Srpski Jezik 3 Citanka

RADMILA @E@EQ-RALI]

REKA RE^I  ^ITANKA ZA TRE]I RAZRED OSNOVNE [KOLE

РЕКА РЕЧИ Читанка за трећи разред основне школе четврто издање Ауторкa: Радмила Жежељ-Ралић Жежељ-Ралић Задаци уз текстове: текстове: Радмила Жежељ-Ралић, Јасминка Петровић Илустрације: Зорана Кесер-Петровић Рецензенти: Рецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Новом Саду др Нада Кораћ, професор, Учитељски факултет у Београду, Природно-математички Природно-математички факултет у Новом Саду Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду Графичко обликовање и илустрација пиктограма: Сашењка Мељников Ивановић  Лектура: мр Горан Горан Зељић, Марија Ђорђевић Ђорђевић Компјутерска припрема: , Нови Сад

Издавач: Издавачка кућа „Кlett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11 000 Београд Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 offi[email protected], offi[email protected], www.klett.co.yu За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Уредник: Александар Рајковић Штампа: Цицеро, Београд  Тираж:  Тираж: 10.000 примерака Решењем број 650-02-00212/2008-06 650-02-00212/2008-06 од 05.06.2008. министар просвете је за школску 2008/2009. годину продужио важење решења број 6-00-00212/2005-06 од 25. aприла 2005., којим је одобрено издавање и употреба овог уџбеника у трећем разреду основног образовања и васпитања. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82 (075.2) РЕКА речи : читанка за трећи разред основне школе / [приредила] Радмила

© Кlett, 2008. ISBN 978-86-7762-031-8

Жежељ-Ралић; Жежељ-Ралић; [задаци уз текстове Радмила Жежељ-Ралић, Јасминка Петровић; илустрације Зорана Кесер-Петровић]. Кесер-Петровић]. 4. изд. - Београд: Klett, 2008 (Београд: Цицеро). - 176 стр. : илустр. ; 26 cm  Текст  Текст ћир. и лат. лат. - Тираж 10.000. - Речник: Речник: стр 166-170. - Они су писали за нас: стр. 171-175. ISBN 978-86-7762-031-8 1. Жежељ-Ралић, Радмила COBISS.SR-ID COBISS.SR-ID 147329804

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

 Драа евојчице!

Драи ечаче! 

Ово је твоја читанка. У њој те чека једна чудесна река. Њени су таласи од песама и прича. Њене су капи од светлуцавих речи. Довољно је да окренеш страницу књиге и запловићеш низ ту реку. Упознаћеш један посебан свет, свет, свет који ствара људска људска машта. Не оклевај, постани и ти део фантазије!  Ауорка

САДРЖАЈ ДА ВЕРУЈЕМО У ЧУДА  1.  1. ДА ВЕРУЈЕМО У ЧУДА – Мирослав Антић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8  2.  2. ПЕГАЗ – стара грчка прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10  3.  3. BAJKA O BELOM KONJU – Stevan Raičković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 4. MRAK – Dušan Radović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15  5.  5. ПРВИ ПУ Т У ЦИРКУСУ – Иво Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16  6.  6. КАДА НА СВЕТ ДОЂЕШ БЕЛИ – Драгомир Брајковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18  7.  7. СЕПТЕМБАР – Душан Костић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20  8.  8. РИБАРЧЕТА САН – Бранко Радичевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22  9.  9. UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE – Ljubivoje Ršumović .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 10. ЗИМА – Душан Васиљев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 11. ИДЕ САНАК НИЗ УЛИЦУ – успаванке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

СРЕБРНИ КЉУЧ  1.  1. СРЕБРНИ КЉУ КЉУЧ И ШАРЕНИ ХЛЕБ – Милорад Павић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  2.  2. PAPIRNATI BRODOVI – Rabindranat Tagore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  3.  3. ПРВИ СНЕГ – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  4.  4. ПРИЧА О РАКУ КРОЈАЧУ – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  5.  5. РЕКА РЕЧИ – Милосава Мијовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  6.  6. МАЧАК ОТИШАО У ХАЈДУКЕ – Бранко Ћопић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  7.  7. PARČE KRALJA – Dušan Radović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. ПЕСМА О ЦВЕТ У – Бранко Миљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. СИВИ – Светлана Велмар-Јанковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. СЕБИЧНИ ЏИН – Оскар Вајлд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11. ШАШ ДЕВЕТEРОШАШ – брзалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

30 33 34 36 39 41 44 46 47 50 56

ПРИЧЕ ИЗ ДАВНИНА  1.  1. ОХОЛИЦА – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  2.  2. СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ – народна приповетка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  3.  3. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ – народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  4.  4. МАРКО КРАЉЕ АЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАД СТАДИ ИН – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  5. СВЕТ СВЕТИ И САВ САВА А И СЕЉА СЕЉАКК КО КОЈИ ЈЕ ТРАЖ ТРАЖИО ИО СРЕЋ СРЕЋУУ – наро народн днаа при припо пове ветк ткаа . . . . . . . . . . . . . . . . .  6.  6. КАД САМ БИО С ТАР ЧОВЕК – народна прича. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  7.  7. KROJAČ I DIV – Braća Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  8.  8. ХРИС ТОВ САН – Крстивоје Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. ОЈ, БА ДЊАЧЕ, БАДЊАЧЕ – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. ПИТА ЛИ ЂАЦИ УЧИТЕ ЉА – питалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

58 60 62 66 69 71 73 76 77 78

ВЕТАР И СУНЦЕ 1. ПРОЛЕЋНИЦА – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. ВЕТАР И СУНЦЕ – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. СЕС ТРЕ БЕЗ БРАТА – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. ВУКОВ ЗАВЕТ – Драгутин Огњановић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. ВУК И ЈАГЊЕ – народна басна. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. КОРЊАЧА И ЗЕЦ – Езоп . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. ЛИЈИН ОГЛАС – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. ЖЕНИДБА ВРАПЦА ПОДУНАВЦА – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4

80 82 84 85 86 87 88 89 90

10. СНЕГ ПАДА – Владимир Буњац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 11. ЛАВ И БИК – по Доситеју Обрадовићу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 94 12. NIKAD DVA DOBRA – Jovanka Jorgačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5 13. ИЗА ОБЛАКА СУНЦЕ СИНЕ – пословице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

ЧЕМУ СЛУЖИ СРЦЕ  1.  1. ЧЕМУ С ЛУЖИ СРЦЕ – Недељко Попадић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 100  2.  2. ГЛАВНИ ЈУНАК – Душко Трифуновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 101  3.  3. КАКО СЕ ПИШУ ПЕСМЕ – Влада Стоjиљковић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 102  4.  4. NEMOJ OVO NIKOM REĆI – Dragan Radulović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 103  5.  5 . ДРАНГ УЛИЈЕ – Владимир Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 104  6.  6. КАД ПОРАСТЕ СТЕМ БИЋУ ДИВ – Јасминка Петровић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 .105  7.  7. ZBIRKA MARAKA – Karel Čapek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 106  8.  8. SAMOĆA – Branko V. Radičević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 108 9. SREĆA – Pol For . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 110 10. DUGA – Đani Rodari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 111 11. ЉУБАВНА ПЕСМА – Милован Данојлић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 112 12. ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПО ЕПОТОМ – Љуби убивоје Ршумовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 .113 13. NE NEDOVRŠENA PR PRIČA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 14. VRAPČIĆ – Maksim Gorki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 115 15. А ЗАШТО ОН ВЕЖБА – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 118 16. ПАДЕ БИСЕР У СЕ ЛО – загонетке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 120

БАШ СУ МИ МУДРИ . . .  1.  1. BAŠ SU MI MUDRI MAMA I TATA – Dragomir Đorđević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 .122  2.  2 . ŠTA JE NAJVEĆE– Miroslav Antić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 123  3.  3. ŠTA JE OTAC – Dragan Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 124  4.  4. ZALJUBLJENE CIPELE – Pjer Gripari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 126 5. MOJ DEČAK – Branko V. Radičević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 130  6.  6. СВИТАЦ ТРАЖИ ПРИЈАТЕЉА – Сун Ју Ђин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 133  7.  7. ЉУ ТИТО МЕЧЕ – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 136  8.  8. БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ЛАВ – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 138  9.  9. ЕЦИ, ПЕЦИ, ПЕЦ – бројалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 140

ЗАМИСЛИТЕ  1.  1. С ЛАВУЈ И СУНЦЕ – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 142  2.  2. ВОЖЊА – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 143 3. ZAMISLITE – Dušan Radović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 144  4.  4. KAKVE JE BOJE POTOK – Grigor Vitez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 146 5. С ТРАШНА КИША – Гвидо Тартаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 147 6. С ТРАШНА ПРИЧА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148  7. PR PRIČA O DOBROJ RO RODI – St Stojanka Gr Grozdanov-Davidović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 .149  8.  8. ЛЕД СЕ ТОПИ – Александар Поповић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 152  9.  9. ЛАВ И ЧОВЕК – арапска народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 154 10. С ТАК ЛАРЕВА ЉУБАВ – Гроздана Олујић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 157 11. СМЕШНЕ С ЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 161 12. ПУТ НА МАРС – Миодраг Новаковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .162 13. БИЛО, ПА ГА НИЈЕ – ређалице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 164

РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 6 5 ОНИ СУ ПИСАЛИ ЗА НАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..1171

5

У читанци ћеш наићи и на следеће с ледеће знаке:

 Да ли знаш? 

Ша мислиш?

 Зааци

 Да се осеимо Они ће ти бити путокази за успешан рад.  Желим и усех и заовољсво заовољсво у рау! 

6

Кажи ми, кажи

 Хаје а сварамо! 

 За раознале

DA VERUJEMO U ^UDA

DA VERUJEMO U ^UDA Верујем у ствар невероватну, невероватну, најневероватнију међу свим стварима: верујем да има ноћ кад оживе цртежи све деце света на зидовима, на тротоарима.

Верујем – сви оживе. Врте се крај дечјих ногу Слике смешне и лепе. На ђон се неком залепе. На босу ногу залепе.

Верујем да има ноћ кад оживе возови смешни, климави и чике са главама буцмастим као крушке.

И видиш: сваку ће сличицу понети неко.

Оживе лавови са очима ко дугмад, зубима као чешљеви, и као старе с таре виљушке.

И видиш како низ улице скакуће.

Сваку ће.

До неба скакуће. Верујем да оживе пилићи налик на гљиве, принцезе налик на шљиве, крилате локомотиве...

Скакуће... Скакуће... Скакуће... Мирослав Aнић

8

Ша мислиш? У чему је разлика између сна и маште? Шта значи сањарење? У чему су слични песници и деца?

 Зааци

Пронађи смешне слике у овој песми. Опиши како изгледа „принцеза налик шљиви“. Шта значи стих „верујем да има ноћ кад оживе“? Шта нам песник открива овом песмом?

 Хаје а сварамо!  Нацртај један свој сан, цртеж стави у коверат и пошаљи га на адрес у најбољег пријатеља. Напиши песму „Ја верујем у чуда“ и прочитај је гласно пред целим разредом. Прогласи ДАН ЗА МАШТАЊЕ! Који би то дан у недељи могао да буде? Направи рекламу за пиџаму у којој се сањају само смешни снови. Одабери задатак који ти највише одговара!

9

PEGAZ (одломак) Белерофонт погледа у водено огледало и учини му се да види у њему неку птицу која лети на небу на великој висини, а сунчев зрак пресијава се у његовим крилима. – Мора да је то дивна птица! – рече он. – И изгледа да је велика, иако у ствари лети високо над облацима. – Све ми се чини чи ни – рече дечак тихим гласом – да је то крилати коњ Пегаз. Белерофонтово срце бурно залупа. Чудесни створ се све више приближавао кружећи у великим луковима који су се смањивали уколико је био ближе земљи. Напослетку, Пегаз додирну земљу и то тако лако да се под његовим копитама трава око чесме једва приметно повила, а затим спустивши своју дивљу главу, поче да пије воду. Пио је у великим гутљајима, с очигледним задовољством, као да га га је данима мучила жеђ. И кад се напослетку напио воде, поче да пасе на ливади одгризајући цветове заслађене медом детелине. Кад је угасио жеђ и напио се, крилати коњ поче да скаче обесно по ливади, као да жели да се поигра. Држећи дечака за руку, Белерофонт  је вирио иза једног жбуна, дивећи се лепом лепом коњу и дивљим Пегазовим очима из којих је сипао огањ. Затим Пегаз склопи крила и спусти се на меку, зелену траву. Али убрзо поче да се ваља стрижући витким ногама по ваздуху. И што је више подражавао коња на земљи, утолико је мање изгледао као створ овог света и утолоко у толоко се опчињеном младићу учинио чудеснијим. Напослетку, кад се сит наваљао, Пегаз се окрете и опружи предње ноге да устане, а Белерофонт, који је ово већ наслутио, наслу тио, јурну иза жбуна и скочи му на леђа објахавши их.  Требало  Требало је видети скок који је ј е начинио Пегаз кад к ад је први пут осетио на себи обичног смртника! Био је то то величанствен скок! Пре него што је имао времена да предахне, Белерофонт се обрео на пет стотина стопа изнад земље, пењући се непрестано, док напослетку није нестао у леденим недрима једног облака којег је Белерофонт осматрао пре неколико тренутака помишљајући како је тамо сигурно врло свеже и

10

пријатно. Из срца облака Пегаз се спусти, хитро као муња, муња , као да намерава да се стрмоглави заједно са својим јахачем на планинско стење. Али Белерофонт, коме као јахачу надалеко није било равног, равног, стално је вребао прилику, и напослетку му пође за руком да стави ђем чаробне узде међу вилице крилатог коња. И само што је то учинио, Пегаз постаде кротак као да је целог живота јео из Белерофонтове руке. Он погледа младића и његове лепе очи, све до малочас распламсале од силног огња, биле су пуне суза. Али кад га Белерофонт помилова и проговори неколико пријатељских речи, у Пегазовом погледу појави се други израз. Од свег срца се радовао што је после толико векова усамљености нашао напослетку друга и господара. Сара рчка рича (Из књие „ Злано руно“ )

Кажи ми, кажи Чиме је Пегаз задивио Белерофонта? Како је изгледао њихов први заједнички лет? На који начин је Белерофонт задобио поверење крилатог коња? Шта је за тебе пријатељство?

 Зааци Објасни изразе „водено огледало“ и „нестао у леденим недрима  једног облака“. Како су изгледале Пегазове очи пре него што је упознао Белерофонта? Белерофонта? Шта се догодило кад му је младић ставио чаробну узду међу вилице? Опиши Пегазов поглед када га је младић мла дић помиловао.

 Хаје а сварамо!  Напиши причу „Пегаз ми је помогао да...“

 Да ли знаш?  Наш крилати коњ је Јабучило. Народна песма каже да је могао да лети куд год је хтео. Према предању, припадао је војводи Момчилу.

11

VAJKA O V ELOM KOI  KOI  J  JU U Imao neki brkati Ciganin konja, koji je nekada bio i mlad i prav i beo. Ali se vremenom, od teretna života, razbole. ra zbole. Postade bangav i šaren. Mogla su mu se izbrojati rebra, a bogami i dani. Ali jedne noći dunu iznenada vetar i odškrinu vrata na štali. Do mračnoga ugla, u kome je tavorio konj, prostrla se kroz pukotinu traka mesečine. Ličila je na usku, belu stazu, koja je zasenjivala oči i mamila da se po njoj krene. I konj se klecavim korakom uputi iz svoga ugla, odgurnu još malo vrata i zauvek napusti mračnu štalu i brkatog Ciganina. Išao je celu noć po stazama i proplancima obasjanim mesečinom. Osećao se neobično: prvi put je mogao da zakorači kud hoće, h oće, na ovu ili na onu stranu, ulevo ili udesno. Umesto biča koji je slušao celoga života, sada bi mu tek s vremena na vreme oko ušiju zazviždao vetar.  Tako  Tako je sve to izgledalo dok je potrajala noć. Kad granu sunce, konj se baš zateče na stazi koja je vodila kroz neku malu naseobinu. Prvo se jedna baba hitnu busenom na njega. Učinilo joj se da je konj bolestan i želela je da ga otera od svog plota. I kod sledećih kuća se ponavljala ista priča. Letelo je preko plotova busenje, poneka krupnija cepka, pa i kamen. Kad prođe poslednji plot, konj zamače u šumu. Držao se otada preko dana dalje od naseobina, a noću je grabio stazama i proplancima, sve jače obasjanim mesecom, koji je rastao. Kad se jedne noći pojavi na nebu pun mesec i kao usred dana osvetli proplanak, konj oseti u nozdrvama opojan miris nekog nepoznatog bilja rasutog po obroncima. Pasao je celu noć, a pred zoru naiđe i na izvor, sakriven između tri grabova stabla. Napoji se neobične, a pitke vode, pa uđe duboko u obližnju šumu. I sledećih noći dolazio je na isti proplanak, pasao nepoznate trave i napajao se na izvoru između tri graba. Preko dana, u senovitoj šumi prošaranoj suncem, osećao je kako mu se snaga sve više vraća, kako mu telo postaje oblo, a noge gipkije.

12

Kad se jedne noći otisnuo do prve reke, u mirnom ogledalu vode, svetlucavom od tanke mesečine, primetio je da mu se dlaka ponovo belasa kao snegovi. Od te noći nije ga držalo samo jedno mesto. Galopirao je po bregovima i dolinama, provlačio se između visokih stabala u šumi, belasao se u noći po beskrajnim, tamnim ravnicama. Otkrivao je nepoznate trave i zaturene izvore, na kojima je pasao i pio. Neki ljudi iz naseobina su ga i videli. Ubrzo je krenula priča o belom konju, k onju, koji obasjan mesečinom luta po prirodi i otkriva bilje i izvore koji leče.

13

Dadoše se i ljudi za lekovitom travom i vidom. U neko doba, stiže reč o svemu tome i do uha brkatog Ciganina, te i ovaj krenu u potragu za svojim odbeglim konjem, koga je već bio ožalio. Otisnuo se brkajlija sa ženom na jednu stranu, sinovi i kćeri na drugu, a komšiluk im se rasu kud koji... Beli konj jezdi još uvek proplancima i rubovima šume. Neki ga i opaze, ali mu niko ne može prići, jer je brz kao munja i neuhvatljiv kao oblak. Ljudi iz naseobina još uvek tragaju za lekovitom travom i vodom. Ponekad ih i nađu. Ostanu onda na tom mestu samo toliko dok se izleče ili se sasvim nastane uz neki lekoviti izvor i stvore novu naseobinu. I Cigani odonda lutaju, nikako da se skrase. Još nisu pronašli konja. Zaboravili su već i šta traže. Stevan Raičković 

Kaži mi, kaži  Ko je glavni lik u ovom tekstu? Šta je konja izmamilo da izađe iz mračne štale? Kako se konj osećao kada se našao na slobodi? Šta je slušao umesto zvižduka biča?

Šta misliš? Šta simbolizuje ovaj konj? U čemu je snaga prirode? Šta je to sloboda? Gde danas jezdi beli konj?

 Zadaci  Pronađi opis konja kad je bio mlad i kad ka d je ostario. Kako je izgledao proplanak na kom je konj naišao na izvor? Obeleži delove teksta gde se po tvom mišljenju nalaze lepi opisi prirode.

 Za radoznale

Mongolski divlji konji nikada nisu pripitomljeni. Proglašeni su za zaštićenu vrstu.

14

M AK U mraku progovore grane, i ožive senke, i pantalone uzjašu stolice i penju se na police i prave terevenke. Predsednik im je prekidač za sijalicu. Kad on kaže „KVRC“ – ne čuje se ni FRRR, ni MRRR ni ŽVRC. Sve se umiri i sve se utiša, sem miša, i sem kad pada kiša. Dušan Radović 

Šta misliš?  Gde se mrak krije preko dana? Šta znači poslovica „U mraku je svaka mačka crna “? Koje igre su zanimljivije kad se igraju u mraku? Ko jedini ima moć nad mrakom?

 Zadaci  U pesmi se pominju reči polica i stolica. Seti se još deset reči koje se završavaju na -ica. Koje reči su izvedene od reči mrak? Pronađi smešne i čudne reči u ovoj pesmi. Nabroj tri pesme ili priče koje je napisao Dušan Radović.

Hajde da stvaramo!  Napiši priču „A možda se mrak plaši mene?“.

15

PRVI PUT U CIRKUSU (одломак) У арену су, уз смех и радосно птичје кликтање, упала два кловна.  Трчали  Трчали су, претурали се, прескакали један другог; споразумевали су се само мимиком и довијали како један другог да надмудри и што боље насамари. Ова два смешна човека, са набељеним лицима из којих су сјале људске и људски умне очи, засенила су све што је дотле за мене значило свет. А то је био тек увод у праву велику игру… За кловновима дошла су двојица артиста на трапезу. Њихови Њихови замаси и скокови изазивали су дивљење, а кад би њихова вратоломна смелост дошла до врхунца, понека жена у публици прекрила би очи рукама и њен устрашен, пригушен повик одјекнуо би циркусом. – Ааах! Затим су дошле вежбе са дресираним коњима. Са стране је стајао директор циркуса у јахаћем оделу са цилиндром на глави и високим чизмама тесних сара на ногама, са уфитиљеним брковима на непомичном лицу. Витлајући дугачким бичем у руци, он је управљао целом игром. Угојени Угојени и сјајно тимарени белци и вранци обилазили су укруг, пропињали се или падали на колена, на пуцањ бича, и на исти такав знак одлазили из арене. Последња слика изазвала је одушевљење и бурно одобравање гледалаца. На вранцу

16

без обележја и светле пеге, који је трчао између два белца нижа од њега, јахала је набељена и нарумењена жена у светлом трикоу, само са пелерином од модре свиле везаном око врата. Пошто су неколико пута начинили круг, жена се, на пуцањ бича, винула и наоко лаким покретом стала вранцу на сапи. Припијени један уз другог, коњи су јурили, бацајући копитама струготину по првим редовима гледалаца, а на средњем је, усправна и величанствена, стајала жена сва у трикоу боје тела, као нага, док је за њом вијорила њена модра пелерина. Иво Анрић

Кажи ми, кажи

Како је писац доживео први одлазак у циркус? Наброј учеснике и њихове циркуске тачке. Ко је на писца оставио најјачи утисак? Које је глаголе употребио писац да би дочарао понашање кловнова, а које придеве? Упореди наступе кловнова и артисте на трапезу.

 Зааци Користећи сликовни речник, повежи речи и њихова значења: 1. простор где се изводи циркуска представа 2. циркуски забављач смешног изгледа 3. мушки шешир црне боје боје са уским и тврдим тврдим ободом 4. уметници који вешто вежбају на справама, глуме, итд. 5. огртач који артиста обично носи преко костима 6. људи и деца који седе око подијума и прате циркуску представу 7. одећа за вежбање од фине растегљиве тканине

пелерина l кловн l трико l публика l цилиндар l

арена l артисти l

 Хаје а сварамо!  Са паром из клупе одиграј кловновску тачку пред разредом. Опиши свој први одлазак у циркус. Направи плакат за циркуску представу. представу.  Ти  Ти си директор циркуса. Како ћеш уредити програм? Осмисли и направи кловновску маску и костим. Одабери задатак који ти највише одговара.

17

KADA NA SVET DO\E[ BELI  Када на свет дођеш бели  Ти  Ти ниси сасвим сам. Много те тога чека: Реке, Реке, пољане, сан...

Све тајне овог света Што у ћутање слажеш Чувају за тебе речи Које ћеш, тек, да кажеш.

 Тебе  Тебе и име чека, Путеви и окуке, Мора и путовање, И чекају те луке.

Да будеш драг и близак; И од великих већи; Да себе другима кажеш. Чекале су те речи.  Драомир Брајковић Брајковић

18

Ша мислиш? У каквом тону је написана ова песма? Шта значи стих „када на свет дођеш бели“? Како се то још може рећи? Како деца расту? Како човек постаје велик?

 Зааци Испричај ко ти је дао име. Да ли ти се допада твоје име? Шта ти песник поручује стихом „много те тога чека“? Како можеш себе најбоље „другима да кажеш“? У којој строфи има највише динамике? Научи напамет песму.

 Да се осеимо Дан права деце обележава се 20. новембра а дечја права поштују се током читаве године. Која дечја права ти знаш?

 Хаје а сварамо!  Напиши састав „Кад порастем бићу“. Направи замишљени интервју са неком славном особом. Одабери задатак који ти највише одговара.

19

SEPTEMBAR У жутом ауту дође  јесен, донесе грожђе, грожђе, И лишће мог јаблана позлати јесен рана. Прођоше дани врели миришу плодови зрели. Јесен је, јесен рана од бакра сва исткана. Са гране ласта вели: „Скоро ћу да се селим. “ У клупи ђаче пише: „Брзо ће магле, кише. “ – Позна ме јесен љути – вели септембар жути! Јесен се, јесен рана Прострла преко грана. У жутом ауту стиже И жуто лишће ниже...  Душан Косић

20

Кажи ми, кажи Годишња доба можемо замислити на различите начине. Чиме је још могла да допутује јесен? Зашто је њен ауто ау то баш жут? Шта је песник желео да истакне овим стихом? Рана јесен је жута. Које боје придружујемо касној (позној) јесени? Шта значи да је јесен сва од бакра исткана? Које се још боје помињу у песми? Издвој слику из песме која ти се највише допала. Које је глаголе употребио песник да би употпунио слике јесени? Прочитај их. Колико строфа има ова песма? Да ли се њени стихови римују? Душан Костић је песник. Ти и ја смо читаоци. Објасни зашто.

 Да ли знаш? 

Дана 1. 1. септембра 1808. у Београду је отворена Велика школа, захваљујући Доситеју Обрадовићу. Обрадовићу. Један од првих ђака био је Вук Караџић.

 Зааци Покажи пантомимом дрво или цвет кроз сва четири годишња доба. Покажи пантомимом човеков живот од рођења до дубоке старости.

 Хаје а сварамо! 

Буди и ти мало песник! Можда ће ти помоћи ове речи:  ЛИСТ  ВЕТАР КРУШКА сув жут сам златан

лети скаче пада шушка

весео пирка зрела њише се несташан голица сочна мирише благ диже мирисна зри тих носи крупна пада

НЕБО весело гледа сиво жмури сузно боји сунчано плаче

Прочитај своју песму гласно на часу.

21

RIBAR^ETA SAN Ал’ се небо осме ’ива ал’ се река плави, а рибарче у чун снива  јасно к’о на јави. Он ’итнуо удичицу, рибицу је стек`о, метнуо на жеравицу, па је тако пек ’о. „Жеравицо, де се труди, немој тако споро! “

Рибица му веће руди, готова је скоро. Риба руди – јоште мало – сад му је печена, срце му је заиграло: „Амо сад, милена! Доле ћемо јако сести, Ал’ ће да се слади! Мор’о би’ те, рибо, јести и да није глади!“

22

Па је узе, па њом брже да примакне к усти... Чун се љуљну... Он се трже. Оде санак пусти!  Бранко Раичевић

 Да ли знаш? 

Ову песму можемо наћи и под насловом „Циц“. Реч „циц“ значи да нам се нешто неочекивано појавило испред носа, а онда још брже нестало.

 Да се осеимо У прошлости није било играчака, а о компјутерским игрицама и да не говоримо. Деца су се играла другачије него што што се играју данашња деца. Једна игра изгледала је овако: први играч неочекивано понуди другом играчу неки предмет и кад овај пружи руку да га узме, први играч нагло измакне руку и каже „циц“. Циљ игре је да све буде ненадано и весело.

Кажи ми, кажи Шта је сањао мали рибар? Шта се догодило кад се чун заљуљао? Зашто се песма завршава стихом „оде санак пусти“? Који ефекат песник постиже користећи речи за умањивање (рибарче, удичица, рибица, санак)?

 Хаје а сварамо!  Прикажи ову песму у стрипу (једна строфа, једна слика). Направи златну рибицу и поклони је пару из клупе. Дизајнирај јастук на коме се сањају само пријатни снови.

23

UTORAK V ESE ESE MA ŠTA MI RESE U Novom Sadu svanulo veče Ma šta mi reče

U brzom vozu šišali kozu Ma šta mi reče

Južna Morava uzvodno teče Ma šta mi reče

I kao treće Zemlja se večeras ne okreće

Na svakom drvetu klikeri zveče Ma šta mi reče

Niti šta radi Niti spava Zemlja večeras zabušava

U Štipu meče uštipke peče Ma šta mi reče

Ma šta mi reče Ljubivoje Ršumović

24

Šta misliš? 

Ko je to zabušant? Može li Zemlja da zabušava? Da li se koze šišaju? Šta znači izraz „ma šta mi reče“?

Kaži mi, kaži  Kakvo raspoloženje u tebi budi ova pesma? Zašto? Koje reči se rimuju? Objasni igru reči: „svanulo veče“ i „uzvodno teče“. Opiši detaljnije sliku „na svakom drvetu klikeri zveče“.

 Zadaci Pronađi na geografskoj karti Novi Sad, Južnu Moravu i Štip. Neka dečak stane ispred devojčice i kaže joj jednu rečenicu. Ona mu na to doda: „Ma šta mi reče.“ Menjaju se uloge, a igra se nastavlja u nedogled. Nauči pesmu napamet.

Hajde da stvaramo!  Nastavi pesmu koristeći reči: beče, gnječe, leče, seče, spreče... Smisli melodiju za ovu pesmu.

25

ZIMA Сва је природа обукла бело: питоме долине и горди брег; и једна грлица мала у свом гнезду задрхтала. Пао је први снег. И дивље звери погнуте главе полазе у свој спремљени збег, а земља уморно дрема. Нигде сада живота нема,  јер паде први снег. снег. Шумица, што се дизала гордо и небо хтела достићи пре – спуштених сада стоји глава; а снег ко застор заборава пао је преко ње.

Гласови звона далеко брује и одјек тихо одбија брег. брег. И као небеске тице, крупне, свилене пахуљице падају. Веје снег.  Душан Васиљев

26

Кажи ми, кажи

Које слике у песми највише заокупљају твоју пажњу? Зашто? У којој строфи се песник диви природи? Како на снег реагују дивље звери и шумица? Са чиме песник упоређује крупне снежне пахуље?

 Да ли знаш?  Зима почиње 22. децембра. Тада је најкраћи дан у години.

 За раознале Животиња која може да преживи снежне мећаве, јаке ветрове и температуру од минус 46 степени Целзијуса јесте поларна лисица.

 Хаје а сварамо!  Промени тон песме тако што ћеш заменити одговарајуће речи. Нпр. „ једна грлица мала, у свом гнезду се обрадовала“. Да си ти Снешко Белић, какав би био? У чему би био посебан?

ЗАШТО ЗАШТ О ЈЕ ЗИМА БЕЛА? БЕ ЛА? Смисли неколико духовитих одговора. Осмисли зидне новине о овој теми!

27

IDE SANAK NIZ ULICU *** Мајка Јову у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А пчелица медом задојила,  Ластавица крилом покривала: Нек’ је румен, к’о ружа румена, Нек’ је бео, као бела вила, Нек’ је радин, к’о пчела малена, Нек’ је хитар као ластавица! лас тавица!

***

***

Склопи очи, невинашце младо, Буји, паји, материна надо. Безазлено моје чедо мало, С неба си ми у колевку пало. Замириса миром милодува, Спавај, чедо, тебе мајка чува. Нарона есма

Иде санак низ улицу, улицу, Води Павла за ручицу: – ’Ајде, Павле, злато моје, Тебе лијепи санак зове, Ти ми заспи, драго дијете, Ти ми заспи слатки санак, Све док буде бијели данак! Нарона есма

Нарона есма

USPAVANKA Нина нана, нина нана, зар још ниси успавана?

 Љуљашка се златна њише, спавај, нинај, тихо, тише.

У сну тебе звезда чека већ ти стиже издалека.

Нина нана, нина нана, ти си мами успавана. Милосава Мијовић

 Да ли знаш?  Успаванке Успаванке су нежне песме које певају о љубави према детету и о жељама да одрасте одрас те здраво и да буде срећно у животу. Највише их певају мајке, али и остали укућани.

 Зааци Пронађи у успаванкама глаголе који означавају спавање. Објасни стихове: „Иде санак низ улицу, води Павла за ручицу.“

28

SREBRNI  KQU^

SREBRNI KQU^ I [ARENI HLEB (одломак) После ручка Теодора рече своме брату: – Ја знам како ћемо да нађемо твоје војнике. У креденцу мама држи своје игле и конце, међу њима је магнет за скупљање чиода. То је једна мала потковица која привлачи метал, па ћемо моћи да уз у з помоћ магнета привучемо твоје војнике, ма где да су се сакрили.  Тако  Тако и учинише. Потковицу Потковицу гурнуше под креденац. И – цак! Нешто је магнет привукао. Али то није био сребрни војник, то није било ни налик њему. Када су очистили ствар од прашине и паучине, видеше да су нашли нешто блиставо и лепо. – То То је сребрни кључ к ључ са дршком у виду чешља! – узвикну запрепашћено Евгеније. – Није – рече Теодора – то је сребрни чешаљ са дршком у виду кључа! И Теодора очешља тим чешљем своју лутку. – Мама, мама, види шта смо нашли! – повикаше обоје, а мама, нимало изненађена, узе кључ у руке и исприча деци његову историју. А кључ је одиста имао дугу повест у њиховој породици. – Тај кључ је купио ваш чукундеда пекар  Лавадин вашој чукунбаби па је отада остао у породици. Они си били лепи и млади када су се упознали и обоје су умели дивно да месе

30

хлебове, лепиње, пите, кифле и колаче. Чим је код најчувенијег ондашњег пекара Лавадин завршио занат, отворио је радњу и прочуо се за кратко време. Сви су нарочито желели да купе „шарени хлеб“ који су он и његова млада жена Ружа одлично месили чувајући рецепт као највећу тајну. На том „шареном хлебу“ они су се почели богатити, па је  једнога дана Лавадин донео својој младој жени поклон. пок лон. Огледало под двокрилним враташцима од сребрне решетке и кључ у виду сребрног чешља. То То је овај кључ к ључ који сте управо нашли, и њиме је ваша чукунбаба Ружа могла да откључа огледало кад год је желела да се огледа и очешља. Међутим, „шарени хлеб“  убрзо  је уз срећу донео и велике невоље. Чувени пекар код којег је Лавадин завршио занат, завидећи Лавадину на успеху, оптужио га је да му је украо рецепт за „шарени хлеб“. Издејствовао је да се Лавадину затвори радња, а овај приведе у тамницу док се ствар не извиди. Ваша чукунбаба Ружа се страшно уплашила, умесила је хлеб, у њега ставила кључ и испекла векну. Огледало је продала сусетки, новцем од огледала подмитила је затворског стражара и однела мужу хлеб, с надом да ће кључ скривен у хлебу моћи да одбрави затворска врата и да јој ослободи мужа. Али, кључ је био премален и сав напор је био узалудан.  Тада  Тада је ваша чукунбаба отишла судији судији и молила да је овај суочи са пекаром који јој је оптужио мужа. – Ако се суочим са њим, доказаћу да је мој муж му ж невин! Судија је пристао и позвао пекара. Тада је Ружа разгорела мангало, узела га под мишку, као кад се на улици пече кестење, отишла у суд, из врећица изручила на малену дашчицу од мермера унапред приправљену смесу белог, ражаног и пројиног брашна. Пред очима прису тних умесила је, зачинила мирођијом и испекла на мангалу комадић „шареног хлеба“. Потом га је понудила свима па и судији да окусе је ли добар.

31

– Ако сада и господин пекар умеси исти овакав, онда он да осудите мога мужа. Али, ако не умедне, значи да рецепт мој Лавадин Лавадин није украо од њега, него га је сам изумео. Видећи све ово, пекар се застидео и повукао тужбу, јер је добро знао да „шарени хлеб“ неће умети да умеси.  Лавадина  Лавадина су пустили из затвора, затвора, он је са собом собом понео понео кључ, кључ, а огледало је хтео да откупи од сусетке, али она се у међувремену преселила и никада је више нису нашли. А ни огледало које је понела са собом. Отада сребрни кључ се преноси с колена на колено у нашој породици. Тако је дошао и до вас... Милора Павић “ ,  рича за ечаке) (Из књие „Шарени хлеб “ 

Кажи ми, кажи Како су Теодора Теодора и Евгеније пронашли сребрни кључ? Шта су брат и сестра сазнали од маме о својим прецима? Како је „шарени хлеб“  Лавадину и Ружи променио живот? На који који начин је чувени пекар оклеветао Лавадина? Како је Ружа спасила мужа?

 Зааци  Људи о чијем животу приповедају приповедају писци називају се ликови или  јунаци. О томе какви су, су, сазнајемо на основу њиховог њиховог описа, односно спољашњег изгледа и унутрашњих особина, односно навика и поступака. О спољашњем изгледу младе Руже не знамо много, али њени поступци указују на то да је била храбра, одана, упорна, мудра и правична. Подвуци речи које ближе одређују чувеног пекара: лажљив, зао, духовит, крупан, храбар, неискрен, бестидан, поштен, шкрт, крезуб, љубоморан. Организујте Организујте у разреду суђење чувеном пекару. Поделите се у две групе. Једни нека нек а бране, а други нека осуђују његове поступке.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Направи породично стабло. Унеси све своје рођаке и претке. Уз мамину или бакину помоћ умеси хлеб за своје укућане.

 За раознале 32

Египћани су почели да праве хлеб х леб чим су пронашли квасац. То То је било 3.000 година пре нове ере. Комади тог прастарог прастарог хлеба нађени су у древним египатским гробовима.

Iz dana u dan puštam niz reku poneki mali papirnati brod. Svaki od njih ukrasio sam krupnim, crnim slovima mog imena i sela u kojem živim. Možda će neko preko sedam mora naići na moj brod i doznati kako se zovem i gde se nalazim. Cvetom iz očevog vrta zakitio zak itio sam sve svoje brodove: nadam se da će ovo jutros ubrano cveće prispeti do mraka mrak a nekome u ruke! Porinuo sam svoj papirnati brodić, a kad sam pogledao u nebo, spazio sam čitavu flotu oblačića gde žurno dižu svoja bela jedra. Koji ih to neznani drug u igri pušta niz reku da se celim putem utrkuju s mojim papirnatim brodovima? Kad padne noć, zakrilim rukom lice i snivam kako svi brodovi plove nekuda put dalekih zvezda... Rabindranat Tagore

Kaži mi, kaži  Šta dečak priželjkuje dok pušta papirnate brodove niz reku? Šta beleži na njima i kako ih ukrašava? Da li dečak ima prijatelje? Kada je dečak pogledao u nebo, šta je video?

Šta misliš?  Šta je to usamljenost? Kada je samoća korisna? Da li je društvenim ljudima lakše u životu? Zašto? Koji je najbolji lek protiv usamljenosti?

 Zadaci  Vodoskok je Vodostaj je Vodootporan je Vodopad je Vodovod je

Hajde da stvaramo!  Napravi brodić od papira i ukrasi ga. Zamisli da je pravi i da te može povesti kud god poželiš. Potrebno je samo da zažmuriš, da se prepustiš talasima i ... pustolovina je već počela. Ne zaboravi da na svom putovanju vodiš brodski dnevnik.

33

PRVI SNEG У освитку зоре, кроз сумрачак с умрачак тавни, Покривене снегом почивају равни. А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кадикада пирне – И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље снегом и стрехе с трехе и врата. А у селу јоште у прозорје мило Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило. Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе – И од њених шапа и туна и тамо У првоме снегу траг се види само... Војислав Илић

34

 Зааци Снег може да буде: бео, влажан, Реши загонетку: загонетку: Бело је снег није, слатко је, мед није. Шта је ИГЛО а шта је ИГЛА? У чему су слични снег и шненокле? У песми има више слика. с лика. Песник их је створио с творио помоћу речи. Слике својом снагом привлаче читаочеву читаочеву пажњу и побуђују његова осећања. Нећемо погрешити ако кажемо да песници сликају речима.

Кажи ми, кажи Које речи се римују у песми? Шта се све нашло под снегом? Песник је употребио следеће речи: освитак, сумрачак, сеоце, прозорје? Објасни их! Ко је оставио траг у снегу? Зашто?

 Да ли знаш?   Лисица има врло сличне трагове трагове као пас, а медвед као човек.

Ша мислиш? Шта нам поручују ове пословице: – Ко лети хладује, зими гладује. – Зима не тражи лепоту, него топлоту. топлоту. Зима уједа без зуба.

35

PRI^A O RAKU KROJA^U Живео под великим белутком у реци Рак Кројач. Он је надалеко био чувен по свом занату. занату. Све бубе, бубе, лептири и рибице рибице из околине шили су код њега своје одело. О вредноћи његовој свугде се причало; говорило се да никад из руке не испушта своје руменкасте, оштре маказе. У послу су му помагали мали ракови, његови синови. Они су по дну речном прикупљали материјал, од кога је после Рак Кројач правио дивна одела. Једном у великом виру, близу белутка где је становао Рак Кројач, рибице реше да приреде забаву, те све потрче њему, да им сашије ново одело. – Ноћас ће бити забава у виру на месечини, м есечини, па те молим да ми сашијеш хаљину, лепшу него него иједну што си до сада шио – рече штука Раку Кројачу, пресецајући хитро воду. – Сашићу ти сивозелену хаљину од шљокица, закићену седефастим лепезама – одговори Рак Кројач и узе јој меру. За штуком дође каћиперка пастрмка и стаде се умиљавати Раку Кројачу: – Драги Рачићу, сашиј ми хаљину да буде лепша него у осталих риба. А Рак Кројач се замисли и рече: – Сашићу ти шарену хаљину, пуну жутих, црвених, белих и плавих тачкица. тачкица. Бићаш најлепша на целој забави.

36

После ње изрони из трске гргеч гргеч молећи: – Рачићу, молим те да ми сашијеш ново одело за забаву, па ћу ти платити колико год затражиш. – Сашићу ти жућкастозелено одело, ишарано црним пругама. Ти  једини бићеш тако тако одевен. Кад рибице одоше, навали Рак Кројач на посао. Посла рачиће да набаве материјал потребан за рибље хаљине: речног бисера, седефа, шареног ситног песка. А чим се они вратише, поче да прави нова одела нижући бисер и седеф на дуга влакна лике, која је потом упредао са речним сребром.

А за то време су рибице спремале вир за забаву. Прво су очистиле дно од муља у посуле га руменкастим белутком и маховином; после су покосиле високу обалску траву, да би месец што боље осветлио вир. Најзад су отишле до жабље свирачке дружине зване „Крекетуша“ и погодиле се да им свира на забави. Чак пред вече се упуте Раку Кројачу да виде шта је са хаљинама. Кад тамо стигну, а велики белутак где је Рак Кројач становао лежи одваљен у страну и рачићи у мутној му тној води лутају и плачу. – Шта је то, побогу? Где је Рак Кројач? – повичу пренеражене рибе, слутећи неку несрећу. несрећу. – Однела га у торби нека деца која су овуда ловила ракове – одговоре рачићи кроз плач. – Сад нећемо никад више видети свог драгог оца, Рака Кројача. Онда и пастрмка и гргеч и штука ударе у плач, било им је жао што је сироти рак настрадао, а још више што им није хаљинице за забаву сашио.

Малишани, видећи како рибе жале њиховог оца, још више се растуже: – Таман су му донели бисера, седефа, речног сребра и шареног песка и он је почео да их ниже на влакна, а неваљала деца нам га заувек однесоше. Чувши плач рачића и риба, дотрче и жабе и речне змије и сви други становници реке да виде шта ш та је, и тако настане нас тане општа жалост. жалост. Баш је сунце залазило за брег кад се то дешавало. Вода у виру се руменила као да је неко у њу сасуо вина. Вечерњи ветар је лутао кроз трску. трску. А становници реке су и даље крај белутка тужили. т ужили. Наједном штука преста да плаче и викну: – Ево долази низ реку Рак Кројач, познајем га по руменкастим маказама што их носи у руци. Сви се обазру на ту страну и угледају га збиља како се опрезно провлачи између камења, хитајући кући. Стигавши Стигавши на свој праг рече:

37

– Срећа моја што сам са собом понео маказе, те сам, чим су се деца мало заговорила, расекао торбу и побегао, иначе ме не бисте никад више видели очима. Какав други лењ рак би после овог доживљаја прво легао да се одмори, а Рак Кројач прво узе да доврши започете рибље хаљине. Шио их је док се месец није јавио, а онда су већ биле готове и преливале су се као дуга у безброј боја. Кад су штука, пастрмка и гргеч стигли у новим хаљинама, забава у виру је већ отпочела, жабе су свирале, рибице су играле окретне игре; а Рак Кројач је испод белутка за то време причао својој деци шта је све претрпео док није побегао из торбе.  Десанка Максимовић Максимовић

Кажи ми, кажи Где се дешава радња ове приче? Које ликове сусрећемо у причи? Шта је у овој причи могуће, а шта је нестварно? Какве особине има Рак Кројач? Ко је пореметио припреме за забаву? Како се рак спасао?

 Зааци Да Рак Кројач шије хаљину шумској вили, шта би му било потребно од материјала? Зашто песникиња каже: „Вода у виру се руменила као да је неко у њу сасуо вина“? Напиши причу „Серија несрећних догађаја Рака Кројача“. Измисли низ невоља кроз које је рак морао да прође да би се вратио својој кући.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  На основу описа у тексту, нацртај хаљине и одело које је Рак Кројач сашио рибама за забаву. Напиши новинарски извештај о нестанку нес танку Рака Кројача.

 За раознале Атлантида Атлантида је била веома богата цивилизација која је нестала у некој страшној несрећи. Цела је потопљена у море. Данас нико са сигурношћу не зна да ли је у питању само лепа прича прича или у њој има истине. ис тине.

Народ је рекао: 38

БЕЗ АЛАТА НЕМА ЗАНАТ ЗАН АТА А.

REKA RE^I  Речи су обичне И необичне, Оне су просте Или савршене   Увредљиве,   Заједљиве,   Бритке,   Гипке,   Горке,   Слатке,   Стрпљиве,   Брбљиве. Речи су сјајне, Некада тајне, Некад се мисле, Некад говоре, Садрже похвале Или прекоре.

 

Речи су цветови Што се бокоре, Оне су светле Оне нам зоре. Видљиве су, Невидљиве, Сретне, спретне И паметне. Речи су могуће И немогуће, У пола дана, У свануће. Уме да разболи Или да лечи Једна реч, Река речи. Милосава Мијовић

39

Кажи ми, кажи Зашто песма песма има овакав облик? Зашто се се зове „Река речи“? Које су то слатке с латке речи? Објасни како реч може да лечи.

 Зааци Измисли речи којима се договарају капи кише. Направи речник у који ћеш записивати све све необичне речи. Измисли своју азбуку. азбуку. Покажи пантомимом следеће речи: река, кројач, шуњати се, авион, скакати, ск акати, љубав...

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Издвој из песме све речи које почињу почињу на слово С и од њих направи реченице. Можеш додавати нове речи, али само оне које почињу почињу на исто слово.

C...

Ша мислиш? Речима се споразумевамо. Од тога које речи одаберемо зависи колико ћемо успешно пренети поруку. поруку. Порука коју преносимо може да буде неко обавештење, питање, снажно осећање или слично. Како би изгледао живот људи да не постоје речи? Шта значи израз „уби ме прејака реч“? Објасни пословицу „Речи треба мерити, а не бројати “. Да ли тишина може да говори?

40

MA^AK OTI[AO U HAJDUKE Бруји весело воденички точак, глас му путује сунчаним пољима и губи се у старој буковој шуми, пуној тишине и влажних сенки. У воденици дријема млинар Триша, стар и доброћудан чичица. Покрај њега сједи његов дебели мачак, и он такође дријема.   – Дједа-Тришо – јави се мачак поспан и лијен. – Дједа-Тришо, чу јеш, улови ми једног миша. – Миша! Каквог миша, рођени? – зачуди се дједа. – Никад нисам ловио мишеве. А, хвала богу, има их доста у нашој воденици, још ће ти бркове одгристи како уви је  јек сп спаваш... Не Нећу, ло лови сам! – Онда ми испеци погачу. – Нећу ни то. – Нећеш! Онда, брате, идем ја у хајдуке. Овако Овако се више не да живјети. живјети. Мрзи ме да за мишевима мишевима јурим. А хајдуци, чујем, само дембелишу у шумској хладовини. х ладовини.  – Хм! Не бих рекао. Хајдук мора бити спреман стићи и утећи, а ти?... Уосталом, Уосталом, можда ће те хајдуци опаметити, па ћеш бити вреднији.  – И баш нећеш да ми печеш погачу?  – Нећу; ко би љенчину увијек хранио. Иди па лови.  – Добро, дједа-Тришо, онда збогом. збогом. Праштај со и хљеб х љеб који заједно поједосмо, ја одох у гору зелену. зелену. И немој много да тугујеш туг ујеш за мном. Оде мачак мачак на врата, а старац оставши сам, почеша се по брашњавој коси и обори главу. А мачак пређе уским брвном преко потока, провуче се кроз шуштав зрео кукуруз и запути се у пуст сумрачни буквик.  – Пази, откуд овај хајдук? – зачуди се један кос и журно одлетје испод тиха зелена свода.  – Охо-хо, већ се на првом кораку види ко је прави хајдук – обрадова се мачак и охоло подиже брк. – Идем да потражим какву хајдучку дружину, дружину, можда им је потребан харамбаша.

41

У голу камењару, пуном јазбина, мачак набаса на дебела пругаста  јазавца. Љешкарио је јазо пред улазом у своју јаму, сунчао се и по свој прилици смишљао некакав лоповлук. – Добар дан, шарени шумски становниче, не знаш ли можда где се овдје налазе н алазе хајдуци? Ступио бих у њихову службу с лужбу.. – Хајдуци? Па гдје ће бити хајдуци, ако не овдје – ускликну весели  јазо. – Баш си дошао на право мјесто. Ми јазавци највећи смо хајдуци под небеском капом. Грде нас људи на два дана хода уоколо, зову нас и разбојницима, штеточинама и лоповима. Како видиш, ми смо ти врло знаменит и чувен народ. Чувенији смо од мудре лисице, а и медведу смо славу помрачили. – Гле, гле, од срца се радујем. Ваљда ћете и мене примити у своје  јуначко друштво?  – Та како и не бисмо тако брката хајдука. Него, овај, како да кажем, да ти ниси какав рођак псима?  – Псима? Шта говориш! Нема љућих непријатеља него што смо ми и пси.  – Добро, онда ћеш вечерас с нама у кукуруз. Видјећемо колико вриједиш. Убрзо сунце утону за високу планинску косу, кроз лишће зашуми хладан вјетрић и модар сумрак уђе у шуму. шуму. Мачак се сјети дједа-Трише дједа-Трише и дође му тужно: – Ех, сада мој дједа сједи сам на прагу воденице, а мене тамо нема. Кад се прва сова диже и нечујно полетје испод грана, јазавци кренуше у крађу. Мачак се сјети како би сад дивно било спавати уз хук воденичког точка, би му жао што није послушао дједу и тужан пође с њима. Кад изађоше из шуме, угледаше на једном крају њиве наложену ватру. То је газда њиве ложио да уплаши штеточине. Најстарији јазавац примаче се мачку и са страхом упита:  – Бојиш ли се ти оног црвеног сунчева рођака што једе суве гране тамо у ћошку њиве? – Кога? – зачуди се мачак. – Аха, то ти мислиш на ватру. Па то је мој најбољи друг за хладну ноћ.  – Твој друг! – престраши се јазавац. – А, зато ли се теби очи сијају у мраку... Е, онда ти први иди у кукуруз, ми м и ћемо за тобом. Али тек што зађоше и њиву и почеше да шуште ломећи суве стабљике, пси од ватре нададоше страшан лавеж и јурнуше пут крадљиваца. Газда Газда се прену из полусна, зграби пушку у опали у ноћ. Престрашени Престра шени  јазавци јурнуше пут шуме, а мачак се од страха помете и даде се у бијег

42

преме потоку. За њим се нададе крупна чупава псина бијесно ломећи кукуруз. Бјежећи пред њим као слијеп, мачак једва погоди преко брвна на потоку, потоку, дотрча до воденице и загребе уз брвна под кров.  – Јао, јао, отварај, драги дједа-Тришо! дједа-Тришо!  – Ко је то? – чу се изнутра старчев глас.  – Ја, твој мачак.  – Не примам хајдуке. Иди па тражи другог јатака.  – Отварај, премили дједа, пусти ме само унутра, никад ми више хајдучија неће пасти на ум. Провриједнићу се, половићу све мишеве... Јао, ево, пса. Отвори, слатки чичице! Одобровољен, чича Триша Триша отвори врата, отјера пса и пусти мачка унутра. И мачак је заиста одржао своју ријеч. Питајте само мишеве који живе у околини чича-Тришине воденице. Питајте, ако има још којег у животу. Бранко Ћоић

 Да се осеимо осеимо Некада давно, због тешког живота у ропству под Турцима, Срби су одлазили у хајдуке. Састајали су се у пролеће и одлазили у планине. Били су веома храбри и издржљиви. издрж љиви. Најчаснији и најмудрији међу њима биран је за харамбашу.

Кажи ми, кажи Због чега је деда-Тришин мачак мачак донео одлуку да оде у хајдуке? Шта је мачак доживљавао међу јазавцима? Шта је мачак учинио када  је схватио да је у опасности? Зашто Зашто је деда примио одбеглог одбеглог мачка?

 Зааци Наброј особине које имају мачак, деда-Триша и јазавци. Испричај причу из лика мачка. Испричај причу из лика деда-Трише. деда-Трише. Испричај причу из лика јазавца. Ево подсетника: 1. Деда-Тришин Деда-Тришин мачак 2. Мачак хоће у хајдуке 3. Јазавци примају новог члана у дружину 4. Прва ноћ међу јазавцима 5. Повратак код деда-Трише

43

RA SE K A JA

Bio jednom jedan kralj. Ne ceo, već samo tri frtalja.  Tri frtalja frtalja kralja. Fali mu frtalj, da bi bio kralj.  Tri frtalja frtalja kralja – to još nije kralj. To To je tri frtalja kralja. Gde da nađe frtalj? Frtalj kralja? Ima li gde frtalj kralja? Imali su negde celog – nemaju ga više.

44

Gde imaju – ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja, ostade im tri frtalja. Tri Tri frtalja kralja k ralja – to nije kralj. k ralj. Gde da nađu frtalj? Ima li gde frtalj kralja? ...Srećom, nađe se u jednoj dobroj zemlji – kralj i po. Kralj i po, to je više nego kralj. kr alj. To To je kralj i po. – Kralju i po – reče tri frtalja kralja – biste li mi dali frtalj, da postanem kralj? – Vrlo rado – reče kralj i po. – Dohvatite malj, odvalite frtalj, ja sam kralj k ralj i po. Frtalj manje, frtalj više – ne menja stvar.  Tri frtalja frtalja kralja prihvati se malja i raspali kralja i po. po. Pade kralj i po u čkalj – odvali se frtalj.  Tri frtalja frtalja kralja uze frtalj od kralja i po i postade kralj. Kralj i po postade kralj i frtalj, što je još uvek više, a ne manje nego samo kralj. Dušan Radović 

Šta misliš?  Da li je lakše pisati smešne ili tužne priče? Zašto? Koje su osobine potrebne da bi jedan kralj dobro vladao? Za koga se kaže „on je čovek i po“? Za koga se kaže „on je sebičan“?

Kaži mi, kaži  Da li je ovo bajka? Posle koje rečenice počinje nagli obrt u tekstu? Kako je tri frtalja kralja postao ceo kralj? Ovaj tekst je zabavan, ali nosi i neke pouke. Koje?

 Zadaci 

frtalj Frtalj je stara oznaka za četvrtinu nečega. Prikaži matematički matematički ovu priču. Gde je tri četvrtine četvr tine kralja izgubio svoj frtalj? Domaštaj šta se dogodilo tom kralju. Da si ti kralj/kraljica kako bi izgledalo tvoje kraljevstvo? Ko bi ti bio kuvar, blagajnik i dvorska budala?

Hаjde dа stvаrаmо!   Tri frtalja kralja plus plus frtalj želi da napiše zahvalnicu zahvalnicu kralju i frtalj, jer mu je nesebično dao jedan svoj frtalj. Pomozi mu!

45

PESMA O CVETU Један малени цвет  још ни проговорио проговорио није а већ је знао све тајне Сунца и све што земља крије.

Један малени цвет не зна да чита и пише ал’ зна шта је живот, шта је свет, и мирише, мирише.

Један малени цвет  још није ни проходо проходо а већ је умео сам да се храни светлошћу, ваздухом и водом.

Бранко Миљковић

Кажи ми, кажи Зашто је један малени цвет задивио песника? Шта зна цвет? Шта уме? Пронађи стихове који говоре о томе. Шта можемо да научимо од овог цвета?

 Зааци Упореди тек рођено дете и цвет. Шта могу а шта не могу да раде? Да си ти цвет, који цвет би био/била? Испричај један свој дан. Како се може тепати цвету? Како се може тепати детету? детету?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Напиши песму о цвету, илуструј је и пошаљи на адресу неког дечјег часописа. Можда је објаве!

 За раознале Шетајући једне вечери баштом, чешки научник Пуркин је уочио занимљиву појаву. појаву. Како је падао мрак, црвено цвеће постајало је тамније, а плаво светлије. При пуној дневној светлости црвена и плава боја изгледају као да су исте јачине, али у сумрак црвена постаје све тамнија, чак црна.

46

SIVI  Дечак је трчао за лоптом. – Не удаљуј се, кнежевићу – викнуо је један од стражара. – Не смеш, опасно је! – Одмах се враћам – довикнуо је Растко и наставио да јури за лоптом. Улетела је у шуму, а Растко за њом. Котрљала се све даље, вешто вијугајући између дрвећа. Најзад ју је стигао и ухватио, сав задихан. Усправио се са лоптом у рукама и – у тами шуме, пред собом, угледао  је огромног вука.

Био је страшан и зао. Очи су му сјактиле, режао је и кезио зубе, спреман на скок. Растко је стајао, укопан. Није могао ни да јекне, ни да бекне. Ни да се макне. Одједном, као да га је нека сила гурнула ка вуку, коракнуо је унапред једном, па други, па трећи пут. А вук је, режећи, узмицао. Јесте, узмицао је. Више и није изгледао тако страшан.

47

Обузет чудном снагом, Растко га погледа право у очи. Вук престапрес таде да режи, мада је још кезио огромне зубе. Затим се сасвим примири. Гласом који као да није његов, Растко му заповеди: – Седи. Седи доле. Огромни вук је гледао у дечака а дечак у вука. Онда звер послушно обори главу и седе. Растко му приђе, подиже својом малом руком која је још дрхтала вукову губицу и мирно рече: – Пођи са мном. Ти си мој. И ти си добар. На градској капији стражари су запрепашћено гледали необичан призор: под јарким подневним сунцем ишао је мали кнежевић Растко са лоптом у рукама а огроман сиви вук га је послушно пос лушно пратио. Стражари дограбе лукове и стреле, с треле, али им Растко довикну: – Не, не, он је мој. Неће вам ништа. Док је корачао ка тргу, сви су почели да се окупљају око њега, и стари и млади, али нико није смео да му се сасвим приближи. На вест о чуду која се простирала брже од муње, дотрче Стефан и Вукан са сво јом дружином. Вук одједном застаде, погледа погледа их и поче да да режи, тихо. И Растко се заустави да га помилује: – Не љути се, Сиви – рече. – То су моја браћа. И њихови другови. Ја знам да они мене ипак воле. – Пођите са мном – рекао је Растко браћи и они су га ћутке послушали као да је најстарији најс тарији међу њима. Вук је био престао прес тао да режи али је ишао тако приљубљен уз Растка као да жели да обзнани да се од сада он стара о дечаку. Истовремено се свима чинило да је Растко нагло порастао, иако је био још онај исти мали дечак, само што је сада нека моћ зрачила из њега. Велики жупан Стефан Немања чекао је своје синове. Већ су га били известили о необичном догађају. Победио си свој страх – рекао је свом најмлађем сину и узео га у крило. – То је велика победа и ја ти честитам. Мајка и ја се поносимо тобом, зар није тако, Ана? – Тако је – рекла је кнегиња Ана и пољубила Растка са сузама у очима. – Знала сам да си храбар. Најхрабрији. Свелана Велмар-Јанковић (Оломак из приче „ Злано јање“ )

48

Ша мислиш? Какви страхови све постоје код људи? Како се страх може победити? За кога се каже да је храбар? За кога се каже да је кукавица?

Кажи ми, кажи Пронађи део у тексту који говори како је Растко савладао свој страх од вука. Зашто је вук престао да режи? Шта је осетио код дечака? Како су реаговали на необичан догаћај Расткова браћа? браћа? А родитељи? Какав је то немушти језик?

 Зааци Напиши причу „Како сам победио свој страх с трах“. Набави књигу „Књига за Марка“ и прочитај је.  Ту ћеш пронаћи пронаћи и причу „Златно јагње“ из које је узет овај део текста у твојој читанци.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Свети Сава је много путовао током живота. Направи карту његових путовања. пу товања. Обележи сва важна места где је боравио.  Легенде су приповетке у којима има и чудесног и могућег

и бајковитог и стварног.

49

SEBI^NI XIN Свако поподне, враћајући се из школе, деца су с у одлазила у џинову башту и играла се. Била је то велика, прекрасна башта, пуна меке зелене траве, из које  је ту и тамо вирио вирио по који цвет, цвет, леп као звезда. звезда. А у пролеће пролеће би процвепроцветало дванаест бресквиних дрвета и расуло се у цветиће сличне ружичастим бисерима, и тако би башта блистала у шаренилу које би сменила тек  јесен бога богата та плодов плодовима. има. Птичи Птичице це су скакутале скакутале по по гранама гранама и певале певале тако тако умилно да су деца престајала да се играју и занесено слушала њихов пој. – Како смо срећни овде! – узвикивала су деца раздрагано. Једног дана џин се вратио. Седам дугих година био је у посети код свог пријатеља корнолског џина, и кад је испричао све што је имао, а имао је мало, јер су џинови ћутљиви, одлучио је да се врати у свој замак. Кад је стигао, видео је своју башту пуну деце.

50

– Шта радите ви овде? – узвикнуо је срдито, а деца, чувши то, уплашише се и разбежаше. – Моја башта је само моја, и ничија више. Нећу никоме допустити да се по њој игра и ужива. Онда је подигао свуда унаоколо висок зид и ставио таблу са натписом: „УЛАЗ СТРОГО ЗАБРАЊЕН. “ Он је заиста био веома себичан џин. Сирота дечица нису имала више где да се играју. Остао им је само пут, али пун прашине и оштрога камења. Одмах после школе отрчала би пред високи зид и жалосно ж алосно обилазила око њега, разговарајући разговарајући само о башти у којој им себични џин није више дозвољавао да се играју. играју. – Како смо срећни били тамо! – јадала су се деца. Онда је дошло пролеће, природа се пробудила и окитила земљу цвећем, а птице су певале. Једино је у башти себичног џина још владала зима. Птицама се више није певало у пустој башти, а и дрвеће је заборавило да процвета. Само једном је један диван цветак подигао главу и провирио из траве, али кад је видео таблу с натписом, толико се ражалостио због сироте дечице, да је поново клизнуо у траву и наставио н аставио да спава. Задовољни беху само Снег и Мраз и радосно су узвикивали: – Пролеће је заборавило ову башту и ми ћемо царовати овде целу годину. Снег је покрио траву, а Мраз је дрвеће увио у сребро. Онда су позвали у друштво Северни Ветар, који је долетео увијен у крзно и, урла јући кроз башту, окретао окретао по цео дан петлове на димњацима. – Ово је дивно место – узвикнуо је Северни Ветар раздрагано – било би штета да не позовемо и Град у посету. И Град, леденог даха, обучен у сиво, дошао је и три дана непрекидно бубњао по крову замка, док није поразбијао скоро све црепове, а онда је почео да јури по башти што је брже могао. – Не могу да разумем зашто је Пролеће тако закаснило – говорио  је џин седећи поред прозора и гледајући гледајући у своју белу хладну башту. башту. – Ипак се надам да ће се време променити. Али Пролеће никако није долазило, а ни Лето. Јесен је свим баштама донела златне плодове, али у џинову башту није свратила, нити  јој поклонила ни један једини плод. – Он је сувише себичан – рекла је Јесен.

51

 Тако  Тако је тамо владала Зима, а Северни Ветар, Град, Град, Мраз и Снег ковитлали су око дрвећа.

Једног јутра, лежећи будан у кревету, џин је чуо тако љупку и пријатну музику, да је помислио: то морају бити краљеви свирачи, сигурно пролазе поред замка. У ствари, то је био мали врапчић, који  је певао поред прозора. Али А ли прошло је тако много времена откако је џин слушао птице у свом врту, врт у, да му је цвркут врапчића сада звучао звучао као најлепша музика. Град, који је дотад стално играо изнад његове главе одједном престаде, а Северни Ветар прекиде свој страшни фијук и умири се. Кроз отворено крило прозора улазио је неки угодан мирис. – Изгледа да је Пролеће најзад стигло! – повика џин скочивши с кревета и погледа напоље. Шта ли је угледао? Видео је чаробан призор: кроз малу рупу на зиду деца су се провукла у башту и седела на гранама дрвећа. На сваком дрвету које је могао видети кроз прозор седело је по једно дете. Од радости што су се деца вратила, дрвеће је опет процветало и благо њихало гранама изнад дечјих глава. Птице су летеле по башти и раздрагано цвркутале, а цвеће  је провиривал провиривало о кроз зелену траву траву и задовољно задовољно се смешило. смешило. Био је то

52

диван призор. Само у једном, најдубљем куту ку ту баште, Зима је још владала.  Тамо  Тамо је стајао стајао један дечачић, дечачић, толико толико мален да није могао могао да дохвати дохвати гране гране дрвета и обилазио је око њега горко плачући. Сирото дрво било је још покривено Мразом и Снегом, а Северни Ветар је бесно фијукао око њега. – Попни се, мали дечаче – рекло је дрво савивши своје гране што  је могло ниже. Али дечачић дечачић је био премален. Кад је то видео, срце себичног џина је омекшало и испунило се нежношћу. – Како сам био себичан! – узвикнуо је. – Сад знам зашто Пролеће није дошло у моју башту. б ашту. Ставићу овог дечачића на врх дрвета, срушићу зид, и моја башта постаће место где ће се деца вечито играти. Уистину, био је врло тужан због своје раније себичности. Полако се спустио низа степенице, пажљиво отворио врата и ушао у башту. Али, чим су га угледала, деца су се уплашила и разбежала се, а у башти је опет завладала Зима. Само мали дечак није побегао. Његове су очи биле пуне суза, па није видео кад се џин појавио. Џин се прикрао иза његових леђа, узео га благо у руке и ставио с тавио на дрво. У тај мах дрво  је процветало, птичице су долетеле на његове гране и зацвркутале и мали дечак је загрлио џина и пољубио га. Остала деца, видевши да џин више није зао, потрчала су у башту, башт у, а са њима је дошло и Пролеће. – Ово је одсад ваша башта, дечице – рече џин, па узе велику секиру и сруши зид. У подне, кад су се људи враћали из града, угледали су џина како к ако се игра с децом у најлепшој башти коју су икад видели. Сав дуги дан деца су се играла, а када је почео да се спушта мрак, отишла су џину да му пожеле лаку ноћ. – Али где је онај мали дечак којег сам ставио на дрво? – распитивао се џин за дечачића који га је пољубио и којег је због тога највише заволео. – Не знамо – одговорила су деца – отишао је. – Онда му морате рећи да сигурно дође сутра. – Тада су му деца казала да тог малишана никад раније нису видела и да не знају где станује. Чувши то, џин се растужи. Свако поподне, кад су излазила из школе, деца су долазила у башту и играла се са џином, али дечака којег је џин толико заволео нису никад више видела. Џин је волео сву децу, али је ипак највише жудео за првим, малим пријатељем, и често чес то је говорио:

53

– Како бих волео да га видим. Прошле су године, а џин је постао врло стар и слаб. Више се није могао играти с децом, седео је у великој наслоњачи посматрајући њихову игру и дивио се лепоти баште. – Имам много цвећа у башти, али деца су моје најлепше цвеће – говорио је он. Једног зимског јутра облачећи се гледао је кроз прозор. Сада више није мрзео Зиму, знао је да се цвеће само одмара, да је Пролеће само заспало и да ће се опет пробудити. Изненада протрља очи и у чуду се загледа кроз прозор. Необичан призор му се указа пред очима. У најудаљенијем кутку ку тку баште угледао је дрво сво искићено белим љупким цветићима. Са златних грана висили су сребрни плодови, а испод њих је стајао мали дечак којег је толико волео. Џин пожури у башту веома радостан. Кад је дошао сасвим близу дечачића, упита га: – Ко си ти? – клече к лече пред дечака, а дечак се насмеши и рече: – Ти си ме једном пустио да се играм у твојој башти; данас ћеш поћи са мном у моју прекрасну башту. Ујутру, кад су деца дотрчала, нашла су мртвог џина како лежи испод дрвета, сав покривен белим цветићима. Оскар Вајл

54

Кажи ми, кажи Препознај елементе бајке у овој причи. По чему се ова прича разликује од народних бајки? Упореди опис баште пре и после џиновог повратка. Када је башта постала царство Снега, Мраза и Северног Ветра? Како је џин покушао да се искупи за своју себичност? Да ли је успео?

 Зааци Смисли неки нови назив за причу. причу. Наброј радосне и тужне тренутке у тексту. Шта симболизује зима, а шта пролеће у причи? Замисли да си ти џин. Како би изгледао твој дом?

Ша мислиш? Џин је учинио велики грех кад к ад је деци забранио да се играју у његовој башти. Ко је џину дао шансу да искупи свој грех? Зашто је џину цвркут једног врапчића личио на музику краљевих свирача? Како разумеш џинов преображај кад сусреће немоћног дечачића у углу своје баште? На крају дечак позива џина у своју прекрасну башту. башту. Како замишљаш ту башту? Какви људи тамо могу стићи? Размисли о поруци коју нам шаље ова Вајлдова прича. Како неко постане себичан? Да добијеш премију на лутрији, шта би с тим новцем? Шта се не може купити новцем? Да ли срећа зависи од новца?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Напиши причу „Дарежљиви џин“.  Ти  Ти си ТВ водитељ. У гостима су ти див, патуљак и добра вила. Направи разговор са њима. Укључи и питања гледалаца.

55

[A[ DEVETERO[A[ Шаш деветерошаш, ала се раздеветерошашио.

На врх брда врба мрда!  Лежи куја жута украј жута пута.

Раскиселише ли ти се опанци?

Четири чавчића на чунчићу цијучу. цијучу.

Риба риби гризе реп.

Петар плете Петру плот Са три прута по трипут – Брзо плети, Петре, плот Са три прута по трипут.

Проши конац кроз покровац.

PETAR PETRU PLETE PETQU Плети, Петре, Петру петљу! А то значи: – лијепо седи у три дана  једном једи, – пази да се не запетљаш док ту петљу не испетљаш.    

Петар Петру плео петљу! А то значи – да је сјео да три дана није јео, да се Петар страшно смео док је Петру петљу плео. Док је петљу испетљао, сав се у њу запетљао. Ивица Вања Рорић

 Да ли знаш?  Брзалице су речи које треба изговорити брзо, без застоја и грешака.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Измисли своје брзалице.

 Зааци Изабери једну брзалицу и научи је напамет. напамет. Изговарај је лагано и тихо, а онда све брже и гласније. Онда изабери неку другу и понови поступак.

56

PRI^E IZ DAVNINA

OHOLICA Неки сиромах накупи суварака у планини, упрти их на раме и понесе у град на продају. Суварци Суварци су били дуги, и човек је викао: – Чувајте се! Чувајте се! Неки охолица није хтео да се макне. Једна грана му закачи капут и поцепа га. Охолица се наљути и тужи човека суду, суду, тражећи да му плати штету. Судија је неколико пута питао човека како је то било, али човек није прозборио ни речи. – Зашто си ми довео овог немог човека? – упита судија охолицу. – Како ћу се споразумети с њим? – Он се само претвара да је нем, господине судија. Кад је носио дрва викао је из свег гласа: – Чувајте се! Чувајте се! – Па кад је викао, зашто се ниси чувао? – рече му судија с удија и ослободи сиромаха. Нарона рича

58

Кажи ми, кажи Како се охолици поцепао капут? Зашто је сиромах ћутао на суду? Шта мислиш о пресуди? Зашто се прича зове „Охолица“?

 Зааци Организујте Организујте суђење у разреду. Поделите улоге: судија, охолица, сиромах, адвокати, сведоци, порота. Нека сведоци буду различити ликови и нека свако од њих има своје виђење истог догађаја. догађаја. Од речи СУД могу се извести следеће речи: пресудити, суђење,

Ша мислиш? Зашто се каже „Правда је спора али достижна“? Да ли више волиш да си у праву или да си срећан/срећна? Зашто? Чиме се мери правда? Колико одрасли поштују дечја права?

 Хаје а сварамо!  Напиши причу „ Лажно су ме оптужили“. Опиши догађај али и своја осећања. Како се на крају све завршило?

59

SVIJETU SE NE MO@E UGODITI  Један човјек, идући из вароши кући, јахао на магарцу, магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнаест година, ишао поред њега пјешице. Сретне их један човјек и рекне: – То није право, брате, да ти јашиш, а дијете да иде пјешице; твоје су ноге јаче од његових. Онда отац сјаше с магарца и посади сина на њ. Мало даље сретне их други човјек, пак рече: – То није лијепо, момче, да ти јашиш, а отац да ти иде пјешице; твоје су ноге млађе. Онда узјашу обојица и пођу мало тако, али их сретне трећи човјек, пак рече: – Каква К аква је то будалаштина: два матора магарца на једној слабој животињи! Право би било да човјек узме батину, батину, пак да вас обојицу шћера. Онда сјашу обојица и пођу пјешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у сриједи. Сретне их четврти човјек, пак рече: – Ала сте ви чудна три друга! Зар није доста да двојица иду пјешице? Не би ли лакше било да један од вас јаши? Онда отац рече сину: – Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад ваља да магарац јаши на нама. Пак онда он да обале магарца на земљу зем љу,,

60

те му један свеже предње ноге, а други стражње, па га онда узму на колац међу се и тако га понесу. А кад се људи који су их сретали и стизали стану сад још већма смијати и чудити, онда отац, уједанпут, бацивши магарца на земљу и почевши га дријешити, повиче:  – Та онај је сваки човјек луђи од овога магарца који ’оће свему свијету да угоди. Ја ћу са мојим магарцем да чиним како сам и најприје по мојој вољи чинио, а људи нека говоре шта им драго. Па онда узјаши на магарца, а син поред њега пјешице, и тако отиђу кући. Нарона риовека

Кажи ми, кажи О коме се говори у овој причи? Које су примедбе пролазници говорили оцу и зашто? Како је отац поступао? Шта је отац на крају схватио? Какво је твоје мишљење о пролазницима и њиховим примедбама? Која је порука ове приче?

 Зааци Поред оца, сина и магарца у причу уведи следеће учеснике: деду, петла и коња. Какве су сад могуће мог уће комбинације? Ко кога јаше, а ко кога носи? Шта би им све говорили пролазници? Једна румунска прича има сличну тему. Зове се „Зашто петао иде бос“ а почиње овако: „Решио петао да купи себи чизме.“ Напиши своју причу са овим насловом.

 Да ли знаш?  Развој сточарства и земљорадње обогатио је народну књижевност.  Тада  Тада се у приче уводе домаће домаће животиње и биљке.

 За раознале У природи је веома ретко укрштање две различите врсте, али коњ и магарац могу имати потомство. Од кобиле и магарца рађа се мула, а од магарице и пастува, мазга.

Народ је рекао:  ТЕШКО КУЋИ У КОЈОЈ СЕЛО СУДИ. СУДИ.

61

^ARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMQI  Био цар па имао три сина и једну кћер, коју је чувао као очи у глави. Кад дјевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изађе с браћом мало пред дворе у шетњу; и отац јој допусти. Али А ли тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа дјевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже-боље оцу и кажу му шта је било, и рекну му да би они радо своју сестру потражили. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут; и они тако отиду. отиду. По дугоме путовању наиђу на један чардак који нити је на небу, нити на земљи. Помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се на њ попели. И послије дуга промишљања и договарања договоре се да један од њих свога коња закоље и од коже коњске да скроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу с тријелу да пусте одоздо стријелу из лука, да се добро за чардак прихвати како би се уз њу попети могли. Млађа два брата рекну старијему да он свога коња закоље, али он не хтједне. Онда најмлађи закоље свога; од коже његове скроји опуту,  један крај од ње веже веже за стријелу, стријелу, пак је пусти пусти из лука у чардак. Кад дође дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не хтједну се пети, него се попне најмлађи. Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу. И тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру гдје сједи, а змај јој метнуо своју главу у крило и спава. Она када к ада види брата својега, уплаши се и почне га тихо молити да бјежи док се змај није пробудио. Али он не хтједне, већ узме буздован па размахне њиме и удари змаја у главу. А змај се из сна маши руком на оно мјесто гдје га је он ударио па рече дјевојци: – А, овдје ме нешто уједе. Кад она опет рекне, а царев га син још једном удари у главу, змај опет рече дјевојци:

62

– Опет ме нешто овдје уједе. Кад он трећи пут замахну да га удари, онда му сестра руком покаже да удари у срце, и он удари онамо. И како га удари, змај остане на мјесту мртав, м ртав, а царева га кћи стури с крила па потрча брату своме те се с њиме пољуби. Па узевши га за руке, стане с тане га водити кроз све собе. Најприје га уведе у једну собу у којој је био крилатаст вранац за  јаслима привезан са цијелим цијелим такумом од чистога чистога сребра. Потом га уведе у другу собу у којој је за јаслима био крилатаст ђогат с такумом од

63

сухога злата. Најпослије га одведе у трећу собу гдје је за јаслима био крилатаст кулаш и на њему такум драгим камењем окићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је дјевојка једна сједила са златним ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга дјевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа дјевојка бисер низала а пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер куцала. Све ово обишавши и видјевши, врати се у ону собу гдје је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу. А браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три дјевојке, једну за другом. Спуштајући дјевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће бити. А кад спусти трећу, он њу за себе намијени. Браћа његова, његова, завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи. Онда нађу у пољу  једно чобанче код оваца, преобуку га и мјесто брата свога свога оцу поведу, а сестри својој и дјевојкама д јевојкама оштро запријете да никому на казују шта су они учинили. Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем дјевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчао он узјаше на вранца; па, баш кад су сватови из двора излазили, долети међу њих те свога брата младожењу удари буздованом да се одмах с кола преметнуо. Онда одлете опет у чардак. Кад дозна да му се средњи брат жени, а он у исто оно вријеме кад су сватови из двора ишли долети на ђогату те и средњега брата удари тако да се двапут преметнуо; па између сватова одмах одлети. Напослијетку дознавши да се чобанче његовом дјевојком жени, узјаши на кулаша и одлети у сватове. Баш кад су из двора излазили, младожењу удари удари буздованом да се трипут преметнуо. А сватови онда ђипе да га ухвате, али он не хтједне ни бјежати, него се покаже да је он најмлађи царев син и да су га браћа од зависти оставила на ономе чардаку у којему је он сестру нашао и змаја убио. А то све засвједочи и сестра и оне дјевојке. Кад цар то чује, он се наљути на своја два сина и отјера их одмах од себе, а њега ожени дјевојком коју је себи изабрао; и остави га након себе да царује. Нарона бајка

64

 Да се осеимо У бајкама је изражена мисао да се зло и неправда могу победити упорном борбом.

Ша мислиш? Како бајке најчешће почињу и како се завршавају? Ко су ликови у бајкама? Ко представља добро, а ко зло? По којим бајкама су сним снимљени љени цртани филмови? Зашто су бајке важне за дечје одрастање?

Кажи ми, кажи Ко је главни лик у овој бајци? Зашто? Које поступке браће одобраваш, а које не? Шта су радиле три девојке у чардаку? Како процењујеш очев поступак према синовима?

 Зааци Означи у тексту стварне и нестварне догађаје. Можда је змај био усамљен и чезнуо је за пријатељима. Нађи решење да најмлађи син не убије змаја.

 Хаје а сварамо!  Напиши (или нацртај) како је изгледао чардак. Какве је био боје? Како су изгледали прозори? Да ли је постојао балкон? А цвеће? Шта су радили слепи мишеви? Препричај бајку у првом лицу. Ти си цар (задатак за дечаке)

Ти си царева кћер (задатак за девојчице)

1. Змај ми отима кће рку. 2. Шаљем синове да је нађу. 3. Мој најмлађи син пење се на чардак. 4. Змај је готов. 5. Мој син открива тајне чардака. 6. Моји синови остављају остављају брата на чардаку. чардаку. 7. Мој најмлађи син свети се браћи. 8. Кажњавам кривце.

1. Змај ме отима од браће. 2. Браћа крећу да ме траже. 3. Проналази ме најмлађи брат. брат. 4. Мој брат убија змаја. 5. Откривам брату тајне чардака. 6. Мој најмлађи брат остаје на чардаку. чардаку. 7. Мој брат се враћа. 8. Тата кажњава моју старију браћу.

Препричај друкчије друкчије бајку. Замисли да најмлађи царев син није морао да убије змаја, можда се послужио мудрошћу, можда је змају требао пријатељ, можда... Сети се да је у бајкама све могуће!

65

MARKO KRAQEVI] I  BEG KOSTADIN Коње јашу до два побратима, бег Костадин и Краљевић Марко; бег Костадин беседио Марку: „Побратиме, Краљевићу Марко, да ти мени о јесени дoђеш, о јесени, о Дмитрову данку, данку, а о моме крсноме имену, па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања и господске ђаконије редом. “ Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Не хвали се, беже, дочекањем! Кад ја тражих брата Андријаша,  јa се десих у двору двору твојему о јесени, о Дмитрову данку, данку, а о твоме крсноме имену, видео сам твоје дочекање, и видех ти до три нечовештва.“ Ал’ беседи беже Костадине: „Побратиме, Краљевићу Марко, та каква ми нечовештва кажеш?“ Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате, нечовештво: дођоше ти до две сиротице да ј’ нахраниш хлеба бијелога и напојиш вина црвенога; ал’ ти велиш двема сиротама: „Ид’ одатле, један људски гаде! Не гад’те ми пред господом вина! “

66

А мени је жао, беже, било, жао било двеју сиротица, па ја узех до две сиротице, одведох их доле у чаршију, нахраних их хлеба бијелога и напојих вина црвенога, па покројих на њих чисти скерлет, чисти скерлет и зелену свилу, свилу, па их онда послах двору твоме а ја, беже, гледам из прикрајка како ћеш их онда дочекати; а ти узе једно сирoчади, узе њега за лијеву руку, друго узе за десницу руку, однесе их у дворе за столе: „Јед’те, пијте, господски синови! “ Друго ти је, беже, нечовештво: што су били стари господари, па су своју хазну изгубили,

67

и на њима стари скерлет беше, оне мећеш у доњу трпезу; а који су нови господари и одскора хазну заметнули и на њима нови скерлет беше, оне мећеш у горњу трпезу, пред њих носиш вино и ракију и господску ђаконију редом.  Треће  Треће ти је, беже, нечовештво: нечовештво: ти имадеш и оца и мајку, ниједнога у асталу нема да ти пију прву чашу вина. “ Нарона есма

 Да се осеимо Захваљујући Захваљујући Вуку Караџићу К араџићу многа дела народне књижевности су забележена и сачувана од заборава.

Кажи ми, кажи Ко су ликови у песми? Шта Марко Краљевић замера бегу Костадину? Шта је бегово највеће нечовештво? Да ли се бег брани од Маркових примедби? Зашто?

 Зааци Изброј колико има слогова у сваком стиху. Продужи песму! Шта је бег Костадин одговорио Марку? Извуци непознате речи и пронађи им значење.

 Хаје а сварамо!  И данас има људи који се понашају као бег Костадин. Напиши разговор два пријатеља савременим језиком на основу ове народне песме. У оквиру разреда пронађи глумце који ће одиграти тај скеч.

68

SVETI SAVA I SEQAK KOJI JE TRA@IO SRE]U Био неки сељак који, иако богат, није имао среће. Он зато пође у свет да је тражи. На путу пу ту сретне једног старца с тарца седе браде до појаса, па га упита: – Знаш ли, старино, да ми кажеш, к ажеш, где је моја срећа? – У раду – одговори старац. Сељак се не задовољи овим одговором, већ пође даље. Сретне на путу и другог седобрадог старца, кога упита исто, а овај му одговори: – У реду. Мало касније наиђе на путу пут у и на трећег старца седе браде од кога доби следећи одговор: – У поштењу. Одмахне сељак главом, па пође даље. Није много одмакао а пут га наведе на четвртог старца чији одговор беше: – У добром здрављу. Не задовољи се сељак ни оваквим одговором, већ настави пут. За мало срете петог старца, те и њега упита за срећу; а овај му рекне: – У мирном, лепом и здравом животу. Сељак је очекивао да му ови старци покажу место на коме се његова срећа налази, а не да га саветују. Зато одлучи да продужи пут. Путујући тако сретне опет једног старца, па и њега упита за срећу, а он му одговори: – У умерености и чистоти. Овај није ни зато хтео да чује, већ пође даље. Најзад сретне једног калуђера светитељског лица (а то је био Свети Сава), те и њега упита: – Часни оче, ја сам човек без среће, па ево пођох у свет, да је потражим, но те молим да ми кажеш: где је могу наћи? – Наћи ћеш је у себи самом – одговори му Свети Сава. – Ако си паметан, ти си и срећан, а ако си луд, ти си без среће. Ако си паметан, ти ћеш слушати савете, опомене и поуке паметних и искусних људи, људи, а ако си без памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће.

69

Чувши одговор од калуђера коме је поверовао, сељак одлучи да не путује даље , већ послуша савете које је добио. Дошавши кући живео је поштено, мирно и умерено, вредно радио, пазио на ред и чистоћу и чувао здравље. После тога све му крену боље. Чељад му је била весела, стока напредна, имање родно, а он задовољан и срећан. Нарона риовека

 Да се осеимо О Светом Сави већ доста знаш. Он је био учитељ, лекар, обновитељ и градитељ цркава и манастира, мудар и вешт државник, помиритељ, велики путник, писац и први српски архиепископ. Савиндан је 27. јануара. Тог дана све српске школе празнују своју славу.

Ша мислиш? Како ћеш препознати срећног човека? Ко је из твоје околине срећан човек? Зашто? У којим се животним приликама жели срећа? Шта је за тебе срећа?

 Зааци Издвој све савете које је добио сељак на путу. Шта му је на крају рекао Свети Сава? Шта мислиш, зашто је сељак послушао Светог Саву? Покажи изразом лица: љутњу, тугу, страх и срећу.

 Хаје а сварамо!  Направи честитку СРЕЋАН УТОР У ТОРАК АК и поклони пок лони је директору дирек тору школе. Направи честитку СРЕЋНА СРЕДА и поклони је библиотекарки. Направи честитку СРЕЋАН ЧЕТВРТАК ЧЕТВРТАК и поклони је теткици. Направи честитку СРЕЋАН ПЕТАК ПЕТАК и поклони је коме год желиш.

Народ је рекао: ДАЈ МИ ЗНАЊЕ, ДАЋУ ТИ ИМАЊЕ.

70

KAD SAM BIO STAR ^OVEK Кад сам био у моје младо доба стар човек, ја наумим да наберем крушака, па сам ишао, ишао, док не дођох до једне брескве, погледам уз јабуку, попнем са на трешњу те наберем пуна недра шљива. Али ето ти однекуд једног младог старца па поче викати на мене: „Силази доле са те оскоруше, док те није ђаво однео! “ Ја га станем молити: „Немој, чича, молим те, да наберем мало ораха. “ Но он се наљути на мене и поче пузати к мени уз дуд. Кад ја то видим, скочим са вишње и проспем пуно крило лешника. Он ти узме једну шибу, шибу, па ме почне тући. Но ја сам се бранио, и тако: час он на мене, час  ја под њега, час шиба о мене, час час ја о шибу, шибу, најпосле се отмем и станем бежати, а он ти онда зграби нешто бело као тане, а округло као грабуља, и баци за мном и удари ме више колена у пету. Тада се ја разљутим као овца и станем му претити: „Но, но, чича, ако ти се само вратим, опет ћеш ти мене тући. “ Нато он потрча за мном, но ја прикупим све своје јунаштво и почнем бежати да га стигнем. И тако сам храбро бежао, све преко некаквих клада, и бежећи тако прескочим чичу. Дођем напослетку под једну врбу, а на том грму, на липи, једно гнездо пуно косића. Станем мислити како би их могао ухватити. Сетим се. Зажмурим добро, да ме не виде, па се станем пењати уз глог. Кад у гнездо завирим, али два утекоше, а једно замало не ухвати. „Ето ти“, помислим, „какве сам ја среће. “

71

Па се одатле упутим те дођем до једне баре. Кад тамо, а оно лети  јато дивљих свиња, а ја се онда сетим да имам код куће једну златну пушку. Дођем с том пушком и видим исто ис то јато дивљих патака, зажмурим и добро нанишаним. Пуче пушка, паде гуска, а ја ти онда узмем тог голуба те однесем грлицу, а овамо то чворак, те одмах скувам кокош, па ставим на трпезу печену препелицу и онако гладан се примакнем те се сит нагрувам – проје и пасуља. Нарона рича

Кажи ми, кажи Зашто је ова прича смешна? Шта је могуће а шта је плод маште? Чега има више? Које се све воћке помињу у причи? А животиње?

 Зааци Нацртај дрво на коме рађају сви плодови који се помињу у причи. Дај назив том дрвету. Нацртај животињу која има по један део тела од сваке животиње која се помиње у причи. Смисли Смис ли назив тој животињи.

 Хаје а сварамо!  Седи у круг са још десетак ученика/ученица. Напиши свој наслов и прву реченицу. Онда папир додај ученику/ученици који седи десно од тебе. Чим напишеш следећу реченицу, опет додај папир ученику/ученици с десне стране. Када твој папир обиђе цео круг и поново дође теби у руке, прочитај причу. Прочитајте приче наглас и одаберите најсмешнију!

 Да ли знаш?  Писац Бранко Ћопић написао је причу под називом „Изокренута прича“. Потражи је у библиотеци и прочитај је.

72

Bio tako krojač, slab radiša, a silan hvališa, pa mu na um došlo da krene svetom kud ga oči vode i noge nose.  Tako  Tako i učini: spusti spusti kapak na dućanu, dućanu, štap štap u ruke i put pod noge. Prođe Prođe pute i raspute, svugde svrne, niotkud se na povrne. povr ne. I tako uz zao čas pristiže do nekakva strma brega, za bregom šuma, divlja, gusta, crna, a posred šume visok se toranj u nebo popeo. – Vidi, vraga, šta bi to moglo biti? – začudi se krojač pa ravno onamo,  jer je bio radoznao kao svraka. Samo što se onom tornju približio, skoči ti toranj jednim skokom preko onoga brega pa se pred krojačem ustoboči – a ono nije bio nikakav toranj, već živ živcat div! Spalo krojaču srce u pete pa ni makac. mak ac. A div rikne da se gora lomi: – Šta tražiš ovde, ti mišja dlako? Bio je krojač slabašan i tanašan, pa je pisnuo tanašnim glasom: – Eto sam se digao trbuhom za kruhom.

73

– Ako je tako, ništa lakše – odvrati mu div – možeš i u mene kruha služiti. Nema sad krojaču uzmaha, nego zapita: – A šta bi ti meni za službu platio? – Sve polako, pa ćeš i to čuti – veli njemu div. – Platiću ti na godinu trista šezdeset pet dana, a bude li godina prestupna, dometnuću ti još jedan dan povrh toga. Je li ti to po volji? Kud će ubogi krojač, šta će, nego pristane misleći u sebi: kakva plaća, takva i rađa, a ja ću već nekako gledati da se izvučem odavde. Zapovedi div krojaču: – Hajde ti, junačino moja, pa mi i krčag vode donesi. – A što da ne donesem odmah čitav bunar i izvor s njim skupa? – isprsi se krojač, pa ode na vodu, a onaj krčag jedva prazan za sobom vuče. – Kako on to reče? Čitav bunar i izvor sa njime? – zabrine se div, koji je bio malo priglup i u glavu udaren. – Taj žgoljavi čovečuljak mora da je sa samim vragom u dosluhu! A  ja sam mislio da ne ume ni do pet nabrojati! ! Sad pamet u glavu: nije mi s njime iz jednoga čanka čank a trešnje zobati, nije to sluga za mene. Dovukao krojač nekako nek ako malo vode, a div ga sada u drva dr va šalje. Veli Veli njemu krojač: – A što da ne posečem odmah čitavu šumu, sve drveće, i kvrgavo, i grbavo, i sve granje, i sve ono žilovito panje? Pa ode u šumu, a sekiru jedva vuče za sobom. – Kako on to reče? – usplahiri se div. – Čitavu šumu, sve drveće, i kvrgavo, i grbavo, i sve granje, i sve ono žilovito panje? I još čitav bunar i izvor sa njime skupa? Uhvatio diva velik strah, jer beše strašljivac i kukavica kuk avica sinja. A kad je krojač nekako dovukao naramčić drva, zapovedi mu div da mu za večeru ustreli dve–tri divlje svinje. – A zašto ne bih odmah stotinu svinja ustrelio? – upita krojač, a sve se smejulji ispod brka kako je diva golem strah spopao. – Neka, neka, ostavimo to za sutra – predomisli se div pa sve bez večere leže da spava. Ali nije svu noć ni oka sklopio, samo je u glavi prevrtao misli kako da toga opasnog čarobnjaka skine s vrata.

74

Starije je jutro od večeri – i tako se div ujutro dosetio šta će i kako će. Povede krojača do nekakve vode, a uz vodu uokolo sve same vrbe porasle. – Sad ćemo čupati vrbe – reče div – pa da vidimo ko je od nas dvojice  jači. Stani ti na onaj kraj, a ja ću evo ovde. Čupa div jednu vrbu za drugom, a krojač, kakav je već tanašan i slabašan bio, jedva vrbovu grančicu dokučio, ali nikako da je k sebi savije. Onda on udahne vazduha što je igda mogao, pa tako oteža da se grana pod njim povila. A kad je zinuo da odahne, uzvila se grana tako naglo da je krojač – i na svoju i na divovu veliku radost – otfrknuo nebu pod oblake. Pa ako se odonud nije na zemlju vratio, eno ga još uvek negde u oblacima.  Braća Grim

Kaži mi, kaži  Navedi osobine koje je imao krojač. Kako zamišljaš diva? Uporedi njegove osobine sa spoljnim izgledom. Ko je koga nadmudrio na kraju bajke. Kako?

 Zadaci Šta je krojač odgovarao divu, a šta je obavljao od poslova? Uporedi rečeno i učinjeno. Objasni izraze „radoznao kao svraka “ i „sišlo mu srce u pete “. Šta znači poslovica „Snaga klade valja, a um caruje“?

Hajde da stvaramo!  Napiši svoju priču „Krojač i div “ ali tako da krojač bude vredan i skroman, a div plemenit i mudar. mudar. Budi modni kreator. Napravi skicu po kojoj će krojač k rojač sašiti divu novo odelo.

Da li znaš?  Braća Grim su sarađivala sa Vukom Karadžićem. Kada su naše narodne pripovetke bile prevedene na nemački jezik, Jakob Grim je napisao predgovor toj zbirci.

75

HRISTOV SAN Слама је свила мека, на којој дечак спава, у сну га прати сенка, и крунисана глава. Миришу топле јасле, на млеко и колевку: прве су звезде згасле, и прве сузе теку. А Марија га чува, као и свака мати: напољу, ветар дува, и теку божји сати! Боороица Тројеручица са Хрисом,  Хиланар, XIV век 

Крсивоје Илић

 Да се осеимо Божић, један од највећих хришћанских празника, слави се 7. јануара.  Тога  Тога дана празнујемо празнујемо рођење Исуса Христоса. Христоса. Припрема за Божић Божић почиње четрдесет дана пре празника. Божићу претходе три важне недеље: Детињци, Материце и Оци. Вече уочи Божића зове се Бадње вече. Припрема за Божић и сам Божић пуни су хришћанске симболике. Више о Божићу сазнаћеш од школског вероучитеља.

Кажи ми, кажи О коме говори ова песма? Којим стиховима с тиховима песник описује постељу тек рођеног детета? детета? Које речи се римују у песми? На који начин још можеш рећи „прве су звезде згасле“?

 Хаје а сварамо!  Направи неколико Божићних честитки и пошаљи их онима које волиш.

76

OJ, BADWA^E, BADWA^E Ој, Бадњаче, Бадњаче,  Ти  Ти наш стари рођаче, рођаче,  Добро си нам дошао И у кућу ушао,  Мили српски Бадњаче,  Ти  Ти наш стари рођаче. рођаче.  Бадњаче, Бадњаче, рођаче, рођаче!

Доносиш нам много среће,  Сваког добра пуне вреће.  Ти нам Христа објављујеш, Њега славиш и казујеш; Мили српски Бадњаче,  Ти наш стари рођаче, Бадњаче, Бадњаче, рођаче, рођаче! Нарона есма

 Да ли знаш?  Бадњак је церова или храстова грана која се сече на Бадње јутро. У кућу се уноси кад падне вече на врло свечан начин: посипа се житом и вином, маже медом, дочекује добродошлицом. У току Бадње вечери, бадњак се ставља на ватру да је разбукти и тако осветла дом. Бадњак представља Исуса Христоса који је у човеку разбуктао пламен љубави.

 Зааци Научи песму напамет. У народу постоји много обичаја у вези са бадњаком. Сазнај неке од њих.

Кажи ми, кажи Зашто се за бадњак каже „ти наш стари рођаче “? Шта нам доноси бадњак? У каквом тону је певана ова песма? Ко је положајник?

 За раознале По храсту дечаци добијају имена Растко и Растислав. Старословенско Старословенско име за храст је горјун.

77

PITALI \ACI U^ITEQA Питали ђаци учитеља: - У шта се ко узда? - Мудри у памет, луди у лаж, во у роге коњ у ноге!

Питали курјака: - Кад је највећа зима? - Кад се сунце рађа. Питали пса: - Зашто толико лајеш? - Другога заната немам.

DA LI JE NEBO Да ли је небо наопака доља? Колико је пута шире небо од поља? Да ли је некад свануо дан пре јутра? Ако је мачка пругаста споља Да ли је пругаста изнутра?

Питао магарац ђака:  - Шта ћеш бити ти када непрестано учиш?  - Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац!

KAKO Гледам бакину шарену краву, па ми се нешто у глави смело: она шарена, пасе зелену траву, а даје млијеко – бијело?!  Драан Рауловић

Милован Виезовић

 Да се осеимо Питалице су кратки народни разговори у којима се на изазовно питање очекује оштроуман одговор.

 Хаје а сварамо!  Испиши што више питања за 5 минута. Онда сви заједно у разреду покушајте да нађете одговоре на њих.

 Зааци Одговори на питање: „Ако је мачка пругаста споља, да ли је пругаста изнутра?“ Смисли питање за одговор: „Прескочићу три мора и два океана.“

78

VETAR I SUNCE

PROLE]NICA Пчелица зујка, Ветрић лахори, Поток у гори Гласно жубори;  Лоза се вије У роси мије, Птичице поје Песмице своје; Шумица иста По мало листа, Све се понавља:

80

Пролеће с’ јавља. А жарко сунце Злати врхунце Фрушке нам горе Осветком зоре; Зирнеш ли куд,  Лепота свуд. свуд. Све се понавља:  Тамо  Тамо у трави Зумбул се плави:  Ту у забави

Вредни су мрави; И цврчак цврчи,  Травицом  Травицом трчи,  Те  Те тако слави Живот нарави;  Лептирак шари Цвећем летари; И све што гмиже Живље се диже;  Све се понавља:

Пролеће с’ јавља. Гле, деце мале Где се у гају У загрљају  Љубе и шале! Благо тој деци –  То  То је пролеће Блажене среће.  Јован Јовановић Јовановић Змај 

Ша мислиш? Шта ти прво падне на памет када чујеш реч ПРОЛЕЋЕ? Које су боје, звуци и мириси м ириси пролећа? Шта нам је у пролеће потребно? А шта нипошто нећемо користити?

Кажи ми, кажи Зашто се песма зове „Пролећница“? Песник нам описује неколико слика. Наведи их. У песми се појављују речи: пчелица, ветрић, птичице, шумица итд. Шта се постиже овим речима? Како се деца осећају у пролеће? Шта раде?

 Зааци Обележи на скали како се осећаш када: помиришеш цвет, цвет, видиш лептира, чујеш птицу да пева, додирнеш траву. Јединица добрих осећања 0

бесконачно

 Да ли знаш?  Пролеће долази 20. или 21. марта. На дан пролећа је равнодневица – и дан и ноћ трају по 12 сати.

81

VETAR I SUNCE

Једном су се Сунце и свирепи Северац препирали ко је од њих  јачи. Дуго су се тако препирали препира ли и најзад одлучили да испробају своју снагу на путнику који је у то време јахао великим друмом.  – Пази – рекао је Северац – кад се сручим на њега, одмах ћу му скинути огртач! Чим је то изговорио, одмах поче дувати из све снаге. Али, што је више дувао Северац, то се јаче путник увијао у свој огртач: он је проклињао невреме, али ипак јахао је све даље и даље. Северац се љутио, беснео, бацао на јадног путника и снег и кишу. Проклињући Северца, путник је обукао свој огртач и чвршће затегнуо појас. Онда се и сам Северац уверио да не може скинути огртач са путника. Сунце, видећи немоћ свог противника, насмешило се, извирило иза облака, огрејало и осушило земљу и јадног полусмрзнутог путника. Осетивши топлоту Сунчевих зракова, путник је сам скинуо свој огртач, умотао га и привезао за седло. – Видиш – рекло је онда Сунце свирепом Северцу – милошћу и добротом може се много више урадити него љутњом. Нарона риовека

82

Кажи ми, кажи Које људске особине имају Северац и Сунце? Шта је све покушавао да уради Северац, не би ли путнику скинуо огртач? А шта је урадило Сунце? Какву поуку је Северац добио од Сунца?

 Зааци Поделите се у парове и станите један наспрам другога. Почните да се препирете тако што ће један увек говорити ДА а други НЕ. Можете претити прстом, ударати ногом и викати, али не смете да се додирујете. На крају морате склопити договор и руковати се. Сада замените улоге. Ученик који је говорио ДА нека говори НЕ и обратно. Онда се вратите на своја места ме ста и сви заједно поразговарајте. Коме је било лакше да говори ДА а коме НЕ? Зашто?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Опиши једну своју препирку са другом или другарицом. Нека се састав зове „Све је добро што се добро сврши “. Северац се сручио на путника. Стави P поред глагола који имају слично значење као глагол „сручити се“. бацити се

вратити се

лећи

скочити

залепити се

сести

треснути

окренути се

стати

сјурити се

пасти

уштинути

83

SESTRE BEZ BRATA Двије сеје брата не имале, па га вију од бијеле свиле, од бијеле и још од црвене; струк му мећу дрво шимширово, црне очи два драга камена, обрвице – морске пијавице, ситне зубе – два низа бисера; залажу га медом и шећером:  То нам једи, па нам пробесједи!“ „ То Нарона есма

Кажи ми, кажи Како се играју две сестре? Шта је њихова велика жеља? Чиме зрачи ова песма? Колико има стихова? с тихова? А строфа?

 Зааци Како ти показујеш љубав свом брату или сестри? Стих „Двије сеје брата не имале“ реци савременим језиком. Са чиме се још могу упоредити црне очи, осим са „два драга камена“? Које све нове речи могу настати нас тати од речи „шимширова“?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  На часу ликовне културе направи једну крпену лутку. Смисли јој име и занимање.

84

VUKOV ZAVET  * * * * * 

 Тако  Тако ми опанака и феса,  Тако  Тако ми прслука и гуња,  Тако  Тако ми ведрих небеса,  Тако  Тако ми звезда и муња,  Тако  Тако ми пелина и здравца,  Тако  Тако ми жудњи и снова,  Тако  Тако ми пута и правца,  Тако  Тако ми азбуке и слова, Водићу битку за реч Као кречар за креч.

 Тако  Тако ми огњишта и ватре,  Тако  Тако ми реке и брода,  Тако  Тако ми колибе и шатре,  Тако  Тако ми небеског свода,  Тако  Тако ми бора и чела,  Тако  Тако ми изворске воде,  Тако  Тако ми речи и дела,  Тако  Тако ми свете слободе, Све док ме служи ход, Радићу за свој род.  Драуин Оњановић Оњановић

Ша мислиш? Шта је то завет? У чему је разлика између обећања и заклетве? Зашто се људи заклињу на суду пред сведочење? Да ли је лакше дати или и ли прекршити обећање? Зашто?

Кажи ми, кажи Ко даје завет у овој песми? Који стихови то потврђују? Шта су то пелин и здравац? Каква је то битка за речи?

 Зааци Поређај све именице које се појављују у песми по азбучном а збучном реду. Сада их поређај по абецеди. Да ли у песми има више именица или глагола? Које установе и улице у твом месту носе име Вука Караџића?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Изабери један од ова два наслова „Баштованов завет“ или „Мачји завет“ и напиши песму по узору на „Вуков завет“.

85

VUK I JAGWE Једном огладни вук и нигде није могао за себе уловити ручка него се привуче к једној авлији у којој су била затворена јагњад. Али никако није могао да ускочи него их је звао: – О, јагњићи, моји младунчићи!  Тако  Тако нам лијепе наше љубави, нека дође један од вас да ми извади једну кост што ми је запала у грло. Одговоре му јагњад: – Ми бисмо драге воље да  је авлија отворена, него идемо звати чобане да отворе, и они ће ти најбоље и највештије кост извадити. Нарона басна

 Да се осеимо Народ је у баснама обрадио своје животно искуство које је стекао кроз напоре и патњу. Зато басне увек имају поуку.

Кажи ми, кажи Шта је вук смислио да уради, како би дошао до хране? На који начин се вук обраћа јагњићима? Како су јагњићи надмудрили вука? Коју поуку можемо да извучемо из ове басне?

 Зааци Које особине има вук? Које особине имају јагањићи? Упореди ову басну са причом „Вук и седам јарића“. Упореди ову басну са басном „ Лав  Лав и бик бик“ (стр. 94).

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Преведи ову басну у свакодневну ситуацију. Нека јагње буде дете које је само код куће, а нека вук буде лопов.

86

KORWA^A I ZEC Корњача и зец такмичили се у брзини. Тако утврде они рок и место, те крену на пут. Знајући да је рођени тркач, зец се није толико бринуо за трку него леже крај пута и задрема. А корњача, знајући своју спорост, рост, трчала је без предаха.  Тако  Тако она престиг престигне не зеца, зеца, који је спавао, и добије победничку награду. Басна показује да се радом често постигне више него природним способностима које се занемаре. Езо

Кажи ми, кажи Да ли је корњача била свесна својих особина? А зечевих? Како је зец проценио свог противника? Зашто је зец изгубио трку? Шта нас учи ова басна?

 Зааци Испричај причу причу из угла корњаче. Задржи се на њеним мислима м ислима у току трке. Испричај причу причу из угла зеца. Задржи се на његовим мислима после трке. Ако већ ниси, погледај цртани филм „Корњача и зец“.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Преведи ову басну у свакодневну ситуацију: нека трка буде писмени из математике, математике, зец нека буде талентован талентован ученик за математику који не вежба задатке, а корњача нека буде ученик који нема природних склоности за математику математику али свакодневно вежба задатке. Сада ову причу прикажи кроз стрип.

 Да ли знаш?  Писац радњу и ликове обликује речима. У стрипу се радња и ликови изражавају првенствено сликама. Текст није обавезан, а ако га има, онда је сажет и кратак.

87

LIJ IJIN IN OG OGLA LAS S

У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ у сам сутон перо госпође Гуске. Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати. Састанак у пет сати. Бранко Ћоић

Кажи ми, кажи На основу чега закључујеш да је ово песма? Где Где је лија нашла гускино перо? У које време? Зашто лија заправо позива гуску на састанак?

Ша мислиш? Да ли лукави људи боље пролазе у животу? Зашто се каже „учим на грешкама“? У Јеванђељу пише да човек треба да буде „невин као голуб и мудар као змија“. Како ово разумеш? Како се стиче поверење у другарству?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Продужи песму. Напиши у стиху с тиху шта је гуска одговорила тета-лији. тета-лији.

 За раознале 88

У далекој прошлости гуске су спасиле Рим. У току ноћи, једине су осетиле да су се у град увукли ратници дивљег племена Гала. Гуске Гуске су из све снаге загакале и пробудиле стражу, стражу, а стража је подигла војнике који су одбранили град.

 JA  J AZAV^EV OGLAS

Озбиљног друга јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан.  Лепше је нема, да палиш свећу! Јежа примити нећу. нећу. Бранко Ћоић

Ша мислиш? Зашто су важни огласи? Да ли постоји разлика између огласа и рекламе? Ако постоји, у чему је? Која реклама ти се допада? Зашто? Која реклама ти иде на живце? Зашто?

 Зааци Шта јазавац нуди у свом огласу? Пронађи те стихове. Зашто јазавац неће да прими јежа у стан? Пронађи тај стих. Пронађи у новинама занимљиве огласе и прочитај их пред разредом. Направите у разреду огласну таблу на којој ћете качити своје огласе.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Направи оглас за јабуку. Истакни њене најважније особине. Због чега је препоручујеш? Не заборави да је прикажеш цртежом!

89

@ENIDBA VRAPCA PODUNAVCA Кад се жени врабац Подунавац, запросио Сјеницу дјевојку дј евојку,, три дни хода преко поља равна, а четврти преко горе чарне – запросио и испросио је; па он купи господу сватове: кума швраку дугачкога репа, а прикумка ’тицу шеврљугу, старог свата из осоја жуњу, а девера ’тицу ластавицу. Здраво свати дошли до дјевојке и здраво се натраг повратили.

Кад су били на Косову равном проговара Сјеница дјевојка:  Тихо јаш’те, господо сватови „ Тихо тихо јаш’те, тихо бесједите; долетиће кобац аваница одвести ће Сјеницу дјевојку.“ Још су они у ријечи били, залеће се кобац аваница и одведе Сјеницу дјевојку; сви сватови у трн побјегоше, ђувегија у просену сламу, а кум шврака на врх трна чучи. Нарона еcма

90

Кажи ми, кажи Ко је млада, а ко младожења у овој песми? Ко чини сватове? Ко квари свадбено весеље? Како реагује младожења м ладожења а како сватови када се појави кобац?

 Зааци Извуци непознате речи из песме. Нађи њихова значења и направи речник. Сазнај чиме се бави ОРНИТОЛОГ. ОРНИТОЛОГ. Зашто се врабац зове Подунавац? Која област се зове Подунавље? Стави на ивицу од прозора мрвице хлеба како би птице имале шта да једу.

 Да ли знаш?  Симбол града Београда је врабац Цврле. У јесен је сен скоро све птице одлете у топлије крајеве, а врапци остају да нам праве друштво.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Продужи песму тако што ћеш смислити другачији крај: – врабац побеђује копца и жени се сеницом; – сватови се окупљају и праве план како да ослободе ос лободе сеницу од копца; – сеница надмудрује копца, бежи и враћа се врапцу...

Народ је рекао: БРБЉИВ КАО ВРАБАЦ.

91

SNEG PADA Зима је дошла преко ноћи. Снег је непрестано падао све до јутра. Магла је покрила језеро и шуму. Читаву ноћ трајао је ковитлац снега, који као да се просипао из огромне пукотине неба и лебдео у мраку спуштајући се лагано на голо дрвеће, на пусти честар и на најежене стабљике рогози. Куљао је са свих страна. Ноћ је прешла у дан неприметно, јер у тим часовима није било ни ноћи ни дана: само што је дим ноћи побелео. Никога није било на видику сем понеког јелена, који пронесе своје горде рогове, рогове, или малог крда кошута, које, кад ка д чују да ту некога има, задрхте кратко својим танким крзном, погледају и онда мирно наставе да ходају и жваћу оно мало траве нађене уз пут пу т. Снег и даље пада, боље речено снег као лавина понире, руши се из небеских планина и прекрива не само све животињске стазе већ је и целу шуму изједначио са језером. Само по врховима крошњи може се разликовати шума од дубоког, белог покрова који је сада велико снежно језеро.

92

Када је престао снег, остао је ветар који га разноси и гомила по јазовима и ритовима. Крпе облака лебде над самим крошњама и вуку се кроз смрзнуте гране. Шкрипи и стење шума све док облаци не оставише за собом чисто, плаветно небо са бледим сунцем и док ветар не престаде да звижди у шикари. Влаимир Буњац (оломак из књие Послења оаза“ )  „

Кажи ми, кажи Овај текст узет је из књиге „Последња оаза“. Шта мислиш, зашто је писац дао овакав назив својој књизи? Чиме је зима обележила долазак? Ко се једино могао видети у шуми? Шта се догађало када је снег престао да веје? Пронађи тај пасус.

 Зааци Илуструј овај текст. О зими су писали многи писци и песници. Зиму су сликали многи сликари. Одабери једно уметничко дело са овом темом и подели своје утиске са целим разредом. Упоредите на часу различите доживљаје зиме.

Ша мислиш? Где је зима најлепша? Зашто? Како се осећаш када пада снег? А када дува ветар? Где Где никада не пада снег?

 Да ли знаш?  Пингвини живе на Јужном полу, а бели медведи на Северном полу.

93

LAV I BIK Стари лав срете младог и јаког бика. Не уздајући се више у своју снагу, приступи бику и помирљиво га и пријатељски поздрави. Рече да је припремио велику гозбу и да га моли да му дође на вечеру. Више из љубопитљивости него због вечере, пође бик да види ту лавовску гозбу. А кад уђе у лављу кућу, не видећи да је ишта за јело спремљено, пак ни ватру на огњишту, бик посу посумња мња у добре добре намер намерее лава. лава. Схват Схватио ио је о чијој чијој с е кожи ради. Зато окрете лаву своје јаке ја ке рогове и крену да се удаљи. – Чекај, пријатељу, пријатељу, причекај! – говорио му јјее лав. – Сад ће вечера бити готова. – Вечера се предомислила – одврати бик – па одлази. А ти од сада зови на гозбу оног ко ће ти више веровати. о Досиеју Обраовићу 

 Да се осеимо

Кажи ми, кажи

Доситеј Обрадовић је сакупио и превео најпознатије басне грчког баснописца Езопа, Француза  Лафонт  Лафонтена ена и други других. х. Садр Садржај жај басни басни прилагодио је нашем народу, а наравоученија је сам дописао.

У овој басни лав није рачунао на своју снагу. Чему је онда прибегао? Како је на његов позив одговорио бик? Какво је било гостопримство домаћина? На који начин се бик спасао?

 Зааци На које начине је лав могао да позове бика на гозбу? Преко телефона, писменом позивницом, електронском елек тронском поштом поштом (преко компјутера), телеграмом, димним сигналима, преко треће особе, итд. Осмисли и прикажи како је лав позвао бика на гозбу. Направи кратку радио драму од ове басне. Не заборави да глуму допуниш одговарајућим одговарајућим звуцима. Нпр. рикање лава, ударање копитама о земљу, куцање на вратима и сл.

 Да ли знаш?  94

Своју књигу „Басне“ Доситеј је посветио омладини, јер је веровао да од правилног васпитања омладине зависи будућност целог народа.

KA

A OV A

 Lica: POŠTAR, BRANKICA, ĐOKA, MILKICA, TETKICA iz letovališta, DECA 1. slika KONFERANSJE: Niko ovde nije bio zao, ni pakostan, a ipak je jedna velika zavist kružila od jednog malog letovališta do velikog grada... i od velikog grada do malog letovališta... (Kad se digne zavesa, pozornica je prazna. S leve le ve strane nailazi poštar s torbom i pismima i produžuje produžuje ka desnoj strani. Iza kulisa se čuje Brankičino dozivanje.) BRANKICA: Čika-poštare! Čika-poštare! (Poštar zastaje zastaje na sredini pozornice, Brankica stiže zadihana.) POŠTAR: POŠTAR: Šta je, mala? BRANKICA: Čika–poštare, molim vas, ima li štogod za Brankicu Nedeljković? POŠTAR: POŠTAR: Za Brankicu Brank icu Nedeljković? ...Čekaj, sad ću ja da vidim. (Pretura po pismima.) U kojem broju ti stanuješ? BRANKICA: U broju dvanaest... POŠTAR: POŠTAR: Aha... dvanaest... Evo deset... jedanaest... Brankica Nedeljković! Tačno! Evo  jedne dopisnice sa mora! (Pruža (Pruža joj pismo.) BRANKICA: Jao! Hvala vam, čika-poštare! Kako ga dugo čekam! (Brankica ostaje na sredini pozornice i čita pismo. Poštar prolazi i nestaje na desnoj strani. Nailazi  Đoka s desne strane.) ŠOKA: Od koga si to, Brankice, dobila pismo? BRANKICA: Pisala mi Milkica iz letovališta... Ćuti kad čitam...  ĐOKA: Milkica! Hi! Iz I z letovališta. Baš me zanima kako kak o se dosađuje. Tamo Tamo nema nikakve zabave. Ustani, lezi, plivaj, izlazi – sve na komandu. Zato nisam ni išao s đacima... Pa šta piše? BRANKICA: Pa čekaj. Nisam još ni ja sve pročitala...  ĐOKA: Čitaj naglas da i ja čujem... BRANKICA: (čita polako i glasno): „Draga moja Brankice, oprosti što se nisam ranije javila. Nisam imala vremena. Na letovanju je tako divno da se ne može opisati. Kupamo se i plivamo celi dan...“  ĐOKA: Ih, baš po ceo dan... a za ručak, a odmor posle ručka... BRANKICA: Čekaj što si dosadan. Ako kaže ceo dan, onda ceo dan... (Čita.) Imamo i sandoline pa se vozimo...  ĐOKA: Ih, što ja volim da se vozim sandolinom! sandolinom! BRANKICA: „Naučila sam i da se gnjuram! Nalovila sam puno školjki i ježeva dubinskih, ljubičastih i žutih... “

95

 ĐOKA: Uh, što ja nisam tamo! Da vidiš šta bih ja tek ulovio... ulovio... Ona to sve pokupi na obali kad se voda povuče... BRANKICA: Misliš kad je oseka...  ĐOKA: Dabome, kad je oseka... BRANKICA: Ti misliš, misliš, ako je moja drugarica, ne ume da se gnjura!... Čekaj da pročitam sve... (Čita.) „Doneću svima u dvorištu po jednu školjku, i tebi i Đoki i Rajku... R ajku... A sad vas sve pozdravlja i voli i očekuje vaše zajedničko pismo vaša Milkica.“ (žalosno) Jesi li video kako se oni lepo zabavljaju... A mi?  ĐOKA: Mi. Ništa. Više mi se ne ide ni u bioskop, bioskop, ni u cirkus... ni uopšte. uopšte. BRANKICA: Milkica vadi školjke i ježeve... Pa to je da čovek pukne!  ĐOKA: Stvarno da pukneš od muke... Hoćeš li joj pisati? BRANKICA: Pa Pa moram. Nema Nema smisla da joj ne pišem. pišem. Nije ona ništa kriva što mi nismo hteli sa školom... Idem odmah da joj pišem...  ĐOKA: Stvarno mi dođe da puknem! BRANKICA: A ti misliš da je meni lakše... 2. slika (Trpezarija letovališta. Na sredini sredini sto, sa strane strane klupe. Milkica sedi u sredini. sredini. Nekoliko dece sa strane... Veče je. Deca su umorna. Neka se naslonila na sto. Neka čitaju knjigu.) I DEČAK: Jao, što sam umoran. Jedva čekam da spavam... I DEVOJČICA: Mene sve bole ruke i leđa od plivanja... II DEČAK: A vidi ove žuljeve od veslanja... II DEVOJČICA: II DEVOJČICA: Jao, što je strašno! Kad će to proći... (Ulazi tetkica sa pismima. Deca poskaču.) DECA: Jao, pisma! Pisma!  TETKICA: Pisma, deco! Polako samo. samo. Bez galame... I DEČAK: Ima li, tetkice, nešto za mene? I DEVOJČICA: Tetkice, za mene? II DEČAK: Prvo meni?  TETKICA: Svi ćete dobiti... polako. (Proziva.) (Proziva.) Stefanović Svetozar! Svetozar! I DEČAK: Moje!  TETKICA: Kostić Spomenka! (Dobija druga devojčica.) II DEČAK (prilazi i uzima pismo): Ovo O vo je moje. Poznajem rukopis. (Otvara i čita pismo.)  TETKICA: Radić Milkica! MILKICA: To To je za mene! Jao! Dva D va pisma! DEVOJČICE: Ko ti je to još pisao, Milkice? MILKICA: Sigurno drugarica! Jeste. Od Brankice. SVA SVA DECA: Šta piše? ( Tetkica odlazi, a deca se skupljaju oko Milkice.) MILKICA: Čekajte, sad ću da vidim... to mi ona odgovara na pismo... I DEČAK : Ih! Šta može da piše. Sigurno da se dosađuje... II DEČAK: Ne bih sad bio u gradu... MILKICA: (čita): „Draga Milkice, ja i Svetlana ti pišemo zajednički i prosto ti zavidimo.“ I DEČAK: Nego šta, moraju da zavide! I DEVOJČICA: Pa ćuti, pusti da čita!

96

MLKICA: (čita): „Kod nas nema nikakvih nikak vih novosti. Išla sam triput u bioskop. Davali su se crtani filmovi... SVA SVA DECA: (zadivljeno): Jao, crtani cr tani filmovi! Blago njima... MILKICA: „...Pre tri dana je dolazio teča iz Zrenjanina pa je vodio mene i Svetlanu u cirkus. Gostuje još nedelju dana, i žao mi je što ga nećeš zateći...“ I DEVOJČICA: Jeste li videli, deco! II DEČAK: Jao, cirkus! MILKICA: Pa ćutite... „Program Program je mnogo lep: dresirani medvedi, samo beli, nisu crni, pa slonovi, jao, pa klovnovi... da vidiš samo kako su smešni... “ I DEČAK: E, baš nema ne ma smisla, kad nismo tamo – dolazi cirkus! II DEČAK: Meni je krivo zbog crtanih filmova... Strašno volim crtane filmove! I DEVOJČICA: Ja nikad nisam videla dresirane medvede! II DEČAK: Kao da sam ih ja video! MILKICA (plačljivo): A ja toliko volim crtane filmove... Sedam puta sam gledala Snežanu i Gulivera... Pa to je da čovek pukne od muke ! II DEČAK: Baš, da pukne! S V I: Ništa drugo nego da puknemo od muke! Zavesa  Jovanka  Jovank a Jorgačević  Jorgačević 

Šta misliš? 

Kaži mi, kaži 

Ljudi obično žele baš ono što nemaju. Šta misliš o tome? Koja je tvoja najveća želja? Šta radiš da bi ti se želja ostvarila? Kako se javlja zavist kod ljudi? Koji je najbolji lek protiv zavisti?

Šta misliš o nazivu igrokaza? Prokomentariši tekst koji izgovara konferansje. Gde se dešava radnja? Koliko su drugarice iskrene u svojim pismima?

 Zadaci  Napiši pismo prijatelju/prijateljici sa kojima si u svađi i to na sledeći način: 1. deo – Razbesniš me kad... 5. deo – Želim da... 2. deo – Rastužiš me jer... 6. deo – Opraštam ti što... 3. deo – Strah me je da... 7. deo – Hvala ti za... 4. deo – Žao mi je što... Pismo možeš poslati poštom ili mu/joj ga naglas pročitati.

Hajde da stvaramo!  Podelite se u nekoliko grupa u razredu: glumci i glumice koji će glumiti igrokaz, kostimografi koji će osmisliti kostime za njih i reklamni tim koji će pozvati publiku na predstavu.

97

IZA OBLAKA SUNCE SINE Не можеш дланом сунце заклонити. Иза облака сунце сине. Више вреди знати него имати. Поштено име не гине. Ако је неко луд, не буди му друг. Криво седи, право беседи.

DECO, BUDITE

Где велика звона звоне, ту се мала не чују.

Будите Будите дарежљиви као к ао шљиве. Будите Будите плодни као ка о њиве.

Ја господар, ти господар, ко ће коњу зоби дати?

Будите Будите лепи као јасика. јасик а. Будите Будите потребни као кашика. к ашика.

Тешко дому у ком слоге нема. Здружене пчеле мед носе.

Будите Будите вредни као к ао мрави. Несебични и у љубави.

За злато рђа не пријања.

Храбро газите живота стазе. И имајте светле образе. Момчило Тешић

 Да се осеимо осеимо Пословице су кратке и сажете изреке о ономе што су људи доживели и сазнали. У свакој пословици налази се порука, поука или савет. савет.

98

 Зааци

 Хаје а сварамо!  сварамо! 

Пронађи поуку у свакој од ових пословица. Које пословице знаш, а да нису овде наведене? Пронађи које се речи римују у песми „Децо, будите...“. Шта значи стих „И имајте светле образе“?

На сваку строфу додај по још  један стих. Нпр. Будите Будите дарежљиви као ка о шљиве, Будите Будите плодни као њиве, И нежни попут иве.

^EMU SLU@I SRCE

^EMU SLU@I SRCE (одломак)

Срце служи да се сања, срце служи да се сетиш, срце служи да се дружи и кад падаш да полетиш.

Срце служи да свет градиш и признање другом одаш. Срцу свашта смеш да радиш, само не смеш да га продаш.

Док га имаш и ти трајеш. Срцу ништа није слично Срце имаш да га дајеш и поклањаш несебично.

Неељко Поаић

Срце служи да се машта и да суза некад кане. Срце служи да опрашта и када га груби ране.

Ша мислиш? Зашто ти бака тепа „ Ти  Ти си моје срце“? Када се каже „Пуно ми је срце“? А у којој прилици се може чути „Срце ми се цепа“?  Љубав се може осећати осећати према: родитељима, родитељима, књизи, животињи...

Кажи ми, кажи На шта песник мисли када каже СРЦЕ? Чему служи с лужи срце? Како се срцем машта, а како опрашта? Шта нам песник поручује у последња два стиха? с тиха?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Смисли рецепт за љубавни напитак* напитак* од следећих сле дећих састојака: – 100 г ружиних латица – 2 зрна радости – шоља поверења – 3 нежне речи *љубавни напитак – како најбрже и најлакше заволети учење

100

GLAVNI JUNAK Главни јунак једне књиге дошао ми да се жали: Дивно беше главни бити док ме нису прочитали Сазнали су моје мане моје тајне моје туге покидали неке стране и пошли да траже друге Свету је свега доста он чека свог госта а душа са труди свака да има свог јунака  Душко Трифуновић Трифуновић

 Да се осеимо осеимо Главни јунак је лик о коме се највише говори у неком тексту.

Кажи ми, кажи На шта се жали јунак у овој песми? Како би писац могао да му помогне? Како разумеш трећу строфу? Шта је необично у овој песми?

 Зааци Песма „Главни јунак“ је компонована. Пронађи Пронађи је и научи да је певаш. Који су твоји омиљени јунаци: у животу, у књижевним делима, у филмовима, у стриповима, у цртаним филмовима, у игрицама?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Напиши састав „Мој омиљени јунак је...“. Нацртај свог омиљеног јунака.

101

KAKO SE PI[U PESME Песме се пишу десном руком, а може и левом, ко воли, песме се пишу на папиру, а може и на креченом зиду, песме се пишу кад срце боли, а може м оже и кад не   боли, песме се пишу у Нишу, Бачком Петровом Селу, а може и у Шиду. Песме се пишу с пролећа, а може и усред зиме, песме се пишу исцела, а може и у два дела, песме се пишу с римом, а може и без риме, песме се пишу на празан стомак, а може и после   јела. Влаа Сојиљковић

Ша мислиш? Како настаје песма? Када је неко по занимању песник, шта то значи? У чему се разликује песник од писца? А у чему се разликује писац од новинара?

Кажи ми, кажи Какве се песме пишу „кад срце боли“? А какве се песме пишу „на празан стомак“? Шта нас је песник научио овом песмом? Да ли је ово песма с римом?

 Зааци Научи песму напамет. Пронађи и прочитај остале песме Владе Стојиљковића. Стојиљковића. Које су најчешће теме његових песама? Напиши две песме: једну на празан стомак, а другу после јела.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Искомпонуј песму „Како се пишу песме“.

102

Imam kuću nemoguću, u njoj ložim led u peći, smrkne joj se pri svanuću, nemoj ovo nikom reći. Prozori Prozori su na njoj – vrata, možeš leći al ’ stojeći, miševe nam pseto hvata, – nemoj ovo nikom reći.

Pomislićeš – čudan stan, il’ izmišlja ili baje, da si došo u moj san vidio bi – istina je! Dragan Radulović 

A sto nam je na plafonu, dohvati ga ko je veći, krava pase na balkonu, – nemoj ovo nikom reći.  Tata  Tata sjedi, još, na noši, noši, mama igra, mi smo veći, baka samo žvake troši, – nemoj ovo nikom reći.

Dа se pоdsetimо Svaki skup stihova donosi novu sliku, osećaj, misao ili raspoloženje.  Takav  Takav skup stihova zove se strofa. strofa.

Kaži mi, kaži  Da li je ovo rodoljubiva, šaljiva, ljubavna ili nemoguća pesma? Prve četiri strofe završavaju se istim stihom. Šta pesnik želi da postigne tim stihom? Koja strofa ti  je najs najsmeš mešnij nija? a? Zašto Zašto?? Kakav Kakav preokr preokret et se se dešav dešavaa u posled poslednjo njojj stro strofi? fi?

 Zadaci Koja slika u pesmi ti se čini najmanje moguća? Na osnovu pesme, nacrtaj nacr taj nemoguću kuću. Budi svemirski arhitekta. Projektuj kuću na Marsu. Kako ti zamišljaš idealnu kuću za sebe? Opiši je.

Hajde da stvaramo!  Napiši priču pod naslovom „Kuća nemoguća“ koristeći sledeće reči: ljubičasti krov, krov, stojeći krevet, ležeća vrata, drveni šporet, leteći tepih, sanjajuća soba, vuneni tanjir, tanjir, kamena kašika, k ašika, prozori s pogledom na tufne...

103

DRANGULIJE  Таван  Таван крије старудије старудије по тавану дете рије, тумба корпе и кутије – тражи чудне дрангулије.  Тако  Тако копа, цуња, шњура, кад пронађе викне – ура! Из прашине дрангулија као мало сунце сија. На дну малог дечјег џепа дрангулија светли лепа, од ње нема већег блага, добија се од ње снага.

Паре нуде парајлије од метала и хартије, али ништа вредно није  једне личне дрангулије.

Да се чува, трампи, крије и сигурност да улије – погодније ништа није од чудесне дрангулије.

Колко вреди дрангулија – то зна само дечурлија. Дрангу, дрангу, дрангулија, моме срцу најмилија. Влаимир Анрић

Ша мислиш? Шта су то дрангулије? Зашто их деца воле? Да ли дрангулије имају и одрасли? Шта дрангулију чини чудесном?

Кажи ми, кажи

 Зааци

Где се крију дрангулије? Шта деца раде са дрангулијама? Да ли дрангулија дрангулија има цену? Зашто вредност дрангулије може проценити једино дете?

С којим речима се све римује ДРАНГУЛИЈА? Нацртај своју омиљену дрангулију. Одакле ти? Које необичне речи користе деца у игри?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Направи једну дрангулију од следећих с ледећих предмета: штипаљка, дугме, точак од аутомобилчића, зрно пасуља, конац и лепак. Дај име овој дрангулији.

104

KAD PORASTEM BI]U DIV  – Мама, кад порастем бићу див! – Добро, злато, добро – прошапута мама и помилова сина по коси. – Мама, али ја ћу стварно бити див! – Злато, ја стварно верујем да ћеш ти бити див! – Имаћу снажне руке, дугу браду, браду, огромне чизме и... – ...и док будеш ходао земљом, зем љом, додириваћеш небо врхом шешира. – Јесте, мама, јесте и моћи ћу да дохватим звезде, да се рукујем са Месецом, да разговарам са Сунцем и... – ...и да миришеш облаке. – Јесте, мама, и још ћу да шапућем са дугом и да се играм са ветровима. – Дивно, сине, дивно. – Мама, а када порастем и постанем див, доћи ћу по тебе и тату и све ћу вас то исто научити. – Добро, злато, добро, а сада спавај јер у сну се најбрже расте. – Мама, али док не постанем див, немој да ми гасиш лампу, лампу, молим те.  Јасминка Перовић

Кажи ми, кажи О чему машта дечак из приче? Како он доживљава дива? Како дечак саопштава мами да се плаши мрака? Шта сазнајеш о дечаковој мами?

 Да се осеимо Разговор два лица зове се дијалог.

Ша мислиш? Од чега деца најбрже расту? Зашто Петар Пан не жели да порасте? Да ли је див исто што и џин? Шта је супротно од дива?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Направи плакат КАД КА Д ПОРАСТЕМ ПОРАСТЕМ БИЋУ...

105

V KA MA AKA Kad sam imao deset godina, počeo sam da skupljam marke. Imao sam druga, Lojzika Čepelku, pa sam se s njime predao toj filatelističkoj strasti. Lojzik je bio sin siromašnog verglaša, čupav i pegav dečak, otrcan kao vrabac, a ja sam ga voleo kao što samo deca mogu voleti svoje drugove. Mome ocu ta zabava nije bila po volji: mislio je da ću zbog toga slabo učiti. Morao sam dakle da skrivam svoju zbirku maraka na tavan.  Tamo  Tamo je bio stari sanduk za brašno. U nj smo se uvlačili kao miševi i pokazivali jedan drugome marke: Gledaj, ovo je Holandija, a ovo je Egipat, a ovo Sverige ili Švedska. A što smo se s ovim blagom morali tako skrivati skr ivati i u tome je bilo nešto draži. Kako sam marke dobavljao, to je opet bila posebna pustolovina. Obilazio sam poznate porodice i moljakao da mi dozvole da odlepim marke s njihovih starih pisama.  To  To su dakle bile najlepše n ajlepše godine moga života, ovo prijateljstvo s Lojzikom i sakupljanje maraka. A onda sam dobio šarlah pa nisu puštali Lojzika k meni, premda je on stajao u hodniku naše kuće i zviždao da bih ga čuo. Jednom nisu na mene dobro pazili pa sam utekao iz kreveta. Odjurio sam na tavan da vidim svoje marke. Toliko sam bio slab da sam jedva podigao poklopac našeg sanduka. A sanduk je bio prazan. Kutije s markama nije bilo! Stajao sam nad sandukom kao skamenjen i nisam mogao ni plakati kako mi se grlo steglo. Bilo je strašno što su moje marke, moja najveća radost, nestale; ali još je strašnije bilo što ih je zacelo ukrao Lojzik, moj jedini prijatelj. To To je bilo moje prvo pr vo i najveće razočarenje u čoveka. Kad sam se oporavio od bolesti, oporavio sam se i od bola zbog izgubljene zbirke. Samo me još ubolo u srce kad sam video da Lojzik već ima nove drugove. Kad mi je prišao, rekao sam mu suho i ozbiljno: – Odlazi, s tobom ne razgovaram. Lojzik je pocrveneo, nekoliko trenutaka zbunjeno ćutao, a onda rekao: rek ao: – Dobro. Prošle su godine. Jednoga dana prevrtao sam na tavanu u starom ormaru svakojake porodične uspomene: fotografije, pisma, moje stare školske sveske. Na dnu

106

 jedne ladice nalazila nalazila se zapečaćena zapečaćena kutija. Kad sam je otvorio, našao našao sam u njoj onu zbirku maraka koju sam sakupljao pre mnogo godina. Potekle su mi suze na oči a kutiju sam odneo u svoju sobu kao kakvo blago. Shvatio sam odmah. Kad sam ono bio bolestan, neko je našao n ašao moju zbirku, a otac ju je zaplenio da ne bih zbog nje zanemario učenje. A onda mi je palo na um: Lojzik nije ukrao marke! Kakvu sam mu uvredu naneo! Onda mi se pred očima pojavi onaj pegavi i otrcani deran. Ko zna šta se sa njim desilo i da li je još živ! Bilo mi je tako mučno i stid k ad sam sve to obnavljao u sećanju. Zbog neosnovane sumnje izgubio sam jedinog druga, izgubio sam detinjstvo. Zato kroz čitav život nisam mogao pogledati poštansku marku. Kаrel Čаpek 

Kaži mi, kaži  Kako je dečak izgubio svog najboljeg druga Lojzika? Šta se zapravo desilo sa njegovim markama? Kako se osećao Lojzik kada mu  je dečak rekao: „Odlazi, s tobom ne razgovaram“? Kako se osećao dečak, mnogo godina kasnije, kada je shvatio da je pogrešno osumnjičio Lojzika?

 Zadaci Ispričaj ovu priču kao da si ti Lojzik. Promeni tok priče. Neka Lojzik uđe u razgovor sa dečakom kada ga on otera od sebe. Da je otac znao šta će se sve dogoditi u životu njegovog sina, da li bi sakrio zbirku maraka? Šta znači izreka „zaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju“?

Hаjde dа stvаrаmо!  Napiši drugi deo ove priče. Radnja se dešava mnogo godina kasnije. Bivši drugovi se sastaju i pokušavaju da izglade nesporazum. Da li će se prijateljstvo obnoviti, zavisi od tebe. Ti si pisac.

Narod je rekao: ISTINA SUNCEM SJA.

107

AMOSA Nikad nisam video tako malu pticu. Učinilo mi se: list. Jedan prosušeni list koji ukoso pada s grane. Ali kad se oštrije zagledah – ptica! U stvari – malo repa, malo perja i šiljasti kljun koji je, prosto, ravnoteža repu. Da nije tog izduženog kljuna, ptica bi bila nestabilna. Uzalud bi se dočekivala doček ivala na male nožice. Pretegnuo bi rep. Boja? Kao prosušeno lišće. Malena. Skoro nevidljiva ptica. Glas – kao da se u vreli zejtin stavi uštipak – cvrkne. Nisam ni slutio da me poznaje. Ne boji se. Svakog dana čeka u ogradskoj živici. Čeka Ček a da istresem mrve koje ostaju posle ručka. Uveren sam: u početku se plašila. I ko zna koliko je to trajalo. A sada? Ne boji se mog pokreta. Kad sa obe ruke iznosim trpezarijski čaršav. čaršav. I tresem mrve. mr ve. Proučila Proučila je, dakle, svaki moj pokret. Ona poleti. Let je kratak. Nizak. Ni dva metra visine. Sleće sa živice. Sa najnižih grančica. Doleće iz prizemlja. I kljuca mrve. Koliko li se dugo prikradala? Proveravala? Proveravala? Koliko li je trebalo da se uveri da će kroz prozor – kad se otvori – leteti samo mrve? Danas sam je prvi put ugledao. Zaista ne boji se! Crno oko. Kao čiodica. Kao K ao glava čiode. I malo sivog perja. I u tom perju malo rujevine. Na jednoj strani – rep, a na drugoj – kljun. Zbog klackalice i ravnoteže. Siva ptica. I u tom vrtkanju, učini se: prosine malo rujnog perja. Malo rujevine na prsima. Sad i ja nju poznajem. Stojim kraj k raj prozora. Gledamo se. Ptica se klati. Klati. Nakljucala se mrvica. Proprpošila perjem. Proteglila jedno krilce, proteglila drugo krilce. Skakutala. U grmić, pa u živicu, pa natrag, u tri poleta i tri skoka, skok a, pod prozor. Upoznali smo se. Dobro. Valjalo Valjalo bi da proslavimo poznanstvo. Okrećem se i prilazim prozoru. Uzimam suv kolač koji stoji na okruglom poslužavniku. Vanilica. To je vanilica sa orasima. Izabrao sam vanilicu. Nisam uzeo štanglicu sa ledom. Sa belim, kao k ao led, šećernim prelivom. Izabrao sam suv kolač bez fila. Jer ima vanilica filovanih pekmezom. U stvari, dve vanilice, jedna na drugoj, spojene su premazom od pekmeza. Pekmez od kajsija je zlatast. Pekmez od šljiva je crnožut.

108

Uzimam, dakle, vanilicu. Mrvim je u šaci. Prilazim prozoru. I laganim pokretom ruke raspršujem oblačić mrvica koji miriše na vanilu.  Ptica se nije ni pomerila. Toliko je poverljiva. Pitoma. A ja o tome nisam imao pojma! Ptica nije ni poletnula. Dozvolila je da je pošećerim mr vicama slatkog kolača. Da, sad i ptica miriše na vanilu. – Ne znam kako se zove ptica – pričam sa planincem, čovekom koji živi u planini i poznaje ptice. – Grmuša! Živi u grmu. Nisko poleće. Neće u visinu. – Ne, nije grmuša – osmehnu se planinac. – Znam dobro tu pticu. Zove se carić! – Carić! Siguran si da je to ptica carić? – Siguran? Pitaš. To ti je kao što tebe gledam. U planini nema manje ptice od carića. Car nije. A carić, vaistinu, jeste. Carstvo mu je veliko kao bagremov hlad. Ograđeno je vrzinom. Na njemu žbun leskova pruća. U tom prostoru raste žbunjičak bokvice, dva stručka plave vodopije. Vetar naveje lanjsko lišće.  To  To je carićevo carstvo. carstvo. Ponekad, dugo u noć, stojim pored osvetljenog prozora. Napolju mrak. Ali svetlost koja pada sa prozora obasjava kutić žive ograde u kojoj živi ptica. Svetlost prodire kroz zavese i pada kao k ao mreža na ogradicu i žbunje. Ne mogu da vidim pticu. Ali otud, iz živice, osećam da me neko gleda. Ili je to uobraženje. Ili, stvarno, mala ptica, potpuno sama, opominje kako ni  ja više nisam nisam osamn osamnjen, jen, kao što što ni ona nije nije sama kad sam ja tu, tu, kraj prozor prozora, a, pored nje. Branko V. Radičević 

Šta misliš?  Šta je samoća? Čime se usamljenost može najlakše oterati? Koja osećanja obično idu uz samoću? Da li se čovek može osećati usamljeno i kada je u društvu?

Kaži mi, kaži 

 Zadaci 

U kom licu nam pisac priča ovu priču? Šta se time postiže? Kako se pisac trudio oko ptice? Na koji način mu je ptica ukazala poverenje? Čime je krunisano ovo poznanstvo?

U tekstu ima mnogo kratkih rečenica. Pronađi Pronađi ih. Šta pisac postiže kratkim rečenicama u tekstu? Raspitaj se kako izgleda carić. Najbolje da pronađeš njegovu sliku. Izvuci iz teksta svaki opis carića i spoj u jednu celinu.

Hajde da stvaramo!  Napravite ptičji hor u razredu. Neka svaki učenik imitira jednu pticu. Nacrtaj pticu koja će imati svako pero druge boje. Daj joj ime.

109

ESA Eno sreće u livadi, trči brzo, trči brzo, eno sreće u livadi. Trči brzo. Pobeći će. Ako hoćeš da je j e stigneš, trči brzo, trči brzo, ako hoćeš da je stigneš, trči brzo. Pobeći će. U zvončiću i dušici, trči brzo, trči brzo, u zvončiću z vončiću i dušici, trči brzo. Pobeći će. Na ovnovim rogovima, trči brzo, trči brzo, na ovnovim rogovima, trči brzo. Pobeći će. Od jabuke pa do trešnje, trči brzo, trči brzo, od jabuke pa do trešnje, trči brzo. Pobeći će. Pa preskoči i ogradu, trči brzo, trči brzo, pa preskoči i ogradu, trči brzo. Pobeći će! Pol Fоr 

110

Šta misliš?  Da li se tebi sreća često osmehuje? Šta je nasuprot sreći? Šta znači izreka „sreća u nesreći“? Da li detelina sa četiri lista zaista može da donese sreću onome ko je pronađe u travi?

Da li znaš?  Po narodnom verovanju verovanju sreća se zamišlja kao neobično lepa devojka koja srećnim ljudima plete zlatnu nit.

Kaži mi, kaži  Kako nas pesnik poziva da krenemo u potragu za srećom? Otkrij u pesmi gde se može pronaći sreća. Kojim rečima pesnik postiže živost i ritam pesme? Šta sve može biti ograda koja nas deli od sreće?

Da se podsetimo Veliki mislilac Petar Petrović Petrović Njegoš rekao je da je sreća promenljiva: „Kolo sreće u okoli, vrteći se ne prestaje, ko bi dole sad je gore, a ko gore, dole pada.“

Devojčica ide ulicom grada Pod kišobranom u sedam boja. Na kiši koja pada, pada, Pod malom dugom raskriljenom Vedro je u srcu njenom.  Đani Rodari 

111

QUBAVNA PESMA Био једном један маслачак. И био на небу бели облачак. Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле. Дођоше врућине, летње, жежене, и маслачак поче да вене. Облачак притрчи брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ. И кад год је било потребе, облачак даваше све од себе. Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једног је дана маслачак нежно дотакао бели облачак. Милован Данојлић

Кажи ми, кажи О чему говори ова песма? Како облак помаже маслачку? Како маслачак узвраћа облаку? Како је маслачак дотакао облачак?

 Зааци Објасни стих „облачак даваше све од себе“. Како је то маслачак „ишао све даље од овог света“? Шта се деси кад маслачак мас лачак сазри? Замисли да си ти маслачак. Опиши како путујеш до облака.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Напиши причу о љубави између језера и месеца. Опиши како су се заволели и шта су све покушавали да ураде да би били заједно.

112

DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM Домовина се брани реком И рибом у води И високом танком смреком Што расте у слободи! Домовина се брани цветом И пчелом на цвету Маком и сунцокретом И птицом у лету. Домовина се брани књигом И песмом о небу Сестрином сузом, мајчином бригом И оним брашном у хлебу х лебу.. Домовина се брани лепотом И чашћу и знањем Домовина се брани животом И лепим васпитањем.  Љубивоје Ршумовић

Кажи ми, кажи Шта песник подразумева под лепотом? Како се домовина брани књигом? Зашто је ово родољубива песма? Одреди које строфе говоре о природним лепотама земље.

 Зааци На који начин ти браниш своју домовину? Да ли је браниш лепим васпитањем? Шта ти највише волиш у својој земљи? Зашто? Док путујеш и гледаш кроз прозор, шта осећаш?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Направи репортажу репортажу о својој земљи. зем љи. Издвој неколико најзанимљивијих места и опиши их. Текст допуни фотографијама, разгледницама и цртежима.

113

E O

E A R SA

 Zadaci  Šta je dalje bilo? Ispričaj priču prema nizu slika i daj ime dečaku i majci.

114

ARS S Živeo je tako žutokljuni vrabac. Zvao se Pudik. Živeo je iznad jednog prozorčeta, ispod strehe, u toplom gnezdu od kučine, mahovine i drugog materijala. Da leti – još nije probao, ali krilima je već mahao i stalno izvirivao iz gnezda: hteo je što pre da sazna kakav je ovaj beli svet i hoće li mu se svideti. – Šta je, šta – pitala je vrabica mama. On bi stresao krilima i cvrkutao gledajući na zemlju:  – Crna je, precrna!  Doleteo je otac, donosio bubice Pudiku i hvalio se:  – Dživ, dživ! A Pudik je gutao bubice i mislio: „Na šta li su ponosni; dali mi crva s nožicama, velika stvar! “ I sve je izvirivao iz virivao iz gnezda, razgledao sve. – Čedo, čedo! – sekirala se majka. majk a. – Pazi, strmoglavićeš se. – Čim, čim? – upita se Pudik. – Ma kako čim? Pašćeš na zemlju, mačka – hop! I proguta te! – objašnjavao je otac odlazeći u lov.  Tako  Tako je to bilo, a krila se nisu žurila da porastu. Jednom poče da duva vetar, a Pudik upita: – Šta je to, šta je to? – Fiju, dunuće vetar i baciće te na zemlju – mački – objašnjavala je majka.  To  To se Pudiku ne dopada, pa će: – A zašto se ljulja drveće? Neka prestane, pa će vetar stati.

115

Majka je pokušavala da mu objasni da to nije tako, ali on nije poverovao. Voleo Voleo je da sve objašnjava na svoj način. Prolazi pored njih seljak, razmahao se se rukama. – Mora da mu je krila očupala mačka – reče Pudik – samo su mu koščice ostale! – Pa to je čovek, svi su oni bez krila! – kaže mu vrabica. – A zašto? – Kod njih ti je tako, oni žive bez krila. Uvek su na nogama, skaču, razumeš? – A zbog čega? – Kad bi imali krila, oni bi nas lovili, kao što tata i ja lovimo mušice... – Grozota – reče Pudik – grozota, glupavo! Svi moraju imati krila. Pa na zemlji je gore nego u vazduhu!... Kad ja odrastem, već ću udesiti da svi lete. Pudik nije verovao mami. On još nije znao da oni koji mami ne veruju rđavo prolaze. Sedeo je na samoj ivici gnezda i iz sveg glasa pevao. Pevao je on, pevao, i – preturio se iz gnezda. Vrabica brzo za njim, a mačka, riđa, zelenih očiju – odmah se tu stvori. Uplašio se Pudik. Raskrilio se, klati se na sivim nožicama i cvrkuće: – Čast mi je, čast mi je... A vrabica ga gura u stranu. Sva se nakostrešila – strašna, hrabra. Kljun  je otvorila i cilja mački u oko. – Dalje, dalje. Leti, Pudik, leti na prozor, prozor, leti... Strah podiže sa zemlje vrapčića. On poskoči, zamaha krilima i tada – jeje dan, dva! Evo ga na prozoru!  Tada  Tada je i mama doletela – bez repa, ali presrećna. Sela je kraj njega, kljucnula ga u zatiljak i kaže mu: – Šta sam ti govorila, šta? – Pa šta ćeš – kaže Pudik. – Ne možeš se svemu odjednom odj ednom naučiti! A mačka sedi na zemlji, čisti šape od perja, gleda ih – riđa, zelenih oči ju – i žalosno mauče: – Me-e-kan, tako me-e-kan vrapčić, kao mi-i-šić... Mijau-u... I, ako zaboravimo da je mama ostala bez repa, sve se dobro svršilo... Maksim Gorki 

116

Kaži mi, kaži Kako je vrabac Pudik razumeo svet oko sebe? Šta je mislio o čoveku? Kako se Pudik našao u životnoj opasnosti? Ko mu je spasao život i kako?

 Zadaci  U čemu je Pudik sličan sa detetom? Da se na osnovu ove priče snima film, koja muzika bi se mogla staviti: – u prvi deo, kada k ada nestašni Pudik otkriva svet oko sebe; – u drugi deo, kada k ada je ispao iz gnezda pravo pred mačku; – u treći deo, kada k ada ga majka spasava; – u četvrti deo, kada k ada se sve srećno završilo. Kako je mačka podnela to što je ostala bez ukusnog obroka?

Šta misliš?  Šta je to pustolovina? Koje su osobine neophodne da bi neko postao pustolov? Na šta pustolov mora da bude spreman? Koja je tvoja najveća pustоlovina?

 Za radoznale radoznale Svi znamo da žirafa ima najduži vrat od svih životinja. Ipak, vrabac u vratnom delu kičmenog stuba ima 14 pršljena, a žirafa svega 7. Razlika u dužini vrata  je očigledna, ali gledajući brojke, vrabac vodi vodi sa 14:7.

Narod je rekao:  TEŠKO ONOM KO KO NE ZNA, A UČITI SE NE DA.

117

A ZA[TO ON VE@BA  Лица: МИЛЕ и РИСТА РИСТА (Сцена без икаквог декора и реквизита. На средини окренут публици – Миле.) МИЛЕ РИСТА МИЛЕ РИСТ РИС ТА: МИЛЕ РИСТА: РИСТА: МИЛЕ: РИСТ РИС ТА: МИЛЕ: РИСТ РИС ТА: МИЛЕ: РИСТА: РИСТА: МИЛЕ РИСТ РИС ТА: МИЛЕ РИСТ РИС ТА: МИЛЕ: МИЛЕ : РИСТ РИС ТА: МИЛЕ: РИСТА МИЛЕ: РИСТА МИЛЕ РИСТА: МИЛЕ РИСТ РИС ТА: МИЛЕ: РИСТА: МИЛЕ: РИСТА МИЛЕ РИСТ РИС ТА:

118

(вежба: подиже и спушта руке, скакуће скакуће у месту као да да трчи, трчи, чучне па устане устане и то понови понови неколико пута; као за себе): Је’н-два! Је’н-два! Је’н-два-три-четири! (наилази са леве стране стране и радознало посматра). посматра). (погледа га па настави да вежба). Миле, шта то радиш? (не престајући да вежба): Радим... Видиш ваљда шта радим?! Видим, само не разумем. Вежбам!... Је’н-два! Је’н-два! А зашто вежбаш? Вежбам да ојачам! А зашто да ојачаш? Није важно... Ја знам зашто... Је’н-два! Је’н-два! Па добро, реци ми... (стално вежба док говори): А зашто баш теби да кажем? Па онако; што си такав? (за тренутак престане): Хоћу да бијем Жилета! (Наставља да вежба.) Ког Жилета? Онога до пекаре... пекаре... Хоћу Хоћу да га бијем и сад се свакога дана спремам... А зашто да га бијеш?... бијеш?.. . Зна он зашто... Написао на плоту кредом: „Миле не зна земљопис“... Упамтиће Упамтиће он мене... (изненађено): А зато!... зато!... (Пауза, док Миле стално вежба.) вежба.) Па је л’мислиш да то нешто помаже? Сигурно да помаже!... Да не помаже помаже – не бих вежбао! вежбао! Је’н-два! Је’н-два! (пажљиво посматра посматра Милета Милета како вежба; шета шета нервозно око њега): њега): Миле! (вежба и не обраћа пажњу на њега). Миле! (не престајући да вежба): Шта је? Је л’ важи да и ја вежбам с тобом? Зашто да вежбаш? Онако... Не важи! (тражи нешто по џеповима): Миле... Је л’ важи да ти дам једну марку па да вежбамо заједно? (вежба, само окреће главу према Ристи): Каква је? Порторико, фина марка... марка.. .

МИЛЕ РИСТА МИЛЕ: МИЛЕ : РИСТА: РИСТА: МИЛЕ РИСТА: РИСТА: МИЛЕ: РИСТА МИЛЕ РИСТ РИС ТА МИЛЕ: РИСТА МИЛЕ: РИСТА

(престаје да вежба): вежба): Добро, Добро, дај! дај! И стани овде овде поред мене... (Узме марку и настави да вежба.) (стане поред поред Милета према публици и вежба, гледајући шта шта Миле Миле ради): Је ли добро овако? Добро је!... Је’н-два! Је’н-два!... А сад мало ово... (Промени вежбу.) А што? што? (Престане.) (Престане.) Хајде Хајде још мало... (почиње да се се облачи, облачи, закопчава закопчава се, као после готове готове вежбе): Па шта би ти ти хтео? За једну марку – па цео дан!? Није важно... Даћу ти још једну марку... марку... Венецуела... Добро онда... Хајде још мало! (Раскопчава (Раскопчава са и наставља да вежба.) вежба.) (вежба гледајући Милета). (вежба, па се се одједном тргне): Добро, а што си ти ти толико толико запео? (не престајући престајућ и да вежба): Што сам запео? Стварно, што си ти толико запео да вежбаш? (полако престаје да вежба): Онако... треба ми... Шта може теби да треба?! (закопчавајући (закопчавајући се и опрезно опрезно гледајући у Милета): Може Може да ми треба. треба. Оно на плоту није написао Жиле, него – ја!  З а в е с а  Душан Раовић

 Да се осеимо осеимо Ово је игроказ. Цео текст је дат у облику разговора, напомена има врло мало. Намењен је приказивању на позорници.

 Зааци Одиграјте Одиграјте овај игроказ у разреду па онда сви заједно поразговарајте поразговарајте о тој ситуацији. Да ли се некоме догодило да је погрешно оптужио друга или другарицу? Како се осећа невина особа коју су оптужили? Уведите нове ликове и продужите причу.

Кажи ми, кажи  Текст  Текст има две целине, целине, одреди одреди их. Које Које су кључне кључне речени реченице це у првом, првом, а које које у другом делу? Зашто су тако вредне марке које долазе из Порторика и Венецуеле? Ко је мудрији у овој причи, Миле или Риста? Зашто?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Ваш разред је сада креативан тим. Осмислите Осмис лите нов игроказ. Нека наслов буде „А зашто она пева“. Смислите два лика и заплет радње. После забуне, мора да дође расплет и весели крај.

119

PADE BISER U SELO Паде бисер у село; село бисер покупи. (киша) Сам лончић у пољу ври. (мравињак) Ја имам једног брата: увек иде, а увек на месту стоји. (са) Из малена неба снег пада. (сио и брашно) Први лије, други пије, трећи расте веселије. (киша, земља, биљке)

Нешуш прође кроз гору, а не шушну. (мала)

TR^I, TR^I TR^UQAK  Трчи,  Трчи, трчи трчуљак, трчуљак, Виси, виси висуљак. Бежи, бежи бежуљак, За њим јури јуруљак. Дрма дрво дрмуљак, А клима се климуљак. Кад је пао падуљак Зграбио га зграбуљак. Па је јадног јаднуљка, Смазо гледни гладнуљак. Божиар Тимоијевић

120

Трчи, трчи, трчуљак, виси, виси, висуљак; бога моли трчуљак да отпадне висуљак. (прасе и жир)

 Да се осеимо осеимо Загонетке Загонетке су кратке народне умотворине.  То  То су мали ребуси који траже мудар одговор.

 Зааци Сакупите што више загонетки и направите ШИЗ КВИЗ у разреду. Организујте Организујте два тима која ће се такмичити. такмичити. Одаберите Одаберите једног водитеља/водитељку водитеља/водитељку квиза и оснујте жири (од три члана). Остали нека седну у публику и нека навијају. навијају.

BA[ SU MI  MUDRI...

VA M M MAMA TATA Baš su mi mudri i mama i tata: Jutros mi u kuću doneli – brata!

ČUJTE, DA STE GA SMESTA VRATILI! ALI, KAKO? VEĆ SMO GA PLATILI... PLATILI...

Prvo se za reč javila mama – NEKO ĆE VREME ŽIVETI S NAMA...

NEĆU U KUĆI DA TRPIM ŠTOŠTA! ALI, SINKO, SKUPO NAS KOŠTA...

Onda se ohrabrio i ćutljivi tata – ZAR NIJE LEPO IMATI BRATA?

BAŠ STE NEZRELI! ZAR SE NE STIDITE? NEKA DANAS OSTANE, OSTANE, A SUTRA VIDITE!

NIKAKO! dreknuh pomalo zlovoljan – ZA SADA SAM I SAM SEBI DOVOLJAN!

A SADA NOSITE TU VAŠU „ROBU“, I TO TO ŠTO DALJE, U DRUGU SOBU! Dragomir Đorđević 

 Tata  Tata i mama na to su se skupili – ZNAŠ, OVAJ, SINE... MI SMO GA KUPILI...

Kaži mi, kaži Šta je tema ove pesme? Zašto je dečak tako burno reagovao kada je čuo da je dobio brata? Kako su se snašli njegovi roditelji u toj situaciji? Uporedi dečaka iz ove pesme i dečaka iz priče „Moj dečak “ (str. 130).

 Zadaci  Kako bi još mogla da se zove ova pesma? Nađi stihove u kojima je najizraženija dečakova ljutnja i ljubomora. Zameni u ovoj pesmi reči i stihove tako da iz nje izbija radost i sreća što je dečak dobio brata.

Štа misliš?  Šta je to ljubomora? Da li životinje osećaju ljubomoru? Daj primer. Šta ti radiš kada osetiš ljubomoru? Koji je najbolji lek za ljubomoru?

Hаjde dа stvаrаmо!  Podelite uloge iz pesme: konferansje, dečak, mama i tata. Napravite igrokaz po stihovima.

122

TA JE AJ ESE Nebo je nešto beskrajno, duboko i široko, pa ipak, kao od šale, stane u svako oko.

U njega dojure autobusi i dotrče svi moji drugovi.

Jer oko je veće, i veće, i najveće od svega. Veće od grada. Od brega. I veće od moga tate.

Njega nikada nije prepešačio niko, ni oplovio niko, ni obleteo niko.

U njemu može da živi neznanih svetova bezbroj. U njega ptice dolete. U njega putevi svrate. U njega uplove brodovi. Dogegaju se kuće i trgovi.

Jer nebo je kao sva mora. I još jedanput toliko.

Jedino ako mama u moje oko došeta, tad nema mesta za nebo, za ptice, za mora široka,  jer mama je veća od neba i veća od celoga sveta. I veća od oba oka.

Kaži mi, kaži 

O čemu peva Miroslav Antić? Šta sve može da stane u oko? Šta o nebu misli pesnik? Šta je jedino veće od oka? ok a? Objasni.

Štа misliš? 

Šta je za tebe najveće? Sa čim možeš da uporediš svoje roditelje? Da si ti nebo, kakvo bi nebo bilo? Da si ti more, kakvo bi more bilo?

Miroslav Antić 

 Zadaci 

Da li svi stihovi imaju jednak broj slogova? Da li sve strofe imaju jednak broj stihova? Šta pesnik postiže ovim izmenama? Pronađi rimu u pesmi.

Hаjde dа stvаrаmо! 

Odaberi jednu od sledećih tema i napiši sastav ili pesmu: – Šta je najbrže – Šta je najslađe – Šta je najvernije

123

TA JE OTAS Molim vas, recite otac šta je. Da li je otac tata ili – sudija za prekršaje? Mene otac stalno ispituje i želi ovo i ono da čuje. I kad sam u školu pošla i kad sam iz škole došla, i zašto je ovo ovako i zašto je ono onako, i zašto je ovo ovde – i zašto ono nije onde, i kako sam smela ovo i kako sam smela ono, i znam li ja da sam već velika i znam li ja da više nisam mala, znam li šta je „karakter tvrđi od čelika “ i znam li ja pošto je šnala? I zašto nisam mislila i kako nisam pazila i šta sam opet zgazila i kako, kako i zašto, zašto, i smem li, smem li, i znam li, znam li?

124

Pa zato pitam otac šta je. Da li je otac tata ili – sudija za prekršaje?  Dragan Lukić 

Kaži mi, kaži  U čemu je razlika između oca i tate u ovoj pesmi? Na koji način nam pesnik prikazuje oca? Šta devojčica zamera svom ocu? Šta se krije iza tatinih primedbi?

Štа misliš? 

Šta tebi najčešće prigovaraju roditelji? Kako se tada osećaš? Da li roditelji poštuju tvoje mišljenje? A ti njihovo?

 Zadaci  Kakav je ton u ovoj pesmi? Kakvo ti je ponašanje kada se naljutiš? Da li ćutiš ili kao ova devojčica mnogo pričaš? Na osnovu čega shvatamo da je ovaj otac u osnovi brižan? Šta bi bio savet za ovu devojčicu?

Hаjde dа stvаrаmо!  Pročitaj pesmu tako što ćeš umesto otac – staviti majka, a umesto tata – mama. Ne zaboravi da promeniš i naslov!

125

A J V JE E S RE E Bio jednom jedan par cipela, muž i žena. Desna cipela, koja je bila gospodin zvala se Nikola, a leva, njegova gospođa, zvala se Tina. Živele su u jednoj lepoj kartonskoj k artonskoj kutiji, umotane u svilen papir. Bile su veoma srećne i nadale se da će tako živeti zauvek. Kad, jednog lepog dana, prodavačica ih uze iz kutije i dade jednoj gospođi da ih proba. Ova ih je obula, prošetala nekoliko koraka u njima i videvši da joj savršeno pristaju, reče: – Kupujem ih! – Da vam ih spakujem? – upitala je prodavačica. – Nema potrebe – odgovorila je gospođa – zadržaću ih na nogama. Platila je i izašla u svojim novim cipelama. I tako su Nikola i Tina ceo dan proveli hodajući, a da se nijednom nisu videli. Našli su se tek uveče u nekom mračnom plakaru. – Tina, jesi li to ti? – Ja sam, Nikola! – Sva sreća! Već sam se uplašio da sam te izgubio! – I ja isto. Gde si bio ceo dan? – Ja? Na desnoj nozi. – A ja sam sve vreme bila na levoj. – Sad mi je sve jasno – reče Nikola. – Svaki put kad k ad si ti bila napred, ja sam bio pozadi, i obrnuto, kad si ti bila pozadi, ja sam bio napred. Zato se ceo dan nismo videli. – Zar ćemo sad stalno tako živeti? – uplaši se Tina. – Bojim se da je tako! – Užasno! Ceo dan da te ne vidim, mili moj Nikola! Nikad se s tim neću pomiriti! – Slušaj – reče Nikola – imam ideju: pošto sam ja uvek na desnoj, a ti uvek na levoj nozi, svaki put kad budem krenuo napred, ja ću malo skrenuti ka k a tebi. Tako Tako ćemo se pozdravljati. Važi?  – Važi!  Sutradan, tokom celog dana, Nikola N ikola je činio kako ka ko je obećao Tini. Gospođa koja je nosila cipele nije mogla da napravi ni tri koraka, a da njena desna noga ne zakači levu petu, i tras! svaki put bi se našla na zemlji.

126

 Veoma  Veoma zabrinuta, istoga dana, dan a, otišla je do doktora.  – Doktore, ne znam šta mi je. Saplićem samu sebe.  – Sami sebe saplićete?  – Da, doktore! Pri skoro svakom koraku desna noga mi zakači levu petu, sapletem se i padnem.  – Vrlo ozbiljna stvar – reče doktor. – Ako se nastavi, moraćemo da vam odsečemo desno stopalo. Izvolite recepte za lekove: koštaće vas deset hiljada franaka. Meni za pregled dugujete dve hiljade franaka, i sutra dođite na kontrolu. Uveče, u plakaru Tina je upitala Nikolu: – Jesi li čuo šta je kazao doktor? – Jesam, Jesam, čuo sam. – Užasno! Ako gospođi odseku desno stopalo, stopalo, ona će te baciti i bićemo zauvek razdvojeni! Moramo nešto da preduzmemo! – Da, ali šta? – Slušaj, imam ideju: pošto pošto sam ja na levoj nozi, sutra ću ja skretati ka tebi svaki put kad budem krenula napred! Važi?  – Važi! Tina održa obećanje tako da je tokom celog sutrašnjeg dana leva noga udarala u desnu petu i tras! gospođa bi se našla na zemlji. Još zabrinutija, ponovo ode kod doktora. – Doktore, sve sve mi je lošije. lošije. Sad mi leva noga udara u desnu petu! – Stanje se pogoršava – reče doktor. doktor. – Ako se nastavi moraćemo da vam odsečemo oba stopala! Izvolite recept za lekove: Koštaće vas dvadeset hiljada franaka. Meni dugujete tri hiljade za pregled, i obavezno mi se sutra javite.

127

Uveče je Nikola upitao Tinu: – Jesi li čula? – Čula sam. – Šta će biti s nama ako gospođi odseku oba stopala? – Ne smem ni da pomislim! – Tina, tako te volim! – I ja tebe Nikola! – Nikad te neću napustiti! – Ni ja tebe Nikola! I tako su njih dvoje u mraku razgovarali ni ne sluteći da gospođa koja ih je kupila šeta nečujno hodnikom u papučama, jer od brige nije mogla da zaspi. Prolazeći pored plakara čula je ceo njihov razgovor, a kako je bila veoma pametna, odmah je sve shvatila. – Tako Tako dakle – pomisli ona. – Nisam ja bolesna, već se moje dve cipele vole! Kako su slatke! Uzela je tada lekove koje je platila trideset hiljada franaka, sve pobacala u kantu za đubre, a sutradan rekla svojoj kućnoj pomoćnici: – Zapamtite ovaj par cipela! Ja ih više neću obuvati, ali svakako želim da ih sačuvam. Dobro ih očistite, namažite, namažite, pazite da uvek budu uglancane, i nemojte ih slučajno odvajati jednu od druge! Kad je ostala sama, kućna pomoćnica pomisli: „Gospođa mora da je poludela kad hoće da čuva cipele koje više neće obuvati! Za jedno petnaestak dana, kad ih gospođa bude zaboravila, ja ću ih ukrasti!“ Petnaestak dana kasnije ona ih je, kradom, uzela i obula. Ali, čim ih je obula i ona stade samu sebe saplitati. Jedne večeri, dok je silazila pomoćnim stepeništem da baci đubre, Nikola Nik ola i Tina poželeše da se poljube, i bum! tras! cangr! kućna pomoćnica se zaustavila na odmorištu, kose pune otpadaka iz đubreta, dok joj se niz čelo, kao lokna, spiralno spuštala kora od  jabuke. „Ove cipele su začarane “, pomisli ona. „Nikad ih više neću obuti. Daću ih mojoj hromoj rođaki!“  Tako  Tako je i uradila. Rođaka, Rođak a, koja je bila hroma, gotovo ceo dan je provodila sedeći na stolici, skupljenih stopala. Kad bi negde i krenula, bilo je to tako laganim korakom da nikako nije mogla da se saplete. A cipele su bile veoma srećne, jer su sad, čak i danju, bile jedna pored druge. Vreme je prolazilo. Nažalost, pošto je bila hroma, rođaka je jednu cipelu kvarila mnogo brže nego drugu.

128

Jedne večeri Tina reče Nikoli: – Osećam kako mi đon postaje tanak, sasvim tanak! Uskoro ću se probušiti! – Ne, to ne smeš da dozvoliš! doz voliš! – reče Nikola. – Ako nas bace, opet ćemo biti razdvojeni! – Znam ja to vrlo dobro – reče Tina – ali šta da radim? Starenje ne mogu da izbegnem! I zaista, osam dana kasnije, Tinin đon se probušio. Hroma devojka kupila je nove cipele, a Nikolu i Tinu bacila u đubre. – Šta će sad biti s nama? – upita Nikola. – Ne znam – uzvrati Tina. – Kad bih samo bila sigurna da se nećemo razdvojiti! – Priđi bliže – reče Nikola – i zaveži moju pertlu za tvoju. Tako nas nikad neće razdvojiti! I Nikola i Tina svezaše svoje pertle. Zajedno su ih izbacili u kantu za smeće na ulici, zajedno ih je kamion za đubre odvezao i ostavio na nekom pustom zemljištu. Živeli su tu zajedno sve do dana kad su ih jedan dečak i  jedna devojčica pronašli. – Jao, pogledaj! Cipele koje se drže podruku! – Mora da su muž i žena – reče devojčica. – Pošto su bračni par – reče dečak – sad ćemo ih poslati na svadbeni put! Dečak uze cipele, prikuca ih, jednu pored druge, za jednu dasku, odnese ih do obale reke i spusti ih u vodu, koja ih ponese ka moru. Dok su se cipele udaljavale, devojčica im je mahala maramicom dovikujući: – Zbogom cipele, i srećan put!  Tako  Tako su, Nikola i Tina, koji nisu više ništa očekivali od života, otputovali na divan svadbeni put. Pjer Gripari 

Hajde da stvaramo!  Zamisli veliku radnju sa igračkama. Šta misliš, da li se igračke između sebe druže? Koje su u svađi a koje u ljubavi? Šta igračke rade noću, a šta preko dana? Odaberi jednu igračku i napiši priču iz tog lika.

129

MOJ

ESAK

Imam dečaka. Radoznao dečak. Pita, a ja – odgovaram li, odgovaram. Nešto znam – nešto ne znam. Neki put ga, priznajem, mada to nije lepo, i prevarim. – Ima li nepojediv sladoled? – pita tako. – Nema – kažem, a vidim njemu žao. – Ni čokolada? – Ni čokolada. – Šteta – kaže k aže ozbiljno. A već se rastužio. „Nesavršen je ovaj svet “, kao da govori njegova čupava glavica. Šta da radim? Kako da ga utešim? – Čekaj! – viknem. – Nemoj se rasplakati. – I onda počnem nadugačko da mu pričam. Kada svrši školu, a treba da bude radišan, postaće čuven čovek, zaslužan i slavan. Biće ponos svoga kraja. Živeće u izobilju. I tad će imati sve. Čak i nepojediv sladoled i nepojedivu čokoladu. – Sad meni treba – klima njegova glavica. – A to je daleko. Ko će dočekati? Bilo je leto, pa od jare j are umekšao asfalt. – Vreme je – kaže mati – da ga vodiš kod bake. Sad je leto na selu. Neka pije dosta mleka. A vazduh planinski će ga dobro ojačati. – Tako Tako je – složim se. I počne spremanje na put. U vozu je bio dobar sve do užine. Mati mu je spremila pitu od trešanja. Zagrizao parče, upro oči u mene. – Ima li nepojediv kolač? upita iznenada. – Misliš: jedeš ga, jedeš i već si sit, a on stoji, ni za mrvu se nije smanjio? – Baš takav – reče. – E, takvoga nema. – Znači, sve ima svoj svršetak – kao da kažu njegove rastužene oči. I opet se sneveseli. Kod bake čudan postade: odbi se od mene. Od nje se ne miče. Sve nene što šapću. I, rekao bih, nešto kriju od mene, jer čim priđem, kao zaverenici

130

ućute. Uveče isto: sa bakom leže. Ja slušam: „Šu... šu... šu... “ baka šapće, a on tek zasmeje se, ili ćuti – sav se pretvorio u uvo. Pomirio sam se sa sudbinom. Sad je bakin, kažem, nije više moj. Ali, čekaj, vratićemo se u grad. Opet ćeš ti oko mene; a ja se neću n eću dati. Baš tako mislim, kad ugledam njega – trči preko polja k meni, a u korpici nosi puno  jagoda.

– Da te pitam nešto? – viče izdaleka. – Pitaj! – odgovorim i ja, onako, izdaleka. – Ima li nepojedivih jagoda? – Opet ti isto. Nema. Eto, probaj, pa ćeš videti. – Znači, sve se potroši, sve se svrši? – Tako Tako je... Drukčije D rukčije ne može biti. Stiže i stade pored mene. Utom i baka dođe. Gleda on baku, a u očima mu nekakve vragolije. – A ima li neispričivih priča? Opet na muci, kažem mu da nema.

131

– Kako nema! – čudi se moj dečak. – Pogledaj, eto neispričive priče. Baka! Jeste, baka. Priznadoh mu: – E, baš si me nadmudrio. Tačno, baka  je neispričiva neispričiva priča. To nikako nisam smeo zaboraviti. Nasmejasmo se sve troje. I ja mu čestitah. Baš je pametan moj dečak, najpametniji. Branko V. Radičević 

Kaži mi, kaži  Na koliko mesta se odvija radnja u ovoj priči? Odredi te celine. Gde se dečak najbolje oseća? Zašto? Kakva pitanja muče dečaka? Ko mu pomaže da shvati svet oko sebe? Kako? Kak o?

Štа misliš?  Zašto deca vole da postavljaju pitanja? Koje je tvoje t voje omiljeno pitanje? Ko ti daje najpotpunije odgovore? Da li je svet savršen? Zašto?

 Zadaci  Izvuci sva pitanja koja je dečak postavio u priči. Kako bi mu ti odgovorio/la? Šta dečak misli kad kaže „nepojediv“? Iz kojih rečenica se vidi blizak odnos između dečaka i bake? bake ?

Hаjde dа stvаrаmо!  Neka svi učenici dovedu u razred svoju baku ili neku drugu dragu osobu iz porodice. Svako ima 5 minuta da predstavi svog gosta na najbolji način. Napravite raspored dolazaka gostiju.

Narod je rekao: 132

VIŠE UM ZAMISLI NEGO MORE PONESE.

SVITAC TRA@I PRIJATEQA Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да лети тамо–амо. – Шта ли то тражи? – Пријатеља он тражи! Јер сви имају понеког, понеког, имају много пријатеља, а он ни једног јединог. ног. А каква је срећа имати пријатеља и играти се са њим! Тако Тако је пожелео да и он има бар једног пријатеља и пође да га потражи.  Летео је, тако, летео кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд.

– Скакавчићу, скакавчићу – позва га свитац. – Шта хоћеш? – одазва се овај. – Желиш ли да ми постанеш пријатељ? – Желим. – Е, па хајде да се играмо – обрадова се свитац.

133

– Добро – сагласи се скакавац, али мало касније, морам да потражим братића. Врло је несташан. Негде се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, осветли ми пут и помози да га пронађем. – Е, не могу да ти светлим – одговори свитац – морам да идем да тражим пријатеља. Дижући свој плавичасти фењepчић, свитац одлете даље. Опет је летео тако около кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напред, носећи велики товар. – Хеј, ти! – позва га свитац. Мрав се одазва. – Хоћеш ли да ми будеш пријатељ? – Хоћу – одговори мрав. – Онда пођи са мном да се играмо. – Добро – сагласи се мрав – само чекај да однесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. залу тао. Хајде, помози ми да пронађем пут. Али свитац рече: – Не могу да ти помогнем, јер морам да тражим пријатеља. Са тим речима подиже свој фењерчић – и оде даље. Једне летње вечери свитац је опет летео тамо–амо са својим уздигнутим плавичастим фењерчићем. Шта ли он то тражи? – Још тражи пријатеља. – Па зар га већ није нашао? – Није. Драга децо, ви сви знате како се може пронаћи пријатељ. Научите и свица, јер он стално лети уоколо тражећи га. Како је само уморан. Сун Ју Ђин

134

Кажи ми, кажи Наведи особине свица. Шта су свица замолили скакавац и мрав? Шта им је он одговорио? Како је свитац доживљавао пријатељство? Зашто свитац није нашао пријатеља?

 Зааци Замисли да си ти свитац и да пишеш дневник. Како би изгледала једна страница из тог дневника? Како разумеш пословицу „Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри“? Наведи добар пример пријатељства из литературе или филма. Наведи добар пример пријатељства из живота. жи вота.

 Хаје а сварамо!  Замисли да си ти уредник часописа „Вести с ливаде“ и да треба да одговориш на следеће писмо:  Драи урениче, Како а нађем пријаеља? Пиао сам и скакавца и мрава а ли би се ружили са мном, али су ми они ооворили а имају важнија осла. Тако сам усамљен и уморан о раања за ријаељем. Наам се а моје исмо неће завршии у ђубреу! Ви се ми ослења наа!  Свиац

135

QUTITO ME^E Месец обукао чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте па целе ноћи небом језде. Доле, у шуми, једно мече замишљено, већ треће вече, гледа у звезде. Мече се љути већ трећи дан што га терају у зимски сан и замишљено стално ћути.  Тата  Тата се љути, љути, мама се љути и сви му веле: – Откад постојe мед и пчеле, откад постојe сунце и вече, нисмо видели такво мече.

136

„Шта ћеш да радиш“, мама га пита, „кад лишће сасвим, сасвим пожути и снег напада изнад рита?“

А мече ћути. „Шта ћеш да радиш“, бака му вели, „кад свет од снега сасвим побели? “  Тата  Тата се љути, љути, мама се љути, а мече ћути. Одједном мече љутито рекло шта га је пекло: „Нећу да спавам, нећу и тачка.

Зашто не спавају зец и мачка? И птица изнад наших глава зашто не спава?“

А онда тихо, тихо рече: „Баш ми је криво што сам мече. “ Сад мама ћути, и тата ћути, и сви су страшно забринути. Мече се љути: „Узећу“, каже, „тротинет, идем међ’ децу, међу свет. Нећу да спавам. Нећу и тачка! Што не спавају зец и мачка?“ Месец обукао чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте па целе ноћи небом језде. А једно мече већ треће вече неће да спава. Гледа у звезде. Бранислав Црнчевић

Кажи ми, кажи У које доба године се дешава радња ове песме? Зашто мече неће да спава? С ким би мече желело желе ло да се дружи? Како реагују родитељи на његову љутњу?

 Зааци

Упореди мече и врапца Пудика (стр. 115). Како ти реагујеш кад ти родитељи кажу да је време за кревет? Упореди мече и самог себе. Шта мислиш о изјави мечета: „Баш ми је криво што сам мече“? Шта би мечету рекли зец, мачка и птица?

 Хаје а сварамо!  Нацртај мече како вози тротинет. Нацртај мече како гледа у звезде.

137

BIO JEDNOM JEDAN LAV  Био једном један лав... Какав лав? Страшан Страшан лав, нарогушен и љут сав. Страшно, Страшно, страшно! с трашно! Не питајте шта је јео.  Тај  Тај је јео шта је хтео, – трамвај цео и облака један део!  Страшно, страшно! Ишао је на три ноге, гледао је на три ока, слушао је на три ува... Страшно, Страшно, страшно! с трашно! Зуби оштри, поглед зао, он за милост није знао! Страшно, Страшно, страшно! с трашно! Док га Брана,  једног дана, није гумом избрисао. Страшно, Страшно, страшно! с трашно!  Душан Раовић

138

Кажи ми, кажи На шта те подсећа почетак песме? Како изгледа „страшан лав“? Зашто га је Брана избрисао? Да ли те је ова песма уплашила или насмејала? Зашто?

 Зааци Научи напамет песму. Нацртај страшног лава, али га немој обрисати као што је то урадио Брана. Зашто песник понавља „Страшно, Страшно, страшно“ после сваке строфе? Како звучи „Страшно, страшно“ након последње строфе? Објасни.

 Да ли знаш?  За своју песму „Поука“ Душко Радовић је једном рекао: „Допада ми се ова песма зато за то што је кратка и што има неочекивани не очекивани обрт. обрт. Сасвим случајно сам јој нашао наслов који се тако лепо уклопио.“ Да ли знаш о којој је песми реч?

 Хаје а сварамо!  Страшан Страшан лав је одлучио да оснује Друштво страшних животиња. Помози му да направи списак. Поред сваке животиње стави образложење зашто предлажеш ту животињу.

139

,

,

ECI  PECI  PEC Еци, Пеци, Пец, Ја сам Мали Зец; Ти си Мала Препелица, Еци, Пеци, Пец.

А, Бе, Це, Де, Мачка Преде, А миш Мота Преко Плота, А мачићи Гледе.

BROJALICA Код бубице дангубице стигле гошће нераднице. Како која с неба пала, За игру је само знала. У круг стала буба мала дангубице пребројала. Не знам тачно шта јој би, само рече: – Жмуриш ти!

IZA BRDA PLAVA Иза брда плава Миш црвени спава, Миша мачка љуља, Постеља га жуља, Не може да лежи, Длака му се јежи, Бјежи, мијо, бјежи! Гриор Виез

Мошо Оаловић

 Да се осеимо

Бројалице су кратке песме, често нејасних речи. Користе се када деца треба да се разброје на почетку неке игре.

140

 Зааци

Које бројалице ти знаш? Смисли бројалицу којом ћеш одредити коју чарапу ћеш обући на коју ногу.

ZAMISLITE

SLAVUJ I SUNCE У коси луга славуј се јавља. Сунце изрони из плаве баре. Жубори поточић дечијег здравља кроз расцветане јабучаре... У лугу преду сунчеве преље: свилени кончићи висе са грана. Воденичар јутра још меље звезде за златну погачу погачу дана. Славуј, син гаја где јелен пасе, пева заљубљен у ружу сунца.

А сунце слуша... и жели да се претвори у тог слаткољупца. И док у кљуну к љуну славуја свиће песма пролећа – сунце са цера дарује јасике и цериће минђушицама од бисера... А снег мирисних латица пада и кљуца, кљуца детлић твог била. Плаво небо и бела стада... с тада... Замисли за трен да имаш крила – и полетећеш изнад ливада!  Добрица Ерић

 Зааци

Кажи ми, кажи

Објасни стих „Жубори поточић дечијег здравља“. Опиши својим речима прва два стиха у другој строфи. Како разумеш ову песничку слику: „у кљуну славуја свиће песма пролећа“? На шта песник мисли кад каже „бела стада“ на небу?

Које нам годишње доба приказује песник? Опиши љубав славуја према сунцу. Која слика ти се највише допада? Објасни. У чему су сличне песме „Славуј и сунце“ и „ Љубавна песма“ (стр. 112)?

 Хаје а сварамо!  сварамо!  142

У шуми си. Слушаш славуја како дивно пева. Наједном почињеш да препознајеш речи у песми. Разумеш смисао славујеве песме. Напиши о чему славуј пева.

VO@WA Возимо се. Покрај пута разасута села леже. Ко потоци после буре коњи јуре, лете, беже.

Гле, почињу и светлаци, лета знанци, да се пале, и из магле трепте трепте сивe као живе, звезде мале.

Врх потока и шипрага топла, блага вечер пада. Возимо се. Сања цвеће; мирис слеће слећ е са ливада.

По бескрајно нежном, меком, и далеком небу плаву насмејани месец блуди, што на људи личи главу.

Гле, сеоске куће беле као стреле тек пролете. Поред пута стабла вита, шибље, жита лете, лете.

Возимо се. Покрај пута разасута села леже. Ко потоци после буре коњи јуре, лете, беже.  Десанка Максимовић Максимовић

Ша мислиш? Како изгледа летње вече на селу? Опиши звуке, мирисе, небо... Како изгледа летње вече у граду? Опиши звуке, мирисе, небо... Упореди вожњу у аутомобилу и у коњској запрези. Да ли више волиш јутро или вече? Зашто?

Кажи ми, кажи Шта се све види из коњске запреге док „коњи јуре, лете, беже“? Како изгледају сеоске куће из кола? На шта личи месец? Какво је расположење у песми?

 Хаје а сварамо!  сварамо!   Зааци Зашто су прва и последња строфа исте? Шта се тиме постигло? Како је песникиња уклопила риму? Изабери једну строфу и илуструј је. Предложи шта би још могло да се опева у песми.

Направи мапу свог места. Обележи све важне објекте и природна богатства. богатства. Посебном бојом обележи она места која су за тебе посебно важна. Нпр. Овде сам упознао најбољег друга, На овом месту сам пала и разбила колена... Напиши састав – „ Лето ми је позајмило своје кочије“.

143

AM

TE

Zamislite, deco, jedno veliko more, i u tom moru jednu veliku lađu, i na lađi okrugle ok rugle prozore, i na jednom prozoru – princezu Nađu. Zamislite sad, deco, to isto more, i u tom moru istu veliku lađu, i na lađi iste okrugle ok rugle prozore, i na drugom prozoru – razbojnika Kađu. Zamislite onda: bura ide, vetrova fijuk i talasi, i jedan talas princezu skide i poče mladi život da gasi. Zamislite, deco, sto talasa, većih sto puta od svake princeze, može aјkula svakoga časa na modrom talasu da se doveze. Strahom i bolom obuzet, pojavi se otac princezin i reče – Onaj biće mi zet, ko spase mladi život njezin! Zamislite, deco, puna lađa, sve oficiri, prinčevi, admirali. I svi ćute, svi drhte, samo Kađa skoči i – more ga zali. Kađa izvali strašnu psovku na račun vetra, na adresu života, na ime mora, izbeže smrti mišolovku i spase princezu iz valova.

144

Zamislite sad: otac taj, kralj sigurno, a car verovatno, podiže Kađu u zagrljaj i poljubi ga nonšalantno. – Ovo je kćer k ćer moja, a žena vaša – princeza, mila Nađa! – A ja sam, s dopuštenjem, izvinite na smetnji, razbojnik Kađa! Umiri se more, zataji vetar, stade lađa... Puni straha, puni stida, prepuni jeze – svi gledahu u pravcu princeze. – Hrabri Kađa K ađa – reče bleda princeza – ja sam vaša Nađa... Izvinite, tata, na ovom svetu svašta se događa! Dušan Radović 

Kaži mi, kaži  Koji likovi u pesmi su glavni, a koji sporedni? Kakve osobine ima Kađa? Zašto mu je princeza rekla: „Hrabri Kađa, ja sam vaša Nađa“? Uporedi ovu pesmu sa pesmom „Zima“ (str. 24). U čemu se sve razlikuju ove dve pesme?

 Zadaci Zašto se pesma ovako zove? Imaš li ti neki drugi predlog? Dopiši nastavak pesme u vidu dijaloga. Šta je tata rekao Nađi? Da li je Kađa pristao na venčanje sa princezom? Da li su se oficiri, prinčevi i admirali postideli ili razgoropadili? Pronađite tekst Dušana Radovića „Kapetan Džon Piplfoks “. Podelite uloge i odigrajte komad.

Hаjde dа stvаrаmо!  Pretoči ovu pesmu u strip. Neka svaka strofa bude po jedna slika. Napiši sastav „Zamislite jednu veliku šolju “.

Dа se pоdsetimо U Beogradu, na padini Tašmajdanskog Tašmajdanskog parkа, nalazi se Malo pozorište „Duško Radović“. Tu se svakodnevno igraju predstave za decu i omladinu.

145

KAK E JE VOJE ROTOK Potoku koji šumom teče Oprezno priđe jedan jelen I napivši se vode reče: Potok je kao šuma zelen.

S mnoštvom zvijezda dođe veče, Ugasi svoje boje dan, Plašljiva srna tiho reče: – Gle, sav je potok ozvjezdan. oz vjezdan. Grigor Vitez 

Kraj stijena potok dalje teče O kamena se lomeć rebra, Skakutajući zeko reče: – Potok je ovaj sav od srebra. Kroz polje potok dalje teče Pod vedro nebo izašav, A lastavica ozgo reče: – Potok je kao nebo plav. I potok dalje teče, teče, Nad njim oblaci bijeli stoje, Lebdeći bijeli leptir reče: – Potok je ovaj bijele boje.

Šta misliš?  Da si ti boja, koja bi boja bio/bila? Zašto? Kako bi izgledao svet da nema boja? Šta je sve plavo? Šta je za tebe važnije, zvuk ili miris? Zašto?

 Zadaci  Kakav bi potok bio za medveda? A za šumsku vilu? Kada K ada bi na potok došao vanzemaljac, šta bi rekao? Da li bi žubor potoka bio isti za jelena, zeca, lastu, leptira i srnu? Objasni.

146

Kaži mi, kaži  U svakoj strofi potok je druge boje. Objasni. Kroz koje predele sve potok teče? Kakav je potok preko dana a kakav je u toku noći? Objasni reč „ozvezdan“.

Hajde da stvaramo!  Osmisli susret svih životinja iz pesme na izvoru potoka. Kako bi tekao tek ao njihov razgovor? U čemu bi se sve životinje složile?

STRA[NA KI[A Једна кап је пала. Друга кап је пала.  Трећа  Трећа кап је пала, па се онда киша уморила. Стала.

Ша мислиш?  Да ли волиш кишу? Зашто? Када се јавља дуга? Објасни пословицу „После кише долази сунце“. Какви све облаци могу да буду?

 Да се осеимо осеимо Стихови Стихови се састоје од слогова. Измена наглашених и ненаглашених слогова зове се ритам.

И већ Сунчев зрак сија кроз облак. Гвио Тараља

Кажи ми, кажи Опиши кишу из песме. Зашто је песник назвао песму „Страшна киша“? Како се то „киша уморила“? По чему је ова песма посебна?

 Зааци Колико има слогова у сваком стиху? Да ли се сви слогови у једном стиху изговарају  једнаким гласом? Које слогове слогове изговарамо  јаче а које слабије? Шта Шта је песник постигао променама у стиховима?

147

STRA[NA PRI^A

148

Кажи ми, кажи

 Зааци

Какав утисак оставља ос тавља на тебе „Страшна прича“? Зашто? Шта мислиш о мишу? Какави су поступци лава? Шта је миш могао да уради па да прича не буде страшна?

Испричај причу. Замени улоге миша и лава у овој причи. Смисли причу са истим јунацима али тако да прича постане смешна. смешна. Упореди лава из ове приче и лава из песме Душана Радовића „Био једном један лав“ (стр. 138).

Bila jedna bistra, plava i velika bara. Po celoj bari rasla je trska samo u sredini nije. U sred bare bilo je plavo vodeno ogledalo. A u gustoj šumi trske imala  je jedna roda gnezdo. gnezdo. Noću je spavala u gnezdu a danju je stajala na jednoj nozi u sred vodenog ogledala i kljunom – šarala po vodi! Svi koji slušaju ovu priču sad će reći: znamo zašto je roda šarala kljunom po vodi! Tražila Tražila je žabu da je ulovi! Ali – nije tako. Jer, Jer, ovo nije priča o takvoj rodi. Roda, o kojoj je ova priča, CRTALA je po vodenom ogledalu! Crtala je najlepše leptire koji postoje na svetu! Možda je crtala i neke koji pre nisu postojali, ali POSTALI POSTALI su kad ih je roda nacrtala. Roda je crtala po vodenom ogledalu, po površini vode. I slika se odmah GUBILA. Naslikan leptir brisao se sa vode brže nego što bi pravi leptir mogao da odleti! A kad roda nacrta leptira i on nestane, otplovi ili odleti, roda kaže: Srećan ti put!

149

I crta novog leptira. Još lepšeg. A KAD je lovila žabe? Ova roda – nije lovila žabe! A šta je onda ručala? Ništa nije ručala. Od ranog jutra pa sve dok d ok se dan beli roda je crtala leptire. A uveče, kad potamni dan, potamni i vodeno ogledalo. Tada Tada roda nije mogla da crta, i mogla je da lovi žabe, ali žabe se noću sakriju – ne možeš ih uloviti. Zato je roda večerala ono što ima: malo vodene trave i po neki trskin list. I bila je srećna i zadovoljna u svom gnezdu misleći na nov dan i leptire koje će crtati. Volela je roda kad pored nje proleti neki nek i odistinski leptir. O, zadivljeno  je gledala za njim i šaputala: Veliki Veliki svet je lep zato što na njemu n jemu ima malih leptira! Jednoga dana dok je roda crtala leptira kljunom po vodenom ogledalu – proleti tim putem pravi leptir. Roda je šaputala za njim: Kako je svet lep! Ali, i žaba je videla leptira. I žaba je gledala za njim. Ali, žaba je skočila i leptira uhvatila. Drži žaba leptira za oba krila k rila a roda viče: – Pusti leptira! – ali žaba nije htela i spremala se da ga proguta. A roda u dva skoka dohvati žabu! E, sad je žaba bila u rodinom kljunu! Uklјeštena kao orah u krckalicu! Samo joj je virila glava. I još uvek je držala leptira za oba krila. Žaba je htela da moli rodu da je pusti, ali nije mogla da govori jer bi joj leptir odleteo! I roda je htela da kaže žabi da pusti leptira, ali nije mogla da govori jer bi joj žaba pobegla. Samo leptir, kome je žaba držala krila, mogao je da govori i rekao je: – Dobra rodo! Hoćeš pustiti žabu ako žaba pusti mene? A dobra roda klimnula je glavom da hoće. Samo, šta vredi, žaba je bila glupa i ništa nije razumela. Žaba tu nije videla KORIST za sebe, mislila je: ako ja pustim leptira a roda pusti mene – svi će ostati gladni! Bolje je da ja j a progutam leptira i da se naručam a roda neka nek a proguta mene pa neka se naruča! Glupa žaba! Nije se setila da joj ne vredi ručak u stomaku kad je neko proguta!

150

– Glupa žabo! Zini, da ja odletim! Onda tebe roda neće pojesti! – ljutito je povikao povik ao leptir. Žaba nije htela da zine, ali je morala nešto da pita, jer ništa nije razumela. Ali, čim je otvorila ot vorila usta – leptir odleti! A dobra roda pusti žabu i zapreti joj svojim lepim crvenim cr venim kljunom da drugi put leptire ne dira. Ali, ko bi znao da nam kaže da li je žaba to razumela... Mi znamo da  je pobegla, a – gde, to ne znamo. znamo. Možda da pita nekoga ono što što ne zna. A možda da priča žabama kako postoji roda koja ne lovi žabe! I da ih pozove da gledaju tu rodu. Onako, izdaleka. Za svaki svak i slučaj. Stojanka Grozdanov-Davidović 

Kaži mi, kaži  Po čemu se ova roda razlikuje od svih drugih roda? Kako je zavolela leptire? Kako je roda počela da jede samo biljnu hranu? Na koji način je roda spasla leptira od žabe?

 Zadaci Nađi opis bare u kojoj je živela roda. Šta misliš, kako su ostale rode gledale na dobru rodu? Kako razumeš rečenicu „Veliki svet je lep zato što je pun malih leptira“? Na osnovu čega možemo da kažemo da je roda umetnica?

Hajde da stvaramo!   Ti si izveštač poznate televizijske televizijske kuće. Napravi direktno direktno uključenje sa otvaranja rodine izložbe iz barske galerije. Nakon što daš svoj komentar o umetničkim delima, porazgovaraj sa autorkom rodom i ostalim posetiocima izložbe. Zašto preporučuješ da izložbu pogledaju i ТV gledaoci?

Da li znaš?  Močvarna i barska područja veoma su važna za očuvanje ravnoteže u prirodi. Zato se svakog 2. februara obeležava Međunarodni dan vlažnih staništa.

151

LED SE TOPI   Лица: БОЛЕ БОЛЕ и БОЖО БОЖО (Двориште. Сваки седи на по једном ј едном старом сандуку.) БОЛЕ: БОЖО: БОЛЕ: БОЖО: БОЖО: БОЛЕ: БОЖО: БОЖО: БОЛЕ: БОЖО: БОЛЕ:

БОЖО: БОЛЕ: БОЖО: БОЛЕ:

152

Је ли, Божо, знаш ли ти како се лед пробија? Не знам, али што те то занима сад кад леда нема нигде нигде сем у фрижидеру? Нисам знао да си тако закржљао! Ја говорим о оном другарском леду, а ти запео!... Какав ти је то ребус!? У последње време нешто много фантазираш, у чему је ствар? Ма, хтео бих, на сваки начин бих хтео да оној уображеној Гордани докажем како сам ја много добар друг, али никако да пробијем лед! Слушај, ја знам, тај лед се не пробија, него се топи, а то значи... Шта то значи? То значи полако, постепено, постепен о, мало-помало... мало-по мало... Пробао сам... Прво сам јој украо оловку и сломио је напола... После сам јој сакрио капу... После сам је гурао кад смо излазили из школе... После сам  јој отео торбу и закачио је на дрво... И ништа, и ништа... Она све то као да не разуме! Онда ти остаје још оно последње. Које? Срце и стрела! А, не, то никако, нећу! Доста сам јој делио чврге, зврчке и чупања! Зар сад још и да је убијем! Ти си полудео, стрела у срце, па то је

БОЖО: БОЖО:

сигурна смрт, зар ниси видео ни једног каубоја како гине од индијанске стреле! И ти мени кажеш да сам закржљао, а не знаш да сем инди јанске стреле постоји још и она друга – нацртана стрела и срце!  Алексанар Поовић Поовић

Ша мислиш? Шта значи изрека „ Љубав све побеђује побеђује“? Како изгледа заљубљена особа? У чему се разликује заљубљеност од љубави? Како се каже „волим те“ на неком другом језику?

Кажи ми, кажи Шта је тема овог драмског текста? О ком леду говоре Боле и Божо? Зашто Боле за Гордану каже да је уображена? На које начине Боле показује Гордани да му се она допада?

 Зааци Примени изреку „Ко се бије тај се воли“ на овај текст. Одиграјте Одиграјте овај драмски д рамски текст у разреду. Замените Болета и Божу са Аном и Миленом. Шта још морате да промените у тексту да бисте могли да га одглумите? Наброј славне љубавне парове из филмова, књига, историје и стрипова.

 За раознале Амор је био бог љубави, радости и шале код старих с тарих Римљана. Бог љубави код стaрих Грка био је Ерос.

153

LAVV I ^O LA ^OVE VEK K Стара лавица отхранила је насред пустиње сина, младог лава. Усадила му је у груди мржњу према човеку, који му је убио оца и два брата. Када је млади лав дорастао и осетио да му је снага голема, опрости се с матером обећавши да неће имати мира док не нађе и не уништи свога највећег непријатеља, човека. Дуго је путовао, непрестано тражећи оно за чим је пошао. Једном на пучини пешчаног мора сусретне велику животињу дуга савијена врата, обраслу длаком, а са две грбе на леђима. Одмах је срдито запита: – Ти си човек, је ли? Камила уздахну и мирно му одговори: – Не ја, човек је друкчији. Ти налазиш да сам ја снажан створ. И  јесам. Нико не може тако дуго издржати глад и жеђ као ја. Нико ме не може стићи кад се запутим овом пешчаном пустињом. Али ја сам ипак човеков роб, ја пред њим клекнем кад хоће да ме узјаше. Он управља свом мојом снагом на своју корист, а зато ми допушта да се могу хранити бодљикавим чкаљем. А после моје смрти човек ми одере кожу, од које направи себи шатор да се заклони од сунца и зла времена.  Лавић се замисли замисли па оде даље. даље. Сад наиђе на неку чудновату животињу. тињу. На челу је имала два рога. Врат јој је био дебео и јак. Кад јој ј ој се лав приближи, она снажно лупи ногом о земљу.  То ће бити човек?“, помисли лав. Па одмах упита: „ То – Јеси ли ти човек? – Ја човек? Љуто се вараш, драги мој. Ја сам његов слуга, а он господари над свима нама. Натакне Натакне ми јарам на врат, врат, па му морам орати и највеће терете вући. Месо ми поједе, а од коже прави себи опанке.  Лав се намршти и оде даље. Идући тако зачује неки топот. Земља као да се потресла и, ево, дотрча стасита, поносита, племенита животиња. Све јој одскакује дуга грива на врату, а остраг јој се превија дуги реп. – Ха, ти си човек! – рече лав. Коњ ржући застаде, па тужно рече:

154

– Нисам, ја сам слуга човеков. – Зар ти његов слуга? А како си поносит! – Такав Такав сам кад сам сам. Али кад сам у близини човека, онда немам поноса. Он ми тури жвале у уста, заузда ме и узјаше, а ја га морам носити куд је њему драго. драго. У човека је моћ, а ми смо сви сви ништавни према њему. Сад се лав одшуња у неку шуму. Чуо је ударце као да неко дрва цепа. Приближи се тамо да види шта је. Ту види неког омањег, према себи незнатног створа. Сад је баш оборио горостасну јелу, само је остао доњи део стабла, два педља висок над земљом. Лав упита тог незнанца да ли је где видео човека. – Ти човека тражиш? – одговори човек. – Шта би с њим? – Убио ми је оца и два брата, па хоћу да му се осветим. – Па лепо је то од тебе, заиста лепо.

155

 Та  Та је похвала похвала лаву лаву годила. годила. И он исприча исприча све што што је чуо чуо о своме оцу и својој браћи. Још замоли човека нека само настави свој рад. Човек је баш засекао у пањ, па замоли лава да му помогне. А лав упита како ће му помоћи. – Немам клина да га метнем у овај расцеп, него буди добар па тури т ури своју шапу унутра. – Хоћу, драге воље. Чим лав тури шапу у процеп, човек извуче секиру, а лавова шапа се уклешти у пукотини. Лав је био ухваћен.  Тад  Тад му човек рече да је он човек. – Видим ја већ шта је – уздахну лав. – Да је по снази, ти не би био тако страшан, али то чини твоја памет. памет. А сад ћеш ме убити, је ли? – Нећу те убити. Пустићу те да одеш па да причаш како је човекова памет јача од најјачих сила, али да каткада има милостиво срце. Јер иначе не би био човек.  Араска нарона нарона рича

Кажи ми, кажи Зашто је лав кренуо да тражи човека? Којим редом је лав сусретао животиње? Шта је од њих сазнавао? Шта је лав научио од човека?

Ша мислиш?  Зашто се за лава каже да је цар животиња? Које све знаш песме и приче у којима се помињу лавови? Зашто Зашто се каже „лавовски се борио“? Шта мислиш о животу лавова у циркусу и зоолошком врту?

 Зааци Шта мислиш, како је лав замишљао човека? Како разумеш народну умотворину „Што снага не може, памет чини“? Направи план за препричавање и укратко укратко препричај причу. причу. Извуци поуку из ове приче.

 За раознале  Лав је толико снажан снажан да може да обори плен двоструко двоструко већи од себе. Оглашава се риком. Рика се може може чути и на удаљености од око 8 км. У одмарању одмарању лав проводи чак 20 часова дневно.

156

STAKLAREVA QUBAV  Сав занесен, дечак је посматрао како се надимају очеве груди а безоблична ужарена маса, на врху дуге стакларске цеви, претвара у прозирну стаклену зделу за воће и колаче. – Кад порастем и ја ј а ћу постати стаклар! – рече малишан а отац га, одложивши посао, збуњено погледа. – За стакларе су с у потребна јака плућа, а ти једва успеваш да угасиш рођенданску свећу. Није то посао за тебе, синко! Бежи од стакларске пећи као од куге док ти није спржила лице и душу... – стаклар заћута и с тугом се загледа у дечакове златасте очи. Такве у породици никада нико није имао, нити је ико био тако прозрачан и танак. – Иди, играј се, дете... – отац уздахну. – И не долази више овамо. Али, дечак није био у стањ с тањуу да послуша пос луша очев савет. савет. Сјај и прозрачност стакла стак ла привлачили су га више од било чега на свету. У блеску росе видео га је, у капима кише, у бојама дуге, у сну. сну. Чак му је и поток личио на неко течно стакло које скакуће преко камења и негде у даљини претвара се у стаклено језеро насељено прозрачним језерским вилама. Је ли чудо што он, крадомице, настави да долази у стаклару? Што занемари сан и игру? Али, без обзира колико се трудио, грудва на врху дуваљке није се претварала у пехар или зделу. Мртва и мутна му тна висила је неко време а онда се откидала и падала на тло као нека наказна воћка. Брже од иверја низ планинску реку отицали су дани, месеци, године. Али, А ли, дечак није одустајао, делимично због тврдоглавости, делимично због прича старих стаклара да у стакленој рудачи живи чаробњак који се појављује једном у сто година, ономе ко га угледа дарујући способност да од стакла начини све што зажели: од стакленог стак леног цвета до птице. – Кад би ми се, макар на тренутак, указао! – сањарио је малишан и из све снаге дувао у цев све док стаклена маса није почела да се шири као мехур. Али, А ли, да од мехура направи зделу, није му полазило за руком, и он се зарицао да неће више одлазити у стаклару. Па ипак, већ сутрадан је тамо ишао као да га ноге саме носе. Понекад му се чинило да у стаклу види нечије лице како се смеши, али то би трајало тек трен и смешак би се гасио као да га није било.

157

Но, и поред неуспеха дечак је у стаклару одлазио све чешће и остајао све дуже. Једне ноћи он виде како провејава крупан и влажан снег и затрпава крошње дрвећа и плочнике. – Не начиним ли ноћас стаклени цвет прозрачнији од мехура сапунице, више никада овамо нећу доћи! – промрмља дечак и замочи цев у врелу, житку масу. Већ су га груди болеле од дувања а грудва никако да се почне ширити. Тек Тек пред зору он виде како се стаклена маса увија и преображава у кристални цвет какав никад нико није видео. Ван себе од радости, он сави дугу светлуцаву дршку, направи за њу постоље и одложи цвет на полицу. Затим узе нову грудву и зачуди се: као да је од пене било начињено, стакло се стаде с таде тањити и претварати у птицу дугог репа у коме су се преливале најнежније и најблиставије дугине боје. – Да направим још једну пре него што мајстори уђу у стаклару... – помисли али, када се стаклени мехур рашири, он виде како се, уместо у птицу, тмаста и безоблична грудва преображава у девојчицу тако прозрачну и блиставу да су га од сјаја њеног лица очи болеле. Као опчињен стајао је неко време и зурио у њу. њу. – Ај, кад би проговорила или коракнула... – уздахну и истовремено се подругну самоме себи: ко је још видео стакло које корача или говори? Само будала може пожелети нешто што не бива... – Ко то каже? – стаклена девојчица се закикота, поскочи и малим хладним прстом дотаче дечаков образ, па поче да расте. Била је већ скоро дечакове висине кад мали стаклар чу кораке радника који су долазили на посао. – Е, свашта! – прогунђа дечак. – Већ је почело да ми се свиђа стакло које расте и говори! – он надланицом протрља очи уверен да сања, али девојчица је и даље, свеједно, стајала крај њега и прекорно га посматрала. – А што не би говорило? – рече љутито. – Па, ти веруј да је немогуће, ако ти се то свиђа! – својом маленом шаком она дотаче дечаково раме и осмех-

158

ну се. – А сад ме води својој кућу јер ускоро ће радионица бити пуна људи. – Шта да кажем родитељима? – забрину се малишан. – Запањиће се кад те виде... – Неће ме видети! – рече девојчица. – Ја ћу бити видљива само за тебе... – нечујно она пође за дечаком и исто тако нечујно уђе у његову кућу. Од тога дана дечакова мајка није могла рођеним очима да поверује. Је ли тај насмејани младић њен вечно уплашени син? Шта се то с њим догађа? С ким он то у мраку м раку разговара? Покушала је да сазна, али  је на сва њена питања дечак ћутао и растао очију пуних неког тихог, тихог, радосног сјаја. Заједно с њим расла је и девојчица, нежна и прозирна као да ју је водена вила родила, и била стално уз дечака: у кући, у школи, у сну и на јави. Мајстори из стакларе су га у чуду посматрали и покушавали да докуче ко му то у раду помаже. Такве Такве стаклене цветове, птице и пехаре  још никада нико није успео да направи. Да није чаробњак из стаклене рудаче рудаче ту умешао своје прсте? Од кога је момчић све то научио? Узалуд су се трудили да прокљуве његову тајну. Мали стаклар је ћутао а дани су се као пупољци отварали. Крај реке, док је посматрао облаке како се огледају у води, он помисли како од њега нема срећнијег човека на свету и истог трена осети како му, као нож, кроз груди пролете језа. Шта ако Светлоока оде као што је и дошла? Ако, једноставно, ишчезне? – Бићеш увек са мном? – прошапута бојажљиво. – И волећеш ме вечно? – Док ме не удариш или не гурнеш, запамти! Љубав је крхкија од стакла. За њу је потребно много стрпљења, много нежнсти... – Лепотица од стакла се осмехну а младић ускоро заборави и своју стрепњу и њену опомену. Недеље и месеци су летели као златне стрелице с трелице и он поверова да ће увек тако бити. Под његовим прстима стакло се савијало у гранчице, у светлуцаве влати траве, цветне пузавице, и његова је слава расла.  Људи су из далека долазили да виде његове његове творевине од стакла, стакла, да им се диве. Од ове грудве направићу паучину с капима од росе. На дневном светлу блистаће као бисери... – рече мали стаклар једне ноћи, али му посао не пође за руком и Светлоока се, нехотице, насмеја.

159

– Та ти паучина личи на резанце... – рече а он је, у љутини, не размишљајући, гурну г урну.. Истога часа чу се некакав рески звук, као да се стакло ломи, и он, сав очајан, виде како се девојка претвара у гомилицу стакленог праха и у струји ваздуха излеће кроз прозор. Опрости ми, врати се!? – повика ван себе од туге т уге и запрепашћења и потрча за стакленим прахом који се све брже осипао, док на крају сасвим не нестаде. Узалуд ју је звао, узалуд за њом трагао. Ни у сан му није свраћала а дани су се као снежне пахуље пахуље ковитлали. ковитлали. Једино му се, с времена на време, чинило да je у сјају стакла види, а онда и то престаде и он поверова да је све било само сан. Полако поче да је заборавља, ожени се, изроди децу. Већ му и белина косу на челу покри, кад једне је дне ноћи опази како се његов најмлађи син искрада и одлази у стаклару. Затим угледа његов први стаклени цвет и тихи, радосни сјај у очима. Не питајући га ништа, схвати да прича не престаје да се понавља. Грозана Олујић

Кажи ми, кажи

Ша мислиш? 

Како је дечак заволео стакларски посао? Како је настала стаклена девојчица? Шта је све стаклена девојчица научила дечака? Како је дечак изгубио стаклену вилу?

Како се прави стакло? Зашто је за стакларе потребно да имају јака плућа? Зашто се каже да је „љубав крхка као стакло “? За кога се каже „он је као слон у стакларској радњи“?

 Зааци Испиши све поетичне реченице из текста. Које су особине дечака? Зашто није желео да се повери мами? Прочитај нашу народну бајку „Вила“ и упореди је са овом причом.

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Напиши причу „Ја сам стаклени дечак“ или „Ја сам стаклена девојчица“. Опиши свој дом. Чиме се бавиш? Како помажеш људима? Шта те радује?...

160

SME[NE SLIKE

 Хаје а сварамо!  сварамо!  Нека свако у разреду смисли своју причу по овим сликама. Онда све приче спојите и направите заједничку књигу. Смислите нов назив за књигу.

161

PUT NA MARS КОСМИЧКА ПРИЧА КОСМИЧКИ БРОД „БИБЕРЧЕ“ 26. фебруар 2005. Драги моји, Улазимо у космички брод. Полећемо на далеку планету Марс. Моја кућа, моја улица, моја школа, цела Земљина кугла остаће, далеко иза нас. Јављаћу вам се редовно из кабине космичког брода. На пут сам понео књиге – дискету са бајкама о Снежани и седам патуљака, Томи Палчићу, Биберчету, Пинокију, Алиси у земљи чуда. И овај наш космички брод тако је мали да на њему има места само за мале ствари и за те мале јунаке из бајки. Ту би се Палчић, Биберче и Снежанини патуљци најбоље осећали! Права снага  је у Биберчету, Биберчету, у зрну, у атому... атому... Наш брод се креће на атомски погон! Пошто путујемо на једну пусту планету, ту је и књига о Робинзону Крусоу, који је и сам морао да преживи и да као морнар опстане на  једном пустом острву. острву. То То му је пошло за руком јер је у својој морнарској торби понео и семе жита и других корисних биљака. Све сам то научио из тих лепих прича за „лаку ноћ“, али овде се, у космичком броду, као и у бајци, не зна када је дан а када је ноћ, као што се не зна шта је бајка, а шта је истина. Добро је што сам и ја тако мали. Зато су ме примили. Зато се наш космички брод зове „Биберче“. Али, нису мене само књиге припремале за пут у Космос! Моји најомиљенији телевизијски јунаци су космонаути. А у биоскопу сам највише волео да гледам филмове о Супермену! У циркусу сам се дивио акробатама који су се, прескачући са једног трапеза на други, супротстављали Земљиној тежи. И космонаути морају да буду исто тако јаки и одважни. Морају да се снађу у свакој прилици... О свему што се овде догађа извештаваћу вас помоћу радио-таласа, као и помоћу једне мале филмске и једне, још мање, телевизијске камере. Радио, фотоапарат, филм, телевизија, телефон – све су то, после књиге, наравно, веома важне

162

ствари! Желео бих у сваком тренутку да могу да се јавим мами, тати, брату и сестри, али и они да се јаве мени! Довољно би било да им чујем глас па да, истог часа, у мислима угледам њихова драга и насмејана лица. Лепо је играти се видео- игрицама, али је много потребније и пријатније када си овако усамљен, као ми – космонаути, и када можеш м ожеш из космичког брода да се јавиш својима на планети Земљи! Речи, музика, шумови који до нас допиру путем радиoталаса призводе у глави слике и оног што стварно постоји и оног што само у машти можемо да замислимо! Зато је важан радио! Али, ни филм, ни телевизија, ни компјутер нису за потцењивање! „Једанпут видети – сто пута чути! “ – каже једна стара с тара кинеска пословица.

KOSMIČKI BROD „BIBERČE“ 23. mart 2009. Dragi moji, Mnogo sam naučio! Prosto nemam reči da vam sve to opišem! Baš je lepo od kosmonauta što su mi dozvolili doz volili da na put ponesem i ovaj moj mali mobilni telefon. To je, ako ne računamo seme, najmanja stvar na brodu! Ipak, iako je tako mali, tu su stali snimci, glasovi, muzika, šumovi, sve čega sam mogao da se setim! Tako Tako su i moji prijatelji kosmonauti upoznali moje drugove iz škole, moju porodicu, mog psa Žuću... Sve je tu! Svi mediji, svi posrednici koji nas povezuju – i telefon i radio i televizija i kompjuter i fotoaparat! fotoaparat! I svi su ti mediji povezani u mom mobilnom telefonu i rade kao i mi kosmonauti: svi za jednog i jedan za sve! Evo šta o tome kaže komandant našeg kosmičkog broda: Radio je, kaže on, povezan sa fotografijom (zato što možeš da čuješ glas i da, u mislima, lepo vidiš sliku onoga koji k oji ti govori); fotografija je povezana sa filmom, film sa televizijom (uključiš televizor i gledaš film); televizija je povezana sa kompjuterom, kompjuter sa telefonom (uključiš telefon i povežeš se sa Internetom), a Internet je povezan sa veštačkim satelitima koji neprekidno kruže oko Zemljine kugle (uključiš satelitsku vezu i razgovaraš sa svojima na Zemlji), kao ja sada sa vama! v ama! Mnogo vas voli i pozdravlja vaš kosmonaut Nikola! Miodrag Novaković 

Hajde da stvaramo!  Zamisli da si član kosmičke ekspedicije koja putuje na Mars. Kako bi izgledala jedna tvoja stranica iz dnevnika?

163

BILO, PA GA NIJE Испаде ми мрвица! Испаде ми мрвица! А камо та мрвица? Изела је грлица! А камо та грлица? Отишла је путем! А камо тај путак? Зарастао травицом! А камо та травица? Покосио дугоња! А камо тај дугоња? Посекла га секира! А камо та секира? У ковача за пасом! А камо тај ковач? Завукао се у мех! А камо тај мех? Расточили црви! А камо ти црви? Позобала кока! А камо та кока? Она снела јаје! А камо то јаје? Изела га деца!

KAKVE SVE POSTOJE REKE Уске, Широке, Блиске, Далеке, Плитке, Дубоке, Брзе, Споре, Бистре, Мутне, Велике, Мале... И остале.  Драомир Ђорђевић

Нарона есма

164

 Да ли знаш? 

 Хаје а сварамо!  сварамо! 

Ређалице су песме у којима се нижу  један за другим јунаци који учествују у решавању решавању неког шаљивог задатка.

Напиши своју ређалицу попут песме „Какве све постоје реке “. Нека ти назив буде „Какве све постоје чарапе“.

RE^NIK

RE^NIK У неким текстовима наићи ћеш на речи чије ти значење није познато, или ти је познато познато само делимично. Потражи их у РЕЧНИКУ. Како да користиш РЕЧНИК? – У речнику су речи сложене с ложене по азбучном реду, а то значи да речник започиње речима на слово А, а завршава се речима на слово Ш. – На маргини сваке стране у жутом пољу налазе се слова којима почињу речи на тој страни. – Када истим ис тим словом почиње више речи, онда гледај друго слово у речи, а ако је исто и друго, гледај гледај треће и тако редом. – Постоје речи које имају више значења. Овде је дато само оно значење које та реч има у тексту. Остала значења можеш написати на празне линије испод речи. – Ако се догоди да не знаш шта значи нека реч у тексту, а у речнику је нема, замоли наставника да ти помогне. – На празне линије упиши нове речи и њихова значења и тако ОБОГАТИ свој речник.

166

A АВАНИЦА – зликовац, нитков АВЛИЈА - двориште АДМИРАЛ АДМИРАЛ – највиши морнарски чин АКОВ – стара мера за течност, течност, око 50 литара АЛА – биће сродно аждаји и змају АМБАР – остава, спремиште за жито АРЕНА – округао простор у средини циркуса где своје вештине приказују циркуски радници и њихове животиње АРТИСТ – глумац у циркусу, уметник који вешто вежба на справама, глуми, плеше итд. АРХИЕПИСКОП – највиши црквени старешина,првосвештеник,, први старешина,првосвештеник епископ B БАКАР – врста метала црвенкасте боје БАНГАВ – хром БЕГ – турски племић БЕДЕМ – заклон, утврђење БЕЗАЗЛЕНО – безопасно БЕЛУТАК – бео камен, шљунак БЕСЕДИТИ – говорити БИСКАТИ – пребирати прстима по коси БЛАЖЕН – благ БОЖУР – низак грм који цвета у мају, има велике цветове најчешће црвене боје БОСИЉАК – лековита биљка за коју се верује у народу да има моћ да заштити од урока БРВНО – балван, грубо истесано дрво, мостић БРЕМЕ – терет БРУЈАТИ – производити звук; бруји мотор

БУЗДОВАН – средњовековно оружје, састоји се од гвоздених пера и дршке д ршке БУКВИК – букова шума БУЛКА – цвет црвене боје, мак

А Б В Г

V ВАРОШ – мањи град ВЕРГЛАШ – улични свирач ВИЛАЈЕТ – област, покрајина, земља ВИНО – пиће које се прави од грожђа ВИР – најдубље место у реци, водени вртлог ВОДЕНИЦА – млин на реци у ком се мељу житарице ВРАНАЦ – коњ црне длаке G ГЛОГ – жбунаста бодљикава биљка, има црвене плодове, глогиње ГОЛЕМ – огроман, гломазан ГОРОСТАСАН – веома велики, џиновски ГРАБУЉА ГРАБУЉА – пољопривредна алатка која служи за скупљање сена, има зупце ГРГЕЧ – врста речне рибе

Д  Ђ Е Ж З И Ј К  Л  Љ М Н Њ О П Р С

D ДЕЛИЈА – јунак ДЕМБЕЛИСАТИ – проводити време у нераду, ленствовати ДМИТРОВДАН – Митровдан, српска слава која се слави 8. новембра, сматрано је да се тога дана растају хајдуци ДРЖАВНИК – човек који учествује у вођењу једне државе

 Т  Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

167

А Б В Г Д  Ђ Е Ж З И Ј К  Л  Љ М Н Њ О П Р С  Т  Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

168

|  ЂАКОНИЈА – посластица, одабрано  јело  ЂЕМ – део коњске опреме који који се ставља коњу коњу у уста  ЂЕРЂЕФ – обич обични ни дрвени дрвени оквир оквир на који који се разапне тканина на којој се везе  ЂИПИТИ – скочити  ЂОГАТ  ЂОГАТ – коњ коњ беле длаке  ЂОН – доњи део ципеле, може бити од коже, гуме или пластике @ ЖВАЛЕ – гвожђе у устима коња, за чије крајеве су утврђене узде којима се коњем управља ЖЕРАВИЦА ЖЕРАВИЦА – жар, жишка

K КАДИФА – мекана тканина, сомот КАЋИПЕРКА – женска особа која се много кити, украшава КВОЧКА – кокош која лежи на јајима или која води пилиће КЛОВН – циркуски шаљивчина, глумац смешног изгледа и смешних покрета КОБАЦ – птица грабљивица слична орлу КОВИТЛАЦ – снажно кружно кретање ветра који носи прашину или снег КОНФЕРАНСЈЕ – говорник, водитељ КРДО – скуп животиња КРИЛАТАСТ – који има крила КРОТАК – питом КРСНО ИМЕ – сваки Србин има по један дан у години, један православни празник, који он слави и то се зове крсно име КУЛА – висока грађевина од камена, четвртасте или округле основе КУЛАШ – коњ пепељасто-жућкасте боје

Z ЗАБУШАВАТИ ЗАБУШАВАТИ – ленствовати ЗАКРЖЉАО – неразвијен ЗАКРИЛИТИ – заклонити ЗИРНУТИ – провирити, погледати L ЗМАЈ – крилата неман чудовишне снаге  ЛАВИНА – огромна маса одроњеног ЗРИКАВАЦ – инсект сличан скакавцу; снега или камења која се великом мужјаци производе звук, зричу брзином сручује са стрмих страна,  још се зове усов I  ЛАХОР – врста ветра ветра ИВЕР – парче дрвета које отпадне кад  ЛЕТАРИТИ  ЛЕТАРИТИ – летети се дрво сече  ЛИКА – еластична, млада, зелена ИСТОРИЈА – прошлост, прича о гранчица прошлости Q  ЉИЉАН – врста цвета, други други назив је J крин ЈАВА – стварност с тварност,, будно стање,  ЉУБИТЕЉ – човек који који нешто много много супротно од сна воли ЈАЗ – канал поред пута за одвођење или довођење довођење воде, канал, јама ЈАСЛЕ – дугачак сандук од дрвета д рвета или исплетен од прућа причвршћен на зид, у који се ставља храна за стоку ЈАТАК – човек који у својој кући скрива хајдуке ЈОШТЕ – још

M МАГНЕТ – врста метала која привлачи друге метале МАЉ – врста дрвеног чекића МАНГАЛО МАНГАЛО – примитивна справа за грејање, састоји се од једне посуде у коју се ставља жар

МЕХ – кеса од коже МИЛЕНА – мила, драга МИЛОДУВ – милодух, лековита биљка МИЉА – мера за дужину пута, поморска миља износи 1852 метра МИРОЂИЈА – зачинска биљка МЛАДА – невеста

N НАБАСАТИ – наићи на нешто неочекивано НАРАВ – природа НАРАМЧИЋ – стара мера за количину нечега што се може понети у наручју, нпр. дрва НAСEОБИНА – несеље НЕЧОВЕШТВО – лош, нељудски нељудски поступак НИШТАВАН НИШТАВАН – незнатан, који не вреди O ОБАЛИТИ – оборити ОГАЊ – ватра ОГЊИШТЕ – место на ком се ложи ватра ОДАЈА – соба, просторија за становање ОПУТА – трака искројена од коже која је обично служила за плетење опанака ОСКОРУША – врста крушке ОТОК – острво ОХОЛИЦА ОХОЛИЦА – надмен човек, надувенко ОХОЛО – надмено P ПАСТРМКА – врста речне рибе ПЕГАЗ – крилати коњ, лик из грчке митологије ПЕДАЉ – старинска мера за дужину, око 25 центиметара ПЛАНКТОН – веома ситне биљке и животиње које лебде на површини мора, језера или мирног тока реке ПЛАЋА – плата

ПЛОТ – ограда оплетена од прућа ПОБРАТИМ – особа коју поштујеш као брата ПОЗНА – касна ПОКРОВАЦ – прекривач ПОМАЉАТИ СЕ – показивати се ПОМЕСТИ СЕ – збунити се ПОРИНУТИ – спустити брод у воду зa пловидбу ПОЧИВАТИ – спавати ПРИТВРДИТИ ПРИТВРДИТИ – причврстити ПРОСВЕТИТЕЉ – човек који поучава, просвећује људе ПТИЦА ШЕСТОПЕР ШЕС ТОПЕРА А – птица прелепог шареног перја

А Б В Г Д  Ђ Е Ж З И Ј

R РИТ – мочвара, баруштина, обично обрасла трском и шашом РИВА – обала РОГОЗ – врста барске биљке РУЈНО – црвено (рујно вино) S САБЉА – хладно оружје од челика САМАР – врста коњске опреме, седло на коме коњ носи терет СЕВЕРАЦ – северни ветар СЕДЕФАСТ – од једне врсте бисeра СЕНЕКА – грчки мудрац и филозоф СИЊ – плав (сиње море) СКЕРЛЕТ – скупоцена црвена тканина СНИВА – сања СТРИЖЕ – сече, шиша СУВАРАК СУВАРАК – сува грана T  ТАКУМ  ТАКУМ – заједнички назив за целокупну коњску опрему: узде, седло и остало  ТАНЕ  ТАНЕ – пушчано зрно, црне боје  ТЕПСИЈА – плитка и округла округла посуда од метала, служи за печење пита и колача

К  Л  Љ М Н Њ О П Р С  Т  Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

169

А Б В Г Д  Ђ Е Ж З И Ј К  Л  Љ М Н Њ О

 ТЕРЕВЕНКА – бучна забава  ТЕРЕТАН  ТЕРЕТАН – тежак  ТРИКО – одећа од фине танке танке растегљиве тканине  ТУНА – ту  ТУРИЗАМ – привредна грана која служи да организује људима људима путовања, ради одмора и забаве

F ФИЛАТЕЛИЈА – сакупљање поштанских марака ФЛОТА ФЛОТА – скуп бродова; у песми више облака који личе на бродове ФРТАЉ ФРТАЉ – мера за запремину, запремину, износи четвртину мере H ХАЗНА – имање, богатство ХАРАМБАША ХАРАМБАША – хајдучки старешина ХЕЛИКОН – планина у Грчкој ХИТНУТИ – бацити C ЦИЦ – речца којом се некоме каже да неће добити оно о чему сања, чему се нада

П Р С  Т  Ћ У Ф Х Ц Ч

^ ЧАРДАК ЧАРДАК – господски дворац, старинска господска зграда са избоченим спратом ЧАРШИЈА – трговачки део града ЧАРНО – црно ЧЕСТАР – густа, тешко проходна млада, ниска шума, густиш, шипраг ЧИОДА – прибадача ЧКАЉ – бодљикава биљка ЧОБАНЧЕ – млад чобанин који чува овце ЧУН – чамац

Џ Ш

170

X ЏИН – див

{ ШАРИ – шарени ШАРЛАХ – дечја заразна болест ШВРАК ШВРАК А – сврака, птица грабљивица ШЕВРЉУГА – врста птице ШИКАРА – густа непроходна шума ШИМШИР – украсно дрво ШТИП – град у Македонији ШТУКА – врста прождрљивe речне рибе ШУТ – без рогова ШЧЕПАТИ – зграбити

ONI SU PISALI ZA NAS АНДРИЋ, Владимир (1944), рођен у Обреновцу. Дела за децу: Свеска на свескама, Наре лави, смеђи, црни, Вечерњи слон, Срце на зиу, Новооишњи Новооишњи оклон. АНДРИЋ, Иво (1892–1975), рођен у Травнику. Школовао се у Сарајеву, Загребу, Бечу, Бечу, Кракову и Грацу. Грацу. Добитник Добитник је Нобелове награде за књижевност 1961. год. Превођен је на многе језике света. За децу је написао књиге  Деца и Приче из еињсва. АНТИЋ, Мирослав (1932–1986), рођен у Мокрину код Новог Сада. Студирао је у Београду на Филозофском факултету. Радио је као новинар у Новом Саду и Београду. Сем књига за одрасле, објавио је и књиге песама за децу: Плави чуерак, Гарави Гарави сокак, Насмејани све, Шашава књиа, Оловка не ише срцем, Пице из шуме, Тако Тако замишљам небо . БЛАШКОВИЋ, Ласло (1943), рођен у Новом Саду. Дела: Изле на змају, Да сам аин аа, Врешка, Нешо ео, Тае, маме и још по неко, Дечак је намиивао Сунцу, Скакуање речи . БРАЈКОВИЋ, Драгомир (1947), рођен у Писаној Јели у Црној Гори. Дела за децу:  Два  Два е еињ ињс сва ва,, Вук Вук са оно оноа а свиј свије еа, а, Лако Лако ми је за за мао маорц рца, а, Сар Сарее фо фоо ора рафи фије је.. БУЊАЦ, Владимир (1928–1999), рођен у Загребу, живео и стварао у Београду. Писао је прозу, драме, путописе, монографије, филмске критике и есеје. Књига Послења оаза настала је 1985. год. год. по истоименом филму филму Петра Лаловића. ВАЈЛД, Оскар �����������, енглески приповедач, драмски писац и песник чија је популарност порасла порас ла са његовим делима за децу. децу. За децу је написао књигу Срећни ринц и руе бајке. ВАСИЉЕВ, Душан �����������, рођен у Великој Кикинди, учитељску школу завршио у Темишвару. Темишвару. По завршетку Првог светског рата у ком је учествовао, радио као учитељ. Дела: Изабране есме, Песме. ВЕЛМАР–ЈАНКОВИЋ, Светлана  ���?�, рођена, школовала се и живи у Београду. Написала више књига за одрасле, добитник више награда награда за књижевност. књижевност. Дело за децу: Књиа за Марка. ВИТЕЗ, Григор �����������, књижевник и преводилац. Рођен у Косовцу, завршио учитељску школу. Поред књига за одрасле највећи део књижевног стварања посветио деци. Дела за децу: Веселе замке, Преелица, Со вукова, Ка би рвеће  хоало  хоало,, Ге Ге риче риче расу расу,, Бајк Бајка а о линено линенојј ици, ици, Иза бра бра лав лава а итд. ВИТЕЗОВИЋ, Милован ������, рођен у Косјерићу. Студирао на Филозофском факултету у Београду. За децу написао збирке песама  Ја и клинци ко есници, Изабрано еињсво, Песме које расу, Наименовања.

171

ГОРКИ‚ Максим‚  рођен као Алексеј Максимович Пешков �����–�����‚ руски универ зиписац. Написао је књиге за децу:  Деињсво‚ Међу љуима‚ Моји универзиеи. ГРИМ‚ Јаков и Вилхелм‚ Немци‚ познати књижевници‚ живели у ��. веку. Избајке‚ Немачке бајке и др. Млађи брат Јакоб дали збирке бајки  Дечје и омаће бајке (����–����� академик и сакупљач народних умотворина‚ преводио на немачки језик српске народне песме и Вукову Срску рамаику. Били су савременици и пријатељи Вука Караџића. ГРИПАРИ‚ Пјер �����–�����‚ рођен у Паризу. Дела за децу: Приче о ринцу Пиоу‚ Нанас и Жиане‚ Пирлиии‚ ва сируа‚ јена вешица‚ Неверована  луос Фосфор Нолока‚ Вешица из Улице Муфар и руе риче из Улице Брока �код нас преведено под насловом  Заљубљене циеле). ГРОЗДАНОВ–ДАВИДОВИЋ‚ ГРОЗДАНОВ–ДАВИДОВИЋ‚ Стојанка ������‚ рођена у Зрењанину. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду. Поред књига за одрасле објавила  је књиге за децу: Књиа о Маји‚ Некуа ниокуа‚ Плови лађа о аира‚ Ко се рви роио‚ Сунцокре на чараином колену‚ Насмешене риче. ДАНОЈЛИЋ‚ Милован ������‚ рођен у Ивановцима код Лазаревца. Дипломирао на групи за француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Написао књиге за децу Како савају рамваји‚ Фуруница јоуница‚ Рона оина‚ Како живи ољски миш‚ Песме за врло амену ецу . ЂОРЂЕВИЋ‚ Драгомир �����–�����‚ рођен у Земуну. Дела: Са ћу вам рећи‚ Сал– но ече Мисисии‚ Сорски живо‚ Заљубљени бро‚ Ша нос ражи о мо рса‚ Тече река изалека‚ Поруке из рве руке. ЕЗОП ��. век п.н.е.�‚ истакну истакнути ти грчки баснописац‚ рођен у Малој Азији‚ одакле је до– до – веден као роб. По легенди‚ због слободоумља гурнут са огромне стене и живот окончао у морској дубини. Под његовим именом сачувана је књига З борник басни која је имала велики утицај на све европске баснописце‚ па и нашег Доситеја Обрадовића. ЕРИЋ‚ Добрица ������‚ рођен у Доњем Црнићу у Гружи. Живи у Београду. Дела за децу: Вашар у Тооли‚ Славуј и Сунце‚ Орлица о рлица‚ Тора са е сраова‚ О раара о злаара‚ Добрица чобанска орбица‚ Сишло буре у обруче‚ Песма о сеницама‚ Долина сунцокреа‚ Баша са сеам ружа‚ Чианка оишњих оба‚  Лео  Лео у Калио Калиољу љу‚‚ Цар челар‚ челар‚ Мој ру Миливоjчи Миливоjчићев ћев лу‚ О азбуке азбуке о злане злане  јабуке  јабуке‚‚ Вил Вил. ЗУБАЦ‚ Перо ������‚ рођен у Невесињу у Херцеговини. Дела:  Хоћу  Хоћу-нећ -нећу‚ у‚ Шо Шо се на ме Дарја љуи‚ Деца расу као куће‚ Деца моу немоуће‚ Ово сам ја‚ Буи ријаељ веру, Пице у руима. ИЛИЋ‚ Војислав  �����–�����‚ рођен и умро у Београду. Припадао је познатој породици Илића у чијој су се кући састајали тада тада најпознатији књижевници. књижевници. Сматра се оснивачем модерне српске поезије. Дело: Песме. ИЛИЋ‚ Крстивоје ������‚ рођен у Брдарицама код Коцељеве. Дела за децу:  Јасреб  Јасреб на нишану‚ Коласе азије‚ Мале љубавне есме‚ Пролеће у Драињу .

172

 ЈОВАНО  ЈОВАНОВИЋ‚ ВИЋ‚ Јован Јован Змај Змај �����–�����, рођен у Новом Саду. Уређивао листове и ча– сописе за децу: „Јавор“‚ „Змај“‚ „Жижа“‚ „Невен“. Дела за децу: Све ојакошње есме‚ Певанија‚ Чика Јова срској еци‚ Чика Јова срској омлаини‚ Ђулићи‚ Ђу лићи  лићи увео увеоци ци и др.  ЈОРГ  ЈОРГАЧЕВИЋ‚ ЧЕВИЋ‚ Јованка Јованка  ������‚ рођена у Брежју код Ваљева. Написала је велики број прича и радио–драма за децу.  ЈУ ЂИН‚ Сун Сун познати кинески писац за децу и омладину. КОСТИЋ‚ Душан ������‚ рођен у Пећи‚ живи у Београду. Дела за децу: Граић Јеленај‚ Сујеска‚ Моро блао‚ Глува ећина‚ Гора Кошанова.  ЛУКИЋ‚  ЛУКИЋ‚ Драг Драган ан ������‚ рођен и живи у Београду. Дела за децу: Велика рка‚ Звери као фубалери‚ Како се коме чини‚ Из јено џеа‚ Дечаци‚ евојчице и орасли‚ Ове санују есме‚ Мој ролејбус‚ Ваон рве класе‚ Деца у олеалу‚ Како расу ноавице‚ Ша аа каже‚ Каеанов сланик‚ О куће о школе‚ Чуо с кишом . МАКСИМОВИЋ‚ Десанка  �����–�����‚ рођена у Рабровици код Ваљева. Дела за децу: Вр еињсва‚ Пауљкова љуљашка‚ Шарена орбица‚ Верова уса– ванка‚ Ако је вероваи мојој баки‚ Бунован разре‚ Песма из шуме‚ Сунчеви о– аници‚ Пице на чесми‚ Ђачко срце‚ Орашчићи алчићи‚ роман Праевојчица и др. МИЈОВИЋ‚ Милосава ������‚ рођена у Грачаници код Андријевице у Црној Гори. Студирала на Филолошком факултету у Београду. Пише песме‚ приче‚ драме и бубе не изуб изубе‚ е‚ Река Река речи‚ речи‚ Ира Ира мрава мрава. књижевну критику. критику. Дела за децу: Да ме бубе МИЛОШЕВИЋ‚ Милош Шика ������, рођен у Трстенику‚ живи и ствара у Грабовцу. Дела за децу: Чаролије из мале авлије‚ Окачена бајка . МИЉКОВИЋ‚ Бранко �����–�����‚ рођен у Нишу‚ трагично изгубио живот у Загребу. Преводио са руског и француског. Дела: Узалу је буим‚ Порекло нае‚ Вара и ниша‚ Песме. НОВАКОВИЋ‚ Миодраг ������‚ рођен у Београду. Дипломирао на Академији за по– зориште‚ филм‚ радио и телевизију (одсек драматургија�. Дела: Фини љуи‚ Како  залази  залази Сунце‚ Сунце‚ Глеање леање у филм‚ филм‚ позоришни мјузикл за децу „Шумска бајка“. ОБРАДОВИЋ‚ Доситеј  �����–�����‚ књижевник‚ филозоф‚ педагог и народни учитељ. Рођен у Чакову‚ Банат. ����. основао Велику школу у Београду. Био први  Живо и рикљу рикључени ченија‚ ја‚ Совје Совјеи и зраво зравоо о министар просвете у Србији. Дела:  Живо  разума  разума‚‚ Басне Басне и др… ОГЊАНОВИЋ‚ Драгутин �����–�����‚ рођен у Прекашници код Прокупља. Био је професор на Учитељском факултету у Београду. Дела за децу: Црвена река‚ Ручак на небу‚ Дечја враа‚ Тамарин шал‚ Канџе и крила‚ антологија шаљиве поезије Смешно чуо и др. ОДАЛОВИЋ‚ Мошо ������‚ рођен у Старом Грацком код Липљана‚ живи у Београду. граду. Дела за децу: Тако и олико‚ Врло важно‚ Пеави енерали‚ О амебе о бебе‚ Да и кажем нешо‚ Мама је лаол о лаола раии‚ Неко је украо ласу‚ Друже аа‚ кућни команане‚ Веар ми онео аналоне‚ Том Сојер  у Црној Гори Гори.

173

ОЛУЈИЋ‚ ОЛУЈИЋ‚ Гроздана Гроздан а ���34�‚ рођена у Ердевику‚ живи ж иви и ради у Београду. Дела за децу: Сеефна ружа и руе бајке‚ Небеска река и руе бајке‚ Принц облака‚ Звезане лу– алице. ПАВИЋ‚ Милорад ������‚ рођен и живи у Београду. Песник‚ прозни писац‚ историчар српске књижевности‚ професор универзитета‚ преводилац. Написао више познатих дела за одрасле. Дела за децу: Невиљиво олеало‚ рича за е– војчице‚ Шарени хлеб‚ рича за ечаке. ПЕТРОВИЋ‚ Јасминка  ������‚ рођена у Београду. Књиге за децу: Школа‚ Секс за оченике‚ Бонон‚ Како осаи и осаи лу‚ Маме‚ Кажи еи  „ Добар  Добар ан“  ‚ Дуина олина олина. Писала за дечје часописе „ Тик Тик-Т Так“  и „Велико двориште“. Сада уредник часописа „Nаtiоnаl Geоgrаphic Juniоr“ . ПОПАДИЋ‚ Недељко  ������, рођен у Сплиту‚ живи у Београду. Значајнија дела  Дечак и ланина ланина‚‚ Срце служи а се ружи‚ ружи‚ Три Три јаблана‚ јаблана‚ Побеа Побеа‚‚ Сав сам за децу:  Дечак о сакла‚ сав сам о ене‚ оснивач и главни и одговорни уредник часописа „Витез“. ПОПОВИЋ‚ Александар  �����–�����‚ рођен на Убу‚ живео и радио у Београду. Један од најплоднијих драмских писаца. Дела за децу: Грлица‚ Срашне сва–  ри‚ Тужни Тужни ра ра‚‚ Девојчиц Девојчица а у лавој лавој хаљин хаљини‚ и‚ Гар Гаријск ијски и оручник оручник риба рибанац‚ нац‚ Суб Субина ина  јено  јено Чарл Чарлија ија‚‚ Как Како о се се воли воли Весна Весна. РАДИЧЕВИЋ‚ Бранко  �����–�����‚ рођен у Славонском Броду �Хрватска�‚ детињство провео у Сремским Карловцима‚ сахрањен на Стражилову. Дела: Песме I‚ Песме II‚ Песме III‚ Целокуне есме‚ Песме Бранка Раичевића. РАДИЧЕВИЋ‚ В. Бранко �����– �����‚ рођен у Чачку. Дела за децу: Приче о ечацима‚ Дух ливаа‚ Бајка о шаљивчини‚ Учени мачак‚ Чуоворно око‚ Посласичарница ко Весело чаробњака‚ Девеаци‚ Три лажова‚ Меве окивач‚ Песме о мајци‚ Бајка о услама . РАДОВАНОВИЋ‚ Михаило ������‚ рођен у селу Чучуге‚ где и сада живи. Учитељ је. Дела за децу: И јесе и није‚ Две обале реку воле‚ Моја река мене чека‚ Тамнава у срцу . РАДОВИЋ‚ Душан �����–�����‚ рођен у Нишу. Уредник часописа „Полетарац“ . Дела за децу: Пошована ецо‚ Смешне риче‚ Вукова азбука‚ Причам и ричу‚ радио-игра „Капетан Џон Пиплифокс“ ‚ ТВ-серија „На слово‚ на слово “ . РАДУЛОВИЋ‚ Драган �����–�����‚ рођен у Никшићу. Дела за децу: Окрљене циелице‚ Крилаи јечаци‚ Леир на асфалу‚ Блесме‚ Па о и је‚ Баш си фин‚ Балавко рви‚ Срцоловка‚ Немој ово ником рећи. ��28–2007 007�‚�‚ рођен у Нересниц Не ресници. и. Дела за з а децу: Дружина РАИЧКОВИЋ‚ Стеван ���28–2  Дружинаосунцем‚ Гурије‚ Крајцара и руе есме‚ Верењача‚ Слике и рилике‚ Велико ворише‚ Мале бајке . РОДАРИ‚ Ђани ����0–���0�‚ познати италијански писац нарочито популаран код деце. Дела за децу: Тора на небу‚ Књиа решака‚ Бројалице на небу и на земљи‚ Телефонске басне басн е и др.

174

РОРИЋ‚ Ивица Вања ������‚ рођен у околини Добоја‚ живи у Сарајеву. Студирао на  Доживљаји ји миша Шиша‚ Шиша‚ Дјечак Дјечак рли Филoлошком факултету у Београду. Дела:  Доживља свије‚ Доир завичаја. РШУМОВИЋ‚ Љубивоје ������‚ рођен у Љубишу‚ на Златибору‚ живи у Београду. Дела за децу: Ма ша ми рече‚ Још нам само але фале‚ Веси из несвеси‚ Хаје а расемо‚ Уорак вече ма ша ми рече‚ Певанка‚ Десе љуих усара‚ Фазони и форе‚ Северозаани крокоил. СИМОВИЋ‚ Ранко ������, рођен у Трнави код Чачка. Дела за децу: Свари на свом месу‚ Преко речи ра‚ Мачји кашаљ‚ Ша се анас есило‚ Тајне и јавне  љубави‚ Зубља роољубља. СТОЈИЉКОВИЋ‚ Владимир ������‚ рођен у Загребу. Дела за децу:  Замислие  јеан аум‚ Блок ��‚ Кишобран Кишобран је расроан‚ Оаве ове‚ Да ли а се онашам‚ Пеави и ебели. ТАГОРЕ‚ Рабиндранат  �����–�����‚ индијски књижевник и филозоф‚ добитник Нобелове награде за књижевност. Дела: Граинар‚ Груа рича‚ Злаан чамац‚ Касна жева и др. ТАРТАЉА‚ Гвидо �����–�����, рођен у Загребу‚ живео у Београду као професионални књижевник. Дела за децу: Оживела цранка‚ Ша месеци ричају‚ О облачка о маслачка‚ Деин шешир и веар‚ Гусарска ружина‚ Први ле‚ Сјаиле се есме и др. ТЕШИЋ‚ Момчило ����� –�����‚ рођен у Глумчу код Пожеге. Дела за децу: Сеје бака брашно‚ Ге ко зимује‚ О куће о шуме‚ Дечја раос‚ Пошарева орба‚ Паа киша синица‚ Цвеник еињсва‚ Шарени ирачи . ТИМОТИЈЕВИЋ‚ Божидар ������‚ рођен у Београду. Дела за децу: Гусав Гусав и Авусина‚ Зравица учиељу‚ Нежне есме‚ Баш је буквар књиа фина . ТРИФУНОВИЋ‚ Душко  ������‚ рођен у Сијековцу код Босанског Брода. Дела: Главни јунак‚ Цела школа‚ Пе живоа‚ Дјеца сама ко куће‚ О иле о локомоиве. ЋОПИЋ‚ Бранко �����–�����‚ рођен у Хашанима у Босанској Крајини‚ живео у Београду. Завршио учитељску школу и филозофски факултет. Дела за децу: Расевани цврчак‚ Доживљаји мачка Тоше‚ Тоше‚ Орлови рано лее‚ Славно војевање‚ Бика у зеленој олини‚ Маареће оине‚ Јежева кућица‚ Рибар и мачак‚  Деа-Тришин  Деа-Тришин млин‚ Чаробна шума‚ Мала моја из Босанске Босанске Круе и др. ФОР‚ Пол  �����–�����‚ француски песник. Називали су га „кнезом песника “. Написао многобројне збирке песама у прози‚ најпознатија Француске балае. ЦРНЧЕВИЋ‚ Бранислав ������‚ рођен у Руми‚ живи у Београду. Уредник „Малог  јежа“. Дела за децу: Босонои и небо‚ Каеан и лула‚ Мрав обро срца. ЧАПЕК‚ Карел �����–�����‚ чешки приповедач‚ новинар‚ драмски писац и стваралац за децу. Дела: Приовеке из јено џеа‚ Кракаи‚ Ра са ажевњацима и др.

175

DRAGA DECO, Школска година се одјављује и одлази. Распуст је ту. Верујем да се радујете. Радујем се и ја са вама. Били сте радознали, вредни и разиграни. Постали смо прави пријатељи. Желим да радосно закорачите у лето. Одморите се, играјте, дружите, путујте, сањарите, читајте, упознајте нове крајеве и пријатеље... И не заборавите: најтрајнији део ваших успомена чиниће лепе и племените речи.