za red, a oni mu obezbeduju nadmoc kako u ratu, tako i u trgovackim bitkama. Ubeden da karakter cini sve a prilika nista, on u bedi onih koji uzput padnu ne vidi nesrecu koju treba sazaljevati i pruziti joj pomoc, nego moralni pad 218
koji treba osuditi; u bogatstvu se za njega ne krije nista sumnjivo •— premda i ono, kao i ostali darovi, moze biti zloupotrebljeno — vec blagoslov koji nagraduje trijumf energije i volje. Prekaljen samoispitivanjem, samodisciplinom i samokontrolom, on je asketa-prakticar koji, um'esto u manastiru; odnosi pobedu na bojnom polju, u kancelariji ili na trzistu. Ovakvo raspolozenje — sa svim razlikama u kvalitetu i vaznosti —- naslo je svoje nosioce u srednjim i trgovinskim slojeVima koji su bili utvrda puritanskog duha; »oplemenjene radinoscu i vrlinom«, Milton ih je opisao kao uobicajene nosioce napretka i prosvecenja.56 Toliko smo navikli da o Engleskoj mislimo kao o par excellence pioniru privrednog napretka da cesto zaboravljamo koliko je ta uloga, u stvari, nova. U srednjem veku pripadala je Italijanima, u sesnaestom veku holandskim dominionima spanske imperije, u 17. veku Ujedinjenim provincijama, a, pre svega, Holandanima. Bekonova i Sekspirova Engleska je po svome privrednom ustrojstvu i po shvatanjima o drustvu jos uvek pripadala srednjem veku; bila je vise zainteresovana da odrzi uobicaje ne standarde potrosnje, negoli da akumulira kapital za buducu proizvodnju; njena aristokratija prezirala je vrline u privredi, seljastvo se s mukom snalazilo u nejasnim posednickim odnosima; zanatlije su bile malobrojne i ljubomorno konzervativne. U takvoj sredini puritanizam je bio kvasac od koga uskisne citavo testo. On je savladao njeno mlitavo tkivo, kao sto su Kromvelovi Ajronsajders savladali Rupertovu zbrkanu konjicu. Tamo gde su elementi bili toliko strani da o asimilaciji nije moglo biti reci, stvorila se rana koja se gnojila tri veka. U Engleskoj je puritanizam delovao i kao sredstvo koje razdrazuje i kao sredstvo koje jaca. Imao je sopstvena merila drustvene etike koja su se delimicno zasnivala na ociglednim interesima trgovinskih klasa, a delimicno na njegovoj predstavi o bozjoj prirodi i ljudskoj sudbini. Ta su merila bila suprotna i nizu feudalnih elemenata koji su jos ziveli u engleskom drustvu, i politici autoritarne drzave s njenim sredenijn i slojevitim drustvom u kome je tradicionalni status njenih clanova trebalo da se ocuva pritiskom i 56 M ilton, A X V II.
D e fe n c e
o f th e P eo p le
o f England
(1692), str.
219
zastitom paternalisticke monarhije. Podrivajuci feudalne elemente svojim uticajem i neposredno napadajuci autoritamu drzavu, puritanizam je postao znacajna snaga koja utire put. trgovinskoj civilizaciji do cijeg je trijumfa doslo u vreme revolucije. Striktnija skola religijskog misljenja se jo§ na samorn pocetku Elizabetine vlade zalila da religijski radikalizam, ciji je cilj bio da uzdrma crkvenu vladu, ide ruku pod ruku sa privrednim radikalizmom koji nije podnosio ogranicenja pojedinacnog licnog interesa, sto su je nametale religija. i drustvena praksa.57 Autori 17. veka ponavljali su optuzbu da je puritanska svest u poslovnim stvarima izgubila svoju delikatnost, a neke od njih je ta pojava dovoljno zaintereso— vala, pa su pokusali da je istorijski objasne. Primer za kojim su obicno posezali — simbol pretpostavljene op§te sklonosti ka razobrucenosti — bila je trpeljivost puritanskih svestenika u pitanjima umerenih kamata. To je, kako se govorilo,58 bila posledica proganjanja za vreme Marijine vlade. Oni koji su izbegli na kontinent nisu mogli zapoceti posao u stranoj zemlji. Zar nije bilo razumljivo i oprostivo ako su, naterani nevoljom, ulagali kapital i ziveli od kamata? Autori potonjih vremena dodali su jos neke crte ovoj slici. Preraspodela imovine posle ukidanja manastira i sirenje trgovine sredinom veka doveli su do sirenja obima kreditnih transakcija, pisao je jedan od njih. Cinjenica da su ne samo romanisti i anglikanci vec i posteni puritanci u pozajmici uz kamatu — »toj lukavoj i zabranjenoj delatnosti« — videli nesto sramno, isla je naruku manje skrupuloznim clanovima puritanske »stranke«. Razocarani politikom, oni su se okrenuli pozajmljivanju. novca; ne pokusavajuci da ga opravdaju teorijski, oni su ga odbranili u praksi. »Van opasnosti da budu prisiljeni na opoziv, oni su ovako predstavili svoju stvar: zelenastvo je samo po sebi preko svake mere gresno, ali se ipak moze trpeti 57 V idi, na prim er, Thos. W olson, A D iscou rse u p on Usury, p redgovor, 1925, str. 178: »P ostoje dve vrste lju d i ria k o je se u v e k m ora gledati s podozrerijem ; jed n u cine preru sen i ev a n delisti, a drugu ok oreli papisti. P rv i f>od m askom religije, gaze sv a k olik u relig iju i k oriste sv em og u ce preva re i radi licn e k oristi n a n o se : stetu opstoj dobroti. A k a k o ne zaobilaze ni zelen asenje, o v i la zn i v e m ic i n a jg ore se od svih og resu ju o istinsku relig iju .« 58 Fenton, A T rea tise o f Usurie, 1612, str. 60— 1.
220
kada je re£ o udovicama, sirocicima i drugim nemocnicima (pod kojima su uglavnom podrazumevali progonjene vernike), po§to je u tim slucajevima unosno i na neki nacin neophodno.« Naravno, ovi hipokriti su sa radoscu pozdravili Kalvinovu doktrinu o opravdanosti umerenih kamata. »Prihvatili su j e kao Turci poligamiju, pouceni primerom nekih revnosnih svestenika koji su i sami zeleli da se izdaju za sirocad prvog reda.«58 Ali puritanizam je bio na ziu glasu i iz drugih razloga, a ne samo zbog svog zalaganja za umerene kamate. Puritanci su se i sami zalili na nemilosrdnost nepravednih pogodbi i na grubost prema siromasnima, koja se u velikoj m eri razlikovala od prakse koju su sprovodili sledbenici nereformisane religije. »Papisti«, pisao je jedan puritanac 1653. godine, »mogu ustati protiv mnogo cega u nasem narastaju. Tuzno je sto su oni drzeci se pogresnih nacela otisli dalje nego li hriscani cija je doktrina prava.«”° Takva je svagda istorija kakvom je vidi politicki pamfletist. Prava prica bila je manje dramaticna, ali je znacajnija. O d samog pocetka postojala su u kalvinizmu dva elementa k o ji su u Kalvinovoj teoriji predstavljali jedinstvo, ali su ipak nosili u sebi seme razdora. Kalvinizam je u isto vreme i dao svesrdan imprimatur poslovnosti koju je vecina ranijih moralista smatrala sumnjivom, i na nju spustio strogu ruku inkvizitorske discipline. U Zenevi, gde je kalvinizam bio vera malog, homogenog grada, prevladao je drugi aspekt; u mnogostranom zivotu Engleske, gde je postojalo mnostvo suprotnih interesa koji su bili protivteza kalvinizmu i gde je on politicki dugo slabo stajao, pretezao je onaj prvi. Onda je, u poznom 16. i ranom 17. veku, dosao talas trgovine i finansija — kompanije, kolonije, kapitalizam u rudarstvu, kapitalizam u finansijama; a na vrhu tog talasa, osvojivsi dostojanstvo i bogatstvo, nalazile su se engleske trgovinske klase kojima su xi Kalvinovim danima jos uvek upravljali konzervativni drzavnici. 59 B r ie f S u rv ey o f th e G row th o f U sury in England, 1673. 60 S. R ich ardson , T h e C ause o f th e P oor Pleaded , 1653, T h om a s o n T racts, E. 703 (9), str. 14. O ostalom e v id i napom enu 72. O izn u d iv a n im cen a m a v id i: T h om ason Tracts, E. 399 (6), T h e W orth o f a P e n n y , o r a C aution to k e e p M on ey, 1647. Z a ov o i ostala p oziva n ja n a T om ason a T rak ta treba da zahvalim g ospodici P. DJeims.
221
Naravno, kada se puritanski pokret osamostalio, ova'dva elementa su se razdvojila. Kolektivisticki, polukomunisticki aspekt koji se u Engleskoj nikada nije odomacioy tiho se izgubio, da bi se, na uzas i gnusanje zemljoposednika, poslednji put pojavio u narodnim nemirima za vreme Komonvelta. Individualizam, duhovno srodan svetu biznisa, postao je obelezje puritanizma i kad je stekao politicki 1znacaj, povinovao se sekularizaciji i kompromisu. Sad mu vise nije bilo stalo da na zemlji stvori »Hristovo kraljevstvo«, vec su mu ideal bili licnost i ponasanje koji tacno izvrsavaju javne i privatne duznosti. Njegova teorija bila je disciplina; njegov prakticni ishod bila je sloboda. S obzirom na drustvene i politicke prilike u Engleskoj, promena je bila neizbezna. Huker je prigovarao da je prezbiterijanizam nemoguce sjediniti sa slojevitim engleskim drustvom.61 Pocetkom 17. veka vec su i gradski oci Zeneve odbacili religijski kolektivizam Kalvinovog rezima, pa se nije moglo ocekivati da ce zemljoposednici i burzoazija jedne aristokratske i sve vise trgovacke nacije — uz sve simpatije prema kalvinistickoj teologiji — s blagonaklonoscu gledati na drustvene doktrine sadrzane u kalvinistickoj disciplini. Za vreme vladavine prvih dvaju Stjuarta, privredni interesi i politicka teorija odveli su ih u razlicitim pravcima. »Ne sme se dopustiti«, primetio je poslovni covek u Vilsonovoj knjizi Discours upon Usury (Rasprava o zelenasenju), »da trgovacku delatnost sprecavaju svestenici i drugi koji se ne razumeju u te stvari.«62 Iza razvijene fasade tjudorske drzavne kontrole, koja je privukla paznju istoricara, neprestano' se razvijao jedan individualisticki pokret, koji se tradicionalnoj praksi stereotipnih odnosa u privredi suprotstavio kontrolisanjem ogradivanja, zaliha hrane i cena, mesanjem u novcano trziste i regulisanjem nadnicarskih i segrtskih ugovora o placanju. U prvih cetrdeset godina 17. veka, trgovinske i zemljoposednicke klase su delimicno iz principa, a delimicno iz razloga korisnosti postajale sve nepokornije u odnosu na sistem privrednog paternalizma koji je izgubio i ambicije i efikasnost. 61 H ooker, p red g ov or za T he L aw s o f E cclesiastical P olity, E verym an ed., 1907, tom I, str. 128. 62 W ilson, op. cit., str. 250. 222
Religijsko i privredno nezadovoljstvo javljalo se, ostro izrazeno, u istim delovima zajednice. Svojom idealizacijom duhovne energije, koja je nasla izraz u poslovnim i proizvodnim delatnostima, puritanizam je povezao medusobno odvojene tokove nezadovoljstva i povukao ih napred sa dostojanstvom i snagom jedne filozofije religije i drustva. Jer puritanski pokret se s krunom nije sukobio samo kao eksponent teoloskih i crkvenih nacela vec kao pobornik interesa i misljenja sto su obuhvatala svaku stranu zivota i drustva. U stvari, kao sto cesto biva sa pobornickim ideologijama, drustveni i religijski aspekt puritanizma su bili prepleteni; i pristalicama i protivnicima oni su se predstavljali kao dve strane jedne iste sheme. »Svi koji su se usudili da se suprotstave bednim dvoranima, uobrazenim svestenicima, lopovskim spekulantima, raskalasnom visokom i nizem plemstv u ... koji su voleli propoved, skromnu odecu ili razgovor, ili bilo sta drugo sto je dobro — svi su oni bili puritanci.«6s Sukob nije bio teorijske prirode — jer se sistemski i teorijski individualizam nije razvio sve do vremena posle reformacije— nego prakticne: sukob suprotnih privrednih interesa i nepomirljivih koncepcija o drustvenom interesu. Privredna politika koju je vodila vlada Carlsa I podsecala je na sistem ciju je manje kompromisnu verziju izmedu 1661. i 1685. godine razvio Kolber u Francuskoj. To je bio sistem sto je podrzavao vestacki, s drzavne strane potpomagan kapitali zam koji je pocivao na davanju privilegija i ustupaka onima koji su finansirali kompanije i placali te ustupke; pratio ga je slozen sistem drzavne kontrole koja je, sa svoje strane, iaka delimicno, pokretana iskrenom brigom za opsti interes, odvec cesto kaljana prljavim nacinom vodenja finansija. Osnovna obelezja ove privredne politike bila su: osiguravanje patenata, ozivljavanje kraljevskog monopola nad berzanskom razmenom (protiv cega se grad borio vec pod Elizabetom), pokusaj da se odredbama vlasti uspostavi nadzor nad tekstilnom industrijom i spreci spekulacija prehrambenim namirnicama, napad na zemljoposednike koji su ogradivali zemlju, na poslodavce koji su placali u naturi ili izbegavali da plate onoliko, koliko je bilo ustanovljeno, i na sudije koje se nisu 63 M em oirs o f th e L ife o f C olon el H utchinson, w ritten b y his w id ow L ucy, E verym an ed., 1908, str. 64— 5. 225
drzale zakona o siromasnima. Uz ovakve mere povremeno su se javljali i grandiozniji pokusaji: da se osnuju zitnice po grofovijama, da se neke grane proizvodnje daju kruni u ruke, pa cak i da se izvrsi stvarna nacionalizacija suknarske in dustrije.04 »Svojstvo ovih ljudi«, pisao je Straford Lodu o puritancima »sastoji se u tome da i u crkvenoj i u svetovnoj oblasti pruzaju otpor svemu sto im se naredi.«e3 Protiv citavog ovog pokusaj a da se privreda pretvori u sredstvo bogacenja vlade i njenih prilepaka, protiv nedoslednih vladinih pokusaja da seljake zastiti od zemljoposednika, zanatlije od trgovaca, i potrosace od nakupaca, sve su se tvrdoglavije podizali interesi onih koje je sve to ugrozavalo. Sukob nije nastao prosto zbog problema poreza, kao sto se cesto pretpostavlja, nego zbog nesjedinljivosti shvatanja o drustvu. Puritanac trgovac doziveo je da mu sav posao strada, jer je monopol dat dvoraninu bez sredstava; sad je psovao Loda i njegove popove. Zlatar puritanac ili finansijer nije vise mogao slobodno da trguje plemenitim metalima posto je ponovo ustanovljena stara sluzba kraljevskog bankarstva (Royal Exchanger), te je stoga sebi u Donjem domu izradio odluku da patent, sto ga je lord Holand dao ovoj sluzbi, i zabrana trgovine plemenitim meta lima svim neopunomocenim licima podlezu sudskoj kazni. Puritanca koji je pozajmljivao novae kaznio je Court of High Commission; a on se pobunio protiv biskupskog mesanja u svetovne stvari. Suknar puritanac mnogo je propatio od nametljivaca koje je Vajthol poslao da ga uce njegovom poslu, tako da je zazmurio kada su radnici iz Viltsira bacili u Ejvon jednog posebno omrazenog kraljevskog komesara, a kada je dosao gradanski rat, prikljucio se Parlamentu. Seoskog plemica puritanca izmrcvarile su komisije za depopulaciju i on se osvetio preko Dugog parlamenta. Trgovinskoj kompaniji jed nog puritanca, kruna je iscedila novae i ugrozila njegov monopol podsticuci dvorske krijumcare da kroce u njegovu teritoriju. Puritanac, clan Parlamenta, ulozio je kapital u kolonije; njegovi pojmovi o trgovinskoj praksi nisu se slagali 64 V idi podatke u n apom eni 66. 85 T he Earl of S tra ffo rd e’s L e tte rs and D espatch es, od W ilijem a K n ou lera, D. D., 1739, tom II, str. 138. 224
sa vladinim. Sigurne u sopstvenu energiju i spretnost, ponosne na svoj uspeh, duboko nepoverljive prema meSanju kako crkve, tako i drzave u poslovne stvari i u prava svojine, trgovinske klase su se jos pre gradanskog rata u velikoj meri odale administrativnom nihilizmu koji je u sledecem veku postao pravilo drustvene prakse. Njihov zahtev bio je uobicajen za te prilike. Trazili su da se poslovne stvari ostave poslovnim ljudima i da se ne ometaju uplitanjem jednog prastarog morala ili pogresnim predstavama o opstoj dobrobiti.86 Odvajanje ekonomskih od etickih interesa, koje je bilo glavno obelezje svih ovih pokreta, stajalo je u ostroj suprot nosti sa religioznom tradicijom i nije pro§lo bez borbe. Cak i u samoj prestonici trgovine i finansija doslo je do ogorcene rasprave povodom odbijanja da se zelenasi prime u zajednicu i da im se dodele titule; tek posle poplave pamfleta, u kojoj je Utrehtski univerzitet pokazao revnost i domiSljatost, Holandija i zapadna Frizija okonacale su spor obznanivsi da 66 U tekstu ne poku savam nista vise do da pruzim podatk e o tom e k ak o su p riv red n i in teresi i sh vatanja k oja su zastupale trg ov a ck e i im ucne klase d ov eli do sukoba izm edu ov ih klasa i m o n a rh ije; ov d e _ se p om in ju sam o najofcigledniji izv ori in form acija. O patentim a i m on opolim a v id i: Unw in, T h e G ilds and C om panies o f London, 1908, pogl. X V II, i W . H yde Price, T h e English P atents o f M on op oly, 1906, pogl. X I i passim . O k on troli razm ene v id i: Cam bium R egis, or th e O ffic e o f his M a jesties E xch an g e R oyall, d eclarin g and ju stify in g his M ajesties R ight and th e C on v en ien ce th ereof, 1628, i: R udding, A nn als o f th e Coinage, 1819, tom IV, str. 201— 10. O kaznam a k o je je spekulantim a izricao Star C ham ber i o p rojek tim a za ja v n e zitn ice: Cam den Society, N. S., tom X X X I X , 1886,R ep orts o f C ases in th e Courts o f Star C h am ber and H igh C om m ission, izd. S. R. G ardiner, str. 43 seqq., 82 seqq., i N. S. B. Gras, T he E volu tion o f th e English C orn M arket, 1915, str. 246— 50. O kon troli tekstilne in du strije i reak ciji p rotiv te kon trole: H. Heaton, T he Y o rk sh ire W o o len and W orsted Industries, 1920, pogl. IV, V II; K ate E. B arford, T h e W est o f England C M h In d u stry: A sev e n te en th c en tu ry E x p erim en t in State C ontrol, u: W iltsh ire A rch a eolog ica l and N atural H istory M agazine, decem b ar 1924, str. 531— 42; R. R. Reid, T he K in g ’s Council in th e N orth, 1921, deo IV, pogl. II; V. CH., S u ffolk, tom II, str. 263— 8. O in terven ciji P rivi kaunsila u p rilog pod izan ju nadnica tekstilnim radnicim a i zastiti zanatlija; T aw ney, T h e A ssessm en t o f W ages in England by the 225
crkva nema sta da trazi u bankarskim poslovima.67 Slabljenje discipline je jednu generaciju ranije izazvalo jadikovke u francuskim kalvinistifikim crkvama.68 U Americi je teokratiju Masacusetsa, nemilosrdnu i prema religijskoj i ekonomskoj slobodi, potkopala pojava novih drzava — Rod Ajlenda i Pensilvanije, ciji je tolerantan, indivudualisticki i utilitaristicki duh nasao svog najveceg predstavnika u zlatnom zdravom razumu Bendzamina Franklina.®9 »S pokornoscu mislim da najvisi sudija nece prevideti nasu gresnu ljubav prema trgovini i nase zanemarivanje vaznijih stvari«, pisao je jedan skotski duhovnik 1709. godine, kada je Glazgov stajao pred privrednim procvatom. »Siguran sam da Gospod nenaklono gleda nasu trgovinu . . . otkako je zauzela mesto religije.«70 Sve prisutnija gotovost da se na drustvene odnose primene izricita ekonomska merila pobudila je medu puritanskim piscima i duhovnicima u Engleskoj zucne proteste protiv zelenaskih kamata, iznuflenih cena i izrabljivanja zakupaca od strane zemljoposednika. Vernici su, tvrdilo se, odvec doJ ustices o f th e P ea ce, u V iertelja h rsch rift fu r S ozial- und W irth sch a ftgesch ich te, tom X I, 1913, str. 307— 37, 533— 64; L eonard, T h e E arly H istory o f English P oor R elief, str. 160— 3; V. C. H „ S u ffolk , tom II, str. 268— 9: i: U nw in, Industrial O rganization in th e S ix te en th and S ev en teen th C en tu ries, 1904, str. 142— 7. O kom isijam a za d ep op u la ciju : T aw n ey, T h e A grarian P ro b lem in th e S ixteen th C en tu ry, str. 376, 391. O p lja ck a n ju Is tocn o-in d ijsk og drustva i o krsen ju n jeg ov ih p ra v a : S h a fa’at A h m a d K han, T h e East India T rad e in th e X V II th C en tu ry, 1923, str. 69— 73. O k olon ija ln im in teresim a clan ova puritanaca: A . P. N ew ton, T h e C olon isin g A c tiv i ties o f th e English Puritans, 1914, i: C. E. W ade, John P ym , 1912. 67 E. Laspeyres, G esch ich te der V olk sw irth sch a ftlich en A n schau u ngen d er N ied erld n d er und ih rer L iteratu r zur Z eit der R epu blik, 1863, str. 256— 70. P redstava o o v im p roblem im a m oze se steci iz iscrpn og (i n ecitk og) S alm asiusovog dela D e M odo TJsurarium , 1639. 68 Joh n Q uick, S yn od icon in Gallia R eform ata, 1692, tom I, str. 99. 69 O prom en i ra sp olozen ja u A m erici v id i; Troeltsch, P r o testan tism and P rog ress, str. 117— 27; o Fran k lin u: M em oirs o f th e L ife and W ritings o f B en ja m in Franklin, i: Som bart, T h e Q u in tes sen ce o f Capitalism , 1915, str. 116— 21. 70 R ev. R ob ert W o o d r o w (navodi Som bart, op. cit., str. 149). 226
slovno protumafiili doktrinu prema kojoj gresnika spasava njegova vera, a ne njegovo delo. Zelenasenje, »koje je za vreme papstva bilo omrazeno«,71 preraslo je u jedno od najvecih zala. Ispovednici reformisane religije su svojom pohlepom naveli svoje neprijatelje na hulu i ruzenje.72 Jos nikada nakupci i prekupci nisu iznudivali toliko besramne cene niti su bili tako otporni prema svakom uticaju, srca bogatasa nikada nisu bila tako tvrda, niti su nevolje siromaha u tolikoj meri prenebregavane. »Siromasi koji su bili sposobni za rad prepusteni su prosjacenju; nemocni, stari i bolesni ne dobijaju dovoljnu potporu, nego bezmalo gladuju s 3— 4 penija nedeIjn o... Odista, ovo su poslednja vremena. Svako gleda samo sebe. Neki bi hteli da od toga naprave nekakvu religiju, ali takvoj nedostaje svaka snaga.«73 Ovi glasovi poticali su, medutim, od onog dela puritanskog uma koji gleda u proslost. Onaj sto je gledao u buducnost, nasao je u duhu privrede nesto sto nije bilo strano njegovom sopstvenom karakteru i poSao je da ga pozdravi kao saveznika. Ono sto je Kalvin smatrao umerenim ustupkom prakticnim potrebama trenutka pojavilo se kod nekih njegovih sledbenika u vidu otvorene idealizacije trgovackog zivota koji je predstavljen kao sluzenje Bogu i vezbaonica 71 Joh n C ooke, Unum N ecessarium o r th e P o o r e M an’s Case (1648), k o je sadrzi p o ziv na regu lisan je cena i u sta n ov ljen je M onts de P iete. 72 O skandalu k o ji je protestan tskoj relig iji d on eo n jen oprostaj gram zivosti v id i: T. W atson, A P lea fo r A lm s, 1658 (Thom ason Tracts, E. 2125), str. 21, 33— 4: »R im ska crk v a nas kleveta da sm o p rotiv d ob rih dela . . . 2 a o m i je sto sv a k o ko se zalaze za dob re lju d e m ora biti ov a k o optuzen, odn osn o o k riv ljen za greh gram zi v osti i n e m ilo s rd n o s ti. . . Te ok orele tv rd ice su p rek or h risca n s t v u . . . M ogu da v am kazem skrti kaluderi im a ju k rila k oja ih na izgled dizu u n ebo, ali su im zato stopala zivotinjska, te h od a ju po zem lji i cak lizu p r a s in u . . . O, pripazite d a u b rizi da vasa relig ija ne unisti vasu pohlepu, vasa poh lepa ne unisti vasu relig iju .« V idi i: sir B altazar G erbie, A N ew Y ea r’ s R esu lt in fa v o u r to th e P oor, 1651 (Thom ason Tracts, E. 651 (14), str. 4: »D a li su se papisti toliko oslan ja li na v eru k ao sto se oslan ja ju reform isa n i kaluderi J ev a n d elja (prem a nasim en gleskim nacelim a), ili — da li reform isa n i k aluderi cine tolik a m ilosrdn a dela kao sto ih Cine p a p isti?« 73 S. R ich ardson , op. cit. (vidi napom enu 60), str. 7— 8, 10. 227
duse. Puritanizam je odbacio sumnjicavost prema privrednim motivima, koja je bila jednako karakteristicna za reformatore, koliko i za srednjovekovne teologe; u svojim poznijim fazama, on je ovencao oreolom zov privredne probitaCnosti i ponudio moralni kredo u kome su religijske duznosti i du znosti biznisa naSle neocekivano izmirenje. Njegovi branitelji su, istina, ukazali na opasnosti koje vrebaju dusu cija je paznja usmerena iskljufiivo na privredne interese. Pravi neprijatelj, medutim, nije bilo bogatstvo, vec rdavo koriscenje bogatstva; upozorenja na opasnosti od prevelike opsednutosti bogacenjem sve su vise primala karakter uzgrednih misli i nisu mogla prikriti srz ufienja, koja glasi: sve ako i nije sasvim bezopasno, sticanje novca ne treba dokraja osudivati, pogotovu ako — kao sto bi trebalo — sluzi uvelicavanju slave bozje. Zamisao kojoj je puritanizam pribegao ne bi li premostio ponor potekla je iz samog srca puritanske teologije. Sadrzana je u karakteristiSnoj i cesto korigcenoj frazi: »Poziv.«74 Mudri poredak svemira je bozje delo i njegova svrha se delimicno sastoji u tome da pojedinac radi u slavu Boga. Postoji duhovni poziv i zemaljski poziv. Prva hriscaninova duznost je da spozna Boga i veruje u njega; vera ce ga spasti. Ali vera je nesto vise negoli samo spremnost na jeziku, cija se »religija sastoji u pravljenju buke«. Jedina prava vera je ona koja proiznpsi dela. »Na dan Strasnog suda, coveku ce biti sudeno prema plodovima koje je doneo. Tad ga niko nece pitati: verujes li? nego: jesi li delao ili si samo pricao?«75 Druga hriscaninova duznost sastoji se u tome da bude delatan u praktifinom zivotu; i ona je podredena jedino prvoj duznosti. »Bog«, pisao je jedan puritanski duhovnik, »poziva svakog coveka i svaku zen u... da mu u nekom posebnom poslu sluze na ovom svetu, koliko za sopstveno dobro, toliko i za dobro drugih... Veliki vladar sveta dodelio je svakome poziv i oblast delatnosti, te taj nikada ne treba da se suvise trudi 74 P rv i k o ji je istakao k a k o je id eja o »poziv u « k oriscena kao argum ent za priv red n e v rlin e b io je V eb er (vidi napom enu 32), c iji su m e za klju cci v o d ili u pisan ju sledecih odeljaka. 75 Bunyan, T h e P ilgrim ’s Progress.
228
izvan svoje oblasti, jer ce biti na velikom gubitku ako ne okopava vlastiti vinograd i ne brine sopstvene brige.«76 Ucestano ukazivanje na to da je svetovne duznosti nametnula bozanska volja govori da medu najplemenitije religijske i moraine vrline spada savesno obavljanje poslovnih duznosti, a ne povlacenje iz sveta. »Monasi prosjaci i drugi monasi, koji zive samo za sebe i u svojoj spoljasnjoj poboznosti, ne cine nista da unaprede svoj opstanak ili da doprinesu boljitku covecanstva. .. a pri tom uobrazavaju da zive na najbolji nacin; dok bi, u stvari, morali ustuknuti pred poslednjim krpom, jer on ima poziv §to mu ga je dao Bog, a oni nemaju poziva.«77 Ideja nije bila nova. Luter ju je koristio protiv monasticizma. Ali za Lutera, koji je privredu gledao patrijarhalnim ocima, poziv znaci onakvo zivotno stanje u kakvo je pojedinca postavilo nebo — buniti se protiv njega je bogohulno. Na usnama puritanskih sveStenika to nije navodenje na rezignaciju, vec truba koja zove izabrane u dugu bitku koja se moze zavrsiti samo njihovom smrcu. »Pred njima lezi citav svet. Oni treba da postignu spasenje per vocationem, ne in vocatione. Poziv nije stanje u kome se pojedinac rada, vec tezak poduhvat pun zahteva; vodi ga providenje, ali ga svaki pojedinac mora izabrati sam, uz punu svest o svojim svetim obavezama. »U tu svrhu Bog je coveku dao razum da najpre proceni, zatim odabere i onda sprovodi; glupo je i naopako upustiti se u neku vaznu stvar, posao ili nacin zivota, a da je prethodno ne proverimo i ne izmerimo na terazijama razuma.«78 Laborare est or are. Puritanski moralista ponavlja staru maksimu dajuci joj novo i snaznije znacenje. Rad, koji on idealizuje, nije prosto zahtev prirode ili kazna za Adamov greh. To je jedna vrsta asketske discipline, koja je rigoroznija od discipline ma kog reda kaludera prosjaka; Covek je ne mora sprovoditi u samodi liego u savesnom ispunjavanju svetovnih duznosti. Rad nije prosto sredstvo privredivanja, 76 R ich ard Steele, T h e T radesm an’s Calling, bein g a D iscourse c on cern in g th e N ature, N ecessity, C hoice, etc., o f a Calling in g e neral, 1684, str. 1— 4. 77 Ibid., str. 21— 2. 78 Ibid., str. 35. 229
koje se odlaze kad se zadovolje fiziCke potrebe. On je duhovni cilj, jer samo u njemu moze dusa da nade zdravlje; zato se mora nastaviti kao eticka duznost jos dugo posto prestane da bude materijalna nuznost. Tako shvacen rad suprotan je »dobrim delima«, kako su ih razumeli ili pogresno tumacili protestanti. Oni su, naime, u dobrim delima videli niz pojedinacnih radnji sto se izvode kao pokajanje za odredene grehe ili u teznji da se steknu zasluge. Ali od puritanaca se ne ocekuju pojedinacna vrla dela, nego sveti zivot -—■ sistem u kome su svi elementi okupljeni oko jedne sredisnje ideje: oko sluzenja Bogu, koje je oslobodeno svih uznemirujucih beznacajnosti i kome su podredeni svi sitniji interesi. Puritansko shvatanje zivota izrazeno je u recima: »potpuno se predajte revnosnom vrsenju svoga zakonitog poziva, kad se od vas ne trazi da neposrednije sluzite Bogu«.79 Da bi produbio svoj duhovni zivot, hriscanin mora biti spreman da suzi svoj vidokrug. On »nije slep za druge, ali ponajbolje zadrzava u vidu sopstveni zivot. Ogranicava se na krug sopstvenih delatnosti i ne gura prste u tudu vatru ... Poznaje pritvornost sveta i zato veruje, pre svega, sebi samom, a drugima, ako se ispostavi da nisu pouzdani, samo toliko da ni u cemu ne Steti«.80 Lenstvovanja ne sme biti: »Ko traci vreme, prezire sopstvenu dusu.«81 Religija mora biti aktivna, a ne samo kontemplativna. Kontemplacija je zaista neka vrsta uzivanja u sebi samom. »Zanemariti telesni rad i duhovni rad i reci: ,Ja cu da molim i meditiram’, isto je kao kad bi tvoj sluga tebi prepustio najtezi deo posla i pozabavjo se nekim manjim, laksim ... Bog ti je nalozio da na ovaj ili onaj nacin zaradujes svoj dnevni hleb.«82 Bogati moraju raditi isto kao i siromasi, iako s pravom mogu koristiti svoje bogatstvo da odaberu neko zvanje koje je drugima posebno korisno. Pohlepa je opasna po dusu, ali manje negoli lenstvovanje. »Jedna kaljuzica voli trulez: i bolje je kaznjavati telo napornim radom kako bi postalo poslusno, negoli u izobilju postati 79 B axter, Christian D irecto ry , 1678, tom I, str. 336b. 80 Thom as A d a m s (n avodi V eb er, op. cit., str. 96 n.). 81 M atthew H enry, T h e W o rth o f th e Soul (n avodi ibid., str. 168 n.). 82 B axter, op. c it., tom I, str. Ilia . 230
propalica.«83 Siromastvo se nikako ne smatra vrlinom, duznost je, naprotiv, izabrati sto unosnije zanimanje. »Ako ti Bog pokaze put da zakonito zaradis vise negoli ako bi koristio neki drugi put (ne cineci zlo svojoj dusi ni dusi koga drugog), a ti to odbijes i odaberes manje izdasan put, onda postupas suprotno jednom od ciljeva tvoga poziva i odbijas da budes bozji nastojnik.« Izobilje, neograniceno uzivanje, licna ekstravagancija, nemaju mesta u hriscanskom ponasanju, jer »svaki peni koji se izda, mora se dati kao da je Bog sam to naredio«. Treba izbegavati dak i preveliku odanost prijateljima i rodtacima. »Voleti bilo koga vise no sto nam razum dopusta iracionalan je cin, te stoga neprimeren racionalnom b icu ... Ljubav prema drugima cesto toliko obuzme covekov duh da stoji na putu ljubavi prema Bogu.«84 Hriscaninov zivot, ukratko, mora biti sistematican i organizovan, delo celiCne volje i hladnog razuma. Oni koji su procitali Milovu ocenu njegovog oca bili su sigurno iznenadeni u kojoj meri je utilitarizam bio ne puka politicka doktrina nego moralni stav. Neke njegove bitne crte poticu, po svoj prilici, iz puritanske teologije 17. veka. Prakticna primena ovih opstih stavova iznesena je u nizu prirucnika i ukazuje na pravila hriscanskog ponasanja u razlicitim zivotnim odnosima. Sudeci prema naslovima — Navigation Spiritualized (Pobozni mornar), Husbandry Spiritu alized (Pobozno gazdinstvo), The Religious W eaver (Pobozni tkac)85 — knjige sa moralnim poukama bile su veoma trazene. Steele, op. cit., str. 20. 84 B axter, op. cit., tom I, str. 378b, 108b; tom IV, str. 253a. 85 N avigation Spiritu alized : or a N ew consisting o f X X X I I P oin ts: of
C om pass fo r Seam en,
Pleasan t O bservation s P rofita b le A p plication s and S erious R eflection s.
A ll conclud ed with, so m a ny spiritual poem s. W h ereu n to is now added, 1. A sob er con v ersa tion o f th e sin o f drunkeness. 2. T he H arlot’ s fa c e in th e scriptu re-glass, etc. B ein g an essay tow ard s th eir m uch desired R eform a tion fr o m the h orrib le an d ed etesta ble sins o f D ru n kenn es, S w earing, U ncleanness, 231
Karakteristican primer je The Tredesman Calling (Trgovacki poziv) od Ricarda Stila.86 Posto je aktom ujednacavanja (Act of Uniformity) lisen prava na zivot u unutrasnjosti i svdga svestenickog mesta, autor je pozne godine zivota proveo kao dusebriznik jedne zajednice u Armourers Hallm-u Londonu; smemo pretpostaviti da je razumeo religijske potrebe grada u to vreme, kada je herojsko doba puritanizma vec bilo proSlo i entuzijazam vise nije bio smatran vrlinom. Niko ko bi danas pisao raspravu o etici u privredi ne bi se na prvom rnestu obratio samostalnom bakalinu kao osobi najreprezentativnijoj za poslovnu zajednicu; Stilova knjiga stoga baca bogatu svet lost na probleme i shvatanja u vremenu pre no sto se sredi&te privredne gravitacije pomerilo od imucnog trgoVca na trgovca-izvoznika, kapitalistu industrijalca i finansijera. Kao i Bakster, i Stil poznaje ucenja ranijih autoriteta o pravicnosti nagodbe. On, medutim, sumnja u njihovu prakticnu primenljivost. Ocigledne prevare u vezi s kvalitetom i tezinom robe moraju se izbegavati; posten trgovac ne bi-smeo da kupuje na veliko i da na taj nacin izaziva skok cena; ne sme da »obavlja dva ili tri posla samo da bi stekao vecu dobit«, ne sme da izrabljuje siromahe; niti da trazi vise od »razumnog procenta profita«, a ni da »vreba na nevolju drugih kako bi je iskoristio za sopstveno bogacenje«. No Stil porice da za utvrdivanje profita u praksi mogu biti korisna ona merila sto su ranije prepdrucivana — uracunavanjd troskova pfoizvodnje, zivotni standard, vazece cene — i zakljucuje da pojedinac mora sam da odluci. »Ovde, kao i u mnogim drugim slucajevima, nadziratelj trzista mora biti besprekorne savesti.« No osobenost dela Trgovacki poziv i osobenost vremena u kome je knjiga napisana ne cine zaostaci srednjovekovne doktrine koji se, balsamovani, provlace njenim iskrenim stranicama, vec robustni zdrav razum koji s blagonaklonim, F orgetfu ln ess o f M ercies, V iolation o f P rom ises, and A th eistica l con tem p t o f death, 1682. . Pisac o v o g v eselog dela b io je d evon sajrski svestenik D zon Flavel, k o ji je n apisao i H usband ry Spiritualized, or th e H ea v en ly U se o f E arthly things, 1669. D elu T h e R eligiou s W ea ver, c iji je autor ocigledn o izvesn i Foset, nisam m ogao da u dem u trag. 86 Steele, op. cit. (vidi napom enu 76). 232
'
prgmda donekle ciftinskim optimizmom pomaze autoru da izide nakraj s tradicionalnim skrupulama. Jer, njegova osnovna teza je utesna: sukob religije i biznisa nije nuzan. »Razboritost i poboznost oduvek su dobri prija telji. . . Od svakog sveta dobicete dovoljno ako mu samo date ono sto mu pripada.« Njegova namera je da pokaze kako se taj prijatni ishod moze postici ako Covek — uz sve potrebne rezerve — u svome poslu sluzi Bogu; on, naravno, ima malo sta da kaze o moralnoj kazuistici privredne etike, jer zastupa ideju da je i sama trgovina jedna vrsta religije. Prva trgovceva duznost je da potpuno i temeljno upozna svoj poziv i da svu svoju pamet upotrebi da ga valjano obavlja. »Onaj koji te je obdario sposobnostima rekao je takode: ,Upravljaj njima dok ja ne dodem!’ Tvoja snaga je tvoja sposobnost, tvoje mogucnosti su to, kao i tvoje vreme. Zasto si dokon celoga da na? i .. Tvoj zanat je tvoje carstvo . . . Okopavaj vlastiti v inograd. . . U tome treba da se ogledaju tvoje misli, tvoji sudovi, tvoja secanja. . . « Sukob izmedu zahteva religije i zahteva biznisa, dakle, ne postoji — oni idu ruku pod ruku. Zahvaljujuci srecnom rasporedu stvari, hrisdanske vrline — radinost, umerenost, trezvenost, stedljivost — upravo su svojstva od kojih zavisi poslovni uspeh. Sve pociva na razboritosti; a razboritost je drugo ime za »bozansku mudrost« koja mu pomaze da umereno trosi i »poufiava ga da je bolje ziveti malo ispod, negoli iznad svojih materijalnih mogucnosti«. Druga po redu je marljivost; ona je u isti mah i korisna i za svaku pohvalu. Marljivost sprecava trgovca da »cesto i bez potrebe posecuje gostionicu« i vezuje ga za njegovu radnju gde »s punim poverenjem mozes ocekivati bozju pomoc i blagoslov«. Dok vrlina donosi prednosti, greh je pogibeljan. Rdavo drustvo, §pekulacija, kocka, politika, »naopaka revnost« u religiji — sve su to stvari koje mogu upropastiti trgovca. Religiju, naravno, ne treba zanemarivati. Naprotiv, »treba je upraznjavati destim molitvama.« Nedozvoljeno je jedino da »covek, izgovarajuci se poboznoscu, zanemaruje svoje obavezne poslove«. Ali pravi hriscanin mora izbegavati sve ove greske, i uobicajene i neuobicajene; on ne sme da vara ili izrabljuje svoga bliznjeg, no ne sme pasti ni u suprotnu krajnost i biti preterano pravedan, ili odbacivati »prednosti koje mu bozje providenje spusta u krilo«. Zahvaljujuci nekoj 233
vrsti srecne, unapred utvrdene hannonije, kakvu je jedan docniji vek otkrio izmedu drustvenih potreba i interesa pojedinaca, uspeh u poslovanju je sam po sebi gotovo znak duhovne milosti jer predstavlja dokaz da je covek poSteno radio u svome pozivu i da je »Bog blagoslovio njegov zanat«. »Nista se, prilikom svodenja racuna, nece uzimati u obzir osim onoga sto je Covek stvorio u svome p oziv u . . . Pored brige o spasenju duse, trgovac mora, pre svega, misliti o tome da u svome poslu sluzi Bogu i da taj svoj poziv usavrsi koliko je god moguce.« Kada je duznost tako unosna, ne bi li unosno poslovanje moglo biti duznost? Tako su govorili posteni ucenici gospodina Graipmena (grabljivca), ucitelja iz Lavgeina (Love-gain; slobodniji prevod: srebroljublje), u grofoviji Kaveting (Cove ting — pohlepa, gramzivost)87. Zakljucak nelogican, ali koliko privlacan! Precasni Deijvid Dzouns bio je toliko brzoplet da je u propovedi u crkvi Svete Marije u ulici Lombard govorio protiv zelenasenja, uzevsi za moto recenicu: »Fariseji koji bejahu gramzivi du§e sve to i rugahu se Hristu«, i tu je bio kraj njegove karijere.88 Izvori ekonomske etike leze u oblastima u koje moralisti ne smeju da kroce, te bi bilo paradoksalno govoriti o neposrednom uticaju teorije na praksu. Ali ako su okolnosti, u kojima neke vrste ponasanja postaju unosne, ekonomske prirode, one druge okolnosti, koje uticu da te vrste ponasanja postanu predmet opsteg odobravanja, prvenstveno su morai ne ili intelektualne. Drugi uslov mora biti ispunjen u istoj meri kao i prvi ako se hoce da pravila budu prihvacena svim srcem — ne da ih prosto tolerisu, nego da im se aplaudira, da ih nacija usvoji i da im se filozofi dive. Upornost ljudi koje pokrecu novcani motivi, otpornost privrednog egoizma, zudnja za sticanjem — te osobine su postojale u svim vremenima i ne moramo ih posebno naglasavati. Znacajna je, medutim, promena merila, i zahvaljujuci njoj, moralni prekrsaj pretvoren je u zvucnu vrlinu. Najzad, izgleda da je svet tako srecno ustrojen da covek moze sluziti dva gospodara — pri87 Bunyan, T h e P ilgrim ’s Proress. 88 D av id Jones, A F a rew ell S erm on at St. M ary W ooln oth ’ s, 1692.
234
mati platu od jednog a raditi za drugog. Uz pomoc tvrdnje da je preduzetnistvo duznost koju nalaze Bog, podignut je most izmedu staromodne osude nemilosrdne pohlepe i savremene hvale privredne preduzimljivosti. Godine 1690. pojavio se pamflet pod naslovom Rasprava o trgovini od N. B., M. D.89 Znamenit zbog svoje prosvecene rasprave o trgovinskom balansu, on je dobar primer jednog nevaznog genusa. No autor pamfleta znacajniji je od argumentacije koju iznosi. Jer N. B. je bio dr Nikolas Barbon; a dr Nikolas Barbon, strucnjak za valutu, pionir osiguranja, odusevljeni pristalica banaka koje zajme novae, bio je sin o n o g , Preizgod Berbounsa (»Bogoljub Kost-i-koza«), cije je drazesno prezime parodiralo cinicno potomstvo, izricuci na taj nacin svoj sud o kratkoj lakrdijaskoj vladavini svetaca nad Englezima — Laodikejcima (kratkotrajni parlament svetih pod Kromvelom u godini 1653 — p.p.). Svako zna kakvo je moralno razobruceno vreme nastupilo s restauracijom posle epohe puritanske strogosti. Reakcija na zemaljski materijalizarri bila je postepena, opsta i u krajnjem ishodu znacajna. Dvoraninova raskalasnost nasla je svoj dostojan pandan u trgovcevim privrednim orgijama. Posvecenici ne Bahusa nego jednog strozeg i unosnijeg bozanstva, trgovci su slavili svoje oslobodenje na sramotu prenapornog idealizma, predajuci se s udvosfrucenom strascu groznici sticanja i gubljenja novca. Prelaz od anabaptista na pokretace kompanija bio je manje ostar no sto na prvi pogled izgleda. Pripremili su ga, prfemda nesvesno, puritanski moralisti. Naglasavajuci moralnu obavezu neumornog rada, posao kao cilj sam sebi, zla izobilja i ekstravaganicije, umerenost i samodisciplinu i racio’nalnu proracunatost, oni su postavili ideal hriscanskog nacina zivota koji je svojim etickim principom delotvornosti oznacio upravo orio sto su teoreticari privrede preoporucivali kao sredstvo za ozdravljenje drustva. To ucenje je novo koliko i privlacno. Bezbrojne generacije religijskih mislilaca smatrale su da je osnovna maksima hriscanske drustvene etike izrazena recima koje je sveti Pavle uputio Timotiju: »A kad imamo hranu i odjecu, ovijem da budemo dovoljni. A koji hoce da se obogate, Oni upadaju u napasti i zamke, i u mnoge lude skodljive 89 N icholas B arbon, A D iscou rse o f Trade, 1690, izd. p rof. John. H. H olland er (A R ep rin t o f E con om ic T racts, ser. II, br. 1). 235
zelje, koje potapaju covjeka u propast i pogibao (navedeno prema prevodu Vuka St. Karadzica — p.p.)«. Medutim, dok je, kao i uvek, svet na vratnicama bio bombardovan, branitelji su unutar tvrdave istakli novo merilo. Garnizon je otkrio da napadacka vojska privrednih prohteva nije neprijatelj nego saveznik. Napor hriscanina nije bio usmeren na zadovoljavanje potreba svakodnevnog zivota, nego na njihovo bezgranicno uvecavanje. SrediSte njegovih razmisljanja sada je bila proizvodnja, a ne potrosnja koju su imali u vidu nekadasnji mudraci. Hvalu koja pripada dobrom i odanom sluzi nije steklo lagodno i siroko milosrde, vec sistematska i metodicna akumulacija. Lukava, proracunata poslovnost, koja sve ljudske odnose meri novcanim merilima, zudnja za sticanjem koja se ne moze utaziti sve dok ima takmaca koje treba pobediti i profita koje treba zaraditi, zelja za moci u drustvu i za privrednom dobiti — ti neugusivi prohtevi pobudivali su od najdavnijih vremena upozorenja i prokletstva svetaca i m udraca. Zagnjurena u ociscujuce vode kasnijeg puritanizma, ova svojstva, koja su manje prosvecena vremena osudila kao drustvene poroke, sada su izronila kao privredne vrline. U isto vreme su shvacena i kao moraine vrline. Jer svet postoji zato da bi bio osvojen, a ne da bi se u njemu uzivalo. Samo njegov osvajac zasluzuje ime hriscanina. Za takvu filozofiju nema nikakve zaoke u pitanju: »Sta ce covek time dobiti?« Zadobijajuci svet, on zadobija i spas duse. Ideja o privrednom progresu kao o cilju kome treba svesno teziti, premda on neprestano izmice, bila je nepoznata vecini ranijih generacija Engleza; za njihova vremena moralisti su se bavili opasnoscu od razuzdane pohlepe, a osnovni cilj javne prakse bio je ucvrscivanje tradicionalnih odnosa. Ova nova misao stekla je neslucen znacaj zahvaljujuci izjednacavanju rada i preduzetnicke delatnosti sa sluzbom Bogu. V elicanstvena energija, koja je za ciglo jedan vek promenila lice materijalne civilizacije, hranila se na ovom stavu. Iz istoga verovanja rodilo se i bezmerno uvazavanje neogranicene proizvodnje, koje je milionere i njihove nesrecne sluge okovalo1 ropskim lancima. , Drustveni razvoj, medutim, pocinje znatno pre no sto su shvatanja i zakoni koji ga odreduju prodrli u svest. Hriscanska etika kakvu je puritanizam izlagao u nekoj od svojih poznijih faza jos uvek je bila u ranoj mladosti. No sa svih. 236
strana je dobijala potvrdu i saveznike. Nesvesnog saveznika imala je u obuzetosti i privrednim interesima, koja je svoj izraz nasla u odusevljenju za Machtpolitik. Mladi Komonvelt, Holandijin parnjak u osvajanju »trgovine — najlepse dragane na svetu«,90 nije imao ni dve godine kad je poceo da se ogleda u ekonomskom imperijalizmu. Za rat protiv Holandije 1665— 1667. godine, koji je otpoCela Royal African Company, Klarendon je rekao da predstavlja »najbezofiniji sukob« oko trzista.91 Pet godina kasnije, Segtsberi je protiv Holandije nahuskao Grad (London) klicuci: Delenda est Carthago (Kartagina mora biti unistena). Ratovi Vodeni pod njegovim protektoratom prisilili su Kromvela da novcana sredstva pribavlja od holandskih, jevrejskih i domacih kapitalista; nemajuci nikada dovoljno novca u kasi, vlada je za vreme restauracije bila prepustena onim zlatarskim sindikatima Cija je gramzivost uzasavala lorda kancelara (Klarendona), koji se secao vremena pre prevrata, kada je aristokratija joS prezirala skorojevice i njihovo preko noci steCeno bogatstvo.92 Podrsku puritanskim shvatanjima o privrednim vrlinama dala je i savremena teorija o privredi. Nauka o privredi se u Engleskoj nije razvila kao sluzavka javne administracije, sto je bio slucaj u NemaCkoj, niti kroz spekulacije filozofa i pisaca, kao u Francuskoj; nego je izrazavala praktiCne interese Grada. Sa izuzetkom Petija i Loka, njeni najistaknutiji predstavnici bili su poslovni ljudi, a pitanja kojima su se bavili nisu bila ni pitanja proizvodnje, ni pitanja dru§tvene organizacije, vec pitanja trgovine i finansija — trgovinskog balansa, tarifa, valute i kredita. »PolitiCka aritmetika«, koja 90 R eci Clana D u gog parlam enta, n a vodi ih C. H. Firth, O liver C rom w ell, 1902, str. 313. 91 T h e L ife o f Edw ard, Earl o f C larendon, 1827, tom II, str. 235: »T rg o v ci su od u sev ljen o g o v o rili o ov om argum entu [tj. o p red n ostima rata ], a kra tk o p otom , o neizm ernoj dob iti k o ju bi don eo bezoca n rat protiv H olandana i k ako bi on i la k o b ili porazeni, te bi Englezi preuzeli svu trgovin u .’ « Prem a K larendonu, k o ji je prezirao trg ovce i m rzeo ceo taj posao, o v o je b io klasiCan prim er tr g o v in sk og rata, p a zljiv o razraden og u svim detaljim a, p o ce v od v o d stva, k o je je k ra ljev sk o a frick o drustvo p ov e rilo v o jv o d i od Jorka, do neizbeznog »in cidenta« k o jim je n ep rija teljstv o pocelo, 92 Ibid., tom III, str. 7— 9. 237
se pojavila posle restauracije i stajala pod ozbiljnim uticajem kartezijanske filozofije, obelezila je njihov nedoktrinarni individualizam pecatom teorijske ortodoksnosti. Autor predgovora za delo jednog od najistaknutijih predstavnika nove nauke pisao je: »Znanje je u velikoj meri postalo mehanicko.«93 Precizna analiza prirodnih uslova, proracun sila i napona, svodenje slozenih datosti na delovanje jednostavnih, konstantnih i merljivih sila — sve je to bilo u skladu sa prirodnim sklonostima jednog veka koji se prevashodno zanimao za matematiku i fiziku. Cilj takve jedne nauke bio je »da se izrazi kroz brojeve, tezine i mere, da koristi samo opipljive dokaze, i da razmatra samo one uzroke koji imaju opipljivu osnovu u prirodi, ostavljajuci razmisljanju drugih sve ostale uzroke koji zavise od promenljivih cudi, misljenja, prohteva i strasti«.94 U takvoj atmosferi, moralna kazuistika, koja je zauzimala tako znacajno mesto u ranijem razmatranju drustvenih i privrednih pitanja, licila je na glas prezivelog praznoverja. Osim toga, izmedu osnovne privredne dogme merkantilizma i osnovne eticke dogme puritanizma postojala je prilicna slicnost, utoliko uocljivija zato sto je bila nenamerna. Merkantilizam je za osnovu privrednog sistema uzimao proizvodnju, a ne potrosnju; koliko god to cudilo savremenog citaoca, smatralo se da potrosnja ima znacaja samo zato sto otvara nova trzista za proizvodne snage. Puritanizam je smatrao da su kljucne vrline upravo one koje svoj najprirodniji izraz nalaze u napornoj proizvodnji i trgovini. Pre pojave akcionarskih drustava, tipicnim svojstvima uspesnog poslovnog zivota smatrani su revnost i ozbiljnost u radu, koncentracija, sistem i metod, inicijativa koja je prekinula s rutinom i dalekovidost koja je umela da sadasnjost podredi buducnosti. Saveti poput onih sto ih je precasni Stil davao svojoj verskoj zajednici imali su za cilj da ovim vrsnim osobinama obezbede visi status i opravdanje. Pobozna ruka puritanskog moraliste uvela je mrsavu boginju Apstinenciju — koju je Kanz (Keynes, John Maynard, 1883— 1946, engleski ekonomista i pisac rasprava — p.p.) u jednom odlomku briljantne indiskrecije 93 Sir D udley North, D iscou rses upon Trade, 1691, p redgovor. 94 Petty, P olitical A rith m etic, predgovor. 238
razotkrio kao cuvarku viktorijanske Engleske — u neraskosnu divotu njenog asketskog svetilista. Ovo ucenje lako je naslo odjeka. Posto ih je zakon onemogucio da neposredno ucestvuju u drzavnim poslovima, bogati i ugledni Dissenters (u Engleskoj i Skotskoj: protestanti koji odbacuju doktrinu i formu drzavne crkve — p.p.) bacili su se u trgovinu i finansije, i to utoliko spremnije sto je sama religija blagoslovila njihov izbor. Ako bi i postali pravoverni, oni su prilikom razmatranja crkvenih i drzavnih pitanja stajali na levom krilu, a njihovi kriticari su ih nazivali »tvrdoglavcima koji se odvise oslanjaju na sopstvene sudove nezahvalnicima koji se ne osecaju obaveznima ni prema kome .. gordima koji misle da su od svih ljudi jedino oni mili Bogu, jedino oni mudri i obdareni vrlinama«.95 Imena ondasnjih trgovinskih magnata donekle potvrduju misao o slicnosti izmedu religijskog radikalizma i poslovne umesnosti, koju su zlobni savremenici izrazili ruganjem na racun »prezbiterijanca — starog zelenasa« »devout misers« i »lihvara Isbana«.96 Cetiri clana londonskog Parlamenta, koji su izabrani 1661. godine, nisu imali samo uobicajene duznosti nego su drzali upravu nad East India Company, predstavnicku upravu nad Levant Company i vlasnistvo nad kompanijama za so i platno; dvojica medu njima bili su prezbiterijanci, a dvojica nezavisni (Independents).97 U Komisiji vodecih poslovnih ljudi, kojoj je vlada Carlsa II dodelila savetnicku funkciju u pitanjima trgovinske prakse, neki clanovi, kao ser Peisens Vord i Majkl Godfri, zastupali su ultraprotestantizam Grada, dok su drugi, kao Tomas Papijon i dvojica Hublona, pripadali Francuskoj hugenotskoj crkvi u Londonu.98 Uprkos snaznom poslov85 C ham berlayne, A n g lia e N otitia (navodi P. E. D ove, A cco u n t o f A n d rew Y arran ton, 1854, str. 82 n.). 96 R og er North, T h e L iv es o f th e N orths (1826. ed.), tom III, str. 103; T. W atson, A P lea fo r A lm s (Thom ason Tracts, E. 2125), str. 33: D ryden, A b sa lom and A ch itop h el, 2. deo, 1682, str. 9, gde se sir R ob ert K lejton , lo r d M edzor 1679— 80, i clan gradskog P a r lam enta, 1679— 81. i p o n o v o od 1689. p o ja v lju je kao »zelenas Isban.« O n je b io kam atnik k o ji se obogatio zelenasenjem . 97 D zon Fok, sir V ilije m Tom son, V ilijem L a v i D zon Dzonns.
98 Carls K in g (T h e B ritish M erchant, 1721, tom I, str. 181) daje sledeca imena kao potpisnike jedne analize trgovine izmedu E n 239
nom suparnistvu sa Holandijom, holandski kapital i holandske ideje u Londonu su odusevljeno prim ljeni." Ser Dzordz Dauning, poslanik Carlsa II u Hagu, koji je poku§avao da u Engleskoj uvede holandske bankovne metode i za koga Klarendon tvrdi da je bio jedan od glavnih potpaljivaca rata iz 1665— 1667, vaspitan je u puritanskoj strogosti Salema i Harvarda i bio je propovednik u puku pukovnika Okija.lw) Peiterson, otac ideje o akcionarskom bankarskom drustvu, koju je u Gradu ra§irio Majkl Godfri, a u parlamentu zastupao Montagu, bio je, kao i izvanredni Dzon Lo, finansijer skotskih kompanija i boravio je u Hagu u vreme kada je taj grad pruzio dom neutesnim vigovcima.101 Jaranton, najvispreniji medu planerima, bio je oficir u parlamentarnoj vojsci, a njegova knjiga bila je duga propoved o holandskim vrlinama.102 Defo, koji je u delu Complete English Tradesman (Savrseni engleski trgovac) slavio englesku burzoaziju, bio je sin roditelja nekonformista i, po§to je propao kao trgovac, opredelio se za sve§tenicko zvanje, da bi se konacno prihvatio politike i knjizevnosti.108 U svojoj zadivljujucoj studiji o industriji gvoglesk e i Fran cu ske u 1674. g odin i: Peisens V ord, Tom as P apijon . Dzeim s H ublon, V ilije m B elam i, M ajkl G odfri, D zordz T orian o, D zon H iblon, D zon H ju , D zon M ervin , P eter Paravisin, D zon D iboa, B en G odfri, Edm. H arison, Ben. D elone. U o iljiv je b r o j stranih im ena. 99 O h olan dsk om kapitalu u L on donu v id i; Hist. MSS. Com m ., 8th R ep ort, 1881, str. 134 (zapisnici K om iteta o sla b ljen ju trgovin e); s obzirom na u lagan je tran og kapitala u E n gleskoj, u tvrden o je da je »A ld erm an B u ck n ell« im ao u rukam a v ise od 100 000 funti, g ospodin M ejn el v ise o d 30 000, gospodin V en depu t jed n om p r ilik om 60 000, gosp od in D erikost u vek blizu 200 000, u h olan dsk om n ovcu, i da su on i p o za jm ljiv a li trgovcim a uz kam atu od 7,6 i 5 procenata. 100 T he L ife o f Edw ard, Earl o f C larendon, tom II, str. 289— 93, i tom III, str. 4— 7; i Joh n B aresford, T h e G od fa th er o f D ow n in g S treet, 1925. 101 S. Bannister, W illiam P aterson, th e M erch an t-S tatesm an , and F ou nd er o f th e B a n k o f England: his L ife and Trials, 1858. 102 A. Y arranton, E ngland’s Im p rov em en t, 1677. 103 T h e C om p lete English Tradesm an (1726) pripada istom rod u kao Stilova k n jiga (vidi gore, str.), ali je svela h riscanstvo na jo s bezn a ca jn ije p r o p o rc ije : v idi L e tte r X V II (O f H on esty in D ealing). 240
zda, gospodin Eston je pokazao da su najistaknutiji sopstvenici topionica gvozda u 18. veku bili, po pravilu, bliski purita nizmu.104 Njihov prototip iz 17. veka bio je Baksterov prijatelj Tomas Foli, »koji je, pocinjuci ni od cega, postigao prihod od oko 5 000 funti (a mozda i vise) godisnje, zahvaljujudi svojim zelezarama«.105 Ucenje koje je bogacenje putem napornog rada pretvorilo u moralnu duznost, predstavljalo je za takvu generaciju lavlje mleko. Kljuc nije u cinjenici da je religija prognana iz prakticnog zivota, vec u tome sto je upravo ona sama njemu pripravila granitni temelj. U atmosfen tog zivog privrednog preduzetniStva puritanska etika pokazivala je izvesne sliCnosti sa potonjim Smajlsovim idejama. Dobar hriscanin i homo oeconomicus nisu bili bas sasvim razliciti.
(IV) NOVI LEK ZA SIROMASTVO Hvaliti odredena svojstva znaci implicitno odbaciti one navike i institucije koje su njima suprotne. Slava kojom je puritanska etika ovencala vrline u privredi — u vremenu kada su te vrline bile rede no sto su danas — dala je pravi podstrek privrednoj probitacnosti. No ona je — prirodno, ako i nenamerno — izmenila tradicionalni stav prema dru§tvenim obavezama. Nije moguce navesti samo jedan jedini uzrok za pojavu spontanog, iz prakse izraslog individualizma koji je, citav vek pre no sto ga je Adam Smit filozofski uoblicio, postao pravilo engleskog javnog zivota. No mozda necemo pogresiti ako kazemo da je jednu od snaga koje su u drugoj polovini veka doprinele primetnoj promeni drustvene politike predstavljala i puritanska etika, pored obezvredivanja ideala paternalisticke, autoritarne vlade, pored sloma centralne 104 T. S. A shton, Iron and S teel in th e Industrial R evolution , 1924, str. 211— 26. A . P. V ed sv ort je pokazao da su v od eci suknari iz Lanksira fiesto b ili n ek on form isti (H istory o f th e R och d ale W o o l len Trade, u Trans. R och d a le Lit. and Set. Soc., tom X V , 1925). 105 N avocii F. J. P ow icke, L ife o f B a xter, 1924, str. 158. 241
kontrole, nad lokalnom administracijom, pomeranja izazvanih gradanskim ratom, sirenja trgovine i seljenja industrije iz njenih ustaljenih sedista. No cak i najuzvisenije ucenje ima svoje slabe strane. Kako je potrebno isticati da hriscanski zivot mora proticati u revnosnom ispunjavanju privatnih duznosti! Ali kako lako iz toga nastaje uverenje da ispred i iznad njih nema vaznih dru§tvenih obaveza! Koliko je tafino i neizbezno shvatanje da odgovornost snosi pojedinac, da nijedan covek ne moze spasti svoga brata, da srz religije cini dodir duse s njenim Tvorcem! No kako je lako iz te istine izvesti misljenje da drustvo ne snosi odgovornost, da niko nije u prilici da pomogne svome bratu, da drustveni poredak i ono sto iz njega proizilazi ne predstavlja cak ni skelu, pomocu koje se covek moze ispeti do vecih visina, nego je nesto spoljasnje, strano, nevazno, nesto sto je u najboljem slucaju ravnodusno prema zivotu duha, a u najgorem — svojom zemaljskom tezinom smrtno optereduje du§u! Naglasavajuci da bozje carstvo nije od ovoga sveta, puritanizam cesto nije uspevao da se odupre sugestiji da ovaj svet ne pripada bozjem carstvu. On je preterano hitro doveo u suprotnost drustveni mehanizam i zivot duha, i ta suprotnost ce jos dva veka tiranisati englesku religijsku misao; ne bez uzdaha trezvenog zadovoljstva sto se religija odrekla drustva, on ju je ustolicio u privatnosti individualne duse. Profesor Diki je primetio da »snaga s kojom evangelisti isticu licnu religiju odgovara snazi s kojom liberali Bentamovog profila istii-u individualnu energiju«.106 Ova slicnost izmedu religijskih i drustvenih interesa nasla je jos jasniji izraz u puritanskom pokretu iz 17. veka. Individualizam u religiji vodio je neosetno, premda ne bas sasvim logicno, individualistickoj etici, a ona je, opet, dovela do precenjivanja licnih vrednosti i obezvreflivanja drustvene strukture. Praktican primer za ovu promenu stanovista nalazimo u nacinu na koji su resavana pitanja ogradivanja i siromastva. Ucestalost ogradivanja je vec vek i po predstavljala goruce pitanje koje se, s vremena na vreme, razbuktavalo u akutne nemire. U vecem delu ovog perioda, od Latimera u tridesetim godinama 16. veka do Loda u tridesetim godinama 17. veka, ucitelji religije proklinjali su ovu pojavu. Proterivanje seo106 D icey, L aw and P u blic O pinion in England, 1905, str. 400— 1. 242
skog stanovnistva (depopulacija) osudivano je u bezbrojnim pamfletima i sluzbama bozjim — da i ne pominjemo odluke Parlamenta i kraljevske odredbe. Pomod je trazena ne samo od javne politike vec i od religije. Seljak i gospodar, svaki prema svome polozaju, pripadaju hrigcanskoj zaj-ednici u kojoj zakon milosrda mora obuzdavati razorni prohtev za privrednom dobiti. U takvoj mistifinoj zajednici, u kojoj su ljudi povezani zajedniCkim obavezama, niko ne sme do kraja iskoriscavati svoje prednosti, jer niko ne sme teziti tome da »zivi izvan crkve«. Prakticno primenjivanje ovih doktrina bilo je neprestano prekidano, jer ga je ometao sudski kolegijum sastavljen od pocasnih clanova iz redova seoskog plemstva, koji je i inace odmagao lokalnoj administraciji; a kada je Dugi parlament oduzeo kruni svako pravo da se mesa u administrativni zakon, o daljem primenjivanju tih doktrina nije moglo biti ni reci. Ali politika koju je sprovodio Vestminster nije se osvrtala na selo i varos. Dogadaji koje su aristokrati u Parlamentu smatrali zavrsnicom revolucije predstavljali su za levo krilo pobedniCke armije njen pocetak. U toj najranijoj i najnemirnijoj od svih engleskih demokratija, u kojoj je prost vojnik s Biblijom u ruci ucio redu generala, bilo je reci ne samo o politiCkoj nego i o drustvenoj obnovi. Leveleri, koji su zastu pali siromasne slojeve, postavili su u svome programu zahtev da se Parlament menja jednom ili dva puta godisnje, da svi ljudi dobiju pravo glasa, da se izvrsi preraspodela sedista u Parlamentu shodno sastavu stanovnistva, da se Gornjem domu oduzme pravo na veto, ali su uz sve to trazili i »da se poniste sva ogradivanja mocvarnog zemljista i druge zajednicke zemlje ili, pak, da se ogradivanja izvrse iskljucivo ili prevashodno u korist siromaha«.107 Teorijski komunizam koji su vodeci leveleri odbacivali dosao je do izraza u idejama digera; u njihovo ime Vinstenli je objavio da je »prost en gleski narod placao i krvario da bi Carls, nas normanski tlacitelj, bio isteran. . . te stoga zemlja mora da se vrati onima 107 T he H u m ble P etition o f th e thousands o f w ell a ffe cte d p e r sons inha biting th e c ity o f L ondon, W estm in ster, th e B orou gh o f Sou th w ark, H am lets, and p la ces ad jacen t (B odleian Pam phlets, The L ev eller’ Petitions, c. 15, 3 Line.). V idi i: G. P. G ooch, English D em ocra tic Id eas in th e S ev e n te e n th C en tu ry, 1898. 243
koji su izvojevali pobedu, a to su obicni ljudi«; kralj nece biti dokraja pobeden »sve dok smo jos u v e k . . . ropski prepusteni kraljevskoj moci u rukama plemica veleposednika«.10S Nisu samo vizionari ili fanatici nastojali da poprave situaciju. Kada se za trenutak ucinilo da ce slom tradicionalnog autoriteta omoguciti opstu obnovu, ozivela je pobuna protiv lokalne bede, zakopavana u toku stoleda tupog tladenja, i u nekoliko grofovija u srednjoj Engleskoj seljaci su ustali da sruse omrazene ograde. Kada se u Lesteru 1649. godine raSirila vest da se narod dize da sruSi ograde oko obliznjih §uma, stvar je preuzelo Gradsko vece. Nadinjena je peticija koja je ukazala na privredna i dru§tvena zla od ogradivanja i predlozila da se osnuje odbor koji de donositi odluke o ogradivanju. Jednom mesnom svesteniku bilo je naloieno da peticiju podnese Parlamentu, »koji je jo§ uvek otvorenog oka i uha motrio na opste narodne nevolje, nastojedi da ih ispravi«.109 Ovaj svestenik bio je precasni Dzon Mor, veoma plodan pamfletista, koji je nekoliko godina sa strascu jednog Latimera, ali sa jos manje uspeha nego on, napadao zemljoposednike sto su sprovodili depopulaciju. Pola veka ranije, za ovakvim pokretima usledili su zakoni protiv depopulacije i odredba kraljevske komisije. Ali u toku jedne decenije od sastanka Dugog parlamenta oficijelni stav prema pokretu podeo je da se menja. Konfiskacije, rabati i ratne takse izazivali su u preraspodeli imovine revoluciju koja je — sem po obimu — bila slidna onoj iz vremena reformacije. Posto je zemlja promenila vlasnika, uobicajeni odnosi su uzdrmani i javili su se novi interesi. Sudski procesi koji su se okondavali presudama Kancelarskog suda (Chance ry decrees) otvorili su vrata ogradivanju; na to se zalio i Mor.110 Nije se moglo ocekivati da de trgovci iz Grada i clanovi Com mittee for Compounding (koji se bavio razvlaSdivanjem rojalis108 Cam den Society, T h e C larke Paper, izd. C. H. Firth, 1891— 4, tom II, str. 217— 21 (pism o k o je je V instenli uputio F irfaksu i R a tn om savetu 8. d ecem b ra 1649). 109 R ecord s o f th e B orou gh o f L eicester, 1603— 88, izd. H elen Stocks, 1923, str. 370, 414, 428— 30. u® Joh n M oore, op. cit., (vid i: napom enu 44), str. 13. V id i i: G onner, C om m on Land and E n closu re, 1912, str. 53— 5. 244
ta), medu kojima su neki otkrili da je spekulacija zemljom unosan posao, odusevljeno prihvatiti predlog da se ogradivanju stane na put drzavnom odlukom protiv koje je plemstvo dizalo glas vi§e od sto godina. S obzirom na takve okolnosti, nije cudno sto. su reformatori otkrili da je naculjeno uho Parlamenta beznadezno gluvo za sve nepravde u poljoprivredi. Nije bila promenjena samo politidka i privredna situacija. Revolucija u misljenju bila je podjednako duboka. Kada je zabranom ogradivanja, seljacima pruzana zaStita, to je cinjeno iz uverenja da posednistvo nad zemljom podrazumeva i duznosti a ne samo prava, i da svojina nije samo izvor prihoda vec i javna funkcija, cije je koriscenje ograniceno drustvenim obavezama i potrebama drzave. Klase koje su preuzele vodstvo u borbi protiv monarhije nisu se mogle pomiriti sa takvim shvatanjima. Njihovi poslednji tragovi nestali su kada je Parlament restauracije ukinuo vojnu obavezu vezanu za posed i u obliku takse za koriscenje nametnuo naciji finansijsko breme koje su ranije nosili samo veleposednici. Na mesto dotadasnjih shvatanja stupila je Lokova teorija, koja de u 18. veku postati neka vrsta religije, teorija koja je propovedala da je svojina postojala pre drzave i da »ni najviSa vlast nikome ne sme oduzeti ni deo njegove svojine bez njegovog vlastitog pristanka«. No Lok je samo dao filozofski oblik idejama Sto su iskovane u nemirima politickih borbi i Sto su za zemljoposednike i trgovce vec predstavljale op§te istine. Shvatanja o druStvu, svojstvena ovim, druStveno i politidki uticajnim krugovima puritanskog pokreta, izrazili su Irton i Kromvel u odgovoru demokratima u vojsci. Jedino slobodni sopstvenici, govorili su oni, zapravo dine drzavu; oni svoj posed mogu koristiti kako im je volja, jer su oslobodeni obaveza prema nadredenima i ne moraju se savetovati sa sirom masom ljudi, koju sadinjavaju zakupci cije se zakupnistvo moze prekinuti i koji nemaju nikakvog ucesca u svojini nad zemljom kraljevine.111 Naravno, ova promena stanovista imala je dubokog uticaja na agrarnu politiku. Sprecavanje ogradivanja ranije se ticalo svih ljudi zainteresovanih za opgte dobro, no sada je bilo obezvredeno kao program sekte 111 Cam den Soc., T h e C larke Papers, tom I, str. 299, seqq., L X V II seqq. 245
politickih i religioznih radikala. Kada je general-major Veili 1656. godine predlozio mere za regulisanje i ogranidavanje ogradivanja javnog zemljista, oslanjajuci se na primer grada Lestera, dlanovi Parlamenta su odmah podigli glas da de to »unistiti svojinu«, te je akt prilikom drugog citanja odbijen.112 Posle restauracije pojacalo se raspolozenje u prilog ogradivanjima i ona su postala omiljena zabava seoskog plemstva. Strucnjaci su se zalagali za njih iz privrednih razloga, a u Parlamentu je donet zakon koji ih je odobrio. lako ga je trebalo razraditi, stav, koji de u 18. veku postati presudan, vec se iskristalisao. Promena u praksi bila je upedatljiva. Razlog nije lezao samo u tome §to su politidke okolnosti omogucile da sva mod pripadne seoskom plemstvu, niti u tome sto je rojalisticko plemstvo zauzelo odbojan stav prema svakom me§anju drzave, po§to, vrativsi se 1660. godine na svoja poharana imanja, nije bilo sklono da pod vladom Car Isa II trpi isto meSanje administracije u prava svojine, kakvo ga je dovodilo do besa za vrem e vlade Carlsa I. Red je o tome sto se izmenilo gledanje na druStvenu politiku, i to ponajpre medu duhovnicima. Sprovodenje lidnog interesa u privredi — a on je zakon prirode — duhovnici su sada izjednadavali sa ostvarivanjem providenja koje je bozji zakon. Ogradivanje de uvecati proizvodnju vune i zita. Svaki covek najbolje zna sta uspeva na njegovoj zemlji i opstem interesu de se najviSe ici na ruku ako se vlasniku da sloboda da proizvodi po svom nahodenju. »Neporeciva je istina da de svako, sledeci svetlost prirode i razuma, diniti ono sto mu najviSe koristi. . . Naprtedak pojedinaca bide napredak zajednice.«113 Znadajno je sto ovakvo razmisljanje nije poticalo od ekonomiste, nego od svestenika. Jer ono je obrazlozeno etidki, koliko i ekonomski. Kada je Mor, ukazujudi na tradicionalni moral, trazio ogranidavanje novdanih interesa, odgovoreno mu je da upravo mudro cuvanje privrednih interesa predstavlja 112 T h e D iary o f T hom as B u rton , izd. J. T. Rutt, 1828, to m I, str. 175— 6. P ism o k o je je V e ili napisao p o v o d o m n em ira z b o g o g ra div an ja u V orvik sajru , N otingem sajru , L in k oln sa jru i L estersajru m oze se naci u: T h u rloe, S tate Papers, tom IV, str. 686. 113 Joseph Lee, A V ind ication o f a R egu lated E nclosu re, 1656, str. 9. 246
bitan deo prosvecenog morala. Ono sto je siromasima potrebno za duhovno zdravlje jeste — da upotrebimo omiljenu rec toga vremena — »regulacija«, a ona je moguca samo ako se obavlja pod prismotrom poslodavca. Strogi moralisti iz vre mena restauracije smatrali su da siromasima, pre svega, nedostaje radinost. Zajednicka prava podsticu na lenstvovanje, jer ona ljudima, koji bi trebalo da rade za gospodara, osiguravaju neizvesne i nedovoljne prihode. Zato nas ne cudi sto su religijski ucitelji prestali da dizu glas protiv zala koja nastaju zbog spajanja kuce s kucom i polja s poljem. Ogradivanje, dugo smatrano tipicnim primerom nemilosrdne pohlepe, odsad vazi za privredno korisno i moralno blagotvorno. Uz svu svoju obzirnost — a delimicno, verovatno, i upravo zbog nje — Bakster se od vecine ranijih duhovnika razlikuje po tome sto odobrava ogradivanje, ako ga »vrSi pobozan i umeren covek« i to obrazlaze tvrdnjom da gospodar medu svojim radnicima moze uspostaviti moralnu disciplinu koje ne bi bilo kad bi oni radili sami za sebe. Nije, dakle, vazan njihov polozaj, vec njihov karakter. Ako izgube kao seljaci, dobice kao hriscani. Vaznije je brinuti se o prilici za moralno i religijsko uzdizanje, negoli za materijalno poboljsanje zivotnih uslova. Kao da materijalni uslovi zivota nemaju uticaja na ccvekovu sposobnost da se moralno uzdize! Isti ljudi koji su zalili sto selo sa otvorenim rasporedom polja (open-field village) nije moglo biti skola strozih vrlina, okrenuli su se problemu siromastva i pomoci siromasnima s najostirijom kritikom. Ni u jednoj drugoj oblasti drustvenog zivota, nova puritanska hijerarhija vrednosti nije tako jasno izrazena kao ovde. Kada bi u srednjovekovnoj Engleskoj, nebo poslalo losu zetvu, zanatlije i seljaci koji su ziveli u malim zajednicama gladovali su zajedno, a beda bolesnog, siroceta ili starca smatrana je licnom nesrecom, a ne dru§tvenim problemom. Izuzev nekolicine teoreticara koji su isli ispred svoga vremena ukazujuci na potrebu da se stvori univerzalni svetovni sistem za brigu o nevoljnima, vecina srednjovekovnih teoreticara bila je misljenja da pomaganje nevoljnima predstavlja prvu duznost imucnih. Sveti Toma, koji je u ovom pogledu tipican, sa odobravanjem navodi snazne izraze sto ih sveti Ambrozije koristi govoreci o ljudima koji gladnima zavide na hlebu; on naglasava da je svojina samo dobro povereno na upravljanje i zakljucuje — a taj 247
zakljucak se ne izvodi bas uvek iz ove vec pohabane fraze — da je smrtni greh uskratiti milostinju tamo gde za njom postoji ocigledna i preka potreba.114 U narodu je i siromastvu i sazaljenju prema siromasnim pripisivana posebna, polumisticna vrednost, jer su siromasi smatrani prijateljima Gospodnjim. Verovalo se da su oni posebno bliski Gospodu — »kroz taj sloj ljudi«, rekao je Langland, »nas Spasitelj spasao je celo covecanstvo« — tako da je autor jednog religijskog priruSnika smatrao neophodnim da objasni kako bogati sami po sebi nisu nuzno mrski Bogu.115 U svakom slucaju, vladalo je uverenje da molitve siromasnih mnogo vrede i da se gresnik spasava od pakla ako prosjaku — makar i uz psovku — baci veknu hleba. Milosrde koje se danas da, bice hiljadostruko uzvraceno kad dusa krene na svoje uzasno putovanje kroz ostro trnje i vrele vatre pakla. If ever thou gavest hosen and shoon, Everie nighte and alle, Sit the down and put them on, And Christe receive thy saule. If hosen and shoon thou gavest Everie nighte and alle, The whinnes shall pricke thee to the bare bane, And Christe receive thy saule. If ever thou gavest meate or drinke, Everie nighte and alle, The fire shall never make thee shrinke, And Christe receive thy saule. If meate or drinke thou gavest nane, Everie nighte and alle, The fire will burne thee to the bare bane, And Christe receive thy saule. 114 A quinas, Sum m a T heol., 2a 2ib, Q. X X X I I , art. 5. 515 D ives et P au per, 1493, Prol., pogl. V II; cf. P ecock, T h e R e p ressor o f o v er -m u c h blam ing o f th e C lergy, d eo III, p ogl. IV, str. 296— 7. Izvan redan prikaz sred n jov ek ov n og stava prem a sirom asim a m oze se n aci u : B. L. M anning, T h e P e o p le ’s Faith in th e T im e o f W yclif, 1919, pogl. X . 248
This ae nighte, this ae nighte, Everie nighte and alle, Fire, and sleete, and candle-lighte, And Christe receive thy saule.n) (Ako si ikad udelio caksire i cipele, ove noci i svake. Sedi i obuci ih, I Hrist ce primiti tvoju dusu. Ako si uskratio caksire i cipele, Neka te do kosti ubode stipavica. Ako si ikad, udelio hranu i pice, Vatra te nece sazeci. Ako si uskratio jelo i pice, Nek te vatra sazeze do kosti. Ova noc, ova noc, Vatra i pljusak i svetlost sveca, I Hrist ce primiti tvoju dusu.) Engleski duhovnici 16. veka su utoliko revnosnije, naglasavali drustvene obaveze sto pocivaju na bogatstvu, jer su uvidali da ovo tradicionalno shvatanje ugrozavaju sve izrazitije individualisticke tendencije te epohe. »Siromah«, propovedao je Latimer, »ima pravo na imovinu bogatasa; zato bogatas treba da dopusti da i siromah ucestvuje u njegovom bogatstvu, ne bi li mu time pomogao i olaksao.«117 Ta suverena nezainteresovanost za strog privredni proracun nije iscezla ni kada su — delimicno po uzoru na humanitarne predstavnike renesanse, kakav je bio Vives, delimicno ugledajuci se na religijske reformatore, a delimicno vodeni sopstvenom ambicijom da sve konce drustvene administracije uzmu u svoje ruke — drzavnici 16. veka pokusali da organizuju svetovni sistem za pomoc siromasima. Kada su u Engleskoj tokom triju generacija pokusali da najbrutalnijim merama n ® A L y k e -w a k e D irge, o b ja v io B ook , 1907, br. X X X I .
W . A llin gh am ,
T he Ballad
1,7 Latim er, T h e fifth S erm ov on th e L ord ’s P r a y er (u S erm on s, E verym an ed., str. 336). C f.: Tyndale, T h e P a ra b le o f th e W ick ed M am m on (u: D octrinal T reatises o f W illiam T yndale, P arker S o ciety, 1848, str. 97): »A k o je tv om e bratu ili blizn jem u potrebna pom od i ti treba da m u pom ogn es, ali ne pokaze§ m ilosrde, n ego digneg ru k e od n jega, opljaCkao si ga odu zim aju ci m u sv oju p o mo6, i to je neka vrsta krade.* 249
iskorene skitnicenje, uvideli su da njegov uzrok nije puka lenost, nego privredna nesredenost i da bic ne moze nifiemu nauciti onoga koji je primoran da skita ili umre od gladi. Stoga su sacinjeni cuveni zakoni o siromasnima, koji su iziskivali obavezno placanje poreza za sirotinju, a zdrave i sposobne ljude obavezivali na rad. Privy Council neprestano pripravan da predupredi nerede, stalno je bio za petama letargicnim sudijama i do pred gradanski rat, sistem je funkcionisao prilicno pravilno. Ali elizabetanski Zakon o siroma snima nije bio stvoren za ono sto je — sa teskim posledicama — postao u 18. i 19. veku; jedina mera za hvatanje ukoStac s privrednim nevoljama. Premda je pruzao pomoc, on je bio poslednja karika u lancu mera sprovodenih radi uspostavljanja drustvene ravnoteze; ispred njega su stajali zastita seoskog stanovnistva od neopravdanog proterivanja, kontrola snabdevanja prehrambenim namirnicama i cena, pokusaj da se stabilizuje zaposljavanje i predupredi nepotrebno otpustanje radnika. No pored Zakona o siromasnima, prvih cetrdeset godina 17. veka ispoljilo se intenzivno privatno milosrde, koje se ogledalo u osnivanju sirotista i bolnica, ustanovljavanju fondova za zaposljavanje ili za pomoc zanatlijama. Religijsko stanoviste o siromastvu jos je bilo merodavno. It was Thy chioce, whilst Thou on earth And hadst not whereupon Thy head to lay.118
didst stay,
(Sam si odabrao da, dok boravis na zemlji, Nemas nicega na sta bi polozio glavu.) »Kako? Govorite li o tim stvarima?«, reko je Nikolas Ferar (1592— 1637. osnivac pobozne anglikanske zajednice na Litl gidingu) kada mu je uz samrtnu postelju neko hvalio milosrdna dela. »Trebalo je da dam sve sto sam sticao, a ne samo da tu i tamo ispustim poneku milosrdnu nistariju.«119 Sa anarhijom gradanskog rata nastupila su zla vremena za privatno milosrde i javnu pomoc siromasnima. U Londonu 118 C hristopher H arvey. T h e O v er se er of th e P o o r (u: G. G ilfillan, T h e P oetica l W o rk s o f G eo rg e H erb ert, 1853, str. 241— 3). 119 J.E.B. M ayor, T w o L iv es o f N. Ferrar, b y his b ro th er John and Dr. Jebb, str. 261 (n avodi B. K irkm an G ray, A H istory o f E n g lish Ph ilanth ropy, 1905, str. 54.
250
su, izgleda, milosrdni fondovi patili od vecih malverzacija no sto je bilo uobicajeno, a Cule su se i zalbe da su prihodi kaznionica i bolnica znatno smanjeni.120 Iz protokola grofovskih sudova saznajemo da je nered bio potpun i da policija vise nije ukazivala sudovima na prestupnike; narod se tuzio da se lopovi mnoze, siromasi zapostavljaju, a skitnice lutaju kud im je volja.121 Za vreme restauracije, Elizabetin Zakon o siromasnima jos je vise prezren, a dvadeset tri godine kasnije, ser Metju Heil se zalio da oni clanovi Zakona sto se odnose na obezbedivanje zaposljavanja predstavljaju mrtvo slovo na papiru.122 Lokalne vlasti, kojima je sprovodenje tog Zakona uvek, stvaralo muke i troskove, gotovo u potpunosti su ga zanemarile kada je centralna vlada prestala da vrsi pritisak. No znacajniji od prakticnih slabosti u sprovodenju pomoci siromasnima bio je novi nacin misljenja koji je s netrpeljivoscu gledao na ono ucenje o drustvu ciji su izraz predstavljali i privatno milosrde i javna pomoc. »U Engleskoj je pravilo«, pisao je jedan pamfletist 1646. godine, »da se prosjaei-lutalice bicuju i kaznjavaju . . . i time sudije ispunjavaju jednu stranu onog dobrog Zakona (naime, zahtev za pravdom), ali ne i drugu, koja se tice pomoci nevoljnima i namece im brigu o smestaju i zaposljavanju siromaha.«12? Donji dom je, izgleda, bio svestan da je zalba zasnovana; godine 1649. je naredio da se grofovski sudovi moraju starati o obezbedenju sirovinskih zaliha onako kako nalaze Zakon,124 a odbori Donjeg doma nekoliko puta su razmatrali pripremu novog Zakona koji je trebalo da osigura zaposlenje licima u nevolji.125 No ovi predlozi nisu, izgleda, 120 A T ru e R e p o rt o f th e G rea t C ost and C harges o f th e fo u re H ospita ls in th e C ity o f Lon don , 1664 (navodi ibid., str. 66). 121 V idi, na prim er, H ist. MSS. Com m ., R ep orts on MSS. in va riou s collection s, tom I, 1901, str. 109— 24; L eonard, E arly H istory o f English P oor R elief, str. 268— 9. 122 S ir M atthew Hale, A D iscou rse touch ing P rovision fo r th e P oor, 1683. 123 S ta n ley’s R em ed y, or th e W a y how to r e fo r m w and erin g B eggars, T h ieves, H igh w a y R ob b ers and P ic k -p o c k e ts , 1646 [T h o m a son Tracts, E. 317 (6), str. 4]. 124 C om m on s’ Journals, 19. m art 1648/49, tom V I, str. 167. 125 Ibid., tom V I, str. 201, 374, 416, 481; tom V II, str. 127. 251
urodili plodom — elizabetanska praksa »zaposljavanja siro- , masnih« nije pogodovala duhu tog vremena. Prema priznanju da su teskoce bile posledica privredne nesredenosti, a ne licnih nedostataka, te da zrtve imaju zakonsko pravo na izdrzavanje od strane drustva, rastuci individualizam epohe pokazao je onaj isti ledeni skepticizam kakav su reformatori iz 1834. godine pokazali prema sistemu »Spinhemlend« (Speenhamland — novcana pomoc radnicima u nevolji). Poput Jovovih prijatelja, individualizam u nesreci nije video kaznu iz ljubavi, nego kaznu za greh. Takvo stanje dovelo je do udvostrucavanja kazni za skitnicenje, a religijsko misljenje prestalo je da kao glavnu obavezu istice milosrdna dela, dajuci sada prvenstvo obavezi na rad; opomene sto su ranije upucivane nemilosrdnoj pohlepi, sada su se okrenule lakomislenosti i lenosti. Karakteristicno je bilo misljenje Miltonovog prijatelja Hartliba: »Zakon bozji kaze: ,Ko nece da radi ne treba ni da jede.’ To bi bio pravi bic za lenstine . . . da niko ne sme jesti sto nije sam zaradio.«126 Novo shvatanje ispoljilo se u retkim oficijelnim merama sto su izmedu 1640. i 1660. godine preduzimane zbog porasta kapitalizma. Jedna mala grupa reformista neprestano se zalagala da se problem re§ava po zdravom poslovnom principu, preko drustva koje ce spojiti profit i filantropiju.127 Parlament je prihvatio predlog i 1649. godine usvojio Zakon o pomoci i zaposljavanju siromasnih i o kaznama za prosjake; Zakon je izvrsnu vlast dao jednoj instituciji koja je trebalo da zatvara skitnice i predoci im izbor izmedu rada i bicevanja, a da prinudno zaposli sva ostala siromasna lica ukljucujuci i decu o kojoj niko ne brine.128 No kada se skitnicenje samo jos povecalo, osam godina kasnije usvojen je Zakon koji po strogosti lici na predlog Flecera Soltona (1655— 1716, skotski patriota i politicar) koji je sve skitnice hteo da posalje na galije. Zakon je predvidao da svaka skitnice koja sudijama ne bi mogla dokazati da ima dobar razlog sto se nalazi na 126 Sam uel H artlib, L on d on ’s C h arity Inlarged, 1650, str. 1. 127 H artlib, op. cit. 128 Firth and Rait, A cts and O rdinances o f th e In terregn u m , 1911, tom II, str. 104— 10. O dredba o esnafu prih va cen a je 17. d e cem bra 1647 (ibid., tom I, str. 1042— 5). 252
drumu moze da bude zatvorena i kaznjena kao okoreli prosjak, bez obzira je li to uistinu.129 Protest protiv bezrazlicnog deljenja milosrda — koje je smatrano paradiranjem lazne religije Sto sustinu zrtvuje formalnoj poboznosti — bio je stariji od reformacije, ali su ga reformatori naglasili na nov nacin. Luter je zahteve prosjaka odbacio kao ucenu, a svajcarski reformatori iskorenili su poslednje ostatke manastirskog milosrda kao steciste papske raspusnosti. »Zakljucujem da sva velika papska darivanja«, govorio je jedan engleski duhovnik za vreme Elizabetine viadavine, »kojima se danas toliko hvaliSu, nisu nikakvo milosrcfe nego farisejske trube, zato sto ne poticu iz pravog strahopostovanja prema bozjoj reci, niti iz ljubavi, niti iz pravog saucestvovanja u nesreci siromaha, nego im je cilj da stvore dobar glas medu ljudima i obezbede molitve posle smrti.«130 Polet trgovine, reakcija protiv autoritarne drustvene politike Tjudora i sirenje puritanizma medu srednjom klasom — sve to se u slededih pedeset godina spojilo da izostri rub ove doktrine. Vaspitan u tradiciji koja je disciplinovanje karaktera putem rada i samopregora stavila u srediSte svoje eticke sheme, puritanski moralista nije ni pomisljao da je i pravedan Covek ponekad prisiljen da prosi svoj hleb; na ostru primedbu da onaj koji porice znacaj milosrdnih dela, u stvari, trazi izgovor za bezobzirni egoizam, on je odgovarao kako i lakomislenu darezljivost podsticu isto toliko sebicne pobude, a ona uz to vise kvari siromahe. »Sto se tice lenjih prosjaka«, pisao je Stil, »bila bi sreca kad bi ljudi pokazivali manje budalastog sazaljenja prema njihovim telima, a vise mudre samilosti za njihove duse.«131 Ucenja da je od svih zala najgora lenost, da su siromasi zrtve sopstvenog »lenog i neurednog nacina zivota«, a ne zrtve okolnosti, da se najvece milosrde ne sastoji u davanju milostinje, nego u takvom vaspitavanju karaktera koje ce milostinju uciniti izlisnom — ta ucenja su od okrutnosti, donedavno smatrane grehom, nacinila duznost i presekla impuls prirodnog sazaljenja, tvrdeci da ono samo produzuje patnju koju bi htelo da ublazi. 129 Ibid., tom II, str. 109&— 9. 130 S tock w ood, at P a u l’s Cross, 1578 (n avodi; H aw eis, S k etch es o f th e R eform ation , str. 277). 131 Steele, op. c it. (napom ena 76), str. 22. 253
Nista nije cudnije od naivne psihologije duhovno nepretencioznog poslovnog coveka koji je uveren da je uspehe postigao vlastitim usamljenim naporima, a ne shvata da bi bez neprestane podrske i zastite drustva bio bespomocan kao jagnje koje mekece u pustinji. Deo svoje samouverenosti ovaj individualizam duguje uverenju puritanskih moralista da je praktican uspeh neposredan dokaz nagrade za eticku nadmocnost. »Bez sumnje«, obrazlagao je jedan puritanski pamfletist, »bogatstva treba pre da pripadaju poboznome, negoli bezbozniku; jer poboznost i u ovom i u buducem zivotu ima sve prednosti.«132 Ljudi od uspeha oduvek su rado zastupali misljenje da je nevolja dokaz bezvrednosti, iako je ona pratila sve hriscanske svece i mudrace. To je pogotovu vazilo za plutokratsko drustvo iz vremena restauracije, koje je sebe smatralo bozjim miljenikom. Drustvo koje sticanje bogatstva smatra najvisom srecom, po prirodi je sklono da veruje kako ce siromasi i u drugom svetu biti prokleti, jer tako samo sebe opravdava sto im je na ovom svetu zivot ucinilo paklom. Nova skola Politicke aritmetike spremno je prihvatila religijsku tezu o izlisnosti i besmislenosti pomaganja siromasnima, smatrajuci je izvrsnim lekom za sve bolesti drustva. Ako su moralisti isticali da lencarenje kvari karakter, ekonomisti su ukazivali da je ono pogubno za privredu i ubitacno za finansije. Zakon o siro masnima je majka lenosti; »ljudi i zene postaju tako lenji da odbijaju svaki posao i izlezavaju se u jaslama parohije koja ih izdrzava«. Zakon takode ubija stedljivost; »stid, strah ili kazna teraju coveka da radi za svagdasnji hleb i ni za sta vise; o njegovoj deci mora da brine parohija, a starost mu je zastita od rada i brige«. Zakon obezbeduje visoke nadnice jer »podstice nepokorne i zlonamerne da traze proizvoljno visoke nadnice; a ovi se u takvim slucajevima toliko opiru umu i obziru prema opstoj dobrobiti da u vreme pojeftinjenja zita i prehrambenih namirnica i dalje traze istu visinu nadnice kao u vreme skupoce«.138 Veleposedniku koji je proklinjao poreze za siromasne i suknaru koji se zalio na visoke nadnice, religija 132 R . Y aunge, T h e P o o r es ’ A d v oca te, 1654 [Thom ason Tracts, E. 1452 (3)], str. 6. 133 o v e i druge od lom k e iz dela ekon om ista restauracije k o ji se odn ose na iste p osledice, v id i p od stica ja n filanak d r T. E. G re 254
je sada pruzila utesno uverenje da smanjenje kako porezar tako i nadnica predstavlja pravi doprinos moralnosti. Kao sto ce pokazati istorija Zakona o siromasnima u 19. veku, nista — izuzev tretmana decjeg pitanja — ne otkriva jasnije pravu prirodu filozofije o drustvu no sto -to cini odnos prema propalim clanovima drustva. Pomenuti iskazi o problemu siromasnih samo su jedan primer opsteg negativnog stava prema celokupnom nadnicarskom stanovnistvu. Razlozi takvog stava su razliciti. U jednom vremenu u kome svojina sacinjava osnov drustvenog poretka, radnik nije bio punopravni gradanin. Zatim, uticaj poslovnih slojeva na misljenje i javne poslove znatno je porastao posle restauracije; njihovo* obelezje bio je bezobzirni materijalizam, po svaku cenu resen da otme svetska trzista od Francuske i Holandije i spreman da sve drugo zrtvuje privrednim ambicijama. Razlog je takode lezao i u tome sto su, uprkos stogodisnjem iskustvu u krupnoj proizvodnji tekstila, problemi kapitalisticke proizvodnje i proletarijata bez ikakve imovine jos uvek bili novi L nejasni. Cak i autori kao Bakster i Bunjen, koji su preterane cene i besavesne kamate zigosali kao gresne, jedva su se bavili problemom nadnica. Njihova teorija o drustvu bila je nacinjena za jedan privredno nedovoljno razvijen vek, u kome su, umesto bezlicnog sistema placanja, jos vladali licni odnosi, a zanatlija ili zemljoradnik po svome ekonomskom polozaju nisu bili mnogo iznad radnika koje su uposljavali. U svetu kojim su sve vise ovladavali veleproizvodaci platna, sopstvenici zelezara i rudnika, ovi autori su se drzali zastarelih kategorija sluge i gospodara sa istom onom tvrdoglavom nezainteresovanoscu za privrednu stvarnost, koja 20. vek navodi da koristi pojmove poslodavca i najamnika, iako je individualnog poslodavca odavno zamenilo bezlicno udruzenje. U cuvenom odlomku Komunistickog manifesta, Karl Marks primecuje da je »burzoazija, gde god je dosla na vlast, unistila sve feudalne, patrijarhalne, idilicne odnose. Nemilosrdno je pokidala raznolike feudalne niti sto su ljude poveziThe Economics of Employment in England (1660— 1713) u Economica, br. I, ja n u ar 1921, str. 37 seqq., i F. S. Furniss, The Position of the Labourer in a System of Nationalism, 1920, pogl.
g orija,
V , VI. 255'
vale sa onima koji su im prirodno nadredeni i nije ostavila nikakvu drugu vezu medu ljudima osim golog interesa i sturog, bezosecajnog placanja«.134 Zanimljivu ilustraciju njegove teze pruzaju rasprave o ekonomici zaposljavanja Sto su ih engleski autori vodili izmedu 1660. i 1670. godine. Njihovo glavno obelezje predstavlja izuzetno ostar stav prema industrijskom proletarijatu; on je znatno ostriji od onoga iz prve polovine 17. veka i nema poredenja u modernom svetu, izuzev ponasanja ozloglasenih belih kolonista prema obojenim radnicima. Odista, »obilje, gordost i lenost«'36 sto su pripisivani engleskim najamnim radnicima u 17. i 18. veku gotovo su istovetni izrazima sto se danas koriste za africke domoroce. U poredenju s Holandanima, engleski radnici vaze za lencuge, koje vole da uzivaju i rade samo onoliko koliko im je neophodno da pr-ezive; sto su im vece nadnice, to vise — »ogrezli u porok«136 — trose na pice; stoga visoke cene ne predstavljaju nesrecu nego blagoslov, jer nateruju nadnicara da vise radi; a visoke nadnice su nesreca, a ne blagoslov, jer vode jedino »nedeljnim raspusnostima«. U vreme kada su ove doktrine bile opste prihvacene, bilo je prirodno da se ostrina ekonomske eksploatacije propoveda kao javna duznost; s nekoliko izuzetaka, pisci toga vremena razlikovali su se samo po metodima najunosnijeg organizovanja surovosti. P.V. Haris je smatrao da se spas moze steci ako se ukinu neki praznici. Biskup Berkli, koji je pred ocima imao irske prilike, smatrao je da »okoreli prosjaci treba da budu pohvatani i nekoliko godina korisceni kao javni robovi. Tomas Alkok, sokiran naklonoscu sto su je radnici pokazivali prema burmutu, caju i trakama, predlozio je da se ozivi zakon protiv raskosi.137 Pisaca koji su predlagali sheme za reformisanje popravilista (zatvor sa obaveznim radom) bilo je bezbroj. Svi su se slagali da je iz moralnih kao i iz privrednih 134 Das K om m u n istisch e M a n ifest, 1918, str. 27— 8. 135 D efoe, G ivin g A lm s n o C harity, 1704, str. 25— 7. 136 Petty, P olitical A rith m etic, str. 45. 137 Sir H en ry P olle x fe n , D iscou rse o f Trade, 1697, str. 49; W alter H arris, R em arks on th e A ffa irs and T rad e o f England and Ireland, 1691, str. 43— 4; T h e Q uerist, 1737 (u T h e W o rk s o f G eo r g e B e rk ele y , D. D ., izd. A . C. Fraser, 1871, str. 387); Th om as A lcock , O bservation s on th e D efe cts o f th e P o o r Law s, 1752, str. 45 seq q. (navodi Furniss, op. cit., str. 153). 256
r a z lo g a n e o p h o d n o s m a n jit i n a d n ic e . D o k t r in a k o ju j e is k a z a o A r t u r J a n g k a d a je p is a o » s v a k o o s im id io t a zn a d a n iz e k la se m o r a ju b iti d r z a n e u s ir o m a s tv u , j e r in a c e n ik a d a n ista n e b i p r o iz v o d ile ,« 138 p r e d s t a v lja la j e n a jo p s t ije m e s to u d e lim a e k o n o m is ta r e s ta u r a c ije . Sa tim e se n i j e p o le m is a lo — to je p rih v a ta n O k a o o c ig le d n a c in je n ic a . K a k o Su s e fila n t r o p i p o c e li p it a t i n e b i li b i lo p o z e ljn o p o n o v o u v e s ti r o p s t v o , o d n jih se n ije m o g lo o c e k iv a t i n ik a k v o d r u s tv e n o s a o s e c a n je sa p a tn ja in a n e s r e c n ik a . N a jza riim l ji v i ja c r ta c it a v e r a s p r a v e i o n o sto j e s t a ja lo u n a jo s t r ijo j su p r o tn o s t i sa d u g o m d e b a to m o p a u p e r iz m u v o d e n o m u 16. v e k u . b i l o je o d lu c n o o d b ija n je d a se p r iz n a d a d r u s tv o Snosi ik a k v u o d g o v o r n o s t za u z r o k e n e v o lja . T ju d o r s k i svestenifci i d r 2 a v n ic i im a li su m a lo m ilo s t i p r e m a le n jim s k itn ica m a . N o i je d n i i d r u g i — s v e s t e n ic i o d u v e k , a d r z a v n ic i p o s te p e n o d b s a v s i d o to g u v e r e n ja — s m a tra li su s ir o m a s t v o d r u s tv e n o m p o ja v o m k o ju su iz a z v a le p r iv r e d n e p r o m e n e ; i n a jc in ic n ijim m e d u n jim a s ta ln o j e u u h u b ilo n e z g o d n o p it a n je sto g a je p o s t a v io s r c a n i H a r is o n : » O d k o g a c e se tr a z iti d a o d g o v a r a za k r v tih l j u d i ? « 139 N jih o v i n a s le d n ic i p o s le r e s ta u r a c ije o c i g le d n o n isu s h v a ta li d a p o r e d m o r a ln o g p a d a m o g u p o s to ja ti i d r u g i u z r o c i s iro m a s tv a . P r a k tic n e p o s le d ic e n o v o g s h v a ta n ja b ile su v r l o je d n o s t a v n e i p r ija tn e . Z a k o n iz 1601. g o d in e v is e n ije d o la z io u p it a n je , je r b i to z n a c ilo » o m o g u c it i siro m a sim a d a p o s ta n u jo s d r sk i j i « . P r a v o n a p o m o c o g r a d e n o j e m n o s t v o m o g r a n ic e n ja k a k v a su on a sto su sa d r z a n a u- Z a k o n u iz 1662. g o d in e . K a d a se p o m o c n ije m o g la iz b e c i, lju d i su s la ti u, r a d n e p o p r a v n e d o m o v e ili u s licn a p o p r a v ilis ta , ili su n a d n i c e u m a n jiv a n e k a k o b i p o r a s la p o t r a z n ja r a d n e sn ag e. F ilo z o fim a u tilita r is tim a p r e o s ta lo j e jo s v e lik o o tk r ic e v e k a tr g o v in e — d a p o m o c siro m a s n im a m o z e b iti i z a str a s u juCa. N o t e o r ija p r e m a k o jo j s ir o m a s tv o n e p ro izilB zi iz p r iv r e d n ih o d n o sa , n e g o iz o n o g a sto j e O d red b a Z a k o n a o s iro m a s n im a iz 1834. g o d in e n a z iv a la » la k o m is le n o s c u i p o r o c iih a p o je d in a t a « v e c se b ila u t e m e ljila i iz r e c e n a j e k r itik a e liz a b e t in s k o g sistem a , iz k o je su n a d a lje u z im a n i e le m e n t i za n q y i Z a k o n o .sirom a sn im a . J e d a n . v e k k a s n ije , srz to g sistem a 138 A rth u r Y oun g, Eastern Tour, 1771, tom IV, str. 361. 139 H arrison, T h e D escrip tion o f B ritaine, 1587, knj. II, pogl. X , O f P rovision m a d e fo r t h e P oor. ' ' . • ■
'
na zadivljujuci nacin je izrazio jedan skotski svestenik rekav si da »svaki coveki prosto zato sto postoji, ima pravo da od drugih ljudi ili od drustva ocekuje izdrzavanje«.140 Napad dr Calmersa (1780— 1847) na ovaj princip bio je izrecen tonom karakteristicnim za stare puritanske moraliste. A shvatanja dr Calmersa usvojio je Nasau senior141 pre no sto je napisao svoj briljantan, uticajan i istorijski posve nepouzdan izvestaj koji je, posto je u severnoj Engleskoj izazvao nesto nalik na ustanak, postao jedan od temelja drustvene politike u 19. veku. -, Bilo bi nepravedno kad bismo se zadrzali samo na nedostacima puritanske etike, zanemarujuci ogroman doprinos sto ga je puritanizam dao politickoj slobodi i drustvenom progresu. Duh nezavisnosti, koji pojedincu daje snagu da sam prkosi silama ovog sveta, predstavlja temelj demokratije; u Engle skoj, gde su i seoski plemic i svestenik s prezrenjem gledali na nize staleze i udruzili napore da uguse narodne pobune koje su — po njihovom uverenju — ugrozavale drustvo i crkvu, demokratija verovatno ima vise da zahvali nekonformizmu, negoli bilo kom drugom pokretu. Preduzimljivost, radinost i stedljivost su vrline koje cine nezamenljivu osnovu svake snazne i slozene civilizacije. Upravo je puritanizam, dajuci tim vrlinama natprirodno posvecenje, uspeo da s njih 140 H. H unter, P rob lem s o f P o v e r ty : S election s fr o m th e . . . w r it ings o f T hom as C halm ers, D. D., 1912, str. 202. 141 O C a lm ersovom u tica ju na Seniora, a p rek o n jeg a na n ovi Z ak on o sirom asnim a iz 1834. v id i: T. M ackay, H istory o f th e English P o o r L aw , tom III, 1899, str. 32— 4. C alm ers je sm atrao da se sv a k om zakonu o sirom asn im a m ogu staviti zam erke. Senior, k o ji j e pred Irsk im drzavn im k om itetom za brig u o sirom asnim a opisao C alm ersove d ok aze k a o »v erov a tn o n a jp o d stica jn ije sto su ikada dati pred K om itetom Etonjeg dom a«, n a jp re se slagao s njim , ali je k a sn ije prih va tio n adelo zastrasivanja, op rob a n o u za tv o rim a. Z astu p n ici 1832— 1834. b ili su u pravu k a d su sm atrali d a su p ostojeci adm inistrativni n a iin i za p om oc izuzetno r d a v i; nisu bili u p ra v u kad su p retp osta v lja li da je za bed u k riv a sam o nem arna adm inistracija, u m esto da sh vate da je nem arna ad m in istracija n a stala iz pok u sa ja da se izid e nak raj sa sve v e co m bedom . S toga je n jih o v a rasprava o u zrocim a pauperizm a k ra jn je p ovrsn a i n e o p h od n o ju je. dopu n iti g ra d om iz ra zliiitih izveStaja iz tog vrem en a (recimQ, izvestaj im a o tkafiim a na ruCnom razbpju), k o ji se b a v e in du strijsk im v id ov im a problem a.
258
skine omrazu nednustvene akscentricnosti i /pretvoni ih ir mavilku i religiju. Osirn toga, takode ne 'bi bilo itesko naci znacajne predjsttavnike purtitamskog dtuha, ikoj'i su licnu cmoralnotst, najiplememitiju oritu novog iideala, sjetdinili sa dubokom svesou o idruJtvenoj odgovomasti, najletpsiim naisiedem sitarog doba. Filanitrqp Firimin i kveker Belers, koga Oven vise od stogodlina kasnije pozdrravlrj a kao oca svoje doktrine, fbili su prvi pabornioi reforme Zakona o siromasnima. U vreme kada jerascep izmedu religije a drustvene etike bio gotavo potpun, Dxaistvo prijatelja (ikvelkeri) pomcailo je vlariajuce misljenje da je doevoiljeno uzimati onoliiko, koliiko nudi trziste: naglasavalo je koliko siu vazne cista savest i strjpljivost u paslu a itumacdlo da je zajedmiica obavezna da Casino pruzi pcwnoc bratu u mevolji.142 Ipak, opstiu klirnu u zemlji ne moze pramenlti ciinjenica da tu i itamo ima w hova koji doseziu do sfera iciistijeg vazduha. Odredlbena orta (puritanskog ucenja bila je individualna odgovomosit, a ne drustveno saosecanje. Poucavajuci svoje* ucenike da ovladavajuci sobom oviladajiu drugima, ono je kaokirumiu slave hvalilo ona svojstva koja atletu diuha naoamzavajtu za njegov uisaml(jeni obracun s neprdj aiteljislkim svertom, a odibacivaio brigu o dmstvenom (poretku smatrajiuoi je izraizom mdkiustva koje zaskizuje osudu. I vrline ii mane ovoga stava bile su od znacaja za buducnost. Ponekad se cuje imisljenje da je zapanjujuci polet industrije posle 1760. godine osim novog priviradnog ustrojatva idoneo ii novi jpravredni diuh. U stvari,. onaj docnije sveprisutan ideal, sto je otelovljen u pronalazacu, dnzenjem i tkapetamiu mdustaije, vec je ol'icen u Englezu s ■ kraja 17. veka. Njega su oblilkovali rrmogfi uticaji, ali jedan o d ' znacajnijih svakako je isticanje poslovnog zivota kao pravog polja hriScanskog nastojanja i isticanje svojstava potrebnih za uspeh u tom polju, a upravo je to karakteristifino za puritanizam. Ova svojstva i uvazavanje sto im je ukazivano safiuvali su se i kada je, zajedno sa svojim ograniCenjima, oslabila i isSezla religija koja ih je afirmisala. 144 W. C. Braithwaite, The Second Period of Quakerism; 191S,. str. 560—2. Defo govori o strogim poslovnim naCelima kvekera • u Letter XVII (Of Honesty in Dealing), u The Complete English Tradesman. Gospodin ESton u delu Steel in the Industrial Revo • lution, str. 219, primeduje: »KVeker u 18. veku se isto kao i srednjdvekovni katolik cvrsto drzao doktrine o pravednoj cehi«, i navodL primere iz ugovora kvekera — vlasnika zelezara.
V POGLAVLJE Z A K L JU C A K D rustva, kao i pojedinici, im aju svoje m oraine krize i svoje revolucije. Onaj koj.i ih proucava moze da p ratip p sled ice ovih prevrata, ali tesko da moze pokusati da ih prOceni bez predrasuda, jer je vatra koju su one razgorele upaljla; i njegovu m alu svecu. Uspon naturalisticke nauke 0 d,rustvu, koja je davala prekrasna obecanja u pogledu plodnih akqija i intelektu alnog prosvecenja; povlacenje hriscanske crkve sa podrucja privredne etike i teorije o drustvu, koje j e :,dugo sm atrala svojom oblascu; cinjenica da su m islioci prihvatili jednu skalu etick ih vrednosti u kojoj zelja za novcanom dobiti v ise n ije opstajala kao opasna — koliko god prirodna — m oralna slabost, vec je postala idol filozofa i osovina drustva •— sva ova kretanja ispisana su velik im slovim a u istoriji bujnog vrem ena sto lezi izm edu reformaqije i jarkog svetla 18. vek a. N jihove posledice uplele su se u tkanje savrem ene civilizacije. Potom stvo jos uvek stoji preblizu njihovom izvoru da bi razabralo okean u koji ce se u liti,sygiOve . Struje.
;j
>; U jednom istorijskom dobu,. relativngst politKkib: dak.tcina predstavlja najopstije mesto. A li psihologija drustvsl.ise. i dalje odvec cesto razm atra s mirnom ravnodusnoscu prema vrem enu i m estu i jos u vek se smatra da su privredni .interasi stfrorili k raljevstvo na koje Z e itg e ist (duK vrem ena) xieiaa nikakvog uticaja. U stvar'i, rnada su nasledene sklonosti mbzda.konstantne u svim gencraeijam a, sistern vrc:dnosti, preferencije i id eali — drustveno okruzje u kome individualni karakter funkcioniSe ^ nalaze se =u neprestanom proctesu promcne; a u vek ovim a natna bliskim , promena je bila jiajobim nija i najizrazitija upravo kada je rec o shvatanju.xkesta
. 261
-sto ga u zivotu jednog drustva zauzim aju privredni interesi. Izdvajanje privrednih ciljeva kao posebnog predm eta zgusnutog i sistem atskog napora, predstavljanje privrednih merila kao nezavisnih i autoritativnih nacela drustvene probitacnosti — to su pojave koje se, m ada prisutne i u antici — u sirem obim u pojavljuju tek relativno kasno u istoriji skorasnjih •civilizacija. Kao sto putnika danas zadivljuje razlika izmedu p rivrede Istoka i Zapada, tako i istoricar nailazi na slicnu suprotnost izm edu srednjovekovnih i savrem enih predstava o privredi. Elem enti koji su, povezani, izazvali ta revoluciju, odvec su brojni da bi se mogli sazeti u neku jednostavnu formulu. A li ruku pod ruku sa sirenjem trgovine i usponom novib klasa do prestola politicke m oci bio je prisutan jos jedan uzrok, koji, ako i nije najupadljiviji, nije bio m anje znacajan Rec je o suzavanju uticajnog polja religije. K ritika koja ucesce crkve u resavanju problema privrednih odnosa i drustvenog ustrojstva sm atra savrem enim pronalascim a, nalazi slabu podrsku u ranijoj istoriji. Nije potreban dokaz za tvrdnju da ova pitanja spadaju u oblast religije — za njim moramo tragati jedino ako kazemo da ona tam o ne spadaju. Na pocetku epohe reform acije, privreda je jos predstavljala granu etike, a etika granu teologije; sm atralo se da sve ljudske delatnosti ulaze u jednu shem u ciju prirodu odreduje ■duhovna sudbina covecanstva; teoreticari su uzim ali u obzir prirodni zakon a ne korisnost; zakonitost privrednih transakcija m anje su dokazivala kretanja trzista, a vise moralna nacela izvedena iz tradicionalnog ucenja hriscanske crkve; sam a crkva sm atrana je drustvom koje ima teorijski, a ponekad i praktican autoritet u drustvenim poslovim a. Sekularizacija politickog m isljenja, koja se odigrala u sledeca dva veka, rim ala je dubokog uticaja na razm isljanja o drustvu, i sa restauracijom se cela perspektiva — bar u Engleskoj — izm enila. R eligija vise nije bila kam en tem eljac na kome .p ociva zdanje drustva, nego jedan njegov odeljak; umesto rideje o vlad avini prava, sudija u pitanjim a prakse i m erilo ponasanja postala je privredna probitacnost. Ponekad izgleda i da se fiovek od duhovnog bica, koje, kako bi prezivelo, mora . poklanjati paznju privrednim interesim a, pretvorio u privrednu zivotinju koja m oze biti i mudra ako preduzm e potrebne m ere da obezbedi svoje duhovno blagostanje.
-262
Posledica svega ovoga je stav koji je postao tako tem eljan deo m oderne politicke m isli da se obicno zaboravljaju i njegova nepouzdana filozofska osnova i njegovo odudaranje od shvatanja ranijih generacija. Srz toga stava je dualizam koji sekularni i religiozni vid zivota posm atra ne kao sukcesivne etape u okviru vece celine, vec kao paralelne i nezavisne oblasti kojim a vladaju razliciti zakoni, koje se procenjuju razlicitim m erilim a i pokoravaju razlicitim vladarim a. Najreprezentativniji um ovi reform acije i srednjeg veka smatrali bi da je filozofija koja tvrdi kako je religija ravnodusna prem a drustvenim institucijam a i trgovinskim transakcijama ne samo zasluzila da bude proganjana s m oralnog stanovista vec je i intelektualno apsurdna. Oni su za najvisi drustveni autoritet uzim ali volju bozju, a na zem aljske interese su gledali kao na prelaznu epizodu u zivotu vecnog duha; ustanovljavali su pravila prem a kojim a se mora vladati jedan hriscanin i, kada su to prilike dozvoljavale, sprovodili su disciplinu koja je trebalo da obezbedi postovanje tih pravila. N jihovi naslednici u 18. veku ispovedali su filozofiju indiferentizm a koja je, doduse, retko dobijala teorijski izraz; za njih je ona predstavljala toliko jasnu istinu da su sm atrali nerazum nim , pa cak i nem oralnim dovoditi je u pitanje; jer religija ini a. presto u srcu svakog pojedinca i opredm etiti je u pravilim a i institucijam a znacilo bi pom utiti njenu cistotu i obezvrediti njenu privlacnost. Naravno, oni su iz tog razloga eticke principe hriscanstva izrazavali na dvosm islen nacin i retko su sa bilo kakvom preciznoscu pom injali prim enu tih principa na trgovinu, finansije i svojinu. Tako je sukob izm e du religije i ovih prirodnih privrednih interesa, sto ih je misao jednog ranijeg veka posm atrala sa sum njicavoscu, izgladen prim irjem koje zivot covecanstva deli na te dve oblasti. R eligija dobija dusu pojedinca, a privredne am bicije — covekovo opstenje sa njegovim bliznjim a u poslovnim i drustvenim stvarim a. Ukoliko one ne prekorace granice svoje teritorije, mir ce biti osiguran. Inace se ne m ogu sukobiti, jer se nikada ne srecu. Istorija je scena na kojoj se snage sto leze u okviru ljudske kontrole sukobljavaju i saraduju sa snagama koje su izvan nje. Prom ena u shvatanjim a sto je opisana na ovim stranicam a napajala se na izvorim a obeju snaga. Oluja i bes puritanske revolucije b ili su praceni zasenjujudim prodorom 263
privrednog poslovanja, a promena m aterijalnog okruzja priprem ila je atm osferu u kojoj je razborita odm erenost istovrem eno izgledala kao glas najistinitije m udrosti i najodanije poboznosti. A li unutarnji svet se m enjao kao i spoljasnji. Spoljasnji napredak naisao je na odjek u srcim a vec sprem nim da pozdrave njegov trijumf; uzavrela napetost izmedu zahteva religije i iskusenja blistave privredne civilizacije, kakva je m ucila epohu reform acije, vise se nije osecala. Delim icno je u pitanju bila prirodna i nim alo nerazumna nesam opouzdanost ljudi koji — iako su b ili svesni da tradicionalne doktrine o drustvenoj etici i njihovo neprakticno nepoverenje prema privrednim m otivim a pripadaju jednom m inulom veku — nisu posedovali stvaralacku energiju da nadu nove form ule koje bi se m ogle prim eniti na potrebe slozenijeg i pokretljivijeg drustvenog poretka. D elim icno je to bilo zato sto se engleska crkva usled politickih prom ena prekomerno poistovetila sa vladajucom aristokratijom; dok je u Francuskoj, kada je doslo do pada, velik i deo nizeg svestenstva delio sudbinu sa tiers etat, u Engleskoj su sluzbenici crkve retko iznosili shvatanja koja ih ne bi preporucivala vladarim a drzave. D elim icno je razlog lezao u tom e sto je jedno znafiajno m nenje sm atralo da samo srce religije cini duh, pomocu kojeg ravnodusnost prem a celom svetu spoljasnjih okolnosti ne izgleda kao defekt v ec kao ukras duse. Moze 11 am se uciniti da su nekonform isticke crkve, slobodne od svilenih lanaca sto vezuju Establism ent i sa jakom tradicijom discipli ne za sobom, im ale m ogucnost da potvrde drustvene obaveze religije sa strascu koja se porice anglikanskoj crkvi. Ono sto je gusilo njihov glas bilo je manje slabost, a vise najosnovnija i najodlicnija. Ojd njihovih vrlina. Poricuci da j e ljudski napor kadar da .zasluzi spasenje, ili da ljudska pomoc moze biti od koristi hodocasniku u njegovom usam ljenom naporu, one su i svet poslovanja i drustvo videle kao bojno polje preko koga covek m oze trijum f alno ici svom e cilju, a ne kao grubu gradu koja ceka da ga ruka arhitekte upotrebi kao tem elj carstva nebeskog. Pri tom su zaboravljale d a .co v ek pripada drustvu i. d a . j e dyustvo, posto izrazava licnost, i sam o.du hq vn e prirode.._ Tako, oka ponekad biva zaslepljeno samom, svetloscu. . , . Ono sto je u jednom vrem enu izvesno, predstavlja pro blem u -n ek o m ;drugom. Malo -ko de odbiti da iskaze (Jivljenje 264
prem a izvanrednoj ideji; zajednice koja je od vrha do dna prozeta m oralnim zakonom sto je inspirisao v elik e reform atore isto koliko i velik e um ove srednjeg veka. A li da bi se savladao grub! svet m aterijalnog interesa, neophodno je im ati za njegove tegobe bar onoliko sim patija, k o lik o ,je potrebno da se one razumeju. Princ tam e ima pravo na uctivo saslusanje i na pravedno sudenje, a oni koji nece da mu pruze ono sto zasluzuje, otkrice da u konacnom zbiru on obrce situaciju uzim ajuci ono sto mu pripada, pa i nesto vise od toga. Zdrav razum i postovanje stv a m o sti podjednako izrazavaju plem enitost duha kao i m oralna revnost. Nastupi m oralnog besa s kojim. su deca svetlosti osudivala svaku novu pobedu privrednog preduzetnistva sm atrajuci je Mamonovom pobedom, onem ogucili su im da regrutuju pristalice za svoju kampanju koja zahteva hladnu glavu, koliko i hrabro srce. Zahvaljujuci svom tvrdoglavom odbijanju da u svetlosti novih cinjenica provere stare form ule, oni nisu bili kadri da se odupru protivnapadu u kom e je citav sklop njihove filozofije — istina i m astarija podjednako — doziveo poraz. Oni su prezirali znanje i ono ih je unistilo. Malo ko m oze bez radosti da razm islja o divnim dostignucim a prakticne energije i tehnickih sposobnosti koje su, od kraja 17. vek-a, m enjale lik m aterijalne civilizacije i u kojima je Engleska bila srneli, iako ne odvec skrupulozan pionir. A li privredne am bicije su dobre sluge a rdavi gospodari. U ham ovim a drustvenih ciljeva one ce okretati vodenicni tocak i m leti zito. No pitanje kakva je svrha okretanja tockova postavlja se i dalje i ne moze ga razjasniti naivno i nekriticko obozavanje privrednih modi, koje je izraz nerazum nog osecanja sto se odvec'deSto javl'ja kod onih koje 'je novi Levijatan hipnotizovao svojim fiinima. Ishod tog obozavanja he retko je svet u kome ljudi Upravljaju m ehanizm om koji ne um eju u potpunosti da koriste !i organizacija Sto poseduje sva savrsenstva izuzev pokretljivosti. E r n e n n t’s V e r n u n ft u n d b ra u c h t’s allein, N u r tierisch er als jed.es T ier zu sein. M efistofeloyo kopijt: koje ne pogada oklop^ Razuma, probada ip^k lenju karikaturu koja se krije pod tim ;svetim imenom da.;M zavaravgla: sv oje.sled b en ik e nasm esenom iluzijom progresa, koja je zadobijena savladavanjem materijEtlnog okruzja 265-
o d strane jedne rase odvec sebicne i povrsne, a da bi bila Jkadra da odredi cilj na koji ce se prim eniti njeni trijum fi. C ovecanstvo m oze da iscedi tajne od prirode i da to znanje upotrebi da sebe unisti; ono moze vlad ati A rijelim a toplote i pokreta ili ih naterati da u bespom ocnom strahu skruse svoja krila, zato sto nije kadro da resi spor oko toga kome zarobljeni geniji treba da sluze. Hoce li ga hem icar opskrbiti zivotvornim sredstvim a ili trinitrotoluolom i otrovnim gasom, hoce li industrija popraviti ili pogorsati zivotne uslove — sve to zavisi od cina izbora izm edu nepom irljivih ideala, koji se n e m oze zam eniti nikakvim povecanjem civilizacijskog aparata sto stoji coveku na raspolaganju. Privredna efikasnost je nuzan elem ent u zivotu svakog zdravog i snaznog drustva i samo nepopravljivi sentim entalista ce um anjivati njen znacaj. A li pretvoriti efikasnost od sredstava u prvenstveni cilj, znaci unistiti samu efikasnost. Jer u slozenoj civilizaciji saradnja je u slov uspesne akcije. A uslov saradnje je slaganje u pogledu ciljeva ka kojim a treba usm eriti napore i u pogledu m erila kojim a treba procenjivati uspeh tih napora. Slaganje u pogledu ciljeva pretpostavlja m erila vrednosti uz ciju pomoc se m oze odrediti m esto koje ce biti dodeljeno razlicitim predm etim a. U svetu ogranicenih izvora, u kome priroda daje plodove sam o posle dugog i sistem atskog napora, ovo m erilo ocigledno mora uzeti u obzir privredne m ogucnosti. A li ono samo ne m oze biti prosto privrednog karaktera, je r je potrebno osvetliti upravo paralelan znacaj privrednog i ostalih interesa — na prim er, zrtvovanja vrednih m aterijalnih dobara, kako bi se dobilo slobodno vrem e, ili razvilo obrazovanje, ili hum anizovao rad. Ono se mora zasnivati na nekom sh vatan ju ljudske prirode kao celine, za koju je zadovoljenje privrednih potreba ocigledno od vitaln e vaznosti, ali koja takode trazi i zadovoljenje ostalih potreba i svoje delatnosti m oze racionalno organizovati samo dotle dok ima jasnu svest o njihovom relativnom znacaju. »Ljudi m ogu m isliti sto im je volja«, pisao je biskup B erkli, »ali onaj koji nije razm isljao o Bogu, o ljudskom duhu i o najvisem dobru moze postati krasan crv u zem lji, no dobar sin dom ovine i dobar pripadnik drzave nikada nece biti.« Danasnji filozof koji nas m oli da svoje nade u napredak zasnujem o na znanju sto se nadahnjuje ljubavlju, ne razlikuje se od biskupa onoliko, koliko bismo m i to mozda ocekivali.
266
Najociglednije cinjenice se najlakse zaboravljaju. I postojeci privredni poredak i m nogi planovi za njegovu obnovu lom e se jer zanem aruju opstu istinu da — posto cak i najprostiji ljudi im aju du§u — nikakvo povecanje m aterijalnog bogatstva ne m oze nadoknaditi ono Sto vreda njihovo sam opostovanje i um anjuje njihovu slobodu. Izuzev ako industrija treba da bude paralisana neprestanim pobunama razgnevljene ljudske prirode, razumna procena privrednog ustrojstva ne sm e uzim ati u obzir iskljucivo privredno stanoviste. Ona mora biti svesna da prirodni prohtevi m ogu biti procisceni ili obuzdani — kao sto su, u stvari, u znacajnoj m e r i, i do sada bivali — ako se podvrgnu kontroli nekog obuhvatnijeg interesa. Razlika koju anticki filozofi povlace izm edu slobodnih i sluzinskih zanim anja, srednjovekovna tvrdnja da bogatstvo postoji radi coveka, a ne covek radi bogatstva, R askinov cuveni usklik: »Nema veceg bogatstva od zivota«, tvrdnja socijaliste koji sm atra da proizvodnja treba da sluzi coveku, a ne da donosi profit — sve su to razliciti pokusaji da se naglasi instrum entalni karakter privrednih delatnosti tako sto ce se prizvati jedan ideal za koji se smatra da iskazuje pravu covekovu prirodu. Hriscanska crkva je gotovo u citavom periodu o kome govori ova knjiga im ala sasvim osobeno shvatanje o toj ljudskoj prirodi i njenim m ogucnostim a. N jena teorija o drustvu stoga nije filantropski oreol nad telom njenog ucenja, vec je vitalan deo verovanja zainteresovanog za sudbinu coveka ciji se karakter oblikovao i cije su se m ogucnosti razvijale u zavisnosti od trzista i drustvenih institucija. Oslobodena ogranicenja sto ih nam ecu m esto i vrem e, njena filozofija je sebi postavila zadatak da potvrdi nadmoc m oralnih nacela nad privrednim prohtevim a koji u ljudskoj shem i im aju svoje m esto, i to vazno m esto, ali koji, kao i drugi prirodni prohtevi, kada im se laska i kada se odvec hvale, kvare dusu i unose zbrku u drustvo. N jena kazuistika predstavljala je pokusaj da se ta nacela prevedu u kod prakticne etike, koji bi bio dovoljno precizan da se m oze prim eniti na prasnjavi svet radionice kao i na svet poljoprivrednog dobra. Njena disciplina bila je napor — odvec cesto korum piran i varljiv, ali nim alo neznalacki u koncepciji — da se hriscanske vrednosti utkaju u sareno tkivo pojedinacnog karaktera i druStvenog ponasanja. Ta praksa cesto je bila zalosna parodi267
ja teorije — to je opstepoznata istina koju ne treba posebnonaglasavati. A li u svetu u kome nacela i ponasanja ne odgbvaraju jedni drugima, ljude treba procenjivati prema njihovim delim a isto koliko prema njihovim shvatanjim a — prem a ciljevim a sto su ih sebi postavili, toliko i prem a uspehu koji ostvaruju u njihovom postizavanju. Mudar kriticar procenjivace sebe na osnovu svog uspeha pre no na osnovu svojih. ideala, a svoje bliznje, zive kao i m rtve, na osnovu njihovih ideala isto, koliko i na osnovu njihovih uspeha. , P rilike se od vrem ena do vrem ena m enjaju, i prakticno tum acenje m oralnih nacela mora se m enjati zajedno s njim a. Malo ce ko od onih koji bez strasti posm atraju cinjenice dru§tvene istorije poreci da je izrabljivanje slabih od stran e jakih —• organizovano radi ostvarenja privredne dobiti, a poduprto nam etnutim pravnim sistem im a i ukraseno dekorativnim draperijama vrlog sentim enta i zvucne retorike —- bilo karakteristicno za najveci broj zajednica koje je svet do danas video. A li ono svojstvo savrem enog drustva, koje s e najostrije suprotstavlja ucenju sto se pripisuje osnivacu hriscanske vere, lezi dublje negoli povrem ene greske i neprirodne ludosti kojim a se kritika obicno bavi. Ono se sastoji u tvrdnji — koju najveci deo reform atora prihvata sa jedva nesto m anje naivnosti nego branioci ustanovljenog reda — da je sticanje m aterijalnog bogatstva najvisi cilj ljudskih napora i osnovno m erilo ljudskog uspeha. Takva filozofija, sigurna,. m ilitantna, i nim alo nesklona da kritiku ucutka kaznom, pogotovu kada se na nju izvrsi snazan pritisak, moze trijum fovati, a moze i propasti. Sigurno je da ona predstavlja negaciju svakog sistem a m isljenja ili morala koji, osim u metafpri,, moze da se opise kao hriscanski. Kompromis izm edu H ristove crkve i idolatrije bogatstva koje predstavlja; prakticnu religiju kapitalistickog drustva podjednako je nem oguc kao i kompromis izm edu crkve i drzavne idolatrije u Rimskoj im ................................ . ■, ; ; periji. »Moderni kapitalizam «, pise Kins (Kpynes), »je u cisloSti areligiozan, bfez unutrasnjeg jedinstva, bez mnogo javnog duha, cesto — m ada ne u vek — prosto gom ila sopstvenika i onih koji bi da to postanu.« Ponekad se cini da ceo taj sist^m prohteva i vrednosti, sa svojim iobogotvorenjem zivota koji grabi da bi pravio zalihe, i pravi zalihe da bi grabio, koji u casu trijmmfa, kada pljesak g o n iile ’ jos- odjekuje u usiiria 268
gladijatora i dok slava jos zivi u njima, ostavlja ukus pepela n a usnam a civilizacije koja je svom m aterijalnom okruzju dodala sredstva nepoznata ranijim vrem enim a, ali koja jos nije naucila da ovlada sobom. Upravo tom sistem u, dok je jos b io u svojoj gipkoj i prodornoj m ladosti, pre no sto ga je uspeh naveo da odbaci m asku nevinosti, i dok je njegova prava priroda bila nepoznata i njem u samom, sveci i mudraci ran ijih vrem ena izrekli su upozorenja i osude. Jezik kojim su teolozi i propovednici iskazivali svoj strah od greha pohlepe moze savrem enom citaocu izgledati odvec m racan i paklen; njihova pravila za m oralno ponasanje u poslovanju i raspod eli bpgatstava m ogu nam se ciniti neprakticnom pedanterijom . A li brzopletost je prihvatljivija greska n egoli kukavicluk, te u vrem e kada je nepreporucljivo govoriti, lakse oprastamo kad neko govori suvise, negoli kad ne govori uopste. Potom stvo verovatno m oze podjednako m nogo nauciti od vrtoglave elokvencije kojom je Latimer kaznjavao nepravdu i tlacenje, koliko i od trezvene cestitosti razboritog Peilija, koga j e — posto i ispod dubina ima dubina — Dzordz III smatrao opasnim revolucionarom .
R. H. Toni — ETlCAR EKONOMSKE ISTORIJE Jugoslovenski citaoci poznaju istorijsku skolu u ekonomskoj nauci, uglavnom, preko njenih nemackih predstavnika. — posebno najznacajnijih: V. Somberta, M. Vebera, K. Buhera, A. Vagnera, A. Spithofa, Knapa. Glavni predstavnici njenog engleskog ogranka: Tojnbi, Kaningem i Esli, manje su im poznati. R. H. Toni, rekli bismo, gotovo je nepoznat u nasoj literaturi — prevodilackoj i esejistifikoj. Pa ipak, rec j e o piscu, koji je, najverovatnije, najznacajnije ime engleske istorijske skole u prvoj polovini X X veka — o lifinosti koja je, sad vec prema preovladujucim ocenama, svojom aktivnoscu ispunila formativni period razvoja ove discipline u Engleskoj; 0 autoru, ciji su doprinosi engleskoj ekonomskoj istoriji izmedu 1540. i 1640. godine tako znacajni, da se citav ovaj period, naziva u literaturi »Tonijev vek«. Nadasve, rec je o coveku, koji je svojom ucenoscu i svojim znanjem, moralnim kvalitetimama, svojom aktivnoscu vrednog hriscanina i socijaliste, u velikoj meri ispunjavao savremeni zeljeni obrazac o intelektualcu i naucniku koji svoj rad i svoju aktivnost stavlja u funkciju svakodnevice i visokih ideala, spaja naucan i praktiSan rad. Uza sve to, R. H. Toni je veoma kompleksna i slojevita licnost kao i njegovo delo, cije bi potpunije sagledavanje i osvetljavanje zahtevalo ne samo jedan kratak predgovor, vec i temeljnu istorijsku, naufinu, cak knjizevnu analizu. Ovom prilikom zadovoljicemo se samo skicom njegove lifinosti 1 dela, pruzajuci jugoslovenskom citaocu izvesnu orijentaciju da bi razumeo Tonijevo nesumnjivo glavno delo Religija i us-
poTi kapitalizma.
,,
I
R. H. Toni roden je u Kalkuti, u Indiji, 1880. godine, u najvecoj koloniji Engleske, na vrhuncu njene moci i dominacije u svetskim odnosima. Medutim, ceo svoj vek proveo je u Engleskoj, gde je posle studija istorijskih i ekonomskih nauka u Ragbi skoli i u Oksfordu (Balliol College) postao nastavnik ekonomske nauke na Glasgovskom univerzitetu, a 1906. go dine i predavac, potom tutor generacijama engleske radnicke klase, kao saradnik Radnicke asocijacije za obrazovanje (Workers Educational Association, WAE). Toni je vodio kurseve za dopunsko obrazovanje radnika. On predaje na mnogobrojnim kursevima (Rochdale, Lanchsire, Longton) indu stry sku istoriju Engleske XVI i XVII veka. Godine 1908. Oksfordski univerzitet okuplja grupu nastavhika i stvara Komitet radi organizovanja radnickog obrazovanja. Da bi izisao u susret »rastucoj zelji dela radnika za visokim obrazovanjem« ovaj Komitet pise zajedno sa grupom radnika izvestaj pod naslovom »Oksford i obrazovanje radnicke klase« — dokument, cijoj ce realizaciji Toni posvetiti izvestan deo svog kasnijeg zivota (upravo su preporuke ovog izvestaja imale, prema misljenju I. M. Vintera, neposredan uticaj na njegovo istorijsko naucno delo), jer, na zahtev pomenutog Komiteta, Toni pise udzbenik za organizovanje radnika, iz kojeg ce potom nastati njegova prva znacajna knjiga O agrarnom problemu u X V I veku (The Agrarian Problem in the Sixteen Century, 1912). Godine 1913. Toni postaje predavac ria Londonskoj ek6nomskoj skoli, gde ce ostati do kraja zjvota, razvijajuci disciplinu ekonomske istorije. U ovoj skoli je 1931. godine prbmovisan za profesora, a 1949. godine za profesora emeritusa (pocasnog penzionisanog profesora). ’ ‘ Izmeflu predavackih i profesorskih funkcija u skoli i tutorijalnih funkcija u okviru WAE, ciji ce predsednik biti izmedti 1928. i 1944. godine, Toni ce naci dovoljno vremena da se posveti politici i drzavnoj i drUstVenoj organizaciji Engleske. Sluzio je i saradivao u nizu komiteta i ekonomskih tela Britanske Laburisticke vlad e'kao ekbnomski i politicki savetnik. Aktivno je ucestvovao u politickom zivotu na strani Laburisticke partije, kao njen clan: Gak se nekolikb puta k’arididovao za poslanika te Partije, ali kao profesor i naucnik 272
izgleifa nije mogao steci poverenje sireg birackog tela i nikad nije bio izabran. Medutim, bio je uspesniji u mnogim, nekada veoma ostrim i iscrpljujucim kampanjama za socijalne refor me u vezi s polozajem radnicke klase — reforme koje su bile usvojene (produzenje radnickog obrazovanja, fiksjranje xninimuma najamnina, prosirenje godina za obavezno skolovanje, itd.). U sve ove aktivnosti on je nastojao da unese, u englesko drustvo i u Laburisticku partiju, izvesne moraine standarde koje je nalazio u ranim i osnovnim hriscanskim etickim vrednostima, integrisanim od strane engleske protestantske ideologije. Tonija su takode inspirisali vrednosni elementi socijalizma, shvacenog u smislu engleske socijalisticke tradicije fabijanskog tipa i sa jakim elementima ranog kolektivizma i humanizma. Cesto je isticao da je osnova socijalizma u humanizmu i da dobro druStvo moze biti ostvareno samo od dobrih ljudi, a ne putem dogmi ili prostim promenama u drzavnoj masini. Njegove socijalisticke ideje narocito su dosle do izrazaja u veoma provokativnoj i uticajnoj knjizi o Prisvajackom drustvu (The Acquisitive Society, objavljenoj 1920), u kojoj se u izvesnim ocenama i formulacijama prvi put znacajno priblizio marksizmu. Ipak vrhunac njegovog stvaralastva nastaje s knjigom koja se upravo predaje u ruke jugoslovenskom citaocu — Religija i uspon kapitalizma (Religion and the Rise of Capitalisim, 1926) — delom koje danas u sociolosko-ekonomskoj literaturi zauzima mesto klasicne rasprave povodom nastanka i sirenja kapitalizma u Engleskoj XVI i XVII veka. Pomenutim radovima unekoliko se zavrsava prvi period Tonijeva naucnog stvaralastva. Drugi period nastaje u vreme rastuce ekonomske i politicke svetske krize, pocev od 1930. godine. Toni prenosi svoj rad i svoje interesovanje na sire medunarodne probleme, iako treba reci da je on uvek smatrao, i toga se drzao, da aktivnost i studija istorijskih fakata moraju uvek biti na medunarodnoj osnovi i komparativne. Posle osmomesecnog boravka u Kini, 1930. godine, kao savetnik Lige Ujedinjenih nacija za pitanja obrazovanja i vaspitanja, Toni objavljuje knjigu Zemlja i rad u Kini (Land and Labour in China, 1930), koja je primer komparativne studije kineskog i zapadnoevropskog ekonomskog razvitka. Vrativsi se u Englesku, Toni i dalje uporedo razvija svoju 273
aktivnost na drustvenom, naucnom i nastavnom planu, ali sada i pod znacajnim uticajem sve vece fa§isticke opasnosti uoci drugog svetskog rata i u toku njega. Na naucnom planu ovo se ogleda, pre svega, u sve vecem znacaju koji u svojim radovima poklanja politickom faktoru u uoblicavanju zivota drustva i njegove ekonomske zajednice. U ovom doratnom i posleratnom periodu treba pomenuti, pre svega, njegove studije o Sirenju srednjeg staleza (The Rise of The Gentry 1558/1640, publikovanih u Casopisu za ekonomsku istoriju, XI 1941), Haringtovno obja£njenje njegovog doba (Materijali Britanske akademije, XXIV, 1941), u kojima se upravo tretira centralno pitanje Tonijevih istrazivanja posle 1930. godine: odnosa izmedu ekonomske i politicke vlasti. U ovu vrstu problematike treba ubrojati i Tonijev rad Politika i biznis za vrem e Dzemsa I (Business and Politics under James I. Lionel Granfield as Marchant and Minister, Camridge, 1958), gde se sa istog aspekta dodiruju slozeno pitanje licnosti i birokratije u razvoju ekonomsko-politickog zivota Engleske. Stavljanje naglaska na politicki i strukturalni karakter kao objasnjenja determinanti razvoja drustva koje odlikuje Tonijeve radove posle 1930. godine, oseca se i u Tonijevim tzv. »ratnim« radovima. Jedna studija se odnosi na britansku ratnu ekonomiju za vreme prvog svetskog rata, sto je trebalo da posluzi kao osnova za resavanje problema ekonomske demobilizacije posle drugog svtskog rata, radene za potrebe Komiteta za rekonstrukciju Artura Grinvuda. Druga studija se odnosi na Kratku istoriju americkog radnickog pokreta, koju je Toni napisao 1942. godine kao savetnik »za socijalne i politicko-ekonomske poslove«, lorda Halifaksa, tadasnjeg engleskog ambasadora u Vasingtonu. Obe studije, medutim, nisu izisle iz kruga sluzbenih dokumenata zbog svog naglasenog aplikativnog i politickog ka rakter a, niti su javno objavljene, iako je, narocito druga, prema ocenama J. M. Vintera, jedna od najboljih istorija za razumevanje prirode i ponasanja americkog radnickog pokreta. Od ostalih znacajnih radova pomenucemo posebno tri rada koja su zanimljiva i znacajna zbog Tonijeva celokupnog pogleda na istoriju, istoriju kapitalizma i metodologiju njenog proucavanja, kao i na njegov odnos prema istorijskoj i marksistickoj ekonomskoj skoli i tradicijama, prema uticaju koji su one imale na Tonija i specififinosti njegovih stavova 274
u o#nosu na pomenute skole. To su radovi: Studija ekonomske istorije (The Study of Economic History, Economica, XIII, 1933), Tonijevo pristupno predavanje povodom izbora za profesora LSE, Maks V eber i duh kapitalizma (Max W eber and the Spirit of Capitalism, (predgovor engleskom izdanju Veberove Protestantske etike i duha kapitalizma, 1930) i istorija kapitalizma, prikaz knjige engleskog marksiste M. Doba, Studija o razvitku kapitalizma (Ekonomska istorijska revija, ser. II 1950). Vecina Tonijevih istorijskih eseja, prikaza i ocena, pisanih u drugom periodu njegovog stvaralastva, objavljena je u knjizi Istorija i drustvo (History and Society, 1978), koja se pojavila osamnaest godina posle njegove smrti, sa izvrsnim uvodom izdavaca ove knjige, engleskim privrednim istoricarem, J. M. Vinterom, koji je 1972. godine objavio i drugu knjigu Tonijevih radova (R. H. Tawney Commonplace Book, Cambridge, 1972). To je prvi pokusaj, koliko nam je poznato, da se baci pogled na celinu Tonijevih radova, ukljucujuci mnoge manje radove rasute po raznim casopisima. Pomenucemo jos i znacaj R. H. Tonija kao jednog od osnivaca Casopisa za ekonomsku istoriju, 1926. godine (Economic History Review), u kome je saradivao sve do smrti, 1960. godine. Ovaj Casopis, zahvaljujuci, pre svega, Tonijevim naporima, postao je jedan od najrespektovanijih akademskih foruma u svetu za ekonomsku istoriju i veoma je doprineo ne samo formiranju savremene engleske istorijske skole vec i ekonomske istorijske misli u svetu uopste. II Kao sto smo vec napomenuli, Tonijevo stvaralast’v o moglo bi se grubo podeliti na dva znacajna perioda: prvi obuhvata period od 1930. godine, a drugi traje do kraja njego vog zivota. Oba su u velikoj meri zavisna od razvoja njegove intelektualne i nauCne licnosti, njegove metode istrazivanja i polaznih kriterija, koje je smatrao fundamentalnim i polaznim za organizaciju istorijskog materijala. S druge strarie, razlike u karakteru radova oba ova perioda Su izraz uticaja razlicitih istorijskih prilika, u kojem se odvijao Toriijev naucni zivot, uvek vezan za drustvenu stvarnost i njene pro. b l e m e . ................ r 275
U prvom periodu, Toni pise svoje vec pomenute znacajne radove: O agrarnom problemu u sesnaestom veku (1912), Prisvajalacko drustvo (1921) i Religija i porast kapitalizma (1926). Kod ovih radova treba imati u vidu razlicitost uticaja koje je Toni prilikom njihovog stvaranja trpeo, njegov spe cif icni pogled i doprinos u njima, kao i razlicitost ideja i vremenskih perioda koji se u njima obraduju, uprkos nekih zajednickih karakteristika svih pomenutih radova. Studiji O agrarnom problemu u sesnaestom veku prethodila je prakticna potreba: istrazivanje ovog perioda radi pisanja udzbenika za Tonijev rad u WE A klasama. Sadrzaj knjige veoma je kompleksna struktura odnosa, u kojoj su se nasli, s jedne strane, mali posednici feudalno struktuisanog engleskog zemljisnog poseda, oslonjenih na obicaje i obicajno pravo, religiozne i vrednosne stavove i moralna ubedenja, nasuprot sve dominantnijoj snazi velikih poseda i posednika, njihovoj teznji da ograde zemlju i eliminisu sitan posed, njihovim pogledima, koji zemlju sve vise vide kao sredstvo za dobijanje profita. »Pretvarajuci poljoprivredu u biznis, istice Toni, kapitalista-farmer nastojao je na prekidu licnih odnosa zemljoposednika i drzaoca zemlje (tenants). .. odnosa koji je bio gotovo svetinja.« Ovaj sukob i rascep, Toni posmatra ne samo kao proces ekonomske korozije feudalnog sitnog poseda vec i kao fundam entals rascep izmedu »standarda cestitosti (fairness) u ekonomskim poslovima trgovanja, koji je postojao nezavisno od bezlicnog kretanja trzista, standarda koji posteni ljudi mogu otkriti, ako to zele, i koji predstavlja stvar savesti za javni autoritet da ga podrzi« (Agrarni problem, izd. 1967, str. 307). Glavnom Tonijevom delu, koje predstavlja ova knjiga, prethodi i knjiga o Prisvajackom drustvu (1921), ostro uperena protiv kapitalisticke privatne svojine, pod uticajem socijalne kritike kapitalizma od strane Dzona Raskina i Metjua Arnolda i, verovatno, Dzona Hobsona, najeminentnijeg en gleskog institucionaliste i Tonijevog savremenika. U ovom delu Toni optuzuje liberalisticku ideologiju i filozofiju da su, u nedostatku kritickog duha, postale dogme za opravdavanje apsolutizma privatne svojine. Prisvajanje i svojina, istice u ovoj knjizi Toni, korumpiraju i bogate i siromasne. I ovde se vec oseca fundamentalni nazor Tonijeve ekonomske etike. 276
koja se kasnije doci jos do potpunijeg izrazaja: — ono sto ljudi zele i traze, istice on, jeste rad, i to ne samo zbog dohotka vec, primamo, sto oni zele da dostignu »osecanje ispunjenosti* i ubedenja da je njihov rad »vazan« i da sluzi za izvesnu »korisnu svrhu«. To je ideja duznosti, misije — cal ling — koju ce Toni uzeti iz kalvinisticke ideologije. U kapitalistickom drustvu, rad je, medutim, odvojen od njegovih inherentnih vrednosti, konstatuje dalje Torii, i predstavlja samo sredstvo za nesto drugo, za eksploatisanje i dirincenje. U ovoj studiji ima elemenata i marksistickog uticaja, a i stavova militantnog dela Laburisticke partije, koji se posle prvog svetskog rata bori za socijalizam. Ima i drugih izvora uticaja koji su uocljivi i u svim potonjim Tonijevim radovima, pri formiranju njegove socijalne etike, koja se inspirise iz raznih izvora ranog hrisanstva, protestantizma i laburistickog socijalizma. U nekim delovima knjige, Toni je sasvim socijalisticki vrednosno usmeren. On, naime, istice da porast kupovne tnoci nije dovoljan za sirenje kvaliteta zivota za masu covecanstva. Siroka ekspanzija javnog sektora je neophodna da bi obezbedila bolnice, skole, puteve, parkove i mnostvo usluga koje ne mogu biti obezbedene od strane privatne industrije. Toni kaze, sada vec u ulozi radikalnog socijaliste, da visak privatnog dohotka treba da je pretvoren u drustveni dohodak. A ovakve mere treba da su podrzane stvaranjem Industrijske demokratije u kojoj su ljudska prava osnovna. Ovo, medutim, nije samo stvar politike i ekonomije vec i formiranja boljeg drustva i stvar eticke prirode. Mnogi pisci misle da je Prisvajacko drustvo Tonijevo najprovokativnije i najuticajnije delo (na primer, ocena u Enciklopediji Britanici). Medutim, nesumnjivo je da su to delo i dalji Tonijev naucni rad pod uticajem njegovog znacajnog angazovanja u politickom i radnickom pokretu odmah po zavrsetku prvog svetskog rata. Godine 1917. i 1918. Toni je bio kandidat Laburisticke partije na izborima, a 1919. godine postao je clan Sankijeve vladine Komisije za industriju uglja, kao predstavnik Federacije rudnika Velike Britanije. U ovoj Komisiji on se veoma zalaze za nacionalizaciju rudnika u Engleskoj, sto je vlada Lojda Dzordza odbila. Medutim, i u periodu svoje najvece politicke aktivnosti, Toni nikako ne napusta naucni rad na ekonomskoj istoriji. Sledecih pet godina predaje ekonomsku istoriju dinastije 277
'Tjudor, na Londonskom univerzitetu, i u zajedniici sa Ejlin Pauer izdaje 1924. godine, kasnije siroko koriscen udzbenik Ekonomski dokumenti Tjudora (Tudor Economic Documents, 1924), kao i Britanski radnicki pokret (British Labour Mo vement, 1925). No svi ovi radovi mogu se smatrati kao uvodom i pripremom za Tonijevo glavno i najznacajnije delo iz njegovog celokupnog opusa — delo koje ce postati klasicno i koje se ovde pruza jugoslovenskom citaocu — Religija i uspon kapi talizma (1926). Kao i ostale knjige, tako je i Religija i uspon kapitalizma nastala iz Tonijevih potreba da odgovori zahtevu vremena. Pozvan da odrzi seriju predavanja na Londonskom kraljevskom koledzu, 1922. godine, o religiji inkarnacije i njenom uticaju na socijalni i ekonomski zivot coveka, Toni se odazvao, i mnogi delovi potonje knjige pojavili su se iste godine U »Hibbner« casopisu (Religion and Business A forgotten
imaju podrsku drzave, u krajnjoj liniji, navedeni su u ucenju crkve (Discours upon Usury of 1569, izd. 1922. str. 16). Slicna sadrzina i opredeljenja izrazena su i u Religiji i usponu kapitalizma. Ova knjiga predstavlja jednu siroku ingeniozno rekonstruisanu fresku drustvenih, ekonomsko-kul-: turnih i religioznih vrenja i razvoja odnosa u XVI i XVII veku, da bi se odgovorilo na jedno osnovno pitanje izvedeno iz jedne centralne sadrzine. Glavna sadrzina knjige je nastajanje gradanskih i kapitalistickih ekonomskih vrednosti i ponasanja, posebno u sferi trgovine, stvaranje kreditnih kriterija kamate, procesa takozvane prvobitne akumulacije kapitala Czelenasenje, ogradivanje zemljista, propast sitnih zemljisnih posednika i zanatlija, pretvaranje zemljisne feudalne aristokratije u trgovinsko-industrijsko-gradansku klasu, razvoj velikih trgovinskih gradova, porast medunarodnog trzista kapitala). Ovaj proces prati, na religioznom planu, reformacija u vidu razvitka velikih protestantskih pokreta i ideologija (luteranstvo, kalvinizam, puritanstvo). No bitna sa drzina knjige ne ogleda se samo u vrlo iscrpnom, na ogromaoj dokumentaciji zasnovanom, majstorski pisanom i rekonstruisanom prikazu ove vazne epohe u razvitku ranog kapitaliz ma, vec u fokusiranju istrazivanja u okviru ekonomske i kulturne istorije na sukob gradanske, liberalne ideologije i prakse i religiozne protestantske i anglikanske etike. Tonijevo os novno pitanje za koje on trazi naucni odgovor jeste: zasto je do ovoga sukoba doslo? Koji su razlozi uslovili potpun poraz hriscanske etike, postepeno prenosenje u vrednosne standarde cisto personalne i individualne sfere pojedinaca onog sto je ranije predstavljalo hrisanske standarde ekonomskog i socijalnog ponasanja, koji su u ranijirn vekovima bili prisutni, veoma jaki, vazeci za sve i koji su dominirali. To je sredisno pitanje Tonijeve knjige, uz koje Toni najcesce implicitno i posredno postavlja jos jedan znacajniji problem i pitanje koji nisu samo stvar ocene i rekonstrukcije proslosti vec i goruce pitanje njegove i nase danasnjice. A, naime, da li eticka doktrina — u ovom kontekstu postaje irelevantno koja, religiozna ili eticka doktrina, izvedena iz odredene kulturno-istorijske i ekonomske formacije — treba i mora da ima izvestan uticaj na ekonomske standarde. Toni se licno zalagao za ponovno ozivljavanje i utvrdivanje uticaja etike anglikanslkog socijalizma i anglikanske crkve na privredne tokove i u nje279 .
govom ponovnom delovanju video je condicio sine qua non opstanka savremene civilizacije. Ali on je u sustini postavio i sire pitanje: da li uopste vrednosni i eticki standardi treba da povrate svoj uticaj na potpuno osamostaljenu i nezavisnu od vrednosnih sudova privrednu praksu danasnjice koja se, narocito u uslovima kapitalizma, oslanja na mitove o razvoju, blagostanju i profitnom racionalitetu — dobijajuci pretece oblike oslobodenog demona koji vodi svetu kataklizmu i konacnu propast? U odgovoru na uze pitanje odnosa religioznih etickih standarda i ekonomije, koje je Toni postavio u briljantno rekonstruisani svet drustva XVI i XVII veka, Toni je, cini se, video tri osnovna razloga sto je etioka doktrina hriscanstva izgubila svaku vaznost i vrednost za ponasanje politicki oslo bodenog i sve bogatijeg gradanina Engleske XVII veka. Prvi je razlog da su sama crkva XVI i XVII veka i njena zvanicna politika i doktrina (Toni se obara na anglikansku crkvu, arhibiskupa Loda i na njegove sledbenike) diskreditovale citavu koncepciju prema kojoj je religiozna etika trebalo da odrzi neku vrstu kontrole nad ekonomskim samointeresima. U istu vrstu razloga, Toni ubraja i proces prenosenja na uticaj drzave kompetencija uticaja crkve na ekonom ski zivot identifikovanja drzavne, javne etike sa grcevitom aktivnoscu nekompetentnih vlada. Drugi razlog Toni je video u samoj teorijskoj nedoraslosti crkvene eticke doktrine, koja se nije prilagodavala vremenu, vec je uporno isticala ■— i u okviru reformisanog luteranstva, kalvinizma i puritanizma — eticke kategorije i standarde koji su, U stvari, i pripadali jednom zauvek proslom vremenu, i koji su bili izvedeni, kako kaze Toni, iz »jednog nizeg stepena privrednog razvoja«. Otuda je ova doktrina izgubila svaku prakticnu vrednost i moc, te »nikada nije bila ucinjena dovoljno korektnom da bi proizvela detaljna pravila drustvenog i ekonomskog ponasanja«. Niz glava u ovoj knjizi — od kojih svaka predstavlja izvanredne studije o religioznom (katolickom i protestantskom shvatanju), o prirodi i veIicini kamata, cena, uslova pod kojima se jedna kreditna aktivnost moze smatrati zelenasenjem, troskova koji su drustveno priznati — nije samo dragocen za rekonstruisanje jedne ekonomske normativne doktrine zapadnih crkava X V I i XVII veka i ucenja njenih velikih prethodnika, crkvenih otaca, vec 280
je zivi obrazac odstupanja ove doktrine od tekuce prakse koja nezadrzivo prodire mimo nje, postepeno dovodeci do protivurecnog raskoraka, koji se moze razresiti samo afirmacijom autonomne ekonomske prakse koja ima svoju sopstvenu svrhu, cilj i vrednost, a to su: ekonomski rast, hogacenje i profitni kriteriji kao jedino relevantne vrednosti privrednog zivota i ponasanja. Treci, veoma vazan argument Toni nalazi u'podrsci koju je dao sam protestantizam — od luteranstva do engleskog puritanizma — odvajanju religiozne etike od ekonomske prak se. Jer, ako se donekle izuzme Luter, koji je u stvarima ekonoijiskog zivota jos uvek stajao na tradicionalnoj religioznoj etici (ne prezajuci da prihvati cak i neke stavove katolicke rimske crkve u tom konteksu), kritikujuci sa tih pozicija nov burzoaski ekonomski poredak i cesto anatemisuci njegovu »prljavu« ekonomsku praksu — citav dalji razvitak reformatorske etike, od Kalvina i Kalvinizma do puritanizma u gotovo svim protestantskim zemljama — Nemackoj, Svajcarskoj, Nizozemskoj, Francuskoj i Engleskoj — bio je dvosmislena, oscilirajuca, duboko protivurecna doktrina. S jedne strane, Kalvin i drugi puritanski teoreticari, prihvatili su mnogo utabaniji i gradanskiji pristup nego sto je to uradio Luter kada je rec o ekonomskim poslovima. Kalvin, prema Tonijevim recima, napisao je »prvo sistematsko i celovito religiozno ucenje, za koje bi se moglo reci da priznaje i afirmise ekonomske vrednosti«. On, Kalvin, »pozdravio je svet biznisa sa zeljnim zagrljajem, pre toga nepoznatim«. S druge strane, Kalvin je to ucinio »u duhu osvajaca koji organizuje novu iprovinciju«. On je ekonomski zivot kalvinistickog drustva video u funkciji kalvinisticke etike, te ni u kom slucaju nije predstavljao zagovornika gradanskog ekonomskog establismenta kao samostalne, a od kalvinizma nezavisne snage. Slicno je i sa puritanizmom. S jedne strane, njegovi su teoreticari davali »od sveg srca imprimatur zivotu biznisa i preduzeca«, iduci cak do idealizacije trgovackog staleza, kao sluge bozijeg, a trgovinu su smatrali popristem za »duhovni trening duse«, u cemu je posebno svedocila ideja o posvecivanju i zivotnoj duznosti — calling. Istovremeno, medutim, puritanski mislioci su isticali mnogobrojne slucajeve »pritvorstva u obliku greha koji brzo izbija izmedu kupovina i prodaja«. 281
Ipak, i to je sustinski nalaz Tonija u ovoj kompleksnoj studiji izukrstanih suprotnih vrednosnih stavova i uticaja — resenje pomenutih protivurecnosti nije ni u jednom trenutku dovelo u pitanje definitivno stajanje kalvinizma i puritanizma na stranu nove ekonomske ne-etike gradanskog drustva, prihvatanje da se ekonomska aktivnost ocenjuje sa gledista »trgovacke prakse« i »prakticnog misljenja« (comma sense), a ne sa gledista »hriscanske tradicije«. Tokom XVI i XVII veka, u svim ekonomski velikim i vaznim gradovima ove epohe — od Denove do Ediinburga, od Amsterdama do Novog Salema — drustvena kalvinisticka teorija prosla je kroz takvu transformaciju. Dok je na pocetku bila osnova za drustvenu regimentaciju na autoritativnoj osnovi, svuda je zavrsavala kao sredstvo za sirenje jednog gotovo utilitarnog ekonomskog individualizma. Pri tom, dok je brzina ovog preohrazaja zavisila od politickog i ekonomskog okvira protestantskih zajednica u Evropi i na Ostrvu, rezultat je u svim slucajevima bio isti: sustinsko opadanje uticaja protestantskih crkava kao arbitra u ekonomskom ponasanju i zivotu nastajuceg gradanskog drustva, zamenjivanje etickih pravila za onu ekonomsku praksu, koja ce najefikasnije pridoneti razvoju kapitalistickih produkcionih odnosa i bica kapitala. A ta praksa bila je teska, surova, zelenaska i eksploatatorska, onakva kako je odgovarala zahtevima ranog kapitalistickog razvitka i prvobitne akumulacije, opisane u Marksovom KAPITALU. Medutim, bogatstvo sadrzaja ove knjige ne iscrpljuje se prethodnim nalazima. Ako se ostavi po strani znacaj Toni jeve istorijske rekonstrukcije meduzavisnosti i uticaja religiozne eticke doktrine reformacije na razvitak kapitalizma, ostaje jos jedna velika i moderna problematika koja je sadrzana u njegovom primarnom istorijskom interesovanju za otpore coveka prema onome sto je Toni definisao kao »tradicionalni standardi vrednosti«, koji oblikuju socijalno ponasanje. I u tom smislu, njegova knjiga je veoma savremena, aktuelna. Poseban slucaj koji Toni istrazuje u ovoj knjizi pokazuje da je engleska crkva nastojala — i sama u svojoj organizaciji i u svojim vrhovima veliki feudalac, koji je bio pod pritiskom drustvenih zakona transformacije feudalizma u kapitalizam — da ostvari neku vrstu kompromisa i mira sa ekspanzijom trgovackog kapitalizma i nastupajucim industrijskim (jos u 282
embrionu) kapitalizmom. Ona to nije ufiinila bez velike borbe, i taj kompromis nije bio zauvek, ili, prema Toniju, ne bitrebalo da bude zauvek. Gledista, izrazena u kalvinizmu i puritanizmu, da su socijalni i ekonomski odnosi drustva od marginalnog znacaja, za religiju su — istice Toni — privremena gledista. Socijalni indiferentizam crkve i podrzavanje individualizma zasnovanog na utilitarizmu i trzisnom liberalizmu i profitnoj ekonomiji, nisu nepromenljivi i veciti principi na kojima ona treba da opstoji. U tom smislu, njegov radikalizam i reformizam sa pozicija hriscanskog socijalizma anglikanske crkve, koji je on zagovarao tridesetih godina ovog veka, pokazali su se opravdani daljim razvitkom interesovanja savremene’ crkve i religiozne ideologije na Zapadu za socijalne il eticke probleme modernog drustva i njihova teznja da u ekonomskim stvarima ponovo postanu ideoloski uticajne, ako v i se ne mogu biti apsolutni arbitri. Ono sto, pak, njegova knjiga, posmatrana sa aspekta razvoja ekonomske misli i ekonomske istorije doprinosi i u cemu je njena posebna naucna vrednost — to je njena uporedna demistifikacija reformatorskog perioda katolicke crkve na Zapadu, kao eticke doktrine u sferi ekonomskih odnosa, i de mistifikacija ekonomskih sredstava i odnosa u razvoju trgovinskog kapitalizma, ranog gradanskog drustva, koja se dobrim delom odvija na: eksploataciji, zelenasenju, visokim kamatama, monopolskim cenama, ogradivanju poseda, razbijanju tradicionalnih vrednosti na kojima je pocivao sitan posed. Sposobnost demistifikacije i jednog i drugog cinioca, vaznog za kulturnu i ekonomsku istoriju ranog kapitalizma, uprkos Tonijevim nesumnjivim simpatijama za anglikansku crkvu i za hriscanskim vrednostima saobrazeni reformisani kapitalizam, pa i njegovo shvatanje socijalizma u tom smislu — pokazuje naucnika velikog formata, kome je istorijska istina ipak vaznija od svega i cija ideoloska ubedenja padaju pred cinjenicama dokumenata, preko kojih Toni nije mogao da prede. Zato mislimo da niko od velikih predstavnika istorijske skole, ukljucujuci i Maksa Vebera, i V. Somberta, nisu sa toliko snage, znalastva i argumentacije pisali o etickom elementu u ekonomskom razvoju drustva. U toj analizi Toni je bio blizi naucnoj istini od pomenutih autora, jer, iako je delio Maks-Veberovo shvatanje da religiozna svest ima veliki 283-
uticaj na ekonomsku svest, citava njegova knjiga pokazuje, za razliku od Vebera, dominirajuci uticaj ekonomske ideologije liberalnog kapitalizma, prevlasti njene naturalisticke, scijantifisticko-pozitivisticke i individualisticke vrednosne i filozofske sheme nad religioznom svescu koja joj se prilagodava. U tom smislu, Toni je blizi Marksu i marksizmu u interpretaciji mefluzavisnosti ekonomskih i kulturnih faktora na drustveni razvitak, od drugih predstavnika istorijske skole. Upravo, cini se da je Toni, bolje nego mnogi od pripadnika istorijske skole uocio znacaj ekonomskog cinioca, kao determinirajuceg u sklopu suprotnih i protivurecnih tendencija materijalnog i spiritualnog kretanja kojima se ostvaruje dru stveni razvoj. Sa tog aspekta malo ko mu je u analizi ravan, ako se izuzme Marks, u ekonomskoj i socioloskoj literaturi. Najzad, ova knjiga pokazuje ekonomskog istoricara kome je tesko naci savremenika ne samo sa gledista naucne rigoroznosti vec i po snazi umetnicke ekspresije kojom se rekonstruise i ozivljava epoha XVI i XVII veka, pa njeno citanje, uprkos izvesne tezine i arhaicnosti stila, predstavlja pravo estetsko zadovoljstvo, pored intelektualnog dozivljaja. Otuda je njegova knjiga Religija i uspon kapitalizma, po kojoj je citava jedna epoha razvoja u zapadnoj Evropi i Engleskoj XVI i XVII veka oznacena njegovim imenom, postala klasicno delo sociolosko-ekonomske istorijske literature, a njen odlican prevod za jugoslovenske citaoce moze se toplo pozdraviti. Ill Nije nam namera niti mozemo da na ovom mestu, povodom jugoslovenskog izdanja knjige Religija i uspon kapi talizma, pisemo iscrpniju raspravu o celini Tonijevog naucnog opusa i njegove drustvene aktivnosti, iako bi takva rasprava bila zanimljiva podjednako za mnoge jugoslovenske ci taoce — istoricare, ekonomiste i sociologe. Ipak, nekoliko reci o drugom periodu njegovog stvaralastva je neophodno da bi se pruzila bar skica njegove naucne licnosti jugoslovenskom citaocu. Iako Toni nikada nije napustio svoje osnovno uverenje da ekonomski istoricar mora, pre svega, studirati kulturho okruzenje u kome su ekonomski sistemi rodeni, razvijaju se, 284
opadaju i umiru, ipak su njegova potonja dela, pisana u periodu izmedu 1930. i 1950. godine, vise okrenuta politickim i strukturalnim, nego kutlurnim i religioznim determinantama drustvenog razvoja. Ova sustinska promena, izvesno napustanje interesa za religiozne determinante drustvenog i ekonomskog zivota u kasnijim radovima, i stavljanje u prvi plan politicke, materijalne i ekonomske determinante, moze se, pre svega, pripisati cinjenici da je, vise nego kod drugih gractanskih istoricara, na Tonija u velikoj meri uticao njegov neprofesionalni zivot i ubedenja rodena iz novih istorijskih situacija, na opsti pristup kojim je on ostvarivao svoje naucno delo. A to je bio zivot, i na njemu stvarana ubedenja coveka, Ttoji je kao i mnogi drugi bio suocen sa fasizmom, sa rastucim snagama monopolskog kapitalizma i imperijalizma, sa sve izrazitijim ekonomsko-politickim protivurecnostima u svetu, pocetkom cetrdesetih godina. Otuda je u ovoj drugoj fazi Tonijeva stvaralastva od svih strukturalnih komponenti drustvenog razvoja akcenat stavljen na politiku, politicke i ekonomske strukture. Tim komponentama su prozeti njegovi vec ranije pomenuti glavni radovi ovog perioda: Zemlja i rad u Kini, Biznis i politika za vrem e Dzemsa I, Kratka istorija americkog radnickog pokreta (prvi put izdata od strane J. M. Vintera, pod naslovom »The American Labour Movement and Other Essay«, 1978), kao i studije Porast srednjeg staleza i Haringtonovo objasnjenje njegovog doba. Zajednicka karakteristika svih ovih radova jeste ta da oni u prvi plan objasnjenja istorijskog kretanja stavljaju politicki faktor i njegovu meduzavisnost od ekonomskog faktora. Tako se, na primer, spori razvitak kineske privrede od XVI veka naovamo ne objasnjava religioznim elementima, vec vise korozivnim dejstvom kredita, idejom stabilnosti i sigurnosti, umesto idejom razvoja, uticajem obicajnog prava umesto legislacijom, kao i efektima ratova, kontinuelnim unutarnjim neredima u Kini i nesposobnoscu kineskog drustva da kontrolise strane interese finansijskog kapitala i imperijalizma koji su krajem X X veka usli u kineski prostor. Prvi zadatak Kine, — istice Toni — da otkloni zaostalost, sastoji se u ukidanju politicke anarhije i u stvaranju efikasnog sistema vlade, nezavisnog od spoljnih uticaja. Slicno u studiji o Sirenju srednje klase (Rise of gentry) i objasnjenju engleskog gradanskog rata, teziste Tonijevog 285
izlaganja je na socijalnim faktorima koji su doveli do redistribucije politickih snaga i istovremeno su bili povezani s materijalnim razvojem, sto ovu studiju, prema nekim misljenjima, cini veoma bliskom marksistickim interpretacijama. Ekonomski, deterministicki pristup i mefluzavisnost eko nomskog i politickog kretanja bice u fokusu i drugih dela ovog perioda. Politicki dogadaji ne mogu se razumeti posredstvom cisto licnih konflikata il'i ideja — istice Toni u svojoj studiji o Lionelu Granfildu — gde on, slicno Marksovoj ideji 0 kapitalisti, posmatra ovu licnost, pre svega kao ovaplocenje kapitalistickih odnosa proizvodnje, vise u funkciji masinerije socijalnih i ekonomskih snaga, nego sto je ona determinisana svojim privatnim zivotom. Vrhunac ove preorijentacije Tonija, u pogledu naglaska na cinioce koji determinisu drustveni zivot, ogleda se u njegovoj studiji o americkom radnickom pokretu, gde je ovaj pokret cvrsto postavljen u okvire porasta americke industrije 1 industrijskog drustva. Razlika izmectu socijalnih i politickih pogleda engleskog i americkog radnickog pokreta izvedena je, pre svega, na razlicitoj ulozi koju je imao industrijski kapitalizam u Engleskoj i SAD. Razvoj fabrickog sistema u Engleskoj dosao je u sukob sa dubokim tradicijama industrijske solidarnosti, dok u Americi nije bilo razloga da se razbija jedan stari nacin zivota i rada koji nije ni postojao, kao sto u mnogim regionima SAD, gradovi nisu prethodili fabrikama, vec su fabrike stvarale gradove. Isto tako, americko radnistvo nije predstavljalo, kao u Evropi, jedan tip civilizacije, vec nju samu. Otuda se politicki karakteri i ideologija americkih trade-unija ostro razlikuju od evropskog trade-unionizma. Tako je Toni, u drugoj fazi svoga stvaralastva, posebno evoluirao u pravcu jedne drustvene teorije, koja se u njegovim najboljim radovima veoma priblizila marksistickoj interpretaciji drustva i savremenog sveta. Neki ocenjivaci Tonijevog dela hteli su iz ove cinjenice da izvedu zakljucak da je Toni, narocito u drugoj polovini svoga stvaralastva, bio pod jakim Marksovim uticaj em. Takvi zakljucci, medutim, izgledaju nam nesto uprosceni. Toni je u pogledu metoda i opstih nazora, uopste uzev, bio eklektik, podjednako prijemfiiv za metodoloska shvatanja najvrsnijih predstavnika istorijske skole, ali i nesumnjivo pod Marksovim uticajem. Ali on nije bio marksista i glavni predmet njegovog istrazivanja — pi286
tanje socijalne raspodele svojine kao glavni problem gradanskog rata u Engleskoj kao i zemljoposednicki i politicki konflikti u XVI i XVII veku sa gledista nastajanja kapitalizma i borbe religiozne i gradanske ideologije — nije, u svakom slucaju, centralni predmet 1 kauzalni redosled u Marksovom istrazivanju ranog kapitalizma. U tom pogledu, Toni je slican i mnogim savremenim istoricarima koji su istovremeno pod uticajem istorijske skole i marksistickih pogleda i metoda, samo sa mnogo naglasenijim udelom koji u njegovom opusu pripada uticaju ranohriscanske i protestantske etike, kao i proleterske i socijalisticke trade-unionisticke tradicije en gleske radnicke klase. Time se moze objasniti i to da je Toni neposredno uticao na jedan broj mladih intelektualaca marksisticke orijentacije savremene Engleske, koji su, pocev od sredine sezdesetih go dina, pocinjali sa istrazivanjem jedne vrste kulturne istorije koja je usmerena ka necemu sto bismo mogli nazvati »moralnom ekonomijom« agrarnih i industrijskih radnika, kao i odnosima »obicaja i prava u ruralnoj ekonomiji«. No Tonijev uticaj moze se uociti cak i kod onih mladih ekonomista gra danske idejne orijentacije, koji poslednjih decenija, snabdeveni novim arhivskim dokumentima, osporavaju mnogo stosta iz njegoyih istrazivanja XVI i XVII veka, pa cak i njegovu licnost, kojoj nikako ne mogu da oproste drustveni angazman koji je po njima, snazno uticao na Tonija kao naufinika. No kako god bilo, cini se da vlada jednodusnost u oceni da danas u Engleskoj, pa i u Citavoj Evropi, istrazivanja XVI i XVII veka u oblasti kulturno-politicke i ekonomske istori je, kao i otkrivanja sa mnogih aspekata kulture radnicke klase — koja ispunjavaju sve brojnije radove istoricara mla dih generacija, moraju se pripisati i vrlo sugestivnom Tonijevom uticaju i primeru, danas vec priznatoj Tonijevoj tradiciji. Ivan MAKSIMOVIC