Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
M u
0 i
N u
0
M g , M p - momenti savijanja u eksplataciji konstrukcije N g , N p - normalne sile u eksplataciji konstrukcije
M u , N u - moment savijanja i normalna sila od dejstva grani~nih optere}enja.
g M g p M p M N u g N g g N p M M au - moment savijanja od dejstva grani~nih optere}enja u odnosu na te`i{te zategnute armature ( ako je N u 0 , tada je M au M u ) M u
M au za slu~aj sile pritiska , k
h 0 M u
d
M u N u ( a1 ) 2
za slu~aj sile zatezanja k 1,719 - jednostruko armiran presek
k 1,719 - dvostruko armiran presek
f b b
k >1,719) - za usvojeno k , iz tabele se o~itava: a , b , s , ,
koeficijet armiranja:
f b v
min
Za slu~aj min usvaja se minimalni presek armiranja. Potrebana povr{ina armature: Aa 1
100
b h 0
za slu~aj sile zatezanja ,
u
v za slu~aj sile pritiska .
(k < 1,719) Moment savijanja koji mo`e da primi jednostruko armiran presek.
Aa 1 v z b k Aa 1 v h M au je vrednost momenta za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu Aa 2 i dodatnu M au M au M bu Potrebna armatura: M au N b h 0 u Aa 1 100 v v ( h0 a 2 ) Povr{ina pritisnute armature M au Aa 2 v (h0 a 2 ) M bu
(
h 0
*
)2 f b b
za slu~aj sile zatezanja ,
k *
1,719
M ub
za slu~aj sile pritiska .
-1-
[email protected]
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
.
Dimenzionisanje pravougaonog preseka pri slo`enom savijanju sa momentom i normalnom silom Po defuniciji, naponsko stanje u preseku je u oblasti velikog ekscentriciteta u slu~aju pritiska za
.
.
bz b / 3 za MB 30 bz
b / 4 za MB 30 d
A u slu~aju zatezanja eaz
a , odnosno kada je polo`aj sile zatezanja van te`i{ta zategnute armature. 2 1 Sile u preseku se daju uvek u odnosu na osu sistema koja je ili sredi{na ili te`i{na osa. M g , M p , M - momenti u eksplataciji konstrukcije (M q M g M p M ) N g , N p , N - normalne sile u eksplatacijikonstrukcije (Nq N g N p N ) M a = moment savijanja od dejstva eksplotacionih optere}enja u odnosu na te`iste zategnute armature (ako je N u 0 ; M a M q ) d M q N q a1 2
Ma za slu~aj sile pritiska ,
za slu~aj sile zatezanja
b - ivi~ni napon pritiska
( (
bz - ivi~ni napon zatezanja
, tab. 21) , tab. 21) r
k
M b h 0
r
M a b
Potrebna armatura:
M a
s za r , o~itava se r ; ; s ; 1 3 min - usvaja se min procenat armiranja. Aa 1
100
b h 0
za slu~aj sile pritiska ,
M a - jednostruko armiran presek M b M a - dvostruko armiran presek M b
2
h M b 0 b r
q
a za slu~aj sile zatezanja
M b
M a
2
h M b 0 b - moment koji mo`e da primi jednostruko armirani presek. r M a - moment za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu Aa 2 i dodatnu zategnutu. M a Povr{ina zategnute armature : Aa 1 b h 0 q 100 a ( h0 a 2 ) a za slu~aj sile pritiska , (+) za slu~aj sile zatezanja M a h x 0 a (h0 a 2 ) x a 2 x s h 0 - rastojanje neutralne ose od pritisnute ivice armirano betonskog preseka. a2 - rastojanje od te`i{ta pritisnute armature do pritisnute ivice. Povr{ina pritisnute armature: Aa 2
[email protected]
-2-
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
ao - minimani za{titni sloj ao
1,5 cm - za (plo~e, ljuske, zidove, rebraste i olaksane medjuspratne konstrukcije )
a o 2.0 cm
za (grede, stubove i ostale elemente konstrukcije)
ao ao - minimalni za{titni sloj betona u umereno agresivnim sredinama a0 0,5 cm
a0 1,5 cm
a0 - minimalni za{titni sloj betona u jako agresivnim sredinama
Ovako utvrdjen za{titni sloj koriguje se za: + 0,5 cm, ako su povr{ine armiranobetonskih elemenata, posle betoniranja, nedostupne kontroli ili ako je marka betona manja od 25. + 1.0cm, kada se planira naknadna obrada betonske povrsi. - 0.5cm, kod monta`nih elemenata koji se proizvode u fabri~kim uslovima
Č Primer: GA 240/360
240 = granica razvlačenja 360 = čvrstoća na kidanje
Hukov zakon a E a a
Ea modul elasti~nosti ~elika
Uzima se da je: Za GA i RA E a 200 do 210 GPa Za MAG i MAR i BIA E a 190 do 200 GPa f a ~vrsto}a ~elika al - dilatacija kidanja * maksimalno dopu{tena dilatacija: max a =10 ‰ b
f b
4
(4 b ) b
za 0 ‰ b 2 ‰
za 2‰ b 3.5‰ f b f b - ra~unska ~vrsto}a betona na pritisak b
Tabela 17. K.Sr.[
( f bk ) f b (MPa ) f
b z m
7
10,5
14
17,25 20,5
23
25,5
30
33
: č
d p
12 cm f p ' 0, 9 f b ( MB 30) 0,9 20,5 18, 45 MPa Čvrsto}a betona pri aksijalnom zatezanju: MB 30 : f b 20,5 MPa 2 3 (f bz ,m )f bz 0, 25 f bk MPa Primer za: f bz 0, 25 3 30 2 d p
12 cm f b
-3-
[email protected]
.
f bk - karakteristi~na ~vrsto}a betona (marka MB)
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
Pri odredjivanju grani~nog stanja pojave prslina, gornja vrednost ~vrsto}e se smanjuje za 30%, tj. uzima se da je ~vrsto}a pri aksijalnom zatezanju f bz 0,7 f bz MPa (f bz ) (f bz ,m ) Najzad, ~vrsto}a betona na zatezanje pri savijanju uvek je ve}a ili jednaka ~vrsto}i betona na aksijalno f bzs 0.4 0.4 f bz 0,6 4 1 zatezanje: 0, 6 4 1 f bzs f bz d d d- visina popre~nog preseka elementa u metrima d m - se unosi Ako ne postoje eksperimentalni podaci za njegovo odredjivanje mo`e se koristiti obrazac; Modul elasti~nosti betona E b 9,25 3 f bk 10
E b
GPa
b ke
f bk - karakteristi~na ~vrsto}a betona na pritisak (MB i (MPa)) f bk - je 20, 30, 40, 50.. ne 14, 20,5…
Prema na{im propisima, grani~ni stati~ki uticaj S u , koji se poredi sa odgovaraju}om nosivo{}u preseka S l , sadr`i udeo stalnog, pokretnog i dodatnog optere}enja. Su
g S g p S p S
S g - uticaj sopstvene te`ine i drugog stalnog optere}enja
S p -uticaj stati~kog i dinamickog pokretnog optere}enja, kao i uticaj snega i vetra S - dodatni uticaji: temperatura, sleganje oslonca, skupljanje betona itd Tab:18 K.Sr.S Nepovoljno dejstvo
g
Povoljno dejstvo g
[email protected]
g
g
p +
g
g
p
p
p +
g
p
1.6 1.9 1.3 1.5 1.0 1.2 1.0 1.2
1.8 2.1 1.5 1.8 1.8 2.1 1.5 1.8
1.3 1.5 1.3 1.5
-4-
Dilatacija ~elika ‰ 3 0 3 0 3 0 3 0
.
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
Prestanak stati~ke funkcije
ls l s du`ina sidrenja pravog dela {ipke pre~nik {ipke l s
v
4 u p
v minimalna granica razvla~enja
(za hladno vu~eni ~elik se unosi 02 ) p - dozvoljeni napon prijanjanja (tab 19) u
M P a
p
Č
1,80 odnos grani~nog i dozvoljenog napona prijanjanja
Tab:19 K.Sr.S
(k)
MB
Č
p
Tab:20 K.Sr.S
MB
GA
0,60 0,67 0,76 0,85 0,92 0,98
GA
56
50
44
39
36
34
RA
1,20 1,40 1,75 2,10 2,45 2,80
RA
46
40
32
26
23
20
u
U tabeli 19 dati su dopu{teni naponi prijanjanja za slu~aj dobre athezije Smatra se da je dobra adhezija o stvarena: - ako je armatura nagnuta za 45 90 prema horizontali - ako je taj ugao manji ili je armatura horizontalna ali je sme{tena u donju polovinu preseka , najmanje na 30 cm od gornje povr{ine elementa - u ostalim uslovima smatra se da je adhezija lo{a, pa dozvoljene napone iz tabele treba smanjiti za tre}inu - du`ia sidrenja mo`e se izraziti ipreko obrasca l s k tab. 20 - kada je athezija lo{a l s se pove}ava za 50% Ako nosivost sipke na mestu sidrenja nije iskori{}ena, umesto l s usvaja se efektivna du`ina sidrenja l s ( ef ) , koja se izra~unava iz obrasca; l s ( ef )
l s
a ( ef ) v
l s i l s (ef ) du`ina sidrenja i efektivna du`ina sidrenja
napon koji odgovara stvarnoj du`ini {ipki v granica razvla~enja ( ili tehni~aka granica razvla~enja 02 ) 1 za pritisnute {ipke, kao i za zategnute {ipke bez kuka 2/3 za zategnute {ipke sa kukama. a (ef )
-5-
0,5 l s l s (ef ) 10 15 cm
[email protected]
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
.
Ako se sidrenje obavlja povijanjem pod uglom od 45º, i u slu~aju dobre i u slu~aju lose adhezije du`ina sidrenja se mo`e smanjiti za 5 prema slici. Lo{a athezija l 20 s(ef) -
R
5 1
Dobra athezija
0 1
ls(ef) - 15
l p Po paravilu treba nastavljati pritsnutu armaturu, procenat armature koja se nastavlja mo`e da bude do 100% ukupne armature preseka. Dun`ie nastavka na preklop zategnute, glatke i rebraste, armature odredjuju se u funkciji efektivne Du`ine sidrenja i iznosi: 0.5l s l p 1 l s ( ef ) 15 20cm
Najve}i dozvoljeni procenat nastavljanja zategnute armature u jednom preseku iznosi: ≥ ≥
l p
l s Tab:21 K.Sr.S
1 ^ist razmak izmedju dva susedna preklapanja a 10 a 10
^ist razmak od najbli`e povr{ine betona b 5 b 5
Procenat nastavljanja {ipki preklapanjem u jednom preseku
1.20 1.0
1.4 1.1
1.6 1.2
1.8 1.3
2.0 1.4
Za optere}en nosa~ se kaze da je napregnut na savijanje ako se u njegovim presecima pojavljaju momenti savijanja i transverzalne sile * (* ovo je definicija tzv. Savijanja silama, za razliku od ~istog savijanja pri kojem se u presecima nosa~a pojavljuju samo momenti savijanja)
Ovakvim naprezajima su izlo`ene, uglavnom, grede i plo~e.
[email protected]
-6-
.
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
d
b
n
n M
M ( z ) I
) z (
M
M ( z )
I
y - Napon u preseku bi bili linearna funkcija vertikalne koordinate - moment savijanja preseka
M ( z ) I
b d 3
- glavni centralni momet inercije za horizontalnu osu
12
- vertikalna koordinata - neutralna linija n n Da bi se odredili naponi u preseku ovakvog nosa~a mora se voditi ra~una o slede}im ~injenicama. Presek nije vi{e homogen, vec slo`en iz betonskog i ~eli~nog dela. U prora~unu prema grani~nom stanju loma ni za jedan od tih materijala se ne uzima da je linearno elasti~an. b a Y
BiA
Dijagram napon/dilatacija za pritisnut beton je
Parabola + prava sl.(a), a za ~elik, Prava + prava sl. (b).
f b
f b
MAG i MAR
RA GA
(a)
b
Ea
02
(b)
a
E a
Kako beton slabo prima zatezanje, sile zatezanja se poveravaju armaturi medjutim, kada maksimalni napon zatezanja u betonu prekora~i njegovu ~vrsto}u na zatezanje pri savijanju f bzs , u ovom materijalu se pojavljuju prsline. Zavisno od stepena naprezanja, te prsline se protezu od zategnute ivice navie{e, najpre do armature, a zatim i dalje, ka neutranoj osi. Deo preseka pro`et prslinama isklju~uje se iz rada, a te`i{te (sa neutralnom linijom) pomera navi{e.
b
n n
b
b
n
n
b
n
n
a
a
< f bzs stanje Ia
= <
a
a
stanje
b
n s
Aa
III
II
b x
n
v
f bzs
bz
d
n
n
x
presaek u stanje
I
d
n
n s
Aa
a
-7-
presaek u stanje
II i III
a
[email protected]
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
.
Kod armirano betonskog nosa~a polo`aj neutralne ose zavisi od veli~ine momenta savijanja. Prema tome, u gredi koja se posmatra gde se momenti savijanja menjaju od nule ka kraju do momenta loma na sredini “slike” napona u presecima du` ose nosa~a bi}e vrlo razli~ite.
Uobi~ajeno je da se izdvoje ~etri karakteristi~na “naponska stanja” (ka`e se i faze napona) koji }e se obele`iti sa
Stanja i pripadaju delu nosa~a na kojem nema prslina, a stanja i prsinama u zategnutoj zoni.
delu koji je pro`et
U naponskom stanju raspored normalnih napona u betonu je pravolinijski i ceo presek je aktivan. To zna~i da sve pritiske prima beton a zatezanje i beton i armatura. Maksimali napon zatezanja u betonu je manji od ~vrsto}e betona na zatezanje pri savijanju bz f bzs .
To je grani~no stanje koje prethodi pojavi prslina u betonu. U tom preseku, maksimalni napon zatezanja iznosi bz f bzs [to se ti~e dijagrama b , on je u pritisnutom delu dalje linearan, a u zategnutom delu postaje zakrivljen.
Kada moment savijanja prerasta moment nastanka prslina M M Ib , na zategnutoj povr{ini se pojavljuju prsline koje , {to se ide ka sredini nosa~a, postaju sve dublje. Kako je beton pro`et prslinama isklju~en iz rada, neutralna linija se pomera navise a armatura preuzima gotovo celu silu zatezanja. Dijagram b u pritisnutom delu postaje zakrivljen. (koji se koristi za prora~un prema grani~nim stanjima prslina i deformacija ) nesto je druga~iji. Za dijagram b uzima se da je pravolinijski, a celokupna sila zatezanja se poverava armaturi.
U okolini opasnog preseka armatura po~inje da te~e a III v a beton se plastifikuje, po{to napon pritisnute ivice dosti`e ra~unsku ~vrsto}u betona b f b . Na sredini nosa~a (gde je maxM=ML ), dilatacija ~elika ili/i, betona dosti`e maksimalno dozvoljenu odgovaraju}u dilataciju pri savijanju (max a 10 ‰ ; max b 3,5 ‰). Taj presek je u stanju , tj. u grani~nom stanju loma.
[email protected]
-8-
.
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
a
VRSTA ARMATURE
Glatka armatura
Rebrasta armatura
Zavarene armaturne mre`e
Armatura specijalnog oblika od hladno vu~ene `ice
Stati~ko Optere}enje
Vrsta i dimenzije elementa
( 5-12 )
( 14-36 )
Mostovi i sli~ne konstrukcije za >
Stubovi, Rigle, Plo~e ≤ 12 cm Plo~e < 12 cm Za sve elemente Stubovi, Rigle, Plo~e ≤ 12 cm Plo~e < 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≥ 12 cm Plo~e > 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≤ 12 cm Plo~e < 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≥ 12 cm Plo~e > 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≤ 12 cm
Samo za RA 400/500-2 1)
ad
140 0, 7 min 220 MPa
Nije dozvoljena upotreba ovih ~elika
Nije dozvoljena upotreba ovih ~elika
Plo~e < 12 cm Stubovi, Rigle, Plo~e ≥ 12 cm Plo~e > 12 cm
min
najmanji napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja ad dopu{teni napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja
Dozviljeni napon ad za dinami~ka optere}enja za rebrastu armaturu RA 400/500-2 ograni~en je do najvi{e 220 MPa. Ovaj se napon mo`e pove}ati 10% ako se uprora~un uvedu uticaji od ukupnih optere}enja isklju~ivo promena temperature, skupljanje betona i sl.
-9-
[email protected]
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
.
b
Naponska stanja preseka
1
2
3
Centri~ pritisak
Savijanje sa normalnom silom i bez normalne sile u jednoj ravni simetrije ili koso savijanje bez normalne sile
Koso savijanje sa normalnom silom
Elementi u oblasti primene
1,1
Stubovi b > 20 cm ; Zidan platna d ≥ 15 cm ; Sandu~asti preseci b ≥ 12 cm
1,2
Manje dimenzije date pod 1,1
2,1
Stubovi b > 20 cm ; Grede, nosa~I T preseka, sandu~asti preseci I plo~e najmanje najmanje dimenzije ≥ 12 cm
2,2
Manje dimenzije date pod 2,1
3
Pravougaonai ili drugi preseci sa ivi~nim naponima u uglu presek a
Marka Betona
Vrsta napona
s
4,5
5,5
8,0
10,0 11,5 13,0
3,5
4,5
6,5
8,5
MPa 10,0 11,5
6,0 8,0 12,0 16,0 18,5 20,5
s MPa
4,5
r MPa
6
9
12
14
16
7,0 9,0 13,5 18,0 20,5 23,0
Posmatra}e se pravougaoni presek armirano betonskog nosa~a, dimenzija bxd oja~an armaturom Aa, na koji deluje grani~ni moment savijanja. - To M u g M g p M p / M je presek iz stanja b
b
Mu
n
n
z =h
x
s
d
x h
Aa
h
a
a dilatacija
z =h
a
naponi
b i b - Napon i dilatacija pritisnute ivice betona a i a - Napon i dilatacija armature x - Udaljene neutralne linije od pritisnute armature D b - Rezultanta pritiskaju}ih sila u betonu Z a - Rezultanta sila zatezanja u armaturi h 0 - udaljenje Z a (odnosno te`ista) od pritisnute ivice, koja se naziva STATI ^KAVISINA preseka; z - Krak sprega unutra{njih sila D b i Za
[email protected]
- 10 -
.
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
Prema iznad i ispod neutralne linije.
, dilatacije se linearno menjaju po visini preseka, iz sli~nosti trouglova x b
h x a
Ako se uvede bezdimenzionalni koeficijent (s) , s
x
b b
a
b b
h a
koji zavisi od odnosa dilatacija betona i ~elika.
Udaljenje neutralne linije od pritisnute ivice x = s h0 Po{to je napon u armaturi a sila zatezanja koju prima Aa iznosi Z a a Aa Sila pritiska koju prima aktivni deo betonskog preseka {irine ‘b’ i visine ‘x’ jednaka je proizvodu dijagrama pritiska u betonu Aa i {irine preseka b. Taj rezultat mo`e se napisati: sila pritiska u betonu Db f b x b f b s b h0 f b - ra~unska ~vrsto}a betona - koeficijent puno}e naponskog dijagrama u betonu. Ovaj bezdimenzionalni koeficijent zavisi od dilatacije gornje ivice betona a dobija se iz obrasca:
b
(6 b ) za b 2‰ 12 3 2 za 2‰ b 3,5 ‰ b 3 b Sial D b deluje u te`i{tu dijagrama b njeno udaljenje od pritisnute ivice preseka iznosi , x , gde bezdimenzionalni koeficijent takodje zavisi od dilatacije pritisnute ivice b . On iznosi: 8 b za b 2 ‰ 4(6 b ) (3 b 4) 2 za 2‰ b 3,5 b 2b (3 b 2)
Kako u preseku nema normalnih sila, unutrasnje sile moraju biti medjusobno jednake D b a p{to su suprotne, formiraju spreg ~iji je moment u jednak momentu loma M L , odnosno grani~noj nosivosti preseka na savijanje.
Krak sprega unutra{njih sila je jednak z h0 x h0 sh0 (1 s ) h0 h0 gde je uveden bezdimenzionalni koeficijent 1- s Izjedna~imo
i , pa se dobija: z Db Mu h f b s b h0 Mu h0
k
Mu f b b
- 11 -
[email protected]
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
.
.
da bi se “h 0” dobilo u (m’) Mu treba uzeti MNm i f b u MPa Nala`enjem stati~ke visine (h 0), odredjena je povr{ina betonskog dela preseka Ab b h 0 . ( Uzima se da u presecima nosa~a napregnutog na savijanje sloj betona od te`ista zategnute armature do donje ivice preseka nema stati~ke funkcije) Povr{ina preseka armature mo`e se odrediti ili iz jednakosti momenata sprega unutra{jih sila i grani~nog momenta: z Za
Mu , Aa
Mu
ili iz uslova jednakosti
z
a
Aa a
f b s b h0 Deljenjem leve i desne strane poslednjeg izraza sa a b h dobija se
Aa Ab
fb a
s
f b a
- odnos povr{ina ~eli~nog i betonskog dela preseka koji se naziva ( *sto puta ve}i izraz od je (%) koji se naziva
s - predstavlja
*sto puta ve}i izraz od je (%) koji se naziva Napon a zavisi od dilatacije ~elika a : Ako je a
Ako je a
Ea Ea
(odnosno
02
( odnosno
02
E a E a
) a E a a
) a
Prema na{im propisima, u nosa~ima napregnutim na savijanje, maksimalna dozvoljena dilatacija (pritiska) u , a maksimalna dozvoljena dilatacija (zatezanja) u
[email protected]
- 12 -
).
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
U slu~aju takozvanog slobodnog dimenzionisanja, za date spoljne uticaje, marku betona i vrstu ~elika treba odrediti povr{ine betonskog i ~eli~nog dela preseka, odnosno, dimenziju ili preseka, i koeficijent armiranja .
uzima se: *1 Predpostavi li se a 10 0 00 a b 3,5 0 00 uzima se: *2 Predpostavi li se b 3,5 ‰ a dilatacija ~elika u intervalu 3‰ a 10‰ Diloatacija a 3 ‰ treba izbegavati jer, prema pravilniku, u tom slu~aju treba pove}ati koeficijent sigurnosti, pa time i grani~ni moment M u # U *1 dobija se ve}a stati~ka visina a slabija armatura # U *2 manja stati~ka visina i ja~a armatura
Dati su grani~ni moment M u , dimenzije preseka, marka betona i vrsta armature. Treba odrediti povr{inu armature. Kada je zadatak ovako postavljen, najpre se izra~unava koeficijent , pa se odgovaraju}a vrednost trazi u obe tabele. U slu~aju potrebe obavlja se linearna interpolacija. Tako se dolazi do b / a , kao i do mehani~kog procenta armiranja (%)
Odredjivanje nosivosti preseka. Poznati su: dimenzije preseka, povr{ina armature, marka betona i vrsta ~elika, a treba na}i moment loma M L . U tom slu~aju najpre se izra~unava mehani~ki procenat armiranja: (%)
Aa a
Ab f b
100 % Aa
f b v
b h0
100
gde, radi punog iskori{}enja ~elika treba uneti a v (ili 02 ) . s tim procentom se u jednoj od tabela nalazi b / a , kao i koeficijent s tim koeficijentom se izra~unava nosivost M L (=Mu)
- 13 -
[email protected]
Generated by Foxit PDF Creator © Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
.
.
: U principu ako je u pitanju prosta greda, deo armature se povija u gornju zonu, jer se u konstrukcijama retko kad mo`e obezbediti zglobno oslanjanje, tj. slobodno okretanje popre~nog preseka. Izvesni stepen uklje{tenja skoro uvek postoji. e
2 d 30 3
monta`na armatura
monta`na armatura
uzengije
glavna armatura
glavna armatura
uzengije Broj {ipki koji se povijaju 40 : 60 % Od ukupnog broja {ipki glavne armature 3cm a d n - veli~ina najve}eg zrna d n U gornjoj zoni a=5:6 cm zbog pervibratora Grupisanje {ipki: ) sve`nja n ,max 44 mm
a
....... a a a a a sveznja n ....... Za visine elementa d > 50cm monta`na armatura se postavlja i po visini preseka. Pre~nik uzengije je pribli`no jedna tre}ina glavne armature. 1 u g 3 Konstruktivne uzengije su uvek od GA 240/360, bez obzira na vrstu armature. 2d / 3 Maksimalni razmak uzengija u gredi (rigli) e d-visina grede 30 cm Ako je d > 60cm u 8 mm 0
[email protected]
- 14 -
a 0
a0