VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA ,,MIHAILO PAVLOV“
SEMINARSKI RAD KNJIŽEVNOST ZA DECU TEMA: ,,Pepeljuga“
STUDENT:Jelena STUDENT:Jelena Stojadinov 7/2011
Vršac,2013.
MENTOR: Dr Miloš Đorđevid
SADRŽAJ 1. 2. 3. 4. 5.
2
Uvod ( O piscu).............................................3 Definicija bajke.............................................4-5 Prepričavanje................................................6 Zaključak.......................................................7 Literatura......................................................8
UVOD
Brada Grim ,Jakob i Vilhelm Grim, slavni su po objavljivanju zbirki nemačkih bajki.
Brada Grim su znali i srpski jezik i eo bajki su preuzeli sa srpskog jezika. Jakob Grim (4. januar 1785 —20. septembar 1863) je bio nemački pisac, filolog, bibliotekar u Kaselu, akademik i profesor u Berlinu i osnivač savremene germanistike. U proučavanje jezika uveo je istorijsko-uporedni metod.
Najznačajnije elo mu je Nemačka gramatika u 4 sveske; u rugom izanju I sveske (1822) ao je objašnjenje zakona o promeni glasova, poznat kao Grimov zakon. Značajna su i ela: Istorija nemačkog jezika (1848), Nemačka mitologija (1835), Nemačke pravne starine (1828) i r. Sa bratom počeo je 1852. izavati Rečnik nemačkog jezika, čije je izavanje nastavljeno i posle njegove smrti. Bio je prijatelj Vuka Stefanovida Karažida; nemačkoj publici prikazivao je Vukove zbirke, prevodio srpske narodne pesme, a preveo je i Vukovu Srpsku gramatiku. Vilhelm Grim (24. februar 1786 —16. decembar 1859), nemački književnik i filolog. Zajeno s bratom Jakobom je sarađivao na istraživanju nemačkog
jezika, folklora i kulture. Bavio se stuijama spomenika starog nemačkog jezika. Ima bitan ueo pri izrai zbirke priča "Dečje i omade bajke". Njegov naučnoistraživački ra karakterišea uzorna preciznost, jasnost efinicija i krajnja kritičnost. Bajke brade Grim:
Snežana i seam patuljaka, Pepeljuga, Ivica i Marica, Crvenkapa, Hrabri krojač, Toma palčid, Ramplstilskin, Zlatna guska.
3
DEFINICIJA BAJKE
Austrijski peagog Jalkoci u svojoj obimnoj stuiji o bajkama: “Bajke i saašnjost” ao je ovu efiniciju: “Bajke su jenostavne priče primitivnog čoveka. Njihov glavni junak iznenaa ostavi svakiašnju okolinu i krene u kraljevstvo čua. Tu srecno prebroi najvede poteškode i vrada se kao pobenik u svakiašnji život. S njim pobjeđuje obrota.” Bajka je pravljena veoma jenostavno: ona ima zaplet, razvoj i zaključak. Ona je, a se poslužimo pragmatičkim izrazom prosto proširena rečenica u literaturi. Ta jednostavnost je veoma pogodna za dete da bi razumjelo i bilo u stanju da prati tok radnje. Bajke nemaju komplikovan logički sklop, ogađaji se nižu jean za rugim, i
ijete nije prinuđeno a celinu obuhvati u jenom ahu. Zato ono bez vedih napora može a prati izlaganje i a se nađe u fabuli. Radn ja bajke počinje obično u realnom svijetu, razvija se u oblasti irealnog i rasplide ponovo u realnosti. To što nema jasnih granica između stvarnog i zamišljenog, što je realno i irealno isprepletano, potpuno ogovara načinu mišljenja jeteta. Osim ovoga, bajka nije ni prostorno ni vremenski oređena. “u avna, avna vremena, živio je”… To čemu priča bajka moglo je uvijek i može se uvijek esiti. Sve je apsolutno i uvijek važede. Svet je prestavljen samo u obrisima i apstraktno: cesta, zamak, livaa, kuda, šuma it. Neostatak etalja olakšava jetetu stvaranje slike i prestava. Ono takođe upoznaje svijet u njegovim najbitnijim konturama. Ono još nije stiglo o posebnog i specifičnog. Ličnosti bajke sasvim su pojenostavljene. One su lišene razvojne linije i iniviualnih osobina. One čak veoma često nemaju ni ime; ved samo naziv koji označava njihov položaj: car, carev sin, madeha, otac, najmlađi sin, iv, patuljak itd. Osobina koja je personifikovana u jednom liku ( zloba, dobrota, gramzivost itd.) data je u najširem viu i obija izraz i spoljšnjost ličnosti. Dobri likovi su lijepi,
rđavi ružni. Nije li to upravo oonakvo zaključivanje kakvim se često služi malo dijete? Nije li ono uvijek nepovjerljivo prema onima koji nemaju lijep izgled? Za malo dijete karakter i spoljašnjost su poistovjedeni.
Ličnosti u bajkama ponašaju se, uglavnom, veoma jetinjasto. To su manje ili više jeca i oijelu oraslog. Osim toga, tako jenostavno i jasno svrstane u obre I zle, ličnosti su nosioci uprošdenih moralnih normi, a suština bajke je etička. Dijete u to vrijeme prevashono interesuju etički problemi u njihovom najelementarnijem obliku. Ono još ne razumije prelive i finese između obra I 4
zla. Ono još ne priznaje “ali”. Bajka to i ne iziskuje o jeteta, u njoj je sve kristalno jasno. Dobro pobjeđuje, a zlo je istog trenutka kažnjeno. Ovakav moral, sveden na relaciju dobro zlo, jeste potreban malom djetetu.
Bez ovakve uprošdenosti ono ne bi bilo u stanju a stigne o prave etike i njenih mjera. Njegovo neiskustvo, njegovom položaju u svetu oraslih i rasuđivanju potreban
je apsolutan i optimistički moral bajke. Po svojoj kompoziciji i stilskim srestvima bajka je takođe veoma poesna za malo dete. U bajci je sve oživljeno – i stvaran svijet i svijet čua. Tok ranje je inamičan i sve se brzo razriješava. Zapleta nema mnogo, sve se ogađa jeanput, vaput, a trdi put se rasplete. To daje djetetu veliku sigurnost.
Pripovjeač se u bajci služi obilato graacijom, i u vođenju ranje i u stvaranju štimunga. Bajka se koristi i osobitim srestvima: umanjivanjem i uvedavanjem. Patuljci su samo umanjeni ljui a ivovi uvedani. Orasle ličnosti u bajkama su samo velika jeca ajeca su opet mali ljui. U psihološkom pogleu oni su svi na istoj liniji.
Natprirone sile obežene su spoljnim atributima. D etetu je ovoljno stečeno iskustvo da izgradi slike i predstave. Jednostavna izražajna srestva ne smanjuju umetničku vrijenost bajke. Jezik
bajke je živ i sočan, bogat naronim izrekama i murošdu. Slike se prelivaju o boja- letedi čilim, stakleni vorac, kudica o meenjaka it. Pripovjeač je veliki majstor u razvijanju fabule. Bajka je jednostavna i prelepa tvorevina ljudi u vreme kaa se i čovječanstvo nalazilo u svom jetinjstvu, kaa je, kao i jeca, zaivljeno, začuđeno i sa
strahopoštovanjem stajalo pre zagonetkama života. Samopouzdanje i smjelost da stupi u oblast istinskih saznanja sticalo je
poešavajudi stvarnost svojim naivnim prestavama, pokušavajudi a je opčini svojim željama. Bajke su često jezive: skuvana jeca, zle madehe, veliki glani vukovi. Uprkos tome, jeca ih vole. Šezesetih goina bio je pokret a se bajke prečiste i a im se a sredan završetak, to je pogrešan pristup. Takve priče i treba a buu strašne, one se čitaju sa jetetom u krilu što mu aje sigurnost i poršk u da prevaziđe strah i sačeka rešenje.
5
PREPRIČAVANJE
PEPELJUGA Pepeljuga je bajka o lepoj jevojci koja je ostala bez roitelja, a živjela je s madehom i ve polusestre – Anastazijom i Grizelom. Pepeljuga je bila ugnjetavanja i mucena s njihove strane. Raila je sve kudne poslove, a nije joj bilo opušteno ni da spava u krevetu, ved je spavala pore ognjišta. Jenog je ana u njihovu carstvu izašao proglas a kraljevska porodica oržava bal u sinovu čast, kako bi mogao izabrati svoju buudu suprugu. Pozvane su sve devojke iz carstva. Pepeljuga se silno raovala balu, ali je madeha nije pustila, ved joj je zapoveila a rai kudne poslove. Tužna Pepeljuga plakala je dok su joj madeha i polusestre olazile na vor. Nedugo potom u njihovoj se kudi stvorila dobra vila i stcorila joj haljinu i staklene cipelice u kojoj de otidi na bal. Pored toga, stvorila je i prekrasnu kočiju s konjima belcima. Upozorila je Pepeljuga da de čarolija trajati sve ok sat ne otkuca ponod posl ednji put. Pepeljuga se zaputila na dvor i odmah je lepotom zasenila sve prisutne, tako da je princ plesao samo s njom čitavo veče. Sati su prolazili, i ponod je ošla. Setivši se vilinih reči, Pepeljuga je brže-bolje pobegla s vora. U žurbi joj se izula jedna staklena cipelica, koja je ostala princu kao jedina uspomena na nju. On nije znao ni kako se ona zove. Pepeljuga se vratila kudi prije svoje madehe i veju sestara. One nisu ni slutile da je djevojka koja je čitavo vrijeme plesala s princem upravo Pepeljuga. No, princ je nije mogao tako lako zaboraviti. Obišao je čitavo carstvo nosedi
staklenu cipelicu, kako bi našao jevojku kojoj savršeno pristaje. Ljubomorna madeha isprva nije htjela redi a ima još jenu kder, ali je na prinčevo insistiranje ipak pozvala Pepeljugu a proba cipelicu. Njoj je savršeno pristala, a princ je u prašnjavoj jevojci prepoznao onu u koju se zaljubio. Vjenčali su se i živjeli sretno.
6
ZAKLJUČAK Pepeljuga - je kderka plemida koji se rugi put oženio, madeha je ne voli, Dbra je i plemenita srca, strpljiva i vrlo ijepa iako je uvijek radia najgore posove u
kudi. Madeha - je za i nepravena žena koja ponižava svoju pastorku, ali na kraju de sve platiti za svoja nedjela. Sestre - ohole zle porugljive, stalnu su pre oglealom i stalno se uređuju iako
su ružne. Vrsta djela - bajka Vrijeme radnje - jednom davno Mjesto radnje - pepeljugina kuda , prinčev vorac Tema - život mlae pepljuge koja se uaje za princa Pouka - na kraju uvijek pobjeđuje obrota i prava. Zlo u bajkama nikad ne
pobjeđuje, i kaa u bajkama ima mnogo grubosti, kraj nikaa nede rstužiti decu. Pepeljuga je u bajci prikazana kao heroj,
sa dobrim osobinama,
ljupkošdu.Poruka koju ova priča nosi na samom početku je a treba biti smiren i tolerantan, promišljen, u svakoj situaciji. “Loši” likovi su prikazani na taj način a se loše ophoe prema njoj, bez i malo poštovanja. Njena nada se pojavljuje u obliku princa koji oržava bal i koji traži svoju buudu princezu, za koga se na kraju Pepeljuga uaje. Iako je ovo priča sa lepim krajem i pozitivnim razvojem ogađaja, vec i na samom početku viimo činjenicu sličnosti ko “heroja” bajki, a to je žrtva koju oni nose, u ovom slučaju to je njeno samo ime, ko je je dobila po obavezama koje mora a rai, jena o njih je i čišdenje pepela. Dobra vila je ruga pojava nae koja se stvara u ovoj priči i koja šalje glavnog heroja na “putovanje”, pretvarajudi bunevu u kočije, miševe u konje i psa u kočijaša. Samo to “putovanje”. Životinjama je ata osobina ljui. Na početku se pojavlju ptičice koje Pepeljugi onose vou i koje žele a čuju njen san, Miševi koji pričaju, šunjaju se, pokušavaju a ukrau ključ kako bi osloboili Pepeljugu, pas koji se pretvara u čoveka i mačka sa zlobnim namera. Poruke koje nosi se uglavnom onose na ponašanje i vaspitanje, ophojenje i skromnost. Estetski momenti se mogu uzeti u obzir i u rugom značenu a to je a je sama Pepeljuga lepa evojka, ok su njene sestre prikazane kao ružne devojke, sa velikim stopalima, sa velikom ozom zavinošdu i njena madeha koja je prikazana kao prepotentna, sebična, takoje zavina, samoživa. U Pepeljugi viimo i primedujemo, visokomoralne vrenosti glavne junakinje,a isto tako i niskomoralne ljudske osobine,madehe i njenih kderki, što u etičkom, onosno moralnom smislu prestavlju strogo pradenu bajkovitu činjenicu večite borbe između oba i zla. 7
LITERATURA 1. Grim,Jakob,Vilhelm(2003):Bajke,Brada Grim,Beogra:Dereta, 2. Petrovid,Tihomir(2005):Književnost za decu,Sombor:Zmajeve ečke igre, 3. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0
8