Priručnik za dijabetičare tekst sa adrese http://www.diabeta.net korisni tekstovi i na adresama http://www.menjamodijabetes.rs/ http://www.danas.rs/dodaci/zdravlje/i_dijabetes_je_mara ton.63.html?news_id=218828 http://www.diabeta.net/upitnik-procenu-rizika-dijabetes http://www.diabetes.rs/ http://www.antidijabet.rs/
Šta je šećerna bolest Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen us lovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema. Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost. Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba može nastati usled genetičkih poremećaja ili oštećenja pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja. 1
Znaci šećerne bolesti Mogućnost ispoljavanja Šećerna bolest može da počne na različite načine. Ona se najčešće naglo ispoljava do dvadesete godine života (za 3/5/10 dana). Posle ovog životnog doba, ona može naglo da se razvije, što je ređe, i obično u toku ili posle neke infekcije (nazeb, grip, zapaljenje grla, pluća, mokraćnih puteva i dr.). Inače, u ovom dobu najčešće nastupa postepen, skoro neprimetan početak bolesti (za 2/4/6/8 nedelja), koji može da se produži i na na nekoliko meseci. U zavisnosti od načina nastajanja bolesti, pojavljuju se karakteristične tegobe u većem ili manjem obimu. Način prepoznavanja Obično se kaže da šećerna bolest može lako da se prepozna po tome ako neko "mnogo žedni, mnogo mokri, dobro jede, a uz to slabi (gubi na težini) i brzo se zamara (malaksao je)". Za ovakvo nastajanje šećerne bolesti kaže se da je klasično, pošto su prisutne sve tegobe (simptomi) koje su karakteristične za ovo oboljenje. Međutim, intenzitet tegoba može da varira. Oboleli najčešće ne ne misli da je bolestan, već ima svoje objašnjenje za prisutne tegobe ("slatko pije vodu posle jela", "dosta radi, pa se s e znoji i dosta pije vode", "dobro jede, pa mu se s e pije voda", "ima suva usta, pa mora da pije vodu", itd.). Međutim, kada tegobe postanu toliko izražene da postaju uočljive i za sredinu u kojoj živi, obično se nađe neko ko ponešto zna o šećernoj bolesti, pa tako oboleli pođe lekaru. Kod manje izraženih simptoma bolest se otkrije slučajno pri nekom od pregleda. Neke osobe imaju nepodnošljivu potrebu za slatkišima, druge se žale na svrab na polnim organima, treće obolevaju od čireva po koži, itd. Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na šećernu bolest, onda je potrebno tu sumnju i potvrditi - naravno, lekarskih pregledom, koji se sastoji od dobijenih podataka od strane obolelog, analize krvi i analize mokraće. 2
Znaci šećerne bolesti Mogućnost ispoljavanja Šećerna bolest može da počne na različite načine. Ona se najčešće naglo ispoljava do dvadesete godine života (za 3/5/10 dana). Posle ovog životnog doba, ona može naglo da se razvije, što je ređe, i obično u toku ili posle neke infekcije (nazeb, grip, zapaljenje grla, pluća, mokraćnih puteva i dr.). Inače, u ovom dobu najčešće nastupa postepen, skoro neprimetan početak bolesti (za 2/4/6/8 nedelja), koji može da se produži i na na nekoliko meseci. U zavisnosti od načina nastajanja bolesti, pojavljuju se karakteristične tegobe u većem ili manjem obimu. Način prepoznavanja Obično se kaže da šećerna bolest može lako da se prepozna po tome ako neko "mnogo žedni, mnogo mokri, dobro jede, a uz to slabi (gubi na težini) i brzo se zamara (malaksao je)". Za ovakvo nastajanje šećerne bolesti kaže se da je klasično, pošto su prisutne sve tegobe (simptomi) koje su karakteristične za ovo oboljenje. Međutim, intenzitet tegoba može da varira. Oboleli najčešće ne ne misli da je bolestan, već ima svoje objašnjenje za prisutne tegobe ("slatko pije vodu posle jela", "dosta radi, pa se s e znoji i dosta pije vode", "dobro jede, pa mu se s e pije voda", "ima suva usta, pa mora da pije vodu", itd.). Međutim, kada tegobe postanu toliko izražene da postaju uočljive i za sredinu u kojoj živi, obično se nađe neko ko ponešto zna o šećernoj bolesti, pa tako oboleli pođe lekaru. Kod manje izraženih simptoma bolest se otkrije slučajno pri nekom od pregleda. Neke osobe imaju nepodnošljivu potrebu za slatkišima, druge se žale na svrab na polnim organima, treće obolevaju od čireva po koži, itd. Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na šećernu bolest, onda je potrebno tu sumnju i potvrditi - naravno, lekarskih pregledom, koji se sastoji od dobijenih podataka od strane obolelog, analize krvi i analize mokraće. 2
Šećer u mokraći je prisutan ukoliko je vrednost šećera u krvi iznad 8,8 mmol/l (tj. više od 160 mg/dl). Vrednost šećera u krvi (glikemija) kod zdravih osoba iznosi od 3,9 do 5,6 mmol/l (70-100 mg/dl). Kad se nalaz šećera u krvi kreće u granicama do 7.2 mmol/l (130 gr/dl), obično se kaže da je šećerna š ećerna bolest dobro regulisana (regulisana na najbolji način). U ovakvoj situaciji nema šećera u mokraći. Ako se vrednost šećera u krvi nalazi u granicama od 9.9 do 11.1 mmol/l (180-200 mg/dl), kaže se da je dijabetes relativno povoljno regulisan. Tada gotovo redovno ima šećera u mokraći, a simptomi i znaci bolesti nisu obavezno prisutni. Nalaz šećera u krvi sa s a vrednostima oko 13.9 mmol/l (250 mg/dl) govori o loše regulisanoj bolesti. Kod ovih bolesnika se uvek nalazi šećer u mokraći, a simptomi i znaci bolesti mogu da izostanu, ako je pogoršanje dijabetesa nastupalo postepeno, a po trajanju je bilo dugo. Vrednosti šećera u krvi preko 19.2 mmol/l (350 mg/dl) uvek su praćene nalazom veće količine šećera u mokraći (izuzev kod oboljenja bubrega), u kojoj je čest i aceton. Preračunavanje mg/dl u mmol/l ("stare" u "nove") jedinice vrši se tako što se vrednost u mg/dl podeli sa 18 i na taj način dobije vrednost u mmol/l. Znači, ako glukometar pokazuje npr. 130 mg/dl, to će značiti 7.2 mmol/l. Testovi opterećenja Postoje posebni testovi pomoću kojih se ispituje sklonost ka šećernoj bolesti. Ovi testovi se primenjuju u situacijama kada za to postoje medicinski opravdani razlozi (ovo procenjuje lekar). Postupci za određivanje sklonosti ka šećernoj bolesti imaju naziv "testovi opterećenja sa glikozom" (glikoza = šećer), 3
odnosno "testovi tolerancije glikoze". Medicinska skraćenica za ovakve postupke je OGTT (oralni glikoza-tolerans test). Na osnovu dobijenih rezultata, lekar daje određeni savet i zakazuje vreme kontrole. Uzroci nastajanja Šećerna bolest (Diabetes Mellitus) nastaje zbog poremećaja iskorišćavanja šećera (glukoze), odnosno ugljenih hidrata u organizmu, a u drugom planu je i prerada masti i belančevina. Posledica ovih poremećaja je oštećenje strukture i funkcije krvnih sudova, koje se direktno odražava na rad važnih organa (srce, bubrezi, nervni sistem, oči i dr.). Osnovni razlog za pojavu bolesti je prestanak ili nedovoljno lučenje insulina, hormona koji se stvara u žlezdi gušterači (pankreasu). Na slici vidimo prikaz protoka insulina i glukoze kod zdravih ljudi. Naše telo se sastoji od miliona ćelija, kojima je neophodna energija u veoma prostoj formi. Ova energija je ništa drugo do šećer (ugljeni hidrati) iz hrane koju unosimo. Kada jedete ili pijete, većina unesenih namirnica se razgrađuje u prosti šećer glukozu. Glukoza se kroz krvotok prenosi od jetre do ćelija u kojima će biti iskorišćena (mišići, mozak, itd.), ili skladištena (u jetri), ili pretvorena u masti (takođe u jetri). Kada količina glukoze dostigne određeni nivo, pankreas luči insulin. Insulin prenosi glukozu do određenih ćelija. Što više glukoze uđe u ćelije, to je manja koncentracija glukoze u krvi. Bez insulina, glukoza se ne može preneti, što uslovljava njen porast u krvi. Previše glukoze u krvi se naziva "šećer u krvi". Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi veća od 7.0 mmol (126 mg/dL). Uzroci nastajanja šećerne bolesti 4
Nasledni faktor Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti može da zavisi i od drugih činilaca u toku života, pa je to razlog da se šećerna bolest ne pojavljuje kod svakog potomka. O ovakvom ponašanju šećerne bolesti postoje mnogobrojni primeri u svakodnevnom životu. Poznato je da deca obolelih roditelja ne moraju da obole od dijabetesa. Takođe, ni sami dijabetičari nemaju uvek u najbližem srodstvu pojavu ovog oboljenja, ili ne znaju od čega su im prethodnici umrli. Druga oboljenja i stanja Za razliku od naslednog dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u toku kojih može da se oboli i od šećerne bolesti. Takva šećerna bolest se naziva sekundarnom, jer se razvija pod direktnim uticajem prisutnog oboljenja ili delovanja štetnih uticaja na organizam. Takav je slučaj sa pojavom šećerne bolesti kod hroničnog alkoholizma, hroničnog oboljenja gušterače (pankreasa), različitih endokrinih oboljenja (nadbubrežna žlezda, hipofiza, štitna žlezda), gojaznosti i drugih stanja. Pojava dijabetesa kod ovakvih stanja i oboljenja nastaje zbog poremećaja u iskorišćavanju šećera u krvi pod uticajem istih onih razloga koji su doveli do razvoja tog oboljenja ili stanja. Rizični faktori Osim naslednog, postoje i drugi faktori, kao što su sklonost za unošenjem veće količine slatkiša, preobilna ishrana i gojaznost, smanjena fizička aktivnost, prelazni period kod muškaraca i žena (klimakterijum), sklonost čestim infekcijama, nazebima i zapaljenjima. Danas se sigurno zna da su rizični faktori za pojavu šećerne bolesti savremeni tempo života, promena sredine, načina življenja i ishrane (selo - grad), obavljanje profesionalnih poslova koji zahtevaju veća duševna opterećenja (stresne situacije), rađanje krupnog deteta (više od 4 kg) i dr. Uticaj nekih lekova
5
U prvu grupu lekova koji mogu da utiču na pojavu dijabetesa spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih bolesti, hroničnih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrežnih i kožnih oboljenja i različitih alergijskih stanja. Druga grupa lekova su preparati koji deluju na povišeni krvni pritisak i bolje mokrenje. Takođe, oralna kontraceptivna sredstva, odnosno kontraceptivne tablete, imaju uticaj na ponašanje šećera u krvi. Postoje i drugi lekovi i hormoni koji mogu uticati na pojavu šećerne bolesti, ali su sve navedene grupe lekova dobro poznate medicini i postupak kontrole u primeni dozvoljava blagovremeno otklanjanje poremećaja u ponašanju šećera u krvi. Pankreas (gušterača) Pankreas se nalazi u trbuhu, iza želuca, u vijuzi početnog dela tankog creva, koje polazi iz želuca (dvanaestopalačno crevo). Po svom obliku podseća na embrion i sastoji se od tzv. glave i repa. Ostrvca, karakteristična za građu pankreasa, nazivaju se Langerhansova ostrvca, po naučniku Polu Langerhansu, koji je 1869. godine među prvima izučavao funkcije pankreasa. U ostrvcu se razlikuje više vrsta ćelija: Alfa2 ćelije luče glukagon i obuhvataju 15-20% svih ćelija ostrvca. Beta ćelije, najvažnije u procesu razvoja dijabetesa, luče insulin i obuhvataju najveći broj ćelija ostrvca. Insulin na svom putu do krvotoka mora da prođe kroz nekoliko membrana i prostora. Promene u strukturi bilo koje od ovih membrana i prostora mogu predstavljati prepreku u izlučivanju insulina i učestvovati u nastanku šećerne bolesti. Delta ćelije luče somatostatin i njihov broj je najmanji (2-8%). Alfa1 ćelije luče gastrin i vrlo su retke. Ostrvce luči u ekstremno malim količinama serotonin i druge aktivne supstance, te postoje i odgovarajuće sekretorne ćelije. Tipovi dijabetesa Tipovi šećerne bolesti
6
Zbog različite kliničke slike, danas razlikujemo nekoliko oblika (tipova) šećerne bolesti: 1. dečji dijabetes (od 0. do 14. godine) 2. juvenilni dijabetes (od 15. do 24. godine) 3. adultni dijabetes (od 25. do 64. godine) 4. tzv. "starački" dijabetes (od 65. godine do kraja života) Lekari stručnjaci razlikuju još neke tipove šećerne bolesti: 1. endokrini dijabetes, u vezi sa bolestima žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrine žlezde); 2. pankreatički ili pankreatogeni dijabetes, povezan sa bolestima gušterače (pankreasa); 3. jatrogeni dijabetes, koji nastaje kod osoba lečenih pojedinim vrstama lekova; 4. jetreni (hepatogeni) dijabetes, kod osoba sa tešim oštećenjima jetre, itd. Dijabetes - Tip 1 (insulin-zavisni) Tip 1 je najteži oblik šećerne bolesti i nastaje jer ćelije pankreasa (beta ćelije) u veoma maloj količini proizvode, ili uopšte ne proizvode insulin. Može nastati u svim starosnim dobima, ali u najvećem broju slučajeva se sreće kod dece i omladine. Terapija insulinom se primenjuje od prvog dana. Stroga (samo)kontrola, dijeta i fizička aktivnost su obavezni deo terapije. O insulinskoj terapiji možete pročitati mnogo više pod odeljkom Insulin. Dijabetes - Tip 2 Tip 2 je najrasprostranjeniji oblik šećerne bolesti, kako u nas, tako i u svetu. Pankreas osoba obolelih od tipa 2 proizvodi insulin, ali u nedovoljnoj količini, ili je organizam stvorio rezistenciju (imunitet) na hormon insulina. Sreće se kod svih uzrasta, ali u najvećem broju kod odraslih (preko 40. godine), gojaznih i osoba starije dobi. Savremeni način življenja i svakodnevni tempo veoma pogoduju razvoju ovog tipa šećerne bolesti. Terapija je kombinovana - samo dijeta, ili dijeta i oralni antidijabetici (tabletirani lekovi), lekoviti 7
čajevi kao pomoćno sredstvo, u svim slučajevima uz umerenu fizičku aktivnost. Ukoliko ova terapija ne pokazuje povoljne rezultate, primenjuje se insulinska terapija, sa mogućnošću uključivanja i oralnih antidijabetika. Dijabetes u trudnoći Ovaj latentni oblik šećerne bolesti je iniciran trudnoćom, tokom koje dolazi do promene u hormonskoj ravnoteži žene, što može dovesti do poremećaja u izlučivanju insulina, i, samim tim, povećane vrednosti glukoze u krvi. Rizična grupa su žene starije od 25 godina, koje su bile gojazne i pre trudnoće, naročito one sa genetskim predispozicijama za razvoj bolesti. Obično se vrednosti šećera stabilizuju po porođaju. Međutim, žene koje su obolevale od dijabetesa u trudnoći mogu kasnije biti podložne razvoju tipa 2. Vrste terapija Lečenje šećerne bolesti može da se obavlja na više načina: 1. insulinom i dijetom 2. tabletiranim lekovima i dijetom 3. samo dijetom 4. kombinovana terapija insulin + tablete, koja je veoma česta kod tipa 2 – kod gojaznih, kojima se daje insulin i metformin (npr. Glucophage, Gluformin). Opredeljenje za način lečenja zavisi od: 1. uzrasta (kod dece i mladih osoba uvek insulin i dijeta), 2. težine same bolesti (smanjena proizvodnja ili potpuno odsustvo stvaranja insulina u gušterači), i 3. fizičke kondicije (debeo, mršav ili normalno uhranjen) Dijeta Ishrana obolelih od šećerne bolesti je stalni i osnovni način lečenja, a u zavisnosti od težine bolesti uz dijetu se uzimaju i lekovi (tablete ili insulin). Dijeta za dijabetičare predstavlja najbolji savremeni način ishrane zdrave odrasle osobe, koja živi u zahuktalom životnom tempu preopterećenom novonastalim situacijama na koje čovek nije uvek pripremljen ili prilagođen. 8
Ova dijeta podrazumeva ograničenje unosa slatkih stvari, kao i onih koje sadrže skrob. Ograničava se unos ugljenih hidrata (UH), pravilno se odmerava potreba za unos masti (M) i naročito se vodi računa o dovoljnom unosu belančevina (B), koje služe kao gradivni materijal. Dijabetička dijeta pretpostavlja zdravu ishranu koja po količini, sastavu, zadovoljava potrebe jedne osobe u odnosu na njenu angažovanost, očuvanje vitalnosti i rad. Osnovni cilj dijetetske ishrane (kao jednog od načina lečenja šećerne bolesti) je u postizanju opšteg osećaja dobrog zdravlja, održavanju normalne telesne težine i povoljnom uticaju na ponašanje šećera u krvi. Sprovođenje pravilne ishrane istovremeno odlaže pojavu komplikacija koje šećerna bolest uzrokuje u toku svog dužeg trajanja. Većina ljudi smatra da je dijeta uopšte, a posebno kod šećerne bolesti, dugotrajno mučenje sa jednoobraznom, monotnom i suvoparnom ishranom, kojoj povremeno treba "dati oduška" i najesti se svega "što srce želi", pa "kud puklo – da puklo". Ovakav utisak o dijeti stvoren je kod mnogih dijabetičara iz nepoznavanja načina ishrane, iz tradicije izraza dijeta, koji je najčešće bio vezan za strogo ograničenu ishranu kod oboljenja stomaka i creva i stereotipnih i staromodnih dijeta koja postoje u programima ishrane većine zdravstvenih ustanova – bolnice, klinike, zavodi, instituti i druge. Međutim, bez obzira na navedene razloge, svakom dijabetičaru je važno da zna šta i koliko može da unese od namirnica za svoju dijetu, a njegova umešnost i maštovitost u pripremi i serviranju hrane omogućuje mu veće zadovoljstvo u ishrani i bolje zdravlje. Tabletirani lekovi Svi lekovi u tabletama (pilule), koji se upotrebljavaju za lečenje šećerne bolesti nose zajednički medicinski naziv oralni ili peroralni antidijabetici (per os = preko usta, antidijabetik = protiv dijabetesa). Ovi lekovi se primenjuju samo kod onih dijabetičara koji imaju sposobne ćelije u gušterači (pankreasu) da proizvode insulin, ali ga one proizvode u nedovoljnoj količini 9
za tekuće potrebe organizma u prerađivanju šećera, što je i razlog za pojavu dijabetesa. Neki oralni antidijabetici ispoljavaju svoje delovanje utičući direktno na gušteraču, dok drugi razvijaju svoj uticaj preko delovanja na periferiju (uticaj na preradu šećera u ćelijama). Oralni antidijabetici iz grupe sulfonilurejskih spojeva utiču direktno na gušteraču i stimulišu njene ćelije na zadovoljavajuću prozvodnju insulina. Oralni antidijabetici iz grupe bigvanidskih spojeva utiču na preradu (metabolizam) šećera u ćelijama tkiva u smislu njegovog boljeg iskorišćavanja za energetske potrebe (utiču na smanjenje proizvodnje glukoze u jetri). Ovi lekovi imaju i nepovoljne, uzgredne u zgredne efekte delovanja, pa se upotreba ograničeno primenjuje. Zatim, postoje i oralni antidijabetici koji utiču na poboljšanje senzitivnosti na insulin, kao i pojedini inhibitori, koji usporavaju varenje ugljenih hidrata. Prema dužini delovanja svi tabletirani lekovi se dele na: 1. kratkodelujuće – dužina delovanja od 7 do 10 časova, i 2. dugodelujuće – dužina delovanja do 36 časova 3. Kratkodelujući se uzimaju 2 – 3 puta dnevno, a dugodelujući samo jednom dnevno. I jedni i drugi lekovi imaju “preklapajući” efekat delovanja, odnosno početni efekat delovanja uzete doze poklapa se sa završenim efektom delovanja prethodne doze leka. Količinu i vrstu leka u odnosu na stanje šećerne bolesti određuje lekar specijalista (dijabetolog, endokrinolog, internista, specijalista opšte medicine) ili lekar opšte prakse (nadležni lekar) pre prijave bolesnika lekaru specijalisti. Oralni antidijabetici se uzimaju neposredno posle uzetog obroka hrane, kako bi svojim delovanjem podstakli odgovarajuće ćelije gušterače na “dopunsko” izlučivanje insulina. Svaki drugi način uzimanja ovih lekova ima za posledicu izmenjen način delovanja, a posebno je štetno za zdravlje uzimati lekove bez propratnog obroka hrane. Redovno uzimanje leka na način koji je za njega propisan (uz odgovarajuću odgovarajuću dijetu) garancija je da stanje šećerne bolesti bude najpovoljnije regulisano. 10
Insulin Insulin je hormon koji proizvode ćelije grupisane u vidu ostrvaca u žlezdi gušterači. Oštećenje ovih ćelija nastaje iz vrlo različitih razloga, a za posledicu ima smanjenje ili potpuni prestanak stvaranja insulina. Ako insulina nema n ema dovoljno, izostaje prerada šećera u krvi, pa dolazi do pojave šećerne bolesti. Jedini način njenog lečenja je u nadoknađivanju insulina ili podsticanju njegove proizvodnje uz ograničavanje unosa namirnica koje utiču na povećanje šećera u krvi (sve vrste slatkiša, hleba, testenina i dr.). Sastav insulina je belančevinaste prirode, pa je ovo razlog da ne može da se uzima na usta, pošto bi ga razložile u crevima materije koje služe za varenje (enzimi (en zimi ili fermenti), čime bi se izgubilo njegovo osnovno svojstvo delovanja - prerada šećera u organizmu. Tako je, za sada, najrasprostranjenija primena insulinskog lečenja putem injekcija. Međutim, postoji nekoliko savremenih dostignuća u primeni insulinske terapije na druge načine, o čemu ćete moći više da pročitate na ovim web stranicama. Farmaceutska industrija u celom svetu priprema insulin u različitim oblicima za njegovu primenu. Najviše je korišćen kao sintetički, humani insulin (HM), a poslednjih godina kao analog insulina. Insulin se pakuje u različite forme - od bočica (flakona), preko karpula, do penova za jednokratnu upotrebu, najčešće u koncentracijama od 100 i.j. (insulinskih jedinica) po mililitru. Insulin se čuva na temperaturi od 2°C do 8°C, u frižideru, što dalje od pretinca za zamrzavanje. Nikako ga nemojte izlagati suncu, niti držati u kolima, odnosno u tzv. kaseti. Na svakom pakovanju insulina stoji datum proizvodnje i rok trajanja, ili datum do kada je lek upotrebljiv. Dužina upotrebe insulina u lečenju šećerne bolesti je direktno zavisna od stanja funkcije gušterače dijabetičara. Mogućnosti su najčešće sledeće: 11
1. insulin se ne prozivodi u gušterači - oboleli mora da prima insulin trajno (doživotno) 2. proizvodnja insulina je ograničena - oboleli ne mora da prima insulin sve dok se insulin stvara u organizmu 3. proizvodnja insulina je ograničena, a prisutno je drugo oboljenje (infekcije, zapaljenja guše, pluća, mokraćnih puteva, žučne kesice, grip i dr.) - primanje insulina je obavezno, ali privremeno, pa čim se razlozi za pogoršanje šećerne bolesti otklone, osoba se ponovo vraća na lečenje koje je imala pre primanja insulina. Postoji pogrešno mišljenje, uvreženo kod laika, da jednom započeto lečenje insulinom ne sme da se prekida, što je često razlog da se ono odbija kada je neophodno. Lekovito bilje i čajevi Medicinski, stručan postupak lečenja šećerne bolesti podrazumeva primenu savremenih znanja i dostignuća u medicini kao nauci. Ovakvo stanovište ne isključuje primenu i drugih faktora u lečenju, a posebno onih koji mogu da doprinesu bilo kojim načinom delovanja na ublažavanje oštećenog zdravlja, pa i šećerne bolesti, U farmakologiji je odavno poznato da neke vrste bilja koje se koriste u ishrani ili kao čajevi (babnje, susam, borovnica i dr.) mogu da imaju blag efekat na ponašanje šećera u krvi. Ipak, najvažniji razlog njihove primene je u tome što mogu da budu koristan činilac u dijetetskoj ishrani i kao vrlo dobra zamena za razne vrste napitaka. Bilje koje raste u našem podneblju, a čini standardni sastav svih mešavina čajeva koji se preporučuju dijabetičarima jeste: koren vodopije (Cichoria folium), list koprive (Urtica folium), zrele mahune od pasulja (Phaseolum legumen), list kadulje (Salvia folium), delovi borovnice (Myrtillus herba - Absinthus herba), kantarion, breza, zova, hajdučka trava, lincura, kičica, majčina dušica, medveđe uho, i dr. Treba imati u vidu da čajevi za dijabetičare nisu zamena za lekove i dijetu. Osnovna prednost bilja koje se upotrebljava za ovu vrstu čajeva je u njegovom sastavu. Većina ovih sastojaka 12
sadrži umesto skroba inulin. Zrele mahune pasulja sadrže arginin, čije delovanje je slično sintetskom antidijabetiku sintalinu - blag i spor hipoglikemijski efekat. ORIGINALNI "HERBAVITA" ČAJ PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI "HerbaVita" čaj protiv šećerne bolesti je trenutno najefikasnije sredstvo iz oblasti alternativnog lečenja šećerne bolesti. "HerbaVita" čaj je mešavina izuzetno retkih i lekovitih biljaka, a efekat je osetan nakon prve terapije. Iskustva mnogih korisnika govore da je reč o čaju bez ozbiljne konkurencije u ovoj oblasti. Da je zaista tako, potvrda su i veliki broj udruženja i društava dijabetičara kod nas i u inostranstvu, koji su "HerbaVita" čaj ocenili veoma visokom ocenom i preporučuju ga svojim članovima. Preporukama se pridružuje veliki broj lekara, a najviše zadovoljnih korisnika. Lekovite vode i banjsko lečenje Do danas nisu pronađene lekovite vode - banje, koje mogu da leče šećernu bolest. Međutim, u nekim banjama postoje specijalizovana lečilišta - ustanove (RH - rehabilitacioni centri) koje se bave lečenjem i rehabilitacijom obolelih od šećerne bolesti. Pravo na besplatno lečenje (lečenje na teret socijalne medicinske zaštite) u RH-centru ima svaki dijabetičar jedanput, i to pri otkrivanju šećerne bolesti. Ovo namensko korišćenje boravka u RH-centru ima za cilj da višestruko obučavanje svakog dijabetičara (očuvanje zdravlja pomoću odgovarajućeg lečenja, poznavanja svoje bolesti i primene higijenskodijetetskih mera). Najčešći rezultat svih preduzetih mera u RHcentru je dobro regulisana šećerna bolest. Dobar broj dijabetičara se pravilno obučava (edukuje) i dalje lečenje nije poseban problem. Međutim, jedan broj dijabetičara smatra da je problem njihovog zdravlja pre svega stvar lekara i ostalih koji učestvuju u lečenju. Takav dijabetičar ne iskoristi svoje vreme boravka u RH-centru (ili pri pregledu kod svog lekara ili pri boravku u bolnici) za promenu ranije stečenih navika u odnosu na način življenja (ishrana, pušenje, upotreba alkohola, fizička aktivnost i dr.), već sve svoje probleme prepušta onima koji treba zajedno sa njim da brinu o njegovo zdravlju. Prepuštanje svojih obaveza 13
drugima znači ne voditi računa i svom zdravlju, a to najčešće dovodi do stalno loše regulisanog dijabetesa. Treba imati u vidu da se dobro regulisana šećerna bolest može uvek dobro održavati, ako su za to zadovoljeni potrebni uslovi izbegavanje stresnih situacija i sekiracija, preterane napetosti, ne dozvoliti porast telesne težine - gojenje, redovno uzimanje lekova uz pravilan način ishrane i dovoljno fizičko angažovanje rad kombinovan sa rekreacijom. Zanemarivanje pomenutih momenata dovodi do loše regulisane šećerne bolesti i u najboljem RH-centru. Korišćenje lekovite vode kao pijaće ima za svrhu poboljšanje u varenju, sa jedne strane, i stvaranje novih navika i jačanje volje u vezi sa "uzimanjem vode i obroka u određeno vreme - kao lek", sa druge strane. Tako, indirektno ovakva voda ima svrhe kao koristan napitak u dijetetskoj ishrani. Banjsko kupanje je korisno za dijabetičare isto koliko i za zdrave. Ono je vid rehabilitacije - rekreacije, u bilo kom mestu i bilo kom prirodnom ambijentu - vodi. Banjsko lečenje mogu da koriste svi dijabetičari u svom sopstvenom aranžmanu. Ovakvo lečenje je štetno jedino za dijabetičare sa povišenim krvnim pritiskom, isto kao i za osobe koje boluju samo od povišenog krvnog pritiska. Poznata banjska lečilišta sa osposobljenim ustanovama za prihvatanje obolelih od šećerne bolesti su u Vrnjačkoj Banji i Bukovičkoj Banji (deca). Najnovijim izmenama Pravilnika o rehabilitaciji (februar 2011), sve osobe mogu ići jednom u 4 godine na rehabilitaciju u Vrnjačku Banju. Do sada su to pravo imale samo osobe na insulinskoj terapiji, a sada mogu i oni koji koiste tablete. Vi i Vaš lekar Osoba sa dijabetesom je sam svoj lekar Cilj svake terapije je postizanje zdravog i normalnog života, kao i održavanje šećera u krvi u granicama normale (5.1-6.1mmol/L ili 80-120 mg/L). 14
Lečenje obolelih od šećerne bolesti podrazumeva: 1. osposobljavanje osobe sa dijabetesom za normalan život u porodici i društvu 2. ukljanjanje simptoma bolesti izbegavajući hipoglikemiju i hiperglikemiju 3. uspostavljanje dobre metaboličke kontrole 4. otklanjanje ili ublažavanje komplikacija dijabetesa Lekar Vas može naučiti kako da postanete dobar dijabetičar – matematičar. Međutim, rezultat će zavisiti isključivo od Vas. Koliko se budete ozbiljno upustili u rešavanje svog zdravstvenog problema – svoje gojaznosti, svoje loše kontrolisane šećerne bolesti i fizičke aktivnosti, toliki će biti i rezultat lečenja. Kakva je Vaša šećerna bolest, saznaćete Vi sami. To Vam ne može saopštiti lekar. Najbolji lekovi na svetu Vam ne mogu pomoći da držite pod kontrolom svoj šećer, ako se ne pridržavate saveta o pravilnoj ishrani i ne uzimate terapiju kako je propisana. Osnovna postavka svakog lečenja obolelih od šećerne bolesti je individualan pristup, o kojem uvek treba voditi računa. Svaki čovek i njegova bolest su priča za sebe. Principe pravilne i zdrave ishrane treba što pre naučiti i usvojiti, a onda ih primenjivati za ceo život. Nekoliko “zlatnih” pravila: 1. naučite šta je pravilna ishrana i primenjujte je 2. budite fizički aktivni 3. redovno uzimajte terapiju i ne preskačite obroke 4. redovno kontrolišite nivo šećera u krvi i/ili mokraći i beležite sve promene 5. konstantno se obrazujte i usavršavajte poznavanje svoje bolesti 6. svaki dan koristite odgovarajuće minerale, vitamine i antioksidanse kao dodatak ishrani (jedan vitamin C dnevno, vitamin B, zasićene masne kiseline – biljna ulja, riblje ulje / omega 3, preparate za poboljšanje cirkulacije krvi i sl.)
15
Poštovanjem ovih “sitnica” koje život znače obradovaćete i sebe i svog lekara! Na redovne kontrole kod Vašeg lekara – endokrinologa, sa sobom ponesite sledeće: 1. knjižicu ili svesku u kojoj ste napravili tabele za beleženje dnevnih podataka o visini šećera, hipoglikemijama, acetonu, stresovima, odstupanjima od dijete i slično (primer tabele možete videti na sledećoj strani) 2. profil glikemije (takođe objašnjen na sledećoj strani) 3. biohemijske rezultate pregleda krvi i urina (ukoliko imate mogućnosti da to uradite u lokalnom domu zdravlja) Insulin Insulinska terapija predstavlja jedan od najboljih načina za regulisanje nivoa šećera u krvi. Kombinovanjem različitih insulina se može u velikoj meri sprovesti dobra glikoregulacija. Da bi insulinska terapija dala željene rezultate, osoba sa dijabetesom mora biti dobro edukovana, fizički aktivna, zna da broji ugljene hidrate iz obroka i spremna da svakodnevno sprovodi samokontrolu. Vrste insulina Vrste insulina i periodi njihovog dejstva Sve vrste industrijski proizvedenog insulina imaju određeno vreme delovanja i dele se u šest grupa: Brzodelujući insulinski analog ("bistri" - npr. Novorapid, Apidra) Početak dejstva: 5 do 15 minuta Period dejstva: 45 do 90 minuta Prestanak delovanja: 3 do 5 sati Kratkodelujući humani insulin ("bistri" - npr. Actrapid) Početak dejstva: 30 minuta Period dejstva: 2 do 5 sati Prestanak delovanja: 5 do 8 sati 16
Srednjedelujući humani insulin ("mutni" - npr. Insulatard) Početak dejstva: 1 do 3 sata Period dejstva: 6 do 12 sati Prestanak delovanja: 16 do 24 sata Dugodelujući insulin ("mutni" - npr. Lente) Početak dejstva: 4 do 6 sati Period dejstva: 8 do 20 sati Prestanak delovanja: 24 do 28 sata Veoma dugodelujući insulinski analog (Lantus) Početak dejstva: 1 sat. Period dejstva: 24 sata. Prestanak delovanja: 24 sata i uzima se jednom dnevno, uglavnom pre spavanja, ili kako lekar prepiše. * Lantus se ne sme mešati u špricu sa drugim vrstama insulina. Veoma dugodelujući insulinski analog (Levemir) Trajanje dejstva se postiže i do 24 časa u zavisnosti od primenjene doze, što omogućava primenu jednom ili dva puta dnevno. Ako se primenjuje dva puta dnevno, stabilno stanje se postiže nakon primene 2 – 3 doze. Ukoliko se Levemir primeni u dozi od 0,2 – 0,4 j./kg, lek ispoljava preko 50% maksimalnog dejstva nakon 3 – 4 časa do oko 14 časova posle ubrizgavanja. Mikstardi insulina (kratkodelujući + dugodelujući zajedno, u odnosima od 10:90 do 50:50) Početak dejstva: 30 minuta. Period dejstva: 7 do 12 sati. Prestanak delovanja: 16 do 24 sati. Pojedina vrsta insulina, iz bilo koje grupe, može da se daje posebno ili kombinovano sa nekom drugom vrstom insulina ili tabletiranog leka, što u glavnom zavisi od zdravstvenog stanja i o tome odlučuje lekar. Insulin se najčešće daje pre jela, onoliko često i u onoj količini koju je za to odredio ordinirajući lekar. Pripreme za davanje insulina Najbolji i najprirodniji način lečenja šećerne bolesti je uzimanje insulina. Ovakvo lečenje zahteva, samo prividno, malo veće 17
lično angažovanje obolelog (od onog pri upotrebi tabletiranih lekova), ali se to brzo prebrodi obukom (edukacijom) dijabetičara za samostalno davanje insulina. Ukoliko oboleli nije u stanju da sam sebi daje insulin (oslabljen vid, drhtanje ruku, opšta slabost i dr.), onda se obuči neko od članova porodice za ovaj postupak. Vremenom ova "obaveza" postaje sastavni deo dnevnog reda – programa, koji se rutinski obavlja (kao što su umivanje, brijanje, oblačenje, uzimanje obroka i sl.). U situaciji kada prethodno pomenute mogućnosti nisu rešive ili su neprihvatljive, dijabetičar odlazi svakodnevno u zdravstvenu stanicu ili Dom zdravlja da primi insulin. U ređim slučajevima, kada je dijabetičar nepokretan, nadležni lekar piše nalog patronažnoj službi, koja odlazi u kuću obolelog i daje mu insulin. Patronažna služba (medicinska sestra) nije uvek u mogućnosti da blagovremeno dođe i da insulin, pošto najčežće ima dosta onih koje mora u isto vreme i iz istih razloga da obiđe. Pomeranje vremena uzimanja insulina povlači za sobom i pomeranje obroka, što ima za posledicu raskorak između vremena delovanja insulina i vremena uzimanja sledećih obroka hrane u toku dana, a krajnji ishod ovoga je nepovoljno regulisana šećerna bolest. Davanje insulina je bitno pojednostavljeno poslednjih godina uvođenjem plastičnih brizgalica ("penkala", odnosno "penova") za jednokratnu upotrebu. Lekar koji predlaže lečenje insulinom dužan je da obavesti obolelog o svim prednostima ovog lečenja, načinu njegovog korišćenja pri pojavi drugih oboljenja, usklađenom uzimanju obroka sa načinom delovanja insulina i opasnostima koje postoje ako se odstupa od datog saveta i dogovora. Svaki dijabetičar koji se leči insulinom mora biti obučen za samostalno davanje insulina, sa izuzetkom onih dijabetičara čije stanje to ne dozvoljava. Mesta ubrizgavanja insulina 18
Odrasla osoba sa dijabetesom u svakodnevnoj praksi koristi potkožno tkivo za davanje insulina. Injekcija insulina se daje pod kožu na mestima na kojima je davanje injekcija ove vrste bezopasno. Mesto uboda treba stalno menjati i izbegavati da se više uboda (jedan za drugim) nađe na istom mestu. Pažljivim rasporedom plasiranja injekcija određene partije kože mogu da se koriste u toku mesec dana (butina, npr.). Tako se promenom partija kože ponovljeno davanje insulina "na isto mesto" obavlja tek posle 23 meseca. Ovakav način davanja insulina je najbolji, koža ostaje neoštećena, a insulin iz dobro očuvanog potkožnog tkiva ravnomerno prelazi u krv i organe. U protivnom, može doći do oštećenja potkožnog tkiva (lipodistrofija), što ima za posledicu obustavu davanja insulina na tim delovima kože. Na slici su prikazana mesta davanja insulina sa njihovim svojstvima apsorpcije (upijanja) insulina. Mesta ubrizgavanja insulina Abdomen - četiri prsta od pupka je zona koja nije prikladna za davanje injekcija, kao i mesta sa ožiljkom; koristi se zona pojasa, ka kukovima; zone iznad i ispod pupka koristite samo ukoliko postoji pogodno tkivo. Nadlaktice - izmerite nadlakticu: jedna šaka od ramena na dole i jedna šaka od lakta na gore; preostali središnji deo nadlaktice koristite za davanje injekcija, i to spoljašnji mesnati deo. NIKADA sami sebi nemojte davati insulin u nadlakticu! Insulin se uvek daje u kožni nabor da bi ušao u masno tkivo. Ako se da muskularno, prvo dovodi do hipo, pa do hiperglikemije. Butine - izmerite butinu: jedna šaka od prepone na dole i jedna šaka od kolena na gore; koristite preostali gornji i spoljašnji deo butine, izbegavajući njen unutrašnji deo. Zadnjica - koristite gornju spoljašnju zonu.
Davanje insulina 19
Uputstvo za korišćenje NovoPen4 brizgalice, u koju se ubacuje karpula sa insulinom - Actrapid, Insulatard, Mixtard30 - možete preuzeti OVDE Uputstvo za korišćenje FlexPen brizgalice - NovoRapid, Levemir, NovoMix30 - možete preuzeti OVDE Kod FlexPen modela penkala (Novo Rapid, NovoMix), indikator određene doze je ispisan brojčano i svaki "klik" predstavlja 1 jedinicu. Pred svako doziranje, indikator mora biti na nuli. Ukoliko pogrešite pri određivanju doze, jednostavno vratite indikator unazad do željenog broja. Kod novog, neupotrebljenog penkala FlexPen, imate oko 2 "vazdušne jedinice" pre pojave insulina na vrhu igle. Očistite kožu vatom natopljenom u alkohol. Skinite unutrašnju kapicu sa igle. Uhvatite kožu između palca, kažiprsta i srednjeg prsta (hvat kao pri štipanju), kako bi se odvojila od mišića. Penkalo držite kao olovku, sa vrhom igle okrenutim na gore. Plasirajte celu iglu u kožu pod uglom od 60° ili 90° u odnosu na ravan kože. Pritiskajte potiskivač umerenom brzinom (nemojte odjednom ubrizgati celu količinu) do kraja. Ukoliko ubrizgavanje ide otežano, verovatno se mestu uboda preprečila neka žilica ili neki delić nepropusnog tkiva. Stoga je predlog da pen, dok je igla i dalje u koži, malo okrenete radi eventulanog izbegavanja prepreke. Ukoliko ni posle toga niste u mogućnosti da ubrizgate dozu, izaberite novo mesto uboda. Nakon ubrizgavanja cele doze, i dalje čvrsto pritiskajte potiskivač. Ostanite u tom položaju 6 sekundi (npr. polako brojite do 6), kako biste bili sigurni da je cela doza apsorbovana. Izvucite pen i mesto uboda pritisnite vatom sa alkoholom. Ne trljajte mesto uboda. Proverite da insulin ne curi ili da se ne pojavljuje krvarenje. Ukoliko se nešto od ova dva pojavi, mesto uboda jedno vreme držite pritisnito vatom ili prstom. 20
Vratite unutrašnju kapicu na iglu, odvrnite je sa penkala i bacite. Vratite poklopac na penkalo i odložite do sledeće upotrebe (ne u frižider!). Spremni ste da nakon pola sata (ili odmah, ukoliko je u pitanju Novo Rapid) pristupite uzimanju obroka. Kod igala vodite računa da su sterilne (pročitajte datum na pakovanju) i da nisu tupe (ne kidaju kožu, već skoro neosetno ulaze u tkivo). Vodite računa o bacanju upotrebljenih igala. Najbolje je da za to odredite neku konzervu sa poklopcem (od kafe ili slično) ili ispražnjenu plastičnu bocu (npr. od nekog tečnog deterdženta). Ne koristite providne i staklene posude. Kada je posuda puna, zatvorite je i obezbedite lepljivom trakom pre bacanja u kontejner. Uvek vraćajte pripadajuće kapice na upotrebljene igle i držite pribor van domašaja dece. Insulinska pumpa Insulinska pumpa se sastoji od rezervoara (u obliku plastičnog šprica od 3 ml), napunjenog brzodelujućim ili kratkodelujućim insulinom, malom pumpom koja radi na baterije i kompjuterskog čipa, koji omogućava 24-časovno automatsko ubrizgavanje određene količine insulina u tkivo. Kompletan aparat je obliku plastične kutijice veličine pejdžera i teži manje od 100 grama. Otporna je na padove i većinu udaraca, a u poslednje vreme postoji model koji je i vodootporan. Ubrizgavanje insulina u tkivo vrši se putem tankog plastičnog (teflonskog) katetera dužine 60 cm, koji na svom kraju ima malu plastičnu kanilu (cevčicu), kroz koju insulin prolazi. Za postavljanje plastične kanile u tkivo postoji automatski injektor sa oprugom i neosetna je za svakodnevno nošenje. (kateter i pumpa se mogu privremeno diskonekovati) 21
Kanila, dužine 9 ili 6 mm (za decu I mršave osobe), je smeštena ispod kože, uglavnom u područje abdomena, ali se može nositi i na butini i ostalim područjima . Bez auto-injektora, njeno postavljanje je slično davanju klasične injekcije. Po pravilu, infuzioni set (špric i kateter) se menja na svaka 2-3 dana. Izuzetno, zbog mogućih loših glikemija, infekcija i oštećenja tkiva, kateter ne bi trebalo držati duže od 3,5-4 dana. Pumpa je osmišljena tako da automatski ubrizgava insulin u tkivo u toku 24 časa prema jedinstvenim programima za određenog dijabetičara. Programiranje pumpe prema potrebama organizma se vrši u specijalizovanim ustanovama pod budnom pratnjom lekara. Mala količina insulina (0.1 - 2.0 i.j.) se ubrizgava kontinualno i naziva se "bazalna doza". Ova doza održava šećer u željenom nivou između obroka i tokom noći. Pre uzimanja obroka korisnik će isprogramirati pumpu da ubrizga "bolusnu dozu", odnosno dodatnu količinu insulina potrebnu za taj obrok. Da bi se odredila potrebna doza koja će "pokriti" obrok, moraju se odlično poznavati "šećerne jedinice" i visine ugljenih hidrata namirnica koje će se konzumirati. Insulinska pumpa nije automatska, kako se misli, odnosno ne ubrizgava sama potrebnu količinu insulina u smislu "imitiranja" pravog pankreasa. Korisnik i dalje, u skladu sa instrukcijama lekara, visine glikemije i vrste namirnica u obrocima, mora sam da određuje doze. Međutim, pokazalo se da je insulinska pumpa jedan od do sada najidealnijih vidova kontrole šećerne bolesti i skoro jedini način da se prevaziđe "efekat zore" kod dijabetičara (kada nivo šećera u periodu od 02.00 do 06.00 h dostiže veoma visoke ili veoma niske vrednosti). Insulinska pumpa je precizan i vrlo fleksibilan način regulacije šećerne bolesti i omogućava dijabetičaru održavanje odličnog nivoa šećera u krvi i normalan život. Takođe, sa ovim aparatom nestaju stroge vremenske odrednice u davanju insulina i uzimanju obroka, kao kod terapije špricevima ili penovima. Komplikacije izazvane loše regulisanim dijabetesom se ređe 22
javljaju, a ukoliko su se već ranije pojavile njihovo dalje napredovanje je svedeno na najmanju moguću meru. Opširnije o svemu ovome i mnogo detaljnije čitajte u knjizi "Moj džepni pankreas - život sa insulinskom pumpom" Prednosti pumpe Pumpa koristi brzodelujući / kratkodelujući insulin. Kada ste na injekcijama, dugodelujući insulin je često ono što ćete dati sebi ujutro. Apsorpcija dugodelujućeg insulina je vrlo nepredvidiva. U stvari, takav insulin ima varijabilnost od čak 52%! Ovo je osnovni razlog da Vaš šećer varira iz dana u dan i ono zbog čega ljudi na injekcijama ne mogu da drže svoj šećer pod dobrom kontrolom. Insulinska pumpa koristi bržedelujući insulin, čije je dejstvo mnogo predvidivije od dugodelujućeg insulina. Njegova varijabilnost je manja od 3%! Kakva razlika! I to deluje. Zato pankreas luči samo brzodelujući insulin. Zato se za pumpe koristi bržedelujući insulin. Pumpa ubrizgava insulin u mikro-jedinicama, koje su kontinualne i precizne. Sa injekcijama, insulin samo stoji kao u malom "bazenu". Vaš nivo aktivnosti direktno utiče na to kada će taj insulin ući u Vaš krvotok. Ukoliko samo sedite za stolom, ta količina će ući u Vaš sistem mnogo sporije. Ali, ako odete u šetnju ili na džoging, insulin će ući u Vaš sistem mnogo brže. Ovo čini dobru kontrolu šećera putem injekcija još težom. Pumpa konstatno "šalje" po malo insulina na svakih par minuta (kao pankreas), tako da nemate problem sa prekidom u apsorpciji insulina. Pri tom, insulin je drugačiji i ne priređuje velika iznenađenja. Možete da jedete kada Vi hoćete. Vi, a ne Vaše injekcije, odlučujete kada ćete jesti. Možete jesti kada ste stvarno gladni, ili možete preskočiti ili odložiti obrok za kasnije, ukoliko niste gladni. Možete pojesti jedno parče pite više ako želite - sa pumpom to regulišete bez problema. Živite normalan život! Nema više injekcija, nema strogog rasporeda obroka, nema iznenađujućih insulinskih reakcija. Najčešća pitanja 23
A sada - praktična strana! Ovde ćete naći odgovore na mnoga pitanja ljudi koji razmišljaju o korišćenju insulinske pumpe, kao na primer: 1. Kako izgleda biti "zakač en" za nešto sve vreme? 2. Da li pumpa zahteva specijalno čuvanje i rukovanje? 3. Šta ako ispustim pumpu? 4. Šta ako pokvasim pumpu? 5. Kako ću znati da li pumpa radi? 6. Šta ako mi se pokvari pumpa? 7. Da li će mi smetati kateter? 8. Gde se postavlja infuzioni set? 9. Šta ako zaboravim koliko sam insulina programirao/la? 10. Da li će mi zdravstveno osiguranje pokriti troškove za nabavku pumpe? 11. Kako da nosim pumpu? 12. Gde ću držati pumpu dok spavam? 13. Mogu li da se kupam? 14. Da li mogu da plivam? 15. Šta prilikom intimnosti? 1. Kako izgleda biti "zakačen" za nešto sve vreme? Isto kao kad se navikavate na nešto novo, npr. burmu ili novu tašnu. Navikavanje na pumpu traje oko mesec dana. Postoje malo "nezgodni" trenuci, na primer kada se tuširate, oblač ite ili kada isprobavate garderobu u nekoj prodavnici. Da bi ovakve rutinske radnje bile kao i obično, postoji plastični diskonektor na samom kateteru, koji Vam omogućava da za kraće vreme budete bez pumpe. 2. Da li pumpa zahteva specijalno čuvanje i rukovanje? Pumpa je dizajnirana tako da bude trajna (garancija 4 godine) i oslobođena nekog specijalnog rukovanja. Alarm Vas obaveštava da je vreme da promenite baterije (3 komada "357" baterija, koje se mogu naći u fotografskim radnjama, ili 1 AAA baterija za novije modele). Jedino taj deo gde su baterije mora uvek biti čist i bez prašine, pa ćete ga povremeno očistiti četkicom. Većina korisnika čuva pumpu u njenoj originalnoj kožnoj futroli, da bi je zaštitila od svakodnevnih rizika ogrebotina, znoja, prljavštine, prašine i slično. Da biste oč istili pumpu, dovoljno je da je prebrišete mekom tkaninom potopljenom u rastvor blagog sapuna. Nikakva dodatna nega 24
nije potrebna. Ne postoje delovi koji bi trebalo da se menjaju ili posebne provere njenih funkcija. Pumpa sadrži različite ugrađene sisteme, koji Vas na vreme obaveštavaju ukoliko nešto nije u redu. 3. Šta ako ispustim pumpu? Pumpa je otporna na većinu udaraca i situacija koje se dešavaju svakodnevno. Ali, koliko god da ste obazrivi, može se desiti da Vam pumpa padne na pod. Ukoliko se to dogodi, proverite da li je sve u redu sa ekranom, kao i sa infuzionim setom. Sledećih 24 časa obratićete pažnju na to da li pumpa pravilno odgovara na pritiskanje dugmića i ispisivanje odgovarajućih podataka na ekranu. 4. Šta ako pokvasim pumpu? Najnoviji modeli pumpe su vodootporni, tako da sa njima možete plivati ili roniti do dubine od 20 metara. Na toj dubini, pumpa je vodootporna 30 minuta. Ali, ti modeli još uvek nisu dostupni u Srbiji. Većini ostalih modela, koji nisu vodootporni, ne smeta ukoliko slučajno upadnu u umivaonik ili sudoperu, ili ako se desi da se neplanski nađete u bazenu, jezeru i tome slično. U takvim slučajevima, proverite infuzioni set (da nije voda ušla) i pustite da se ceo sistem osuši (ne koristite fen i sl.). Ukoliko ste ipak zabrinuti za stanje pumpe ili se ona "čudno" ponaša, obratite se Vašem dobavljaču. 5. Kako ću znati da li pumpa radi? Na ekranu je uvek ispisano vreme ili ime proizvođača. Za sve ostale slučajeve, pumpa ima odgovarajuće alarme, kao npr. ako ne isporučuje insulin, ako su slabe baterije, ako je rezervoar prazan i tsl. Ugrađeni infracrveni detektor prati rad motora, a sigurnosne provere pumpa sama izvršava iz minuta u minut. Ukoliko sami želite da izvršite proveru, u Upustvu za rukovanje je objašnjeno kako da izvršite test sa 7.2 jedinice. 6. Šta ako mi se pokvari pumpa? U slučaju da sumnjate u ispravnost pumpe, odmah pozovite Vašeg dobavljača. Ukoliko je potrebna popravka, on će Vas obavestiti kako to da sprovedete. 7. Da li će mi smetati kateter? 25
Kateter, odnosno infuzioni set, omogućava potpuni komfor. Ukoliko Vam smeta kateter, proverite da mesto uboda nije crveno ili iritirano. Infuzioni setovi sa plastičnom kanilom su bezbolni, krajnje fleksibilni i omogućavaju sve pokrete bez ograničenja. 8. Gde se postavlja infuzioni set? Većina korisnika postavlja kateter u predeo abdomena, iako se može aplicirati i na butini ili nadlaktici. Predeo abdomena pruža najbolju apsorpciju insulina. (Mesta ubrizgavanja insulina). Žene najčešće koriste donji deo abdomena, a muškarci gornji. Možete eksperimentisati, kako biste odredili predeo na telu koji Vama najviše odgovara. Važno je da izbegavate koščate delove, predeo ispod pojasa ili mesta koja mogu biti iritirana odećom. 9. Šta ako zaboravim koliko sam insulina programirao/la? Pumpa pamti 12 zadnjih bolusa pred obroke, zajedno sa datumom i vremenom ubrizgavanja ovih doza. Ovo je veoma praktično ukoliko niste bili ažurni po pitanju vođenja svakodnevnih beleški, ili pri pronalaženju uzroka kod neobjašnjivog skoka šećera u krvi. 10. Da li će mi zdravstveno osiguranje pokriti troškove za nabavku pumpe? U Pravilniku o medicinskim pomagalima, postoje medicinske indikacije na osnovu kojih pojedine osobe imaju pravo na insulinsku pumpu o trošku RZZO. U Pravilniku je navedeno sledeće: "Izuzetno, osiguranom licu kod koga je u periodu od šest meseci intenzivirane konvencionalne terapije (četiri i više doza insulina), utvrđena nezadovoljavajuća glikoregulacija, na osnovu mišljenja lekara specijaliste interne medicine ili lekara specijaliste pedijatrije sa subspecijalizacijom iz endokrinologije nadležne zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou, odobrava se spoljna insulinska portabilna pumpa. Osigurano lice ima pravo i na potrošni materijal za spoljnu insulinsku portabilnu pumpu u količini utvrđenoj na mesečnom nivou, sa izdavanjem na šestomesečnom nivou. Overu obrasca uz revers vrši matična filijala, uz ocenu lekarske komisije o opravdanosti propisivanja spoljne insulinske 26
portabilne pumpe u odnosu na medicinske indikacije i uz neophodnu medicinsku dokumentaciju. Spoljna insulinska portabilna pumpa se, prema overenom obrascu, isporučuje zdravstvenoj ustanovi iz stava 1. ovog člana. Spoljna insulinska portabilna pumpa se osiguranom licu izdaje u zdravstvenoj ustanovi iz stava 1. ovog člana, koja određuje lekare specijaliste da vrše kontrolu pravilnosti korišćenja izdatog pomagala. Zdravstvena ustanova iz stava 1. ovog člana vodi posebnu evidenciju o izdatim spoljnim insulinskim portabilnim pumpama. U Republičkom zavodu obrazuje se centralni registar izdatih spoljnih insulinskih portabilnih pumpi na osnovu podataka koje vode zdravstvene ustanove iz stava 5. ovog člana." Detaljne informacije o tome ko i pod kojim uslovima ima pravo na pumpu, možete pogledati OVDE. 11. Kako da nosim pumpu? Na ovo pitanje ima onoliko odgovora koliko i korisnika insulinske pumpe. Pošto je pumpa mala, možete je potpuno sakriti gde god hoćete. Vi odlučujete gde ćete je nositi - u džepu, zakačenu za brushalter, o pojasu, i slično. Neki korisnici vole da im je pumpa vidljiva, što je lakše za svakodnevno programiranje. To se postiže korišćenjem "štipaljke", kojom se ona lako zakači za pojas (slično pejdžeru). 12. Gde ću držati pumpu dok spavam? Odgovor je: "Gde god Vam najviše odgovara". Sa kateterom dužine od 110 cm, postoje mnoge opcije. Neki korisnici je drže pored sebe u krevetu, neki ispod jastuka, neki na noćnom stočiću, neki je zakače za pidžamu ili gaćice. 13. Mogu li da se kupam? Svakako da je potrebno da pumpu štitite od vode, jer je ona osetljiv instrument. Međutim, postoji nekoliko jednostavnih načina korišćenja pumpe za vreme kupanja u kadi ili tuširanja. Ukoliko koristite kateter sa plastičnim diskonektorom, kupanje ili tuširanje ne predstavljaju problem. Takođe, postoji i posebna plastična torbica za pumpu, koja se tokom tuširanja postavi oko vrata ili oko slavine. Kod kupanja u kadi, pumpa može ostati i na podu, ukoliko je kateter dovoljno dugačak. 27
14. Da li mogu da plivam? Apsolutno. Kao i da se sunčate, skijate na vodi i igrate košarku. Za plivanje, najveći broj korisnika koristi katetere sa diskonektorom, koji im omogućava da kraće vreme budu bez pumpe. Za ekstremne sportove kao što su planinarenje, padobranstvo, speleologija ili splavarenje, najbolje je da koristite specijalnu sportsku torbicu, koja štiti pumpu od udaraca i vode. Ova torbica je idealna za većinu sportova, ali kod igranja fudbala ili ragbija, najbolje je da se privremeno diskonektujete sa pumpe. Za vreme skijanja ili drugih zimskih sportova, držaćete pumpu ispod svih slojeva garderobe, kao bi bila na toplom i sigurnom i kako se insulin ne bi zamrzao. 15. Šta prilikom intimnosti? Mnogi korisnici pumpe su zabrinuti oko ovoga u početku, ali shvate da to neće predstavljati prepreku u odnosima sa partnerom, ukoliko sa njim o tome popričaju. Ako ni jednom od vas ne smeta pumpa, ostavite je tu gde jeste. Možete i da koristite kateter dužine 110 cm, koji će omogućiti da pumpa bude van domašaja. Mnoge pumpe su provele intimne trenutke bezbrižno "ugnježđene" na pojasu za čarape, što je ipak popularnije među ženama, nego među muškarcima. Dobar deo korisnika se odlučuje za privremeno diskonektovanje sa pumpe za vreme intimnih trenutaka. Jednostavim "klik" odvrtanjem, pumpa i kateter mogu biti odloženi i tako neće biti deo Vaših intimnih momenata. Ukratko, sa pumpom možete obavljati sve ono što i sa injekcijama, ali i ono što biste želeli da radite u slučaju da nemate šećernu bolest. Za sve informacije oko nabavke i korišćenja insulinke pumpe možete se obratiti svom ordinirajućem endokrinologu. Izračunavanje bolusa Da biste mogli da počnete sa uživanjem u svakom obroku, neophodan uslov je da su Vam dobro isprogramirane bazalne doze! Stoga, češće kontrolišite šećer u krvi i budite stalno u kontaktu sa svojim lekarom! Kako da računate boluse pred obroke? 28
Prvo saznajte koliko iznosi Vaš odnos jedne insulinske jedinice na jedan gram ugljenih hidrata. Ukoliko je Vaša totalna dnevna doza* insulina: Vaš odnos 1 i.j. / gr UH je: Dnevna doza* insulina 1 i.j. / gr UH 16 jedinica 1 i.j. / 36 gr UH 18 jedinica 1 i.j. / 28 gr UH 20 jedinica 1 i.j. / 25 gr UH 22 jedinice 1 i.j / 23 gr UH 24 jedinice 1 i.j. / 21 gr UH 26 jedinica 1 i.j. / 19 gr UH 28 jedinica 1 i.j. / 18 gr UH 30 jedinica 1 i.j. / 17 gr UH 32 jedinice 1 i.j. / 15 gr UH 36 jedinica 1 i.j. / 14 gr UH 40 jedinica 1 i.j. / 12 gr UH 44 jedinice 1 i.j. / 11 gr UH 48 jedinica 1 i.j. / 10 gr UH 52 jedinice 1 i.j. / 10 gr UH 56 jedinica 1 i.j. / 9 gr UH 60 jedinica 1 i.j. / 8 gr Uh 65 jedinica 1 i.j. / 8 gr UH 70 jedinica 1 i.j. / 7 gr UH 75 jedinica 1 i.j. / 7 gr UH 80 jedinica 1 i.j. / 6 gr UH 90 jedinica 1 i.j. / 6 gr UH 100 jedinica 1 i.j. / 5 gr UH * Totalna dnevna doza je zbir bazalnih i bolusnih doza, odnosno celokupne Vaše doze za 24 sata, koju Vam je odredio lekar. Primer 1.: Vi ste ženska osoba normalne uhranjenosti i telesne težine od 67 kg, prosečne fizičke aktivnosti i bavite se kancelarijskim poslom. Vaš dnevni unos kalorija iznosi 1675 kcal, odnosno 209 gr UH. Vaša totalna doza insulina za 24 sata je npr. 43.7 i.j., a odnos 1 i.j. na 11 gr UH. Planirate ručak na sledeći način: Primer dijete od 1600 kcal Podsetnik: 1 šećerna jedinica = 12 gr UH diabeta hleb mleko mast voće povrće B meso 29
povrće A
doručak 2 užina 1 ručak 3 užina večera 2 užina 1 Zbir jedinica
1
1
1 1 1 1
2
2
1 1 8
po želji
1 1 1
2
po želji
2
4
1
po želji
6
Savet: Tabelu Vaše dijete, kao i tablicu šećernih jedinica, možete da zalepite na frižider ili negde u kuhinji da Vam budu "na oku". Prema gornjoj tablici ishrane, Vaš ručak bi trebalo da iznosi 8 šećernih jedinica, odnosno 72 gr UH, tj. 6x12, pošto meso, povrće A i ulje nemaju ugljenih hidrata. Poješćete, na primer, sledeće: * piletinu (2 šećerne jedinice mesa, 60 gr) * krompir (3 šećerne jedinice hleba, 300 gr) * grašak (1/2 šećerne jedinice povrća B, 100 gr) * šargarepu (1/2 šećerne jedinice povrća B, 100 gr) * mešanu salatu od paradajza, paprike i krastavaca (povrće A, količina po želji) * 1/2 banane (1 šećerna jedinica voća, 50 gr) * 1 šećernu jedinicu masti sačinjavaće ulje za pripremu obroka (1 kašičica ili 5 ml) Pred obrok, za "pokrivanje" ovakvog ručka izrač unaćete dodatnu dozu i sebi ubrizgati sledeći bolus kratkodelujućeg (ili brzodelujućeg, rapidnog) insulina: 72 gr UH : 11 = 6.5 jedinica insulina Primer 2.: Šetate gradom i želite kokice. Jedna kesica (otprilike 3 šolje) ovakve namirnice sadrži 12 gr UH. Za jednu kesicu kokica daćete bolus od 1.1 i.j. (12 : 11 = 1.09) Primer 3.: Poručujete CheeseBurger (30.0 gr UH) i veliki Milk Shake (55.6 gr UH). Biće vam potreban bolus od 7.8 i.j. (85.6 : 11 = 7.78) Kako da proverite da li dobro dozirate? 30
Prema savetima američkih lekara: ukoliko je vaš šećer pre obroka bio na normali, doziranje možete smatrati uspešnim ako se 5 sati posle obroka vrati na normalu (ukoliko ste na terapiji kratkodelujućim insulinom) ili 3 1/2 sata nakon obroka (ukoliko ste na terapiji brzodelujućim, rapidnim insulinom). Ni jedno doziranje, pa ni ovo, ne može biti idealno, ali je najpribližnije potrebama za insulinom u odnosu na obroke. Od mnogih individualnih faktora, kao što su način života, starosna dob, fizička kondicija, globalno stanje organizma, vrsta profesije i slično, će zavisiti i visina šećera u krvi. Centar za trudnice Na Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, popularno zvanoj "Interna B" klinika, otvorena je Jedinica za dijabetes u trudnoći "Nj.K.V. Princeza Katarina". Naziv ovog odeljenja je proistekao iz veoma humane akcije princeze Katarine da se nabave insulinske pumpe za žene koje su obolele od dijabetesa, a vode svoju trudnoću u ovoj ustanovi. Zahvaljujući velikim naporima prof. dr Dragana Micića i pomoći princeze Katarine, sada trudnice sa dijabetesom imaju tretman na svetskom nivou. Nabavljeno je šest insulinskih pumpi, koje omogućavaju trudnicama da bez ikakvih komplikacija i dodatnih rizika donesu na svet zdrave bebe. To pokazuju i posteri sa slikama "Naša deca" koji su okačeni na zidovima ove prelepo uređene jedinice. Prof. dr Dragan Micić i njegov tim su veoma ponosni na ovo odeljenje. Za to imaju dobre razloge, jer su rezultati izvanredni. Trudnice, prema pravilniku, imaju pravo na korišćenje insulinske pumpe na period do dve godine. Međutim, od momenta kada trudnica aplicira za nabavku insulinske pumpe preko RZZZO, pa do momenta realizacije, prolazi dosta vremena. Zato trudnice privremeno koriste insulinske pumpe sa ovog odeljenja, ali veliku poteškoću predstavlja nabavka potrošnog materijala. Sa ovog odeljenja apeluju na 31
razumevanje nadležnih i prihvataju svaku vrstu pomoći da se ovaj problem prevaziđe. 24-časovna lekarska podrška Informacija za postojeće insulinskih pumpi:
korisnike
Medtronic
MiniMed
24-časovna lekarska podrška: 064/5237-551 064/5237-553 Kontrola šećerne bolesti Ključ terapije i dobrog vođenja šećerne bolesti leži u njenoj kontroli. Ukoliko sprovodite terapiju koju vam je odredio lekar, a ne kontrolišete se, dobri rezultati će izostati. Na duge staze, takvo stanje će vam doneti samo još više problema i stvoriti uslove za nastanak komplikacija. Samokontrola Obuku (edukaciju) dijabetičara za samokontrolu bolesti obavlja lekar endokrinolog, ili njegovi saradnici. Obuka se obavlja pojedinačno ili grupno. Individualna edukacija je naročito korisna za podučavanje u davanju insulina, a kolektivna za sve ostale vidove edukacije. Edukacija se obavlja direktno (direktan kontakt edukatora sa učesnikom edukacije) ili indirektno (npr. davanjem štampanog materijala), ili kombinovanim postupkom. Obuka za samokotrolu podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje dijabetičara u kontroli svoje bolesti između dva kontrolna pregleda kod lekara kod koga se leči. Samokontrola Program samokontrole šećerne bolesti standardno obuhvata: 1. kontrolu telesne težine 2. poseban režim ishrane 3. fizičku aktivnost 4. davanje insulina ili uzimanje tabletiranih lekova 32
5. redovno (poželjno svakodnevno) merenje visine šećera u krvi 6. pregled mokraće ili krvi putem tračica za određivanje visine ketona (acetona) 7. evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima 8. korišćenje odgovarajućih minerala, vitamina i antioksidanasa Dobra kontrola šećerne bolesti podrazumeva redovnu upotrebu glukometra, kako bismo imali uvid u visinu šećera u krvi u različitim situacijama. Na slici: naprava sa oprugom za automatsko bockanje prsta, u koju se ubacuje lanceta (specifična iglica). Uglavnom se isporučuje zajedno sa glukometrom i pakovanjem od 25 lanceta. Savet: Kada merite šećer, bocnite jagodicu prsta ne u centar, već sa strane, kako bi se izbegli nervni završeci i smanjio bol. Najčešće greške koje se prave kod merenja šećera: 1. ruke nisu oprane 2. kodiranje nove serije traka je zaboravljeno 3. znoj na dlanovima razblažuje kap krvi 4. alkohol, kojim je obrisan prst, razblažuje kap krvi 5. isuviše hladne ili tople ruke 6. isuviše velika ili mala kap krvi na traci 7. merenje iz prve kapi krvi, a ne iz druge (prva se uvek obriše) 8. ceđenje kapi iz prsta 9. 33
trake ili aparat su ostavljeni u hladnoj prostoriji ili na direktnom suncu 10. osoba koristi veliku dozu vitamina C, aspirina ili metformina, koji mogu da promene reakciju na traci Racionalna kontrola šećerne bolesti - 2 puta nedeljno Prva nedelja Ponedeljak: pre doručka Četvrtak: pre ručka Druga nedelja Utorak: pre večere Petak: pre spavanja Treća nedelja Sreda: 2 sata posle doručka Subota: 2 sata posle ručka Četvrta nedelja Isto kao prva nedelja Nominalne vrednosti šećera u krvi: 4.4 - 7.8 mmol/L pre glavnog obroka 4.4 - 9.0 mmol/L 2 sata nakon obroka Primer tabele za beleženje podataka Ime i prezime: ____________________ Terapija: __________________ April pre doručka 2 sata posle doručka pre ručka 2 sata posle ručka pre večere 2 sata posle večere / pre spavanja Napomene (hipoglikemije, aceton, slavlja, stresovi sl.) 1.4. 6.3 2.4. 7.1 17.00h - hipo (3.1) 3.4. 5.3 4.4. 8.8 5.4. 7.1 6.4. 10.6* * malo parče kolača na slavi 7.4. 5.9 34
8.4. 6.0 9.4. 4.9 10.4. 3.8* 11.4. 14.0* 38.4C, prehlada, nema acetona itd...
* rad u bašti * temperatura
Napomena: Žene bi trebalo da beleže i svoje menstrualne cikluse, jer se u tom periodu često dešava da šećer varira Povremeno (ili ukoliko lekar to zatraži) možete kod kuće da uradite "profil glikemije", tako što ćete meriti visinu šećera u krvi u sledećim terminima u toku 24 časa: 1. pre doručka (npr. u 8.00 h) 2. 2 sata posle doručka (npr. u 10.00 h) 3. pre ručka (npr. u 13.00 h) 4. 2 sata posle ručka (npr. u 15.00 h) 5. pre večere (npr. u 18.00 h) 6. 2 sata posle večere (npr. u 20.00 h) 7. u 22.00 h 8. u 24.00 h 9. u 03.00 h Preračunavanje mg/dl u mmol/l ("stare" u "nove") jedinice vrši se tako što se vrednost u mg/dl podeli sa 18 i na taj način dobije vrednost u mmol/l. Znači, ako glukometar pokazuje npr. 130 mg/dl, to će značiti 7.2 mmol/l.
HbA1C HbA1C ili glikozilirani hemoglobin A1C pokazuje prosečnu vrednost šećera u krvi tokom poslednja tri meseca, odnosno njegovu koncentraciju u eritrocitima, čiji je vek 120 dana. To je najbolji način da se utvrdi da li je glikemija pod kontrolom. Ako znate koja je vrednost hemoglobina A1C, znaćete i da li je vaša bolest dobro kontrolisana. Ta vrednost je i upozorenje lekaru da treba da koriguje terapiju. Dobar rezultat ukazuje na to da je terapija odgovarajuća i da je vrednost šećera u krvi pod kontrolom. 35
Svi dijabetičari treba da kontrolišu vrednost hemoglobina A1C najmanje dva puta godišnje, ili na svaka 3 meseca dokle god se ne stabilizuje vrednost šećera u krvi. Ukoliko je njegova vrednost ispod 7%, smatra se da je šećerna bolest optimalno regulisana. Ukoliko njegova vrednost prelazi 9%, veća je i mogućnost pojava promena na očnom dnu, bubrezima, nervnom sistemu. Vrednost hemoglobina A1C preko 8% zahteva korekciju terapije. Analiza glikoziliranog hemoglobina A1C se sprovodi u bilo kojoj laboratoriji, najčešće iz venske krvi. Test iz kapilarne krvi se retko sprovodi zbog problema u nabavci potrebnih reagenasa. Ovu analizu možete sprovesti u bilo koje doba dana i ne morate voditi računa da li ste jeli, primili insulin, ili ne. Novi standardi od 1.9.2011. Međunarodna federacija za kliničku hemiju i laboratorijsku medicinu (IFCC) je napravila novi standard koji je specifičan za HbA1c i razvila referentnu metodu za njegovo određivanje. Predstavnici ADA, EASD, IDF i IFCC-a su usvojili (Diabetes Care 2007;30:2399-2400) IFCC metodu za HbA1c kao globalni standard za kalibraciju svih metoda za određivanje HbA1c, kao i novi način izveštavanja rezultata za HbA1c u IFCC jedinicama (mmol/mol), pored postojećeg u % (DCCT/NGSP). Šta predstavljaju nove jedinice i u kakvom su odnosu sa starim? Rezultati za HbA1c izraženi u mmol/mol su sledivi prema IFCC referentnoj metodi i predstavljaju mmol HbA1c po mol-u ukupnog Hb (za koga nije vezana glukoza). Odnos između starih i novih jedinica je sledeći: HbA1c (DCCT/NGSP) (%) HbA1c (IFCC) (mmol/mol) 4,0 20 5,0 31 6,0 42 36
6,5 48 7,0 53 7,5 58 8,0 64 8,5 69 9,0 75 9,5 80 10,0
86
ili primenom sledeće jednačine: IFCC-HbA1c (mmol/mol) = [DCCT/NGSP-HbA1c (%) – 2,15] x 10,929 Od kada se vrši promena izveštavanja rezultata određivanja HbA1c? Rezultati određivanja HbA1c izraženi u novim jedinicama (mmol/mol) se razlikuju od dosadašnjih izraženih u starim jedinicama (%). Počev od 1.9.2009. godine i naredne dve godine rezultati određivanja HbA1c biće izraženi u starim i novim jedinicama čime se omogućava da lekari i pacijenti postanu familijarni sa rezultatima za HbA1c izraženim u mmol/mol i time se smanji rizik za nastanak komplikacija kod pacijenata sa dijabetesom. Od 1.9.2011. godine rezultati određivanja HbA1c biće izraženi samo u u novim IFCC jedinicama (mmol/mol). Koja su ograničenja određivanja HbA1c? Rezultati za HbA1c (izraženi u % ili u mmol/mol) mogu da budu lažno povišeni ili sniženi u izvesnim stanjima kao što su: hematološka stanja kod kojih postoji abnormalan “obrt” eritrocita, prisustva abnormalnih hemoglobina i kod nekih pacijenata sa bubrežnim i jetrenim oboljenjima. U trudnoći su rezultati za HbA1c niži za 0,5% zbog hemodilucije i drugih faktora. Zbog prisustva abnormalnog hemoglobina, rezultati za HbA1c mogu da variraju u zavisnosti od primenjene metode za određivanje, kao i od prisutne hemoglobinopatije. U ovim stanjima se preporučuje korišćenje rezultata određivanja HbA1c za detekciju trenda glikemijske kontrole pacijenta, a ne kao ciljne vrednosti. 37
Hiperbarična komora BOLESTI KOD KOJIH JE HBO (hiperbarič na oksigenacija), TERAPIJA IZBORA ILI NEZAOBILAZNA POMOĆNA TERAPIJA * DEKOMPRESIONA BOLEST * GASNA EMBOLIJA * GASNA GANGRENA * TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM * MOŽDANI INFARKT NAKON AKUTNE FAZE * SRČANI INFARKTI NAKON AKUTNE FAZE * OPEKOTINE * BOLESTI ARTERIJA I VENA * ARTEROSKLEROZA, RAYNAUDOVA I BURGEROVA BOLEST, TROMBOEMBOLIJE, VENSKI ULKUSI * ANGINA PEKTORIS * VASKULITISI KOD AUTOIMUNIH BOLESTI * MIGRENE I DRUGE VAZOMOTORIČNE GLAVOBOLJE * VASKULARNA IMPOTENCIJA I VASKULARNI STERILITET * ŠEĆERNA BOLEST I KOMPLIKACIJE ŠEĆERNE BOLESTI (OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA, GANGRENE I ISHEMIJE, OŠTEĆENJE VIDA, OŠTEĆENJE BUBREGA) * AKUTNA PSORIJAZA * SPOROZARASTAJUCE RANE, ARTERIJSKI I VENSKI ULKUSI POSTRADIJACIONA NEKROZA KOZE, MEKIH TKIVA I RADIJACIONI CISTITISI I ENTERITISI * ŽELUDAČNI I DUODENALNI ULKUSI, ULCEROZNI I PSUDOMEMBRANOZNI KOLITISI * VIRUSNI, TOKSIČNI I INFEKTIVNI HEPATITISI (ŽUTICE), CIROZA JETRE * REUMATOIDNI ARTRITIS * BRONHIJALNA ASTMA * MULTIPLA SKLEROZA * SINDROMI KRANIJALNIH NERAVA (N. TRIGEMINUS, N. FACIJALIS) * POLINEUROPATIJE (ALKOHOLNO, TOKSIČNE, DIJABETIČNE I VASKULARNE) * SKLERODERMIJA * STARACKA DEMENCIJA I PARKINSONOV SINDROM * OSTEOMIJELITIS * AKUTNA GLUVOĆA, MENIEROV SINDROM I VRTOGLAVICE VASKULARNOG POREKLA 38
* HERPES SIMPLEX I ZOSTER * AKUTNA ISHEMIJA RETINE I RETINALNI ARTERITISI KOMBINOVANJE HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE I ŠTEDLJIVE HIRURGIJE U LEČENJU DIJABETIČNOG STOPALA 1Jovanović U., 2Zoranović U., 3Tepić S., 3Dragojević R. i 3M. Živković 1TEDI, hirurška bolnica, Beograd. 2 Klinika za opštu i vaskularnu hirurgiju VMA, Beograd. 3HBO Medical Center, Beograd. UVOD: Teške periferne vaskularne komplikacije diabetes mellitusa uglavnom se ispoljavaju kao gangrenozne nekroze (dijabetično stopalo). Lečenje je dugotrajno, komplikovano i neizvesno. Najčešće se završava amputacijom ekstremiteta. Uvođenjem hiperbarične oksigenacije u terapiju dijabetičnog stopala krajnja prognoza je bitno izmenjena ka povoljnom završetku bez amputacije ekstremiteta, a neophodna hirurška terapija svedena na štedljivo odstranjivanje nekrotičnog tkiva, amputaciju prstiju ili u najgorem slučaju dela stopala. MATERIJAL I METOD: Ukupno je leč eno 10 bolesnika, prosečne starosti 65,4 godine, 6 muškaraca i 4 žene. Svi su rangirani u IV stepen po Wagneru. Kod svih bolesnika je isključena hirurška revaskularizacija i predložena amputacija ekstremiteta. Svi su bili u opštem srednje teškom stanju sa prisutnom infekcijom i umerenom ili teškom intoksikacijom. Kod svih je urađena preoperciona terapija hiperbaričnom oksigenacijom u trajanju od 1 do 3 dana i uvedena antibiotska terapija po brisu i antibiogramu i po potrebi modifikovana ili uvedena insulinska terapija. Kod svih bolesnika je urađen specijalistič ki internistički pregled i dato mišljenje pre hirurške intervencije. HBO terapija je provođena u kontinuitetu, bez prekida zbog hirurške intervencije, a po potrebi i intezivirana. Terapija je provedena u jednomesnim kiseoničkim hiperbaričkim komorama BLK S 303 ruske proizvodnje, jednom ili dva puta dnevno, na pritiscima od 1,3 do 2,2 ATA, proseč no 30 tretmana. REZULTATI: Kod osam bolesnika (80%) je leč enje završeno uspešno. Otklonjena je opasnost od širenja gangrenozne 39
nekroze, prevedeni su u opšte dobro stanje, sačuvan je ekstremitet i rana je uvedena u završni proces zarastanja ili je u potpunosti zarasla nakon, u proseku 23 tretmana u inicijalnoj seriji. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: U lečenju dijabetičkog stopala treba iskoristiti svaku terapijsku mogućnost koja obećava spašavanje ekstremiteta. U protivnom, kvalitet života bolesnika bude toliko srozan da skoro polovina to ne preživi, a druga polovina postaje medicinski i socijalni problem. Dalji razvoj angiopatije unutar 1 do 2 godine dovodi u pitanje i drugu nogu. Kada je hirurgija u pitanju mora se zauzeti stav štedljive hirurgije koja ima za cilj da sačuva svaki deo tkiva koji ima šansu da preživi. Uz HBO šanse tkiva da prežive se višestruko povećavaju. PRIMENA HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE I ERITROPOETINA U LEČENJU SRČANIH INSUFICIJENCIJA 1Živković M., 1Tepić S., 2Jakovljević V. i 3V.M. Mujović 1HBO Medical Center, Beograd. 2Medicinski fakultet Kragujevac.3Institut za medicinsku fiziologiju Medicinski fakultet, Beograd PRELIMINARNI REZULTATI UVOD: Cilj istraživanja je da proveri uspešnost terapijskog delovanja udruženih procedura, hiperbarične oksigenacije kao snažnog generatora regenerativnih aktivnosti u ljudskom tkivu i eritropoetina kao opšteg faktora rasta. MATERIJAL I METOD: Praćena je grupa bolesnika, kod kojih je ehogardiografski dijagnostikovana insuficijencija srčanog mišića i utvrđena ejekciona frakcija (EF%) ispod 60%. HBO je provođena po protokolu za teške srč ane bolesnike, ukupno 15 tretmana. Eritropoetin je aplikovan duboko podkožno, svaku drugi dan, 2000ij. Kontrolna ehokardiografija je rađena 30 do 45 dana nakon završetka tretmana. REZULTATI: Prosečna ejekciona frakcija pre lečenja je iznosila 41%. Posle lečenja je prosečno iznosila 52,5%. Prosečno je EF % povećana za 11,5%. Svi bolesnici su se subjektivno bitno bolje osećali uz bolje podnošenje fizičkog napora. 40
DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: Granična vrednost za primenu HBO je između 30% i 40%. Odluku o leč enju donosi lekar na osnovu iskustva, opšteg stanja pacijenta, učestalosti i jačine hipoksičnih ataka. Ako je EF 30% i manje dosadašnji stav je da se ne koristi HBO jer je dugotrajna hipoksija iscrpla antioksidativne odbrambene mehanizma, a organizam je u kakvo takvoj ravnoteži koju ne treba remetiti. Povećanje EF% od 11,5% u proseku je rezultat koji ukazuje na dobro zajedničko delovanje HBO i Eritropoetina i daje nadu d a se kombinovano mogu primeniti sa dobrim rezultatima. PRIMENA HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE U LEČENJU HRONIČNE ISHEMIJE CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Tepić S. i M. Živković HBO Medical Center, Beograd UVOD: Hipoksična stanja mozga se manifestuju kao tranzitorni ishemični ataci (TIA) ili cerebrovaskularni inzult (CVI). Prema najnovijoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije neurološki deficit koji traje duže od 60 minuta, smatra se infarktom mozga. Osnovni uzrok je vaskularna insuficijencija i tkivni manjak kiseonika (O2). Hierbarič na oksigenacija je terapijski metod udisanja 100% kiseonika pod povišenim parcijalnim pritiskom iznad 1 apsolutne atmosvere (ATA). MATERIJAL I METOD: Ukupno je lečeno 34 bolesnika, 18 muškaraca i 16 žena, srednje starosne dobi 63 godine, od toga 4 bolesnika sa TIA i 30 sa CVI. Hiperbarična oksigenacija je sprovođena u jednomesnim hiperbaričnim komorama BLK 303, na pritisku od 1.3-1.5 ATA sa prosečnim brojem ulazaka od 8 seansi. Vreme od pojave ishemičkog ataka do početka lečenja je u proseku bilo 2 godine i tri meseca. Proseč na učestalost TIA pre početka lečenja je 2 na godišnjem nivou. REZULTAT: Svi bolesnici su dobro podneli terapiju bez incidenata. Evaluacija uspeha je vršena praćenjem subjektivnog stanja i objektivnih parametara kod postojanja neuroloških ispada. Svi bolesnici su potvrdili subjektivno i funkcionalno poboljšanje. Poboljšanje funkcionalnih sposobnosti je objektivno potvrđeno (podnošenje napora, upotreba ekstremiteta, govor, 41
pisanje, ravnoteža, stanje svesti). U prolongiranom praćenju od tri godine nismo zabeležili ponovljene epizode ishemič kih ataka. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: Kiseonik je terapija izbora u lečenju hipoksije mozga. Kao najsnažniji antiedematozni postulat ima vrlo značajno mesto i u preventivi posledica akutne hipoksije. Ujedno je pouzdana preventivna terapija kod hroničnih hipoksija mozga. Naša iskutva u lečenju i prevenciji ishemičkih ataka su identična podacima dobijenim u svetskoj literturi. U lečenju je primenjivana sopstvena adaptirana terapijska šema prema težini kliničke slike i opšteg stanja bolesnika. Preporuka je da se preventivno provodi intermitentno na tri meseca. Više informacija možete pronaći na www.hbomc.rs
Higijena i nega nogu Lična higijena Osoba sa dijabetesom je obaveznija prema ličnoj higijeni (redovno pranje zuba, kupanje, nega stopala) od zdrave osobe. Kupanje i održavanje čistoće kože, naročito na prevojima (pazuh, prepone, genitalije, ispod dojki, između prstiju, prevoji na trbuhu kod gojaznih osoba i dr.) preduslov su da se na njoj ne razviju promene, kao što su infekcije, zapaljenja, čirevi, gljivična oboljenja i slično. Pored lične higijene, za kožu je važno stanje regulacije šećerne bolesti i upotrebljena odeća. Redovna promena rublja i komotna odeća važni su faktori za dobru negu kože. Rublje bi trebalo da bude pamučno, a odeća od prirodnih ili mešovitih materijala. Letnju odeću neka prate praktični materijali koji se lako peru i održavaju. Takođe, i obuća treba da je udobna i praktična. Nega stopala Stopala su jedan od najopterećenijih delova tela od vremena kada čovek prohoda, pa dok stoji na nogama. Njihovo dobro stanje i nega imaju značajan uticaj na pojavu promena čije su posledice oštećenje, oboljenje ili poremećaj cirkulacije krvi u koži i mekim tkivima stopala. 42
Stopala se neguju svakodnevnim pranjem, povremenim držanjem u toploj, blago sapunjavoj vodi, uz redovno odstranjivanje orožanih naslaga na tabanima i petama, žuljeva, podsecanjem noktiju, istrljavanjem zanoktica i masažom kože dok je još vlažna (uz neku hranljivu kremu). Udobna obuća i čarape utiču na lako i brzo hodanje (i na raspoloženje). Čarape su meke (poželjno pamućne), čiste i prilagođene odgovarajućem dobu godine. Žene mogu koristiti tanke "hulahop" čarape sa mešavinom likre i pamuka. Obuća mora biti komotna (ne vrši pritisak na prste), meka i prilagođena vremenskim prilikama. Dobro negovana stopala u odgovarajućoj obući i čarapama ne podležu hladnoći, što je inače vrlo nepoželjno za osetljive noge jedne osobe sas dijabetesom. Obuću na bosom stopalu treba izbegavati. Uputstvo za održavanje higijene stopala 1. Zbog mogućeg gubitka osećaja za bol i toplotu, osobe sa dijabetesom svakodnevno moraju pregledati svoja stopala i pri tome koristiti ogledalo (tabani) ili pomoć ukućana; 2. Noge treba prati svakodnevno toplom vodom i blagim sapunom i ne treba koristiti vruću vodu. Posle pranja noge treba dobro osušiti, pažljivo i bez trljanja, naročito između prstiju; 3. Koristiti meku i udobnu obuću, a čarape i sokne menjati svakodnevno; 4. Pri pojavi žuljeva ne preporučuje se upotreba tečnosti ili flastera za uklanjanje istih – obratiti se stručnom pedikiru i skrenuti mu pažnju da ste osoba sa dijabetesom; 5. Nokte treba seći ili turpijati u sasvim blagom luku, ali ne suviše kratko i održavati ih uredno. Dugi nokti su nepoželjni (mogućnost povrede susednog prsta, urastanja, i dr.); 6. Ukolilko su noge noću hladne, treba spavati u čarapama. Ne treba upotrebljavati boce sa vrelom vodom ili termofor; 7. Ne treba hodati bos; 8. Uzane podvezice ili gumene trake otežavaju krvotok, pa ih ne treba koristiti; 9. Pri pojavi ranica, crvenila, naprslina, plikova ili bola na koži stopala, obavezno se treba obratiti lekaru;
43
10. Pušenje takođe ubrzava proces arterioskleroze kao i neregulisana šećerna bolest. Prestanak pušenja je način da se izbegne pojava opasnih komplikacija (gangrena).
Holesterol Masnoće u krvi Novootkrivenu - neregulisanu, ili lečenu - a loše regulisanu šećernu bolest redovno prati povećana količina masnih materija u krvi. Zbog ovoga se obično kaže da dijabetes ide "ruku pod ruku" sa poremećajem u prometu i preradi masti. Najčešća vrsta pregleda masnoća u krvi (lipida) je određivanje holesterola. Nalaz holesterola daje neku vrstu opšte orijentacije o prometu lipida, a radi kompletnijeg uvida u nastalu vrstu poremećaja prometa masti, potrebno je da se uradi pregled i triglicerida. Normalne vrednosti holesterola su od 2.87 do 6.7 mmol/l, a triglicerida od 0.82 - 1.71 mmol/l. Postoji određivanje i drugih vrsta masnih materija u krvi, a potrebe za ovim analizama određuje lekar. Medicinski izraz za hiperlipoproteinemija.
povećane
masnoće
u
krvi
je
Posle dobro regulisane šećerne bolesti povećane vrednosti masnoća u krvi se najčešće normalizuju za 6 - 8 nedelja. U suprotnom, lekar vodi dijagnostički postupak za dokazivanje nezavisne pojeave poremećaja metabolizma masti. Poremećaji u prometu i preradi proteina su finije strukturalne prirode i praktično se ne mogu dokazati uobičajenim laboratorijskim analizama. Ove promene su zanemarljive kod dobro regulisane šećerne bolesti, ali su dobra prerada i pravilan promet masti i proteina neobično važni za očuvanje krvnih sudova i organa. Sačuvajte bubrege 10 zlatnih saveta kako da sačuvate bubrege 44
1. Težiti idelanoj kontroli šećerne bolesti * glikemija našte 5,5 mmol/l * glikemija 2h posle obroka do 7.5 mmol/l * HbA1c do 6.5% 2. Težiti idealnoj kontroli krvnog pritiska (ispod 130/80 mmHg) 3. Najmanje jednom godišnje uraditi pregled mokraće na prisustvo belančevina 4. Ako se u mokraći pojave belančevine, prvo treba isključiti infekciju bubrega i mokraćnih puteva, pa pregled mokraće na prisustvo belančevina ponoviti za 4-6 nedelja 5. Svaku infekciju mokraćnih puteva obavezno lečiti, a urinokulturu ponoviti posle završenog lečenja 6. Ako se prisustvo belančevina u mokraći održava, tražiti od svog lekara savet za dalje ispitivanje bubrega 7. Izbegavati primenu antibiotika koji imaju štetno dejstvo na bubrege 8. Izbegavati kontrastna snimanja bubrega, izuzev ukoliko za to ne postoji jaka potreba 9. Smanjiti unos soli u ishrani ispod 5 gr/dan, a belanč evine životinjskog porekla na ispod 0.8 gr/kg 10. Kontrolisati masnoće u krvi najmanje jednom godišnje i, ukoliko se dokažu povećane vrednosti neke od njih, uzimati predložene lekove do njihovog normalizovanja
Ishrana i dijabetes Pored terapije i fizičke aktivnosti, najveći udeo u dobroj kontroli šećerne bolest ima ishrana. Izbalansiranom, raznovrsnom ishranom i umerenošću u količini daćete svom organizmu ono najbolje. Telesna težina Održavanje normalne, ili približno normalne, telesne težine je jedan od osnovnih uslova za dobru regulisanost šećerne bolesti. Manja telesna težina od normalne (pothranjenost, mršavost) ili 45
znatno veća od normalne (gojaznost) imaju različite načine ugrožavanja šećerne bolesti i utiču na opšte osećanje dobrog zdravlja. Ako treba birati između ovih krajnosti, onda je bolje biti mršav nego gojazan, a najbolje je biti normalne telesne težine. Normalna telesna težina je usklađena težina tela sa visinom za osobu koja u odgovarajućem dobu. To je ujedno i najprikladnija težina tela za odgovarajuću osobu, pa se naziva i idealnom težinom tela. Postoje razni načini za obračunavanje težine tela (TT), ali je najjednostavniji postupak ako se od visine tela (V) izražene u centrimetrima oduzme konstanta (K), koja za žene iznosi 110, a za muškarce 105. Izračunavanje "idealne" telesne težine: TT = V - 110 (žene) TT = V - 105 (muškarci) Ovako obračunata telesna težina ima svojih nedostataka, ali je vrlo blizu potrebne ili idealne težine tela. Takođe, jednostavan način da odredite svoju ciljnu težinu koja je realna je sledeći: Koju ste najmanju težinu imali tokom bar jedne godine u odraslom dobu? ______ kg Pre koliko godina je to bilo? + 1/2 x ______ god. Vaša idealna težina je npr.: Pre 15 godina imali ste 70 kg. Razuma težina danas bi bila: 70 + (1/2) x 15, ili 70 + 7.5 = 77.5 kg Dijabetičar redovno kontroliše telesnu težinu. Kontrolu obavlja obavezno jednom nedeljno (u isti dan svake sedmice). Pošto merenje težine tela daje različite vrednosti u različito doba dana, to je pravilo da se merenje uvek obavlja ujutru našte (posle mokrenja i stolice). Da bi se potpuno zadovoljili uslovi dobre kontrole, potrebno je obaviti merenje uvek u istoj odeći (ili približno istoj), kao i na istoj vagi (kućnoj ili van kuće). Razlozi kontrole telesne težine 46
Svako povećanje telesne težine tela predstavlja veće zahteve za potrebnom količinom insulina (koji se još proizvodi u gušterači ili onog koji se prima), što je često razlog da dijabetičar prethodno lečen samo dijetom mora da koristi i tabletirane lekove (ili da smanji težinu tela). Identičan je slučaj sa dijabetičarima koji su bili na dijeti i tabletiranim lekovima. Oni najčešće ne mogu da regulišu šećernu bolest sa istom dozom leka ili, ako su koristili najveću dozu, moraju da pređu na insulin (ili da smanje težinu tela). Gojaznost je inače bolesno stanje za zdravog čoveka, a ako neka osoba ima dijabetes, a gojazna je, onda pored šećerne ima još jednu "bolest", koja će zajedno sa dijabetesom vrlo brzo da ošteti zdravlje na više načina. Kontrolisana telesna težina omogućava dijabetičaru (i zdravom čoveku) da blagovremeno uoči njeno povećanje ili smanjenje i da na vreme preduzme odgovarajuće mere, pošto prethodno razjasni razloge za promenu težine tela. Preuzmite kontrolu nad svojom težinom Klinička ispitivanja su pokazala da gubitak većeg broja kilograma može da bude štetan - emocijalno i po zdravlje. "Emocijalno" - zato što se brzo izgubljeni kilogrami vraćaju, što vodi razočaranju. Cilj bi trebalo da bude: gubitak 5 - 10% početne težine za 6 - 8 meseci. To najčešće znači gubitak od 0.5 kg nedeljno. To je gubitak težine za zdravlje. Ako se ova težina održi narednih 6 meseci, a ne postoje razlozi da se ne održi, sledi naredno "etapno" gubljenje u težini ponovo 5 - 10% nove, smanjene težine za 6 - 8 meseci. To je plansko gubljenje težine. Obračunavanje dijete Da bi se postigao željeni gubitak u težini, nisu potrebne jako "teške" dijete, koje izgladnjuju. Potrebno je pridržavati se 3 pravila: 1. izbalansirana ishrana: 65% ugljenih hidrata, 15% belančevina, 20% masti 2. tri glavna obroka ili, još bolje, 5-6 manjih obroka 3. izračunati dnevni kalorijski unos - sadašnja telesna težina x 18 kcal. 47
Koliko kalorija? 1. pothranjeni (mršavi) normalna telesna masa u kg x 30 kcal 2. normalno uhranjeni normalna telesna masa u kg x 25 kcal 3. gojazni normalna telesna masa u kg x 18 kcal Ukoliko postoje povećane energetske potrebe organzima u posebnim stanjima, kao što su: grip, temperatura, trudnoća, rast i razvoj deteta i sl., dodaje se 300 - 500 kcal (1260 - 2100 kJ). Koliko ugljenih hidrata? a) Potrebno je da znate koliko kg iznosi Vaša "idealna" / ciljna težina, o čemu ste čitali na početku teksta. b) Izračunajte dnevne kalorijske potrebe na sledeći način: ___________ x ____________ = ________________ ciljna težina
kalorijski faktor
dnevni unos kalorija
c) Vaše dnevne potrebe ugljenih hidrata iznosiće: ________________ : 8 = _______________ dnevni unos kalorija
grama UH dnevno
Primer: Ženska osoba, "idealne" / ciljne težine od 67 kg, imaće dnevnu potrebu od 1675, odnosno 209 gr UH. Savet: Konsultujte svog dijetetičara za specifične zahteve. Da bi čovek izgubio 1 kg potrebno je da potroši 8000 kalorija više nego što unosi. Ako se smanji unos hrane za 600 kcal dnevno, to znači da će se 1 kg izgubiti za 14 dana, ili 0.5 kg za 7 dana. Gubiti kilograme je lako. Održati taj gubitak je ono što je teško. Pravite dnevnik. Nedeljno merite težinu, a jednom u dve nedelje obime. Primer: Datum 1.4. *
Težina * *
Obim struka * 48
Obim kukova Obim butine
7.4. * 14.4. 21.4. 30.4. CILJ
* * *
*
*
*
*
*
*
Tabeli možete dodati i kolonu za šećer u krvi, masnoće u krvi i krvni pritisak. Savet lekara je da pritisak i šećer merite svaki dan, a masnoće u krvi jednom u tri meseca. Zašto je potrebno meriti obime? Zato što je masno tkivo "lako". Gubitak masnog tkiva se prvo primeti po kaišu, a tek kasnije po vagi. Ukoliko stalno pomalo gubite u centrimetrima, čak i ako nema pomeranja u težini - to je dobro. Čovek gubi težinu "stepenasto" - gubitak, održavanje, gubitak, održavanje. Važno je da u fazi "održavanja", kada je zastao gubitak u težini, ne dobijete u kilogramima. Priprema hrane i obroka Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetičara mogu da se upotrebljavaju na sledeće načine: 1. sveže 2. kuvane 3. kuvane pod parom (pretis lonac) 4. kuvane na pari 5. dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi) 6. pečene u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj hrana neće zagoreti) 7. pečene u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od aluminijumske folije) 8. pečene u rerni 9. pečene na roštilju Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, a nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi. Sveže namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso). Praktično je dozvoljena upotreba svih vrsta namirnica, samo je količina 49
ograničena. Ako dijabetičar boluje od neke od stomačnih bolesti (čir na želucu ili dvanaestopalačanom crevu, oboljenje žučne kesice ili bubrega), onda se u dijabetičku dijetu uvode korekcije korisne za tu drugu bolest. Pored svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), zatim proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.), kojih sve više ima na našem tržištu. Znatno ređe treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare). Dijetetska ishrana podrazumeva upotrebu različitih namirnica u određenim količinama (u sirovom ili prerađenom stanju). Ovo je razlog da dijabetičar (ili onaj ko priprema hranu) mora da meri namirnice za svaki dnevni obrok (1 do 2 meseca), pa tek kada se uhoda u merenju da to proba da radi "od oka". Odmeravanje "od oka" treba povremeno kontrolisati vagom, kako bi se izbegle zablude. Kako meriti bez vage?
ml
* 1 manja šačica = 20 ml 1 veća šačica = 30 ml * 1 manja vinska čaša = 80 ml 1 vinska čaša = 100 ml * 1 manja čaša za vodu = 200 ml 1 veća čaša za vodu = 300 * 1 manja šoljica = 50 ml 1 veća šoljica = 80 ml * 1 manja šolja = 250 ml 1 veća šolja = 300 ml * 1 kafena kašika = 5 ml 1 supena kašika = 15 ml
Upotreba ulja i masti Za pripremu hrane se koristi ulje u količini koja je propisana u dijeti. Ulje je vrsta masnoće (masti), a od masnoća dijabetičar može da koristi: suncokretovo, kukuruzno ili maslinovo ulje, ređe biljnu mast, a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast. Priprema variva Priprema svih vrsta variva obavlja se na sledeći način: u odgovarajuću posudu istovremeno staviti sve artikle koji čine gotovo varivo i zajedno kuvati ili dinstati do određene gustine. Izbegavati nepotrebne začine, a koristiti one koji doprinose 50
očuvanju navika i negovanju dobrog ukusa. Kuvanje obavljati na "umerenoj vatri", a pred kraj se može dodati peršun i određena količina soli (ili zamene za so). Začini Upotreba začina se prepušta ukusu, navici i sklonosti za promenu navike. U slobodnoj su upotrebi: aleva paprika (slatka i ljuta), biber, lorber, najkvirc, kapar, korijander, mirođija, peršunov i celerov list, origano, karanfilić, kim, keri, ren, ruzmarin, bosiljak, sirće i drugi ređi začini. Začini sa ograničenom količinom upotrebe jesu: senf (različite vrste), majonez, tartar sos, kisela pavlaka, pire od paradajza, sladilo, masline (2 – 3 komada). Veće količine ovih namirnica ulaze u energetski sastav ukupne dijete i preračunavaju se u kilodžulima (kJ) ili kilokalorijama (kcal). Upotreba soli Upotreba soli je prepuštena ukusu. Međutim, kod određenih oštećenja zdravlja (bolesti ili slabosti srčanog mišića, bubrega, jetre i dr.), ograničava se unos soli (ovo određuje lekar) i preporučuje se korišćenje zamene za so. Zaprška Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške u pripremi jela i variva. Ovaj princip je uslov za dobru ishranu i zdravih osoba. Kolektivna ishrana Porodica u kojoj postoji dijabetičar ima "peh" da joj je jedan član bolestan, ali ima i prednost, pošto će taj član porodice uticati na primenu strukture, načina i navika u ishrani (ukoliko porodica nije bila na savremenom – higijenskom režimu ishrane). Sastav ishrane biće isti za sve, samo je količina hrane za dijabetičara određena odgovarajućom dijetom. To znači da dijabetičar jede iz "zajedničke zdele", a poznavanje načina njegove ishrane služi mu kao "sopstvena mera" u dijetetskom lečenju svoje bolesti. Pri korišćenju društvene ishrane (menze, restorani, kafane, posete rođaka i prijatelja) dijabetičar se orijentiše na upotrebu onih jela za koja zna da odgovaraju njegovom zdravstvenom stanju. Ovakvim postupkom dijabetičar nije obavezan da se "legitimiše" ukoliko ne želi i "ravnopravno" koristi ponuđeni izbor pripremljenih jela. Ako ste dijabetičar, to ne znači da ne treba da probate meksičku, 51
italijansku, kinesku ili indijsku hranu. Češćim merenjem šećera znaćete koja hrana i kojoj količini odgovara Vašem organizmu i kako deluje na Vaš šećer u krvi. Slave i slavlja Za vreme tradicionalnih proslava jede se uglavnom tradicionalna hrana i sedi se dugo za stolom. Oboleli od šećerne bolesti u tim slučajevima treba da se pridržavaju svojih navika u ishrani koliko god je to moguće. Pošto je običaj da se poslužuje sa više vrsta jela, uzmite od svake sasvim malu količinu. Nemojte biti opterećeni hranom za dijabetičare. Uzmite tanko parče torte i uživajte u večeri provedenoj sa prijateljima i rođacima! Diskoteka i igranke Ako ćete ići u diskoteku ili ćete za vreme večeri igrati i biti aktivniji nego inače, potrebno je da uz večeru, pre izlaska, pojedete dodatnu količinu hrane bogate ugljenim hidratima (hleb, testo, krompir) kako biste imali dovoljno energije za tu noć. Ponesite i nešto da gricnete tokom večeri, a ako niste poneli, uzmite nešto sa bara (grisine ili neke grickalice). Žurke i prijemi Proverite sa organizatorom da li će na žurci ili prijemu biti posluživana hrana, kako biste se mogli adekvatno pripremiti za tu priliku. Ako će biti servirane samo grickalice, onda morate pre odlaska pojesti svoj regularni obrok. Takođe, ako će hrana biti servirana kasnije od Vašeg uobičajenog vremena za jelo, tada pojedite neki lagani sendvič ili voće. Ponekad, kada idete na roštilj ili mesta gde serviraju jednoobraznu hranu, zatražite hleb ili neku drugu hranu koja sadrži ugljene hidrate kako bi se održao Vaš šećer u krvi. Alkoholna pića Dozvoljena je ograničena upotreba standardnih alkoholnih pića, i to: povremeno korišćenje 1-2 čašice žestokog pića (rakija, vinjak, votka, konjak, viski, rum), 1-2 čaše piva ili 1-2 čaše vina (špricer, bevanda), ili 1-2 vinske čaše belog, crnog vina ili ružice (Pušenje i alkohol). Stare i nove navike 52
Stvaranje novih navika i "prerađivanje" starih je najglavniji deo posla koji treba da obavi svaki dijabetičar (sam i uz pomoć lekara) na početku i u toku lečenja šećerne bolesti. U trenutku kada je ovo savladao, dijabetičar počinje da "vodi svoju bolest", (tada mu više nisu potrebni mnogobrojni "savetodavci", koji često znaju manje od njega) i postaje gospodar svoga zdravlja, a kontrola i savetovanje kod lekara služe mu kao potvrda da je na dobrom putu, koji uspešno savlađuje. Naročito je važno stvoriti nove navike u odnosu na vreme uzimanja obroka i broj uzetih obroka. Povećanje broja obroka u toku dana (5 – 6) znači pravilno raspoređivanje uzete hrane (ili hrane i lekova) u odnosu na ponašanje (oscilaciju) šećera u krvi, a bez uticaja na povećanje telesne težine (ukoliko to nije jedan od ciljeva same dijete). Osobe koje su imale sklonosti za unošenjem slaktiša, a razbolele su se od šećerne bolesti, treba da prilagode svoje navike za upotrebu dijetetskih deserta – napitaka, kolača, džemova i ostalih namenskih proizvoda, koji se po ukusu praktično ne razlikuju od normalne – uobičajene ishrane zdravih ljudi.
Vrste namirnica Ishrana obolelih od šećerne bolesti je raznovrsna i sadrži sve vrste namirnica (kao u zdravih ljudi). Iz ishrane se jedino izostavljaju šećer i slatke stvari (bombone, kolači, keks, med, deserti pravljeni sa šećerom, medom i čokoladom, sirupi, čokolada i sl.), a ograničava se upotreba hleba i proizvoda od brašna (testenine). Izostavljanje ili ograničenje unosa ovih namirnica ima svoj razlog u njihovom bogatom sadržaju ugljenih hidrata (šećera i skroba). Mleko i mlečni proizvodi Mleko i mlečni proizvodi su najjevtinije namirnice sa bogatim sadržajem belančevina životinjskog porekla. Belančevine su važne u ishrani, pošto služe kao gradivna mateirja i kod deteta i kod odraslog čoveka - neophodne su za rast, razvoj i obnovu tkiva, kao i za očuvanje opšteg zdravlja. Pored belančevina, mleko i njegovi proizvodi sadrže masti, ugljene hidrate, minerale i soli. Ovi proizvodi mogu da zamene meso, što je veoma pogodno za ekonomisanje u ishrani. Ovaj momenat 53
omogućava da dijeta može da se "kroji" prema sopstvenom džepu. Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka , a najbolje je obrano pošto sadrži manje masti (2.8%, 1.6% ili 0.5%), a količina belančevina ostaje nepromenjena. Mleko se može upotrebljavati "čisto" ili kao bela kafa ili mešavina mleka i čaja. Od mlečnih proizvoda su najkorisniji "mlađi" proizvodi, pošto sadrže najviše belančevina (sir, kajmak, kačkavalj, skorup). Najbogatiji i najjevtiniji izvor belančevina je "švapski sir". Svi kravlji sirevi (kao i kravlje mleko) imaju prednost zbog manjeg sadržaja masnoće. Od industrijskih mlečnih prerađevina najkorisnije je upotrebljavati one koji sadrže što manje masnoće (9 - 25%): kačkavalj, kisela i slatka pavlaka i dr. Jogurt, dijetalni voćni jogurt, acidofilno mleko i kefir imaju određenu prednost nad čistim mlekom. Upotrebu starih i zrelih sireva treba znatno ograničiti. Dijabetičar treba da koristi u toku dana oko pola litre mleka, jogurta i drugih mlečnih proizvoda, a u zavisnosti od korišćenja mesa i mesnih prerađevina. Energetska vrednost 1 g belančevina = 4 kcal (16,72 kJ) Meso, mesni proizvodi, riba i jaja Ovo su namirnice koje se koriste zbog bogatog sadržaja belančevina. Skup su izvor belančevina, pa ih treba kombinovati sa mlečnim proizvodima što omogućuje "dijetu prema džepu". Pored belančevina, meso sadrži i masti, mineralne soli i nešto vitamina. Meso Dijabetičari mogu da koriste sve vrste mesa. Prednost imaju mlađa i nemasna mesa, ali ništa manje nisu korisna (ni štetna) starija mesa. Sa ekonomskog stanovišta, prednost imaju jevtinija mesa (kokošije, konjsko), koja po sadržaju belančevina ne odstupaju od govedine (goveđe, juneće, teleće). Dijabetičar može da koristi sledeće vrste mesa: goveđe, juneće, teleće, konjsko, jagnjeće, ovčije, praseće i svinjsko (ali samo mršavo, odnosno posno i ne koristiti ga često), pileće, kokošije, ćureće, guščije, pačije; iznutrice (najviše dva puta mesečno): džigericu (prednost pileća), srce, belu džigericu (pluća) - izbegavati: jezik, bubrege, bele bubrege, slezinu, mozak; divljač: zečetinu, srneće, svinjsko, perad (fazan, jarebica, patka, guska). 54
Mesne prerađevine Mesne prerađevine se koriste u što "čistijem" obliku, što sigurno garantuje manji sastojak masnoće. U ovom pogledu prednost imaju: šunka (tzv. "praška"), sušeno meso, pršuta. Ostale prerađevine sadrže više masnoće (parizer, mortadela, razne vrste salama, kobasica, viršli ili debrecina), pa ih treba izbegavati. Količina mesa upotrebljena u toku dana zavisi od sastava jelovnika (sadržaja i mlečnih proizvoda). Riba Riba je namirnica koja predstavlja vrlo bogat izvor belančevina (nešto manje od mesa i sira), a ekonomičnija je za svakodnevnu upotrebu. Pored belančevina, riba sadrži masti, mineralne soli i nešto vitamina. Dijabetičar može da koristi sve vrste rečnih riba (grgeč, pastrmka, smuđ, štuka, šaran i druge), morskih riba i školjki. Upotrebu girica i pojedinih vrsta ribe koje se uglavnom pripremaju prženjem u dubokom ulju, lii su pohovane, treba izbegavati. Prerađevine od riba sadrže veliku primesu masnoća, pa ih treba ređe i obazrivo upotrebljavati i uvek obračunavati sa određenim sadržajem u dnevnom programu ishrane. Jaja Jaja, kao i mlečni proizvodi, spadaju u najjevtiniji izvor namirnica bogatih belačevinama. Jaja, pored belančevina, sadrže masti, ugljene hidrate, mineralne soli i nešto vitamina. Dva cela jaja odgovaraju količini od 100 gr mesa ili sira. Pri upotrebi jaja prednost ima belance (za odraslog dijabetičara). Tako je korisnije upotrebiti dva belanca nego jedno celo jaje. Dijabetičar treba da koristi 2 žumanca nedeljno ili 4 - 6 belanaca. U dijetetskoj ishrani kajganu treba praviti uvek u odnosu 1:1 (jedno jaje + jedno belance, dva jaja + dva belanca, itd.), i pripremati je bez ulja na teflonu. Masnoća Masnoća se koristi u ishrani dijabetičara (i zdravih ljudi) kao energetski materijal. Unošenje viška masnoća od stvarne potrebe organizma dovodi do njenog odlaganja ispod kože, odnosno gojenja. Svako povećanje telesne težine je prvi znak dijabetičaru da više jede nego što se troši, da uzima veću količinu hrane od one koja je dozvoljena (koja mu je potrebna), ili da koristi više masnoća. Dijabetičar može da koristi sve vrste 55
masnoća, ali prednost imaju sve vrste ulja (sincokretovo, kukuruzno, maslinovo, sojino, kikirikijevo i dr.), biljna mast, margarin, buter i kajmak (ograničeno). Sve vrste masnoća imaju samo masnoću, izuzev butera, u kome ima nešto belančevina i ugljenih hidrata, a u margarinu samo nešto belančevina. Suva slanina, čvarci, kavurma i slične namirnice imaju veliki energetski sadržaj i treba ih retko koristiti. Upotrebljena količina ovih namirnica i njihov energetski potencijal su u velikom raskoraku, pa je ovo često razlog za povećanje telesne težine, pošto se njihovom malom količinom zadovolji polovina ili trećina dnevne energetske potrebe jednog dijabetičara. 100 gr ovih namirnica sadrži od 600 - 800 kcal (2520 - 3360 kJ). Energetska vrednost 1 g masnoće (masti) = 9 kcal (37,8 kJ) ili više od dva puta veća od energetske vrednosti iste količine belančevina ili ugljenih hidrata. Hleb i testenine Hleb i prerađevine od brašna (testenine) čine grupu namirnica koje su najbogatiji izvor ugljenih hidrata (skrob, šećer) u ishrani dijabetičara. Ovo je razlog da se strogo ograničava upotreba svih ovih namirnica. Pored ugljenih hidrata, ove namirnice sadrže belančevine, masti, mineralne soli i vitamine. Različite vrste hleba sadrže različite količine ugljenih hidrata, mada su te razlike zanemarljive, pogotovo kada dijabetičar nema "naviku" da odstupa od dijete. 100 gr crnog i ražanog hleba ima 53,36 odnosno 51,38 UH, a belog hleba 54,32 g. Dvopek, preprečeni hleb i tost imaju u istoj težini veću količinu sastojaka hleba, pošto je u njima potpuno ili delimično odstranjena voda. Ove namirnice se sa lakoćom jedu, jer sporije izazivaju osećaj sitosti. Međutim, ove vrste hleba sadrže 30% ugljenih hidrata, 60% belančevina i 80% masti više od običnog hleba. Sva testa (rezanci, makarone, špagete, flekice, tarana, "pužići", "mašnice" i dr.), griz i brašna (pšenično, kukuruzno, ražano i dr.) treba po sadržaju ugljenih hidrata tretirati na isti način kao dvopek. Ove namirnice u odnosu na dvopek imaju manje masnoće (manji energetski potencijal). Njihovo korišćenje se određuje jelovnikom, a ukoliko se drugačije upotrebljavaju u dnevnom programu ishrane, treba izostaviti određenu količinu hleba. Hleb se uvek meri kao svež. 56
Povrće Povrće čini najveću količinu hrane koju dijabetičar (i zdrav čovek) uzima u toku dana. Ono se najćešće raspoređuje u 3 do 4 dnevna obroka, a koristi se u vidu variva ili salata. Povrće sadrži različitu količinu ugljenih hidrata, pa je ovo razlog da se različite vrste povrća koriste u različitim količinama. Pored ugljenih hidrata, povrće sadrži belančevine, masti, mineralne soli i vitamine. Povrća koja su bogata ugljenim hidratima treba koristiti u ograničenim količinama, kao što su: pasulj, grašak, šargarepa, krompir, cvekla, crni luk, pirinač, kukuruz. Povrća koja sadrže nešto manje ugljenih hidrata treba da se koriste u neograničenim količinama, a to su: zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste zelenih salata, plavi patlidžan, babnje, celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, praziluk, beli luk, brokoli i karfiol. Pored pomenutih sastojaka, povrće sadrži i nesvarljive sastojke (celulozni sastojci u stromi, opni, kori, semenju), koji nemaju energetski značaj, ali je njihovo prisustvo vrlo važno za normalan rad creva. Sveže povrće može da se koristi kao sirovo (salate), kuvano (variva) ili pečeno (krompir, cvekla, plavi patlidžan, paprika). Povrće se meri u sirovom stanju. Smrznuto, konzervisano i sušeno povrće se koristi u ishrani u nedostatku svežeg povrća. Suvo (smrznuto) povrće treba upotrebljavati u dva puta manjoj meri od sirovog. Salate se pripremaju sa odgovarajućim začinima po stečenoj navici ili ukusu. U salatu stavljati minimalnu količinu masnoće (1/2 kafene kašičice na jednu porciju salate) ili kisele pavlake (sa 12% masnoće). Priprema raznih vrsta pikantnih, gurmanskih salata, koje sadrže mesa, jaja, majonez, remulade, kisele ili slatke pavlake podrazumeva obračun njihovog energetskog sastava. Energetski i strukturni sastav treba imati u vidu i kod salata koje se prave od krompira, pasulja, boranije, šargarepe, cvekle i sočiva. Ovakve salate se konzumiraju u ograniđenim količinama. Voće i prerađevine od voća Ovo su namirnice bogate ugljenim hidratima i treba da budu uvek prisutne u jelovniku. Naviku za upotrebu voća treba 57
negovati ili, ukoliko nije postojala, treba je izgraditi. Voće je najprirodniji desert i najbolja zamena svih deserta. Pored ugljenih hidrata, voće sadrži belančevine, masti, mineralne soli, vitamine i celuloze (nesvarljive materije). Voće treba prvenstveno koristiti u sirovom stanju. Ukoliko se traži promena ili postoji nepodnošljivost sirovog voća, mogu da se koriste sledeći načini pripreme: kuvanje (kompot, pire, kitnikez, sulc žele i dr.) i pečenje (jabuka, dunja i dr.). Voćne salate mogu da se prave od sirovog ili kuvanog voća i predstavljaju dobar vid korišćenja ovih namirnica. Sa stanovišta sadržaja ugljenih hidrata, sveže voće treba deliti u tri grupe: 1. sa manje ugljenih hidrata, koje može da se jede u većim količinama - jagode, maline, kupine, borovnice, drenjine, lubenice, ribizle, višnje, limun, dinje, oskoruše, mušmule, pomorandže, mandarine, 2. sa nešto više ugljenih hidrata, koje treba upotrebljavati u manjim količinama - kajsije, breskve, šljive, pire od jabuka, sok narandže i mandarine, kajsije i breskve, i 3. sa najviše ugljenih hidrata, čija je upotreba strogo ograničena - jabuke (slatke i kisele), trešnje, kruške, grožđe, banane, sveže smokve, ananas, mango, avokado i dr. Energetska vrednost 1gr ugljenih hidrata = 4 kcal (16,6 kJ) Suvo voće (grožđe, šljive, smokve, urme - datule, kruške, borovnice i dr.) sadrži 5 -6 puta više ugljenih hidrata od sirovog voća, pa ga treba koristiti u najmanjoj količini. Sušeno voće se ređe upotrebljava u direktnoj ishrani, već kao sastojak određenih variva ili dijetetskih kolača kada po obračunu ulazi u energetski sastav odgovarajućeg jelovnika. Kompoti, džemovi, pekmezi i sulcevi (želea) od voća različiti su načini pripreme kuvanog voća. Njihova upotreba je u ograničenim količinama i pripremaju se na dijetetski način, a čine dopunu jelovnika u vreme doručka ili užine ili kod pripreme dijetetskih poslastica. Industrijska prerada voća, na dijetetski način, obogatila je tržište različitim vrstama džemova, koji su izvanrednog ukusa, a korisni su u jelovniku i zdravih osoba. Orasi, lešnici, bademi, kikiriki, pistaći, semenke i njihove industrijske prerađevine su po količini ugljenih hidrata slični 58
vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima. Njihova je prednost nad sirovim voćem u bogatijem sadržaju belančevina (kao kod ribljeg mesa), ali im je nepovoljna strana veliki sadržaj masnoća (kao kod svinjskih kobasica i slanine). Ovo je razlog da se sve vrste koštunjavog voća koriste u vrlo malim količinama. 100 gr oraha = 620 kcal (2604 kJ) Sladila Sladila za dijabetičare (za osobe obolele od šećerne bolesti i za gojazne) jedini su artikli koji su dozvoljeni dijabetičarima za korekciju slatkog ukusa. Njihova upotreba je u ograničenim dnevnim količinama. Različitog su hemijskog sastava, neškodljivi za opšte zdravlje (za aspartam još nije potpuno dokazano) i sa minimalnim energetskim sadržajem, ili bez ovog sadržaja. Sladilom se koriguje ukus napitka (mleko, kafa, čaj, bela kafa, limunada, oranžada, voćni sokovi i dr.) i dijetetskih poslastica i deserta (kolači, kompoti, džemovi, želea). Dozvoljeni dnevni unos ovih proizvoda naznačen je na pakovanju. Alkoholna i bezalkoholna pića Ove namirnice mogu da budu deo dnevnog jelovnika svakog dijabetičara (nisu obavezni i naviku ne treba stvarati). Ako postoji stvorena navika za upotebu alkoholnih piča, onda je potrebno da se ona svede na odgovarajuću meru (Kolektivna ishrana, Pušenje i alkohol). Od alkoholnih pića, likeri su najnepodobniji za korišćenje (sadrže veliku količinu šećera). Sva alkoholna pića imaju u svom sastavu alkohol, ugljene hidrate i nešto belančevina. Alkohol ima veliki energetski sadržaj (naročito žestoka pića), što pri većoj upotrebi zahteva njegovo energetsko obračunavanje u okviru upotrebljenog jelovnika. 1 gr alkohola = 7 kcal (29,4 kJ) 1 čašica žestokog pića = 15 kcal (60 kJ) Bezalkoholna pića mogu da sadrže različite količine šećera i u zavisnosti od ovog sadržaja mogu da imaju neznatno ili veliko energetsko opterećenje i treba ih koristiti u najmanjoj mogućoj meri.
59
Zaslađivači Fruktoza ili sorbitol, koji zaslađivač odabrati Fruktoza Fruktoza, levuloza ili voćni šećer, najslađa je od svih monosaharida, iako slatkoća varira u zavisnosti od forme. U kristalnom obliku, od konzumnog je šećera dvostruko slađa. Ukoliko se otopi u tečnosti, slatkoća se smanjuje. Fruktoza uglavnom putuje prema jetri i tamo se može iskoristiti bez insulina. U nedostatku insulina, fruktoza ima sposobnost konvertovanja u glukozu u jetri i na taj način doprinosi rastu glukoze u krvi, umesto da se skladišti kao glikogen. Za razliku od saharoze i glukoze koji uzrokuju nagle promene u visini šećera u krvi, što kod dijabetičara može uzrokovati ometanje metaboličke kontrole, fuktoza se apsorbuje mnogo sporije i uzrokuje samo manje promene u visini šećera u krvi. Zaslađivači na bazi fruktoze su nutritivni zaslađivači, odnosno poseduju određenu kalorijsku vrednost, te je stoga potrebna posebna pažnja kada se planiraju obroci za dijabetičare. Drugim rečima, pri planiranju obroka za dijabetič are potrebno je u obzir uzeti kalorijsku vrednost ovakvih zaslađivač a. Iak o se fruktoza apsorbuje sporije, i na taj nač in izaziva mnogo sporiji glikemijski odgovor nego saharoza ili skrob, pokazano je da prevelike količine (dvostruko veće od uobičajenih) imaju neželjene efekte na visinu holesterola u krvi, pogotovo na visinu LDL (“lošeg”) holesterola (Bantle et al., 1992). Bez obzira na navedeno, nema razloga da se dijabetičarima uskraćuje fruktoza, bilo kao deo voća i povrća (voćni šećer), bilo kao zaslađivač na bazi fruktoze. Preporučuje se ne prekoračivati dozu od 50 g fruktoze dnevno. Sorbitol Sorbitol, poliol ili šećerni alkohol, je zaslađivač koji se nalazi u mnogim prehrabenim proizvodima. 60% je slađi od saharoze, a kalorijska vrednost mu je za 1/3 manja. Prijatnog je ukusa, nije karcinogen, ne pogoduje razvoju karijesa i koristan je za osobe sa dijabetesom. Koristi se već dugi niz godina u proizvodnji procesirane hrane, ali i drugih proizvoda, npr. farmaceutskih i kozmetičkih. 60
Sorbitol je veoma stabilan i hemijski neaktivan. Podnosi visoke temperatur temperature e pa je pogodan pogodan za kuvanje, pečenje… Sorbitol se sporo apsorbuje, stoga kada se koristi, porast šećera u krvi kao i insulinska reakcija vezana uz konzumiranje glukoze veoma je usporena. Kalorijska vrednost (2.6 kalorija po gramu naspram 4.0 za šećer) sorbitola je u skladu sa zahtevima koji se postav postavlja ljaju ju kod kontro kontrole le telesne telesne težine. težine. Proizv Proizvodi odi zaslađ zaslađeni eni sorbitolom umesto šećerom mogu biti koristan izbor niskokalori niskokaloriččnih proizvoda proizvoda bez šećera. šećera. Hran Hrana a zasl zaslađ ađen ena a sorb sorbit itol olom om može ože sadr sadržžati ati sast sastoj ojkke ko kojji doprinose povećanju kalorijske vrednosti proizvoda, pa na to treba obratiti pažnju kod planiranja obroka. Dnevna dozvoljena doza sorbitola kreće se od 30 – 50 grama. Veće doze mogu uzrokovati nakupljanje sorbitola u ćelijama očiju i nerava, nerava, a kao posledica posledica toga može se razviti razviti dijab ijabet etič ička retinopatija i neuropatija. Vreme uzimanja obroka Pošto je dijeta jedan od osnovnih načina za lečenje šećerne bole bolest sti, i, to se uzim uziman anje je hran hrane e rasp raspor oređ eđuj uje e u toku toku dana ana na najkorisniji način u odnosu na postojeće stanje zdravlja. Svaki dijabetičar treba da uzima 5 - 6 obroka u toku dana (prema datoj dijeti), od kojih su: * 3 glavna (doručak, ručak, večera) i * 2 - 3 sporedna (prepodnevna i popodnevna užina i pomoćni obrok pre spavanja). Kod ovako raspoređenih obroka ne dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, već njegov nivo lako osciluje. U protivnom, javlja se skokovito nagomilavanje šećera u krvi, što kroz duže vreme ima za posledicu oštećenje krvnih sudova, srca i drugih važnih organa. Plan Plan rasp raspod odel ele e obro obroka ka ima ima dire direkt ktnu nu vezu vezu sa stim stimul ulac acij ijom om gušterače (pankreasa) na lučenje insulina kod onih dijabetičara koji se leče samo dijetom ili dijetom i tabletama, dok kod onih koji se leče insulinom ovaka raspored obroka je usklađen sa vremenom i periodom delovanja uzetog insulina. 61
Samoinicijativno menjanje rasporeda i broja obroka u toku dana ukazuje na neupućenost i nepoznavanje osnovnih načina i mera u očuvanju zdravlja obolelog od šećerne bolesti. Ugljeni hidrati i kalorije Zahv Zahval alju juje jemo mo se svim svim leka lekari rima ma ko koji ji ko kori rist ste e ove ove stra strani nice ce za edukaciju svojih pacijenata! Namirnica gr UH kcal mala kesica čipsa 15 150 mala kesica kokica 12 56 25 gr suvog grožđa 15 48 1 "mars" čokolada 50 400 1 pizza 90 700-900 1 hamburger 30 250 BigMac 45 555 FishBurger 35 425 CheeseBurger 30 300 mala porcija krompirića 25 velika porcija krompirića 35 coca-cola 300ml 30 120 sok od pomorandže 20 sok od paradajza 10 50 1 parče voćne torte 35 1 parče čokoladne torte 65 1 parče pite od jabuka 30 1prženo jaje 0 120 1 kobasica 6 280 kroasan 15 280 lazanje sa povrćem 45 565 kasato sladoled 45 300 porcija voćne salate 15
235 335 80 380 420 260
80
Alkoholna pića i voćni sokovi * sadrže i šećer i kalorije Namirnica Količina Kalorije žestoka pića (rakija, vinjak i sl.) crno vino 100 ml 85 62
30 ml
84
belo vino 100 ml 85 pivo 300 ml 90 šampanjac 100 ml viski 20 ml 500 vermut 20 ml 240 sok od trešnje 250 ml sok od jabuke 250 ml sok od kruške 250 ml sok od grejpa 250 ml bitter lemon 200 ml
86 60 115 130 100 95
Šećerne jedinice Kako bi se olakšao i uprostio postupak sastavljanja jelovnika za dija dijabe beti tiča čare re - uved uvedeno eno je račun računan anje je.. Račun Računanj anje e zame zamenj njuj uje e merenje hrane vagom. Pošto se 60% potreba dobija iz ugljenih hidr hidrat ata, a, potr potreb ebno no je upoz upozna nati ti uglj ugljen enoh ohid idra ratn tnu u ili ili šeće šećern rnu u jedinicu. Treba znati računati koliko svaki obrok ima šećernih jedinica, kalorija, slatkog indeksa, itd. U početku teško, dok se ne nauči. Šta je šećerna jedinica? Šeće Šećern rna a jedi jedini nica ca je osno osnovn vna a mera mera za snal snalaž ažen enje je u ishr ishran anii dijabetičara. 1 šećerna jedinica = 12 grama ugljenih hidrata (48 kcal / 201.6 kJ) Koli Koliko ko poje pojedi dine ne nami namirn rnic ice e sad sadrže rže šeće šećern rnih ih jedi jedini nica ca uči uči se vizuelno. Tanka kriška hleba, jedna šolja mleka, plastična čaša jogurta, jedna srednja jabuka, kruška, krompir, pola kukuruza ili kroasana, 4 šljive, pola banane, 4 kockice čokolade i drugo sadrže jednu šećernu jedinicu. Mleko i mlečni proizvodi sadrže šećerne jednice, ali meso, riba i jaja ne sadrže. Vizu Vizuel elni ni prik rikaz jed jedne šeće šećern rne e jedin edinic ice e za poj pojedi edine vrst vrste e namirnica (kliknite na sliku za veću):
Optimalan unos šećernih jedinica tokom dana 63
diabeta normalno uhranjeni gojazni pothranjeni (mršavi)
zbir doručak užina ručak užina večera užina 14 3 1 5 1 3 1 10 2 1 3 1 2 1 18 4 1 7 1 4 1
Američka asocijacija za dijabetes (ADA) je napravila tablice ishrane, da bi olakšala sastavljanje jelovnika ljudima obolelih od dijabetesa. Tablice ishrane su napravljene tako da je hrana u njima podeljena po grupama. U svakoj grupi se nalazi hrana koja je ista u sadržaju ugljenih hidrata, belančevina, masti i kalorija. Namirnice u svakoj pojedinačnoj grupi se mogu međusobno zamenjivati, a da takva "zamena" ne kvari kontrolu šećerne bolesti. Da biste razumeli ADA tablicu ishrane (ili tablicu zamene), morate da naučite sledeće: •
•
•
podelu hrane po grupama mernu jedinicu za svaku grupu namirnica koliko svaka merna jednica sadrži ugljenih hidrata (UH), belančevina (B), masti (M) i kilokalorija (kcal)
Namirnice u istoj grupi se mogu me?usobno zamenjivati pri sastavljanju obroka. U ovim tablicama, hrana je razvrstana u šest grupa namirnica: 1. 2. 3. 4. 5.
hleb i zamene za hleb mleko i zamene za mleko meso i zamene za meso voće povrće (A i B) 6. mast i zamene za mast
Nova piramida ishrane iz 2005. godine:
64
Šećerne jedinice po grupama namirnica (ADA tablice) 1. grupa: hleb i zamene za hleb 1 jedinica = 12 gr UH + 2 gr B + 0 gr M = 68 kcal = 290 kJ Namirnica 1 jedinica hleb beli i polubeli 25 gr - 1 tanka kriška hleb crni, ražani 30 gr - 1 tanka kriška hleb kukuruzni 35 gr - 1 tanka kriška hleb od pasulja 35 gr - 1 tanka kriška dvopek 20 gr - 2 tanke kriške brašno (pšenično) 25 gr - 3 supene kašike brašno (kukuruzno) 35 gr pšenične klice 60 gr ovsene pahuljice 3 supene kašike kornflejks 20 gr pšenični griz 20 gr kukuruzni griz 20 gr ječmene pahuljice 3 supene kašike makarone, špagete i testa 25 gr pirinač 25 gr krompir bez ljuske 100 gr 65
kesten bez kore sočivo pasulj grašak, bob soja u zrnu keks biskvit
40 gr 20 gr 1 tanjir 25 gr 20 gr 20 gr 25 gr
2. grupa: mleko i zamene za mleko 1 jedinica = 12 gr UH + 8 gr B + 10 gr M = 170 kcal = 712 kJ Namirnica kravlje mleko (neobrano) kravlje mleko (obrano) kiselo mleko jogurt posni sir - mlađi mleko u prahu surutka ovčije mleko kozje mleko
1 jedinica 240 ml 260 ml 200 ml 200 ml 60 gr 35 gr 260 ml 150 ml 240 ml
3. grupa: meso i zamene za meso (meso nema UH, ovo su jedinice po obroku za lakše snalaženje) 1 jedinica = 0 gr UH + 7 gr B + 3 gr M = 55 kcal = 230 kJ Namirnica govedina junetina teletina jagnjetina piletina (bez kožice) ćuretina zečetina srnetina riba (sveža ili smrznuta)
1 jedinica 30 gr 30 gr 30 gr 30 gr 30 gr 30 gr 30 gr 30 gr 30 gr 66
sir posni svinjetina (posna) školjke, lignje viršle posna ovčetina konjsko meso šunka (nemasna, presovana) iznutrice mesni narezak jaje kravlji sir
40 gr 30 gr 5 komada 50 gr = mala viršla 30 gr 30 gr 30 gr 30 gr 45 gr 1 komad 60 gr
4. grupa: voće 1 jedinica = 12 gr UH + 0 gr B + 0 gr M + 1 gr dijetnih vlakana = 48 kcal = 180 kJ Namirnica jagode jabuka kruška breskva trešnje višnje šljive (sveže) šljive (suve) kupine borovnice maline grožđe lubenica dinja pomorandža sok od pomorandže banana ananas
1 jedinica 150 gr (1 šolja) 80 gr (1 manja) 85 gr (1 manja) 100 gr (1 srednja) 80 gr (oko 10 kom.) 100 gr (oko 12 kom.) 100 gr (4 kom.) 15 gr (3 kom.) 120 gr (pola šolje) 120 gr (pola šolje) 70 gr (oko 15 kom.) 70 gr (15 zrna) 275 gr (1 kriška) 200 gr (1 kriška) 80 gr (1 manja) 130 ml 50 gr (pola kom.) 140 gr (1 kriška) 67
grejpfrut sok od grejpfruta kivi mandarina limun smokve (sveže) smokve (suve) drenjina šipak ribizle dud nar dunje kajsija kompoti (višnja, trešnja, breskva, jabuka, kruška, šljiva, i dr.)
5. grupa: povrće (A i B) Povrće A
1 jedinica sadrži neznatne količine UH, M i B Namirnica kupus (beli, crveni) kiseo kupus kelj karfiol tikivice rotkvice pečurke spanać blitva zelje kopriva praziluk
Namirnica artičoka keleraba zelena paradajz (zeleni, crveni, kiseli) plavi patlidžan krastavac kiseo krasavac paprika kisela paprika bela zelen peršun zelena salata špargla
68
125 gr (pola srednjeg) 120 ml 120 gr (1 kom.) 100 gr (1veća) 150gr (2 kom.) 50 gr (2 kom.) 15 gr (1 kom.) 100 gr 40 gr 100 gr (pola šolje) 100 gr 100 gr 100 gr 100 gr (2 kom.) 50 gr (pola šolje)
Povrće B
1 jedinica = 12 gr UH, 2 gr B + 0 gr M = 56 kcal = 230 kJ Namirnica šargarepa cvekla mladi grašak crna rotkva ren boranija crni luk repa žuta keleraba paradajz pire
1 jedinica sirova 1 jedinica kuvana 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 200 gr 400 gr 200 gr 400 gr 200 gr 400 gr 50 gr 100 gr
6. grupa: masti i zamene za masti (masti nemaju UH, ovo su jedinice po obroku za lakše snalaženje) 1 jedinica = 0 gr UH + 0 gr B + 5 gr M = 45 kcal = 190 kJ Namirnica 1 jedinica ulje (biljno) 5 ml mast (svinjska) 5 gr slanina (sveža) 7 gr slanina (suva) 6 gr čvarci (ceđeni) 7 gr kobasica (masna) 10 gr loj (ovčiji) 7 gr loj (goveđi) 7 gr buter, maslac 7 gr margarin 7 gr majonez 7 gr kajmak 7 gr pavlaka 25 gr (5 kašičica) topljeni sir 15 gr maslina (zelena) 50 gr (7 komada) 69
maslina (crna) lešnik orah badem kikiriki
40 gr (5 komada) 8 gr (6 komada) 8 gr (5 komada) 8 gr (10 komada) 6 komada
Namirnice koje takođe sadrže 12 gr ugljenih hidrata: Hleb i zamene: 1 kriška proje (35 gr), 1 kriška integralnog hleba (35 gr), 25 gr tosta, 35 gr lisnatog testa (smrznutog), 3 šolje kokica, 30 gr podloge za picu (smrznuto testo), 1 palačinka, 15 gr slanog keksa ili krekera (5 krekera), 20 gr kornflejksa, 20 gr ječmenih, ovsenih, raženih ili pšeničnih pahuljica, 20 gr kukuruznog brašna, 15 gr pšeničnog brašna, 20 gr integralnog pšeničnog brašna, 15 gr pudinga od vanile ili od čokolade, 100 gr pirea od krompira. Mleko: 200 ml mleka, jogurta ili kefira sa 0.3% masti; 200 ml mleka, jogurta, pavlake sa 1.5% masti. Voće: suvo voće - 20 gr jabuka, 20 gr kajsija, 15 gr banana, 10 gr smokava, 25 gr datula, 25 gr suvog grožđa, 20 gr šljiva; prirodni sokovi - 130 gr soka od jabuke, kruške ili pomorandže, 160 gr soka od jagoda, 120 gr soka od borovnice ili grožđa. Ne moraju se računati do 50 gr: kikiriki, pistaći, lešnik, semenke od bundeve, semenke od suncokreta, badem. Povrće: 150 gr kuvanog kukuruza; neograničeno se može konzumirati: aspragus, bambus, brokoli, boranija, celer, kineski kupus, zelena salata. Slatkiši: 25 gr džema za dijabetičare sa fruktozom, 40 gr džema za dijabetičare koji sadrže fruktozu sa zaslačivačem, 12 gr fruktoze , 12 gr sorbitola, 2 ravne kašičice kristalnog šećera, 2 ravne kašičice marmelade, 1 ravna kašičica meda. NEMAJU UGLJENE HIDRATE: Masti (nemaju UH): nezasićene - 2 kašičice margarina, majoneza ili ulja od suncokreta, kukuruza, masline, soje; zasićene - 1 kašičica maslaca, slanine, pavlake, krem sira, ili ruske salate; orasi i semenke - 7 maslina, 10 badema, 6 kikirikija, 5 oraha, 6 lešnika, 2 kašike semenki od bundeve, 1 ravna kašika semenki od suncokreta. Meso i mesne prerađevine (nemaju UH): posna mesa (meso A) - 30 gr govedine, svinjetine, teletine, živine (bez kožice) i ribe, 2 srednje sardine, 1/4 šolje tunjevine, 60 gr račića; polumasna mesa (meso B) - 30 gr mlevenog mesa ili šnicli od teletine i govedine, živina sa kožicom, 30 gr proizvoda od svinjskog mesa i 30 grama proizvoda od ovčetine; masna mesa - 30 gr mlevenog mesa od ovčetine ili svinjetine; sirevi - 45 gr posnog kravljeg sira, 30 gr masnog kravljeg sira, 30 gr ovčijeg sira, 30 gr trapista, 1 kašičica butera od kikirikija, 2 kašičice 70
parmezana; ostalo - jedno celo jaje, 3 belanca, 30 gr salame, 1 viršla, 1/4 mleka, jogurta, pavlake sa 3.5% masti. Napomena: neko povrće ima mnogo kalorija, a ne sadrži ugljene hidrate (npr. 200 gr avokada ima 460 kcal). Jedna krmenadla, 1 mali hamburger ili 1/2 belog mesa od pilećih grudi imaju 90 gr i računaju se kao 3 jedinice mesa!
Merna jedinica za svaku grupu namirnica: •
•
•
•
•
•
Hleb i zamene za hleb = 1 kriška hleba (25 gr) Mleko i zamene za mleko = 1 šolja (250 ml) Meso i zamene za meso = 30 grama Voće = 1 mala jabuka koja sadrži 110 gr (sa korom) Povrće A = nema mere, povrće B =200 gr Mast i zamene za mast = 1 kašičica
"Šaka sistem" za merenje namirnica Ukoliko niste u prilici da izmerite količinu hrane koju ćete konzumirati, ili Vam merenje predstavlja opterećenje, poslužite se svojom šakom! Evo na koji način se to primenjuje (kliknite na sliku za veću):
Naravoučenije Jedna jedinica mleka, hleba, voća i povrća grupe B sadrži istu količinu ugljenih hidrata. Praktično, sledeće količine namirnica mogu da zamenjuju jedna drugu: 1 kriška hleba, 20 grama nekuvanih rezanaca, 1 jabuka, 15 grama pirinča, 90 grama neoljuštene banane, 1 krompir od 80 grama, 250 ml 71
mleka.Dakle, svi oni sadrže istu količinu ugljenih hidrata = 12 grama. Unešeni kao hrana podižu šećer u krvi, uglavnom, do istog nivoa.
Koliko grama ugljenih hidrata "pokriva" jedna jedinica insulina? Iako su potrebe individualne i računaju se za svaku osobu pojedinačno, prosečno 1-2 jedinice insulina su potrebne za 12 grama ugljenih hidrata. Dobro je da to znaju oni koji su na intenziviranoj insulinskoj terapiji (tip 1). Prema obroku mogu lako da izračunaju broj jedinica insulina koji će sebi dati. Za dijabetičare na terapiji insulinskom pumpom, prosečno je dovoljna 1 insulinska jedinica za 1012 grama ugljenih hidrata (mada doze mogu da variraju, od 1 i.j. za 8 gr UH do 1 i.j. za 25 gr UH).
Slatki (glikemijski) indeks Šta je slatki (glikemijski) indeks? Slatki, šećerni, ili glikemijski indeks deli hranu na osnovu brzine porasta šećera u krvi. Ugljeni hidrati sa niskim slatkim indeksom uzrokuju umeren porast šećera u krvi, i obratno. Svi oboleli od dijabetesa bi trebalo dobro da poznaju vrednosti slatkog indeksa za različite vrste namirnica. Na vrednost slatkog indeksa utiče prisustvo vlaknastih materija (celuloze), ali i način pripreme hrane (naročito beli pirinač i krompir). Najbolje je da, nakon obroka sa određenom vrstom hrane, izmerite šećer i tako utvrdite Vašu osetljivost prema toj hrani (posle dva sata od obroka). Ako želite da saznate šećerni indeks obroka, koji se sastoji od više vrsta hrane bogate ugljenim hidratima, jednostavno zbrojite pojedinačne šećerne jedinice. Što je veći slatki indeks namirnice - brže skače nivo šećera u krvi. Slatki (glikemijski) indeks pojedinih namirnica Osnova je indeks glukoze = 100 Mahunarke Namirnica Lima pasulj
Šećerni indeks 32 72
prebranac 43 pasulj "Chana Dal" 8 crni pasulj 30 smeđi pasulj 38 leblebije, naut 33 tetovac 27 plavi pasulj 38 šareni pasulj 42 sočivo 27 sušeni grašak 23 grašak 32 soja 18 Hleb i peciva Namirnica Šećerni indeks đevrek 72 zemička 73 pita 57 ražani hleb 64 integralni ražani hleb 50 beli hleb i peciva 72 tost 72 hleb sa mekinjama 72 preprženi hleb 72 pereca 84 krofna 78 hrskavo pecivo od pirinča 82 crni hleb 51 Brašna i pahuljice Namirnica Šećerni indeks mešane mekinje 44 kukuruzno brašno 71 kukuruzne mekinje 75 griz, pšenična krupica 66 grickalice 87 bon žita 80 pahuljice - musli 60 pomešane žitarice 66 ovsene pahuljice 53 pšenične pahuljice 74 pirinčane pahuljice 90 73
pirinčane mekinje 19 Kolačići Namirnica Šećerni indeks ovseni kolač 55 masni kolači (šapice i sl.) 64 vanilice 77 Krekeri Namirnica Šećerni indeks norveški krekeri 71 ražani krekeri 63 slani krekeri 72 Slatkiši i deserti Namirnica Šećerni indeks puslice 67 pogačice od mekinja 60 kuglof 59 voćni kolač 47 suvi kolač 54 patišpanj - brioš 46 Voće Namirnica Šećerni indeks jabuka 38 kajsija (kompot) 64 kajsija (suva) 30 kajsije (sveže) 57 breskva 43 banana 62 višnje i trešnje 22 salata od mešanog voća 55 grejpfrut 25 kivi 52 mango 55 pomorandža 43 kruška 36 ananas 66 šljiva 32 grožđe 48 suvo grožđe 65 74
jagode 32 lubenica 72 Žitarice i kašice Namirnica Šećerni indeks ječam 22 neglazirani pirinač 59 heljda 55 pšenična tarana, kus-kus 47 kačamak 68 palenta 40 proso 75 instant pirinač 91 delimično skuvan pirinač 47 raž (obrađen) 34 kukuruz šećerac 56 zob 40 integralna pšenica 41 kokice 57 glrazirani pirinač 88 Sokovi Namirnica Šećerni indeks od jabuka 41 od grejpfruta 48 od pomorandže (đus) 55 od ananasa 46 Mlečni proizvodi Namirnica Šećerni indeks čokoladno mleko 34 sladoled od obranog mleka 50 jogurt (od obranog mleka) 14 mleko (punomasno) 34 mleko (obrano) 28 jogurt 38 Testenine Namirnica Šećerni indeks testo od pirinča 92 durum testa, široki rezanci 50 makarone 46 75
sir i makarone 64 špagete 40 proteinske špagete (testa) 28 fida, rezanci za supu 35 fida, rezanci za supu od pirinča
58
Krompir Namirnica Šećerni indeks pomfrit 78 krompir pečeni 88 instant krompir pire 71 krompir pire 58 Šećeri Namirnica Šećerni indeks fruktoza 23 laktoza 48 glikoza 100 maltoza 100 med 60 stoni beli šećer 68 tableta glikoze 106 Povrće Namirnica Šećerni indeks cvekla 66 šargarepa 73 paškanat 101
Indeks sitosti Različita hrana raličito zasićuje. Pokazalo se da krompir 3 puta više zasićuje od hleba, a peciva (kroasani) imaju skoro duplo manji uticaj na sitost. To znači da možete da pojedete mnogo peciva da biste se zasitili, a tako ćete uneti mnogo kalorija. Pomorandže i jabuke više zasićuju od banana, a riba od piletine i govedine. Kokice bolje zasićuju od čokoladice ili kikirikija. Uvek birajte hranu sa visokim indeksom sitosti. Tako ćete moći, sem idealne linije tela, da održavate i šećer na željenom nivou. Tabela sa indeksima sitosti beli hleb = indeks 100 76
Vrsta namirnica Namirnica Indeks sitosti Hrana bogata ugljenim hidratima beli hleb 100 pomfrit 116 testo 119 pirinač (neglazirani) 132 pirinač (glazirani) 138 hleb od žitarica (više vrsta) 154 integralni hleb 157 testo od integralnog brašna 188 krompiri (kuvani) 323 Peciva i grickalice kroasan 47 kolač 65 krofna 68 "mars" čokoladica 70 kikiriki 84 jogurt 88 sladoled 96 grickalice 91 žele 118 keksi 120 kokice 154 Proteinska hrana sočivo 133 sir 146 jaja 150 prebranac 168 govedina 176 riba 225 Voće banane 118 grožđe 162 jabuke 197 pomorandže 202 Žitarice musli 100 kornflejks 118 mekinje 151 ovsene pahuljice 209
Nedoumice i zablude Neke nedoumice i zablude u vezi ishrane: 77
Dijabetičari jedu posebnu hranu koja je bez ukusa. Pogrešno. Najbolja ishrana za obolele od dijabetesa odgovara zdravoj ishrani onih koji ne boluju od ove bolesti. Dijabetičari mogu da jedu sve vrste namirnica, ali u količini koja je ograničena, srazmerno fizičkoj aktivnosti, lekovima, godinama starosti, polu, vrsti profesije i ostalim zdravstvenim problemima koji mogu biti prisutni. Da hrana ne bude uzrok svakodnevnih frustracija, već uživanje, način ishrane bi trebalo da se uči i pažljivo planira. Dovoljno je, za početak, zapamtiti da su osnovne hranljive namirnice: ugljeni hidrati, belančevine i masti. Postoji li dijabetička dijeta? Ne! Dijeta za dijabetičare pripada prošlosti. Ako ste dobro potkovani znanjem o šećernoj bolesti, Vi možete da jedete sve što jedu i zdravi ljudi, ali morate naučiti kada, koliko i u kakvoj kombinaciji. Da li će Vas zdrava hrana opterećivati? Da. Dok ne promenite navike i naučite kako pravilno da se hranite. Koja je hrana “loša po zdravlje”? Ne postoji “loša” hrana. Postoji “loša količina” hrane. Za neke namirnice važi “što manje – to bolje”. Proizvodi namenjeni dijabetičariama ne dižu šećer. Pogrešno. Veliki broj proizvoda “bez šećera” namenjenih dijabetičarima može biti “bogat” u masnoćama i samim tim nije prilagođen njihovoj ishrani. Zbog zoga treba uvek pažljivo pročitati proizvođačku specifikaciju na ambalaži. Ako ništa ne jedem, neće mi biti potreban insulin (ili tableta), jer mi ni šećer neće rasti. Pogrešno! Izostanak, bilo doze insulina (ili tablete), bilo obroka, izaziva povećanje šećera u krvi i u tome svemu najviše pati Vaša jetra, a neretko dolazi i do pojave acetona. Minerali, vitamini i antioksidansi Minerali 78
Hrom. Povećava odgovor tkiva na insulin, odnosno smanjuje insulinsku rezistenciju. Nalazi se mnogo u ječmu. Dnevne potrebe za hromom se mogu obezbediti kroz tri kašike ječmenih pahuljica, koje možete da uzmete sa nes-kafom i mlekom. Hroma ima još u: lisnatom zelenom povrću, svežem voću, pilećim batacima i morskoj hrani. Dnevne potrebe u hromu su 50-200 mg. Cink. Neophodan je za sintezu insulina i stvaranje belančevina. Ima ga u većini namirnica, a dnevne potrebe iznose oko 12-15 mg. Kalcijum, fosfor i vitamin D neophodni su za pravilan rast i razvoj kostiju i za sprečavanje osteoporoze. Dnevna potreba za kalcijumom je 1 g (800-1200 mg), a najbolje ga je uzimati noću. Najbolji izvor kalcijuma su: mleko, sir i sitna riba koja se jede sa kostima. Fosfor se nalazi u istim namirnicama, kao i u orahu, lešniku, bademu, a dnevna potreba je 800-1200 mg. Vitamin D se stvara u našem organizmu pod uticajem sunčeve svetlosti ili se unosi putem ribljeg ulja. Dnevne potrebe za vitaminom D su 5-10 mg. Magnezijum. Neophodan je za nervnu kontrolu mišića, srca, kao i za održavanje gustine kosti. Glavni izvori magnezijuma su: žitarice, pasulj, grašak, jezgrasto voće, banane, kukuruz, džigerica i zeleno lisnato povrće. Dnevne potrebe iznose su 270-350 mg. Kalijum. Važno je uzimati dopunsku hranu bogatu kalijumom, ako se koriste lekovi za izbacivanje tečnosti iz organizma (otoci). Tu spadaju: banane, sok od paradajza, mahunarke i voće. Gvožđe. Potrebno je za izgradnju hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Osobe koje pate od anemije bi trebalo da uzimaju više gvožđa putem džigerice, žumanca, mesa, cvekle, koprive, žitarica - ovsenih pahuljica. Dnevne potrebe za gvožđem su 10-15 mg, a kod trudnica i do 30 mg. Da li je korisno neki od minerala uzimati u vidu tableta? 79
Hrom pikolinat, u dozi od 500 mikrograma, može pomoći "debelim" dijabetičarima. Cink u heliranom obliku, u dozi od 15 do 50 mg, može pomoći "mršavim" dijabeti?črima, jer ima antioksidativno dejstvo. Kalcijum i magnezijum u organskom obliku i odnosu 2:1 neophodni su svakoj ženi posle prelaznog perioda, u dozi 600900 mg kalcijuma i 300-450 mg magnezijuma. Magnezijum u organskom obliku može pomoći nekim "punijim" dijabetičarima u kontroli šećerne bolesti. Gvožđe u heliranom obliku, u kombinaciji sa vitaminom C, pomaže uspostvaljanju optimalne krvne slike. Koji su vitamini važni za osobe sa dijabetesom? Zavisi šta je Vašem organizmu potrebno. Ako je cilj zaštita od virusnih infekcija, savetuje se 1 gr vitamina C. Vitamin A je naročito važan za održavanje oštrine vida, zdrave kože i sluzokoža. Vitamini B grupe su važni za nervni sistem. Vitamin D se koristi za jačanje kostiju. Vitamin E je važan u sprečavanju ateroskleroze. Antioksidativno dejstvo imaju vitamin C, E i provitamin A. Vitamin A i D: rastvorljivi su u mastima, pa ih ima više u margarinu, mleku, džigerici, ribljem ulju i morskoj ribi. Vitamina A ima još u šargarepi, kajsiji i žutom voću. Vitamini B grupe: uglavnom ih ima u žitaricama, mahunarkama, banani, džigerici, orasima. Vitamina C ima najviše u svežem voću i povrću. Vitamin E je zastupljen u kikirikiju, pšeničnim klicama, margarinu i maslinovom ulju. Neophodno je napomenuti da vitamini ne mogu sprečiti nastanak dijabetesa, ali mogu odigrati značajnu ulogu u sprečavanju razvoja komplikacija bolesti. Ono što bi Vam se moglo savetovati je da svakodnevno uzimate neke antioksidantne preparate sa beta-karotinom, vitaminom C, vitaminom E, selenom, koenzimom Q10 i alfa liponskom kiselinom . Ukoliko ste pušač, na svaku popušenu cigaretu unesite u svoj organizam dodatnih 100 mg vitamina C. Svi preparati vitamina i minerala treba na svojoj ambalaži, ili uputstvu, da sadrže precizne podatke o sadržaju, količinama, indikacijama, kontraindikacijama i neželjenim dejstvima. "Zdrav dijabetičar" sa tip 1 dijabetesom: Multivitaminsko-mineralni preparat 80
Antioksidansi: koenzim Q10 od 20 mg, vitamin C 1 gr, vitamin E 200-400 j, alfa liponska kiselina 200 mg. "Zdrav gojazan dijabetičar" sa dijabetesom tip 2: Helirani hrom 500 mg Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal) Koenzim Q10 od 20 mg, alfa liponska kiselina 200 mg "Zdrav dijabeti?ar" sa tip 2 dijabetesom i visokim šećerom u krvi: Helirani cink 50 mg Helirani hrom 500 mg Magnezijum "Zdrav dijabetičar" sa povišenim krvnim pritiskom: Koenzim Q10 od 20 mg Alfa liponska kiselina 200 mg Beli luk sa peršunom Vitamin E 400 mg "Zdrav dijabetičar" sa povišenim masnoćama u krvi: Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal) Omega-3 masne kiseline Soja lecitin Retinopatija: a) Neproliferativna i/ili makulopatija: Beta karotin, ili Lutein b) Proliferativna: Lutein, ili Ajkulina hrskavica Polineuropatija: Kompleks vitamina B Ulje žutog noćurka Alfa liponska kiselina 600 mg Posle šloga: Vitaminsko-mineralni preparat (ginkgo biloba, alfa liponska kiselina , koenzim Q10, vitamin E, selen, beta-karotin) Nopalin 81
Angina pektoris ili stanje posle infarkta: Koenzim Q10 od 20 mg Alfa liponska kiselina Vitamin E 400 mg Magnezijum Gangrena: Spirulina, ili Acidophyllus Vitamin C 2 gr Vitamin E 400 mg Selen Alfa liponska kiselina 600 mg
Alfa liponska kiselina Mr Ph Pilipović Sofija ŠTA JE ALFA LIPONSKA KISELINA (ALA)? ALA je jedan od najmoćnijih antioksidanasa i jedini antioksidans koji je i lipo- i hidro- solubilan. Ovaj podatak je važan jer omogućava njen prolazak u sve delove ćelije što joj daje neverovatnu mogućnost uništavanja slobodnih radikala ma gde se oni nalazili. Slobodni radikali nastaju kao produkti metabolizma i glavni su izazivači svih bolesti. Slobodni radikali bi uništili naš organizam u samo jednom danu ukoliko ne bi postojali antioksidansi. Obično kada antioksidans jednom veže slobodni radikal dolazi do gubitka njegove funkcije nepovratno. ALA je antioksidans koji ima mogućnost reaktiviranja samog sebe i drugih antioksidanasa kao što su C i E vitamini, tako da isti mogu nastaviti svoju funkciju. DELOVANJE I UPOTREBA: 1. Dijabetes Punih trideset godina nemački lekari klinički tretiraju Diabetes alfa liponskom kiselinom. Studije vršene širom sveta pokazale su sposobnost alfa liponske kiseline u normalizaciji preuzimanja i iskorišćavanja glukoze iz krvi. Oštećenje nerava ili neuropatija pogađa 50% dijabetičara i jedna je od najopasnijih komplikacija. 82
Uzimanje velikih doza alfa liponske kiseline (600mg dnevno) može delimično popraviti oštećene nerve posle samo četiri meseca oralne primene. 2. Demencija, moždani udar, Parkinsonova i Alchajmerova bolest ALA spada u grupu retkih supstanci koje prolaze hemoencefalnu barijeru. Ulazeći u mozak ona direkno štiti njegove ćelije gde je najpotrebnije. Dokazano je da ALA ne samo što prolazi moždanu barijeru već izaziva i povećanje glutationa u mozgu. Ovo je značajno jer glutation štiti mozak od slobodnih radikala (takođe je i važan ćelijski antioksidans), pa se ALA može koristiti u prevenciji i kao dopunska terapija u tretmanu moždanih udara, demencije, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. 3. Katarakta i glaukom Primena 150mg alfa liponske kiseline jednom dnevno u periodu od jednog meseca, dovodi do značajnog poboljšanja vizuelnih funkcija pa se zbog ovih osobina koristi u prevenciji i kao dopunska terapija kod glaukoma i katarakte. 4. Kancer i AIDS Alfa liponska kiselina inhibira "NF-kB" aktivnost. NF-kB protein je izaziva? inflamatornih i genetskih promena koje se dovode u vezu sa razvojem kancera i AIDS-a. 5. Starenje Dokazano je da su slobodni radikali jedni od glavnih uzročnika procesa starenja. Starenjem, nivo slobodnih radikala raste u našem organizmu uzrokujući smanjenje ćelijske aktivnosti. Dokazano je da se ovaj proces može učiniti sporijim supstitucionom terapiom sa alfa liponskom kiselinom. 6. Druge prednosti alfa liponske kiseline Alfa liponska kiselina se primenjuje i kod stanja kao što su ciroza jetre i hepatitis. Takođe se koristi kod trovanja teškim metalima jer učestvuje u eliminaciji toksičnih i teških metala iz organizma. Namirnice bogate alfa liponskom kiselinom: iznutrice, spanać, brokoli, paradajz, prokuli, krompir, pirinač i žumance. 83
DOZIRANJE: 1 kapsula dnevno pola sata pre jela. Nakon uzimanja, izbegavati mleko i mlečne proizvode naredna 3 sata.
Gde su vitamini i minerali vitamin A - retinol (potrebno je 5.000 jedinica dnevno) jagnjeća džigerica goveđa džigerica teleća džigerica šargarepa jaje bela riba Vitamin B1 - retinol (potrebno je 1-1.5 mg dnevno) pivski kvasac posna svinjetina teleće srce jagnjeći bubrezi jastog Vitamin B2 - riboflavin (potrebno je 1.3-1.7 mg dnevno) svež kvasac goveđa džigerica goveđi bubrezi skuša teleće meso Vitamin B3 - niacin (potrebno je 15 mg dnevno) svež kvasac jagnjeća džigerica svinjska džigerica belo ćureće meso belo pileće meso Vitamin B5 - pantotenska kiselina 84
(dozvoljeno je 6.5-10 mg dnevno) pivski kvasac teleća džigerica pileća džigerica goveđi bubrezi pečurke Vitamin B6 - piridoksin (dozvoljeno je 1.6-2.0 mg dnevno) pivski kvasac tuna goveđa džigerica losos pastrmka skuša Vitamin B11 - folna kiselina (potrebno je 0.3-0.4mg dnevno) pivski kvasac goveđa džigerica orasi pečurke kupine Vitamin B12 - kobalmin (dozvoljeno je 2-3 mikrograma dnevno) pivski kvasac jagnjeća džigerica svinjska džigerica goveđa džigerica žumance Vitamin B13 - orotinska kiselina (nije utvrđena potrebna dnevna količina) korenasto povrće surutka tečni deo ukiseljenog ili zgrušanog mleka Vitamin B15 - pangaminska kiselina (potrebna dnevna količina 50-150 mg) jezgra kajsije kvasac 85
džigerica pšenične mekinje i klice semenke suncokreta i bundeve Vitamin B17 - leatril (potrebna dnevna količina 0.25-1.0 gr) divlje kupine suve jabuke kajsije breskve šljive Vitamin Bx - paraaminobenzoeva kiselina (nije utvrđena potrebna dnevna količina) pečurke džigerica punomasno mleko jaja pšenične klice Vitamin C - askorbinska kiselina (potrebna dnevna količina 60 mg) ljute crvene papričice slatka crvena paprika kelj zelena slatka paprika peršun Vitamin D - kalciferol (potrebna dnevna količina 400 jedinica) sardine u konzervi losos tunjevina škampi jaja Vitamin E - tokoferol (potrebna dnevna količina 8-10 jedinica) jedinica u 100 gr namirnica: suncokretovo seme = 90 badem = 48 maslinovo ulje = 18 86
losos = 2.5 jaja = 0.83 Vitamin F - esencijalne masne kiseline: linolna, linolinska i arašidonska (potrebno je 10-20 gr dnevno) soja kikiriki suncokretovo ulje druga biljna ulja šunka Vitamin I - inizol (nije utvrđena potrebna dnevna količina) pšenične klice pivski kvasac breskve kupus jaja Vitamin J - holin (potrebno je 900 mg dnevno) žumance džigerica jaja pivski kvasac šunka Vitamin K - menadion (potrebno je 65-80 mikrograma dnevno) zelena salata kupus goveđa džigerica jaja svinjetina Vitamin P - bioflavonoidi (nije utvrđena potrebna dnevna količina) 100 gr namirnica sadrži 50-100 mg: grožđe papričice šljive 87
narandže paradajz Kalcijum (potrebno je 800-1200 mg dnevno) švajcarski sir bademi peršun kozje mleko šunka Magnezijum (potrebno je 250-350 mg dnevno) kelj bademi škampi beli luk banane Fosfor (potrebno je 25-80 mg dnevno) pivski kvasac suncokretovo seme piletina govedina i jagnjetina i pečurke Natrijum (dnevna količina ograničena na 2.400 mg) kelj zelena salata so (jedna kašičica) kupus školjke Kalijum (potrebno je 1.600-1.800 mg dnevno) kelj badem beli luk pečurke banane 88
celer i šargarepa Gvožđe (potrebno je 10-15 mg dnevno) kelj pivski kvasac goveđa džigerica peršun badem jaja Mangan (potrebno je 2.5-5.0 mg dnevno) badem ječam šargarepa švajcarski sir jaja Cink (potrebno je 2.5-5.0 mg dnevno) sveže ostrige jagnjetina žumance sardine piletina Hrom (potrebno je 50-200 mg dnevno) pivski kvasac goveđi odrezak jaja piletina svinjetina Selen (potrebno je 50-100 mikrograma dnevno) dimljena haringa sardele jabukovo sirće jastog tunjevina 89
Jod (potrebno je 150 mikrograma dnevno) škampi bakalar list (riba) losos sardina u konzervi Nikl (potrebno je 0.2-0.5 mikrograma dnevno) sočivo zeleni grašak riba svinjetina jaja Molibden (potrebno je 1.0-2.0 mikrograma dnevno) goveđa jetra karfiol spanać, boranija riba govedina Vanadijum (potrebno je 1.0-2.0 mikrograma dnevno) heljda peršun jaja maslinovo ulje paradajz
Koenzim Q10 Koenzim Q10 (CoQ10, ubihinon) reguliše snabdevanje naših ćelija energijom, pa otuda i snabdevanje energijom celoga tela. Sve naše ćelije sadrže Q10, koji je esencijalan za biohemijske i biološke procese i održavanje zdravlja. Njegov nedostatak vodi poremećaju energetske ravnoteže i različitim funkcionalnim 90
poremećajima. Ovi poremećaji se javljaju već pri sniženju koncentracije koenzima Q10 za 25%. Manjak koenzima Q10 vodi slabljenju srčanog mišića, hipertenziji i mnogim drugim bolestima. Koenzim Q10 je poznat i kao ubihinon. Postoji deset vrsta koenzima Q, ali je samo Q10 prisutan u ljudskom telu. Do 30. godine starosti organizam ga proizvodi u dovoljnoj količini. Pošto se produkcija koenzima Q10 smanjuje sa starenjem (direktno proporcionalno), neophodno da je unositi putem hrane ili dodataka ishrani. Koenzim Q10 je supstanca slična vitaminima. Strukturno je veoma sličan vitaminu E, ali mu je antioksidativno dejstvo jače. On deluje kao katalizator, koji ubrzava i usmerava neke biohemijske procese. On inicira procese stvaranja energije u mitohondrijama, našim malim "energanama", u kojima se adenozin trifosfat (ATP), "gorivo" za naše telo, stvara iz hrane. Pacijenti koji boluju od različitih oboljenja srca (npr. kardiomiopatije) imaju male šanse da prežive duže od 5 godina, osim ako se ne podvrgnu veoma skupoj operaciji transplantacije srca. U SAD takav zahvat košta 150.000 USD. Međutim, na sreću, sada postoji i drugo rešenje. Brojni međunarodni istraživači potvrdili su blagotvornost i mogućnost nesmetanog korišćenja koenzima Q10 kao izuzetnog dodatka ishrani. Istraživanja su pokazala veliki značaj koenzima Q10 u tretiranju visokog krvnog pritiska, zatim, štiti želudac i dvanaestoplačno crevo i može da učestvuje u zarastanju čira na dvanaestoplačnom crevu. Druga istraživanja su ukazala na dejstvo koenzima Q10 u tretiranju raznih alergija, astme i respiratornih bolesti, zatim u tretiranju nekih degenerativnih iboljenja nervnog sistema (Alchajmerova bolest, multipla skleroza i sl.), pa i u nekim oblicima šizofrenije. Dobri rezultati se postižu primenom koenzima Q10 u usporavanju starenja i u tretmanu gojaznosti, kandidijaze (infekcija gljivicom Candida albicans), bolesti desni i njihove atrofije, te šećerne bolesti. Na kraju, ne treba zaboraviti da koenzim Q10 može da bude izuzetno važan u tretmanu AIDS-a i jačanju imunog sistema. AIDS Weekly je krajem 1994. godine izvestio da proces programirane smrti ćelija (apoptoze), povezan sa degenerativnim bolestima i AIDS-om, može biti inhibiran koenzimom Q10. 91
Prirodni izvori koenzima Q10 su skuša, losos, sardina, goveđe srce i jetra. Sporedni efekti koenzima Q10 ne postoje. Pažnja! Proizvod treba da se čuva od dejstva toplote i svetlosti, jer se kvalitet koenzima Q10 gubi pri temperaturama višim od 35°C. Blagotvorno dejstvo koenzima Q10 se najčešće postepeno javlja, tako da je ponekad potrebno da protekne i nekoliko sedmica korišćenja kako bi se ono osetilo. Ukoliko neko oseti povoljno dejstvo tretmana znatno ranije, već posle nekoliko dana od početka uzimanja, to ukazuje da je deficit koenzima Q10 u organizmu bio veoma izražen. Po postizanju zadovoljavajućeg nivoa energije u organizmu, preporučuje se uzimanje koenzima Q10 u količini od 10-30 mg dnevno, kako bi se sprečilo da ponovo dođe do deficita. Trudnice i dojilje bi trebalo da kontaktiraju svog lekara pre početka korišćenja koenzima Q10.
Selen U mnogim zemljama sve širi krug ljudi poznaje blagotvorna dejstva selena na ljudski organizam. U novije vreme, sticajem okolnosti, same je u razvijenim industrijskim zemljama skupljeno dovoljno eksperimentalnih podataka koji potvrđuju da i selen spada u antioksidante i stoga igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Tokom metabolizma ćelija, kao nusprodukti oslobađaju se tzv. slobodni radikali. Oni oštećuju ćelijske membrane, razaraju dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i, uopšte, velikim delom su odgovorni za generalno kopnjenje organizma koje je stvojstveno procesima starenja. Uloga slobodnih radikala je pozamašna i u nastanku bolesti sca, pluća i raka.Istraživanja su nesumnjivo dokazala da je dejstvo antikosinata veoma povoljno, pošto neutrališe slobodne radikale . Najznačajniji antioksidati su vitamin C, vitamin E, beta-karotin i selen. 92
Selen sprečava, ili bar usporava, starenje tkiva.Neutrališe dejstvo više kancerogenih materija i pruža zaštitu protiv nekih tumorskih procesa. Posebno povoljno deluje na žene u menopauzi, jer proređuje pojavljivanje talasa toplote ("valunga") i poboljšava opšte stanje žene. Potreba muškarca za selenom je još veća, pošto se selem koncetriše u testisima, a sa spermom se iz tela gubi značajna količina selena. Selen smanjuje stvaranje peruti u kosi. Važno je znati da je delovanje selena sinergistično (potpomažuće u istom pravcu) sa vitaminom E i, ako se uzimaju zajedno, postiže dvostruko jači efekat nego ako se svaki daje zasebno. Selen je, pored toga, neophodan za funkcionisanje pankreasa i održavanje elastičnosti raznih tkiva. Nedostatak ili manajk selena dovodi do ranog gubitka imuniteta. Zemljišta nekih delova planete izrazito su siromašna selenom. Tako je i na Novom Zelandu, gde se odgajivači goveda susreću sa velikim problemom slabosti mišića i srčanog mišića životinja držanih na ispaši (biljke su siromašne selenom). Sa druge strane, potrebe stanovništva za selenom obezbeđuje pšenica uvezena iz Australije. U kineskoj provinciji Kešan (Keshan), zbog nedostatka selena u tlu, učestalo se javlja slabost srčanog mišića i, pošto se dugo nije znao pravi uzrok tih poremećaja, ovo oboljenje je dobilo naziv Kešanska bolest. Prirodni izvori selena su pšenične klice, mekine, crni luk, paradajz, tunjevina i brokoli (zeleni karfiol). Nedostatak ili manjak selena dovodi do ranog gubitka imune otpornosti. Dnevna potreba je oko 20-200 mikrograma (mcg). Ovu gornju granicu nije poželjno prekoračiti, jer je i predoziranje jednako štetno po zdravlje.
Vitamin C Vitamin C (askorbinska kiselina) spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi, pa se stoga izlučuje iz organizma putem mokraće već nekoliko sati nakon njegovog unošenja, pogotovo pri intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Srećom, danas već postoje proizvodi vitamina C sa postepenom, neprekidnom apsorpcijom, što znači da vitamin C može permanentno da 93
bude dostupan organizmu, a korist koja se time ostvaruje je kontinuirana. Mađari s pravom mogu da budu ponosni zbog činjenice da je profesor Albert Sent-č erđi poklonio svetu vitamin C. On je bio prvi čovek kome je pošlo za rukom da ekstrahuje ovu supstancu iz paprike i za ovo veliko otkriće dobio je Nobelovu nagradu. Najbolji prirodni izvor vitamina C je šipurak, mada ga ima u povrću i citrusnim plodovima. Kvalitetan vitamin C se primarno ekstrahuje iz šipurka, jer se u tom voću on nalazi zajedno sa bioflavonoidima, koji pojačavaju efekat vitamina C. U svetu poznati naučnik, biohemičar Linus Panding, smatrao je da vitamin C može da pomogne u lečenju raznih bolesti, od gripa do maligniteta. Dobro je poznato da deficit vitamina C može da prouzrokuje skorbut. Povećani unos vitamina C jača rad imunog sistema i pojačava otpornost prema infektivnim bolestima (pogotovo prema prehladama). On aktivira brojne enzime i ima važnu ulogu u ćelijskom disanju. Vitamin C, takođe, ubrzava procese zarastanja rana, ubrzava regereneraciju vezivnog tkiva i učestvuje u izgradnji koštanog, kolagenog i hrskavičavog tkiva, kao i sintezi hormona nadbubrežnih žlezda. Deluje antistresno, potpomaže resorpciju gvožđa i zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B12 pojačava sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Utiče na snižavanje nivoa holesterola u krvi i pruža zaštitu od kancerogenih materija, povećava i obnavlja fizičku snagu.Pri povećanim fizičkim aktivnostima i potrebe za vitaminom C rastu, tako da sportisti treba da konzumiraju veće količine ovog vitamina, pogotovo pred takmičenja. Kao i većina drugih vitamina, i vitamin C je sklon denaturaciji, osetljiv je na svetlost, toplotu i vlagu. Sve ovo je potrebno imati na umu pri skladištenju C-vitamina. Savremeni preparati vitamina C često sadrže i bioflavonoide. Ove materije nisu vitamini u pravom smislu te reči, ali se često nazivaju kompleksom vitamina P. Obzirom da oni stimulišu apsorpciju vitamina C, bolji efekat se postiže ukoliko se konzumiraju zajedno. Ljudski organizam nije u mogućnosti da da sintetiše bioflavonoide, pa ih stoga moramo unositi hranom. 94
Ova grupa jedinjenja se često primenjuje u tretmanu sportskih povreda, jer oni ublažavaju bol, posledice udara, smanjuju krvarenje, kao i simptome izazvane niskim koncentracijama kalcijuma u serumu. Poseduju i antibakterijsko dejstvo, kao što stimulišu i cirkulaciju krvi. Pomažu produkciju žuči, snižavaju nivo holesterola u krvi i deluju protektivno u odnosu na stvaranje katarakte. Bioflavonoidi i C-vitamin zajedno uspešno se primenjuju u dopunskom lečenju herpesa. Kvercetin, kao jedan iz klase bioflavonoida, estrahovan iz smaragdnozelenih i modrozelenih algi efikasno ublažava simptome astme i alergije. Prirodni izvori bioflavonoida: bela pokožica citrusnog voća, paprika, heljda, crna ribizla, a u nešto manjim količinama prisutni su i u kajsijama, trešnjama, grožđu, šljivama i šipurku. Pažnja! U prirodnom C-vitaminu askorbinska kiselina se nalazi u obliku poliaskorbata, čije je dejstvo mnogo dugotrajnije od obične, sintetičke askorbinske kiseline. U slučaju povišene telesne temperature potrebe organizma za vitaminom C rastu. Ukoliko se koriste kontraceptivne pilule, steroidi, analgetici ili aspirin, ili se konzumiraju alkoholna pića, potrebno je povećati unos vitamina C. Korišćenje izuzetno velikih količina bioflavonoida može da izazove dijareju.
Vitamin E Vitamin E (alfa tokoferol) igra važnu ulogu u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti, kao i u prometu tečnosti. Od velike je pomoći u trenucima malaksalosti, koji slede posle preležanih bolesti, odnosno u fazi oporavka, jer regeneriše ćelije i skraćuje period oslabljenosti organizma. Vitamin E štiti vitamin A od neželjenih oksidativnih promena u kojima učestvuju brojne nazasićene masne kiseline, pa se na takav način vrši prevencija ateroskleroze. Pod uticajem vitamina E poboljšava se i iskorišćavanje vitamina A. Važno je napomenuti 95
da je organizam sposoban da znatno duže čuva rezerve prirodnog u odnosu na sintetički E vitamini. Vitamin E blagotvrono utiče na nervni sistem, seksualnu potenciju i podmlađuje strukture kože i kosu čini zdravijom. Odličan je i kao sredstvo za poboljšanje cirkulacije krvi, jer širi krvne sudove, sprečava povećanu sklonost ka međusobnom slepljivanju krvnih pločica, štiti od visokog krvnog pritiska i ubrzava eliminaciju tečnosti. Sprečava nastanak grubih ožiljaka. Posebno je potrebno istaći ulogu vitamina E kao antioksidanta u zaštiti od delovanja slobodnih radikala. Jedan molekul Evitamina može da zaštiti 200 molekula nezasićenih masnih kiselina od oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala. Ispitivanja sprovedena od strane kardiologa pokazuju da vitamin E, dat tokom, ili neposredno nakon angioznih bolova, može da zaštiti srčani mišić od daljeg oštećenja. Vitamin E, takođe, ubrzava oporavak posle operacija na srcu. Redovno uzimanje ovog vitamina ojačava imuni sistem starijih ljudi, što se odražava na poboljšanje odbrane organizma od infekcija. Koristan je i kod plućnih oboljenja, a može pomoći i kod degenerativnih oboljenja nervnog sistema, jer ublažava neprijatne prateće simptome, kao što su mišićni trzaji. Vitamin E je bitna aktivna komponenta u prevenciji pobačaja. Obzirom da je vitamin E neophodan za izgradnju mišićne mase, bodi bilderi treba da povećaju unos ovog vitamina, kako bi mogli da postignu adkvatno povećanje mišićne mase. Poboljšava efikasnost rada mišića i usporava nastupanje mišićnog zamora, pa je stoga veoma koristan za sportiste. Pažnja! Kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom potrebno je dozu vitamina E postepeno povećavati. Neorganske soli gvožđa modu u potpunosti da smanje dejstvo vitamina E i neorganiskih preparata gvožđa, pa vremenski period između unošenja neorganiskih preparata gvožđa treba da iznosi najmanje 8 sati. Helatno gvožđe može da se uzima zajedno sa E-vitaminom.
96
Osobe koje piju dosta hlorisane vode imaju veće potrebe za unosom vitamina E.
Primer jelovnika od 1800 kcal Primer dijete od 1800 kcal (7536 kJ) sa 6 obroka prema tablici ishrane izgleda ovako: diabeta diabeta HLEB MLEKO MAST VOĆE POVRĆE POVRĆE A POVRĆE B MESO DORUČAK 2 1 1 1 UŽINA 1 1 1 RUČAK 3 2 1 1 3 UŽINA 2 VEČERA 2 1 1 2 UŽINA 1 1 Zbir jedinica 9 2 5 4 1 7 Prethodna tabela znači sledeće: diabeta DORUČAK UŽINA RUČAK UŽINA Ukupno kcal MLEKO 1 1 340 POVRĆE A po želji po želji želji POVRĆE B 1 1/2 VOĆE 1 2 1 160 HLEB 2 2 2 2 1 612 MESO 1 1 3 2 385 MAST 1 1 2 1 225 Ukupno kcal 406 236 481 80 356 238
UŽINA po želji
VEČERA po
75
1797
Ili, kako to izgleda u vrstama namirnica i koli?inski: diabeta DORUČAK UŽINA RUČAK UŽINA VEČERA UŽINA Ukupno kcal MLEKO 200 ml jogurta 240 ml mleka 340 POVRĆE A paradajz paradajz po želji po želji POVR POVRĆE ĆE B 200 200 g mlad mladog og graš graška ka 100 100 g cvekle 75 VOĆE 200 g lubenice 1 banana 1 jabuka 160 97
HLEB HLEB 1 kriš kriška ka hleb hleba a – debl deblja ja 1 kriš kriška ka hleb hleba a 1 kriš kriška ka hleba 1 kriška hleba 1/2 kriške hleba 612 MESO 30 g šunke 30 g mesnog nareska nareska 90 g posnog mesa 45 g posnog mesa 385 MAST 7 g majoneza majoneza 7 g margarina margarina 10 ml jestivog jestivog ulja ulja za pripremu ručka 5 ml jestivog ulja za pripremu večere 225 Ukupno kcal 406 236 481 80 356 238 1797 Ili, * doručak: 1 sendvič veći * užina: sendvič manji * ručak: supa (od "kocke" sa malo rezanaca – nema kalorija) + grašak + meso + paradajz + hleb + voće * užina: voće * večera: cvekla + sir + hleb sa premazom + voće * užina: malo mleka i hleba h leba (ili voće)
Ishrana posebnih kategorija Kategorije osoba sa dijabetesom 1. Deca sa dijabetesom 2. Trudnice sa dijabetesom 3. Dojilje sa dijabetesom 4. Pothranjena osobe sa dijabetesom 5. Gojazne osobe sa dijabetesom 6. Osobe da dijabetesom i čirom na želucu 7. Osobe da dijabetesom i oboljenjem jetre 8. Osobe da dijabetesom i oboljenjem žučne kesice 9. Osobe da dijabetesom i oboljenjem bubrega (uremija) Ishra Ishrana na dete deteta ta ko koje je bolu boluje je od šeće šećern rne e bole bolest stii mora mora prem prema a sastavu i količini hrane da odgovara praktično ishrani zdravog detet eteta. a. Dijeta jetaln lna a ishra shrana na mora ora bit biti sast sastav avlljena jena tako tako da omogućava dalji normalan rast i razvoj malog dijabetičara, a to se postiže zadovoljavanjem energetskih potreba organizma. Ukupan broj potrebnih kalorija (ili džula) grubo se preračunava, tako da se detetu od godinu godinu dana daje 1000 kcal na dan (4180 98
kJ/24h), kJ/24h), a za svaku godinu dalju života po 100 kcal više na dan (418 kJ/24h). Energetske potrebe deteta: Starost u godinama kcal/kg 1 80 – 100 334 – 418 2 80 – 100 334 – 418 5 70 293 10 55 230 12 40 – 50 167 – 209
kJ/kg
Ova dijeta jeta u ka kallori orijsko jskom m sast sastav avu u je tak akva va da sadrž adržii 15% 15% belančevina, 35% ugljenih hidrata i 50% masti. U ishrani dece obolele od dijabetesa dozvoljavaju se spororesorbujući ugljeni hidr hidrat ati, i, a stro strogo go se ogra ograni ni?čv ?čva a upot upotre reba ba brzo brzore resor sorbu buju jući ćih h i koncentrovanih ugljenih hidrata (šećeer, čokolada, med, džem itd.). Pri korišćenju slatkiša za dijabetiare, smanjuje se učešće hleba u obroku. obroku. Mora se voditi voditi računa da hrana sadrži dovoljno dovoljno minerala, naročito kalcijuma. Dnevna količina hrane bi trebalo da se rasp raspo oredi redi u šest šest obr obrok oka. a. Pose Poseb bno je važno ažno da dete dete navikne na određene obroke i da ih uzima uvek u isto vreme i da ne pravi veća odstupanja od toga. Jelovnici za dete od 1, 3, 5, 5, 7, 8, 9, 10 i 12 12 godina Da bist biste e razu razume meli li ove ove jelo jelovn vnik ike, e, ko kori rist stit ite e tabl tablic icu u ishr ishran ane, e, odnosno tablicu šećernih jedinica. Jelovnik za dijabetičara starog 1 godinu od 1100 kcal (4958 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak hleb 1 mleko 1 masti voće povrće A povrće B meso -
užina 1 1 1 1 1 1
ručak 1 1 1 1 1 1
UH = 100 g, B = 50 g, M = 55 g 99
užina 1 -
večera
užina
Jelovnik za dijabetičara starog 3 godine od 1300 kcal (5434 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 1 2 mleko 1 masti voće 1 povrće A povrće B meso -
užina
ručak
1 1 1 1 1
1 1 1
1 1
užina
večera
1 1 -
UH = 120 g, B = 60 g, M = 65 g Jelovnik za dijabeti?ara starog 5 godina od 1500 kcal (6232 kJ) prema tablici ishrane diabeta doru?ak u�ina hleb 1 2 mleko 1 masti 1 vo?e 1 povr?e A povr?e B meso -
u�ina ru?ak 1 1 1 1 2
2 1 1
1 1 2
u�ina ve?era
1 1 -
UH = 145 g, B = 65 g, M = 75 g Jelovnik za dijabetičara starog 7 godina od 2000 kcal (8360 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 2 2 mleko 1 masti 1 -
užina
ručak
1 2
2
2 1 -
100
1 -
užina
večera
voće povrće A povrće B meso
-
1 -
1 1 3
1 1
1 3
1 -
UH = 165 g, B = 70 g, M = 85 g Jelovnik za dijabetičara starog 8 godina od 1800 kcal (7557 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 2 1 2 mleko 1 masti 2 voće 1 povrće A povrće B meso 1
užina
ručak
1 2 1 1 4
2 1 1 3
2 1 1 -
užina
večera
1 1 -
UH = 175 g, B = 70 g, M = 90 g Jelovnik za dijabetičara starog 9 godina od 1900 kcal (8021 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 2 2 mleko 1 masti 1 voće 2 povrće A povrće B meso -
užina
ručak
1 2 1 1 3
2 1 1 3
2 1 1 1
užina
večera
1 1 -
UH = 190 g, B = 75 g, M = 95 g Jelovnik za dijabetičara starog 10 godina od 2000 kcal (8360 kJ) prema tablici ishrane 101
diabeta doručak užina hleb 2 2 mleko 1 masti 1 voće 2 povrće A povrće B meso -
užina
ručak
2 3 1 1 3
2 1 3
2 1 1 1
užina
večera
1 1 -
UH = 200 g, B = 80 g, M = 100 g Jelovnik za dijabetičara starog 12 godina od 2200 kcal (9196 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 2 1 2 mleko 1 masti 2 1 voće 2 povrće A povrće B meso 1 -
užina
ručak
1 1 1 1 3
1 1 1 3
2 1 2 1
užina
večera
1 1 -
UH = 240 g, B = 85 g, M = 100 g ————————————————————————– Ostale vrste osoba sa dijabetesom: Jelovnik za trudnicu sa dijabetesom od 2464 kcal (11060 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 2 2 2 mleko 1 1 masti 2 1 voće 1 1
užina
ručak
2 1
1 2 1
2 1 1
102
1 -
užina
večera
povrće A povrće B meso 2
1
1 1 3
1
1 3
1
UH = 240 g, B = 129 g, M = 130 g Jelovnik za dojilju sa dijabetesom od 3300 kcal (13794 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina ručak užina hleb 2 2 2 2 2 2 mleko 1 1 1 1 1 1 masti 2 1 2 2 voće 1 1 1 1 1 1 povrće A 1 1 1 povrće B 1 1 meso 2 1 3 1 3 1 UH = 326 g, B = 153 g, M = 164 g
užina
večera
Jelovnik za pothranjenu (mršavu) osobu sad dijabetesom od 3500 kcal (14600 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 3 2 3 mleko 1 masti 2 2 voće 1 1 povrće A povrće B meso 2 2
užina
ručak
2 4 1 1 1 4
2 4 1 1 3
3 1 2 1 2
užina
večera
1 2 2
UH = 318 g, B = 161 g, M = 185 g Jelovnik za gojaznu osobu sa dijabetesom od 2000 kcal (8360 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina užina hleb 1 1 2 1 1 mleko 1 1
ručak 1 103
1
užina
večera
masti voće povrće A povrće B meso
1 2
1 1
2 1 1 1 2
1 1
2 1 1 2
1 1
UH = 208 g, B = 89 g, M = 85 g Jelovnik za osobu sa dijabetesom i čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu od 2265 kcal (9500 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 2 2 2 mleko 1 masti voće 1 1 povrće A povrće B meso 2
užina
ručak
1 3 1 4
1 2 1 4
2 1 1 -
užina
večera
1 1 -
UH = 216 g, B = 114 g, M = 105 g Jelovnik za osobu sa dijabetesom i oboljenjem jetre od 2021 kcal (8400 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 2 2 2 mleko 1 1 masti voće 1 povrće A povrće B meso 1
užina
ručak
2 2 1 1 3
2 2 1 3
2 1 1
užina
večera
1 1 -
UH = 253 g, B = 106 g, M = 65 g Jelovnik za osobu sa dijabetesom i oboljenjem žučne kesice od 2185 kcal (9100 kJ) prema tablici ishrane 104
diabeta doručak užina hleb 2 2 2 mleko 1 1 masti voće 1 povrće A povrće B meso 2 1
užina
ručak
2 2 1 1 3
2 2 1 3
2 1 1 2
užina
večera
1 1 -
UH = 265 g, B = 135 g, M = 65 g Jelovnik za osobu sa dijabetesom i oboljenjem bubrega (uremija) od 1619 kcal (6800 kJ) prema tablici ishrane diabeta doručak užina hleb 2 1 1 mleko 1 masti 2 voće 1 povrće A povrće B meso -
užina
ručak
4 1 1 2
2 4 1 1 2
1 1 -
užina
večera
3 -
UH = 254 g, B = 42 g, M = 90 g Saveti dijabetičarima sa bubrežnim oboljenjem Saveti o ishrani bolesnicima koji imaju šećernu bolest i oštećenu funkciju bubrega Odeljenje nefrologije, KBC “Zvezdara” – Beograd 1. Ako bolujete od šećerne bolesti i imate oštećenje bubrega treba da znate da je dijeta veoma važna, č esto presudna za dalji tok vaše bolesti. 2. Prvi cilj u dijetalnoj ishrani jeste da postignete i održite idealnu telesnu težinu. Ona se najlakše izračunava ako od vaše visine u centimetrima oduzmete broj 100. Regulacijom telesne težine postići ćete bolju kontrolu gilkemije, krvnog pritiska i 105
masnoća u krvi. Ako vaša težina odgovara idealnoj to je znak da pravilo unosite energetske materije. 3. Osnov snovne ne hran hranlljive jive mater aterij ije e su uglj ugljen enii hidr hidra ati, ti, mast asti i bela belanč nčevin evine. e. Ugljeni hidrati su glavni izvori energije u ishrani. Sa njima treba da unesete 50-60% potrebne energije. Ima ih u svim namirnicama biljnog porekla. Osobe sa šećernom bolesti ne treba da unose koncentrovane šećere, a unos ostalih ugljenih hidrata treba ravnomerno da raspodele u toku celog dana, kako bi izbegle veća kolebanja vrednosti glikemije (šećera u krvi). Ako je unos ugljenih hidrata praćen dovoljnim unosom dijetnih vlakana, postiže se bolja kontrola glikemije. Dijetna vlakna se nalaze u voću, povrću i žitaricama. Dnevno treba uneti 20-25 g dijetnih vlakana. Masti su takođe izvor energije. Ako imate normalne vrednosti masnoća u krvi, postići ćete bolju kontrolu glikemije, krvnog prit pritis iska ka,, spor sporij ije e napr napred edov ovan anje je bubr bubrež ežne ne bole bolest stii i proc proces esa a ateroskleroze. Mastima treba da obezbedite oko jednu trećinu potrebne energije. Treba koristiti masti biljnog porekla, a masti živo životi tinj njsk skog og pore porekl kla a sman smanji jiti ti ispo ispod d treć trećin ine e ukup ukupno no unet unetih ih masno masnoća ća.. Unos Unos hole holest ster erol ola a treb treba a ogra ograni niččiti iti na 200200-30 300 0 mg dnev dnevno no.. Ovo Ovo može možete te post postić ićii ak ako o izbe izbega gava vate te mast mast,, pute puter, r, marg margar arin in,, žuma žumanc nca, a, masn masne e sire sireve ve,, slan slanin inu, u, crve crvena na mesa mesa,, pavlaku, a unosite belo meso, nemasne sireve, belance jajeta, biljna ulja, morsku ribu (1-2 puta nedeljno). 4. Belančevine su gradivne materije za organizam. Bela Belanč nčevin evine e iz hran hrane e ne uti utiču na gli glike kem miju, ju, ali ali ak ako o imat imate e ošte oštećen ćenje je bubr bubreg ega, a, njih njihov ov unos unos treb treba a da ogra ograni niččite. ite. Ako Ako je funkcij funkcija a vaših bubreg bubrega a očuvana, uvana, preporu preporuččuje se unos od 0,8 g belanč belančevina evina po kg tel telesne težine dnevno. Ako imate smanjenu bubrež bubrežnu nu funkciju, funkciju, tada tada treba da ogranič ograničite unos belanč belančevina evina na 0,6 g po kg težine dnevno. Tako na pr. ako imate 70 kg, dozvoljen dozvoljen je dnevni dnevni unos od 42 g belančevina (70 x 0.6 = 42). 42). Ovakvi Ovakvim m ograni ograniččenjem enjem belan belanččevina postiže se bolja regulacija glikemije, smanjenje belančevina u mokraći, sporije nap napredo redova vanj nje e bubre ubrežžne boles olestti. Treb Treba a unosi nositi ti prete retežžno belančevine životinjskog porekla (meso, jaja, mlečne proizvode proizvode). ). I u hrani hrani biljnog biljnog porekla porekla ima ima belanč belanč evina, evina, naroči to u žitaricama, pasulju i krompiru, ali su one manje korisne, a 106
pore pored d toga toga ove ove nami namirn rnic ice e sadr sadrže že dost dosta a ka kali liju juma ma i uglj ugljen enih ih hidrata. 5. Unos Unos teč tečnost nostii je najč najčešće ešće bez bez ogra ograni niččenja enja.. Ali Ali ak ako o imat imate e otok otoke, e, treb treba a da ogra ograni niččite ite unos unos teč tečnost nosti. i. Ako Ako želi želite te da se oslo oslobo bodi dite te otok otoka, a, tada tada treb treba a da unes uneset ete e manj manje e teč teč nosti nosti od količine koju ste izmokrili izmokrili prethodno prethodnog g dana. 6. Kako kuhinjska so (natrijum) zadržava vodu u organizmu, to se svim svim bole bolesn snic icim ima a od šeće šećern rne e bole bolest stii save savetu tuje je umer umeren eno o ogra ograni niččenje enje soli soli.. Ako Ako imat imate e povišen višen krvni krvni prit pritis isak ak ili ili otok otoke e tadranu ne treba dosoljavati, nekad je potrebno da se jede i neslan hleb, a zabranjeni su suhomesnati proizvodi, slani sirevi, zimnica i konzerve svih vrsta. 7. Neki bolesnici imaju sklonost ka povećanju kalijuma u krvi. Ovome naročito doprinosi doprinosi loše regulisana regulisana glikemija. glikemija. Tada veći unos kalijuma sa hranom može da izazove opasne smetnje u radu radu srca srca.. Kali Kaliju juma ma ima ima dost dosta a u veći većini ni nami namirn rnic ica, a, pose posebn bno o biljnog porekla. Zbog visokog sadržaja kalijuma, ovim bolesnicima se zabranjuje unos sušenog i koštunjavog voća, dok je unos ostalog voća i povrća, kao i njihovih prerađevina ograničen. Postoji i lek koji reguliše vrednost kalijuma. kalijuma. 8. Da biste biste sprečili oštećenj oštećenje e kostij kostiju u treba treba da vodite vodite računa računa o unosu fosfora i kalcijuma. Ukoliko imate povećanu vrednost fosfora u krvi, mleko i jogurt ogra ograni niččite ite na jedn jednu u šolj šolju, u, a sir sir na 50 g dnev dnevno no.. Soj Soja se ne prep reporuč oručuje uje, a pasul asuljj je dozvo ozvolj ljen en povre ovrem meno eno do 100 100 g. Takođe, treba da izbegavate industrijske proizvode kojima se doda dodaju ju fosf fosfat ati. i. I pore pored d dije dijete te,, fosf fosfor or u krvi krvi se č esto esto ne može može zadovoljavajuće kontrolisati bez lekova. Kako namirnice koje sadrže dosta fosfora sadrže i kalcijum, to ako se pridr pridržav žavate ate svih navedenih navedenih saveta saveta obič obično nećete nećete moći da unesete potrebnu količinu kalcijuma. Zbog toga j e neophodno da kalcijum unosite u obliku gotovih preparata. 9. Alkoholna Alkoholna pića su dozvoljena dozvoljena u umerenim umerenim količinama – jedna čaša dnevno. Dozvoljen Dozvoljeno o je i umereno konzumir konzumiranje anje kafe. 10. Začine možete da koristite koristite da popravite popravite ukus jela. Gotove Gotove mešavi mešavine ne začina nisu preporuč preporučljive ljive jer sadrže sadrže dosta dosta kuhinj kuhinjske ske 107
soli soli,, ali ali je zato zato dozv dozvol olje jen n slob slobod odan an izbo izborr zač zač insk inskog og bilj bilja a u manjim manjim količ količinama inama.. 11. Uz ovakvu dijetu potrebno je da uzimate i neke vitamine i minerale. Najčešće su to vitamini B grupe i preparati preparati gvožđa. Dijeta sa 40 grama belančevina za bolesnike koji imaju imaju šećernu bolest i smanjenu funkciju bubrega: Doru Doruččak ak:: 1. bela kafa (mleko 1,5 dl, crna kafa 0,5 dl) 2. hleb 50 g 3. jaje ili sir 30 g 4. margarin ili maslac 5 g Užina: 1. keks 50 g 2. jabuka ili mandarina ili breskva 20 g Ruč Ručak ak:: 1. supa supa ili čorba od povrća 2. jelo jelo od povr povrća ća (doz (dozvo volj ljen eno o povr povrće će:: kupu kupus, s, ke kelj lj,, ka karf rfio iol, l, spanać, boranija, zelena paprika, paradajz 200 g, krompir 150 g, šargarepa, luk, crvena paprika, ukuvan paradajz 100g) ili pirinač 50 g 3. juneć juneće ili pileće pileće meso 4. sala salata ta 100100-15 150 0 g (doz (dozvo volj ljen eno o povr povrće će:: krast krastav avac ac,, kupu kupus, s, zelena salata, paradajz, zelena paprika) 5. hleb 50 g 6. voće voće 150 150 g (doz (dozvo volj ljen eno o voće voće:: jabu jabuka ka,, bres breskv kva, a, jago jagod da, pomorandža, kupina, malina, grožđe ako nije slatko) Užina: 1. kompot od jabuka 100 g Več Večera: era: 1. jelo jelo od povrća povrća kao za za ručak 2. jogurt 1 dl 3. hleb 30 g 4. jabuka 200 g Obrok pred spavanje: hleb 30 g, margarin ili kajmak 5 g Po 5 grama grama belanč belančevina nalazi nalazi se se u: 108
40 g testa 50 g pšeničnog brašna 75 g pirinča 1 kg skrobnog brašna 60 g hleba 150 g mleka 1 dl jogurta 200 g pavlake 12-15 g tvrdog sira 15-25 g mekog sira 50 g jaja 200 g kajmaka 25-30 g mesa 25 g ribe 5-50 g pasulja 30 g lešnika, oraha 150 g pečuraka 200 g karfiola 75 g zelenog graška 75 g č okolade 15 g sušene soje 150 g kestena Sadržaj kalijuma u 100 g nekih namirnica brašno 210-290 mg pirinač 210 mg kukuruz 340 mg hleb 110-180 mg testa 80 mg keks 150 mg meso 200-250 mg riba 250 mg jaje 140 mg mleko 140 mg jogurt 130 mg pavlaka 65 mg maslac 20 mg sir 80-100 mg boranija, kupus 250 mg luk, krastavac 150 mg karfiol, grašak 350 mg krompir 380 mg paradajz 270 mg pasulj 1500 mg soja 1800 mg zelena salata 220 mg paprika 180 mg šargarepa 250 mg pečurke 400 mg rotkvica 270 mg spanać 140 mg tikvice 270 mg banana 600 mg breskva 195 mg limun 160 mg lubenica 160 mg jagoda 150 mg jabuka 110 mg kajsija 370 mg kruška 135 mg orah, lešnik 500-600 mg sušeno voće 600-800 mg pomorandža 180 mg trešnja 250 mg višnja 190 mg malina 180 mg šljiva 210 mg grožđe 220 mg šećer 3 mg džem 80-100 mg
Rad i sposobnost za rad Rad je sastavni deo aktivnosti svakog zdravog čoveka, a posebno dijabetičara, pošto njegovo zdravstveno stanje zahteva angažovanost i kretanje. Ovo ponašanje se odnosi na 109
sve dijabetičare (kao zdravi ljudi), izuzev onih koji imaju smetnje izazvane oštećenjem srca, bubrega, pluća ili jače hipertenzije (povećanog krvnog pritiska). Mlad dijabetičar (šećerna bolest dobijena u detinjstvu) treba da se psihički i fizički razvije u normalnu ličnost (pod uslovom da su primenjene sve mere savremenog lečenja). On je sposoban za normalno školovanje, ali kod njega treba probuditi interesovanje za obrazovanje u strukama koje neće kasnije zahtevati prekvalifikaciju (u slučaju da to zdravstveno stanje zahteva). Tako, pravilna profesionalna orijentacija, blagovremeno sagledana, postaje snažan motiv za rad u budućoj profesiji. Postoje struke koje su nepodobne za profesiju dijabetičara, kao što su pekar, poslastičar, kuvar, rad sa životnim namirnicama i dr., zbog trajnog iskušenja između degustacije svoga proizvoda i određenih potreba prema svom zdravlju. Takođe, nepodobne su i struke u kojima može da se ugrozi fizička bezbednost zbog nepredviđenih hipoglikemijskih pojava, kao što su profesionalni vozači, mašinovođe i dr., što povlači i određene zakonske i moralne posledice. Smena i noćni rad Dijabetičar je uslovno spospoban za rad u popodnevnoj smeni, pošto je kompletan način lečenja postavljen tako da je njegova fiziološka regularnost vezana za prepodnevni rad. Međutim, malim korigovanjem dnevnog unosa hrane dijabetičar može da se prilagodi za rad u popodnevnoj smeni, ali pod uslovom da taj rad nije "rad pod normom" (u industriji, fabrikama i dr.), nego odgovarajući obim rada koji se po količini uključuje u određeni vremenski period (nedeljno, mesečno). Uslovna sposobnost za rad u popodnevnoj smeni odnosi se na dijabetičare koji se leče svim vidovima terapije (dijeta, dijeta i tablete, insulin), a imaju "stabilno" ponašanje dijabetesa na manjim dozama insulina. Dijabetičari nisu sposobni za noćni rad iz razloga što gube ritam redovnog načina lečenja, čime bitno doprinose oštećenju svog zdravlja, stvarajući uslove za preranu invalidnost, koja je prvenstveno štetna za njih same, a u širem planu za društvenu zajednicu i porodicu obolelog. 110
Ocena sposobnosti za rad Ocena sposobnosti ili nesposobnosti za određeni rad jeste najčešći problem dijabetičara koji više godina boluju od šećerne bolesti i imaju mali radni staž, a rade na poslovima koji su takve prirode da su u raskoraku sa njihovim fizičkim zdravljem. Sama šećerna bolest je izuzetno retko predmet ocenjivanja sposobnosti za rad (teški, nestabilni oblici), ali su zato njene posledice (oboljenja krvnih sudova, srca, bubrega i dr.) najčešći predmet za ovakvu procenu. Oštećenja većeg obima sa posledicama na funkciju vitalnih organa česti su razlog prevremene invalidnosti ili prevremenog penzionisanja. Mladi invalid, penzioner, ima pred sobom jedan problem – da reši pitanje svog opstanka preko dobijene invalidnine ili penzije. Međutim, mlad invalid ili penzioner ostaje nezadovoljna ličnost, jer ovakvim rešenjem svoje egzistencije ne rešava zadovoljavanje i svojih potreba ili potreba porodice. Ovo je osnovni razlog da dijabetičar blagovremeno brine o svom zdravlju, odlažući što je moguće više pojavu bitnijeg oštećenja zdravlja. Blagovremena profesionalna orijentacija dijabetičara bitnije doprinosi smanjenju invalidnosti, a njihovo kompletno lečenje im omogućava dug, normalan i bezbrižan život. Dijabetičar je po pravilu dobar radnik (ima potrebu da se dokazuje), pa ne zaslužuje nesocijalne mere ponašanja od strane pojedinaca (najčešće neukih) u sredini u kojoj radi ili živi. Svaki dijabetičar je svestan činjenice da su život i zdravlje jedini i da je u njegovom ličnom i interesu porodice da ih čuva. Prekvalifikacija za rad je najčešći problem mladog dijabetičara (ređe starijeg). Dokvalifikacija je uglavnom problem starijih dijabetičara (bolest dobijena u srednjim godinama), koji su se bavili poslovima koji sada ne odgovaraju njihovom zdravstvenom stanju. Osim ovih mogućnosti, za dijabetičara može da se nađe izlaz u promeni radnog mesta u okviru iste kvalifikacije. Dijabetičari su nesposobni za vojnu službu.
111
Porodica i okolina Porodica svakog dijabetičara mora u potpunosti biti upoznata sa njegovim zdravstvenim problemima, a naročito zbog ishrane koja je sastavni deo lečenja. Za ovakvog člana porodice priprema se isključivo dijetalna hrana, a obroci se konzumiraju u određeno vreme. Takođe, ni sam dijabetičar ne bi trebalo da krije od svoje neposredne okoline (nastavnika, profesora, školskih drugova, kolega, prijatelja, komšija, devojke / mladića i sl.) da boluje od šećerne bolesti. Naprotiv, poželjno je upoznati ih makar sa osnovnim činjenicama o ovoj bolesti, kako bi osoba sa kojom dijabetičar provodi vreme mogla da prepozna znake pogoršanog stanja i da adekvatno reaguje ukoliko je to potrebno. Posebno treba obratiti pažnju na simptome hipoglikemije i hiperglikemije, odnosno naglog pada ili rasta šećera u krvi i šta u tom slučaju treba raditi. Porodica i šećerna bolest Doc dr Teodora Beljić Živković Ova tema se može shvatiti na više načina – Kako žive članovi porodice sa osobom koja ima dijabetes? Ili, da li osoba koja ima dijabetes može da osnuje zdravu porodicu? Ili, da li atmosfera u porodici utiče na osobu koja ima dijabetes? Nije ni malo lako govoriti o ovoj temi. Šta se događa u porodici kada dete, a pri tome to može biti i dete od 2 godine, dobije šećernu bolest? Ni malo nije lako pomiriti sva osećanja. Ne postoji uopšteni period adaptacije. Obično postoji veliki raskorak između onog što osećaju roditelji deteta i onog što dete misli. I pored velikog osećaja krivice, koji uopšte nije opravdan, i pored tuge i brige, roditelji moraju da nauče sve vezano za dijabetes i da svoje početno i neveliko iskustvo i znanje prenesu na dete. Pri tome postoji veliki strah da se detetu u nečemu ne naškodi. I veliki strah da će dete imati posledice, u vidu komplikacija dijabetesa, ako se ne postupa na pravi način, ako se šećer na drži pod kontrolom. Dete koje ima šećernu bolest, pak i ne mora da shvata sve tako tragično i tužno. Kakav će stav dete zauzeti, zavisi od stava 112
roditelja. Za dete, šećerna bolest postaje nešto što je normalno i sa čim se živi. Roditelji ne smeju da pokvare takav osećaj, brigom i sažaljenjem. A ko im u tome može pomoći? Donekle lekari i medicinske sestre iz bolnice, donekle psiholozi (malo je onih koji se bave tom problematikom), donekle roditelji druge dece koji imaju taj problem ili starije osobe koje su i same jednom bile dete, a sada su »zdravi« odrasli dijabetičari. Ono što se ne sme uraditi je da se napusti posao, da bi se, najčešće, majka posvetila detetu sa dijabetesom. I ne sme se ostati na jednom detetu! Dete će u tom slučaju biti preopterećeno brigom i sasvim su izvesti problemi u periodu adolescencije, ili ranije. Nije samo malo dete problem. Još je veći problem kada osoba napuni 18 godina, napusti svoj pedijatrijski tim, a ne pronađe internistički tim. Misli da sve zna o dijabetesu, a taj dijabetes odjednom počne veoma nepredvidljivo da se ponaša. A treba završiti školovanje, naći posao, putovati, družiti se i naći partnera. Veoma često, roditelji preuzimaju ulogu lekara, ili nekog koji ide da nabavlja recepte za insulin ili razna opravdanja. Često se kod lekara više viđaju roditelji od mlade osobe koja ima dijabetes. Nije retka pojava, da dete koristi priliku što ima šećernu bolest, za razne ustupke. Ustupaka ne sme biti! Sa punoletstvom, mladi čovek preuzima odgovornost za šećernu bolest. Odgovornost znači edukacija, samokontrola i redovnost poseta lekarima. Ukoliko je mlad čovek pravilno podučen, dovoljno će biti da viđa svoj lekara jednom u 6 meseci. Gde se može podučiti? Iz knjiga, sa interneta (domaći sajt www.diabeta.net), na predavanjima, u savetovalištima i najbolje – na kampovima za mlade sa dijabetesom. Sedam dana letovanja sa lekarom, stručnjakom za dijabetes, celim timom i vršnjacima sa istim problemom može promeniti život! Sedam dana na kampu može pomoći u prevazilaženju problema koji postoje u porodici. Atmosfera u porodici utiče na regulaciju dijabetesa. Prisilna promena u režimu ishrane svih zdravih članova porodice, nervoza zbog zabrana, osećaj žaljenja zbog »bockanja«, preterana briga… sve to obeshrabruje i ima suprotan efekat od željenog. Naravno, i osoba koja ima dijabetes može da pritiska članove porodice svojom nervozom (obično kada je šećer 113
povišen), neodgovornim ponašanjem, ali i hipoglikemijama. Jedino rešenje je u edukaciji svih! Osoba koja ima dijabetes može da osnuje zdravu porodicu i da ima solidan brak, samo ako je samostalna i nezavisna. Takva osoba se smatra uslovno zdravom osobom. Može da ima zdravu decu. I ne sme dozvoliti sebi da svog supružnika ili decu optereti svojim stanjem, kako je nekada opterećivala roditelje. Uslov za samostalnost i nezavisnost je ZNANJE. Ordinacije su pune, knjige su nekad dosadne, internet je prenatrpan, a kampovi za dijabetičare jedini mogu da pruže živu reč, emocije i odgovor na bezbrojna pitanja. Šta se događa kada osobe dobije dijabetes u poznijim godinama života? Nema mnogo razlika – uvek postoje strahovi, nedoumice, potreba za razgovorom, nervoza. Često, žena dovodi muža koji ima dijabetes, na pregled, pošto »on to nedovoljno ozbiljno shvata«. A kako da shvati, kada ništa ne oseća, a i nema vremena za kontrole, rekreaciju, pravilnu ishranu, predavanja. Osoba koja dobije dijabetes sa 40 godina, nema »lakši« oblik bolesti, od deteta koje ima dijabetes od svoje pete godine. Naprotiv, krvni sudovi su stariji, navike se teško menjaju, malo je vremena, a mora isto toliko da se uči! Kampovi su spas!! Kampovi za odrasle osobe sa dijabetesom opuštaju i edukuju. Dijabetološki savez Srbije vodi više grupa kampova; za poslovne ljude, za mlade ljude uzrasta 18 do 35 godina i za starije osobe do 80 godina. Prinicip u kampovima je isti – druženje, putovanje, edukacija, kontrola dijabetesa, individualno podešavanje terapije i razmena iskustva. Za sve informacije javite se u Dijabetološki savez na telefone (011) 3283 267, 3283 485 ili posetite prvi domaći sajt o dijabetesu www.diabeta.net
Sport i rekreacija Sport je deo opšte fizičke aktivnosti dijabetičara, kao i zdravog čoveka. Kod mladih osoba doprinosi usklađivanju psihofizičkog razvoja, a starijima koristi za održavanje opšte kondicije. 114
Otežani uslovi ili mogućnosti za bavljenje sportom treba da su razlog da se više pažnje pokloni rekreaciji. Životno doba i način lečenja Svako životno doba ima svoje potrebe za fizičkim angažovanjem preko sporta ili rekreacije. Ovo ne isključuje i posebne individualne mogućnosti (bolje očuvano zdravlje, trajno održavanje dobre kondicije). U najmlađem životnom dobu, pa sve do zrelosti, različite vrste individualnih ili kolektivnih igara čine svakodnevnu fizičku aktivnost pojedinca. Fizička aktivnost prema uzrastima je predviđena u školskoj ustanovi od osnovnog, preko srednjeg do visokog i najvišeg opšteg obrazovanja. Mlađi dijabetičari mogu da koriste sve vrste sportova, ukljuđujući i najaktivniji način angažovanja (takmičenja). Važno je da se zna da svako povećano angažovanje zahteva dodatan unos ugljenih hidrata u odnosu na količinu koja je dijetetskim programom bila predviđena. Ovo je posebno važno za one aktivnosti koje neprekidno traju određeno vreme (čas fizičkog obrazovanja, fudbal, odbojka, košarka, trčanje, plivanje, ples i dr.). U svim ovakvim i sličnim situacijama dijabetičar mora prethodno da uzme dodatni obrok (jedan sok i mali sendvič ili nekoliko keksa). U početku ovakvih angažovanja, dok još nema ličnog iskustva, dobro je da ima pri ruci nekoliko kocki šećera (pri pojavi hipoglikemije). Svako fizičko angažovanje dovodi do veće potrošnje šećera iz krvi (od strane mišića), a prethodno primljena doza insulina ili uzeta količina tabletiranog leka je predviđena za regularne dnevne potrebe. Dodatni obrok nadoknađuje utrošeni šećer iz krvi, "izravnava" situaciju i nema bojazni od hipoglikemije. Merenje visine šećera u krvi pre i posle bavljenja fizičkom aktivnošću je neophodno. Ukoliko izmerena visina šećera u krvi pre bavljenja sportom iznosi više od 13.9 mmol/l (250 mg/dl), fizičku aktivnost treba odložiti, jer će u protivnom visina šećera u krvi biti još veća. Zašto? Nizak nivo insulina signalizira Vašoj jetri da "ispumpava" još više glukoze u krvotok. Ali, to samo pogoršava situaciju, jer nedostatak insulina znači da dodatna količina glukoze ne može da prodre u ćelije. Šta više, ostaće u krvotoku, što će prouzrokovati porast šećera u krvi. Osim toga, veoma lako se može javiti ketoacidoza, ukoliko Vaše telo počne da sagoreva 115
postojeće masnoće u cilju nadoknađivanja potreba za "gorivom". Ukoliko je nivo šećera u krvi između 3.5 i 5 mmol/l, potrebno je pojesti neki slatki desert ili popiti sok. Najpovoljnije vreme za sport je sat i po posle obroka, ali se ne preporučuju večernji časovi. Posle večere dozvoljena je samo šetnja. Veoma toplo ili hladno vreme takođe nije najidealnije za sport. Dijabetičari u srednjem i kasnijem životnom dobu imaju manje potrebe za sportom. To je doba u kome je prošao zenit različitih intenzivnijih sportskih aktivnosti, kada postoji određena profesionalna opredeljenost i kada celokupno zdravlje još dobro služi. Upravo u tom periodu ne treba zanemariti bilo određenu sportsku aktivnost (najbolje prema ličnom izboru i sklonosti), bilo neku formu rekreacije. Za sva ovakva angašovanja je važan ustaljeni ritam aktivnosti (dva ili tri puta nedeljno) i u čemu treba biti dosledan, što se posebno odnosi na dijabetičare koji se bave sedećim poslom. Bavljenje sportom nije neophodno osobi koja se kroz profesionalnu aktivnost stalno fizički angažuje (zemljoradnici, fizički radnici, zidari, elektromonteri, vodoinstalateri i dr.), ali je zato važno za dijabetičare koji se bave kancelarijskim poslovima. Vrstu sporta i rekreacije ne treba unapred određivati, jer to treba da predstavlja zadovoljstvo u zavisnosti od sklonosti, mesta stanovanja, vremenskih prilika, a ne obavezu u bilo kom smislu. Stariji dijabetičari usklađuju svoje fizičke mogućnosti sa odgovarajućim angažovanjem, kao što su razni poslovi u kući, kupovina, sređivanje dvorišta, odlazak na pijacu i tome slično. Odmeravanje opterećenja Fizičku aktivnost treba odgovarajuće odmeriti. Ona uvek zavisi od životnog doba dijabetičara i njegovog zdravstvenog stanja. Pošto ove dve komponente zavise od pojedinačnih slučajeva (mlađi dijabetičar, a veće oštećenje zdravlja ili stariji dijabetičar, a bolja očuvanost zdravlja), to se doziranje fizičke opterećenosti obavlja individualno. U odmeravanju fizičke aktivnosti dijabetičara pomaže lekar koji ga leči, pošto on svoje mišljenje zasniva na proceni svih činilaca. Procena lekara treba da je odgovarajuća i nje se treba pridržavati, ako odgovara stvarnom stanju. Međutim, nekada se desi da je određeno opterećenje jače i tada se savetuje samostalno smanjenje angažovanja. Najopasnije je kada 116
dijabetičar misli da ga je lekar "slabo" procenio, odnosno da je potcenio njegove fizičke mogućnosti, pa to samoinicijativno reguliše dodatnim opterećenjem. Dijabetičar je u ovakvim prilikama najčešće subjektivan i sebe izlaže riziku ili opasnostima za bitno oštećenje zdravlja. Ovo posebno dolazi do izražaja u kolektivnim igrama (učesnici različitog životnog doba i zdravstvenog stanja), kada osećaj za prestiž i sujetu mogu da prevagnu u odnosu na mogućnosti. Gimnastika je jedan od načina za dozirano fizičko angažovanje i može se primenjivati uzastopno, a uslovi i mesta izvođenja se mogu prilagođavati. Potrošnja kalorija u određenoj fizičkoj aktivnosti Aktivnost Potrošnja kalorija za 1 sat Aktivnost Potrošnja kalorija za 1 sat Muškarci Žene mirno sedenje 100 80 mirno stajanje 120 95 lagane aktivnosti: sremanje po kući, rad u kancelariji 300 240 srednje teške aktivnosti: brzo hodanje, rad u bašti, vožnja biciklom (manje od 15 km/h), ples i igranje, košarka, odbojka 400 370 naporne aktivnosti: džoging (9min/1.5 km), fudbal, plivanje 730 580 vrlo naporne aktivnosti: trčanje (7 min/1.5 km), skijanje, tenis 920 740 Uzimajte dovoljno tečnosti! Pre vežbanja neophodno je uzeti dovoljno tečnosti. Dve čaše tečnosti uzimaju se dva sata pre vežbanja i još dve 30 minuta pre aktivnosti. Ukoliko je sportska aktivnost napornija, ili traje duže, svakih 15 minuta uzimaju se po pola čaše tečnosti. To je naročito važno za osobe sa dijabetesom, koje ne smeju da dozvole dehitrataciju. Merite šećer! Šećer u krvi se meri pre, neposredno posle i dva sata posle fizičke aktivnosti. Nije istina da svaka fizička aktivnost smanjuje nivo šećera u krvi. To se događa samo kada se vežba iz zadovoljstva. Svaka takmičarska aktivnost, ili aktivnost sa zamaranjem diže nivo šećera u krvi – za kraće ili duže vreme. 117
Krivac za ovu pojavu je adrenalin. Po prestanku takmičenja, šećer u krvi pada. Zato su važna merenja. Korigujte insulinsku terapiju! Redovna insulinska terapija se koriguje u zavisnosti od planiranog sporta. Doza brzodejulućeg insulina se smanjuje, ako se sport planira za 1-2 sata. Ako se sportska aktivnost planira za 3 do 4 časa posle glavnog obroka, potrebno je smanjiti dozu srednjedelujućeg insulina i obavezno uzeti manju užinu. Potrebno je misliti o mestu davanja insulina. Insulin brže ulazi u krv iz delova tela koji su angažovani u vežbanju. Sport sa trčanjem zahteva primanje insulina u predeo trbuha.
Putovanja Kada se spremate za putovanje ili odmor, uvek planirajte unapred. Mislite na eventualne promene u režimu ishrane, razliku u vremenskoj zoni i na smanjenju ili povećanu aktivnost. Pre nego što pođete na odmor, uradite sledeće: 1. zakažite kontrolu kod Vašeg lekara na kojoj ćete sa njim popričati o Vašim planovima za putovanje, 2. uzmite dodatne recepte i potvrdu da bolujete od šećerne bolesti (naročito ako putujete u inostranstvo), 3. ukoliko je potrebno, vakcine protiv pojedinih bolesti (malarija i slično) primite tri do četiri nedelje pre putovanja. Neke od ovih imunoloških vakcina mogu uticati na visinu Vašeg šećera u krvi. Šta treba da ponesete sa sobom? 1. Broj telefona Vašeg lekara, listu lekova koje uzimate i potvrdu da bolujete od šećerne bolesti i nosite ih uvek sa sobom. 2. U ručnom prtljagu nosite insulin, lekove, špriceve, glukometar sa pripadajućim priborom, vlažne antiseptičke maramice i slično. Ako putujete avionom, imajte na umu da ovakav prtljag ne spada pod kargo transport i možete ga slobodno uneti sa sobom u kabinu. Osim toga, prtljag u kargo transportu se može oštetiti. Vodite računa da Vam putna torba 118
u kojoj se nalazi insulin nije izložena velikim temperaturnim promenama (na suncu ili velikoj hladnoći). 3. Ponesite dovoljno lekova i potrošnog materijala koji će Vam potrajati i neku nedelju duže, u slučaju da boravak produžite ili ukoliko se desi nešto neplanirano. 4. Uvek sa sobom nosite kocke šećera, čokoladu, sokove i slične slatkiše, u slučaju da Vas iznenadi hipoglikemija. 5. Regulative za unošenje tečnosti i lekova u avion možete pročitati ovde Pripreme i davanje injekcije insulina pokušajte da sprovodite na najregularniji mogući način. Ne preskačite obroke i užine. Ukoliko putujete avionom, obavestite člana posade da bolujete od dijabetesa. Većina aviokompanija može da Vam ponudi specijalan obrok. Merite šećer češće nego obično. Promene u ishrani, drugačiji vid aktivnosti i razlika u vremenskoj zoni i te kako utiču na visinu šećera u krvi. Mislite na svoje noge i pripremite udobnu obuću.
Planiranje porodice Planiranje porodice Brak, planiranje porodice i njeno kompletiranje su životni problemi sa kojima se susreće svaka dobro socijalizovana mlada osoba, pa i dijabetičar. Najčešće se mladi ljudi međusobno znaju ili poznaju pre stupanja u brak. Ovo je prilika da se informišu o mnogim ličnim problemima, pa i zdravlju. Međutim, bez obzira na predbračnu informisanost, zakonom je predviđena obaveza partnera da budu obavešteni o zdravlju buduće zajednice. Problem zdravlja je manje delikatan kada su u pitanju budući supružnici dijabetičari, jer oni ulaze "ravnopravno" u bračnu zajednicu i problem dijabetesa je njihov zajednički problem. Takođe, pojava šećerne bolesti u već oformljenoj bračnoj zajednici ne bi trebalo da bude predmet nesporazuma. Ovde najčešće dolaze do izražaja vaspitne i karakterne osobine supružnika u odnosu na uzajamne obaveze i zaštitu porodice. Trudnoća i potomstvo 119
Proširivanje porodice stoji kao prvi biloški problem u braku mladih dijabetičara. Ukoliko nisu nastale promene u seksualnoj aktivnosti oba partnera, a posebno muškarca (impotencija), pitanje proširivanja porodice ne bi trebalo da predstavlja poseban problem. Trudnoća i njeno normalno iznošenje su bili ozbiljan medicinski problem do pre nekoliko decenija. Danas postoje organizovani centri pri većim ginekološko-akušerskim ustanovama u kojima se prati zdravstveno stanje dijabetičke trudnice od momenta začeća do porođaja. O mogućnosti da zdrava trudnica u toku trudnoće dobije šećernu bolest pročitajte pod odeljkom Dijabetes u trudnoći. Šećerna bolest mora da bude dobro regulisana pre i u toku same trudnoće, a najcelishodnije njeno lečenje je multipliciarnim dnevnim injekcijama insulina ili insulinskom pumpom gde je to moguće. Potrebe za insulinom se u trudnoći povećavaju, dok posle porođaja opadaju. Dobro regulisan dijabetes je preduslov da ne dođe do pobačaja ploda. Mogućnost da dete iz porodice (i uže familije) dijabetičara dobije šećernu bolest u toku svog života veća je od mogućnosti deteta iz porodice zdravih roditelja, a sasvim jednaka sa mogućnošću deteta iz porodice u kojoj roditelji ne znaju za pretke dijabetičare, a takvi preci su postojali. Potomci iz porodice dijabetičara mogu da budu zdrave osobe celog života, mogu da u toku života obole od šećerne bolesti (kasnije) ili mogu da je dobiju u detinjstvu. Svaki potomak iz porodice dijabetičara je potencijalni (pre)nosilac šećerne bolesti, a njeno ispoljavanje najčešće zavisi od drugih uticaja koji mogu da budu od presudnog značaja (Uzroci nastajanja). Pušenje i alkohol Dijabetičar koji nije pušio pre pojave šećerne bolesti ne treba da stvara ovu naviku. Ukoliko je navika ranije postojala, treba je obavezno otkloniti, odjednom ili postepeno. Pušenje (nikotinizacija) ima veoma štetan uticaj na krvne sudove (sužava ih) i na disajne organe. Po ovom svom načinu delovanja nikotin iz duvana pojačava nepovoljne efekte šećerne bolesti na krvne sudove. Sedenje u zadimljenim prostorijama je jednako štetno kao i pušenje. 120
Pušenje "iz meraka" je donekle dopušteno, ali nikako više od 2 cigarete dnevno. U tom slučaju obavezno unesite 500 mg vitamina C u vidu tablete. Pušenje iz navike i nervoze je apsolutno zabranjeno. Konzumiranje alkohola Alkohol ima uticaj na ponašanje šećera u krvi. Naime, konzumiranje alkohola pre jela dovodi do pada šećera u krvi u periodu od 6 do 8 časova, a alkoholno piće posle jela rezultiraće rastom šećera u krvi. Dijabetičar može popiti jedan aperitiv (kratko žestoko piće) pre jela, ali će preskočiti dalju konzumaciju alkohola u toku i posle jela. Takođe, ukoliko se odluči za čašu vina u toku ili nakon obroka, odbiće aperitiv. Pivo se, zbog svog sastava, ne preporučuje dijabetičarima (Kolektivna ishrana). Šta treba znati ako koristite alkohol? * koristite alkohol umereno (1-2 alkoholne jedinice dnevno) * nikada nemojte konzumirati alkohol na prazan stomak * uzimajte hranu sa, ili odmah po konzumiranju alkohola * ne preskačite obroke, a naročito ne konzumirajte alkohol umesto obroka ili užine * izbegavajte slatka alkoholna pića * ako konzumirate alkohol van kuće, upoznajte prijatelje da ste dijabetičar; tako će Vam se najlakše i najbezbolnije ukazati pomoć, ako upodnete u hipoglikemiju * alkohol na prazan stomak snižava nivo šećera u krvi, a na pun ga povećava * ako ste uveče popili npr. pivo, gricnite nešto "skrobno" pre spavanja (tost ili hleb) * vodite računa da alkohol sadrži kalorije koje se mogu odraziti na Vašu telesnu težinu * nikada ne kombinujte alkohol i upravljanje motornim vozilom * kontrolišite nivo šećera u krvi kada koristite alkohol, naročito pre spavanja Seks Seksualna aktivnost i impotencija 121
Seksualna aktivnost dijabetičara (i zdravih osoba) vrlo je rastegljiv pojam, pošto duboko zadire u najintimniju sferu ljudske ličnosti. Njene granice su od pojma donžuanstva (koji ima koren u opterećenosti iz detinjstva i najčešće vezana za psihički i karakterno izmenjenu ličnost), do redovnih ili skromnih mogućnosti izražavanja u ovoj sferi. Kao i svaka psihički i fizički zdrava osoba, i dijabetičar treba da je zadovoljan svojim sopstvenim mogućnostima, koje treba dalje da usklađuje sa partnerom. Najvažnije u svemu je strogo održavanje higijene genitalija, redovne kontrole kod ginekologa ili urologa (zbog povećanog rizika od pojave infekcija i zapaljenjskih procesa), kao i pravilan izbor partnera i zaštite od neželjene trudnoće. Impotencija i problemi u seksualnim odnosima U seksualnoj sferi dijabetičara može da dođe do promena, koje mogu da se izraze kao povremeni ili stalni pad potencije kod muškaraca (sposobnost za snošaj). Impotencija je jedan od relativno čestih znakova za najavu šećerne bolesti, naročito u srednjem dobu. Kod dijabetičarki je problem ovakve vrste znatno ublaženiji zbog građe polnih organa, pa je frigidnost često veći problem za partnera ukoliko je žena biloški potpuno ostvarena ličnost. Hipoglikemija, odnosno pad šećera u krvi u toku seksualnog odnosa dovodi do gubitka želje za daljim nastavkom odnosa, trenutne impotencije kod muškaraca, kao i nemogućnosti doživljavanja orgazma kod dijabetičara oba pola. Savet: Gricnite nešto pre seksa! Upravljanje vozilom Profesija vozača je uslovno povoljna za dijabetičara. Ova uslovnost je povezana, kako za vrstu vozila, tako i za stanje šećerne bolesti. Dijabetičar ne može da bude profesionalni vozač u vazdušnom i vodenom saobraćaju, na železnici i u transportnom saobraćaju (teška vozila, duga maršruta), pošto se njegovo zdravstaveno stanje ne uklapa u propozicije predviđene za ovakav tip radnih mesta. Međutim, kada su su pitanju putnička vozila (porodično vozilo – kola, lično vozilo, motorcikl, motorne sanke, čamac i dr.), manji kamioneti (gradski prevoz – mleko, hleb i dr.), dijabetičar je 122
sposoban za vožnju pod uslovom da nema oštećenja vida ili nervnog sistema, ili težak oblik šećerne bolesti (sklonost hipoglikemijama, nestabilnost, preosetljivo reagovanje i sl.) koji mogu da utiču na kritičnost, procenu situacije i bezbenost saobraćaja. Takođe, i povišen šećer u krvi ima uticaja na upravljanje vozilom. Zamor koji se javlja, kao posledica nemogućnosti ćelija da adekvatno koriste glikozu kao energiju, može uticati na opažanje i vreme reakcije. Učestala potreba za mokrenjem se javlja kada je visok šećer u krvi prisutan duže vreme, što može odvraćati pažnju vozača i smanjiti mogućnost reagovanja. Zamagljenje i poremećaj vida mogu veoma loše uticati na primećenost saobraćajnih znakova i drugih učesnika u saobraćaju, što se naročito pojačava za vreme sumraka, noći i padavina. Ukočenost i utrnulost ruku i nogu narušava senzitivnost i osetljivost tako da se gubi adekvatan osećaj pritiska na gas ili kočnicu, što je opet u kontrastu sa pravilnom i, pre svega, bezbednom vožnjom. Profesionalnog vozača koji dobije šećernu bolest treba u načelu savetovati da promeni radno mesto ili profesiju (u svom sopstvenom interesu). Ovo se odnosi na sve oblike šećerne bolesti (od onih koji se leče dijetom, do onih koji se leče i insulinom). Razlog za ovakav stav su otežani uslovi za regularno lečenje i kontrolu, stresne situacije u razvijenom saobraćaju i neredovan ili nedovoljan odmor. Svi pomenuti momenti su preduslov da lakši oblik šećerne bolesti brže pređe u teži, a ovo je suprotno svim nastojanjima za prevenciju pojave invalidnosti. Dijabetičar je sposoban za amaterskog vozača izuzev ako ima oštećenja vida, nervnog ili kardiovaskularnog sistema, ili ima tako težak oblik šećerne bolesti koji utiče na kritičnost, procenu situacije i bezbednost u saobraćaju. On mora da je upoznat sa svim pojavama svoje bolesti, a naročito sa znacima hipoglikemije. U vezi sa ovim, obavezan je da ima pri ruci 5 – 10 kocki šećera, voćni sok i nešto keksa. Takođe, pre započinjanja vožnje dijabetičar bi trebalo da izmeri visinu šećera u krvi i utvrdi da vrednost nije suviše mala (ispod 4 – 5 123
mmol/l) da bi se vožnja obavila bezbedno. Vozač mora da je sit i da je uzeo svoju dozu leka kojim se leči. Ako je u pitanju duža vožnja, dijabetičar je dužan da je prekida posle vožnje od 1,5 – 2 časa, na 10 – 15 minuta, radi aktivnog odmora, ručka ili užine (šetnja zbog podsticanja cirkulacije u nogama) i ponoćnog ili glavnog obroka. Za vozača dijabetičara važe sva pravila kao i za sve ostale učesnike u saobraćaju. Stres Stres i dijabetes Doc. dr sci. med. Teodora Beljić Sasvim je ispravno mišljenje da stres može dovesti do pojave šećerne bolesti, odnosno pogoršati kontrolu šećerne bolesti. Objašnjivi su i mehanizmi koji dovode do ove pojave i najviše se okrivljuju stresni hormoni. Šta je stres? Stres je svaka promena u spoljnoj sredini ili u našem telu koja utiče na nas pozitivno ili negativno. Neki kažu da je stres sve ono što nas izbacuje iz stanja mirovanja ili ravnoteže. Poznati su nam "stresori" iz spoljne sredine: loše vreme (preterano hladno, vetrovito ili toplo), loše vesti, loše društvo, "presing" da se ispune obaveze, nedostatak para, vožnja autom, čekanje za prevoz, virusi i bakterije koje mogu izazvati oboljenje, mobilni telefon u trenutku poziva (najviše zrači dok se ne uspostavi veza), buka... čak je samokontrola šećera u krvi, za neke osobe, stresna u momentu dok iščekuju rezultat. Unutrašnji faktori koji utiču kao stres su: temperatura, bolest (svaka infekcija mokraćnih puteva je stres za telo), retinopatija (slabovidost otežava kretanje, čitanje i komunikaciju sa ljudima, što je stalni izvor stresa), nefropatija (veoma često dovodi do iznenadnog skoka pritiska što je stres za telo), kvaran zub i mnogi drugi. Kako telo reaguje na stres?
124
Naše telo uvek reaguje na stres i to je dobro. To je odraz spremnosti našeg tela da se bori. Reakcija se odigrava kroz 3 faze: 1. Alarm prvi odgovor na stres je izlučivanje hormona kateholamina (adrenalina) i kortikosteroida (kortizola) iz nadbubrežne žljezde. Ovi hormoni imaju za cilj brzo oslobađanje energije glikoze (iz rezerve glikogena u jetri), da bi telo moglo da odreaguje aktivacijom mišića. To je naša praiskonska reakcija, ostala još iz vremena kada je čovek morao da beži ili da se bori, kada je napadnut. Danas, čovek je napadnut, ali više psihički, nego fizički. Nije potrebno da beži, niti da se bori ali je reakcija ostala ista skok šećera u krvi. 2. Rezistencija ili adaptacija stres traje dugo i ne prestaje. Hormoni imaju i druga dejstva. Podstiču imunitet da se bori, podstiču srce da radi jače, podstiču sušenje krvnih sudova da bi se više krvi dopremalo u srce i mišiće, podstiču lučenje kiseline u želucu, smanjuju san, izazivaju ustreptalost i teškoće sa disanjem i teraju telo da stalno "pravi" još glikoze, da se "nađe ako zatreba". Znači, telo je duže vreme spremno za borbu a fizičke borbe nema. šećer u krvi je povišen, ali se ne troši. Srce i krvni sudovi su spremni, ali se ne iskazuju. Promene se dešavaju na nivou transmitera u mozgu. Povećano je lučenje beta-endorfina, dopamina i noradrenalina. čovek je mentano spreman za borbu i ne može da spava. Ustreptalost se često oseća kao "knedla u grlu" i "nedostatak vazduha". 3. Zamor sve ima svoje trajanje, pa i spremnost tela da odgovori na stres. Telo se zamorilo. Imunitet je odjednom popustio. Zato sledi prehlada ili drugo oboljenje, posle dužeg psihičkog napora. Pojavio se povišeni krvni pritisak. Pojavila se aritmija srca. Pojavio se čir na dvanaestopalačnom crevu. Ustalila se nesanica. Kod žena nastaje poremećaj ciklusa. Kod muškaraca erektilna disfunkcija ili poremećaj u spermatogenezi. Ustalio je zamor čovek je hronično umoran. Sve to dovodi do lošeg raspoloženja depresije ili anksioznosti. 4. Bolest ako stres traje i tokom faze zamora, javljaju se ozbiljne bolesti. Pad imuniteta dovodi do pojave oboljenja kojima se "ne zna uzrok". To su autoimune bolesti (šećerna bolest, hipertiroeza, oboljenje nadbubrežnih žljedza, vitiligo, 125
ulcerozni kolitis, M. coeliacus, vaskulitis) i maligna oboljenja. Poremećaj u radu kardiovaskularnog sistema dovodi do koronarne bolesti, infarkta srca, povišenog pritiska, povišenih masnoća u krvi. Kako se čovek brani od stresa? To zavisi koliko je podučen. Mnogi ljudi se prepuštaju stresu i svojim ponašanjem još više doprinose bolesti. Više puše, više jedu, više piju, stalno se nerviraju. Oni ne znaju kako da se opuste i sebi da pomognu. Manji broj ljudi ode kod lekara i traži lek za lupanje srca, knedlu u grlu, nedostatak vazduha, povišen pritisak, nesanicu, nervozu. Uobičajeni lekovi koji im se prepisuju su: beta blokeri (propranolol, inderal, presolol, atenolol, prinorm), anksiolitici (bensedin, bromazepam, xalol) i antidepresivi (demetrin, amizol, miansan). Dobiju savet da se pravilno hrane i da smanje pušenje. Koliko to lekovi i saveti pomažu? Još manji broj ljudi nauči neku od tehnika relaksacije, meditacije, počne da izlazi iz kuće u prirodu, da se rekreira i da se druži sa pozitivnim ljudima. Ovi ljudi se najispravnije bore sa stresom. Ima li još nešto što može pomoći odgovoru našeg tela na stres? Ima to su adaptogene biljke. Termin "adaptogena biljka" ušao je u medicinu 1949. godine i uveo ga je ruski naučnik dr Nikolaj Lazarev. "Adaptogen" je definisan kao supstanca koja može da uskladi i harmonizuje odgovor tela na fizičke, hemijske, biološke i psihičke podražaje iz spoljne i unutrašnje sredine. Godine 1969. naučnici Brekhman i Dardymov su tačno definisali zahteve koje mora da ispuni ekstrakt ili aktivni princip biljke da bi se dobio naziv "adaptogena" biljka. Tabela 1 prikazuje adaptogene biljke koje se najviše koriste. Biljke i postoje u prirodi da bi harmonizovale funkciju našeg tela. Mnogima pomaže i to što gledaju u "zelenilo" i što neguju biljke. Mnogi ljudi svakodnevno piju čajeve od različitih biljaka i uočili su da im različite biljke pomažu za različita oboljenja. Ljudi koji su stalno izloženi stresu, pr. u Sibiru, hladnoj i vlažnoj klimi, kuvaju čaj od biljke Rhodiole roseae (zove se još i "arktička ruža" ili "zlatni koren"). Ta biljka im pomaže da se "adaptiraju" odnosno prilagode svoje telo oštroj klimi. Ekstrakti biljke rozavin, rozin, rodiolin, salidrozid, smanjuju lučenje 126
hormona kateholamina i kortizola, kao odgovor na stres. Upotreba čaja od arktičke ruže smanjuje pojavu povišenog pritiska, šećera u krvi, nesanice, nervoze. Ako se telo adaptira na stres, čovek živi duže. Zato ljudi u Sibiru žive dugo, iako u veoma nepovoljnim uslovima. Oni su naučili da iskoriste "ono što im priroda pruža". Rhodiola rosea je prva među adaptogenim biljkama. Ima 28 aktivna principa, flavonoida, tanina, glikozida i antioksidanasa, od kojih su najvažniji navedeni. Ova biljka najviše može da koristi savremenom čoveku da se adaptira na stres. Ima zaštitno dejstvo na kardiovaskularni sistem i antikancersko dejstvo. Ekstrakt ove biljke je testiran i kod nas, na VMA, može se nabaviti u vidu kapsula. Tabela 1. Adaptogene biljke Rhodiola rosea – Artička ruža Panax ginseng – Korejski žen-šen Withania somnifera – Ašvaganda Schizandra chinensis – Kineska magnolija, šizandra Eleutherococcus senticosus – Sibirski žen-šen Ganoderma Lucidum – Reiši pečurka Acanthaceae – Andrographis paniculata Cicer arietinum – vrsta stočnog graška Komplikacije dijabetesa Hipoglikemija Hipoglikemija je pojava koju karakteriše nagli pad šećera u krvi (pad glikemije), često opisivana rečima "pao mi je šećer". Najčešći simptomi i znaci za prepoznavanje ovakvog stanja jesu: 1. zbunjenost 2. utisak klonulosti ili nesvestice 3. smanjena orijentacija 4. lupanje srca 5. trnjenje usne ili jezika 6. zamućen vid 127
7. osećaj gladi 8. teturanje 9. znojenje 10. drhtanje 11. crvenilo ili bledilo kože 12. nesigurnost 13. strah 14. arogantno ponašanje 15. preterane emotivne reakcije Kada se može očekivati hipoglikemija? Hipoglikemija uvek nastaje brzo, iznenada, i može uvek da se očekuje ako: 1. osoba sa dijabetesom izostavi obrok posle uzete doze insulina ili nedovoljno jede 2. uzme veću dozu insulina od savetovane 3. potrebe za insulinom opadaju 4. na primljenu dozu insulina obavi jači (teži) fizički napor bez prethodno uzetog dodatnog obroka hrane (užine) Osobe sa dijabetesom koji se leče tabletiranim lekovima mogu da dožive hipoglikemiju ukoliko troše veću količinu leka od stvarne potrebe organizma ili uzimaju potrebnu dozu, ali imaju oštećenu funkciju bubrega. Svaka osoba sa dijabetesom mora da poznaje hipoglikemiju. Kod dobro regulisane bolesti ona nije česta pojava i vrlo jednostavno se leči. Dovoljno je da bolesnik uzme i pojede 2-3 kockice šećra ili 2-3 kašičice meda (slatka) ili da popije zaslađenu vodu ili limunadu (jedna velika kašika šećera na čašu vode). Ukoliko se posle 20 minuta (a to je period u kome glukoza stiže u krv) osoba i dalje oseća malaksalo, potrebno je pojesti pola parčeta hleba i popiti malo mleka. Hipoglikemija je razlog da se osobama sa dijabetesom savetuje da uvek imaju pri ruci 3-5 kocki šećera, ili bombone, ili nekoliko kockica čokolade i slično. Za prevenciju pojave hipoglikemije u toku noći važna je večernja užina. To ne znači da oko 22.00 h sednete i pojedete još jednu večeru, već uzmite voćku ili jorugt sa malo hleba ili 2-3 slana keska i tsl. 128
Iskustva su različita, ali dobar deo insulinski lečenih osoba sa dijabetesom je u stanju da pojede sve što im se nađe pod rukom za vreme hipoglikemije. Ako se proceni da je uneta preterana količina hrane i da će sigurno doći do značajnog porasta šećera u krvi, neke osobe sa dijabetesom u tom slučaju pribegavaju dodavanju male doze brzodelujućeg insulina nakon obroka. Hipoglikemija se može uspešno sanirati i čašom koka-kole ili gustog soka, ćak i popularnim "đusom bez šećera", koji i te kako podiže nivo šećera u krvi. Dalji pad šećera u krvi, odnosno produbljivanje hipoglikemije, dovodi do pojave hipoglikemijske kome.
Hiperglikemija Hiperglikemija, ili povišen šećer u krvi, je najlakši stepen neposredne opasnosti za zdravlje, a štetno deluje na krvne sudove, tkiva i organe, ukoliko je prisutna duže vreme. Ona je znak loše regulisane šećerne bolesti i nastaje zbog: * nedovoljne doze insulina ili tabletiranog leka * neredovnog uzimanja terapije * nepridržavanja ili neredovnog korišćenja dijete * prisustva neke druge bolesti ili infekcije Hiperglikemija je odraz nedovoljnog prerađivanja (metabolisanja) šećera u krvi u uslovim sa kojima organizam raspolaže. U nemogućnosti da iskoristi šećer iz krvi za svoje redovne potrebe, organizam troši svoje masne rezerve, pa odoba slabi, odnosno gubi na telesnoj težini. Angažovanje sopstvenih rezervi masti dovodi do nagomilavanja acetona, tj. produkata nastalih prerađivanjem masti, koji su štetni za zdravlje. Postepeno razvijanje hiperglikemije može da bude bez znakova i simptoma za ovu pojavu, a njen nagli razvoj dovodi do pojačanog žeđanja i povećanog mokrenja.
129
Hiperglikemija se leči po uputstvu lekara. Lekar daje savet i određuje lečenje, bolesnik prihvata i sprovodi lečenje. Iz pregleda i razgovora sa bolesnikom lekar donosi zaključak o razlozima za pojavu hiperglikemije i daje predlog za dalje lečenje. Lečenje se u ovim slučajevima najčešće sastoji od promene u dozi insulina ili tabletiranog leka, korekcije u ishrani ili načinu života i redovne samokontrole osobe sa dijabetesom.
Hiperglikemijska koma Hiperglikemijska ili dijabetička koma je najteža i najozbiljnija akutna komplikacija šećerne bolesti. Da bi pala u komu, osoba sa dijabetosom najčešće prolazi kroz već pomenute stepene pogoršanja svoje bolesti (hiperglikemija, aceton), a izuzetno retko nije u stanju da sagleda pojave koje prethode komi. Koma označava stanje bolesnika bez svesti, a za njen razvoj je potrebno više dana (izuzev kod dece). Komi obično prethode hiperglikemija i acetonurija, mada prisustvo acetona nije neophodno da bi se razvila koma. Stanje pre pojave dijabetičke kome nosi naziv prekoma. Nju karakterišu sledeći znaci: * hiperglikemija (veoma visok šećer u krvi) * acetonemija (aceton u krvi) * apatija * umor * pospanost * smanjeno reagovanje na direktne nadražaje (stavljanje ruke na čelo, obraz, šiipanje i dr.) Bez prepoznavanja i lečenja, prekoma obavezno završava komom, kada se javlja dubok san sa odsustvom svesti (osoba ne reaguje na jače spoljne nadražaje). Svako dalje produbljivanje kome, a naročito dužina njenog trajanja, imaju direktan uticaj na mogućnost potpunog oporavka. Dijabetička prekoma i koma se obavezno leče u bolnici postupkom i na način koji su za ovo stanje predviđeni.
130
Ketonurija i ketoacidoza Ketonurija ili acetonurija – aceton u mokraći Ketoacidoza i acidoketoza – zakiseljavanje krvi acetonom, ozbiljne su akutne komplikacije šećerne bolesti. Aceton je štetna materija nastala prerađivanjem masti, kiselog je karaktera, pa utiče na povećanje kiselosti krvi, što ima nepovoljan uticaj na rad važnih organa (mozak, jetra, srce, bubrezi i dr.). On je čest, ali ne i obavezan, pratilac hiperglikemije, koja mu je uvek prethodnica. Karakteristični znaci za ovakvo stanje jesu: * pojava acetona u mokraći (utvrđuje se tračicom za urin) * zadah na aceton * hiperglikemija (visoka vrednost šećera u krvi) * gubitak u telesnoj težini * brže zamaranje * veoma izražena žeđ * pojačano mokrenje Aceton u mokraci Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere lećenja, aceton se dalje nagomilava u telu, što dovodi do pojave hiperglikemijske, odnosno dijabetičke kome. Pojava acetona sa hiperglikemijom je razlog da se osoba sa dijabetesom hitno javi lekaru. Kraće prisustvo ove pojave može se lečiti ambulantno, a kod duže pojave ili jaće izraženosti savetuje se bolničko lečenje. Osoba sa dijabetesom u ovom periodu mora uzimati minimum 2 litre tečnosti dnevno, naj?ešće u vidu nezaslađenog čaja, mineralne vode ili fiziološkog rastvora (nabavlja se u apotekama). Bolesti krvnih sudova Angiopatija 131
Savremeno lečenje šećerne bolesti je omogućilo osobama sa dijabetesom da imaju normalan životni vek. Dužina života i stanje regulacije šećerne bolesti su dva osnovna činioca, koji utiču na sve veću učestalost oštećenja arterijskih krvnih sudova, odnosno na pojavu dijabetičke angiopatije. Ove promene su javljaju na krvnim sudovima kod dužeg trajanja dijabetesa (posle 5/10/15 godina). Oštećeni krvni sudovi imaju uticaj na funkciju organa u kome se nalaze. Oboljenje većih arterijskih sudova (arteriole, arterije) ima medicinski naziv makroangiopatija (macro = veliki, angio = sud, pati = trpeti, patiti), a malih (kapilara) mikroangiopatija (micro = mali). Oboljenje velikih krvnih sudova Makroangiopatija je generalizovana pojava kod osoba sa dijabetesom koje šećernu bolesti imaju više godina. Ona može samo da bude u različitim stepenima izražena, da u pojedinim delovima tela bude izrazitija (noge, srce), pa da ovo ima uticaja na oštećenje funkcije tih segmenata tela. Ovakvo stanje arterijskih krvnih sudova pogoduje povišenju krvnog pritiska (uz druge faktore), koje dalje sa svoje strane vrši opterećenje tog istog sistema. Oboljenje malih krvnih sudova Oštećeni kapilari onemogućavaju normalno priticanje krvi u odgovarajuće organe, što ima za posledicu oštećenja funkcije takvog organa. Oštećenje funkcije važnih organa (srce, oči, bubrezi, mozak) može vremenom da bude potpuno i nepopravivo, da dovede do teškog oštećenja zdravlja, pa i nepovoljnog ishoda. Mikroangiopatija je generalizovano oboljenje, mada njena izraženost može da varira od organa do organa.
Očna oboljenja Dr Nebojša Milenković Specijalistička oftalmološka ordinacija “LASER” Oftalmološke komplikacije izazvane šećernom bolesti Razvijaju se kod 50% obolelih od šećerne bolesti, i to: 1. Dijabetička retinopatija RetinopatijaDijabetička retinopatija (Retinopathia diabetica, Diabetic retinopathy) je oboljenje unutrašnjeg dela oka koji se 132
naziva mrežnjača (retina).Oboljenje nastaje kao posledica oštećenja krvnih sudova mrežnjače izazvanih povećanom koncentracijom šećera u krvi. Dijabetička retinopatija se razvija u više stadijuma: a. Backround Diabetic Retinopathy (BDR), (Retinopathi diabetica incipiens) je početni stadijum bolesti koji se karakteriše sitnim intraretinalnim krvarenjima, manjim eksudatima mrežnjače kao i dekalibracijom krvnih sudova mrežnjače. U ovom stadijumu, vid je najčešće očuvan i lečenje se uglavnom svodi na lečenje osnovne bolesti (dijabetesa). BDR može biti: početna (mild) uobič ajena BDR ili izražena (severe) BDR. Kod postojanja BDR moguće su i eksudativne promene u žutoj mrlji (Maculopathia Diabetica, Diabetic Maculopathy) koje izazivaju pad vidne oštrine. Takođe, kod izražene (severe) BDR može nastati otok žute mrlje (Oedema Maculae Luteae, Macular oedema) koji može biti kliničk i bitan (CSMO clinicaly significant macular oedema) ili klinički nebitan. Izražena (severe) BDR i CSMO su apsolutne indikacije za lečenje laser-fotokoagulacijom (LFK). Ukoliko se BDR ne drži pod kontrolom onda bolest prelazi u sledeću fazu b. PPDR (Preprolipherative diabetic Retinopathy, Retionopathia diabetica preprolipherativa). Ovo stanje se karakteriše masivnim krvarenjima, večom eksudacijom i znatno izraženijom dekalibracijom krvnih sudova kao i izraženijim promenama žute mrlje. Lečenje ovog stadi juma je laserofotokoagulacijom. Ukoliko ovo stanje napreduje, ono prelazi u c. PDR (Prolipherative Diabetic Retinopathy, Retinopathia Diabetica Prolipherativa). Karakteriše se nastankom novoformiranih krvnih sudova ili na očnom živcu NVD (New vessels on the disc) ili na periferiji mrežnjaće NVE (New vessels elsewere). Dalje napredovanje PDR znači stvaranje neovaskularnih membrana. Krvarenja su masivna, vidna oštrina svedena na minimum a kao najgore posledice javljaju se neovaskularni glaukom i transakciona ablacija retine. Ta stanja definitivno dovode do trajnog gubitka vida. 133
Lečenje dijabetičke retinopatije Od momenta kada osoba oboli od dijabeta (šećerne bolesti), lekar koji leči obolelu osobu (dijabetolog, endokrinolog, internista, lekar opšte prakse), prema strogim pravilima savremene medicine, dužan je da pacijenta pošalje na konsultativni oftalmološki pregled (obavezni pregled oč nog dna) na svakih 3-6 meseci, a najmanje 2 puta godišnje. Najvažnije u lečenju komplikacija izazvanih dijabetom je redovno praćenje obolele osobe od strane oftalmologa od samog početka lečenja dijabeta kao bolesti, čak i u slučajevima kada se komplikacije na očima još nisu pojavile. Kada se komplikacije na očima pojave, kontrolni pregledi oftalmologa moraju biti najmanje na 4 meseca. Osim praćenja pacijenata putem kontrolnih oftalmoloških pregleda, lečenje komplikacija na očima prouzrokovanih dijabetom, vrši se LASER TERAPIJOM. Postoje dva metoda lečenja laserom: • Panretinalna laserfotokoagulacija (PRP) gde se vrši spaljivanje perifernih delova mrežnjače putem lasera da bi centralni delovi mrežnjače dobili bolju cirkulaciju • Focal Laser, sto predstavlja fotokoagulaciju centralnog dela mrežnjače oko žute mrlje i radi se kod postojanja pada vida usled otoka žute mrlje ili dijabetičke makulopatije. Lečenje laserom se sprovodi kod BDR, Severe BDR, PPDR i PDR. Lečenje laserom se sprovodi i kod pojave rubeoze (pojava novoformiranih krvnih sudova mrežnjače na dužici koji izlaze iz zenice, a predstavljaju ekstremno uznapredovalu neovaskularizaciju – stvaranje novoformiranih krvnih sudova mrežnjače). Ukoliko dođe do nastanka trakcione ablacije retine (odvajanja dva sloja mrežnjače), nastanka Heamophthalmus-a (masivno krvarenje u staklasto telo koje se ne izbistri u roku od 6 meseci) ili masivnog PDR-a sa neovaskularnim membranama koje pokrivaju mrežnjaču, pacijent mora biti podvrgnut velikoj operaciji, koja se naziva VITREKTOMIJA (Vitrectomia). 2. Katarakta KataraktaKatarakta je stanje koje predstavlja zamućenje soč iva oka. Utvrđeno je da se katarakta češće javlja kod ljudi koji 134
boluju od dijabeta. Tipič na dijabetič ka katarakta ima izgled pahuljica (to je ono što oftalmolog vidi prilikom pregleda oka). Lečenje katarakte je isključivo hiruškim putem. Operacija katarakte predstavlja uklanjanje zamućenog sočiva i implantaciju (ugradnju) silikonskog sočiva. Operacija se u pravilu radi u lokalnoj anesteziji i pacijent istog dana odlazi kući. Nakon operacije katarakte, u 50% slučajeva, u vremenskom periodu od 6 meseci do 5 godina, javlja se sekundarna katarakta – zamućenje zadnje kapsule sočiva, na kome leži ugrađeno sočivo. Sekundarna katarakta karakteriše se padom vidne oštrine na operisanom oku. Ovo stanje leči se izuzetno uspešno YAG laser kapsulotomijom. 3. Glaukom GlaukomGlaukom je oboljenje koje se karakteriše povećanjem očnog pritiska, promenama na očnom živcu i ispadom (skotomom) u vidnom polju. Osobe koje boluju od šećerne bolesti češće nego drugi oboljevaju od glaukoma. Glaukom se leči kapima (antiglaukomatoznom terapijom). Ukoliko se bolest ne može kontrolisati medikametozno (što nije čest slučaj), glaukom se u kratkom vremenskom periodu leči laserskim tretmanom, a ukoliko i posle laserske terapije očni pritisak nije kontrolisan, vrši se filtraciona operacija.
Bolesti bubrega Nefropatija Dijabetička nefropatija (Nephropatia Diabetica) je oboljenje bubrega koje se uvek javlja obostrano. Ovo oboljenje je podmuklo, počinje neprimetno. Kako ističe Mr sci Dr Zoran Paunić, internista nefrolog sa Klinike za nefrologiju VMA, "dijabetička nefropatija je jedna od tzv. poznih komplikacija dijabeta i obično joj prethodi bar desetak godina trajanja dijabeta. Ona se češće ispoljava kod pacijenata koji imaju i hipertenziju, tj. hipertenzija može i da prethodi pojavi nefropatije i da upozorava na opasnost od njenog nastanka, a ne da bude njen znak. Takođe, kod bolesnika obolelih od Diabetes Mellitus-a tip 1, pojavi nefropatije u 99% slučajeva 135
prethode i pojave retinopatije. Inače, potpuno je tačno da je dijabetička nefropatija pritajena i o tome bi trebalo da vodi računa endokrinolog koji leči dijabetičara, tj. da obolelog od dijabeta, već nakon prvih 5-6 godina dijabeta šalje na redovne, barem godišnje, kontrole i kod nefrologa (kao što to čini šaljući ga kod oftalmologa ili neurologa). Prvi znak dijabetičke nefropatije je pojava "isuviše dobre funkcije bubrega", tj. tzv. "isuviše dobrog klirensa" kreatinina (preko 130-150 ml/min) ili pojava mikroalbuminurije. Oba ova stručna pojma se odnose na laboratorijske nalaze, ali se, dakle, početna dijabetička nefropatija dobrim "skriningom" može otkriti, i u ovoj fazi sasvim uspešno lečiti." Vremenom se povišeni krvni pritisak ustali, fiksira, a belančevine su stalno prisutne u mokraći. Gubljenje većih količina belančevina preko mokraće ima za posledicu pojavu otoka po celom telu (utisak nabubrelosti), a posebno na očnim kapcima i potkolenicama. Dijabetička nefropatija može da dovede do oštećenja bubrežne funkcije, povećanja ureje (uremije) i nekada do uremijske kome. Papilarna nekroza (Necrosis Papilaris) je oboljenje bubrega koje je najkarakterističnije za mlađe dijabetičare. Oboljenje je vrlo ozbiljne prirode, pojavljuje se naglo kod bubrega koji imaju prisutnu dijabetičku nefropatiju. Razvoj bolesti počinje oštrim bolom u slabinama, koji može da se širi prema preponama, praćenim temperaturom i pojavom krvi u mokraći (nekada mokraća izgleda kao čista krv). Papilarna nekroza ima ozbiljnu prognozu. Međutim, kako navodi Mr sci Dr Zoran Paunić, "papilarna nekroza ne mora nužno biti povezana sa dijabetičkom nefropatijom – ona se obično dešava kod velike primene lekova za obaranje temperature tipa paracetamola, ili kod infekcija koje zahvataju bubrežne "piramide", a u bolesnika sa dijabetom ili drugim vaskulitisima, obično je obostrana i tu je veća opasnost od akutne (nagle) bubrežne slabosti". šećerna bolest može da pogoduje pojavi nekih oboljenja mokraćnih puteva, kao što su zapaljenje mokraćne bešike (cystitis), zapaljenje bubrega i bubrežnih karlica (pyelonephritis) i slično.
136
Ne postoje posebni načini lečenja ovakvih stanja, koji bi dali vidno poboljšanje zatečene situacije, "ako se bolest otkrije kasno, tj. kad već postoji bubrežna insuficijencija i veliki gubitak belančevina", ističe Mr sci Dr Paunić. "Ovo, međutim, ne nastaje naglo, već postepeno i pritajeno i ovakav tok ne mora biti neminovan – u fazi mikroalbuminurije, može se odličnom regulacijom šećerne bolesti (uz, recimo, proveru glikoziliranog 1C) i primenom lekova iz grupe takozvanih inhibitora ACE (u koje spadaju Kaptopril, Enalapril i slični) postići stabilno zalečenje! (Ovi lekovi se inače daju za lečenje hipertenzije, ali se u slučaju dijabetičke nefropatije mogu uspešno davati i kod onih bolesnika koji imaju normalan krvni pritisak – naravno, terapiju treba da odredi i efekte kontroliše nefrolog, tj. ovi lekovi imaju povoljan efekat na usporavanje ili zaustavljanje nefropatije, nezavisno od njihovog efekta na hipertenziju)". Najkorisnije je da šećerna bolest bude dobro regulisana, a jedino se kod pojave infekcije u mokraćnim putevima ili bubrežne insuficijencije (otkazivanje rada bubrega) preduzimaju dodatne mere lečenja. Lečenje dijalizom "Istina je, međutim, da se oboleli od dijabetičke nefropatije, svuda u svetu, pa i kod nas, nefrologu javljaju isuviše kasno – tek u fazi poodmakle bubrežne slabosti, sa veoma povišenim vrednostima ureje i kreatinina u krvi", navodi Mr sci Dr Paunić. "Tada se ni kod bilo kog drugog oblika bubrežne hronične bolesti i slabosti ne može mnogo uraditi, a kod dijabeta, sa svim vaskularnim komplikacijama, još i manje. Kod bilo kog bolesnika kod koga je nastupio konačni – krajnji otkaz rada bubrega, jedini način daljeg lečenja je dijaliza ili transplantacija bubrega, tj. bez njih nema mogućnosti daljeg preživljavanja ovih bolesnika. Sa druge strane, u razvijenom svetu – SAD, EU, upravo najveći broj bolesnika koji se leče dijalizom su upravo dijabetičari, koji čine 30-50% svih bolesnika na dijalizi! (kod nas je ovaj procenat manji – čini mi se, do 20%, ne zbog toga što se kod nas dijabetičari bolje leče pa i ne dođu do dijalize, nego pre svega zbog toga što su kod nas drugi uzroci – glomerulonefritisi i hronični pijelonefritis još uvek znatno češći razlog uremije, tj. lošije se otkrivaju i leče nego u zemljama sa razvijenijom zdravstvenom službom)." 137
Za kraj, Mr sci Dr Zoran Paunić kaže: "Mislim da se mora i može raditi na ranom otkrivanju i lečenju početnih ili pretećih oblika nastajanja dijabetičke nefropatije. I za ovo, neophodan je timski rad, u ovom slučaju, endokrinologa i nefrologa".
Bolesti srca Povišeni krvni pritisak Povišeni krvni pritisak (hipertenzija) je najčešća posledica prisutne mikro ili i makro- angiopatije kod dijabetičara. On je u početku nestalan (labilan), pošto su i promene na krvnim sudovima manje. Kasnije se povišeni krvni pritisak ponaša stabilno (fiksirano). Ovo je razlog da se lečenje povišenog krvnog pritiska započne još u fazi njegove početne pojave, čime se njegovo fiksiranje odlaže što je moguće više. Fiksirana hipertenzija postaje trajno, doživotno stanje. Njeno dugotrajnije prisustvo opterećuje rad srca i drugih organa. Pritisak Povišeni krvni pritisak kod dijabetičara (kao i kod zdravih ljudi) može da se pojavi i kao prolazna pojava za vreme prelaznog doba – klimakterijuma. Najčešći znaci za prepoznavanje povišenog krvnog pritiska su: 1. glavobolje (potiljačne i temene) 2. pritisak u glavi i ušima 3. zujanje u ušima 4. brže zamaranje 5. povremeno gušenje 6. povremeno stezanje u grudima Opterećenje i popuštanje srca javljaju se kod nekih dijabetičara posle višegodišnjeg prisutnog povišenog krvnog pritiska ili oštećenja krvnih sudova srca. Jedan od osnovnih uslova za odlaganje ovakve pojave je dobro regulisana šećerna bolest i stanje krvnog pritiska. Lečenje povišenog krvnog pritiska određuje lekar specijalista (dijabetolog, endokrinolog, internista, kardiolog, nefrolog). 138
Lečenje se obavlja neprekidno, jedino se doza leka menja (uz merenje krvnog pritiska). Šta je važno zapamtiti: 1. Proces ateroskleroze je ubrzan kod dijabetičara koji često imaju starije krvne sudove u odnosu na godine života. 2. Normalan krvni pritisak kod ljudi sa šećernom bolešću je 135/85 mmHg. 3. Polovina dijabetičara ima povišeni krvni pritisak. Merenje krvnog pritiska je važna mera samokontrole šećerne bolesti. Merenje se obavlja aparatom – samomeračem krvnog pritiska. Osobe sa normalnim pritiskom mere krvni pritisak jednom mesečno, a one sa povišenim to čine svaki dan u različito doba dana. Nalazi se beleže i prikazuju lekaru na kontrolnom pregledu. Povišeni krvni pritisak se otklanja izmenom loših navika i redovnim uzimanjem lekova. Angina pektoris, stenokardija, koronarna bolest je stanje u čijoj osnovi leži suženje krvnih sudova srca. Zbog ovakvih promena na krvnim sudovima srčani mišić se slabije ishranjuje, što ima za posledicu njegovu manju funkcionalnu sposobnost pri naporima. Bolesti srca Vremenom ovakva stanja dovode do infarkta srca. Osnovna pojava za prepoznavanje ovakvih oštećenja je bol u grudima pri jačem zamoru (u početku) ili pri manjem naporu (kasnije). Bol se javlja u predelu srca ili sredogruđa. On je oštar u vidu probadanja, nepodnošljivog stezanja, pečenja, neizdrživog tištanja ili neprijatnog stezanja. Ovaj bol se širi u vrat i levo rame (ređe desno), u nadlakticu ili duž cele ruke sa završetkom u malom prstu. Anginozni bol traje najmanje nekoliko minuta. Oboljenje krvnih sudova srca je višegodišnja prethodnica infarktu srca. Oboljenja srca zahtevaju kontrolu i lečenje kod odgovarajućeg lekara internističke grupe specijalnosti (endokrinolog, dijabetolog, internista), a kardiološka kontrola se traži 139
povremeno u vidu konsultacije. Sva lečenja se obavljaju lekovima koji se piju neprekidno (ili u ritmičkim prekidima). Najmoćniji lek za anginu pektoris je nitroglicerin (ili lekovi slični njemu po delovanju). Infarkt srca ili srčana kap je krajnji ishod višegodišnjeg teškog oštećenja krvnih sudova srca. Infarktu uvek prethodi anginozni bol (retki su nemi infarkti). Moždana kap Prskanje moždanih krvnih sudova (moždana kap) ili zapušenje moždanih krvnih sudova zgrušanom krvlju je krajnji ishod višegodišnjeg oštećenja krvnih sudova mozga i drugih organa. Posledica ovakvih stanja je “šlog” ili oduzetost jedne strane tela ili dela jedne strane tela. Višegodišnje prisustvo povišenog krvnog pritiska je glavna prethodnica za pojavu ovih stanja. Pri pojavi tromboze simptomi mogu da se jave i više dana ranije (trnjenje, žmarci, “mravinjanje”, poigravanje mišića, zbunjenost, laka dezorijentacija, gubitak sigurnosti – ravnoteže i slično). Posledice nastalog “šlogiranja” leče neuropsihijatar i fizijatar, a postoje i specijalizovani centri za rehabilitaciju. Oštećenje arterijskih krvnih sudova na nogama može da se javi jednostrano ili obostrano. Oštećeni krvni sudovi su suženi, pa otežavaju normalnu ishranu mišića i ostalih tkiva nogu. Prvi znaci za prepoznavanje ovih promena su: 1. hladne noge 2. trnjenje posle napora 3. pojava grčeva Prisustvo grčeva u listovima u toku hodanja i njihovo iščezavanje pri stajanju upućuju na poodmaklo oštećenje krvnih sudova. Dijabetičku angiopatiju na nogama kontroliše i leči lekar specijalista koji kontroliše i leči šećernu bolest. Terapija se sastoji od tabletiranih lekova ili injekcija, a lekovi se daju u kurama koje odgovaraju stanju bolesti. Gangrena na stopalima je završna pojava višegodišnje prisutne dijabetičke angiopatije na nogama. Ona se uvek razvija na 140
mestima gde je potpuno onemogućena ishrana tkiva (suženje krvnih sudova je takvo da sprečava proticanje krvi). Povreda može da bude neposredni povod za pojavu gangrene, ali ne i razlog. Njena pojava i razvoj su brzi, lako se prepoznaje zbog nepodnošljivih bolova na mestu pojave, crvenila ili plavila kože i lakšeg otoka. Dijabetička gangrena zahteva hitno lečenje koje treba obavezno obaviti u bolnici pod direktnom kontrolom lekara. Gangrena kod koje je došlo do odumiranja tkiva ozbiljno ugrožava život, pa se dalje lečenje sprovodi hirurški (skidanje izumrlih delova, amputacija prsta, dela stopala ili noge).
Promene na koži Promene na koži Pored pomenutih promena koje zahvataju kožu (Oboljenja vegetativnog nervnog sistema), na koži osobe sa dijabetesom mogu da se jave i druge promene sa kojima treba da bude upoznat. Već je u narodu poznato da neke osobe sa dijabetesom imaju sklonost za pojavu čireva u fazi loše regulisane šećerne bolesti. Takođe je poznato da neke osobe sa dijabetesom postaju sklonije prema gljiviinim infekcijama po koži ili sluzokožama, koje su najčešće prolazne, pošto su vezane za pogoršanje ili loše regulisanu bolest (svrab na polnim organima u muškaraca i žena, ojedi i zapaljenje kože u preponama, u pazuhu, između prstiju nogu i ruku) ili su trajnije prirode (mrljaste promene po koži, koje se sitno perutaju). Pojava plikova najčešće po koži stopala i šaka bezopasna je pojava i obično sama prolazi. Plikovi su različite veličine i obično ih je više na jednom mestu. Koža oko ovakvih plikova ima normalan izgled (nije crvena kao kod opekotina). Kod osoba sa dijabetesom koje više godina imaju šećernu bolest može da se javi smanjena osetljivost prema toploti, pa se ne može jasno razlikovati toplo od vrućeg, a posledica je bezbolna opekotina (crvenilo kože bez ili sa plikovima). Ovo stanje treba razlikovati od spontano nastalih plikova. 141
Žulj je često prisutna promena na stopalima starijih ljudi, pa i osoba sa dijabetesom. Ova, naizgled nevažna, promena može da bude presudna za pojavu vrlo ozbiljnih stanja, kao što je gangrena. Ovo je razlog da se žuljevi blagovremeno odstranjuju i da se nega stopala redovno obavlja. Oboljenje nervnog sistema Dijabetička polineuropatija (Polyneuropathia Diabetica) ili neuropatija (Neuropathia Diabetica) je relativno česta komplikacija, a posledica je oštećenja arterijskih kapilara u nervnim (živčanim) stablima. Najčešće oboljevaju išijadični živci – njihovi ogranci (noge), i to simetrično. Mogu da obole i drugi nervi na različitim delovima tela (ruke, telo, lice). Znaci koji najavljuju prisustvo ovakvog stanja su: 1. paljenje, sevanje ili mravinjanje po nogama (naročito tabani) 2. povremeni ili stalni utisak utrnulosti ili tuposti 3. osećaj da su noge u čizmama ili čarapama 4. gubitak refleksa (petnih i kolenih) Polineuropatija može da dovede do delimične oduzetosti mišića (otežan hod) ili potpune (hod onemogućen). Ovakva stanja nose medicinski naziv pareze ili paralize odgovarajućih nerava. Lečenje i kontrolu dijabetičke polineuropatije (neuropatije) najčečće obavlja lekar specijalista – neurolog. Leči se tabletiranim lekovima ili injekcijama, a kontrola se obavlja svakih 6-8 nedelja ili 2-4 meseca.
Vegetativni nervni sistem Vegetativni nervni sistem ili autonomni nervni sistem (simpatički ili parasimpatički nervi sa svojim centrima) je deo nervnog sistema u telu čoveka koji ima uticaj na rad i funkciju onih organa na koje čovek ne može da utiče svojom voljom (ili samo delimično može da utiče na njihov rad), kao što su srce, 142
creva, čmar, mokraćna bešika / mokrenje, zenice, znojne žlezde. Oštećenje ovog sistema može da dovede do niza posledica – pojava koje dijabetičar ne povezuje sa šećernom bolešću. Pojačano ili smanjeno znojenje Najčešće je izraženo na određenim delovima kože, simetrično ili asimetrično (lice – polovina lica, noge – jedna noga, dlanovi – jedan dlan, vrat, grudni koš i dr.). Zenice Zdrave zenice su kružne i jednake i sposobne da se skupe ili prošire (svetlost, rastojanje). Stalno skupljene ili proširena jedna zenica je znak ošte?enja vegetativnog živca koji je aktivira. Osoba nema većih teškoća sa vidom, ali se promena zapaža. Povećan broj stolica (naročito noćne stolice) posledica su oštećenja autonomnog nervnog sistema koji aktivira creva. Broj stolica se kreće od nekoliko preko deset, a same stolice su mekše, sadržajne i neizmenjene po boji. Krvni pritisak Smanjeni ili sniženi krvni pritisak jeste ređa pojava, ali ima svoje značenje, pošto može da se javi istovremeno sa povišenim krvnim pritiskom. DIjabetičar, obično pri ustajanju posle ležanja ili dužeg sedenja, oseti nesigurnost, lakšu nesvesticu, ljuljanje ili smanjenu orijentaciju. Ovakvo stanje se ustanovljava merenjem krvnog pritiska u stojećem položaju, za razliku od uobičajenog merenja krvnog pritiska u sedećem ili ležećem položaju. Pojava bezbolnih rana Pojava bezbolnih rana na tabanima, palcu, prednjem delu stopala, peti, koje su duboke i više od jednog centimetra (stalno kvase čarapu i zahtevaju previjanje) nemaju direktne veze sa gangrenom, ali mogu da predstavljaju ulazna vrata za infekciju i pojavu zapaljenja okolnog tkiva. Bezbolne rane Pojava bezbolnih rana na prednjim stranama potkolenica ili na gornjim stranama podlaktica (posle neznatnog udara ili bez 143
povoda) nastaje zbog oštećenja ishrane tkiva (oboleli kapilari i vegetativni nervni sistem). Ove bezbolne rane mogu lako da se šire i da zahvate celu prednju stranu potkolenica (Necrobiosis Lipoidica Diabeticorum, ili popularno nazvana NLD), pa da stvore ulazna vrata za infekciju. Posle zarastanja ostaju trajni pigmentisani ožiljci po kojima se ove rane razlikuju od drugih. Popuštanje mokraćne bešike i nedovoljno ispuštanje mokraće može da se javi kod šećerne bolesti koja duže traje (ovaj pojava može da se javi i iz drugih razloga). Ovakvo stanje je vrlo neprijatno i dovodi osobu u niz neugodnih situacija. Promene u seksualnoj sferi mogu da budu značajan problem dijabetičara. O ovome više pročitajte pod Dijabetes i seksualna aktivnost
Promene u usnoj duplji Promene u usnoj duplji zbog šećerne bolesti danas su ređa pojava. Ovakvo stanje je rezultat dobrih savremenih mogućnosti za lečenje (efikasni lekovi, zdrava ishrana, obučavanje obolelih i dr.). Većina ovih promena je vezana za meka tkiva (sluzokoža, desni), a indirektno su ugrožena i čvrsta tkiva (vilica, zubi). Crvenilo i peckanje u uglovima usana pojava je koja se viđa kod dijabetičara koji imaju duže vreme neregulisanu šećernu bolest. Ove promene su rezultat infekcije (najčešće mešovite) i obično spontano prolaze prosle dobre regulacije šećerne bolesti. Ranice ili druge promene na jeziku, sluzokoži obraza ili na vilicama treba uvek stručno pregledati kod zubnog lekara i odgovarajuće lečiti. Promene na sluzokoži usta mogu da se jave i kod zdravih ljudi, pa ne treba sve promene pripisivati dijabetesu. Paradentoza (paradonthopatia) je oboljenje potpornog tkiva zuba. Ovo oboljenje je u početku bez posebnih znakova za uočavanje. Kasnije dolazi do karakterističnog zadaha iz usta (i pored zdravih ili dobro negovanih zuba). Posledica paradontopatije je klimavost ili (bezbolno) ispadanje zdravih zuba. Paradontopatija se javlja i kod zdravih ljudi u velikom procentu. 144
Nema izrazite razlike u pojavi karijesa (kvara zuba) kod dijabetičara i zdravih ljudi. Higijena usta Dijabetičari imaju veće potrebe za stomatološkom kontrolom, pošto su skloni paradentozi. Od početka bolesti potrebno je da obrate posebnu pažnju na negu zuba i usta (pranje zuba nekoliko puta dnevno). Redovnin pranjem zuba masiraju se desni (vilica), što je vrlo povoljan momenat za bolju cirkulaciju krvi u desnima, a otklanjaju se bakterije i ostaci hrane. Dijabetičar treba da ima godišnje kontrole kod zubara. Sušenje usta, kao jedan od prvih znakova hiperglikemije (žeđanje), rezultat je izmenejnog prometa vode zbog prisutnog poremećaja metabolizma ugljenih hidrata (dehidracija) i ne predstavlja oboljenje ili oštećenje pljuvačnih žlezda. Dobro kontrolisana šećerna bolest povlači za sobom normalan promet vode i normalan osećaj vlažnosti u ustima. Međutim, pojava sušenja usta može da se javi i kod gljivičnih infekcija (nisu prisutne promene na sluzokoži ili postoje vidljive promene), na šta se u praksi retko misli. Oboljenje pljuvačnih žlezda može da ima za posledicu poremećaj njihove funkcije, smanjeno lučenje pljuvačke. Ova stanja nemaju direktne veze sa šećernom bolešću i obično su praćena uvećanjem pljuvačnih žlezda. Dijabetes i duševno stanje Duševno stanje Nema razlike u opštem duševnom stanju, raspoloženju i motivisanosti za rad između dijabetičara (sa dobro regulisanom bolešću) od zdravog čoveka. Dijabetičar, kao i zdrav čovek, ima način svog reagovanja koji uglavnom zavisi od naslednih sklonosti, uslova razvoja i formiranja njegove ličnosti. U odnosu na samu bolest dijabetičari imaju različit stav. Međutim, praksa pokazuje da najbolje prolaze oni koji šećernu bolest prihvate kao prijatelja, a ne kao "nužno zlo", pa svoje zajedničko druženje neguju kao najbolje prijateljstvo. Jedino hipoglikemija može da stavi dijabetičara (i zdravog čoveka) u stanje nekontrolisanog duševnog reagovanja. U 145
ovakvim situacijama način reagovanja je individualan i vrlo različit. Dijabetičar može, poređenja radi, da se ponaša kao pijan čovek, ili da bide smiren, umoran, pospan ili razdražljiv, svadljiv i grub u ponašanju. Kod težih hipoglikemijskih pojava, dijabetičar može da ima (pored pomenutog) i prolazna priviđanja, da mu se čini da čuje neke glasove (halucinacije) ili da deluje preplašeno. Ako su pomenuta duševna stanja nastala naglo i istovremeno sa karakterističnim znacima za hipoglikemiju, onda nema sumnje da su ona odraz ovakvog stanja. U prilog ovakvom mišljenju bi išlo povlačenje svih navedenih pojava posle saniranja hipoglikemije. Međutim, i dijabetičar, kao i zdrav čovek, može da oboli od duševnih bolesti. Knjiga: Moj džepni pankreas – on-line izdanje "Moj džepni pankreas" će vam pomoći da pravilno brojite ugljene hidrate, korigujete doze u odnosu na ishranu i fizičku aktivnost, uz savete za mnoge situacije. Namenjena je kako korisnicima insulinske pumpe, tako i osobama koje daju insulin više puta dnevno.
Zanimljivosti 14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa Za Svetski dan borbe protiv dijabetesa je Internacionalna dijabetološka federacija (IDF) izabrala 14. novembar, rođendan dr Frederika Bantinga, koji je 1921. godine otkrio insulin. Dijabetes u svetu Broj obolelih od šećerne bolesti se udvostručio u poslednjih deset godina dvadesetog veka. Slobodno možemo reći da je Diabetes Mellitus bolest savremenog čoveka. Procene su da dijabetičara u svetu ima više od 246 miliona. Prema nekim predviđanjima već 2025. godine broj obolelih će preći brojku od 380 miliona, što iznosi povećanje od 120% za poslednjih 30 godina. Najviše novih slučajeva bolesti se registruje u Indiji, Kini, Brazilu i SAD. Dijabetes u našoj zemlji 146
U našoj zemlji se pretpostavlja da obolelih od šećerne bolesti ima preko 600.000, od čega 90% osoba boluje od tip2 dijabetesa, a 50% i ne zna da ima dijabetes. U Beogradu se taj broj kreće oko 200.000. Dece do 18 godina obolele od dijabetesa u Srbiji ima preko 2.000. Ova, slobodno možemo reći, epidemija dijabetesa sve više privlači pažnju lekara i šire društvene javnosti. Mnogi poznati ljudi su bolovali ili boluju od šećerne bolesti Teško je pobrojati i evidentirati sve čuvene ljude koji su imali neki oblik dijabetesa, ali ovde ćemo pokušati da sažmemo samo neka imena, kako bismo Vam pokazali da se sa ovom bolešću može biti uspešan. Nije uvek bilo lako dijabetičaru priznati svojoj okolini i javnosti da boluje od ove bolesti, zato što je društvo imalo i ima poteškoća u prihvatanju onih koji se malo razlikuju od zdravih. Ipak, danas znamo da dijabetičar koji redovno uzima svoju terapiju, koristi fizičku aktivnost i održava nivo glukoze na normali jeste zdrav čovek. Da li ste znali da je osnivač McDonald's-a, Rej Kroc, dijabetičar? Takođe, malo je poznato da je najveća zvezda rock 'n' rol-a, Elvis Prisli bio dijabetičar. Dijabetes su imali ili imaju i teniseri Bili Talbert i Artur Eš, političari Nikita Hruščov, Gamal Abdul Naser, Menahem Begin, Fransoa Duvalier, Jurij Andropov, Anvar el Sadat, Josip Broz Tito, Žorž Klemanso. Zamislite koliko bi svet bio siromašniji da dijabetičari Tomas Edison, Ernest Hemingvej, Džordž Lukas i H. Dž. Vels nisu bili u stanju da kontrolišu svoj dijabetes, a samim tim i da stvaraju. Pevačice božanstvenog glasa Ela Fitzdžerald i Mahalija Džekson takođe su u ovom društvu. Izbockani prstići ne smetaju slavnom B.B. Kingu da svira gitaru, kao ni Hale Beri da osvaja filmske nagrade. Stiv Redgrejv, veslač iz Velike Britanije, osvajač zlatne medalje na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine i Nikol Džonson, Miss Amerike za 1999. godinu, takođe imaju dijabetes i oni su današnji idoli mladih. Istraživanja su pokazala da dijabetičar u toku dana mora doneti oko 80 odluka više nego zdrav čovek. Prema istraživanjima u SAD, 28% žena koje boluje od dijabetesa su niske stručne spreme, a njih 40% u ovoj zemlji ima godišnje prihode ispod proseka. Žene koje svake noći hrču su duplo podložnije razvoju dijabetesa, a one koje povremeno hrču, u oko 40% slučajeva oboljevaju od ove bolesti. 147
Engleski naučnici su otkrili da dijabetičari koji spavaju uz upaljeno svetlo mnogo manje rizikuju da oslepe. Postoje dokazi da nedovoljno snabdevanje zenice kiseonikom može kod dijabetičara da izazove slepilo. Tu može da pomogne veštačko svetlo, to jest spavanje uz upaljenu sijalicu, jer se tako oči bolje hrane kiseonikom. _______________________________________________________ KUVAR Domaći hleb 23. 04. 2009. Sa semenkama Potrebno je - 230g integralnog ovsenog brašna - 200g integralnog ražanog brašna - 100g mekinja - 50g susama - so, voda, - 1 kašičica šećera - 30g svežeg kvasca - 50g lanenog semena - 50g semena suncokreta - 50g semena bundeve - 50g pšeničnih klica Priprema Kvasac izmrviti, pomešati sa šećerom, kašikom brašna i malo mlake vode i sačekati da naraste. Smesu sipati u mešavinu brašna i semenki, dodati jednu supenu kašiku soli i oko 300g mlake vode i mesiti dok smesa ne počne da se odvaja od posude. Posudu prekriti mokrom platnenom salvetom i ostaviti na toplom mestu da naraste. Kada testo udvodstruči svoju veličinu, premesiti ga, staviti u posudu za pečenje i ostaviti da ponovo naraste. Staviti u rernu, zagrejanu na 200oC, i peći 20 minuta. Izvaditi iz rerne, premazati polovinom umućenog belanceta i vratiti da se peče 148
još 20 minuta. Ponovo premazati belancetom i peći još 20 minuta. Proverite da li je hleb pečen tako što ćete donju stranu kucnuti prstima. Ukoliko ne odzvanja, vratite hleb na rešetku u rerni, okrenut donjom stranom na gore, i pecite još 5 minuta. Ohladite hleb na rešetki, prekriven suvom platnenom salvetom. 100g DOMAĆEG HLEBA sadrži 241.7 kcal 24.4g UH 12.2g P 10.6g M 13g dijetnih vlakana Glikemijski indeks je 48 Ovako pripremljen domaći hleb sadrži upola manje ugljenih hidrata nego bilo koji kupljeni hleb, kao i izuzetno veliku količinu dijetnih vlakana koja potiču iz mekinja i semenki. Dijetna vlakna usporavaju apsorpciju razgrađenih složenih šećera iz želuca u krvotok pa, samim tim, smanjuju i skokove šećera posle obroka.
Gibanica 18. 09. 2008. Potrebno je: - 5 jaja - 500g kora za pitu od ovsenog brašna - 400g mladog kravljeg sira (25% m. m.) - 300g kravljeg sira "ELLA" (0% m. m.) - 80g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) - 400g mleka (1,6% mm) Priprema: Umutiti 4 jaja i dodati im izgnječeni sir, ulje i 250g mleka. U blago podmazan pleh staviti na dno dve kore isečene na dimenziju pleha, premazati ih filom pa zatim ređati naizmenično kore i fil dok se sve ne potroši. Završiti korom. Gibanicu proseći nožem negde do 1cm iznad dna, po sredini i 149
popreko na više mesta, a zatim je preliti preostalim jajetom umućenim sa 150g mleka. Peći u rerni zagrejanoj na 250oC, a posle 15 minuta smanjiti na 200oC i peći dok gornja kora ne porumeni. Seći na kocke i služiti toplo. 100g GIBANICE sadrži 185.9 kcal 15.1g UH 13.1g P 8.0g M 1.3g dijetnih vlakana. Glikemijski indeks 29.6 Kore za pitu od ovsenog brašna možete naći u prodavnicama zdrave hrane u pakovanjima od 500g, a ono što ih izdvaja od drugih kora je ovseno brašno čiji je glikemijski indeks 26 za razliku od belog pšeničnog brašna koje ima glikemijski indeks 71 ili integralnog ražanog brašna čiji je indeks 64.
Kelj (ili sladak kupus) sa junećim mesom 12. 10. 2008. Potrebno je: - 1 veća glavica kelja (očišćenog oko 900g) - 600g junećeg mesa od buta - 100g crnog luka - 100g soka od paradajza "Tomatino" - 60g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) - so, začini po ukusu Priprema: Na ulju izdinstati sitno iseckan crni luk dok ne postane staklast. Dodati juneće meso iseckano na kockice dimenzija oko 2x2x2 cm i doliti malo vode, da meso ogrezne. Promešati i, ukoliko spremate u pretis loncu, kuvati oko 10 minuta kada lonac počne da šišti, a ukoliko spremate na uobičajen način potrebno je oko 25 minuta, dok meso ne omekne. Glavicu kelja razdvojiti na listove, dobro ih oprati i iseći na trake širine oko 2 cm. Dodati ih mesu, kada je već skoro gotovo, dosuti oko 1,2l vode i sok od paradajza, posoliti, začiniti 150
"Vegetom" ili nekim drugim začinom po ukusu i kuvati još oko 5 min. u pretis loncu ili oko 15 minuta na uobičajen način, dok kelj ne omekne. 100g KELJA SA JUNEĆIM MESOM sadrži 77 kcal 2g UH 6.7g P 4.7g M 1.2g dijetnih vlakana Glikemijski indeks 14.2 Umesto ulja od grožđanih koštica možete koristiti ulje od komine masline, za kuvanje. Ovakvo jelo ima izuzetno malo ugljenih hidrata i veoma nizak glikemijski indeks pa uz njega možete služiti salatu od kuvane cvekle koja ima visok glikemijski indeks (66), a da to ne utiče na nagli skok šećera. Na isti način možete pripremiti i sladak kupus sa junećim mesom, a razlike u nutritivnim vrednostima su veoma male. 100g KUPUSA SA JUNEĆIM MESOM sadrži 72.6 kcal 1.9g UH 5.8g P 4.6g M 0.8g dijetnih vlakana Glikemijski indeks 14.3
Musaka od krompira 21. 09. 2008. Potrebno je: - 140g crnog luka ili praziluka - 360g junećeg ili konjskog mesa od buta - 60g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) - 700g oljuštenog krompira - 40g sojinih ljuspica "Soja Vita" - 3 jaja 151
- 180g mleka - so, začini po ukusu - 10g peršuna (jedna šaka) - 10g belog luka (3 do 4 čena) Priprema: Sitno iseckati luk ili praziluk i izdinstati ga na ulju dok ne postane staklast. Dodati meso i propržiti ga, uz stalno mešanje, dok ne postane rastresito (oko 10 min.), a zatim dodati sojine ljuspice, prethodno natopljene u vodi i sve sjediniti. Dodati jedno jaje, sitno iseckan peršun i iseckan beli luk, promešati i začiniti po ukusu. Krompir iseckati na kockice veličine oko 1cm i obariti ga dok ne bude napola gotov (spustiti iseckan krompir u ključalu vodu i kada voda ponovo proključa kuvati 3 min.). Krompir procediti i isprati pod mlazom vode, a zatim pomešati sa izdinstanim mesom. Sipati u vatrostalnu činiju ili pleh i preliti sa dva jajeta umućena sa mlekom i začinjena po ukusu, tako da ogrezne. Staviti u rernu zagrejanu na 250oC, posle 20 minuta smanjiti na 200oC i peći još oko 20 minuta. 100g MUSAKE OD KROMPIRA sadrži 109.1 kcal 9.6g UH 6.5g P 5.0g M 0.5g dijetnih vlakana. Glikemijski indeks 32.8 Krompir je dobro malo prokuvati pre nego što se pomeša sa mesom kako bi otpustio jedan deo ugljenih hidrata. Isto to možete uraditi i ako pripremate pomfrit ili krompir pečete u rerni. Sojine ljuspice sadrže priličnu količinu ugljenih hidrata, 41.5g na 100g suvih ljuspica, ali sadrže i veliku količinu proteina biljnog porekla, 47g na 100g suvih ljuspica, koje nigde više ne možemo naći u toj količini. S obzirom da se koristi mala količina ljuspica i to u jelima sa mlevenim mesom i povrćem, koja po pravilu imaju ukupno malu količinu ugljenih hidrata, ja ih rado koristim. Ukoliko ne želite da koristite sojine ljuspice musaka od krompira će na 100g sadržati: 152
101.4 kcal 8.7g UH 5.5g P 4.9g M 0.5g dijetnih vlakana Glikemijski indeks 34.3
Čorba od koprive 23. 09. 2009. Potrebno je za 4 osobe - 100 g sveže koprive - 0.8 l domaće supe ili vode sa kockom za supu - so, začini po ukusu - 100 g krem sira “ELLA” (0% m. m.) - 1 jaje - 20g ovsenog brašna Priprema U proključalu domaću supu (juneću ili pileću) ili u vodu sa kockom za supu, staviti iseckanu koprivu i kuvati oko 5 minuta. Posoliti i začiniti po ukusu. U posebnom sudu umutiti jaje sa 20g brašna, posoliti i polako dodavati u čorbu tako da lagano curi sa kašike (u obliku krpica). Prokuvati 2 do 3 minuta. Servirati u dublje posude i u svaku dodati jednu kafenu kašičicu krem sira. Služiti toplo. 50g ČORBE OD KOPRIVE (1 porcija) sadrži: 99.5 kcal 7.3g UH 10.5g P 3.3g M 0.3g dijetnih vlakana Glikemijski indeks je 25 Kopriva je izuzetno bogata mineralnim solima (kalcijumom, kalijumom, fosforom i gvoždem) i vitaminima C i A. Često se primenjuje kod malokrvnih osoba, zbog visokog sadržaja gvožđa, jer utiče na stvaranje većeg broja crvenih krvnih zrnaca. Za upotrebu je obavezno treba termički obraditi. 153
Rizi-bizi 26. 05. 2009. Potrebno je - 40g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) - 80g luka (1 veća glavica) - 300g pilećeg belog mesa - 180g integralnog BASMATI pirinča - 100g mladog graška (smrznutog) - 350g domaće juneće ili pileće supe ili supe od kocke - so, biber, začini po ukusu Priprema Na ulju izdinstati sitno iseckan luk dok ne postane staklast. Dodati pileće meso iseckano na kockice stranice oko 2 cm i malo prodinstati. Pirinač spustiti u ključalu vodu i prokuvati oko 10 minuta. Procediti ga i isprati, dodati ga mesu, a zatim sve presuti u vatrostalnu činiju, dodati grašak, začiniti i preliti gotovom junećom ili pilećom supom da ogrezne. Posoliti, pobiberiti i začiniti po ukusu. Ukoliko supu zamenite vodom to će zanemarljivo promeniti sastav u nutritivnom smislu. Staviti u zagrejanu rernu, smanjiti na 200oC i peći dok pirinač ne upije svu tečnost i dok ne postane mekan, oko 50 minuta. 100g RIZI-BIZI-ja sadrži: 99 kcal 10g UH 6.6g P 3.6g M 1.6g dijetnih vlakana Glikemijski indeks je 46.2 Glikemijski indeks BASMATI integralnog pirinča (50) je znatno niži od indeksa običnog belog pirinča (90), a vreme kuvanja više nego duplo kraće od vremena kuvanja običnog integralnog pirinča. Punjene tikvice 154
26. 05. 2009. Potrebno je - 1,7kg tikvica - 300g mlevenog junećeg ili konjskog mesa - 50g BASMATI pirinča - 30g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) - 70g luka - 20g integralnog ovsenog brašna - so, začini po ukusu - 150g paradajza (1 srednji) Priprema Na ulju izdinstati sitno iseckan crni luk, dodati mleveno meso i prodinstati ga zajedno sa lukom. Pirinač obariti u posoljenoj ključaloj vodi desetak minuta (da bude do pola kuvan) i pomešati ga sa mesom i lukom, posoliti i začiniti po ukusu. Tikvice oljuštiti, preseći na pola i izdubiti, a zatim ih puniti pripremljenom smesom, ali ne do vrha već tako da ostane oko 2 cm praznog prostora (to će se popuniti kada pirinač nabubri). Svaku tikvicu zatvoriti komadićem paradajza. Punjene tikvice poređati u vatrostalnu dublju posudu, sa otvorom okrenutim na gore. Zaliti ih prelivom da ogreznu i staviti u rernu zagrejanu na 250oC. Smanjiti na 200oC i peći oko 30 minuta, dok ne omeknu. Preliv spremiti tako što ćete na malo ulja proprži brašno desetak sekundi (paziti da ne potamni) i naliti sa 7 do 8dl vode. Čim proključa, preliv sipati oko tikvica a po jednu kašiku preliva sipati u svaku tikvicu, pre nego što se zatvori paradajzom. 100g PUNJENIH TIKVICA sadrži 68.4 kcal 4.5g UH 5.3g P 3.3g M 1g dijetnih vlakana Glikemijski indeks je 30 Zapečeni praziluk 23. 04. 2009. Potrebno je 155
1 kg praziluka 300g paradajza (2 srednje velika) 4 jaja 30g prezle so, začini po ukusu 20g seckanog peršuna 15g belog luka (3-4 čena) 250ml kisele pavlake (12% m. m.) Priprema Praziluk očistiti, uzdužno ga preseći i dobro oprati. Iseći ga na komade dužine oko 5 cm i staviti ga u kipuću vodu, prokuvati oko 10 minuta. Na zagrejanom ulju kratko propržiti bareni praziluk i sitno iseckan beli luk, začiniti po ukusu, i na kraju dodati sitno iseckan peršun. Vatrostalnu posudu premazati uljem i na dno staviti polovinu pripremljenog praziluka. Zatim složiti paradajz isečen na kolutove, posuti prezlom i prekriti preostalim prazilukom. U dubljoj posudi umutiti jaja, dodati pavlaku i zač ine pa time preliti praziluk. Peći u pećnici zagrejanoj na 200 stepeni, 15-20 minuta. Služiti toplo uz kuvano ili peč eno meso ili servirati kao lagan, niskokaloričan zaseban obrok. 100g ZAPEČENOG PRAZILUKA sadrži: 66.6 kcal 5.9g UH 3.8g P 3.1g M 1.5g dijetnih vlakana Glikemijski indeks je 25.6
Čorbast pasulj sa suvim mesom 26. 02. 2009. Potrebno je: - 600g pasulja tetovca - 230g suve dimljene juneće kobasice (ili bilo koje druge) - 400g svinjske kolenice - 20g peršuna (jedna veća šaka) - 20g lista celera (jedna veća šaka) 156
- 100g šargarepe (2 srednje) - 100g korena peršuna (2 manja) - 20g belog luka (5 do 6 čenova) - 100g soka od paradajza “TOMATINO” - 25g ovsenog brašna (3 ravne supene kašike) - 2,5 l vode - so, biber, začini po ukusu Priprema: Pasulj tetovac potopiti u posudu sa vodom i ostaviti da prenoći. Ukoliko to niste uradili, pasulj će nabubriti i kada ga stavite u hladnu vodu, sačekate da provri i prokuvate oko jedan minut, a zatim ostavite da odstoji jedan sat. U posudu za kuvanje staviti pasulj, suvo meso i kobasicu, naliti vodom da ogrezne, pustiti da proključa i prokuvati 2 do 3 minuta. Tu prvu vodu prosuti, naliti novu vruću vodu, dodati šargarepu, koren peršuna i beli luk, a listove peršuna I celera povezati koncem u vezicu i tako spustiti u vodu pred kraj kuvanja (po završetku kuvanja izvaditi). Ukoliko se pasulj priprema u pretis loncu potrebno je kuvati ga 20 do 25 minuta od momenta kada počne da izlazi para, a ukoliko se priprema na tradicionalan način potrebno je najmanje jedan sat (zavisi od starosti pasulja). Kada je kuvanje pri kraju (probati da li su zrna mekana) dodati brašno razmućeno u soku od paradajza (tako da nema grudvica) i kuvati još nekoliko minuta da se malo zgusne. Služiti sa iseckanim komadićima kobasice i suvog mesa, ali bez kuvanog povrća, uz crni hleb. 100ml ČORBASTOG PASULJA sa suvim mesom sadrži: 80.3 kcal 4.7g UH 6.2g P 4.1g M 4.3g dijetnih vlakana Glikemijski indeks 24.9 Pasulj je namirnica koja obiluje dijetnim vlaknima, a sadrži i veliku količinu biljnih proteina, vitamina B, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa...
157
Pileći paprikaš 18. 09. 2008. Potrebno je: - 600g pilećeg belog mesa - 600g krompira - 150g crnog luka - 40g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) - 6 supenih kašika - 20g ovsenog brašna (2 ravne supene kašike) - 140g soka od paradajza "TOMATINO" - 500g vode Priprema: Na ulju izdinstati sitno iseckan crni luk dok ne postane staklast. Dodati pileće meso iseckano na kockice od oko 2x2cm i dinstati podlivajući sa 500g vode dok meso ne bude do pola gotovo. Tada dodati krompir isečen na kockice, približne veličine kao i meso, i dinstati zajedno još oko 15 min. Krompir prethodno do pola obariti u vodi koja se zatim baci kako bi se odstranio deo ugljenih hidrata. Kada je jelo pri kraju dodati 20g ovsenog brašna razmućenog u 150g paradajz soka i začine po želji (so, vegeta, bosiljak, lovorov list...). Prokuvati još oko 5 minuta da se malo zgusne. 100g PILEĆEG PAPRIKAŠA sadrži 82.2 kcal 7.2g UH 7.0g P 2.8g M 0.4g dijetnih vlakana. Glikemijski indeks 33.2 _______________________________________________ Kokos kocke 18. 09. 2008. Potrebno je za testo: - 4 jaja - 75g zaslađivača DIAMEL 158
- 75g (od grožđanih koštica - bez holesterola) - 110g mleka (1.6% mm) - 100 g ovsenog brašna - 1 prašak za pecivo - 15g kakaoa (dve ravne supene kašike) za fil: - 500g mleka (1.6% mm) - 25g ovsenog brašna - 100g kokosovog brašna - 60g zaslađivača DIAMEL - 5 "Natreen" tabletica za glazuru: - 100g čokolade bez šećera "PIONIR" - 20g putera ili margarina - 25 g mleka - 30g kokosovog brašna Priprema: Testo - Penasto umutiti žumanca i zaslađivač, dodati ulje, mleko i brašno sa praškom za pecivo i na kraju čvrst sneg od belanaca. Smesu podeliti na dva dela i u jednu polovinu dodati kakao. Polovinu testa sa kakaoom peći u podmazanom plehu posutom brašnom u zagrejanoj rerni dok ne bude do pola pečeno (do 5 minuta). Vruće testo premazati ohlađenim filom i preliti drugom polovinom testa bez kakaoa i vratiti u rernu. Ispeći do kraja, dok testo ne porumeni i ne počne da se odvaja od ivica pleha, ohladiti i preliti glazurom. Fil spremiti na sledeći način: brašno razmutiti sa malo hladnog mleka, odvađenog od 0.5 litara, pa to uliti u vruće mleko (zaslađeno DIAMEL-om i "Natreen" tableticama) i kuvati oko 5 minuta na pari, a zatim dodati kokos i kuvati još oko 10 min. Glazura se sprema tako što se izlomljena čokolada istopi sa mlekom i puterom, na tihoj vatri, i meša se dok se ne dobije glatka, gusta smesa, zatim se premaže kolač i pospe se sa kokosovim brašnom. 100g KOKOS KOCKI sadrži 225.4 kcal 22.8g UH 6.8g P 11.9g M 159
5.1g dijetnih vlakana Glikemijski indeks 25.6 Bilo bi dobro da za sve kolače koristite integralno ovseno brašno zato što ima nizak glikemijski indeks (polako podiže nivo šećera u krvi), samo 26, za razliku od integralnog pšeničnog brašna koje ima GI 65, integralnog ražanog koje ima GI 64 i heljdinog koje ima GI 55! Kolač sa jabukama 12. 10. 2008. Potrebno je: - 4 jaja - 130g zaslađivača DIAMEL (fruktoza 50% i sorbitol 50%) - 40g zaslađivača DIAMEL za posipanje - 70 g ovsenog brašna - 40 g kokosovog brašna - 70 g mlevenih lešnika ili oraha ili badema - 120g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) - 1kg oljuštenih i izrendanih jabuka - 150g mleka (1,6% mm) - 1 prašak za pecivo, cimet Priprema: Umutiti penasto jaja sa zaslađivačem, dodati ovseno i kokosovo brašno, lešnike (orahe ili bademe), a zatim i ulje, mleko i prašak za pecivo. Sve dobro umutiti i polovinu testa sipati u pleh. Peći u zagrejanoj rerni dok ne bude do pola pečeno (da tek počne da rumeni, da malo naraste, ali da se ne odvaja od ivica pleha), oko 10 minuta. Izvaditi pleh iz rerne i testo, dok je vruće, prekriti izrendanim jabukama. Posuti cimetom po ukusu i preliti preostalim testom da se prekriju jabuke (ne brinite ukoliko niste u potpunosti prekrili jabuke... testo će da naraste). Vratiti u rernu i peći dok testo ne dobije intenzivno rumenu boju i dok se ne odvoji od ivica pleha, oko 30 minuta. Kada se kolač ohladi posuti ga zaslađivačem, iseći i služiti. 100g KOLAČA SA JABUKAMA sadrži 180.4 kcal 160
18.4g UH 3.2g P 10.4g M 1.9g dijetnih vlakana Glikemijski indeks 24.4
Poštovani, Sadržaji predstavljeni na Diabeta Internet stranicama namenjeni su isključivo informisanju. Ove stranice Vam ne nude preporuke bilo koje vrste, te na njima ne bi trebalo da temeljite nikakvu odluku ili akciju. Preporučujem Vam da se o mogućoj primenjivosti bilo kog konkretnog aspekta sadržaja ovih stranica posavetujete sa profesionalnim savetnicima koji se bave pripadnim područjem. Na ovoj lokaciji se nalaze birane informacije o šećernoj bolesti i njenom lečenju. Te informacije nisu zamišljene kao medicinski saveti i ne mogu biti zamena za savet profesionalnog lekara. Ako osećate ili sumnjate na bilo kakve zdravstvene tegobe, posavetujte se sa svojim lekarom opšte prakse ili nekim drugim kvalifikovanim medicinskim radnikom. Informacije na ovim stranicama iznose se “kakve jesu” i autor ne daje nikakve izjave ili garancije vezane za celovitost, tačnost, blagovremenost, dostupnost, funkcionalnost i usaglašenost sa važećim zakonima. Upotrebom ovih Internet stranica prihvatate mogućnost da informacije mogu biti nepotpune ili netačne i da možda neće udovoljavati Vašim potrebama ili zahtevima. Autor neće preuzeti odgovornost za bilo kakvu štetu ili ozledu proizašlu iz Vašeg pristupa ili nemogućnosti pristupa ovim stranicama, kao ni iz oslanjanja na ovde iznesene informacije. Autor se odriče svake odgovornosti za neposrednu, posrednu, slučajnu, refleksnu, kaznenu, posebnu ili drugu štetu, izgubljenu priliku, izgubljenu zaradu ili bilo koji drugi gubitak ili štetu. Zahvaljujem na razumevanju i želim Vam, pre svega, dobro zdravlje! 161
Autor O autoru Stela Prgomelja: Rođena sam aprila 1970. godine u Beogradu, gde živim i radim. Od januara 1976. godine bolujem od šećerne bolesti tipa 1, insulin-zavisne od prvog dana. Lekari nisu utvrdili uzrok nastanka bolesti, jer genetskih predispozicija u porodici nema. Pretpostavlja se da je u mom slučaju dijabetes iniciran stresom tokom saobraćajne nesreće, koju sam sa roditeljima doživela godinu dana ranije. Tokom svog dijabetićkog "staža" od preko 35 godina, imala sam prilike da se susretnem sa skoro svim nedaćama koje ova bolest sa sobom nosi i sa razli?itim vidovima terapije, manje ili više uspešne. Od komplikacija su se razvile retinopatija, hipertenzija i nefropatija, kao i neki oblici oboljenja vegetativnog nervnog sistema. Od avgusta 2001. godine koristim terapiju insulinskom pumpom uz kratkodelujući insulin. Od tada je moj život u mnogome bolji i drugačiji, a šećer se stabilizovao više nego što sam mogla zamisliti. Želja mi je da putem ovog sajta prvenstveno pomognem svim dijabetičarima i njihovim najbližima, upotpunjujući materijal ličnim i iskustvima i saznanjima dijabetičara koje poznajem. Pozivam sve zainteresovane da mi se u ovoj nameri pridruže na bilo koji način. Koristim ovu priliku da se zahvalim svojoj porodici, izuzetnim prijateljima i kolegama, koji mi sve ove godine pružaju nesebičnu pomoć i podršku u svakom pogledu. Iskreno Vaša, Stela Prgomelja - Od 2003. u invalidskog penziji. - 2003-2010. predsednica Društva za borbu protiv šećeerne bolesti grada Beograda - od 2009. potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije - od 2010. predsednica Nadzornog odbora Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda - "Plavi krug" 162
kontakt: e-mail Napomenica: sajt je ugledao svetlost Interneta aprila 2002.g.
ŠEĆERNA BOLEST: ISHRANA DIJABETIČARA – CIMET Još 2.700 godina pre Hrista, kineski lekari su cimetom lečili dijareju i probleme sa bubrezima. Kasnije, grčki lekari koji su praktikovali indijsku ajurvedsku medicinu, koristili su cimet za probleme varenja. Cimet može da pomogne u snižavanju nivoa holesterola i triglicerida. Pakistanski istraživači su davali ispitanicima (koji su imali dijabetes tip 2) jednu placebo pilulu dnevno i drugoj grupi pilulu sa 1g do 6g cimeta. Nakon 40 dana, u grupi koja je dobijala cimet nivo holesterola je pao minimum13% i njihov nivo triglicerida je pao minimum 23%. Placebo nije imao efekta. U jednom od novijih istraživanja nemački istraživači su analizirali krv 65 odraslih sa dijabetesom tip 2 koji su zatim uzimali kapsulu sa 1g cimeta ili placebo, 3 puta dnevno u toku 4 meseca. Na kraju su rezultati pokazali da je nivo šećera smanjen za oko 10%, a placebo korisnici su smanjili za samo 4%. Pretpostavlja se da jedinjenja u cimetu mogu aktivirati enzime koji stimulišu receptore insulina. Dodavanjem cimeta u dezert može se ublažiti skok nivoa šecera u krvi koji nastupa posle slatkiša, poručuju švedski stručnjaci s Univerzitetske bolnice u Malmeu. Oni su kod grupe od četrnaest zdravih dobrovoljaca ustanovili sporiji rast šećera u krvi posle pudinga od pirinča kad je ovaj slatkiš bio začinjen cimetom nego kad tog dodatka nije bilo. Razlog za to delimično se pripisuje činjenici da cimet usporava prelazak hrane iz želuca u creva, što je švedski tim ustanovio uz pomoć ultrazvuka. 163
Još je rano da se ljudima koji boluju od dijabetesa nedvosmisleno preporuči cimet kao dodatna terapija za bolest, ali švedski stručnjaci podsećaju da je jedna ranija studija pokazala da je kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 2 posle četrdesetodnevnog konzumiranja cimeta došlo do smanjenja nivoa šećera i holesterola. Cimet bi mogao da bude više od začina - nađena je i njegova medicinska primena u prevenciji i borbi protiv dijabetesa. Prema ćelijskim i molekularnim ispitivanjima na Univerzitetu Kalifornije, Santa Barbara (UCSB), Državnom Univerzitetu Ajove i Ministarstvu poljoprivrede SAD cimet bi mogao da ima ulogu zamene za insulin u dijabetesu tip 2. "Cimet sam po sebi ima aktivnost sličnu insulinu ali može i da potencira dejstvo insulina," izjavio je Don Graves UCSB. "Potencirajuće dejstvo može biti iskorišćeno u lečenju obolelih od dijabetesa tip 2. Cimet ima bioaktivne komponente koje, kako verujemo, mogu da preveniraju ili spreče dijabetes." Korišćenjem magnetne rezonance i masene spektroskopije istraživači su u stanju da opišu hemijsku strukturu molekule iz cimeta sa aktivnošću koja je slična insulinu. Već je saopšteno da je ta supstanca proantocijanidin, i da može da ima ulogu u prenosu signala pod uticajem insulina na masnu ćeliju. Richard Anderson iz Ministarstva za poljoprivredu SAD nedavno je završio studiju sa cimetom na ljudima u zajednici sa istraživačima iz Pakistana. U 30 ispitivanih osoba dobijeni su rezultati koji obećavaju uspeh samo 40 dana od početka primene cimeta. Nađen je značajan pad glikemije, LDL i ukupnog holesterola i triglicerida. Istraživači misle da sada mogu da počnu ispitivanja cimeta ili njegovog vodenog ekstrakta na ljudima i u SAD. Dijabetes tip 2 je bolest u kojoj se razvija neosetljivost na insulin i time se sprečava njegovo dejstvo na tkiva kojima je on potreban da bi koristila glukozu. 164
Rad u UCSB je fokusirao pažnju na način na koji cimet deluje na ćelijskom i molekularnom nivou odnosno kako utiče na insulinske receptore i druge proteine koji učestvuju u ostvarivanju delovanja insulina. Blagodeti cimeta za dijabetičare Ako ste majstor za kolače i obožavate da ih pravite, obavezno im dodajte cimet. Neverovatno zvuči, ali ovaj začin specifičnog mirisa bez obzira na to da li ga koristite u slatkišu ili čaju, blagotvorno deluje na organizam. Dovoljno je samo umakanje štapiča cimeta u čaj i milioni ljudi koji nisu ni svesni da imaju imaju problem sa nivoom šećera u krvi, osetiće znatno olakšanje. Do najnovijeg saznanja došla je grupa stručnjaka centra "Human Nutrition Research"iz Merilenda sa Ričardom Andersonom na čelu. Jedna kašičica cimeta u činijici sutlijaša smanjiče nagli skok šećera u krvi inače uobičajen posle takvog obroka. - Posmatrali smo uticaj svakodnevnih namirnica na nivo šećera u krvi. Jedna od namirnica bila je omiljena američka poslastica, i to pita od jabuka koja je obično začinjena cimetom. Očekivali smo loše rezultate, međutim desilo se potpuno suprotno. Cimet je pravo otkriće za dijabetičare - prokomentarisao je Anderson. Aktivni sastojak cimeta MHCP simulirao je insulin toliko dobro da se kod volontera koji su redovno uzimali ovaj začin, nivo šećera u krvi snizio za 20%, dok je kod pojedinih dijabetičara došlo do normalizacije nivoa šećera. Po prestanku "terapije" cimetom nivo šećera kod svih učesnika testiranja se vratio na uobičajene vrednosti. Pored svega toga, cimet je snizio masnoću i holesterol i neutralizovao delovanje slobodnih radikala, štetnih hemijskih procesa koji se u najve�em broju slučajeva nalazi u krvi dijabetičara. 165
