rpski jezik – gramatika gramatika – (nepromenljive vrste reči, rečenice, služba reči u rečenici) Pošto zaista ne znam šta ću sa sobom rešila sam da nastavim započeto, pa možda na kraju neko bude i imao neke koristi od mene. U prošlom delu sam pisala o promenljivim vrstama reči . Ostale sunepromenljive vrste reči i još svašta nešto, pa dokle stignem.
Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi. Nepromenljive prilozi,
,
vrste predlozi,
uzvici,
reči
su: veznici
rečce
.
Prilozi Prilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje.
- za mesto: ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred - za vreme: odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već, tek - za način: sporo, lako, brzo, lepo, ovako, složno - za količinu: malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko - za uzrok: zato, stoga
Predlozi Predlozi su nepromenjive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava
i utiču na padež reči uz koju stoje. Stoje ispred imenica i ličnih zamenica koje se nalaze u određenom padežu. - od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, os im, uz, kroz, na, o,
po, pri, u, s, za, radi, zbog…
Veznici Veznici su nepromenljive vrste reči koje služe za označavanje veze među pojedinim
rečima u rečenici, kao i među rečenicama. - pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako - nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako Veznici mogu biti i zavisni i nezavisni. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne
rečenice i mogu biti: - sastavni (i, ta, pa, ni, niti), - rastavni (ili) i - suprotni ( ali, no, nego, već, a ). Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako,
pošto).
Uzvici Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja. - jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac…
Rečce Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori. - potvrdne i odrične: da, ne - upitne: li, da li, zar - imperativne: neka - uzvične: ala - zaključne: dakle - isključne: samo, jedino - poredbene: kao - pokazne: evo, eto, eno - za isticanje ličnog stava: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda,
nipošto, uistinu, zaista, zbilja - za posebno isticanje: upravo, baš, bar - za isticanje suprotnosti: međutim, pak
U rečce se još ubrajaju i: inače, takođe, uostalom…
Rečenice Rečenica je skup reči, (a može biti i jedna reč) koji ima određeno značenje. Rečenica je izgovorena ili napisana misao i sa njom saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.
Prema značenju rečenice se dele na: – Obaveštajne rečenice su rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama, na kraju obaveštajne rečenice stavlja se tačka. Primeri: - Jovan ide u srednju školu. - Dečak pliva u bazenu.
- Jovana trenira atletiku.
- Upitne rečenice su rečenice pomoću kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik. Primeri: - Kako se zoveš? - Koliko je sati? - Da li je Ana tvoja sestra? - Imaš li da mi daš tu knjigu?
- Uzvične rečenice su rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna. Na kraju uzvičnih rečenica nalazi se uzvičnik. Primeri: - Danas je divan dan! - Ti si najbolja mama na svetu! - Jao slomila sam nokat! - Napred, Zvezdo!
- Zapovedne rečenice su rečenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenica nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest). Primeri: - Dodaj mi čašu. - Stani!
- Molim te, donesi mi čašu vode. - Izlazi napolje! - Zatvori ulazna vrata.
- Željne rečenice su rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari. Na kraju željnih rečenica se nalaze uzvičnik. Primeri: - Srećna slava domaćine! - Neka ti se ostvare sve želje! - Crkni, nepismeni stvore!
Prema sastavu rečenice se dele na: - Proste rečenice su rečenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproširene rečenice i proste proširene rečenice. - Proste neproširene rečenice su rečenice koje imaju samo glavne rečenične članove, predikat i subjekat. Primeri: - Ivan peva. - Toplo je.
- Proste proširene rečenice su rečenice koje pored glavnih rečeničnih članova imaju
ijoš neki dodatak. Dodaci u prosto proširenoj rečenici mogu biti imenski i glagolski dodaci. Primeri: - Tvoj drug Ivan peva lepu pesmu. - Danas je jako toplo.
- Složene rečenice su rečenice koje se sastoje od dve ili više prostih rečenica, odnosno to su rečenice koje imaju dva ili više predikata. Primeri: - Ivan peva lepu i poznatu pesmu. - Igor sedi na stolici i igra se kockicama.
Služba reči u rečenici Rečenica se sastoji od rečeničnih delova, koji imaju odgovarajuću službu u rečenici. Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.
Glavni rečenični članovi su: subjekat i predikat
- Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Primeri: (subjekat je obeležen plavom bojom) - Igor je u sredu dobio peticu. - Moj najbolji drug je Petar. - Na prozoru vise zelene zavese. - Tata je srećan zbog mog uspeha.
- Predikat
je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Primeri: (predikat je obeležen zelenom bojom) - Petar jede jagode. - Jovan je moj profesor. - Mačka juri miša.
Zavisni rečenični članovi su:
- Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u
vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Primeri: (objekat je obeležen ljubičastom bojom) - Sanja peva pesmu. - Učiteljica ih je pohvalila. - Dragana čita novine. - Deda je unuci ispričao priču.
- Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu. Primeri: (atribut je obeležen narandžastom bojom)
- Pili smo pivo iz flaše. - Snežana ima ogrlicu od zlata. - Onaj maleni dečak trči. - Isprljala sam narandžastu haljinu.
- Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono
što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Primeri: (apozicija je obeležena zelenom bojom) - Tamara, Sandrina ćerka, lepo peva. - Dobila sam knjigu od Jelene, naše komšinice iz zgrade . - Edi, Markov pas, je mnogo pametan.
- Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih. Primeri: (priloške odredbe su obeležene plavom bojom) - Stefan je bio u Beogradu. - Ivanin trotinet se nalazi ispred kuće. - Nisam dolazio u školu zbog gripa. - Uradila sam to iz ljubavi.
2) Атрибут - именички додатак Бледо и немоћно Сунце обоји у зору исток слабим руменилом, да се тек пред крај сивога дана јави на западу, као мало жућкасте светлости, пре него сиви дан пређе у црну ноћ.
Атрибут
Реч која стоји уз именицу и ближе одређује њене особине. Атрибутску службу најчешће врше придеви и бројеви. Додатак именици, без обзира на то у којој се функцији (служби) именица налази у реченици.
Tipovi atributa Atribut predstavlja dodatak imenici koji je bliže određuje i označava neku osobinu ili kvalitet. Postoje tri vrste atributa: kongruentni atribut, padežni atribut i imenički atribut, odnosno atributiv.
1. Kongruentni atribut Kongruentni atribut se slaže sa imenicom uz koju stoji u rodu, broju i padežu. nova piščeva knjiga o ljubavi- knjiga je glavna reč imeničke sintagme, a nova, piščeva, o ljubavi predstavljaju kongruentni atribut dve moje najbolje drugarice- drugarice je glavna reč imeničke sintagme, a dve, moje, najboljepredstavljaju kongruentni atribut
2. Padežni atribut Padežni atribut je atribut koji se nalazi u nekom drugom padežu u odnosu na imenicu i često može biti u nekoj predloško-padežnoj konstrukciji, tj. sa nekim predlogom. muškarac plavih očiju tašna od zmijske kože kuća moga dede strah od letenje film o ljubavi letovanje na moru
Reči muškarac, tašna, kuća, strah, film, letovanje su imenice i glavne reči sintagme, dok su padežni atributi plavih očiju, od zmijske kože, moga dede, od letenja, na moru.
3. Imenički atribut, atributiv Atributiv predstavlja imenicu koja bliže određuje imenicu. kamen temeljac zmija otrovnica pas lutalica grad Beograd baba Stana roman Seobe hotel Hajat Rečenični konstituenti
Priprema za cas-atribut Početna strana >> Srpski jezik >> Priprema za cas-atribut Broj strana
8
Ime
Priprema za cas-atribut
Predmet
Srpski jezik
Institucija
Osnovna škola
Cena
50 poena
Ocena kvaliteta
0 / 0 (100%)
Dodato
30-05-2013
Dodao
princ
Preuzeto
6
Veličina dokumenta
0 KB
Format dokumenta
docx
Ključne reči
atribut , srpski jezik , priprema za cas , cas , skola , cilj casa , plan casa , domaci zadatak ,zavrsni deo casa
WWWWAAAA pozicija i apozitiv Apozicija označava isto ono što i subjekat koji ta apozicija bliže određuje.
Apozicija je imenička sintagma koja se slaže, kongruira, sa imenicom uz koju stoji. Beograd, naš glavni grad, nalazi se u centralnoj Srbiji. Miloš, moj najbolji drug, sedi sa mnom u klupi . Apozitiv označava isto što i apozicija, samo što može biti pridev ili
pridevska sintagma koja kongruira sa imenicom, ili imenička sintagma koja ne kongruira sa imenicom. Primer za apozitiv koji je pridev ili pridevska sintagma koji je kongruentan, slaže se, sa imenicom iz rečenice. Ljiljani, crveni i beli , zamirisali su celu cvećaru. Primer za apozitiv koji je imenička sintagma koja nije kongruentna sa imenicom iz rečenice. Dete, kose mokre od snega, brzo je ušlo u kuću da se zgreje . Rečenični konstituenti
APOZICIJA88888AAaa