Blagoje Samaryija
Religija i
zdravqe 2005.
Autor: Blagoje Samaryija Nasov: Religija i zdravqe Lektura: prof. Tomislav Stefanovi} Recenzor: dr med. sc. Zorica Plav{i} Tehni~ka obrada: Dizajn korica: ? Tira`: 5000 Izdaje: [tampa:
?
Copyright by Blagoje Samaryija
Sadr`aj Predgovor 1. Uvod 1 I. Nauka, religija i zdravqe 2. Nauka, religija i zdravqe. 3 3. Vera, oslonac u nevoqi. 7 4. Bolesti srca i religija. 10 5. Uticaj religije i krvni pritisak 15 6. Pomo} religije u preventivi i le~ewu raka. 19 7. Kad strah preraste u paniku. 23 II. Religija, pona{awe i zdravqe 8. Religija, zdravqe i nedozvoqeni seksualni odnosi. 26 9. Relogija i problem samoubistava. 31 10. [ta biva sa ~ovekom posle smrti. 36 11. Kako da ubla`imo bolove? 43 12. Uticaj religije na oporavak. 47 13. Religija i mortalitet. 53 14. Hri{}anin, vera i lekarske usluge. 57 III. Bog `eli da budemo zdravi 15. Bog `eli da budemo zdravi. 61 16. Pozitivan i negativan efekat religije. 63 17. Religija, ishrana i zdravqe. 69 18. Religija i upotreba alkohola, duvana i narkotika. 76
19. Problem porodice i dru{tva. 82 20. Opra{tawe i zdravqe. 88 IV. Na bolesni~koj posteqi 21. Ohrabrewe na samrtnoj posteqi. 93 22. Bolest i ~uda izle~ewa. 101 23. Sila isceqewa data apostolima. 110 24. Da li Bog i danas le~i ~udima? 121 25. Izle~ewe demonskom silom. 125 V. Posledwi vapaj za pomo} 26. Poverewe u Boga i zdravqe. 130 27. Vera - temeq ~uda ozdravqewa. 135 28. Rastanak bola. 138 29. Molitva i miropomazawe bolesnih. 142 30. Najve}a ~uda svih vremena. 148 31. Vaskrsewe - jedina nada. 155 Bibliografija Poreklo dijagrama
Predgovor Pred nama je kwiga #Religija i zadravqe#. Neki }e se mo`da upitati, da li uop{te postoji povezanost izme}u religije i zdravqa? Kona~no postoji nau~na potvrda veze koja spaja religije i zdravqa. Definicija zdravqa, koju je dala Svetska zdravstvena organizacija, glasi: #Zdravqe nije samo odsustvo bolesti, ve} celokupno duhovno, du{evno, socijalno i telesno blagostawe.# Ova definicija ukazuje na povezanost duhovnog, du{evnog, socijalnog i telesnog dela ~ovekove li~nosti. Uravnote`enost ovih komponenti potvr|uje da je osoba zdrava. Istorijski gledano, veza izme|u religije i brige o zdravqu uvek je postojala. Prvi lekari bili su sve{tenici, koji su znali da prepoznaju simptome bolesti i da le~e obolele. Na primr, oni za koje se sumwalo da su mo`da oboleli od gube, morali su da se javqaju sve{teniku, koji je jedini bio ovla{}en da objavi, da li je osoba obolela od gube ili ne. Tako je nastao pojam i zakon o karantinu. Sa razvojem medicine, u prvi plan su stavqani medicinski stavovi i norme o stepenu zdravqa jedne osobe. Iskqu~ivo je verovano samo medicinskim metodama le~ewa. Religija je potisnuta u stranu. Naro~ito u zemqama u kojima je preovladao ateizam, religija nije imala
mesta u le~ewu obolelih, ~ak je bila i zabrawivana. Sve do sredine osamdesetih godina me|u nau~nicima je bilo malo interesovawa za izu~avawe ovog pitawa. Me|utim, posle tog razdobqa pomalo stidqivo pojavili su se rezultati ispitivawa uticaja religije na zdravqe. Danas, kada se poseban zna~aj pridaje epidemiolo{kim studijama wihovi rezultati neposredno i nedvosmisleno ukazuju na pozitivan uticaj pripadnosti religiji koja predla`e zdrav na~in `ivota. Od zakqu~aka tih studija polazi autor kwige #Religija i zdravqe#. U prvom delu ove kwige, prikazani su rezultati razli~itih, ali znala~ki odabranih nau~nih studija u kojima je potvr|ena povezanost religije i dobrog zdravqa. Autor se nije zadovoqavao samo zakqu~cima, da je religiozan ~ovek koji ide redovno u crkvu, koji je aktivan u radu crkve, ose}a se boqe i ima boqe zdravqe. Tra`io je i izneo nau~ne dokaze da iskrena pripadnost religijskoj zajednici, koja svoje u~ewe temeqi na Svetom pismu i li~na vera u Svemogu}eg Boga imaju pozitivan uticaj na ~ovekovo telesno, mentalno i duhovno zdravqe. U drugom delu ove kwige, pisac se bavi uticajem religije na me|uqudske odnose u braku, na poslu, u dru{tvu. Religija koja svoje u~ewe temeqi na Svetom pismu zala`e se za o~uvawe porodice kao osnovne i najva`nije }elije dru{tva. U nau~nim krugovima poznato je da zdravqe jednog dr{tva zavisi od zdravqa porodica koje ga grade. Na `alost u savremenom dru{tvu sve je vi{e samohranih majki i o~eva. Filmovi i TV serije objavquju apsolutnu seksualnu slobodu pre, ali i izvan braka. Realnost potvr|uje da odanost nemoralu donosi veoma te{ke posledice i ozbiqne poreme}aje i fizi~kog i mentalnog zdravqa. Ve}ina obolelih se pla{i fizi~kog ili du{evnog bola. Da li religija koja govori o Bogu koji bezuslovno voli qude, mo`e da ubla`i bolove onome koji le`i na samrtnoj posteqi? Da li mo`e da da utehu ~lanovima wegove porodice, koje ostavqa iza sebe? Autor ove kwige sa`eto i neposredno odgovara na ova pitawa. Pitawe koje zdravi a posebno bolesni ~esto postavqaju, glasi: #[ta biva sa ~ovekom posle smrti?# Poznati ruski fiziolog prof. dr Pavlov, kada je shvatio da je qudski `ivot na ovoj zemqi prolazan, hteo je da izvr{i samoubistvo. Kwiga koja je pred vama, ukazuje na nadu u vaskrsewe i ve~ni `ivot. U tre}em delu kwige, pisac, govori da Bog kao Stvoriteq i Darodavac `ivota, brine o ~oveku i wegovom zdravqu. Prvo, Bog je u Svetom pismu dao savete kako da `ivimo zdravim na~inom `ivota da bismo sa~uvali zdravqe i `iveli bez bolesti. Drugo, Bog nas uverava da, iako bolest nai|e, On }e nam pru`iti svoju pomo}. Ono {to je va`no uo~iti, a {to je autor na vi{e mesta istakao, to je ~iwenica da Bog `eli da sara|uje sa ~ovekom. Bog nesebi~no nudi svoju pomo}, ali o~ekuje da ~ovek u~ini svoj deo. U ovoj kwize istaknuto je da i opra{tawe, uti~e na na{e zdravqe. Da li ste o tome do sada ne{ta ~uli ili ~itali?
Na na{e zdravqe uti~e i klima, promene u atmosferi, aerozaga|ewe kao i nasle|e. Ponekad, i pored svih napora da sa~uvamo zdravqe, mo`e do}i do bolesti koja se zavr{ava smrtnim ishodom. ^ak i tada, na samrtnoj posteqi religiozan ~ovek lak{e podnosi te trenutke. U ovoj kwizi veoma sa`eto i sveobuhvatno prikazani su i doga|aji iz `ivota Isusa Hrista u kojima je u konkretnim slu~ajevima pokazao svoju mo} isceqewa i vra}awa mrtvih u `ivot. Prikazan je i rad wegovih u~enika, koji su tako|e imali mo} da le~e bolesne. Kada `ivot pri|e svome kraju, kada je u pitawu neizle~iva bolest, nastupi jak fizi~ki ili du{evni bol, oboleli upu}uje posledwi vapaj za pomo}. Da li Bog ima istu mo} isceqewa kao i u vreme u kome je `iveo na ovoj zemqi? Ako do|e i do smrtnog ishoda, da li je to kraj zauvek? Dragocen odgovor i na ova pitawa postoji u ovoj kwizi. Kada stignete do posledwe stranice ove kwige, na Vama je da zakqu~ite koliki i kakav uticaj religija ima na celokupnu ~ovekovu li~nost? Da li ste do sada razmi{qali o ovoj povezanosti? Kakva su Va{a iskustva? Ako niste, verujem da }e vas mno{tvo nau~nih dokaza, iznetih u ovoj kwizi, pokrenuti na razmi{qawe da u napore za o~uvawe zdravqa ukqu~ite i religiju koja se temeqi na savetima Svetog pisma. Posle svih ovih dokaza i razloga, preporu~ujem Vam kwigu, #Religija i zdravqe#, sa dubokim uverewem da }e Vama i Va{oj porodici doneti neprocewive koristi.
dr med. sc. Zorica Plav{i}
1. Uvod U na{e vreme, koje je zahvatio talas neverstva, qudi se u le~ewu bolesti iskqu~ivo oslawaju na medicinske usluge - lekarske savete, hirurgiju, lekove i razne oblike terapija. Me|utim, u svemu tome zanemaren je va`an ~inilac, koji pokazuje kako vera poma`e zdravqu. Dok sam bio na slu`enju vojnog roka imao sam dva oficira, jedan je vodio vojnu obuku, a drugi je bio politi~ki komesar. Slede}e godine, vi{e nije bilo politi~kih komesara. Prvi je bio dobar kao otac, a drugi je stalno imao problem sa mojim verskim ube|ewem, jer je wegova
du`nost bila da me prevaspita. U razdobqu od nekoliko meseci, imali smo mnoge razgovore, ube|ivawa, ~ak i pretwe i ..., ali sve je bilo bezuspe{no. Jednog dana komesar je odlu~io da u~ini poseban napor da bi mi dokazao da je religija nekorisna, pa ~ak, i {tetna. Sazvao je celu brigadu, koja je brojila oko 2000 vojnika, i pripremio pet govornika. Najpre je on odr`ao uvodnu re~: #Ovde imamo neke vojnike, koji jo{ veruju u nekakvog izmi{qenog Boga, jedan od wih je i Samaryija.# Po vojnim pravilima, kada se bilo {ta govori o jednom vojniku, vojnikova je du`nost da ustane. Ja sam ustao. Oficir je nastavio: #Samo ti sedi, mi sada prijateqski razgovaramo kao drugovi, upravo kao jedna porodica.# Poslu{ao sam ga i seo. Govornici su ustajali jedan za drugim i sve najgore govorili o religiji i wenoj {tetnosti za qudsku psihu i dru{tvo. Ova terapija trajala je sat i po. Na kraju re~ je ponovo uzeo komesar. #Moj kom{ija je jedan zagri`eni verski fanatik i bogomoqac#, nastavio je komesar. #Stalno kle~i i moli se nekakvom Bogu. Ima devetoro dece i sva su umno poreme}ena, ^ak su i fizi~ki izobli~ena. Imaju nekakve kvrge po licu, jedno ima savijenu ki~mu, drugo hromo, tre}e ima problem sa o~ima, a sve zbog roditeqske zatucanosti u nekakvu religiju. Pa po{to svi znamo da je religija veoma {tetna za pojedinca i celo dru{tvo, dajemo prednost drugu Samaryiji da pred svima nama ka`e kakvu je odluku doneo.# Ponovo sam ustao i rekao: #Najpre se izvi`avam {to vam moje versko ube|ewe stvara toliko problema, zbog toga mi je vrlo `ao. Drugo, zahvaqujem se svima vama koji ste ulo`ili toliko veliki trud sa ciqem da mi pomognete, i zato vam od srca hvala. Shvatam da imate dobre namere i da `elite da mi pomognete. Me|utim, po{to tra`ite da pred svima vama dam svoj kona~ni odgovor, moja izjava bi}e kratka, sa`eta i jasna. Ro|en sam u religioznoj porodici, danas sam religiozan i takav }u i umreti.# Napetost je bila zaista velika. Svi su sa velikom znati`eqom ~ekali moj odgovor i moju odluku, a kada sam je izgovorio, za~uo se uzdah prisutnih.
Oficir
– komesar je izgledao kao da }e dobiti sr~ani udar.
Duboko razo~aran
spustio je glavu i rekao: #Sastanak je zavr{en.# Kada sam po{ao u prekomandu, isti komesar mi je rekao: #Priroda te je darovala i mi smo od tebe `eleli da na~inimo ~asnog oficira JNA, ali ta tvoja glupa religija te je zatucala i do temeqa upropastila.# Nikada nisam zaboravio ovo dramati~no iskustvo. Mnogo puta razmi{qao sam o izjavi komesara Simi}a. Samokriti~ki sam se osvrnuo na svoju religiju. Da li sam ja religiozan samo zato {to sam tako vaspitan? Da su me ateisti vaspitali, da li bih tako odlu~no branio i ateizam? Da li samo verujem da je religija neophodna ~oveku i da mu je od velike pomo}i a to, ipak, mo`da i nije tako. Mogu li i~im dokazati da je religija zaista korisna za svakog pojedinca i dru{tvo?
[ta }e biti ako je komesar Simi} u pravu? Mo`da on zna ono {to ja jo{ uvek nisam saznao.
Ima li ~ovek ikakve prakti~ne koristi od religije? Utro{io sam mnogo vremena u
razmi{qawu, dok nisam odlu~io da se posvetim prou~avawu ovog pitanja.
Zahvalan sam
Bogu za dragoceno vreme i zdravqe, koje sam mogao da posvetim prou~avawu ovog va`nog pitawa i za priliku, da imam na raspolagawu sve rezultate nau~nih istra`ivawa povezanih sa ovim pitawem. Posle mnogo neprospavanih no}i i velikog truda, nastala je kwiga Religija i zdravqe. Kada sam stigao do kraja svog istra`ivawa bio sam veoma iskreno iznena|en rezultatima mnogobrojnih nau~nih istra`ivawa. Nadam se da }ete i Vi kada stignete do posledwe stranice ove kwige biti isto tako prijatano iznena|eni, kada budete osvedo~eni nau~nim dokazima da je religija zaista potrebna i korisna ~oveku i celom qudskom dru{tvu. Re~ religija nema uvek jasno zana~ewe. [ta je religija? Religija je pobo`nost i odanost koja se izra`ava raznim svetkovinama, ritualima i obredima, koji mogu imati pozitivan, a ~esto i negativan zna~aj. Apostol Pavle, pre obra}ewa, bio je odan religiji: #Po poznatoj jeresi na{e vere `ivqah farisejski.# (Dela 26,5) On je po{tovao i vr{io neke obrede i bio odan ota~kim obi~ajima, ali radio je protiv Boga i Jevan|eqa. Neko mo`e biti religiozan, ali to ne mora da zna~i da ima i jaku veru u Boga i Wegovu re~. Prema tome vr{ewe nekih obreda, i po{tovawe verske tradicije ne garantuju da neko i Bogu slu`i. #Milioni qudskih bi}a robuju la`nim religijama u okovima ropskog straha, tupe ravnodu{nosti... li{eni nade.# (^e`wa vekova, str. 411) Ovakvi vernici samo re~ima govore o religiji a ~esto deluju u negativnom smislu. Zato kada u ovoj kwizi upotrebimo re~ religija, upotrebi}emo je u pravom smislu, kao sinonim ~iste vere, izuzev kad govorimo o fanati~nim verskim zajednicama, ~ija religija nije uvek korisna. Nemamo nameru da umawimo, a jo{ mawe da potcenimo usluge savremene medicine u ~uvawu zdravqa i le~ewu bolesnih. Bog je qudima dao mudrost da prona|u razne savremene metode i instrumente, koji imaju va`nu ulogu u uspostavqawu prave dijagnoze bolesti i odre|ivawu le~ewa. Farmaceuti su prona{li mnoge i korisne lekove, koji u mnogim slu~ajevima umawuju bolove, ograni~avaju ili spre~avaju pojavu i {irewe raznih bolesti. Lekari pomo}u hirur{kih zahvata odstrawuju smrtonosne tumore i druge promene koje se pojavquju u organizmu. Hvala Bogu za sva ova otkri}a, mogu}nosti i svestranu primenu saznawa savremene medicine. Me|utim, do|e trenutak kada svi qudski napori, ma koliko plementi i korisni bili, do|u do jedne granice preko koje daqe ne mogu da deluju. Vrlo je te{ko za lekara i bolesnika kad je lekar primoran da ka`e: #@ao mi je, ali vi{e za Vas ni{ta ne mo`emo u~initi.# Mnogo puta bio sam prisutan kada su lekari izgovarali ove ili sli~ne obeshrabruju}e re~i. [ta u tom slu~aju mo`e da u~ini bolesnik? [ta mogu u~initi roditeqi koji pla~u nad sinom ili k}erkom koji umiru? Zar je
zaista sve izgubqeno. Zar ne postiji nikakva druga mogu}nost? Uzbu|eni i uznemireni qudi u velikom strahu i bezna|u, mewaju lekare, tra`e boqe bolnice, uzimaju prirodne lekove, ~ajeve, meleme i primewuju bilo koju novu terapiju. Me|utim, obi~no u te{kim slu~ajevima, ni to ne donosi olak{awe, ne zaustavqa mu~ewe, i okrutna bolest zadaje svoj posledwi bolni udarac tako da smrt postaje sve vi{e neizbe`na. [ta tada treba raditi? Gde potra`iti pomo}? Zar su slomqene sve grane na{eg pouzdawa za koje bismo se mogli uhvatiti i izvu}i iz vrtloga nabujane reke? Zar su pokopane sve na{e nade? Zar su sru{eni svi mostovi kojima bismo mogli pre}i preko ponora u luku mira? Ne predajte se pesimizmu i bezna|u. Za Vas jo{ uvek ima nade. Milioni onih koji su bili u istom ili sli~nom polo`aju, prona{li su re{ewe, u mraku straha i bezna|a obasjala ih je spasonosna svetlost. Tiraninu je slomqeno kopqe, ukro}en je nasilnik i mukama je do{ao kraj. Ciq ove kwige, #Religija i zdravqe#, je da uka`e na druge mogu}nosti, koje su u ~asovima krize mnogima donele olak{icu, utehu i mir. Mo`da }e i vama wihovi primeri pomo}i da vidite mogu}nosti koje mogu imati presudan zna~aj u le~ewu te{kih bolesti i o`iveti izgubqenu nadu za sinom ili k}erkom koji se bore sa smr}u.
Prvi deo
Nauka, religija i zdravqe
2. Nauka, religija i zdravqe Kada biste ~uli da su nau~na istra`ivawa otkrila faktor koji bi mogao da smawi krvni pritisak, pomo}i oporavqawu posle hiru{kog zahvata, unaprediti celokupno zdravqe, za{tititi Va{u decu od upotrebe narkotika, alkohola ili samoubistva; da li biste `eleli da saznate sve o wemu? Ako biste ustanovili da su ta korisna sredstva ~esto zanemarena ili odba~ena, da li biste `eleli da doznate za{to je to tako? Neki agnopstici su tvrdili da odanost religiji {tetno deluje na mentalno zdravqe. Zar ne biste `eleli da doznate da li je to istina ili ne? Ako je istina da religija {tetno deluje na mentalno zdravqe, zar onda ne bi bilo korisno da preduzeti detaqno ispitivawe da biste utvrdili istinitost ove tvrdwe? U toku posledwe tri decenije mnoge grupe eminentnih nau~nika istra`ivale su kako odanost religiji uti~e na mentalno i fizi~ko zdravqe. Dokazi su ubedqivi i mnogobrojni. Da li `elite da upoznate te dokaze?
Religija u na{e vreme Vi{e od ~etiri decenije vr{ena je nau~na anketa u Severnoj Americi, koja je pokazala da broj Amerikanaca koji veruju u Boga nije se mnogo promenio, od 96 posto 1944. do 94 posto 1986. godine. Isto tako 66 odsto qudi smatra da je religija va`an ~inilac u `ivotu svih qudi. Vi{e od 72 odsto smatra da religija ima va`nu ulogu u wihovom `ivotu. Slede}i dijagram jasno pokazuje kako qudi gledaju na religiju. Dijagram 2,1
U Evropi ne{to vi{e od 62 posto qudi izjavili su da su religiozni, Grci 40 posto, [ve|ani 11 i 10 posto ^esi. Izuzev u nekim zemqama, ve}ina qudi u svetu su vrlo religiozni.
Analiza ovih statisti~kih podataka otkriva da ve}ina qudi u svetu ima poverewa u religiju. Polaze}i od ovih saznawa, istra`iva~i su ulo`ili truda, vremena, i sredstava da prona|u kako lekari mogli da koriste religiju u le~ewu bolesnika. Ako je qudima religija toliko va`na, bio bi veliki propust zanemariti wen uticaj i pored tolikih potreba u svetu. Da bi prona{li korisnost religije u le~ewu mentalnih bolesti, istra`iva~i su pitali bolesnike, od koga bi `eleli da prime pomo}; lekara i bolni~ara ili od duhovnih lica? Ve}ina je odgovorila da `eli da razgovara sa sve{tenicima, pastorima, rabinima. Grupa psihijatara nije mogla da se pouzda u ispravnost odgovora ovih bolesnika, pa jezato izvr{ila anketu me|u gra|anima u pet dr`ava. Analiti~ari ove ankete posvetili su posebnu pa`wu onima koji imaju psihi~ke simptome a koji su ve} tra`ili pomo} za ove svoje psihi~ke probleme. Rezultati ovog istra`ivawa pokazali su da se ovi bolesnici obra}aju za pomo} duhovnicima isto toliko kao i lekarima. Analiti~ari, koji su se bavili ovom anketom pitali su se: #Ako bolesni imaju poverewa u duhovnike kao i u medicinske stru~wake, za{to se sapotcewivwem gleda na religiju u le~ewu bolesnika?# Istra`iva~i su `eleli da doznaju da li le~ewe bolesnika uz pomo}u molitve i poverewa u Boga zavisi od bolesnikove vere ili od vere onog koji primewuje tu vrstu le~ewa. Lekari su otkrili da bolesnici koji pate od depresije, ako u le~ewu koriste religiju, posti`u ve}i uspeh u le~ewu od onih kod kojih je izostao taj fakat. Isto tako lekari ili lekarski pomo}nici koji se slu`e religijom u le~ewu bolesnih, ~ak i ako sami nisu religiozni, posti`u vidne rezultate. Istra`iva~i su uo~ili da redovno prisustvovawe bogoslu`ewu, prou~avawe Biblije, molitva, pomo} verske zajednice i poverewe u Boga igraju veliku ulogu u le~ewu bolesnih. Religija ima veliki uticaj na fizi~ko i mentalno zdravqe. Benyamin Ra{ (Benijamin Rush), otac ameri~ke psihijatrije rekao je: #Kao {to je vazduh potreban za disawe, tako je qudskom umu potreban neki oblik religije.# (Larson, The Forgotn Factors... p. 63) Dr Larson daqe tvrdi: #Kada se prou~ava zajedno sa ~iwenicama koje su odre|ene za uspostavqawe visine vere: redovno pose}ivawe bogoslu`ewa, prou~avawe Biblije, molitva, odanost vernika Bogu, takva religija usko je povezana sa klini~kim le~wem bolesnika.# (Isto, str. 63) Ovo su osnovni elementi `ivotvorne vere. #I ako je Frojd odbacio religiju kao ne{to vi{e od `iv~ane bolesti, ipak, priznaje da neka vrsta verskog iskustva koristi mentalnom zdravqu. Rezultat toga je da sve ve}i broj psihologa tra`i pomo} u religiji. Mnogi od wih su uvereni da vera poma`e mentalnom zdravqu, a posebno u odupirawu isku{ewima.# Ovo je izjavio psiholog, dr David Rusenhan, profesor psihologije na Stendfor univerzitetu. #Uprkos tome {to Frojd nepovoqno gleda na religiju, psihoanaliti~ari se sve vi{e
pribli`avaju religiji#, izjavio je dr Mortimer Ostov. Istra`ivawa su dokazala da osobe koje ne pose}uju bogoslu`ewa i ne pridaju vrednost religiji, su u ~etiri puta ve}oj opasnosti da izvr{e samoubistvo.# (Isto, str. 66) Rezultati ovog istra`ivawa pokazuju da
odanost religiji mo`e
predvideti broj samoubistava boqe nego ijedan drugi ~inilac. [to je vera ja~a, sve je mawa sklonost samoubistvu. Za religiozne qude, samoubistvo ne re{ava problem, dok se qudi sslabijeg verskog ube|ewa mnogo lak{e opredequju za ovu alternativu.
Vera i upotreba droga i alkohola Dr Garsa~ i Batler (1976) prou~ili su dvadeset istra`iva~kih rezultata i ustanovili da je nedostatak odanosti religiji prvi predznak onih koji se odaju drogi. Utvr|eno je da je odanost religiji najboqa za{tita robovawu narkoticima. #Gde god je religija upotrebqena u ovoj analizi, ona predodre|uje one koji }e upotrebiti drogu, bez obzira da li wihova zajednica kojoj pripadaju zabrawuje upotrebu narkotika ili ne.# Mnoga istra`ivawa potvrdila su da je uzimawe droge povezano sa nedostatkom vere. (Psychological Bulletin, 3, 120-137) Dr La~ i Hjus (1985) vr{ili su ispitivawa me|u 14.000 mladih i prona{li da je me|u konzervativnim vernicima mnogo mawi broj onih koji robuju drogi. Isto tako istra`ivawa su pokazala da je veoma retko da osoba odana religiji postane alkoholi~ar (Journal of Religion and health, 24(3) pp. 197-208). Ovo istra`ivawe je pokazalo da su 89 odsto alkoholi~ara, jo{ dok su bili tinejyeri, izgubili svaki interes za religiju. Da li religija zabrawuje upotrebu alkohola ili ne, oni mladi koji su aktivni u verskim grupama, mnogo mawe upotrebqavaju alkohol od onih koji nisu aktivni. Ovo potvr|uju mnoga istra`ivawa. Mogo je mawi broj maloletnih prtestupnika zakona me|u mladima koji sudeluju u verskim aktivnostima. Razlika izme|u povr{ne religije i `ivotvorne vere Nekoliko grupa nau~nika prou~avalo je razliku izme|u povr{ne religije i `ivotvorne vere. Profesor na Harvard univerzitetu, dr Vilijam Yejms u svom delu, #Razlika u verskom iskustvu# 1958), prona{ao je da postoji velika razlika izme|u `ive vere i povr{ne religije, koja je izra`ena u nekorisnim ceremonijama, samoobmani, zabludi, zabrinutosti, strahu i samouni{tewu. Na istom Univerzitetu dr Gordan Alport (1967) uo~io je veliku razliku izme|u povr{ne, fanati~ne religije i iskrene odanosti ~istoj veri. #Potpuno sam siguran,# tvrdi dr Alport, #da `iva vera poma`e mentalnom zdravqu, ali mu ne poma`e povr{na religija.# (Journal of Personality and Social Psychology, 5, 432-443)
Dr Kahoe (1974) sprovodio je istra`ivawa me|u studentima na fakultetu sa ciqem da utvrdi da li postoji ikakava razlika izme|u uop{tene, povr{ne religije i iskrene, razumne vere. I wegovo prou~avawe pokazalo je su{tinsku razliku izme|u ove dve vrste religija. Iskrena, razumna i `iva vera povezana je sa odgovornostima, podre|ena unutra{woj kontroli, plemenitim i odre|enim ciqevima. (Ibid, 29, 812-818) Dr Flik (1980) sa svojim saradnicima prou~avao je 158 studenanta u Kanadi, i tom prilikom uporedili su `ivu veru, povr{nu religiju i neverstvo. Rezultati wihovog istra`ivawa su dokazali da oni koji imaju `ivu veru brinu o moralnom `ivotu, savesnosti, disciplini, odgovornosti, i ubedqivo se u tome izdvajaaju od onih koji imaju povr{nu ili nikakvu religiju. Suprotno osobinama prave vere, oni koji su se opredelili za povr{nu, nekorisnu religiju, kao i nevernici, pokazuju vi{e samoobo`avawa, sebi sve dozvoqavaju bez ikakvih
ograni~ewa, nemaju
~vrstine i samostalnosti, ve} se stalno kolebaju. (Journal of Psychology, 15, 181-187) Dr Regen, psiholog, prou~avao je studante na Univerzitetu Bringam Jang i ustanovio da je povr{na, fanati~na religija uzrok nesigurnosti, zabrinutosti i straha. I on je ustanovio da je prava, razumna vera povezana sa pozitivnim karakteristikama svakog
vernika, ose}awem
zadovoqstva, odgovornosti, samokontrole, tolerancije i razumne fleksibilnosti, dok povr{na upravo pokazuje suprotne efekte. (Review of Religious Reserch, 21, 22-217) Dr Gartner prou~avao je qude odanene pravoj veri i wihov odnos prema strahu i zabrinutosti, i utvrdio da prava vera donosi mir, spokojstvo, stalo`enost i sigurnost. Dokazano je da opredeqewe za ~istu veru daje moralnu snagu, i takav ~ovek izra`ava se u pristojnom pona{awu, i mawe se prepu{ta zabrinutosti i nesigurnosti. Me|utim,
povr{na religija otkriva
potpuno suprotne vrednosti. Dr Gartner je analizirao 22 nau~na rada i zakqu~io da su svi istra`iva~i iz ove oblasti do{li su do istog saznawa. (Journal of Psychology and Theology, 19, (1) 6-25) Dr Benson i Spilka, otkrili su da veliku sigurnost ~ak i u nevoqama poseduju oni koji imaju potpuno poverewe u Boga i Wegovo vo|stvo, dok oni koji zami{qaju Boga kao okrutnog sudiju iskazuju potpuno suprotna ose|awa. (Courent Perspectives in the Psychology of Religion, p. 29) Kriti~ari religije nekada su tvrdili da su qudi vere podlo`ni {tetnim predrasudama. Me|utim, istra`ivawa su pokazala da odani vernici, koji redovno u~estvuju na bogoslu`ewima, imaju mawe predrasuda od onih koji ne sudeluju u bogoslu`ewu. Istra`iva~i su utvrdili da su predrasudama najvi{e podlo`ni oni koji povremeno pose}uju bogoslu`ewa. Oni u stvari varaju sami sebe. Svrstavaju se me|u vernike, a su{tinski im ne pripadaju.
Religija i pojava bolesti U ~lanku #Postoji li verski faktor u le~ewu#,dr Levin i [iler, pregledali su epidemiolo{ka istra`ivawa za posledwih 150 godina sa ciqem da prona|u kako religija uti~e na zdravqe. Pregledali su vi{e od 250 nau~nih studija u vezi sa ovim predmetom. Oni su utvrdili da vi{e od 250 nau~nih studija svedo~e da postoji pozitivan odnos izme|u odanosti religiji i zdravqa (Journal of Religion nad Health, 26, (1), 9-35). Dr Levin i Vanderpul u ~lanku #Uticaj religije na fizi~ko zdravqe i suzbijawe bolesti#, zakqu~uju: #Informacije povezuju verovawe i u~e{}e u verskim aktivnostima sa zdravqem, posebno kod starijih osoba {to mo`e biti od neprocewive vrednosti onima koji brinu o zdravqu gra|ana. Tu se mo`e otkriti novi zna~aj i izvor snage za unapre|ivawe i poboq{awe zdravqa.# (Social Science of Medecine, 24 (7), 589) #Nema razlike u poslu{nosti Bo`jem moralnom zakonu i poslu{nosti fizi~kom zakonu zdravqa. U orbitu mo`emo izbaciti vasionski brod samo ako po{tujemo fizi~ke zakone, {to }e nam omogu}iti da u tome uspemo. Mogu}e je da su moralni zakoni isto tako precizni i da je wihovo po{tovawe isto tako va`no, zbog ~ijeg prestupawa dolaze naslu}ene posledice.# (Counceling and Values, 29, 91) Dr Larson (1991) u svome istra`ivawu ustanovio je da 92 odsto bolesnika imaju korist od odanosti veri, u~e{}u u bogoslu`ewu, molitvi i poverewu u Bo`je vo|stvo. Nau~no je dokazano da prisustvovawe bogoslu`ewima, prou~avawe Biblije i druge duhovne literature, molitva i pripadnost nekoj verskoj zajednici, pozitivno uti~u u svim `ivotnim uslovima i prilikama. Me|utim, upotreba ritualnih molitava koje se bezbroj puta ponavqaju ima negativan efekat (Poloma i Pandleton (1991). #Kad govorimo o veri, moramo imati na umu jednu razliku. Postoji, naime, jedna vrsta verovawa koje se potpuno razlikuje od vere... Tamo gde nije samo verovawe u Bo`ju re~, ve} i pokoravawe voqe Wemu, gde se srce podredilo Wemu, ose}awa usmerila prema Wemu, tamo je vera - vera koja kroz qubav radi i ~isti du{u. Tom verom se u srcu obnavqa Bo`je obli~je.# (Put Hristu, str. 50) #Ako je srce obnovqeno radom Bo`jeg Duha, `ivot }e to posvedo~iti... Vide}e se promena u karakteru, obi~ajima, stremqewima. Vide}e se jasna i odre|ena razlika izme|u onoga {to su bili i onoga {to su sada. Karakter se ne otkriva slu~ajnim dobrom ili lo{im delima, ve} sklonostima koje se pokazuju uobi~ajenim postupcima.# (Isto, str. 45)
3. Vera oslonac u nevoqi Skoro svako, pre ili posle, do`ivi neko iskustvo koje uti~e na promenu `ivota i
preusmerava pravac kretawa. U tu kategooriju mo`emo svrstati povrede u saobra}aju ili na poslu, neverstvo prijateqa ili bra~nog druga, pojavu te{ke bolesti, prilike iz kojih ne vidimo izlaza. Sa svih strana sudaraju se i lome tamni oblaci, je~i grmqevina i trese se zemqu, kao da je do{ao sudwi dan. Vreme kada snage nestaje, voqa i polet se smawuju, dok tuga i bol obuzimaju du{u. Nastupe trenuci kad qudsko znawe dolazi svome kraju i ne mo`e da ubla`i bol i olak{a teret du{i. Sve {to je qudsko ima svoje granice i najzad ka`u lekari: #Sve {to smo znali u~inili smo.# [ta onda? Zar je sve zauvek izgubqeno? U takvom polo`aju qudi se gr~evito dr`e za ono {to je jo{ preostalo. Za hri{}anina koji ima `ivu veru, nikad nije sve bizgubqeno - on ima Boga u kojega veruje. On u Wega ima potpuno poverewe. Ta vera u svemogu}eg Boga u vreme krize, bolesnom je stena nade, ~vrsti oslonac i nepokolebqiva uzdanica. Grupa lekara 1995. godine ispitivala je bolesnike koji su imali 55 godina i vi{e, koji su pre`iveli operaciju na srcu. Oni koji su imali ~vrsto poverewe u Boga, imali su tri puta ve}u priliku da pre mogu da pre`ive od onih koji nisu verovali. Istra`ivawa su pokazala da bolesnici koji boluju od raka i sr~anih bolesti, a iskazuju poverewe u Boga imaju ve}u mogu}nost da ozdrave a mnogo mawe da se odaju drogi i alkoholu. Oni su tako|e mawe zabrinuti, depresivni, mawe se gneve, imaju ni`i krvni pritisak i mnogo boqi kvalitet `ivota (Matthews, Larson i Burry, 1994, Faith in Healing, p. 2.3) Oni koji pripadaju odre|enoj verskoj zajednici, ~iji su vernici nau~eni da brinu o siroma{nima, starima, nemo}nima i bolesnima, u vreme krize imaju moralnu podr{ku svojih istomi{qenika, a to ih sna`i, bodri, krepi i poma`e. Zdravqe se mo`e poboq{qati i oja~ati `ivom verom, qubavqu prema Bogu i bli`wima i verovawem u istine ve~nih vrednosti. Pobo`nost nije nekakav apstrakti pojam, ona uti~e na ceo `ivot i donosi sigurne plodove mira, spokojstva i sigurnosti. #Nekoliko istra`ivawa su dokazala da bolesnici koji boluju od raka, a koji izjavquju da su visoko duhovni, mnogo lak{e podnose bolest i boqe sara|uju sa lekarima u le~ewu bolesti.# (Center Treatment, Spirituallity) Na osnovu klini~kih studija, qudi koji ka`u da vole Boga i veruju da ih On voli, imaju mnogo boqe zdravqe od nevernika. Rezultati objavqeni u ~asopisu #Pregled religijskih istra`ivawa#, pokazuju da poverewe u Boga ima veliki uticaj na zdravqe. Dr Yef Levin, epidemiolog, profesor na Medicinskom fakultetu i autor kwige, #Bog, vera i le~ewe#, istra`ivao je kako duhovnost deluje na le~ewe. On je dao slede}u izjavu: #Postoji veliki potencijal iz klasi~nih izvora qudske mo}i, kao {to je qubav. Ona treba da na|e svoje mesto u teoriji o zdravqu i na~inu le~ewa. Dokazano je da su odanost i vernost Bogu va`an izvor plemenitog uticaja.# (Review of Religious Reserch)
Religija, zdravqe i starewe Grupa nau~nika 1999. godine prou~avala je kako religija uti~e na zdravqe i fenomen starewa.
Rezultati istra`ivawa pokazali su da religija povoqno uti~e na le~ewe bolesti i
spre~avawe smrtnosti. Nau~nici su ustanovili da religija zauzuma vidno mesto u `ivotu qudi. Verske organizacije poseduju dru{tvene zgrade u kojima se obavqaju ven~awa, pogrebne sve~anosti, ro|endani i godi{wice. To su prilike u kojima bi qudi mogli biti pou~eni i o zdravqu. Religija ima mnogo ve}u ulogu od pukog odr`avawa rituala i redovnih bogoslu`ewa. I ova grupa istra`iva~a utvrdila je da u~estvovawe u verskim aktivnostima poma`e odr`avawu mentalnog i fizi~kog zdravqa. Zbog koristi koji zdravqe ima od religije, u posledwih nekoliko decenija, medicinski stru~waci sve vi{e usvajaju religiju kao va`ana ~inilac koji doprinosi zdravqu. Lekari i verske vo|e razgovaraju o zdravqu Prvi put 2003. godine u Moskvi predstavnici vlasti koji brinu o zdravqu razgovarali su o zdravqu sa predstavnicima Pravoslavne crkve. Mitropolit Kiril Smolenski tom priliko zastupao je Rusku patrijar{iju. Izme|u ostalog izjavio je: #Postoji vidqiva veza izme|u ne~ijeg duhovnog stawa i fizi~kog zdravqa.# (Russian Orthodokx Church News. Parlamenatarian Hearings on Religion and Health, p, 1)On je izrazio svoju zabrinutost zbog neizvesnosti povratka ruskog naroda hri{}anskim duhovnim vrednostima i religiji koja je u toku vekova izgradila ruski narod, da ne}e biti nikakvog napretka u ~uvawu i unapre|ivawu zdravqa. Ameri~ki nacionalni institut za zdravqe redovno odr`ava konferencije sa temom #Odnos izme|u duhovnosti i zdravqa#. Do danas je na tom poqu izvr{eno vi{e od 1200 istra`iva~kih poduhvata. Vi{e od 70 medicinskih {kola uvele su ovo kao predmet za studente medicine. Do sada je izdato vi{e od 19.000 kwiga o ovom predmetu, {to potvr|uje veliki op{ti interes publike za uticaj religije na zdravqe (Diagnosis of cancer, 2003, p. 12). Debra Nel, koja boluje od raka, ima ~vrsto poverewe u Boga i `ivot posle vaskrsewa, zato je sa punim poverewem izjavila: #Sada se tako ose}am, kad me je Bog stavio na Zemqu to je kao kad idem na godi{wi odmor, a kada je vreme umirawu, to je isto kao {to je povratak ku}i. Uvek je lepo i}i ku}i, i nemam ~ega da se pla{im. Po{to se ne pla{im smrti, ona me i ne zabriwava, a kad vas ne{to ne zabriwava, imate vi{e vremena i snage da se posvetite duhovnim idealima, telu i ozdravqewu.# (Isto, str. 15) Gospo|a Bernard pre {est meseci izgubila je sina u saobra}ajnoj nesre}i. Alkohol je bio
uzrok ovoj tragediji. Pre dva meseca umro joj je mu`, i tako je ostala sama u velikom gradu. Da bi nesre}a bila jo{ ve}a, za vreme mu`evqeve sahrane, okliznula se na ledu, pala i slomila kuk. Shvativ{i wene psihi~ke potrebe, wen hirurg pozvao je svog kolegu dr Prajza, neuropsihijatra, da je poseti i malo ohrabri. Dr Prajz opisao je tok wegovog susreta sa gospo|om Bernard: #Kada sam u{ao u wenu sobu, zatekao sam je kako ~ita Sveto pismo. Pogledala me je i nasmejala se. Prijatnim glasom je rekla: ’Dobro do{li dr Prajz, ve} su mi rekli da }ete me danas posetiti. Izvolite, sedite.’ Ostavila je svoju Bibliju na stranu i upitala: ’Doktore, {ta mogu da u~inim za vas?’ Znaju}i za wen veliki i vi{estruki gubitak; bolest, ~iwenicu da je u starosti i bolesti ostala sama; o~ekivao sam da }u je na}i u uplakanu, upla{enu, natmurenog pogleda i lo{e voqe. Nasuprot tome, iznenadio sam se kada sam video potpuno druga~iju sliku. ’Koja je va{a tajna, gospo|o Bernanrd, da se u ovako te{kim okolnostima normalno i veselo se pona{ate?’ upitao sam je. Uzela je ponovo staru Bibliju u ruke, opet se nasmejala i rekla: ’Ova kwiga mi je od velike pomo}i u svim mojim nevoqama. Kad god se ose}am poti{tenom, usamqenom ili o`alo{}enom; uzmem Bibliju, ~itam je i razmi{qam o tim velikim i nedoku~ivim istinama; i ne znam kako, ali to me smiri, ute{i, podigne i hrabri. Moja vera mi je najva`nija, ona mi zaista poma`e u mojim te{ko}ama’.# (Religion Good For your Healt, p. 6) Ovakova iskustva do`iveli su milioni odanih hri{}ana koji su verom i uz pomo} Svetoga pisma prebrodili najte`e ~asove u `ivotu. Ova `ena iskusila je upravo ono o ~emu je pisao psalmista David: #Stavi na Gospoda breme svoje, i on }e te potkrepiti, ne}e dati doveka pravedniku da posrne.# (Psalam 55,22) #Bog nam je uto~i{te i sila, pomo}nik, koji se u nevoqama brzo nalazi. Zato se ne}emo bojati, da bi se zamqa pomestilia, i gore se prevalile u srce morima. Neka bu~i i kipi voda wihova, neka se planine tresu od vala wihovih... Bog je usred wega, ne}e se pomestiti, Bog mu poma`e do zore... Gospod nad vojskama s nama je, brani~ je na{ Bog Jakovqev.# (Psalam 46, 1-11) Ovo je melem za rawenu du{u i povre|eno telo. Ovo neizmerno ohrabrewe je besplatno i svakom dostupno. Gospod i Spasiteq Isus Hristos svakoj uplakanoj du{i poru~uje: #Ne boj se, ja sam prvi i posledwi. I `ivi; i bejah mrtav i evo sam `iv va vek veka, anin. I imam kqu~eve od groba i smrti.# (Otkrivewe 1,17.18) Bog preko proroka Isaije {aqe ovakvu poruku: #Ako }e se i gore pomaknuti i humovi se pokolebati, opet milost moja ne}e se odmaknuti od tebe i zavet mira mojega ne}e se pokolebati, veli Gospod, koji ti je milostiv.# (Isaija 54,10)
4. Bolesti srca i religija
#Blizu 60 miliona qudi samo u Severnoj Americi boluje od jedne ili vi{e kardiovaskularnih bolesti.# (American Heart Associatinon, 1999) Najvi{e smrtnih slu~ajeva u svetu prouzrokuju bolesti srca. Godine 1966. u Americi je umrlo 959.257 sr~anih bolesnika, dok je od raka umrlo 549.533. Zbog toga {to bolesti srca godi{we odnose stotine hiqada `ivota, medicinski stru~waci sa svih strana tra`e pomo} da bi smawili obolewa i broj umrlih. (Handbook of Religion and Health, p. 231) Ipak najve}i problem ogleda se u tome {to ve}ina qudi koji umru od bolesti srca, umiru brzo,za jedan sat ili pre, obi~no pre nego {to bolesnik stigne do bolnice. Postoje mnogi uzroci sr~anih bolesti; nasle|ene bolesti, uticaj okoline, stresa i na~in `ivota. Uzroci ove vrste bolesti su i pu{ewe, upotreba alkohola, povi{en holesterol, genetska sklonost, fizi~ka neaktivnost, gojaznost i drugi. Pu{ewe je usko povezano sa sr~anim bolestima. Dr Vlieststra (Vlieststra) (1980), u razdobqu od 5 godina pratio je 4165 pu{a~a. Od wih 2675 su nastavili da pu{e, a 1490 su prestali. Oni koji su nastavili da pu{e, za 55 odsto su vi{e umirali od onih koji su prestali da pu{e. Upotreba alkohola tako|e je povezana sa bolestima srca. Dr Hana (Hanna) (1997) istra`ivao je odnos izme|u upotrebe alkohola i oboqewa srca. Prou~avao je 18.323 mu{karca i 25.440 `ena. Utvr|eno je da su bolesti srca mnogo ~e{}e kod onih mu{karaca koji su izjavili da piju do pet ~a{a alkohola dnevno, a kod `ena posledice su vidne ~ak i kod onih koje uzimaju samo dve ~a{e alkohola dnevno. Nau~nici su zakqu~ili da se sr~ane bolesti pove}avaju i kod onih koji upotrebqavaju i male koli~ine alkohola. Upotreba alkohola i pu{ewa zajedno dovodi do preteranog visokog krvnog pritiska. (Ibid, p. 233) U Bibliji postoji ovakva izjava o alkoholu: #Vino je potsmeva~ i silovito pi}e nemirnik, i ko god za wim luta ne}e biti mudar. Kome: jaoh? kome: kuku? kome sva|e? kome vika? kome rane ni za {to? kome crven u o~ima? Koji sede kod vina, koji idu te tra`e rastvorena vina. Ne gledaj na vino kada se rumeni, kad u ~a{i pokazuje lice svoje i upravo iska~e. Na posletku }e kao zmija ujesti i kao aspida upe}i. O~i }e tvoje gledati na tu|e `ene, i srce }e tvoje govoriti opa~ine. I bi}e{ kao onaj koji le`i usred mora i kao onaj koji spava na vrh jedra. Re}i }e{: izbi{e me, ali me ne zaboqe; tuko{e me, ali ne osetih; kad se probudim, i}i }u opet da tra`im to.# (Pri~e 20,1; 23,29-35) I prorok Isaija ovako upozorava: #Te{ko onima koji rane, te idu na silovito pi}e i ostanu do mraka dok ih vino raspali. Te{ko onima koji su jaki piti vino i junaci u me{awu silovita pi}a.# (Isaija 5,11.22) Da su se qudi pridr`avali biblijskih saveta, koliko nevoqa bi izbegli. Vernici od kojih verske zajednice zahtevaju i razvijaju trezvenost i umerenost, ve} danas mogu u`ivati u
boqem zdravqu i du`em `ivotu.
Depresija i sr~ane bolesti Dr Glasman, u svom istra`ivawu dokazao je da me|u onima koji boluju od depresije broj smrtnih slu~ajeva raste. Dr Prat (1996) prou~avao je 1551 bolesnika i ustanovio da se u posledwe vreme broj bolesnika udvostru~io. Dr Everson prona{ao je da oni koji se ose}aju nesre}nim, za 20 posto vi{e obolevaju od arterioskleroze. Svi istra`iva~i se sla`u da je depresija jedan od uzroka koronarnih sr~anih bolesti. O tome je jo{ i mudri Solomun pisao: #@ivot je telu srce zdravo, a zavist je trule` u kostima. Veselo srce veseli lice, a `alost u srcu obara duh. Srce veselo poma`e kao lek, a duh `alostan su{i kosti.# (Pri~e 14,30; 15,13; 17,22) Poverewe u Boga donosi mir du{i i pravo zadovoqstvo. #Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro;# pi{e psalmista, #`ivi na zemqi i hrani istinu. Te{i se Gospodom, i u~ini}e ti {to ti srce `eli. Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se u wega, on }e u~initi.# (Psalam 37,3-5) #Bog nam je uto~i{te i sila, pomo}nik, koji se u nevoqama brzo nalazi.# (Psalam 46,1) #Sre}a koja se tra`i iz sebi~nih pobuda, daleko od puta du`nosti, nesigurna je, nepostojana i prolazna, nestaje ostavqaju}i u du{i ose}awe samo}e i tuge; me|utim, slu`ba Bogu donosi radost i zadovoqstvo, hri{}anin nije ostavqen da hoda nesigurnim putevima, nije prepu{ten beskorisnim `alostima i razo~arawima. Ako i nemamo u`ivawa u ovom `ivotu, ipak mo`emo biti radosni o~ekuju}i `ivot u budu}nosti. Me|utim, ~ak i ovde hri{}ani mogu da u`ivaju zajednicu sa Hristom; oni mogu da imaju svetlost Wegove qubavi, stalnu utehu Wegove prisutnosti. Svaki korak u `ivotu mo`e da nas dovede bli`e Isusu, mo`e da nam da dubqe iskustvo sa Wegovom qubavqu i mo`e da nas za korak pribli`i bla`enom domu mira.# (Put Hristu, str. 97) Zato Mudri Solomun preporu~uje: #Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslawaj se. Na svim putevim svojim imaj ga na umu, i on }e upravqati staze tvoje.# (Pri~e 3,5.6) Ovi stari zapisi sa~uvani u Svetome pismu savr{eno se uklapaju u rezultate savremenog nau~nog istra`ivawa. Dr Lasperans sa grupom nau~nika (1993) u razdobqu od {est meseci prou~avao je 222 bolesnika od kojih je 35 bolovalo od depresije. Za to vreme od 35 depresivnih bolesnika umrlo je {estoro, {to iznosi 18 odsto, a izme|u onih 183 koji nisu patili od depresije umrlo je tako|e {estero, ali je samo 2 odsto. Ovo dokazuje da je depresija ozbiqna bolest, koja odnosi mnoge
`ivote. Zato je veoma va`no prona}i na~in uspe{ne borbe protiv depresije, jer smawivawe wenog uticaja ne smawuje samo broj obolelih, ve} i broj smrtnih slu~ajeva. (Handbook of Religion and Health, p. 237)
Uticaj socijalnih prilika na bolesti srca Dr King (1997) je utvrdio da je nedostatak socijalne povezanosti sa `ivotnom okolinom najboqi predskaziteq pove}awa bolesti srca i smrtonosnosti, dok prisnije dru{tvene veze smawuju bolest i mortalitet. Zato verske zajednice koje razvijaju dru{tveni `ivot, ~iji su vernici povezani i ujediweni, imaju uticaj koji ~ini veliku pomo}i, jer umawuje depresiju i smawuje broj sr~anih oboqewa. Dr Grinvud prou~io je ~etrnaes nau~nih radova koji su ispitivali uzroke sr~anih bolesti, psihi~ki stres, dru{tvenu podr{ku ili dru{tvenu izolaciju i nepredvi|ene doga|aje koji mewaju `ivotne prilike. Svi ovi zakqu~ci zajedno svedo~e da stres i socijalna podr{ka uti~u na bolesti srca. Dru{tvena podr{ka ima veoma pozitivan uticaj na ovu smrtonosnu bolest. (Ibid, p. 238) Dr Simen (1982) utvrdio je da qubav onih koji su oko bolesnika ima ve}i uticaj na oporavak, nego mehani~ko re{avawe problema. Tako su istra`iva~i zakqu~ili da je vredniji kvalitet usluge nego kvantitet. To nas opet podse}a na Solomunovu izjavu: #Boqe je jelo od zeqa gde je qubav, nego od vola ugojena gde je mr`wa. Qubazne su re~i sat meda, slast du{i i zdravqe kostima. Zlatne jabuke u srebrnim sudovima jesu zgodne re~i.# (Pri~e 16,24; 15,17; 25,11) Dr Vilijams (1992) prou~avao je 1368 sr~anih bolesnika i ustanovio da bra~no stawe i poverewe u one koji okru`uju bolesnika ima veliku ulogu u le~ewu. Bolesnici bez bra~nog druga i koji nemaju poverewa u one koji su oko wih, u razdobqu od 5 godina umrlo ih je 50 odsto. Dok oni koji su imali bra~nog druga i poverewe u druge, od wih je umrlo samo 18 odsto. Dr Vilijams tvrdi da kada se odbiju svi drugi uzroci smrti, me|u onima koji nemaju bra~nog druga ni poverewa u one koji su oko wih, smrtonosnost se pove}ava za 3,3 puta. Na osnovu ovih podataka vidimo da je bolesnima potrebna lepa re~, saose}awe, ne`nost i qubav vi{e od lekova koji su hladno i grubo dati. (Ibid, p. 239) Biblijska religija upravo to nudi zdravima i bolesnima. Prvo, ona bolesnike upoznaje sa Bogom. Biblija opisuje Boga kao Oca koji obiluje qubavqu i milo{}u. Apostol Jovan pi{e: #I mi poznasmo i verovasmo qubav koju Bog ima k nama. Bog je qubav, i koji stoji u qubavi, u Bogu
stoji i Bog u wemu stoji... Da imamo mi qubav k wemu, jer on najpre pokaza qubav k nama. Ako ko re~e: ja qubim Boga, a mrzi na brata svojega, la`a je; jer koji ne qubi brata svojega, kojega vidi, kako mo`e qubiti Boga, kojega ne vidi? I ovu zapovest imamo od wega: koji qubi Boga da qubi i brata svojega.# (1. Jovanova 16-21) Oni koji su upoznali Boga, Oca punog qubavi, pokaza}e qubav i prema svojim bli`wima. Kada bi se svi qudi dr`ali Boga i saveta iz Svetoga pisma, svet bi danas bio potpuno druga~iji. Isus savetuje svoje sledbenike: #Novu vam zapovest dajem da qubite jedan drugoga, kao {to ja vas qubih, da se i vi qubite me|u sobom. Po tom }e svet poznati da ste moji u~enici ako uzimate qubav me|u sobom.# (Jovan 13,34.35) #Takva qubav je neuporediva. Deca nebeskog Cara! Dragocenog li obe}awa! Tema za najdubqe razmi{qawe! Nenadma{eve li qubavi Bo`je prema svetu koji Ga nije qubio! Ova misao ima mo} da ukroti du{u i navede um na razmi{qawe i pokornost Bo`joj voqi. [to vi{e prou~avamo bo`anski karakter u svetlosti krsta, to jasnije otkrivamo milost, ne`nost i opra{tawe, povezane sa nepristracno{}u i pravdom; to nam jasniji postaju nebrojeni dokazi neograni~ene qubavi i ne`nog milosr|a koji nadma{uju ~e`wu qubavi majke prema zalutalom ~edu.# (Put Hristu, str. 12) U qubavi je izvor snage, dobrote i zadovoqstva koji pozitivno uti~u na du{u i telo. Kao {to smo videli, mnogi ~inioci uti~u na oboqewe srca i le~ewe: gojaznost, pu{ewe, alkohol, visoki holesterol, fizi~ka neaktivnost, depresija. Poverewe u Boga, Wegova obe}awa, qubav i pozitivno delovawe onih koji poma`u bolesniku, pozitivno deluju na spre~avawe bolesti kao i na oporavak onih koji su ve} oboleli.
Pripadnost verskoj zajednicim i zdravqe Nau~nici su ulo`ili mnogo truda u naporu da otkriju da li postoji
razlika izme|u
pripadnika neke verske zajednice. Vr{ena su mnoga istra`ivawa u grupama koje imaju razli~ita verovawa, rituale i obrede od drugih. Dr Epstien i Arbor (1957) ispitivali su Jevreje koji `ive u Wujorku i utvrdili da imaju povi{eni holesterol, koji doprinosi pojavi oboqewa srca. Uo~ena je vidqiva razlika u zdravqu izme|u ortodoksnih i svetovnih Jevreja, jer svetovni `ive skoro kao i oni koji nisu Jevreji. Ovo dokazuje da samo pripadnost nekoj verskoj zajednici ne poma`e, ali zato poma`e `ivot uskla|en sa pozitivnim verovawem koje zajednica u~i. (Ibid, p. 241) Mormoni predstavqaju drugu grupu koja je predmet prou~avawa. Istra`iva~i su prona{li da mormoni za 35 odsto mawe umiru od sr~anih bolesti. Zbog ~ega se pojavila tako velika razlika u smrtnosti u odnosu prema
drugim gra|anima koji nisu mormoni? Opet moramo
naglasiti da je razlika u na~inu `ivota. Mormoni svojim vernicima preporu~uju da ne upotrebqavaju alkohol, ne pu{e i da u ishrani vi{e upotrebqavaju `itarice, povr}e i vo}e. Tako je dokazano da su blagoslovi koje mormoni ve} danas u`ivaju u zdravqu, rezultat wihovog verovawa i na~ina `ivota, koji se razlikuje od pripadnika drugih verskih zajednica. (Ibid, p. 243) Tre}a verska grupa koju su dr Filips (Fillips) i Lemon (1978) prou~avali u razdobqu od {est godina predstavqa 24.044 pripadnika Hri{}anske adventisti~ke crkve u Kaliforniji. Adventisti u skladu sa svojim verskim opredeqewem ne upotrebqavaju alkohol, duvan, drogu; hrane se prema biblijskom uputstvu, prete`no `itaricama, vo}em i povr}em. Neki od wih povremeno upotrebqavaju u ishrani samo meso od `ivotiwa koje Biblija naziva ~istima, a neki ne upotrebqavaju nikakvo meso, mle~ne proizvode ni jaja. Adventisti imaju jak vaspitni sistem, {kole, univerzitete na kojima se vaspitaju stru~waci, koji vernike upoznaju sa zdravstvenim principima. Adventisti imaju i bolnice, klinike i dispanzere koji deluju u skladu sa wihovim `ivotnim principima. Ovo istra`ivawe pokazalo je da je 5o odsto sr~anih bolesnka izme|u 35-64. godina starosti u Kaliforniji, umrlo u razdobqu od {est godina. U istom razdobqu i podru~ju, od iste bolesti umrlo je 28 posto, skoro upola mawe, pripadnika Hri{}anske adventisti~ke crkve. Istra`ivawa su pokazala da adventisti imaju mnogo ni`u stopu mortaliteta. Za zdravqe bolesnika ne zna~i mnogo ako se samo prikqu~i adventistima, Ve} treba i da promeni `ivotne navike da bi imao korist od te promene. U adventisti~kom na~inu `ivota nema nikakve magije, promena na~ina `ivota donosi plodove, a ne promena imena. Verovawe mnogo zna~i i `ivqewe prema na~elima koji su sa~uvani u Bibliji. Istra`ivawa su pokazala da `iva vera, pravilna ishrana, upotreba hrane koju je Bog odredio qudima, fizi~ke ve`be, uzdr`avawe od {tetnih elemenata alkohola, duvan, pi}a koja sadr`e kofein i pravilan odmor blagotvorno uti~u na zdravqe. (Ibid, p. 244) Iako se mormoni i adventisti~ki hri{}ani razlikuju u verovawu i na~inu `ivota, i jedni i drugi pridr`avaju se nekih zajedni~kih zdravstvenih principa, a to se svakako otkriva u boqem zdravqu za razliku od onih koji sve jedu i piju i ne po{tuju nikakve zdravstvene zakone. Razliku ne ~ini pripadnost nekoj verskoj zajednici, ve} `ivqewe u skladu sa Bo`jim uputstvima. Ovo najboqe potvr|uju rezultati utvr|eni me|u Jevrejima. Dok svetovni Jevreji koji sve jedu i piju, pu{e itd, `ive i umiru kao i ostali gra|ani, ortodoksni, koji po{tuju biblijske principe i `ive po wima, mawe su bolesni i mawe umiru. Dr Kaplan, u periodu od 24 godine, ispitivao je 10.059 ortodoksnih Jevreja i uporediio ih sa svetovnim Jevrejima. Dijagram 4,1 pokazuje vidnu razliku izme|u vernih i nevernih. (Ibid, p.
247)
Dijagram 4,1 Dr Barel (1996) prou~avao je 261 bolesnika koji su imali operaciju srca. On je takve bolesnike podelio u dve grupe. Odvojio je 128 pacijenata, koji su pored lekova i odre|ene terapije primali i duhovnu pomo}: prisustvovali na sastancima na kojima su slu{ali duhovne teme, prou~avali Bibliju, molili se i sudelovali u raznim verskim aktivnostima. Druga grupa od 133 bolesnika primala je samo lekarsku pomo} i lekove. Posle pet godina, u grupi onih koji su primali lekarsku pomo} i duhovnu terapiju, umrlo je sedam pacijenata, a od onih koji su primali samo medicinsku pomo}, a ne i duhovnu, umrlo je 16 bolesnika. Smrtnost u grupi koja nije primala duhovnu pomo} bila je vi{e nego dvostruko ve}a. Ovo nedvosmisleno dokazuje da duhovnost koristi u le~ewu raznih bolesti. (Ibid, 248) Kardiolog, dr Randolf Berd (1988) u bolnici u San Francisku izvr{io je #dvostruko slepo# istra`ivawe. U istra`ivawe bilo je ukqu~eno 393 sr~ana bolesnika, koji su bili podeqeni u dve grupe. U prvoj je bilo 192 bolesnika. Wihova grupa usvojila je duhovni program, prou~avawe duhovne literature, molitvu za ozdravqewe i re{ewe drugih problema. U drugoj grupi bio je 201 bolesnik, oni su primali samo lekarsku pomo}. Lekari koji su ispitivali ove dve grupe nisu znali koji bolesnik pripada kojoj od ove dve grupe. Ni bolesnici nisu znali koji bolesnik pripada kojoj grupi. (Southern Medical Journal, 81, 826-829) Bolesnici koji su pripadali molitvenoj grupi imali su mawe problema vezanih za svoju bolest. Samo pet od wih su se `alili, a u drugoj grupi wih dvadeset je do`ivqavalo odre|ene tegobe i poreme}aje. I ovo istra`ivawe potvrdilo je blagotvorno delovawe duhovnosti i molitve na bolesnike. #Molitva je otvarawe srca Bogu kao prijatequ. Ne zato {to bi bilo potrebno da Mu otkrijemo {ta smo, ve} zato da bismo Ga mogli primiti. Molitva ne spu{ta Boga ka nama, ve} nas uzdi`e ka Wemu.# (Put Hrisu, str. 72) #Tama zlog obavija one koji zanemaruju molitvu. Za{to bi sinovi i k}eri Bo`je oklevali da se mole kada je molitva kqu~ u rukama vere koji otvara nebeske riznice u kojima se ~uvaju neograni~ene zalihe Svemogu}ega.# (Isto, str. 73) Prou~avawe Svetoga pisma, razmi{qawe o duhovnim istinama, molitva i `ivot uskla|ena sa merilima i zakonima istine, pravde i zdravqa, ve} danas donose bogate plodove onima koji ih sprovode u `ivot.
6. Pomo} religije u preventivi i le~ewu raka
U na{em vremenu rak je drugi na listi ubica u svetu. Tragi~no je razboleti se i bolovati od te opasne bolesti, a jo{ je te`e onima kojima ta okrutna bolest otima wihove voqene iz wihovog naru~ja. U mnogobrojnim istra`ivawima, medicinski stru~waci poku{ali su da ustanove da li bi religija mogla da pomogne kanceroznim bolesnicima? Da bi dobili najboqi odgovor na ovo pitawe, istra`iva~i su pri{li prou~avawu razli~itih verskih zajednica, koje se po na~inu `ivota razlukuju od drugih verskih zajednica. Istra`iva~i su utvrdili da pripadnici razli~itih verskih zajednica mawe obolevaju od raka. Nadam se da se ne}ete iznenaditi {to su iste verske grupe vi{e puta uzete u obzir. Nau~nici su ponovo ispitivali Jevreje, mormone, adventiste i
ami{e. Za{to su iste grupe uvek deo
istra`ivawa? Zato {to wihovi vernici u izvesnoj meri `ive druga~ije od svojih suseda.
Jevreji Rezultati istra`ivawa o pojavi raka me|u Jevrejima dosta su slo`eni. U nekim slu~ajevima Jevreji imaju mawi broj obolelih od jedne vrste rakma, a pove}an od druge vrste. Istra`ivawa izvr{ena u Londonu jo{ 1898 do 1900. pokazala su da Jevreji mawe umiru od raka na mu{kim polnim organima, a predpostavqa se da je to rezultat obrezawa. Me|utim, Jevreji imaju ve}i broj smrtnih slu~ajeva od raka na jetri i `u~i. Dr Makmahon (Macmahon 1960) je zakqu~io da Jevreji dvostruko vi{e nego druge grupe umiru od lekuemije. Me|utim, dr Nevil (1961) je ustanovio da Jevreji mawe umiru od raka na plu}ima. (Handbook of religion nad Health, p 299-300)
Adventisti~ki hri{}ani Adventisti su konzervativni hri{}ani, koji se pridr`avaju bibliskih principa o moralu i zdravqu. Ne upotrebqavaju alkohol, drogu, pi}a koja sadr`e kofein, meso `ivotiwa koje Biblija naziva ne~istim, ne pu{e, a mnogi ne upotrebqavaju nikakvo meso, mle~ne proizvode ni jaja. Adventisti obi~no imaju jake porodice i vernici su me|usobno povezani. Nau~nici ne uzimaju adventiste za svako ispitivawe zbog wihove vere, ve} zbog razlike u verovawu, `ivotu i vladawu, koje se vidno razlikuje od drugih verskih grupa.
Godine 1959. dr Vajnder (Wynder) vr{io je
istra`ivawa me|u adventistima i ustanovio da kada se uporede sa svojima susedima, mawe boluju od raka na debelom crevu. Adventisti koji jedu meso rizikuju skoro tri puta vi{e da obole od raka na debelom crevu od vegetarijanaca. Ovo jasno pokazuje da preterano jedewe mesa doprinosi pojavi raka na debelom crevu.
Dr Yensen (Jensen) 1983. godine ispitivao je 1.752 adventista. Kada ih je uporedio sa drugim qudima prona{ao je da za 31 posto mawe umiru od raka. Dr Yensen je utvrdio da adventisti mawe obolevaju od raka zato u ishrani {to vi{e tro{e `itarice, vo}e i povr}e i {to se uzdr`avaju od alkohola, pu{ewa duvana, droge i hrane se druga~ije od drugih grupa qudi. (Ibid, p.302)
Mormoni Iako se mormoni po svome verovawu i u~ewu razlikuju od adventista, ipak su usvojili neke zajedni~ke zdravstvene princie. Zabrawuju pu{ewe, alkohol, pi}a sa kofeinom i drugo. Dr Enstrom (1975) istra`ivao je koliko mormoni obolevaju od raka u upore|ewu sa onima koji nisu mormoni? On je ispitao 360.000 smrtnih slu~ajeva od raka me|u mormonima u Kaliforniji i ustanovio da mormoni za jednu tre}inu mawe umiru od raka nego pripadnici drugih grupa. Istra`iva~i su zakqu~ili da bilo koja verska grupa, koja usvaja biblijske principe o moralu, vladawu, ishrani i zdravqu, ~iji vernici imaju poverewa u Boga i Wegova obe}awa, gaje me|usobnu povezanost i uzdi`u plemenite navike, mawe obolevaju fizi~ki i umno i me|u wima je ni`a smrtnost (Ibid, p. 303).
Ami{i Verska zajednica ami{i odlukuje se zanimqivim `ivotom svojih vernika. Oni poti~u iz [vajcarske kao pripadnici verske zajednice anabaptista. Ima ih u Severnoj Americi i vrlo su konzervativni. Ne koriste struju, motorna vozila, ve} voze se u ko~ijama i fijakerima. Obla~e se kao qudi iz 18. veka i vrlo su izolovani od sveta. Wihova omladina se ne dru`i sa drugima. Kada biste ih videli, verovatno biste pretpostavili da se zbog svoje skromnosti i povu~enosti odlikuju dobrim zdravqem. Me|utim, to ipak nije tako. Ami{i u ishrani upotrebqavaju mnogo masti `ivotiwskog porekla i u velikim koli~inam koriste alkohol i duvan. Retko upotrebqavaju cigarete, jer ih smatraju proizvodom modernog vremena, ali zato mnogo pu{e cigare, lule i `va}u duvan. Iako su ami{i fanati~no odani svome verovawu, izolovani od sveta vi{e nego i jedna verska zajednica, iako odbijaju savremenu tehnologiju, zbog pogre{ne ishrane, upotrebe alkohola i duvana, imaju skoro isti broj obolelih od raka kao i ostale grupe qudi. I ovo istra`ivawe je pokazalo, da u za{titi zdravqa ne poma`e nikakav fanatizam,
povu~enost od sveta ni verovawe u bilo kakve teorije, ve} samo poma`e `ivot uskla|en sa biblijskim na~elima i `iva vera u Svemogu}eg Boga. Mo`da ste ~uli za pri~u kako je nekakav siromah hranio kowa slamom, ali mu je stavio zelene nao~are da misli da jede detelinu. Na prvi pogled sve je dobro izgledalo, ali za nekolio meseci kow je uginuo, nisu mu pomogle ni zelene nao~are. Tako je i u verovawu, qudi mogu postaviti hiqade zanimqivih tvrdwi i fanati~no se dr`ati nekih obi~aja, ali ako ne po{tuju biblijske zdravvstene principe i u svemu se ne oslawaju na Boga, ~ak ni verski fanatizam ne mo`e pomo}i. Sve ovo pokazuje da ishrana koju je Bog u po~etku odredio za ~oveka i danas je najboqa za qudsko zdravqe. Prestupawe prirodnih i zdravstvenih zakona donosi ozbiqne posledice. Upotreba alkohola, pu{ewe duvana, uzimawe droga i pi}a sa kofeinom nanose {tetu zdravqu. Iz ovih nau~nih izve{taja jasno se vidi da od po{tovawa biblijskih uputstava o vladawu. ishrani i zdravqu, u velikoj meri zavisi zdravqe, dug i udoban `ivot. Dr Enstrom (1989) prona{ao je da osobe koje redovno pose}uju bogoslu`ewa, ne pu{e, ne piju alkohol, fizi~ki su aktivne i dovoqno spavaju, smawuju mogu}nost obolevawa od raka. #Dve tre}ine raka mogle bi se izbe}i samo ako bismo dovoqno pa`we posvetili zdravstvenim navikama i ishrani, prestali da upotrebqavamo alkohol, cigarete, uzdr`avamo se vanbra~nih seksualnih odnosa; imali verske aktivnosti, po{tovawe biblijskih principa i veru u Boga. Ovakvo vladawe proisti~e iz sna`nog verskog ube|ewa i odanosti biblkijskom u~ewu.# (Religion And Health, p. 309) Sama re~ rak stvara strah i bezna|e. Odmah se setimo mnogih {tetnih i opasnih promena; gubitak te`ine, snage, voqe, apetita, promene izgleda i umirawa u te{kim mukama. Kada su iscrpili sve izvore pomo}i, qudi se obra}aju Bogu, tra`e pomo} i olak{awe. Te{ko je oceniti kome je te`e, bolesnima koji neminovno idu u susret smrti ili onima koji ih neizmerno vole i ~ine sve da ih otmu iz neumoqivog zagrqaja smrti. Umesto da se povu~ete u sebe i u strahu o~ekujete najgore, mnogo je boqe da vreme koje vam preostaje upotrebite u dobrotvorne svrhe. Umesto da stalno mislite o bolesti i kraju, koji brzo i neminovno dolazi, mislite, da za ovo kratko vreme koje vam preostaje u~inite ne{to dobro onima koji iza vas ostaju. Na televiziji su pokazali bolesnu i majku i k}erku. Majka je bolovala od te{kog oblika {e}erne bolesti, a k}erka od dvanaest godina imala je tumor na mozgu i lekari su joj saop{tili da joj je preostalo jo{ samo dva meseca `ivota. Umesto da o~ajava i pla~e, k}erka je `alila majku koja }e uskoro tako bolesna ostati bez we. Htela je da je na neki na~in obraduje, ali bile su vrlo
siroma{ne. K}erka je poslala pismo vodidequ jedne televiziske emisije i molila da joj pomogne da bolesnoj maci kupi poklon. Majka ni{ta nije znala o namerama svoje k}eri. Me|utim, i ona, bez k}erkinog znawa, obratila se istom voditequ da joj pomogne u le~ewu bolesne k}erke. Istoga dana obe su bile pozvane u studio. K}erka je iza{la prva. I{la je odva`no, slobodno i pouzdano, iako joj je rak ve} uni{tio desno oko, a u ruci je dr`ala kasetu omiqenih pesama, koju joj je poklonila prijateqica. Kada je vrlo iscrpno opisala stawe u kome se nalaze, ponudila je kasetu u zamenu onome ko bi joj nov~ano pomogao da majci kupi poklon kojim bi je obradovala, jer se veoma brine {ta }e biti sa wom posle wene smrti. Voditeq emisije je uzeo kasetu u ruku, spustio glavu i zaplakao. U tom trenutku pojavila se jedna devojka koja je bolesnoj devojci poklonila 500 dolara da majci kupi poklon. Zatim, iza{la je majka i zamolila da joj pomognu da jo{ ne{to u~ini za k}erku kojoj je preostalo malo dana. Voditeq je uspeo da obezbedi da obe sedam dana provedu na kru`nom putovawu luksuznim brodom. Istra`ivwa su pokazala da su porodica i vera najboqi izvori pomo}i u vreme krize. Bolesnici koji boluju od te{kih bolesti, a imaju veru u Boga, mnogo mawe su zabrinuti i uznemireni nego oni koji su bez vere. ^vrsta porodica, pouzdani prijateqi na koje se mogu osloniti i pouzdana vera, ru{e zabrinutost, i uzdi`u ohrabrewe i nadu. Bol koji do`ive roditeqi kad doznaju da im deca boluju od neizle~ive bolesti je najve}i bol. Vi{e bi voleli da su oni bolesni, a wihova deca zdrava. Godinama, moja supruga i ja pomagali smo roditeqima ~ija su deca bolovala od leukemije. U tim te{kim trenucima, nevernici tra`e uto~i{te u alkoholu, a qudi vere sebe i svoje miqenike predaju Bogu, i prou~avawem Biblije i molitvom tra`e pomo}, utehu i ohrabrewe. Kada su istra`iva~i pitali bolesne, ko bi im u wihovoj bolesti najboqe mogao pomo}i, oni su najpre spomenuli ~lanove porodice, duhovnike (sve{tenike i pastore) pa tek onda lekare. Kada su upitali bolesnike u ~emu najvi{e nalaze ohrabrewe i nadu, svi su odgovorili u prou~avawu Biblije i molitvi. Dr Grigen (1997) istra`ivao je kako vera uti~e na bolesnike koji boluju od raka. On je utvrdio da dru{tvena pomo} (rodbine, prijateqa i poznanika), duhovnost i vera su najboqa oznaka kvalitetnog `ivota i mogu}nosti pre`ivqavawa u slu~aju te{kih oboqewa. (Mayo Clinic Proceadings, p. 163) Dr Hilstid (1994) istra`ivo je metodu pomo}u koje je pre`ivelo 59 bolesnika od raka. Ve}ina od wih izjavila je da su najve}u snagu dobili u molitvi i prou~avawu Biblije. (Handbook of
Religion and Health, p. 314) Dr Zolinger prou~avao je 282 bolesne `ene koje su dobile rak dojke, a koje su vernice Hri{}anske adventisti~ke crkve. On ih je uporedio sa 1675 neadventista. Rezultati ovog istra`ivawa svedo~e da vera i na~in `ivota, ne samo da uti~u na spre~avawe nastanka bolesti, ve} poma`u i u le~ewu od we. Istra`iva~i su prona{li da adventiskiwe koje boluju od ove bolesti, posle 10 godina pre`ive 60,8 posto, dok neadventistkiwe pre`ive 48,3 posto. Dakle, adventiskiwe za 11,5 odsto vi{e pre`ivqavaju ovu bolest. (Ibid, p. 316) Mnogobrojni nau~ni rezultati nedvosmisleno ukazuju na istinitost Hristovih re~i koje je izgovorio `eni Hananejki: #O `eno! velika je vera tvoja; neka ti bude kako ho}e{.# (Matej 15,28) Jairu, ocu kome je upravo umrla k}erka, rekao je: #Ne boj se! samo veruj.# (Marko 5,36) i k}erka je ponovo o`ivela. @eni koja je 12 godina bolovala, a izle~ila se zato {to je verovala, Isus je rekao: #K}eri! vera tvoja pomo`e ti; idi s mirom i budi zdrava od bolesti svoje.# (Marko 5,34) Danas mnogobrojna nau~na istra`ivawa dokazuju istinitost Hristovih re~i, vera i danas zaista mnogo poma`e.
7. Kad strah preraste u paniku U nekim opasnostima strah preraste u paniku. Panika mo`e da obuzme pojedinca ili celu grupu qudi. Strah koji se pretvara u paniku ne re{ava problem, ne ukazuje na otvorena vrata uto~i{ta, ve} ih zatvara i onesposobqava qude da realno misle i donose korisne odluke. Na primer: studenta uhvati panika, koja ga parali{e da ne mo`e da se seti odgovora na postavqeno pitawe. Isto tako `rtva koja se nalazi u opasnosti, umesto da be`i i se`e slobodi i izbavqewu, uple}e se u jo{ ve}e opasnosti, jer nije u stawu da kontroli{e svoje postupke niti da pozitivno deluje. Ako je cela grupa, u panici, onda svaki pojedinac svoj strah prenosi na druge, tako da se opasnost uveli~ava i onemogu}ava svako izbavqewe. U nekim slu~ajevima, kad panika dostigne svoj vrhunac, masa se nekontrolisano kre}e, ru{i sve {to je pred wom, pa ~ak i
pojedinci se izme|u sebe gaze i uni{tavaju. Ovo samouni{tavawe mo`e da zavisi od kvaliteta odnosa me|u pripadnicima grupe, jer tamo gde je qubav i me|usobno po{tovawe, svako ~uva drugoga kao {to i sebe ~uva i u tom slu~aju gubici mogu biti mawi.
Strah od smrti Svaki bolesnik koji boluje od smrtonosne bolesti prolazi kroz pet razdobqa: Prvo je negirawe ili odricawe; dakle ne veruje da je tako te{ko bolestan, to se svakako nije moglo wemu dogoditi, ve} mo`da nekome drugome. Ide od bolnice do bolnice, od lekara do lekara da bi najzad prona{ao nekoga ko }e mu re}i ono {to tako `eqno o~ekuje: #Nisi bolestan#. I pored svih napora u podsvesti ~uje glas koji mu {apu}e: #Ne izbegavaj, ve} se spremi
da prihvati{
stvarnost - bolestan si!# Pre ili posle bi}e primoran da odbaci to odricawe i prihvati, realnost, a to ga vodi u drugi stepen, u gnev ili mr`wu. Bolesnik prestaje da tvrdi da nije bolestan, ali pita se #Za{to ja? Za{to mene da sna|e ova bolest?# Quti se na bolni~are i lekare tvrde}i da su zanemarili svoju du`nost i da je zbog toga jo{ uvek bolestan. Srdi se na rodbinu i sve koji su oko wega. U tom stawu neki bolesnici se pitaju za{to Bog nije u~inio ne{to natprirodno za wihovo ozdravqewe. Kada je najzad shvatio da je ozbiqno bolestan i izru~io svoju srdwu na one koji su oko wega, nastupa tre}i stepen - poga|awe. Moli se Bogu i obe}ava, ako ga izle~i da }e biti boqi vernik, mu`, sin, otac, da }e redovno i}i u crkvu i pomagati siroma{nima. Posle ovoga nastupa ~etvrti stepen, a to je depresija. Najzad shvata i primoran je da prihvati nepobitnu ~iwenicu da se wegovom `ivotu bli`i kraj. On je ve} do`iveo izvesne gubitke: izgubio je mo`da posao, ku}u, novac, bra~nog druga, a mo`da i neki organ svoga tela. Ova depresija ga uvodi u stawe duboke tuge. U ovom stawu bolesnik shvata da gubi sve {to je imao i one koje je toliko voleo. Tada se povla~i u sebe, jer ose}a da ipak sam mora da se suo~i sa tim opasnim i odvratnim neprijateqem - sa smr}u. Kada je pre{ao ove sve faze - odricawe, srdwu, poga|awe, depresiju i u{ao u doba tuge, spreman je da preuzme ono {to donosi posledwi stepen - da prihvati nezibe`nu smrt. Bolesnik koji nema sigurnost u Bo`ja obe}awa, na koje se u ovim te{kim ~asovima `ivota mo`e osloniti, koji nema podr{ku nikakvog dru{tva, rodbine ni prijateqa, le`e}i na samrtnoj posteqi, iznemogao i nemo}an predaje se neminovnom i o~ekuje smrt u velikom strahu i bezna|u. On je nesre}an, ogor~en, prokliwe i sve osu|uje. Strah od smrti je univerzalan, svojstven je svim qudima, stale`ima i svakom dobu
starosti. On ukqu~uje strepwu od bolova, mu~ewa, odvajawa od onih koje je toliko voleo, ili svesnost da se prilikom smrti li~nost gubi sve do vaskrsewa. Oni koji su `iveli bez ikakve vere u ve~ni `ivot,pre`ivqavaju neopisivi strah zbog nesigurnosti u kojoj se nalaze, a pogotovu na pomisao da zauvek nestaju. Me|utim, oni bolesnici, koji su se u `ivotu u svemu oslawali na svemogu}eg Boga, ~vrsto veruju u Wegova obe}awa; veruju da je Hristovo vaskrsewe slika wihovog vaskrsewa. Oni shvataju da dolazi kraj ovom mu~nom `ivotu, ali sa `ivom verom u svoga Otkupiteqa ~ekaju novi, ve~ni `ivot u kome ne}e biti bolesti, rastanaka, tuge ni smrti. Ovakvi bolesnici mogu biti usamqeni u svom stanu, stara~kom domu, bolnici, ili ~ak i u tamnici; ali `ive u spokojstvu, koje ne zavisi od spoqnih uticaja okoline, ve} od wihovog li~nog odnosa sa Bogom. (Solial Science Medicine, 24 (7) 589-600) Iz tih razloga nau~nici su ulo`ili truda da doka`u kako religija poma`e depresivnim bolesnicima. Dr Levin je do{ao do zakqu~ka da religija, neposredno ili posredno poma`e zdravqu. Prvo, religija neposredno poma`e na taj na~in {to Crkva svoje vernike pou~ava i upu}uje u duhovne vrednosti koje doprinose i poma`u zdravqu. Ona u~i da je telo hram Svetoga Duha koji vernike treba da odr`ava u `ivotu i zdravqu. Drugo, Crkva poma`e vernicima da upoznaju zdravstvena na~ela, i u skladu sa wima da se uzdr`avaju od lo{ih navika: alkohola, pu{ewa duvana, upotrebe narkotika, nezdrave hrane i pi}a i svega {to {tetno uti~e na zdravqe. Crkva svojom dru{tvenom pomo}i posredo poma`e u ~uvawu zdravqa. Pomagawem siroma{nima, gladnima, bolesnima, starima i iznemoglima, vernik se ose}a sigurnim, jer u svako doba mo`e se osloniti na one koji misle, veruju i `ive kao i on. Dijagram 7,1
Biblijski opis straha Apostol Jovan pravi razliku izme|u onih koji se oslawaju na Bo`ja obe}awa, onih koji nemaju ~ega da se pla{e, za razliku od onih koji su neverni. #Koji pobedi, dobi}e sve, bi}u mu Bog, i on }e biti moj sin. A stra{qivima i nevernima i poganima i krvnicima, i bludnicima i vra~arima, i idolopoklonicima, i svim la`ama, wima je del u jezeru {to gori ogwem i sumporom; koje je smrt druga.# (Otkrivewe 21,7.8) Ovi posledwi imaju mnogo razloga da se pla{e. Psalmista David iznosi ~vrst razlog koji mu poma`e da se ne pla{i: #Gospod je sa mnom, ne bojim se: {ta }e mi u~initi ~ovek. Bog nam je uto~i{te i sila, pomo}nik, koji se u nevoqama brzo nalazi. Zato se ne}emo bojati da bi se i zemqa pomestila, i gore se prevalile u
srca morima.# (Psalam 118,6; 46,1.2) Bog je obe}ao: #Ako }e se i gore pomaknuti i humovi se pokolebati, opet milost moja ne}e se odmaknuti od tebe, i zavet mira mojega ne}e se pokolebati, veli Gospod, koji ti je milostiv.# (Isaija 54,10) Isus je istakao da nedostatak vere proizvodi strah: #I posta velika oluja, i valovi tako zalivahu u la|u da se ve} napuni (vode). A on na krmi spava{e na uzglavqu; i probudi{e ga i reko{e mu: u~itequ! Zar ti ne mari{ {to ginemo? I ustav{i zapreti vetru, i re~e moru: }uti, prestani. I utoli vetar, i postade ti{ina velika. I re~e im: za{to ste tako stra{qivi? Kako nemate vere. I upla{i{e se vrlo i govorahu jedan drugome: ko je ovaj dakle da ga i vetar i more slu{aju?# (Marko 4,37-21) Nedostatak vere proizvodi strah. Za vreme ove opasne bure koja je dovela u pitawe opstanak la|e i zapretila smr}u svima koji su bili u woj - Isus je mirno spavao. #Kao {to je Isus po~inuo verom u O~evoj brizi, tako i mi treba da po~inemo u brizi na{eg Spasiteqa. Da su u~enici imali poverawa u Wega, bili bi sa~uvanmi u miru. Wihov strah u vreme opasnosti otkrio je wihovo neverstvo.# (^e`wa vekovan str. 281) Tu se pokazala velika razlika izme|u vere i sumwe. Iskustvo apostola Petra tako|e potvr|uje ovu ~iwenicu. #Ali gledaju}i jaki vetar poboja se, po~e da tone i povika govore}i: Gospode spasi me. A Isus pru`i odmah ruku, uhvati ga i re~e mu: maloverni, za{to si posumwao?# (Matej 14,30.31; ^arni}) Kao {to vidimo, strah je u suprotnosti sa verom, i zato tamo gde on postoji to je dokaz da nema vere ili je ona toliko slaba da je strah mo`e nadvladati. Strah je u suprotnosti i sa qubavqu. #U qubavi nema straha#, pi{e apostol Jovan, #nego savr{ena qubav izgoni strah na poqe; jer strah ima muku; a ko se boji nije do{ao do savr{enstva qubavi.# (1. Jovanova 4,18) #Bog je povezao na{e srce sa sobom nebrojenim znacima na nebu i na Zemqi. On se trudio da nam otkrije Sebe preko ~uda prirode, preko najdubqih i najne`nijih zemaqskih veza koje qudsko srce mo`e da upozna. Ali sve nam to samo nepotpuno otkriva Wegovu qubav.# (Put Hristu str 8) Isus je prorekao da }e u posledwe vreme strah ovladati qudima: #Qudi }e umirati od straha i od ~ekawa onoga {to ide na zemqu; jer }e se i sile nebeske pokrenuti..# (Luka 21,26) Nasuprot onima koji su uznemireni i umiru od straha, Gospod Isus obe}ava: #Da se ne pla{i srce va{e, verujte u Boga, i mene verujte... Idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet }u do}i, i uze}u vas k sebi da i vi budete gde sam ja. Mir vam ostavqam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao {to svet daje, da se ne pla{i srce va{e i da se ne boji.# (Jovan 14,1-3.27) Apostol Petar savetuje: #Ponizite se dakle pod silnu ruku Bo`ju, da vas povisi kad do|e
vreme. Sve svoje brige bacite na w, jer se on brine za vas.# (1. Petrova 5,6.7) Strah je u suprotnosti sa Bogom, koji je Izvor qubavi i ne mo`e se odr`ati u prisustvu vere. Zato umesto sumwe koja proizvodi strah, veruj; govori o veri, razmi{qaj o veri, prou~avaj o wenim plodovima, potpuno se osloni na Bo`ja obe}awa, vi{e ne robuj strahu, ve} veruj i `ivi u sigurnosti, miru i nadi.
Drugi deo
Religija, pona{awe i zdravqe
8. Religija, zdravqe i nedozvoqeni seksualni odnosi
Zadovoqavawe nekontrolisanog seksualnog nagona stvara kobne posledice. Pre 40 godina i vi{e, mladi}i su prilazili devojkama i pitali ih da li bi `elele da se dru`e s wima. Imao sma nedavno priliku da vidim devojku koja je nasupila u jenom televizijskom
{ou, pozvala je
mladi}a koji joj se svi|a, klekla na kolena i molila ga da se o`enia wom. Mo`da to jo{ nije obi~aj u mestu u kom vi `ivite. Jednom je televizijski voditeq izveo sedam devojaka od 14-16 godina i svaka od wih, mladi}u koji joj se svi|ao, postavila je pitawe: #Ja sam spremna da imam seksualne odnose, da li bi hteo ti da bude{ moj prvi partner?# Ovo je te{ko poneverovati, li to je stvarnost vremena o kome `ivimo. Jedna od devojaka dala je op{irnije obja{wewe: #Kada sam imala osam godina izgubila sam nevinost. Od tada do danas promenila sam vi{e od sedamdeset partnera.# Voditeq emisije upitao ju je: #A {ta je sa polnim bolestima?# #Ni{ta#, odgovorila je devojaka, #bolujem od tri razli~ite polne bolesti. Svemi mi je jedno da li }u `iveti ili umreti. Svesna sam da }e moji novi partneri oboleti kao i ja, ali to me nije briga.# U Americi `ivi ~uvena lekar, dr Rut. Ona je poznati seksualni savetnik. Imao sam priliku da i wu ~ujem kako savetuje mlade. #Svaka vrsta seksualnog nagona ili impulsa je dobra#, tvrdi dr Rut. #Ako te impulsi upu}uju prema istom polu, to je dobro, sledi svoj impuls. Seksualni odnosi pre braka su dobri i korisni. Dobar je i seksualni odnos izvan braka, a isto tako i grupni seks.# Da li je dr Rut u pravu? Godinama sam pomagao nevoqnima, bolesnima i razo~aranima. Zar }e neko zbog svojih izopa~enih prohteva, izneveriti, uvrediti i ostaviti svog bra~nog druga? To su rane koje dugo bole. [ta mo`emo kazati o napu{tenoj deci razvedenih roditeqa? Ko }e zadovoqiti wihove potrebe? Wima nije dovoqno obezbediti samo krov nad glavom, krevet, odelo i hranu; i ako mnogi od wih ni to nemaju, wima je potrebna roditeqska qubav. Jednom su na TV izveli {est de~aka od 7-11 godina. Majke vi{e nisu bile u stawu da ih savladaju. Velike ispade su ~inili u ku}i i u {koli. Jednom od wih koji je imao tek devet godina, postavili su u stanu kameru za koju nije znao. Mati je upravo kupila nov servis za ru~avawe. On je u{ao u kuhiwu, sve je izvadio iz kredenca i porazbijao o pod. Razbacao viqu{ke, ka{ike i no`eve i oti{ao da se igra sa svojim drugovima. Kada je mati do{la sa posla, uptala ga je za{to je u~inio tako veliko zlo, on ju je, umesto odgovora, psovao i udarao nogama. Najzad su i wega doveli u televizijsku emisiju. Bio je pozvan i vaspita~ iz specijalnog kampa, u kojem poku{avaju da prevaspitaju ovakvu decu. Vaspita~ je obu~en u uniformu kao `andar. De~ak je iza{ao na podijum i pravo u o~i gledao publiku. Wegov pogled odavao je
inteligentno dete. Kada se pojavi, vaspita~ obi~no po~ne da vi~e na maloletne prestupnike, ali ovoga puta bio je tih i blag. Pogledao je de~aka i majku koja je sedela pored wega i upitao: #Gde je tvoj otac?# Vaspita~ je mislio da su za re{ewe ovakvog problema potrebna oba roditeqa. De~ak je spustio glavu, zaplakao i rekao: #Ja nemam oca!# Vaspita~ se okrenuo majci i rekao: #Gospod|o, tu je problem.# Zagrlio je de~aka, poqubio ga i rekao: #Sine, od danas ja }u biti tvoj otac.# Zatim ga je upitao: #Za{to si po~inio takvo nedelo u svojoj kuhiwi i za{to tako grubo postupa{ prema svojoj majci?# De~ak je kroz suze po~eo da pri~a: #Ujutro kad ustanem u ku}i, nema nikoga. Kad po|em u {kolu, drugi o~evi idu sa svojim sinovima, a sa mnom niko ne ide. O~evi svoju decu dr`e za ruku, a mene niko ne dr`i. Kad stignu do {kole, otac poqubi sina i obi~no ka`e: ’Sine, budi dobar u {koli, u~i dobro, posle podne do}i }u po tebe’. Mene niko ne qubi, nikoga nije briga da li }u ja u {koli i{ta nau~iti, ne nadam se da }e iko do}i po mene. Sre}ni sinovi idu iz {kole sa svojim roditeqima, a ja se vra}am sam. Kad do|em ku}i, mama je na poslu, stan hladan, zidovi }ute.# Ovo jadno stvorewe toliko je raweno, samo zato {to nema oca. Postoje milioni nevine dece koja prolaze kroz sli~nu torturu r|avog `ivota i nepravde. Ovo su plodovi liberalnih uputstava savetnika, dr Rut i onih koji slede wen primer i savete. #Nema va`nijeg podru~ja rada osim onoga koji je poveren osniva~ima i ~uvarima doma. Nijedan rad, koji je qudima poveren, ne ostavqa ve}e ili dalekose`nije posledice od rada o~eva i majki. Budu}nost dru{ta odre|uju danas mladi i deca, a {ta }e oni biti zavisi od doma. Nedostatak ispravnog doma}eg vaspitawa, mo`e se u najmawoj meri uzeti kao uzrok bolesti, bede i zlo~ina koje su prava nesre}a ~ove~anstva. Da je `ivot u domu bio ~ist i po{ten i da su deca, koja su iza{la iz doma bila spremna da prihvate odgovornosti i opasnosti u `ivotu, do kakve bi promene do{lo u svetu!# (Temeqi sre}nog doma, str. 147) Jednom su na TV izveli grupu devoj~ica od 12-15 godina, koje su tvrdile da su seksualno aktivne, da su ve} izmenile desedine partnera, imaju nameru da pobegnu od ku}e i svaka od wih `eli da ima bebu. Nije lo{e imati bebu, to je prirodno da devojka `eli da postane majka, ali onda kada bude bila spremna za to, kada bude imala svoj dom u kome }e zajeno sa mu`em mo}i da vaspitava dete. Kada su ih upitali za{to `ele da tako rano imaju bebu, sve su odgovorile: #@elim da imam nekoga pored mene ko }e me voleti.# To su deca neudatih ili razvedenih majki, deca koja ~eznu za roditeqskom qubavqu koju im niko ne daje. Zbog toga {to imaju vi{e seksualnih partnera, preti im opasnost da obole od polnih bolesti. One {to `ele da pobegnu od ku}e, vaspita~i iz kampa odveli su u centar velikoga grada i
rekli im: #Eto zamislite da ste sada pobegle od ku}e. Potra`ite gde }ete no}as spavati.# Jedna od wih videla je ispod drveta kartonsku kutiju, uvukla se u wu sa namerom da prespava no}. Me|utim, tek {to je zaspala, jedan besku}nik star oko 70 godina do{ao je sa namerom da s wom ima seksualni odnos. Kutija je na drugoj strani bila otvorena i ona je uspela da pobegne. Nikad vi{e nijedna od wih nije `elela da be`i od ku}e. Zatim su ih odveli u bolnicu i pokazali bolesnike koji umiru od zaraznih polnih bolesti, zato {to su poslu{ale savet dr Rut i imale mnogobrojne seksualne partnere. Jednu grupu devojaka odveli su u mrtva~nicu gde su bili mnogi le{evi. Pokazali su im devojku wehovih godina, koja je umrla od zarznih seksulanih bolesti. Posle ovog iskustva, sve devoj~ice su izjavile da definitivno odustaju od svojih prvobitnih planova. Nemoralan `ivot zaista qude vodi u propast. U jednoj televizijskoj emisiji pokazali su ekonomsku bedu koja vlada na Haitima. Hiqade dece ra|aju se, odrastu, `ive i umiru na ulici. Mnoga od wih su deca tinejyera koji su ih izrodili prihvativ{i na~in slobodnog seksa. Hiqade takve dece `ive po grupama, hrane se sa |ubri{ta ili iz kanti za otpatke. Kamera je pratila de~aka koji je imao 12 godina. I{ao je od kante do kante u kojima nije na{ao ni{ta za jelo. Sa drugom nezbrinutom decom oti{ao je na |ubri{te i dugo kopao dok nije prona{ao jedan presan krompir. Nalo`oli su vatru na kojoj je svako od wih je pekao ono {to je na{ao. Ovaj de~ak je svoj krompir nabo na nekakav {tap i pekao ga vi{e na dimu nego na vatri. Kada je pomislio da bi ga mogao pojesti, nai{ao je jedan iz druge grupe, ja~i od wega, oteo mu krompir i na wegove o~i pojeo. Ve} je bila no}, vreme za spavawe, a ulice slabo osvetqene. De~ak je bio primoran da gladan po|e na po~inak. Do{ao je pod jedno drvo skinuo gumene sandale, stavio jednu na drugu,i legao na go beton. Sandale su mu slu`ile umesto jastuka. To je `ivot ove vanbra~ne dece koja se ra|aju, rastu i umiru na ulici. Nijedno od te dece ne ide u {kolu, niko im ne poma`e, primorani su da sami brinu o sebi. Ja~i me|u wima mu~no pre`ive, a neotporni i nejaki pre vremena umiru u neopisivoj bedi i jadu. Nije nikakvo ~udo {to mnoga od te dece postaju maloletni prestupnici zakona. Dru{tvo ih je pripremilo da postanu kriminalci, jer se na taj na~in bore da bi pre`iveli. Poznavao sam bra~ni par koji je imao {estoro dece. Jednoga dana otac je oti{ao i vi{e se nije brinuo o deci. U to vreme posetio sam majku, koja je bila te{ko bolesna, a ubrzo posle toga i umrla. Tri godine kasnije, prona{ao sam nesavesnog oca, koji je napustio svoju porodicu. Pitao sam ga za decu, o kojoj ni{ta nije znao. Pitao sam ga i o wegovom najmla|em sinu koji ga je neizmerno voleo. Otac je odgovorio: #On je u zatvoru, postao je kriminalac.# Ni posle smrti
svoje supruge, nije uzeo nijedno dete da se brine o wemu. Kakva je razlika izme|u surovih razbojnika i ovakvog oca? Porodica je osnovna jedinka dru{tva. Ona danas nije samo ugro`ena, ve} joj se i temeqi quqaju. Neverstvo i nemoral sru{ili su milione brakova. Iznevereni i ostavqeni supru`nik boluje i mu~i se, a deca snose najve}e posledice. Zato religija treba da izvr{i svoju ulogu - da neguje i ~uva brak,za{titi decu od nerazumnih i nemoralnih roditeqa. Bog je osnovao brak: #I re~e Gospod Bog: nije dobro da je ~ovek sam; da mu na~inim druga prema wemu.# (1. Mojsijeva 2,18) Bog je odredio i odobrava seksualne odnose koji zadovoqavaju qudsku potrebu i slu`e za odr`avawe i ~uvawe qudskog dru{tva. #Zato }e ostaviti ~ovek oca svojega i mater svoju, i prilepi}e se k `eni svojoj, i bi}e dvoje jedno telo.# (2,24) #Bog je od ~oveka na~inio `enu da mu bude drug i pomo}nik, da bude jedno s wim, da ga bodri, hrabri i bude mu na blagoslov, a on da bude wen oslonac. Svi koji sa svetom namerom stupaju u bra~nu zajednicu - mu` da stekne ~istu qubav `eninog srca, a `ena da omek{a i usavr{i karakter svoga mu`a - ispuwavaju Bo`ju nameru.# (Temeqi sre}nog doma, str. 79) Svaki oblik izopa~enog i nekontrolisanog seksa, ru{i temeqe porodice, a time
i celog
qudskog dru{tvo. Dve zapovesti u Dekalogu Bog je dao sa ciqem da za{titi porodicu. Prva se odnosi na decu i wihovo po{tovawe roditeqa. #Po{tuj oca svojega i mater svoju, da ti se produqe dani na zemqi, koju ti da Gospod Bog tvoj.# (2. Mojsijeva 20,12) #Kad bi deca bila vi{e povezana sa svojim roditeqima, kad bi imala vi{e poverewa u wih i kad bi im otkrila svoje radosti i `alosti, izbegli bi mnoge nevoqe u budu}nosti.# (Temeqi sre}nog doma, str. 56) Druga zapovest odnosi se na za{titu braka. #Ne ~ini preqube.# (2. Mojsijeva 20,14) Kada bi qudi danas, umesto da se prepuste nagonima i izopa~enim impulsima, po{tovali ove zapovest, dru{tvo bi potpuno druuga~ije izgledalo; na svetu ne bi bilo deteta koje kroz suze igovara te{ke i prekorne re~i: #Ja nemam oca!# Mo`e li religija da spre~i potpuni brodolom porodice? Dr Rajt i Koks u Engleskoj ispitivali su 3850 mladih od 16-20 godina. Oni mladi}i i devojke koji su vaspitani u hri{}anskom domu, u kome su svakoga dana prou~avali Sveto pismo i molili se, ve}inom su imali konzervativan stav prema seksualnim odnosima pre braka, izjavili su da to iskustvo treba sa~uvati za brak.
Primer Ugande Uganda je zemqa u Africi u kojoj je bilo 20 posto stanovnika obolelih od SIDE.
Novoizabrani predsednik je shvatio ozbiqnost problema, da im preti opasnost da celo stanovni{tvo izumre. On se obratio vo|ama svih religija i zamolio ih da svako sa svoje strane za svoje vernike u~ini ne{to, dok ne bude suvu{e kasno. Verske vo|e pozvale su vernike da budu verni Bogu, po{tuju Bo`ji zakon, a posebno sedmu zapovest. Pozvani su mladi da se uzdr`avaju od seksualnih odnosa. Pozvani su bra~ni parovi da se uzdr`e od vanbra~nih seksualnih odnosa i budu verni bra~nom zavetu. Rezultat ovih napora verskih zajednica urodio je neo~ekivanim plodoma. Broj obolelih od SIDE, od 20 posto, smawio se na 6 posto. Tako je Uganda jednina zemqa na svetu ~iji broj obolelih od SIDE naglo se smawio; dok se u isto vereme u drugim razvijenim zemqama broj obolelih stalno pove}ava. Ovo pokazuje kako Crkva mo`e da odigra va`nu ulogu u prevetivi bolesti i ~uvawu zdravqa. #Bog je uspostavio zakone koji upravqaju na{im telom i ovi zakoni koje je postavio u na{em bi}u su bo`anski, pa je za svaki prekr{aj utvr|ena kazna koja }e se iskusiti pre ili posle. Ve}ina bolesti od kojih je patio qudski rod ili jo{ uvek pati, nastali su zbog nepoznavawa zakona koji vladaju u ~ovekovom telu. ^ini se kao da su qudi nezainteresovani za pitawe zdravqa i istrajno rade na tome da potpuno razore svoje telo,a kad orone i iznure telo i duh, tra`e lekara i truju se lekovima do smrti.# (Saveti o `ivotu i ishrani, str. 9) Dr Verb (1983) prou~avao je 386 mladih u Francuskoj. Od wih 241 bile su devojke, a 145 mladi}i, svi od 16-18 godina. Polovina wih su bili katolici koji se dr`e u~ewa svoje Crkve, a 157 su bili katolici koji ne praktikuju svoju religiju, 31 Jevreji, a 129 bez ikakve religije. Od svakoga je zatra`io da da svoje mi{qewe o abortusu, homoseksualnosti i seksualnim odnosima pre braka. Dr Verb je ustanovio da je odanost religiji povezana sa konzervativnim stavom prema sve ~etiri vrste nedozvoqenog seksa. (Handbook of Religion nad Health, p. 372) Redeovno prisustvo na bogoslu`ewima i odanost religiji uti~e na stabilnost braka, smawuje mogu}nost razvoda i {titi porodicu. Istra`ivawa su pokazala da su brakovi koji najdu`e traju sastavqeni od supru`nika za koje je religija va`an ~inilac u `ivotu. (Sporovski, 1978) Dr Galen tvrdi da je najja~i predskaziva~ stabilnosti braka prou~avawe Biblije, redovno pose}ivawe bogoslu`ewa i odanost religiji. Razvedeni ili razdvojeni qudi imaju deset puta ve}u mogu}nost da budu le~eni od psihijatrijskih problema, nego wihovi o`eweni vr{waci, a razvedene `ene su~ene su sa petostrukim rizikom. (Bloom, White and Asher, 1978) Ovi nau~ni pronalasci potvr|uju istinitost Gospodwe izjave: #Nije dobro da je ~ovek sam.# (1. Mojsijeva 2,18) #Slu`ba doma prevazilazi wegove granice. Hri{}anski dom treba da bude primer, koji
pokazuje vrednost pravih `ivotnih na~ela. Takav primer sna`no }e delovati u prilog dobru u svetu... Kad mladi iza|u iz ovakvog doma oni prenose pouke koje su stekli u wemu. Plemenitija `ivotna na~ela prenose se u druge domove pa se tako pozitivan uticaj {iri u celom dru{tvu. Dom ~iji su ~lanovi u~tivi i qubazni hri{}ani, vr{i dalekose`an pozitivan uticaj.# (Temeqi sre}nog doma, str. 23)
9. Religija i problem samoubistva U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama samoubistvo zauzuma deveto mesto na listi uzroka smrti. Godine 1996. 31.000 qudi oduzelo je sebi `ivot. Dr Garland i Zigler (1993) svrstali su samoubistvo na tre}e mestu kao uzro~nika smrti me|u mladima izme|u 15-24 godine. Mu{karci pet puta ~e{}e izvr{e samoubistvo nego `ene. Oko 276.000 mladi}a godi{we poku{a da izvr{i samoubistvo. (Handbook of Religion nad Health, p. 136) Mnogi istra`iva~i odvojili su vreme, u~inili napore i ulo`ili novac da prona|u koristan uticaj religije u suzbijawu ovog u`asnog zla. Posebno podru~je za istra`ivawe je kako verska aktivnost uti~e na ovaj fenomen. Dr Emil Durkhejm ustanovio je da je samoubistvo najpre sociolo{ki problem. On je otkrio da je samoubistvo pre dru{tveni problem nego pojedina~ni, li~ni. Ovo potvr|uje ~iwenica da se u razli~itim dru{tvenim sredinama, pojavquje velika razlika u broju samoubica. Zbog toga je ovaj istra`iva~ zakqu~io da bi religija mogla da ograni~ia uzroke samoubistava. On je zakqu~io da dru{tvo u kome religija zauzima vidno mesto ima stabilniju porodicu i mnogo mawi broj samoubica. (Ibid, p. 137) Depresija predstavqa jedan od uzroka samoubistava. Istra`ivawa su dokazala da bolesnici koji imaju jaku veru i koji svoje verovawe iskazuju u svakodnevnom `ivotu, mawe pate od depresije. Oni koji se oslawaju na Bo`je vo|stvo i redovno sudeluju u verskim sukopovima, mnogo mawe pate od depresije. (Pressman, Lyons, 1990) #Vidimo za{to religija ima uticaj na samoubistvo#, pi{e dr Durkhejm. #To nije samo zato
{to bez ustezawa osu|uje samoubistvo... Ako religija {titi ~oveka od `eqe sa samoubistvom to nije zato {to propoveda respekt prema `ivotu, ve} to je odlika toga dru{tva. Detaqi dogmi i obreda su drugorazredni. Va`no je da je religija dovoqno jaka da kolektivno podupre `ivot.# (p. 169-170) Ovo potvr|uje sna`an uticaj koji religija ima ne samo na pojedinca, ve} na dru{tvo kao celinu. Dr Stejk (1983) poku{ao je da objasni kako i na koji na~in religija mo`e da spre~i samoubistvo. On je prona{ao mnogobrojne uzroke. Hri{}ani su nau~eni da je `ivot dar od Boga, koji je svakom verniku poveren na ~uvawe. Samoubistvo je prestup {este zapovesti. Bez obzira sa kojom se vrstom te{ko}a suo~i, hri{}anin se oslawa na Boga i ono {to sam ne mo`e da re{i predaje Bogu. U svakoj nevoqi pored wega je homogena porodica, kao i dru{tvo prijateqa istomi{qenika, koji ga podi`u, bodre i hrabre. U vreme krize to je velika i odlu~uju}a pomo}. (Journal of the Sciantific Study of Religion, 22, 239-252) Dr Kral i Trovato (1994) prona{li su da u 42 zemqe postoje tri osnovna uzroka odgovorna za samoubistvo. Prvo, to su socijalno politi~ki uzroci (mereni brojem nasiqa i ubistava), zatim, ~vrstina porodice (merena brojem sklopqenih i razvedenih brakova) i integritet religije, koja treba pozitivno da deluje na fizi~ko i mentalno zdravqe. Ova tri faktora smawuju broj samoubistava za 79 posto. (Ibid, p. 140) Medicinski stru~waci smatraju da najmawe 10-15 posto qudi pati od depresije. Postavqa se pitawe mo`e li religija pomo}i u smawivawu depresije, koja vodi mnogim bolestima? Da bi dobili odgovor na ovo pitawe, lekari su 1994. godine ispitali 991. bolesnika i utvrdili da {to je bolesnik vi{e odan religiji, sve mawe pati od depresije. (vidi dijagram 6,1). Prema tome odanost spasonosnoj veri smawuje depresiju. #Jedina osobina koja predskazuje smawewe depresije#, pi{e dr Koenig, #nije pomo} porodice ili prijateqa, nije stepen fizi~kog zdravqa, nije ~ak ni visina prihoda ili stepen vaspitawa - umeto toga, ono na {to se bolesnik u svojoj bolesti zaista mo`e osloniti je wegova vera. To je ono {to unapred odre|uje boqe mentalno zdravqe.# (Is Religion Good for Your Health, p. 57) Po{to je depresija osnovni uzrok samoubistava, onda vera koja je suzbija, igra va`nu ulogu u smawivawu wene pojave i samoubistva. Koliko Crkva ima veliku ulogu u spre~avawu samoubistva najboqe pokazuje rezultat istra`ivawa dr Komstoka i Partriya izvr{ena 1972. godine. Oni su u periodu od {est godina pratili 50.000 qudi u dr`avi Va{ington. Za vreme tih {est godina, oni koji su jednom ili vi{e puta sedmi~no bili na bogoslu`ewu, samo za 0,45 na hiqadu izvr{ili su samoubistvo. Dok je me|u onima koji s vremna na vreme pose}uju Crkvu, broj samoubica na hiqadu qudi porastao na
0.95. Tako vernici koji redovno prisutvuju bogoslu`ewu vi{e nego upola mawe podlo`ni samoubistvu. (Journal of Chronic Disease, 25, 665-672) Dr Kark i [imi (1996) u razdobqu od {esnaest godina ispitivali su dve vrste kibuca u Izraelu i ustanovili da je broj samoubica me|u nevernim ~lanovima kibuca ~etiri puta ve}i nego u kibucima ~iji su ~lanovi odani religiji. (Handbook of Religion and Health, p. 141) Dr Tapanania (1997) istra`ivao je kako prava vera uti~e na zabrinutost. Prou~avao je budiste koji `ive u Kanadi i upore|ivao ih je sa grupom hri{}ana. Utvrdio je da qudi koji se odlikuju jakom verom mnogo mawe pate zbog neizvesnosti i zabrinutosti. Ovo istra`ivawe je pokazalo da budisti koji imaju povr{nu, formalnu religiju, vi{e pate od straha i zabrinutosti, nego hri{}ani, koji povr{no veruju. Ova razlika u do`ivqavawu zabrinutosti izme|u budista i hri{}ana istog stepena vere, pokazuje se u razli~itom sistemu verovawa. Budisti veruju da vernik koji pre smrti ne uspe da ostvari prosvetqewe ne}e biti oslobo|en samsara ili ciklusa smrti i ne}e do`iveti reinkarnaciju. Ovo pokazuje da nije dovoqno samo verovati u ne{to, ve} va`no je i u {ta verovati. Mo`e li vam va{a vera pomo}i u vreme krize, kakav je kona~ni ishod onoga {to ona nudi? Tako se qudi odaju nepotrebnom strahu i brigama koji ih uni{tavaju. Nikada qudi nisu bili toliko zabrinuti kao {to su danas. Savremeni tehnolo{ki napredak otvorio nam je nove puteve i pru`io nove mogu}nosti, ali izgleda, pove}ao nam je i teret briga. Mi se brinemo za svoju egzistenciju, za svoju porodicu, vaspitawe, budu}nost, posao, sigurnost, zdravqe, `ivot. Zabriwavaju nas politi~ka zbivawa, ekonomske krize, nedostatak energije, porast kriminala, zaga|enost vode i vazduha; brinemo se {to nam snaga popu{ta, noge klecaju pod teretom briga. #Brige uti~u na cirkulaciju krvi#, pi{e poznati lekar dr ^arls Majo #na srce, na `lezde, na ceo nervni sistem i ozbiqno naru{avaju zdravqe.# Brige su univerzalna bolest; one su ru{iteqi i ubice. Lekari tvrde da se ve}ina bolesti savremenog ~oveka mo`e pripisati poreme}enom psihi~kom stawu, psihi~koj neuravnote`enosti koja izaziva poreme}aje na fizi~kom planu, dovodi do fizi~ke neotpornosti organizma i time do bolesti. Bacili i virusi ili mikroorganizmi su stalno oko nas, ali na{a otpornost varira, pa se zato u istim okolnostima jedni razboqevaju, a drugi ostaju zdravi ili makar mawe zahva}eni bole{}u. Mora se ipak priznati da qude u ve}ini slu~ajeva more nepotrebne brige. #Srebroqubqe je
koren sviju zala#, ka`e stara mudra Kwiga. Mi bismo mogli dodati zavist, qubomoru i
nezdravu ambiciju kao grane tog istog zlog korena. Mo`da je na{ sused kupio nova kola ili ku}u, pa nas izjeda zavist {to nas je pretekao na lestvici uspeha, mu~i nas nezdrava ambicija da se poka`emo pred svojom okolinom, da ga {to pre preteknemo. Po{to su `eqe obi~no mnogo
ve}e od mogu}nosti, nerviramo se, postajemo poti{teni i obeshrabreni. Ima qudi koji ne spavaju, trude}i se da prona|u nove puteve prema uspehu; i to ne toliko sebe radi, ve} vi{e radi drugih. Isus je rekao Lazarevoj sestri Marti: #Marta, Marta, brine{ se i trudi{ mnogo, a samo je jedno potrebno.# (Luka 10,41.42) Time je Spasiteq jasno pokazao da mnoge nepotrebne brige ugro`avaju na{e zdravqe, zamra~uju vidik na{oj budu}nosti i prouzrokuju bolesti i razo~arewa. Upravo zato {to su nesigurni, qudi su upla{eni i zabrinuti. Vredi li se brinuti? Re{avaju li brige problem? [ta nam one donose? Iako moramo biti oprezni, ne treba da brinemo, jer brigom ne mo`emo ni{ta posti}i! To je dokazano bezbroj puta, i teoretski i prakti~no.Onaj koji poznaje sve opasnosti, zamke i neprijateqeve pretwe, na{ Spasiteq Isus Hristos, `eli da preuzme na{ teret briga. #Zato vam ka`em: ne brinite se za `ivot svoj, {ta }ete jesti ili {ta }ete piti; ni za telo svoje u {ta }ete se obu}i. Nije li `ivot prete`niji od hrane, i telo od odela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti `wu, ni sabiraju u `itnice, pa Otac na{ nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo prete`niji od wih? A ko od vas brinu}i se mo`e primaknuti rastu svojemu lakat jedan? I za odelo {to se brinete? Pogledajte na qiqane u poqu kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam ka`em da ni Solomun u svojoj slavi ne obu~e se kao jedan od wih. A kad travu po poqu, koja danas jest a sutra se u pe} baca, Bog tako odeva, akamoli vas, maloverni? Ne brinite se dakle govore}i: {ta }emo jesti, ili {ta }emo piti, ili ~im }emo se odenuti? Jer sve ovo neznabo{ci i{tu, a zna i Otac va{ nebeski da vama treba sve ovo. Nego i{tite najpre carstva Bo`jega i pravde wegove, i ovo }e vam se sve dodati. Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinu}e se za se. Dosta je svakom danu zla svojega.# (Matej 6, 25-34) Ovo ne zna~i da ne treba da planiramo i zala`emo se da obezbedimo ono {to je neophodno za na{u porodicu, ali nema koristi da uni{tavamo svoj `ivot i zdravqe preteranim brigama. Poverewe u Boga smawuje nepotrebne brige i olak{ava teret `ivota. Mudri Solomun ka`e: #Briga u srcu ~ove~jem obara; a dobra re~ razveseqava.# (Pri~e 12,25) Saznawe da #Gospod koji ide pred tobom... ne}e odstupiti od tebe# (5. Mojsijeva 31,8) donosi sigurnost. Kada su istra`iva~i upitali bolesnike: #Da li Vam religija poma`e u Va{oj bolesti? 90 odsto pozitivno su odgovorili. Me|utim, neki lekari su predlo`ili da se pitawe druga~ije formuli{e: #[ta je to {to Vam najboqe poma`e u Va{oj bolesti?# ^etrdeset i osam posto bolesnika je opdgovorilo: #Moj Bog, molitva, vera u Boga.# Svakako da religija nije niti treba da bude jedina; tu su deca, rodbina, prijateqi, zajednica kojoj pripadamo, sve to ima veliki iticaj na sigurnost bolesnika i poma`e mu u le~ewu bolesti. Dr Koenig nije se zadovoqio da prihvati izjavu bolesnika kao merilo pomo}i nemo}nima;
ve} je ulo`io poseban truda i vreme da to proveri, da li su oni koji tvrde da im vera poma`e zaista zadovoqniji, sre}niji i zdraviji? On je upitao bolesnike: Od 1 do 10 recite u kojoj meri Vam vera poma`e?# Dijagram 9,1
pokazuje koliko se qudi u vreme krize zbiqa mogu
da oslone na veru.
U svojoj poznatoj pri~i o seja~u, Spasiteq nagla{ava {tetnost preteranih briga. Brige mogu da nas odvoje od Boga. Hristos obja{wava svoju kratku pri~u i ka`e: #A posejano u trwu to je koji slu{a re~, no briga ovoga sveta i prevara bogatstva zagu{e re~, i bez roda ostane.# (Matej 13,22) Poslu{ajmo Hristov savet: #Ali se ~uvajte da kako va{a srca ne ote`aju `derawem i pijanstvom i brigama ovoga sveta, i da vam ovaj dan ne do|e iznenada. Jer }e do}i kao zamka na sve koji `ive po svoj zemqi.# Na koji se na~in mo`emo sa~uvati od uticaja briga ovoga sveta? Nastavak istog teksta odaje tajnu: #Stra`ite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili ute}i od svega ovoga {to }e se zbiti, i stati pred Sinom ~ove~ijim.# (Luka 21,34-36). #Onaj koji vam je podario `ivot, zna da vam je za wegovo odr`avawe potrebna hrana. Onaj koji je stvorio telo, ne zaboravqa da vam je potrebna ode}a. Ne}e li Onaj koji je dao ve}i dar, dati i ono {to je potrebno da ga upotpuni?# (Misli s Gore blagoslova, 120) Do sada su dvadeset i tri nau~ne ekipe ispitivale kako religija poma`e smirenosti i op{tem zdravqu starijih osoba. Ova istra`ivawa dokazala su da {to je vi{e odan religiji, bolesmik je smireniji i zadovoqniji u `ivotu. Dr Koenig je te pronalske predstavio slede}im dijagramom: Dijagram 9,2. #Ako stvarno verujemo da nas Bog qubi i da nam `eli dobro, tada }emo prestati da se brinemo za budu}nost. Pouzda}emo se u Boga kao {to se dete uzda u voqenog roditeqa. Tada }e prestati na{e brige i muke, jer se na{a voqa potpuno sjedinila s Bo`jom voqom.# (Isto,126) Psalmista na osnovu sopstvenog `ivotnog iskustva napomiwe: #Stavi na Gospoda breme svoje, i On }e te potkrepiti. Ne}e dati doveka pravedniku da posrne.# (Psalam 55,22) Apostol Pavle, najve}i misionar svih vremena, ali i veliki poznavalac qudske du{e i wenih pravih potreba, `eli da skrene na{u pa`wu na ono {to je najva`nije i najpotrebnije: #Gospod je blizu, ne brinite se ni za {to, nego u svemu molitvom i moqewem sa zahvaqivawem da se javqaju Bogu iskawa va{a. I mir Bo`ji, koji prevazilazi svaki um, da sa~uva srca va{a i misli va{e u Gospodu Isusu! A daqe, bra}o moja, {to je god istinito, {to je god po{teno, {to je god pravedno, {to je god pre~isto, {to je god prequbazno, {to je god slavno, i jo{ ako ima koja dobrodeteq, i ako ima koja pohvala, to mislite... i Bog mira bi}e s vama.# (Filibqanima 4,6-9)
Dr Vilijems u razdobqu od dve godine prou~avao je 720 osoba sa ciqem da utvrdi kako verske aktivnosti deluju na zdravqe. On je otkrio da verska aktivnost slu`i kao odbrana od negativnih uzroka koji ugro`avaju mentalno zdravqe i od stresova koji ga uni{tavaju. (Religion in Aging and Health, p. 125-148) Zabrinutost i strah od smrti usko su povezani. Strah je obi~no povezan sa odre|enim brigama i neizvesnosti, ali zabrinutost mo`e biti i neodre|ena. Qudi strahuju od smrti zato {to se suo~avaju sa nepoznatim. Od stepena vere zavisi kakav }emo pogled imati, ne samo na `ivot, ve} i na smrt.
10. [ta biva sa ~ovekom posle smrti? Pravi odgovor na ovo pitawe donosi du{evni mir, zadovoqstvo i nadu. Odakle dolazimo i kuda idemo? Ova pitawa qudi osuvek postavqaju; smatraju ih sudbonosnim, neprocewivo va`nim. Neki stari filozof pred kraj `ivota ostao je sam i obi~no je odlazio u park koji se nalazio blizu wegovog stana. Sede}i na klupi pokraj vodopada, dugo je razmi{qao, a ponekad i dremao. Tako je jedne ve~eri ostao du`e nego obi~no i na kraju zaspao. Kada se smrklo, ~uvar je zatvorio i zakqu~ao
ulazna vrata parka. Ubrzo je nai{la
policija, probudila ga i upitala: #Ko ste vi? Odakle ste? Za{to ste ovde?# Kad se malo pribrao, stari filozof se nasme{io i odgovorio: #Upravo su to pitawa na koja ve} decenijama tra`im odgovor!# Ni nauka ni filozofija ne mogu odgovoriti na ta pitawa; odgovor nam mo`e pru`iti samo
Biblija! Evo {ta ona ka`e:#I stvori Gospod Bog ~oveka od praha zemaqskoga, i dunu mu u nos duh `ivotni; i posta ~ovek du{a `iva.# (1.Mojsijeva 2,7) Dakle, Bog je ~oveka stvorio od praha zemaqskoga - od materije, jevrejski "bazar# i gr~ki "pneuma# materija. #I dunu mu u nos duh (dah) `ivotni jevrejski "ruah# - bezli~nu silu koja o`ivqava i pokre}e materiju. Kad se, dakle, dah `ivota spojio s mrtvom materijom, nastala je `iva du{a ili `ivo bi}e. Sve dok su materija i dah `ivota odvojeni, nema `ivota! Ali, kada Bog spoji dah `ivota s mrtvom materijom, javqa se `ivot, nastaje du{a `iva. Dakle, `ivo stvorewe ili `iva du{a rezultat je spajawa `ivotnog daha s mrtvom materijom. Veliki Umetnik, Bog, oblikovao je ~oveka od gline, ali bez `ivotne sile to bi delo ostalo obi~an kip. Bog je udahnuo dah `ivota i tako je nastalo `ivo stvorewe, `iva du{a. Du{a ne mo`e da `ivi i funkcioni{e bez tela.
Gr~ki filozofi i besmrtnost du{e Gr~ki filozofi, koji su bili mnogobo{ci, svojim u~ewem o du{i suprotstavili su se u~ewu Svetoga pisma. Sokrat je `iveo u petom veku pre Hrista. (469-399) On je zbog neslagawa
sa vlastima bio osu|en na smrt. Sokrat se nije bojao smrti, jer je verovao da posle smrti odlazi u vi{u sferu ispuwenu sre}om, u`ivawem i zadovoqstvom. Popio je otrov i zaspao smrtnim snom. Sokrat se nije pla{io smrti, jer je prihvatio pogre{no verovawe da smrt nije kraj `ivota, ve} prelaz u boqi `ivot. Ni~e je Sokratovu filozofiju nazvao #najve}om zabludom i varkom u istoriji qudske kulture {to je osakatilo i osiroma{ilo bogatu i bujnu kulturu antike#. (Enciklopedija G.Z. sveska 6. str. 65) Sokrat iza sebe nije ostavio nijedno napisano delo, me|utim, Platon (427-347. pre Hrista) je upoznao Sokrata u svojoj dvadesetoj godini i ostao s wim osam godina sve do Sokratove smrti. Platon je prihvatio Sokratovu filozofiju, i u skladu sa wom razradio u~ewe o besmrtnosti du{e. Po Platonu #~ovek je podeqen na telo koje pripada prolaznom svetu materije i du{u koja je besmrtna i ve~na#. (Isto, kwiga 5. str. 158) Aristotel je tvrdio da je du{a aktivni princip tela i da se ne mo`e zamisliti bez tela. On je verovao da posle smrti ne postoji li~nost ni u kakvom obliku, ona prestaje smr}u. Wegovo u~ewe suprotstavqa se Platonovim u~ewu.
Crkveni oci i nauka o besmrtnosti du{e Me|u prvim pisanim dokumenata posle Novog zaveta je Poslanica Korin}anima koju je oko 95. gogine napisao Klement Rimski. On nigde ne spomiwe besmrtnost du{e niti ve~no mu~ewe zlih. Klement je verovao da }e samo otkupqeni naslediti besmrtnost. Ignacije Antiohijski, umro je mu~eni~kom smr}u 107. godine posle Hrista u Rimu, napisao je sedam poslanica i ni u jednoj od wih, ne spomiwe besmrtnost du{e. Polikarp, biskup iz Smirne, napisao je jednu poslanicu u kojoj isti~e va`nost vaskrsewa, a ne besmrtnost du{e. Polikarp je umro mu~eni~kom smr}u 155. godine posle Hrista. Irinej je `iveo u drugoj polovini drugoga veka. Bio je Polikarpov u~enik, a kasnije biskup u Lionu i ~itavoj Galiji. Irinej je napisao pet kwiga, Protiv krivoveraca. On je svojim u~ewem podigao zid protiv nauke o uro|enoj besmrtnosti du{e.
Uvo|ewe nauke o besmrtnosti du{e u Crkvu Me|u prvim hri{}anima koji su prihvatili Platonovu filozofiju o uro|enoj besmrtnosti du{e bio je Atenagora. On je ro|en u Atini, a pre nego {to je postao hri{}anin, zastupao je Platonovu filozofiju o zagrobnom `ivotu. Tvrdio je da }emo kad se oslobodimo ovoga `ivota `iveti boqim `ivotom. U svom delu Apologija, Atenagora tvrdi da }e telo biti ka`weno zajedno sa du{om. Me|utim, u delu #Vaskrsewe mrtvih#, tvrdi da svi qudi, dobri i zli, moraju da `ive ve~no. Ove razli~ite izjave pokazuju da Atenagora nije imao jasno razumevawe ovog problema. Atenagora ne spomiwe nauku o ve~nim mukama. Tertulijan je ro|en u Kartagi (160-240) od roditeqa mnogobo`aca, zavr{io je prava u Rimu. Kad je imao 40 godina primio je hri{}anstvo. Postao je sve{tenik, a kasnije i biskup u Kartagi. U svom delu Apologetika, Tertulijan isti~e da je du{a besmrtna i da }e mu~ewe zlih biti ve~no. On se ne poziva na Bibliju ve} na Platona: #Ne{to je samo po sebi poznato. Mnogi, na primer, veruju u besmrtnost du{e, svi veruju da ima Boga. Ja, dakle, mogu upotrebiti Platonovo mi{qewe. On ka`e: ’Sve su du{e besmrtne’.# (Tertullian, On the Resurection ch. 3 (ANF, 3:547) Klementov u~enik bio je Origen (185-254). On je u~io o preegzistenciji du{e i o univerzalnom spasewu svih du{a, ali odbacuje u~ewe o ve~nim mukama zlih u paklu
koje je Tertulijan uneo u Crkvu. Origen je u~io da }e se sve du{e spasiti, pa i demoni. Za svoju tvrdwu da je du{a ve~na i besmrtna, Origen ne navodi ni jedan biblijski dokaz, ve} svoje u~ewe temeqi na Platonovoj filozofiji. Zahvaquju}i Platonu, Tertulijanu i Origenu u Crkvu je uneto mnogobo`a~ko u~ewe o ve~nom mu~ewu zlih u paklu i besmrtnosti du{e. Odakle nauka o ~istili{tu? Ova nauka poti~e iz gr~ke mitologije, a u hri{}anstvo je stigla iz Platonove filozofije. Platon je sve qude podelio u tri klase: dobre, zle i sredwe, i da se ovi sredwi mogu osloboditi svoje bede procesom ~i{}ewa. Me|u hri{}anima, Avgustin je bio prvi koji je prihvatio Platonovu ideju o predelu beskrajnih muka i ~i{}ewu besmrtne du{e. Mnogobo`a~ko u~ewe o besmrtnosti du{e, mukama u paklu ili ~istili{tu, uliva strah, uni{tava nadu i stvara pogre{nu sliku o Bogu koji ~ini sve da spase qude. Bog ima radosnu vest za sve qude, vest koja spasava.
Svojstva du{e
Du{a ose}a `e|: #Dobar je glas iz daqne zemqe kao studena voda `ednoj du{i.# (Pri~e 25,25). Du{a ose}a i glad:#Jer siti du{u ta{tu, i du{u gladnu puni dobra.# (Psalam 107,9) To nam najboqe obja{wava sam Spasiteq: #Kaza im pak pri~u govore}i: U jednoga bogatog ~oveka rodi wiva. I mi{qa{e u sebi govore}i: {ta }u ~initi? Nemam u {to sabrati svoje letine. I re~e: evo ovo }u ~initi: pokvari}u `itnice svoje i na~ini}u ve}e; i onda }u sabrati sva svoja `ita i dobro svoje; i kaza}u du{i svojoj: du{o, ima{ mnogo imawe na mnogo godina; po~ivaj, jedi i pij, veseli se. A Bog wemu re~e: bezumni~e! ovu no} uze}e du{u tvoju od tebe; a {to si pripravio, ~ije }e biti?# (Luka 12,16-20) Ako bi du{a mogla `iveti i posle odvajawa od tela, ako bi mogla jesti i piti, Isus bi to svakako naglasio. Jo{ Stari zavet tako|e zna da du{a nije besmrtna: #Koja du{a zgre{i, ona }e umreti# (Jezekiq 18,4) #@ivotno je va`no znati da li je du{a smrtna ili besmrtna.# - rekao je Blez Paskal. [ta se de{ava s du{om u trenutku smrti?
Delimi~no smo ve} odgovorili na ovo pitawe, navode}i re~i proroka Jezekiqa: #Koja du{a zgre{i, ona }e umreti.# Prema tome, du{a umire! Gospod je rekao: #Jer si prah i u prah
}e{ se vratiti.# (1. Mojsijeva 3,19) Ve} smo napomenuli da je Bog stvorio ~oveka od materije, udahnuo mu dah `ivota, i tako je ~ovek postao du{a `iva - spajawem `ivotnog daha i mrtve materije. Prilikom smrti, odvija se obrnut proces. Bog odvaja `ivotni dah od tela, du{a se raspada i nestaje: #I vrati se prah u zemqu, kako je bio, a duh se vrati k Bogu koji ga je dao.# (Propovednik 12,7) Duh ili dah `ivota nije nosilac li~nosti, ve} deo sile koju Bog daje i opet uzima. Da se ~ovek, ni kao celina ni u delovima, posle smrti nigde ne nalazi u nekom svesnom stawu, veoma jasno ka`e psalmista: #I izi|e iz wega duh, i vrati se u zemqu svoju: taj dan propadnu sve pomisli wegove.# (Psalam 146,4) Dakle, kada ~ovek umre, umire du{a; dah `ivotni vra}a se izvoru sile odakle je do{ao, a telo, prah, odlazi u grob. U grobu ~ovek nema dela ni u ~emu {to se zbiva pod Suncem. Nije ni u raju, nije ni u ~istili{tu, nije ni u paklu. Jednostavno, ~ovek je umro, du{a je nestala. Mo`da }e neko pomisliti da je ovo biblijsko u~ewe veoma blisko ateisti~kom pogledu na svet, jer ateisti smatraju da je smrt potpuni kraj svega. Me|utim, nije tako! Biblija nam umesto beznadnosti slika divnu budu}nost: ona nam daje
nadu da }e prilikom drugog Hristovog
dolaska mrtvi ustati da prime nagradu - ve~ni `ivot. Da bismo ovo pitawe lak{e razumeli, poslu`i}emo se primerom iz svakodnevnog `ivota. Uzmimo stonu lampu! Kada pritisnemo prekida~, sijalica preko `ica i elektri~ne mre`e dolazi u vezu sa izvorom energije. [ta se de{ava? Sijalica
svetli - dobili smo svetlost! Pritisnimo
prekida~ jo{ jednom i prekinimo strujno kolo. Sijalica se gasi! Mi i daqe imamo svetiqku, sijalicu, obe `ice, prekida~; elektri~na centrala je na svom mestu, ali svetla nema, jer nije uspostavqena veza! [ta se dogodilo sa svetlo{}u? Kuda je oti{la? U sijalici nije, jer bismo je ina~e videli. Nije ni u `icama, pa ni u centrali. Elektrana i daqe radi i proizvodi dovoqno energije, ali mi smo prekinuli vezu, i sijalica ne svetli. Da li je to sve? Svakako da nije! Ako ponovo pritisnemo prekida~, ponovo }e zasjati iista svetlost. Koliko god puta ponovili isti eksperiment, rezultat }e uvek biti isti. #Sve {to znam# - rekao je Paskal - #jeste da moram umreti, ali najmawe od svega poznajem upravo tu smrt od koje ne mogu ute}i.# Jedino nam Biblija mo`e otkriti tajnu `ivota i smrti! Pre trideset i pet vekova patrijarh Jov postavio je vrlo savremeno pitawe: #Kad umre ~ovek, ho}e li o`iveti?# Sam Jov daje i odgovor: #Sve dane vremena koje mi je odre|eno ~eka}u dokle mi do|e promena.# (O Jovu 14,14) Smrt je nemilostiva i neumoqiva. Ona odnosi siromahe i bogata{e, obrazovane i neuke, stare i mlade. Ona odvaja siromaha od bedne kolibe, kao i bogata{a od wegovog bogatstva, i daje obojici jednaku platu. Neko je rekao: #Umire siromah koji je `eqan korice hleba kao i
bogata{ koji ima pune riznice blaga.# Smrt nema milosti prema udovicama i siro~adi, ona za sobom ostavqa ru{evine, pusto{, pepeo, suze. Ona ru{i ambicije, prekida napredovawe, te{ko rawava na{a ose}awa. Pred wom se klawa ceo svet. @ivi mogu da razmi{qaju o smrti, ali posle smrti nema razmi{qawa o `ivotu. Mrtvi ne znaju ni{ta! Oni ne vide, niti ~uju; ne govore, niti se `ale; ne mu~e se, niti raduju - oni spavaju smrtnim snom: #Ne}e te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji si|u onamo gde se }uti.# (Psalam 115,17) #Jer ne}e grob tebe slaviti, ne}e te smrt hvaliti, i koji si|u u grob ne nadaju se tvojoj istini.# (Isaija 38,18) #Jer mrtvi ne spomiwu tebe; u grobu ko }e te slaviti?# (Psalam 6,5) #Jer `ivi znaju da }e umreti, a mrtvi ne znaju ni{ta, niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio i qubavi wihove i mr`we wihove i zavisti wihove nestalo je, i vi{e nemaju dela nigda ni u ~emu {to biva pod suncem.# (Propovednik 9,5.6) Govore}i o Lazaru, Isus je rekao: #Lazar, na{ prijateq, zaspa; nego idem da ga probudim.# (Jovan 11,11). Ovde smo naveli samo neke biblijske tekstove koji potvr|uju da posle smrti nema ni znawa, ni razmi{qawa, ni delovawa - sve do vaskrsewa.
Mrtvi }e ponovo o`iveti!
Za{to Biblija smrt upore|uje sa spavawem? Zato da bismo lak{e i jednostavnije shvatili ono {to nam iznosi o posledwoj etapi qudskog `ivota i postojawa - o vaskrsewu i ve~nom `ivotu! Prorok Danilo ovako pi{e: #I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaqskom probudi}e se,jedni na `ivot ve~ni,a drugi na sramotu i prekor ve~ni.#
(Danilo 12,2). O kakvom to
spavawu pi{e prorok? - O smrti! O kakvom je bu|ewu re~? - O vaskrsewu mrtvih, to se jasno vidi iz konteksta! Tri puta u toku svoje slu`be na Zemqi, Spasiteq je pokazao da se Bo`je obe}awe o vaskrsewu mo`e ispuniti. #A potom re~e u~enicima: Hajdemo opet u Judeju! U~enici mu reko{e: Ravi! Sad Judejci htedo{e da te ubiju kamewem, pa opet ho}e{ da ide{ onamo? Isus odgovori: nije li dvanaest sati u danu? Ko dawu ide ne spoti~e se, jer vidi videlo ovoga sveta; a ko ide no}u spoti~e se jer nema videla u wemu. Ovo kaza, i potom re~e im: Lazar, na{ prijateq, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda mu reko{e u~enici wegovi: Gospode, ako je zaspao, usta}e! A Isus im re~e za smrt wegovu, a oni mi{qahu da govori za spavawe sna. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre!
A kad do|e Isus, na|e ga a on ve} ~etiri dana u grobu... Onda Isus, kad je vide gde pla~e, i gde pla~u Judejci koji do|o{e s wom, zgrozi se u duhu, i sam postade `alostan. I re~e: Gde ste ga metnuli? Reko{e mu: Gospode! hajde da vidi{! Udari{e suze Isusu. Isus re~e: uzmite kamen! Re~e mu Marta, sestra onoga {to je umro: Gospode! ve} smrdi; jer su ~etiri dana kako je umro. Isus joj re~e: ne rekoh li ti da ako veruje{ vide}e{ slavu Bo`ju? Uze{e dakle kamen gde le`a{e mrtvac; a Isus podi`e o~i gore, i re~e: O~e! hvala ti {to si me usli{io! A ja znadoh da me svagda slu{a{; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me ti poslao. I ovo rekav{i, zovnu iza glasa: Lazare! izi|i napoqe! I izi|e mrtvac, obavit platnom po rukama i po nogama, i lice wegovo ubrusom povezano. Isus im re~e: razdre{ite ga i pustite nek ide. Onda mnogi od Judejaca koji bejahu do{li k Mariji i videv{i {ta u~ini Isus, verova{e ga.# (Jovan 11,1-45) Ovim delom na{ Gospod Isus pokazao je svoju bo`ansku silu koja je ja~a od groba i smrti. Lazarevo vaskrsewe je zaista bilo bu|ewe iz dubokog smrtnog sna, a upravo tako Biblija i naziva smrt. Jevan|elista Luka izve{tava nas o jo{ jednom dirqivom bu|ewu iz smrtnog sna: #Dok On jo{ govora{e, do|e neko od ku}e stare{ine zborni~koga govore}i mu: umre k}i tvoja, ne trudi U~iteqa! A kad ~u Isus, odgovori mu govore}i: ne boj se, samo veruj, i o`ive}e! A kad do|e u ku}u, ne dade nijednome u}i osim Petra i Jovana i Jakova, i devoj~ina oca i matere. A svi plakahu i jecahu za wom; a On re~e: ne pla~ite, nije umrla nego spava! I podsmevahu mu se znaju}i da je umrla. A On izagnav{i sve, uze je za ruku, i zovnu govore}i: Devojko! ustani! I povrati se duh wezin, i ustade odmah; i zapovedi da joj dadu neka jede.# (Luka 8,49-55) I danas se neki nevernici ironi~no smeju jevan|eoskoj vesti o vaskrsewu, ali to ipak ne umawuje vrednost Bo`jih obe}awa! #I potom i|a{e u grad koji se zove Nain, i s wim i|ahu mnogi u~enici wegovi i mno{tvo naroda. Kad se pribli`i{e k vratima gradskim, i gle, izno{ahu mrtvaca, jedinca sina matere wegove, i ona be{e udovica i naroda iz grada mnogo i|a{e s wom. I videv{i je Gospod, sa`ali mu se za wom, i re~e joj: ne pla~i! I pristupiv{i prihvati za sanduk; a nosioci stado{e, i re~e: mom~e! tebi govorim, ustani! I sede mrtvac i stade govoriti, i dade ga materi wegovoj. A strah obuze sve, i hvaqahu Boga govore}i: veliki prorok iza|e me|u nama, i Bog pohodi narod svoj! I otide glas ovaj o wemu po svoj Judeji i po svoj okolini.# (Luka 7,11-17) Ova tri primera dovoqna su da poverujemo Hristovim re~ima: #Ja sam vaskrsewe i `ivot: koji veruje mene i ako umre, `ive}e.# (Jovan 11,25) Oko petnaest vekova pre Hrista,
patrijarh Jov
je uzviknuo: #O, kad bi se napisale re~i moje!
kad bi se stavile u kwigu!
Pisaqkom gvozdenom i olovkom na kamenu za ve~ni spomen bi se urezale! Ali znam da je `iv moj Iskupiteq, i na posledak da }e stati nad prahom. I ako se ova ko`a moja i ra{~ini, opet }u u telu svom videti Boga. Ja isti vide}u
ga, i o~i moje gleda}e ga, a ne druge.# (O Jovu
19,23-27) I prorok Isaija isti~e ovu va`nu istinu. #O`ive}e mrtvi tvoji, i moje }e mrtvo telo ustati! Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemqa
}e
izmetnuti mrtvace.# (Isaija 26,19) Preko proroka Jezekiqa Gospod obe}ava: #Zato prorokuj, i ka`i im: ovako veli Gospod Gospod: evo, ja }u otvoriti grobove va{e, i izve{}u vas iz grobova va{ih, narode moj, i dove{}u vas u zemqu Izraiqevu. I pozna}ete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove va{e, i izvedem vas iz grobova va{ih, narode moj. I metnu}u duh svoj u vas da o`ivite, i naseli}u vas u va{oj zemqi, i pozna}ete da ja govorim i ~inim, govori Gospod.# (Jezekiq 37,12-14) Ako i daqe sumwate da }e se Bo`ja obe}awa o vaskrsewu ispuniti, Spasiteq vam poru~uje: #Jer ide ~as u koji }e svi koju su u grobovima ~uti glas Sina Bo`jega, i iza}i }e koji su ~inili dobro u vaskrsewe `ivota, a koju su ~inili zlo u vaskrsewe suda.# (Jovan 5,28.29) I apostol Pavle silno objavquje istinu o vaskrsewu: #Evo vam kazujem tajnu: jer svi ne}emo pomreti, a svi }emo se pretvoriti, u jedanput, u trenu}u oka, u posledwoj trubi; jer }e zatrubiti i mrtvi }e ustati neraspadqivi, i mi }emo se pretvoriti. Jer ovo raspadqivo treba da se obu~e u neraspadqivost, i ovo smrtno da se obu~e u besmrtnost.# (1. Korin}anima 15,51-53) #Jer }e sam Gospod sa zapove{}u, s glasom arhan|elovim, i s trubom Bo`jom si}i s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnu}e najpre; a potom mi `ivi koji smo ostali zajedno s wima bi}emo uzeti u oblake, na susret Gospodu na nebo, i tako }emo svagda s Gospodom biti. Tako ute{avajte jedan drugoga ovim re~ima.# (1. Soluwanima 4,16-18) Sam Spasiteq je obe}ao: #A ovo je voqa Onoga koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje ga ima `ivot ve~ni; i ja }u ga vaskrsnuti u posledwi dan.# (Jovan 6,40) Svima koji strahuju od smrti, koje mu~i tuga i bol, Spasiteq poru~uje: #Ja sam vaskrsewe i `ivot: koji mene veruje, ako i umre, `ive}e.# (Jovan 11,25) Ovo svoje obe}awe Isus je potvrdio time {to je postigao pobedu nad grobom i smr}u. Prilikom Hristovog vaskrsewa, an|eo je objavio radosnu vest svim nara{tajima na Zemqi: #Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tra`ite. Nije ovde, jer ustade kao {to je kazao. Hodite da vidite mesto gde je le`ao Gospod.# (Matej 28,5.6) Da bi svoje u~enike i sva kasnija pokolewa uverio u stvarnost vaskrsewa, Spasiteq se
devet puta posle vaskrsewa javqao svojim u~enicima. Zato On s najve}im autoritetom izjavquje: #Jer ja `ivim, i vi }ete `iveti.# (Jovan 14,19)
Sigurnost ve~nog `ivota
Cela Biblija je puna nade u ve~ni `ivot, koji }e Bog dati onima koji su Mu verni. #Jer je plata za greh smrt, a dar Bo`ji je `ivot ve~ni u Hristu Isusu Gospodu na{emu.# (Rimqanima 6,23) ^im je ~ovek sagre{io i tako pao pod vlast smrti, Bog mu je dao obe}awe o izbavqewu i Izbavitequ. Avram je ~vrsto verovao u ta Bo`ja obe}awa: #Jer ~eka{e grad koji ima temeqe, kojemu je zidar i tvorac Bog.# (Jevrejima 11,10) I prorok Isaija s istim dubokim osvedo~ewem izjavquje: #Uni{ti}e smrt zauvek, i utr}e Gospod Gospod suze sa svakoga
lica, i sramotu
naroda svojega ukinu}e sa sve Zemqe; jer Gospod re~e. I re}i }e se u ono vreme: gle, ovo je Bog na{, wega ~ekasmo, i spa{}e nas; ovo je Gospod, wega ~ekasmo; radova}emo se i veseli}emo se za spasewe wegovo.# (Isaija 25,8.9). Koliko sam puta, pun tuge, posmatrao o~ajawe onih koji se na grobu rastaju od svojih najmilijih! Jedna dvanaestogodi{wa devoj~ica, koja je izgubila oca u saobra}ajnoj nesre}i, pala je na wegov kov~eg vi~u}i: #Sahranite me zajedno s mojim tatom! Ja se ne mogu rastati od wega!# Koliko je taj rastanak lak{i onima koji veruju u Boga i znaju da se rastajemo samo privremeno, do bu|ewa u novi, ve~ni `ivot! U vi|ewu proroka Jezekiqa, koje ima simboli~ko zna~ewe, dobijamo novu potvrdu Bo`jih obe}awa: prorok u proro~koj viziji vidi veliko poqe prekriveno qudskim kostima. Jedan glas ga pita: #Sine ~ove~iji, ho}e li o`iveti ove kosti?# Kako bi ~ovek mogao da odgovori na ovo pitawe? Zato prorok ka`e: #Gospode! Ti zna{!# Da, Gospod zaista zna odgovor! Prorok daqe dobija nalog: #Prorokuj za te kosti, i ka`i im: suhe kosti, ~ujte re~ Gospodwu! Ovako govori Gospod Gospod ovim kostima: gle, ja }u metnuti u vas duh, i o`ive}ete. I metnu}u na vas ko`u, i metnu}u u vas duh, i o`ive}ete, i navu}i }u na vas `ile, i oblo`i}u vas mesom, i pozna}ete da sam ja Gospod.# Prorok izvr{ava Gospodwi nalog i pred wegovim zapawenim o~ima odigrava se ~udo: #Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi: a kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. I pogledah, i gle, po wima izido{e `ile i meso, i ozgo se ko`a navu~e; ali duha ne be{e u wima. Tada mi re~e: prorokuj duhu, prorokuj, sine ~ove~iji, i reci duhu: ovako veli Gospod Gospod: od ~etiri vetra do|i, du{e, i duni na ove pobijene da
o`ive! I prorokovah, kako mi se zapovedi, i u|e u wih duh, i o`ive{e, i stado{e na noge, be{e vojska vrlo velika!# Da bi proroka uverio da }e se sve {to je video zaista jednoga dana, prilikom vaskrsewa, stvarno dogoditi, Gospod ponavqa svoje obe}awe: #Evo, ja }u otvoriti grobove va{e, i izve{}u vas iz grobova va{ih, narode moj.# (Jezekiq 37,1-12) Vera u stvarnost vaskrsewa oduvek je nadahwivala verne Bo`je qude. Patrijarh Jov s ~vrstim pouzdawem izjavquje: #Ali znam da je `iv moj Iskupiteq, i na posledak da }e stati nad prahom.# (O Jovu 19,25) #A ovo je voqa Onoga koji me posla# - rekao je Spasiteq - #da svaki koji vidi Sina i veruje ga ima `ivot ve~ni; i ja }u ga vaskrsnuti u posledwi dan.# (Jovan 6,40). #Zaista, zaista vam ka`em: ide ~as, i ve} je nastao, kad }e mrtvi ~uti glas Sina Bo`jega, i ~uv{i o`iveti.# (Jovan 5,25) Biblija isti~e da }e biti dva vaskrsewa: #I videh prestole, i se|ahu na wima, i dade im se sud, i du{e ise~enih za svedo~anstvo Isusovo i za re~ Bo`ju, koji se ne pokloni{e zveri ni ikoni wezinoj, i ne primi{e `iga na ~elima svojima i na ruci svojoj; i o`ive{e i carova{e s Hristom hiqadu godina. A ostali mrtvaci ne o`ive{e,
dokle se ne svr{i hiqada godina. Ovo je prvo
vaskrsewe. Bla`en je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsewu; nad wima druga smrt nema oblasti, nego }e biti sve{tenici Bogu i Hristu, i carova}e s wim hiqadu godina.# (Otkrivewe 20,4.6) Svi }e qudi jednoga dana vaskrsnuti, verovali ili ne, i hri{}ani i nehri{}ani! Me|utim, ve} danas svaki od nas odlu~uje, bira, u kojoj }e grupi vaskrsnuti, ili u grupi onih koji }e ustati iz grobova da prime nagradu - ve~ni `ivot, ili u grupi onih koji }e ustati da prime pravednu platu kona~nu osudu i drugu, kona~nu smrt! Kojoj
si se grupi ti prikqu~io? Koje si vaskrsewe
izabrao? Kakvog li slavnog obe}awa! Kakve li divne nade! Smrt nije tako tragi~na ako verujemo u mogu}nost vaskrsewa! Rastanak nije tako bolan ako u veri i nadi ~ekamo ispuwewe Bo`jih obe}awa! Zato ve} danas verujmo i nadajmo se! Da zavr{imo ovo razmi{qawe re~ima koje je kao opomenu hri{}anima izgovorio mu~enik Justin u drugom stole}u posle Hrista: #Ako sretnete qude koji sebe nazivaju hri{}anima, a ne veruju u vaskrsewe mrtvih, ve} tvrde da }e wihova du{a odmah posle smrti biti uzeta na Nebo, ne verujte im da su hri{}ani!# (Justin Martin, Dijalog LXXX) Dakle, pravi hri{}ani su oduvek ~vrsto verovali u ispuwewe Bo`jih obe}awa - verovali su i danas veruju u vaskrsewe.
11. Kako da ubla`imo bolove?
Savremena medicinska istra`ivawa nastoje da una|u lrk protiv fizi~kog bol, a teolozi da objasne tajnu stradawa. Nauka ~ini svoje, prona|eni su mnogi lekovi za ubla`aavawe bolova, koji su od velike koristi te{kim bolesnicima. Najkomplikovaniji na~in za ubla`avwe bola je anastezija. Bez we mnogi hirur{ki zahvati bili bi nemogu}i. Me|utim, nas ovde zanima uloga duhovnosti, vere i nade u olak{avawu bolova, odnosno kako religija mo`e pomo}i bolesnima. Mnoga nau~na istra`ivawa svedo~e da duhovnost ili religija mogu biti od velike koristi u le~ewu te{kih bolesti, i zato se sve vi{e ose}a potreba da se religija udru`i sa savremenom medicinom. Jo{ je prorok Jeremija postavio pitawe: #Za{to bol moj jednako traje? i za{o je rana moja smrtna? # (Jeremija 15,18) Milioni pa}enika u agoniji beskona~no vi~u: #Za{to? Dokle? Kada }e do}i kraj?# #Poseban razlog odre|enog bola neki put mo`e biti otkriven, ali potpun odgovor ne mo`e se na}i u prirodi logike i nau~nih razloga.# (Josif Fi~ter, Religion and Pain, p. 19) #Mi visimo izme|u `ivota i smrti#, rekao je dr David Hjum, #zdravqa i bolesti, obiqa i `eqa, koji su podeqeni u qudskim prostorima sakriveni tajnim uzrocima, ~ija delovawa su obi~no neo~ekivana i uvek neobja{wiva. # (Origin of Religion, p 19) @ivot je pun neizvesnosti. Qudi umiru neo~ekivano, ~esto prerano, odlaze nespremni, a iza sebe, i protiv svoje voqe, ostavqaju nered i ru{evine. #U prkos ~udu tehnologije#, nastavqa dr Hjum , #i velikog pove}awa nau~nog znawa, jo{ uvek postoji tajna qudskog postojawa na svetu, koji se sukobqava sa opasnostima i nesigurnosti. Raj koji obe}ava nauka, nije se ostvario, mizerija, strah i zabrinutost su jo{ uvek tu, a ~ini mi se da se umno`avaju. Treba da se obratimo religiji da prona|emo postoji li tu ne{to vi{e od ovoga, postoji li u woj neko obja{wewe; postoji li i{ta boqe od onoga {to qudi nude?# (Isto, str. 20) Kad god je qude zadesila tragedija, zemqotres, poplava, po`ar, kuga ili rat; oni su se obra}ali Bogu, vapili za pomo}, a wihova vera ih je ~uvala od o~ajawa i bezna|a.
Qudski odgovor na bol Dok religija poku{ava da razume zna~aj bola i razlog stradawa i bede koja postoji u svetu, medicinska nauka poku{ava da ga ubla`i ili elimini{e. Bol je vezan za osobu koja ga ose}a, i ne postoji nikakav na~in da ga druga osoba oseti, izmeri ili podeli sa onim koji trpi. Postoje aparati za merewe temperature, krvnog pritiska,
hemijskih sastojaka u krvi, i drugi, ali ne postoji sprava koja bi mogla da izmeri stepen bola. Bol je uvek li~no iskustvo koje se razlikuje u svakoj osobi. Zato, u odre|ivawu stepena bola, lekari i bolni~ari zavise od bolesnikovog opisa bola. Oni obi~no pitaju: #Od jedan do deset, koliki je va{ bol?# Tako bolesnik sam odre|uje stepen svoga bola, a ~esto ni taj opis nije realan. Neko je toliko fizi~ki i mentalno jak da mo`e podneti veliki bol; dok su drugi toliko osetqivi da wihov i najmawi bol, po wihovom opisu, dosti`e najvi{i stepen. Jedan lekar je rekao: #Mnogi bolesnici bore se sami sa sobom. Jau~u da su u velikim bolovima i onda kada nema nikakvog dokaza za takav bol. Ja bih rekao da je pola bolesnika u bolnici zbog drugih uzroka, a ne zbog fizi~ke bolesti. Nedostaje im unutra{wi mir, pod depresijom su, uznemireni su i imaju mnogobrojne druge probleme, koje ne le~i tableta ni iwekcija protiv bolova.# (Isto, str. 31) Ovaj lekar priznaje da medicina u le~ewu bolesti sti`e do izvesnog stepena i daqe ne mo`e. To je jedan od razloga za{to u na{e vreme, mnogi lekari i bolesnici tra`e pomo} u religiji. Qudima je potreban unutra{wi mir,i kad wega imaju, mnoge bolesti nestaju. 11,1 U le~ewu bolesnih ~ovek sara|uje sa Bogom
Kako je ~ovek stigao do tog tragi~nog stawa? Bog preko proroka Isaije otkriva uzroke du{evnog nemira: #O, da si pazio na zapovesti moje! mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski.# (Isaija 48,18) Uzrok du{evnog nemira dolazi od zanemarivawa i odbacivawa moralnih i zdravstvenih zakona. Bog je dao uputstva za uspe{an povratak du{evnog mira: #Gospod re~e ovako: stanite na putevima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po wemu, i na}i }ete mir du{i svojoj.# (Jeremija 6,16) Problem je u tome {to qudi na Bo`ji poziv odgovaraju: #Ne}emo da idemo.# O velikoj koristi za one koji su se odazvali Bo`jem pozivu, psalmista ovako pi{e: #Veliki mir imaju oni koji qube zakon tvoj, u wih nema spoticawa.# (Psalam 119,165) Odanost Bogu i poslu{nost Wegovoj voqi donosi spokojstvo i unutra{wi mir. #Oni koji dr`e Hrista za Wegovu re~ i predaju svoju du{u wegovoj za{titi, svoje `ivote Wegovom vo|stvu, na}i }e mir i pokoj. Ni{ta na svetu ne mo`e ih o`alostiti kada ih Isus obraduje svojim prisustvom. U savr{enom pomirewu nalazi se savr{eni odmor. Gospod ka`e: ’Ko se tebe dr`i, ~uva{ ga jednako u miru, jer se u tebe uzda’.# (Isaija 26,3; ^e`wa vekova, str. 277) Hristos svima nudi trajni, nepokolebqivi mir: #Mir vam ostavqam, mir svoj dajem vam, ne dajem vam ga kao {to svet daje, da se ne pla{i srce va{e i da se ne boji.# (Jovan 14,27) To je melem koji ubla`ava bol, koji nijedna qudska ruka ne mo`e da skine. #Kad ste ugwetavani, progoweni i o`alo{}eni radi Mene i Jevan|eqa, setite se Moje
qubavi, koja je tako velika da sam za vas dao svoj `ivot. Kad vam se du`nosti ~ine neumoqivim i okrutnim, a va{i tereti suvi{e te{kim, opomenite se da sam za vas podneo krst, ne mare}i za sramotu. Kad vam se srce ste`e od te{kog isku{ewa, setite se da va{ Otkupiteq `ivi da bi posredovao za vas.# (Isto, str. 567) #Qudi ne mogu da stvore mir. Qudski planovi za uzdizawe i o~i{}ewe pojedinca i dru{tva ne}e posti}i mir, zato {to ne dopiru do srca. Jedina sila koja mo`e da stvori ili neprekidno odr`ava istinski mir je Hristova milost. Kada je on usa|en u srce, bi}e odstrawene zle sklonosti koje izazivaju sva|u i nesporazume.# (Isto, str. 250) Bolesnik te{ko prihvata izjavu lekara: #U~inio sam {to sam mogao.# On tra`i izlaz, skidawe tereta, olak{awe bola. U borbi sa iznemoglo{}u i bolom te{ko je u mraku patwe ~ekati zra~ak nade, olak{awe ili pobedu okrutne bolesti. U Sijetlu 1973. godine odr`an je medicinski sipozijum o bolu. Odr`ano je 89 referata, pa ipak pravo re{ewe za bol nije prona|eno. Postoji i klinika za bol ~ija je uloga da ubla`i bolove. Me|utim, mnogi koji su u te{kim bolovima zakucali i na wena vrada, razo~arali su se. Lekari ove klinike, umesto da uklone bol, pou~avaju bolesnike kako da ga lak{e podnose. #Priznawe qudi da nema re{ewa za qudski bol, ne zadovoqava qudski um#, pi{e dr Fi~ter #ali mo`e ukazati na ~iwenicu da postoje druge, teolo{ke tajne za obja{wewe stradawa.# (Religion And Pain, p. 45)
Prihvatawe stradawa Drugi prilaz ovome problemu je, da bez obzira kakva nevoqa da do|e, to je deo ovog `ivota, po{to smo nejaki da uklonimo bol, primamo ga takvog kakav jeste i sa pouzdawem gledamo u budu}nost. Najboqi primer ovakvog odnosa prema stradawu je apostol Pavle. On i Sila u Filibi propovedali ssu Jevan|eqe, neprijateqi su ustali protiv istine, uhvatili ih, istukli i zatvorili u zatvor. Bilo je dovoqno razloga za pla~ i hulu, me|utim, umesto toga apostol Pavle i Sila molili su se Bogu i pevali duhovne himne. 11,2 Apostol Pavle i Sila u okovima pevaju
Bog je upravo tada u~inio ~udo,zamqotres je potresao zatvor, sa wihovih ruku i nogu spali su okovi, vrata su se otvorila, a oni oslobo|eni. (Dela 26,16-34) Hri{}anin se raduje ako je dostojan da strada za Hrista i Jevan|eqe. U takvom duhu ni bol nije toliko te`ak kao kada se bolesnik preda bezna|u i o~ajawu. #Nego se radujte {to stradate s Hristom#, pi{e apostol Petar, #da biste, i kada se javi
slava wegova, imali radost i veseqe.# (1. Petrova 4,13) Hri{}anin je svestan da }e na ovoj Zemqi imati nevoqe, ali on sa punim pozdawem ~eka boqi, ve~ni `ivot u kome ne}e biti bola, pla~a ni nevoqe i to saznawe mu je velika pomo} u stradawu i bolu. Posle mnogih nevoqa, apostol Pavle je pisao: #Jer mislim da stradawa sada{weg vremena nisu ni{ta prema slavi koja }e se javiti.# (Rimqanima 8,18) Hri{}anin ovako gleda na svaku vrstu nevoqe, bez obzira za{to je nastala. #Jer na{a laka sada{wa briga donosi nam ve~nu i od svega prete`niju slavu.# (2.Korin}anima 4,17) Svaki ~ovek koji sa takvom verom se`e u budu}nost lako podnosi nevoqe, stradawe i bol. Tako, religija je od velike pomo}i u svakoj nevoqi i slu`i kao melem za bol. Svaki onaj koji je svoj `ivot u potpunosti predao Bogu, veruje u Wega, na Wega se oslawa i u Wemu su sve wegove nade. Zato u najve}em pouzdawu, zajedno sa psalmistom mo`e da ka`e: #Da, u Bogu se smiri, du{o moja; jer je u wemu nad moj.# (Psalam 62,5) #Gospod ukazuje o`alo{}enima naro~itu milost i wenom silom umek{ava srce i pridobija du{e. Wegova qubav otvara put rawenoj i izmu~enoj du{i i postaje lekoviti melem za one koji tuguju.# (Misli s gore blagoslova, str. 29) #Jedan od razloga za{to je religija u svetu osnovala organizovanu, vidqivu, zajednicu je da obezbedi zajedni~ku pomo} onima koji su u nevoqi, bolu i stradawu... Stradawe je deo `ivota, i na nekakav neobi~an na~in je usko povezano sa obe}awem ve~nog `ivota.# (Religion And Pain, p. 66) #Potrebno je znati da verski odgovor qudskom bolu i stradawu je pribli`avawe Boga qudima i qudi Bogu.# (Isto, str. 119) Apostol Jakov prona{ao je sigurni lek koji ubla`ava i le~i bol: #Mu~i li se ko me|u vama, neka se moli Bogu; je li ko veseo, neka hvali Boga. Boluje li ko neka dozove stare{ine crkvene, te neka ~itaju molitvu nad wim i neka ga poma`u uqem u ime Gospodwe. I molitva vere pomo}i }e bolesniku, i podignu}e ga Gospod; i ako je greh u~inio, oprosti}e mu se.# (Jakov 5,13-15) Eto, ovo je put delovawa silne vere u vreme nevoqe, krize i bola. Vera mo`e pomo}i i olak{ati bol. Jedino Bog mo`e re{iti probleme qudskog stradawa. Apostol Jovan prenosi sigurno obe}awe koje krepi i podi`e nadu bolesnih i napa}enih nevoqnika: #I Bog }e otrti svaku suzu od o~iju wihovih, i smrti ne}e biti vi{e, ni pla~a, ni vike, ni bolesti ne}e biti vi{e; jer prvo pro|e.# (Otkrivewe 21,4) Nikada vi{e ne}e biti bolesti, tuge, pla~a ni smrti. Ovo je ohrabruju}a vest za sve koji stradaju, mu~e se i boluju; Bog ima lek protiv svake vrste bola.
12. Uticaj religije na oporavak
Filozofi i skeptici mogu misliti da bolesnici nemaju nikakve pomo}i od religije, ali milioni medicinskih profesionalaca i bolesnika, koji se u svojoj iznemoglosti hvataju za ono {to im je jo{ preostalo, svedo~e da im je vera najboqi oslonac i da nada u najte`im trenucima wihov pogled podi`e prema Svemogu}em. Dr O’Brajn (1982) vr{io je istra`ivawa na 126 bolesnika sa ciqem da ustanovi, u kojoj se meri te{ki bolesnici oslawaju na svoju veru. Skoro svi su izjavili da su u svojoj bolesti na{li veliku pomo} i vrednost u svojoj religiji. Dr Frejzer (1997) devet meseci ispitivao je bolesnike kojima je presa|en bubreg. Rezultati ovog istra`ivawa pokazali su, da bolesnici koji imaju jaku veru, mnogo su zadovoqniji od nevernika i mnogo mawe su psihi~ki uznemireni. Dr Krug (1972) ispitivao je 324 bolesnika, koji su bolovali od kardio-vaskularnih bolesti. Me|u wima je bilo katolika, protestanata i Jevreja. Vi{e od 68 posto od wih izjavilo je da je za vreme bolesti wihova vera oja~ala. Postoje desetine nau~nih grupa, koje prou~avaju samo sr~ane bolesnike. Rezultati svih istra`ivawa pokazali su da vera ima va`nu ulogu u le~ewu bolesti. Kad popuste svi temeqi i izdaju sve uzdanice, vera je jo{ uvek tu; ona uvek igra va`nu ulogu,a posebno u vreme krize. Nekoliko nau~nih grupa prou~avalo je `ivot porodica u kojima boluju te{ki bolesnici sa ciqem da ustanove imaju li oni koji se brinu o bolesnima ikakve koristi od religije. Izme|u ostalih, dr Bargner (1994). prou~avao je 84 medicinske sestre, koje brinu o te{kim i iznemoglim blesnicima i one su upore|ene sa ~lanovima porodica koje ~uvaju 81. bolesnika. Bolni~arke i oni koji se u domovima brinu o bolesnicima, a koji su religiozni, redovno prisustvuju bogoslu`ewima, prou~avaju Bibliju i mole se, mnogo mawe pate od stresa od onih koji nisu religiozni. (Handbook of Religion nad Health, p. 88) Dr Salts (1991) intervjuisao je 30 starih bra~nih parova sa ciqem da ustanovi ima li razlike u pomagawu bolesnima, izme|u onih koji su religiozni i onih koji tvrde da ne veruju. Na kraju ovog ispitevawa dato je sop{tewe: #Ne samo da religija i odanost veri poma`u u vitalnosti `ivota svakog bra~nog para, ve} religija zauzima va`no mesto i u re{avawu zdravstvenih problema.# (Ibid, p. 89) Sva istra`ivawa na ovom poqu potvrdila su da religija poma`e bolesnima u wihovoj nevoqi u podno{ewu bolova koji poti~u od te{kih bolesti, a isto tako i onima koji brinu o bolesnima i dele teret tragedije koja ih je zadesila. Itra`iva~i su zakqu~ili da odanost Bogu i `iva vera donose mnogo koristi svim qudima, mladima i starima u svim stradawima.
Religija i depresija Oko 330 miliona qudi u svetu boluje od depresije, a samo 10 odsto ovih bolesnika prima adekvatnu pomo}. U svetu svake godine oko 800.000 qudi izvr{i samoubistvo zbog depresije, a to iznoosi 15 posto smrtnih slu~ajeva u svetu (Editorial, 1998). Prema tome, po{to depresija svake godine oduzima stotine hiqada `ivota u svetu, sasvim je logi~no da istra`iva~i tragaju za na~inom na koji bi se depresija mogla umawiti, a tim bi se umawio i broj samoubistava.
Verska pripadnost i depresija Istra`iva~i su `eleli da doznaju iz koje verske zajednice vernici najmawe pate od depresije. Uzeli su u obzir Jevreje, katolike, pentekostalce i one koji ne pripadaju ni jednoj verskoj zajednici. Dr Levin, Kohn, Golding i drugi 1997. goodine ustanovili su da Jevreji, upore|eni sa drugima religijama, imaju povi{enu depresiju. U Wujorku ispitali su 1855 starijih Jevreja i ustanovili da su Jevreji 1,4 puta podlo`eniji depresiji od vernika drugih zajednica. U epidemiolo{kom centru za prou~avawe depresije, potvrdili su da Jevreji imaju najvi{i stepen depresije. (Ibid, p. 119) Nu~nici su hteli da upoznaju razloge zbog kojih su Jevreji toliko podlo`ni depresiji. Ustanovili su da Jevreji koji su se iselili iz Isto~ne Evrope imaju izrazito povi{enu depresiju. Za{to je to tako? Zbog zlostavqawa za vreme Drugog svetskog rata, i zbog decenija provedenih pod uticajem neverstva, ve}ina od wih su nevernici. Dva primera }e pomo}i u boqem razumevawu rezultata ovih istra`ivawa. Godine 1973. sa grupom arheologa posetio sam Jerusalim. Pored arheolo{kih predmeta, zanimalo nas je versko stawe me|u Jevrejima. Po{li smo da posetimo kvart u kome `ive ortodoksni Jevreji, Mea [erim. Na ulazu u wihov kvart postoji kapija sa lukom na kome su ispisana pravila pona{awa. Nai{li smo na rabinsku {kolu. Re{ili smo da u|emo unutra. Desilo se da sam i{ao prvi, a iza mene i{la je jedna gospo|a profesor arheologije. ^im smo otvorili vrata i po~eli da ulazimo, rabin je sko~io i po~eo da vi~e: #@ene napoqe!# Doznali smo da `ene nemaju pravo da u|u u rabinsku {kolu. [kola je radila, ali imala je samo pet |aka. Na pitawe, za{to je toliko mali broj |aka u {koli, rabin je odgovorio: #Savremeni Izrael sastoji se od 80 posto nevernika, a ve}ina nevernika poti~`u iz komunisti~kih zemaqa. Zato nemojte se ~uditi {to je malo |aka koji se spremaju za rabine, Istina, ovo nije jedina rabinska {kola.# Zbog toga, koju god vrstu upore|ewa nau~nici vr{e sa Jevrejima, on su u ve}ini jednaki kao i ostali qudi, a u nekim slu~ajevima ~ak
su i u ve}oj opasnosti od drugih. Oko devet godina sa svojom porodicomm `iveo sam u Wujorku u jevrejskom kvartu. Za vreme jesewih praznika, ne prodaju hleb i sve pekare su zatvorene. Da bih kupio hleb i{ao sam oko {est kilometara i nai{ao na otvorenu prodavnicu koju su tako|e dr`ali Jevreji. Prodavali su hleb i suhomesnate proizvode. Iznenadio sam se kad sam video da prodaju {unku i slaninu. Da bih se na{alio sa wima, upitao sam: #Da li je to ko{er?# Prodava~ica me je samo pogledala i nasmejala se. To su Jevreji koji su se u Ameriku doselili iz Rusije. Oni u ve}ini ne po{tuju nekakve verske obrede, praznike ni pravila, ve} `ive kao i ostali qudi, zato su i rezulatati istra`ivawa me|u wima sli~ni rezultatima ispitivaawa drugih grupa. Dr Masik utvrdio je da je me|u Jevrejima danas najmawe onih koji po{tuju religiju, prisustvuju bogoslu`ewima i prou~avaju Toru; mogo mawe nego u drugim religijama. (Ibid, p. 123)
Pentekostalci i depresija Godine 1992. dr Midar ispitivao je 2.850 odraslih osoba u Severnoj Americi, koji pripadaju pentekostalnoj zajednici. Ovim istra`ivawem ustanovqeno je da pripadnici Pentekostalne crkve, tri puta vi{e, od onih koji nisu pentekostalci, podle`u depresiji. Do istih rezultata je 1994. do{la i istra`iva~ka ekipa lekara: Koenig, Georg, Meador i Duka. (Ibid, p. 122) Nau~nici su poku{ali da prona|u razloge ovolikog negativnog uticaja religije na zdravqe. Ustanovili su da je prvi razlog u tome {to pentekostalci agresivno propagiraju svoje verovawe i od qudi previ{e zahtevaju. Drugi razlog je {to vernici optimisti~ki prilaze zajednici, ali im se ne ostvaruju `eqe zbog kojih su se pridru`ili toj grupi. Razlog ovog fenomena koji postoji me|u pentekostalcima svakako je rezultat wihovih zanosnih skupova na kojima je um ~esto iskqu~en a ose}awa oslobo|ena. U kwizi #Mre`a nad bezdanom# o tom problemu op{irno sam pisao. Nekoliko wihovih kratkih izjava, o onome {ta se de{ava na wihovim skupovima, verovatno }e vam pomo}i da uo~ite razlog wihove velike depresije: #Uzvici, jecawa, drhtawe, rika kao u lavova i naj~udnije, nekakav nekontrolisani smeh...# # Jedne ve~eri#, pri~a wihov istaknuti propovednik, Hjuar Braun, #propovedao sam o paklu. Odjednom nekontrolisani smeh obuzeo je sve prisutne. [to sam vi{e opisivao pakao, prisutni su se sve vi{e smejali. Kada sam spomenuo slu~aj Ananije i Sapfire, svi su se vawali po podu od smeha.# (Mre`a nad bezdanom, str. 58) [ta je to toliko sme{nmo u opisu pakla da bi se prisutni na bogoslu`ewu toliko smejali i vaqali po podu? Zar je slu~aj Ananije i Sapfire
sa~uvan u Svetome pismu da bismo mu se smejali? Kakva je to atmosfera na bogoslu`ewu na kome vernici ri~u kao lavovi, jecaju, drhte, i nekontrolisano se smeju? Nije ~udo {to ovakva atmosfera uti~e na nervni `ivot vernika. Neki posetioci ovako opisuje karizmati~ko bogoslu`ewe. #Nije bilo nikakve poruke iz Jevan|eqa, ni{ta nije re~eno protiv greha, svetovnosti ili otpada; nema poziva na pokajawe ni promene `ivota na boqe. Umesto toga propovednik je pri~ao o ~udesima koja je ~inio. Pri~ao je o `eni propovedniku koja igra u vazduhu. Druga `ena je igrala za sve vreme bogoslu`ewa. Pri~ao je o devojci koja je pala u trans za vreme jednog od wegovih sastanaka i ostala nepomi~na osam sati i ~etrdeset minuta. Dva mladi}a poku{ala su da je prinesu bli`e pe}i i nisu mogli. Posle propovedi koja je trajala deset minuta, propovednik je dokazivao da postoje pijani u duhu. Iznenada prestao je da propoveda, po~eo da se smeje, duva i pquje po slu{aocima, ma{e rukama prema qudima, drugim re~ima pona{a se kao pijanac. Jedna mlada `ena pala je u trans na pod u nepristojnoj poziciji i |akonice odre|ene za tu slu`bu pokrile su je ~ar{avom.# (Isto, str. 54.55) Jedna grupa koja postoji u Rusiji ovako je opisana: #Igraju {to vi{e mogu, a neki kleknu ili sednu i ostanu uko~eni kao kipovi... Wihovo igrawe nastavqa se do iznemoglosti i pojave glasolalije... Kad god ih demoni napadnu laju kao psi, bleje kao ovce ili kukuri~u kao petlovi.# (Isto, str. 146.147) Nije li to jedan od uzroka zbog kojih je me|u wima dvostruko pove}an stepen depresije?
Hri{}ani koji ne pripadaju nijednoj zajednici Dr Kosmin i Lo~men 1993. godine utvrdili su da je 8 posto Amerikanaca izjavilo da ne pripada nijednoj verskoj zajednici. Istra`ivawe me|u ovim nezavisnim i odvojenim vernicima pokazala su da imaju ve}i stepen depresije nego oni koji pripadaju bilo kojoj zajednici. (Handbook of Religion and Health, p. 122) Oni nemaju potporu dru{tva zajednice. Dr Koenig, Klohen i drugi 1992. godine istra`ivali su 850 bolesnika da bi proverili da li odvojenost od bilo koje verske zajednice zaista pove}ava depresiju. Prona{li su da qudi, koji tvrde da ne pripadaju nijednoj religiji zaista imaju ve}i stepen depresije, nego oni koji izjavquju da su katolici, pravoslavni ili protestanti. (Ibid) Dr Braun 1987. godine prou~avao je 537 osoba i ustanovio da qudi koji ne pripadaju ni jednoj religiji ubedqivo pate od ve}eg stepena depresije. Do istih rezultata do{li su i drugi istra`iva~i. (Ibid)
Vi{e od dvadeset nau~nika istra`ivalo je kako nezavisno, privatno ispovedawe vere uti~e na depresiju (molitva u samo}i, prou~avawe Biblije, slu{awe propovedi preko radija ili TV). Ovi istra`iva~i prona{li su da je li~na vera od velike koristi za fizi~ko i du{evno zdravqe. Dr Braun prou~avao je u Danskoj 177 odraslih osoba koje su izjavile da za wih religija nema nikakve vrednosti. Oni su bili skoro tri puta pod ve}om depresijom od onih koji su izjavili da je za wih religija vrlo va`na. Ne treba da zaboravimo da je depresija glavni uzrok oboqewa od sr~anih bolesti, a sr~ane bolesti odnose najvi{e `ivota u svetu. Zato ako religija mo`e da smawi depresiju, zna~i da ima va`nu ulogu u prevenciji i le~ewu sr~anih oboqewa. (Journal of Sosial Psychology, 33, 103-129)
Prava i povr{na religija Slede}i dr Alporta, socijalni nau~nici 1950. godine povukli su razliku izme|u formalne, povr{ne i stvarne, iskrene i istinske religije. #Vera se ne sme ograni~iti na spoqa{we oblike i obrede. Vera koja dolazi od Boga jedina je vera koja vodi Bogu. Da bismo Mu pravilno slu`ili moramo biti ro|eni od bo`anskog Duha. To }e nam dati dragovoqnu poslu{nost svim Wegovim zahtevima. To je pravo bogoslu`ewe. To je plod delovawa Svetog Duha... Kad god du{a ~ezne za Bogom ispoqava se delovawe Duha i Bog }e se otkriti takvoj du{i.# (^e`wa vekova, str. 145) Dr Vatson i Moris 1988. godine potvrdili su da iskrena, pozitivna vera smawuje depresiju. Qudi koji su religiozni iz koristoqubqa ili interesa, (zbog ugleda u dru{tvu, sticawa potrebnih prijateqa ili drugih sebi~nih pobuda) pate od najve}eg stepena depresije. Zna~i da falcifikat vere ni{ta ne vredi. Isus je najboqe opisao takvu vrstu religije slikom fariseja. #Na Mojsijevu stolicu sedo{e kwi`evnici i fariseji. Sve dakle {to vam reku da dr`ite, dr`ite i tvorite; ali {to oni ~ine ne ~inite; jer govore, a ne ~ine. Nego ve`u bremena te{ka i nezgodna za no{ewe, i tovare na ple}a qudska; a prstom svojim ne}e da ih prihvate. I sva dela svoja ~ine da ih vide qudi; ra{iruju svoje amajlije, i grade velike skute na haqinama svojim. I tra`e za~eqa na gozbama i prva mesta u zbornicama. I da im se klawaju po ulicama, i da ih qudi zovu ravi! ravi! A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi bra}a.# (Matej 23,2-8) Ovakva religija {tetna je u svakom pogledu. #Qudi su bili zarobqeni svojim po{tovawem predawa i slepom verom u iskvareno sve{tenstvo. Hristos je morao da slomi ove okove. Karakter sve{tenika, poglavara i fariseja jo{ potpuinije mora da se razobli~i... Wihov stalni ciq je bio da se razme}u svojom pobo`no{}u. Ni{ta
nije smatrano suvi{e svetim {to ne bi moglo da poslu`i ovom ciqu.# (^e`wa vekova, str. 523) Apostol Jakov pi{e o pravoj veri: #Jer vera ~ista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u wihovim nevoqama, i dr`ati sebe neopogawena od sveta.# (Jakov 1,27) Dakle, Jakov pravi razliku izme|u prave vere koja daje silu i povr{ne koja ne vredi ni{ta. #Kad govorimo o veri, moramo imati na umu jednu razliku. Postoji, naime, jedna vrsta verovawa koja se potpuno razlikuje od vere. Postojawe Boga i Wegove sile, istina Wegove re~i, sve su to ~iwenice koje ni sotona ni wegova vojska ne mogu ozbiqno da poreknu... Tamo gde nije samo verovawe u Bo`ju re~, ve} i pokoravawe voqe Wemu, tamo je vera - vera koja kroz qubav radi i ~isti du{u. Tom verom u srcu se obnavqa Bo`je obli~je.# (Put Hristu, str. 50) #Bo`anska milost koju jedino On mo`e da da, je kao `iva voda, ona ~isti, osve`ava i ja~a du{u.# (^e`wa vekova, str. 143) O toj blagotvornoj veri koja se otkriva u pomagawu nevoqnima u wihovim nevoqama pi{e i apostol Pavle: #Zato oslabqene ruke i oslabqena kolena ispravite, i staze poravnite nogama svojim, da ne svrne {to je hromo, nego jo{ da se isceli.# (Jevrejima 12,12.13) #Vera je ja~i pobednik od smrti. Kad bi bolesnici bili povedeni da svoj pogled upravqaju gore prema mo}nom Iscelitequ, videli bismo ~udotvorne uspehe, koji bi doneli `ivot telu i du{i.# (The Ministry of Healing, p. 62) Tako i teologija i nauka dokazuju da prava vera poma`e verniku u borbi `ivota, u bolesti i neda}ama s kojima se suo~ava. Bolesnici `ive vere mawe robuju depresiji, a kad mawe pate od depresije, mawe su bolsni i od drugih bolesti. Grupa nau~nika me|u kojima je i dr Koenig 1995. godine prona{la je da qudi koji veruju u Boga, priznaju Gospoda Isusa Hrista za svoga Spasiteqa, priznaju Bibliju kao Bo`ju re~, mnogo mawe pate od depresije koja je uzrok mnogih bolesti. Ispitano je 87 pacijenata koji su bolovali od fizi~kih bolesti. Ovo ispitivawe trajalo je 50 sedmica. Dijagram pokazuje razliku u oporavqawu i smawivawu depresije u procentima. Oni koji su imali slabu veru malo su se oslobodili depresije i sporije su se oporavqali. Oni koji su imali jaku veru, pre su se oporavili i vi{e smawili delovawe depresije. Dijagram 12,1. Grupa nau~nika je 1998. godine prou~avala 577 bolesnika koji su te{ko bolesni le`ali u bolnici. Ova grupa nau~nika ustanovila je da bolesnici koji veruju da je Bog milostiv i da brine o svojim sledbenicima, mnogo mawe su depresivni. Me|utim, oni koji veruju da je Bog kruti sudija, veruju u muke u paklu ili ~istili{tu i da demonska sila preovla|uje, mnogo vi{e su depresivni od onih koji ispravno veruju. Istra`iva~i su utvrdili da vernici koji veruju da je Bog
milostiv, blag, pun dobrote i qubavi; ube|eni da im vera poma`e, o~ekuju pomo} od duhovnih lica, i od vernika Crkve kojoj pripadaju, vrlo malo su podlo`ni depresiji. Dok oni bolesnici koji imaju pasivnu religiju - obavqaju obrede i obi~aje bez `ive vere, oslawaju se na sebe, u qude i u Boga nemaju poverewa, u budu}nost gledaju sa nepoverewem, padaju pod o{tricu depresije koja ih vodi do ozbiqnih psihi~kih poreme}aja. Istra`iva~i su, tako|e, utvrdili da u le~ewu depresivnih bolesnika psihoterapija udru`ena sa `ivom verom od velike je koristi i pomo}i i donosi vidne rezultate.
13. Religije i mortalitet Nau~nici ve} godinama nastoje da doznaju kakav uticaj religija ima na smrtnost. Nekad su se qudi nadali da }e uz pomo} nauke eliminisati bolest i izvojevati pobedu nad smr}u. Nauka je u izvesnoj meri pomogla, prona|eni su instrumenti koji poma`u u uspostavqawu dijagnoze, lekovi poma`u u le~ewu nekih bolesti, me|utim, ~ovek je izgubio nadu da }e nauka obustaviti umirawe. Pre vi{e godina dr Fransis Galton, pretpostavio je da se neke grupe vernika vi{e mole Bogu od drugih, a za neke qude mnogi se mole. Zato je smatrao, ako molitva poma`e onda ti qudi, za koje se mnogi mole, treba du`e da `ive. Kao merilo svoje zamisli, Galton je uzeo sve{tenike, pastore, misionare, koji svakako najvi{e se mole. Zatim je uzeo kraqeve za koje se svi podanici mole: #Bo`e sa~uvaj kraqa ili kraqicu.# Svojim istra`ivawem Galton je utvrdio da propovednici, misionari, sve{tenici, i kraqevi ne `ive najdu`e. Galton je zbog toga zakqu~io da molitva nikome ne poma`e. Dr Galton nije uzeo u obzir mnoge opasnosti kojima su misionari izlo`eni. Na primeri: malarija i opasnost od drugih bolesti, nedovoqna lekarska pomo}, nedostatak `ivotnih potreba i druge neprilike. ^esto su i fizi~ki napadani i stradaju na putovawima. Iznena|uju}e je da neki pre`ivi kroz kakve nevoqe prolaze. Sve{tenici i pastori imaju mnogo stresa isto kao i u~iteqi i
profesori. Nije lako predvoditi slobodne qude koji su slobodani da rade {to svako za sebe odlu~i. @eqa da kraqevi dugo `ive, pre je jedna uobi~ajna re~enica, nego iskrena molitva. Prema tome dr Galton je uzeo nepogodne primere, koji ni u kom slu~aju ne dokazuju dejstvo iskrene molitve upu}ene Bogu. (Handbook of Religion and Health, p. 318) Da bi nau~nici utvrdili da li je dr Galton u pravu, za daqe prou~avawe odredili su tri kategorije: 1. Prou~avali su koliko dugo `ive duhovnnici, sve{tenici, kalu|eri i rabini. 2. Prou~avali su kojoj verskoj zajednici pripadaju pojedinci i koja je smrtonost u toj zajednici. 3. Stepen verskog zauzimawa (verskih aktivnosti) i mortalnosti. Ovo istra`ivawe pokazalo je da duhovnici pre`ivqavaju mnoge stresove. Mnogi od wih su i `ivot `rtvovali za ono u {ta su verovali i propovedali. Apostol Pavle, Petar, Jovan Krstiteq i milioni Hristovih mu~enika. Ova iskustva mogu uticati na du`inu `ivota. Dr King 1968-1970. ispitivao je du`inu `ivota protestantskih pastora i ustanovio da oni u proseku du`e `ive od drugih verskih vo|a. Da bi bio siguran u svoj pronalazak, King je prou~avao ameri~ke i britanske pastore, uporedio ih sa drugim profesijama, i ponovo ustanovio da pastori, ipak, du`e `ive. Nekoliko nau~nika prou~avali su katoli~ke sve{tenike i monahe. I ovo istra`ivawe otkkrilo je da katoli~ki sve{tenici i monasi imaju mawi stepen mortaliteta. (Taylor and L. Loyd 1959) ^asne sestre mawe umiru od raka nego druge `ene. (Ibid, p. 319)
Smrtnost kod Jevreja Dr Bilings 1891. godine prou~avao je 10.000 jevrejskih porodica i zakqu~io da Jevreji imaju mawi stepen smrtnosti. Godine 1933. dr Bolduan sa grupom istra`iva~a, potvrdio je gorwu tvrdwu da Jevreji mawe umiru od nekih bolesti, ali imaju povi{enu smrtnost od raka na probavnim organima i dojci.
Mortalitet me|u hri{}anima Mormoni. Dr Rikol Dvajer 1990. godine prona{ao je da mormoni imaju umawenu smrtnost od raka, svakako zbog toga {to ne upotrebqavaju duvan, alkohol i pi}a sa kofeinom. Nau~nici su ustanovili da mormoni `ive udobnije i du`e za 4 godine od drugih qudi.
Adventisti Od 1966-1986 godine nekoliko nau~nih grupa prou~avale su vernike Hri{}anske adventisti~ke crkve. Svi su zakqu~ili da adventisti zbog svoga verovawa i na~ina `ivota u proseku u`ivaju udobniji `ivot i du`e `ive od svojih suseda. Istra`iva~i su utvrdili da adventisti `ive 9-12 godina du`e. Godine 2002. po~elo je istra`ivawe na 125.000 adventista u Severnoj Americi. Ovo istra`ivawe traja}e {est godina. I ja u~estvujemu u tom istra`ivawu. One verske zajednice koje po{tuju neke zdravstene biblijske principe, ali ne dr`e se svih zdravstvenih uputstava, `ive malo boqe i du`e. Me|utim, vernici onih zajednica koji se dr`e ve}eg broja biblijskih saveta o zdravqu i ishrani, ubedqivo imaju udobniji `ivot i du`e `ive. Prema tome, ~ista vera ne obe}ava samo budu}i `ivot, ve} i ovaj sada ~ini boqim i plodonosnijim. Dok oni koji se ne pridr`avaju nikakvih biblijskih na~ela, `ive neumerenim `ivotom, ve} danas `awu posledice svoje nemarnosti i prestupa. Pripadnost bilo kojoj verskoj zajednici ne vredi mnogo, ali `ivqewe po biblijskim na~elima neprocewivo vredi. Redovno prou~avawe Biblije i druge duhovne literature, aktivno i redovno u~e{}e u bogoslu`ewu i drugim crkvenim aktivnostima, gradi u ~ovekovom `ivotu neprocewive vrednosti. Mnogostruke plodove jo{ u ovom `ivotu `awe svaki vernik i wegova porodica, koji odano slu`e Bogu. Dr Strovbriy i Kofin prou~avali su `ivot 5.286 qudi u razdobqu od 28 godina. Oni su ustanovili da vernici koji redovno pose}uju bogoslu`ewa, najmawe jednom sedmi~no, smawuju smrtnost. Istra`iva~i su `eleli da doznaju kako `iva vera uti~e na produ`etak `ivota. Prona{li su da osobe koje su odane religiji i vi{e vremena provode u prou~avawu duhovne literature, slu{awu propovedi, a mnogo mawe misle o zlu, odbacuju lo{e navike, i pozitivno misle o dobru; a ve}ina od wih ne upotrebqava alkohol, ne pu{i, pravilnije se hrani i u`ivaju vi{e blagoslova od drugih. Uzorni vernici Crkve imaju ~vr{}e porodi~ne veze, vi{e se mogu pouzdati na bra~nog druga, obi~no imaju poslu{nu decu, u svim te{ko}ama imaju potporu od zajednice, i ti ~inioci im poma`u da udobnije, boqe i du`e `ive. (Ibid, p. 323) Dr Koenig i Larson u periodu od {est godina prou~avali su 3.968 osoba od 65 - 101. godine starosti. Po{to je cela grupa bila ve} u poodmaklim godinama, za tih {est godina umrlo je 1.107 osoba. Od onih koji su bili odani vernici Crkve, umrlo je 22,9 odsto, a od onih koji su izjavili da nisu religiozni ili aktivni vernici ni jedne zajednice, umrlo je ~itavih 37,7 posto. Kao {to vidite razlika je velika, za 14,8 posto. (Ibid, p. 324) 13,1.Razlika u smrtnosti izme|u odanih religiji i neaktivnih vernika.
Dr Hamer prou~avao je 21.204 starih osoba u razdobqu od osam godina. Nastojao je
da ustanovi da li redovno prisustvovawe na bogoslu`ewu uti~e na du`inu `ivota. Od te grupe za osam godina umrlo je 2.016 osoba. Oni koji nisu odani religiji i ne idu u Crkvu, posle osam godina o~ekivana du`ina `ivota iznosila u proseku 75.3 godina, dok je kod odanih verniika prosek `ivota bio 81.9 godina. I ovo istra`ivawe je dokazalo da qudi vere u zajednici vernih `ive udobnije i du`e od onih koji nemaju takav na~in `ivota. (Ibid, p. 325) Dr Zukermen je tokom dve godine prou~avao 398 osoba od 62 godine starosti pa na vi{e. Za ove dve godine odanih religiji umrlo je 19 posto; a nereligioznih 42 posto. (American Jpurnal of Epidemiology, 119, 410-423)
Briga o nemo}nima Vekovima pojedine Crkve vode brigu o bolesnima, ne samo kad treba da ih sahrane, ve} ~im se razbole. Neke evropske crkve prve su osnovale domove za siroma{ne, besku}nike i nemo}ne. Godine 1601. za vreme vladavine kraqice Elizabete I, izdat je zakon o siroma{nima. Ovaj zakon siroma{ne i nemo}ne poverio je crkvama. I danas mnoge verske zajednice imaju humanitarne organizacije koje slu`e siroma{nima. To je ono {to je Isus Hristos ostavio u amanet svojim sledbenicima. Poslao ih je u svet da propovedaju radosnu vest o spasewu, pou~avaju qude i poma`u nevoqnima. Nau~na ispitivawa potvr|uje da qudi odani religiji mnogo br`e se oporavqaju od bolesti nego oni koji `ive bez vere. Rezultati ovog nau~nog pronalaska potvr|uju istinitost Bo`je re~i. Bog je preko proroka Isaije rekao: #O da si pazio na zapovesti moje! mir bi tvoj bio kao reka i pravda tvoja kao valovi morski.# (Isaija 48,18) Bog je obe}ao blagoslov svakome ~oveku spremnom da poslu{a moralni, prirodni i zdravstveni zakon. #Ako dobro uzaslu{a{ glas Gospoda Boga svojega dr`e}i i tvore}i sve zapovesti wegove, koje ti ja danas zapovedam, uzvisi}e te Gospod Bog tvoj vi{e svih naroda na zemqi. I do}i }e na te svi ovi blagoslovi, i ste}i }e ti se, ako uzaslu{a{ glas Gospoda Boga svojega... Ali ako ne uzaslu{a{ glasa Gospoda Boga svojega da dr`i{ i tvori{ sve zapovesti wegove, koje ti ja danas zapovedam, do}i }e na tebe sve ove kletve i stignu}e te.# (5. Mojsijeva 28,12.15) #Svedo~im vam danas nebom i zemqom da sam stavio pred vas `ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; izaberi `ivot da bude{ `iv ti i potomstvo tvoje.# (5. Mojsijeva 30,19) #Kad Bo`ji Duh osvoji srce, on preobra`ava i `ivot. Gre{ne misli se odbacuju, r|ava dela
napu{taju; qubav, poniznost i mir zauzimaju mesto gneva, zavisti i sva|e. Radost zauzima mesto `alosti i lice odsjajuje nebeskom svetlo{}u. Niko ne vidi ruku koja podi`e teret ili zapa`a svetlost koja silazi iz nebeskih dvorova. Blagoslov dolazi onda kada se du{a verom pokorava Bogu. Tada sila nevidqiva za qudsko oko, stvara novo stvorewe po Bo`jem obl~ju.# (^e`wa vekova, str. 132) Postoje stotine nau~nih radova u kojima lekari i nau~nici dokazuju da `iva, istinita vera u svim uslovima mnogo poma`e. Prou~avawe Svetoga pisma i druge duhovne literature, redovno pose}ivawe bogoslu`ewa i aktivno u~estvovaawe u Crkvi, molitva i `iva vera mnogo poma`u. @iva vera pokazana u svakodnevnom `ivotu ve} danas donosi bogate blagoslove i poma`e verniku da se pripremi za ve~ni `ivot koji je Bog obe}ao svima koji Mu iskreno slu`e.
14. Hri{}anin, vera i lekarske usluge Neki hri{}ani su protiv uzimawa lekova i primene metoda savremenog na~ina le~ewa. Pre stotinu godina neki hri{}ani bili su protiv no{ewa nao~ara, nazivali su ih #|avolske o~i#. #Kada bi Bog `eleo da dobro vidiete#, tvrdili su oni, #dao bi vam dobar vid.# ^ak i posle pronalaska streptomicina, neki su umrli od tuberkoloze zato {to su mislili da verovawe u Boga iskqu~uje upotrebu lekova. Neki su umrli od raka samo zato {to nisu prihvatili hirur{ke zahvate. Nekima su deca umrla zato {to nisu pristali da im daju transfuziju krvi. Ovakav stav su zauzeli zato {to im je nekakav #evan|elista# rekao da se ne uzdaju u doktore, ve} jedino u Boga i Wegova ~uda. U jednoj crkvi pastor je u potkrovqu odvojio jedno odeqewe i u wemu pripremio studio za pripremawe radio - emisija. Neki fanatici iz wegove crkve nisu se slagali s tim aktivnostima, ve} su zahtevali od pastora da odmah prestane sa emisijama. Kada je pastor odbio da to u~ini, izjavili su da }e se moliti i postiti, sve dotle, dok |avo ne si|e s tavana. Vi{e od hiqadu i petsto godina pre Hrista, u Bibliji se spomiwu lekari: #I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima poma`u oca wegova i lekari pomaza{e mirisima Izraiqa.# (1. Mojsijeva 50,2) Istina je da su se lekari onoga vremena u mnogo ~emu razlikovali od
67
dana{wih, ali su postojali i prema svome znawu pomagali qudima. #I razbole se Asa trideset devete godine carovawa svojega od nogu, i bolest wegova bi vrlo te{ka, ali ni u bolesti svojoj ne tra`i Gospoda nego lekare.# (2. Dnevnika 16,12) Car Asa oti{ao je u drugu krajnost, odbacio je Boga i tra`io samo pomo} od lerkara. I u ono vreme postojali su lekari. Jo{ u Hristovo vreme, bolesnici su se obra}ali lekarima. #I be{e jedna bolesna `ena od te~ewa krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imawe potro{ila na lekare i nijedan je nije mogao izle~iti.# (Luka 8,43) Ona se obratila Gospodu Isusu Hristu i bila je izle~ena. ^ak je i Isus izjavio: #Ne trabaju zdravi lekara nego bolesni.# (Luka 5,31) Zna~i da Isus nije imao ni{ta protiv lekara i wihove slu`be. Evan|elista Luka bio je lekar. #Pozdravqa vas Luka, lekar qubazni.# (Kolo{anima 4,14) Kada qudi iskoriste sva sredstva koja imaju na raspolagawu, kada primene terapije za koje lekari veruju da bi im mogle pomo}i; i ako ni od ~ega nema pomo}i, onda Bog ~ini ~udo ozdravqewa. Me|utim, nije razumno zanemariti prirodne izvore, lekove i pomo} iskusnih lekara, a iskqu~ivo ~ekati jedino na ~udo ozdravqewa. Bog je qudima dao znawe da prona|u lekove, instrumente i osposobe lekare. Iako Bog ne zavisi od qudske pomo}i da bi u~inio ~udo, On ipak ~ini ~uda i preko lekara. Kada smo sve u~inili {to smo mogli, sa poverewem treba da se obratimo Bogu da On po svojoj milosti u~ini natprirodno ~udo ozdravqewa. Kori{}ewe lekova i lekarskih usluga ne smeta nam da u isto vreme tra`imo pomo} da Bog vodi brigu o na{em le~ewu. On to mo`e u~initi preko lekara i lekova, ili bez wih. Velika je drskost odbiti svako le~ewe, a o~ekivati da Bog u~ini ~udo. Apostolu Jovanu otkrivene su u viziji lepote nove Zemqe: #I pokaza mi ~istu reku vode `ivota, bistru kao kristal, koja izla`a{e od prestola Bo`jeg i jagwetova. Na sred ulica wegovih i s obe strane reke drvo `ivota, koje ra|a dvanaest rodova daju}e svakoga meseca svoj rod; i li{}e od drveta be{e za isceqivawe narodima.# (Otkrivewe, 22,1.2) Iako na novoj Zemqi ne}e biti bolesti ni smrti, ipak }e spaseni upotrebom plodova i li{}a sa drveta `ivota, dosti}i istu visinu i to }e im pomo}i da ve~no `ive. I danas u prirodi postoje lekovi za svaku bolest, samo qudi nisu u mogu}nosti da ih sve otkriju. #Drvo `ivota imalo je silu beskrajnog `ivota, i sve dotle dokle bi jeli wegove plodove ne bi mogli umreti. Pretpotopni qudi su toliko dugo `iveli, zbog `ivotodavne sile toga drveta, koje je preko Adama i Eve preneseno na wih.# (7, BC, p. 988) Adam i Eva bili su izgnani iz Edema zato {to su okusli plod sa zabrawenog drveta, i zato
68
da ne bi jeli i sa drveta `ivota i ve~no `iveli. Tada je na prilazu drvetu `ivota postavqen heruvim da ne dozvoli ~oveku prilaz drvetu `ivota da ne bi okusio plod s wega i tako postao ve~ni gre{nik, jer drvo `ivota odr`ava besmrtnost. Spaseni }e koristi plodove drveta `ivota i tako odr`avati ve~ni `ivot. #Da bi osigurao svoje ve~no posojawe, ~ovek je morao da nastavi da jede plodove sa drveta `ivota. Kad mu je to bilo uskra}eno ~ovekova `ivotna snaga postepeno je opadala, sve dok mu se `ivot nije ugasio.# ( Stvarawe, patrijarsi i proroci str. 46) Plod sa drveta `ivota odr`ava ve~nost. Zato je apostol Jovan izjavio: #Blago onima koji tvore zapovesti wegove, da im bude vlast na drvo `ivota, i da u|u na vrata u grad.# (Otkrivewe 22,14)
Zanemarena opomena Godine 1963. u Severnoj Americi bilo je pomra~ewe Sunca. Mediji su upozorili gra|ane da budu pa`qivi, da pripreme za{titna sredstva, jer u protivnom mogu da oslepe. Qudi su razli~ito reagovali na ovo upozorewe. Neki su rekli: #Ovi koji upozoravaju ne znaju {ta govore, svaki dan radim na farmi, gledam sunce po ceo dan pa nisam oslepeo. Neka oni pri~aju {ta ho}e, ja }u gledati golim o~ima i dokaza}u da nisu u pravu.# Jedna `ena `elela je da vidi pomra~ewe, ali upla{ila se upozorewa. Pozvala je telefonom radio stanicu i rekla: #Ako je to istina {to pri~ate da je opasno gledati u Sunce, {ta }e vam onda to pomra~ewe, ako ga ne mo`emo gledati?# Neki su bili toliko uporni da su bez za{titnih sredstava gledali pomra~ewe. Nekima od wih je o{te}en vid, a bilo je i onih koji su potpuno oslepeli. Neznawe, nemarnost ili tvrdoglavost u prestupawu prirodnih, zdravstvenih i moralnih zakona, ne spre~ava posledice prestupa. Ulo`eni trud u pogre{ne svrhe Devoj~ica od devet godina sa svojom {kolom po{la je na odmor u prirodi. Tre}eg dana napisala je majci. #Draga moja qubqena mama, `ao mi je {to nisi sa nama, jer ovde je zaista divno. Ju~e smo se pewali uz jedno visoko brdo. Vodi~ nam je obe}ao da }emo sa vrha videti okean. Toliko sam se umorila i oznojila da sam se bojala da }u umreti pre nego {to stignem na vrh brda. I kada smo posle tolikog truda i muke stigli na vrh brda, dobro sam gledala na sve strane, ali okeana nije bilo. Kada sam upitala vodi~a:’Gde je okean?’ On je spustio glavu i promrmqao: ’Izviwavam se, popeli smo se na pogre{no brdo.’ Tako draga moja mama, uzalud
69
sam se trudila, okean, ipak, nisam videla.# Tako se de{ava sa mnogima koji sprovode pogre{na uputstva i slede nerazumne vodi~e. Tek kad stignu do vrha, onda }e shvatiti da su se badava trudili, znojili i zalagali, jer su se pewali uz pogre{no brdo. #Svaki hri{}anski lekar mo`e da primeni le~ewe od velike vrednosti, lek za grehom rawenu du{u. Lekar koji je obra}en i posve}en istinom, zapisan je na Nebu kao Bo`ji saradnik, sledbenik Isusa Hrista. Kroz posve}ewe Bog daje lekarima i bolni~arima mudrost i ve{tinu u le~ewu bolesnih, i ovaj rad otvara brzo zatvorena vrata mnogim srcima. Qudi i `ene vo|eni su da shvate istinu koja je potrebna da spase du{u kao i telo.# (6 T, p. 229)
Bog o~ekuje na{u pomo} Neki vernici kada se obra}aju Bogu za pomo}, odre|uju vreme, granice, uslove, na~in kako ~udo treba da bude u~iweno, a to je pogre{no. Prepustimo savr{enom Bogu neka u~ini ~udo kako On odlu~i, a ne mi. Neki bolesnici se ne odri~u nijednog poroka, ne napu{taju nijednu {tetnu naviku, ne ~ine ni{ta da bi olak{ali bolove i popravili zdravqe, ve} o~ekuju da Bog sve u~ini za wih. Bog ne deluje tako, On o~ekuje potpunu qudsku saradwu. Prorok Jelisije, da bi izle~io smrtonosni izvor nije samo progovorio izvoru, ve} #baci u w so, govore}i: ovako veli Gospod: isceli ovu vodu, da ne bude vi{e od we smrti ni nerodnosti i voda posta zdrava#. (2. o carevima 2,21.22) Kada je Prorok Jelisije umno`avao uqe siroma{noj `eni, mogao je da umno`i i sudove, ali on to nije u~inio, nego je od we zatra`io da obezbedi sudove i koliko je sudova nabavila, toliko je uqa dobila. (2. o carevima 4,3-6) Neman, vojvoda sirski, razboleo se od gube. To je u ono vreme bila te{ka i neizle~iva bolest. Wegova slu{kiwa, Jevrejka, preporu~ila mu je da poseti proroka Jelisiju, jer on ~inio ~uda. Neman je poslu{ao i do{ao u tu stranu zemqu. I dok je o~ekivao da vidi proroka, koji }e u~initi ne{to posebno, prorok mu je poru~io:#Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu i ozdravi}e{.# (2. o crevima 5,10) Vojvoda se nije samo iznenadio, nego se i rasrdio na proroka. Evo kako Neman opisuje svoje o~ekivaawe: #Ja mi{qah, on }e iza}i k meni, i sta}e, i prizva}e ima Gospoda Boga svojega, i metnuti ruku svoju na mesto, i o~istiti gubu.# (stih 11) Ni{ta od onoga {to je Neman o~ekivao nije se desilo. Neman je logi~no zakqu~ivao da ima mnogo boqih voda u Siriji neko u Izraiqu. Odlu~io
70
je da se bolestan vrati ko}i. #Ali sluge wegove pristupiv{i reko{e mu: o~e, da ti je kazao prorok {to veliko, ne bi li u~inio? A za{to ne bi kad ti re~e: okupaj se, pa }e{ ozdraviti? I tako si|e i zaroni u Jordan sedam puta po re~i ~oveka Bo`jega, i telo wegovo postade kao u malog deteta, i o~isti se.# (2. o carevima 5,13.4) Bog o~ekuje da sara|ujemo sa Wim, a ne da ~ekamo da se ~udo ozdravqewa desi po na{oj zamisli. 14,1. ^udo izle~ewa sirijskog vojvode Nemana.
Kada su doveli slepog ~oveka Isusu, Isus je najpre pqunuo i od pra{ine napravio kao i pomazao o~i slepome. Zatim mu je naredio da ide u bawu Siloamsku i da se umije. (Jovan 9,1-7) Slepi je poslu{ao i ozdravio. Za vreme Lazarevog vaskrsewa, Isus je od qudi tra`io da uklone kamen sa ulaza u grobnicu. Kada je Lazar ustao, od qudi je opet zatra`io da ga oslobode pla{ta i zavoja koji su mu smetali da hoda (Jovan 11, 39.44). Ono {to su qudi mogli u~initi, Hristos nije u~inio. #Oni koji tra`e da budu isceqeni molitvom ne treba da zanemare upotrebu lekovitih sredstava do kojih mogu do}i. Ako upotrebimo lekove koje je Bog obezbedio da ubla`e bolove i pomognu prirodi koja radi na oporavqawu to ne zna~i odricawe od vere. Bolest nikad ne dolazi bez uzroka. Put je pripremqen i bolest je pozvana nepo{tovawem zdravstvenih zakona. Mnogi trpe i zbog prekr{aja svojih roditeqa.# (The Ministry of Healing, p. 131.132) #Veoma je va`na veza koja postoji izme|u uma i tela. Kada je jedno ugro`eno drugo saose}a. Stawe uma uti~e na zdravqe iako toga mnogi nisu svesni. Mnoge bolesti od kojih qudi pate posledica su mentalne depresije. Briga, strah, nezadovoqstvo, ose}awe krivice, nepoverewe, sve ovo zajedno ru{i `ivotnu snagu i poziva bolest i smrt... Mnogi umiru od uzroka zami{qenih bolesti. Hrabrost, nada, vera, sau~e{}e, qubav, obnavqaju zdravqe i produ`uju `ivot# (Isto, str. 241) Jo{ je mudri Solomun ustanovio: #Srce veselo poma`e kao lek, a duh `alostan su{i kosti.# (Pri~e, 17,22)
Tre}i deo
Bog `eli da budemo zdravi 71
15. Bog `eli da budemo zdravi Za vreme putovawa iz Egipta u Obe}anu zamqu, Izraiqci nisu uvek bili poslu{ni, niti su rado primali date savete i uputstva, ipak poneki put jesu. Posle jedne pozitivne izjave naroda, Bog je preko Mojsija ovako rekao: #O, kad bi im bilo srce svagda tako, da me se boje i dr`e zapovesti moje svagda, da bi dobro bilo wima i sinovima wihovim doveka. Gledajte dakle da ~inite kako vam je zapovedio Gospod Bog va{, ne svr}ite ni desno ni levo. Celim putem, koji vam je zapovedio Gospod Bog va{, idite, da biste `ivi bili i da bi vam dobro bilo, i da bi vam se produqili dani u zemqi koju }ete naslediti.# (5. Mojsijeva 5,29.32.33)
72
Napredak izraiqskog naroda zavisio je od po{tovawa moralnih, prirodnih i zdravstvenih zakona. Prestup prirodih, zdravstevnih zakona donosio je posledice kao i prestup Moralnog zakona. Dakle, sre}a, zadovoqstvo i napredak obe}ani su im pod jednim uslovom - da budu poslu{ni. #Mnogim bolesnicima koji su dobili isceqewe, Hristos je rekao: ’Vi{e ne gre{i, da ti ne bude gore’. (Jovan 5,14) Na taj na~in pru`io je pouku da je bolest posledica kr{ewa Bo`jeg zakona, kako prirodnog tako i duhovnog. Da su qudi `iveli u skladu sa Stvoriteqevim planom, velika beda u svetu ne bi postojala.# (^e`wa vekova, str. 706) Jo{ je Mojsije otkrio tajnu blagoslova, napretka i zdravqa. #I slu`ite Gospodu Bogu svojemu, i on }e blagosloviti hleb tvoj i vodu tvoju; i ukloni}u bolest izme|u vas. Ne}e biti pometkiwe ni nerotkiwe u zemqi tvojoj; i broj dana tvojih napuni}u.# (2. Mojsijeva 23, 25.26) U Petoj Mojsijevoj 28,1-13 izneti su blagoslovi obe}ani pod uslovom da narod ostane poslu{an Bogu. Obe}an je blagoslov u gradu i poqu. Blagoslovena }e biti tvoja porodica i stoka. Blagoslovena }e biti hrana kojom se hrani{. Blagoslovi }e te pratiti na put, bi}e{ ja~i od neprijateqa. Tvoja `etva bi}e balagoslovena, ima}e{ dosta ki{e i rose. Blagoslovi }e te pratiti u svim poslovima. Svi ovi blagoslovi bili su obe}ani pod uslovom poslu{nosti. Me|utim, izre~eno je i prokletstvo nad onima koji po|u putem neposlu{nosti, samovoqe i otpada. Prestup moralnih i zdravstvenih zakona donosio je kobne posledice. #Ali ako ne uzaslu{a{ glasa Gospoda Boga svojega da dr`i{ i tvori{ sve zapovesti wegove, koje ti ja danas zapovedam, do}i }e na tebe sve ove kletve i stignu}e te.# (5. Mojsijeva 28,15) U slede}im stihovima, sve ono {to je pre obe}ano kao blagoslov, zbog pogre{nog izbora, nepravilne odluke i otpada, postaje prokletstvo. Izme|u ostalih prokletstava, spomenuta je i bolest: #U~ini}e Gospod Bog tvoj da se prilepi za te pomor, dokle te ne istrebe sa zemqe u koju ide{ da je nasledi{. Udari}e te Gospod bole{}u i vru}icom, i groznicom i `egom i ma~em, i su{om i medqikom koje }e te goniti dokle ne propadne{.# (stih 21.22) Gospod ne `eli da se ni nad jednim qudskim bi}em ili dru{tvom ostvare ova prokletstva, ali dato nam je pravo da biramo izme|u blagoslova i prokletstava. Bog je preko Mojsija rekao: #Gle, iznesoh danas preda te `ivot i dobro, smrt i zlo. Svedo~im vam danas nebom i zemqom da sam stavio pred vas `ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi `ivot da bude{ `iv ti i potpomstvo tvoje.# (5. Mojsijeva 30,15.19) Bog je dao svakome pravo izbora - blagoslov ili prokletstvo; smrt ili `ivot. On ipak savetuje: #Izaberi `ivot da bide{ `iv ti i potomstvo tvoje.# Prema tome, ono {to izaberemo to }emo i imati.
73
Psalmista David shvatio je da sre}a, zdravqe i napredak zavise od Bo`jih blagoslova. #Blagosiqaj du{o moja Gospoda, i sve {to je u meni sveto ime wegovo. Blagosiqaj du{o moja Gospoda, i ne zaboravqaj nijednoga dobra {to ti je u~inio. On ti pra{ta sve grehe, iscequje sve bolesti tvoje. Izbavqa od groba `ivot tvoj, ven~ava te dobrotom i milo{}u; ispuwa dobrim `eqe tvoje, ponavqa se kao u orla mladost tvoja. Kako otac `ali sinove, tako Gospod `ali one koji ga se boje.# (Psalam 103, 1-5.13) Kad god su se qudi u poniznosti od greha obratili Bogu za pomo}, wihova molitva uvek je bila usli{ena. #Ali zavika{e ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevoqa wihovih. Posla re~ svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba wihova.# (Psalam 107, 19.20) Gospod preko mudrog Solomuna poziva: #Sine moj, slu{aj re~i moje, prigni uho svoje besedi mojoj. Da ti ne odlaze iz o~iju; ~uvaj ih usred srca svojega. Jer su `ivot onima koji ih nalaze i zdravqe svemu telu wihovu.# (Pri~e 4,20-22) @ivot i zdravqe zavise od slu{awa uputstava koja su u tu svrhu data. Svrha Hristovog utelovqewa i dolaska na Zemqu bila je da skine terete koji mu~e qude i izle~i duhovne i telesne rane. #A on bolesti na{e nosi i nemo|i na{e uze na se... Ali on bi rawen za na{e prestupe, izbijen za na{a bezakowa; kar be{e na wemu na{ega mira radi, i ranom wegovom mi se iscelicmo.# (Isaija 53,4.5) Zlo je veliko u tome {to qudi odbacuju taj Melem koji le~i du{u i telo. Preko proroka Jeremije Gospod je obe}ao: #Jer }u te isceliti, i rane }u ti izle~iti.# (Jeremija 30,17) #Postoje pravila koja je Bog odredio, i koja }e, ako se po{tuju, sa~uvati qudska bi}a od bolesti i prerane smrti.# (Saveti o `ivotu i ishrani, br. 5) #Jedan od razloga za{to ne u`ivamo vi{e Gospodwih blagoslova jeste {to ne pazimo na svetla o zakonu `ivota i zdravqa koje nam je On po svojoj voqi dao.# (Isto, br. 6) #Bog je isto tako Stvoriteq fizi~kih zakona, kao {to je Stvoriteq i moralnih zakona. Wegov zakon napisan je Wegovim prstom na svakom `ivcu, svakom mi{i}u, svakoj sposobnosti, koja je poverena ~oveku.# (Isto, br. 7) #Prestupawe zakona na{ega tela isto je tako greh kao i kr{ewe Deset zapovesti. ^initi jedno ili drugo zna~i kr{iti Bo`je zakone. Oni koji prestupaju Bo`ji zakon u svom telu, bi}e skloni da kr{e Bo`ji zakon izgovoren na Sinaju.# (Isto, br. 9) #Bog ne gleda na vreme neznawa, ali ~im nas svetlost obasja, On zahteva od nas da napustimo svoje navike koje naru{avaju zdravqe i uspostavimo pravilan odnos prema fizi~kim zakonima,# (Isto, br. 13) #Pa`qivo uskla|ivawe sa zakonima, koje je Bog usadio u na{e bi}e, osigura}e nam zdravqe i sa~uvati organizam od sloma.# (Isto, br. 17)
74
16. Pozitivan i negativan efekat religije U na{e vreme neverstva i nemarnosti prema religiji, protivnici ~esto su religiji pripisivali negativne vrednosti koje joj ne pripadaju. Me|utim, u poslededwh trideset godina pro{irena su i poja~ana istra`ivawa, koja nedvosmisleno svedo~e da ~vrsta vera koriti ~ovekovom fizi~kom, mentalnom i duhovnom zdravqu. Pre nego {to sam po~eo da istra`ujem odnos religije prema zdravqu, nisam ni znao da je toliko mnogo istra`iva~a radilo na ovom poqu. Stotine, a mo`da i hiqade istra`iva~a tragalo je za dokazim koji }e potvrditi pozitivan uticaj religije na zdravqe. Dobro je znati da istra`iva~i koji tragaju za dokazima, koji bi potvrdili korist koju ~ovek ima od religije; nisu duhovnaci; sve{tenici, pastori, rabini, teolozi, ve} mno{tvo eminentnih medicinskih stru~waka, mnogih specijalnosti. Bog `eli da qudi budu sre}ni, zadovoqni i zdravi. Mojsije je svome narodu dao korisne savete koji su prakti~ni i dobri sa sva vremmena i sve qude: #A ovo su zapovesti i uredbe i zakoni, koje Gospod Bog va{ zapovedi da vas u~im da ih tvorite u zemqi u koju idete da je nasledite. Da bi se bojao Gospoda Boga svojega dr`e}i sve uredbe wegove i zapovesti wegove, koje ti ja zapovedam, ti i sin tvoj i unuk tvoj svega veka svojega, da bi ti se produ`ili dani tvoji.# (5. Mojsijeva 6,11.2) Od na{eg izbora, da li }emo biti poslu{ni i verni Bogu, zavisi na{ opstanak, sre}a, zdravqe i du`ina `ivota. Preko psalmiste, Bog je upozorio da zdravqe, napredak i dug `ivot zavise od poslu{nosti Bo`jim principima zdravqa. #Kad me qubi, izbavi}u ga; zakloni}u ga, kad je poznao ime moje. Zazva}e me, i usli{i}u ga; s wim }u biti u nevoqi, izbavi}u ga i proslavi}u ga. Duga `ivota nasiti}u ga, i pokaza}u mu spasewe svoje.# (Psalam 91,14-16) #Po~ev{i od pada u greh, u nara{tajima koji su dolazili jedan za drugim, stalno se pokazivala sklonost ka slabqewu. Bolesti su preno{ene s roditeqa na decu, s pokolewa na pokolewe. ^ak i deca u kolevci pate od nevoqa prouzrokovanih gresima svojih roditeqa.# (Saveti o `ivotu i ishrani, br. 194) #Roditeqi ostavqaju u nasle|e svome potomstvu svoje izopa~ene navike, a te{ke bolesti kvare i slabe mozak.# (Isto, br. 195) #Da su `eqe i strasti pod nazorom razuma i vere, dru{tvo bi pru`ilo sasvim drugu sliku. Bog nikada nije odredio postojawe ovog `alosnog stawa, ve} je ono do{lo zbog kr{ewa prirodnih zakona.# (Isto, br. 196) #Bolest nikad ne do|e bez uzroka. Put je pripravqen, i bolest je pozvana nepo{tovawem zakona zdravqa. Mnogi pate snose}i posledice prekr{aja svojih roditeqa.# (Isto, br. 199) Ona
75
verska zajednica u kojoj se razmi{qa, prou~ava i napomiwe poslu{nost verskim i zdravstvenim propisima, svakako ve} danas weni vernici `awu blagoslove. Daleko ve}e blagostawe bismo primili kada bismo potpuno po{tovali Bo`je savete o `ivotu i zdravqu. Mudri Solomun savetuje: #Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum ne oslawaj se. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on }e upravqati staze tvoje. To }e biti zdravqe pupku tvojemu i zaqevawe kostima tvojim.# (Pri~e 3,5.6.8) #Bog ne}e u~initi ~udo da bi sa~uvao od bolesti one koji se ne brinu o sebi, nego stalno kr{e zdravstvene zakone i ne ~ine nikakve napore da spre~e bolest.# (Isto, br. 29) Isus je naglasio da se sre}a, zdravqe i napredak nalaze u poslu{nosti Bo`joj voqi. #Od ove qubavi niko ve}e nema, da ko du{u svoju polo`i za prijateqe svoje. Vi ste prijateqi moji ako tvorite {to vam ja zapovedam.# (Jovan 15,13.14) #Ako vi ostanete na mojoj besedi,# rekao je Hristos, #zaista }ete biti u~enici moji, i pozna}ete istinu, i istina }e vas izbaviti. Ako vas sin izbavi, zaista }ete biti izbavqeni.# (Jovan 8,31.32.36) Ja do|oh da imaju, `ivot i izobiqe.# (Jovan 10,10) Hristos je svojim sledbenicima dao primer plodonosnog i blagoslovenog `ivota. Apostol Pavle je istakao da duhovnost donosi mnogobrojne blagoslove: #A rod je duhovni qubav, radost, mir, trpqewe, dobrota, milost, vera, krotost, uzdr`awe; na to nema zakona. A koji su Hristovi, raspe{e telo svoje sa slastima i `eqama.# (Galatima 5,22-24) Prava iskrena vera donosi dalekose`ne rezultate i poma`e u svim prilikama i svim `ivotnim uslovima. #Stroga pokornost Bo`jim zahtevima blagosloveno deluje na zdravqe tela i duha. Da bi se dostigao najvi{i stepen moralnih i umnih dostignu}a, potrebno je tra`iti mudrost i silu od Boga i dr`ati se strogo umerenosti u svim `ivotnim navikama.# (Saveti o `ivotu i ishrani, br. 34) Napredak u umnim sposobnostima i materijalnim dobrima, nije potpun. Apostol Jovan pi{e: #Qubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da bude{ zdrav, kao {to je tvojoj du{i dobro.# (3. Jovanova 2) U ovim tekstovima koje smo naveli, svakako ste zapazili grupe re~i kao {to su: #Da bi ti se produ`ili dani tvoji#, #duga `ivota nasiti}u ga#, #izbavqa od groba `ivot tvoj, ponavqa se kao u orla mladost tvoja#, #jer su `ivot onima koji ih nalaze i zdravqe svemu telu wihovu#, #molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da bude{ zdrav#. Ovi tekstovi svedo~e da vera ima mo}an i pozitivan uticaj na fizi~ko i mentalno zdravqe. Ne smemo zaboraviti da Biblija vekovima ukazuje na pozitivan uticaj koji religija ima na zdravqe, {to su potvrdila mnaoga istra`ivawa savremenih nau~nika. Tako prihva}ena vera i u prakti~ni `ivot sprovedena religija donosi velike koristi qudima.
76
Poznati psiholog Karl Jung je pisao: #Le~io sam stotine bolesnika, mnoge protestante, mawi broj Jevreja, i pet ili {est katolika. Me|u svim mojim pacijentima u drugoj polovini `ivota, a to je preko 35 godina; nije bilo ni jednoga ~iji problem nije na{ao svoje re{ewe u verskom pogledu na `ivot. Sa sigurno{}u mogu da ka`em da se svaki od wih ose}a bolesnim zbog onoga {to je `iva vera svih vekova davala svojim sledbenicima; i nijedan od wih zaista nije bio izle~en, koji nije prona{ao verski izlaz.# (Modern Man in Search of Soul, p. 229) U posledwe vreme, sve ve}i broj lekara sla`e se sa ve}inom qudi da je `iva vera od velike koristi u ~uvawu zdravqa i le~ewu te{kih bolesti. Negativni uticaj religje Iako postoje mnogobrojni dokazi da religija pozitivno uti~e na du{evno i fizi~ko zdravqe; ne bismo bili po{teni i iskreni ako ne bismo naveli i neke negative uticaje religije. I ako su oni koji negativno primewuju religiju u mawini, ipak je korisno da ~itaocima skrenemo pa`wi na ta izopa~ena verovawa i {tetne primene religije. Postoje neke, mawe verske zajednice ~ije u~ewe, verovawe i sprovo|ewe u prakstu neuravnote`enog i izopa~enog verovawa mo`e negativno delovati ne samo na veru, ve} i na zdravqe.
Zajednica sajentoliga Jedna od takvih verskih zajednica je zajednica Sajentologa. Godine 1989. dr Simpson ispitivao je vi{e od 5.000 sajentologa. Dr Flaks u dr`avi Ilinoj, 1982. prou~avao je 17.743 osobe iz ove zajednice. Ciq ovih istra`ivawa bio je da se ustanovi stopa smrtnosti me|u sajentolozima. Istra`ivawa su ustanovila da oni dvostruko vi{e umiru od raka nego wihovi susedi. (Handbook of Religion and Health, p. 65) Uzrok takve pojave dvostruko vi{eg mortaliteta od raka me|u sajentolozima je zato jer se iskqu~ivo le~e molitvom, a ne koriste lekarske usluge ni lekove. Oni svojim vernicima daju pravo da izaberu, da li }e za vreme bolesti zatra`iti pomo} od Boga ili lekara. Za one vernike koji prihvate lekarsku pomo}, za wih duhovne vo|e vi{e se ne brinu niti se zauzimaju za wihovo zdravqe. Oni su u neku ruku prepu{teni sami sebi, jer su ih wihova bra}a u veri napustila. Sajentolozi smatraju da rak, leukemiju, menigitis, tuberkulozu i sve druge bolesti treba le~iti isku~ivo molitvom. Zbog toga je me|u wima dvostruko ve}i broj umrlih od raka, nego me|u
77
drugim grupama qudi. (Prayer as a Method of Alternative Healing, p. 175) Ovo je fanati~na primena religije koja je uvek {tetna po duhovno, mentalno i fizi~ko zdravqe.
Jehovini svedoci Pored mnogih nedoslednosti i anomalija u verovawu Jehovinih svedoka, pojavquje se i problem {to vernicima zabrawuju i transfuziju krvi. Mnogi bolesnici su umrli samo zato {to im na vreme nije ukazana potrebna pomo} zbog wihovog nakaradnog verovawa koje odbacuje primawe transfuzije. Evo jednog `alosnog iskustva ~oveka koji je pretrpeo veliki gubitak zvog ovog pogre{nog verovawa.
Problem transfuzije krvi Moja prva `ena Peora, imala je tek 26 godina, bila je lojalan vernik Jehovinih svedoka, sledila je #novo videlo# upravnog tela Jehovinih svedoka (da svi koji prime presa|ene organe su qudo`deri). Umrla je dvanaestog juna 1971. godine zato {to je odbila da primi transfuziju krvi u skladu sa predlogom wenih vo|a. Kao nagradu, savetnik upravnog tela, ponudio joj je vaskrsewe na kraju 1975. godine, garantuju}i da }e se sigurno tada sresti sa vernim svedokom svojom majkom, koju je mnogo volela i ~esto spomiwala. Obe}avali su da }e obe zajedno vaskrsnuti 1975. i `iveti u #novom videlu# i novom `ivotu u raju na ovoj Zemqi, samo ako slede wihova uputstva za le~ewe, a da }e sve izgubiti ako ih ne poslu{aju. Jehovini #lekari# dali su lo{ medicinski savet, to su nadrlekari, bez diplome i dozvole lekara i teologa. Danas predstavnik upravnog tela Kule stra`are iz Bruklina u Wujorku, Morton Kemel, ka`e da presa|ivawe organa wegova uprava nikad nije nazivala #qudo`derstvom#, tvrde}i da ~lanovima Jehovinih svedoka nikad nije bilo zabraweno da primaju lekarsku pomo}. Ja sam bio wihov ~lan od 1938. godine i svedok sam da je wegova izjava la`na. Vo|e su javno pretile ka`wavawem ili iskqu~ewem onih koji ne poslu{aju wihov savet. Evo i pisanog dokaza: #Jehovini svedoci veruju da primawem transfuzije mogu ve~no biti osu|eni na propast.# (Save Life, p. 31) #Oni (~lanovi) znaju ako prekr{e Bo`ji zakon primawem transfuzije i ako dete u procesu umre da su doveli u opasnost ve~ni `ivot koje dete treba da primi u Bo`jem novom svetu.# (Blood, Medecine and the Law of God, p. 54) Na osnovu ovoga sami odlu~ite da li su krivi za `ivot moje supruge ili ne. Geri Busklman
78
Li{eno trancfuzije dete je umrlo U Francuskoj, na obali Sredozemnog mora, `ivele su dve porodice, jedna je imala k}erkicu, druga sin~i}a, oboje oko osam godina. Dok su se deca igrala na ulici, roditeqi su pozvali k}erku da po|e s wima u posetu dedi, ~ija je ku}a bila pored mora. Deci je bilo `ao da se rastanu pa je de~a~i} zamolio susede da i wega povedu sa sobom. Susedi su ga poslali da potra`i dozvolu od svojih roditeqa. De~ak je dobio odobrewe, pa su wih ~etvoro seli u kola i za nekoliko minuta stigli na odre|eno mesto. Dok su roditeqi razgovarali sa dedom, deca su se igrala pred ku}om. De~ak je suvi{e jako udario loptu, a ona je preko stene pala u more. Deca su se niz strmu stenu spustila do vode, ali lopta no{ena valovima ve} se odvojila od obale. De~ak je brzo uzeo dedin ~amac, koji je bio privezan za stenu, oboje su seli u wega i bez vesala otisli se od obale. Voda je bila duboka, a vetar je sve ja~e duvao. Iznenada, deca su se na{la u opasnosti. Bez vesala nisu mogli da stignu do lopte ni da se vrate do obale. Veliki valovi bacali su mali ~amac tamo i amo, kao da su hteli da poka`u svoju strahovitu snagu. Najzad, roditeqi su primetili da nema dece i otac je potr~ao da ih prona|e. Toga trenutka ogromni talas sna`no je udario ~amac o stenu koji se odmah izvrnuo. De~ak je ispao iz ~amca u duboku vodu i po~eo da se davi, dok je devoj~ica uspela da se uhvati za stenu. Otac je sa visoke stene sko~io u vodu i odmah po{ao u pomo} de~aku, izvadio ga iz vode, polo`io na stenu, a zatim po{ao po k}erku koja se gr~evito dr`ala za stenu. Tako je oboje dece bilo spaseno. Po{to su oboje zadobili izvesne povrede, preba~eni su u bolnicu i tek tada je po~ela prava borba za `ivot. Lekar je ustanovio da je devoj~ica dobila vi{e ozbiqnih povreda i da je izgubila dosta krvi, pa je odmah zatra`io da joj se da transfuzija krvi. Me|utim, otac se strogo suprotstavio tome, rekav{i da je on Jehovin svedok i da wegova religija ni u kom slu~aju ne odobrava transfuziju. Lekar je poku{ao da mu doka`e ozbiqnost slu~aja, skrenuv{i pa`wu da se radi o `ivotu wegovog deteta i da }e dete ako primi trasfuziju za nekoliko dana iza}i iz bolnice. Lekar je naglasio da je to jedini izlaz za dete ~iji je `ivot u opasnosti. Svi dokazi i nagovori bili su uzaludni, otac je ostao uporan. U me|uvremenu, lekar se konsultovao sa svojim {efom da li bez o~evog odobrewa sme detetu da da transfuziju. Lekar je bio upozoren da bi otac mogao da ga da na sud i da bi zbog toga mogao da ima mnogo pote{ko}a.
79
Dok se dete borilo izme|u `ivota i smrti, medicinsko osobqe poga|alo se sa ocem, da li da spasu `ivot ili ne. Lekar je bio primoran da i pored svoje voqe prihvati zahtev roditeqa, koji su ostavili dete u bolnici i po{li ku}i. Tada je me|u roditeqima nastalo ube|ivawe. Majka je ranije bila katolkiwa, ali da bi se mogla udati za mladi}a koga je volela morala je da postane Jehovin svedok. Ona nije bila ube|ena u u~ewe koje je prihvatila, niti se mogla pomiriti s tim da de~iji `ivot bude u opasnosti zbog jedne transfuzije krvi. Mu`, koji je verovao sve {to je upravno telo u~ilo, ube|ivao ju je da je greh primiti transfuziju i da }e Bog sa~uvati wihovo dete i bez toga. U po~etku majka je prihvatala izjavu svoga mu`a, ali ubrzo wena vera po~ela je da se koleba. Tiho je iza{la iz ku}e i uputila se prema bolnici sa namerom da, preko voqe svoga mu`a, odobri transfuziju krvi. Na ulazu, u hodniku, srela je lekara i odmah mu saop{tila svoju odluku. Me|utim, lekar je sa bolom u du{i rekao: #Sada je sve kasno.# Dok su se roditeqi ube|ivali i prepirali, dete je umrlo bez pomo}i od koje je zavisio wegov `ivot. Ovo verovawe je svakako {tetno i negativno uti~e na veru i zdravqe.
Zloupotreba Biblije U Severnoj Americi u planinskom predelu nalazi se verska zajednica, koja se zove #Pentekostalna svetlost#. Oni doslovno prihvataju Hristove re~i iz Jevan|eqa po Marku 16,18. gde pi{e: #Uzima}e zmije u ruke, ako i smrtno {ta popiju, ne}e im nauditi, na bolesnike meta}e ruke i ozdravqa}e.# Vernici iz ove grupe piju otrove i na bogoslu`ewu svaki od wih u ruke uzme nekoliko zmija otrovnica, kao dokaz da ispuwavaju Hristove re~i i da imaju jaku veru. Ovi qudi pre su umno bolesni, nego da zaista imaju jaku veru. Ako nekoga ujede zmija ili od uzetog otrova umre, oni ka`u da nije imao dobru veru. Ovo je zloupotreba Biblije, a naivni ~esto za zvoje sujeverje plate i `ivotom. Postoji jo{ neka zajednica ~iji ~lanovi odbijaju upotrebu lekova i zbog toga mnogi, bez medicinske pomo}i, umiru. Ovo su negativni primeri u kojima je krivoverje do{lo do pravog izra`aja, tako da je u tom slu~aju ~ak i Biblija zloupotrebqena. Me|utim, prava vera u skladu sa Svetim pismom, uvek je korisna i pozitivno deluje.
80
Ose}aj krivice i zdravqe ^ak i verovawe koje se suproti u~ewu Svetoga pisma mo`e negativno delovati, ne samo na dohovno stawe vernika, ve} i na zdravqe. Ose}aj krivice zbog u~iwenog greha mo`e imati ozbiqne negativne posledice na zdravqe. Jo{ od 1930. godine medicinski istra`iva~i prou~avaju ovaj problem na kome je do sada radio veliki broj nau~nika. Grupa nau~nika 1988. godine u Severnoj Americi ispitivala je 221 studenta starih oko 20 godina, sa ciqem da ustanovi kako pogre{no u~ewe o grehu i krivice zbog neoprostivih greha uti~e na zdravqe, a s druge strane kako prihvatawe Bo`je milosti blagotvorno deluje na celu ~ovekovu li~nost. Rezultati ovog istra`ivawa pokazala su da pogre{no verovawe o grehu i krivici zbog greha, posebno kod onih, koji veruju u spasewe svojim delima, ~istili{te i v~ne muke u paklu, dovodi do taraumati~nih ose}awa. Ovaj strah, neizvesnost i zabrinutost, negativno deluju na du{evno i fizi~ko zdravqe. (Journal of Psychology and Theology, 16 (3) 270-281, 1988) Dr Elis tvrdi: #Koncept o grehu, neposredno ili posredno, uzrok je razli~itih neuroti~nih smetwi.# (Isto) Ovo je povezano sa strahom, negativnim ose}awima i bezna|em. Ovo najboqe ilustruje slu~j Jude izdajnika: #Tada videv{i Juda izdajnik da ga osudi{e raskaja se, i povrati trideset srebrnika glavarima sve{teni~kim i stare{inama govore}i: Ja sagre{ih {to izdadoh krv pravu. A oni reko{e: {ta mi marimo za to? ti }e{ videti. I baciv{i srebrnike u cekvi iza|e, i otide te se obesi.# (Matej 27,3-5) #Juda se sada baci pred Isusove noge, priznaju}i Ga za Bo`jeg Sina i prekliwu}i Ga da se oslobodi. Spsiteq nije korio svoga izdajnika. Znao je da se Juda ne kaje; wegovo priznaawe iz du{e optere}ene krivicom bilo je pokrenuto snagom stra{nog ose}awa prokletvstva u o~ekivawa suda, nikako ose}awem bola koji razdire srce zato {to je izdao pre~istog Bo`jeg Sina i odrekoa se Sveca Izraiqeva. Ipak, Isus nije izgovorio nijednu re~ osude... Juda je video da je wegovo prekliwawe uzaludno, pa je istr~ao iz dvorane uzvikuju}i: ’Prekasno je, prekasno!’ Ose}ao je da ne mo`e da do`ivi da vidi Isusa raspetoga, pa je u o~ajawu oti{ao i obesio se.# (^e`wa vekova, str. 618)
Biblijska relogija poma`e zdravqu Dok ose}awa krivice zbog greha i gri`a savesti donose streh, nemir i bezna|e; pravilno
81
verovawe o grehu koje je izneto u Bibliji, uzdi`e nadu u Bo`ju milost i beskrajnu qubav, a to donosi mir du{i i poma`e zdravqu. Apostol Pavle Boga naziva #Otac milosti i Bog svake utehe#. (2. Korin}anima 1,3) Bog nije samo prtavedan, ve} je isto toliko i milostiv, prema tome, ako smo spremni da primimo ponudu koju On daje, nema razloga da se pla{imo. #Bo`ja qubav izra`ava se u Wegovoj pravdi isto toliko koliko i u Wegovoj milosti... Svojim `ivotom i smr}u, Hristos je dokazao da Bo`ja pravda ne uni{tava Wegovu milost, da se greh mo`e oprostiti, da je Zakon pravi~an i da se u potpunosti mo`e dr`ati... Bog je dao ~oveku nepobitan dokaz svoje qubavi.# (Isto, str. 656)
#Nau~na istra`ivawa su dokazala da usvajawe Bo`je milosti smawuje depresiju i bezna|e.# (Journa of Psychology and Theology, 16 (3) 1988, p, 276) #Biblijska religija mo`e da smawi {tetne navike i da pove}a one koje su korisne zdravqu#, tvrdi dr Frejzer. #Opreznost i trezvenost, koje religija u~i, nemaju za ciq samo da o~uvaju zdravqe du{e, ve} i zdravqe tela.# (Diet, Life Expetancy and Chronic Diseass, p. 156) Apostol Pavle poziva sve one koji ose}aju teret greha i krivice da slobodno pri|u prestolu blagodati Bo`je i prime opro{taj i du{evni mir: #Imaju}i dakle velikog poglavara sve{teni~koga, koji je pro{ao nebesa, Isusa Sina Bo`jega, da se dr`imo priznawa. Jer nemamo poglavara sve{teni~koga, koji ne mo`e postradati s na{im slabostima, nego koji je u svemu isku{an, kao i mi, osim greha. Da pristupimo dakle slobodno k prestolu balagodati, da primimo milost i na|emo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo}.# (Jevrejima 4,14-16) Nema razloga da strahujemo i o~ajavamo. Milost i opro{tewe ponu|eno je svima bez razlike. Tako, biblijska religija svestrano poma`e zdravqu. Zbog toga istra`iva~i tragaju za dokazima, koja vrsta religije je korisna, a koja {tetna. Da bi pokazao pozitivno delovawe religije, dr Zolinger je 1984. godine sa svojom grupom istra`iva~a pratio 282 vernika Hri{}anske adventisti~ke crkve u Kaliforniji, i uporedio ih sa neadventistima. Ovi nau~nici ispitivali su `ene koje su bolovaale od raka na dojki i ustanovili da su od vernika Hri{}anske adventisti~ke crkve, posle 10 godina jo{ uvek 60.8 posto u `ivtu, dok je kod neadventistiskiwa ostalo u `ivotu samo 48 posto. Istra`iva~i smatraju da je ve}i broj pre`ivelih me|u adventistima i zbog toga {to Crkva svojim u~ewem o ~uvawu zdravqa upu}uje `ene da na vreme pristupe lekarskom pregledu, te tako otkriju pojavu raka na vreme i pre nego {to se pro{iri po telu tako da na vereme mogu da preduzmu le~ewe. Druga grupa obolelih `ena
82
kasnije se obrti lekaru pa i to je jedan od razloga maweg uspeha u le~ewu i pre`ivqavawu. Druga grupa istra`iva~a ustanovila je da je me|u sajentolozima mnogo ve}a stopa smrtnosti, nego me|u adventistima. (Centers For Desease Control, 1991) Postoje tri osnovna na~ina kako verska zajednica mo`e pomo}i qudima, a posebno svojim vernicima: Prvo, ona to mo`e da ostvari pomo}u sistema svoga verovawa. Neke Crkve su u svoje verovawe ukqu~ile propise koji korisno deluju na zdravqe: Pravila koja uzdi`u vrednost porodice, a time smawuju razvode brakova, zabrawuju upotrebu alkohola, duvana, narkotika; uz odr`avawa seminara i te~ajeva o zdravom na~inu pripremawa zdrave hrane, o ~uvawu zdravqa i prevenciji. Sve je to od velike koristi vernicima Crkve. Drugo, stavqawem naglaska na vo|ewe brige o bli`wima, uzdi`e qubaznost, pa`wu, samoodricawe u korist drugih; a potiskuje sebi~nost i samoqubqe. Hri{}ansko, evan|eosko, u~ewe uzdi`e veru i nadu, jer Sveto pismo u~i da i iz nevoqe mo`e iza}i neko dobro.#Ne samo pak to#, pi{e apostol Pavle, #nego se hvalimo nevoqama, znaju}i da nevoqe trpqewe grade; a trpqewe iskustvo, a iskustvo nadawe.# (Rimqaniam 5,3.4) Prema tome, hri{}anin i iz nevoqe mo`e izvu}i pou~ne i korisne zakqu~ke. Tre}e, vo|ewe posebne brige o vernicima Crkve, koji su povezani kao jedna porodica. Qudi sli~nih problema prilaze jedni drugima i me|usobno se poma`u. Saznawe da u vreme nevoqe imaju kome da se obrate za pomo} i iznesu svoj bol i jad je od velike koristi usamqenima, obeshrabrenima i bolesnima. Prema svemu navedenom mo`emo zakqu~iti da nije dovoqno samo verovati, ve} je neophodno znati u {ta i kako treba verovati. Hri{}anstvo, ako je pravilno primqeno i sprovedeno u prakti~an `ivot, ima neprocewivu vrednost i pozitivno uti~e na celo qudsko bi}e: duh, du{u i telo. Hristovo u~ewe uvek blagotvorno deluje na zdravqe.
83
17. Religija, ishrana i zdravqe “I celi va{ duh i du{a i telo da se sa~uva bez krivice za dolazak Gospoda na{ega Isusa Hrista.# (1. Soluwanima 5,23) Ve}ina verskih zajednica u svom ispovedawu vere zala`e se za du{u vernika, a malo ko od wih vodi brigu o potpunom qudskom bi}u - duhu, du{i i telu. Ve}ina verskih zajednica pitawe zdravqa vernika prepu{ta medicinskim i dr`avnim zdravstvenim institucijama, iako mnogo mogu doprineti u pomagawu bolesnima i {irewu zdravstvenih principa. Isus Hristos vi{e vremena provodio je u pomagawu i le~ewu, nego u propovedawu. Zato Wegov primer treba da nas ohrabri da brizi za duhovne potrebe pridru`imo i brigu o zdravqu. Biblija nije zdravstveni priru~nik, ali wena sadr`ina je bogata i zdravstvenim na~elima trajne vrednosti. Zdravqe duha i tela zavisi od onoga ~ime se bave na{e misli, kako se hranimo i od poverewa u Boga.
Ishrana i zdravqe Da bi ~ovek po Bo`jem planu mogao da sa~uva #duh du{u i telo#, Bog mu je odredio hranu koja hrani organizam i ~uva zdravqe. #I jo{ re~e Bog: evo, dao sam vam sve biqe {to nosi seme po svoj zemqi, i sva drveta rodna koja nose seme; to }e vam biti za hranu. A zverima zemaqskim i svima pticama... dao sam svu travu da jedu.# (1. Mojsijeva 1,29.30) 17,1. Hrana koju je Bog u po~etku odredio ~oveku
Kada je ~ovek zgre{io, znaju}i kakva prokletstva }e ga stizati, Bog mu je pro{irio jelovnik: #Trwe i korov }e ti ra|ati, a ti }e{ jesti zeqe poqsko. Sa znojem lica svojega je{}e{ hleb .# (1. Mojsijeva 3,18.19) Bog je za vreme Potopa, zbog toga {to je biqe bilo uni{teno, dozvolio qudima da jedu meso. #Uzmi sa sobom od svih `ivotiwa ~istih po sedmoro, sve mu`jaka i `enku wegovu; i od `ivotiwa ne~istih po dvoje, mu`jaka i `enku wegovu.# (1.Mojsijeva 7,2) ^im su qudi po~eli da upotrebqavaju meso, `ivotni vek naglo se smawio. Bog je preko Mojsija dao {ira i jasnija obja{wewa o ~istim i ne~istim `ivotiwama. #Ovo su `ivotiwe koje }ete jesti... [to god ima papke razdvojene i pre`iva izme|u `ivotiwa, to jedite. [to god ima papke i papci su mu razdvojeni i pre`iva izme|u `ivotiwa, to jedite.# (3. Mojsijeva 11,2.3) 17,2. @ivotiwe koje Sveto pismo progla{ava ~istim
#Ali onih {to samo pre`ivaju ili {to samo imaju papke razdvojene, ne jedite, kao {to je kamila, jer
84
pre`iva ali nema papaka razdvojenih; da vam je ne~ista... I sviwa, jer ima papke razdvojene ali ne pre`iva: ne~ista da vam je.# (3. Mojsijeva 11,4-7) 17,3. @ivotiwe koje Biblija progla{ava ne~istim
Ribe koje imaju peraje i quske (krqu{ti) ~iste su (3. Mojsijeva 11,9). #Da ne jedete sala ni krvi.# (3. Mojsijeva 3,17)
#Sva hrana koju Biblija zabrawuje,# rekao je jevrejski nau~nik Maiamond, #sadr`i ne{to r|avo u sebi ili ima razorni efekat na telo.# (Guide to the Perplexity, 1994) Da bi nam pomogao u nezi i ~uvawu zdravqw, Bog je podelio `ivotiwe na ~iste i ne~iste i zabranio da se meso ne~istih `ivotiwa upotrebqava u qudskoj ishrani.? Nau~ni dokazi potvr|uje Biblijska uputstva Dr Glen Bliks, profesor na Univerzitetu Loma Linda, iznosi slede}e nau~no obja{wewe: #Probavni sistem ~istih `ivotiwa potpuno je druga~iji od ne~istih `ivotiwa. On dozvoqava pove}ano uni{tewe uzetih bakterija i osloba|a metan i druge gasove vrewem pre nego {to korisni sastojci iz hrane budu upotrebqeni. Za ovakav proces potrebna su sva ~etiri dela stomaka koji imaju samo pre`ivari... Kamila, iako pre`iva, ima samo tri komore stomaka pravog pre`ivara.# (The Adventist Adventage p. 39) To, ipak, ne zna~i da je meso pre`ivara danas potpuno zdravo. Isti nau~nik ka`e: #Oboqewe goveda u Britaniji, jasno pokazuje, da i ako su `ivotiwe ~iste, to ne garantuje da wihova bolest ne}e biti prenesena na qude... To pokazuje da je upotreba bilo kakvoga mesa rizi~na po zdravqe.# (Current Issues in Vegetarian Nutrition, p. 89) Dr Vilijam Kasteli, direktor Instituta za srce u Mase~usetu, izjavio je: #Previ{e kalorija koje poti~u iz mesa dolaze od masti koja se nalazi u mi{i}ima `ivotiwe. Hrana od mesa sadr`i mnogo masti. Preporu~qiva ishrana je povr}e, vo}e, i `itarice.# (The Adventist Adventage, p. 44) #Uzimawe sviwskog mesa ~ini krv ne~istom, tako da {krofuloza i druge bolesti nagrizaju ~itav organizam koji zbog toga pati. Ovo posebno slabi ne`ne mo`dane }elije i pomu}uje duh tako da vi{e nije u stawu da shvati razliku izme|u dobra i zla.# (2.T r. 95) Tako su religija i zdravqe usko povezani i u sistemu ishrane. Ovo potvr|uje slu~aj proroka Danila i wegovih drugova u Vavilonu. Car je izme|u jevrejskih robova izabrao ~etiri o{troumna mladi}a i dodelio im sve prednosti koje su imali drugi dvorani. Nameravao je da ih prevaspita i pripremi za uglednu slu`bu. Mladi}i su odbili da jedu carsku bogatu hranu i molili da im se da povr}e kao svakodnevna hrana. Upravnik se pla{io da }e mladi}i lo{e izgledati i da bi zbog toga mogao da ima neprilika. Prorok Danilo je dao slede}i
85
predlog: #Ogledaj sluge svoje za deset dana, neka nam se daje varivo da jedemo i voda da pijemo pa onda neka nam se vide lica pred tobom i lica mladi}a koji jedu carsko jelo... I poslu{a ih i ogleda ih za deset dana. I posle deset dana lica im do|o{e lep{a i mesnatija nego u svih mladi}a koji je|ahu carsko jelo... I dade Bog svoj ~etvorici mladi}a znawe i razum u svakoj kwizi i mudrosti; a Danilu dade da razume svaku utvaru i sne... I govori car s wima, i ne na|e se me|u svima wima nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo, i Azarija... I u svemu ~emu treba mudrost i razum, za{to ih car zapita, na|e da su deset puta boqi od svih vra~ara i zvezdara {to ih be{e u carstvu wegovu.# (Danilo 1,11-20) 17,4.Prorok Danilo i wegovi drugovi svedo~e da je bibliujski izbor hrane najboqi .
#Tkiva sviwe puna su parazita... Sviwe se hrane trulim otpacima, i namera je bila da jedino tome slu`e... Sviwsko meso vi{e od sve ostale hrane stvara lo{u krv. Oni koji obilno jedu sviwsko meso ne mogu a da ne budu bolesni.# (Saveti o `ivotu i ishrani, str. 267.268; izdawe 1998)
Salo i krv Bog je zabranio upotrebu krvi i sala ~istih i ne~istih `ivotiwa: #Ne jedi sala ni krvi.# (3. Mojsijeva 3,17) Dr Bliks tvrdi #Zabrana upotrebe krvi opravdana je zbog velike koli~ine virusnih sastojaka koje proizvodi metabolizam.# (The Adventist Advantage, p. 41) Nau~nici tvrde da sastojci koji se nalaze u `ivotiwskoj krvi ubrzavaju starewe.
Za{to je salo zabraweno? Salo ili mast `ivotiwskog porekla #kvari rad `eluca, nadr`uje `ivce i slabi um. Organi koji stvaraju krv ne mogu da pretvore ove namirnice u dobru krv. Masti `ivotiwskog porekla s kojom se priprema, ~ine hranu te{kom za varewe.# (Saveti o `ivotu i ishrani, str. 241) #Prvobitna ishrana# tvrdi dr Bliks, #koju je u po~etku odredio Tvorac dokazano je da je do danas najboqa za qudsku upotrebu. Kada su potrebe zahtevale, Bog je prilagodio ishranu qudi prema tada{wim potrebama. Danas su retka podru~ja koja zahtevaju upotrebu mesne hrane. U mestima u kojima je jo{ uvek neophodno da se qudi hrane mesom, treba da se pridr`avaju prvobitnog pravila koje ukqu~uje meso samo ~istih `ivotiwa, riba i ptica.# (The Adventist Advantage, str. 42)
86
Upotreba alkohola je {tetna #Vino je podsmeva~ i ko god za wim luta ne}e biti sre}an.# (Pri~e 20,1) #Kome: jaoh? kome: kuku? kome sva|e? kome vika? kome rane ni za {to. kome crven u o~ima? Koji sede kod vina, koji idu te tra`e rastvoreno vino. Ne gledaj na vino kada se rumeni, kada u ~a{i pokazuje lice svoje i upravo iska~e. Na posletku }e kao zmija ujesti i kao aspida upe}i. O~i }e tvoje gledati na tu|e `ene, i srce }e tvoje govoriti opa~inu. I bi}e{ kao onaj koji le`i usred mora i kao onaj koji spava na vrh jedra. Re}i }e{: izbi{e me, ali me ne zabole; tuko{e me, ali ne osetih, kad se probudim, i}i }u opet da tra`im to.# (Pri~e 23,29-35) #Te{ko onima koji rane, te idu na silovito pi}e i ostaju do mraka, dok ih vino raspali.# (Isaija 5,11) Kada kupite nova kola dobijete i priru~nik. Oni koji ne paze na uputstva prema kojima treba da koriste i ~uvaju kola, ubrzo ostaju bez wih. Onaj koji je stvorio na{ organizam dao je i pravila od ~ijeg po{tovawa dobrim delom zavisi na{e zdravqe. Velika je {teta {to na{i preci nisu u svojim rukama imali ovo blago, Bibliju, jer su oni koji po{tuju ova na~ela, zdraviji i du`e `ive udobnijim `ivotom.
Istra`ivawa izvr{ena me|u Jevrejima Nau~nici su prou~avali na~in `ivota ortodoksnih Jevreja, koji se jo{ uvek dr`e biblijskih na~ela o ishrani. Istra`ivawa su pokazala da Jevreji u pore|ewu sa drugim qudima mnogo re|e umiru od raka i drugih bolesti. Neki misle da su u pitawu geni (nasle|e). Me|utim, savremena istra`ivawa izvr{ena me|u modernim, svetovnim Jevrejima pokazala su da je, ipak, u pitawu ishrana i na~in `ivota. Moderni (svetovni) Jevreji u Americi imaju isti procenat oboqewa i smrtnost kao i drugi Amerikanci, jer su prihvatili i wihov na~in ishrane i `ivota.
Istra`ivawa me|u adventistima Adventisti se pridr`avaju zdravstvenih principa sa~uvanih u Bibliji. Ne jedu meso `ivotiwa, ptica i riba koje Biblija naziva #ne~istim#. Po{to u posledwe vreme i `ivotiwe obolevaju od raznih bolesti, jedewem mesa bolesnih `ivotiwa i qudi obolevaju od raznih bolesti; zato su mnogi adventisti vegetarijanci. Mawa grupa izbegava i mle~ne proizvode i jaja. Zbog takvog na~ina ishrane, adventisti su kao grupa povoqni i korisni kao u~esnici u istra`ivawu kako ishrana deluje na zdravqe.
87
Me|u adventististi~kim hri{}anima vr{ena su istra`ivawa u mnogim zemqama. Jo{ 1952. godine grupa na{ih nau~nika u Beogradu prou~avala je adventisti~ki na~in `ivota. Ista istra`ivawa vr{ena su i u drugim zemqama sveta. Dr Lemon i dr Kuzam 1967. godine, u saradwi sa Ameri~kim udru`ewem za rak, vr{ili su ispitivawa na 27.514. pripadnika Hri{}anske adventisti~e crkve u ju`noj Kaliforniji. Wihovo istra`ivawe je dokazalo da adventisti, mu{karci od 35 godina starostsi pa na vi{e du`e `ive od svojih suseda istih godina 6,2 godina, a `ene istih godina `ive 7,5 godina du`e od svojih suseda, a du`e i od mu{karaca. Rezultati ovog istra`ivawa objavqeni su u Review and Herald 14. decembra 1967. godine. Posle 26 godina istra`iva~i su prona{li da mu{karci od 35 godiona pa na vi{e `ive du`e od 8-9 godina od neadventista; dok `ene istih godina `ive 7.5 godina du`e. Rezultati ovog istra`ivawa su malo druga~iji od prethodnog istra`ivawa. Prilo`ena su dva dijagrama, koji pokazuju razliku u du`ini `ivota. Crnom bojom predstavqeni su neadventisti, a belim kvadratom adventisti. (Ministry, Septembar 1989) Dijagram 17,5 pokazuje razliku u du`ini `ivota mu{karaca adventista i neadventista od 1960-1983. u ju`noj Kaliforniji. Dijagram 17,6 pokazuje du`inu `ivota `ena pripadnika Hri{}anske adventisti~ke crkve i neadventista u istom periodu i podru~ju kao i u prvom dijagramu.
Kao {to pokazuju ovi dijagrami kod mla|ih qudi razlika u du`ini `ivota je ve}a kod adventista nego kod neadventista, a kod starih qudi razlika je mawa. Najnovija istra`ivawa su prona{la da adventisti imaju boqe zdravqe i `ive du`e od 9-12 godina od svojih suseda. Ova razlika od tri godine savisi od zemqe i uslova `ivota. Tako nauka je danas dokazala da je ishrana, koju je Bog u po~etku dao qudima, najboqa za dobro zdravqe i dug `ivot. Postavqa se va`no pitawe: zbog ~ega se pove}ava du`ina `ivota kod adventista. To svakako nije zbog novih metaoda ni preciznijih istra`ivawa, ve} zbog toga {to sve vi{e adventista mewa na~in svoje ishrane. Hri{}anska adventisti~ka crkva ne zabrawuje upotrebu mesta ~istih `ivotiwa i ostalih `ivotiwskih proizvoda, ali pou~ava svoje vernike o pravilnoj ishrani i preporu~uje im, da ako `ele da budu zdraviji, da se hrane vegetarijanskom hranom. Svaka adventisti~ka porodica ima makar dve do tri kwige o zdravqu, a crekveni ~asopisi redovno donose ~lanke koji savetuju, pou~avaju i opomiwu. Lekari odr`avaju i seminare o zdravqu, vernici se pou~avaju kako da spremaju zdravu hranu. Vernici su pou~eni kako se mnoge bolesti mogu izbe}i ili umawiti. Zato kada su se u posledwe vreme naglo po~ele pojavqivati bolesti me|u `ivotiwama,
88
sve ve}i broj onih koji su pre toga na vreme bili pou~eni i opomenutui, izbegavaju upotrebu mesa i hrane `ivotiwskog porekla i prelaze na vegetarijansku ishranu. ^ak i oni koji jo{ uvek upotrebqavaju meso, jaja i mle~ne proizvode, upotrebqavaju ih u {to mawim koli~inama i {to re|e. Zbog toga se pojavquje razlika u du`ini `ivota kod adventista izme|u prvih istra`ivawa i najnovijih. Ovo je jo{ jedan dokaz da pravilan na~in ishrane uti~e na du`inu i kvalitet `ivota. Adventisti~ki univerzitet Loma Linda vr{io je ispitivawa u razdobqu od 6 godina a koja su obuhvatila 34.198 adventista. Sva nau~na istra`ivawa dokazuju da mnoga obolewa dolaze od pogre{ne ishrane, upotrebe {tetnog pi}a, duvana i droga. Oni koji upotrebqavaju meso ~istih `ivotiwa u pore|ewu sa vegetarijancima su za 84 posto u ve}oj opasnosti da oboqe od raka na debelom crevu. [to je upotreba vo}a i povr}a u ishrani ve}a, rizik raka proporcionalno se smawuje. Upotreba mesa donosi i druge bolesti. Univerzitet Loma Linda sada vr{i istra`ivawa kojima je obuhva}eno 125.000 adventista u ju`noj Kaliforniji. 17,7. Univerzitetska bolnica u Loma Lindi
Da bi po primeru i u~ewu Isusa Hrista pomogli qudima da izgrade i o~uvaju svoje zdravqe, adventisti imaju 157 bolnica, 343 klinike i dispanzera. Zdravstvena na~ela {ire preko radija, televizije, {tampe, raznih seminara i predavawa. Hri{}anska adventisti~ka crkva {iri biblijska zdravstvena na~ela i preko svojih {kola, jer poseduje 6.698 {kola i 103 koleya i univerziteta. Dijagram 17,6
Savremena nauka objavquje i dokazuje verodostojnost zdravstvenih principa koje je Bog dao ~oveku prilikom stvarawa. Svaki pravi i savremeni nau~nik sa velikim po{tovawem pristupa biblijskim zdravstvenim principima, jer je nauka dokazala da su ispravni. #Ili ne znate da su telesa va{a crkva Svetoga Duha koji `ivi u vama#, pi{e apostol Pavle, #kojega imate od Boga, i niste svoji. Jer ste kupqeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u du{ama svojim, {to je Bo`je.# (1. Korin}anima 6,19-20) #Zar ne znate da ste hram Bo`ji i da Duh Bo`ji `ivi u vama? Ako neko uni{tava hram Bo`ji, Bog }e wega uni{titi; jer je hram Bo`ji svet, a to ste vi.# (1. Korin}anima 3,16.17; ^arni}) Svake godine pove}ava se broj bolesti me|u `ivotiwama, zato je rizi~no jesti meso. Kad bi se qudi pridr`avali prvobitnog Bo`jeg plana o ishrani, hranili se `itaricama, vo}em i povr}em; pili ~istu vodu, izlagali se delovawu ~istog vazduha, sun~eve svetlosti, dovoqno se kretali, i odmarali, imali vi{e poverewa u Boga - bili bi zdraviji. Savremena nauka svojim istra`ivawima dokazala je da je Bo`ji plan ishrane i danas najboqi. #U kwizi #Nau~na osnova vegetarijanizma#, dr Vilijem Haris analizirao je deset nau~nih rezultata iz sistematskog istra`ivawa i zakqu~io da postoje neoborivi dokazi da upotreba mesa prouzrokuje kardiovaskularne bolesti, razli~ite vrste raka, {e}ernu bolest, osteoporozu i druge bolesti... Ministar zdravqa (Surgen general) u Sjediwenim Ameri~kim
89
Dr`avama izjavio je da je 69 procenata smrtnih slu~ajeva prouzrokovano pogre{nom ishranom. (The Health consequences of Eating Meat, p. 1) Mnoge vrste raka, kardiovaskularne bolesti i druge degenerativne bolesti mogle bi biti izbegnute prihvatawem biqne ishrane. Trinaest miliona Amerikanaca boluje od koronarnih arterijskih bolesti, a sr~ani udari godi{we ubijaju vi{e od pola miliona osoba, mnogo vi{e nego ijedna druga bolest. Najve}i ameri~ki ubica mogao bi se spre~iti vegetarijanskom ishranom... Vegetarijanska ishrana smawuje holesterol. Holesterol koji mo`e da prouzrokuje oboqewe srca, nalazi se u svim proizvodima `ivotiwskog porekla. Niko nije umro od sr~anog udara sa visinom holesterola od 150, a prose~an vegetarijanac ima novo holesterola 128. Visoki krvni pritisak obi~no ~e{}e imaju oni koji jednu meso nego vegetarijanaci. Rak dojke, debelog creva i prostate ~e{}i je kod onih koji jedu meso, nego kod onih koji ga ne jedu. Istra`ivawa izvr{ena u posledwih dvadeset i jedne godine, u kome su pore|eni oni koji jedu meso sa vegetarijancima, pokazuje da pove}ana potro{wa mesa, pove}ava procenat smrtnih slu~ajeva. Od 90 procenata pile}eg mesa u Americi, koje je pregledala dr`avna inspekcija, bilo je zatrovano salmonelom ili kapilobakterom, bakterijama koje izazivaju proliv, povra}awe, a ponekad i smrt. Dr Vilijem Kastli, direktor Farminghajm istra`ivawa o zna~aju ishrane, izjavio je: ’Vegetarijanci imaju najboqu ishranu. Oni imaju mawi procenat koronarnih bolesti od bilo koje grupe qudi u zemqi... Oni `ive {est godina du`e od onih koji jedu meso’.# (The Health Consequences of Eating Meat)
Evropska istra`ivawa Pre 15 godina po~ela su evropska istra`ivawa usmerena na temu, kako ishrana deluje na pojavu raka. To je bilo najve}e istra`ivawe koje je ikada izvr{eno. Ono je obuhvatilo 400.000 qudi iz 9 zemaqa, koji su bili podeqeni u 5 grupa. Rezultat ovog istra`ivawa pokazuje #da osobe koje jedu vi{e vo}a, povr}a i prera|evina od `itarica, smawuju rizik obolevawa od raka debelog creva za 40 odsto.# Stru~waci smatraju da je najmawe 30 procenata oboqewa od svih vrsta raka u razvijenim zemqama povezano sa ishranom i moglo bi biti spre~eno. Isto istra`ivawe pokazuje da osobe koje jedu dosta ribe smawuju rizik obolevawa od raka na debelom crevu, ali rizik se pove}ava kod onih koji jedu ve}e koli~ine suhomesnatih proizvoda. Isto tako istra`ivawe je pokazalo da osobe koje pu{e kutiju cigareta dnevno i piju vi{e od fla{e vina, 50 puta vi{e podle`u riziku da obole od raka u grlu. (High Fiber Diet Can Cut
90
Cancer Risk By 40 Purcent- Study) Posle raka na plu}ima, u zapadnim zemqama rak prostate je najve}i ubica qudi. Nau~na istra`ivawa na univerzitetu u Mase~usetu pokazala su da qudi koji jedu mnogo mesa i mle~nih proizvoda vi{e rizikuju da umru od raka... Qudi koji jedu dosta `itarica i oraha imaju mawe opasnosti da umru od raka prostate. Ovo su nau~ni rezultati nastali posle ispitivawa istorije bolest umrlih od raka u 59 zemaqa. Ako u ishrani ima mnogo cerealija, jezgri~astih plodova i semenki posti`e se ve}i za{titni efekat... Masti `ivotiwskog porekla pove}avju rizik od raka... Tre}i najve}i ubica u Americi je rak debelog creva. Rak na debelom crevu tako|e je povezan sa ishranom bogatom `ivotiwskom ma{}u i uzimawem malih koli~ina vo}a, povr}a i proizvoda od `itarica. (The Recep for Prostate Cancer) #Ameri~ki nacionalni institut objavio je rezultate istra`ivawa iz oblasti dijete i ishrane, prestanka pu{ewa, hemoprevencije, ranog otkri}a malignih obolewa kao i mogu}nosti spre~avawa obolewa od raka. Ova istra`ivawa zapo~eta su 1980. odine. Laboratorijskim ispitivawem ustanovqeno je da ’vo}e, povr}e i `itarice uti~u na proces razvitka raka... Epidemiolozi su prona{li da qudi koji upotrebqavaju ve}e koli~ine biqne ishrane mawe obolevaju od nekih vrsta raka...’ Ovaj institut savetuje Amerikancima da vi{e jedu vo}e i povr}e.# Istra`ivawa na Karibima #Posle bolesti srca, rak je drugi uzrok smrti na karipiskim ostrvima. Istra`ivawa su pokazala da vrsta ishrane uti~e najmawe na 15 vrsta raka, ukqu~uju}i rak dojke, plu}a, debelog creva i `eluca... Tako|e je utvr|eno da obilna upotreba vo}a i povr}a smawuje rizik obolevawa od raka. Pravilna ishrana i na~in `ivota predstavqaju veliku nadu u spre~avawu obolevawa od raka... Ishrana igra najve}u ulogu u pojavi najmawe 50 vrsta raka. Pu{ewe i upotreba alkohola su slede}i uzrok sa 40 posto, a industrijska hemija oko 10 posto. Pola smrnih slu~ajeva prouzrokovano je pogre{nim na~inom `ivota: upotrebom duvana, {tetne hrane, infekcijma, otrovnim sastojcima, vatrenim oru`jem, pogre{nim seksualnim pona{awem, zloupotrebom motornih vozila i drogom.# (Journal of the American Medical Association, Nov. 10. 1993, Vol. 270, No. 18, p. 2207-2211) Izvr{ena su istra`ivawa me|u konzervativnim i svetovnim Jevrejima. Utvr|eno je da su Jevreji koji ~itaju Toru i redovnmo pose}uju sinagogu mnogo zdraviji od onih koji su se odrekli svojih verskih i zdravstvenih principa. Prema tome, zdrava i ~ista religija je koristan ~inilac u qudskom `ivotu, jer poma`e verniku da lak{e savlada te{ko}e, poma`e mu u tuzi i bolesti, ~ini da bude sre}an i zadovoqan u `ivotu. Nada poma`e kao lek u savla|ivawu mnogih te{ko}a. #Vera je `iva sila koja ru{i sve prepreke i podi`e svoju zastavu usred neprijateqskog logora. Bog }e u~initi ~uda za one koji se uzdaju u Wega, On }e pomo}i svojoj vernoj deci u
91
vreme opasnosti, samo ako se potpuno uzdaju u Wega i pokoravaju Mu se bez pogovora.# (4.T, p.163) #Bolest uma prevazilazi sve. Devet desetina bolesti od kojih qudi pate poti~u iz uma. Vera u Hrista je jedan od najboqih lekova, jer mo}no smiruje nerve. Nebo je puno zdravqa. [to se vi{e izla`emo dubokom nebeskom uticaju, sigurnije }e biti ozdravqewe. Pobo`nost se ne suproti zakonima zdravqa, ve} je u skladu sa wima... Bo`ja qubav je neophodna za `ivot i zdravqe. Da bismo imali dobro zdravqe, na{e srce treba da bude ispuweno qubavqu, nadom i rado{}u u Gospodu.# (ML, p. 149)
18. Religija i upotreba duvana, alkohola, i narkotika Ogromne posledice snose oni koji se odaju r|avim navikama. Robovawe alkoholu, duvanu i drogi ostavqa te{ke posledice ne samo u `ivotu oniih koji ih upotrebqavaju, ve} i onih
koji `ive oko wih.
Alkohol U dr`avi Kantaki od 1991-1997. godine, zbog upotrebe alkohola, dogodile su se 39,344. saobra}ajne nesre}a. Da bi smawili gubitke `ivota u saobra}ajnim nesre}ama, u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama izglasan je zakon, koji mla|ima od 21. godine starosti zabrawuje kupovinu i upotrebu alkohola. Od kako je stupio na snagu ovaj zakon, broj saobra}ajnih nesre}a u kojima su mladi gubili `ivote smawio se za 22 posto. Hiqade qudi gubi `ivot na poslu i u saobra}aju zbog upotrebe alkohola. Grupa medicinskih radnika u Belgiji, posvetila je vreme, sredstva i napor u prosve}ivawu gra|ana da svi zajedno brinu da alkoholi~ari, a posebno maloletnici ne upravqaju motornim vozilima. Poseban problem predstavqaju mladi koji perano po~nu
92
da upotrebqavaju alkohol. Ve} od jedanaest godina 20 posto mladih upotrebqavaju alkohol, od trinaest godina 32 posto; od petnaest 57; od sedamnaest 80 posto. Samo u Belgiji, svake godine oko pola miliona alkoholi~ara zatra`i lekarsku pomo}. Godine 1987. od onih koji su umrli od ciroze jetre 36 posto bili su alkoholi~ari. U Francuskoj, ekonomisti su prona{li da prekomerna upotreba alkohola ko{ta Francusku 120 milijardi franaka godi{we. Da bi dr`ava smawila broj povre|enih na poslu i saobra}aju izdat je zakon koji ograni~ava upotrebu alkohola. Prodaja alkohola maloletnima nije dozvoqena. Oni koji su pod uticajem alkohola ne smeju voziti motorna vozila. Dr`ava je podigla porez na prodaju alkohola. Ove mere su pomogle malo, ali pijanstvo je jo{ uvek ozbiqan problem, ne samo pijanica, ve} u celini dru{tva. (Overview Raport on Alcohol) Alkohol onesposobqava voza~a i ni{ta nije neobi~no {to mnogi do`ivqavaju saobra}ajne nesre}e. Zbog ne~ije nemarnosti i neumerenosti hiqade `ivota biva uni{teno i dru{tvo pla}a visoke ra~une zbog prestupa nerazumnih voza~a. Mnogi qudi u`ivaju u alkoholu, ali nema takve vrste u`ivawa bez ozbiqnih posledica. Alkohol brzo preuzme kontrolu, iskqu~i razum i onda se snaga tro{i u pogre{ne svrhe. Nau~no je dokazano da ~ak i jedna ~a{a alkohola onesposobqava voza~a, br`e vozi nego obi~no, vozi bli`e ivici puta ili vozilima koja dolazi iz suprotnog pravca; I tako u wihovoj vo`wi samo malo nedostaje do katastrofe i gubitka `ivota. Svaki od tih voza~a je potpuno uveren da se wemu nikad ne mo`e desiti da svojom gre{kom prouzrokuje nesre}u. (Alcohol Related to Accidents, p. 3) Majka kojoj je k}erka izgubila `ivot u saobra}ajnoj nesre}i koju je prouzrokovao jedan alkoholi~ar, rekla je: #Moju k}erku ubio je pijan voza~. Ko im je dao pravo da ubijaju nevine qude i skoro kao da se ni{ta nije desilo? Zato {to je ranio dva putnika i dva ubio, osu|en je na dvanaest godina zatvora.# Slede}eg dana na ovu izjavu preko novina odovorio je konobar sa izviwewem: #@ao mi je, ali ja sam poslu`ivao onoga {to je ubio va{u k}erku. @ao mi je, ali to je na~in savremenog `ivota.# Posledice pijanstva su ogromne. #Ve}a upotreba alkohola pove}ava potrebu za lekarskom intervencijom i stopu smrtnosti.# (Addiction. 98. 611-616) 93
Upotreba droge Upotreba alkohola i duvana je {tetna, ali droga je jo{ {tetnija i opasnija. U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama 1994. godine vi{e od dva milona onih koji upotrebqavaju drugu uzeli su ve}u koli~inu od koje je 106.000 umrlo. Droga je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama {esta na listi uzro~nika smrti. Upotreba narkotika i droge ko{ta Ameriku vi{e od 4 milijarde dolara godi{we. (Statistics on Adverse Drug Reaction in Unitet States) Najvi{e smrtnih slu~ajeva od preterane upotrebe droge de{ava se za vreme vikenda. U [vedskoj, od preterane koli~ine droge, umrle su 192 osobe a dve tre}ine svoj kraj do~ekali su na javnim mestima. Ovo pokazuje da kriza do|e iznenada, a `rtva nema snage ni mogu}nosti da izbegne neminovnu smrt; ~ak joj ne preostaje vreme ni da se pripremi za wu. Nau~na istra`ivawa su ponovila da upotreba droge i duvana mo`e biti smrtonosna. (Addiction. 98. 419-125)
Posledice pu{ewa duvana #Prestankom upotrebe duvana najlak{e je spre~iti uzroke smrti. Pu{ewe duvana je odgovorno za najmawe jednu tre}inu smrtnih slu~ajeva tokom jedne godine u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.# (National Cancer Institut, Cancer Facts, 5/25/2001)
Pu{ewe je ropska navika koje se pu{a~ te{ko mo`e osloboditi. Medicinski stru~waci tvrde da svaka tre}a osoba, pre ili posle, oboli od raka i svaka ~etvrta umre od wega. Godine 1995 u Velikoj Britaniji umrlo je 46.000 osoba zbog upotrebe duvana. Pu{ewe je uzrok oboqewa od raka na plu}ima, grlu, mokra}noj be{iki, bubrezima i pankreasu. Najnovija istra`ivawa su dokazala da rak u nosu, sinusima, jetri i drugim organima mo`e da nastane kao posledica pu{ewa duvana. (IARS, 2002. View Sommery)
94
Uticaj porodice na naviku pu{ewa mladih Istra`ivawa su pokazala da mladi koji `ive u zajednici sa oba roditeqa, mawe se odaju navici pu{ewa od onih koji `ive samo sa jednim roditeqem. Me|utim, oni koji `ive samo sa ocem, mawe se odaju pu{ewu, nego oni koji `ive samo sa majkom. (Addiction, 98. 815-824) Istra`iva~i su u Va{ingtonu prou~avali 3.012 |aka u {koli sa ciqem da ustanove kako stav wihovih roditeqa prema pu{ewu uti~e na decu. Istra`iva~i su utvrdili da, kada roditeqi prestanu da pu{e, wihova deca koja pu{e, za 39 posto smawuju pu{ewe. U porodicama u kojima roditeqi nikada nisu pu{ili, wihova deca u 71 posto slu~ajeva ne}e postati robovi ove navike (isto, 98. 585-593). Ne postoji bezopasno pu{ewe, ono je uvek opasno po zdravqe. Pored zdravstvene opasnosti postoji i materijalna {teta. Pu{ewe u toku `ivota mnogo ko{ta, ali materijalna {teta je mala ako se uporedi sa gubitkom zdravqa i preranom smr}u. Pu{a~i su vi{e bolesni, vi{e vremena provode kod lekara i u bolnici, a to ko{ta ne samo pu{a~a, ve} i socijalno osigurawe i dru{tvo kao celinu. Pu{a~i rano odlaze u invalidsku penziju pa i tako ko{taju dru{tvo. Me|utim, oni koji po svaku cenu `ele da robuju cigareti; tvrde da pu{ewe nije {tetno po dru{tvo, ve} mu naprotiv poma`e. U ve}ini slu~ajeva, posle odlaska u panziju, pu{a~i ne `ive dugo. #Ako je to tako#, tvrde pu{a~i, #onda po{to pre umiremo, mawe ko{tamo Socijalno osigurawe. Dr`ava nam dugo ne pla}a penziju i tako mnogo mawe ko{tamo dru{tvo.# Ako ste pu{a~, `elite li i vi da na ovakav na~in pomognete dru{tvo? Pu{a~ je pre smrti potro{io mnogo vi{e od nepu{a~a, pa iako pre umre, ipak dru{tvo nije imalo koristi ni wegovim `ivotom ni smr}u. Nau~na istra`ivawa su dokazala da pu{a~i sami sebi skra}uju `ivot za najmawe {est godina. Godine 1999. od svih smrtnih slu~ajeva, 22 posto bolesnika umrlo je od raka na plu}ima, a pu{ewe je glavni uzrok te bolesti. Svaki tre}i pu{a~ prerano umire, a svaki ~etvrti umire od raka na plu}ima. [to vi{e cigareta dnevno popu{e i {to du`e vremena pu{e, sve vi{e pove}avaju mogu}nost da umru od raka zbog pu{ewa. [to ranije pu{a~ po~ne da pu{i, sve vi{e mu preti opasnost da umre od raka. Istra`ivawa su pokazala da
95
oni koji su od petnaest godina po~eli da pu{e, dvostruko ranije obolevaju od raka a isto i oni koji su u dvadesetoj godini po~eli da pu{e. Vi{e od devedeset odsto bolesnika koji dobiju rak grla su pu{a~i. #@ene koje pu{e za vreme trudno}e izlazu riziku da mu oboli organi za disawe.# (Respiration Physiology, Vol. 128, p. 39) #Nacionalni centar za upotrebu droge pri Kolumbija univerzitetu vr{io je ispitivawe na 1987 mladih od 12-17 godina koje potvr|uje da 60 posto onih koji upotrebqavaju maruanu pre toga su po~eli da pu{e duvan. @ene koje pu{e sigarete rizikuju dvostruko vi{e da obole od raka nego mu{karci.# 1
Normlno plu}no krilo osobe od 45-55 godina.
2
Plu}no krilo obolelo od raka. Bele izrslice su tumori raka.
18,1. Svake godine u svetu umre vi{e od tri miliona qudi od posledica prouzrokovanih pu{ewem douvana. Pu{a~ima dvadeset puta vi{e preti opasnost da umru od raka, nego nepu{a~ima. Alkohol i duvan upotrebqeni zajedno,pove}avaju mogu}nosti obolevawa od raka. Na Kornel univerzitetu u Wujorku vr{ena su ispitivawa koja su dokazala da pu{ewe i alkohol upotrebqeni u ve}oj koli~ini, uzro~nici su prerane smrti. Smrtnost onih koji upotrebqavaju drogu i alkohol je mnogo ve}a nego obi~nih gra|ana. Korisnice droge i alkohola u Americi 6,9 puta pre umiru od onih koji ih ne upotrebqavaju. U drugim dr`avama Evrope smrtnost pu{a~a i narkomana je jo{ ve}a. (Addiction, 98. 739-747) Jedan mladi} opio se, zapalio cigaretu i legao u krevet. Cigareta je zapalila posteqinu, a on je izgoreo u svom krevetu. Alkohol je iskqu~io razum, a drugi otrov je nesmetano oduzeo i `ivot. Istra`ivawa u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama pokazla su, da kada se upotrebe duvan i alkohol u ve}im koli~inama, mogu}nost obolevawa od raka pove}ava se za 35 puta. Nau~nici smatraju da je upotreba duvana i alkohola zajedno odgovorna za tri ~etvrtine smrtnih slu~ajeva od raka u grlu. (Blot. wj, al, Smoking and Drinking... Cancer resercha 1988; 48: 3282-3287) 18,2 Ovo je slika, koju fabrike duvana ne vole da je vidite.
Mladi} na ovoj slici ima samo 28 godina. U periodu od 10 godina pu{io je jednu kutiju 96
cigareta dnevno i oboleo od raka u ustimna.
Pasivno pu{ewe Nepu{a~i koji su izlo`eni duvanskom dimu tako|e mogu da obole od raka. Nepu{a~i okru`eni pu{a~ima, u 20-30 posto slu~ajeva rizikuju da obole od raka, a to zna~i da svake godine hiqade nepu{a~a umre samo zato {to `ive pored onih koji pu{e i truju ih otrovnim dimom. (Fact Sheet, NO. 4, Smoking and Cancer, August 2002) Smrt zbog upotrebe duvana najlak{e bi se mogla izbe}i. Prestankom pu{ewa mogu}e je izbe}i mnoge bolesti. Svakako, svi smo se slo`ili, ukqu~uju}i i one koji koriste duvan, alkohol i drogu, da je wihova upotreba {tetna i opasna ne samo po zdravqe, ve} i sam `ivot. #Prestankom upotrebe duvana najlak{e je spre~iti uzroke smrti. Pu{ewe duvana je odgovorno za najmawe jednu tre}inu smrtnih slu~ajeva godi{we u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.# (National Cancer Institut, Cancer Facts, 5/25/2001)
Kako Crkva mo`e da sa~uva svoje vernike od ovih poroka? Postoji pet osnovnih mogu}nosti pomo}u kojih Crkva mo`e pomo}i vernicima da sebe i svoju decu sa~uvaju od upotrebe droge, alkohola i duvana: 1. Struktura porodice i navika pu{ewa. Ve} smo videli da tamo gde je porodica ujediwena i stabilna, onako kako je to Bog odredio, mladi mnogo mawe postaju robovi ovih navika. Ako Crkva ula`e truda da o~uva i uzdigne porodicu, time vr{i i prevenciju upotrebe alkohola, duvana i droge. Ako su roditeqi pou~eni da ne upotrebqavaju ova {tetna sredstva, wihov primer pozitivno }e uticati i na wihovu decu. Pijanica nije u stawu da u~i sina da ga ne sledi u istom poruku, wegov primer je mnogo ja~i od mnogih saveta. Koliko vredi maj~in savet k}erki da ne upotrebqava narkotike, ako ih majka upotrebqava? Pozitivan primer roditeqa
vr{i sna`an uticaj na decu.
Dijagram 18,3
2. Svaka Crkva raspola`e dru{tvenim prostorijama za ven~awa, godi{wice i 97
dru{tvene sastanke. U ostale dru{tvene sastanke potrebno je da se uvrste i sastanci na kojima }e se govoriti o zdravqu; dr`ati seminari, predavawa, pokazivati filmovi o zdravqu i {tetnosti upotrebe alkohola, duvana i narkotika. Isto tako mogu se odr`avati te~ajevi o zdravom na~inu pripremawa hrane, kuvawu i negovawu zdravqa. Verske {kole vr{e pozitivan uticaj na mlade. Moji prvi susedi su budisti. Imaju troje dece i ve} smo ovde zajedno devet godina. To su vredni i korektni qudi, rade sedam dana u sedmici. Deca su im besprekorna. Nikada nisam ~uo da vi~u, da se sva|aju i vrlo uqudno se pona{aju. Jednom sam majci pohvalio wihovu deci i rekao da sam se iznenadio wihovom pristojnom vladawu. Majka je na to rekla: #Na{a deca su |aci va{e crkvene {kole, zato nijedno od wih ne pije alkohol, nepu{i, ne upotrebqava droge niti odlazi u klubove u kojima bibili izlo`ena tim opasnostima.# Verske {kole mogu biti od velike koristi u spre~avawu nastanka ovih poroka. 3. Crkva je u~inila velike napore ako je okupila mlade i zaposli ih da sudeluju u raznim aktivnostima: u horu, orkestru, grupama mladih vokalnih i instrumentalnih sastava. Korisno je odvesti mlade na izlet, neka putovawa, odmor, planinarewe, vo`ewu bicikla, i na specijalne sastanke na kojima se raspravqati o pitawima koja wih zanimaju. Moja supruga i ja podigli smo sina u Parizu i Wujorku. U tim velikim gradovima postoje prednosti, dobre {kole, muzeji, i druge mogu}nosti, ali postoje i velike opasnosti. Hvala Bogu, na{ sin je sve svoje aktivnostiu usredsredio na tri lokacije: ku}u, {kolu i Crkvu. U Crkvi je na{ao razonodu. Osnovao je muzi~ke grupe, vodio je orkestar i mladi su nastojali da {to vi{e vremena provedu zajedno. To ih ~uva od {tetnih navika i poma`e im da zrelo razmi{qaju i budu boqi studenti u {koli. Ovakav na~in `ivota na{em sinu nije smetao da akademski napreduje, naprotiv, to mu je svestrano pomoglo. I to je jedan od na~ina kako Crkva mo`e da za{titi malade i uputiti ih na pravi put. 4. Crkva u svoje #Veruju# mo`e i treba da ukqu~i zvani~an stav kako weni vernici treba da se odnose prema ovim {tetnim navikama. Evo zvani~ne izjave Crkve kojoj moja porodica i ja pripadamo: #Pozvani smo da budemo pobo`an narod koji misli, ose}a i radi u skladu sa nebskim na~elima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter na{eg Gospoda, ukqu~ujemo se samo u ono {to }e u na{em `ivotu stvoriti ~istotu sli~nu Hristu, zdravqe i 98
radost. To zna~i da na{a zabava treba da odgovara najvi{em merilu hri{}anskog ukusa i lepote... To tako|e zna~i da po{to je na{e telo hram Svetoga Duha, treba da se razumno brinemo o wemu. Pored dovoqnog fizi~kog ve`bawa treba da usvojimo i najzdraviju mogu}u ishranu i uzdr`avamo se od ne~iste hrane utvr|ene u Svetom pismu. Po{to alkoholna pi}a, duvan, i neodgovorno kori{}we droga i narkotika {tetno uti~u na na{e zdravqe i od wih treba da se uzdr`avamo.# (Verovawe 21) Vernici koji se dobrovoqno prikqu~e Crkvi, usvoje sva pravila i verovawe, me|u kojima je i ovo. I to je jedan na~in na koji se mo`e pomo}i vernicima da se uzdr`avaju od {tetnih navika. 5. Najva`nije je ono
{ta Sveto pismo govori o {tetnim navikama i ~uvawu
zdravqa. Apostol Pavle nas poziva: #Ceo va{ duh i du{a i telo da se sa~uva bez krivice za dolazak Gospoda na{ega Isusa Hrista.# (1. Soluwanima 5,23) Prema tome Sveto pismo poziva vernike da se ne brinu samo za spasewe du{e, ve} da vode razumnu brigu i o telu, kao i bistrini uma. Oni koji imaju pomu}eni um zbog upotrebe narkotika, duvana ili alkohola, ne mogu izvr{iti razuman izbor izme|u dobra i zla. Upotreba alkohola je {tetna: #Vino je podsmeva~ i ko god za wim luta ne}e biti sre}an.# (Pri~e 20,1) #Kome: jaoh? kome: kuku? kome sva|e? kome vika? kome rane ni za {to. kome crven u o~ima? Koji sede kod vina, koji idu te tra`e rastvoreni vino. Ne gledaj na vino kada se rumeni, kada u ~a{i pokazuje lice svoje i upravo iska~e. Na posletku }e kao zmija ujesti i kao aspida upe}i. O~i }e tvoje gledati na tu|e `ene, i srce }e tvoje govoriti opa~inu. I bi}e{ kao onaj koji le`i usred mora i kao onaj koji spava na vrh jedra. Re}i }e{: izbi{e me, ali me ne zabole; tuko{e me, ali ne osetih, kad se probudim, i}i }u opet da tra`im to.# (Pri~e 23,29-35) #Te{ko onima koji rane, te idu na silovito pi}e i ostaju do mraka, dok ih vino raspali.# (Isaija 5,11) #Ili ne znate da su telesa va{a crkva Svetoga Duha koji `ivi u vama#, pi{e apostol Pavle, #kojega imate od Boga, i niste svoji. Jer ste kupqeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u du{ama svojim, {to je Bo`je.# (1. Korin}anima 6,19-20) Kad bi se sve Crkve zauzele za o~uvawe zdravqa vernika, ulo`ile truda da pou~e vernike, a posebno mlade, imali bismo danas mnogo mawe onih koji robuju alkoholu, pu{ewu 99
duvana i narkoticima kao i onih {to prerano odlaze na po~inak. Zato je od velikog znacaja u kojoj sredizi `ivite u gde odgajate svoju decu.
19. Problem porodice i dru{tva Nau~nici su istra`ivali porast broja starijih osoba od 65 godina i vi{e i ustanovili da wihov broj nekontrolisano brzo raste. Godine 1900. u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama `ivelo je 3 miliona osoba starijih od 65 godina; {to je iznosilo 4 posto od ukupnog broja stanovnika. Zna~i, tada su 24 osobe mogle da brinu o jednoj strijoj osobi. Godine 1990. broj starijih osoba pove}ao se na 12,5 posto. Ako se ovako nastavi kao do sada, 2030. godine bi}e ih vi{e od 20 posto. Ako 100 podelimo na 12.5 dobijemo osam, {to zna~i da za svaku staru osobu imamo samo osmam onih koji treba da brinu o woj. Ako 2030. godine kao {to se predvi|a bude 20 posto starih, a to je vi{e od 60 miliona, zna~i da za svaku stariju osobu bi}e samo pet onih koji bi mogli da brinu o woj. (Is Religion Good For Your Health? p. 10) Dijagram 19,1.
Kada bi qudi, po{to `ive du`e, `iveli i udobnije, ovaj fenomen ne bi predstavqao zna~ajniji problem. Me|utim, porastom broja starih raste i broj invalida i nesposobnih da se brinu o sebi. Godine 1980. u SAD bilo je oko 2 milion invalida starijih od 65 godina i vi{e. Ako se ovim tempom nastavi, godine 2040. broj invalida pove}a }e se za {est puta, od 2 na 12 miliona. Dijagram 19,2.
Drugi problem je i to {to svake godine naglo se pove}ava i broj du{evnih bolesnika. Ovome su svakako doprineli ratovi, upotreba narkotika, alkohola, duvana, sve ve}i broj razvedinih brakova, sru{enih porodica, kao i neposredne posledice nemorala i razvratnog `ivota, zatim sebi~nost i nedostatak qubavi. Qudi mogu da `ive kako ho}e, ali posledice neminovno dolaze, pla}aju ih prestupnici, ali i nevini potomci. To je upravo ono {to je prorekao apostol Pavle: #Ali ovo znaj da }e u posledwe dane
100
nastati vremena te{ka. Jer }e qudi postati samo`ivi, srebroqubci, hvali{e, ponositi hulnici, nepokorni
roditeqima,
neblagodarni,
nepravedni,
nequbavni.
Neprimirqivi,
opada~i,
neuzdr`qivci, besni, nedobroqubivi, izdajice, nagli, naduveni, koji vi{e mare za slasti nego za Boga.# (2. Timotiju 3,1-5) Svedoci smo ispuwewa ovih re~i. Danas `awemo posledice neverstva, razvrata i sebi~nih odluka. Da su se qudi uvek dr`ali Bo`jih uputstava, dru{tvo bi danas sasvim druga~ije izgledalo. #Dru{tvo je sastavqeno od porodica, a ono je onakvo kakvim ga ~ine glave porodica. Po{to iz srca ’izlazi `ivot’, dom je srce dru{tva. Od uticaja doma zavisi dobro dru{tva, napredak Crkve i blagostawe naroda. Svetlija ili mra~nija budu}nost dru{tva zavisi}e od vladawa i morala mladih koji se razvijaju oko nas. Od vaspitawa koje dobiju u mladosti, od razvoja wihovog karaktera u detiwstvu - dobrih navika, samokontrole, uzdr`awa, zavisi}e i wihov uticaj u dru{tvu. Ako mladi ostanu neprosve}eni i prepu{teni sami sebi, pa zbog toga postanu samovoqni, neumereni u apetitu i strastima i wihov uticaj na dru{tvo bi}e iste prirode.# (Temeqi sre}nog doma, str. 9) Kako se pove}ava broj starih, bolesnih i invalida, trebalo bi pove}ati i broj onih koji }e im pomagati, me|utim, znamo da nije tako. Porodica je prva koja treba da brine o svojim starima, bolesnima i nemo}nima. Me|utim, porodica je osaka}ena i onesposobqena. Neverstvo, nemoral i razvodi sru{ili su tvr|avu doma, koji je osnova dru{tva. Mnoga deca koja su odrasla sa jednim, ili bez ijednog roditeqa, ne mogu biti privr`ena roditeqima koji su ih napustuili, ostavili i izneverili. Takva deca u ve}ini ne ose}aju se odgovornim da brinu o svojim starim roditeqima, koji su u svom bezumqu i razvratu dozvolili da im porodica bude uni{tena, a decu prepustili drugima. Kako mogu da poka`u qubav prema drugima, qubav koja nikada wima nije ukazana? #Atmosfera koja vlada du{om o~eva i majki ispuwava celu ku}u i ose}a se svuda u domu. Roditeqi u velikoj meri izgra|uju atmosferu u porodi~nom krugu, pa ako do|e do neslagawa oca i majke i deca }e primiti isti duh.# (Isto, str. 9-10) Neverstvo, nemoral i razvodi ozbiqno su ugrozili porodicu i zapretili wenom uni{tewu. U SAD 2000. godine postojalo je samo 53 odsto porodica u kojima otac i majka `ive zajedno, a 45 posto su porodice samo sa jednim roditewem. (Is religion Good For Your Health, p, 16) A da ne govorimo o milionima napu{tene dece koja su prepu{tena dru{tvu da ono brine o wima. Prema tome milioni dece koja su u domu ili izvan wega, ne primaju od doma ono {to bi on trebalo da im pru`i i {to im je neophodno potrebno. Ovakvo stawe onesposobilo je mladi nara{taj, koji bi trebalo da preuzme brigu o sve ve}em broju nezbrinutih starih, iznemoglih i nesposobnih. #Domu ne sme da nedostaje toplina. U srcu svoje dece sa~uvajte qubav prema domu,
101
tako da kasnije na dom svoga detiwstva gledaju na mesto mira i sre}e, koji prethodi Nebu. Kad odrastu, zauzvrat, ona treba da se trude da budu uteha i blagoslov svojim roditeqima.# (Temeqi sre}nog doma, str. 14) Kakvu }e utehu pru`iti deca starim roditeqima, koji su ih izneverili, ostavili i kada nisu pokazali pa`wu prema wima onda kada im je bila potrebna. Mnogi roditeqi danas `awu ono {to su sami posejali. Hvala Bogu {to kod svih porodica nije tako, ali preti opasnost da bude uni{teno i ono {to je do sada sa~uvano.
#Slu`ba doma prevazilazi wegove granice.
Hri{}anski dom treba da bude primer, koji pokazuje vrednost pravih `ivotnih na~ela. Takav primer sna`no }e delovati u prilog izdradwe dobra u svetu. Kad mladi iza|u iz ovakvog doma oni prenose pouke koje su stekli u wemu. Plemenitija `ivotna navika prenosi se u druge domove, pa se tako pozitivan uticaj {iri u celom dru{tvu. Dom ~iji su ~lanovi u~tivi i qubazni hri{}ani, vr{i dalekose`an pozitivan uticaj.# (Isto, str. 23) Zbog toga {to je u glavnom ovakvih domova malo, malo dobra i prelazi na dru{tvo i zbog toga sebi~ne sklonosti postaju neodvojivi deo qudskke zajednice, a dobrota i plemenitost sve vi{e se gube. Dana{we dru{tvo iskqu~ilo je osnovno hri{}ansko na~elo koje je Hristos predao svojim sledbenicima: # #Qubi Gospoda Boga svojega sviem srcem svojim, i svom du{om svojom, i svom misli svojom...Qubi bli`wega svojega kao samoga sebe.# (Matej 22,37-39) Po{to dana{wi nara{taj ne voli niti po{tuje Boga, ne po{tuje ni svoga bli`wega. #Uticaj neskladne porodice je dalekose`an i koban za celo qudsko dru{tvo. On se pretvara u plimu zla, koja {tetno deluje na porodicu i dru{tvo u celini.# (Isto, str. 25) Po{to je tako podignut i vaspitan veliki broj pojedinaca iz dana{we generacije mladih, ne mo`emo od we o~ekivati da savesno preuzme brigu o starima. #Jedinstven hri{}anski dom je sna`an dokaz stvaranosti hri{}anske religije - dokaz koji niko ne mo`e oboriti.# (Isto, str. 27 #Sre}a porodice i Crkve zavise i od uticaja doma. Ve~no dobro zavisi od savesnog izvr{avawa du`nosti u ovom `ivotu. Svetu nisu toliko potrebni veliki umovi koliko dobri qudi, koji }e biti blagoslov svome domu.# (Isto, str. 28) U na{e vreme qudi u proseku `ive boqe nego na{i preci. Me|utim, u ve}ini slu~ajeva nije dovoqna jedna plata da bi porodica mogla normalno da `ivi i ima ono {to joj je potrebno. Mu` i `ena primorani su da rade tako da nemaju vremena ni mogu}nosti da
brinu o starim i
iznemoglim roditeqima. Stari roditeqi su ~esto primorani da se sele da budu sa decom ili blizu wih, a na taj na~in gube svoje prijeteqe koje su stekli u detiwstvu, a nove u novom ambijentu te{ko mogu na}i. To je jo{ jedan teret za iznemogle bolesnike, koji su li{eni i prijateqa koji bi im
102
mogli pomo}i u vreme krize. Neka deca, kao {to je slu~aj sa na{im sinom, primorana su da `ive i rade u skupim delovima velikih gradova, u kojima su ku}e i standard `ivota nedostupni roditeqima sa mawim primawima. Prema tome i to je jedan od negativnih ~inilaca koji uti~u na brigu o iznemoglim, bolesnim i nesposobnim roditeqima. Drugi, op{ti problem je dr`avno zdravstveno osigurawe. Po{to je qudski vek u izvesnoj meri produ`en, svakoga dana pove}ava se broj penzionera, koji tro{e, a ne privre|uju. To veoma iscrpquje sredstva dr`avnog osigurawa i tako smawuje wegovu mogu}nost da pokriva tro{kove `ivqewa i le~ewa sve ve}eg broja bolesnih. U mnogim zemqama ograni~ava se mogu}nost le~ewa i usluga za stare. Pre nego {to su dr`ave osnovale socijalno osigurawe, o bolesnima, siroma{nima i nemo}nima brinula je Crkva. Crkva je osnovala prve domove za stare, domove za siro~ad kao i klinike i bolnice. ^ak i danas neke Crkve imaju domove za stare qude, domove za siro~ad, klinike, ambulante, institute i bolnice. Crkva je oduvek, po Hristovom primeru, smatrala svojom misijom brigu o siroma{nima i iznemoglima. Bog je preko proroka Isaije rekao: #Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla utvrdite. Recite onima kojima se srce upla{ilo: ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga va{ega; osveta ide, plata Bo`ja, sam ide, i spa{}e vas.# (Isaija 35, 3.4) Pre izvesnog vremena u predgra|u Wujorka jedna `ena bila je ubijena pred svojom ku}om, u prisustvu {esnaest osoba, od kojih niko nije se usudio da joj pritekne u pomo}. Dnevnik Wujork Tajms objavio je wenu fotografiju i postavio pitawe: #Za{to joj niko nije pomogao, kada je tra`ila pomo}?# Pitawe je podstaklo uglednog profesora psihologije na Univerzitetu Kolumbija da prou~i razloge kojima se rukovode qudi koji odbijaju da pru`e pomo} svojim bli`wima. U dnevnim novinama objavio je oglas, nude}i pedeset dolara svakome ko bude sudelovao u jednoj anketi. Odazvale su se trideset dve osobe. Naravno, niko me|u wima nije znao na kakva }e pitawa odgovarati. Profesor je u jednu prostoriju pozivao po dva u~esnika u anketi i svakome dao upitnik s mnogim pitawima na koja je trebalo dati pismene odgovore. U susednoj prostoriji nalazile su se kamere koje su neprimetno pratile pona{awe anketiranih. Da bi postigao {to boqi uspeh, samo jedna osoba stvarno je odgovarala na pitawa, a drugu je glumio glumac koji se trudio da ga ni{ta ne odvoji od wegovog zadatka. U toku rada odjednom bi se odnekud za~uo upla{eni glas `ene koja o~ajni~ki zove u
103
pomo}. Naravno, glas je ranije bio snimqen na traci. Jedanaest ispitanika se trglo, kada je odjeknuo krik, ali su se umirili kada su videli da onaj drugi ispitanik mirno odgovara na pitawa. [esnaest ispitanika jednostavno je nastavilo da popuwava upitnik kao da se ni{ta nije dogodilo, a samo je pet ustalo i po{lo u prostoriju odakle je poziv dolazio. Naravno, tamo je sedeo profesor koji bi ih pozvao da u|u unutra i pitao za{to su tako reagovali. Neki su odgovorili da nisu jasno ~uli poziv, drugi da nisu smatrali da je wima upu}en, a tre}i su otvoreno priznali da nisu hteli da se izla`u opasnosti zbog drugih. Jedna mlada studentkiwa ovako je objasnila svoje pona{awe: #Mislila sam da se to neka bolesna `ena sva|a sa mu`em. Zato nisam ni smatrala neophodnim da se me{am. Ali, da sam znala da je `ena stvarno u opasnosti, jo{ bih mawe bila spremna da joj pru`im pomo}!# Neka starija dama, u~esnica u anketi, prestala je da ispuwava upitnik ~im je odjeknuo prvi krik, a na drugi je sko~ila da pomogne. Kada ju je profesor upitao: #Za{to ste ustali i po{li#, nije znala da objasni svoj postupak. #Da se to dogodilo na ulici, sigurno se ne bih me{ala#, dodala je pomalo zbuweno. U Bibliji, me|u propisima koje je Bog dao, nalazi
se i pravilo o postupawu prema
siroma{nima, prema qudima u nevoqi, koje bi se moglo odnositi i na nas danas: #Ako bude u tebe koji siromah izme|u bra}e tvoje u kom mestu tvom, u zemqi tvojoj, koju ti daje Gospod Bog tvoj, nemoj da ti se stvrdne srce tvoje i da stisne{ ruku svoju bratu svojemu siromahu. Nego otvori ruku svoju i pozajmi mu rado koliko mu god treba u potrebi wegovoj. ^uvaj se da ne bude kakvo nevaqalstvo u srcu tvom... i da oko tvoje ne bude zlo prema bratu tvojemu siromahu, pa da mu ne da{, a on zato da vapi ka Gospodu na te i bude ti greh. Podaj mu, i neka ne `ali srce tvoje kad mu da{; jer }e za tu stvar blagosloviti tebe Gospod Bog tvoj u svakom poslu tvom i u svemu za {to se prihvati{ rukom svojom. Jer ne}e biti bez siromaha u zemqi;
zato ti
zapovedam i ka`em: otvaraj ruku svoju bratu svojemu, nevoqniku i siromahu svojemu u zemqi svojoj.# (5. Mojsijeva 15,7-11). Razmi{qaju}i o problemu siroma{tva, na{ poznati kwi`evnik Isidora Sekuli} ovako pi{e:#Siroma{tvo je problem i zemqe i neba... Siroma{tvo je jedna od tajni ovog `ivota. Neko je siromah zbog poroka, a neko je siromah zbog vrlina.# (Analiti~ki trenuci 51). Pona{awe prema siroma{nima je u stvari ispit koji pokazuje da li smo u svoj karakter ugradili dobrotu i plemenitost, ili smo tvrdi i bezose}ajni prema bli`wima. Marko Aurelije, poznati rimski dr`avnik, opra{taju}i se s mrtvim Julijem Cezarom, iznosi slede}u dilemu koja govori o slo`enosti qudske prirode: #Cezar je u Rim doveo mno{tvo zarobqenika te je otkupom koji je
104
dobio za wih napunio dr`avnu kasu. Da li je po tome Cezar bio vlastoqubiv? Kada je sirotiwa plakala, Cezar je jecao...# Kakve li protivre~nosti! Cezar pla~e, dirnut suzama siromaha, a nemilosrdno uni{tava robove i tra`i visoku otkupninu zbog koje su mnoge porodice spale na prosja~ki {tap, samo zato da bi napunio dr`avnu riznicu! Prevarno srce ~ove~je, ko }e te razumeti, ko }e te shvatiti! Apostol Jakov nas ovako savetuje:#^ujte, qubazna bra}o moja, ne izabra li Bog siromahe ovoga sveta da budu bogati verom, i naslednici carstva koje obre~e onima koji wega qube.# (Jakov 2,5) Kolike li razlike izme|u na{eg i bo`anskog postupawa! Bog ka`e: #Ako osiroma{i brat tvoj i iznemogne ruka wegova pored tebe, prihvati ga, i kao stranac i do{qak neka po`ivi uz tebe. Nemoj uzimati od wega kamate ni dobiti; nego se boj Boga, da bi po`iveo brat tvoj uz tebe.# (3. Mojsijeva 25,35.36) Solomun, najmudriji ~ovek starog veka, ovako je sa`eo svoje `ivotno
iskustvo: #Gospodu pozaima ko poklawa
siromahu, i plati}e mu za dobro
wegovo.# (Pri~e 19,17) Bog je odredio da deca brinu o svojim starim roditeqima, a o onima koji nemaju dece, da brine dru{tvo vernika koji tvrde da Mu slu`e. Oduvek su ratovi, katastrofe i bolesti za sobom ostavqali jadnu siro~ad o kojima se ~esto niko ne brine. Gubitak roditeqa ne mo`e se ni~im nadoknaditi. Ni{ta ne mo`e zameniti toplo maj~ino krilo i wenu qubav. Gubitkom roditeqa u du{i se stvara rana koja ostaje za celi `ivot. Ipak, sau~e{}em, pa`wom i malim uslugama tu ranu mogu}e je ubla`iti. Qudi obi~no zaborave da pomognu siro~etu
ili ih u tome spre~avaju sebi~nost, oholost i nemarnost.
Gospod nas opomiwe: #Te{ko onima koji postavqaju zakone nepravedne i presude nepravedne pi{u, da odreknu pravo ubogima, da pravdu siromasima moga naroda oduzmu, da od udovica svoju pqa~ku prave i svoj plen od siro~adi.# (Isaija 10,1.2. Bakoti}) #Ne cvelite udovice ni siro~eta! Ako ih ucveli{ i oni zavape meni, sigurno }u wihove vapaje usli{iti.# (2. Mojsijeva 22,21.22; Grubi{i}) I mudri Solomun savetuje: #Ne pomi~i stare me|e, i ne stupaj na wivu siro~adi.# (Pri~e 23,10) Apostol Jakov svima upu}uje savet: #Jer vera ~ista i bez mane pred Bogom i Ocem jest ova: obilaziti sirote i udovice u wihovim nevoqama, i dr`ati sebe neopogawena od sveta.# (Jakov 1,27) Isus je posebnu pa`wu posve}ivao udovicama i siro~adi. #Kada u~iniste jednome od moje najmawe bra}e, meni u~iniste#, naglasio je svojim sledbenicima. Prorok Jeremija pi{e: #Ovako veli Gospod: ~inite sud i pravdu, i kome se otima izbavqajte ga iz ruku nasilnikovih, i ne ~inite krivo inostrancu ni siroti ni udovici, ne ~inite im sile...# (Jeremija 22,3) Budimo {iroka srca i
105
otvorene ruke prema deci koja su ostala bez svojih najbli`ih i prema siroma{nima. A onima koji su zaboravqeni, bez hleba, odela, i za{tite, Gospod poru~uje: #Mo`e li `ena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na ~edo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja ne}u zaboraviti tebe.# (Isaija 49,15) Poverewe u Boga i Wegovo vo|stvo daje nam hrabrost i mnogo poma`e u vreme nevoqe. Prema tome, Crkvi je poverena du`nost utehe, ohrabrewa, le~ewa i pomagawa nemo}nima. #Ukrepite klonule ruke, i kolena
iznemogla utvrdite! Recite onima kojima
se srce
upla{ilo: ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga va{ega; osveta ide, plata Bo`ja, sam ide i spa{}e vas.# (Isaija 35,3.4) #I staze poravnite nogama svojima, da ne svrne {to je hromo, nego jo{ da se isceli.# (Jevrejima 12,13) Mo`da i vi ose}ate da vam je u~iwena nepravda, ili patite zato {to ste odba~eni i prezreni, {to vas qudi ne shvataju. Stotine uzroka stvaraju slomqena srca i suzne o~i! Kada mislite da ste ostavqeni i zaboravqeni, setite se Isusa Hriiista, Velikog U~iteqa, Dobrotvora i Spasiteqa ~ove~anstva, koji podjednako ceni i male i velike, i bogate i siroma{ne. On je sve svoje vreme i svu svoju snagu posvetio nevoqnima i obeshrabrenima. Sam je za sebe ovako rekao: #Duh je Gospodwi na meni; zato me pomaza da javim jevan|eqe siromasima; posla me da iscelim skru{ene u srcu; da propovedim zarobqenima da }e se otpustiti, i slepima da }e progledati; da otpustim su`we.# (Luka 4,18) Kada je rekao: #Blago onima koji pla~u, jer }e se ute{iti#, Spasiteq je i na Vas mislio. Prorok Jeremija je unapred objavio tugu roditeqa za svojim decom: #Glas u Rami ~u se, pla~, i ridawe, i jaukawe mnogo: Rahiqa pla~e za svojom decom, i ne}e da se ute{i, jer ih nema.# (Matej 2,18) Tim proro~kim re~ima opisane su majke koje su plakale za svojom decom, pobijenom po nare|ewu cara Iroda u doba Hristovog ro|ewa. Kako da pomognemo sebi i drugima u trenutku nevoqe, tuge i `alosti? Mnogi su poku{avali da prona|u odgovor na ovo te{ko pitawe, i zaista ga nije lako na}i. U stvari, svako ga mora na}i za sebe i svoju tugu. Kada razmi{qamo o tu|im nevoqama, mawe mislimo o svojoj tuzi, i ona }e nam izgledati mawa.
106
20. Opra{tawe i zdravqe @ivimo u nepravednom, grehom zatrovanom svetu; okolini koja odbacije sve norme i kr{i sve propise. Na svakom koraku izlo`eni smo nepravdi, nasiqu, uvredama i ranama. Prijateqi, deca, bra~ni drug, oni u koje imamo poverewe, okre}u nam le|a, zloupotrebqavaju na{e poverewe, i za sobom ostavqaju uvrede, bol, rane i tugu. Kako da
postupimo prema tim
prestupnicima, neumerenim i neograni~enima saputnicima, posebno prema onima koji su nas uvredili, ranili i o{tetili? Da li je neophodno da im oprostimo? Ako se od nas o~ekuje da im oprostimo, pod kojim uslovom da to u~inimo? Dobro je da znamo da nepomirqiv duh ne le~i rane, nego ih pove}ava. Nepomirqivost je {tetna po telesno i du{evno zdravqe.
Opra{tawe u razli~itim religijama Kao {to se
razlikuje teologija u razli~itim verskim zajednicama, tako se razlikuje
shvatawe i u~ewe o pomirewu i pra{tawu. Islamska religija povezuje opra{tewe sa pravdom. Ona spaja opro{taj i pravdu zajedno, a pod pravdom misli se samo na Bo`ji opro{taj gre{niku. U me|usobnim qudskim odnosima za uvrede i nanetu {tetu, malo se misli na opro{taj, a mnogo vi{e na osvetu. Jevreji smatraju da gre{nik koji se vrati Bogu mo`e dobiti opro{taj. Ovo je povezano i sa qudskim odnosima. Oni veruju da ako se prestupnik ne vrati Bogu, uvre|eni ili o{te}eni nije du`an da mu oprosti uvredu. Me|utim, ako se prestupnik vrati Bogu, i uvre|eni je du`an da mu oprosti. Dakle, opro{taj je mogu} samo pod uslovom ispuwewa rabinskih propisa. O opro{tewu rabinski zakon ovako ka`e: #Dan pomirewa pomiruje prestupnika za grehe koje je Bogu u~inio, a ne za one koje je u~inio ~oveku, izuzev ako je rawena osoba zadovoqena i {teta podmirena.# (Mishna Yoma, 8,9) Kao {to vidimo, oni o~ekuju opro{tewe od Boga, ali malo pa`we posve}uju pra{tawu onima koji su wih uvredili. U kwizi #Jevrejska mudrost#, pro~itao sam opis kako je jedan rabin opravdao svoj farisejski stav nepomirqivosti. Rabin je putovao u vozu prepunom putnika i uspeo je da prona|e jedino mesto me|u nekim bu~nim i neugla|enim mladi}ima koji su se kartali. Rabin je ~itao neku kwigu, ali kartawe i grubi izrazi svakako mu nisu godili. Kad god su maldi}i bili suvi{e glasni ili upotrebqavli vulgarne izraze, rabin ni{ta nije rekao, ali je svoje nezadovoqstvo izra`avao grimasama i pokretima ruku i
107
glave. Ovo se nikako nije svi|alo mladi}ima, tako da je jedan od wih pozvao rabina da i on igra karte sa wima. Rabin je sa prezrewem odgovorio da se nikad nije kartao. Kada je ponovo pokazao svoje nezadovoqstvo, jedan od mladi}a ustao je uhvatio ga za vrat i izbacio iz kupea. Tako je rabin bio primoran da satima stoji u hodniku. Kada su stigli u odre|eni grad svi zajedno su iza{li iz voza. Mno{tvo qudi ~ekalo je rabina, klawali mu se i veli~ali ga. Mladi}i su se iznenadili kada su videli koliko je po{tovawe ukazano ~oveku koji im se zaista nije svi|ao. Mladi}, koji ga je izbacio iz kupea, upitao je jednog od prisutnih: #Ko je taj ~ovek?# Zar vi ne znate ~uvenog rabina koji je veoma poznat i po{tovan?# Mladi} se iznenadio, pokajao se za svoj nequbazan postupak, pri{ao rabinu i zamolio ga za opro{taj. Umesto opro{taja, {to se o~ekuje od duhovnika, rabin ga je grubo pogledao i odbio da mu oprosti. Mladi}a je mu~ila savest zbog svog grubog postupka prema svetom ~oveku, prona{ao je gde `ivi i upoznao se sa wegovim sinom. Zatra`io je da zamoli oca da mu oprosti, jer ne mo`e da spava zato {to ga progoni savest. Sin je razgovarao sa ocem i podsetio ga da rabinska pravila predvi|aju da prestupniku treba oprostiti tri puta. Umesto da oprosti mladi|u koji se kaje, rabin je po farisejskom obi~aju izmislio na~in kojim bi se opravdao, a ipak da ne oprosti prestupniku. Rabin je rekao sinu: #Taj mladi} nije mene uvredio i nemam {ta da mu oprostim. Reci mu neka u|e u voz i neka potra`i ~oveka koji ~ita nekakvu kwigu pa neka od wega tra`i opro{taj.# #Ali on nije wega uvredio, ve} tebe#, odgovorio je sin. #Pa ni mene nije uvredio zato nemam {ta da mu oprostim#, odgovorio je rabin. Ovo pokazuje da se u judaizmu malo ceni poniznost, milost i opra{tawe, ne samo me|u vernicima, ve} i rabinima.
Hri{}anstvo i opro{tewe Hri{}anstvo je, po primeru Gospoda Isusa Hrista, visoko uzdiglo potrebu za opra{tawem. Isus je uspostavio uzvi{eno na~elo: #Zato dakle, ako prinese{ dar svoj k oltaru, i onde se opomene{ da brat tvoj ima ne{to na te, ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj.# (Matej 5,23.24) #Bo`ja qubav je ne{to vi{e od jednostavnog uzdr`avawa od zlih dela; ona je pozitivno i delotvorno na~elo, `ivi izvor koji stalno te~e na blagoslov drugima. Ako je Hristova qubav u nama, ne samo da tada ne}emo gajiti mr`wu prema bli`wima, ve} }emo se truditi da im na svaki na~in poka`emo qubav.# (Misli s gore
108
blagoslova, str. 78) Isus je princip pra{tawa uporedio sa Bo`jim pra{tawem od koga zavisi na{e spasewe: #A kad stojite na molitvi, pra{tajte ako {to imate na koga; da i otac va{ koji je na nebesima oprosti vama pogre{ke va{e. Ako li pak vi ne opra{tate, ni otac va{ koji je na nebesima ne}e oprostiti vama pogre{aka va{ih.# (Marko 11,25.26) Kao {to vidimo, postoji velika razlika ime|u rabinskog u~ewa i shvatawa o pra{atawu i onoga {to je Isus uspostavio. 20,1 #Ako se ne povratite i ne budete kao deca, ne}ete u}i u carstvo nebesko.#
Gospod Isus nije samo postavio visoki ciq opra{tawa, ve} je i sam u vreme najve}e nevoqe i krize tako postupio. On ne samo da je oprostio svojim ubicama, ve} se za wih i molio: #O~e! oprosti im; jer ne znaju {ta ~ine.# (Luka 23,34) Bog slave, umiru}i, opra{ta i moli se za svoje ubice. To je nenadma{iva qubav koja pra{ta, a svi oni koji su ispuweni tom qubavqu, pra{ta}e kao {to je i wihov Spasiteq pra{tao. Isus nije samo pozvao svoje sledbenike da oproste onima koji su im naneli uvredu na~inili {tetu, ve} ih je pozvao da ih i vole.#Ja vam ka`em: qubite neprijateqe svoje, blagosiqajte one koji vas kunu, ~inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone.# (Matej 5,44) Ovo je zaista nenadma{no u~ewe. Kad bi se svi hri{}ani danas vladali u skladu sa ovim pravilom, ne bi bilo mr`we, razvoda, neprijateqstava, ratova i krvoproli}a. #Cena pla}ena za na{e otkupqewe,beskrajna `rtva koju je prineo na{ nebeski Otac daju}i svoga sina da umre za nas, sve to trebalo bi da nas nadahne uzvi{enim mislima o onome {ta bismo mogli da postanemo u Hristu.# (Put Hristu, str. 12) Neopra{tawe i zdravqe Mnoga nau~na istra`ivawa nedvosmisleno dokazuju da duh nepra{tawa negativno deluje na fizi~ko i du{evno zdravqe. Nepra{tawe je povazano sa ose}awima, i izra`ava se u otpornosti, gor~ini, mr`wi i strahu. Ova obe}awa zajedno ili naizmeni~no deluju u osobi koja je uvre|ena, izneverena i o{te}ena. Umesto da oproste prestupniku, i oslobode se stresa i napetosti, qudi pokazuju otpor, gor~inu, neprijateqstvo i mr`wu. O{te}eni obi~no tra`i razloge, kao onaj rabin, da izbegne opra{tawe. Obra}a se sudu, tra`i nadoknadu {tete i uvrede ~asti. Da bi ubla`io gor~inu iznosi mane prestupnika i na svaki na~in poku{ava da umawi i ukaqa wegov ugled i karakter. Ovakvo psihi~ko stawe i napetost {tetno deluju na fizi~ko i du{evno zdravqe. Ono negativno ne deluje samo na krivca, ve} i na onoga koji odbija da mu oprosti. Tako je neopra{tawe povezano sa negativnim, {tetnim ose}awima, a
109
opro{tewe je uvek povezano sa pozitivnim ose}awima. Onaj koji je oprostio, re{io je problem, stavio iza sebe sve {to je bilo, uspostavio prijateqske odnose i dobro se ose}a, a to blagotvorno deluje i na wegovo zdravqe. #Hroni~na mr`wa povezana je sa {tetnim pona{awem koje negativno uti~e na zdravqe,jer pove}ava krvni pritisak, depresiju, pove}ava upotrebu narkotika i nanosi {tetu op{tem zadravqu. Hroni~no neprijateqstvo je deo neoprostive dispozicije, a hroni~no neopraa{taawe negativno uti~e na kardiovaskularno zdravqe.# (Faith and Health, p. 114) #Hroni~no neprijatestvo - pogotovo ako nije pra}eno `eqom za opra{tawem - na razne na~ine povezano je sa {tetnim posledicama po zdravqe.# (Isto, str. 117) Dr Elmar Gotest, psiholog iz Va{ingtona, polaze}i od ~iwenice da psihi~ko stawe uti~e na rad `lezda sa unutra{wim lu~ewem, na~inio je slede}i eksperiment. U usta pacijenta, koga je izazivao onaj koji ga je ubo no`em zbog ~ega je i dospeo u bolnicu; stavio je cev~icu koja je prolazila kroz aparat s te~nim vazduhom. Pod uticajem veoma niske temperature u aparatu stvarao se kondenzat razli~itih boja, zavisno od psihi~kog stawa pacijenta. Kada je ispitanik bio obuzet mr`wom, kondenzat je bio sme|e boje; kad je bio poti{ten i tu`an, sivkaste boje; a kada ga je mu~ila gri`a savesti, kondenzat je pokazivao crvenu boju. Kondezat ovog bolesnika pokazao je qubi~astu boju, jer je smrtno mrzeo svoga neprijateqa. Profesor Gotest tvrdi da za jedan sat mr`we ~ovekov
organizam
proizvede toliko
otrova da bi se moglo otrovati osamdeset qudi. On tu vrstu otrova svrstava me|u najja~e poznate otrove. Taj otrov namewen je onma koje mrzimo i na koje se qutimo. Iako ve}i deo tog otrova odstranimo preko znoja i mokra}e, ipak, ostaje jedan deo koji truje na{ organizam. Ovo nau~no otkri}e ima biblijski temeq: #Qubazne su re~i sat meda, slast du{i i zdravqe kostima.# (Pri~e 16,24) #Vid o~iwi veseli srce, dobar glas goji kosti.# (Pri~e 15,30) Kako dobri glasovi pozitivno deluju na na{e zdravqe, tako i na{e psihi~ko stawe u odre|enom smislu mo`e veoma da naru{i ravnote`u na{eg fizi~kog i mentalnog zdravqa. #@ivot je telu srce zdravo, a zavist je trule` u kostima.# (Pri~e 14,30) #Doista bezumnoga ubija gnev, i ludoga usmr}uje srdwa.# (O Jovu 5,2) Ovo pokazuje da qudski organizam nije stvoren da nosi i {iri mr`wu, gor~inu i osvetu, jer ga to ~ini nesre}nim i bolesnim: ve} qubav, jer ga samo ona ~ini sre}nim i zdravim. U jednom mestu u Francuskoj, februara 1976. godine, na povratku iz {kole nestao je osmogodi{wi de~ak po imenu Filip, ne ostavqaju}i za sobom
nikakvog traga. U ku}i je
zavladala panika. Roditeqi se nikako nisu mogli smiriti. Preko radija, novina i televizije uputili su
110
poziv otmi~aru da se smiluje, da ima obzira prema neizdr`qivom rotiteqskom bolu i tuzi i da im vrati sina. Pet dana nije bilo nikakvih vesti. [estoga dana bio je Filipov ro|endan, sada dan pla~a, bola i velike `alosti. Najzad otac je dobio pismenu poruku da isplati veliku svotu novca, ako `eli da dobije `ivog sina. Banka je odobrila tra`enu sumu i otac je oti{ao na zakazano mesto da iskupi sina. Me|utim, niko nije do{ao da uzme novac. Posle nekoliko dana sve{tenik iz tog mesta dobio je pismo sa ponovqenim zahtevom da otac donese novac. Ovog puta u koverti se nalazila i Filipova rukavica kao dokaz da je dete u vlasti otmi~ara i da je, mo`da, jo{ `ivo. Otac je ponovo oti{ao na zakazano mesto, ali se opet niko nije pojavio da uzme novac. U me|uvremenu, reporteri su zajedno sa policijom ispitivala sve sa kojima su mogli do}i u dodir. Reporter je intervjuisao dvadesetpetogodi{weg mladi}a koji je bio prijateq porodice. Na pitawe: #[ta po va{em mi{qewu zaslu`uje onaj koji je oteo Filipa?# Mladi} je odgovorio: #Takav kreten zaslu`uje smrt#. Policija je ipak osumwi~ila tog mladi}a i nastavila potragu od ku}e do ku}e, tra`e}i informacije o nestalom
detetu. Pri tom su pokazivali sliku osumwi~enog kao i nestalog
de~aaka. Kad su u jednom motelu pokazali sliku pomenutog mladi}a, vlasnik je prepoznao svoga klijenta, ali prijavqenog pod drugim imenom. Policija je opkolila motel i zakucala na vrata mladi}eve sobe. Niko nije otvarao, pa je policija poku{ala da u|e silom. Kad je mladi} shvatio da }e policija razbiti vrata, otvorio je prozor i poku{ao da pobegne preko krova. Me|utim, bekstvo nije uspelo. Bio je uhva}en. La`i i nasiqu do{ao je kraj. U sobi policija je u najlonskoj vre}i na{la Filipov le{ u stawu raspadawa. Na su|ewe se dugo ~ekalo. Po{to je sam krivac izjavio da zaslu`uje smrt, publika je o~ekivala da se i sud s tim slo`i. U toku su|ewa sudija je najpre tra`io da optu`eni opi{e kako je oteo dete i kako mu je oduzeo `ivot. #Kada se Filip vra}ao iz {kole,# rekao je ubica, #stigao sam ga kolima i ponudio mu da ga odvezem ku}i. Umesto ku}i, odvezao sam ga u motel. Bojao sam se da ne pla~e, pa sam mu dao alkohol i droge, i onda sam ga zadavio. Bio mi je potreban novac i mislio sam da je to jedini na~in da ga dobijem. Kada je otac doneo novac, bojao sam se da ga uzmem, jer sam sumwao da policija prati svaki moj korak!# Posle ove izjave sudija se obratio Filipovim roditeqima i pitao ih kakvu kaznu tra`e za ubicu svog sina. Majka je ustala i sve~ano izjavila: #Neobi~no mi je `ao {to je tako surovo i ne~ove~no postupio prema na{em sinu i {to se oglu{io o na{e molbe i prekliwawa. Ali da ne bi i
111
wegova majka plakala i tugovala za wim kao {to ja tugujem za svojim sinom, ja mu sve opra{tam!# Ako danas nekoga mo`emo nazvati herojem, tu `enu svrstao bih u red najve}ih junaka. Prilikom izlaska iz sudnice, novinari su zapitali majku kako je mogla dati tako veli~anstvenu izjavu. Ona je odgovorila: #Moga Filipa nema i niko mi ga, osim Boga, ne mo`e vratiti. Ja sam u svom domu nau~ila da mr`wa ubija onoga ko je nosi u srcu, jer mu zagor~ava `ivot, dok opra{tawe donosi spokojstvo, utehu i unutra{wi mir.# Ovo je primer prave hri{}anke koja je postupla po primeru svoga Spasiteqa. #Onaj koji nije spreman da oprosti, zatvara jedini kanal kroz koji i sam mo`e da primi milost od Boga. Ne smemo ni pomisliti da imamo pravo da uskratimo opro{tewe onima koji su nas vre|ali, zato {to nam nisu priznali svoju krivicu. Bez sumwe, wihova je du`nost da ponize svoje srce u pokajawu i priznawu; me|utim, mi moramo pokazati sa`aqiv duh prema onima koji su pogre{ili prema nama, bilo da su nam priznali svoje gre{ke ili ne. Ma kako da su nas bolno ranili, ne smemo tugovati i sa`aqevati sami sebe zbog uvreda koje su nam nanesene; kao {to o~ekujemo da Bog nama oprosti uvrede koje smo mu naneli, i mi moramo oprostiti svima koji su nam u~inili neko zlo.# (Misli s gore blagoslova, str. 143.144) Apostol Pavle ovako savetuje: #Svaka gor~ina, i gnev, i qutina, i vika i hula, da se uzme od vas sa svakom pako{}u. A budite jedan drugome blagi, milostivi, pra{taju}i jedan drugome, kao {to je i Bog u Hristu oprostio vama.# (Efescima 4,31.32)
^etvrti deo Na bolesni~koj posteqi
112
21. Ohrabrewe na samrtnoj posteqi Kad bolesnik na samrtnoj posteiqi svesno gleda u o~i smrti, to su ozbiqni trenuci. Mnogi prijateqi tada nemaju hrabrosti da posete bolesnike u takvom stawu, jer kontakt sa osobom koja umire, mo`e da pokrene uzbu|ewe, iznena|ewe i strah. Ako je bolesniku ikad potreban stisak prijateqske ruke i ohrabrewe, to je upravo taj momenat. Poseta duhovnika, pastora, sve{tenika, rabina, od velike je vrednosti iz dva razloga: prvo, pastor se ~esto suo~ava sa ovakvim slu~ajevima, ima dosta iskustva i zna kako da pomogne u toj borbi izme|u `ivota i smrti. Drugo, ako iko ima ute{nu i ohrabruju}u re~, koja je od neprocewive vrednosti za osobu koja umire, to je duhovnik. U Bibliji postoje mnogobrojni tekstovi utehe i ohrabrewa, koji zaista mogu biti melem rawenoj du{i. Stawe u kome se bolsenik nalazi je posebno i neuporedivo. Niko od nas jo{ nije bio u takvom stawu, pa prema tome nije sigurno ni da ga mo`emo u potpunosti razumeti. Bolesnik je svestan da sve gubi, prijateqe, sinove i k}eri, roditeqe, bra~nog druga i rodbinu, one koje toliko voli i ne bi `eleo da se rastane od wih. Novac tada gubi svoju vrednost, ali i diplome, pohvale, priznawa, nagrade, posedi, ugled i uticaj. Ose}awe koje
bolesnik tada pre`ivqava je
neshvatwivo za one koji ga okru`uju, jer nikad nisu bili u takvom stawu. Jedan mladi} posetio je kom{inicu, kojoj su pre nekoliko dana odsekli nogu i svakoga dana bivalo joj je sve te`e. Kada je mladi}u ispri~ala svoj bol i tugu zbog toga {to nikad vi{e ne}e mo}i da hoda, a smrt koja dolazi jo{ je stra{nija; mladi} je odgovorio: #Znam!# #Kako zna{#, upitala je starica, #dali su li tebi ikad osekli ijednu nogu? Koliko puta si bio na samrtnoj posteqi?# Zato nemojte nikada re}i takvom bolesniku: #Potpuno vas razumem#; niti #znam#,
113
ve} umesto toga recite: #Mogu da pretpostavim da Vam je zaista te{ko.# Bolesnici koji o~ekuju smrt imaju potrebu da nekome iska`u svoj bol, povere tajne i prime utehu. Po neki put to nije mogu}e re}u supruzi, deci, roditeqima ili bilo kome koji su oko wega. Duhovnik je najpogodnije lice koji mo`e prihvatiti ovu vrstu rastere}ewa, ubla`ewa, gri`e savesti ili nepodnosivog tereta, jer ve}inom u wega bolesnici imaju poverewa. Jednom biznismenu supruga je obolela od raka, lekari su u~inili sve {to su mogli i najzad su saop{tili rodbini i bolesnici da }e uskoro umreti. Ona je bila sto`er u porodici i pokreta~ svih poslovnih poduhvata. Mu` je shvatio da }e uskoro izgubiti svog vernog saputnika i ostati sam sa {estoro dece. Svakoga dana dolazio je u bolnicu, ali bio je toliko obuzet tugom i strahom da je samo spustio glavu i bez ijedne re~i sedeo pored supruge i plakao. Ona je shvatila da je mu` sav slobqen i bojala se da ne poklekne pod teretom bola i tuge, iako je imala mnogo o ~emu bi `elela da razgovaraju, da bi ga za{titila, i ona je }utala. Kada je do{ao pastor, koji je znao kako da povede razgovor i pomogne bolesniku da se rastereti i oslobodi du{evnog pritiska, ona je otvorila pri~u i satima govorila bez prestanka. Govorila je o budu}nosti dece, koja su joj le`ala na srcu, o mu`u, poslu, smrti, pa ~ak i o sahrani. To joj je bilo od velike potrebe, jer se na taj na~in rasteretila. Duhovnik, u tom odsudnom trenuitku ne zadovoqava samo materijalne potrebe, pitawe dece i onih koji ostaju iza pokojnika, ve} i wegovo duhovno stawe koje ga posebno mu~i. Pitawe opro{tewa greha, spasewa, {ta }e biti posle smrti? Ima li ikakve nade da }e se ponovo sresti sa onima koje beskrajno voli. Tada je takvom bolesniku najpotrebnija uteha i nada, a to mo`e da pru`i jedino duhovnik. Bolesnik zbog svoje pro{losti mo`e da ima neugodna ose}awa, gri`u savesti, ose}awe krivice, u`as bezna|a i teret neopisive tuge. U tom slu~aju potreban mu je neko poverqiv, kome bi mogao da iznese ono {to ga mu~i, po neki put ~ak i rodbini nepoznato, a {to on ne bi `elo da to iko od wegovih dozna. Duhovno lice opet je najpogodnije za takvu ulogu, jer je pozvano da ~uva tajne i najboqe mo`e pomo}i u tom slu~aju. Zato religija u takvim prilikam ima ve}u ulogu od lekara i terapije. U stranoj zemqi, ~ovek ~etrdesetih godina bio je razveden i `iveo sam. Razboleo se od leukemije i le~en je u bolnici. Nikoga nije imao kome je mogao da iznese svoj bol,a ranije pre bolesti vi{e puta bio je prisutan na mojim predavawima. Kada se razboleo poslao pismo u kome je izneo svoju nevoqu. Po{ao sam da ga posetim. Kada sam do{ao u sobu, na{ao sam ga kako sedi na sredini kreveta, skupqenih nogu, dok je glavu dr`ao na kolenima.
114
Kada sam ga upitao: #Kako si#, odgovorio je: #Kao i svaki ~ovek koji umire.# Po{to sam imao dovoqno iskustva sa tom vrstom bolesti, koja je kod wega bila tek u po~etnoj fazi, shvatio sam da mu je potrebno ohrabrewe, jer }e ga bezna|e uni{titi pre nego bolest. Rekao sam mu da mnogi u takvom stawu jo{ uvek rade i da postoji velika mogu}nost da }e iza}i iz bolnice i da }e sve dobro biti. Otvorio sam Bibliju i uputio mu nekoliko ohrabruju}ih re~i i on je prosto o`iveo. Tada je rekao: #To je za mene najboqi lek. Svakoga puta kada do|ete, meni je uvek mnogo boqe.# Pre tog posledweg stawa, lekari i bolni~ari istro{ili su sve svoje argumente, dali su bolesniku ono {to su mu mogli dati i vi{e nisu imali ~ime da ga ohrabre, jer sve {to je preostalo bilo je tro{no i o~ajno. Kada su svi nalazi lo{i i sve perspektive mra~ne, lekaru ne preostaje ni{ta drugo nego da izbegava susret sa takvim bolesnikom. To je jedinstveno vrema kada duhovnik mo`e da nastupi sa melemom duhovne poruke, koja olak{ava teret, bri{e suze i podi`e nadu. Zabrinutaost zbog spasewa Oni bolesnici koji su prou~avali Sveto pismo, upoznali istine koje spasavaju, slu{ali pozive na pokajawe i promenu `ivota, a koji su odlagali svoju kona~nu odluku; mogu da strahuju od posledica zato {to su odbacili vest opomene; i {to su svesni da se nisu pomirili sa Bogom niti su im gresi opro{teni. Za wih je pastorova poseta od velike vrednosti. Bolesnik je svestan da mu je to posledwa prilika da u~ini najva`niji korak i osigura svoje spasewe. To je najboqi melem umiru}em bolesniku. Ispitivawa su dokazala da qudi sa jakim pouzdawem u Bo`ja obe}awa umiru u miru i spokojstvu, mnogo lak{e nego nevernici. Kada je suo~en sa smr}u, nevernik ne poznnaje ni{ta za {to bi mogao da se uhvati, jer svi materijalni izvori presu{uju, dok verniku preostaju obe}awa svemogu}eg Boga, koji je pobedio smrt i dao nadu u vaskrsewe. Zorica, `ena sredwih godina imala je sina tinejyera koji im je zadavao mnoge probleme. Gde god je potra`ila pomo} svi poku{aji ostali su bezuspe{ni. Wena prijateqica ju je uputila da mi se obrati za pomo}. Nazvala me je telefonom, zakazali smo sastanak u kancelariji i majka je do{la sa sinom. Mladi} je bio bistar, ali razma`en i samovoqan. Te godine izba~en je iz ~etiri {kole. Ukazali smo mu pomo}, stavili ga u na{u crkvenu {kolu i sve je bilo u redu. Me|utim, wegova mati nije volea {to wen sin ima toliko predmeta iz religije. Slede}e godine nije ga upisala u istu {kolu, ali ni u bilo koju drugu. ^esto sam sa majkom prou~avao Bibliju, i kad je trebalo da odlu~i da li }e prihvatiti
115
biblijske istine, uvek je oklevala i sve vi{e se udaqivala od wih. Jedno vreme nismo se vi|ali. Posle vi{e meseci javila mi se telefonom iz bolnice. Operisla je kuk. Kada sam je posetio, rekla mi je da su lekari otkrili da ima tumor na plu}ima. @alila se da joj je to donelo prekomerno pu{ewe duvana. Trebalo je da operi{e i plu}a, ali nije mogla pre nego {to se oporavi od operacije kuka. Posle du`eg boravka u bolnici, otpu{tena je ku}i. Posle odre|enog vremena opet se na{la u bolnici u kojoj su joj i odstranili levo plu}no krilo. Te{ko je disala. Redovno sam je pose}ivao. Kada je iza{la iz bolnice ponovo smo razgovarali o odluci i primawu Isusa Hrista za li~nog Spasiteqa, ali ona je rekla da jo{ nije dovoqno spremna, jo{ malo }e sa~ekati. Pro{lo je ponovo nekoliko meseci, a za to vreme nismo se vi{e vi|ali. Jednoga petka nave~e, pozvala me je telefonom i obavestila da joj je pozlilo i da se ponovo nalazi u bolnici. Zamolila me da je odmah posetim. Sneg je padao i zatrpao ulice i bilo je te{ko na}i slobodno mesto za parkirawe kola. Ipak sam po{ao. Kada sam u{ao u wenu sobu, spavala je. Stao sam pored wenog kreveta i nisam hteo da je probudim, Odjednom trgla se i bila je vrlo iznena|ena kada me je videla pored svog kreveta. Prvo pitawe koje mi je postavila bilo je: #Pastore, {ta mislite da li je ovaj moj lekar normalan? Danas mi je rekao da imam jo{ samo deset dana `ivota.# Ja sam je hrabrio rekav{i da jedino Bog zna koliko dugo }emo `iveti, a ono {to je va`no jeste da li smo se pomirili sa Bogom i sa qudima? Ponovo smo razgovarali o wenoj odluci. Pitao sam je da li je sigurna da je re{ila pitawe svoga spasewa. Ona se malo zamislila i pre{la na drugi problem. Rekla mi je da bi `elela da polovinu ku}e, koja woj pripada ostavi svome sinu i molila me ako bih mogao da joj pomognem oko toga da se to {to pre ostvari. U tom, trenutku do{la je wena prijateqica koja nas je ranije upoznala i wen sin, pa bolesnica nije `elela vi{e da razgovaramo o ovim pitawima. Ubrzo, morao sam da odem. Na rastanku bolesnica je rekla: #Hvala na poseti, mnogo ste me ohrabili, o onim pitawima razgovara}emo idu}eg puta.# Pomolili smo se Bogu i ja sam oti{ao. Sutradan bila je Subota. Maja supruga bila je u poseti rodbini, a ja sam ceo dan proveo u crkvi. Posle bogoslu`ewa okupili smo se u dvorani za mlade i razgovarali o raznim pitawima. Tako ceo dan nisam bio u kancelariji. Oko sedam sati nave~e, kada sam u{ao u kancelariju, na ma{ini na{ao sam sedam telefonskih poziva. Zvale su bolni~arke, lekar, Zoricin mu` i sin. Ceo dan su me tra`ili sa porukom: #Zorica hitno `eli da vas vidi.# U devet sati uve~e, najzad stigao sam u bolnicu. Zorica nije bila u svojoj sobi.
116
Prona{ao sam je u specijalnoj sobi, mnogi aparati bili su ukqu~eni, usta su joj bila puna nekakvih cevi, noge i ruke vezane za krevet, a bolesnica je spavala. Lice joj je ve} bilo po`utelo. Uhvatio sam je za ruku i rekao: #Zorice, pastor je ovde, za{to si me zvala?# Bolesnica se trgla, poku{ala da ustane i da mi bar ne{to ka`e, ali mnogi apararti i usta puna cevi
nisu joj
dozvoqavali da progovori. Tada sam joj rekao: #Zorice! veruj Gospoda Isusa Hrista i bi}e{ spasena!# Ponovo kao da je poku{ala ne{to da ka`e, ali nije mogla da progovori. Ponovo sam se molio za wu i oti{ao. Prilikom odlaska pitao sam lekara, da li je jo{ svesna? Lekar je rekao da povremeno jeste, ali da nije u stawu da dugo odr`i koncetraciju misli. Kada sam stigao ku}i na{ao sam desetinu telefonskih poziva, jer svi oni koji su me zvali u kancelariji, zvali su i ku}i. Me|utim, na kraju je bio wen sin. Molio me je da mu se hitno javim. Iako je bilo suvi{e kasno, pozvao sam ga i on je rekao: #Nekoliko meseci ne govorim sa mojom mamom. Znam da ona umire i da mi je to jedina prilika da se pomirim sa wom pre nego {to umre. Da li biste hteli da do|ete u bolnicu sutra da mi pomognete da se izmirimo i da se za nas dvoje molite Bogu?# Rekao sam mu da u osam sati ujutro kre}em na put, ali ako mo`e da do|e ranije, ja }u do}i. #Bi}u tamo u {est sati, samo ako mo`ete do}i#, rekao je sin. U pola sedam stigao sam u bolnicu. Sin je ~ekao. U{li smo zajedno u sobu, a mati je spavala ili bila u agoniji. Kada smo stali pored wenog kreveta, ponovo sam je uhvatio za ruku i rekao: #Zorice! pastor je ovde. Tvoj sin `eli ne{to da ti ka`e.# Sin je kroz suze te{ko progovorio: #Mama oprosti.# Uhvatio sam dve ruke sina i majke i stavio zajedno i kratko se za wih pomolio Bogu. U po~etku bila je svena, shvatila je o ~emu se radi, Me|utim, iako je moja molitva bila vrlo kratka, kada sam zavr{io, ona je ponovo utonula u agoniju. Sin je bio veom zahvalan {to sam mu pomogao da se u posledwim trenucima izmiri sa majkom. Bolesnica vi{e nije dolazila k sebi, posle tri sata umrla je. ^im je nastupila kriza, pozvala je sina i mu`a i izrazila `equ; #Ne zovite sve{tenika iz na{e Crkve da me sahrani, jer me nikad nije ni posetio, ve} zamolite pastora da obavi sahranu.# Ono {to je naj`alosnije, odlagala je da se pomiri sa Bogom. Nije se nadala da }e se wen `ivot tako brzo ugasiti. U ovakvim trenucima vrlo su zna~ajne re~i pesme: #U Hristu sam spasen ja: o sre}e te, jer opra me krvqu On i primi me! Od greha i mana svih o~i{}en sam, i pevam pun radosti, {to Wega znam. O slavite silnu mo} Hristove qubavi, slavite wenu mo}, jer spase nas!# (U Hristu sam spasen ja, br.169) Istorija jednog `ivota je zavr{ena. Zaustavqene su sve aktivnosti zle i dobre. Ono {to
117
smo za `ivota izabrali ostaje zape~a}eno do vaskrsewa. Zato, pitawe spasewa ne treba odlagati i ostavtiti sa posledwe trenutke `ivota. To je najva`nije pitawe zato ga treba staviti na prvo mesto. Bez obzira koliko smo materijalnih dobara stekli i koliko uglednih diploma dobili, ako izgubimo ve~ni `ivot, sve smo izgubili. U svojoj velikoj nevoqi patrijarh Jov je izjavio: #O da bi se dobro izmerili jadi moji, i zajedno se nevoqa moja metnula na merila! Pretegla bi pesak morski.# (O Jovu 6,2.3) Wegova nevoqa bila je toliko velika da je re~ima nije mogao opisati. Iako je nevoqa bila velika, Jov je imao ~vrsto poverewe u Boga: #Ali znam da je `iv moj iskupiteq, i na po{qedak da }e stati nad prahom. I ako se ova ko`a moja i ra{~ini, opet }u u telu svom videti Boga. Ja isti vide}u ga, o~i moje gleda}e ga a ne druge.# (O Jovu 19,25-27) U svim svojim nevoqama psalmista se oslawao na Boga. #Bog nam je uto~i{te i sila, pomo}nik, koji se u nevoqama brzo nalazi. Zato se ne}emo bojati, da bi se i zemqa pomestila i gore se prevalile u srce morima. Neka bu~i i kipi voda wihova, neka se planine tresu od vala wihovih. Bog je usred wega ne}e se pomestiti, Bog mu poma`e do zore.# (Psalam 46,1-3.5) #Hristos prilazi svakoj rawenoj du{i da je isceli. @ivot pun bolnih gubitaka, `alosti i patwe mo`e se razvedriti dragocenim otkrivewem wegove prisutnosti. Bog ne `eli da ostanemo pritisnuti nemim bolom, rawena i slomqena srca.# (Misli s gore blagoslova, str. 27) Preko proroka Isaje, Gospod {aqe ute{ne re~i svima koji pate i tuguju: #^uo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje.# (Isaija 38,5) Dok prolazimo kroz nevoqe, Bog nas na razli~ite na~ine hrabri i ~uva. Zato Ga apostol Pavle naziva: #Bog svake utehe, koji nas ute{i u svakoj nevoqi na{oj, da bismo mogli ute{iti one koji su u svakoj nevoqi utehom kojom nas sam Bog ute{i.# (2. Korin}anima 1,3.4) #Iznesite Bogu svoje potrebe, tuge, brige i tugovawa... Iznesite Mu sve {to zbuwuje va{ um. Onome koji u svojoj ruci dr`i svetove i upravqa svim poslovima svemira ni{ta nije suvi{e te{ko da u~ini... Nema ni jednog poglavqa u na{em `ivotu koje bi za Wega suvi{e bilo mra~no da ga ~ita; nema problema koji bi za Wega bio suvi{e te`ak da ga razre{i. Nema nesre}e koja bi zadesila Wegovo najmawe dete, nema brige koja bi mu~ila du{u, nema radosti koja bi razgalila, nema iskrene molitve koja bi poletela sa usana, da je na{ nebeski Otac ne vidi, da se u taj mah ne zainteresuje.# (Put Hristu, str. 78) #Ako svoj `ivot posvetimo Wegovoj slu`bi, nikada ne}emo biti u takavom polo`aju za koji se Bog nije pripremio. Bez obzira kakav je na{ polo`aj, imamo Vo|u, koji }e usmeriti na{ put, ma kakve bile na{e nevoqe, imamo sigurnog Savetnika; ma kakve da su na{e tuge i `alosti, ma kolika bila na{a usamqenost, imamo milostivog Prijateqa koji
118
saose}a sa nama. Ukoliko u svome neznawu i na~inimo pogre{an korak, Hristos nas ne}e ostaviti. Wegov glas jasno i odre|eno govori: ’Ja sam Put, Istina i @ivot.’ (Jovan 14,6) ’Jer }e izbaviti ubogoga koji cvili i nevoqnoga, koji nema pomo}nika’... Ruka Svemogu}ega je ispru`ena da nas vodi napred, i samo napred.# (COL, p. 173) #Gospod ukazuje o`alo{}enima naro~itu milost i wenom silom umek{ava srca i pridobija du{u. Wegova qubav otvara put rawenoj i izmu~enoj du{i i postaje lekoviti melem za one koji tuguju.# (Misli s gore blagoslova, str. 29) #U iskustvu svih qudi nai|u trenuci razo~arawa - dani kada tuga obuzme du{u, kada je te{ko verovati da je Bog milostiv i da brine o svojoj deci. To su dani kad nevoqa uznemiri du{u tako da je smrt milija od `ivota. Tada mnogi izgube svoje poverewe u Boga i postaju robovi sumwe i neverstva. Kad bismo u tim ~asovima svojim duhovnim ~ulima mogli razumeti smisao Bo`jeg provi|ewa, videli bismo an|ele koji se trude da nas spasu od nas samih, nastoje da na{e stope postavi na temeqe koji su ~vr{}i od ve~nih planina; nova vera i nov `ivot bi prostrujali u nama.# (My Life Today, p. 328) Posle te{kog `ivotnog iskustva, psalmista David je rekao: #Blago onome, kome je pomo}nik Bog Jakovqev, kome je nadawe u Gospodu Bogu wegovu.# (Psalam 146,5) #Stavi na Gospoda breme svoje, i on }e te potkrepiti, ne}e dati doveka pravedniku da popuzne.# (Psalam 55,22)#Bog nam je uto~i{te i sila, pomo}nik, koji se u nevoqama brzo nalazi. Zato se ne}emo bojati, da bi se zemqa pomestila, i gore se prevalile u srce morima. Neka bu~i i kipi voda wihova, neka se planine tresu od vala wihovih... Bog je usred wega, ne}e se pomestiti, Bog mu poma`e od zore. Uzbu~a{e narodi, zadrma{e se carstva, ali on pusti glas svoj i zemqa se rastapa{e. Gospod nad vojskama s nama je, brani~ je na{ Bog Jakovqev.# (Psalam 46,1-7) #Koji `ivi u zaklonu vi{wega, u senu svemogu}ega po~iva. Govori Gospodu: ti si uto~i{te moje i brani~ moj, Bog moj u kojega se uzdam. On }e te izbaviti iz zamke pti~areve, od qutoga pomora; perjem svojim oseni}e te, i pod krilima wegovim zakloni}e{ se; istina je wegova {tit i ograda. Ne}e{ se bojati strahote no}ne, strele, koja leti dawu, pomora, koji ide po mraku, bolesti, koja u podne mori. Pa{}e pored tebe tisu}a s desne strane tebi, a tebe se ne}e dota}i.# (Psalam 91,1-7) Preko proroka Isaije Bog ovako hrabri upla{ene: #Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne pla{i se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepi}u te i pomo}i }u ti, i podupre}u te desnicom pravde svoje.# (Isaija 41,10) #Ne treba da dozvolimo da budu}nost sa svim svojim problemima kao i nepovoqnim
119
izgledima, u~ini da na{a srca klonu, kolena drhte, ruke iznemognu... Oni koji svoj `ivot povere Wegovom vo|stvu i Wegovoj slu`bi, nikada ne}e do}i u takav plo`aj za koji On nije pripremio re{ewe.# (M.H. p. 248) #Nemojte strahovati ni u najcrwim danima kada sve izgleda izgubqeno. Imajte veru u Boga. Wemu su poznate sve va{e potrebe. On je svemogu}. Wegova qubav i milost nikada ne posustaju. Nemojte strahovati da ne}e izvr{iti svoja obe}awa.# (Isto, str. 164) Preko proroka Isaije, Gospod postavqa pitawe: #Mo`e li `ena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na ~edo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja ne}u zaboraviti tebe.# (Isaija 49,15) Zatim Bog daqe obe}ava: #Ako }e se i gore pomaknuti i humovi se pokolebati, opet milost moja ne}e se odmaknuti od tebe, i zavet mira mojega ne}e se pokolebati, veli Gospod, koji ti je milostiv.# (Isaija 54,10) #U svim na{im isku{ewima imamo sigurnog Pomo}nika. On nas ne}e ostaviti same da se borimo sa isku{ewima, da se borimo sa zlom i na kraju budemo slomqeni teretom i tugom. Iako je sada sakriven od o~iju smrtnika, uho vere mo`e ~uti Wegov glas kako govori: Ne boj se ja sam s tobom... Ja sam podneo va{e `alosti, iskusio va{e borbe, susretao se sa va{im isku{ewima. Ja znam va{e suze, jer sam i sam plakao. Poznajem bolove koji tako duboko le`e da se ne mogu poveriti ni jednom qudskom uhu. Ne misite da ste napu{teni i ostavqeni.# (^e`wa vekova, str. 413) Ovo je izvanredno saznawe za svako vreme krize i stradawa kroz koje prolazimo. #Hristova smrt predstavqa dokaz velike qubavi Bo`je prema ~oveku. Ukloniti krst od hri{}ana zna~ilo bi isto {to ukloniti i Sunce s neba. On nas dovodi bli`e Bogu, izmiruje nas s Wim. S dubokim ose}awem o~inske qubavi gleda Jehova patwe koje je Wegov Sin pretrpeo da bi spasao qudski rod od ve~ne smrti, i prima nas u qubqenom Bi}u...Od krsta zavisi celokupna na{a nada. S wega sija svetlost Spasiteqeve qubavi, i gre{nik upravqaju}i s podno`ja krsta pogled na Onoga koji je umro da bi ga izbavio, mo`e se radovati potpunom rado{}u, jer su mu gresi opro{teni.# (AA, p. 209) Zbog toga apostol Pavle postavqa pitawe: #Ko }e nas rastaviti od qubavi Bo`je? Nevoqa li ili tuga? ili gowewe? ili glad? ili golotiwa? ili strah? ili ma~?... Ali u svemu ovome pobe|ujemo onoga radi koji nas je qubio. Jer znam jama~no da ni smrt, ni `ivot, ni an|eli, ni poglavarstva, ni sile ni sada{we ni budu}e. Ni visine ni dubine niti ikakvo drugo stvorewe, ne mo`e rastaviti od qubavi Bo`je, koja je u Hristu Isusu Gospodu na{emu.# (Rimqanima 8,35. 37-39; ^arni})
120
#U sva vremena i na svakom mestu, u svim tugama i svim nevoqama, kada su izgledi mra~ni, a budu}nost neizvesna, kada se ose}amo bespomo}ni i usamqeni, Ute{iteq }e biti poslat kao odgovor na molitvu vere. Okolnosti nas mogu odvojiti od svakog zemaqskog prijateqa, ali nikakva prilika, nikakva udaqenost ne mo`e nas odvojiti od nebeskog Ute{iteqa. Gde god se nalazili, kud god i{li, On nam je uvek s desne strane da nas podupre, podigne, pomogne i obodri.# (^e`wa vekova, str. 576) Gospod nas poziva:#Pogledajte u mene, i spa{}ete se svi krajevi zemaqski; jer sam ja Bog, i nema drugoga.# (Isaija 45,22) #Ja, ja sam bri{em tvoje prestupe sebe radi, i greha tvojih ne pomiwem.# (Isaija 43,25) #Rasu}u kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio.# (Isaija 44,22) To je beskrajna Qubav koja zove, sve pra{ta i uklawa svaki greh. Sve je u~iweno, samo ~eka na na{ odziv. Prorok Isaija poziva: #Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla utvrdite. Recite onima kojima se srce upla{ilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga va{ega; osveta ide, plata Bo`ja, sam ide, i spa{}e vas.# (Isaija 35,3.4) Biblija je puna ohrabrewa i utehe. To je neprocewivo blago koje je svima dostupno. Blizu je dan kada }e Gospod do}i i jednom zauvek u~initi kraj patwama, nevoqama i rastanku. #Hristov dolazak u svim vekovima bio je bla`ena nada wegovih vernih u~enika. Usred stradawa i progonstava ’javqawe slave velikoga Boga i spasa na{ega Isusa Hrista’ be{e ’bla`ena nada’... Iz dubine tamnica, sa loma~a i gubili{ta, gde su sveti i mu~enici svedo~ili za istinu, odjekuje u svim vekovima isti uzvik vere i nade.# (Kosmi~ki konflikt, str. 250) #Mi smo na putu u domovinu. Onaj koji nas je qubio i dao svoj `ivot za nas, sagradio nam je jedan grad. Novi Jerusalim je na{e mesto odmora. U Bo`jem gradu ne}e biti `alosti. Nikada vi{e ne}e se ~uti tu`no naricawe, ni beznadna tu`balica prilikom pogreba.# (9,T, r. 287) #I Bog }e otrti svaku suzu od o~iju wihovih, i smrti ne}e biti vi{e, ni pla~a, ni vike, ni bolesti ne}e biti vi{e, jer prvo pro|e.# (Otkrivewe 21,4) Verni Svedok nas uverava: #Evo }u do}i skoro i plata moja sa mnom. Govori onaj koji svedo~i ovo: da, do}i }u skoro.# Da li je to i na{a `eqa i molitva: #Da, do|i, Gospode Isuse!# (Otkrivewe 22,12.20) Ako jeste, {ta treba da u~inimo da Ga spremni do~ekamo?
22. Bolest i ~uda izle~ewa 121
Za vreme svoje slu`be na Zemqi Gospod Isus Hristos je vi{e vremena provodio u pomagawu nevoqnima i le~ewu bolesnih, nego u propovedawu. To svedo~i da Bog `eli da ~ovek bude zdrav, a da Wegovi sledbenici treba da posvete vreme i napor za ~uvawe zdravqa i le~ewe bolesnih. Neophodno je zato voditi ra~una o zdravqu, po{tovati prirodne i zdravstvene zakone od kojih ono zavisi. O Hristovom radu ~itamo: #I obila`a{e Isus svu Galileju, u~e}i u sinagogama wihovim i propovedaju}i evan|eqe o carstvu i le~e}i svaku bolest i svaku nemo} u narodu. I ra{iri se glas o wemu po svoj Siriji. I dono{ahu mu sve bolesnike koji su patili od razli~itih bolesti i muka, besomu~ne, mese~are, i uzete, i izle~i ih.# (Matej 4,23,24; ^arni}) Dakle, Isus je le~io qude od razli~itih bolesti. #I uve~e dovedo{e k wemu besnih mnogo, i izagna duhove re~ju, i sve bolesnike isceli. Da se zbude {to je kazao Isaija prorok govore}i: on nemo}i na{e uze i bolesti ponese.# (Matej 8,16.17) Isus je saose}ao sa qudima: #I gledaju}i qude sa`ali mu se, jer bejahu smeteni kao ovce bez pastira.# (Matej 9,36) #I izi{av{i Isus vide mnogi narod, i sa`ali mu se za wih, i isceli bolesnike wihove.# (14,14) #Isceqewe Wegovom bo`anskom rukom donelo je radost i `ivot onima koji su umirali i olak{awe i zdravqe onima koji su patili od bolesti.# (^e`wa vekova, str. 310) ^uo je vapaj bola svake pojedine du{e: #I gle dva slepca se|a{e kraj puta, i ~uv{i da Isusu prolazi poveka{e govore}i: pomiluj nas Gospode, sine Davidov!... I ustaviv{i se Isus, dozva ih, i re~e: {ta ho}ete da vam u~inim? Reko{e mu: Gospode da se otvore o~i na{e. I smilova se Isus, i dohvati se o~iju wihovih i odmah progleda{e o~i wihove, i otido{e za wim.# (Matej 20,30-34) 22,1. Gubav ~ovek moli za milost.
Bolesnik od gube u svom o~ajawu molio je za milost isceqewa. #I do|e k wemu gubavac mole}i ga i na kolenima kle~e}i pred wim re~e mu: ako ho}e{ mo`e{ me o~istiti. I Isus smilova se pru`i ruku, i dohvativ{i ga se, re~e mu: ho}u, o~isti se. I tek {to mu to re~e, guba otide s wega, i o~isti se.# (Marko 1,40-42) #Od svih bolesti poznatih na istoku guba je bila najstra{nija. Wena neizle~ivost, zaraznost i u`asne posledice na `rtvama ispuwavala je strahom i najhrabrije.# (^e`wa vekova, str. 210) Na Hristovu zapovest, #Promena je odmah zahvatila gubavca. Wegovo telo postalo je zdravo, wegovi `ivci osetqivi, wegovi mi{i}i ~vrsti.# (Isto, str. 212) #Isceqeni je osetio da je blagodat zdravqa veoma dragocena. Radovao se svojoj punoj
122
snazi, svom povratku porodici i dru{tvu i ose}ao da je nemogu}e uzdr`ati se od davawa slave Lekaru koji ga je iscelio.# (Isto, str. 213) Qudi onoga vremena imali su veliku veru u Hristova ~uda isceqewa da im je za ozdravqewe bilo dovoqno samo da se dotaknu Wegove haqine: #I pro{av{i do|e u zemqu Genisaretsku. I pozna{e ga qudi iz onoga mesta, posla{e po svoj onoj okolini, i doneso{e k wemu sve bolesnike. I moqahu ga da se samo dotaknu skuta od wegove haqine; i koji se dotako{e ozdravi{e.# (Matej 14,32-36) Isus nikoga nije pozvao da se dotakne Wegovih haqine da bi ozdravio. Qudi su u to poverovali i bili isceqeni. Wihova vera im je donela izle~ewe. Sli~no iskustvo je do`ivela i bolesna `ena, koja je samo dodirom Hristove haqine tako|e ozdrtavila (Matej 9,20-22). #Wene nade o`ivele su kada je ~ula o isceqewima koja je Hristos ~inio. Bila je uverena da kad bi samo mogla da do|e do Wega, bila bi izle~ena... Zlatna prilika se pojavila. Bila je u prisutnosti Velikog Lekara!... Dok je prolazio, posegnula je napred i uspela da dotakne samo ivicu Wegove haqine. U tom jednom dodiru bila je usredsre|ena vera wenog `ivota i odmah su weni bolovi i slabosti ustupili mesto snazi i savr{enom zdravqu.# (Isto, str. 289) Ova `ena je zaista imala nepokolebqivu veru u Hrista i wegova ~uda izle~ewa. Neobi~no ~udo ozdravqewa #I gle, qudi doneso{e na odru ~oveka koji be{e uzet, i tra`ahu da ga unesu i mentu preda w. I ne na{av{i kuda }e ga uneti od naroda, pope{e se na ku}u i kroz krov spusti{e ga s odrom na sredu pred Isusa.# U Palestini u ono vreme krovovi su obi~no bili ravni sa otvorom, jer je krov ~esto kori{}en kao terasa. Tada su se po prvi put srela dva izuzetna pogleda, s jedne strane pogled bolesnika koji moli za milost, a s druge pogled Gospoda Isusa ~udotvorca. 22,2. Oduzetog donose Isusu.
#I videv{i veru wihovu re~e mu: ~ove~e! opra{taju ti se gresi tvoji... Re~e uzetome: tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi ku}i svojoj. I odmah ustade pred wima i uze na ~emu le`a{e, i otide ku}i svojoj hvale}i Boga.# (Luka 5,18-25) #Tada je onaj koga su doneli Isusu na nosilima ustao na svoje noge sa gipko{}u i snagom mladi}a. @ivotvorna krv prostrujala je wegovim venama. Svaki organ wegovog tela po~eo je iznenada da radi. Rumenilo sjaja smenilo je bledilo smrti koja se pribli`avala. O, ~udesna Hristova qubavi, koja si se nadvila da isceli{ gre{ne i ucveqene! Bo`anstvo koje `ali i ubla`ava neda}e ~ove~anstva koje pati! O, ~udesna silo koja se tako ispoqava{ sinovima
123
~ove~ijim! Ko mo`e da sumwa u vest o spasewu? Ko mo`e potceniti milosr|e Otkupiteqa punog saose}awa?# (^e`wa vekova, str. 217) #Oduzeti je u Hristu na{ao izle~ewe i za du{u i za telo. Duhovno izle~ewe bilo je propra}eno obnavqawem tela. Preko ove pouke ne sme se olako pre}i. Danas postoje hiqade onih koji pate od bolesti tela i koji, kao i oduzeti, ~eznu za ve{}u ’opra{taju ti se gresi tvoji’. Teret greha sa svojim nemirom i neudovoqenim `eqama osnov je wihovih bolesti. Oni ne mogu na}i olak{awe dok ne do|u Iscelitequ du{e.# (Isto, str. 218) U Hristovoj slu`bi le~ewa nije bilo diskriminacije, le~io je sve koji su verovali i `eleli da budu zdravi. Jednom su se oko Wega okupili bolesni iz Judeje, Tira i Sidona. #Kada do|o{e da ga slu{aju i da se iscequju od svojih bolesti, i koje mu~ahu duhovi ne~isti; i isceqivahu se. I sav narod tra`a{e da ga se dotaknu, jer iz wega izla`a{e sila i isceqiva{e ih sve.# (Luka 6, 18.19) Svako ~udo koje je Isus u~inio imalo je dvostruko zna~ewe. Prvo, bilo je nameweno da zadovoqi ne~iju potrebu, materijalnu, fizi~ku ili duhovnu, a ponekad sve tri. Drugo, svako Wegovo ~udo prikazuje neki vid duhovne istine. Dobro je da kroz ovu prizmu posmatramo sva Hristova ~uda. Kada je Isus video problem mno{tva gladnih, ~iju je duhovnu potrebu zadovoqio svojim propovedawem, potra`io je na~in da ih i fizi~ki nahrani. #Re~e Filipu: gde }emo kupiti hleba da ovi jedu? Re~e mu... Andrija: Ovde ima jedno mom~e koje ima pet hlebova je~menih i dve ribe; ali {ta je to na toliki svet. A Isus re~e: posadite qude. A be{e trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle qudi na broju oko pet hiqada. A Isus uzev{i one hlebove. 22,3 Isus hrani pet hiqada qudi
i dav{i hvalu, dade u~enicima, a u~enici onima koji behu posa|eni; tako i od riba koliko hte{e. I kad se nasiti{e re~e u~enicima svojim: skupite komada {to preteko{e da ni{ta ne propadne. I skupi{e, i napuni{e dvanaest kotarica od pet hlebova je~menih {to prete~e iza onih {to su jeli.# (Jovan 6,5-13) Isus je i bez ovih hlebova i riba mogao da u~ini ~udo i nahrani narod; me|utim, prihvatio je qudsku saradwu gde god je to bilo mogu}e.
22,4. Preostalo je dvanaest kotarica
komada.
Narod je bio toliko pokrenut ovim ~udom, da je tra`io na~ina da Isusa proglasi carem. Isus je poslao u~enike na drugu stranu jezera, a sam se sklonio, jer nije `eleo da wegova misija bude pogre{no predstavqena svetu. Isus je naglasio duhovnu pouku koja proizilazi iz ovoga ~uda: #Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za ve~ni `ivot.# (stih 27) Dobro je zadovoqiti telesne potrebe, ali ne treba zaboraviti duhovne potrebe koje se`u u
124
ve~nost. #Hristos nikada nije u~inio nijedno ~udo, osim u slu~aju kada je trebalo udovoqiti nekoj stvarnoj potrebi, a karakter svakoga ~uda vodio je qude drvetu `ivota, ~ije li{}e slu`i za isceqivawe narodima... Time {to je nahranio pet hiqada qudi, Isus je podigao veo sa sveta prirode i otkrio silu koja stalno deluje za na{e dobro. Bog svakodnevno ~ini ~uda stvaraju}i zemaqske `etve.# (Isto, str. 311) ^udo s hlebovima i ribama pru`a pouku o zavisnosti od Boga; On je spreman da zadovoqi na{e potrebe. Bog o~ekuje saradwu bolesnmoga Svakako ste ve} zapazili da je Hristos uvek ~inio ~udo tamo gde su bile iscrpqene sve qudske mo}i i mogu}nosti. Posmatrajmo kako je Hristos o~ekivao qudsku saradwu u ~udu izle~ewa slepog ~oveka: #I prolaze}i vide ~oveka slepa od ro|ewa... Rekav{i ovo pqunu na zemqu i na~ini kao od pqua~ke, i pomaza kalom o~i slepome. I re~e: idi umuj se u bawi Siloamskoj (koja zna~i poslan). Otide dakle i umi se, i do|e gledaju}i.# (Jovan 9,1-7) Kada je Isus kalom namazao o~i bolesniku, mogao ga je i umiti, ali to nije u~inio, ve} ga je poslao da se sam umuje i ~udo se u potpunosti ostvarilo. #Ova pouka odnosi se i na nas. Postoje uslovi koje traba da ispune svi koji `ele da sa~uvaju zdravqe. Svi treba da upoznaju te uslove. Gospod nije zadovoqan nepoznavawem Wegovih zakona, bilo prirodnih ili duhovnih. U zajednici sa Bogom treba da radimo na obnovi zdravqa tela, kao i du{e.# (Isto, str. 707) Od trideset i pet ~uda koja je Isus u~inio, dvadeset i tri su posve}ena ~udu ozdravqewa. Trideset i osam godina je ~ekao #U Jerusalimu pak kod Ov~ijih vrata ima bawa, koja se zove Jevrejski Vitezda, i oko we pet pokrivenih tremova. U kojima le`a{e mno{tvo bolesnika, slepih, hromih, suhih, koji ~ekahu da se zaquqa voda... I onde be{e jedan ~ovek koji trideset i osam godina be{e bolestan. Kad vide Isus ovoga gde le`i, i razume da je ve} odavno bolestan, re~e mu: ho}e{ li da bude{ zdrav? Odgovori mu bolesni: da, Gospode; ali nemam ~oveka da me spusti u bawu kada se zamuti voda; a dok ja do|em drugi si|e pre mene. Re~e mu Isus: ustani, uzmi odar svoj i hodi. I odmah ozdravi ~ovek, i uzev{i odar svoj ho|a{e.# (Jovan 5,2-9) 22,5. Izle~io je u bawi Vitezdi bolesnika koji je bolovao 38 godnina.
#Isus mu nije dao nikakvo obe}awe o bo`anskoj pomo}i. ^ovek je mogao da zastane i
125
posumwa i izgubi svoju jedinu priliku za ozdravqewe. Me|utim, verovao je Hristovoj re~i i postupaju}i po woj, dobio je snagu.# (Isto, str. 157) ^ovek sa ne~isti duhom #I be{e u zbornici wihovoj ~ovek s duhom ne~istim, i povika govore}i: pro|i se, {ta je tebi do nas, Isuse Nazare}anine? Do{ao si da nas pogubi{? Znam te ko si, svetac Bo`ij. I zapreti mu Isus govore}i: umukni i iza|i iz wega. I strese ga duh ne~isti, i povika iza glasa, i iza|e iz wega. I upla{i{e se svi tako da pitahu jedan drugoga govore}i: {ta je ovo? i kakva je ovo nauka nova, da s vlasti i duhovima ne~istim zapoveda, i slu{aju ga. I otide glas o wemu odmah po svoj okolini Galilejskoj.# (Marko 1,23-28) #Sotona je pomra~io um ovog nesre}nog pa}enika, ali u Hristovoj prisutnosti zra~ak svetlosti probio je mrak. U wemu se pojavila te`wa za oslobo|ewem od sotonine vlasti, ali zli duh opirao se Hristovoj sili. Kada je ~ovek poku{ao da se obrati Hristu za pomo}, zli duh stavio je re~i u wegova usta i on je povikao u dubokoj du{evnoj patwi i strahu.# (Isto, str. 203) ^udo koje je izazvalo raspravu #I do|e opet u zbornicu, i onde be{e ~ovek sa suhom rukom. I motrahu za wim ne}e li ga u subotu isceliti da ga okrive. I re~e ~oveku sa suhom rukom: stani na sredu. I re~e im: vaqa li u subotu dobro ~initi ili zlo ~initi? Du{u odr`ati ili pogubiti? A oni mu~ahu. I pogleda na wih sa gnevom od `alosti, {to su im onako srca odrvenila i re~e ~oveku: pru`i ruku svoju. I pru`i i posta ruka zdrava kao i druga.# (Marko 3,1-5) #Me|u Jevrejima postojalo je pravilo po kome ne u~initi dobro, kad ~ovek ima priliku za to, zna~i ~initi zlo; a propustiti da se spase `ivot, zna~ilo je ubiti. Na ovaj na~in Isus se sreo sa rabinima na wihovom tlu.# (Isto, str. 233) #Izle~ewem suve ruke, Isus je osudio obi~aj Jevreja, a ~etvrtu zapovest ostavio da stoji onako kako ju je Bog dao. ’Vaqa u subotu dobro ~initi’, izjavio je On. Odbacivawem besmislenih jevrejskih ograni~ewa, Hristos je uzdigao Subotu, dok su oni koji su se `alili na Wega, omalova`avali Bo`ji sveti dan.# (Isto, str. 234) Mnogobo`ac je poverovao u Hrisga #U kapetana pak jednoga be{e sluga bolestan na umoru koji mu be{e mio. A kad ~u za Isusa, posla k wemu stare{ine Jevrejske mole}i ga da bi do{ao da mu isceli slugu... A Isus i|a{e
126
s wima. I kad ve} be{e blizu ku}e, posla kapetan k wemu prijateqe govore}i mu: Gospode! ne trudi se, jer nisam dostojan da u|e{ pod moju strehu. Zato i ne dr`ah sebe dostojnim da ti do|em, nego samo reci re~, i ozdravi}e sluga moj. Jer i ja sam ~ovek od vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa re~em jednome: idi, i ide; i drugome, do|i, i do|e; i sluzi svojemu: u~ini, i u~ini. A kad to ~u Isus za~udi mu se, i okrenuv{i se narodu koji i|a{e za wim re~e: ka`em vam: da ni u Izraiqu tolike vere ne na|oh. I vrativ{i se poslani na|o{e slugu zdrava.# (Luka 7,2-10) Kapetan je bio Rimqanin. #Kapetanov sluga bio je oduzet i na samrti. Kod Rimqana su sluge bile robovi, kupovani i prodavani na tr`i{tima, i prema wima se postupalo sa surovo{}u i zlostavqawem; ali kapetan je bio naklowen svome sluzi pa je veoma `eleo wegovo ozdravqewe. Verovao je da Isus mo`e da ga izle~i... Wegova vera uhvatila se za Hrista, za Wegov pravi karakter. Nije verovao u wega samo kao ~udotvorca, ve} kao Prijateqa i Spasiteqa qudskog roda.# (Isto, str. 261.262) Kao {to Isus ovoga puta nije bio prisutan tamo gde se ~udo dogodilo, niti je imao neposredan dodir sa bolesnim ni sa moliteqem, to pokazuje da On i danas, me|u nama, posredstvom Svetoga Duha mo`e da ~ini ~uda ozdravqewa.. Vera koja otvara o~i slepima #A kada je Isus odlazio odande, za wim i|ahu dva slepca vi~u}i i govore}i: pomiluj nas sine Davidov! A kada do|e u ku}u, pristupi{e k wemu slepci, i re~e im Isus: verujete li da mogu to u~initi? A oni mu reko{e: da, Gospode. Tada dohvati se o~iju wihovih govore}i: po veri va{oj neka vam bude. I otvori{e im se o~i.# (Matej 9,27-30) Opsednuti nemi govori #A kad su oni izlazili, gle, privedo{e mu ~oveka nema i besomu~na. I po{to je demon isteran, progovori nemi, i zadivi se narod govore}i: nikada se tako ne{to ne vide u Izraiqu. A fariseji govorahu: pomo}u demonskog stare{ine izgoni demone.# (Matej 9,32-34; ^arni}) Kriti~ari uvek na|u razloga za kritiku. Tako ni ovoga puta oholi fariseji nisu mogli da ne iska`u svoje negodovawe i nezadovoqstvo. #Hristos im je jasno rekao da pripisuju}i dela Svetoga Duga sotoni, sami se udaquju od izvora blagoslova. Oni koji su govorili protiv samoga Isusa, ne raspoznaju}i Wegov bo`anski karakter, mogu primiti opro{tewe; jer Duhom Svetim mogu biti dovedeni do toga da uvide svoju zabludu i da se pokaju. Ma kakav bio greh, ako se du{a pokaje i poveruje, krivica je opro{tena
127
Hristovom krvqu; ali onaj koji odbaci rad Svetoga Duha, postavqa se tamo gde pokajawe i vera ne mogu da dopru do wega. Svojim Duhom Bog radi na srcu; kada qudi namerno odbacuju Duha i kad izjave da je On od sotone, presecaju kanal kojim Bog mo`e da odr`ava vezu sa wima. Kada se Duh kona~no odbaci, onda ne postoji ni{ta vi{e {to bi Bog mogao da u~ini za du{u.# (Isto, str. 268) Fariseji ponovo izgovaraju hulu #Tada dovedo{e k wemu besna koji be{e nem i slep; i isceli ga da nemi stade govoriti i gledati. I divqahu se qudi govore}i: nije li ovo Hristos, sin Davidov? A fariseji ~uv{i to reko{e: ovaj druga~ije ne izgoni |avole, do pomo}u Veelzevula kneza |avolskoga.# Ovoga puta Isus je objasnio farisejima, {ta zna~i pripisati Bo`ju mo} sotoni: #Zato vam ka`em: svaki greh i hula oprosti}e se qudima; a na Duha Svetoga hula ne}e se oprostiti qudima.# (Matej 12,22-24.31) 22,6. Isus le~i ~oveka slepog i opsednutog demonima .
Fariseji #bili su ube|eni da bo`anska sila prati Hrista, ali da bi se oduprli istini, pripisali su rad Svetoga Duha sotoni. ^ine}i to oni su svojevoqno izabrali prevaru; pokorili se sotoni i od sada su bili pod vla{}u ove sile#. (Isto, str. 269) Suo~ewe sa demonskom silom #A kad do|e s onu stranu u zemqu Gergesinsku, sreto{e ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne moga{e niko pro}i putem onim. I gle, povika{e: {ta je tebi do nas, Isuse, sine Bo`ij? Zar si do{ao amo pre vremena da mu~i{ nas? A deleko od wih pasija{e veliki krd sviwa. I |avoli moqahu ga govore}i: ako nas izgoni{, po{qi nas da idemo u krd sviwa. I re~e im Isus: idite. I oni iza{av{i otido{e u sviwe. I gle, navali sav krd s brega u more, i potopi{e se u vodi. A sviwari pobego{e; i do{av{i u grad kaza{e sve, i za besne. I gle, sav grad iza|e na susret Isusu; i videv{i ga moli{e da bi oti{ao iz wihovog kraja.# (Matej 8,28-34) Ovi qudi vi{e su voleli sviwe, svoju imovinu, nego Hrista i ozdravqewe bolesnih. 22,7. Isus le~i opsednuite i zle duhove {aqe u sviwe .
#Sa autoritetom je naredio ne~istim duhovima da iza|u iz wega. Wegove re~i prodrle su do pomra~enih umova onih nesre}nih qudi. Nejasno su shvatili da je blizu Onaj koji mo`e da ih spase od demona koji su ih mu~ili. Pali su pred Spasiteqeve noge da Mu se poklone, ali kada su se usta otvorila da zamole za Wegovu milost, demoni su divqe vi~u}i progovorili kroz wih... U me|uvremenu kod opsednutih od demona do{lo je do ~udesne promene. Svetlost je prosvetlila
128
wihov um. Wihove o~i sijale su razborito{}u. Pojave tako dugo izobli~ene u sotonski lik, postale su iznenada blage, ruke umrqane krvqu postale su mirne i radosnim glasom ovi qudi slavili su Boga za svoje oslobo|ewe.# (Isto, str. 283) Nepokolebiva vera `ene Hananejke Isus je oti{ao me|u mnogobo{ce. #I iza{av{i odande Isus otide u krajeve Tirske i Sidonske. I gle, `ena Hananejka iza|e iz onih krajeva, i povika k wemu govore}i: pomilij me Gospode sine Davidov! moju k}er vrlo mu~i |avo. A on joj ne odgovori ni re~i. I pristupi{e u~enici wegovi moqahu ga govore}i: otpusti je, kako vi~e za nama. A On re~e: ja sam poslan samo k izgubqenim ovcama doma Izraiqeva. A ona pristupiv{i pokloni mu se govore}i: Gospode pomozi mi! A on odgovaraju}i re~e: nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima. A ona re~e: da, Gospod, ali i psi jedu od mrva {to padaju s trpeze wihovih gospodara. Tada odgovori Isus, i re~e joj: o `eno! velika je vera tvoja; neka ti bude kako ho}e{. I ozdravi k}i wezina od onoga ~asa.# (Matej 15,21-28) #Narod iz ove oblasti imao je staro hananejsko poreklo. Bili su idolopoklonici i zato prezreni i omrznuti od Jevreja. Ovom sloju pripadala je i ova `ena koja je sada do{la Isusu. Bila je neznabo{kiwa i zato su joj bile nedostupne prednosti koje su Jevreji svakodnevno u`ivali... Ova `ena ~ula je o proroku koji je, kako se govori, le~io sve vrste bolesti... Hristos nije odmah odgovorio na `eninu molbu. On je prihvatio ovu predstavnicu prezrenog roda kao {to bi to Jevreji u~inili. Ovim je nameravao da u~enicima poka`e sa kakvom hladno}om i bezdu{no{}u bi se Jevreji odnosili u ovakvom slu~aju; {to je pokazao primerom ove `ene, kao i sa`aqiv na~in na koji On `eli da postupaju u takvoj nesre}i, {to je otkrio svojim kasnijim usli{ewem wene molbe.# (Isto, str. 339-340) Gluvi ~uje i nemi govori #I opet iza|e Isus iz krajeva Tirskih i Sidonskih i do|e na more Galilejsko u krajeve Desetogradske. I dovedo{e k wemu gluva i mutava, i moqahu ga da mentne na w ruku. I uzev{i ga Isus iz naroda nasamo metnu prste svoje u u{i wegove, i pqunuv{i dohvati se jezika wegova; i pogledav{i na nebo uzdahnu, i re~e mu: Efrata, to jest, otvori se. I odmah mu se otvori{e u{i, i razdre{i se sveza jezika wegova, i govora{e lepo.# (Marko 7,31-35) Ovaj bolesnik nikada nije ~uo o Isusu, niti je sam do{ao, ve} su ga drugi doveli. On nije znao ni da veruje, ali su verovali qudi koji su ga doveli Isusu.
129
Slepi je progledao #I do|e u Vitsaidu; i dovedo{e k wemu slepa, i moqahu ga da ga se dotakne. I uzev{i za ruku slepoga izvede ga napoqe iz sela, i pqunuv{i mu u o~i metnu ruke na w, i zapita ga vidi li {to. I pogledav{i re~e: vidim qude gde idu kao drva. I potom opet metnu mu ruke na o~i, i re~e mu da pogleda: i isceli se, i vide sve lepo.# (Marko 8,22-25) I ovog bolesnika drugi qudi doveli su Isusu. Verou~iteq protestuje protiv ~uda nad bolesnom `enom #A kad u~a{e u jednoj zbornici u subotu, i gle, be{e onde `ena bolesna od duha osamnaest godina, i be{e zgr~ena, i ne moga{e se ispraviti. A kad je vide, dozva je Isus i re~e joj: `eno! opro{tena si od bolesti svoje. I metnu na wu ruke, i odmah se ispravi i hvaqa{e Boga. A stare{ina od zbornice sr|a{e se {to Isus isceli u subotu, i odgovaraju}i re~e narodu: {est je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se le~ite, a ne u dan subotni. A Gospod mu odgovori i re~e: licemere! svaki od vas ne odre{i li svoga vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji? A ovu k}er Avramovu koju sveza sotona evo osamnaest godina, ne treba{e li je odre{iti iz ove sveze u dan subotni? I kada on ovo govora{e sti|ahu se svi koji mu se protivqahu; i sav narod radova{e se za sva wegova slavna dela.# (Luka 13,10-17) Isus je vi{e puta ponovio da ~initi dobra qudima nije prestup sedmoga dana, Subote. #I dogodi mu se da do|e u ku}u jednog kneza farisejskoga da jede hleb; i oni motrahu na wega. I gle, be{e pred wim nekakav ~ovek na kome be{e debela bolest. I odgovaraju}i Isus re~e zakonicima i farisejima govore}i: je li slobodno u subotu isceqivati? A oni o}ute{e. I dohvati ga se isceli ga i otpusti.# (Luka 14,1-4) Bog je dao jednu od deset zapovesti o praznovawu Subote, a Jevreji su dodali ~etiri stotine i osamdeset; i zato je Isus prema wihovim pravilima osu|en da prestupa Subotu, a On je duboko po{tovao Bo`je zapovesti. Samo se Samarijanin zahvalio 22,8. Izle~io je deset gubavih qudi
#A kad ula`a{e u jedno selo sreto{e ga deset gubavih qudi., koji stado{e izdaleka, i podigo{e glas govore}i: Isuse u~itequ! pomiluj nas. I videv{i ih re~e im: idite i poka`ite se sve{tenicima. I oni idu}i o~isti{e se. A jedan od wih videv{i da se isceli povrati se hvale}i Boga iza glasa. I pade ni~ice pred noge wegove, i zahvali mu. I to be{e Samarjanin. A Isus odgovori i re~e: ne isceli{e li se desetorica? Gde su dakle devetorica?# (Luka 17,12-17) Na izgled, Isus
130
nije ne{to veliko u~inio za ove bolesnike; jednostavno im je rekao da idu i da se poka`u sve{tenicima, jer su sve{tenici bili ovla{}eni da proglase nekoga bolesnim ili zdravim. 22,9. Samo je jedan od deset izle~enih gubavaca vratio se da zahvali.
Nijedan od desetorice nije sumwao u mogu}nost isceqewa, svi su po{li i svi su u isto vreme bili izle~eni. U ovom doga|aju ponovo se isti~e saradwa bolesnika sa ^udotvorcem. Kada su bili izle~eni, devetorica su u svojoj radosti i sre}i zaboravili Onoga koji ih je ile~io. Samo Samarjanin, od koga se to nije moglo o~ekivati, vratio se i od srca Mu zahvalio. Ova devetorica su slika svih nas, koji od Boga svakodnevno primamo mno{tvo blagoslova, a retko se setimo da Mu zahvalimo. Vera otvara o~i slepome #I kad izla`a{e iz Jerihona, on i u~enici wegovi i narod mnogi, sin Timeja Vartimeja slepi se|a{e kraj puta i pro{a{e. I ~uv{i da je to Isus Nazare}anin stade vikati govore}i: sine Davidov Isuse! pomiluj me! I pre}ahu mu da u}uti, a on jo{ ve}ma vika{e: sine Davidov! pomiluj me! I stav{i Isus re~e da ga zovnu. I zovnu{e slepca govore}i mu: ne boj se; ustani, zove te. A on zbaciv{i sa sebe haqine svoje ustade, i do|e k Isusu. I odgovaraju}i re~e mu Isus: {ta ho}e{ da ti u~inim? A slepi re~e mu: Ravi! da progledam! A Isus re~e mu: idi, vera tvoja pomo`e ti. I odmah progleda i otide putem za Isusom.# (Marko 10,46-52) Upornost i vera ovog jadnog ~oveka nagra|ene su ozdravqewem. 22,10. Isus le~i slepog Vartimeja.
Hristovo posledwe ~udo izle~ewa #I udari jedan od wih slugu poglavara sve{teni~kog, i odse~e mu desno uho. A Isus odgovaraju}i re~e: ostavi to. I dohvativ{i se za uho wegovo isceli ga.# (Luka 22,50.51) #Razqu}eni Petar naglo je potegao no` i poku{ao da odbrani svoga U~iteqa, ali odsekao je samo uho prvosve{teni~kom sluzi. Kada je Isus video {ta se dogodilo, oslobodio je svoje ruke, iako su ih rimski vojnici ~vrsto dr`ali i rekao: ’Ostavi to!’ Zatim je dodirnuo raweno uho i ono je odmah ozdravilo. A Onda je rekao Petru: ’Vrati no` svoj na mesto wegovo; jer svi koji se ma{e za no` od no`a }e izginuti’.# (Isto, str.595) Ovim je Isus dao pouku svojim sledbenicima, da interese Bo`jeg carstva ne treba braniti oru`jem, jer istina je u stawu da se sama odbrani. U ovom delu kwige naveli smo Hristova ~uda izle~ewa. Ova ~uda nisu u~iwena tajno, ve} uvek je bilo mnogo svedoka. ^ak i onda kada je Spasiteq iz mno{tva izdvojio neke
131
bolesnike, ni ta ~uda nisu u~iwena u tajnosti. Hiqade svedoka u mnogo navrata bilo je prisutno kada je Hristos u~inio svoja ~uda. Svedoci nisu bili samo Jevreji, ve} i mnogobo{ci, Rimqani, Samarijani, Sidonci i drugi. Tim doga|ajima nisu prisustvovali samo Hristovi prijateqi, ve} i drugi qudi obi~ni posmatra~i, koji su se slu~ajno na{li na tom mestu. A {to je jo{ va`nije od toga, gotovo uvek bili su prisutni i Hristovi neprijateqi, sve{tenici, fariseji i sadukeji. Iako je bilo mogo kriti~ara, ipak, niko nije uspeo da pobije nijedno od Hristovih ~uda. Da su ikako mogli, licemerni fariseji i sve{tenici, u~inili bi sve {to su mogli da doka`u da Hristova ~uda niusu verodostojna; me|utim, sva wihova nastojawa bila su osuje}ena, jer je mno{tvo svedoka ra{irilo istinu o Hristovim ~udima, ne samo u Palestini, ve} i u drugim zemqama. Wihova tvrdwa da Isus pomo}u demonske sile ~ini ~uda, nije imala nikakav uticaj, jer ~ak ni oni koji su je izmislili i objavili nisu verovali u wu. 22,11 Isus le~i mno{tvo bolesnika.
#Kud god je i{ao vesti o Wegovoj milosti i{le su ispred Wega. Tamo gde je pro{ao, oni na koje se sa`alio, radovali su se u zdravqu i isprobavali svoju ste~enu snagu. Mno{tvo se okupqalo oko wih da sa wihovih usana slu{aju o delima koja je Gospod u~inio. Wegov glas bio je prvi zvuk koji su mnogi ikada ~uli, Wegovo ime prva re~ koju su ikada izgovorili, Wegovo lice prvo koje su ikada ugledali. Za{to da ne vole Isusa i pevaju Mu hvalospev? Kad je prolazio kroz mawa mesta i gradove On je bio kao `ivotodavna struja, daju}i `ivot i {ire}i radost kud kod je i{ao.# (Isto, str. 294) Velika sigurnost zra~i iz izve{taja Jevan|eqa - Hristos je ~inio stvarna, potvr|ena i posvedo~ena ~uda. Mno{tvo bolesnika bilo je isceqeno. Bo`ja milost i qubav pokazivale su se me|u qudima, a vest o spasewu i ve~nom `ivotu nezadr`ivo se {irila.
23. Sila isceqewa data apostolima Isus nije `eleo da tajnu isceqivawa zadr`i samo za sebe, ve} je tu mo} poverio i svojim u~enicima. On ih je na vreme pripremao za tu izvenrednu slu`bu. #I dozvav{i svojih dvanaest
132
u~enika dade im vlast nad duhovima ne~istim da ih izgone, i da iscequju od svake bolesti i svake nemo}i... Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govore}i... A hode}i propovedajte i kazujte da se pribli`i carstvo nebesko. Bolesne iscequjte, gubave ~istite, mrtve di`ite, |avole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite.# (Matej 10,1.5.7.8) Prema ovome, Hristos je mo} i pravo ~iwewa ~uda preneo na svoje u~enike. #Ovi u~enici treba da budu vesnici istine, da pripreme put za dolazak wihovog u~iteqa. Vest koju je trebalo nositi bila je re~ ve~nog `ivota; a sudbina qudi zavisila je od wihovog prihvatawa ili odbacivawa te vesti.# (^e`wa vekova, str. 296) Isus je predvideo da }e Wegovi sledbenici u svojoj slu`bi nailaziti na mnoge neprilike i neprijateqstva, ali ohrabrio ih je da izdr`e na putu du`nosti. #Evo, ja vas {aqem kao ovce me|u vukove; budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. I ~uvajte se od qudi; jer }e vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim bi}e vas. I pred vlasteqe i careve vodi}e vas mene radi za svedo~anstvo wima i neznabo{cima.# (Matej 10,16-18) U~enici su sa odu{evqewem prihvatili nalog i po{li na odre|eni zadatak. Me|utim, u po~etku ipak nije sve i{lo jednostavno. Isus #do{av{i u~enicima svojim vide narod mnogi oko wih i kwi`evnike gde se prepiru s wima... I upita kwi`evnike: {to se prepirete s wima? I odgovaraju}i jedan od naroda re~e: u~itequ! Dovedoh k tebi sina svojega u kome je duh nem. I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i {krgu}e zubima; i su{i se. I rekoh u~enicima tvojim da ga isteraju; i ne mogo{e. A on odgovaraju}i mu re~e: o rode neverni! Dokle }u s vama biti? Dokle }u vas trpeti? Dovedite ga k meni. I dovedo{e ga k wemu; i kad ga vide odmah ga duh po~e lomiti; i padnuv{i na zemqu vaqa{e se bacaju}i penu. I upita oca wegova: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on re~e: iz detiwstva. I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako {to mo`e{ pomozi nam, smiluj se na nas. A Isus re~e mu: ako mo`e{ verovati; sve je mogu}e onome koji veruje. I odmah povika otac detiwi sa suzama govore}i: verujem, Gospode! pomozi mojemu neverju. A Isus vide}i da se ste~e narod, zapovedi duhu ne~istom govore}i mu: du{e nemi i gluvi! Ja ti zapovedam iza|i iz wega i vi{e ne ulazi u wega. I povikav{i izlomiv{i ga vrlo iza|e; i u~ini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: umre. A Isus uzev{i ga za ruku podi`e ga; i usta. A kad u|e u ku}u pitahu ga u~enici wegovi nasamo: za{to ga mi ne mogosmo isterati? I re~e im: ovaj se rod ni~im ne mo`e isterati do molitvom i postom.# (Marko 9,14-29) #Wihovo neverstvo koje ih je odvojilo od dubqeg saose}awa sa Hristom i nemarnost kojom su posmatrali sveto delo, koje im je povereno, prouzrokovali su wihov neuspeh u sukobu
133
sa silama tame... Da bi uspeli u takvom sukobu morali su da pristupe radu u druga~ijem duhu. Wihova vera morala je da se osna`i usrdnom molitvom, postom i ponizno{}u srca.# (Isto, str. 369) Tek posle Hristovog stradawa i vaskrsewa, kao i izlivawa Svetoga Duha na u~enike, kona~no su bili pripremqeni za slu`bu koju im je Hristos poverio. To najboqe svedo~e izve{taji Wegovih u~enika. Pratimo ~udo koje su u~inili apostol Petar i Jovan: #A Petar i Jovan i|ahu zajedno gore u crkvu na molitvu u deveti sat. I be{e jedan ~ovek hrom od utrobe matere svoje, kojega no{ahu i svaki dan metahu pred vrata crkvena koja se zovu Krasna da prosi milostiwu od qudi koji ulaze u crkvu; koji videv{i Petra i Jovana da ho}e da u|u u crkvu pro{a{e milostiwu. A Petar pogleda na w s Jovanom, re~e: pogledaj na nas. A on gleda{e u wih misle}i da }e mu ne{to dati. A Petar re~e: srebra i zlata nema u mene, nego {to imam ovo ti dajem: U ime Isusa Hrista Nazare}anina ustani i hodi. I uze ga za desnicu i podi`e. I odmah se utvrdi{e wegova stopale i gle`wi. I ska~u}i ustade i ho|a{e, i u|e s wima u crkvu idu}i i ska~u}i i hvale}i Boga.# (Dela 3,1-8) 23,1. Apostol Petar i Jovan iscequju hromoga.
Qudi su #bili iznena|eni {to u~enici mogu da ~ine ~uda sli~na onima koja je Isus ~inio.# (A.A. r. 58) Dok su qudi jo{ bili obuzeti iznena|ewem, apostol Petar je rekao: #Qudi Izraiqci {to se ~udite ovome? Ili {ta gledate na nas, kao da smo svojom silom ili pobo`no{}u u~inili da ovaj ide?# (Dela 3,12) Apostoli su bili li{eni slobode I izvedeni pred visoko ve}e,zbog toga {to su propovedali o Hristovom vaskrsewu i ~inili ~uda. Apostol Petar je ponovo objasnio kako je u~inio ~udo: #Da je na znawe svima vama i svemu narodu Izraiqevu da u ime Isusa Hrista Nazare}anina, kojega vi raspeste, a kojega Bog podi`e iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.# (Dela 4,10) #Kako silno mo`e Bog delovati kad se qudi pot~ine vlasti Svetog Duha... Od dana Duhova do danas, Ute{iteq je poslan svima koji su se potpuno posvetili Gospodu i Wegovoj slu`bi.# (A.A. r. 49) Enejevo isceqewe Apostol Petar do{ao je u mesto Lida u kome je osam godina nepomi~no bolestan le`ao Eneja. #I dogodi se kad Petar obila`a{e sve, da do|e k svetima koji `ive u Lidi i na|e tamo jednog ~oveka po imenu Eneju, koji ve} osam godina le`a{e na odru, jer be{e uzet. I re~e mu Petar: Eneja! iscequje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta. I vide{e ga svi koji
134
`ivqahu u Lidi i u Asaronu, i obrati{e se ka Gospodu.# (Dela 9,32-35) Iz ovog izve{taja je o~iglednoe da su apostoli raspolagali istom silom koju je imao wihov U~iteq. Apostol Petar nije `eleo da na sebe skrene pa`wu niti je ~udo pripisivao sebi, ve} je bolesnog Eneju uputio na Isusa Hrista. Da bi bolesni posvedo~io da je isceqen, apostol Petar ga je pozvao da sam sebi namesti svoj le`aj, {to su do tada drugi radili za ovog nekada{weg bolesnika. Najve}e ~udo koje je u~inio apostol Petar #A u Jopi be{e jedna u~enica po imenu Tavita, koje zna~i srna, i ona be{e puna dobrih dela i milostiwe {to ~iwa{e. I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre... I budu}i da je Lida blizu Jope, onda u~enici ~uv{i da je Petar u woj posla{e dva ~oveka mole}i ga da ne `ali truda do}i do wih. A Petar ustav{i otide s wima... A Petar izagnav{i sve napoqe kle~e na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuv{i se ka telu re~e: Tavito! ustani. A ona otvori o~i svoje, i videv{i Petra sede. Petar pak pru`iv{i joj ruku podi`e je; i dozvav{i svete i udovice pokaza je `ivu. I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verova{e Gospoda.# (Dela 9,36-42) 23,2 Apostol Petar vaskrsava Tavitu.
Tavita je umrla. Mno{tvo udovica do{lo je da je o`ali. Apostol Petar je kleknuo, usrdno se pomolio Bogu i desilo se ~udo vaskrsewa. Tavita je usrdnom molitvom i Bo`jom silom oteta iz zagrqaja smrti. ^udo u Damasku Nisu samo apostoli ~inili ~uda ozdravqewa, ovaj dar poveren je Hristovoj crkvi i on je svima dostupan. Kada se Savle na putu u Damask sreo sa Gospodom Isusom Hristom, do`iveo je to dramati~no iskustvo. #A kad be{e na putu i do|e blizu Damaska, odjedanput obasja ga svetlost s neba, i padnuv{i na zemqu ~u glas koji mu govori: Savle! Savle! za{to me goni{? A on re~e: ko si ti Gospode? A Gospod re~e: Ja sam Isus, kojega ti goni{... I on drk}u}i od straha re~e: Gospode! {ta ho}e{ da ~ini{? i Gospod mu re~e: ustani i u|i u grad, pa }e ti se kazati {ta ti treba ~initi. A Savle usta od zemqe i otvorenim o~ima svojim nikoga ne vo|a{e. A oni ga uze{e za ruku i uvedo{e u Damask.# (Dela 9,3-8) U Damasku je postojala Hristova crkva, koju je Savle `eleo da uni{ti. Bog se u viziji javio Ananiji, verniku Crkve i poslao ga da poseti Savla. #I po|e Ananija, i u|e u ku}u i metnuv{i ruke na w re~e: Savle, brate! Gospod Isus koji ti se javi na putu kojim si i{ao, posla me da progleda{ i da se napuni{ Duhom svetim. I odmah otpade od o~iju wegovih kao krqu{t, i odmah progleda i ustav{i krsti se.# (Dela 3, 17.18) Na ovaj na~in Bog je povezao Savla sa predstavnikom svoje
135
Crkve u Damasku, i preko wega u~inio ~udo ozdravqewa. Mo} propovedawa Hristovog Jevan|eqa i isceqivawa nije poverana samo Hristovim u~enicima, ve} svakome koji sledi svoga Spasiteqa i slu{a Wegov glas. Apostol Jovan pri{ao je Isusu i rekao mu da je video nekoga koji Hristovim imenom izgoni |avole, a nije Wegov u~enik i zato su mu oni zabranili da to ~ini. #A Isus re~e: ne branite mu, jer nema nikoga koji bi imenom mojim ~udo ~inio da mo`e brzo zlo govoriti za mnom. Jer ko nije protiv vas s vama je.# (Marko 9,38-40) #Hristovom silom u~enici su nastavili i daqe da ubla`avaju patwe nesre}nih i le~e sve bolesne koje su im donosili. Svakoga dana stotine novih vernika prilazile su pod zastavu raspetoga, vaskrslog i na Nebo vaznetog Spasiteqa.# (Early Writings, p. 194) #Svaka du{a koju je Bog u~inio revnosnom predstavqa kanal preko koga }e Hristos otkriti svoju qubav koja pra{ta. Kako treba da budemo pa`qivi da ne bismo obeshrabrili nekoga od nosilaca Bo`je svetlosti i tako presekli zrake kojim bi On obasjao svet.# (^e`wa vekova, str. 376 Niko nije smeo biti odgurnut koji je na bilo koji na~in pokazao prijateqstvo prema Hristu. Prema tome, Bo`ja sila nije ograni~ena i dodeqena samo jednoj grupi qudi, jer svako, ko se pot~ini uticaju Bo`jeg Duha mo`e postati nosilac spasonosne istine i u wegovom `ivotu i radu Bo`ja sila mo`e potpuno da se izrazi. Apostol Pavle vaskrsava Evtiha #U gorwoj sobi pak, gde smo bili okupqeni, bile su mnoge sve}e. Kad je Pavle podu`e govorio, jedan mladi} po imenu Evtih sede}i na prozoru, obuzet dubokim snom i savladan od sna, pade s tre}ega sprata i digo{e ga mrtva. Tada Pavle si|e, baci mu se u zagrqaj i re~e: ne uznemiravajte se, jer je wegova du{a u wemu.# (Dela 20,8-10; ^arni})#Pavle pro{av{i kroz zapla{eno mno{tvo, uze mladi}a u naru~je i obrati se Bogu
usrdnom molitvom da povrati
mrtvoga u `ivot. Wegova molitva bila je usli{ena.# (AA, r. 391) 23,3. Apostol Pavle vaskrsava Evtiha.
Nalog koji je Hristos dao svojim u~enicima obuhvata vi{e nego pou~avawe i propovedawe, on obuhvata i dar le~ewa. #I re~e im: idite po svemu svetu i propovedajte jevan|eqe svakome stvorewu. Ko uzveruje i pokrsti se spa{}ae se; a ko ne veruje osudi}e se. A znaci onima koji veruju bi}e ovi: imenom mojim izgoni}e |avole; govori}e novim jezicima; uzima}e zmije u ruke, ako i smrtno {to popiju, ne}e im nauditi; na bolesne meta}e ruke i ozdravqa}e.# (Marko 16,15-18)
136
#Darom Svetoga Duha u~enici }e primiti izvanrednu silu. Wihovo svedo~anstvo trebalo je da bude potvr|eno znacima i ~udima. ^uda }e ~initi ne samo apostoli, ve} i oni koji prihvate wihovu vest.# (Isto, str. 703) #Hristos ose}a jad svakog nevoqnika. Hristos ose}a prokletstvo kad zli duhovi razaraju neko qudsko telo. On je i danas isto tako spreman da isceli bolesnog kao kada je bio li~no na Zemqi. Hristove sluge su Wegovi predstavnici, kanali za Wegovo delo. On `eli da preko wih upotrebi svoju iscequju}u silu.# (Isto, str. 706) Evan|elista Filip propovedao je i le~io bolesne. #A Filip si{av{i u grad Samarijanski propoveda{e im Hrista. A narod pa`a{e jednodu{no na ono {to govora{e Filip, slu{aju}i i gledaju}i znake koje ~iwa{e; jer duhovi ne~isti sa velikom vikom izla`ahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdravqa{e. I bi velika radost u gradu onome.# (Dela 8,5-8) #Apostol je u svome radu u Efesu primio mnoge znake Bo`je milosti. Sila Bo`ja pratila je wegove napore i mnogi su bili isceqeni od telesnih bolesti... Sva ta ~uda bila su izvr{ena u ime Isusa Nazare}anina i narod je mogao da uvidi da je Bog nebeski silniji od vra~a, koji su obo`avali bogiwu Dijanu.# (A.A. r. 286) Bog je i preko apostola Pavla u~inio veliko ~udo ozdravqewa. #A Bog je - preko Pavlovih ruku - ~inio neobi~na ~uda, tako da su i ubruse za znoj i keceqe s wegova tela odnosili na bolesnike, i bolesni su ih ostavqali, i zli dusi su izlazili iz wih.# (Dela 19,11.12; ^arni}) Sli~no iskustvo do`iveo je i apostol Petar: #Tako da su iznosili bolesnike na ulice, stavqali ih na posteqe i nosila, da bi makar Petrova senka osenila nekoga od wih - kad on prolazi.# (Dela 5,15; ^arni}) #Ove pouke odnose se i na nas. Postoje uslovi koje treba da ispune svi koji `ele da sa~uvaju zdravqe. Svi treba da upoznaju te uslove. Gospod nije zadovoqan nepoznavawem Wegovih zakona, bilo prirodnih ili duhovnih. U zajednici sa Bogom treba da radimo na obnovi zdravqa tela, kao i du{e.# (Isto, str. 707) Zloupotreba duhovnog dara le~ewa Propovedawe i le~ewe koje su ~inili apostoli, sna`no je osvedo~avalo qude, tako da su ~ak neke varalice mislile kako da se do~epju te sile da bi mogli da ostvare veliku materijalnu korist. Vra~ar Simon prihvatio je istinu Jevan|eqa i prikqu~io se Apostolskoj crkvi, me|utim, ipak nije shvatio pod kojim uslovima mo`e da dobije duhovni dar isceqivawa. Poku{ao je da ga kupi za novac: #A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novac
govore}i: dajte i meni ovu vlast da kada metnem ruke na koga primi Duha Svetoga. A Petar mu re~e: novac tvoj s tobom da bude u pogibao, {to si pomislio da se dar Bo`ij mo`e dobiti za novac. Nema tebi dela ni iseta u ovoj re~i; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.# (Dela 8,18-21) Ovo je prvi poku{aj zloupotrebe duhovnog dara le~ewa, zato nije nikakvo ~udo {to je ovaj dar danas, u na{e vreme, u mnogim slu~ajevima zloupotrebqen. Neki Jevreji skitni~ari koji su komunicirali sa demonima, poku{ali su da upotrebom Hristovog imena ostvare svoje ciqeve. #I po~e{e neki od Jevreja, koji se skitahu i zakliwahu |avole, spomiwati nad onima u kojima bejahu zli duhovi ime Gospoda Isusa govore}i: Zakliwemo vas imenom koga Pavle propoveda. A bejahu nekih sedam sinova Skeve Jevrejina, poglavara sve{teni~kog, koji ovo ~iwahu. A duh zli odgovaraju}i re~e: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste? I sko~iv{i na wih ~ovek u kome be{e zli duh nadvlada ih, i priti{te ih poda se tako da goli i izraweni uteko{e iz one ku}e.# (Dela 19,13-16) 23,4. Opsednuti ne~istim duhom bije la`ne ~udotvorce.
Ovo je samo po~etak zloupotrebe duhovnog dara le~ewa. Od tada pa do danas hiqade su po{le ovim putem na kome neprestano spomiwu ime Gospoda Isusa i tvrde da su sa Wim u vezi, a nemaju nikakvog dela sa Hristom niti Wegovom crkvom. Dakle, dok postoje iskreni hri{}ani koji su u vezi sa Hristom i u Wegovo ime mogu ~initi ~uda; postoje i falsifikati, koji imaju za ciq da povedu qude stranputicom. Po ~emu }emo prepoznati prave od la`nih ~udotvoraca? U na{e vreme javqaju se mnogi koji tvrde da sawaju snove, vi|aju vizije i ~ine ~uda u ime Isusa Hrista. Gotovo svi oni tvrde da su u kontaktu sa Bogom i da dobijaju nadahnu}e od Svetoga Duha. Postoje dve sile - Bo`ja i sotonska pa su tako podeqeni i oni koji za sebe tvrde da imaju posebno nadahnu}e - jedni pretstavqaju Isusa Hrista, a drugi sotonu. Jedni iznose istinu da upute qude izvoru ve~noga `ivota, a drugi la` da zavedu i uni{te. Zato je neophodno da znamo kako da prepoznamo i odvojimo istinite vesnike koji objavquju istinu i u ime Isusa Hrista ~ine ~uda, od onih koji iznose prevaru. Postoje podvale, kad medijum ili posrednik tvrdi da je u~iweno neko ~udo, a ni{ta se nije dogodilo; a postoje ~uda koja se ne mogu negirati. Dakle, postoje ~uda koja Bog ~ini, a postoje i ona koja ~ini sotona. Konfuzija se ogleda u tome, {to se i sotonske sluge, da bi prevarile neupu}ene, prikazuju kao Bo`je sluge i prilikom ~iwewa ~uda prizivaju Isusa Hrista. Kako da prepoznamo istinu od la`i - pravog ~udotvorca koji je pod uticajem Bo`je sile, od onih koji to nisu? Apostol Jovan ovako savetuje: #Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte
duhove - jesu li od Boga, jer su mnogi la`ni proroci iza{li u svet.#(1. Jovanova 4,1; ^arni}) Apostol Jovan potvr|uje ~iwenicu da ima pravih i la`nih vesnika u svetu i da je potrebno da se
~uvamo da ne budemo prevareni. #Najuspe{nija oru|a velikog varalice su la`na u~ewa i la`na ~udesa spiritizma. Preru{en u an|ela svetlosti, sotona razastire svoje mre`e tamo gde se najmawe o~ekuje. Kad bi qudi prou~avali Bo`ju kwigu sa ozbiqnom molitvom da shvate wenu nauku, ne bi ostali u tami i ne bi primili la`ne nauke. Ali po{to odbacuju istinu, postaju plen prevare.# (Kosmi~ki konflikt, str. 426) Kako da proverimo duhove? 1. Proverite da li se vest sla`e sa Biblijom. #Zakon i svedo~anstvo tra`ite#, pi{e prorok Isaija, #ako li ko ne govori tako, wemu nema zore.#(Isaija 8,20) Svaki ~ovek koji se suprotstavqa bilo kojoj Gospodwoj zapovesti, nalazi se u mraku i takav nije u stawu da ~istom istinom prosvetli druge. Pravi vesnik slaga}e se sa svim biblijskim istinama. Ako svesno prestupa bilo koju od Deset zapovesti, on nije Gospodwi vesnik. 2. Pravi vesnik koga {aqe i podupire Sveti Duh, nikad se ne}e suprotstaviti nijednom proro~anstvu prethodnih proroka, jer isti Duh nadahwuje sve vesnike i zbog toga nema nesporazuma ni suprotnosti. Ako se ne~ija vest suprotstavqa biblijskim prorocima, to je jedan od dokaza da poti~e iz la`nog izvora. 3. Proro~anstva pravog proroka se ispuwavaju. #Ako li re~e{ u srcu svojemu: kako }emo poznati re~ koju nije Gospod rekao? [to bi prorok rekao u ime Gospodwe, pa se ne zbude i ne navr{i se, to je re~ koju nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.# (5. Mojsijeva 18,21.22) Ako je ovo jedini znak ne mo`e se uzeti kao verodostojan, mora biti u skladu i sa drugim uslovima. Se}ate se da je demon prorekao za Saula da }e poginuti, i poginuo je on i wegovi sinovi. Proro~anstva Bo`jih proroka se ispuwavaju, ali nekad mo`e da se ispuni i ono {to ka`e la`ni prorok, zato ovaj znak treba da bude udru`en sa drugim obele`jima pravog proroka. 4. Ako vesnik u~ini i pravo ~udo, a poziva narod na neverstvo i idolopoklonstvo ne veruj mu. #Nemoj poslu{ati {to ti ka`e taj prorok.# (5. Mojsijeva 13,3) Bo`ji poslanik uvek }e biti na moralnoj visini. 5. On priznaje Hristovo natprirodno utelovqewe. #Po ovome poznajte Duha Bo`jega, i duha la`noga; svaki duh koji priznaje da je Isus u telu do{ao, od Boga je. A svaki duh koji ne priznaje da je Isus u telu do{ao nije od Boga: on je antihrist, za kojega ~uste da }e do}i, i sada je
ve} na svetu.# (1. Jovanova 4,2.3) Ovo proveravawe zahteva mnogo vi{e nego samo priznawe da je Isus `iveo na Zemqi. Pravi Gospodwi vesnik veruje u Hristovu bo`ansku prirodu; u Wegovu preegzistenciju, natprirodno utelovqewe, da je `iveo bezgre{nim `ivotom na Zemqi, da je svojom smr}u na krstu otkupio qudski rod od posledica greha, on veruje u Hristovo vaskrsewe, vaznesewe, Wegovu posredni~ku slu`bu i ponovni dolazak. Svaki la`ni prorok ili u~iteq pa{}e na ovom pitawu. 6. Da li donosi duhovne rodove? Prave i la`ne vesnike prepozna}emo po wihovom `ivotu. #Po rodovima wihovim pozna}ete ih. Eda li se bere s trwa gro`|e, ili s ~i~ka smokve?... Ne mo`e drvo dobro rodova zlih ra|ati, ni drvo zlo rodova dobrih ra|ati. Svako dakle drvo koje ne ra|a roda dobra, seku i u ogaw bacaju. Tako dakle po rodovima wihovim pozna}ete ih.# (Matej 7,16.18-20) Ispravan `ivot je najboqe svedo~anstvo. Pravi vesnik donosi duhovne rodove (vidi: Galatima 5,19-23). To je pokazateq kako wegov `ivot uti~e na druge i kakve se promene zbivaju u `ivotu onih koji primaju wegove poruke. Ako pravilno i precizno, oslawaju}i se na principe istinite i savr{ene Bo`je re~i, ispitate vesnika i ako ste uvereni da udovoqava svim zahtevima koje treba da ima Bo`ji poslanik, onda mo`ete biti sigurni da je pravi vesnik i da je wegova vest istinita. Nije dovoqno ako samo ispuwava jedan uslov, potrebno je da ih sve ispuwava. Zli duh, da bi zbunio slu{aoce, mo`e naizgled da ka`e istinu. Kad su Pavle i Timotije do{li u Filibu i otpo~eli svoj misionarski posao, vrlo brzo postigli su dobar uspeh, mnogi su primili poruku Jevan|eqa i postali hri{}ani. U filibi je `ivela jedna `ena, vra~ara koja je komunicirala sa zlim duhovima. #Ova po|e za Pavlom i za nama, i vika{e govore}i: ovi su qudi sluge Boga najvi{ega, koji javqaju nama put spasewa. I ovo ~iwa{e mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i re~e duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, iza|i iz we. I iza|e u taj ~as.# (Dela 16,16-18) Vra~ara je javno propovedala da su apostoli sluge Boga najvi{ega i da javqaju spasewe. To je bila istina. Za{to joj je onda apostol Pavle zabranio da propoveda #istinu#? #Ova `ena bila je naro~ito sotonino oru|e i vra~awem je donosila dobitak svojim gospodarima. Wena delatnost je doprinosila ja~awu idolopoklonstva... Pohvalne re~i koje je izgovarala ova `ena predstavqale su uvredu za delo istine, po{to su odvra}ale duh qudi od nauke apostola i lo{e osvetqavale Jevan|eqe, tako da su mnogi po~eli da veruju da su qudi koji govore u Duhu i sili Bo`joj nadahnuti istim duhom kao i taj sotonin poslanik.# (A.A. r. 211) Vra~ara je svojim pohvalnim re~ima o propovednicima Jeva|eqa, `elela da i sebe ukqu~i u eva|eoski poduhvat, tako da pred qudima izgleda da je to sve isto. Na taj na~in sotona je podmuklo nastojao da zavodi qude i ru{i Gospodwe delo. Za Isusa je zli duh posvedo~io: #Znam te ko si, svetac Bo`ij.# (Luka 4,34) #Isuse, sine
Boga najvi{ega.# (Luka 8,28) Zato ne treba da nas zbuni {to se i danas la`ni u~iteqi predstavqaju kao Hristove sluge pa ~ak se i naizgled, pohvalno izra`avaju o Hristu ili Jevan|equ. Pravi vesnik Gospodwi mora da zadovoqi sva obele`ja koja treba da ima propovednik istine. On donosi duhovne rodove; wegov `ivot je u skladu sa Bo`jim zakonom, on se ne suprotstavqa nijednoj Bo`joj ztiapovesti, Bo`jim prorocima ni biblijskoj nauci. Nije dovoqan dokaz da je neko pravi vesnik, ako samo spomiwe Isusa Hrista i za sebe ka`e da je Hristov vesnik. #Ne}e svaki koji mi govori Gospode! Gospode#, rekao je Hristos, #u}i u carstvo nebesko; no koji ~ini po voqi oca mojega koji je na nebesima. Mnogi }e re}i meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom |avole izgonili, i tvojim imenom ~udesa mnoga tvorili. I tada }u im ja kazati: nikad vas nisam znao; idite od mene koji ~inite bezakowe.# (Matej 7,21-23) Svakako ste zapazili da nije logi~no da sotonine sluge izgone i |avole u Hristovo ime, ali Isus tvrdi da je i to mogu}e. U tome i jeste najve}a prevara, {to se sotonine sluge predstavqaju za Hristove sluge, kojima }e Isus re}i: #Nikad vas nisam znao!#. Kad je Jezaveqa zapretila proroku Iliji da }e ga ubiti, on je po{ao da se sakrije u gradu Sarepti. Na ulazu u grad video je `enu kako kupi drva. Prorok ju je zamolio da mu donese hleba i vode. Ona je odgovorila da ima samo pregr{t bra{na da to zgotovi za sebe i sina, a onda su osu|eni da umru od gladi. #Ne boj se#, ohrabrio ju je prorok,#idi, zgotovi kako si rekla; ali umesi meni prvo jedan kola~i}... Jer ovako veli Gospod Bog Izraiqev: bra{no se iz zdele ne}e potro{iti, niti }e uqa u kr~agu nestati.# @ena je poslu{ala proroka i zbilo se onako kako je prorok unapred prorekao. Za to vreme razboleo joj se sin i ubrzo umro. Prorok Ilija obratio se Bogu, Bog je usli{io wegovu molitvu i detetu vratio `ivot. Tek kada je `ena sakupila sve dokaze: besprekorni `ivot Ilije proroka, ~udo sa bra{nom i uqem, vaskrsewe umrlog sina; izjavila je: #Sad znam da si ~ovek Bo`ji i da je re~ Gospodwa u tvojim ustima istina.# (1. o carevima 17,9-24) Iako je `ena poslu{ala sve {to je pprorok od we tra`io, nadaju}i se da je Ilija pravi prorok, ipak je pro{lo izvesno vreme i zbir doga|aja koji su je osvedo~ili da je Ilija ~ovek Bo`ji. Bo`ji vesnik svojim `ivotom i pona{awem, re~ima i delima, uvek daje dobro svedo~anstvo onima koji ga posmatraju. Za kratko vreme, la`ni u~iteqi i proroci, otkri}e sami da su varalice. #Po rodovima wihovim pozna}ete ih.# Saulov sluga je rekao za proroka: #U ovom gradu ima ~ovek Bo`ji, kojega veoma po{tuju; {to god ka`e sve se zbiva.# (1. Samuilova 9,6) Iako su mnogi qudi po{tovali proroke, car Ahav i wegova `ena Jezaveqa, koji su `iveli u bezakowu, mrzeli su ih. Nepo{teni i neverni qudi
uvek }e mrzeti Bo`je vesnike, isto kao {to su i Hrista mrzeli. Me|utim, `ivot Bo`jih vesnika je najboqe svedo~anstvo o tome da su sluge Boga `ivoga. Bo`je sluge se ne trude da ugode narodu kao {to je slu~aj sa politi~arima da bi ih qudi veli~ali, hvalili i ponovo izabrali. Bo`ji vesnici zbog toga ne zadovoqavaju qudsku radoznalost da bi ih po{tovali, hvalili ili nagradili - oni iznose istinu, opomene i ukore, bez obzira kako }e qudi primiti opomene. Gospodwi vesnici ne gledaju na ankete niti se uste`u u slu`bi zbog posledica, oni su potpun
24. Da li Bog i danas le~i ~udima? U Hristovo vreme, ~uda su bila skoro jedini izvor ozdravqewa, zato {to nisu postojale bolnice, klinike, medicinske {kole koje bi pripremale lekare, ni apoteke u kojima bi se mogao nabaviti lek. U na{e vreme, hvala Bogu, nije tako. Bog je qudima dao razli~ite darove, osnovane su zdravstvene institucije, prona|eni precizni instrumenti i medicinski stru~waci su dobro edukovani. Preko ovih ustanova, lekara i drugih pomagala, Bog i danas ~ini ~uda. Na `alost, ve}ina qudi ova ~uda pripisuje qudima, lekarima, lekovima, a retko Onome od koga poti~e svako dobro. Hri{}anin }e se uvek moliti Bogu da ga uputi kojim putem treba da ide i koja su najboqa sredstva za wegovo ozdravqewe. Kada iskoristimo sve postoje}e mogu}nosti, i ispunimo zahteve prirodnih i zdravstvenih zakona, pa ako nema pomo}i od qudi, onda svoj `ivot predajemo Bogu u ruke i posebno se molimo za ~udo ozdravqewa. Ako se pojavi oteklina na telu ili u organizmu, da li }emo samo ~ekati ~udo ozdravqewa? Svakako da ne. Moli}emo se da nas Bog nau~i {ta da radimo, na koja vrata da zakucamo, koja sredstva i lekove da upotrebimo. Drugo, ako je bolest posledica prestupa prirodnih zakona, kao {to mo`e biti rak na plu}ima zbog pu{ewa, odmah prestani sa upotrebom duvana; ako je u pitawu alkohol, droga ili bilo {ta drugo, odbaci ono {to zna{ da ru{i zdravqe. Mnogi religiozni qudi
zanemaruju Bo`ja uputstva, kr{e prirodne zakone, a kad se razbole ne koriste savremena pomagala ni lekove, ve} samo ~ekaju da Bog ~ini ~udo, a to je pogre{no. Jedan od istaknutih karizmati~kih propovednika u Americi je Hubert Frimen koji je bio baptisti~ki teolog, ali se 1960. godine pridru`io karizmati~kom pokretu. Osnovao je svoju nezavisnu crkvu u Indijani koja je za kratko vreme dobila 2000 vernika. Pored mnogih ~udnih shvatawa, Frimenova crkva odbacuje upotrebu lekova i kori{}ewe lekarskih usluga. On je u~io da je dana{wa medicina nastavak vra~awa i crne magije. Frimen je verovao da prepustiti se danas lekarima i lekovima zna~i izlo`iti se demonskom uticaju. U wegovoj crkvi majka koja o~ekuje bebu, za poro|aj ne mo`e da ide u bolnicu, ve} mora da se porodi u ku}i uz pomo} babice koju crkva odredi. Zbog poslu{nosti duhovnom pastiru, mnoge majke i bebe platile su ovaj eksperiment vlastitim `ivotom. U toku nekoliko godina umrlo je vi{e od 90 vernika od bolesti koje su mogle biti spre~ene ili izle~ene. Kada je umrla devojka od 15 godina, zbog toga {to joj nije bila ukazana lekarska pomo}, roditeqi su okrivqeni i osu|eni na 10 godina zatvora. ^ak je i Frimen bio okrivqen, ali je pre su|ewa umro. Nedavno su na televiziji pokazali bra~ni par star oko 40 godina, koji su ro|eni i odrasli u sli~noj crkvi. Kada im je 45 dana posle ro|ewa umro prvi sin, vo|e crkve su rekle: #Bila je to Bo`ja voqa.# Roditeqi su sa opravdanim nepoverewem gledali takvog Boga koji im je svojevoqno uzeo sina. Me|utim, to nije bila Bo`ja voqa, jer on je Otac qubavi koji spasava, a ne ubija niti o`al{}ava, ve} je bila qudska voqa pastora Frimena. Verovatno su neznawe i nemarnopst posledice ovog gubitka. To, ipak, nije bila jedina tragedija ove porodice. Razboleo im se i drugi sin, i bez lekarske pomo}i ubrzo je umro. Raditeqi su shvatili da u toj sredini ne{to nije u redu, demonstrativno su napustili crkvu i posle toga othranili troje zdrave i normalne dece. Kada je reporter upitao roditeqe, za{to se nisu obratili lekarima i spasili sinove? Majka je odgovorila: #Zato {to su nam bili isprani mozgovi.# Otac je izjavio: #Odrastao sam u takvoj sredini i nikad mi nije ni palo na pamet da tra`im lekara. Stare{ine su do{le, molile se i svi smo o~ekivali ~udo. Kamo sre}e da sam je napustio ranije.# Ovo je vi{e nego stra{no. To je veliko sramo}ewe religie i Boga, koji je predstavqen na pogre{an na~in. Da su ovi qudi pa`qivo prou~avali Bibliju, pratili Hristov rad i Wegovo u~ewe, nikada ne bi tako nisko pali. Biblija pou~ava vernika da u molitvi sara|uje sa Bogom. U~ini sve {to mo`e{ sa svoje strane, predaj slu~aju Bogu i mo`{ se nadati ~udu. Biblija nikada ne podupire
nemarnost, lenost ni aqkavost. Drsko je i nerazumno kazati Bogu: #Ja ne}u da u~inim ni{ta, a Tvoje je da u~ini{ sve, i to da u~ini{ onako kako ja zahtevam.# Kakvog li bezumqa i drskosti. Pouke iz biblijskih primera Za vreme dok je apostol Petar le`ao u zatvoru, nemo}an da bilo {to u~ini za svoje izbavqewe, osim da se moli, kao {to je ~inila i cela Crkva, an|eo mu se javio no}u, dotakao ga i okovi su odmah pali s wega. 24,1. An|eo osloba|a apostola Petra iz zatvora.
#Opa{i se, obuj opanke svoje#, rekao je an|eo, #obuci haqine svoje pa hajde za mnom.# (Dela 12,5-10) Po{to je an|eo mogao da u|e kroz zatvorena i zakqu~ana vrata, probudi Patra, skine okove s wega, izvede ga napoqe, a da ne probudi stra`are koji su bili vezani za wega; zar ga nije mogao i opasati, obu}i mu haqinu i obuti opanke? Mogao je, ali s pravom je o~ekivao od Petra da u~ini ono {to je mogao. [ta bi se desilo da je Petar odbio da poslu{a naredbu i ~ekao da an|eo u~ini sve za wega, ~ak i da ga iznese iz zatvora? Da li bi Bog u~inio i ono {to je Petar mogao da u~ini? Svakako da ne bi i Petar bi verovatno zavr{io svoj `ivot u onom zatvoru. Bog nam je dao razum, a zdrav razum zakqu~uje da se molimo i u~inimo sve {to mo`emo, a tamo gde postajemo nemo}ni predajmo problem Svemogu}emu da po svojoj milosti u~ini ~udo izbavqewa. Kada se car Jezekija razboleo, prorok Isaija mu je preneo poruku da }e umreti. Jezekij se molio da Bog u~ini ~udo ozdravqewa. Me|utim, prorok Isaija mu je savetovao da pored molitve, stavi jo{ i suve smokve na otok i tada se desilo ~udo ozdravqewa (2. o carevima 20,7). Da je car odbio da stavi smokve na otok, da li bi i onda ozdravo? Verovatno da ne bi. Zar Bog bez smokava nije mogao da u~ini ~udo ozdravqewa? Mogao je, ali je o~ekivao da Jezekija u~ini ono {to je mogao, car je poslu{ao i ozdravio. Za vreme proroka Jelisija u Izraiqu, sirijski vojvoda Neman do{ao je da tra`i leka od gube. Prorok Jelisije mu je poru~io: #Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdravi}e{.# (2.o carevima 5,9) Neman je iznenadio takav predlog. Tvrdio je kako ima mnogo boqih reka u Siriji nego u Izraiqu, i bio je u pravu. Obeshrabrio se i odlu~io da se vrati ku}i. Wegove sluge su ga nagovorile da u~ini ono {to je prorok predlo`io. #Da je prorok rekao da u~ini{ ne{ta veliko, ne bi li u~inio#, pitale su sluge? Neman je poslu{ao, okupao se sedam puta u Jordanu i ozdravio. Da nije poslu{ao, da li bi ozdravio? Ne bi! Bila je to jo{ jedna veli~anstvena manifestacije Bo`je iscelteqske sile.
Nai{av{i na slepog ~oveka koji je tra`io pomo}, Isus je #pqunuo na zemqu i na~inio kao od pquva~ke, pomazao kalom o~i slepoga i rekao: ’Idi umij se u bawi Siloamskoj’. Otide dakle i umi se, i do|e gledaju}i.# (Jovan 9,6.7) Da li je Isus mogao da izle~i slepoga bez blata i umivawa u bawi? Svakako da je mogao. Da li bi slepi ozdravio da se nije umio u bawi? Ne bi. Bog ne podupire samovoqu, neposlu{nost, lenost i nemarnost. Oni koji se samovoqno i drsko izla`u opasnosti, snosi}e posledice prestupa prirodnih zakona. Najjasniji primer ~ovekove saradwe sa Bogom u ~iwewu ~uda je Hristovo vaskrsewe Lazara. Sve ono {to su qudi mogli u~initi, Isus nije u~inio. Kada je trebalo ukloniti ogroman kamen sa ulaza u grobnicu, Isus je rekao: #Uzmite kamen.# ^ovek vi{e od toga nije mogao da u~ini, a Hristos je zatim uzviknuo: #Lazare! iza|i napoqe. I iza|e mrtvac obavit platnom.# Isus se ponovo obra}a qudima: #Razdre{ite ga i pustite neka ide.# (Jovan 11,39-44) Da li je Isus mogao da ukloni i onaj kamen, skine platno i pe{kire? Svakako da je mogao, ali sve ono {to su qudi mogli da u~ine prepustio je wima. #Hristos je mogao da naredi steni da se skloni i ona bi poslu{ala Wegov glas... Na Wegovu zapovest, nevidqive ruke uklonile bi stenu. Me|utim, wu treba da uklone qudske ruke. Na taj na~in Hristos je `eleo da poka`e da qudsko treba da sara|uje sa bo`anskim. Ono {to qudska sila mo`e da u~ini, bo`anska sila nije pozvana da u~ini. Bog ne odbacuje qudsku pomo}. On ja~a ~oveka, sara|uje s wim kada on koristi sile i sposobnosti koje su mu poklowene.# (^e`wa vekova, str. 458.459) Hri{}ani znaju da svoje probleme treba da povere Bogu ali i da iskoriste sve mogu}nosti koje im stoje na raspolagawu: lekarske usluge, sposobnosti i medicinsko znawe, savremene instrumente, zra~ewe, sve vrste terapija, fizi~ke ve`be, upotrebu zdrave hrane i pi}a, ~ist vazduh i sun~evu svetlost (ali oprezno), i sve {to bi u skladu sa prirodnim i moralnim zakonima moglo o~uvati, za{tititi ili povratiti zdravqe. A onda kada su sve u saradwi sa Bogom u~inili {to su znali i mogli, onda se jo{ jednom u molitvi obra}aju Bogu mole}i Ga da po svojoj milosti u~ini ono {to qudima nije mogu}e i Bog }e u~initi onako kako je najboqe. #Bog ne}e u~initi nikakvo ~udo da spre~i nemarnost... Pitamo one koji ~ekaju ~uda: Koja ste sredstva isprobali od onih koja vam je Bog stavio na raspolagawe?.. Da li ste se pot~inili otkrivenoj Bo`joj naredbi.# (Evangelizam str.492) Bog ne ~ini ~uda da bi potpomogao na{u lenost, neposlu{nost, niti da zadovoqi na{u radoznalost. Stra{no je neznawe, a jo{ stra{nija upornost kojom odbijamo pomo} koju nam Bog nudi preko qudi. Pred na{im o~ima ispuwavaju se re~i koje je Gospod rekao preko proroka Osije: #Izgibe moj narod, jer je bez znawa; kad si ti
odbacio znawe, i ja }u tebe odbaciti.# (Osija 4,6) Bog i danas ~ini ~uda, ali qudi ih ~esto ne zapa`aju. Mnogi se hvale svojom pronicqivo{}u, pripisuju ~oveku ili sre}i ono {to je dar od Boga. Me|utim, Bog ne ~ini ~uda da bi zadovoqio ne~iju radoznalost. Kada je ~uo kakva dela Isus ~ini, Irod se upla{io misle}i da bi to mogao biti Jovan Krstiteq koga je pogubio. Pla{io se da Jovan nije vaskrsao i bojao se osvete. Irod je na dan su|ewa Hristu, imao priliku da se li~no sretne sa Isusom. Evan|elist Luka izve{tava: #A Irod videv{i Isusa bi mu vrlo milo; jer je odavno `eleo da ga vidi, jer je mnogo slu{ao za wega, a nada{e se da }e videti od wega kakvo ~udo.# (Luka 23,6) Isus nije u~inio nikakvo ~udo. Bog ne ~ini ~uda onako kako bismo mi `eleli, ali voqan je da nam na najboqi na~in pomogne. Apostol Pavle spomiwe svoga saradnika Trofima koga je ostavio bolesna u Melitu (2. Timotiju 4,20), a nije ga izle~io. On sam za sebe ka`e: #A na neizmerna otkrivewa, da se ne bih poneo, dat mi je trn u telu, satanin an|eo, da me }u{ka - da se ne ponosim.# (2. Korin}anima 12,7) Apostol Pavle molio se Bogu da ga oslobodi ovih fizi~kih te{ko}a, ali kad nije bilo pozitivnog odgovora koji je o~ekivao, prihvatio je to kao Bo`ju voqu, smatraju}i da je to za wegovo li~no dobro. Za vreme stradawa Isus se triput molio: #O~e moj, ako je mogu}e da me mimoi|e ~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u nego kako ti.# (Matej 26,39) Posle svake molitve za izbavqewe od bolesti ili bilo koje nevoqe, dobro je da uvek zavr{imo molitvu re~ima: #Gospode, neka u svemu bude Tvoja voqa.# Imajmo potpuno poverewe da }e Bog u~initi ono {to je najboqe za na{e dobro.
25. Izle~ewe demonskom silom Bolesni su oduvek ~inili sve, ne samo da produ`e `ivot, ve} i da prona|u lek protiv bolesti i bolova. Mnogima su pomogli lekari, lekovi, nove terapije, promena `ivotnih uslova, ishrana, a ima i onih koji su izle~eni posredstvom ~uda. Da li su sva ~uda posledica uticaja Bo`je mo}i, ili
1
se de{ava da su rezultat uticaja demonske sile? U dr`avi Teksas `ivi `ena, sredwih godina po imenu Meri koja je oduzeta pune 23 godine. Toliko godina nije mogla nezavisno da stane na svoje noge, a `ivi sama. Kada god se kre}e mora da upotrebi kolica i {take. Jednoga dana Meri se veoma iznenadila, kada je preko telefona ~ula glas svoje prijateqice s kojom je nekada i{la u {kolu. Ona sa mu`em i troje dece `ivi u planinskom predelu u kome je za vreme leta sve`e, zato joj je predlo`ila da, ako `eli, kod wih provede nekoliko sedmica da se malo osve`i i odmori. #Ovde }e{ se zaista odmoriti, osve`iti, a u isto vreme izbe}i }e{ veliku vru}inu u Teksasu#, rekla je prijateqica. Niko nije bio toliko sre}an kao Meri, radovala se {to se neko i we setio. Prihvatila je predlog i sutradan prijateqica je do{la, prespavala u wenom stanu i slede}eg dana prevezle su se kolima do mesta u kome je `ivela wena prijateqica. Meri je uzorna hri{}anka koja po{tuje uputstva Svetoga pisma. Slede}eg dana prijateqica ju je obavestila da se u wenom susedstvu odr`ava evangelizacija i pozvala je ako `eli, da po|e s wom. #Svakako#, odgovorila je Meri, #volim da slu{am izlagawe iz Bo`je re~i.# Kada su prvo ve~e stigle u dvoranu, Meri, kao i obi~no, vozila se u svojim kolicima. Za vreme propovedi evan|elista je pozvao sve bolesne koji `ele da ozdrave da do|u na podijum. Prijateqica je upitala Meri, da li bi i ona `elela da ozdravi? #Kako da ne,# odgovorila je Meri, #ali ne mogu da odem na podijum koji je toliko visok.# Wena prijateqica joj je pomogla, i Meri se na{la na podijumu sa ostalim bolesnicima. Jedan po jedan su #ozdravqali#, a kad je do{ao red na wu, evan|elista je uzviknuo: #Baci {take, ustani iz kolica i u ime Isusa Hrista hodaj!# Meri je poku{ala, bacila {take, ustala i stala na svoje noge. Prvi korak bio je sudbonosan. ^udo se ipak desilo, Meri je bez {taka mogla da hoda. Niko nije bio sre}niji od we. Svako ve~e prisustvovala je le~ewu i pri~ala o svome ~udu iceqewa. Posle ~etiri sedmice Meri se vratila ku}i i odmah pozvala svoga pastora da mu opi{e neobi~no iskustvo. Pastor se iznenadio ~udu. #Ko je taj koji je izvr{io le~ewe#, upitao je pastor. #Ne znam#, odgovorila je Meri, #ali ono {to znam je da sam hvala Bogu ozdravila.# #Dobro je {to si ozdravila, ali isto tako je va`no znati uz pomo} ~ije sile si ozdravila?# Meri je bila zbuwena. Zamolila je pastora da je odmah poseti. Kad je do{ao, pastor joj je postavio nekoliko pitawa na koja Meri nije znala da odgovori. #Ja ne `elim da te obeshrabrim#, rakao je pastor, #ali dobro je da zna{ da postoje ~uda koja Bog preko svojih izabranih slugu ~ini, a postoje ~uda koja i sotona ~ini.# Meri je uzorna hri{}anka i ne `eli da ima ikakvog posla sa demonima i zato dala je mudar predlog: #Za{to ne bismo klekli da se zajedno pomolimo Bogu za re{ewe ovog problema? Ako je ovo ~udo u~iweno Bo`jom silom, neka je slavqeno i blagosloveno Wegovo ime. Me|utim, ako je to sotonsko delo, neka sotona nosi svoje. Vi{e volim da se uz pomo} {taka i
2
kolica kre}em i budem sa svojim Bogom, nego ovako sa |avolom.# Pastor je prihvatio wen predlog, pomolili su se i pastor je oti{ao ku}i, a Meri, po{to je bila umorna od puta, legla je i odmah zaspala. Kada se ujutro probudila, vi{e nije mogla da se osloni na svoje noge. Pomo}u ~ije sile je Meri bila ozdravila - Bo`je ili demonske? Sotonske sluge mogu da ~ine ~uda Jo{ u Mojsijevo vreme bilo je poznato da demonske sluge mogu da ~ine ~uda. #Ako ustane me|u vama prorok ili koji sne sawa, i ka`e ti znak ili ~udo, pa se zbude taj znak ili ~udo koje ti ka`e, i on ti re~e: hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne zna{, i wima da slu`imo, nemoj poslu{ati {to ti ka`e taj prorok ili sawa~. Za Gospodom Bogom svojim idite, i wega se bojte; wegove zapovesti ~uvajte, i glas wegov slu{ajte i wega se dr`ite.#(5. Mojsijeva 13,1-4) Zna~i da i la`ni poslanik mo`e da u~ini ~udo i da se zbude {to je rekao sa ciqem da zavede neuke i neupu}ene. Da je to ta~no, i Isus je to napomenuo: #Jer }e iza}i la`ni Hristosi i la`ni proroci, i pokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude mogu}e, i izabrane.#(Matej 24,24) Dok su Mojsije i Aron, pomo}u Bo`je sile pred faraonom ~inili ~uda, u isto vreme i egipatski vra~ari ~inili su ~uda demonskom silom. #I baci Aron {tap svoj pred faraona i pred sluge wegove, i prometnu se u zmiju. A faraon dozva mudrace i vra~are; te i vra~ari Misirski u~ini{e tako svojim vra~awem. I baci svaki svoj {tap i pretvori{e se {tapovi u zmije; ali {tap Aronov pro`dre wihove {tapove.# (2. Mojsijeva 7,9-12) Egip}ani su obo`avali zmije, a ovim ~udom je pokazano da je `ivi Bog iznad la`nih, ali faraon u svojoj oholosti to nije zapazio. Vra~ara je na zahtev cara Saula, pozvala iz groba pokojnog proroka #Samuila#. Filisteji su objavili rat Izraiqu, a to je cara Saula veoma upla{ilo. #I upita Saul Gospoda, ali mu Gospod ne odgovori ni u snu ni preko Urima, ni preko proroka. A sluge mu reko{e: eno u Endoru ima `ena u kojoj je duh vra~arski. Tada se Saul preru{i obukav{i druge haqine, i otide sa dva ~oveka, i do|e k onoj `eni no}u; i on joj re~e: hajde vra~aj mi duhom vra~arskim, i dozovi mi onoga koga ti ka`em. Ali mu `ena re~e: ti zna{ {ta je u~inio Saul i kako je istrebio iz zemqe gatare i vra~are; za{to dakle me}e{ zamku du{i mojoj da me ubije{? A Saul joj se zakle Gospodom govore}i: tako `iv bio Gospod! ne}e ti biti ni{ta za to. Tada re~e `ena: koga da ti dozovem? A on re~e: Samuila mi dozovi. A kad `ena vide Samuila, povika iza glasa, i re~e `ena Saulu govore}i: za{to si me prevario? Ta ti si Saul. A car joj re~e: ne boj se; nego {ta si videla? A `ena re~e Saulu: bogove sam videla gde izlaze iz zemqe. On joj opet re~e: kakav je? Ona mu re~e: star ~ovek izlazi ogrnut pla{tem. Tada razume Saul da je Samuilo, i savi se licem do zemqe i pokloni se.#(1. Samuilova 28,4-14)
3
Obratimo pa`wu na nekoliko va`nih ~iwenica iz ovog izve{taja. Car Saul ne ide Bo`jem predstavniku - proroku, ve} sotonskoj slu{kiwi koja je tvrdila da ima mo} da pomo}u vra~arskog duha komunicira sa mrtvima. To je najja~i dokaz da u ovom doga|aju Bo`ja sila nema nikakvog udela. Saul je tra`io da razgovara sa pokojnim prorokom Samuilom. Vra~ara nije prepoznala Saula, sve dok nije pozvala ne~istog duha koji ju je upozorio da je pred wom car Saul. Izve{taj ne ka`e {ta je vra~ara u~inila da bi #dobila Samuila#, ve} samo ka`e: #A kad `ena vide Samuila.# Samuilo je bio Bo`ji prorok i dok je bio `iv pou~avao je narod da verno slu`i Bogu. Kad bi se veza sa pokojnim prorokom i mogla uspostaviti, to sigurno ne bi mogla u~initi vra~ara pomo}u sotonskog duha. Me|utim, mrtvi ne znaju ni{ta i ni u kakvom slu~aju vra~ara nije mogla da uspostavi vezu sa Samuilom. Ne samo vra~ara, ve} niko, ne mo`e komunicirati sa mrtvima. To je isto kao kada bi neko mogao da razgovara sa drvetom, kamenom ili bilo kojim predmetom. Jedina nada je veskrsewe posle koga }e se javiti ista li~nost koja je pre smrti `ivela. Kad je Saul uverio vra~aru da joj ne}e u~initi nikakvo zlo, upitao je: #[ta si videla? A `ena re~e Saulu: bogove sam videla gde izlaze iz zemqe.# Saula ne zanimaju nikakvi bogovi, ve} u svojoj nevoqi tra`i Samuila, zato nije ni primetio da je vra~ara upotrebila mno`inu #bogove#; zato nastavio je da pita: #Kakav je?# Vra~ara brzo se prilago|ava posetiocu I sad upotrebqava izraz u jednini: #Star ~ovek izlazi ogrnut pla{etem.# #Tada Saul razume da je Samuilo i savi se licem do zemqe i pokloni se.# Da li biste vi u ovoj zbrci razumeli da je onaj koji se pojavio zaista prorok Samuilo? Saul je bio op~iwen demonskim duhom i nije mogao da primeti prevaru. Prvo zlo koje je Saul u~inio je to {to se odvojio od Boga i {to je dobrovoqno oti{ao na sotonino tle. Kada je pao pod uticaj sotonine sile i predao se prevari, Bo`ja sila potpuno je odstupila od wega. Ostao je neza{ti}en u rukama svoga neprijateqa. Kome se Saul poklonio? Saul se poklonio sotoni koji se predstavio kao da je Samuilo. Otpali izraiqski car bio je toliko zaslepqen da je poverovao da je pred wim prorok Samuilo. Ova vra~ara svakako nije mogla da vaskrsne Samuila, niti je on imao ikakvog udela u ovoj spiritisti~koj seansi, umesto sa Samuilom, Saul je razgovarao sa demonom. #Samuilo# je upitao Saula: #Za{to si me uznemirio i izazvao?# Sotona je dobro znao stawe cara Saula. Saul iznosi svoj problem: #U nevoqi sam velikoj, jer Filisteji do|o{e na me, a Bog je odstupio od mene.# (1.Samuilova 28,15) Evo kako ga je sotona ute{io: #Pa {to mene pita{, kad je Gospod odstupio od tebe i postao ti neprijateq? Gospod je u~inio kako je kazao preko mene.# Vrhunac ove drame u kojoj je ve{to servirana sotonina prevara je u tome {to se sotonino #proro~anstvo# sutradan ispunilo: #I Gospod }e predati s tobom Izraiqa Filistejima; te }e{ sutra ti i sinovi tvoji biti kod mene; i oko (logor) Izraiqski preda}e Gospod u ruke Filistejima.# (1. Samuilova 26,19)
4
Ovo je do temeqa sru{ilo cara Saula. #A Saul ujedanput pade na zemqu koliko je dug, jer se vrlo upla{i od re~i Samuilovih, i ne be{e snage u wemu.#(stih 20) #Pre zore, Saul se sa pratiocima vratio u izraiqski logor da bi obavio pripreme za sukob. Pitaju}i za sebe sile tame upropastio je samoga sebe. Upla{en i sam savladan o~ajawem, bilo mu je nemogu}e da ulije ohrabrewe svojoj vojsci. Odvojen od Izvora snage, nije mogao da obrati misli Izraiqca da gledaju na Boga kao svoga pomo}nika. Tako predskazivawa zlog samo je pomoglo svome ostvarewu.# (RR, r. 681) Evo kako se slede}eg dana ispunilo demonsko proro~anstvo:#A Filisteji se pobi{e sa Izraiqcima, i pobego{e Izraiqci ispred Filisteja i padahu mrtvi na gori Gelvuji. I stigo{e Filisteji Saula i sinove wegove; i pogubi{e Filisteji Jonatana i Avinadava i Melih-Suva, sinove Saulove. I boj postade `e{}i oko Saula, i na|o{e ga strelci, i on se vrlo upla{i od strelaca. I re~e Saul momku koji mu no{a{e oru`je: izvadi ma~ svoj i probodi me, da ne do|u ti neobrezani i probodu me i narugaju mi se. Ali ne hte momak {to mu no{a{e oru`je, jer ga be{e vrlo strah. Tada Saul uze ma~ i baci se na w.#(1.Samuilova 31, 1-4) Tako je zavr{io car Saul koji je nekad bio na Gospodwoj strani, ali se u vreme krize pouzdao u sotoninu silu. Saul je mislio da }e preko sotonskih slugu doznati voqu Bo`ju i primiti tako `eqenu i potrebnu za{titu. Me|utim, umesto da ponovo uspostavi vezu sa Bogom, uspostavio ju je sa demonima; umesto `eqenog ohrabrewa i za{tite, primio je osudu. Dok Bog ~ini ~uda, i sotonine sluge mogu da ~ine ~uda, zato je veoma va`no kome duhu se poveravamo. #Mnogi }e re}i meni u onaj dan#, rekao je Isus, #Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom |avole izgonili, i tvojim imenom ~udesa mnoga tvorili? Tada }u im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji ~inite bezakowa.# (Matej 7,21-23) Uz ~iju pomo} su ovi ~inili mnoga ~udesa? Da li su zaista Isusovim imenom |avole izgonili? Tek tada }e se otkriti da su bili prevareni i da su druge varali. Na osnovu ovoga ne mo`emo biti sigurni da svako ko poka`e znake i ~udesa ima i silu Bo`ju. Sotonska imitacija danas preti svim hri{}anima, a mo}i }e da je zapaze i otkriju samo istrajni istra`iva~i Svetoga pisma. Sotona }e ~initi ~uda da bi prevario i iskrene hri{}ane (Matej 24,24). Apostol Pavle je jasno prorekao da }e najuspe{nija antihristova prevara biti #dolazak po ~iwewu sotoninu sa svakom silom, i znacima i la`nim ~udesima#. (1.Soluwanima 2,7) Najve}a gre{ka je u tome {to neki qudi obeshrabruju vernike da istra`uju Bibliju i pomo}u we ispituju duhove i proveravaju izjave samozvanih poslanika koji umesto istine prenose zablude. Bog nam je dao razum i logiku, sposobnost rasu|ivawa, i ako i pored toga budemo zavedeni, sami smo krivi za svoju propast. Danas se usvajaju nove tvrdwe, pra}ene misti~nim znacima, a obi~no se zanemaruje nepogre{ivo merilo istine, Sveto pismo pomo}u koga
5
pouzdano mo`emo proveriti da li su ~udotvorci sluge Bo`je ili sluge drugog gospodara. Iza znakova i ~uda ili nekih misti~nih obele`ja mogu da se sakriju i sile zla. Znaci, ~uda, misticizam i bujna ose}awa, nisu merilo istine niti dokaz da je u~iweno delo pra}eno Bo`jom silom. #Sotonske obmane sada se umno`avaju, tako da }e oni koji skrenu sa staze istine izgubiti pravac. Ne imaju}i ni{ta za{to bi se mogli uhvatiti, oni }e biti no{eni od jedne do druge zablude... Sotona je si{ao sa velikom silom i mnoge }e obmanuti wegova ~uda.# (Evangelizam, str. 269) #Pred nama je dan kada }e sotona odgovoriti na `equ onih koji sumwaju i kad }e u~initi mnoga ~uda... Kako }e stra{no biti stawe onih koji svoje o~i zatvaraju pred svetlo{}u istine i tra`e ~uda koja }e ih utvrditi u obmani.# (Isto, str. 448.449) Dok sam razgovarao sa prijateqem koji je verovao da Bog ~ini sva ~uda, rekao mi je:. #Niste u stawu da pobijete moje iskustvo, jer sam mnoga ~uda do`iveo.# #Da li uvek i bez sumwe znate da su sva ta ~uda od Boga#, upitao sam. #Ne, nisam siguran#, odgovorio je.# [ta mislite, mogu li ~uda biti od sotone? #Mogu#, odgovorio je. Kako onda pravite razliku izme|u ~uda koja Bog ~ini od onih koje sotona ~ini? Moj prijateq se zamislio i na ovo tako va`no pitawe odgovora nije bilo. U tome je sr` problema. Razum je iskqu~en, ko~nice otpu{tene, a ose}awa preuzela vo|stvo i tako je u razumu nastala konfuzija; a za vreme konfuzije ve{ti neprijateq osvaja podru~je uma i du{e.
Peti deo Posledwi vapaj za pomo}
6
26. Poverewe u Boga i zdravqe Univerzitetski mendicinski centar Yon Hopkins dao je slede}e saop{tewe: #Vera tvoja mo`e da te izle~i. Istra`ivawa su dokazala da osobe koje imaju poverewa u Boga i dr`e se verskih uputstava imaju mawe depresije i me|u wima je mawi procenat samoubistava; mawe se odaju drogi i mawe stradaju od oboqewa srca. Isto tako lak{e pre`ivqavaju te{ke bolesti, pre i lak{e se oporavqaju od bolesti i povreda, mnogo br`e od onih koji zapostavqaju religiju.# (Religion & Health, p.1) #Sigurno znamo da su se qudi odr`avali nadom#, ka`e Gari Gunderson, #a ne samo lekovima. Priznajemo, ali ne razumemo odnos izme|u zdravog duhovnog `ivota i fizi~kog ozdravqewa i op{teg zadovoqstva. Znamo da ose}awa uti~u na imuni sistem, ali malo znamo kako uti~u. Znamo da su qudi zdraviji u porodici koja ka`e da ih voli, ali ne mo`emo da objasnimo za{to je to tako.# (IHP. Speeches and Publications: Bringing Spirituality Down, p. 3) #@ivot je telu srce zdravo, a zavist je trule` u kostima#, pi{e Solomun. #Veselo srce veseli lice, a `alost u srcu obara kosti. Qubazne su re~i sat meda, slast du{i i zdravqe kostima. Srce veselo poma`e kao lek, a duh `alostan su{i kosti.# (Pri~e 14,30; 15,13; 16,24; 17;22) Oni koji imaju poverewe u Boga imaju sigurnost, a sigurnost i nada poma`u zdravqu. #Duhovnost nije ne{to {to se mo`e popraviti kao slomqena ma{ina... to je sila koji dr`i delove ma{ine zajedno. Du{a je tamo gde je zajednica, a kad je du{a o{te}ena ili slomqena, to je dokaz da delovi ne rade slo`no, zajedno. Zato ne funkcioni{e i ne mo`e du`e da traje i zbog toga umire. Dijagnoza qudske bolesti ne mo`e da bude uspostavqena niti mo`e da se le~i odvojeno od vizije, dobrote bi}a kao celine, koji ukqu~uju puninu qudskog `ivota.# (Isto, str. 7) #Qudi koji su odgojeni u religijskom domu, a koji kasnije napuste Crkvu, {to su stariji, vi{e boluju od depresije od onih koji ostanu verni hri{}anskom u~ewu. To je glavni zakqu~ak
7
istra`ivawa dr Arjan Braama.# (ENI, 24. Februara. 1999) Izvr{ena su istra`ivawa me|u konzervativnim i svetovnim (modernim) Jevrejima. Utvr|eno je da su Jevreji koji ~itaju Toru i redovnmo pose}uju sinagogu mnogo zdraviji od onih koji su se odrekli svojih verskih i zdravstvenih principa. Prema tome, zdrava i ~ista religija je koristan ~inilac u qudskom `ivotu, jer poma`e verniku da lak{e savlada te{ko}e, poma`e mu u tuzi i bolesti, ~ini da bude sre}an i zadovoqan u `ivotu. Nada poma`e kao lek u savla|ivawu mnogih te{ko}a. #Vera je `iva sila koja ru{i sve prepreke i podi`e svoju zastavu usred neprijateqskog logora. Bog }e u~initi ~uda za one koji se uzdaju u Wega, On }e pomo}i svojoj vernoj deci u vreme opasnosti, samo ako se budu potpuno uzdali u Wega I bez pogovora Mu slu`ili.# (4.T, p.163) #Bolest uma prevazilazi sve. Devet desetina bolesti od kojih qudi pate poti~e iz uma. Vera u Hrista jedan je od najboqih lekova, jer mo}no smiruje nerve. Nebo je puno zdravqa. [to se vi{e izla`emo dubokom nebeskom uticaju, sigurnije }e biti ozdravqewe. Pobo`nost se ne suproti zakonima zdravqa, ve} je u skladu sa wima... Bo`ja qubav je neophodna za `ivot i zdravqe. Da bismo imali dobro zdravqe, na{e srce treba da bude ispuweno qubavqu, nadom i rado{}u u Gospodu.# (ML, p. 149) Mudri Solomun savetuje: #Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj rezum ne oslawaj se. Na svim putovima svojim imaj ga na umu, i on }e upravqati staze tvoje.# (Pri~e 3,5.6) Poverewe u Boga donosi unutra{wi mir. Zato psalmista preporu~uje: #Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan; neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.# (Psalam 27,14) #Mi ne smemo da se predamo obeshrabrewu, ve} u svakoj neprilici treba da tra`imo pomo} od Wega koji ima vlast nad neiscrpnim izvorima. ^esto }emo biti okru`eni
te{kim
okolnostima i tada, u potpunom poverewu, moramo se osloniti na Boga. On }e ~uvati svaku du{u koja je dospela u te{ko}e nastoje}i, da se dr`i Gospodweg puta.# (^e`wa vekova, str. 313) #Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, svih, koji ga prizivaju u istini. @equ ispuwa onima koji ga se boje, tu`wavu wihovu ~uje, i pomo`e im.# (Psalam 145,18.19) #Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro, `ivi na zemqi i hrani istinu. Te{i se Gospodom i u~ini}e ti {to ti srce `eli. Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se u wega, on }e u~initi... Osloni se na Gospoda, i ~ekaj ga.# (Psalam 37,3-7) Ovo je iskustvo miliona hri{}ana, onih koji su izdr`ali velike nevoqe, oslawaju}i se na Gospoda i u Wemu na{li uto~i{te i okrepqewe. Oni koji imaju poverewe u Boga idu za svojim Pastirom. Isus je rekao: #Ovce moje
8
slu{aju glas moj, i ja poznajem wih, i za mnom idu. I ja }u im dati `ivot ve~ni, i nikad ne}e izginuti, i niko ih ne}e oteti iz ruke moje.# (Jovan 10,27.28) #U svim na{im isku{ewima imamo sigurnog Pomo}nika. On nas ne}e ostaviti same da se borimo sa isku{ewem, da se borimo sa zlom i na kraju budemo slomqeni teretom i tugom. Iako je sada sakriven od o~iju smrtnika, uho vere mo`e ~uti Wegov glas kako govori: Ne boj se ja sam s tobom... Ja sam podneo va{e `alosti, iskusio va{e borbe, susretao se sa va{im isku{ewima. Ja znam va{e suze, jer sam i sam plakao. Poznajem bolove koji tako duboko le`e da se ne mogu poveriti nijednom qudskom uhu. Ne mislite da ste napu{teni i ostavqeni. Iako va{ bol nije taknuo nijednu osetqivu strunu nekog osetqivog srca na Zemqi, pogledajte u mene i `ivite.# (Isto, str. 413) Svoje poverewe u Boga psalmista je izrazio: #Da po|em i dolinom sena smrtnoga, ne}u se bojati zla; jer si ti sa mnom; {tap tvoj i palica tvoja te{e me.# (Psalam 23,4)#Hristos nikad ne}e napustiti du{u za koju je umro. ^ovek mo`e ostaviti Wega i podle}i isku{ewu, ali se Hristos nikad ne mo`e okrenuti od onoga za koga je platio otkupninu svojim `ivotom.# (Misli s gore blagoslova, str. 149) Preko proroka Isaije Gospod je obe}ao: #Ako }e se i gore pomaknuti i humovi se pokolebati, opet milost moja ne}e se odmaknuti od tebe, i zavet mira mojega ne}e se pokolebati, veli Gospod, koji ti je milostiv.# (Isaija 54,10) Bez Boga nigde nema sigurnosti. #Onaj koji ide stazom koju je sam izabrao, na koju ga Bog nije poslao, spota}i}e se. Za wega se dan pretvara u no} i ma gde se nalazio, nije siguran.# (^e`wa vekova, str. 450) Bog pokazuje pravi put onima koji Ga tra`e. #Koji se ~ovek boji Gospoda? On }e mu pokazati koji put da izbere.# (Psalam 25,12) Bog je obe}ao: #Urazumi}u te, i pokaza}u ti put kojim da ide{; svetova}u te,oko je moje na tebi.# (Psalam 32,8) Ovi tekstovi jasno svedo~e da svaki onaj ko ima poverewe u Boga hodi putem koji je Bog trasirao i sledi savete svoga U~iteqa, Pastira i Spasiteqa Isusa Hrista. To je vera koju vernik sprovodi u `ivot. #Vreme je neophodno da razumete {ta je prava mo} voqe. To je vladaju}a sila u ~ovekovoj prirodi, sposobnost odlu~ivawa ili birawa. Sve zavisi od pravilne upotrebe voqe.. Bog je dao ~oveku vlast da bira, i na wemu je da se poslu`i wome. Vi ne mo`ete da promenite svoje srce, vi ne mo`ete sami od sebe da posvetite Bogu ose}awa svoga srca, ali mo`ete odlu~iti, izabrati da Mu slu`ite. Mo`ete Mu predati svoju voqu; tada }e On delovati u vama da ho}ete i ~inite ono {to je wemu ugodno. Tako }e cela va{a priroda biti stavqena pod upravu Hristovog
9
Duha; On }e biti sredi{te svih va{ih ose}awa, va{e misli bi}e u skladu sa Wim.# (Put Hristu, str. 37.38) Mudri Solomun je prona{ao tajnu `ivota: #Sine moj, slu{aj re~i moje, prigni uho svoje besedi mojoj. Da ti ne odlaze iz o~iju; ~uvaj ih usred srca svojega. Jer su `ivot onima koji ih nalaze i zdravqe svemu telu wihovu.# (Pri~e 4,20-22) U tome je snaga koja poma`e oporavku, koj umornu du{u podi`e, ja~a i hrabri. Oni koji imaju poverewa u Boga slu{aju Wegov glas. Preko proroka Jeremije Gospod savetuje: #Slu{ajte glas moj i tvorite ovo sve kako vam zpovedam, pa }ete mi biti narod i ja }u vam biti Bog.# (Jeremija 11,4) I Hristos je naglasio ovu misao: #Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista }ete biti u~enici moji, i pozna}ete istinu, i istina }e vas izbaviti.# (Jovan 8,311.32) Svaki onaj koji `eli da sazna istinu koja spasava, ako je voqan da sledi videlo, sazna}e ono {to je neophodno za spasewe. Isus je rekao: #Ko ho}e wegovu voqu tvoriti razume}e je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.# (Jovan 7,17) Ta su{tinska istina koja spasava, nalazi se u Bogu, a On je otkriva onima koji je tra`e. Isus se ovako molio za svoje sledbenike: #Osveti ih istinom svojom, re~ je tvoja istina.# (Jovan 17,17) Ovim je Spasiteq pokazao svojim sledbenicima gde da tra`e spasonosnu istinu - ne u tradiciji ili predawu, ve} u Svetome pismu. Isus savetuje: #Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u wima `ivot ve~ni; i ona svedo~e za mene.# (Jovan 5,39) Oni koji imaju poverewa u Boga, imaju poverewa i u Wegovu re~ i slede wene savete. Zato psalmista se ovako molio: #Poka`i mi, Gospode, put svoj, i i}i }u u istini tvojoj; u~ini neka se mili srcu mojemu bojati se imena tvojega.# (Psalam 86,11) Da li ste i vi ikad osetili milinu u prou~avawu Svetoga pisma? Psalmista nastavqa: #Nau~i me tvoriti voqu tvoju, jer si ti Bog moj; duh tvoj blagi neka me vodi po stazi pravoj.# (Psalam 143,10) To je izraz pravog i potpunog poverewa u Boga, koje donosi mnogostruke blagoslove. Oni koji imaju potpuno poverewe u Boga i Wegovo vo|stvo, potpuno se oslawaju na Wega u svim `ivotnim prilikama. Apostol Petar je pisao: #Ponizite se dakle pod silnu ruku Bo`ju, da vas povisi kad do|e vreme. Sve svoje brige bacite na w, jer se on brine za vas.# (1. Petrova 5,6.7) Apostol Pavle nagla{ava ovu misao: #Gospod je bilizu. Ne brinite se ni za {to nego u svemu molitvom i moqewem sa zahvaqivawem da se javqaju Bogu iskawa va{a. I mir Bo`ij, koji prevazilazi svaki um, da sa~uva srca va{a i misli va{e u Gospodu Isusu. A Bog moj da ispuni svaku potrebu va{u po bogatstvu svojemu u slavi, u Hristu Isusu.# (Filibqanima 4,6.7) #Kada se osloni na svoju snagu, ~ovek je bespomo}an, ali silom Bo`jom mo`e da
10
postane dovoqno sna`an da pobedi zlo, i da u tome pomogne drugima. Sotona nikada ne mo`e da savlada onoga kome je Bog odbrana... Unesite veru u svoje iskustvo. Vera olak{ava svaki teret, uklawa svaki umor. Odluke Bo`jeg provi|ewa, koje nam se sada ~ine tajanstvenim, mo}i }emo da shvatimo, ako se oslonimo na Boga. Hodite u veri putem koji vam je On obele`io.# (Istorija proroka i careva, str. 113) U svojoj velikoj nevoqi patrijarh Jov ~vrsto se dr`ao Gospoda. #O kad bi se napisale re~i moje! kad bi se stavile u kwigu! Pisaqkom gvozdenom i olovom na kamenu za ve~ni spomen kad bi se urezale! Ali znam da je `iv moj iskupiteq, i na posledak da }e stati nad prahom. I ako se ova ko`a moja i re{~ini, opet }u u telu svom videti Boga. Ja isti vide}u ga, o~i moje gleda}e ga, a ne druge.# (O Jovu 19,23-27) Jov je zaista najja~i primer ~oveka koji je poverewem u svoga Gospoda, prevazi{ao sve `ivotne te{ko}e. Veliko poverewe u Boga imao je i psalmista David. U nevoqi izjavio je: #Gospod je moja stena i grad moj i izbaviteq moj. Bog je stena moja, u wega }u se uzdati, {tit moj i rog spasewa mojega, zaklon moj i uto~i{te moje, spasiteq moj koji me izbavqa od sile.# (2. Dnevnika 22,2.3) #Koji `ive u zaklonu vi{wega, u senu svemogu}ega po~iva. Govori Gospodu: ti si uto~i{te moje i brani~ moj, Bog moj, u kojega se uzdam. On }e te izbaviti iz zamke pri~areve, i od qutog pomora.# (Psalam 91,1-3) #Ne uzdajte se u knezove, i u sina ~ove~ijega u kome nema pomo}i. Blago onome kome je pomo}nik Bog Jakovqev, kome je nadawe u Gospodu, Bogu wegovu.# (Psalam 146,3.5) #U najmra~nijim danima, kada okolnosti izgledaju najnepodno{qivije, imaj veru u Boga. On zna tvoje potrebe. On je svemogu}i, Wegova bezgrani~na qubav i milosr|e nikad
ne
prestaju. Nemoj se bojati da }e propustiti da ispuni svoje obe}awe.# (Istorija roroka i careva, str. 106) Ovi verni qudi uhvatili su se za Bo`ja obe}awa: #Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne pla{i se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepi}u te i pomo}i }u ti, i podupre}u te desnicom pravde svoje.# (Isaija 41,10) #Mo`e li `ena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na ~edo utrobe svoje? a da bi ga i zaboravila, ja ne}u zaboraviti tebe.# (Isaija 49,15) Hristos jo{ uvek poziva umorne, natovarene i zabrinute: #Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja }u vas odmoriti.# (Matej 11,28) To je poziv upu}en svakome ~oveku, poziv koji isti~e da u Bo`jem carstvu ima mesta za sve koji se odazovu. Da li ste voqni da se odazovete Wegovom pozivu?
11
27. Vera - temeq ~uda ozdravqewa Bog pokazuje neograni~enu qubav prema qudima. Apostol Jovan ovako pi{e: #I mi poznasmo i verovasmo qubav koju Bog ima k nama. Bog je qubav, i koji stoji u qubavi, u Bogu stoji i Bog u wemu stoji. Koji nema qubavi ne pozna Boga, jer je Bog qubav# (1. Jovanova 4,16.8) Bog je milostiv, blag, strpqiv i bogat dobrotom i sau~e{}em. On `eli da qudi budu sre}ni i zdravi. #Na{ nebeski Otac ~eka da izlije na nas obiqe svojih blagoslova. Na{a prednost je da mo`emo da pijemo sa izvora beskrajne qubavi.Zar nije ~udno {to se tako malo molimo.# (Put Hristu, str. 73) #Iznesite Bogu svoje potrebe, radosti, tuge, brige i strahovawa... Iznesite Mu sve {to zbuwuje va{ um. Onom koji u svojoj ruci dr`i svetove i upravqa svim poslovima svemira ni{ta nije suvi{e te{ko da nosi.# (Isto, str. 78) Za fizi~ko i duhovno ozdravqewe potrebna je vera. Koliko je za to potrebno vere? Isus je odgovara na to pitawe: #Jer vam ka`em zaista: ako imate vere koliko zrno goru{i~no, re}i }ete gori ovoj: pre|i odavde tamo, i pre}i }e, i ni{ta vam ne}e biti nemogu}e.# (Matej 17,20) Kada Isus govori o veri koja preme{ta brda, misli na te{ko}e koje sre}emo u `ivotu. Ni On nikad nije preme{tao brda, ona su ovde simbol nevoqe. #Iako je zrno goru{i~no tako malo, ono sadr`i isti tajanstveni princip `ivota koji izaziva rast i najve}eg drveta. Kad se zrno goru{~no baci u zemqu, mala klica koristi svaki sastojak koji je Bog predvideo za wenu ishranu i brzo uspostavqa stalan rast. Ako imate ovakvu veru, dr`a}ete se Bo`je re~i i svih korisnih sredstava koje je On odredio. Tako }e ja~ati va{a vera i doneti vam u pomo} silu sa neba.# (^e`wa vekova, str. 369) Isusov susret sa ~ovekom koji Mu je doveo bolesnog sina najboqe pokazuje koliko je vere potrebno za ozdravqewe. #U~itequ! dovedoh k tebi sina svojega u kome je duh nemi... Nego ako mo`e{ pomozi nam, smiluj se na nas. A Isus re~e mu: ako mo`e{ vreovati sve je mogu}e onome koji veruje. I odmah povika otac detiwi: verujem, Gospode! pomozi mojemu neverju.# (Marko 9,17-24) Otac bolesnog deteta uhvatio se za Hrista i Wegovu milost, i sin je ozdravio. Vera je snaga koja nas povezuje sa Nebom i daje nam snagu da se uspe{no borimo sa silama tame. Ne treba da se uzdamo u sebe i svoje sposobnosti, ve} u svojim slabostima da se oslonimo na Bo`ju milost. Apostol Pavle dao je slede}u definicuju vere: #Vera je pak tvrdo ~ekawe onoga ~emu se nadamo, i dokazivawe onoga {to ne vidimo.# (Jevrejima 11,1) Vera raste i ja~a slu{awem i
12
prou~avawem Svetoga pisma:#Tako dakle vera biva od propovedawa, a propovedawe re~ju Bo`jom.# (Rimqanima 10,17) Hristos je sa punom sigurno{}u rekao: #Zato vam ka`em: sve {to zai{tete u svojim molitvama verujte da }ete primiti; i bi}e vam.# (Marko 11,24) #Vama je potreban mir - nebesko opra{tewe, mir i qubav u srcu. To se ne mo`e kupiti novcem, posti}i razumom, do toga se ne mo`e do}i mudro{}u; ne mo`ete se nadati da }ete to ikad osigurati svojim sopstvenim naporima. Ali Bog vam to nudi kao dar... Ne ~ekajte da osetite kako ste izle~eni, ve} recite: ’Verujem, to je tako, ne zato {to ja to ose}am, ve} zato {to je Bog to obe}ao’... Podignite pogled, vi koji sumwate i drhtite; jer Isus `ivi da bi posredovao za vas. Zahvalite Bogu {to je darovao svog dragog Sina i molite se da Wegova smrt za vas ne bude uzaludna. Duh vas poziva danas. Do|ite celim svojim srcem Isusu i tra`ite Wegov blagoslov... Iskrena molitva dovodi nas u vezu sa umom Beskona~noga.# (Put Hristu, str. 39, 40, 43, 75) Vera je kao kwiga koju mo`emo kupiti i staviti u biblioteku, koja mo`e da slu`i i za dekoraciju. Me|utim, ona je tek tada korisno iskori{}ena kada smo je pro~itali i wene savete i preporuke primenili u svakodnevnom `ivotu. Kada nai|u te{ki dani, nevoqe, nemo} i bolest, verujte u Bo`ju mo} isceqewa. Vi{e govorite o poboq{awu zdravqa, nego o bolesti. Isus je rekao: #Qudima je to nemogu}e, ali Bogu nije, jer Bogu je sve mogu}e.# (Marko 1,17; ^arni}) Hristov primer nam pokazuje, da umesto da se oslonima na sebe i tra`imo da na{e `eqe budu zadovoqene, uvek je najsigurnije da ka`emo: #Gospode, neka u svemu bude Tvoja voqa.# U nekim izuzetnim slu~ajevima, mo`da i nije najboqe da ozdravimo, jer ne znamo {ta }e nas sna}i kasnije u `ivotu, ali Onaj koji poznaje pro{lost, sada{wost i budu}nost zna {ta je najboqe za na{e dobro. Apostol Pavle molio se Bogu da ukloni neke wegove tegobe koje su mu smetale u `ivotu a i slu`bi: #I na neizmerna otkrivewa - da se ne bih poneo, - dat mi je trn u telu, sotonin an|eo, da me }u{a - da se ne ponesem. Za ovo sam triput molio Gospoda - da odstupi od mene. I on mi je rekao: dosta ti je moja blagodat; jer sila nalazi svoje ispuwewe u slabosti.# (2. Korni}anima 12,7.8; ^arni}) #Premda Gospod nije svome narodu obe}ao `ivot bez isku{ewa, obe}ao mu je ne{to daleko boqe. On je rekao: ’I dok traju dani tvoji, traja}e i snaga tvoja’. (5. Mojsijeva 33,25) ’Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim’.# (Misli sa gore blagoslova, str. 46) Dok je apostol Pavle propovedao radosnu vest o spasewu nailazio je na mnoge te{ko}e
13
i protivqewa. Sotonini vesnici pravili su mnoge smetwe Pavlovom propovedawu (Dela 13,50–52; 14,2-10) Bog nije uklonio sve te{ko}e u Pavlovom `ivotu i radu. Ipak, zbog toga Pavle se nije obeshrabrio, ve} je u blagodati Bo`joj nastavio svoj rad. Nijedan ~ovek nije pro{ao kroz tolike nevoqe kao patrijarh Jov. Neprijateqi su mu oteli stoku, sluge; vatra je uni{tila ku}u, ubijena su mu deca i na kraju se i razboleo. Pa ipak, u svojoj najve}oj nevoqi Jovova vera nije malaksala. #O kad bi se napisale re~i moje! kad bi se stavile u kamen! Pisaqkom gvozdenom i olovom na kamenu za ve~ni spomen kad bi se urezale! Ali znam da je `iv moj iskupiteq, i na posledak da }e stati nad prahom. I ako se ova ko`a moja i ra{~ini, opet }u u telu svom videti Boga. Ja isti vide}u ga, i o~i moje gleda}e ga a ne druge.# (O Jovu 19,23-27) #I Goospod povrati {to be{e uzeto Jovu po{to se pomoli za prijateqe svoje; i umno`i Gospod Jovu dvojinom sve {to be{e imao.# (O Jovu 42,10) Isus svojim sledbenicima nije obe}ao da }e ih osloboditi od nevoqa, ve} ih je unapred pripremio za wih. #Evo ja vas {aqem kao ovce me|u vukove#, rekao je Isus, #budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. A ~uvajte se od qudi; jer }e vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim bi}e vas. I pred vlasteqe i careve vodi}e vas mene radi za svedo~anstvo wima i neznabo{cima. Svi }e mrzeti na vas imena mojega radi; ali koji pretrpi do kraja blago wemu.# (Matej 10,16-18.22) #Sada Spasiteqevo oko proni~e u budu}nost; On gleda {iroka poqa na kojima }e u~enici, posle Wegove smrti, morati da svedo~e za Wega. Wegov proro~ki pogled obuhvata iskustvo Wegovih sledbenika kroz sve vekove, sve dok ne bude po drugi put do{ao. On je ukazao svojim sledbenicima na borbe koje }e morati da prihvate; otkrio im je prirodu i plan borbe; otvoreno je izneo pred wih opasnosti sa kojima }e se suo~iti; samoodricawe koje }e biti potrebno... Oni }e morati da se bore sa natprirodnim silama, ali im je obe}ana i natprirodna pomo}.# (^e`wa vekova, str. 296) Ipak, Hristos ima ohrabruju}u vest za sve one koji stradaju: #Duh je Gospodwi na meni; zato me pomaza da javim jevan|eqe siroma{nima; posla me da iscelim skru{ene u srcu; da propovedam zarobqenima da }e se otpustiti, i slepima da }e progledati; da otpustim su`we.# (Luka 4,18) I pored svih nevoqa na koje nailazimo, u Hristu imamo du{evni mir, slobodu i ozdravqewe. Hristos ne `eli da izle~i samo fizi~ku bolest, ve} duhovnu i mentalnu. On `eli da potpuno obnovi svoj lik u ~oveku. Kada su mu doneli uzetoga, prvo {to mu je Isus rekao bilo je: #Sinko! opra{taju ti se gresi tvoji.# (Marko 2,5) Pored fizi~kog ozdravqewa Hristos `eli da nas oslobodi i od greha; jer je greh uzrok svih patwi i stradawa.
14
Zakqu~ak Kada sagledamo sve rezultate nau~nih istra`ivawa, vidimo da odanost veri, redovno prisustvo na bogoslu`ewu i u~e{}e u crkvenim aktivnostima, pozitivno uti~e na fizi~ko i mentalno zdravqe. Mnogi qudi su izjavili da im religija poma`e u re{avawu `ivotnih problema. Redovno prisustvovaawe bogoslu`ewu, smawuje nemo} i poja~ava snagu starijih osoba. Dokazano je da vera poma`e br`em oporavqawu posle operacije kao i od drugih te{kih bolesti. Vera je veoma korisna, jer uti~e na smawewe bolova kod osoba koje boluju od raka. Ona slu`i kao za{tita protiv pu{ewa, alkohola i narkotika. Odanost veri, prou~avawe Svetoga pisma i redovno prisustvo na bogoslu`ewu smawuje krvni pritisak. Ono umawuje mogu}nost sr~anog udara, infarkta, prerane smrti i koronarnih arterijskih bolesti. Uticaj vere smawuje smrtnost, posebno za vreme te{ke bolesti. Molitva vere poma`e bolesnima, iako nau~nici do sada ne znaju kako poma`e. Veliki boroj nau~no - istra`iva~kih radova pokazao je da mnogi hri{}ani udobnije i du`e `ive. Zato {to vernici nekih verskih zajednica mawe obolevaju od raka i drugih bolesti, imaju udobniji i du`i `ivot; interes je svih qudi na Zemqi da prona|u {ta je to {to im toliko poma`e? Zato je korisno da temeqito prou~ite ovu kwigu.
27. Vera - temeq ~uda ozdravqewa Bog pokazuje neograni~enu qubav prema qudima. Apostol Jovan ovako pi{e: #I mi poznasmo i verovasmo qubav koju Bog ima k nama. Bog je qubav, i koji stoji u qubavi, u Bogu stoji i Bog u wemu stoji. Koji nema qubavi ne pozna Boga, jer je Bog qubav# (1. Jovanova 4,16.8) Bog je milostiv, blag, strpqiv i bogat dobrotom i sau~e{}em. On `eli da qudi budu sre}ni i zdravi. #Na{ nebeski Otac ~eka da izlije na nas obiqe svojih blagoslova. Na{a prednost je da mo`emo da pijemo sa izvora beskrajne qubavi.Zar nije ~udno {to se tako malo molimo.# (Put
15
Hristu, str. 73) #Iznesite Bogu svoje potrebe, radosti, tuge, brige i strahovawa... Iznesite Mu sve {to zbuwuje va{ um. Onom koji u svojoj ruci dr`i svetove i upravqa svim poslovima svemira ni{ta nije suvi{e te{ko da nosi.# (Isto, str. 78) Za fizi~ko i duhovno ozdravqewe potrebna je vera. Koliko je za to potrebno vere? Isus je odgovara na to pitawe: #Jer vam ka`em zaista: ako imate vere koliko zrno goru{i~no, re}i }ete gori ovoj: pre|i odavde tamo, i pre}i }e, i ni{ta vam ne}e biti nemogu}e.# (Matej 17,20) Kada Isus govori o veri koja preme{ta brda, misli na te{ko}e koje sre}emo u `ivotu. Ni On nikad nije preme{tao brda, ona su ovde simbol nevoqe. #Iako je zrno goru{i~no tako malo, ono sadr`i isti tajanstveni princip `ivota koji izaziva rast i najve}eg drveta. Kad se zrno goru{~no baci u zemqu, mala klica koristi svaki sastojak koji je Bog predvideo za wenu ishranu i brzo uspostavqa stalan rast. Ako imate ovakvu veru, dr`a}ete se Bo`je re~i i svih korisnih sredstava koje je On odredio. Tako }e ja~ati va{a vera i doneti vam u pomo} silu sa neba.# (^e`wa vekova, str. 369) Isusov susret sa ~ovekom koji Mu je doveo bolesnog sina najboqe pokazuje koliko je vere potrebno za ozdravqewe. #U~itequ! dovedoh k tebi sina svojega u kome je duh nemi... Nego ako mo`e{ pomozi nam, smiluj se na nas. A Isus re~e mu: ako mo`e{ vreovati sve je mogu}e onome koji veruje. I odmah povika otac detiwi: verujem, Gospode! pomozi mojemu neverju.# (Marko 9,17-24) Otac bolesnog deteta uhvatio se za Hrista i Wegovu milost, i sin je ozdravio. Vera je snaga koja nas povezuje sa Nebom i daje nam snagu da se uspe{no borimo sa silama tame. Ne treba da se uzdamo u sebe i svoje sposobnosti, ve} u svojim slabostima da se oslonimo na Bo`ju milost. Apostol Pavle dao je slede}u definicuju vere: #Vera je pak tvrdo ~ekawe onoga ~emu se nadamo, i dokazivawe onoga {to ne vidimo.# (Jevrejima 11,1) Vera raste i ja~a slu{awem i prou~avawem Svetoga pisma:#Tako dakle vera biva od propovedawa, a propovedawe re~ju Bo`jom.# (Rimqanima 10,17) Hristos je sa punom sigurno{}u rekao: #Zato vam ka`em: sve {to zai{tete u svojim molitvama verujte da }ete primiti; i bi}e vam.# (Marko 11,24) #Vama je potreban mir - nebesko opra{tewe, mir i qubav u srcu. To se ne mo`e kupiti novcem, posti}i razumom, do toga se ne mo`e do}i mudro{}u; ne mo`ete se nadati da }ete to ikad osigurati svojim sopstvenim naporima. Ali Bog vam to nudi kao dar... Ne ~ekajte da osetite kako ste izle~eni, ve} recite: ’Verujem, to je tako, ne zato {to ja to ose}am, ve} zato {to je Bog to obe}ao’... Podignite pogled, vi koji sumwate i drhtite; jer Isus `ivi da bi posredovao za vas. Zahvalite Bogu {to je darovao svog dragog Sina i
16
molite se da Wegova smrt za vas ne bude uzaludna. Duh vas poziva danas. Do|ite celim svojim srcem Isusu i tra`ite Wegov blagoslov... Iskrena molitva dovodi nas u vezu sa umom Beskona~noga.# (Put Hristu, str. 39, 40, 43, 75) Vera je kao kwiga koju mo`emo kupiti i staviti u biblioteku, koja mo`e da slu`i i za dekoraciju. Me|utim, ona je tek tada korisno iskori{}ena kada smo je pro~itali i wene savete i preporuke primenili u svakodnevnom `ivotu. Kada nai|u te{ki dani, nevoqe, nemo} i bolest, verujte u Bo`ju mo} isceqewa. Vi{e govorite o poboq{awu zdravqa, nego o bolesti. Isus je rekao: #Qudima je to nemogu}e, ali Bogu nije, jer Bogu je sve mogu}e.# (Marko 1,17; ^arni}) Hristov primer nam pokazuje, da umesto da se oslonima na sebe i tra`imo da na{e `eqe budu zadovoqene, uvek je najsigurnije da ka`emo: #Gospode, neka u svemu bude Tvoja voqa.# U nekim izuzetnim slu~ajevima, mo`da i nije najboqe da ozdravimo, jer ne znamo {ta }e nas sna}i kasnije u `ivotu, ali Onaj koji poznaje pro{lost, sada{wost i budu}nost zna {ta je najboqe za na{e dobro. Apostol Pavle molio se Bogu da ukloni neke wegove tegobe koje su mu smetale u `ivotu a i slu`bi: #I na neizmerna otkrivewa - da se ne bih poneo, - dat mi je trn u telu, sotonin an|eo, da me }u{a - da se ne ponesem. Za ovo sam triput molio Gospoda - da odstupi od mene. I on mi je rekao: dosta ti je moja blagodat; jer sila nalazi svoje ispuwewe u slabosti.# (2. Korni}anima 12,7.8; ^arni}) #Premda Gospod nije svome narodu obe}ao `ivot bez isku{ewa, obe}ao mu je ne{to daleko boqe. On je rekao: ’I dok traju dani tvoji, traja}e i snaga tvoja’. (5. Mojsijeva 33,25) ’Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim’.# (Misli sa gore blagoslova, str. 46) Dok je apostol Pavle propovedao radosnu vest o spasewu nailazio je na mnoge te{ko}e i protivqewa. Sotonini vesnici pravili su mnoge smetwe Pavlovom propovedawu (Dela 13,50–52; 14,2-10) Bog nije uklonio sve te{ko}e u Pavlovom `ivotu i radu. Ipak, zbog toga Pavle se nije obeshrabrio, ve} je u blagodati Bo`joj nastavio svoj rad. Nijedan ~ovek nije pro{ao kroz tolike nevoqe kao patrijarh Jov. Neprijateqi su mu oteli stoku, sluge; vatra je uni{tila ku}u, ubijena su mu deca i na kraju se i razboleo. Pa ipak, u svojoj najve}oj nevoqi Jovova vera nije malaksala. #O kad bi se napisale re~i moje! kad bi se stavile u kamen! Pisaqkom gvozdenom i olovom na kamenu za ve~ni spomen kad bi se urezale! Ali znam da je `iv moj iskupiteq, i na posledak da }e stati nad prahom. I ako se ova ko`a moja i ra{~ini, opet }u u telu svom videti Boga. Ja isti vide}u ga, i o~i moje gleda}e ga a ne druge.# (O Jovu 19,23-27) #I Goospod povrati {to be{e uzeto Jovu po{to se pomoli za prijateqe svoje; i
17
umno`i Gospod Jovu dvojinom sve {to be{e imao.# (O Jovu 42,10) Isus svojim sledbenicima nije obe}ao da }e ih osloboditi od nevoqa, ve} ih je unapred pripremio za wih. #Evo ja vas {aqem kao ovce me|u vukove#, rekao je Isus, #budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. A ~uvajte se od qudi; jer }e vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim bi}e vas. I pred vlasteqe i careve vodi}e vas mene radi za svedo~anstvo wima i neznabo{cima. Svi }e mrzeti na vas imena mojega radi; ali koji pretrpi do kraja blago wemu.# (Matej 10,16-18.22) #Sada Spasiteqevo oko proni~e u budu}nost; On gleda {iroka poqa na kojima }e u~enici, posle Wegove smrti, morati da svedo~e za Wega. Wegov proro~ki pogled obuhvata iskustvo Wegovih sledbenika kroz sve vekove, sve dok ne bude po drugi put do{ao. On je ukazao svojim sledbenicima na borbe koje }e morati da prihvate; otkrio im je prirodu i plan borbe; otvoreno je izneo pred wih opasnosti sa kojima }e se suo~iti; samoodricawe koje }e biti potrebno... Oni }e morati da se bore sa natprirodnim silama, ali im je obe}ana i natprirodna pomo}.# (^e`wa vekova, str. 296) Ipak, Hristos ima ohrabruju}u vest za sve one koji stradaju: #Duh je Gospodwi na meni; zato me pomaza da javim jevan|eqe siroma{nima; posla me da iscelim skru{ene u srcu; da propovedam zarobqenima da }e se otpustiti, i slepima da }e progledati; da otpustim su`we.# (Luka 4,18) I pored svih nevoqa na koje nailazimo, u Hristu imamo du{evni mir, slobodu i ozdravqewe. Hristos ne `eli da izle~i samo fizi~ku bolest, ve} duhovnu i mentalnu. On `eli da potpuno obnovi svoj lik u ~oveku. Kada su mu doneli uzetoga, prvo {to mu je Isus rekao bilo je: #Sinko! opra{taju ti se gresi tvoji.# (Marko 2,5) Pored fizi~kog ozdravqewa Hristos `eli da nas oslobodi i od greha; jer je greh uzrok svih patwi i stradawa.
Zakqu~ak Kada sagledamo sve rezultate nau~nih istra`ivawa, vidimo da odanost veri, redovno prisustvo na bogoslu`ewu i u~e{}e u crkvenim aktivnostima, pozitivno uti~e na fizi~ko i mentalno zdravqe. Mnogi qudi su izjavili da im religija poma`e u re{avawu `ivotnih problema. Redovno prisustvovaawe bogoslu`ewu, smawuje nemo} i poja~ava snagu starijih osoba. Dokazano je da vera poma`e br`em oporavqawu posle operacije kao i od drugih te{kih bolesti. Vera je veoma korisna, jer uti~e na smawewe bolova kod osoba koje boluju od raka. Ona slu`i kao za{tita protiv pu{ewa, alkohola i narkotika. Odanost veri, prou~avawe Svetoga pisma i redovno prisustvo na bogoslu`ewu 18
smawuje krvni pritisak. Ono umawuje mogu}nost sr~anog udara, infarkta, prerane smrti i koronarnih arterijskih bolesti. Uticaj vere smawuje smrtnost, posebno za vreme te{ke bolesti. Molitva vere poma`e bolesnima, iako nau~nici do sada ne znaju kako poma`e. Veliki boroj nau~no - istra`iva~kih radova pokazao je da mnogi hri{}ani udobnije i du`e `ive. Zato {to vernici nekih verskih zajednica mawe obolevaju od raka i drugih bolesti, imaju udobniji i du`i `ivot; interes je svih qudi na Zemqi da prona|u {ta je to {to im toliko poma`e? Zato je korisno da temeqito prou~ite ovu kwigu.
28. Rastanak bola Dr Kubler, predstavio je pet faza kroz koje prolazi bolesnik koji o~ekuje smrt: Prvo je stawe odricawa; ne veruje da je smrt neminovna. Drugo, je stawe gneva; quti se na sve i svakoga, ~ak i na sebe samoga. Tre}e, je vreme poga|awa, dileme. ^etvrto je stawe depresije i peto, usvajawe, pristanak, jer je uveren da nema nikakvog izlaza. Istra`ivawa su pokazala da nada i vera imaju va`nu ulogu u `ivotu bolesnika koji boluje od neizle~ive bolesti. (Teaching About Cancer Treatment, Spirituality, p. 4) Isus Hristos je unapred znao da }e pretrpeti muke i stradawe na Golgoti. ^ak je prorekao da }e tre}i dan ustati, pa ipak, kada se pribli`io trenutak smrti izjavio je: #Bo`e moj! Bo`e moj! za{to si me ostavio?# (Marko 15,34) Kad je za Gospoda Isusa Hrista ~a{a nevoqa bila toliko gorka, koju je na izgled po`eleo da izbegne, i teret smrti toliko te`ak, {ta mo`emo re}i za nas smrtnike? Iako je du{evna borba bila neopisiva, a teret suvi{e te`ak; Spasiteq je rekao: #Ali opet, ne kako ja ho}u nego kako ti.# (Marko 14,36) Do|e vreme kada se sve mogu}nosti poka`u neuspe{nim, kada se vidi da je smrt neminovna, i da je treba prihvatiti takvom kakva jeste. Nema koristi ode zavaravawa i be`awa od stvarnosti. Stav cara Saula najboqe ilustruje neizbe`nost smrti. Kada je video da je smrt neminovna, i svakoga trenutka o~ekivao da padne `iv u ruke svojim neprijateqima; rekao je
19
momku koji ga je ~uvao: #Izvadi ma~ svoj i probodi me, da ne do|u ti neobrezani i probodu me i narugaju mi se.# (1. Samuilova 31,4) Svakako da Saulov izbor nije prihvatqiv za hri{}ane, ali iz wega mo`emo videti da se Saul odrekao `ivota i pre nego {to je umro. Smrt je bila neizbe`na i on je toga bio svestan. Ovo isto va`i i za one koji iza pokojnika ostaju da tuguju i `ale. Neki qudi nikako ne mogu da se pomire sa gubitkom, ve} poku{avaju da izbegnu stvarnost zavaravaju}i sami sebe, pona{aju}i se kao da je pokojnik jo{ uvek `iv. Jedna `ena, medicinski radnik, otkrila je tumor na dojci. Me|utim, po{to je pre tri godine od raka na dojki umrla wena mati, k}er je poku{ala da prikrije opasnost, pretvarala se kao da nije bolesna. ^ak je posetila i lekara, koji je zapazio neke nenormalnosti, ali ona nikome ni{ta nije rekla o tumoru koji je brzo napredovao. Kada su se razvile metastaze, tek onda je svima priznala da je ipak, bolesna. Kroz nekoliko meseci umrla je u te{kim mukama, ostavqaju}i iza sebe supruga i troje dece. Ne vredi, niti poma`e, be`ati od ~iwenica. Jedan od mojih prijateqa, do`iveo je saobra}ajnu nesre}u, on i k}erka su pre`iveli, ali sin je podlegao povredama. U neizmernom bolu i tuzi, otac nikako nije mogao da se pomiri da je izgubio sina. Zbog povrede nije mogao da bude prisutan ni na wegovoj sahrani. ^uvao je vindjaknu koju je sin imao na sebi kada je poginuo, i pona{ao se tako kao da je sin jo{ uvek tu. Ovakav postupak, samo pogor{ava tugu i pove}ava bol. Ako ste bolesni i vidite da se kraj pribli`ava, nemojte se zavaravati, jer to ne koristi, ve} hrabro i oslawaju}i se na Boga, prihvatite ~iwenicu onakvu kakva jeste. Neki se pritisnuti depresijom, obra}aju spiritistima i poku{avaju da uspostave vezu sa pokojnikom, a to je upravo ono {to je Saula odvelo u smrt. Jednom mom prijatequ iznenada, od sr~anog udara, umro je tast. Wegova supruga bila je jedinica i nikako nije mogla da se pomiri da se mora rastati sa ocem koga je toliko volela. Neko ju je uputio spiritistima i ona je ~vrsto verovala da preko medijuma razgovara sa svojim ocem. Dali su joj veliku kwigu u kojoj je obja{wen proces uspostavqawa veze sa mrtvima. Na osnovu Biblije, dokazao sam joj da je to sotonino delo i da nema nikakve veze sa pokojnikom. Posle nekoliko sati razgovora, zaplakala je i pru`ila mi kwigu koju je do tada veoma cenila. Nema koristi ni potrebe da se zavaravamo, niti da zapadamo u depresiju i tra`imo pomo} tamo gde je nema, ve} treba da shvatimo da sve {to ima svoj po~etak, ima i kraj na ovoj Zemqi, pa tako je sa nama i na{ima milima, koje neizmerno volimo. Lari je u saobra}ajnoj nesre}i izgubio jedinca sina Yimija. Za vreme sahrane, Lari je
20
rekao: #Sine moj, Yimi. Do sada smo zajedno putovali, i{li na godi{wi odmor, svirali i pevali. Danas je sve prestalo. Nema vi{e radosti, putovawa, igre, muzike ni pesme, sve je prestalo. Sada se rastajemo sve do vaskrsewa. Grob je tvoja posledwa stanica na ovoj Zemqi. Sa tugom i neopisivim bolom rastajemo se sa tobom, sve do ponovnog Hristovog dolaska i vaskrsewa.# Lari se na ovaj na~in rastao i odvojio od svoga sina. Prekinuo je svaku nit zavaravawa da je Yimi jo{ uvek, i posle smrti, `iv. Na sli~an na~in i Isus je postupio dok je visio na krstu. Posmatrajmo Ga kako se rastao sa majkom: #A Isus videv{i mater i u~enika koga qubqa{e gde stoji re~e materi svojoj: `eno! eto ti sina! Potom re~e u~eniku: eto ti matere! I od onoga ~asa uze je u~enik k sebi.# (Jovan 19,26.27) Majka je morala da shvati i prihvati stvarnost da vi{e ne}e sina imati sa sobom. Rastanak je te`ak i tu`an, ali ako je neminovan, moramo ga prihvatiti. U oronuloj ku}ici u dr`avi Viryinija `ivela je porodica Frejd - otac, majka i desetoro dece. Mu` je bio rob alkohola, ali se ipak borio da podigne i othrani decu. Jednoga dana, majka Lusi osetila je malaksalost i bolove u grudima. Oti{la je lekaru, I ubrzo je utvr|eno da ima rak na plu}ima. Suo~ena sa smr}u, Lusi se nije brinula za sebe, ve} su joj na umu bila deca: #Ko }e voleti moju decu#, pitala se Lusi. Te ve~eri dugo je ~ekala mu`a da se vrati ku}i. Htela je da mu ka`e da je te{ko bolesna, da se posavetuje sa wim. Me|utim, on se veoma kasno vratio, pijan, i sru{io se preko praga. Lusi ga je onako bolesna odvukla u postequ. Nije bio svestan onoga {to se zbiva, a ona je uzalud poku{avala da mu govori o svojim te{ko}ama. Boje}i se da }e kraj brzo do}i, Lusi je slede}eg jutra okupila oko sebe decu. Pri~ala im je o sebi i svojoj bolesti. Kazala im je da }e morati sebi da potra`e druge roditeqe. Kada je uve~e mu` do{ao s posla, Lusi mu je saop{tila da je deci otkrila svoje pravo stawe i da im je posavetovala da sebi potra`e druge roditeqe. Otac, ponovo polupijan, obe}ao je da }e se starati o svojoj deci, koliko god bude mogao. Me|utim, zbog alkohola, ~estih nezgoda i povreda na poslu, dobio je otkaz i tako je porodica ostala i bez ono malo sredstava za `ivot. Lusi je pozvala ustanovu koja se bavi pitawem usvajawa dece i iznela im svoj slu~aj. Predlo`ili su joj da decu smesti u dom za siro~ad, ali ona na to nije mogla da pristane. Govorila je odlu~no: #Ako ih budem dala u dom, rasta}e se i ne}e znati jedno za drugo, a to bi mi bilo te`e od bolesti i smrti koja mi se pribli`ila.# Zatim su po~eli da dolaze oni koji su hteli da usvoje decu. Ona ih je pitala: #Kakvi su vam prihodi? Da li ste sre}ni u braku? Idete li redovno u crkvu? Imate li plan o {kolovawu deteta
21
koje `elite da usvojite? Da li }ete dopustiti da dete odr`ava blisku vezu sa svojom bra}om i sestrama?# Najmla|i sin, Stefan, prvi je stekao nove roditeqe- bra~ni par sredwih godina. Bio je to te`ak trenutak za Lusi i wenog mu`a, kada su potpisali ugovor i time odvojili dete od sebe i druge bra}e i sestara. Svi su se okupili oko wega, najpre ga je izqubila majka i posavetovala da bude poslu{an, vredan, veran i po{ten u celom svom `ivotu; zatim se oprostio otac, i na kraju svih devetoro bra}e i sestara. Dugo su ga pratili pogledom dok, je odlazio. Do tada, deci se ~inilo da majka samo pri~a o bolesti i smrti, ali kada je Stefan oti{ao, najednom su shvatili da nije u pitawu samo obi~n pri~a. Sakupila su se pod lipom u dvori{tu i ozbiqno razgovarala o majci i skorom rastanku. Jedno za drugim, qudi su usvajali i ostalu decu, tako je majka jedno po jedno ispra}ala iz ku}e, daju}i im po nekoliko odevnih predmeta ili poneku igra~ku kao uspomenu na roditeqski dom. Na kraju je ostao samo {estogodi{wi sin Frenk, koji je bolovao od epilepsije, i zato niko nije hteo da ga usvoji. Kada su svi oti{li, a Frenk ostao sam, wegovo stawe naglo se pogor{alo. Lusi je osetila da i wu snaga sve vi{e izdaje. Morala je negde da smesti Frenka, pa ga je odvela u dom za mentalno zaostalu decu. Kad su stigli u dom, upravnik im je pokazao veliku prostoriju s dvanaest posteqa i rekao: #Birajte koju god ho}ete.# Umorna i iznemogla, majka je sela na postequ, Frenk joj se smestio u krilo i pla~u}i upitao: #Mama, za{to niko ne `eli da me uzme? Zar ja nikome nisam potreban?# Majka nije odgovorila na Frenkovo pitwe. Tako je mali Frenk, posledwi sin porodice Frejd, ostao u domu, a bolena majka vratila se ku}i sama. Slede}e sedmice Lusi je oti{la lekaru i on joj je saop{tio da se bolest pro{irila. Poku{ao je da joj prepi{e lekove, ali je ona odbila, jer nije imala novaca da ih plati, a osim toga, duboko u sebi ose}ala je da je svaka borba uzaludna. Idu}e no}i, Lusi je usnila da se sva deca, jedno po jedno, vra}aju ku}i, zaustavqaju se ispod prozora i srda~no je pozdravqaju. Vrisnula je, ustala iz posteqe i po`urila prema prozoru da ih vidi, ali to je bio samo san. Probudila je mu`a i kazala mu da svakako mora jo{ jednom da vidi decu pre nego {to umre. Mu` je bio bez posla i novca nisu imali. Prodao je svoju gitaru i tako je Lusi mogla jo{ jednom da razgovara sa svom svojom decom i svakome od wih uputi posledwi savet. Kazala im je da slu{aju svoje nove roditeqe, da budu po{teni i verni Bogu. Svakom detetu je dala adresu i broj telefona ostale dece, kazala im da nikako ne prekidaju me|usobnu vezu, i da se brinu o bolesnom ocu. Ovaj napor oduzeo je Lusi i posledwu
22
snagu. Posle te{ke borbe sa bole{}u, koja je potrajala jo{ oko dve sedmice, wen `ivot se ugasio. Sva su joj deca do{la na sahranu, zajedno sa svojim novim roditeqima i otpratila je do mesta
po~ivawa, gde }e ostati sve do vaskrsewa. Mu` je ostao sam, u velikoj bedi, bez
sredstava za `ivot. Uskoro je i on podlegao te{koj bolesti. Deca su u drugim porodicama dobila nova imena ali, po maj~inom savetu, trudila su se da odr`e me|usobnu vezu. Nakon dvadeset i osam godina uspeli su da se okupe. Na `alost, jedan brat, Frenk, nije bio me|u wima. Umro je u me|uvremenu. Televizija je pratila i prenosila taj dirqiv susret. Me|u bra}om i sestrama bilo je radnika, farmera, slu`benika, pravnika i oficira. Lusi je bila i zauvek }e ostati primer uzorne majke koja se do kraja brine o svojoj deci, odri~u}i se svega, samo da bi wima bilo dobro. Ona je znala da }e umreti i za ono kratko vreme, koje joj je preostalo, u~inila je za svoju decu i mu`a ono {to za wih niko drugi ne bi mogao da u~ini. Mislila je o mu`u i deci vi{e nego o sebi, svojoj bolesti i smrti, koja dolazi. Dobro je da osoba koja umire, unapred misli o onima koje iza sebe ostavqa; nejaku decu, nezbrinute roditeqe ili supru`nika i na vreme prenese imovinu i u{te|evinu. Kada smrt postane neminovna, za hri{}anina nije vreme da tuguje, da strahuje, pani~i i pla~e, ve} da zahvali za blagoslove koje je primio u `ivotu. Posledwe re~i koje je Hristos izgovorio na krstu bile su: #Svr{i se!# (Jovan 19,30) Bog u svojoj milosti jednom u~ini kraj patwama, tugi i bolu. Kada `ivot izgubi svoj kvalitet, i bolesnik postane teret sebi i svojoj porodici, produ`avawe takvog `ivota nema nikakve svrhe Hvala Bogu i za smrt koja prekida mu~ewe, brigu i tugu. Hvala Bogu {to u Wega imamo veru i nadu, koje pored suza i preko groba, na{ pogled podi`u prema Nebu. Vera u skori ponovni susret sa onima s kojima nas je smrt rastavila, a koje beskrajno volimo, u tim kriti~nim ~asovima, ima posebnu vrednost. Iako se sada sa tugom i bolom moramo rastati, rastajemo se sa nadom u skori susret bez rastanka koji }e se ostvariti prilikom vaskrsewa.
23
29. Molitva i miropomazawe bolesnih Apostol Jakov istakao je poseban metod koji se mo`e uspe{no primeniti u le~ewu te{kih bolesti: #Mu~i li se ko me|u vama, neka se moli Bogu; je li ko veseo, neka hvali Boga. Boluje li ko me|u vama, neka dozove stare{ine crkvene, te neka ~itaju molitvu nad wim, i neka ga poma`u uqem u ime Gospodwe. I molitva vere pomo}i }e bolesniku, i podignu}e ga Gospod; i ako je greh u~inio, oprosti}e mu se. Ispovedajte dakle jedan drugome grehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravqate; jer neprestana molitva pravednoga mnogo mo`e pomo}i.# (Jakov 5,13-16) Molitva i miropomazawe nameweni su da donesu olak{awe i oporavak bolesnima. Neki hri{}ani smatraju da je slu`ba miropomazawa namewena iskqu~ivo onima koji umiru. Me|utim, Sveto pismo ne u~i tako. Tekst ne ka`e:#Umire li ko me|u vama...#; ve}, #boluje li ko#. Ovaj obred nije namewen mawim zdravstvenim nezgodama, ali nije ni rezervisan samo za one koji umiru, ve} mo`e da se primeni u slu~aju svakg te`eg oboqewa. Molitva nije odre|ena da blagoslovi smrt, ve} da iscequje za `ivot. Bolesnik unapred treba da se pripremi za slu`bu miropomazawa; da se izmiri sa Bogom i qudima. Godinama su me pozivali pripadnici drugih crkava da za wih i wihovu rodbinu obavim obrede, sahrane, ven~awa, pa i miropomazawa. Jedan ~ovek, sredwih godina bolovao je od raka i svi su izgledi bili da je kraj blizu. Wegov prijateq mu je pri~ao o miropomazawu. Me|utim, bolesnik je bio u zavadi sa svojim sve{tenikom.Zato se obratio meni za i zamolio me da izvr{im slu`bu miropomazawa. Kada sam ga upitao da li se izmirio sa Bogom i sa qudima, rekao mi je da do groba ne}e oprostiti svome sve{teniku. Oni koji u takvom duhu prilaze miropomazawu, od wega nemaju nikakve koristi. Kao {to se u molitvi prilikom miropomazawa molimo da Bog oprosti grehe bolesnome, isto tako bolesni treba da oprosti onima koji su mu naneli neko zlo. Dakle, potrebno je izvr{iti pripremu za miropomazawe. Psalmista je to dobro shvatio i ovako izrazio: #Da sam video u srcu svome bezakowe, ne bi me usli{io Gospod.# (Psalam 66,18) Bog je spreman da oprosti svaki greh, ali ne mo`e da usli{i molitvu onoga koji ostaje u grehu. Apostol Jakov zato savetuje: #Ispovedajte dakle jedan drugome grehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravqate, jer neprekidna molitva pravednoga mnogo mo`e pomo}i.# (Jakov 5,16) Bog preko apostola Jovana daje ohrabruju}e obe}awe: #Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe na{e, i o~isti nas od svake nepravde.# (1. Jovanova 1,9) Kao {to o~ekujemo da Bog nama oprosti, tako smo
24
i mi du`ni da opra{tamo drugima. Isus je pozvao i savetovao svoje sledbenike da istraju u molitvi. Za vreme svoga stradawa, Gospod Isus Hristos najte`e ~asove proveo je u molitvi: #Tada do|e Isus s wima u selo koje se zove Getsimanija, i re~e u~enicma: sedite tu dok ja idem tamo da se molim Bogu. I oti{av{i malo pade na lice svoje mole}i se i govore}i: O~e moj! ako je mogu}e da me mimoi|e ~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u nego kako ti.# (Matej 26,36.39)#I budu}i u borewu, moqa{e se boqe; znoj pak wegov be{e kao kapqe krvi koje kapahu na zemqu.# (Luka 22,44) 29,1. No} je provodio u molitvi .
#Ose}ao je da ga je greh odvojio od Wegovog Oca. Ponor je bio tako {irok, tako mra~an, tako dubok da je Wegov duh uzdrhtao pred wim. Nije smeo da upotrebi svoju bo`ansku silu da bi izbegao ovu veliku du{evnu patwu. Kao ~ovek morao je da podnese posledice ~ovekovog greha... Po{to je ose}ao da je Wegova zajednica sa Ocem prekinuta, Hristos se pla{io da wegova qudska priroda ne}e biti u stawu da podnese nastupaju}i sukob sa silama tame.# (^e`wa vekova, str. 588) Molitva ne biva uvek usli{ena #Nije prona|en nikakav put izbavqewa za Bo`jeg Sina. U ovoj strahovitoj krizi, kada je sve stajalo pred odlukom, kada je tajanstvena ~a{a podrhtavala u rici ^oveka bola, otvorilo se nebo, svetlost je zasjala usred olujine tame onog kriti~nog ~asa i silni an|eo, koji je stajao u Bo`joj prisutnosti, na polo`aju sa koga je sotona pao, do{ao je i stao pored Hrista. (Luka 22,43) An|eo je do{ao, ne da uzme ~a{u iz Hristove ruke, ve} da Ga oja~a da je ispije, uveravaju}i Ga u O~evu qubav... Hristove velike du{evne patwe nisu prestale, ali su ga napustili poti{tenost i obeshrabrewe. Bura se nije sti{ala, ali je On na koga se obru{ila, bio oja~an da se suprotstavi wenoj `estini.# (Isto, str. 593) Iako je Hristov primer jedinstven i Wegovo stradawe ne mo`e se upredidi sa bilo kojom na{om nevoqom, ipak, iz ovoga mo`emo nau~iti, da Bog uvek ne usli{ava molitve onako kako bismo mi `eleli, ve} po svojoj mudrosti vodi doga|aje kako }e za nas biti najboqe. #Ima slu~ajeva kada Bog neosporno svojom silom deluje na ozdravqewe; me|utim, ne izle~e se svi bolesni. Mnogi su po{li na po~inak u Hristu Isusu.# (The Ministry of Healin, p. 230) Apostol Jovanm, na ostrvu Patmosu, bio je upu}en da napi{e: #I ~uh glas s neba koji mi govori: blago mrtvima koji umiru u Gospodu odsad. Da, govori Duh, da po~inu od trudova svojih; jer
25
dela wihova idu za wima.# (Otkrivewe 14,13) Ako Bog zakqu~i da je vreme da idemo na po~inak, neka bude po Wegovoj voqi. Prorok Isaija napomiwe: #Pravednik mre, i niko ne mari; i pobo`ni se qudi uzimaju, a niko se ne se}a da se pred zlo uzima pravednik.# (Isaija 57,1) #Svi mi `elimo hitan i neposredan odgovor na na{e molitve, i padamo u isku{ewe da se obeshrabrimo ako odgovor kasni ili do|e u neo~ekivnom obliku. Me|utim, Bog je suvi{e mudar i dobar da odgovori na na{e molitve uvek na vreme i na na~in kako mi tra`imo. On }e u~initi vi{e i boqe za nas, nego da ispuni sve na{e `eqe. Zato mo`emo imati potpuinog poverewa u Wegovu mudrost i qubav; ne traba da tra`imo od Wega da postupa prema na{oj `eqi, ve} da ostvari svoju voqu. Na{a ~e`wa i interesi treba da se stope u Wegovu voqu.# (Isto, str. 231) Ovo obja{wava jedan uzoran primer iz Staroga zaveta. Mojsije je bio veliki vo| svoga naroda i Bog je preko wega u~inio mnoga ~uda, kako u Egiptu, tako i na putu prema Obe}anoj zemqi. Mojsije je toliko `eleo da u|e u Obe}anu zemqu i ovako se molio Bogu: #Gospode Bo`e! ti si po~eo pokazivati veli~inu svoju sluzi svojemu i krepku ruku svoju, jer koji je Bog na nebu ili na zemqi koji bi tvorio dela kakva su tvoja i u koga bi sila bila kao {to je tvoja. Daj mi da pre|em i vidim zemqu dobru koja je preko Jordana i goru dobru Livan.# (5. Mojsijeva 3,25) Umesto da udovoqi Mojsijevoj `eqi, Bog je odgovorio: #Dosta, ne govori vi{e za to.# (stih 26) Umesto toga, Bog je za wega imao mnogo boqi plan. Gospod ga je odveo na visoku goru i pokazao mu obe}anu zemqu. #I re~e mu Gospod: Ovo je zemqa, za koju sam se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu govore}i: semenu tvojemu da}u je. Pokazah ti je da je vidi{ o~ima svojim, ali u wu ne}e{ u}i. I umre onde Mojsija sluga Gospodwi u zemqi Moavskoj po re~i Gospodwoj.# (5. Mojsijeva 34,4.5) #Veliki Vladar svih naroda objavio je da Mojsije ne}e odvesti skup Izraiqaca u dobru zemqu, pa ni usrdne molitve Bo`jeg sluge nisu mogle dovesti do povla~ewa presude. Mojsije je znao da mora da umre, me|utim, ni jednog trenutka nije prestao da se stara o Izraiqu.# (Stvarawe, patrijarsi i proroci, str. 438) #Greh je u~inio da Mojsije potpadne pod sotoninu vlast. Svojom zaslugm, u skladu sa Zakonom, postao je zarobqenik smrti; ali je bio podignut i dobio pravo na ve~ni `ivot u ime svoga Otkupiteqa. Iza{ao je iz groba u proslavqenom telu i uzneo se sa svojim Spasiteqem u Bo`je dvorove.# (Isto, str. 438) Dakle, Mojsijeva molitva bila je usli{ena, ne onako kako je tra`io, jer se molio da ne umre, ve} da nasledi Obe}anu zemqu; ve} po Bo`joj voqi dobio je ve~ni, neraspadqivi `ivot u nebeskom Gradu. 29,2. U~enici su za vreme Hristovog preobra`ewa videli Mojsija i Iliju .
26
Ispravnost ovog obja{wewa potvr|uje izve{taj iz Novoga zaveta. Za vreme Hristovog preobra`ewa, pojavio se Mojsije, kao predstavnik onih koji }e vaskrsnuti prilikom Hristovog dolaska; a prorok Ilija kao prestavnik onih koji }e `ivi biti preobra`eni. #I gle, pojavi{e se Mojsije i Ilija i govorahu s wim. A Petar odgovori i re~e Isusu: Gospode, dobro je da smo ovde; ako ho}e{, na~ini}u ovde tri senice, jednu tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji.# (Matej, 17,3.4; ^arni}) Ako neko nije ozdravio ne zna~i da nema dovoqno vere Neki (kao {to su sajentisti) misle ako se molimo da Bog u~ini ~udo ozdravqewa, onda ne treba u istto vreme da upotrebqavamo lekove ili druga sredstva koja doprinose ozdravqewu, jer bi to bio dokaz da nemamo dovoqno vere u Bo`ju mo} isceqewa. Me|utim, to je pogre{an zakqu~ak. Evo kako Biblija obja{wava ovo pitawe. Preko proroka Isaije Bog je caru Jezekiji dao uputstva da pored usrdne molitve, koja je bila poduprta jakom verom, upotrebi i lek: #U to vreme razboqe se Jezekija na smrt; i do|e k wemu Isaija sin Amosov i re~e mu: ovako veli Gospod: naredi za ku}u svoju; jer }e{ umreti i ne}e{ ostati `iv. A on se okrenu licem k zidu, i pomoli se Gospodu govore}i: Oh Gospode, opomeni se da sam jednako hodao pred tobom verno i sa celim srcem i tvorio {to je tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma. A Isaija ne be{e oti{ao jo{ do polovine dvora, do|e mu re~ Gospodwa govore}i: Vrati se i reci Jezekiji, vo|i naroda mojega: ovako veli Gospod Bog Davida oca tvojega: ~uo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje; evo, isceli}u te, do tri dana i}i }e{ u dom Gospodwi. I doda}u ti veku petnaest godina.# (2. o carevima 20,1-6) Da li se car Jezekije samo molio i ~ekao ~udo ozdravqewa? #Potom re~e Isaija: donesite grudvu suvih smokava. I donesav{i privi{e mu na otok, i isceli se.# (stih 7) Zna~i da privijawe suvih smokama, {to je upotrebqeno kao lek, nije smetalo Bogu da u~ini ~udo. ^udo se desilu udru`enim silama prirodnog leka i Bo`je sile isceqewa. Prema tome upotreba sredstava za ozdravqewe ne smeta veri, ni ~udu isceqewa. #Oni koji se mole za ozdravqewe, ne treba da zanemare upotrebu lekovitih sredstava koje imaju na raspolagawu. Upotreba lekova, koje je Bog odredio da ubla`e bol i pomognu prirodi za unapre|ewe zdravqa, ne zna~i odricawe od vere. Sara|ivati sa Bogom i postaviti se u boqe uslove za ozdravqewe, ne zna~i odricawe od vere. Bog nam je dao mo} da ste~emo znawe zakona `ivota. To znawe nam je nadomak ruke samo da ga upotrebimo. Treba da iskoristimo sve mogu}nosti za ozdravqewe, koriste}i svaku priliku i radimo u skladu sa prirodnim
27
zakonima. Kada smo se molili za ozdravqewe bolesnih, sa jo{ ve}om silom mo`emo raditi, zahvaquju}i Bogu {to mo`emo sara|ivati s Wim i moliti se za Wegov blagoslov koji je obe}ao.# (The Ministry of Healing, p. 232) Hristos svojim primerima le~ewa upravo potvr|uje ovu misao. On je prilikom ~iwewa ~uda upotrebqavao i dodatna sredstva. Vino nije stvorio ni iz ~ega, ve} ga je na~inio od vode (Jovan 2,7-9). Napravio je kao, pomazao o~i slepom ~oveku i poslao ga da se umije u bawi Siloamskoj. Posle ove saradwe, ~udo se desilo - slepi ~ovek je progledao (Jovan 9,1-7). Kada je nahranio pet hiqada qudi, upotrebio je pet hlebova i dve ribe koje su pripadale jednom mladi}u (Jovan 6,5-13). Prema tome, i Isus je upotrebqavao razna sredstva kao i pomo} u le~ewu bolesnih u svojim ~udima. Jednoga dana, Roj je po{ao kolima da pomogne prijatequ u gradwi ku}e. Na wega su svojim vozilom naletela dva mladi}a. Oba automobila bila su potpuno uni{tena, jedan mladi} lak{e povre|en, drugi odmah zatvoren, a Roj je nekoliko dana lebdeo izme|u `ivota i smrti. Policija je odmah obavestila Rojevu suprugu, Ru`u. Veoma upla{ena, potpuno izgubqena i zbuwena, `ena je tr~e}i stigla do bolnice. Roj je le`ao nepokretan, bez svesti, sav u zavojima. Ru`a se obratila lekaru: Molim Vas, doktore, recite mi iskreno, ima li ikakve nade? - Upravo sam pregledao snimke i, na `alost, izgledi su veoma lo{i. Lobawa je naprsla, desno uvo je otrgnuto. Ne znam {ta je sa desnim okom. Zar }e ostati slep, povikala je Ru`a upla{eno. - Ne znam, gospo|o, nisam uspeo da pregledam drugo oko! Nemojte, ipak, gubiti nadu! Mogu}nosti savremene medicine su velike, i mi }emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i! - tiho je odgovorio lekar. Po~ela je naporna i neizvesna borba za Rojev `ivot. Sve {to su lekari mogli i znali bilo je u~iweno, ali bez uspeha. Lekar je zamolio Ru`u da pozove ro|ake da jo{ jednom vide Roja. - Zar zaista nema vi{e nimalo nade, kroz suze je upitala Ru`a. Lekar je oti{ao bez re~i. Kako da odgovori na takvo pitawe? Zar postoje re~i koje se mogu izgovoriti u takvim trenucima? O~ajna, Ru`a se tada obratila Onome od koga je ve} toliko puta tra`ila pomo}. Hristos je le~io bolesne, podizao mrtve. O, kada bi me|u nama sada bio veliki U~iteq! On bi sigurno izle~io moga supruga! Upravo u tom trenutku pri{ao joj je stare{ina crkve kojoj su pripadali, koji je zajedno s
28
wom stalno bdeo nad bolesnikom. Podstaknut nekim dubkim unutra{wim ose}awem upita je: - Misli{ li da smo sve u~inili za tvog supruga? - [ta bismo jo{ mogli da preduzmemo? - Se}a{ li se re~i apostola Jakova koje su zapisane u Svetom pismu: #Boluje li ko me|u vama, neka dozove stare{ine crkvene, te neka ~itaju molitvu nad wim, i neka ga poma`u uqem u ime Gospodwe. I molitva vere pomo}i }e bolesniku, i podignu}e ga Gospod.# (Jakov 5,14-16). [ta misli{, da se obratimo Crkvi i zatra`imo pomo} od Boga? - Nisam jo{ nikada razmi{qala o tome, ali ako mo`ete, u~inite ne{to za wega, u~inite i to odmah! - Ne mogu sam! Trebalo bi da pozovemo pastora! - Koga da na|emo ovde? Tako smo daleko od Crkve! Uspeli su da stupe u vezu s pastorom, koji je odmah pristao da do|e. Me|utim, ve} se okupilo i nekoliko ro|aka. Stajali su svi oko posteqe ~oveka koji se borio sa smr}u, i pre nego {to }e izgovoriti re~i molitve Svemogu}em, pastor je upitao: - Ima li me|u vama nekoga koji ne veruje u mo} molitve? Ako ima, molim ga da iza|e! Niko se nije pokrenuo. - Budu}i da svi verujemo, pozivam vas da se molimo na kolenima! I dok se propovednik usrdno molio Bogu, Ru`a je rawene i klonule ruke svoga supruga podigla prema Nebu. Na kraju molitve, pastor je rekao: #O~e na{, koji si na nebesima, Bo`e milosti i ~uda, Tebi se obra}amo za pomo}! Po Tvojoj re~i, uqem pomazujem bolesnika u ime Oca, Sina i Svetoga Duha!# Sve do tog trenutka bolesnik je bio u komi, bez svesti, disawe mu je bilo jedva primetno. Odjednom, ne{to se ~udno zbilo. Lice mu se opustilo, progledao je, a wegovi crni nokti na rukama po~eli su da mewaju boju i postaju svetlo ru`i~asti. Upitao je tihim glasom: - Gde sam ja? - U bolnici, radosno je odgovorila supruga. - Za{to sam ovde? [ta se dogodilo? - Do`iveo si te{ku saobra}ajnu nesre}u! - Da nije ko poginuo? Ni~ega se ne se}am! Odmah zatim bolesnik je po~eo da se `ali da je gladan i zatra`io da jede. Medicinska sestra, koja je bdela nad bolesnikom, bila je veoma iznena|ena. Nije mogla da shvati promenu. - [ta se to zbilo s Va{im suprugom, upitala je Ru`u. Ru`a joj je objasnila da veruje u Boga, ~ita Bibliju i da pripada Crkvi koja `ivi po na~elima te
29
Kwige. Zatim joj je ispri~ala da Biblija govori o molitvi za bolesnike. #Kada smo se tako molili i kada je pastor pomazao uqem moga supruga, Bog je u~inio ~udo, ~udo Bo`je qubavi i milosti, zavr{ila je svoje izlagawe. Posle ~udesnog doga|aja bolesnik se veoma brzo oporavio i tre}eg dana je otpu{ten ku}i. Bog i danas pokazuje da je isto tako mo}an i dobar kao i u vreme starih biblijskih patrijaraha i proroka, i da poma`e onima koji se uzdaju u Wega. Starozavetni pesnik David, ~ovek koji je u `ivotu prolazio kroz te{ke nevoqe, na osnovu li~nog iskustva, ka`e: #Blagosiqam Gospoda u svako doba, hvala je wegova svagda u ustima mojim, Gospodom se hvali du{a moja; neka ~uju koji stradaju, pa neka se raduju. Veli~ajte Gospoda sa mnom, uzvi{ujmo ime wegovo zajedno. Tra`ih Gospoda, ~u me, i svih nevoqa mojih oprosti me.# (Psalam 34,1-4). Bog i danas ~ini ~uda. Hristos je onaj isti milostivi Lekar kakav je bio, dok je le~io na Zemqi. U Hristu je lek za svaku obolelu du{u. Verom i molitvom i danas mogu biti u~iwena ~uda ozdravqewa. Na{e molitve ne treba da imaju oblik zahteva, kao da tra`imo svoje pravo, ve} oblik ponizne molbe koja moli za milost. Svaku molivu treba da zavr{imo onako kao {to se Isus molio: #O~e kad bi hteo da pronese{ ovu ~a{u mimo mene! Ali ne moja voqa nego tvoja da bude.# (Luka 22,42) #Blagosiqaj, du{o moja, Gospoda, i sve {to je u meni sveto ime wegovo#, nastavqa psalmista. #Blagosiqaj du{o moja, Gospoda, i ne zaboravqaj nijednoga dobra {to ti je
u~inio. On ti pra{ta sve grehe, i iscequje sve bolesti tvoje; izbavqa od groba `ivot tvoj, ven~ava te dobrotom i milo{}u.# (Psalam 103,1-4) Divno je i ohrabruju}e iskustvo onih koji su se u svojim nevoqama i bolovima uzdali u Gospoda: #Ali zavika{e ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevoqa wihovih. Posla re~ svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba wihova.# (Psalam 17,19.20)
30
30. Najve}a ~uda svih vremena Gospod Isus Hristos ~inio je mnoga ~uda: pretvorio vodu u vino, uti{ao buru na jezeru, sa malo hrane nahranio veliko mno{tvo qudi, le~io mnoge vrste bolesnika, ali Wegova najve}a ~uda su vaskrsewa mrtvih. Wegova neograni~ena mo}, koja ga izdvaja od svih qudi na Zemqi, otkrila se na poseban na~in u ~udima vaskrsewa. Novi zavet daje op{iran opis kako su, u Hristovo vreme, umrli vra}ani u `ivot. Otac poziva Hrista u pomo} #I gle, do|e jedan od stare{ina zborni~kih po imenu Jair; i videv{i ga pade pred noge wegove i moqa{e ga vrlo govore}i: k}i je moja na smrti; da do|e{ i metne{ na wu ruke da ozdravi i `ivi. I po|e s wim i za wim po|e narod mnogi. Jo{ on govora{e do|o{e od stare{ine zborni~koga govore}i: k}i tvoja umre; {ta vi{e, trudi{ u~iteqa. A Isus odmah ~uv{i re~i {to reko{e, re~e stare{ini: ne boj se, samo veruj... I do|e u ku}u stare{ine zborni~koga, i vide vrevu i pla~ i jauk veliki. I u{av{i re~e im: {to ste uzavreli te pla~ete? Devojka nije umrla, nego spava. I posmevahu mu se. A on istera sve uze oca devoj~ina i mater i koji bejahu s wom, i u|e gde le`a{e devojka. I uzev{i devojku za ruku re~e joj: Talita kumi, koje zna~i: devojko, tebi govorim, ustani. I odmah usta devojka, i ho|a{e; a be{e od dvanaest godina. I za~udi{e se ~udom velikim.# (Marko 5,22-24.35-42) #Drhtaj je odmah pro{ao kroz be`ivotno telo. Bilo `ivota opet je kucalo. Usta su se razvukla u smehu. O~i su se {iroko otvorile kao da se bude iz sna i devojka je u ~udu posmatrala grupu pored sebe. Ustala je, a weni roditeqi zagrlili su je pla~u}i od radosti.# (^e`wa vekova, str. 289) Dakle, Isus nije samo le~io bolesne, ve} je i mrtve podizao. Ovo se desilo vi{e puta. Ovim ~udima, Isus se uzdigao visoko iznad svih qudi na Zemqi, isto kao {to je i wegovo poreklo druga~ije i uzvi{enije. Vaskrsewe jedinca sina #Zatim Isus ode u grad zvani Nain i s wim su i{li wegovi u~enici i mnogo naroda. A kad se pribli`i gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca, jedinca sina wegove majke koja je bila udovica, i s wom je bilo mnogo sveta iz grada. A kad je Gospod vide, sa`ali se na wu i re~e joj: ne pla~i. Tada pri|e, dohvati mrtva~ki sanduk - nosioci pak stado{e - i re~e: mladi}u, tebi
31
govorim, ustani. I mrtvac sede, te po~e da govori, i dade ga wegovoj majci. A strah je obuzeo sve, pa su slavili Boga govore}i: veliki prorok se pojavio me|u nama, i Bog je posetio svoj narod. I ra{iri se ovaj glas o wemu po svoj Judeji i po svoj okolini.# (Luka 7,11-17; ^arni}) 30,1 Hristos vaskrsava udovi~inog sina u Nainu.
Svi Hristovi u~enici i mno{tvo naroda koje Ga je pratilo, kao i mno{tvo qudi koji su u pogrebnoj povorci izlazili iz grada, bili su svedoci vaskrsewa ovog mladi}a. ^ak ni Hristovi neprijateqi nisu pobijali Wegova ~uda, samo su sve{tenici i fariseji pitali, ko mu je dao vlast da to ~ini. #Bio je to prizor koji je izazvao sau~e{}e. Umrli je bio jedinac u majke, a ona je bila udovica. Usamqena i uplakana `ena pratila je do groba svoju jedinu zemaqsku potporu i utehu... Jasnim zapovedni~kim glasom izgovorio je re~i: ’Mladi}u, tebi govorim ustani’. Taj glas dopire do u{iju mrtvaca. Mladi} otvara svoje o~i. Isus ga uzima za ruku i podi`e.# (Isto, str. 264) Ovo Hristovo ~udo je velika pouka i ohrabrewe za sve nas koji verujemo. #Onaj koji je stajao pored o`alo{}ene majke na kapijama Naina, sa dubokom `alo{}u posmatra svakoga koji pla~e kraj odra. On je dirnut sau~e{}em zbog na{eg bola. Wegovo srce koje je volelo i bilo puno sa`aqewa, je srce nepromenqive ne`nosti. Wegova re~, koja je dizala mrtve u `ivot, nije mawe delotvorna sada nego onda kada je bila izgovorena mladi}u iz Naina....Sotona ne mo`e da zadr`i mrtve kad ih Bo`ji Sin pozove u `ivot. On ne mo`e da dr`i u duhovnoj smrti nijednu du{u koja verom prihvata Hristovu re~ sile.# (Isto, str. 265) Lazarevo vaskrsewe #Be{e pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije... Po tom re~e im: Lazar, na{ prijateq, zaspa; nego idem ga da probudim. Onda mu reko{e u~enici wegovi: Gospode! ako je zaspao, usta}e. A Isus im re~e za smrt wegovu a oni mi{qahu da govori za spavawe sna. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.# (Jovan 11,1.11-14) #Lazar iz Vitanije bio je me|u najboqim Hristovim prijateqima. Od wihovog prvog susreta wegova vera u Hrista bila je sna`na, wegova qubav prema Wemu duboka, a i Spasiteq ga je veoma voleo. Za Lazara je Hristos u~inio svoje najve}e ~udo.# (Isto, str. 447) #^udo koje }e Hristos upravo u~initi, vaskresewem Lazara iz mrtvih, predstavq}e vaskrsewe svih umrlih pravednika. Svojom re~i i svojim delom, On koji }e i sam uskoro umreti na krstu, stajao je s kqu~evima smrti, kao pobednik nad grobom pokazuju}i svoje pravo i silu da
32
da `ivot.# (Isto, str. 453) #A kad do|e Isus, na|e ga a on ve} ~etiri dana u grobu. Isus joj (Marti) re~e: brat }e tvoj ustati. Marta mu re~e: znam da }e ustati o vaskrsewu, u po{ledwi dan. A Isus joj re~e: ja sam vaskrsewe i `ivot; koji veruje mene ako i umre `ive}e. I nijedan koji `ivi i veruje mene ne}e umreti vavek. Veruje{ li ovo?... Onda Isus kad je vide gde pla~e, i gde pla~u Judejci koji do|o{e s wom, zgrozi se u duhu, i sam posta `alostan. I re~e: gde ste ga metnuli? Reko{e mu: Gospode! hajde da vidi{. I udari{e suze Isusu.# ( stih. 17-35) #Hristos nije plakao samo zbog prizora koji je bio pred Wim. Teret vekovnog bola le`ao je na Wemu. Video je stra{ne posledice prestupa Bo`jeg zakona... Gledaju}i u budu}e godine video je patwu i `alost, suze i smrt, koje }e biti qudska sudbina. Wegovo srce bilo je probodeno bolom qudske porodice svih vekova i svih zemaqa. Patwe gre{nog qudskog roda te{ko su pritiskivale Wegovu du{u, a izvor Wegovih suza potekao je kada je za`eleo da otkloni sve wihove nevoqe.# (Isto, str. 455) #Wegov glas razgovetan i prodoran, dopro je do u{iju umrloga. Dok je govorio bo`ansko je prosijavalo kroz Wegovu qudsku prirodu. Na Wegovom licu, ozarenom Bo`jom slavom, narod je mogao da vidi pouzdanost Wegove sile. Svako oko bilo je prikovano za ulaz u pe}inu. Svako uho bilo je usredsre|eno da primi i najmawi zvuk. Sa velikim i bri`nim zanimawem, svi su i{~ekivali ispit Hristovog Bo`anstva, dokaz koji treba da potvrdi Wegovo tvr|ewe da je Bo`ji Sin ili da ugu{i nadu za ve~na vremena.# (Isto, str. 457) 30,2 #Uklonite kamen#
#A Isus opet se zgrozi u sebi, i do|e na grob; a be{e pe}ina i kamen le`a{e na woj. Isus re~e: uzmite kamen. Re~e mu Marta, sestra onoga {to je umro: Gospode! ve} smrdi, jer su ~etiri dana kako je u grobu. Isus joj re~e: ne rekoh li ti da ako veruje{ vide}e{ slavu Bo`ju? Uze{e dakle kamen gde le`a{e mrtvac; a Isus podi`e o~i gore i re~e: o~e! Hvala ti {to si me usli{io... I ovo rekav{i zovnu iza glasa: Lazare! iza|i napoqe. I iza|e mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice wegovo ubrusom povezano. Isus im re~e: razdre{ite ga i pustite neka ide. Onda mnogi od Judejaca koji bejahu do{li k Mariji, i videv{i {ta u~ini Isus, verova{e ga.# (Jovan 11,38-45) 30,3. Gospod Isus vaskrsava Lazara.
Posle ovako detaqnog i ubedqivog izve{taja nije potreban nikakav komentar. Ova vest je kao sna`na grmqevina odjeknula Palestinom i okolnim zemqama. ^udo nije u~iweno u mraku, sakriveno, u tajnosti, ve} pred mnogim svedocima. Judejci koji su bili prisutni objavili su
33
ovo ~udo. Naredbom: #Uzmite kamen, Hristos je hteo da poka`e da qudsko treba da sara|uje sa bo`anskim. Ono {to qudska sila mo`e da u~ini, bo`anska sila nije pozvana da u~ini. Bog ne odbacuje qudsku pomo}. On ja~a ~oveka, sara|uje sa wim kad koristi sile i sposobnosti koje su mu poklowene.# (Isto, str. 456) Prvosve{tenik, sve{tenici i fariseji imali su sastanak da re{e {ta }e ~initi sa Isusom. Jasno im je bilo, da ako ni{ta ne u~ine, wihov autoritet }e do temeqa biti uni{ten.#A Neki od wih otido{e k farisejima i kaza{e im {ta u~ini Isus. Onda glavari sve{teni~ki i fariseji sazva{e skup{tinu i govorahu: {ta }emo ~initi? ^ovek ovaj ~ini mnoga ~uda. Ako ga ostavimo tako, svi }e ga verovati, pa }e do}i Rimqani i uzeti nam zemqu i narod. A Jedan od wih, po imenu Kajafa, koji one godine be{e poglavar sve{teni~ki, re~e im: vi ne znate ni{ta; i ne mislite da je nama boqe, da jedan ~ovek umre za narod, nego da narod sav propadne... Od toga dakle dana dogovori{e se da ga ubiju.# (Jovan 11,46-53) Ni ovo ve}e kome je predsedavao vrhovni duhovni poglavar nije moglo da pobije stvarnost ~uda vaskrsewa. Ono o tome nije ni raspravqalo, ve} je raspravqalo samo kako da se obustave ~uda, uzdigne wihov autoritet, i ograni~i Hristov rad. Ova tri ~uda vaskrsewa: Jairove k}eri, jedinca sina u Nainu i Lazara, nepobitno svedo~e da je mogu}e da se Bo`jom silom ostvari veskrsewe. Hristovo vaskrsewe - vrhunsko ~udo Najve}e ~udo koje se ikad dogodilo na ovoj Zemqi je Hristovo vaskrsewe. Wegovo vaskrsewe nije se desilo slu~ajno, neo~ekivano, ve} je unapred bilo prore~eno. Psalmista je prorekao: #Jer ne}e{ ostaviti du{e moje u paklu, niti }e{ dati da svetac tvoj vidi trulost.# (Psalam 16,10) I prorok Isaij je preneo proro~anstvo: #O`ive}e mrtvi tvoji, i moje }e mrtvo telo ustati.# (Isaija 26,19) Sam Hristos je unapred prorekao da }e biti razapet i da }e tre}i dan vaskrsnuti. #Otada po~e Isus kazivati u~enicima svojim da wemu vaqa i}i u Jerusalim, i mnogo postradati od stare{ina i od glavara sve{teni~kih i kwi`evnika, i da }e ga ubiti, i tre}i dan da }e ustati.# (Matej 16,21) #I kada su hodili po Galileji, re~e im Isus: preda}e se sin ~ove~iji u ruke qudske. I ubi}e ga, i tre}i dan usta}e.# (Matej 17,22.23) Gospod Isus dao je jo{ preciznije obja{wewe o svome stradawu: #Evo idem u Jerusalim, i sin ~ove~iji bi}e predan glavarima sve{teni~kim i kwi`evnicima; i osudi}e ga na smrt. I preda}e ga neznabo{cima da mu se rugaju i da ga biju i razapnu; i tre}i dan usta}e.# (Matej 20, 18.19)
34
Ovo proro~anstvo upravo tako se ostvarilo. Jevreji su najpre osudili Isusa na smrt, zatim su Ga predali Rimqanima da potvrde wihovu presudu, jer su oni bili legitimna vlast u zemqi, izvr{e presudu, da Ga razapnu. Isus je unapred odredio i sastanak sa svojim u~enicima: #A po vaskrsewu mojemu ja idem pred vama u Galileju.# (Materj 26,32) Dok se prepirao sa farisejima, koji su Ga pitali ko mu je dao vlast da izgoni trgovce iz Hrama, Isus je rekao: #Razvalite ovu crkvu, i za tri dana }u je podignuti... A on govora{e za crkvu tela svojega.# (Jovan 2,19.21) Ovde Isus nije rekao da }e razvaliti #Crkvu#, ve} oni, ali On }e je podi}i; i tako se zaista i desilo. Ova proro~anstva bila su objavqena ne samo Hristovim u~enicima, ve} i sve{tenicima i narodnim stare{inama. Ona su bila dobro poznata i Hristovim neprijateqima, jer su posle raspe}a u~inili sve {to su mogli, da se ono o Wegovim vaskrsewu ne ostvari. #Sutradan pak po petku sabra{e se glavari sve{teni~ki i fariseji kod Pilata, i reko{e: gospodaru! mi se opomenusmo da ovaj la`a kaza jo{ za `ivota: posle tri dana usta}u.# (Matej 27,62.63) Tako su Hristovi neprijateqi, u najkriti~nijem ~asu, objavili Hristovo proro~anstvo o Wegovom vaskrsewu. #Zato zapovedi da se utvrdi grob do tre}ega dana#, predlo`ili su sve{tenici Pilatu, #da ne do|u kako u~enici wegovi no}u i da ga ne ukradu i ne ka`u narodu: usta iz mrtvih; i bi}e posledwa prevara gora od prve. Re~e im Pilat: evo vam stra`e, pa idite te utvrdite kako znate. A oni otido{e sa stra`om utvrdi{e grob, i zape~ati{e kamen.# (stih 64-66) #Sve{tenici su dali uputstva za obezbe|ewe grobnice. Veliki kamen postavqen je ispred otvora. Preko ovog kamena postavili su u`e pri~vr{}uju}i krajeve za stenu i zape~a}uju}i ih rimskim pe~atom. Kamen se nije mogao pomeriti a da se ne slomi pe~at. Stra`a od stotinu vojnika, postavqena oko groba lako je mogla spre~iti svakog nepoznatog da se oko wega bavi. Sve{tenici su u~inili sve {to su mogli da bi zadr`ali Hristovo telo tamo gde je bilo polo`eno. On je bio tako sigurno zape~a}en u svom grobu, kao da je trebalo da tu ostane za sva vremena.... Ove ubice nisu uop{te shvatile beskorisnost svojih napora. Ali Bog se proslavio wihovim delovawem. Upravo ovi napori, u~iweni da se spre~i Hristovo vaskrsewe, najubedqiviji su dokazi koji ga potvr|uju. Ukoliko je bio ve}i broj vojnika postavqenih oko groba, utoliko }e mo}nije biti svedo~anstvo da je On vaskrsnuo... Rimski stra`ari i rimsko oru`je bili su nemo}ni da Gospodara `ivota zadr`e u grobu. Pribli`io se ~as Wegovog oslobo|ewa.# (Isto, str. 668)
35
Hristos je zauvek pobedio smrt i grob Do{ao je i taj ozna~eni ~as ispuwewa tolikog broja proro~anstava. Sve je bilo u~iweno da se onemogu}i wihovo ispuwewe. #A po ve~eru subotnom na osvitak prvoga dana nedeqe do|e Marija Magdalena i druga Marija da ogledaju grob. I gle, zemqa se zatrese vrlo; jer an|eo Gospodwi si|e s neba, i pristupiv{i odvali kamen od vrata grobnih i se|a{e na wemu. A lice wegovo be{e kao muwa, i odelo wegovo kao sneg. I od straha wegova uzdrhta{e se stra`ari, i posta{e kao mrtvi. I an|eo odgovori i re~e `enama: ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tra`ite. Nije ovde: jer ustade kao {to je kazao. Hodite da vidite mesto gde je le`ao Gospod.# (Matej 28, 1-6) 30,4 Hristovo vaskrsewe, garancija na{eg vaskrsewa.
I an|eli su Hristove sledbenike podsetili na Wegova proro~anstva koja su se toga trenutka ispunila. #A sada, sve{tenici i poglavari, gde je sila va{ih stra`ara? Hrabri vojnici koji se nikada nisu pla{ili qudske sile, sada su bili zarobqeni bez ma~a i kopqa. Lice koje su sada gledali nije lice nekoga smrtnoga patnika, ve} lice najmo}nijeg u Gospodwoj vojsci... Zemqa podrhtava prilikom Wegovog pribli`avawa, vojske tame be`e i dok on odvaquje kamen izgleda kao da je Nebo si{lo na Zemqu. Vojnici ga gledaju kako uklawa kamen kao neki kamen~i} i ~uju ga kako vi~e: Sine Bo`ji iza|i; Otac te tvoj zove. Vide Isusa kako izlazi i ~uju Wegovu objavu nad razvaqenim grobom: #Ja sam vaskrsewe i `ivot.# Dok izlazi u veli~anstvu i slavi, an|eoske vojske duboko se klawaju pred Otkupiteqem i pozdravqaju Ga dobrodo{licom u pesmama hvale. Jedan zemqotres ozna~io je ~as kada je Hristos polo`io svoj `ivot, a drugi je posvedo~io trenutak kad Ga je pobedni~ki ponovo uzeo. On koji je pobedio smrt i grob pobedni~kim korakom iza{ao je iz groba usred zemqotresa, sevawa muwa i pucawa gromova.# (Isto, str. 669.670) Poku{aj zamra~ivawa Hristovog vaskrsewa #Neki od stra`ara do|o{e u grad i javi{e glavarima sve{teni~kim sve {to se dogodilo. I oni sastav{i se sa vojnicima u~ini{e ve}u, i dado{e vojnicima dovoqno novaca govore}i: ka`ite: u~enici wegovi do|o{e no}u i ukrado{e ga kad smo mi spavali.# (Matej 28, 11-13) #Lica sve{tenika bila su kao lica mrtvaca. Kajafa je poku{ao da govori. Wegove usne su se micale, ali nisu izustile nijednu re~. Vojnici su se spremili da napuste ve}nicu, kada ih je jedan glas zaustavio. Kajafa je najzad uspeo da progovori. ^ekajte, ~ekajte - rekao je. Nemojte nikome
36
govoriti o onome {to ste videli.# (Isto, str. 671) 30,5 Sve{tenici potpla}uju rimske vojnike.
La`no obja{wewe koje su posle primqenog novca dali vojnici nikako se ne uklapa u stvarnost. Prvo, zar je mogu}e da je toliki broj vojnika, kojima je bila poverena du`nost da ~uvaju pe~at, grob i telo spavao na du`nosti? Zar su upravo svi spavali? Zar nijedan od wih nije ~uo kidawe pe~ata, vaqawe kamen i uzimawe tela? To je nemogu}e. Drugo, po rimskom zakonu vojnik koji bi zaspao na stra`i zaslu`io je smrtnu kaznu. Tre}e, da su vojnici zaista spavali, ne bi to smeli javno priznati, jer bi time sami sebi izrekli smrtnu presudu. ^etvrto, ako su svi spavali, kako su mogli da znaju da su u~enici ukrali telo? Na osnovu ovoga se vidi da su vojnici zaista bili potpla}eni da objave la`nu vest, suprotnu istini. @ene koje su u nedequ ujutro do{le da posete grob bile su svedoci Hristovog vaskrsewa. An|eo je razgovarao sa wima i objavio: #Nije ovde, jer usta kao {to je kazao.# Dok su `ene tr~ale od groba da jave u~enicima da je Hristos vaskrsao, videle su stra`are, koji su javqali vest o Hristovom vaskrsewu (Matej 28,11). Marija Magdelena bila je prva, posle rimskih vojnika, koja je videla vaskrslog Hrista (Jovan 20,14-17). Isus se javio i drugim `enama (Matej 28,9.10). Javio se i apostolu Petru (Luka 24,34). Javio se dvojici u~enika na putu u Emaus (Luka 24,13-31). 30,6. Javio se dvojici u~enika na putu u Emausu.
Javio se desetorici u~enika u gorwoj sobi. (Luka 24,35-46) 30,7. Posle vaskrsewa govorio je svojim u~enicima. Apostol Toma tada nije bio prisutan. Kada su ga obavestili da su videli Gospoda, Toma nije mogao da poveruje (Jovan 20,25). Posle toga javio se jedanaestorici u~enika (Jovan 20,26-29). 30,8. Apostol Toma svedo~i da je to Gospod Isus.
U~enici su zatim oti{li u Galileju u kojoj su ostali oko tri sedmice. Za to vreme Isus im se dvaput javio. Javio se sedmorici u~enika dok su lovili ribu na jezeru (Jovan 21,1.2-7.9.12.13). Drugi put ponovo se javio. (Matej 28,16.17). Apostol Pavle spomiwe da su Ga posle vaskrsewa videli pet stotina bra}e (1. Korin}anima 15,6). #Svi vernici koji su mogli biti pozvani sastali su se na jednom brdu u Galileji. Sam Hristos pre svoje smrti odredio je vreme i mesto ovog sastanka. An|eo na grobu podsetio
37
je u~enike na Wegovo obe}awe da }e se sastati sa wima u Galileji... U odre|eno vreme oko pet stotina vernika, sakupilo se u malim grupama na kosi brda, sa `eqom da doznaju sve {to se moglo doznati od onih koji su videli Hrista nakon Wegovog vaskrsewa. U~enici su i{li od grupe do grupe pri~aju}i sve {to su videli i ~uli o Isusu, obja{wavaju}i iz Pisma sve ono {to je On obja{wavao.# (Isto, str. 700-701) 30,9. Posle vaskrsewa Isus govori na sastanku u Galileji.
Ovom prilikom Hristos je govorio prisutnim vernicima. #Hristove re~i izgovorene na obronku planine proglasile su Wegovu `rtvu za ~oveka potpunom i savr{enom. Uslovi pomirewa bili su ispuweni, delo za koje je do{ao na ovaj svet izvr{eno. Bio je na putu prema Bo`jem prestolu, da Ga slave an|eli, poglavarstva i sile. Zapo~eo je svoje posredni~ko delo.# (Isto, str. 701) #I pristupiv{i Isus re~e im govore}i: dade mi se svaka vlast na nebu i na zemqi. Idite dakle i nau~ite sve narode krste}i ih va ime oca i sina i svetoga Duha. U~e}i ih da sve dr`e {to sam vam zapovedio; i evo ja sam s vama do svr{etka veka. Amin.# (Matej 28,18-20) Isus se javio Jakovu: #A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima.# (1. Korin}anima 15,7) Mesto u kome se Isus javio Jakovu nije odre|eno. Hristovo posledwe javqawe posle vaskrsewa bilo je na Maslinskoj gori. #I izvede ih napoqe do Vitanije, i podignuv{i ruke svoje blagoslovi ih. I kad ih blagoslovi, otstupi od wih, i uzno{a{e se na nebo. I oni mu se pokloni{e, i vrati{e se u Jerusalim sa velikom rado{}u.# (Luka 24,50-52) 30,10 Pred mnogim svedocima Hristos se vazneo na Nebo.
Pored velikoga mno{tva prisutih, i an|eli su bili svedoci Hristovog uznesewa: #I ovo rekav{i vide{e oni gde se podi`e i odnese ga oblak iz o~iju wihovih. I kad gledahu za wim gde ide na nebo, gle, dva ~oveka stado{e pred wima u belim haqinama, koji i reko{e: qudi Galilejci! {to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako }e do}i kao {to videste da ide na nebo.# (Dela 1,8-11) #Hristos se vazneo na nebo u qudskom obliku. U~enici su videli oblak koji Ga je prihvatio.# (Isto, str. 714) Ukratko smo pregledali izve{taje Hristovih dela vaskrewa, a posebno ~udo Wegovog vaskrsewa. Dokazi su toliko obimni, precizni i odre|eni da nema nikakve mogu}nosti za sumwu. Potpuno je nemogu}e da se ovo, {to je objavqeno, nije dogodilo. Jednom skeptiku, koji je kritikovao biblijske izve{taje, @an @ak Ruso je rekao: #Misli te li da su izve{taji Novoga zaveta izmi{qeni za zabavu? Moj prijatequ, ovako se ne{to ne izmi{qa?#
38
Svi mi stojimo pred izborom: da se pridru`imo jevrejskim sve{tenicima, farisejima, rimskim vojnicima koji su bili potpla}eni da {ire neistinu i mnogim drugim sumwivcima i skepticima; da prihvatimo neistinu i da je prenesemo drugima; ili da se pridru`imo mno{tvu svedoka, koji su svojim o~ima videli Gospoda Isusa Hrista posle vaskrsewa; govorili s Wim, molili se, jeli, putovali, slu{ali Ga kad im je govorio i videli kako se uzneo na Nebo. Kojoj grupi }ete se Vi sada pridru`iti?
31. Vaskrsewe - jedina nada Posle izvojevane slavne pobede nad grobom i smr}u: Gospod Isus izjavquje: #I `ivi, i bejah mrtav; i vidi `iv sam u sve vekove, i imam kqu~eve od smrti i od ada.# (Otkrivewe 1,18; ^arni}) Postoji samo jedan Pobednik smrti i jedan Posrednik izme|u Boga i qudi, i niko vi{e. Samo Jedan dru`i kqu~eve od groba i smrti. Taj jedini Pobednik smrti izjavquje: #Ja sam vaskrsewe i `ivot; koji veruje mene ako i umre `ive}e.# (Jovan 11,25) Posle ~uda vaskresewa koja je Hristos u~inio pre svog stradawa; i posle obimnog izve{taja o Wegovom vaskrsewu; i posle izjava mnogobrojnih svedoka koji su bili prisutni, videli, opipali, i uverili se; mo`emo imati potpuno poverewa u izjave Gospoda Isusa Hrista. 31,1. Hristos - jedini Posrednik izme|u Boga i qudi.
Zato je apostol Pavle rekao: #Jer je meni `ivot Hristos, a smrt dobitak. Jer sve dr`im za {tetu prema preva`nom poznawu Hrista Isusa Gospoda svojega, kojega radi sve ostavih, i dr`im sve da su trice, da samo Hrista dobijem... Da poznam wega i slavu vaskrsewa wegova i zajednicu wegovih muga, da budem nalik na smrt wegovu.# (Filibqanima
1,21;3,8-10)
Primawem Isusa Hrista za svoga Spasiteqa primamo i spasewe. 31,2 Apostol Pavle svega se odrikao, samo da Hrista dobije.
Umiru}i na krstu Gospod Isus je uzviknuo: #O~e! u ruke tvoje predajem duh svoj.#
39
(Luka 23,46) Umiru}i kao prvi mu~enik Hristove crkve, ovo je ponovio i |akon Stefan: #Gospode Isuse! primi duh moj.# (Dela 7,59) U zadwem dahu, u ~ije ruke }ete Vi predati svoj duh? Postoji samo Jedan koji zadovoqava tu potrebu, samo Jedan koji u svojoj ruci dr`i kqu~ ve~nog `ivota; Isus Hristos je jednini Posrednik i Spasiteq. Bog je preko proroka Jezekiqa ponovio veliku istinu: #Koja du{a zgre{i, ona }e umreti.# (Jezekiq 18,20) Po{to su svi qudi gre{ni, ne postoji besmrtni gre{nik. Svaki gre{nik mora umreti. Oni koji su prihvatili Bo`ju milost i opravdani verom u Hrista Isusa, vaskrsnu}e i primiti `ivot ve~ni, a nepokajani }e umreti drugom smr}u. Apostol Pavle je to jasno objasnio: #Zato kao {to kroz jednog ~oveka do|e na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt u|e u sve qude, jer svi sagre{i{e.# (Rimqanima 5,12) Smrt je povezana sa grehom. Neosnovano je tvrditi da ~ovek, kad umre i daqe `ivi. To se sla`e samo sa sotoninom izjavom, koju je izrekao Evi: #Ne}ete vi umreti.# (1. Mojsijeva 3,4) Nasuprot sotoni, Bog je rekao, ako pogre{i{ #umre}e{#. #Jer je plata za greh smrt#, pi{e apostol Pavle, #a dar je Bo`ji `ivot ve~ni u Hristu Isusu Gospodu na{emu.# (Rimqanima 6,23) Dato nam je da biramo: Hrista, poslu{nost i `ivot ili greh, neposlu{nost i smrt. Ohrabruju}a vest o vaskrsewu Umesto zablude o zagrobnom `ivotu du{e ili kazne u ~istili{tu, paklu i ve~nim mukama; Bog nudi radosnu vest o vaskrsewu. Veliki broj teologa u svetu prime}uje da je evan|eosko u~ewe o vaskrsewu zapostavqeno ili zameweno mnogobo`a~kim u~ewem o zagrobnom `ivotu posle smrti. #Nepobitna je ~iwenica da je nada u ve~ni `ivot u trenutku smrti dovela do op{teg zanemarivawa nauke o vaskrsewu. Ovo je primetio i dr Adam Klark, koji je rekao: ’Izgleda da su prvi hri{}ani smatrali nauku o vaskrsewu mnogo va`nijom nego {to je smatramo mi danas! Za{to je to tako? Apostoli su je neprestano nagla{avali i wom podsticali Bo`ju decu na marqivot, poslu{nost i radosnu revnost. A wihovi sledbenici u na{em vremenu retko je spomiwu!’... Ovo se produ`ilo dok slavna istina o vaskrsewu nije potamnela i gotovo sasvim se izgubila iz vida u hri{}anskom svetu.# (Kosmi~ki konflikt, str.444) 31,3. Ponovni Hristov dolazak i vaskrsewe mrtvih - jedina nada.
Spasiteq nije obe}ao zagrobni `ivot, ~istili{te ni ve~ne muke u paklu, ve} svoj ponovni dolazak i vaskrsewe: #Da se ne pla{ti srce va{e, verujte Boga i mene verujte. Mnogi su stanovi u ku}i oca mojega. A da nije tako kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto i kad otidem i
40
pripravim vam mesto, opet }u do}i i uze}u vas k sebi da i vi budete gde sam i ja.# (Jovan 14,1-3) Ovu poruku o svom ponovnom dolasku i vaskrsewu, Isus je jasno istakao. .31,4.Nebeski vesnici posvedo~ili su Hristovo uznesewe i vest o ponovno dolasku.
#I kad gledahu za wim gde ide na nebo, gle, dva ~oveka stado{e pred wima u belim haqinama, koji i reko{e: qudi Galilejci! {to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako }e do}i kao {to videste da ide na nebo.# (Dela 1,10.11)
Apostol
Pavle
uzdigao je nadu u vaskrsewe: #Jer }e sam Gospod sa zapove{}u, s glasom arhan|elovim, i s trubom Bo`jom si}i s neba i mrtvi u Hristu vaskrsnu}e najpre.# (1. Soluwanima 4,16) Ova poruka iz Jevan|eqa potpuno je jasna i zato je iznena|uju}e da su je neki hri{}ani zamenili mnogobo`a~kim u~ewem o zagrobnom `ivotu. 31,5. Okovan u okove zbog nade u vaskrsewe.
#Za nad i za vaskrsewe iz mrtvih doveden sam na sud. (Dela 23,6) #Nigde u Svetome pismu ne pi{e da pravednici primaju svoju nagradu ili gre{nici kaznu u trenutku smrti. Patrijarsi i proroci nisu ostavili ovakvo tvr|ewe. Hristos i wegovi apostoli nisu o tome dali nikakav nagove{taj. Biblija jasno u~i da mrtvi ne idu neposredno u nebo, nego da spavaju do vaskrsewa.# (Isto, str. 446) Jo{ je patrijarh Jov shvatio divnu nauku o vaskrsewu: #A ~ovek umre iznemogao; i kad izdahne ~ovek, gde je? Kao kad voda ote~e iz jezera i reka opadne i usahne. Tako ~ovek kad legne, ne ustaje vi{e; dokle je nebesa ne}e se probuditi niti }e se prenuti od sna svojega... Kad umre ~ovek, ho}e li o`iveti? Sve dane vremena koje mi je odre|eno ~eka}u dokle mi do|e promena. Zazva}e{, i ja }u ti se odazvati; delo ruku svojih po`ele}e{.# (O Jovu 14,10-15) Patrijarh Jov ~vrsto je verovao u vaskrsewe. U svojoj nevoqi, on ponovo uzdi`e nauku o vaskrsewu: #O kad bi se napisale re~i moje! kad bi se stavile u kwigu! Ali znam da je `iv moj iskupiteq, i na posledak da }e stati nad prahom. I ako se ova ko`a moja i ra{~ini, opet }u u telu svom videti Boga. Ja isti vide}u ga, i o~i moje gleda}e ga a ne druge.# (O Jovu 19,23-27) Verovawem da }e wegov Iskupiteq na posletku #stati nad prahom#, Jov isti~e svoje uverewe u sigurnost vaskrsewa. Apostol Pavle ponovo poziva hri{}ane da uzdignu nadu u vaskrsewe. #Evo vam kazujem tajnu: jer svi ne}emo pomreti, a svi }emo se pretvoriti, ujedanput, u trenu}u oka u po{qednoj trubi; jer }e zatrubiti i mrtvi }e ustati neraspadqivi, i mi }emo se pretvoriti. Jer ovo raspadqivo treba da se obu~e u neraspaqivo, i ovo smrtno da se obu~e u besmrtno.# (1.Korin}anima 15,51-53) Biblija obe}ava besmrtnost, ali ne u vreme umirawa, ve} u vreme
41
ponovnog Hristovog dolaska i vaskrsewa. 31,6. Susret prilikom vaskrsewa.
Hristovo vaskrsewe je najja~a garancija na{eg vaskrsewa. #Nad razvaqenom Josifovom grobnicom, Hristos je pobedonosno obznanio: ’Ja sam vaskrsewe i `ivot.’ Ove re~i je moglo izgovoriti samo Bo`anstvo... Wegovo vaskrsewe je slika i zalog vaskrsewa svih pravednika koji su umrli.# (^e`wa vekova, str. 673) Apostol Pavle je naglasio od kakve je velike va`nosti verovawe u ovo Hristovo obe}awe: #Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako }e Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s wim.# (1. Soluwanima 4,14) To zna~i da primawe nagrade ve~nog `ivota zavisi od toga da li verujemo u ovu istinu ili ne. Verujemo li da }e nas Gospod Isus u posledwoj trubi vakrsnuti ili ne? Iscequju}i mnoge bolesnike Isus je ~esto ponavaqao: #Po veri tvojoj neka ti bude#, i tako je i bilo. Na osnovu na{e li~ne vere, ho}emo li primiti nagradu vaskrsewa ili osudu? Mogu}nost otkupqewa Neshvatqivo velika cena pla}ena je za na{e otkupqewe. #Jer ste kupqeni skupo#, pi{e apostol Pavle. (1. Korin}anima 6,20) #Otkupqeni ste skupo, ne budite robovi qudima.# (7,23) Oni koji su otkupqeni ne robuju qudskim pogre{nim idejama. #Znaju}i da se propadqivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga svojega `ivqewa, koje ste videli od otaca#, pi{e apostol Petar, #nego skupocenom krvqu Hrista, kao bezazlena i pre~ista jagweta.# (1. Petrova 1,18.19) Svi oni koji prime dar otkupqewa, a primaju ga primawem Otkupiteqa, postaju kandidati ve~nog `ivota. #A sada oprostiv{i se od greha,# pi{e apostol Pavle,#i postav{i sluge Bo`je, imate plod svoj na posve}ewe, a kraj `ivot ve~ni. Jer je plata za greh smrt, a dar Bo`ij je `ivot ve~ni u Hristu Isusu Gospodu na{emu.# (Rimqanima 6,22.23) Temeq sigurnosti Bo`jih obe}awa zasniva se na Wegovoj besmrtnosti. #Koji sam ima besmrtnost, i `ivi u svetlosti kojoj se ne mo`e pristupiti.# (1. Timotiju 6,16) On koji je ve~an i besmrtan, i nama nudi besmrtnost. #I ovo je svedo~anstvo da nam je Bog dao `ivot ve~ni; i ovaj `ivot ve~ni u sinu je wegovom. Ko ima sina Bo`jega ima `ivot; ko nema sina Bo`jega nema `ivota.# (1.Jovanova 5,11.12) Ve~ni `ivot ne mo`e se zaslu`iti, mo`emo ga jedino primiti kao dar ili nikako druga~ije.
42
#Blagoda}u ste spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Bo`ij.# (Efescima 2,8) Taj dar primamo jedino kroz Gospoda Isusa Hrista. Odvojen od Hrista, gre{nik je osu|en na smrt i kona~nu propast. Nada u ve~ni `ivot ostvari}e se prilikom ponovnog Hristovog dolaska. On }e stati nad grobom i pozvati umrle u novi, ve~ni `ivot. #Ovaj glas potresa nebo i zemqu. Doga|a se stra{an zemqotres... izgleda kao da se nebo otvorilo i zatvorilo. Slava sa Bo`jeg prestola ~ini se da odseva kao muwa. Gore se tresu kao trska na vetru, a odvaqene stene padaju na sve strane. ^uje se tutwava bure koja dolazi. More udara pomamno. ^uje se urlawe oluje kao glas demona kada kre}u na uni{tewe. Cela zemqa se di`e i nadima kao morski valovi. Wena povr{ina puca. Izgleda da weni temeqi popu{taju. Planinski lanci tonu. Nastawena ostrva i{~ezavaju. Morske luke koje su po zlu postale kao Sodom nestaju u razbesnelim valovima... Najponosniji gradovi na zemqi postaju gomila ru{evina. Rasko{ne palate, na koje su velikani ovoga sveta rasipali svoja bogatstva da se proslave, raspadaju se pred wihovim o~ima. Zidovi tamnica se ru{e, i Bo`ji narod, koji je zbog svoje vere tamo bio zatvoren, oslobo|en je. Grobovi se otvaraju, i ’mnogi od onih koji spavaju u prahu zemaqskom ustaju, jedni na `ivot ve~ni, a drugi na sramotu i prekor ve~ni’. Danilo 12,2;# (Kosmi~ki konflikt, str. 514-515) #I nebo se izma~e kao kwiga kad se savija, i svaka gora i ostrvo s mesta svojega pokrenu{e se. I carevi zemaqski, i boqari, i bogati, i vojvode, i silni, i svaki rob, i svaki slobodwak, sakri{e se po pe}inama i kamewacima gorskim; i govorahu gorama i kamewu: padnite na nas i sakrijte nas od lica onoga {to sedi na prestolu, i od gneva jagwetova.# (Otkrivewe 6,14-16) U to haoti~no vreme neopisivog straha, neki qudi se ne pla{e, ve} radosno uzvikuju: #Gle, ovo je Bog na{, wega ~ekasmo; radova}emo se i veseli}emo se za spasewe wegovo.# Razlog wihovog pouzdawa i sigurnosti nalazi se u Wegovom obe}awu: #Uni{ti}e smrt zauvek, i otr}e Gospod Gospod suze sa svakoga lica, i sramotu naroda svojega ukinu}e sa zemqe, jer Gospod re~e.# (Isaija 25,8.9) U tom trenutku pokazuje se ogromna razlika izme|u onih koji su imali potpuno poverewe u svoga Otkupiteqa Gospoda Isusa Hrista, sledili Ga i objavqivali Jevan|eqe mira i milost koja spasava; i onih koji su nemarni prema svim opomenama i pozivima i{li {irokim putem. Dolazi vreme da Gospod sakupi svoje sledbenike. #I posla}e an|ele svoje s velikim glasom trubnim, i sabra}e izabrane wegove od ~etiri vetra, od kraja do kraja nebesa.# (Matej 24,31)
43
#I tada }e se pokazati znak sina ~ove~ijega na nebu; i tada }e proplakati sva plemena na zemqi; i ugleda}e sina ~ove~ijega gde ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom.# (Matej 24,30) Ispuwava se vi|ewe apostola Jovana koji je napisao: #Evo, ide s oblacima, i ugleda}e ga svako oko, i koji ga probodo{e; i zaplaka}e za wim sva kolena zemaqska. Da, zaista.# (Otkrivewe 1,7) #Jer ako verujemo da Isus umre i veskrese#, pi{e apostol Pavle, #tako }e Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s wim. Jer vam ovo kazujemo re~ju Gospodwom da mi koji `ivimo i ostanemo za dolazak Gospodwi, ne}emo prete}i onih koji su pomrli. Jer }e sam Gospod sa zapove{}u, s glasom arhan|elovim, i s trubom Bo`jom si}i s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnu}e najpre; a potom mi `ivi koji smo ostali, zajedno s wima bi}emo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako }emo svagda s Gospodom biti.# (1. Soluwanima 4,14-17) 31,.7. Nova zemqa - domovina spasenih.
#I videh nebo novo i zemqu novu; jer prvo nebo i prva zemqa pro|o{e, i mora vi{e nema. I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravqen kao nevesta ukra{ena mu`u svojemu.# (Otkrivewe 21,1.2) Bo`je prisustvo pru`i}e potpunu sigurnost: #I ~uh glas veliki s neba koji govori: evo skinije Bo`je me|u qudima, i `ive}e s wima, i oni }e biti narod wegov, i sam Bog bi}e s wima Bog wihov.# (stih 3) 31,8. Zemqa mira u kojoj ne}e biti neprijateqstva, bolesti ni straha.
Najzad, upravo kako je apostolu Jovanu pokazano, Svemogu}i Bog obrisa}e posledwu suzu na ovoj Zemqi. #I Bog }e otrti svaku suzu od o~iju wihovih, i smrti ne}e biti vi{e, jer prvo pro|e.# (stih 4) Po{to je ~ovek otkupqen i ispla}en dug za wegov prestup, wegovo srce, misli i pobude su promewene, i sve pozitivne snage obnovqene, a Bog mu ponovo dozvoqava pristup reci `ivota i drvetu `ivota, da koristi wegove plodove i li{}e, jermu ono poma`u da ve~no `ivi. #I pokaza mi ~istu reku vode `ivota, bistru kao kristal, koja izlazi od prestola Bo`jega i jagwetova. Nasred ulica wegovih i s obe strane reke drvo `ivota, koje ra|a dvanaest rodova daju}i svakoga meseca svoj rod; i li{}e od drveta be{e za isceqivawe narodima.# (Otkrivewe 22,1-2) Nema vi{e zatrovanih reka, ni zaga|ene okoline. Nema ni oskudice plodova drveta `ivota, jer ih ima u izobiqu. Ne}e biti otklowene samo neke te{ko}e ni znatno poboq{ani sada{wi uslovi `ivota, ve} }e se desiti korenita, potpuna promena. #I vi{e ne}e biti nikakve prokletiwe; i presto jagwetov bi}e u
44
wemu; i sluge wegove poslu`iva}e ga. I gleda}e lice wegovo, i ime wegovo bi}e na ~elima wihovim.# (stih 3.4) Hristovim zaslugama i milo{}u, Bog svima onima koji su dragovoqno izabrali da Mu slu`e, vra}a besmrtnost. #Velika borba je zavr{ena. Greha i gre{nika vi{e nema. Ceo svemir je ~ist. Potpuni sklad i red vladaju u celom neizmernom svemiru. Od onoga koji je sve stvorio te~e `ivot, svetlost i radost kroz sve svetove beskrajnog prostranstva. Od najmaweg atoma do najve}eg sveta, sve stvari, i `iva i ne`iva priroda, u svojoj nepomu}enoj lepoti i savr{enoj radosti govori da je Bog qubav.# (Kosmi~ki konflikt, str. 548) Bog nas i danas poziva, da nasuprot smrti, izaberemo `ivot: #Gle, iznesoh danas preda te `ivot i dobro, smrt i zlo. Zato izaberi `ivot da bude{ `iv ti i potomstvo tvoje.# (5. Mojsijeva 30,15.19) Zato, umesto straha od groba, muka u ~istili{tu ili paklu, podignite svoj pogled prema svom Otkupitaqu i ve} danas radujte se ve~nom `ivotu. Nauka o vaskrsewu uzdi`e, hrabri i ja~a, zato ne sumwaj, ve} veruj i nadaj se!
Bibliografija Allport, G. W., & Ross, J. M. (1967). Personal religious orientation and prejudice. Journal of Personality and Social Psychology, 5,432-443. Benson, P. L. & Spilka, B. P. (1974) God-image as a function of self-esteem and locus of control. In H. N. Maloney (Ed.),Current perspectives in the psychology of religion. Grand Rapids: Erdmans, pp. 209-224. Brown, L. B. & Lows, W. L. (1951). Religion beliefs and personality Characteristics of College students. Journal of Soxial Psychology, 33, 103-129. Byrd, R. B. (1988). Positivve therapeutic effects of
45
intercessory prayer in a coronary care unit population. Southjern Medical Journal, 81, 826-829. Comsrock, G. W. & Partrige, K. B. (1972). Church attendance and health. Journal of Chronic Disease, 25, 665-672. Fichter, J. H. (1981). Religion and Pain, The Spiritual Dimensions of Health Care. Crossroad, New York Gartner, J. D. (1986). Antireligious prejudice in addmissions to doctoral programs in clinical psychology. Professional Psushology Reaserch and Practice, 17 (5), 473-475. Gorsuch, R. L. & Butler, M. C. (1976). Initial drug abuse: A view of predisposiing social psychological factors. Psychological Bulletin, 3, 120-137. House, J. S., Robbinson, C. & Metzner, H. L. (1984). The association of social relationships and activities with morality: Prospective evidence from the Tecumseh community health study. American Journal of Epiremiologyy, 114, 129. Kaplan, B. H. & Blazer, D. G. (1992) Religion in the stress and adaptation paradigma. Barchas, P., ed. Oxsford University Press. Koenig, H. G., McCullough, M. E., & Larson, D. B. (2001). Handbook of Religion and health. Oxsford University Press. Koenig, H. G. (1997) Is Religion Good for Your Health? The Effects of Religion on Physical and Mental Health. The Haworth Pastoral Press, New York, London. Larson, D. B. & Larson S. S. (1991). Religious commitment and Health: Valuing the relationship. Second Opinion: Health, Faith, and Ethics, 17, 17 (1), 26-40. Larson, D. B., Larson, S. S. (1994) The Forgotten Factor In Physical and Mental Health: What Does the Research Show? Through a Grant from The John Templeton Foundation. Larson, D. B., Danahue, M. J., Lyons, J. S., Benson, P. L., Patteson, M., Wothington, E. L. & Blazer, D. G. (1989). Religious affiliations in mental health research saples as
46
compared to national sapmles. The Journal of Nervous and Mental Diseases, 177 (2), 109-111. Levin, J. S. & Schiller, P. L., (1987). Is there a religious factor in Health? Jurnal of Religion and Health, 26 (1), 9-35) Levin, J. S. & Wanderpool, H. Y.(1987). Is frequent religious attandance reallly conducive to better health? : Toward an epidemiology of religion. Social Scianse medecine, 24 (7), 589-600. Levin, J. S. & Wanderpool, H. Y. (1989). Is religion therapeutically significant for hypertension? Social Scianace Medecine, 29 (1), 69-78. Loch, B. R & Hughes, R. H. (1985). Religion and youth substance use. Journal of Religiona and Healtha, 24 (3), 197-208. O’Brien, M. E. (1982). Religious Faith and Ajustment to Log-term Hemodialyses. Journsal of Religion and Health, 21, 68-80. Pressman, P., Lyons, J. S., Larson, D. B. & Strain, J. J. (1990). Religious belief, depression, and ambulation status in elderly women with broken hips. American Journal of Psychiatry, 147 (6), 758-760. Ragan, C., Maloney, H. N. & Beit-Hallahmi, B. (1980). Psychologists and religion: Professional factors associatedf with personal beleife. Review of Religious Research, 21, 208-217. Stack, S. (1983). The effect of igious commitment on suicide: A cross-national analysis. Journal of Health and Social Behaviour, 24, 362-374) Watson, P. J., Morris, R. J. & Hood, R. W.Jr. & Hall, J. R. (1988b). Sin and self-fincning, part 2: Grace, guilt and psuchological adjastment. Journal of Psyuchology and Tjeology, 16 (3), 270-281. Wiebe, K. F. & Flack, J. R. (1980) Personality correlates of intrinsic, exstresic, and nonreligious oriiiientations. Journal of Psychology, 105, 181-187. Williams, D, (1994) The Measurement of religion in epidemiologic studies: problems and
47
perspectives. In J. Levin (Ed.), Religion in Ageng and Health, Theoretical Foundations and Methodological Frontiers, (pp. 125-148) London: Sage Publication. Williams, R. W., Larson, D. B., Buckler, R. E., Heckmann, R. C. & Pyle, M. (1991). Religion and pscchological distress in a sommunity sample. Social Science Medecine, 32 (11), 1257-1262. Zuckerman, D. M., Kasl, S. V. & Ostvald, A. M. (1984). Psychosocial predictors of mortality among the elderly poor. American Journal of Epidemiology, 1119, 410-423.
Poreklo dijagrama Dijagrami: 5,1; 5,2; 7,1; 9,1; 9,2; 19,1; 19,2; uzeti su iz kwige : dr Harold G. Koeniga, Is Religion
Good for Your Health? The Hawarth Pastoral Press. Dijagrami: 4,1; 12,1; 13,1; dr Koenig, Mishel and Larson. Handbook of Relogion and Health. Oxford University Press 2001.
48