beton

Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.

M u

0 i

N u

0

M g , M p - momenti savijanja u eksplataciji konstrukcije N g , N p - normalne sile u eksplataciji konstrukcije

M u , N u - moment savijanja i normalna sila od dejstva grani~nih optere}enja.

  g  M g   p  M p     M  N u   g  N g   g  N p     M  M au - moment savijanja od dejstva grani~nih optere}enja u odnosu na teì{te zategnute armature ( ako je N u  0 , tada je M au  M u ) M u

M au za slu~aj sile pritiska , k 

h 0 M u

d

 M u  N u (  a1 ) 2

za slu~aj sile zatezanja k  1,719 - jednostruko armiran presek



k  1,719 - dvostruko armiran presek

f b  b

k >1,719) - za usvojeno k , iz tabele se o~itava:  a ,  b , s ,  , 

koeficijet armiranja:    

f b  v

  min

Za slu~aj    min usvaja se minimalni presek armiranja. Potrebana povr{ina armature: Aa 1 



100

 b  h 0 

za slu~aj sile zatezanja ,

u

 v za slu~aj sile pritiska .

(k < 1,719) Moment savijanja koji moè da primi jednostruko armiran presek.

 Aa 1   v  z b k  Aa 1  v    h   M au je vrednost momenta za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu Aa 2 i dodatnu  M au  M au  M bu Potrebna armatura: M au N   b  h 0  u  Aa 1  100  v  v  ( h0  a 2 ) Povr{ina pritisnute armature M au Aa 2   v  (h0  a 2 ) M bu

(

h 0

*

)2  f b  b

za slu~aj sile zatezanja ,

k *

 1,719

M ub

za slu~aj sile pritiska .

-1-

[email protected]


.

Dimenzionisanje pravougaonog preseka pri sloènom savijanju sa momentom i normalnom silom Po defuniciji, naponsko stanje u preseku je u oblasti velikog ekscentriciteta u slu~aju pritiska za

.

.

 bz   b / 3 za MB  30  bz

  b / 4 za MB  30 d

A u slu~aju zatezanja eaz 

 a , odnosno kada je poloàj sile zatezanja van teì{ta zategnute armature. 2 1 Sile u preseku se daju uvek u odnosu na osu sistema koja je ili sredi{na ili teì{na osa. M g , M p , M  - momenti u eksplataciji konstrukcije (M q  M g  M p  M  ) N g , N p , N  - normalne sile u eksplatacijikonstrukcije (Nq  N g  N p  N  ) M a = moment savijanja od dejstva eksplotacionih optere}enja u odnosu na teìste zategnute armature (ako je N u  0 ; M a  M q )  d   M q  N q    a1  2 

Ma za slu~aj sile pritiska ,

za slu~aj sile zatezanja

 b - ivi~ni napon pritiska

( (

 bz - ivi~ni napon zatezanja

, tab. 21) , tab. 21) r



k

M b h 0

r 

M a b

Potrebna armatura:

 M a

 s   za r , o~itava se r ;  ; s ; 1    3    min - usvaja se min procenat armiranja. Aa 1 



100

 b  h 0 

za slu~aj sile pritiska , 

 M a - jednostruko armiran presek M b  M a - dvostruko armiran presek M b

2

 h  M b   0   b  r 

q

 a za slu~aj sile zatezanja

M b

 M a

2

 h  M b   0   b - moment koji moè da primi jednostruko armirani presek.  r   M a - moment za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu Aa 2 i dodatnu zategnutu. M a  Povr{ina zategnute armature : Aa 1   b  h 0   q 100  a  ( h0  a 2 )  a za slu~aj sile pritiska , (+) za slu~aj sile zatezanja M a h  x  0  a  (h0  a 2 ) x  a 2 x  s  h 0 - rastojanje neutralne ose od pritisnute ivice armirano betonskog preseka. a2 - rastojanje od teì{ta pritisnute armature do pritisnute ivice. Povr{ina pritisnute armature: Aa 2 

[email protected]

-2-


ao - minimani za{titni sloj ao

 1,5 cm - za (plo~e, ljuske, zidove, rebraste i olaksane medjuspratne konstrukcije )

a o  2.0 cm

za (grede, stubove i ostale elemente konstrukcije)

ao ao - minimalni za{titni sloj betona u umereno agresivnim sredinama a0  0,5 cm

a0 1,5 cm

a0 - minimalni za{titni sloj betona u jako agresivnim sredinama

Ovako utvrdjen za{titni sloj koriguje se za: + 0,5 cm, ako su povr{ine armiranobetonskih elemenata, posle betoniranja, nedostupne kontroli ili ako je marka betona manja od 25. + 1.0cm, kada se planira naknadna obrada betonske povrsi. - 0.5cm, kod monta`nih elemenata koji se proizvode u fabri~kim uslovima

Č Primer: GA 240/360

240 = granica razvlačenja 360 = čvrstoća na kidanje

Hukov zakon  a  E a   a

Ea  modul elasti~nosti ~elika

Uzima se da je: Za GA i RA E a  200 do 210 GPa Za MAG i MAR i BIA E a  190 do 200 GPa f a  ~vrsto}a ~elika  al - dilatacija kidanja * maksimalno dopu{tena dilatacija: max  a =10 ‰ b



f b

4

 (4   b )   b

za 0 ‰   b  2 ‰

za 2‰   b  3.5‰  f b f b - ra~unska ~vrsto}a betona na pritisak  b

Tabela 17. K.Sr.[

( f bk ) f b (MPa ) f

b z m

7

10,5

14

17,25 20,5

23

25,5

30

33

: č

d p

 12 cm f p '  0, 9  f b ( MB 30)  0,9  20,5  18, 45 MPa Čvrsto}a betona pri aksijalnom zatezanju: MB 30 : f b  20,5 MPa 2 3 (f bz ,m )f bz  0, 25  f bk  MPa  Primer za: f bz  0, 25  3 30 2 d p



 12 cm f b

-3-

[email protected]

.

f bk - karakteristi~na ~vrsto}a betona (marka MB)


Pri odredjivanju grani~nog stanja pojave prslina, gornja vrednost ~vrsto}e se smanjuje za 30%, tj. uzima se da je ~vrsto}a pri aksijalnom zatezanju f bz  0,7  f bz  MPa  (f bz ) (f bz ,m ) Najzad, ~vrsto}a betona na zatezanje pri savijanju uvek je ve}a ili jednaka ~vrsto}i betona na aksijalno f bzs 0.4  0.4    f bz  0,6  4   1 zatezanje:  0, 6  4  1 f bzs f bz  d d   d- visina popre~nog preseka elementa u metrima d  m  - se unosi Ako ne postoje eksperimentalni podaci za njegovo odredjivanje moè se koristiti obrazac; Modul elasti~nosti betona E b  9,25  3 f bk  10

E b 

 GPa 

 b  ke

f bk - karakteristi~na ~vrsto}a betona na pritisak (MB i (MPa)) f bk - je 20, 30, 40, 50.. ne 14, 20,5…

Prema na{im propisima, grani~ni stati~ki uticaj S u , koji se poredi sa odgovaraju}om nosivo{}u preseka S l , sadrì udeo stalnog, pokretnog i dodatnog optere}enja. Su

  g S g   p  S p   S 

S g - uticaj sopstvene teìne i drugog stalnog optere}enja

S p -uticaj stati~kog i dinamickog pokretnog optere}enja, kao i uticaj snega i vetra S - dodatni uticaji: temperatura, sleganje oslonca, skupljanje betona itd Tab:18 K.Sr.S Nepovoljno dejstvo

g

Povoljno dejstvo g

[email protected]

g

g

 p + 

g

g

 p

 p

 p + 

 g

 p

 

1.6 1.9 1.3 1.5 1.0 1.2 1.0 1.2

1.8 2.1 1.5 1.8 1.8 2.1 1.5 1.8

1.3 1.5 1.3 1.5

-4-

Dilatacija ~elika ‰  3  0  3  0  3  0  3  0

.


Prestanak stati~ke funkcije

ls l s  duìna sidrenja pravog dela {ipke   pre~nik {ipke l s 

   v

4   u  p

 v  minimalna granica razvla~enja

(za hladno vu~eni ~elik se unosi  02 )  p - dozvoljeni napon prijanjanja (tab 19)  u

 

 M P a 

p

Č

 1,80  odnos grani~nog i dozvoljenog napona prijanjanja

Tab:19 K.Sr.S

(k)

MB

Č

 p

Tab:20 K.Sr.S

MB

GA

0,60 0,67 0,76 0,85 0,92 0,98

GA

56

50

44

39

36

34

RA

1,20 1,40 1,75 2,10 2,45 2,80

RA

46

40

32

26

23

20



 u

U tabeli 19 dati su dopu{teni naponi prijanjanja za slu~aj dobre athezije Smatra se da je dobra adhezija o stvarena: - ako je armatura nagnuta za 45  90 prema horizontali - ako je taj ugao manji ili je armatura horizontalna ali je sme{tena u donju polovinu preseka , najmanje na 30 cm od gornje povr{ine elementa - u ostalim uslovima smatra se da je adhezija lo{a, pa dozvoljene napone iz tabele treba smanjiti za tre}inu - duìa sidrenja moè se izraziti ipreko obrasca l s  k   tab. 20 - kada je athezija lo{a l s se pove}ava za 50% Ako nosivost sipke na mestu sidrenja nije iskori{}ena, umesto l s usvaja se efektivna duìna sidrenja l s ( ef ) , koja se izra~unava iz obrasca; l s ( ef )

   l s 

 a ( ef )  v

l s i l s (ef )  duìna sidrenja i efektivna duìna sidrenja

 napon koji odgovara stvarnoj duìni {ipki  v  granica razvla~enja ( ili tehni~aka granica razvla~enja  02 )   1 za pritisnute {ipke, kao i za zategnute {ipke bez kuka   2/3 za zategnute {ipke sa kukama.  a (ef )

-5-

0,5  l s  l s (ef )  10   15 cm 

[email protected]


.

Ako se sidrenje obavlja povijanjem pod uglom od 45º, i u slu~aju dobre i u slu~aju lose adhezije duìna sidrenja se moè smanjiti za 5 prema slici. Lo{a athezija l 20 s(ef) -

R

5  1

Dobra athezija

0  1

ls(ef) - 15



l p Po paravilu treba nastavljati pritsnutu armaturu, procenat armature koja se nastavlja moè da bude do 100% ukupne armature preseka. Dunìe nastavka na preklop zategnute, glatke i rebraste, armature odredjuju se u funkciji efektivne Duìne sidrenja i iznosi: 0.5l s  l p   1  l s ( ef )  15 20cm 

 

Najve}i dozvoljeni procenat nastavljanja zategnute armature u jednom preseku iznosi: ≥ ≥ 

l p

 l s Tab:21 K.Sr.S

 1 îst razmak izmedju dva susedna preklapanja a  10 a  10

îst razmak od najbliè povr{ine betona b  5 b  5

Procenat nastavljanja {ipki preklapanjem u jednom preseku

1.20 1.0

1.4 1.1

1.6 1.2

1.8 1.3

2.0 1.4

Za optere}en nosa~ se kaze da je napregnut na savijanje ako se u njegovim presecima pojavljaju momenti savijanja i transverzalne sile * (* ovo je definicija tzv. Savijanja silama, za razliku od ~istog savijanja pri kojem se u presecima nosa~a pojavljuju samo momenti savijanja)



Ovakvim naprezajima su izloène, uglavnom, grede i plo~e.

[email protected]

-6-

.




d

b

n

n M

 

M ( z ) I

) z (

M

M ( z )

 

I

 y - Napon u preseku bi bili linearna funkcija vertikalne koordinate - moment savijanja preseka

M ( z ) I 



b  d 3

- glavni centralni momet inercije za horizontalnu osu

12

- vertikalna koordinata - neutralna linija n  n  Da bi se odredili naponi u preseku ovakvog nosa~a mora se voditi ra~una o slede}im ~injenicama. Presek nije vi{e homogen, vec sloèn iz betonskog i ~eli~nog dela. U prora~unu prema grani~nom stanju loma ni za jedan od tih materijala se ne uzima da je linearno elasti~an.  b a Y

BiA

Dijagram napon/dilatacija za pritisnut beton je

Parabola + prava sl.(a), a za ~elik, Prava + prava sl. (b).

f b

f b

MAG i MAR

RA GA





(a)



b

 



 Ea



 02



(b)



a

E a

Kako beton slabo prima zatezanje, sile zatezanja se poveravaju armaturi medjutim, kada maksimalni napon zatezanja u betonu prekora~i njegovu ~vrsto}u na zatezanje pri savijanju f bzs , u ovom materijalu se pojavljuju prsline. Zavisno od stepena naprezanja, te prsline se protezu od zategnute ivice navie{e, najpre do armature, a zatim i dalje, ka neutranoj osi. Deo preseka proèt prslinama isklju~uje se iz rada, a teì{te (sa neutralnom linijom) pomera navi{e.





b

n n

 



b



b

n

n

b

n

n



a



a

< f bzs stanje Ia

 = <

a

a

stanje

b

n s

Aa

III

II

b x

n

v

f bzs

bz

d

n

n

x

presaek u stanje

I

d

n

n s

Aa

a

-7-

presaek u stanje

II i III

a

[email protected]


.



Kod armirano betonskog nosa~a poloàj neutralne ose zavisi od veli~ine momenta savijanja. Prema tome, u gredi koja se posmatra gde se momenti savijanja menjaju od nule ka kraju do momenta loma na sredini “slike” napona u presecima du` ose nosa~a bi}e vrlo razli~ite.



Uobi~ajeno je da se izdvoje ~etri karakteristi~na “naponska stanja” (kaè se i faze napona) koji }e se obeleìti sa



Stanja i pripadaju delu nosa~a na kojem nema prslina, a stanja i prsinama u zategnutoj zoni.

delu koji je proèt





U naponskom stanju raspored normalnih napona u betonu je pravolinijski i ceo presek je aktivan. To zna~i da sve pritiske prima beton a zatezanje i beton i armatura. Maksimali napon zatezanja u betonu je manji od ~vrsto}e betona na zatezanje pri savijanju  bz  f bzs . 



To je grani~no stanje koje prethodi pojavi prslina u betonu. U tom preseku, maksimalni napon zatezanja iznosi  bz  f bzs [to se ti~e dijagrama  b , on je u pritisnutom delu dalje linearan, a u zategnutom delu postaje zakrivljen. 





Kada moment savijanja prerasta moment nastanka prslina M  M Ib , na zategnutoj povr{ini se pojavljuju prsline koje , {to se ide ka sredini nosa~a, postaju sve dublje. Kako je beton proèt prslinama isklju~en iz rada, neutralna linija se pomera navise a armatura preuzima gotovo celu silu zatezanja. Dijagram  b u pritisnutom delu postaje zakrivljen. (koji se koristi za prora~un prema grani~nim stanjima prslina i deformacija ) nesto je druga~iji. Za dijagram  b uzima se da je pravolinijski, a celokupna sila zatezanja se poverava armaturi. 



U okolini opasnog preseka armatura po~inje da te~e  a III   v a beton se plastifikuje, po{to napon pritisnute ivice dostiè ra~unsku ~vrsto}u betona  b  f b . Na sredini nosa~a (gde je maxM=ML ), dilatacija ~elika ili/i, betona dostiè maksimalno dozvoljenu odgovaraju}u dilataciju pri savijanju (max  a  10 ‰ ; max  b  3,5 ‰). Taj presek je u stanju , tj. u grani~nom stanju loma.

[email protected]

-8-

.


 a

VRSTA ARMATURE

Glatka armatura

Rebrasta armatura

Zavarene armaturne mreè

Armatura specijalnog oblika od hladno vu~ene ìce

Stati~ko Optere}enje

Vrsta i dimenzije elementa

 ( 5-12 )



( 14-36 )

Mostovi i sli~ne konstrukcije za >

Stubovi, Rigle, Plo~e ≤ 12 cm Plo~e < 12 cm Za sve elemente Stubovi, Rigle, Plo~e ≤ 12 cm Plo~e < 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≥ 12 cm Plo~e > 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≤ 12 cm Plo~e < 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≥ 12 cm Plo~e > 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≤ 12 cm

Samo za RA 400/500-2 1)

 ad

 140  0, 7  min  220 MPa

Nije dozvoljena upotreba ovih ~elika

Nije dozvoljena upotreba ovih ~elika

Plo~e < 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≥ 12 cm Plo~e > 12 cm

 min 

najmanji napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja  ad  dopu{teni napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja

Dozviljeni napon  ad za dinami~ka optere}enja za rebrastu armaturu RA 400/500-2 ograni~en je do najvi{e 220 MPa. Ovaj se napon moè pove}ati 10% ako se uprora~un uvedu uticaji od ukupnih optere}enja isklju~ivo promena temperature, skupljanje betona i sl.

-9-

[email protected]


.

 b

Naponska stanja preseka

1

2

3

Centri~ pritisak

Savijanje sa normalnom silom i bez normalne sile u jednoj ravni simetrije ili koso savijanje bez normalne sile

Koso savijanje sa normalnom silom

Elementi u oblasti primene

1,1

Stubovi b > 20 cm ; Zidan platna d ≥ 15 cm ; Sandu~asti preseci b ≥ 12 cm

1,2

Manje dimenzije date pod 1,1

2,1

Stubovi b > 20 cm ; Grede, nosa~I T preseka, sandu~asti preseci I plo~e najmanje najmanje dimenzije ≥ 12 cm

2,2

Manje dimenzije date pod 2,1

3

Pravougaonai ili drugi preseci sa ivi~nim naponima u uglu presek a

Marka Betona

Vrsta napona

 s

4,5

5,5

8,0

10,0 11,5 13,0

3,5

4,5

6,5

8,5

MPa 10,0 11,5

6,0 8,0 12,0 16,0 18,5 20,5

 s MPa

4,5

 r MPa

6

9

12

14

16

7,0 9,0 13,5 18,0 20,5 23,0

Posmatra}e se pravougaoni presek armirano betonskog nosa~a, dimenzija bxd oja~an armaturom Aa, na koji deluje grani~ni moment savijanja. - To M u   g  M g   p M p /   M  je presek iz stanja b



b

Mu

n

n

z =h

x

s

d

x h

Aa

h

a



a dilatacija



z =h

a

naponi

 b i  b - Napon i dilatacija pritisnute ivice betona  a i  a - Napon i dilatacija armature x - Udaljene neutralne linije od pritisnute armature D b - Rezultanta pritiskaju}ih sila u betonu Z a - Rezultanta sila zatezanja u armaturi h 0 - udaljenje Z a (odnosno teìsta) od pritisnute ivice, koja se naziva STATI ^KAVISINA preseka; z - Krak sprega unutra{njih sila D b i Za

[email protected]

- 10 -

.


Prema iznad i ispod neutralne linije.

, dilatacije se linearno menjaju po visini preseka, iz sli~nosti trouglova x b



h  x a



Ako se uvede bezdimenzionalni koeficijent (s) , s 

x



 b b

  a

 b b

 h  a

koji zavisi od odnosa dilatacija betona i ~elika.

Udaljenje neutralne linije od pritisnute ivice x = s  h0  Po{to je napon u armaturi  a sila zatezanja koju prima Aa iznosi Z a   a  Aa  Sila pritiska koju prima aktivni deo betonskog preseka {irine ‘b’ i visine ‘x’ jednaka je proizvodu dijagrama pritiska u betonu Aa i {irine preseka b. Taj rezultat moè se napisati:  sila pritiska u betonu Db    f b  x  b    f b  s  b  h0 f b - ra~unska ~vrsto}a betona  - koeficijent puno}e naponskog dijagrama u betonu. Ovaj bezdimenzionalni koeficijent zavisi od dilatacije gornje ivice betona a dobija se iz obrasca:





 b

(6   b ) za  b  2‰ 12 3  2 za 2‰   b  3,5 ‰   b 3 b Sial D b deluje u teì{tu dijagrama  b njeno udaljenje od pritisnute ivice preseka iznosi ,   x , gde bezdimenzionalni koeficijent takodje zavisi od dilatacije pritisnute ivice  b . On iznosi: 8   b za  b  2 ‰  4(6   b )  (3 b  4)  2 za 2‰   b  3,5   b 2b (3 b  2) 

Kako u preseku nema normalnih sila, unutrasnje sile moraju biti medjusobno jednake  D b a p{to su suprotne, formiraju spreg ~iji je moment u jednak momentu loma M L , odnosno grani~noj nosivosti preseka na savijanje. 



Krak sprega unutra{njih sila je jednak z  h0   x  h0  sh0  (1 s ) h0   h0 gde je uveden bezdimenzionalni koeficijent   1-  s Izjedna~imo

i , pa se dobija: z  Db  Mu   h    f b  s  b  h0  Mu h0

 k 

Mu f b  b

- 11 -

[email protected]


.





.

da bi se “h 0” dobilo u (m’) Mu treba uzeti  MNm  i f b u MPa  Nalaènjem stati~ke visine (h 0), odredjena je povr{ina betonskog dela preseka Ab  b  h 0 . ( Uzima se da u presecima nosa~a napregnutog na savijanje sloj betona od teìsta zategnute armature do donje ivice preseka nema stati~ke funkcije) Povr{ina preseka armature moè se odrediti ili iz jednakosti momenata sprega unutra{jih sila i grani~nog momenta: z  Za

 Mu , Aa 

Mu

ili iz uslova jednakosti

z

  a

Aa   a

   f b  s  b  h0 Deljenjem leve i desne strane poslednjeg izraza sa  a  b  h dobija se 

 

Aa Ab



fb a

  s   

f b  a



- odnos povr{ina ~eli~nog i betonskog dela preseka koji se naziva ( *sto puta ve}i izraz od  je  (%) koji se naziva

    s - predstavlja

*sto puta ve}i izraz od  je  (%) koji se naziva Napon  a zavisi od dilatacije ~elika  a : Ako je  a 

 

Ako je  a 

 

Ea Ea

(odnosno

 02

( odnosno

 02

E a E a

)   a  E a   a

)   a   

Prema na{im propisima, u nosa~ima napregnutim na savijanje, maksimalna dozvoljena dilatacija (pritiska) u , a maksimalna dozvoljena dilatacija (zatezanja) u

[email protected]

- 12 -

).


U slu~aju takozvanog slobodnog dimenzionisanja, za date spoljne uticaje, marku betona i vrstu ~elika treba odrediti povr{ine betonskog i ~eli~nog dela preseka, odnosno, dimenziju ili preseka, i koeficijent armiranja  .

uzima se: *1 Predpostavi li se  a  10 0 00 a  b  3,5 0 00 uzima se: *2 Predpostavi li se b  3,5 ‰ a dilatacija ~elika u intervalu 3‰   a  10‰ Diloatacija  a  3 ‰ treba izbegavati jer, prema pravilniku, u tom slu~aju treba pove}ati koeficijent sigurnosti, pa time i grani~ni moment M u # U *1 dobija se ve}a stati~ka visina a slabija armatura # U *2 manja stati~ka visina i ja~a armatura

Dati su grani~ni moment M u , dimenzije preseka, marka betona i vrsta armature. Treba odrediti povr{inu armature. Kada je zadatak ovako postavljen, najpre se izra~unava koeficijent , pa se odgovaraju}a vrednost trazi u obe tabele. U slu~aju potrebe obavlja se linearna interpolacija. Tako se dolazi do  b /  a , kao i do mehani~kog procenta armiranja  (%)

Odredjivanje nosivosti preseka. Poznati su: dimenzije preseka, povr{ina armature, marka betona i vrsta ~elika, a treba na}i moment loma M L . U tom slu~aju najpre se izra~unava mehani~ki procenat armiranja:  (%) 

  

Aa  a



Ab f b

 100 %  Aa 

f b  v

  

b  h0

100

gde, radi punog iskori{}enja ~elika treba uneti  a   v (ili  02 ) . s tim procentom se u jednoj od tabela nalazi  b /  a , kao i koeficijent s tim koeficijentom se izra~unava nosivost M L (=Mu)

- 13 -

[email protected]


.

.

: U principu ako je u pitanju prosta greda, deo armature se povija u gornju zonu, jer se u konstrukcijama retko kad moè obezbediti zglobno oslanjanje, tj. slobodno okretanje popre~nog preseka. Izvesni stepen uklje{tenja skoro uvek postoji. e



2 d  30 3

monta`na armatura

monta`na armatura

uzengije

glavna armatura

glavna armatura

uzengije Broj {ipki koji se povijaju 40 : 60 % Od ukupnog broja {ipki glavne armature 3cm  a   d n - veli~ina najve}eg zrna d  n U gornjoj zoni a=5:6 cm zbog pervibratora Grupisanje {ipki: ) sve`nja  n ,max  44 mm



a 

.......  a  a  a  a a sveznja   n .......  Za visine elementa d > 50cm monta`na armatura se postavlja i po visini preseka. Pre~nik uzengije je pribli`no jedna tre}ina glavne armature. 1 u  g  3 Konstruktivne uzengije su uvek od GA 240/360, bez obzira na vrstu armature. 2d / 3 Maksimalni razmak uzengija u gredi (rigli) e   d-visina grede 30 cm  Ako je d > 60cm  u  8 mm 0

[email protected]

- 14 -

a 0



a0

beton

Recommend Documents