Knjiga o Macurama

Дејан Вујанић • Синиша Јерковић • Јовица Кртинић • Александар Маринковић

К ЊИ ГА О М АЦ УР АМ А

Едиција

Дејан Вујанић • Синиша Јерковић • Јовица Кртинић • Александар Маринковић

Генетика и родословље, I књига Уредник

Јовица Кртинић Рецензенти

Проф. др Живко Бјелановић Др Бојана Панић Лектура и коректура

Марија Аргакијев

Припрема и дизајн

Марко Митровић

К Њ И Г А О МАЦУРАМА Генетичко-историјска студија

Штампа

Но-качи д.о.о Београд Тираж

1000 примерака На корицама

Сувозид у центру села Мацуре, фото Јовица Кртинић

     

Издавач

Друштво српских родословаца „Порекло“, Београд

Београд, 2014.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 929.52МАЦУРЕ 94(=163.41) КЊИГА о Мацурама : генетичко-историјска студија / Дејан Вујанић ... [и др.]. Београд : Друштво српских родословаца “Порекло”, 2014 (Београд : НД Качи). - 259 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Генетика и родословље / Друштво српскихродословаца “Порекло” ; књ. 1) Тираж 1.000. - Стр. 11-13: Осврт на књигу о Мацурама / Живко Бјелановић. - Прилози: стр. 217-243. - Белешка о ауторима: стр. 255. Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 244-254. ISBN 978-86-89993-00-4 1. Вујанић, Дејан, 1977- [аутор] 2. Јерковић, Синиша, 1976- [аутор] 3. Кртинић, Јовица, 1969- [аутор] 4. Маринковић, Александар, 1974- [аутор] a) Мацуре (племе) b) Срби - Европа COBISS.SR-ID 208525580

Ова књига се у целини или у деловима не сме умножавати, прешт ампавати или преносити у било којој форми или било којим средством без дозволе аутора или издавача

Посвећено Милошу Мацури, оснивачу портала macure.net, без којег ове књиге не би било

САДРЖАЈ

Страна

МАЦУРЕ У АУСТРИЈСКОЈ КРАЉЕВИНИ ДАЛМАЦИЈИ

88

ЗАКЉУЧАК

96

ДОДАТАК

Проф. др Живко Бјелановић: ОСВРТ НА КЊИГУ О МАЦУРАМА (рецензија) 11

Предраг Шћепановић: ОСТАЦИ МАЦУРА У РОВЦИМА, МОРАЧИ И ОКО КОЛАШИНА 100

Јовица Кртинић: ПРЕДГОВОР

17

АРАНЂЕЛОВДАН – СЛАВА МАЦУРА

20

Милош Мацура: НОВЕ МАЦУРЕ У ПОСЕТИ СТАРИМ МАЦУРАМА 110

ПОГЛАВЉЕ I

Јовица Кртинић: ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ (ПОЈМА, ИМЕНА, ПРЕЗИМЕНА) МАЦУРА

24

ДОДАТАК Проф. др Живко Бјелановић: ПРЕЗИМЕ 31 МАЦУРА У БУКОВИЦИ

Јовица Кртинић: ТРАГОМ УКРАСА СА МАЦУРСКИХ СТЕЋАКА

114

Јовица Кртинић: У ЗАВИЧАЈУ ДАЛМАТИНСКИХ МАЦУРА

120

ПОГЛАВЉЕ III

Александар Маринковић: МАЦУРЕ У ПОЉСКОЈ, ЧЕШКОЈ, СЛОВАЧКОЈ И УКРАЈИНИ

129

ПОГЛАВЉЕ II

МАЦУРЕ У ПОЉСКОЈ

131

Дејан Вујанић: ДАЛМАТИНСКЕ МАЦУРЕ У 37 ИЗВОРИМА И ЛИТЕРАТУРИ ДО 1918.г 38 УВОД

МАЦУРЕ У ЧЕШКОЈ

136

МАЦУРЕ У СЛОВАЧКОЈ

140

МАЦУРЕ У УКРАЈИНИ

144

МАЦУРЕ ДАВЊИ НАРОД

40

ПОЧЕТАК МИГРАЦИЈА

47

СРБИ У СЈЕВЕРНОЈ ДАЛМАЦИЈИ. ДОСЕЉАВАЊА ДО КРАЈА 16. ВИЈЕКА

54

ДОДАТАК Др Мирослав Мацура: МАЦУРЕ У ЋЕШИНСКОЈ ШЛЕСКОЈ 149

СЕОБЕ СРБА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 17. ВИЈЕКА. ИЗЛАЗАК МАЦУРА НА ИСТОРИЈСКУ СЦЕНУ 59

ПОГЛАВЉЕ IV

МАЦУРЕ У 18. ВИЈЕКУ

Др Бојана Панић: ОСВРТ НА ТЕКСТ СИНИШЕ ЈЕРКОВИЋА 160

МАЦУРЕ У ТРИ ЛИЧКА ТОПОНИМА

70 84

МАЦУРЕ И НАПОЛЕОНОВИ РАТОВИ

88

ГЕНЕТИЧКО ПОРИЈЕКЛО МАЦУРА

159

Синиша Јерковић: ГЕНЕТИЧКО ПОРИЈЕКЛО 163 МАЦУРА УВОД

163

ШТА ГЕНЕТИКА МОЖЕ ДА КАЖЕ О НАШЕМ ПОРЕКЛУ 165 О Y-ДНК ХАПЛОГРУПИ I

173

О Y-ДНК ХАПЛОГРУПИ I1-Z63

177

ГЕНЕТИЧКИ РЕЗУЛТАТИ МАЦУРА

192

ЗАВРШНО РАЗМАТРАЊЕ

211

ПРИЛОЗИ

СПИСАК МАЦУРА ЖРТАВА У ДРУГОМ 217 СВЕТСКОМ РАТУ 217 Жртве у Хрватској Жртве у Босни и Херцеговини

221

Жртве у Србији

231

Жртве у Словенији МАЦУРЕ ЖРТВЕ ЛОГОРА БАЊИЦА 1941-1944 МАЦУРЕ У ЗЛОГЛАСНОМ КАЗАМАТУ НА ГОЛОМ ОТОКУ

232 233 234

ПОЗНАТЕ МАЦУРЕ

235

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

244

БЕЛЕШКЕ О АУТОРИМА

255

Проф. др Живко Бјелановић

ОСВРТ НА КЊИГУ О МАЦУРАМА (Рецензија) У предговору Књиге о Мацурама, ка зује њен уредник Јовица Кртинић, ријеч је о књизи којој је циљ да „мултидисциплинарним приступом утврди матично порекло рода с презименом Мацура“. У овом осврту на књигу истичем одмах да је циљ у потпуности остварен. Због тога ће књига бити у центру па жње не само оних који се презивају насловљеним презименом или оних којима је знак за презименску идентификацију другачији, али вуку поријекло од рода Мацура, ка ко је то утврђено генетичком генеалогијом, него много ширег круга читалаца, прије свега због описа једног нашег рода и његова презимена с врло широких видика. Тим видицима припада прије свега нау чна акрибија с којом су аутори остварили прилоге ове књиге.

Први значајан прилог , под насловом „Далматинске Мацуре у изво, дјело је Дејана Вујанића. У њему је рима 1918. године“ аутор,иилитератури сам рођен удо сјеверној Далмацији, на шездесетак страница описао историјску збиљу краја који се може сматрати матичним простором Мацура и са жео цијели смисао свога прилога констатацијом како му није циљ „да наброји све информације које постоје о Мацу рама већ да податке који долазе из релевантних извора и литературе стави у хисторијски контекст и да их, колико је то могуће, протумачи“. Остварујући своју накану Вујанић креће од црногорске врлети, одакле су, према п редању, потекли влашки сточари - преци сјевернодалматинских Мацу ра, прати њихове сеобе и миграције кроз историју до аустријске краљевине Далма ције и тд. У закључку истиче да су покретачи миграц ије овог рода прије приближно 300 година били исти они војно-политичког и социјално-економског карактера који су покренули и друге породице да у новом обитавалишту потраже боље животне, услове те да су Мацуре могле доћи у Далмацију , или током Морејског рата (1684-1699) , индирекили средином 16. вијека тно из Херцеговине или из Црне Горе. На самом крају закључне ријечи спомиње потресну истину да су Мацуре од слома српске средњовјековне државе па све до 1918. године били поданици и Османског царства, и Мле, и Х абзбуршке монархије, и Наполеонове Француске, и тачке републике Аустрије, да их нитко од њих није усрећио јер су и иза њихове владавине остали онакви какви су били некад и наставили жи вјети патријархалним животом сточара и земљорадника.

12


ОСВРТ НА КЊИГУ О МАЦУРАМА

13

Други важан п рилог књиге је текст Синише Јерковића с насловом „Гекутијом у морском бездану. На овом мјесту проширујем поредбу. Казат нетичко поријекло Мацура“. Не сматрам га значајним само по томећу што да трагање за почетним значењем презимена Мацура нали чи потрази је обимом слич ан оном првом прилогу , него по томе што поријеклу неког за црном кутијом која, давно изгубљена у дубинама морског пространрода, у овом случају рода Мацура, прилази на досад неуобичајен начин ства, не емитује више електромагнетске сигнале. Тиме се приклањам тврдњи истражива ња, тј. методом генетичке генеалогије. Само тако је могуће до- теорије да опис неког језичног облика може бити ваљан и ка д не вести у везу презимена која се својим обликом знатно разликују од предоспијемо до посљедње карике у ланцу од прајезичног облика до облика каквим се данас сл ужимо и да свако пре зиме осим значења „презиме “ не зимена Мацура и њихове носиоце из удаљених к рајева, као што повезује значи ништа више. Овим не обезвређујем напоре неких аутора у књизи нпр. презиме Простран из Смоковића и презиме Маринковић из ТрибањШибуљине, оба из задарске околице, с п резименом Мацура и носиоцима да у презимену Мацура протумаче завршетак –уракао суфикс с негативном конотацијом, а оно што се налази испред њега као основу значења овога презимена у сјевернодалматинском залеђу . „млат“, „чекић“, те да цијелој твореници припишу значење приближно наУ приступном дијелу прилога аутор расправља о генетичкој димку „онај који се вјешто користи чек ићем у к лесању камена“. Читалац генеалогији као научној дисциплини с теоретског стајалишта да тако тако може да се опредјељује за једн у врсту т умачења изгубљеног значења, увјери читаоце у оправданост својега начина описа везе међу људима , и да бира јед ну од двије могућности. Ту околност односно против друге међу којима привидно не може бити никакве сродности. У овом је смислу треба сматрати посебном вриједно шћу ове књиге. посебно значајан осврт под насловом „Веза Црна Гора и Далмација“. Аутор тврди у закључку п рилога да је могуће помишљати на везу не само Мацура у сјеверној Далмацији с носиоцима таквог презимена или пре зимена сличне форме у с лавенском свијету (У Пољској, Словачкој, Украјини) него и шире , у закарпатском дијелу Европе , те да „постојање старог племена Мацура у Црној Гори не открива само трагове пресељења дијелова те групе у сјеверну Далмаци ју“ него и тајне у кретању влашких сточара од Карпата до Балкана и прије доласка Славена на ове просторе. Нису мање важности ни ситнији прилози, од оног којему је тема Аранђеловдан као крсна слава, преко Мацура прилога о Мацурама у Црној Гори, у Пољској, Чешкој, Украјини или ,удо Закарпаћу путописних репортажа у којима се сусрећемо с Мацурама наших дана. Посебно треба истакнути ва жност прилога на крају књиге јер су нпр. пописи Мацура као жртава у Другом свјетском рату потресна свједочанства о стра дању људи и о Мацурама као вјерним припадницима антифашистичког покрета. Хоће ли они који дочитају књигу до самог краја остати прикраћени за какав одговор на питање које их посебно занима? Одговор у овом прилогу може бити само потврдан. Тиче се прије свега питања какво првотно значење можемо приписати презимену Ма цура. И сам се пи там можемо 1 ли повући границу између личног Мицур имена из савременог антропонимикона сјеверне Далмације и презимена Мацура. Одлуч но одговарам да можемо, јер осим блискости по изразу нема ничег заједнич кога између ова два антропонима. Презиме Мацура обликовано је сигналима неког далеког и непознатог говора романског поријекла, па му због тога не можемо одредити некада шњу значењску вриједност. На једном сам мјесту потрагу за значењем сличних презимена упоредио с потрагом за црном 1 Мицур, ген. Мицура , вок. Мицуре, инстр. Мицуром, мушко име, изв. од Мице (Živko Bjelanović, Antroponimija Bukovice, SKD Prosvjeta, Zagreb, 2012, стр. 378).

Јовица Кртинић

ПРЕДГОВОР Књига о Мацурама подухват je тима истраживача окупљеног у Друштву српских родословаца „Порекло“, као и на истоименом интер2 3 нет порталу . Она је, уједно, и једна од првих студија која код се насу истраживању порекла једног рода служ ила и најновијим методама заснованим на достигнућима генетич ке генеалогије. Циљ који смо ставили пред себе био је да мултидисциплинарним приступом утврдимо матично порекло рода с презименом Мацура, као и да истражимо његову повезаност с Мацурама на ширем географском подручју (бивша Југославија, Пољска, Чешка, Словачка, Украјина). Почетни имплус овом истраживању дали су први генетич ки резулта4 на ти, објављени у оквиру С рпског ДНК пројекта порталу Порек ло, који су у међусобну везу довели једног Мац уру (Милоша) и једног Маринковића (Александра), Далмације. обојицу пореклом, што ближим - што даљим, из северне Налаз је био прилично изненађујући. Далматински род Мацуре одувек је сматран потомцима старог народа Мацуре, којег народно предање помиње као предсловенско становништво на тлу дана шње Црне Горе, посебно у долини Мораче и у Ровцима. Уз ово „предсловенско“, често је ишао и префикс „влашко“ што је древно порекло Мацу ра смештало међу романизоване староседеоце. Међутим, генетички резултат дао је потпуно нов смер, пошто се показало да тестирани Мацура има хаплотип својствен северним народима, пре свега германским! Истраж ивање које смо потом предузели и у којем су тестирана још два појединца с презименом Мацура (један из северне Далмац ије, а други из Босанске Крајине) несумњиво је потврдило њихову припа дност такозва ној хапл огрупи I1, својст веној углавном Германима. Као што је напред поменуто, генетички резултати показали су и блискост Мацура са српским родом Маринковић из приморског места Трибањ Шибуљине. Поред ове (досад непознате) везе, наше истраж ивање 2 www.poreklo.rs 3 Пре нас то су учинили Александа р Бачко и Драгиша Максимовић, који су објавили генетичку студију Родови који славе Св. , Београд, Тому 2010. 4 www.poreklo.rs/srpski-dnk-projekat

16

Јовица Кр тини ћ

ПРЕДГОВОР

17

потврдило је основаност претпоставке о братственичкој вези далматиндом широм бившег југословенског простора, као и на разним странама 5 с Мацурама. Међутим, пред нама се нашао далеко света, и праћење тог крета ња само би нас удаљило од одговора на основно ског рода Простран крупнији изазов – пронаћи и тестирати појединце у Црној Гори који питање - ко су Мацуре. баштине предање да с у од Мацура, ил и за које се основано мо же претпоИпак, да 20. век не буде потпуно искључен из фокуса нашег интеставити да вуку порекло од мацурског племена, а сада имају различита сматрали с мо за сходно да у прилозима на крају књиге објавимо презимена. При томе, кроз директан контакт утврдили смо да готоворесовања, сви и спискове Мацура које су ст радале током Другог светског рата, као и оне носиоци презимена Мацура који данас ж иве у Црној Гори потичу из секоје су прошле кроз казамат на Голом отоку. Да не буде све у овом тужном верне Далмације или Бос анске6 Крајине. тону, на крају смо, у прилогу, оставили и запис о успешним Мацу рама. На овом месту рећи ћемо још само толико да смо на крају успели да У књизи се нисмо посебн о бавили Мацу рама у Србији, иако их данас дођемо до два појединца у Црној Гори расположена да учествују у нашем 8 Разлог томе је што све те Мацуре имају ту, несумњиво, живи највише. подухвату. Реч је о тестираном Фуштићу (Владимиру), који је имао јасно поре кло из северне Далма ције и Боса нске Краји не. Исти на, у току породично предање да је од Мацура, и тестираном Синђићу (Данилу), нашег истраживања искрсло је неколико занимљивих помена Мацура који припада роду који се у доступној литерату ри доводи у везу са старим Србији. Најпре смо добили информацију да у селу Обрва код Краљева Мацурама. Резултат њиховог тестирања, као и резултат до којег усмо „постоје неке Мацуре“. Међутим, провером смо установили да тих Мадошли пошто смо у пољском месту Устрон (код града Ћешина) пронашли 9 цура тамо ипак нема , већ да је ту нека д живела једна жена пореклом из једног Мацу ру (Криштофа) вољног да пошаље свој узорак за анализу Црне Горе коју су звали Мац ура. Поред овог, наишли смо и на за нимљив Y-ДНК, представљао је нов, изненађујући т раг. Верујемо да ћете тај траг Међутим, како се испоставило, са занимањем потражити и прочитати на страни цама ове књиге. помен Мацура крајем 19. века у10Ужицу. Мацура који се тамо помиње такође је пореклом из матице свих Мацура 7 Споменимо још и то да, поред генетичког дела истраж , основу ивања – северне Далмације. нашег рада чини историјска анализа, која у свом фокусу пре свега има С друге стра не, у књизи су обрађене Мацуре које се с тим ил и сродним далматинске Мацуре, или се бави и Мацурама „давњим народом“ презименом Мачура појављују у Пољској, Чешкој, Словачкој и Украјини. у Црној Гори. Запажен простор посветили смо икао Мацурама у Босанској То Крајини. Овај (централни) део књиге организован је хронолошки и је, показало се, било веома важно да би се разумели основни закључци које можете пронаћи у генетичком делу наше студије. почиње с првим поменом Мацура, а завршава се периодом пред почетак Првог светског рата. Проценили смо да је за циљ који смо пред себе Књига је посебно обогаћена додацима, који прате основна поглавља поставили ово достатан историјски оквир. Епоха која је уследила након књиге, од којих је једно посвећено и етимологији имена Мацурa. тога обележена је великим миграцијама. Бројне Мацуре нашле су нов Напоменимо на крају да је ова књига данас пред вама пре свега Простран 5 ТестиранДражен је , пореклом из места Смоковић код Задра, који слави захваљујући Милошу Мацури, оснивачу и уреднику портала Мацуре Аранђеловдан. Мацура Боро 6 У телефонском именику за Црну Гору пронашли смо ових шест особа: 8 Претпоста вља се да у Србији живи око 1.200 људи с презименом Мацур а. Покуша(Будва, Лази), Мацура Горан (Бар, Поље), Мацура Ервин (Херцег Нови), Мацура Јулка (Печули смо да добијемо и званичан податак у Републичком заводу за статистику. Међутим, на рице, Велики Пијесак), Мацура Петар (Херцег Нови), Мацура Станко (Зеленика). Позвали смо наш допис одговорено је следеће: „РСЗ је објавио Најчешћа публикацију имена и презиих и сазнали следеће: Станко Мацура из Зеленике је син жандармеријскогМирка наредника мена , која је доступ на на нашем сајту (www.stat.gov.rs), а додатна обра да у вези с именима и Мацуре(1902), који је дошао службом у Тиват из Горњег Мацура Јеловца. Горан је из Ервенипрезименима није могу ћа“. ка, дошао је у Бар 1995. До тад је живеоМацура у Книну. Ервин нам се по имену учинио као могући изузетак, али и он је старијим пореклом из Далмације. Међутим, његова прича је веома 9 Тврдња једне мештанке, с презименом Јовановић, коју смо позвали телефоном интересантна. Он је Словенац! Његов прадед, којем не зна име, дошао је „однекуд из Крајине, како бисмо проверили навод о Мацурама у селу Обрва. од Книна“ у Мрчна Села код Кршког у Словенији. Његов (Ервинов) Михаил отац (имезвао се Перо Пећинар у књизи Сеобе кроз ужи чки округ у 19. веку (од Бабинске буне 10 асоцира на крсну славу Мацура), аАнжек стричеви и Алојз(који је живео у селу Сеново, исто закључно са 1900. годи , II, ном књига, ) Ужице, 2014, на ст рани 305 бележи (на основу код Кршког). Оно што је интересантно је да они нисуМацура с презименом , већ Мацур . У сваархивске грађе) једног Мацуру на списку просветних радника и других „чиновника“ који ком случају, нема сумње да је господин Ервин Мацур(а) пореклом из Далмације, чији је предак живе током 1893. године на територији ужичког окру Стевану га. Реч Мацури је о , за којег трбухом за крухом кренуо за Словенију. Звали смо и остале Мацуре које смо пронашлисе у наводи теле- следеће: рођен 1865. год. у селу Исла м у Далмацији, досе љен у Ужице, где је фонском именику у Црној Гори, али се нису јављали на позив или је број био погрешан. постављен за учитеља језика у Ужичкој реалки. Два пута се женио. Други брак је склопио 7 У књизи дајемо нешто шири осврт на генетичку генеалогију због тога што она још у Ужицу 13. 6. 1899. годинеОлгом са Лешчинсковић из Ужица, р ођена 1879. год. у Лозници, није довољно познат метод за утврђивање порекла. Подрињски срез, досељена у Ужице.

18


(www.macure.net), који је иницирао овај пројекат. Он је уједно и председник Скупштине Друштва српских родословаца „Порекло“ и даје велики допринос активностима овог удружења, које окупља све већи број љубитеља родословља, а који свој ентузијам несебично деле на стран ицама портала Порекло (www.poreklo.rs). На крају, дугујемо велику захвалност рецензентима ове књиге проф. др Живку Бјелановићу и др Бојани Панић (као и њеним колегама из београдског ДНК центра за генети ку), који су овој књизи додали и јасан научни печат. Ништа мању захвалност упућујемо и свима који су нам на раз11 личите начине помагали током нашег истраживања, почев од појединаца који су прихватили да се тестирају и тако дали одлучујући допринос носећем стубу ове књиге. Нарочито хвала Предрагу Шћепановићу, др Звездани Павловић, др Гордани Том овић, др Алексан дру Ћуку, др Мирославу Мацури, др Стевану Мацури, Боривоју Мацури, Филипу Мацури, Славку Мацури, Небојши Новаковићу, Петру Демићу, Ивану Ковачевићу, Ђоки и Бранку Олуићу, Вељку Кубату, Ђури Комазецу, Гојку Суботићу, Недељку Ђиласу, Далибору Јелачи, Вељку Поповићу, као и сјајној екипи с Фејсбук групе Магазин сјеверне Далмације. Хвала и веома сусретљивим библиотекарима Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Весни Вуксан, Адаму Софронијевићу , Милени Костић,из као и волонтерки Еми Митић. Захвал упућујемо Јадранки Божић Народне библиотеке Србије. Сви ониност су се увек радоиодазивали на сваки наш захтев и на тај начин значајно допринели да се све што је релевантно провери или искористи као грађа за ову књигу, коју вам предајемо на читање. НАПОМЕНА: Текстови у књизи писани су српским језиком, ијека вског и екавског изговора, с обзиром на то да с у аутори из оба говорна подручја.

Милош Мацура (Београд, порекло Доњи Јеловац, крсна слава Аранђеловдан), Милош Мацура (Нови Сад, Мацуре, породични надимак Тојовићи, Аранђеловдан), Мирослав Мацура (Београд, Доњи Јеловац, Аранђеловдан), Криштоф Мацура (Устрон, Пољска),Александар Маринковић (Суботица, Трибањ Шибуљина, Аранђеловдан), Дражен Простран (Београд, Смоковић, Аранђеловдан), Данило Синђић (Подгорица, Сретешка Гора, Свети Лук Владимир а), Фуштић (Београд, Мојковац, Свети Стефан Дечански). 11

АРАНЂЕЛОВДАН КРСНА СЛАВА МАЦУ РА

АРАНЂЕЛОВДАН

АРАНЂЕЛОВДАН – КРСНА СЛАВА МАЦУРА

21

ти Св. aрхангела како стоји крај човека чији живот виси о концу. Када би га угледали на д главом самртника (понегде с мачем у десној и јабуком у левој руци), знали су да томе више нема спаса. Ако би се пак појавио крај ногу болесника, то је био знак да ће овај оздравити. Међутим, постоји и обрнуто веровање, да је појављивање Архангела поред главе наговештај оздрављења, а крај ногу - да долази судњи час.

Мацуре славе Сабор светог архангела Михаила – Аранђеловдан (8. новембра по јулијанском, а 21. по г регоријанском календару).

Понегде је aрхангел Михаило сматран непријатељем вукова, а у ве зи с тим и као заштитник 14стоке. Архангел Михаило се сматра и моћним заштитником људи, нарочито оних ко ји славе његов дан. Он је био крсна слава династије Немањића.

Архангел Михаило сматра се чуварем вере православне и бор12 цем против верских јереси. Он је војвода целе војске ангелске, коју, уз њега, предводе архангели Гаврило, Рафаило, Урило, Салатило, Јегудило, Варахило, а помиње се, као осми, и Јеремило. За разлику од других анђела, архангел Михаило је имао дванаесторо

Аранђеловдан је, после Никољдана, друга најзаступљенија слава код Срба. Међутим, у северној Далмацији, где је жариште рода Мацуре, 15 Аранђеловдан је на петом месту по броју свечара.

крила, којима је, њао према народном веровању, закла месец у време помрачења и штитио га од нечистих сила.

У Кистањама, уз Мацуре једино Ђиласи још16 славе Аранђеловдан. Поред њих, у северној Далмацији aрхангела Михаила као заштитника, између осталих, имају и ове породице: Андић, Андрић, Арнаут, Балаћ, Бачко, Баша, Букарица, Вујасин, Вујновић, Глогиња, Гуска, Даничић, Деспот, Држак, Ђого, Ђурић, Зељак, Карна, Крагуљ, Кужет, Лукић, Љеваја, Манојловић, Марчетић, Марић, Марин, Маринковић, Матић, Миливојевић, Миловац, Миодраг, Олуић, Павић, Преочанин, Простран, Пуповац, Русић, Ћосо, Црногорац, Шијан,.17 Шкорић

Што се тиче храмова који су посвећени aрхангелу Михаи лу у северној Далмацији, најпознатији је онај кој и се налази у ск лопу манастира Крка, у непосредној близини Кистања. Манастир је, како се претпоставља, поМихаилo на јеврејском језику дигнут цара Душазначи „ко је као Бог или ко је рава н Богу“. Свети Михаилo изаобража ва се око 1350. године, у време Јелене Шубић , рођене сестре на Силног , која је била удата Младена за III Шубића . Манастир и његова још од првих времена хришћанских као војвод а који у десној руц и држи црква су у више наврата обнављани, а на улазу у њега стоји година 1402. копље којим се бори против Луцифера, сатане, а у левој палмову зелену Поред овог, храмови посвећени aрхангелу Михаилу у северној Далмацији гранчицу. Наврх копља има платнену пантљику са црвеним крс том. постоје још и у местима: Мирање (из 1497), Отишић (1784), Трибањ Према народном веровањ у, aрхангел Михаило жи ви поред самог Бога Шибуљина (1865), Смилчић (1984), као и на православним гробљима у 18 и поверен му је најважнији задатак – да сила зи на земљу и самртницима Дрнишу (1852) и Зад ру (1886). У Биљанима Доњим је осамдесетих година вади душу. Због тога су га у неким крајевима звали „душовадником“. Вађењем душе св. aрхангел Михаило је олакшавао самртне муке 14 Исто, стр. 23. 13 људима. У неким крајевима сматра се да постоје разлике у вађењу душе, 15 Најзаступљенија слава је Ђурђевдан (26,5 одсто српских породица у Далмацији га слави). па је тако праведним људима aрхангел Михаило ду шу вадио босиљком, а Следи Никољдан (23,8 одсто), Јовањдан (17,9 одсто) , Стевањдан (8,8 одсто), Аранђеловдан – Лазарева субота (3 одсто), Свети (5,9 одсто), Лучиндан (3,1 одсто), Лазаревдан Димитрије (2,6 грешницима тешким копљем. одсто), Свети Врачи (1,2 одсто), Василије Велики (1 одсто), Мратиндан (1 одсто). Више: Александар

Бачко, Породице далматинских , Удружење Срба грађана „Српски деспот“, Београд 2008, стр. 28. Према широко распрострањеном веровању, неки људи могли су виде12 Српске славе, Аранђеловдан , владика Николај Велимировић, Београд, 2005, стр. 16. 13 Српске славе, Аранђеловдан , Душан Бандић, Београд, 2005, стр. 20.

16 Према казивању др Стевана Мацуре, уз његову напомену да су Ђиласи досељеници у Кистањама. Иначе, како стоји у кистањским матичним књигама, Ђиласи су из оближњег Колашца. 17 www.poreklo.rs/2012/04/05/srpska-prezimena-u-dalmaciji 18 www.eparhija-dalmatinska.hr

22

Крсна слава Мацура

23

ПОГЛАВЉЕ I Јовица Кртинић Запис са Цркве св. Аранђела у Мирањама (фото Недељко Ђилас)

ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ (ПОЈМА, ИМЕНА, ПРЕЗИМЕНА) МАЦУ РА

20. века започета градња храма посвећеног aрхангелу Михаилу, али до данашњег дана није изграђен. Иначе, слављење Аранђеловдана је карактеристично за српско 19 племеВасојевићи , због чега су с њима најчешће повезиване и старе (црногорске) Мацуре. Васојевићи преслављају Св. Александра Невског, . као и Св. Саву

„Сви Васојевићи који се сматрају да с у једног рода и славе заједничку славу Св. Арханђела, поносни су лијепим именом свога светитеља којег су, веле, и њихови преци Немањићи славили (Рајко “ Вешовић, Племе Васојевићи , Државна штампарија у Сарајеву, 19

1935, стр. 391)

ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ (П ОЈМА, ИМЕНА, ПРЕЗИМЕН А) МАЦУ РА

ПОРЕКЛО РЕЧИ МА ЦУ РА

25

Један од првих који се ближе позабавио именом Мацура био је етнолог др Јован Ердељановић, који у свом делу „Постанак племена Пипера“ (насталом на бази теренског истраживања из 1906. године) наводи следеће:

Име Мацуране личи на име или надимак који би начинили Срби 20 Етимологија речи (имена, презимена, појма) мацурадо данас је (види речи са завршетком –ура код Даничића: Основе, стр. 112). Имамо недовољно истраженa. Најчешћа тумачења узимају за основу романско пак у Далматинском приморју пример да талијанском Mazzaraимену mazz- (палица, чекић), а постоји и мишљење да име Мацура вуче одговара српско Мачура име 28 (село у Задарској жупанији. V. Sabljar: порекло од речи „ammazzare” (убити), што се доводи у везу с ратоборним „Mjestopisni rječnik...“, стр. 241), те према овом примеру смемо веровати карактером племена Мацуре, ка ко се то сачувало у народном предању да и јеона сличан начин постаМацура ло име , опет од неке романске речи с 21 којем су као таквом причали стари Васојевићи . С обзиром на присуство основом mazz-. Од те основе има у садашњем талијанском језику доста презимена Мацура и у другим земљама (Пољска, Чешка, Словачка, речи са значењем: палица, буздован, буџа,, а млат и значења сл. то су Украјина), у оптицају је и теорија да ово презиме има основу у личном која су могла дати повода постанку земљишних имена или братствених 22 29 имену (нпр. пољско име Macieiczyk, Maciej), што, међутим, не може да назива и надимака. 23 . се примени и у случају српских Мацура С обзиром на то да се Ердељановић позвао на Ђура Даничића, прове30 Интересантно је да je значење појма мацура веома слабо или готово рили смо шта стоји на наведеној 112. стра ници Данич ићевих . „Основа “ никако обрађено у највећем броју респектабилних домаћих речника Ту,имеђутим, нема конкретног навођења речи мацура, већ се у одељку 24 лексикона. Нарочито је зачуђујуће да се њиме није бавио ни Петар С кок књиге о речима с наставком –ра Даничић осврће на неке речи које су 31 у свом капиталном Етимологијском 25рјечнику. Појам мацура помиње туђег или тамног постања . Из тога је Ердељановић, очигледно, за кључио се тек кратком констатацијом у Речнику српскохрватског књижевног да је и реч мацура страног порекла. 26 и народног издању за српскохрватски језик САНУ,На једном другом месту у нашој књизи, настав –ура(у презимену ком где се само језика наводиу да је презимену речИнститута о . Слично (тек нешто шире) 27 русинских Мацура) бавио се и наш генеалог Синиша Јерковић и том објашњење налазимо у Рјечнику ЈАЗУ. приликом цитирао навод из студије Ивана ,Красовског који говори 32 20 Грч. Etymologia - лингв. наука која истражује порекло речи, њен корен и основна о завршецима имена с „непријатном конотацијом“ , међу којима се значења; народна етимологија лингв. нестручно тумачење значења речи на основу сличностипомиње и Мацура. Јерковић констатује и да је на основу консултоване или подударања с неком друго м речи, без обзира на стварну сродност, Иван Клајн, Милан Шипка, студије несумњиво да су презимена с наставком – ура карактеристична Велики речник страних речи и израза, 6. издање, Прометеј, Нови Сад, 2012, стр. 466. 33 . како за Русине тако и за Пољаке 21 Види текст Мацуре давњи народ, стр. 41-46 ове књиге.

22 Појављује се у више од 250 варијација - од француског имена Mathieu до пољског 82. Macieiczyk. Више на: http://www.surnamedb.com/Surname/macura 28 Очигледна Ердељановићева грешка – Мачура уместо, исправно, Мацура (оп. Ј. К.) 23 У Речнику личних имена код (Милица Срба Грковић, Вук Караџић, Београд, 1971) 29 су Др Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера . Етнографски зборник, књига XVII., најближе имену Мацура забележена су само мушка и женска имена Мацан и Маца, која објављено у књизи др Јован Ердељановић Кучи, Братоножићи, Пипери, Слово љубве, Београд, изведена као хипокористик од мачак/мачка, односно да је реч о именима одмила, стр. 129, 277 1981, стр. 392 24 Нема га ни у траговима у следећим речницима и лексиконима: Милан Вујаклија, 30 Ђуро Даничић, Основе српскога или хрватскога , 1876.језика Лексикон страних речи и; Иван израза Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи 31 Цитат: Туђе су: атрибур. Бабур. Базагур. Блавур, мосур (турски масура). Бунгур, кусур, и израза ; Bratoljub Klaić, Rječnik stranih riječi; Речник српскохрватскога књижевног језика Туђешућур; су или тамна постања пандур, самур, тањур, ћимур, чукур, Шпањур, : бабура (fornax Матице српске. quaedam, може бити баварска), баура, гудура, калаштура, клисура, кубура, кубуре, кустура, 25 Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU, 1971. Тамна је постања мангура, пачаура, поскура и проскура, саламура, саћура, чукура, чутура, хасура. 26 Мацур презиме (ЗНЖ 30/II, 125); Мацура презиме (ХК 14, 281; ЛМС 196, 59 Им. МС, Усура (мјесто старијега Усора). Ђуро Даничић, Основе српскога или хрватскога језика, 1876. стр. 54, Борба 1947, 91/5.), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Институт112-113. за српскохрватски језик САНУ, Београд 1984, стр. 231. 32 Види текст на стр. 203. Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, VI, JAZU, Zagreb, 1904-1910: Macur, m. ime muško. 27 33 Мјечислав Караш (Mieczyslaw Karaš) је у Beitrage zum slawischen onomastischen Atlas – Ima samo posesivni adj. Macurov u spomeniku XVI vijeka. Macurov sin. Mon. croat. 276. (1575.); (Берлин 1970: 123-132) расправио антропонимски суфикс -ур, -ура у пољском језику, па је међу Macura, m. Prezime.- Od XVII vijeka. Od mene Vuka Macure. Starine. 12, 6. (1698); Macurov, adj. Vidi бројним примерима навео и Mazur и Myszur и Macur, kao Janczur, Bambur и сл. Све су то облици kod Macur; Macurovac, Macurovca, m. ime zaseoku u Hrvatskoj u županiji ličko-krbavskoj. Razdijelj карактеристични баш за пољску антропонимију.

26


ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ (П ОЈМА, ИМЕНА, ПРЕЗИМЕН А) МАЦУ РА

27

Овде је интересантно истаћи да и нап ред поменути Јован Ердељанов Надимак ић (презиме) „чекић“ је симбол Макавеј снаге. , лично име, на на још једном месту у својој расправи о Пиперима на води појам мацуре хебрејском и значи чекић. Код нас постоји Макавејев презиме . Карло Мартел , ставља га у контекст (погрдног ) надимка : франачки краљ из династије Меровинга, свој надимак „дугује“ овој алатки 36 (француски martel = чеки ћ). ...нека од (влашких) братстава била назвата доста погрдним надимцима (Матаруге, Мацуре) ...а кад знамо да је у Брдима, у старој Црној Гори и Загорка у Вавић-Грос још напомиње да је чекић наша турцизам, реч а Херцеговини одувек обичај да се људима и браствима издевају шаљива српске речи млат и бат су, каже, изашле из употребе. имена, можемо према овоме веровати да почетак томе обичају ваља МАЦУРЕ - КЛЕСАРИ? тражити још код старих34Влаха. Чекић, познато је, представља неизоставан алат који користе клесари. Овим трагом је кренула филолог Загорка35Ва , која вић-Грос се у својој А управо тај за нат могао би да буде основа за настанак имена Мацур(а). књизи „Презимена су чувари нашег језика“ бавила пре зименом Мацура. Она пише: Наиме, лингвиста др Звездана Павловић, један од наших највећих за топонимију и дугогодишњи сарадник САНУ, сматра да је име То је старо презиме (надимак) румунског порекла. Породице које стручњака носе Мацур могло да се развије и од надимка човека који се бавио занатом у ово презиме потичу из Црне Горе, испод Дурмитора. Откуд румунски којем се користи мац, маца, мацола - клесарским, зидарским занатом. језик у Црној Гори? Константин Јиричек је написао: „Подунавски Римљани, преци Румуна (скоро читав Балкан је био римска префекту ра), - то Коришћен је романски назив за зидара, мацур клесара , из когјег се касније због провале народа од 5. века (...) су се исели ли (пастирима, номадима, развило лично име, јер име није могло да се развије од млетачког назива није тешко падало). Они нађоше нова седишта по читав ој Србији, у Босни за алат – чекић, mazzola . Порекло талијанске, млетачке речи је из старои Херцеговини, у приморским планинама Хрватске од Цетине па до Лике 37 mattea, * *mateola, вулгарно-латинско matteuca * (мотика) . и Крбаве, у Црној Гори (на простору где живе племена Зупци, Бањани, романског Никшићи, Дробњаци). Они су себе називали Романима, а Словени и 38 39 Италијани називал и су их с вагда Власима“. Павловићева наводи и следеће податке, односно фонолошка : објашњења mazza - штап, батина, палица; тољага; бат, млатило. „У старосрпским и дубровачким споменицима 13. и 14. века велики број mazz(u)ola дрвени корач; имена су чисто румунска (Бун, Урсул, Дракул, Секул). У Црној Гори два mazzetta - шиба, штапић; млат(ац) највиша брда имају романске називе, првобитно особна имена: Визитор mazz(u)olo - клесарски млатац (или чекић). и Дурмитор. Пошто се извесно време говор ило на оба језика, превладао је словенски“ (К. Јиричек). Да би се боље разумела промена речи примљених из талијанског језика, Павловићева наводи језичко објашњење Петра Шимуновића из његове Загорка Вавић-Грос нема дилему у погледу значења речи мацу ра: 40 књиге Источнојадранска топонимија : Реч мацура значи чекић (мацола). У савременом италијанском језику а) на стр. 78, цитат: ”...dio termina, pogotovuu vezi s materijalnom kulturomna уи постоји презиме Mazzola. Као што у нашем језику постојио са замена primorju, preuzimaju Hrvati iz mletačkoga, odnosno talijanskoga jezika uglavnom л са р, тако у романским језицима постоје идентичне замене. Упоредимо od XV stoljeća...” (221) Jedan od tih termina “latinskog, odnosno starodalmatskog итали јански језик (млетачки дијалект) и румунски. Трка се на италијанском језику ка же corsa, а на румунском cursa; добар на италијанском (млетачки 36 Загорка Вавић-Грос, Презимена су чувари нашег , Прометеј/Библиотека језика „Влада дијалект)bono је , а на румунском bun је. Замењује лсе и р. Степенице на Аксентијевић“ Обреновац , Нови Сад, II допуњено издање, 2013, стр. 262-263. италијанском су scala, а на румунском skara. Ако упоредимо mazzola(чита се 37 Илустрације ради: лексичке варијанте, из овог корена, код нас су: мац, маца, мацол, мацола, мацула а) „тешки чекић на оба краја раван, маљ, бат“; б) „зидарска алатка за глачање мацола)matura и (чита се мацура), видећемо о из италијанског да одговара камена“. Особа која је користила такав алат или је својим изгледом, снагом, јачином подсећала гласу u у румунском, l из а италијанског одговара r у румунском. гласу (фигуративно) на њега, могла је да добије надимак, а он је прелазио у име – Мацола, Мацолић (Речник САНУ). 38 Специјално за потребе наше студије о Мацурама. Постанак племена Пипера 34 Ердељановић, , стр. 401. -хрватски рјечник 39 Позивајући сеТалијанско на , Деановић-Јернеј, Загреб, 1960. 35 Ужа специјалност и предмет интересовања проф. Загорке Вавић-Грос је управо проучавање романских језика и ономастика српског језика. 40 Petar Simunović, Istočnojadranska toponimija, Split, 1986, 5-307.

28


postanja...” je “...maknel (l. machina “kamen“), mocira (l. maceria “suhozid“)...” (221.). б) те речи, апелатив итопоним, аутор језабележио на Рабу: “Mocira(< dalm. < lat. maceria “hrpa kamenja“, “suhozid“.”(78.). morfem -ir,talijansko, daje -ur. (то имамо код Мацур); Шимуновић кажеда се та промена запажа у Боки! Још једну потврду да би Мацуре могле да дугују порекло свог имена клесарском занату пронашли смо у једном немачком издању латинског 41 , наводи и следеће: етимолошког речника , у којем се, између осталог -mateola je у вези са ром.*mattea, *matteuca; наводе се деривати и значења и додаје: ”...des gleichen ahd. stein-mezzo “Steinmetz“ (s. macellum, mac(h)io, maialis“...”(клесар, каменар). - Исто и код: mac(h)io,-onis m. “Maurer ... aus gallorom. *matsio ruckentl. ahd. (stein) mezzo Steinmetz“...” Ако се зна да се највећи број мац урск их топонима у Црној Гори помиње у контексту мацурских гробаља, специфичних по великим клесаним каменим споменицима (стећци, мрамори, киљани), ето још једног могућег одговора на питање порекла речи мацура. А да ли су старе Мацуре заиста биле клесари, или им је име дато због њихове ратоборности, или пак нечег трећег – питање остаје отворено. Чини се да одговор зна једино камење, које Мацуре прати на читавом њиховом путу – од доњеморачких некропола до севернодалматинских сувозида.

41 Lateinisches etymologisches Worterbuch, von A. Walde - J. B. Hofmann, zweiter band M - Z, Heidelberg 1954.

ДОДАТАК Проф. др Живко Бјелановић

ПРЕЗИМЕ МАЦУ РА У БУ КОВИЦИ

ПРЕЗИМЕ МАЦУ РА У БУКОВИЦИ

Да бисмо додатно разјаснили недоумице везане за име Мацура, замолили смо уваженог универзитетског професора Живка Бјелановића, лингвисту и аутора књиге „Антропонимија Буковице“, да нам одговори на следећа питања: 1. У који тип презимена спада презиме Мацура? 2. Које је порекло овог презимена? Да ли може да се доведе у везу са сличним презименима, као Мацут што , су Мацакања, Мацавара , односно с презименима Маџар, Мажар или Мажуранић ? 3. У књизи „Антропонимија Буковице“ навели сте породичне надимке Мацура у Кистањама (Видаковићи, Жуниловић, Калатовићи, Кутловићи, Саграјићи, Танасовићи, ТомићиЏигићи , Шашићи , , Шкаљићи Можете ). ли објаснити 42 како су иначе такви надимци настајал и? 4. Кодза личних имена за Мацуре имамо ипомепитање , којевезаних везано име Штикоје се појављује у контексту на Мацура у Црној Гори. Ми смо још нашли да се појављује , тј. више њих, у дефтеру из 1523. године за и некиШтико Нахију Цетиње, Његуши, села Ради чевићи и Иваневићи (?), па онда 1521. неки Штико у Пиперима.

5. Међу Мацурама у северној Далмацији појављује се један са неуобичај еним именом Карпо. Реч је оКарпу Ма, рођеном 29. априла 1896. у Крупи. Како нам је рекао цури дугогодишњи матичар у Жегару Ђуро Комазец, Карпо је био уписан у матичне књигеКарпокрап као (или Карпократ ). Откуд ово име међу Мацурама и уопште у северној Далмацији? 6. Током нашег истраживања установилиПросмо да су страни из Смоковића у сродству с Мацу рама. Које је значење презимена Простран? 42 Један од наших информатора (др Стеван Мацура из Кистања) наводи још један надимак из засеока Мацуре – Ђавлићи. Иначе, и он помиње Кутловиће и Саграјиће, као и Томиће, додуше у варијанти Тумићи.

31

43 Осврт проф. др Живка Бјелановића

1. ПРЕЗИМЕ ПО ВРСТИ ПРИПАДНОСТИ Мацура је био знак за идентификацију становитог броја припадника друштвене заједнице давно прије него што су настала презимена каквима их данас схваћамо, као знакове који уз лично име служе у именској формули за идентификацију појединаца у друш тву. Тешкоће у тумачењу овог презимена нису само у нескла ду између времена у којем је презиме настало као знак неодређ ене врсте ант ропонима и наших дана , кад га описујемо по припад ности строго одређеној врсти знакова за антропонимску идентификацију. Тешкоће су и у томе што је алоглотског (романског) поријекла, што у његовој постави нема довољно сигнала да бисмо му приписали некадашњу значењску вриједност и изворну структуру по начину творбе. По томе су му слична још презимена из данашњег антропонимикона сјеверне Далмације Дракул а, као: Дупор, Кал цина, Карна, Лепур , па иЧепрња (Cipriani), Чирјак(Curiacus) илиТампоља (Tampagna), која се спомињу као презимена Романа у 44 далматинским гра довима у средњем вијеку. Није поуздано ни потврдити нити занијекати тврдњу да се у основи презимена Мацура и презимена Мацакања из сјеверне Далмације, заправо из Буковице, налази исти лексем јер је у презимену Мацакања уз мотив првог дијела структуре јошкуја и мотив (тал. cagna , читајкања ) па је по значењу и по творбеној структу ри ово презиме сл ично презимену Убипарип из ширег српског и хрватског језичног простора. Да ли је у основи презимена Мацот и презимена Мацура иста изразна и значењска вриједност? На то питање одговор не може бити једнозначан. Зато што својим обликом није типично идиоглотско презиме (типична 43 Проф. др Живко Бјелановић рођен је 1933. године у Ђеврска ма. После завршене гимназије у Шибенику завршио је студијску групу Хрватски или српски језик и југославенска књижевност на Филозофском факултету у Загребу 1958. године. На истом факулету је 1976. године стекао степен магистра из подручја лингвистике с посебним освртом на хрватски језик, а степен доктора филолошких наука стекао је на Филозофском факултету у Задру 1986. године. Службовао је као професор средње, више и високе школе у Шибенику, Пули и Сплиту. Од 1969. до 1971. био је лект ор српско-х рватског јези ка у Мил ану (Università degli Studi, Università Cattolica). Ономастика је главно подручје његовог интереса. Својим прилозима с темама из топонимије, антропонимије и етнонимије учествовао је на многим домаћим и међународним скуповима. Објављене су му књиге: Имена становника мјеста Буковице (Чакавски сабор, Сплит, 1988), Антропонимија Буковице (Књижевни круг, Сплит 1988), Ономастичке теме (Хрватска свеучилишна наклада, Загреб, Рјечник 2007), те антропонима Буковице (Ономатолошки прилози, књ. X, САНУ, Београ д,. 1989) Романи у градовима Далмације током средњег века 44 Види: Константин Јиричек, ,у Зборник Константина Јиричека, II књига, изд. САНУ, Београд, 1962.


32


33

идиоглотска су српска и хрватска презимена кад завршавају на –ић, или на –овић/-евић), зато што је непрозирно по значењу и што га због тога не можемо творбено раставити на дијелове формалне структ уре, знак Мацура припадао би данашњим презименима форме личних надимака каква су још презимена Деврњ а, Дрезга, Позде р, Сепер, Тинторитд. из Буковице.

2. ПРЕЗИМЕ ПО ПОРИЈЕКЛУ Ово је презиме својим поријеклом из брдских предјела Црне Горе. Такво му поријекло приписује сва литература. У текстовима који су ми при руци, а писани су да буду објављени у једној књизи, није с потребном јасноћом објашњен начин на који су носиоци овог презимена дошли из Црне Горе у сјевернодалматински простор и зашто су им Млечани некадашњи знак за племенску припадност узели за презиме као знак за идентификац ију у новом пребивалишту. Одговор 45 46 . би требало потражит и у историјској и у лингвистичкој литератури Познато је из хисториографске литературе да су Црногорци тражили од Венеције да их заштити и били спремни бити њезини поданици ако се Млечани обавежу да ће их бранити од турских напада. Како ови нису били у стању испунити своју обавезу, умјесто да заштите Црногорце на црногорском тлу,према исељав али су их из матичн их простора и распоређивали их на теренима својим стратешким интересима. MAPE GRIMANI - Додела парцела досељен им Црногорцима у селу Смоковић 1774. године Тако су Млечани довели Црногорце и у сјеверну Далмацију пред крај Морејског рата , након што су ослободили тај простор и потиснули најчешће с презименима у облику знака којим су доведени становници Турке далеко од јадранске обале. Отуд у сјевернодалматинској регији били идентифицирани у некадашњој друштвеној заједници. презимена Мацураи Кричкакао и два топонима, један у Книнској (Риђане ), други у Дрнишкој Крајини Кањане ( ), оба с етнонимским 3. ПОРОДИЧНИ НАДИМЦИ значењем, усп. Кања , мјесто у Црној Гори, и назнаку у једном рјечнику да су Риђани „расељено црногорско племе“. У овај оквир треба смјес тити Податке за породичне надимке имам само за Мацуре из Кистања. најприје чињеницу да се дио насеља Смоковића , села надомак Задру, Десетак надимака из тог насеља, заправо из његова засеока Мацуре, могли некад звао Црногорац , а затим да се још и данас дио Криводола насеља , бисмо према врсти основе испред суфик са –ић, или –овић подијелити у села близу Имотскога , зовеЦрногорци . Овако треба протумачити и неколико скупина. Најјаснији су они с личним именом у основи. То су: чињеницу што је све донедавно било у Книнској Крајини врло много Сашић /и, Танасовић/и , Томић/и и Видаковић. Скоро /и толико има и оних становника с презименом Црногорац . с личним надимком у основном дијелу творбене им Џигић структуре: /и (Жигић/),и Кутловић/и и Жуниловић/и. У надимака Калатовић/ии У лингвистичкој литератури добро је позната истина да су се Шкаљић/и у основи су презимена Калати Шкаљић , а за надимак презимена као знакови за идентификацију почела појављиватиСаграјић у /не и могу поуздано рећи која му се врста антропонима налази западноевропским земљама тек од 13. вијека и да је придошлице сиспред суфиксног сегмента. турског територија талијанска администрација пописивала којекако, У презименима с великим бројем носилаца, а то значи с великим Јужнословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI45 Глигор Станојевић, бројем породица које се једнако презивају, породични се надимци XVIII вијека, изд. Историјски институт, Београд, 1970. јављају у различитим временима и различи тим генерацијама, грана њем, 46 Нпр. Petar Šimunović, Razvitak imenske formule u Hrvata, časopis Onomastica распадом већих породица на оне с мањим бројем чланова, па је готово ,

Jugoslavica, vol. 9, Zagreb, 1977.

34



35

немогућ дефинитиван попис ове врсте антропонима чак и у ограниченом наводе у такозваној хипокористичкој форми. Такве је форме и лично име Карпо. Није искључено да је у матичној књизи крштених име наведено и простору. 47 Тако нпр. у материјалима који су ми презентирани спомињу другачије, онако како наводи матичар Ђуро Комазец. се за Мацуре још надимци Ђавлић/ииЗарић/и. У вези с обитељским надимцим а казат ћу још да се њима потпуни је6.него ПРЕЗИМЕ ПРОСТРАН презименима остварује идентификација конкретног члана друштвене Некада је Пространа било највише у Смоковићу. С овим презименом, средине. Тако се нпр. у једном тексту спомиње Марко Кутловић неки (а не неки Марко Мацура ) из Кистања, „без којег се не може у Буковици ни према попису становништва из 1948. године, било је у том мјесту надомак један житак подијели ти“48. Казат ћу још и то да су надимци временски Задра чак 226 становника у 24 домаћинства. С временом је тај број опадао. А то што је у попису 2001. године било у том селу само седмеро чељади скорији од презимена и да се они чешће него презимена изводе суфиксима у четири домаћинства треба приписати егзодусу српског становништва карактеристичнима за творбу презимена у српском и хрватском језичном након „Олује“. Некад је у селу био и заселак Црногорац. Податак је ареалу. интересантан, али о њему у овим напоменама нећу ништа више рећи. Што се тиче значења презимена, односно мотива по којем је презиме 4. ЛИЧНО ИМЕ ШТИКОЈЕ обликовано, можемо само претпостављати из облика презимена како се Овај антропоним може се сматрати и личним именом и презименом оно данас јавља у комуникацији. По томе би презиме припадало великом и надимком, подједнако личним као и породичним (обитељским). броју Без презимена која су по својој природи надимци настали од придјева, обзира на то о којој се врсти ради, форма је дводијелна. Јасан је само други без промјене облика. Такв а су нпр.Нађен презимена ,Недоклан,Поплашен, дио, тј. суфикс (наставак) –оје. Тако завршавају нпр. Богоје, лична имена Попржен, Продан или Украден . Придјев простран тумачи један рјечник 49 Драгоје, Љубоје, Милоје, Владоје, Видоје итд. у којих је испред завршетка с неколико значењских нијанси. Нећу се упуштати у појединости двосложан ант ропоним Бого, Драго, Љубо, Мило, или Владо Видо, а ове које би требало споменути у вези са значењем придјева, па отуд и овога су хипокористичне творенице настале од дужих форми антропонима, презимена. Нека сам носилац истражи хисторију и људи и презимена тј. разликује одБогославантропоним , Драгослав , Љубомир Милослав ,итд. Владимир Од ових којим су архивима презвани.да Тоби није лаган посао. Понекад јеупотребно копати се Штикоје само по ,томе што му одсјечак испред чак и по се спојиле све појединости сувислу цјелину. суфикса –оје не можемо довести у везу с каквим именом из садашње Неријетко није могуће какво презиме описати тако да све буде казано на употребе. Могли бисмо нагађати Штико даисто је што Шиле и , Штоме, једноставан начин и да све у објашњењу буде јасно. Треба схватити да Шобре, али нагађање би требало врло широко образлагати. О томејезичк сами стру чњак има испред себе са мо форму как ва је и пред носиоцем понешто казао у својој књизи и још више у једном напису, који ћепрезимена се и да у тој форми није видљиво све што презимењака посебно појавити у часопису „Просвјета“, додуше не знам када и у којем броју,интересира, али а интересира га не само изворно значење, односно мотив чланак је написан и предан у редништву да га објави. због којег је презиме онакво какво је у данашњој употреби, него и све оно што се у прошлости догодило и с презименом и с људима који се њиме 5. ЛИЧНО ИМЕ КАРПО презивају. У мом ријечнику личних имена у Буковици нема овог имена. Разлог је БРОЈЧАНИ ПОДАЦИ О М АЦУРАМА томе што се име Карпо не јавља у Буковици за ознаку људи који данас живе на овом подручју. Име припада слоју имена која су се некад надијевала Навест ћу само бројчане податке за носиоце овог презимена у дјеци. Вјеров атно је носилац овога имена добио име на крштењу, кадБуковици је поп тј. у Ервенику Горњем, Крупи, Кистањама и Надводи , (Жегару) из црквеног календара ишчитао то име за кршћанског светитеља којему и то према пописима становништва 1948. и 2001. године. Податке узимам је био посвећен дан у год ини, претпоста вљам управо онај кад је дотични из публикација у којима су објављена сва презимена пописана у Хрватској Карпо крштен. Речнику У личних имена кодауторица Срба (Милица споменутих година (Те двије публикације јесу: Leksik prezimena SR Грковић) наводи да име долази од грчког Карпо имена , значењем с „пл од“. Hrvatske, izd. Institut za jezik JAZU, Zagreb, 1976, Hrvatski prezimenar, izd. У српскохрватској антропонимији имена из туђих језика обично се 47 О томе више у чланку Obiteljski nadimci u sjevernoj Dalmaciji, u: Živko Bjelanović, Onomastičke teme, izd. Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2007. 48 Vladimir Ardalić, Bukovica – narodni život i običaji , izd. SKD Prosvjeta, Zagreb, 2010. стр. 227.

49 простран, -а, -о 1. који заузима вели, простор, огроман по величини, неизмеран; 2. велик по обиму, количини, садржају, обилан, опширан, опсежан; 3. који обухвата све стране чега, свестран; 4. који је велик по трајању, дуг(отрајан). Речник српскохрватског књижевног , језика Матица српска, Нови Сад, 1973, стр. 228.


36

37

Golden marketing – Tehnička knjiga, Zagreb, 2008). Према тим подацима, у Буковици је 1948. године близу 400 становника с овим презименом живјело у шездес етак породица, дакле у просјеку са шест чланова у свакој од њих. Само педесетак година касније демографска је слика сасвим другачија . Према попису из 2001. године знатно се смањио број становник а Буковице с овим презименом. У односу на попис изсреди не , на почетку овога нашега вијека била су у Буковици само 42 XX стољећа становника с презименом Мацура. Међутим, број породица с носиоцима овог презимена није се процентуално смањио онолико колико се смањио уку пан број становник а, па из тог податка могло би се закључи ти да је након егзодуса српског становништва (главног разлога за депопулацију) остала у Буковици само старчад, у просјеку с два члана у сваком домаћинству. Живко Бјелановић, у Загребу, марта 2014.

ПОГЛАВЉЕ II Дејан Вујанић

ДАЛМАТИНСКЕ МАЦ ИЗВОРИМА И ЛИТЕРАТУРИ ДОУРЕ 1918.УГОДИНЕ

ДАЛМАТИНСКЕ МАЦ УРЕ У ИЗВОРИМА И ЛИТЕРАТУРИ ДО 1918. ГОДИНЕ

УВОД

39

пристигло становништво кренуло је поново да се расељава: враћа у сада аустријску Лику или помјера према османлијској Босни. Незадовољни због неправичне расподјеле земље, пореских злоупотреба, неродних година, лоших услова за испашу стоке и пренасељености, Мацуре су се, дијелећи судбину осталих сународника, отискивале на далек пут у нади да ће пронаћи боље услове за живот него што су имали у Далмаци ји.

Током млетачко-османлијских ратова, који су се водили у другој Према попису становништва из 1948. године, у Далмацији је живјело 510 особа с презименом Мацура, од којих је више од половине било половини 17. и почетком 18. вијека, и по њиховом окончању, формирана настањено у Кистањама: је демографс ка слика Далма ције как ва ће се зад ржати у идућих 300 година. Тада су се досељени Срби из Лике и Босне придружили својим БиљанеДоње1(-) МодриноСело1(-) сународницима који су већ били присутни на прос тору турске Далмације.

Биоград 3(1)

Далматински Срби, које различитa документa и литература познају Дубровник3(1) каоСловене , Илире , хајдуке , ускоке , влахе , тј. Морлаке, нашли су се уклијештени и змеђу мора, које су тек понеки видјели, и па дина Велебита Ђеврске2(-) и Динаре; зидина приморских градова и турских стража с ону страну Ервеник77(11),3(-) границе; унијатске пропаганде и добровољне или насилне исламизације; Јањина (Корчула) 1 (1) изневјерених очекивања и гладних година; напослијетку, између двију сеоба, које послије доласка Османлија престају да буду инцидентКашић и 13(2) постају правило.

Каштел (Бенковац) 3 (1)

ЛишанеТињске35(6) Међаре41(4) Метковић3(1) Морполача1 (-) Надвода 3 (2), 1 (-) Смоковић9(1) Шибеник 2 (1)

У овом и друштвеном оквиру на историјску позорницу Кистање 278 (43), 3 (-) Зечево 2 (1) пред крајгеографском Морејског рата излази род Мацура. У изворима је 1696. године Книн1(-) ЗемуникГорњи3(1) остало забиљежено име Михаила Michiel Мацуре Mazur ( а), и то је први 50 Крупа 15 (2) Ждрапањ 6(1) познати помен неко г припадник а Почетком ове лозе. 18. вијека Мацуре 51 су биле настањене у Кистањама, Ервенику, Смоковићу ии Крушеву Подаци Leksik prezimena Socijalističke Republike Hrvatske, Institut za jezik, Zagreb, 1976, 381. У заградама је наведен број домаћинстава. ова села представљају исходишну тачку одакле ће мигрирати у друга далматинска мјеста, Ли ку, Босну, Славонију и Србију. Половином 20. вијека у другим дијеловима Хрватске Мацура је било у Вуковару, Богдановцима, Винковцима, Новим Јанковцима, Мирковцима, Управо због тога што Далмација представља, у крајњој линији, Оролику, Шидским Бановцима, Кукуњевцу, Опатији, Ријеци, Рујиштима нововјековну матичну област Мацура, а узимајући у обзир генетичка 52 (Лика), Загребу и Жрему (Петриња). истраживања и чињеницу да огромна већина јужнословенских Мацура слави Аранђеловдан, може се с великом сигурношћу устврдити да сви Миграције Мацура у сјеверозападну Босну из Далмације почеле потичу од истог претка. су још у 18. вијеку. Године 1882. у изворима се на једанаест локација у Босанској Крајини биљеже породице Мацура с крсном славом Млечани нису стигли ни да утврде своју власт у Далмацији, коју су Св. архангела Михаила: Вођеница (Петровац), Гашица и Бијаковац, територијално заокружили Пожаревачким миром 1718. године, а тек Градишка-ламиначка, Подградци (Градишка), Приједор , Јеловац, Ракељић 53 (Приједор), Крупа, Костајница, Сански Мост и Умци (Сански Мост). :

50 Бошко Десница, Историја котарских ускока 1684-1749 , Зборник II за историју, језик и књижевност српског народа, САН, Београд, 1951, 319-321. У овом списку народних старјешина, поред Михаила Мацуре, наводи Ivan се Mazar и . О претпоставци да се заправо радило о још једној особи која је носила презиме Мацура биће ријечи касније. 51 Marko Rimac/Goran Mladineo, Zadarsko okružje na mletačkom katastru iz 1709. godine II, Srednji kotar, Zadar, 2011, 102; Marko Rimac, Zadarsko okružje na mletačkom katastru iz 1709. godine III, Gornji kotar, Zadar, 2012, 284-286, 348.

52 Leksik prezimena Socijalističke Republike Hrvatske, Institut za jezik, Zagreb, 1976, 381. 53 Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни , Сомбор, 1993, стр. 234; видјети још Ђорђе Николајевић, Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882, Сарајево, 1882.

40

Дејан Вујани ћ


41

Послије завршетка Другог свјетског рата Мацуре су се селиле и у 54 Србију, и то у Шајкаш, Батајницу, Станишић и друга мјеста. Циљ овог рада није да се наброје све информације које постоје о Мацурама, већ да се подаци који долазе из релевантних извораМАЦУРЕ и ДАВЊИ НА РОД литературе ставе у историјски контекст и да се, колико је то могуће, Колико је лако пронаћи информације у изворима о првим поменима протумаче. појединих српских породица у Далмацији, толико је тешко утврдити Оваквим начином излагања у доста случајева неће се моћи дати одакле су оне тамо приспјеле. коначне оцјене. Што се дубље буде залазило у материју, искрсаваће све више питања: један проблем имаће два или чак три рјешења, илиПисма, декрети и извјештаји млетачких и аустријских службеника, те различити пописи и подаци из мати чних књига, дају информације на га уопште неће бити. Ово ће разочарати читаоце који траже готове основу одговоре, а обрадовати оне који ће овај текст схватити као подстицај за којих је могуће пратити кретање и живот ста новништва Далмације у прошлости, од момента ускака ња на териториј под контролом Венеције нова истраживања. или Хабзбуршке монархије. Иако су у средишту интересовања далматинске Мацуре, у првом Међутим, и ово би било узалуд да, због природе функционисања дијелу биће размотрена предања о Мац урама као старом народу с подручја апарата Западу на уопште, досељеницима нису Црне Горе, а затим ће се обрадити сеобе С рба на просторе Далмације,административног Ли ке коначно утврђена презимена која су се у њиховој старој постојбини, на и западне Босне. Овај захват је потребан да би се објаснило откуда Срби територији под влашћу Османлија, константно мијењала. Заправо, она у сјеверној Далмацији и на који начин су тамо дошли. Централни дио нису ни постојала и човјеково лично име је у османлијским пореским текста посвећен је анали зи извора у којима се појављују Мацуре и њихова пописима било уписивано уз очево, као наРадак примјер , син Вукана , историјска контекстуализација. Народна предањa биће коришћена само илиТомаш, син Радака , и тако унедоглед. Због тога, данас је немогуће ако су потврђена у изворима или, у крајњој линији, у слу чају недостатка докумената у вези с неки м одређеним проблемом. идентификовати лица која су забиљежена у османлијским пописима. Било је и одступања кад се радило о бројнијем роду, који је због тога Излагање ће бити хронолошко, а будући да садржај у потпуности током сеоба сачувао своје колективно име, о чему свједоче топоними и зависи од извора, може се догодити да он не буде избалансиран у с презимена, кладу као што су Кричке, Мириловићи или Бањани. са значајем који неко мј есто или тема и ма. Тако се може стећи утисак да Кистање - односно кистањске Мацуре - нису добиле онолико простораВећина српских породица у Далмацији има предање о поријеклу с простора Црне Горе или Херцеговине, па је на основу докумената из колико треба да имају као највеће мјесто у којима су живјели припадници Дубровачког или Которског архива од 13. вијека могуће препознати неке истоименог рода. од тих колективних или племенских назива и евентуално их повезати с људима који данас носе таква п резимена или пребивају у мјестима која се по њима зову. У недостатку вијести из архива истраживачи су принуђени у потпуности да се ос лоне на наративне изворе и топониме, с надом да се у њима налазе одговори које траже. Управо су предања људи с простора данашње Црне Горе о некаквим Мацурама, давњем народ у, и топоними с придјевом мацурски, који су тамо чести, били путоказ истраживачима да покушају пронаћи постојбину данашњих Мацура на мјестима која су насељавали Братоножићи, Ровчани, Пипери, Морачани и Васојевићи. 54

Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Ервеник.

Идентификовање најприје наративних извора приликом истражи-

42



43

вања поријекла Мацура знак је да документарних података за период Неки од тих „старих народа“, попут Крича, Матаруга, Матагужа 55 и Лужана, забиљежени су у средњовјековним споменицима, док прије 17. вијека нема. други, као што су Латини, Грци, Мађари, Каури, Луторани или Жудије, Предања о старом становништву, ко је је некада живјело у ди нарским представљају наталожене и хронолошки збркане остатке колективног крајевима, а потом због климатских промјена и међусобних борби сјећања на п рошлост помијешаног с мотивима традиционалног народног ишчезло, производ су одређених народних знања с течених искуством и стваралаштва. Тако су причања о натприродном расту, висини и одраз дехисторизоване и транспоноване. прошлости величини некадашњег становништва настала на основу народних прича 56 о дивовима. Ипак, основна сврха и коријен настанка предања о „старим народима“ био је покушај разумијевања садашњости интерпретирањем непознатог постојећим сазнањима. У групи „старог“ становништва из народних предања налазе се и Мацуре. Трагови присуства „давњег“ народа Мацура могу се наћи у топонимима, племенским причањима која су се преносила генерацијама и породичним традицијама. Предања и топоними уско су локализовани на подручја данашњих општина Колашин, Подгорица, Беране и Андријевица, тј. на територију коју су насељавали припадници п лемена Ровца, Морача, затим Пипери, Братоножићи и Васојевићи. Најгушћа концентрација топонима и народних предања о Мацурама примјећује се на простору општине 57Колашин . На пиперско-ровачкој граници, уз руб Трмањског поља, у подножју Каменика налази се Мацур-јама, из које су се оближња насеља снабдијевала 58 водом. У Ровцима се сеоска испаша изнад села Лијешње зове Мацуровине, а дио шуме Кунак у насељу Церовица Мацур-бријег. Стара гробља у Трмању, Лијешњу, Вељем Дубоком, Сретешкој Гори, Међуријечју, Церовици и на два мјеста у Горњим Ровцима називају мацурским се. У Ровцима се тврдило да она потичу од ранијег живља и да су кости тамо закопаних људи веома 59 дуге и масивне. Готово сви тамошњи топоними с мацурском ознаком везани су за више, планинске предјеле, што може да сугерише да се овај „стари народ“ бавио номадским сточарством. Ипак, називи неких мјеста упућују и на сједилачки начин живота. Тако је на источној страни Маганика било смјештено Пино Село, а до њега Пине лазине, с водом званом Пина, Карта 1. Матаруге, Матагужи и Мацуре (размештај топонима) према мапи из студије В. Палавестре и Мацурске стајиштине. Пине су, по предању, вјероватно биле мацурско братство или род којег је протјерао „неки60 У други Влаховићима народ“. је 61 локалитет под називом Мацур-њива. 55 Влајко Палавестра у неколико наврата наглашава да постоје документарни забиљежен подаци

о племену Мацура, иако као потврду томе наводи само спомене личног имена из 16. вијека и 56 Palavestra, 7, 26, 36, 41. далматинског презимена из 17. вијека. Не постоје документарни извори који говоре о Мацурама као племену или братству на простору данашње Црне Горе; видјети у Vlajko Palavestra, 57 Више на странама 105-109. 58 Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера , Српски етнографски зборник Bosne i Hercegovine u Sarajevu – Etnologija, Nova serija, sveska 20/21, Sarajevo, 1966, 28; У збирци Ровца, ЦАНУ, Посебна издања 17, Одјељење 17, Београд, 1911, 252, 392; Мирко Барјактаровић, докумената Acta Albaniae Vеneta saeculorum XIV et XV, на подручју Скадра почетком 15. вијека друштвених наука, књ. 3, Титоград, 1984, 19, 125. спомиње се извјесни Marin Maxora илиMarin de Maxora. Мало је вјероватно да се ово пр езиме 59 Барјактаровић, 1984, 19, 125-133. или мјесто поријекла чита Мацура, као што је сугерисано овдје: Božidar , SrbiAlekse Vukčević 60 Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у историји и традицији , Никшић, 1997, 32. Sklavonije i Skadra XV vijeka i hilandarski posjed Kamenica: http://www.montenet.org/2002/ bozo2.html. 61 Исто, 33.

Narodna predanja o starom stanovništvu u dinarskim krajevima, Glasnik Zemaljskog muzeja

44



45

И у Прекобрђу, селу на територији племена Морача, постоји мацу рско У горњем дијелу Васојевића, око Лима, на подручју Краља, у гробље. Сјећање на овај стари народ још је живо на мјестима која се зову Сјеножетима, предања један локалитет зову Мацурским кућиштима. 68 Села, Уљари и Чепино стајиште. За Богића Морачанина, родоначелника Изнад Сјеножета назире се траг старог друма, који се зове Мацурски пут. већине морачких братстава, каже се да је водио борбе с Мацурама. Према 69 Гробље Мацура постоји и у Божићима , а у доњем дијелу Васојевића, предању, он је убио мацурског главара Штикоја и истиснуо дио овог рода 62 повише Курикућа, налазе се у земљу зарасле три зидине од по 60 стопа из Мораче. у дужини и 14 стопа у ширини, за које мјештани сматрају да су трагови 70 Као узрок наглог нестанка старог становништва предања наводе снијег присуства „Латина или Мацу . У оближњем ра“ селу Бастахе једно мјесто и оштре зиме, неродне и „зле године“, помор од „чуме“, сеобе, међусобне се назива Мацурски 71мост. борбе и истребљења. Људи су говорили да се стари народ „иск лао међу со63 „Стари народ“ повезује се и с конкретни м породицама. Тако се причало бом“. Ови сукоби сва како су вођени због п ланинских и у њима испаша да су у Братоножићима на Пелеву бријегу, у селу Змијинцу живјели су, по причама, страдале и Мацу ре. У Ровцима и Мора чи могле су се чути стари „Мацуре-Јелавићи“, које су одатле давно истиснули узречице „поклали се ка` Мацуре“, „туку се ко Мацуре“ или „побише се ко становници 72 64 Баљевићи. У ровачком насељу Влаховићима за Мрвошевиће, који су Мацуре“, што је значило - до истребљења. сматрали да су родом Влаховићи, постоји предање да су поријеклом од 73 У Васојевићима се такође причало о „неким старим народима“: „старих“ Мацура. Шпањима, Латинима, Букумирима и Мацурама. Људи су говорили да се Предање Васојевића о Мацу рама „ка` некаквим Латинима“ вјероватно у раније доба знало за њихове „жртвени ке“, „гомиле“ и стара селишта, од има подлогу у чињеници да су на подручју овог племена измијешани чега су у новије доба остали само трагови гробаља, црквине и срушене топоними с латинским и мацурским предзнаком, тако да је лако могуће зидине. 74 да се радило о синонимима. По свим планинским дијеловима Васојевића многа гробља називају се Убједљиво највећи број топонима с придјевима који означавају „старе именом Мацура. За њих се тамо говорило да су бил и „ка` некакви Латини“, 65 неки „давњи народ“ који је живио по планинама. народе“ односи се на гробља. Примијећено је да мацурским људи зову гробовима све оне старе некрополе с дебелим плочама и масивним 75 На подручју најстаријег дијела Васојевића, Лијеве Ријеке, у насељу Лоблоковима. Владимир Ћоровић је пренио народно вјеровање како су пате, у близини Караџића смјештен је локалитет Црквина, гдје се налази та стара гробља с великим плочама мјеста гдје су се сахрањивали неки старо гробље које тамошњи живаљ зове. У новије вријеме тамо мацурским огромни људи, већи и јачи од данашњих, па су их због тога називали су сахрањиване самоубице и непознати људи. Старо мацурско гробље дивска, џи новска „или како понегдје у истом значењ у говоре, мацурс ка“. постоји и у равној Требјешици. Мјештани су причали да су на обли жњем Он је ријеч мацура повезао (али и оставио п итање отвореним) с бугарским брду Косману нала зили остатке покућства и жељезна оруђа која су ријечима п ри.76 за могиле магуре – , магурке 66 падала „старим“ људима. На Веруши предање приписује Мацура ма два Предања о натприродном расту, висини и величини некадашњег гробља. Једно се налази на Пејовом долу и занимљиво је због тога што су гробови усађени у четири купаста брежуљка, можда вјештачки подигнута, гомиле висине 5-6 метара. Остаци другог гробља могу да се виде68на Исто, 135. 67 бријегу Главице, гдје је некада, вјероватно, било пастирско насеље. 69 Исто, 141. 70 Исто, 164. 71 Мирко Барјактаровић, О (неким) географским именима у делу горњег Полимља (западно од Берана , Глобус, ) 28, Српско географско друштво, Београд, 2003, 69-71. Породице далматинских Срба 2008, 289, 290. 62 Александар Бачко, , Београд, Братоножићи – Племе у црногорским Брдима 72 Јован Ердељановић, , Српски Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, 115. 63 Palavestra, 41, 45; Радослав Вешовић, етнографски зборник 12, Београд, 1909, 475; Ердељановић, 1911, 392. 64 Барјактаровић, 1984, 21; Поповић, 32; Палавестри ово није било познато, па је написао 73 Барјактаровић, 1984, 126. да за „Матаруге, Матагуже и Мац уре нема предања која би причала о томе да су они нестали због борби, погибија или неког друго г облика физичког уништења“ (Palavestra, 45). 74 Барјактаровић, 2003, 71. 65 Вешовић, 115, 116; Поповић, 32. 75 Поповић, 33. 66 Вешовић, 120-122. 76 Vladimir Ćorović, Prilog proučavanju načina sahranjivanja i podizanja nadgrobnih 67 Исто, 128. spomenika u našim krajevima u srednjem vijeku, Naše starine III, Sarajevo, 1956, 127.

46



47

становништва, али и ствари које су биле повезиване с њима, настала су на широко распрострањеној традицији п ричања о дивовима. Народ је својим претходницима, а каткад и својим директним прецима, приписивао 77 елементе и мотиве традиционалног народног стваралаштва. Да ли ово значи да придјев мацурски није ништа друго него ознака за нешто старо, ПОЧЕТАК МИГРАЦИЈА велико и (или) непознато? Мацуре не морају бити повезане ни на који начин са Историчарка умјетности Драгиња Кујовић наводи да би се ова гробљаДалматинске с истоименим давњим народом, али с вел иком сигурношћу може се рећи каменим монолитима у облику сандук а могла довести у везу са стећцима да су припадници овог рода дијелили судбину стотина хиљада својих и закључује да „мацурске некрополе“ у Морачи и Ровцима припадају 78 херцеговачкој школи положених стећака типа санду ка без украса. сународника – Срба, повлашћених влаха – који су се с југа, из своје средњовјековне постојбине, отиснули пут сјевера. Стога је потребно да видимо ко су били власи и да ра змотримо главне узроке и правце њихових О „старом народу“ Мацурама ћуте и т урски извори. У попису Херцеговине из 1477. године спомињ у се вла шке нахије Крича к и Матаруге, асеоба. ли 79 не и Мацуре. Занимљиво је да на простору Црне Горе није пронађено Коначним падом Српске деспотовине (1459) у руке Османлија ниједно старо гробље Матаруга, Матагу жа и Крички, „старих“ народа који миграције Срба на сјевер и сјеверозапад, које су се дешавале још од 80 су забиљежени у документарним изворима. Због свега овог а може се покраја ставити питање да ли се о „давњем народу“ Мацура ма може говорити као14. вијека због константне турске пријетње, наједном су добиле на интензитету. о неком историјском племену или становништву. Осим тога, нема ника квих података који би могли да повежу овај живаљ с далматинским МацуГлавна посљедица ових сеоба је да су сјеверни дијелови Србије рама. Можда ће се у времену пред нама ова карика пронаћи, али доостали тада полупразни. Осма нлија није било довољно да запосједну освојене лингвистима остаје задатак да одгонетну поријекло назива Мацура,крајеве, а арпа је простор Смедеревског и Крушевачког санџака попуњен хеолозима рад на подробнијем проуча вању локалитета који носе оводосељеницима име. из области Горњег Подриња, Старог Влахасуивлашки Брда. Преостали старинци и новопридошло становништво добили статус, што је подразумијевало чување границе, учешће у помоћним војним одредима, чување друмова и кланаца итд. У накнаду за то били су ослобођени кулука, а харач царској ризници нису плаћали за сваког одраслог мушкарца, него по кући, и то дукат годишње. Власи су били колективно одговорни за свој у службу и има ли су уну трашњу самоуправу која их је одвајала од сувишних додира с Османлијама. Овакав систем прво је створен у раније запосједнутим крајевима, на простору који се граничио с области Бранковића, да би падом Деспотовине био проширен на сјевер Србије. Приликом својих ратних похода и заузимања нових области и држава Османлије су законе о одређеним друштвеним слојевима остављале на снази онакве какви су били прије њиховог освајања. Тако су и уредбе о влашкој организацији „преписане“ из српског средњовјековног права. 77

Palavestra, 36.

78 Predrag Malbaša/Tijana Samardžić, Stećci u Crnoj Gori, feljton, Vijesti, 2010: http://www. montenegrina.net/pages/pages1/istorija/nemanjici/stecci_u_cg_predrag_malbasa_i_tijana_ samardzic.html. 79 80

Барјактаровић, 1984, 20. Palavestra, 72, 73.

Власи су првобитно били остаци старосједилачког романизованог становништва које су Словени затекли кад су п риспјели на Балкан. Током времена су словенизовани, а њихов број је порастао приливом изворног словенског елемента. То се догодило због тога што су, као сточари, били у повољнијем друштвеном положају од осталог зависног становништва.

48

Дејан Вујани ћ   ()

       14.  18. 

 




49

покретљивости, могао бити од користи. Како се даљим освајањима османлијска граница помјерала, тако су се помјерали и власи, насељавајући се на новим крајиштима.



Проваљујући из Босне, Османлије су крајем 15. вијека почеле да пустоше Лику, Крбаву, Гацку, Модруш и сјеверно јадранско приморје. Послије побједе на Крбавском пољу 1493. године нису наилазили на озбиљнији отпор у тим крајевима. Велика турска војска 1522. године упала је у Подгорје, Лику, Крбаву, Гацку, Модруш и Винодол, али није запосједала утврђена мјеста све до 1527. године, кад су заузели Удбину, која им је постала упориште за акинџијске провале. Османлије све до прољећа 1577. године нису ништа предузимале да опустошене крајеве населе и успоставе у њима своју власт. Тада су у Лику и Крба ву почели да из унутрашњост и насељавају српско становништво с влашким статусом. Ово крајиште укључено ј е у Крчки или Лички санџак .

  . 

   

 



  



 







 

 













   





 



    













 

  









 

  

За разлику од Лике, која је насељена релативно касно, Османлије су Славонију и западну Босну попуњавале влашким становништвом брзо по успостављању своје власти. Српско становништво с влашки м статусом појављује се у оном дијелу Славоније који су Османлије заузеле 1536. и 1537. године. Помјерање граница настављено је до краја педесетих година 16. вијека, кад је образован санџак са средиштем у Чазми, касније у Пакрацу, односно Цернику . Појава влаха у С лавонији тридесетих година 16. вијека коинцидира с укидањем влашких повластица становништву сјеверне Србије и претварањем тамошњег живља у рају. Становницима сјеверне Србије статус влаха укинут је кад тај простор више није био гранично подручје Османског царства. Зб ог тога се велики дио тих људи, у настојању да задржи вл ашке повластице, почео помјерати према запад у, у Славонију, која је дијелом попуњена и придошлицама из Босне.

Власи су почели да се насељавају у Поуњу одмах послије пада Костајнице 1556. године. Османлије су се тамо учврстиле новим освајањима током сљедећих 20 година, да би потом извршиле припреме Тако се од 13. вијека овај назив не употребљава за посебну етничку г рупу, за помјерање границе са Уне на Купу. Године 1592. заузеле су Бихаћ, а већ већ за сточарско-сељачко становништво са својим правима и обавезама. сљедеће доживјеле су пораз под Сиском, чиме су заустављена њихова даља освајања. У каснијим турским пописима може се уочити да се за једну групу људи наводи да власи су , а за другу дасрби су . Као и у средњовјековној Од овог времена биљеже се масовна помјерања Срба на територију Србији, ради се само о означавању друштвеног статуса. Меропси суХабзбуршке се, монархије и Млетачке републике, али и њихове нове као већина себарског становништва, у српским повељама често називали миграције унутар самог Османског царства. Узрок томе било је србљима . Углавном су се бавили земљорадњом, за разлику од вла ха, чији претварање повлашћених влаха у рају и повећање харачких обавеза и друштвено-економ ски статус кара ктерише бављење сточарством. кулучење. Срби су од хришћанских владара као услов ускакања и останка тражили исте оне повластице какве су имали у Османском царству. Османлије су, дакле, по освајању искористиле затечене законске одредбе о једном слоју становништва у Србији који им је, због Укључивање Срба у одбрамбени систем Хабзбуршке монархије

Карта 2. Миграције народа

50



51

почело је још 153 0. године насељавањем веће групе српски х досељеника Рибник се од тридесетих година 16. вијека налазио на пу ту османских на владарев посјед у Жумберку, у унутрашњој Аустрији. „Њиховим акинџија током њихових провала у уну трашњоаустријске земље. Посебно насељавањем, као и оснивањем Жумберачке капетаније, започело је шири рибнич ки крај пострадао 1543. године. 84 Посљедице насртаја је и стварање Војне крајине, одбрамбене институције утемељене на Османлија најбоље могу да се наслуте баш из докумената у којима се слободним сељачким поседима и неплаћеној војничкој служби њихових спомиње „Мацуров син“ , јер упада у очи ре лативно велики број жена без поседника“. мужева које се старају о селиштима: Највећи дио Срба насељен је на крунским посједима, али било их је иMy Juray Gospodin Zrinski, Rimske Czesaroue I kralieue Zuitlosty на земљи локалних феудалаца у статусу кметова. Tarnik mestar, Tanachnik I kapitan, I Miklous takogie Gospodin Zrinsky, rechene Czesaroue Zuitlosty kapitan, Na snanie daiemo, i ua tom nassem listu Очигледно је да власи, који се спомињ у у изворима од касног средZlamenuiemo њег vssim, kim ye dostoino, Da Vitesky knes Iuan Isachich, Czesaroue вијека па наовамо, не означавају етничку групу већ социјалну категорију, Zuitlosty kapitan u Ripchu, nam ie dal na prosniu I potribochu nassu, po nassem па је сасвим реално да су и Мацу ре имале такав статус, а ко не у средњем Zlugy knesu Juriu Zebichiu, u gotouih pinesih, I u Zuknu karasie Dukatou Sest zto вијеку, онда сасвим сигурно на балканским просторима Османског i cheterdeset i dua, uszaky ducat pos to nouacz, i k otomu za dukat Zto petdezet 81 царства. i oszam, ke smo mu my k otomu prikasaly i Summu nimy poueksali, da uchini Summa, cha smo priely i cha smo prikasali, dukat ozam zto, usaki ducat po Zto МАЦУРОВ СИН ИЗ БРИХОВА nonacz. Za ku Summu pines, na prosniu niegouu dali smo niemu u Zalosno Ime, u ladaniu Grada nassega Ribnika, u Varmegy Zagrebzkoy, u Zakany Imenye У вријеме најжешћих османлијских насртаја на Хрватску, у околини nasse, Zel kmetczkih Dezet, zkupa z nikim malim Zelczem, po Imenu, dali smo Рибника 1575. године забиљежено је лично име Мацур, и то у документу mu za Duorno mesto czelo Zelo iedno, ko se Zoue Zelo Ztanechye, drugo czelo којим Јурај и Никола Зрински залажу неколико кметских селишта у Жакању Zelo, ko ze Zoue radynchicheuo Ztaro Zelo, na kom ie Zelu, na iednoi chetartini 82 и Брихову капетану Рипча Ивану Изачићу. nika Mare udoua kmeticza, a ostanak toga Zela derzi ze pod duorno mesto, Totu Рибник је смјештен југозападно од Озља и сјеверозападно од Карловца, isto JeleValyn udoua,Zin ka ZZamo iednu hisu dersy, Zelo, na kom ie Zelukmeticza kmet Matte bratiom, chetarto czeloTreto zelo,czelo na kom ie Zelu kmet у близини Купе, недалеко од хрватско-словеначке границе. Као најстарији Iuan Radinchich, Peto czelo Zelo, na kom su kmety Gergyna Jurycheu i Martin господари овог мјеста наводе се кнезови горички Бабонићи. У 14. вијеку краљ Radkouich, Sesto Zelo, ko se Zoue malo Zelcze, ko ta isti Gergyna Jurycheu им је због непослушности одузео Рибник и дао га на управу бану Микцу dersy, Zedmo czelo Zelo, na kom su Zelu kmety Jurych Gergurych, Benko Проданићу и, касније, његовом niegou zyn I mikula Radkouich, Ozmo czelo zelo, na kom ie Zelu kmeticza Jele сину Акушу. Акушев син МиBakorichka udoua, Deueto czelo Zelo, na kom ie Zelu kmet Gerge Popouich, кац продао га је 1394. године кнеDeseto czelo Zelo, na kom ie Zelu kmet Mihal dlezac; Po tom pridali smo mu зу крчком и сењском Николи totu isto na Brihouu czela Zela kmetczka chetira, na kih su Zelyh kmety, po Франкопану. Стјепан ФранкоImenu: na iednom czelom Zelu Pere Rudarich i Bartol heruat, niegou Seler, na пан Озаљски уступио је половиdrugom czelom Zelu kmet Gergur Miklaulych I Maczurou Zyn seler, na tretom ном 16. вијека неколико посједа, czelom Zelu kmeticza Margita Zerbetka udoua i Zteffan nie Zet, na chetartom заједно с Рибником, Николи czelom Zelu kmet Broz kerznar: da Za ussima u Zakani y na Bryhouu zkupa z Зринскоме и његовим синовима duornim mestom i z malim Zelczem iednim uchiny Zel chetarnaizt … 85 83 Николи и Јурају. Слика 1. Дворац у Рибнику код Озља Као што се види, Никола и Јурај Зрински дају Ивану Изачићу десет кметских селишта у Жакању и четири у Брихову. Једно селиште у Историја српског народа 3/1, Срби под туђинском влашћу 1537-1699 , СКЗ, Београд, 81 1993, 82-114; Историја народа Југославије , Београд, I 1953, 388-391; Војин С. Дабић, Војна крајина Брихову води се на кмета Гргура Николића(?) и „Мацуровог сина“, – Карловачки генералат (1530-1746) , Београд, 2000, 9-30; Халил Иналџик, Османско царство. који је категорисан као „селер“, тј. желир (инквилин). Желири су били Класично доба 1300-1600, Београд, 1974, 101. тежаци-беземљаши или држаоци веома малих посједа. Према неким 82 Ivan Kukuljević, Acta Croatica, Zagreb, 1863, 275, 276; Rječnik hrvatskoga ili srpskoga мишљењима, овај слој зависних сељака у 16. вијеку настао је насељавањем

jezika VI, JAZU, Zagreb, 1904-1910, 346. 83 Radoslav Lopašić, Oko Kupe i Korane. Mjestopisne i povjestne crtice, Zagreb, 1895, 233239; Дабић, 2000, 34-36.

84 85

Lopašić, 1895, 243; Дабић, 2000, 12. Kukuljević, 275, 276.

52



53

нових подложника или раслојавањем великих сељачких породица на Формулација „Мацуров син“ можда може да се доведе у везу и с 86 припадношћу некаквој групацији, ако имамо у виду да се у изворима властелинствима. за појединачне влахе знало писати „влашки син“ – тј. припадник влаха. Овај текст сачуван је у препису из 1649. године, и ако није дошло доТо би онда требало да значи да је постојала некаква већа скупина неке грешке преписивача (или још приликом његовог састављања 1575. мацура /Мацу ра, од којих је издвојен само један, којем се не зна лич но године), онда спомињање „Мацуровог сина“ можемо протумачити на име. д ваМеђутим, група људи под тим именом у 16. вијеку није забиљежена. или три начина. Отац „Мацуровог сина“ треба да буде неко од лица које је наведено у претходном дијелу документа. Међутим, не спомиње се нико с личним именом Мацур. Најсл ични је име овоме (ако се уопште ради о личном имену) јесте Мате, кмет из Жакања, који је држао селиште заједно с браћом. Могло се десити, у скла ду с Ада мчековим тумачењем, да је због неког разлога (пренасељеност) Матин син напустио селиште и као беземљаш се смјестио у оближње Брихово, такође на властелинству Зринских. Ако у обзир узмемо да је пољско презиме Мацура настало од једне од варијанти личног имена Матија (Матеј, Мациеј), можда је на исти начин од имена Мате/Матко/Матија настао надимак Мацур. Ипак, засад нема никакве потврде да се лично име Мате у јужнословенским крајевима може довести у везу с именом Мацур. Чак се ни име Мацур нигдје више не може наћи. У другој варијанти, „Мацуров син“ је могао постати желир да је с породицом, због турске опасности, избјегао с неког другог властел инства у Хрватској, или пак с територија под контролом Османлија. Иако то није била масовна појава, забиљежено је неколико случајева насељавања 87 влаха на феудалним посједима грофова Зринских и Тако Франкопана. су Никола Зрински и Стјепан Франкопан 1544. године примили „у своју заштиту“ вла хе из Прилишћа и Росопајника (н едалеко од Рибника). Један извјештај из 1558. године назива ове досељенике „Wolaky de Moskowecz“. Лопашић је сматрао да су се тако звал и јер су дошли из „Мужковца испод 88 Велебита недалеко од Орлове“. Радило се о влашким исељеницима из Мушковаца код Обровца, а на рибничке посједе насељени су у два наврата, 89 1540. и 1558. године, и тамо су имали у првом реду војне обавезе. Да ли је на кметским селиштима у Жакању и Брихову било влаха, можемо само да нагађамо на основу имена и презимена. Судећи према презимену Поповић, вјероватно их је било. 86 Josip Adamček, Agrarni odnosi u Hrvatskoj od sredine XV do kraja XVII stoljeća, Zagreb, 1980, 422. 87 Историја српског народа , 111. 3/1 88 Lopašić, 1895, 236. 89 Stjepan Pavičić, Seobe i naselja u Lici , Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 41, JAZU, Zagreb, 1962, 151, 152.

54



55

У првој четвртини 15. вијека у задарском залеђу били су п рисутни Јанков катун, катун Брановац, катун Ивана Мрвшића, катун Семпка Кандидатића, катун Раткана Визића, катун Влатка Глеђевца, катун Браничића, катун Бехошевић (Белошевић), катун Данијела, катун Милгоста Оголца, катун СРБИ У СЈЕВЕРНОЈ ДАЛМАЦИЈИ. Вилкоте, Милоњин катун, катун Мрвац, катун Аладина Гркавца (код Надина). Од ових катуна из Херцеговине је поријеклом само катун Глеђевац, а ДОСЕЉАВАЊА ДО КРАЈА 16. ВИЈЕКА можда и катун Аладина Гркавца. Четрдесетих година 15. вијека забиљежена Крајем 13. вијека догодило се прво досељавање мањих група Србасуу имена катуна сер Франка Данилића, катун Марчића (Маричића), катун Матијаша Вукотића, катун Брајиноваца, Миху рци. Такође се појављују влаДалмацију сјеверно од Цетине. Дотад је овај простор био насељен становси Пустоњаци, за које је утврђено да су били православне93вјероисповијести. ништвом хрватске народности и у мањој мјери остацима романизованог предсловенског живља, које је током времена кроатизовано. Број ових етнички разноликих влаха-сточара, који су досељени у Хрватски кнез Младен Шубић населио је 1338. године већу српскуДалмацију до краја прве половине 15. вијека, није био велики и лако се могло догодити да је добар дио њих у годинама које су услиједиле асимилован навојну колонију око Брибира, Скрадина и Клиса, а нешто касније његова жена Јелена (слика 2), сестра цара Душана, довела је у сјеверну Далмацију кон њихове територијализације, а потом, због турских провала, пресељен у приобаље, Истру или на ост рва. Због претпоставке да се све ово догодило не српске војнике с њиховим поможемо занемарити чињеницу да је међу њима било људи који се у извородицама и смјестила их око 90 рима у 15. вијеку називају Србима и да је дио њих дошао с подручја српске ријеке Крке. државе.94 Уосталом, није невјероватно ни да су преци Мацура били дио једног од ових катуна. Досељавања мањих група Срба у сјеверну Далмацију поУ ово доба отпочели су и директни пљачкашки насртаји Османлија на стала су учесталија у периоду послије Косовске битке, а била су повезана с миграцијама изазваним османлијским притис ком 91 на српске земље.

Далмацију. Први снажнији напад изведен је 1432. године у шибенском крају. Послије пада Босне (1463) турске п ровале у Дал мацију постају интензивније; уништава се љети на и одгоне се људи у ропство; ствара се општа несигурност, а угарско-хрватске и млетачке власти не могу да заштите своје поданике. Само из задарског краја је 1499/50. године одведено у ропство ил и је умрло од куге 10.000 људи, а отјерано је око 80.00095грла стоке.

У вријеме непосредно прије Слика 2. Јелена Шубић (Немањић) појаве Османлија приобални Ови пљачкашки упади акинџија представљали су само претходницу појас у Далмацији држали су Млечани, док је унут рашњост била у рукама 92 хрватског племства, које је било подложно угарском краљевству. турске регуларне војске, која је освајањем Карина и Корлата (1514), Книна, Скрадина, Дрниша (1522), Островице (1523) и Сиња (1524) практично ликвидира ла власт краља из Будима у Дал мацији. То је коначн о и остваСрби тада долазе у Далмацију као власи-сточари, заједно с другим ет96 рено заузим ањем Обровца (1527) и Клиса Млечани (1537). су се уз велике ничким групама. У посљедњој деценији 14. вијека у сјеверној Далмацији људске забиљежени су сљедећи в лашки катуни: Крајшићи (Крајчићи), Гркавци, Гол- и матер ијалне губитке успјел и одупријети ту рским насртајима и задржати готово све своје посједе у сјеверној Далмацији. Од значајнијих ци, Соковићи, катун Брајка, Мрвчићи, Врактићи, Вратковићи. Сви ови кату97 изгубили су једино Надин и Врану (1537) и Земуник (1570 ). ни, осим Брајковог, били су из Босне или Лике, Крбаве и Доњих Краја. Брајков катун и катун Чепрње, који се спомиње 1401. г., били су из Херцеговине. Марко Јачов, Срби у млетачко-турским ратовима у, XVII Београд, веку 1990, 3; Никодим Милаш, Православна Далмација , Београд, 1989, 171-181; Богумил Храбак, Влашка и ускочка кретања у северној Далмацији у ,XVI Бенковачки столећу крај кроз вјекове 2, Naseljavanje hercegovačkih i bosanskih vlaha u Dalmatinsku zagoru u Бенковац, 1988, 105; Isti, XIV, XV, XVI veku, Vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji (priredio Ivan Mužić), Split, 2010. 91 Јачов, 1990, 3; Храбак, 1988, 253. 92 Историја народа Југославије , 683-687.I 90

93 94 95

Hrabak, 2010, 202-206 . Isto, 205. Bogumil Hrabak, Turske provale i osvajanja na području današnje severne Dalmacije do sredine XVI stoleća, Radovi Instituta za hrvatsku povijest 19, Zagreb, 1986, 71-74. 96 Isto, 82-94; Историја народа Југославије , 699; Hazim I Šabanović, Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela, Sarajevo, 1959. 97 Hrabak, 1986, 98; Исти, 1988, 179, 247.

56



57

Млетачко-турска граница успостављена након Кипарског рата (1570Гламочког и Купрешког поља, превојима Пролог, Бушко језеро, Каменско, 1573) одржала се до избијања Кандијског (1645-1669), односно Морејског Дерале, као и долинама 103 ријека. рата (1684-1699). У изворима су током 16. вијека у сјеверној и средњој Далмацији Освајање Београда (1521) и побједа на Мохачу (1526) изравно су сезабиљежени називи неких група досељеног становништва. Најчешће одразили на османска освајања у Далмацији, Лици и Крбави. Обровац сеиспомињу Бањевци, Станковци и Вратковићи. Према Задру су били Удбина пали су у турске руке 1527. године, а потом скоро цијела ЛикаПарчићи и и Сударевићи, на Петровом пољу Мирковићи, Пастрохивићи, Крбава. Освојено подручје у Далмацији, Лици и Крбави прикљученона је Добром пољу Војнићи и Вукићевићи, између Шибеника и Трогира Босанском санџаку. По освајању Клиса (1537) основан је Клишки с анџак, Љубићи, Војихнићи, Јеловчићи, Госпићи, Арменићи, Булићи, Каблићи, који је обухватао османску Далмацију сјеверозападно од Солина, као Радимићи, и Русићи, Сумићи, Примиловићи, Поцрње, Твртковићи, на султанове посједе у сјеверозападној Босни, Лици и Крбави. Званично Цетини Збитељићи. Називи скупина насељених у Равним Котарима 104 сједиште овог санџака био је Клис, али су његови управници столовали нису сачувани. у Ливну. Издвајањем Лике, Крбаве и Далма ције сјеверозападно од ријеке 105 Млечани су ово становништво називали Морлацима (слика ,3)што Крке из Клишког санџака, нешто прије 1580. године, створен је Крчки је био један од назива за влахе, али у 16. и 17. вијеку ово име се искључ иво или Лички санџак, који је постао дио тек основаног Босанског пашалука 98 односило на цјелокупно сељачко хришћанско становништво на османској (1580). Након што је угарско-хрватска власт истиснута и з Далмације, на своја огњишта у унутрашњости Клишког санџака почео је да се враћа дио живља који се због ратних пустошења привремено склонио уз морску 99 обалу. Ово становништво није било бројно и Османлије су зарад својих војно-стратегијских, али и обостраних економских интереса, почеле у сјеверној Далмацији насељавају Србе из ицентралне и источне Херцеговине (данашњада источна Херцеговина сјеверозападна Црна Гора), који су имали друштвени статус влаха, исто онако како су то 100 урадиле у сјеверној Србији и касније у Босни, Славонији Ово је итд. била прва велика сеоба Срба у Далмацију. Лингвисти су пак потврдили да је штокавштина сјеверне Далмације блиска говорима Пиве и Дробњака, али због непостојања релевантних извора није могуће дознати тачне правце 101 ових миграција, „етапе у том кретању, временски размак међу њима“. Чак ни биљешке у османским дефтерима, у којима се каткад као мјесто поријекла досељеника наводе нахије у Херцеговини или у мањој мјери у Босни, нису довољно честе да би се на основу њих могли извући неки 102 коначни закључци. Може се само претпоставити да се народ у сјеверну и средњу Далмацију, Лику и Босанск у Крајину кретао преко Лива њског, 98 Šabanović, 56-59, 73-76; видјети Luka Jelić, Lički sandžakat i postanje mletačke krajine početkom Kandijskoga rata 1645-48 godine, Narodni koledar Matice dalmatinske 36, Zadar, 1898, 78-

Слика 3. Морлачки пар и Морлачки ратник

115.

Tea Mayhew, Behind Zara. Zara’s contado between Ottoman and Venetian rules 16451718 (докторска дисертација), Padova, 2008, 204. 100 Храбак, 1988, 253. 101 Živko Bjelanović, Antroponimija Bukovice, Zagreb, 2012, 35-37. 102 Snježana Buzov, Vlaška sela, pašnjaci i čifluci: Krajolik osmanlijskog prigraničja u šesnaestom i sedamnaestom stoljeću, Zbornik Triplex confinium (1500-1800): Ekohistorija, Split/ Zagreb, 2003, 233. 99

103 Kornelija Jurin Starčević, Demografska kretanja u selima srednjodalmatinskog zaleđa u 16. i početkom 17. stoljeća , Prilozi za orijentalnu filologiju 54, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo,

2005, 157. 104 Храбак, 1988, 255, 256. 105 Према итал. Morlacco од нгрч. Maur blachos Црни Влах; пеј. Власи, сељаци; назив за Далматинце и Приморце словенског порекла, Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2012, стр. 804

58



59

територији у залеђу далматинских градова. 106

Као и у другим пограничним дијеловима Османског царства на Балкану, и далматински власи су давали султану дукат по кући. Имали су и обавезе које су произилазиле из њихове сточарске производње, СЕОБЕ СРБА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 17. ВИЈЕКА. па су тако плаћали порез на испашу. Плаћало се коришћење већих, ИЗЛАЗАК МА ЦУ РА НА ИСТОРИЈСКУ СЦЕНУ „јавних“ пашњака, као што је љетни пашњак на ју жном Велебиту, гдје су се сусретали сточари из Лике, западне Босне и Далмације. Љетне паше Становништво Клишког/Крчког санџака почело је да „ускаче “ на уски 107 налазиле су се још на Динари и Свилаји, а зимске уз море. Овим би се териториј млетачке Далмације већ од тридесетих година 16. вијека. Ове могла објаснити каснија истовремена присутност Мацура у Буковици миграције обично су биле појачане током млетачко-османских ратова и Равним Котарима, јер сточарско привређивање није било везано 1537-1540 и 1570-1573. године, али оне нису посједовале снагу какву ће искључиво за једно мјесто. имати за вријеме Кандијског (1645-1669), Морејског (1684-1699) и оног У пописним дефтерима из 1585/86. године на Цетини и њеним при- одлучујућег рата (1714-1718) који је завршен Пожаревачким миром, кад су Млечани територијално проширили Далмацију до граница какве су токама забиљежен је 181 млин, а само на Рошком слапу на Крки било 109 и данас. их је 73, што свједочи да се становништво у тим крајевима бавило мање-више и 108 земљорадњом на својим баштинама. Ово би могло да представља Током ових сукоба, у сјеверној Далмацији дешавале су се двије врсте наговјештај успоравања кретања овог живља и његово везивање за миграција - унутрашње и спољне. У оквиру ових других, велики број земљу, што се вјероватно никада у потпу ности није догодило, али јељуди сва- из Лике и западне Босне покренуо се према сјеверној Далмацији, како довело до формирања трајних станишта. Увећавање броја чланоодносно према територији под контролом Млетачке републике, што је ва домаћинства, односно повећана потреба за житарицама, могла јепредстављало додругу вел ику сеобу Срба110у те крајеве. вести до глади за земљом. Ово је био један од разлога миграција током Кандијског рата.

Основни разлог миграција Срба на млетачки териториј и узрок активног укључивања у борбу против Османли ја био је губитак влашког друштвеног статуса и у вези с тим повећање пореских оптерећења. Притисци османских власти и њихова тежња да их сведе на статус раје задирали су у саме основе друштва далматинских Срба и у њихову 111 традиционалну самоуправу. Због тога, почетком Кандијског рата Млечанима није било тешко да наговоре Морлаке да пређу на њихову страну. Они су то чинили с ц иљем да населе ратом опустјеле крајеве уз гра ницу, да добију нове ратнике и да депопулизирају османску границ у. Многе од ускока је, такође, привукла обрадива напуштена земља у пограничном појасу у Равним Котарима и реални изгледи да је добију на коришћење. Ово је био најочигледнији разлог миграција са османске територије, које су интензивиране послије првих војних успјеха Млечана 1647. године. Други непосредни узрок пресељења био је страх од освете Османлија, али и склања ње с пута објема војскама, које су неселективно чиниле штету далматинским селима. Током читавог трајања рата већина миграци ја се одвијала постепено: на 109

106 Grga Novak, Morlaci (Vlasi) gledani s mletačke strane, Zbornik za narodni život i običa je 45, JAZU, Zagreb, 1971, 594, 597. 107 Buzov, 2003, 234, 235; Hrabak, 2010, 212. 108 Buzov, 2003, 239.

Више о млетачко-османским ратовима у 17. вијеку: Tea Mayhew, нав. дјело; Марко

Јачов, 1990; Gligor Stanojević, Dalmacija u doba Morejskog rata 1684-1699, Beograd, 1962; Исти, Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека, Београд, 1970. 110 111

Храбак, 1988, 256.

Историја српског народа 3/1, 91, 92

60



61

млетачки териториј прелазио је жива љ из села са османске стра не која Током су овог рата погинуле морлачке су вође Јанко Митровић, Илија била најближа граници. Тако је, на примјер, 1647. године становништво Смиљанић и Вук Мандушић. Мандушић је изгубио живот 31. јула 1648. из околине Трибња пресељено у Новиград, а народ из обровачког краја године на ширем подручју Кистања, на мјесту којеМацуре се данас - зове у Поседарје. Сљедеће године група породица из Жегара насељена капела је на . Локалитет је назван по капели која је подигнута као спомен на 112 119 подручју Ислама и Земуника. његову погибију. У једном документу из 1648. године забиљежен је списак досељених Примирје (1669-1684) је протекло у знаку лаганог, али константног морлачких група на подручје Нина с именима њихових харамбаша. струјања становништва с обје стране границе, да би пораз Османлија Ускоци из Крмпота (са Николом Тадијићем на челу) и Парчић а (под вођством Врање Кнежевића) насељени су у Пољицима. У околину Нина 113 смјестили су Морлаци се из Жегара (Милета Вукчевић), Дрвеника (Мартин Томичић), Бргуда (Милош Марковић) и Поповића (Мартин Милић). Ускоци из Кистања (Лука Рорчић или Рорић) и Угарака (Радивој Шушић) пресељени су у Жераву; г рупа породица из Чучуловаца (Петар Миљанић) смјештена је у Врсима; у Петрчанима су били ускоци из Ђеврсака (Смољан Миковић) , а у Љубачу пресељеници из Јесеница (Иван Летица) и Добропољаца (Јован114 Добрић). Кад је задарско залеђе педесетих година било у потпуности под контролом млетачких снага, у Равне Котаре слило се још више живља из Буковице. Имена неких од њихових вођа била су Јанко Митровић (Жегар), Тадија Ђуровић (Ервеник), Матија Добричић (Парчић), Вучко 115 (?) Богдановић (Вариводе), Смољан Ђеврсковић conte (Ђеврске), Јован Грабовић (Кистање).

Ускоци су у другој фази Ка ндијског рата почели да довлаче у сјеверну Далмацију и живаљ Лике и Босне. Ипак, њихов број није био велик у успоредби с миграција ма које ће се догодити током сљедећег, Морејског 116 рата. Мировним уговором (1669) Млечани су изгубили све посједе у Далмацији које су стекли током Кандијског рата, 117 изузев ЈеданКлиса. Слика 4. Капела Вука Мандушића у селу Мацуре (фото Недељко Ђилас) дио ускока остао је на скученој млетачкој територији, други се вратио у своја села у Котарима и Буковици, а трећи је покушао да се настани под Бечом 1683. године означио почетак новог млетачко-турског рата 118 у напуштеним мјестима, углавном уз саму границу. С друге стране, (Морејски, 1684-1699) и експлозију миграција, које су захватиле широки Османлије су ненасељен териториј у унутрашњости Далмације попунипростор Далмације, Лике и Босне. ле живљем из Лике и Босне. Венеција се укључила у рат 1684. године и уз помоћ ускочких чета за 112 Mayhew, 207, 208. кратко вријеме је освојила велики дио сјеверне Далмације. За разлику од 113 Ради се, вјероватно, о Ервенику. Кандијског рата, кад су се Млечани, према одредбама мировног уговора, 114 Бошко Десница, Историја котарских ускока 1646-1684 I, Зборник за историју, језик и морали одрећи освојених територија, Карловачким споразумом су знаткњижевност српског народа, САН, Београд, 1950, 43, 44; Mayhaw, 209. но проширили посјед у Далмацији. Граница према Османском царству 115 Историја котарских ускока , 65; Mayhaw, I 209. ишла је линијом Книн–Врлика–Сињ–Задварје и даље на југ. Хабзбуршка 116 117 118

Јачов, 1990, 130-135. Исто, 61. Mayhaw, 210.

119

Љупче Мандић,Књига о Кистањама I. Историја, људи, и Веоград, догађаји 2010, 86.

62



63

монархија је искористила позитиван импулс под Бечом, преотела ТурциКУДА ЈЕ ОТИШАО МИХАИЛО МАЦУ РА? ма Лику и спустила се готово до Обровца. Млечанима је, разграничењем У моменту кад су Османлије биле истиснуте из сјеверне Далмације са Аустријом 1700. године, припало цијело јужно Подгорје и Позрмање без 120 до Книна, Млечанима је велика пријетња у Позрмању дошла од Звониграда . Хабзбурговаца, који су 1689. године у цијелости преотели Лику од Млетачке снаге су већ до 1688. године, кад је освојен Книн, овладале Тура ка. Због тога се током деведесетих година 17. вијека водила грчевита Равним Котарима и Буковицом. Умјесто пресељења, велики број (дипломатска села и недипломатска) борба између двије силе око граница на која су раније била на османској страни једноставно је признао млетачку сјеверу Далмације. Да би спријечили продор Аустријанаца на териториј 121 власт, при чему њихови житељи нису напуштали Ускочке огњишта. који су претходно освојили од Османлија, Млечани су спроводили чете залијетале су се у Буковицу, али и дубоко у османску Лику и Босну, акцију насељавања простора у грани чном поја су око Зрмање. и одатле су („милом или силом“) спровеле у Далмацију више од 30.000 Овим је свакако била мотивисана наредба провидура Данијела људи.122 Долфина од 3. фебруара 1696. године којом се одређивало стално Прве групе досељени ка из Босне смјештене су до априла 1684. годинасељавање не у двадесетпеторици старјешина старих и новопридошлих околину Клиса, односно на подручје Задра и Шибеника. Од тада па допородица краја у оквиру зидина Обровца. рата становништво западних дијелова Босне – у првом реду из околине 127 који су се морали повиновати У списку ускочких главара Бјелаја, Гламоча, Купреса, Ливна, Дувна, па чак и са Змијања – непрекидно наредби налазило се и име Михаила Мацуре Michiel Mazura ( ) и ово се селило у Далмацију и насељавало на локацијама које су за то одредиле 123 први помен неког припадника рода далматинских Мацура млетачке власти. Венеција је посебно хтјела да заштити своје интересепредставља у у документарним изворима. горњем току Зрмање, уз привремену границу с Аустријом, која је полагала право на териториј сјеверно од Зрмање, а који су освојили Млечани. Због У овом спису наведена су имена сљедећих старјешина: тога је 1692. године на опустјелом подручју Плав на, Зрмање, Отона, Пађена 124

и Мокрог Пољапростора насељена велика група људи из Бјелајског На крају поља. рата, дио овог препуштен је Османлијама.

Mirco Giochich, kapetan Andrea Annich Стојан Јанковић и друге ускочке вође посебно су били активни у Лици. Simon Annich Велики број становника Грачаца, Ловинца, Срба, Парчића, Рибника, Метка, Mattio Annich Удбине и других личких села спроведен је на простор млетачке Далмације. Rade Mitrovich Јанковић је 1684. године допратио јед ну гру пу Ли чана која је насељена у 125 Vido Annich Трибњу. Martin Annich Кад се Морејски рат завршио доста народа се вратило у аустријску Mattio Caramano Лику и османску Босну. Главни разлози за то били су недостатак земље, Elia Buglat 126 пашњака и превелика пореска оптерећења. Stoico Buich Giuizza Marinovich Michiel Mazura 120 Јачов, 1990, 102, Željko Holjevac,Problemi habsburško-mletačkog razgraničenja u Podgorju i Pozrmanju potkraj 17. i početkom 18. stoljeća, Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru 45, Zadar, 2003, 264, 265. 121 Mayhew, 213. 122 Stanojević, 1962, 128. 123 Јачов, 1990, 136-141; Mayhaw, 214. Стојан Јанковић и ускочка Далмација 124 Бошко Десница, , Београд, 1991, 5-10. 125 Јачов, 1990, 136-141. 126 Mayhaw, 216.

Mattio Buhouazz Martin Perauizza Mattio Miglianich Stipan Miglianich Nicolo Brainovich Nicolo Clanaz Tomiza Zupan Ivan Mazar Martin Giurgevich Vucich Ciaccich Boso Miglianich Nicolo Miglianich

Giadrijem Miglianich Бошко Десница је на основу једног другог документа из 1699. године закључио да Долфинова наредба није спроведена и да већина презимена старјешина која се у њој спомињу постоје данас у Крушеву, селу у 128 непосредној близини Обровца. 127 128

Историја котарских ускока , 319-321.II Исто.

64



65

Да су ове породице тада насељене у Крушеву, потврђује и млетачкиАко бисмо ишли даље с претпоставкама, онда бисмо могли Ивана катастар из 1709. године, у којем не само да су наве дена иста прези мена Мазара / Јована Мацуру да идентификујемо као Јована Мазаревића, 129 већ се могу препознати и поједине личности из Долфиновог документа. ускока који је јула 1684. године спровео једну групу Ли чана у Поличник, 134 Црно и Будин. У Крушеву је том приликом пописан један Мацура, али то није био Михаило већ Mattio Mazurouich qu:m Paulo , то јест Матија Мацуровић, Мацура поодавно нема у Крушеву. Могуће је да су се они нашли у групи породица које су између 1771. и 1774. године напустиле ово мјесто покојног Павла. Матијина породица бројала је укупно130пет чланова. 135 Треба истакнути да су и кистањске и смоковићке Мацуре у овом и одселиле се у Пољск у. катастру пописане у форми – Мацуровић. Пописивачи су и неким ПИСМО ВУКА МАЦУРЕ ПЕТРУ КЕГЛЕВИЋУ другим породичним презименима дописивали -овић додатак ; на примјер, крушевски Жупани су у катастру забиље жени као Жупановићи , Још већу загонетк у од иден тит ета и судбине Михаил а Мацуре а Буљати као Буљатовићи. представља писмо које је извјесни Вук Мацура из „Рвеника“ 1698/99. године упутио заповједнику Костајнице, грофу Петру Кеглевићу. Михаило Мацура уопште није пописан у катастру задарског окружја из 1709. године. Постоји могућност да се одселио на млетачки териториј сјеверно од Зрмање, који није био обухваћен пописом (на примјер У име бога. Од мене Вука Мацуре. веле драго и лубезниво липо поздравламь гна. гна. грова и за(по)видника све краине костанићке у Ервеник Горњи, гдје је било Мацура) или на териториј Нина. Ипак, Петра Кеглевића. А посли тога даемо знати вашему госпоству, како ми можда се радило о грешц и у Долфиновом списку старјешина, па је Матија запачасмо кона Миросава Девердековића за мою робу, кою ми е узео погрешно забиљежен као Михаило. У том документу Матија Карамарко Стако Мразовчань, истои имамь допустакь од моие старие. и молимо (из катастра) записан је као Мати ја Караман , а Марко Јокић (из катастра), као Мирко Јокић, па према томе не би било чудно ни да је овом Мацу ваше ри гво, да ми поша лете мою робу, коя ми е узета праву, а я ћу пусти ти кона Миросава Девердековића; за що ние право, да прави плаћау за име погрешно уписано. Могуће је, такође, да је Матија био Михаилов лупеже; а то зна де боле ваше гво. и да е здра во ваше гво. п иса м(е)с(е)ца брат, који је у међувремену (1696-1709 ) умро. дань .и. у Рвени ку. ах ч θ. У списку старјешина из 1696. године налази сеIvan и главар Mazar . Наслов: да се придаде ови листь у руке гну гну грову за повиднику св е Подаци из млетачког катастра наговјештавају да би се ово презиме краине костанићке Петру Кеглевичу, ди се наће и ди буде под пећатом. можда могло читати као Мацура. Наиме, у Раштанама је 1709. године пописан извјесни Gregorio Soprich d:o Mazurouich q:m Zuane , то јест Печат споља на црвеном воску, на печату„(пр натпис: )езвитер 131 Григорије/Грго Сопрић, речени Мацуровић, покојног Јована/Ивана. Петар “.136 Познато је да су Раштане након изгона Османлија једним дијелом 132 насељене становништвом из Крушева. У складу с тим, оправдано Према овоме, Вук Мацура се обраћа г рофу и заповједнику Костајничке може да се претпос тави да је отац Григорија/Грге Ivan Mazar Сопрић из а (Kостанићке) крајине, грофу Петру Кеглевићу; он је заплијенио коња МиДолфиновог документа. Међутим, главни проблемреченог код Сопрића, росава Девердековића и мијењаће га за робу коју му је узео Ста ко МразовМацуровића јесте , тај што је Сопрић основно презиме, а Мацуровић чан, за шта има дозволу „старијих“. Моли Кеглевића да му пошаље његову породични надимак. робу и пустиће Девердековићевог коња, зато што није исправно да поСоприћи су живјели у Раштанама барем до 1756. године, кад је уштени људи плаћају за лопове. попису остао забиљежен Mattio Zopra , вјероватно Григоријев/Гргин Поруку је ћириличним писмом на икавици саставио „презвитер 133 потомак. Уписан је као једини члан домаћинства. Петар“. С обзиром на то да је година која је ах наведена чθ) исписана ( старословенским словима, вјероватно се радило о православном 129 Gornji kotar, 345-355. 130 131

Мешовита грађа 16/1987, Историјски институт, Београд, 1988, 108. 134 Јачов, 1990, 137. 135 Марко Јачов, Венеција и Срби у Далмацији у XVIII , Шибеник, веку 1987, 115. Isto, 60. 136 Franjo Rački, Dopisi između krajiških turskih i hrvatskih častnika (nastavak), Starine 12, Глигор Станојевић, Попис становништва и земље у околини Задра ,из 1756. године JAZU, Zagreb, 1880, 6. Isto, 348. Marko Rimac/Goran Mladineo, Zadarsko okružje na mletačkom katastru iz 1709. godine

I, Donji Kotar, Zadar, 2009, 62, 63. 132 133

66



67

свештенику, иако због икавице не би требало искључити ни католичког ервеничке Мацуре. Вук Мацура се не спомиње ни у једном другом „попа глагољаша“, али шансе за то су готово ника кве. Из писма је видљи мјесту во у Задарском окружју, што опет не треба ништа да значи, јер су да је „презвитер Петар“ био образован и да није био одсјечен од своје домаћинства би ла бројна, а он није морао да буде носилац једног од њих. хијерархије (посједовање печата). Али, у каквој би ситуацији могло доћи до контакта између једног Презвитер Петар је писмо у Мацу рино име саставио у „Рвеник у“. На Далматин ца и два Банијца и да ли је уопште могуће повезати Буковицу и први поглед може се закључити д а се ради о Ервенику у Буковиц и, гдје Банију, је које су биле с једне стране раздвојене аустријским територијем, било Мацура, али се онда може поставити питање каквог посла би пред а с друге турским? крај Бечког рата један Ервеничанин имао с двојицом Срба из околине Османлије су потиснуте из Костајнице 1688. године, па је граница Костајнице, и да се због тога жали самоме грофу Петру Кеглевићу, коме 137 Хабзбуршке монархије на том сектору помјерена с Купе на Уну. Тада су очито Девердековић и Мразовчан били подложни. су и почели сукоби између банских власти и војних заповједника из Кључно питање је да ли се „Рвеник“ из овог писма односи наВараждинског генералата око надлежности над освојеним простором између двију ријека. До краја 17. вијека то није било ријешено. Од далматински Ервеник, Ревеник између Петровца и Колунића према Бјелајском пољу, или на неко друго мјесто, зато што овај допис није 1695. године Костајница је била потчињена банском официру Петру 139 публикован у корпусу докумената везаних за млетачку Далмацију. Кеглевићу. Мацурино писмо је објавио Фрањо Рачки заједно са 154 друга У то вријеме Ервеник је био под контролом млетачких власти, а документа у збирци дописа „из турских области“ упућених углавном Ликом и Крбавом, које су Хабзбурзи освојили 1689. године, управљала властима Војне крајине од краја 16. до почетка 18. вијека. Сви објављени је Унутрашњоаус триј ска дворска комора у Грацу. 140 Спор између дописи одражавају посљедице војних сукоба и доста њих се тиче Аустријанаца и Млечан а у Позрмању кулмини рао је у љето 1699. године, 138 сужањства и преговора о откупу из заробљеништва. кад је хабзбуршка војска, у чијим је редовима било доста крајишника, успјела да преотме Млечанима Звониград. Крајишници у аустријској Сумњу да ово писмо није састављено у далматинском Ервенику војсци нису били навикли на дуго одсуство од куће, па су ускоро остали изазива то што су свa документa из збирке посланa с простора Осма нског без хране, а потом су почели и да се 141 разилазе. царства, а Ервеник је у то доба био у посједу Млечана. Можда Вук Мацура писмо Кеглевићу није послао из Далмације већ из Ревеника кодОправдано се може поставити питање да ли је неко од крајишника у Колунића, који је ближи Костајници него што је то Ервеник. Осим тога, таквој ситуацији купио храну од ервеничких Мацура, тачније од Вука Ревеник је тада био у турс кој Босни. Могуће је да се Вук Мацура задес ио Мацуре, и није је платио. тамо због неког посла. Сасвим могуће, али овоме може да се приговори неколико ствари. Ипак, помињање Мацура и „Рвеника“ у истом контексту, без обзира Прво, да ли је уопште у хабзбуршкој војсци испод Звониграда било на неке нелогичности које су везане искључи во за састав збирке, намеће крајишника с Баније, с обзиром на неријешен статус тог крајишта; закључак да је Рачки грешком уврстио допис из Далмације у свој рад и друго, Мразовчан је узео робу коју није платио, а Вук Мацура тражи да да је, према томе, „Рвеник“ у ствари Ервеник. Презиме Мацура у том му се она врати. Да се радило о продаји хране, логичније је да се тражи периоду везано је искључиво у з Далмацију (нема потврде у изворима надокнада да (новац, друга роба), а не поврат онога што је узето. Можда је га је у 17. вијеку било у Босни) и због тога ипак треба да се вјерује да била је ријеч о (привременој) конфискацији. допис тамо написан. Далмацију и Банију из тог периода повезује и животни пут владике Тешкоћу при утврђивању идентитета Вука Мацуре и мјеста писања Атанасија Љубојевића. Он је као дабробосански митрополит (1681поруке представља и то што у млетачком катастру из 1709. године нису 1688) имао јурисдикцију над православним вјерницима у Поуњу, обрађени неки крајеви сјеверно од Зрмање, па тако нису пописане ни Војин С. Дабић, Банска крајина (1688-1751). Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења, у Банији Београд/Загреб, 1984, 11-15. 139 137 Девердек и Мразовац су српска презимена са Баније. 138 Franjo Rački, Dopisi između krajiških turskih i hrvatskih častnika, Starine 11, JAZU, Zagreb, 1879, 76.

140 141

Дабић, 2000, 57. Holjevac, 255-257.

68



69

Крбави, Лици и Далмацији. Током Бечког рата, заједно с рођацима, био чином Селу и вођа буне из 1704. године. Његова парохија обухватала је п ринуђен да напусти сјед иште Мит рополи је и 1688. године дол ази у је и Модрино Село, Нунић и Колашац. Једно вријеме пр овео је у мана147 Равне Котаре. Тамо је себи саградио резиденцију. Проблеми су настали стиру Крупи, који се налази недалеко од ервеничких Мацура. кад је почео да прелази у аустријску Лику ради обиласка вјерника, а Према томе, контакти између Буковице и Банске крајине били су поготово кад је 1695. године са 80 породица дошао у Медак с на мјером да могући у том периоду, али коначну потврду о идентификацији „Рвенитамо остане, што је католичка хијерархија дочекала уз оштре протесте. ка“, Вука Мацуре и „презвитера Петра“ даће нека будућа истраживања. Аустријске власти су га 1696. године протјерале из Лике. Отишао је у Банску к рајину, гдје је, на основу царске потврде, од хрватског ба на добио заштитну диплому којом му се признаје пуна владичанска власт над српским народом између Уне и Купе. Његова јурисдикција обухватала је Банију и т ада шњи Карлов ачки генерала т.142 Није му било дозвољено да одлази у Лику и Крбаву, али је зато, наводи се, посјећивао вјернике у 143 Далмацији и на подручју Карлобага. 146

Прелазак владике Атанасија (слика 5) из Далмације у Банску крајину и његове евентуалне касније посјете далматинским вјерницима представљају оквир за околности у којима би могли да се сусретну Мацура, Мразовчан и Девердековић. Међутим, питање је колико је било реално да Атанасије дође на простор Буковице на прела зу из 17. у 18. вијек, зато што су тамо православни вјерници и свештенство признавали Никодима Бусовића за свог епископа. Управо је Бусовић 1700. године поставио Илију Кончаревића за 144 ервеничког пароха, годину или двије пошто је свештеник Петар из „Рвеника“ написао писмо у име Вука Мацу ре. Тешко може било шта да се дозна о том Петру - његово презиме, година смрти - осим да се констатује да су у том периоду у близини Ервеника постојала два свештеника с тим именом: карин145 ски парох Петар Кончаревић и Петар Јагодић, свештеник у БиовиСлика 5. Владика Атанасије Љубојевић 142 Манојло Грбић, Карловачко владичанство I. Прилог к историји Српске православне цркве, Карловац, 1891, 234-245; Милан Радека, Горња крајина или Карловачко владичанство. Лика, Крбава, Гацка, Капелско, Кордун и Банија , Загреб, 1975, 140. 143 Грбић, 245; Радека, 140. 144 Милаш, 1989, 336-339; Rimac, 2012, 322. 145 Mile Bogović, Katolička crkva i pravoslavlje u Dalmaciji za vrijeme mletačke vladavine, Zagreb, 1982, 57.

146 Десница, 1991, 254. 147 Милорад С. Кураица, Бесмртни Петар Јагодић ,Куриџа Фонд Слободан Јовановић, http://www.slobodanjovanovic.org/2011/01/11/milorad-s-kuraica-besmrtni-petar-jagodic-kuridza/.

70



71

Доњи котарсе у приморју протезао од Галовца до Пакоштана, а у унутрашњости је обухватао околину Тиња, Вране и Станковаца. Овим котаром управљао је биоградски (врански) гувернадур, који се бирао из редова задарског племства. 149

МАЦУРЕ У 18. ВИЈЕКУ

Простор од Сукошана према Земунику, Надину и Перушићу, па све 150 Мацуре су, уопштено гледајући, могле да дођу у Далмацију у једној до Морполаче, налазио се у оквиру Средњег , који котара је био под од двије велике сеобе Срба у те крајеве - или у 16. вијеку, кад је насељен јурисдикцијом сердара из рода Смиљанића ил и некога из његовог кру га. Клишки/Крчки санџак, или током Морејског рата (1684-1699) из Лике и 151 Горњи котар обухватао је подручје око Поличника, Ислама, Новизападне Босне. града, Бенковца, Островице, као и Буковицу и Подгорје. Налазио се под Сва четири мјеста у сјеверној Далмацији у којима су Мацуре почетком управом сердара из рода Митровића-Јанковића и њихових насљедника 148 18. вијека забиљежене у документима – Кистање, , Смоковић Ервеник и из рода Митровић-Деде. Уз њих, овим котаром су руководили провидур у 152 Крушево – припадала су до 1699. године Клишком/Крчком санџаку. Новиграду и гувернаду р у Обровцу. Жариште Мацура налазило се свакако на територији Кистања и можда ЗЕМЉА И ЉУДИ Ервеника. У Крушево су дошли пред крај Морејског рата, док су у Смоковићу могли да бораве још и раније. Венеција је још крајем 17. вијека приступила организовању живота у новоосвојеним крајевима у Далмацији. Млечани су готово сву земљу Смоковић се до почетка овог рата налазио у близини млетачкопрогласили државном својином и свакој породици додијелили минимално 153 османске границе. Православна заједница у том селу сигурно је старија и два падованска канапа земљишта по члану, с обавезом плаћа ња десетине може се претпоставити да с у Срби у С моковићу насељени најраниједржави. око У почетку десетина се узимала од жита и сијена, а касније је 1570. године, кад су Османлије заузеле Равне Котаре. Због пограничног проширена на све пољопривредне производе. Десетина је заведена и на 154 положаја Смоковић је тешко страдао у млетачко-османским ратовима, стоку. Недуго послије рата натурална давања су замијењена новчаним. који су вођени од 1645. до 1699 . године. Иако је тада цјелокупни гранични појас био опустошен, чини се да је српска заједница некако опстала иПоред два падованска канапа обрадиве земље млетачки поданици проширила се. Због контину итета живота С рба у Смоковићу не може се добили су још подворницу (терен уз сељачку кућу), ограду (ограђени 155 тачно рећи када с у Мацуре тамо насељене. То је могл о да се деси у оквиру пашњак) и гај (ограђено земљиш те на којој је вршено пошумљавање). бирегионалног сточарења прије избијања Кандијског рата, или пред крај 17. вијека, кад су Млечани овладали сјеверном Далмацијом. Такође, лако 149 Доњи котар: Горица, Раштане, Тињ, Бубњане, Лишане (Војнићи), Св. Филип и Јаков с се могло догодити да је смоковићке Мацуре захватио талас миграција Турњем (и Крмчином), Биоград, предио Модраве, Пакоштане, Врана, Радошиновци, Бањевци, током Кандијског рата, кад је доста живља избјегло из Буковице у Равне Полача, Горња и Доња Јагодња, Церање, Пристег, Узелица и Станковци. Котаре, које су освојили Млечани. Османлије су мировним уговором 150 Средњи котар: Груси и Бришево, Мурвица и Брињуши, Смоковић, Земуник, Шкабрња, Амбар и Пркос, Сукошан и Галовац, Доњи Биљани, Надин, Раштевић, Шопот, Перушић, Коларина, успјеле да поврате привремено заузет териториј, али ово становништво Вукшић, Провић, Морполача, Бибиње и Црно. је, уз плаћ ање дажбина Турцима, наставило да обрађу је земљу с друге 151 Горњи котар: Височане, Радовин, Сливница, Поседарје, Поличник, Суховаре, Рупаљ, стране грани це све до избијања новог рата 1684. године. Ислам Латински, Ислам Грчки, Кашић, Биљане Горње, Корлат, Вељане, Смилчић, Кула Атлагића, Каштел Бенковац, Буковић, Новиград, Карин, Поповић, Брушка, Родаљице, Бргуд, Подграђе,

Млечани су Задарско окружје Contado(di Zara) 1709. године подијелили Лисичић, Кожуловац и Лепури, Булић, Лишане, Жажвић, Добропољци, Островица, Ђеврске, Медвиђа, Делине и Костомирић, Парчић, Модрино Село, Змиштак, Биовичино Село Горње и на Доњи, Средњи и Горњи котар, на челу са сердарима и гу вернадурима. Доње, Нунић, Кистање, Међупуће, Трошеље, Руделе и Шупља Црква, Ивошевци, Радошић, Кистање, Ервеник и Крушево припадали су Горњем котару , а Смоковић Мокро Поље, Ервеник, Жегар, Билишане, Крушево. Подгорје: Трибањ, Стариград, Каштел Средњем. Вињерац, Јасенице, Затон, Голубић Жегарски. Gornji kotar, 7, 8. 152 153 Један падовански канап износио је око 36 ари. Канап се дијелио на четири кварта, а 148 Као што је наведено, становништво доброг дијела Ервеника Горњег није пописано у један кварат састојао се од 210 тавола. млетачком катастру из 1709. године, па самим тим ни Мацуре, али због њиховог великог броја 154 Stanojević, 1962, 141, 142; Јачов, 1987, 99, 100; Mayhaw, 268, 270; Donji kotar, 17. у Ервенику у првој половини 19. вијека, као и због помињања Вука Мацуре у „Рвенику“ 1698. године, може да се претпостави да су живјели у том селу на почетку 18. вијека. 155 Јачов, 1987, 100.

72



73

Земља је у почетку била насљедна по мушкој линији, под условом да сви одрасли здрави мушки чланови породице служе млетачку војску. Враћала се у власништво државе у случају изумирања мушке лозе, одсељавања у стране земље, или ако се не обрађује три године, односно ако се не плаћају да жбине. Касније је било дозвољено насљеђивање и по 156 женској линији. Продаја земље била је забрањена. Под овим условима, катастром из 1709. године потврђени су земљишни посједи далматинским Мацу рама и пописане њихове породице. Село Мацуре на лази се седам километара сјеверозападно од Кистања (насеља), покрај пута који води у Ервеник. Током касног средњег вијека ово подручје било је у посједу Шубића. Први помен имена Кистања у историји забиљежен je у јед ној повељи датираној 25. октобра 1408. године (Kyztane). Латински извори из 15. вијека спомињу овоKistani мјесто ) ( 1441. и 1447. године (можда још 1451. и 1456. године). Од прве половине 16. 157 вијека Кистање се налазе у Османском царству. У то вријеме, између 1524. и 1537. године, освештана је правосла вна црква Св. Николе (слика 6) 158 у Кистањама Селу. Ово мјесто остало је у саставу Османског царства до Морејског рата (1684-1699), кад су га освојили Млечани. Почетком 18. вијека Кистањама је било сматрано подручје око Цркве Св. Николе, а простор Мажибрада, Перића, Бјелановића, али и данашњег Слика 6. Црква Св. Николе и гро бље, Кистање Село (фото Јовица Кртини ћ) Кистања насеља, у то вријеме звао се159 Међупуће. 161 земљу површине 87 хектара. Према катастру из 1709 . године, највише земље у Кистањама има ла је петнаесточлана породица сеоског капетана Обрада Груловића - 51 хектар. Петко Мацура, покојног Вујице Petcho Mazurouich ( q: Vuiza) налазио се на Богата земљом била су и домаћинства судије Велише Рељића (37 хектара), челу домаћинства од 16 чланова. Они су обрађивали око 20 хектара земље Јандре Штрпца и Остоје Калинића (по 33 хектара). У Међупућу највише земље и посједовали нешто ливаде за испашу стоке. Само два члана била су војно имали су калуђери манастира Крка (84 хектара) и капетан Радота Перић (30 способни мушкарци, док су остали били жене и дјеца. Имали су четири хектара). Куриозитет у Међупућу представља ла је породица Дујма Лали ћа, коња, 10, волова, двије краве, седам телади и 70 комада ситне стоке. 160 која је имала 42 члана, 34 хек тара земље и чак 600 комада ситне стоке. Стојан Мацура, покојног Милије ( Stoian Mazurouich q: Milia) имао је У Кистањама су почетком 18. вијека постојала четири домаћинства око 22,6 хектара ораница и 0,7 хектара ливаде. Ову земљу користило је 10 односно породичне задруге Мацу ра, са укупно 48 чланова, који су користили чланова његовог домаћинства, од којих су четворица били способни за војску. Посједовали су оса м коња, шест волова, двије краве, шест телади и 156 Olga Diklić/Tea Mayhew, Mletački katastar iz 1709. godine za Rupalj, Islam Latinski i 100 комада ситне стоке. Islam Grčki, http://www.academia.edu/1080580/Mletacki_katastar_iz_1709._godine_za_Rupalj_

Islam_Latinski_i_Islam_Grcki, 2009, 7; Јачов, 1987, 101, 102; Mayhew, 268; Станојевић, 1988, 49. Марко Мацура, покојног Радака ( Marco Mazurouich ) био је глава 157 Milenko Pekić, The oldest, secure mention of Kistanje , текст прочитан 2007. године у породице која је бројала осам ч ланова. Двојица су били „људи за оружје“. Кистањама, 3, 14. Обрађивали су 23 хектара земље, од којих је занемарљив дио отпадао на 158 Милаш, 1989, 205. (до пописа 1981. Кистање и Кистање Село су евидентирани као ливаду. Гајили су шест коња, седам волова, двије краве, 10 телади и 100 одвојена насеља). 159 Pekić, 2007, 15-18. 160 Gornji kotar, 282-293. 161 Isto, 284-287.

74



комада ситне стоке.

75

Основа привређивања кистањских Мацу ра било је гајење ситне стоке, али и обрада земље, на шта указује велики број волова и коња. Крупне Милин Мацура, покојног Петра Milin Mazurouich ( ), посједовао је око стоке, првенствено говеда, у унутра шњости Далмације било је мало због 19 хектара ораница. Његово домаћинство имало је 14 чланова, од којих недостатка ливада и сточне хране. На ораницама, Мацу ре су од житарица су петорица били војно способни мушкарци. Имали су шест коња, шест сијале пшеницу, јечам, сијерак и165просо. Приноси сигурно нису били волова, три краве, четири телета и 50 комада ситне стоке. Ова породица велики, зато што је земљиште било плитко и измијешано с каменом. У имала је и око 0,7 хектара необрађене површине, сигурно земље лошег Буковици је, генерално, било мање обрадивог земљишта него у осталом 162 квалитета. дијелу Задарског окружја. Оно је било и слабијег ква литета, па је због тога .166 буковичким породицама додијељено више ораница по члану Кистањске Мацуре су, по овоме, имале око 60,5 канапа (21,78 хектара) земље по породици, што је доста више од просјека свих кистањстихЗбог кршевитог тла ово није могло бити испоштовано у свим буковичдомаћинстава (37,7 канапа). Ако се узме у обзир укупан број људи, види ким селима, тако да су породице у Ервенику Доњем имале и мање земље се да су Мацуре имале око пет канапа (1,8 хектара) земље по особи, што по члану од прописаног минимума (1,91 канап). Пошто нема пописних је ви ше од прописаног м инимума, али и просјек а у Кистањама (четири података за добар дио подручја Ервеника Горњег, гдје су живјеле Мацуканапа). Просјек чланова породице код Мацура (12) био је већи ре, од можемо само да претпоставимо да стање тамо није било ништа б оље. кистањског у цјелини (9,3), али и укупног просјека у Горњем котару (8,37). Становништво овог села живјело је од гајења ситне стоке. Посједовало је 63 комада по дома ћинст ву. Породице у Ервеник у имале су 9,9 чла ноПојединачно гледај ући, домаћинство Петка Мацу ре имало је самова 3,5у просјеку, што је погодовало оваквој врсти привређивања . Број коња канапа земље по особи, породица Стојана Мац уре 6,5, домаћинство Марка и волова био је у разини просјека за Горњи котар. Житељи Ервеника Мацуре осам, а Милина Мацу ре 3,95 канапа. Четири породице Мацура имале су двоструко већи број волова од кистањског просјека: 7,25 волова по породици Мацура, насупрот 3,62 вола по осталим кистањским фамили јама, што је просјек и у читавој сјеверној Далмацији. Становништво Задарског окружја имало је обавезу да држи одређени 163 број коња, који су служили као допуна млетачкој коњици. Мацуре су имале 5,75 коња по породици, а просјек у Кистањама и Горњем котару у цјелини био је око 2,3. Могуће је да су Мацу ре користиле некo од грла за обраду земље. Број крава улазио је у кистањски просјек (2,2 по породици), али је био доста мањи од просјека у Горњем котару (5,7). Зато је број телади код Мацура (6,75) био већи од просјека у Кистањама (четири) и у читавом Горњем котару (3,2). Мацуре су имале релативно велики број ситне стоке, 80 комада по породици, а просјек код осталих кистањских породица износио је 37. Просјек броја си тне стоке у Горњем котару био је око 51 комад по породиц и. У Кистањама је на једног становника долазило 3,96 комада ситне стоке, Карта 3. Доња Буковица, млетачка мапа 164 док је на једног члана чети ри породице Мацура ишло 6,66 комада. 162 163 164

Isto . Mayhew, 270; Јачов, 1987, 102. Gornji kotar, 284-287; Donji kotar, 38.

165 166

Јачов, 1987, 104. Gornji kotar, 8.

76



77

посједовали су двостру ко више крава по породици него Кистањци итројицу нељуди за војску. Петко Мацура имао је два коња за јахање, шест 169 што мање од просјека у читавом Горњем котару. волова, пет крава, пет телади и 25 комада ситне стоке. У Ервенику је у првој четвртини 19. вијека живјело ма ло преко 100 Ма- У Смоковићу су се Мацуре бавиле првенствено ратарством, што је цура. То је велик број с обзиром на то да их је 1948. године пописано само било могуће због квалитетне земље. Као што је наведено раније, није 80. Успоредбом с природним прираштајем других ервени чких породица, искључено да је Смоковић у једном периоду био зимско испасиште за може се претпоставити да у Ервенику, почетком 18. вијека није живјело стоку Мацура из Кистања или Ервеника. Род се подијелио кад је једна 167 много мање Мацура него у Кистањама. Нагло смањење њиховог броја у лоза остала на зимском пашњаку у Равним Котарима, а друга у матичном Ервенику може се приписати исељава њу због недостатка земље и мјеста селу. за испашу стоке. И поред добрих услова за обраду земље, Равни Котари нису били За разлику од кистањских и ервеничких Мацура, крушевске Мацупријатно мјесто за живот због честих епидемија маларије, усљед чега се ре нису биле бројне. Петочлано домаћинство Матије Mattio Мацуре ( становништво прориједило, а било је случајева када су изумрли читави Mazurouich qu:m Paulo) посједовало је 6,5 хектара земље (3,6 канапа по родови. На њихово мјесто досељавало се становништво из Буковице и члану). Највећи дио отпадао је на оранице, а остатак на виноград и д Подгорја. вије 170 Двије породице Мацура из Буковице, са укупно 13 чланова, 171 честице ливаде. Ова породица није гајила ситну стоку. Имали су једног насељене су до 1756. године у Лишанима Тињским. Домаћинство Ивa коња, три вола, по четири краве и телади. Двојица чланова била с уМацуре војно Ive ( Mazura) имало је шест чланова, обрађива ло је земљу на око 4 ,5 168 способна. хектара, а седмочлана породица Саве Sava Мацуре Mazura)(издржавала 172 се од приноса са земљишта од пет хек тара. Једна породица у Смоковићу, селу надомак Задра, броја ла је, гледајући средњу вриједност, 6,45 чланова (у Средњем котару просјек је био 6,08)Мацуре су у 18. вијеку, заједно са осталим становништвом из и сваки становник је посједовао просјечно 6,89 канапа земље. Двадесет унутрашњости Далмације, биле дио млетачког одбрамбеног , који система породица у Смоковићу у просјеку је имало по 2,75 коња (у Средњем косе мање заснивао на територији, а више на организацији људи и војника 173 тару: 2,11), 4,05 волова (у Средњем котару 3,48), по 3,3 краве (у Средњемпод вођством сердара и харамбаша. Подјела земље и услови који су котару 3,93) и телади (у Средњем котару 2,07) и 18,25 комада ситне стоке ишли уз посједовање били су основни дио тог система. (у Средњем котару 28,57).

МАЦУРЕ?

У Смоковићу су живјеле двије породице Мацура, с неједнаким бројем чланова и величином имања. У млетачком катастру из 1709. године имена и презимена су биљежена италијанском графијом. Светачка имена су италијанизована, а словенска 174 Никола Мацура ( Mazurouich) водио је домаћинство од три Nicolo су записивана према звучности, што је случај и са добрим дијелом члана, који су користили земљу величи не 6,5 хектара (шест канапа земље презимена. Како је катастар радило више пописивача, једно презиме по члану). Већи дио је отпадао на оранице, које су биле распоређене уписано на je на више начина. 12 честица, док је на једној честици од око 0,4 хектара Никола подизао виноград. Он је био једини војно способан члан породице. Имао је три Сигурно је да је данашње презиме Мацура забиљежено у форми коња за јахање, једног вола, двије краве и два телета. Није гајио ситну Мацуровић у К истањама, Смоковићу и Крушеву. Видјели смо да је у Рашстоку. танама пописан Gregorio Soprich d:o Mazurouich q:m Zuane , који је могао да има неке везе с Мацурама. Његова двочлана породица обрађивала је Петко Мацура, покојног Радоја Petco Mazurouich ( qu:m Radoe) био је глава деветоч лане породице која је користил а земљу површине 24,5 169 Srednji kotar, 28-30, 102, 103; Donji kotar, 38. хектара, подијељену на 21 честицу (7,55 канапа земље по члан у). Највећи 170 Srednji kotar, 14. дио односио се на оранице (18 честица, 22,35 хектара); остатак од нешто 171 Станојевић, 1988, 90; У попису из 1756. године насеља су груписана, па су Мацуре више од два хектара отпадао је на једну честицу винограда и двије честице заведене под Тињ. Нема сумње да се ради о Мацурама из Лишана Тињских. ливада. Млетачке власти могле су из овог домаћинства ангажовати 172 Исто. 167 168

Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Ервеник. Gornji kotar, 348, 349.

173 174

Donji kotar, 26. Gornji kotar, 10, 11.

78



79

четири хектара земље и посједовала је по три краве, телета и вола и („per 20 le Anime“), с још једним чланом ове мале породице. Није имао земље 175 181 комада ситне стоке. него само нешто стоке. Презимена која су записана Mazareuich као , Mazar, Mazarou , Mazara , Giuseppe Mazar d(ett)o Giorgas da Colarina (Јосо Мажар речени Јоргаш из Mazaura , очигледно су слична с начином на који је убиљежено прези-Коларине) имао је у Перушићу лива ду за напасање стоке, а у Коларини, ме Мацура Mazurouich ( ). Приређивач катастра дао је своје приједлоге за гдје је заведенIseppo као Giorgas q:m Paulo (Јосо Јоргаш, покојног Павла), читање: Mazareuich је преведен као Маџаревић, Mazar као Мажар, Masar био је колон на земљи капетана Фране Салентића. Породица му је бројала је М аџар, Mazarou - Маџаров, Mazara – Мацора. Mazaura из Пристега је осам чланова. Имао је четири коња, по шест волова и крава, пет тела ди и преведен као Мацура, иа ко је очигледно да се ради о презимену Мацава30 комада стоке ситног182зуба. ра. 176 Ова презимена не могу се директно довести у везу с Мацурама, али Као што се види, прокламована подјела два канапа земље по особи их због сличности т реба споменути због тога што је у појединим мјестима није била у потпуности испоштована јер је постојало доста беземљаша. у којима се јављају, или у њиховој близини, (касније) заиста било припадШтавише, било је случајева када су поједине главарске породице добиле ника овог рода. 183 много више од прописаног минимума. Јачи и бројнији родови отимали У Исламу Грчком пописани Giacomo су Mazareuich (преприређивач су земљу слабијим и малобројнијим, па с у сиромашнији Морлаци радили 184 катастра превео је ово име и презиме као Јаков Маџаревић) Piero и као колони на имањима имућнијих саплеменика. Mazareuich (Петар Маџаревић). Јаковљевo домаћинство бројало је три ПРОСТРАНИ члана (двојица војно способних), ко ји су ужива ли око 5,5 хектара земље. Ова породица имала је два коња, три вола и по четири краве и телета. Током читавог 18. вијека презимена у Далмацији нису се у потпуноЧетверочлано Петрово домаћинство посједовало је мање од 1,8 хектара сти усталила. То се у првом реду односи на средњу Далмацију, али је и у земље. Имало је по четири коња и вола и по шест крава и телади. Војни 177 Равним Котарима, Буковици и Подгорју било доста случајева када су се обвезник био је са мо Петар. породични надимци претварали у презимена. Промјена презимена је у Gregorio Mazar и Nicolo Mazar (ово презиме је преведено као Мажар) каснијем периоду или заборављена, или је остала заробљена у породичпописани су као главе двије породице у Жегару. Прво домаћинтвоним је предањима, замућеним накнадним интервенцијама приповједача, бројало пет чланова, а друго два. Ниједно није имало178 земље и с токе.који су додавали општепознате или савремене мотиве, што је доводило до хронолошких недосљедности. Како се ширио број приповједача, тако је У Горњем котару пописан Steffano је и Mazarou (преведено Маџаров), настајало више верзија истог предања, која нису морала бити идентична, чије је петочлано домаћинство било настањено у Поседарју. Није имао али у свима њима је остало нетакнуто зрнце истине, каткад скрајну то на земље, него само три коња за вучу, три вола, двије краве и једно теле. периферију приче или на говјештено између редова. Fillippo Couaz detto Masar (Филип Ковач, речени Маџар) из Ислама ЛатинПредање појединих смоковићких Пространа о њиховом поријеклу је ског није имао стоке. Његова трочлана породица обрађива ла је земљу на 179 кратко и недвосмислено: потекли су од Мацу ра. Осим тога што и једни и површини од око 3,6 хектара. други славе Св. архангела Михаила , других доказа није било. Спомињали Nicolo Mazara, Turco fatto Christiano („Никола Мацора, покрштени Турсу се надг робни споменици на локалном гробљу: „Натписи с презименом чин“) из Земуника није имао земљу, већ само по једног коња за вучу Простран и појавили су се у тренутку кад се број гробова Мацура нагло 180 вола, као и двије краве. У његовом домаћинству живјеле су три душе.смањио“. Овај прелаз неки приповједачи датирали су на крај 19. и почетак 20. вијека, а настанак презимена Простран објашњавали с у физичким У Раштевићу је пописан Nicolo Mazar (Никола Мажар) „на име душа“ изгледом првоносиоца (крупан, дебео човјек). Други су сматрали да ово презиме има везе с величином имања: „Пространи су настали од Мац ура. 175 Donji kotar, 62, 63. Била су два брата; један је имао простран посјед којег је константно ши176 177 178 179 180

Исто, 186, 187 . Gornji kotar, 76-79. Isto, 328-331. Isto, 56, 57, 72, 73. Srednji kotar, 122, 123.

181 182 183 184

Isto, 186, 187. Isto, 204, 205, 213-215. Isto, 13. Isto, 18.

80



81

рио, док је од другога остала само једна кућа. Први је због величине имања presentata in Agosto dell’anno passato, per la direzione che allora ebbe, avesse прозван Простран.“ ad esimere per sempre il nostro combattuto santo rito greco da vessazioni, e metter in calma le nostre agitate coscienze./.../188 Резултати тестирања Y ДНК хаплотипа код припадника рода Пространа потврдили су причу из предања: хаплотипови Мацура и Пространа гоМихаило Простран који се помиње у ова два документа био је цркветово у потпуности се поклапају. Мацуре и Пространи генетски су исти ни одборник у Смоковићу и противник одлуке задарског надбискупа Ка189 род. Остало је још да се одговори на питање када и како је настало презиме рамана којом је унијатски свештеник постављен на чело ове парохије. Простран. Караман се жали на понашање Смоковићана према свештенику којег је именовао, а Смоко вићани су с матрали да је он у зурпатор. У Смоковићу су 1709. године пописана два домаћинства Мацура са укупно 12 чланова, док је 1948. године забиљежена само једна деветочлана Католички бискупи вршили су снажан притисак на млетачке власти 185 породица. да не дозволе именовање православног епископа у Далмацији и сматрали су да имају право да постављају свештенство по православним Пространи се не спомињу у катастарском попису из 1709. године парохијама. не Због тога што није признавао јурисдикцију задарског надсамо у Смоковићу; ниједна особа с овим презименом није пописана у чибискупа, државне власти су 1752. године затвориле смоковићког пароха тавом задарском „контаду“. Послије Другог свјетског рата у Смоковићу је Дионисија Алавању. Кад је на мјесто генералног провиду ра дошао Франживјело 226 особа (24 породице) с овим презименом. Пространа је тада ческо Гримани (1753-1756) Алавања се вратио у своју парохију, али је за 186 било још у Кашићу 12 (1), Нину 3 (1), Зад ру 9 (2) и Земунику Доњем 4 (2). вријеме мандата Алвизеа Контаринија (1757-1759) био принуђен да напуСви носиоци овог презимена поријеклом су из Смоковића. сти Смоковић. Караман је на његово мјесто именовао монаха сумњиве прошлости Герасима Вукчевића званог Бушље, којега Смоковићани нису У доступним изворима ово презиме се у Смоковићу први пут спомиње 190 жељели да прихвате. још 1761. год ине, и то у два документа у којима су з абиљежени Михаи ло Простран Michel/Miailo ( Prostran) и Остоја Простран. Пространи су, дакле, живјели у Смоковићу средином 18. вијека и били су активни чланови тамошње православне заједнице. Будући да се не наMichel и Ostoja Prostran из Смоковића наводе се у жалби задарског над191 лазе у катастар ском попису из 1709. може године, се закључити да се пребискупа Матије Карамана на православце од 22. августа 1761. године: зиме Простран најраније могло појавити у Смоковићу 1709, а најкасније 1760. године. /.../Michel Prostran è zio carnale di quell’ Ostoja Prostran, il quale tentò d’impedire, che un bambino fosse portato alla chiesa per essere battezzato dal У том периоду у Смоковић је досељено неколико породица из Горњег callogero con quella orrida espressione: Che tanto stimava il nostro battesimo, 192 котара. Могло се догодити да су и преци данашњих Пространа били quanto/.../187 међу њима. Miailo Prostran (Michel из претходног документа) један је од аутора Ипак, предање које говори да су Пространи потекли од једне од двије представке од 23. септембра 1761. године у којој се Смоковићани опиру породице смоковићких Мацура, и у којем се наглашава да је то била покушајима католичке хијерархије да им наметне унијатског свештеника: богатија грана, због чега су и прозвани Пространима, у цијелости се поклапа с подацима из млетачког катастра; у Смоковићу су 1709. године Serenissimo Principe. пописана два домаћинства Мацура: богатија и бројнија породица Петка Мацуре, покојног Радоја, и мање бројна и сиромашнија фа милија Николе Speravimo noi Petar Paravigna, Miailo Prostran, Mio Vuinovich, Rade Мацуре. Arbana e Miailo Gussa, abitanti della villa Smocovich, territorio di Zara in Dalmazia, e procuratori degl’ altri ricorrenti della villa stessa, poveri ma fedelissimi sudditi di Vostra Serenità, che l’esito della nostra umilissima supplica, 188 Srednji kotar, 100-105; Leksik prezimena SRH, 381. 189 190 Leksik prezimena SRH, 534. Списи о историји православне цркве у Далматинско-истријском191 Никодим Милаш, владичанству од XV до XIX вијека I, Задар, 1899, 410-412. 192 185 186 187

Исто, 412-414. Јачов, 1987, 93, 94. Исто; Bogović, 79, 91, 96. Srednji kotar, 98-105. Isto, 99.

82



83

Имајући у виду чињеницу да се род Пространа разгранао у каснијем Од 1771. до 1774. године из Далмације су исељене 634 породице: 181 у периоду, односно да су смоковићке Мацуре остале на једној кући 1948. Босну, 303 у аустријску Пољску и 150 у темишварс ки Банат. Због тешких године, може се с великом дозом сигурности рећи да су Пространи климатских услова у ти м крајевима доста их је пострадало, па су се многи 196 потекли од породице Петка Мацуре, покојног Радоја. Осим бројности, вратили у Далмацију. кључни фактор је и велика површина земље коју је имао и због чега је он, У овом селидбеном таласу Далмацију су напустиле породице Саве или његов потомак, како предање објашњава, и добио надимак Простран. Мацуре и Јакова Мацуре и з Кистања, које су отишле у Босну. У Пољску је 197 отишло неколико породица из Крушева, па се могло догодити да је међу СЕОБЕ МАЦУРА У БОСНУ И ПОЉСКУ њима било и домаћинство Мацура (чији су преци наведени у катастру Неколико породица далматинских Мацура иселило се током друиз 1709. године), пошто се у каснијем периоду оно не спомиње у том селу. ге половине 18. вијека у Босну и можда Пољску. Република се тада налазила пред издисајем, што се посебно осјећало у млетачким прекоморским посједима, поготово у Далмацији, гдје је становништво тешко подносило терет провинцијске корумпиране власти, чији су чиновници заједно са закупцима пореза, сердарима и харамбашама бјесомучно злоупотребљавали државне механизме и искоришћавали поданике намећући им разне финансијске обавезе и193кулучење. Ово су главни разлози масовног исељавања становништва из Далмације између 1771. и 1774. године у Срем, темишварски Банат, османску Босну, и Галицију, коју је Хабзбуршка монархија добила приликом прве подјеле Пољске 1772. године. Иницијатори ових сеоба били су свештеници, и сами незадовољни односом државе према православној цркви и вјерницима. С вештенство је у ово вријеме почело све више да се заузима за интересе Срба у Далмацији због инертности њихових свјетовних вођа. То се догодило због друштвеног и економског подвајања сердара и харамбаша. Некадашњи Морла- ли дери ка добили су већа имања од својих саплеменика, која су касније вишеструко увећа ли, да би се у шестој деценији 18. вијека потпуно одвојили од народа и приближили млетачким чиновницима. С ердари су народу нелегално наплаћива ли коришћење пашњака, присиљава ли га да им обрађује земљу, копа винограде, коси сијено, сијече дрвеће, напаса њихову стоку. Кад би неко одбио, био би претучен и затворен. Умјесто сердара, улогу заштитника народа преузима православно свештенство, захтијевајући од млетачких власти попуштање социјалног, еконо мског и вјерског притиска, који је долазио како од државе тако и од католичке хијерархије у 194 Далмацији, која је вршила унијатску пропаганду. Незадовољство Срба распиривали су преко свештенства и хабзбуршки агенти, подстичући 195 исељавање у Аустрију, обећав ајући им земљу и вјерске с лободе. Јачов, 1987, 105-116; Исти садржај у Марко Одсељавање Јачов, Срба из Далмације 17711774. године , Историјски часопис 27, Историјски институт у Београду, Београд, 1980, 95-109. 193 194 195

Исто, 106-109. Исто.

196 197

Исто, 110, 112. Исто, 115.

84



85

(53) и 1948. (32) године. Од тада се с татистичке информације за Мацу ровац 202 биљеже у оквиру података за дио насеља Потком. У вријеме кад су вршени ови пописи у Мацуровцу није било Мацура. Према Грујићевом Племенском рјечнику , њих 1915. године не само што није било у Зрмањи, него ни у чи тавој Лици. На подручју Лике током 19. и 20. вијека забиљежена су три топонима чији називи Мацура, Мазуринка и Мацуровац наговјештавају некакву Ако је Мацуровац назван по Мацу рама, они су се тамо могли населити једино током 18. вијека, јер се ово мјесто и пре зиме не наводе у попису везу с презименом Мацура, а могуће и с припа дницима овог рода. Будући 203 Лике и Крбаве 1712. године. Шта се онда могло збити с тим људима? Да да се не може утврдити старост (свих) назива, разматрање ових топонима ли јеауопште било Мац ура у Ли ци? Један податак који је објавио Стјепан обрађено је у посебном поглављу, послије описа догађаја из 18. вијека, Павичић у својој студији о поријеклу становништва винковачког краја прије преласка на излагање приче о 19. вијеку. можда даје одговоре на ова пи тања: у крајишком попису Оролика из 1833. 204 Источно од Оточца и сјеверно од Красног, у близини локалитета године наведена је једна породица Мацура која је дошла из - Лике. Коначишта, налази се прашума Мацура, заправо дио некадашње прашуме Павичић не наводи тачно мјесто одакле су Мацуре пресељене у Оролик, Девчић тавани. Према мјесној легенди (коју као свако предање треба али сасвим је могуће да је то био Мацурова ц. Разумљиво је да једно мјесто узети с резервом), назив Мацура потиче од имена пастирице Марије не може бити названо са мо по омањој породици, па се може претпостаЦурице, која је у овим прашумама чувала стоку и брала „репушину“ за вити да су аустријске власти раселиле читав заселак и становништво по 198 исхрану свиња. којем је добио име . Можда добар дио славонских Мацура води поријекло из Мацуровца. Радослав Грујић је у попису изумрлих племена у госпићком котару, чија су се имена задржала у топографији тог краја 1915. године, навео Мацуре су у овај заселак, који ће бити назван по њима, највјероватније и род Мацура или Мазура. Ово име очувало се у називу локалитетадошле у из Ервеника, села које се налази у непосредној близини, али се не 199 Дивоселу. У сљедећем броју Зборника за народни живот и обичаје може искључити ни могућност да се радило о кистањским Мацу рама. 200 Грујић је појаснио да се ради о ораници која се зове Мазуринка. Послије 1915. године Мацуре су се спорадично насељавале на подручју Трећи топоним односи се на заселак Мацуровац, који је забиљежен Зрмање: у Рујиштима је 1948. године живио један човјек с презименом 205 крајем 19. и почетком 20. вијека на подручју насеља Зрмање. Краљевски Мацура, док је други наведен на споменику палим борцима ове општистатистички уред у Загребу саставио је и објавиоПолитич 1892. године не из Другог свјетског206рата. Мацуре су тада у Зрмању свакако дошле из ко и судбено раздиељење кра љевина Хрватске и Славоније – Реперториј Ервеника Горњег. мјеста по посљедцих пописа године , у којем 1890 су наведени статистички подаци о броју становника по насељима. Тако се у општини Зрмања спомиње једна мања административна јединица – Ком, која обухвата засеоке Грабовачу, Јаворник Доњи, Ком, Мацуровац и Рујиште. У Мацуровцу је 1890. године живјело шест породица са укуп но 36 људи, који су 201 били правосла вне вјероисповијести. Овај заселак постојао је под истим именом и за вријеме пописа . (401900 становника), 1910 . (32), 1921. (43), 1931.

МАЦУ РЕ У ТРИ ЛИЧКА ТОПОНИМА

198 Marko Vukelić, Prašuma „Devčić Tavan“’, Šumarski list 11-12, Hrvatsko šumarsko društvo, Zagreb, 1999, 592. 199 Radoslav M. Grujić, Plemenski rječnik ličko-krbavske županije, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 21, svezak 2, JAZU, Zagreb, 1917, 347. 200 Isti, Topografički rječnik gospićkoga kotara, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 22, JAZU, Zagreb, 1917, 199. Političko i sudbeno razdieljenje kraljevina Hrvatske i Slavonije – Repertorij mjesta po 201 posljedcih popisa godine 1890, Kraljevski statistički ured u Zagrebu, Zagreb, 1892, 7.

202 Mirko Korenčić, Naselja i stanovništvo SR Hrvatske 1857-1971, JAZU, Zagreb, 1979, 285, 288, 291. 203 Karl Kaser, Popis Like i Krbave 1712. godine. Obitelj, zemljišni posjed i etničnost u jugozapadnoj Hrvatskoj, Zagreb, 2003. 204 Stjepan Pavičić, Porijeklo stanovništva vinkovačkog kraja, Radovi Centra za organizaciju naučnoistraživačkog rada u Vinkovcima, Zagreb, 1971, 2 76. Leksik prezimena SRH, 381. 205 206 Nikola Ćuk, Spomenik u Zrmanji: http://nikolacuk.com/2013/03/13/1547/.

86


МАЦУРЕ И НАПОЛЕОНОВИ РАТОВИ


87

миграција. Французи су грађењем колских путева приближили Буковицу 209 приморским градовима, чиме је омогућено брже струјање људи и робе. Такође, у ово доба ријешено је једно од основних вјерских питања Срба у Далмацији - године 1808. добили су право да бирају210 свог епископа.

И поред тога, Срби нису у потпуности били задовољни француском Хаотично мирнодопско стање у Далмацији, чије с тановништво је једва владавином. Главни проблем била је обавезна регрутација. Генерал Марпреживљав ало због маћехинског односа државних власти према њима и преко архимандрита манасти ра Крупе Герасима Зелића покушао да мон је гладних година које су биле редовна појава, потрајало је до краја 18. вијека. формира батаљон српских добровољаца. Ефекат није био значајан; једни су Осјећаје напетости, ишчекивања и неизвјесности продубљивали се супо регрутацији поразболијевали, а други су се одметнули у хајдуке. Ни неријешено аграрно питање, вјерске тензије и пораст хајдучије. Цијена одређени број православних свештеника није био склон Французима, због мира који су народу пружили Млечани био је живот у ратним условима, симпатија према Русима. Због тога се један дио Срба нашао у устаничким са стопом смртности вјероватно већом него у правом рату. покретима против Француза, који су кулминирали директним аустријско211 француским сукобима у Далмацији 1809. године. Због тога је било мало оних који су зажалили кад је млетачка власт над Далмацијом окончана 1797. године миром у Кампоформију, којимРат је је вођен на подручју на којем су живјеле Мацуре. Крајем ап рила 1809. Далмација додијељена Хабзбуршкој монархији. Прва аустријска године влада хабзбуршке снаге заузеле су Обровац, Ервеник и Жегар. Како трупе потрајала је до краја 1805. године. Тада је, п рема одредбама Пожунскоггенерала мира, Мармона нису успјеле да поврате заузету територију, повукле су 207 Далмација припала Француској и прикључена Краљевини Италији. се према Кистањама, Дрнишу и Задру. Ово Аустријанци нису искористили, што је омогућило прегруписавање Француза и покретање снажног противнапада којим су за кратко вријеме током маја продрли у Лику и даље на сјевер.212 Посљедица овог рата била је и смрт двојице Ервеничана. У матичној књизи умрлих забиљежене су околности под којима је страдао Јован Мацура, сах рањен 23. јуна 1809. године:

Пресѳависе ань Ї Мацура коига убио стоε иша ућета иробин (илииробию) на Ковачевић ε с ћεсаровци пакь ўби εко н аньεбияш н ε ићи εтби био и садь живь.213 ѡ

Наполеон је Далмацију, послије закључења мира у Шенбруну (1809), прикључио новоствореним Илирским провинцијама, које су потрајале до његовог војничког слома. Од тада (1814) па до 1918. године Далмација је била у саставу Хабзбуршке монархије. Слика 7. Генерал Огист Мармон и Наполеон Бонапар

та

Наполеонови ратови су директно или индиректно утицали на живот Мацура у Далмацији. Иако је земља коју су користили 1806. године 209 по- Исто, 15. 208 стала њихово приватно власништво, ово је довело до уситњавања иона210 Исто, 12, 13. ко невеликих посједа, што је имало за посљедицу покретање нових 211 таласа Исто, 15-19. Из историје народног препорода приморских Срба 207 Коста Милутиновић, , Београд, 1994, 5, 10. 208 Исто, 14.

212 Nikola Tominac, Hrvatske krajiške pukovnije u francusko-habsburškom ratu 1809. godine (II). Marmontov rat u Lici i Dalmaciji, Senjski zbornik 38, Senj, 2011, 172, 174. 213 Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Ервеник: Матична књига умрлих 1805-1834, инв. број 264.

88



89

заузимале су житарице, углавном јечам, пшеница, зоб. Повртларство и воћарство били су слабо развијени, а развој сточарства био је спутан МАЦУРЕ У АУСТРИЈСКОЈ КРАЉЕВИНИ недостатком стаја, сијена и крмног биља. Осим тога, стоку су нападале ДАЛМАЦИЈИ 218 и уништавале болести. Проглашена 1817. године, Краљевина Далмација са Задром као глав-У кући су се, уз крсну славу, ним градом директно је била подвргнута министарствима у Бечу. Насвечано челу обиљежавала три догађаја: покрајине стајао је намјесник, који је имао цивилне и војне ингеренције рођење, вјенчање и сахрана чланосве до 1902. године, кад су ове двије овласти раздвојене. Уз намјесника, ва породице. Задруга је подмириДалмацијом је управ љала Земаљска влада (Намјесништво од 1852. године ). вала вјенчања и сахране, Покрајина је била подијељена на округе, а Кистање, Ервеник, Смоковић ијетрошкове док свечаност поводом рођења и друга мјеста у сјеверној Далмацији у којима је било Мацура на шли су се крштења организовао искључиво 214 у Задарском округу. отац дјетета, који је том приликом 219 морао да почасти и кума. И поред амбициозних замисли и подухвата, француска власт у Далмацији није могла за кратко вријеме и у ратним условима да Према Владимиру Ардалићу, у подигне запуштену економију . Аустријска управа имала је могућности Буковици су се момци обично жеза то, али све до к раја 19. вијека није ура дила готово ништа на опоравку до њихове тридесете године, Слика 8. Пар из Буковице почетком XX века пољопривреде. Разлози за нове сеобе из Далмације били су с коронили истису док неудане дјевојке које пређу као и у прошлом вијеку. двадесету сматране старицама. дође вријеме женидбе или удаје, Кад увијек се поштовало п рвенство старијег, ЖИВОТНИ КРУГ па се ријетко догађало да се мл ађи брат ожени220 прије старијег. Мацуре су, као и раније, живјеле у породичним задругама. У Ервенику У 19. вијеку код доста буковичких фамилија постојао је практије у првој четвртини 19. вијека пребивало осам породица Мацу ра са чан обичај, диктиран сиромаштвом, да се вјенчања обављају на дан укупно 100 припад ника овог рода, док је 14 породица Мац ура половином прослављања крсне сла ве. Тако су и домаћинства кистањских и ервенич215 стољећа живјело у истоименом селу код Кистања. Потоњи су имали ких Мацура често организовала вјенчања на Аранђеловдан. породичне надимке: Џигићи, Калатовићи, Саграјићи, Шашићи, Шкаљићи, 216 Танасовићи, Томићи, Видаковићи и Жуниловићи. Момци стасали за женидбу из кистањских Мацура узимали су себи за супруге обично дјевојке из Кистања, Ивошеваца и Колашца. Најчешћа имеНа челу породичне задруге налазио се старјешина, који је био одна која су давали синовима била су Јован, Васиљ, Петар, Никола, Атанасија и говоран за давање дажбина и за штету коју би у селу починио члан Михаило, а ћеркама Марија, Јованка, Сава, Милица, Јања и Стана. домаћинства. Он је био апсолутни ауторитет у кући и од њега је зависио 217 напредак домаћинства. Мацуре из Ервеника у главном су се жениле дјевојкама из Ервеника, Жегара, Крупе и Билишана. Нису постојала нека доминантна ил и карактеристичУ задрузи храна је била заједничка. Још увијек највећи дио ораница на имена која би најчешће надјевали си новима, али су зато најпопуларнија женска имена била Сава, Симеона, Милица, Марта, Марија, Стана и Јела. 214 Frane Ivković, Organizacija uprave u Dalmaciji za vrijeme Druge austrijske vladavine 1814-1918, Arhivski vjesnik 34-35, Zagreb, 1992, 34.

215 Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Ервеник: Анаграф, инв. број 271; Мандић, 257. 218 Šime Peričić, Prilog poznavanju gospodarstva benkovačkog kraja u XIX stoljeću, Benkovački kraj kroz vjekove I, Benkovac, 1987, 208-211. 216 Bjelanović, 474. 219 Isto, 197. 217 Vladimir Ardalić, Obitelj u Bukovici (Dalmacija), Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 11, JAZU, Zagreb, 1906, 162. 220 Isto, 171, 176.

90



91

У ово вријеме у Буковици било је и случајева рођења ванбрачне дјеце. ра. Фамилија Илије Мацуре, покојног Стевана, потекла је из Ервеника. Ако га мајка или њена породица није жељела (у ситуацији када је отац С друге стране, синови Шпире Мацу ре, Милета и Данил, били су рођени непознат или се није хтио вјенчати), дијете би било однесено у шибенску у Крупи, али може се претпоставити да и они воде поријекло из оближњег 222 болницу, која ј е била и прихвати лиште за сирочад. Ервеника. Смртност дјеце до пете године, али и одраслих у читавој Далмацији,Судећи према географској близини и женидбеним везама, к истањске била је велика због лоших услова живота. Умирало се од прехладе, грлобоље, Мацуре су населиле села према С крадину и Шибеник у. На скрадинском високе температуре, али и од болести које нису биле наивне, попут гробљу код капеле Св. Петке постоји гробница Мацура223 из 1835. године. тифуса, богиња или упале плућа. Мацуре из Кистања су сахрањиване на гробљу код Цркве Св. Николе, а ервеничке Мацуре током 19. вијекаКао у што је истакнуто, прве миграције Мацура у Босну десиле су се 221 још у 18. вијеку. Граница између аустријс ке Да лмације и ос манске Босблизини свог засеока; касније на парохијском гробљу . не била је отворена за проток људи и робе. О томе свједоче и извјештаји аустријских власти о разбојништвима над трговцима из Босне, односно МАРИНКОВИЋИ ИЗ ТРИБАЊ-ШИБУЉИНЕ међусобно склопљени бракови људи с обје стране г ранице. Тако се Сава У Подгорју се у 19. вијеку појавила Мацура, рођена 1802. године у Ервенику, удала 21. јула 1822. године „у 224 једна породица која је мушком Турску“. линијом повезана с родом МацуПрема шематизму Дабробосанске митрополије, Мацуре с у 1882. годира. Наиме, генетичким тестирањем 225 не биле присутне на једанаест локација у Босни: Y ДНК хромозома откривено је да су Маринковићи из ТрибањШибуљине с породичним нади мком Парохија Протопрезвитерат Ћелићи, који славе Аранђеловдан, Вођеница петровачки Слика 9. Црква Св. архангела Михаила сродни далматинским Мацурама. ГашицаиБијаковац градишки градишки У Трибањ-Шибуљини (слика 9) живјела су три рода Маринковића: Градишка-ламиначка приједорски Вурлани (славе Св. Василија), Смисићи (Сабор пресвете Богородице)Јеловац и Костајница дубички Ћелићи (Аранђеловдан). Према породичном предању, родоначелник Крупа крупски Ћелића, Петар, дошао је у првој половини 19. вијека у Шибуљину и ородио се с изворним Маринковићима - Вурланима, који се помињу у млетач-Подградци градишки ком катастру из 1709. године. Он је преузео њихово презиме, а ли је заПриједор дприједорски ржао славу својих предака – Аранђеловдан. За разлику од Пространа,Ракељић код приједорски Ћелића не постоји предање о заједничком поријеклу с дал матинскимСански Ма- Мост СанскиМост цурама, па је сасвим могуће да су се ра здвојили још у старој постојбини. Умци Сански Мост Сами Ћелићи сматрају да су поријеклом с подручја Васојевића; „због тога што су живјели у близини манастира Ћелије, прозвани су Ћелић има“. Све породице Мацура које су биле насељене у овим мјестима славиле су Аранђеловдан. Генетичка тестирања потврдила су да Мацуре из Босне НОВЕ СЕОБЕ. ИСЕЉАВАЊА У БОСНУ потичу од далматинских Мацура. Још током 18. вијека становништво Букови це од лазило је, привремеИшчитавањем на мапи предјела око ових мјеста могу се уочити три но или за стално, из својих матичних села у сусједна буковичка мјеста, Лику, Босну и Равне Котаре. Миграције су се посебно интензивирале222у Исто, Крупа: Анаграф, инв. број 1907. 19. вијеку. 223 Милан Радека, Прилози о споменицима културе код Срба у сјеверној , Далмацији

Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Загреб, 1971, 178. Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Ервеник: Анаграф, инв. број 271. 225 Јањатовић, 234.

У Крупи су у првој половини 19. вијека живјеле три породице Мацу-224 221

Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Ервеник и Кистање.

92



93

насеља означена као Мацуре: један у околини Горњег Ј еловца, други исУ катастарским подацима за Ђедовачу, који су презентовани у точно од Кнежице и трећи код Санског Моста, у близини Ђедоваче. Ведада и Едина Бишчевића Насељена мјеста опћине Сански , на Мост не231 колико мјеста наводе се Мацуре: Сеобе Мацура и з Далмације најбоље могу да се прате преко ервеничких матичних књига. Нажалост, сличних информација из кистањских Број уписа Топографски Површина Власник по Новивласник Година Примједба матица нема. у грунтовну број парцеле у метрима грунтовници преноса (кметско књигу Обично су се исељава ли појединци с ужом породицом. За вријеме османске владавине Босном забиљежена су два пресељења Мацура из Ерве6 ника. Прво се одселила јед на седмочлана породица. То је свака ко морало да се догоди послије 1819. године, кад је на свијет дошао њихов најмлађи члан. Најстарији, Тома, рођен је 1768, а Димитрије 226 1786. године.

квадратним

селиште)

65/1

60.580

АлагићХусо МацураПеро (Ислам)-С. Мост

1915.

К.С.

128/1-2

21.780

КрупићСуљага МацураМијат (Сулејманбег)Здена

1913.

К.С.

125/2,131

26.520

Исто

99/1-2

718.770

БеширевићМацураМијат Садик (Муратбег)Здена

1935.

К.С.

12

59/2;95/1 1/1;8/3,6-31

134.200 132.530

Исто МацураБоја ВелићЂ улега МацураБожо (Мехмед)Здена

1932. 1948.

К.С. К.С.

31

½;2/2-6

682.320

Државние рар Врањеш Марко,1911. КраљевинеМанојловић, СХС Бједар Бокја, Мацура Вујо, Тубин Јованка

13

Негдје у исто вријеме, 1827 . године, у Босну се п реселио Стеван (рођен 227 1782. године) са супругом Маријом (рођена Стеван 1786). је тада имао 45, а жена му 41 годину. Нису млади бил и ни претходни исељеници. Ово би могло да представља наговјештај да нису слијепо крен ули трбухом за 23 крухом. Тачније, вјероватно су отишли код рођака или познаника који се 11 раније већ одселио. Послије аустријске окупације Босне у далматинске матичне књиге уносе се подаци везани за новорођенчад чији су очеви рођени у Далмацији, а „пребивају“ у Босни. Максим Мацура и његова супруга Василија (рођена у Жегару као 38 Радмиловић) одселили су се августа 1879. године у Босну. У фебруару сљедеће године добили су сина Максима, којег су морали да упишу у ер228 веничку књигу рођених. Исти случај збио се с Божом Мацуром, који је уписао у матицу рођених сина Јована, рођеног 1895. године. Овога пута, поред ове информације може се сазнати мјесто Божиног пребивалишта у Босни: Ђедовача код 229 Санског Моста. Ради се о првом и једином спомену локације пресељења.

књизи

МацураМијал

1915.

К.С.

-

Ђедовача се налази југозапа дно од Санског Моста. Ово село је 1879.Табела го- 1. дине имало 58 становника, од којих су сви били православци. Етничка Из табеле 1. је вид љиво да је Мијат Мацура посједовао огромну поврструкту ра није се мијењала све до новијег доба. Оно што упада у очи јесте шину да се број становника само шест година послије п рвог пописа повећао на земљишта која је претходно била у власништву бегова из Здене (сјеверозападно од Ђедоваче). У Здени је 1879. године живјело 134 право126, док је 1895. године износио 156. 230 Управо се између Ђедоваче и мјеста славаца и 48 муслимана. Број муслимана се повећао 1885. године на 120, Умци налази заселак Мацуре. док је православних било 168. У попису из 1895. године муслимани су 226 Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Ервеник: Анаграф, инв.преовладали, број да би се у сљедећим деценијама омјер изједначио. Мијат је 271. посједовао честицу земље и у Здени. Она је прешла у његово власништ во 227 Исто. још 1911. године, а претход но ју је држао Суљага Крупић. 232 228 Исто, Ервеник: Матична књига рођених 1871-1886, инв. број 1878. 229 230

Исто, Ервеник: Матична књига рођених 1886-1916, инв. број 1879. Vedad i Edin Biščević, Naseljena mjesta općine Sanski Most, Sanski Most, 2009, 164.

231 232

Isto, 167. Isto, 354.

94



95

Мацуре су вјероватно имале земљу и у селу Кљевци, које се налази Можда је то онај исти Анта Мацура, парох у Исламу Грчком, с којим се 233 Симо Матавуљ сусретао кад је дошао тамо 1872. годин е да ради као у читељ. осам километара јужно од Санског Моста. Горња табела поред осталог показује како је споро текло рјешавање Одмах спочетка опазих да је исламско поље добро обрађено, да је чистота у селу прилична, да су Исламљани и Кашићани доста питоми, аграрног питања у Босни и Херцеговини. да по крчмама нема много бек ријања. Разабра х да је доскоро и ту зло било У првој половини 20. вијека, у селу Цимеше, југозапа дно од Вођенице, као и по осталијем котарским селима, али да се, највише настојањем забиљежена су два домаћинства Мацура, а у оближњим Бусијама једно. православног свештеника, честитог попа Анта Мацуре, на боље 234 Све три породице досељене су 1879. године из Кистања. преобразило /.../ Поп је био одлучан и усталац, ради чега му и приону име: дели-поп /.../ Мац ура је имао попа дију и троје дјеце... 238

НЕКОЛИКО ЛИЧНОСТИ

Из богате католичке муртерске породице Маров-Мацура (Mazzura) Далматинске Мацуре су у 19. вијеку углавном биле земљорадници, потиче чувени хрватски политичар, адвокат и публиц иста Шиме Маров али у изворима се могу пронаћи припадниц и овог рода који су се бавили Мацура (Mazzura). Рођен је у Тијесном 31. занатством, свештеничким и учитељс ким позивом. октобра 1840. године, гдје га је отац Иво и крстио. Студирао је право у Загребу и У Ервенику је у другој половини 19. вијека био регистрован кују нџија Грацу. Прије него што је у Загребу осноМијат Мацура, који, по свему судећи, ни је живио у овоме селу, јер је упивао Дионичку тискару, која је почела изсао преминулог сина у матичну књиг у умрлих три године након његове даватиОбзор , био је сарадник листова 235 смрти. Можда се ради о Мијату, који је имао земљу код Санског Моста. који су штампани у Задру, Трсту, Милану и Загребу. Поред рада у својој адвокатској Крајем двадесетих година 19. вијека парох у Церањама и администраканцеларији активно се бавио политиком тор Коларине био је Петар Мацура. Нешто касније налазимо га у каринској 239 парохији, гдје је његовим зала гањем 1836. године подигнут звоник Цркве као члан Народне стМуртерске ранке, односно странке. Мацу-НародСв. Кирика и Јулите, за који је набављено велико звоно. Умро је 1849.не го-неодвисне ре вјероватно су биле повезане са својим 236 дине. 240 презимењацима из Водица (Mazura). Нема никакве потврде у изворима да воЈедан други Ма цура - Анта/Антониј е - позван је у Црну Гору да подичке и муртерске Мацуре имају сродничдигне организациони ниво школства. Наиме, кад је Никанор Ивановић у ке или било какве друге везе с православјесен 1853. године от ишао у Задар да се рукоположи у чи н архимандрита, Слика 10. Шиме Маров-Мацура замолио је далматинског намјесника, генерала барона Мамулу, да саним со- далматинским Мацурама. бом поведе на Цетиње „правосла вног клерика“ Анта Мацуру. Антоније је на Цетињу био учитељ у основној237школи. 233 Isto, 867. 234 Петар Рађеновић, Бјелајско поље и Бравско. Антропогеографска , испитивања Српски етнографски зборник 35, Београд, 1925, 236, 242. 235 Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Ервеник: Матична књига умрлих 1867-1895, инв. број 1880. 236 Вујадин Кончаревић, Карин на обали мора град Каштел Стари, Буковица и Равни 238 Симо Матавуљ, Биљешке једног писца, Београд , 1988, 20, 259. Котари, Земун, 1989, 54, 57; Петар Олуић, Свештенство епархије далматинске , Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Загреб, 1971, 43; Јован Марко Шарић Бабац, (1836239 Државни архив у Задру, Фонд матичних књига, збирка 378, Тијесно: Матична 1905). Свештеник, књижевник, новинар и пјесник на Приморју, Београд, 2008, 27. књига рођених 1840-1853, инв. број 1320; Hrvatska enciklopedija, Šime Mazzura: http://www. enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=39650. 237 Novak Ražnatović, Položaj i uloga crkve u Crnoj Gori nakon Njegoševe smrti, Istorijski zapisi 4, Titograd, 1961: http://www.montenegrina.net/pages/pages1/religija/polozaj_i_uloga_ 240 Lovre Vlahov Perikulov, 600 godina Grada Vodica: http://www.vodiceonline.com/

crkve_u_cg_nakon_njegoseve_smrti.htm.

povijest/.

96



97

не, већ су се одвијале у етапама; могле су да трају неколико седмица или више деценија; такође, нису ишле праволинијски: на примјер, становништво које је насељено у Смедеревском санџаку послије пада Деспотовине мигрирало је у првој половини 16. вијека на запад, тако да се доЗАКЉУЧАК годило да је доста херцеговачких породица дошло у С лавонију и сјеверну/ сјеверозападну Босну преко Србије. Аустроугарска владавина Далмацијом окончана је послије завршетка Првог свјетског рата, кад је прете жни дио ове покрајине ушао у новоствоЈош је теже повезат и далм атинске Мацу ре са „старим народом“ Марену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Далматинске Мацуре још су цурама, јер осим очигледног - а то је истовјетно име - не постоје никак ве углавном билe земљорадници, или у мањој мјери свештеници, као што опипљиве чињенице које би и једне и друге могле ставити у исти конје то био шибенск и парох Ми лан Ма цура , али полако поч ињу да користе текст. Ово не значи да веза не може да постоји, него да ју је немогуће могућности даље изобразбе. Тако је Игњатије (Јована) Мацура упућен, потврдити, јер црногорске и далматинске Мацуре раздвајају вијекови у преко кистањске филијале Привредника на, изучава ње пекарског заната којима су извори биљежили само „значајне“ људе и догађаје, па већина у Црвенку. тадашњег живља није остала ни на маргинама историје. У школама су се Мацуре, као и други њихови вршњаци, сусрели с Ствари су се још више искомпликовале кад је овај народ с југа п риспио љевичарским идејама, да би се послије избијања Другог свјетског рата у Лику, Далмацију и сјеверозападну Босну, јер се због природ е свог посла неки од њих придружили борби проти в окупатора. Најпознатији су били – сточарства – и ту стао редом селити и з једне у другу, па и тре ћу област. 241 народни херој Слободан Мацура Бондо (1918-1943) револуиз Задра, И унутрашње сеобе у сјеверној Далмацији играле су велику улогу приционар Филип Мацура (1917-1941) из Дворишта код Босанске Дубице ликом и размјештаја овог становништва. скојевац Миленко Мацура (1926-2010) из Доњег Јеловца. Мацуре се у изворима први пу т појављују у вријеме Мореј ског рата, а Послије рата поједини припадници рода Мацу ра са цијелог простора почетком 18. вијека налазимо их у четири далматинска сел а – Кистањама, Југославиј е постају важ ни чланови друштва, као на примјер научници Ервенику, Смоковићу и Крушеву. Одатле су се због лоших животних усМилош и Драгољуб Мацура и архи текта Милорад Мацура. лова расељавали по читавој сјеверној Далмацији, Босни, а можда су стигли и до Пољске. Прошлост рода Мацура од тренутка њиховог појављивања у изворима била је уско везана уз историјске догађаје и процесе. Покретачи њихових Од слома српске средњовјековне државе па до 1918. године да лматинмиграција прије 300 година, али и раније, били су војно-политички и ске Мацуре биле су прво поданици Османског царства, потом Млетачсоцијално-економ ски фак тори. То су били исти они разлози који су утике републике, Хаб збуршке монархије, Наполеоно ве Француске и поново цали на пресељења већине других породица, па се стога прошлост Аустрије. МаВелике силе, конзервативне или либералне, долазиле су и одлацура не може и не смије посматрати издвојено, већ у ширем историјском зиле, не оставивши иза себе готово ништа ш то би бар и мало отргло Далконтексту. матинце од сиромаштва. Живот Мацура у Далмацији вјековима је остао непромијењен, базиран на сточарству, земљорадњи и задружној породиСигурно је једино да Мацуре нису старосједиоци у Далмацији и да ци. су тамо могли да дођу најраније средином 16. вијека, а најкасније током Морејског рата (1684-1699), директно из Босне, односно Лике, или индиректно с п ростора Херцеговине или Црне Горе. Херцеговачко и црногорско поријекло већине становништва Лике, Босанске Крајине и Далмације је извјесно, што потврђује и њихов начин говора, али је готово немогуће историјски испратити миграције појединачних породица и родова, због тога што сеобе нису биле израв241 Слободан (Милана) Мацура потиче из свештеничке задарске породице. Будући да је у младости живио у Шибенику, вјероватно му је отац био поменути шибенски парох Милан Мацура. Више о Слободану Мацури на страни 242.

ДОДАТАК Предраг Шћепановић

ОСТАЦИ МАЦУ РА У РОВЦИМА, МОРАЧИ И ОКО КОЛАШИНА Милош Мацура

НОВЕ МАЦУРЕ У ПОСЕТИ СТАРИМ МАЦУРАМА Јовица Кртини ћ

ТРАГОМ УКРАСА СА МАЦУРСКИХ СТЕЋАКА Јовица Кртини ћ

У ЗАВИЧАЈУ ДАЛМАТИНСКИХ МАЦУРА

ОСТАЦИ МАЦУ РА У РОВЦИМА, МОРА ЧИ И ОКО КОЛАШИНА

242 , Колашин Пише:Предраг Т. Шћепановић

ОСТАЦИ МАЦУ РА У РОВЦИМА, МОРАЧИ И ОКО КОЛАШИНА

101

Колашина таквих братстава више нема, него су одсељени. За ова братства се мисли и говори да су потомци Крича и Мацура. У Ровцима и Морачи у свим већим братствима постоје огранци за које се зна да не воде поријекло од истог претка него су потомци Мацура. Ра ди Булатовићима се о неким , Влаховићима , Шћепановићима, Селићима, Ракочевићима, Меденицама итд. У тим братствима, када би дошло до неке свађе или препирке, може се чути, као прекор, „ви сте од Мацура“.

Када сам писао родослов братства Шћепановић (2001) имао сам посебну замолницу од једног Вукосава стрица Микова који је живио у БаКао најстарије становнике Колашинског краја (Ровца, Горња ирама Доња у Доњој Морачи, који ми је скидао капу да би молба била јача, да „не Морача, Прекобрђе и околина града Колашина) народно предање помиње стављам међаш у братство“ него да у књизи пише да су сви огранци поПине, као огранак Мацура. Постоји Криче и Мацуре . У Ровцима се помињу томци Шћепана Гојакова Никшића јер је ,заједнички предак Ђоко Крстов предање да су Мацу ре настале мијешањем Крича и Илира. Градњом манајош средином XIX вијек а неке Мацуре примио у Шћепановиће . Ђоко је стира Мораче (1242-1252) они су примили православље, да би у XVI вијеку, био харамбаша и велики ауторитет међу Шћепановићима тога времеприликом појаве колере, масовно изумрли или се одселили. на и наредио је да у његовом селу све Мацуре пређу у његово братство. Причао ми Вук је Дрекалов из Сретешке Горе у Ровцима да се становниФилолог Андрија Лубурић записао је предање да се некада Кричким ци овога села, који славе Лучин дан, Шћепановићима међу и његовим звало све „од Пљеваља до Колашина“. Данас се тим именом зове једно Срезојевићима дијеле на Грабљане и Мочиларе , јер су се ту доселили мјесто у овој области између Бијелог Поља и Пљеваља. Лубурић додаје да с Граба и из Мочила, два засеока у Горњим Ровцима. У Грабу има црква су Кричи имали своје војводе, ко ји суКричковићима се звали . Успомена старија од манастира Мораче 120 година. За ове огранке је Вук говорио на Криче још је и данас сачу вана у неколико топонима у широј околини даусу од Мацура или од Гојака Никшина, јер није био сигуран. Слабо се града Колашина: Кричање у Прекобрђу у Доњој Морачи; Криче, засеок селу Јасеновој у Доњој Морачи; Закриље, такође у Јасеновој. Дакле, све размножавају. у Морачком сливу . Кричачко поље се нала зи на планини Сињавини и приО постојању Мацура на простору Роваца и Мораче свједоче бројна пада тарском сливу. Тамо гдје се појављују називи који памти Криче на- и називи мјеста. Готово сва гробља су обрасла т рњем и ситногоригробља лазе се имена мјеста која памте и Мацуре. Највише их има у Морачком цом, а нека и огромном буковом или четинарском шумом. Нека гробља су сливу, тј. у Ровцима, Доњој и Горњој Морачи и Прекобрђу. зарасла и више се не примјећују, као оно на Горња врхуЉута села . Нека су прекопана и пре творена у ливаде и њиве, као у селу С ела у Прекобрђу , Кад се говори о старосједилачком становништву мисли се на она али и у другим селима Мораче и Роваца. Ти споменици су без натписа братства која су старија од манастира Мораче. Кад су се у Ровца и Морачу и по орнамената, обично грубо оклесани. За неке се види да су имали неке доселили преци данашњега становништва, по предању, нашли су их орнаменте. У селу Љута на једном гробу била је исклесана сабља. Са да је двије–три куће и толико их има и данас. У Горњој Морачи су то Куковићи тај гроб зарастао. Иначе, Мацурама се приписују сви неидентификоваи Томићи ; у Прекобрђу Поповићи , у Доњој Морачи: Главичани у Јасенову, ни гробови који су обиљежени крупн им каменим громадама. Једно такРутаљевићи (Сандићи, Даниловићи и Ћировићи у Барама и одсељени во, са огромним саркофазима висине до једног метра, налази се у селу Ђурђевци у Никшићу); у Ровцима: у Веље Дубоко Врећићи (одсељени Бојићи у Горњој Морачи. То је једино такво гробље у читавом морачком или изумрли), у Сретешкој Синђићи Гори и Дмитри ћи . У околини града сливу. На тим саркофазима се примјећују неки ц ртежи. Поред данашњег сеоског гробља, ти саркофази су зарасли у жбуње и трње. У Доњој Мора242 Предраг Т. Шћепановић je rођен 3. маја 1967. године, у Беранама (Доњи Васојевићи). чи, на грани чном превоју према Прекобрђу , на мјестима званим С паси и Бави се антропогеографским истраживањима (хронике насеља и поријекло становништГлоди, налази се зарасло мацурско гробље са великим каменим плочама ва). Уз Божју помоћ, објавио је сљедеће Гором књиге: шета бећар, момче, младо лирске народне пјесме, 1988; Читуља – убијени од комуниста у с резу Колашинском 1941–1948. године без икаквих ознака. Говорио ми је мјесни Раде парох Радовић , родом из (с Момчилом Кљајићем), 1998. и II издање, Братство 2004; Ковијанићи , 1999; Лирске народне Бара у Доњој Морачи, да је неки његов рођак из радозналости раскопао пјесме од Андријевице до Колашина , 2000; Ровачко братство Шћепановићи и, огранци 2001; један мацу рски гроб у Глоди и у њему пронашао мета лну д војну свираДујов ићи – Ба кић и (с Драга ном Дујовићем)Морачко 2003; братство Живковићи (с Радомиром Живковићем) 2008; Знаменити и успјешни Колаш инци на простору СФРЈ – изван Црне лу с ланцем. Однио је металне двојнице у Београд. Имао је послије тога Горе и у расијању , 2010. Симоновићи и сродна братства у Морачи -,поријекло 2013; Братство ноћне море. У сну му се појављивао човјек који му Врати је говорио: ми „ Влаовић 2013. , Живи у Кола шину. Имејл адр еса: predragrodoslov@ gmail.com

102

Предраг Т. Шћепановић


103

свиралу “. И вратио ју је... Некада су мацурски гробови раскопавани и увијек су у народу била једногласна казивања да су кости из тих гробаља дуже од костију савремених људи. Затим, у Закриљу, на мјесту Тимов бријег, постоји мацурско гробље с тешким надгробним плочама. Народ је имао тумаче ње з ашто су Мацуре навл ачиле тешке камене п лоче дужине читавог гроба. По предању, због неких хијена које су раскопавале гробове. Сва мацурска гробља у Морачком сливу окренута су на исток. Уз та гробља увијек постоје цркве, тј. црквине, чи ји је олтар такође окренут на исток. У Ровцима, у селу Лијешњу, живе потомци кнеза Богдана Војиновића (славе Аранђеловдан), који су се ту доселили из Љешанске нахије, по предању, 44 године прије Гојака Никшина (славе Лучиндан), за којег се зна да је доселио из Никшићке Жупе у Мртво Дубоко 1365. године. Ранији предак Гојаков, Никша Илијанов, по предању, ударао је темеље манастиру Морачи, а био је сестрић краља Стевана Немањића, родом из Грбља у Боки. Дакле, нијесу сва Ровачко-Морачка братства која су старија од манастира Мораче потомци Мацура. Војиновићи и Никшићи су затекли Мацуре, а касније су их њихови потомци асимиГробље у селу Бојићи. На средини гробља је храст, толико стар да народ прича да је „запамтио лирали. Мацуре“. Био је још један поред њега, али га је срушио гром негдје тридесетих година Називмацурско гробљепостоји још у овим ровачким селима:

прошлог вијека. Овај храст је у обиму три до четири људска растегљаја и највећи у окружењу. (Фотографија: Ранислав Јекнић)

Лијешње, Веље Дубоко, Сре тешка Гора, Трмање и два у Горњим Ровцима. У Трмању има назив Мацур-њива, затим Мацур-јама, гдје се нала-У Доњој Морачи најстарији су потомци војводе Богића Мрњавчевића, зи жива вода. Изнад села Лијешња има ливада Мацуре вине, а у Церовици који се у XVI вијеку доселио из Зете и настанио у Прекобрђу. Предање се дио шуме Кунак зове Мацур-бријег. У Мртвом Дубоком, каменити дио каже да је војвода Богић водио борбе с мацурским војводом Штикојем, изнад села, на источној стран и планине Магани к зове се Пино Село,којега а до је погубио. Бројна друга морачка братства воде поријекло из Куча, њега Пине лазине. Ту је извор звани Пина вода. До њега мјесто МацурБратоножића, Роваца, Херцеговине и др, и они су каснији досељеници. ско стајиште. Пине су, по предању, мацурско братство. У Међуријечју, Доњу Морачу чине села: Ђурђевина, Баре, Раичевине, Равни, Врујца, засеок Липље, постоји мацу рско гробље и цркви на. Мјесто се зове Горња Миоска, Рашко, Љута, Осреци, Јасенова и Прекобрђе. Село Горња Тара, и Доња црквина. лијева страна Таре од Вучетина Камена до Бијелог Потока, припадала је Прекобрђу, а од Бијелог Потока до Станков а Потока – Равнима. МанаУ Горњој Морачи најстарији данашњи становници с у Села ковићи, стир Морача саграђен је на и мању Томића, које је краљ Стефан Немањић тј. њихови огранци Дуловићи и Пековићи, с бројним мањим огранцима, преселио у Горњу Морачу, у село Старче. У селу Љута, на граници пречији су се преци доселили из околине Требиња у XVI вијеку. И они сума Горњој Морачи, постојала су два мацурск а гробља, која су зарасла. На затекли Мацуре. једном, у Старом Селу, направљена је стамбена зграда . Мацурска гробља се налазе још у следећим селима: Бојићи (на У Прекобрђу су се мацурска гробља налазила у Селима, Уљарима и мјесту Убалац. Ту је била стара црква која се најдуже одржала и њена Чепином Стајишту . Мацу рско гробље на З ацркаљу у Прекобрђу је давно часна трпеза п ренесена је у дана шњу цркву у Драговића Пољу) , Трновипреорано. ца (у мјесту Ораовац и у Горњој Трновици имал и цркву Све тога Илије), Пожња (на мјесту Никољаче налазила се Црква Светога Николе), Сврке (биле развалине двије цркв е и у мјесту Солијенац бројна кућишта), Старче (на дну села мјесто Куње, и има црквина), Телач До (на Спасову брду била стара црква и гробље).

104


О СТАРОСЈЕДИЛАЧКИМ БРАТСТВИМА:


105

братство Маудићи , али су се претопили у неко од данашњих братстава која живе на овоме простору.

Данилов ићи , у Барама. Славе Светог Јована Крститеља. С. Добрича-

нин је записао да су излазили на 18 домова и да им се најстарији предак О Кричима и Мацурама у Ровцима и Морачи до сада су писали бројни истраживачи, научни ра дници. Недовољно је о њима писано. У назвао поп Јован. Зна се да је био савременик војводе Богића Мрњавчевића. роду колашинског краја још постоје бројне приче о Мацурама које нијесу Валтазар Богишић је записао да Даниловићи су се и Ћировићи звали све пописане. У неколико радова записан је дио тих прича, као: Мирко Рутаљевићима у XV вијеку; Барјактаровић, Ровца , Етнолошка монографија, ЦАНУ , Титоград, 1984, стр. Ћировићи, у Барама. Презиме узели по попу Ћиру; 19-21; Милета Р. Јанковић: Хроника села Лијешњ а, Титоград, 1978, Рукопис, стр. 9; Секула Добричанин, Доња Морача , Живот и народни обичаји Поповићи, у Прекобрђу (Петрова раван). Славе Аранђеловдан. Кадапо традицији, ЦАНУ, Титоград, 1984, стр. 41; Стеван Ровца Поповић, и се доселио, војвода Богић Мрњавчевић нашао је једну кућу са четири браРовчани у историји и традицији , друго допуњено издање, Никшић, 1997, та и сва четворица су били свештеници. По једном предању, од њихстр. је 31-34; Мато Пижурица, Антропономија у топонимији Роваца , Прва братство Лакићевићи у Барама у Доњој Морачи; југос ловенск а ономастич ка конференција.. . Главичани, у Јасенову. У вријеме градње манастира Мораче било их је МАЦУ РСКИ ТОПОНИМИ двије куће, а данас за неколико више. Сл аве Никољдан; 1. Телач До - село између Бојића и Љевишта. Ту је би ла црква и г робље на Томићи у Старчу. Славе Светога Петра. По предању братственичком Спасову брду. они су у Морачу дошли из Горанског (Пива), а најстарији познати предак им се звао поп Соа 243 Томићна чијем имању је направљен манасти р Мо2. Бојићи- у засеоку Убалац, старо гробље. Ту је била стара цркв а чија је рача; часна трпеза однесена у Драговића Поље (и на фотографијама). Куковићи у Старчу. Славе Аранђеловдан. Један њихов огранак је3. Старче- на дну села на мјесту Куње, ближе ријеци Морачи, старо однедавно узео презиме Мијајловићи . Нема их више од двије куће, ни гробље и има црквина. једни х ни других; (у тексту нијесам поменуо да има мацу рско гробље). Синђићи и (Д)Митрићи, у Сретешкој Гори. Славе Лучиндан. Предање 4. Драговића Поље их веже за Грабље у Горњим Ровцима. Увијек их је било по двије куће. 5. Сврке- развалине двије цркве. Неки Синђићи су се одселили у Горњу Морачу, а Дмитрићи у Војводину (Крушчић, 1946); 6. Трновица- имали Цркву Светога Илије. У мјесту Ораовац старо мацурско гробље, а црквина у Горњу Рновицу. У тарском сливу такође има т рагова Мацура. У Липовском крају , лијева притока Таре, у селу Плана постоји топоним Мацурњак. Горњем Ли У7. Пожња– било г робље и црква посвећена С ветом Николи (село П ожња пову има једно мацурско гробље. Мацурска гробља Морачкој су још у је између Љуте и Старч а, ближе Старчу). Бистрици , Селиштима , затим у Ријеци Мушовића , на мјесту званом Буџаци . Једно је билоБабљаку на на страни изнад данашњега, али је не8. Горња Љута - на врху села гробље које је зарасло. давно прегрнуто земљаним насипом. Два мацурск а гробља се још налазе 9. Горња Љута - у засеоку Старо Село, које је зарасло. Направљена на планинама југоисточно од града Колашина.Лиси Једно , а друје на го наШтавној , обронку планине Комова. Поменуто мацурско гробље у стамбена зграда, њиве. Буџацима има узглавнице као сва остала сеоска гробља. Зна се да су се Раичевина, а на карти пише Баре, према Улици, на зиви 10. На врху села становници овога села одселили у Ибарски Колашин, и то су стари Срби су Спаси и Глоди. Ту је старо мацурско гробље. поријеклом из Бјелопавлића, који и данас славе Свету Петку, а живјели су у Колашину на Тари и околини. Народ и њихово гробље зове мацурс 11. ким. Закриље- старо мац урско гробље које је преорано. У долини Таре, између Веруше и Матешева, живјело је старо мацурско 243

Није грешка, такво (необично) име је забележено.

12. Чепино Стајиште мјесто у Прекобрђу - мацурско гробље.

РАСПОРЕД МАЦУРСКИХ ТОПОНИМА НА ТЕРИТОРИЈИ 

1. Телач До

   





ОПШТИНЕ КОЛАШИН 2. Бојићи



 II

3. Старче

 

4. Драговића Поље



5. Сврке  

5 6  

 

4

1

 29   

3 7

28

27

 

  - 

  

22 







12. Чепино Стајиште 13. Уљари

 II

14. Села 15. Сретешка Гора

24

  



16. Трмање 18. Горња Ровца

 

11





10

20 19







23

13

17

22. Веље Дубојко 24. Лиса

14 







25. Кључ 26. Мушовића Ријека



15

27. Селишта 

16

20. Међуријечје

23. Планина Штавна





19. Међуријечје 21. Лијешње

 



18



17. Горња Ровца.

 II



12

 II

11. Закриље







  



25



 II



26



 

 II

 

   

9

21

9. Горња Љута 10. Спаси и Глоди





7. Пожња 8. Горња Љута

 



8



 

30

2 

6. Трновица

 





   

 



28. Бабљак 29. Плана 30. Липово

108



109

13. Уљари - мјесто у Прекобрђу, с лијеве стране Сјевернице. Данас живе27. Селишта – мацурско гробље. Село је према Колашину од Ријеке Ракочевићи . Ту је старо мацурско гробље. Мушовића. 14. СелоСела - у Прекобрђу (област у Доњој Морачи), старо мацурско28. Бабљак– мацурско гробље. Ракочевићи гробље. Данашњи становници . 29. Село Плана - припада липовском сливу ријеке Плашнице, лијеве 15. СелоСретешка Гора - припада Мјесној заједници Ровца, а некада притоке ријеке Таре. Ту је топо ним Мацурња. Имају и неки гробови, али није ми познато да ли су мацурски. племену Ровца, ту је мацурс ко гробље. Већи дио данашњега становништва је, по предању, мацурског поријекла. 30. У Липовуима неко мацурско гробље. 16. Трмање- мацурско гробље и називи Мацур-јама, и Мацур-њива. 17. Горња Ровца . 18. Горња Ровца - два мацурска гробља. У Горњим Ровцима су засеоци Булатовићи Мочила и Грабље. Данашњи становници су . 19. Међуријечје- засеок Липља, мјесто Горња Црквина. 20. Међуријечје , засеок Липља, мјесто Доња Црквина. По предању ту је црквина и мацу рско гробље, зарасло у шибље. Власници Липље су Шћепановићи . Ту је данас само једна кућа, а ра није их је било више. Ту је рецимо Мутапово гувно и Мутапово кућ иште. Одатле се одсе лио отац војводе Мутапа Лазара , Петар Мутап Шћепановић , у Васојевиће. 21. Лијешње- мацурско гробље. 22. Веље Дубоко - мацурско гробље. 23. Планина Штавна , обронак Комова, мацурско гробље које се једва примјећује. Оно је на вододјелници тарског и лимског слива. Јованов 24. Планина Лиса, на истој вододјелници, мјесто се зове гроб. Ту су у различитим временима сахрањена лица с истим именом Јован, а поред је и мацурско гробље. Сва та гробља се зову једним именом - Јованов гроб. Ту у близини, мало сјеверније, налази се мјесто Занога и ту се примјећују зидови зарасли у боровњаке и казује се да је ту био средњовјековни град који се звао Медон. По том граду се зове планина Медни до. Налази се још сјеверније и припада планини Бјеласици.

25. ПланинаКључ , обронак планине Бјеласице, на крајњем западу, налази се мацу рско гробље које народ зове Сватовско гробље. 26. Мушовића Ријека , мјесто Буџаци, старо мацурс ко гробље. Још једно Селиштима. Село је према Колашину од Ријеке гробље је у сусједним Мушовића.

НОВЕ МАЦУРЕ У ПОСЕТИ СТАРИМ МАЦУРАМА

На лицу места Текст и фотографије Милош Мацура

НОВЕ МАЦУ РЕ У ПОСЕТИ СТАРИМ МАЦУРАМА

111

киљана. Такође су приметне рупе у земљи из којих су извађени надгроб, комунисти су педесетих година прошлог века ни споменици. По Мишу наредили да се киљани изваде и употребе за изградњу штале одмах иза , као и ко-к иљане гробља. Његов отац био је један од оних кој и су вадили сти људи који су ту са храњени. По његовом предању, кости које су нашли – од колена надоле - биле су дуже од целе његове ноге (био је висок 178 цм). Оно што је посебно занимљиво – ту је ископао и зелену воштану фи, која се налазила међу костима. Поклонио ју је Мишу, коме гуру војника се иста истопила кад је слу чајно пала на плочу шпорета.

Ово гробље (слика 2) је такође било девастирано након Другог светског рата. Киљани су били Трагању за материјалним остац има мацурског племена, које смомој отац ишчупани и искоришћени за . и Гори Мирослав и ја спровели по Црној 15. јула 14 2013. године, смешио се изградњу бунара. Било нам је неславан крај. Два дана смо се возили по локацијама које историчари вежу врло тешко да схватимо ванда, али без успеха. Тражили смо остатке мацурских гробаља, за старе Мацуре лизам који су мештани Трмања јама, црквишта.. . Где год бисмо стали и питал и, мештани или уопште демонстрирали у прошлости. На нису знали шта тражимо , или су се тек сећали да су им преци причали овом гробљу видели смо киљан у , али нису могли да покажу где се налази било који мацурски о Мацурама усправном положају и одличном топоним. стању (висине 50 цм, ширине 25 цм Село Трмање, Ровца, мацурска гробља, 1 5. јул 2013. године

Слика 2. Мацурско гробље велико – остаци киљана Ипак, помоћ једне госпође из Међуријечја (коју је шармирао, и Мацуре), тежине око 40 кг). а она се уз након пола сата дружења изненада сетила дамој су отац постојале По Мишовом казивању, Мацур-јама је дубока око 40 метара. У јами се у предвечерје смо стигли у Трмање. Село је мало и неописиво лепо,скупљао зелено, снег који би након топљења служио старим Мацурама у разне сврхе равно поље усред брда, скривено од света. У селу има двадесетак кућа. токомПред сушних дана. Јама се налази на врху брда приказаног на фотографији једном викендицом на почетку села затекли смо човека који нас је упутио (слика 3). Међутим, до ње овог пута нисмо ишли с обзиром на то да је падао свом рођаку Мишу Влаховићу. Још мрак и да нисмо били расположени да се пењемо уз брдо. нам је рекао да је чуо да постоји неко старо гробље које више нико По причи Миша Влаховића , која се заснива на предањима његових п рене обилази и да ће нам његов дака, Мацуре су биле у селу Трмање Мишо рећи много више. Био је много пре доласка данашњих Ровчана. скроз у праву. Бавилe су се сточарством и оставилe још неке трагове иза себе - бунаре, Мишо је изузетно симпатипашњаке који се зову по њима, итд. чан човек, ваистински туристичПостојала је, каже, и камена лопта тешки водич , па и историчар. Био је ка преко 100 кг којом су се Мацуре доврло расположен да нам каже све бацивале. Лопта је дуго времена лежала што зна. Одвео нас је до првог и у пољу, нажалост и , једног дана нестала. мањег гробља где се налазе остаци Њему није познато када и зашто су Ма244 киљана . Од гробља је остао један цуре напустиле Трмање. На крају ове извађени киљан у добром стању и наше посете објаснио нам је да у близиСлика 1. М ишо Влаховић у пољу у Трмању неколико, рекао бих, патрљака од ни постоје још два мацурска гробља која су вредна посете, али до њих овог пута Слика 3. Мацур-јама на врху брда 244 надгробни споменик нисмо отишли.

112

Милош Мацура

НОВЕ МАЦУРЕ У ПОСЕТИ СТАРИМ МАЦУРАМА

113

Нову потрагу за мацурским топонимима у Црној Гори спровели смо уЧистили априсмо их скоро четири часа без станке и напослетку смо лу 2014. једва поверова ли сопственим очима да смо успели, након неколико разочаравајућих екскурзија, да п ронађемо остатке надгробних спомениСело Бојићи, Горња Морача, општина Колашин – мацурско г робље , 5.наших саплеменика у одличном стању. Помоћу креде рељефи су пока април 2014. године стали још јаснији. Након обиласка неколико девастираних мацурских гробаља у Положени војник с мачем? (слика 9) – Филип га је уочио. .. Пиперима и Дубрави с Мишом Влаховићем, мој брат Филип и ја одлу чили смо да посетимо мацурско гробље у Бојићима. Пре нашег доласка Мишо , које су потврдиле да је линк о га је посетио и послао нам фотографије гробљу у Бојићима, који ми је послао Александар ,Маринковић бивши Мацура, збиља истинит.

Слика 9

Слике 4 и 5. Мишо Влаховић у извидници; Мацурски стећци на рубу гробља у Бојићима

, мада ми је свашта падало на памет... На трећој Без доброг наслова 245 фотографији ми се учинило као да је небеско . тело

Бојићи се, као и Трмање, налазе насред пашњанка у морачким брдима, с тим што је овде реч о Горњој Морачи. Уз помоћ једног Колашинца стигли смо до гробља без лутања. Мацурско гробље се налази у склопу сеоског гробља, или, прецизније речено, наше гробље је временом прерасло у сеоско. Гробље чини тридесетак стећака, од којих је већина била премештена с оригиналних места, док је мањи број остао скроз нетакну т. Слике 10, 11 и 12 Помоћу воде и две четке опрали смо стећ ке Мацура од ма ховине и земље и на крају ово угледали: После посете Бојићима осећали смо се много боље. Успели смо да овековечимо квалитетне остат ке присуства мацурс ког рода у Црног Гор и. Следећег пута, ако бог да, обићи ћемо и катуне неколико породица које тврде да потичу од наших сап леменика.

Слике 6, 7 и 8. Стећци са орнаментима

245 Др Гордана Томовић, стручњак за средњовековне споменике, сматра да сем два споменика с јасном орнаментиком, остали немају никакве украсе. Наиме, она наводи да „лишаји лако преваре гледаоца, стварајући разне шаре по нападнутој површини“.

ТРАГОМ УКРАСА СА МАЦУРСКИХ СТЕЋАКА

115

Јовица Крти нић

ТРАГОМ УКРАСА СА МАЦУРСКИХ СТЕЋАКА Две надгробне плоче са сличним украсним мотивима, које смо пронашли на мацурском гробљу у селу (види Бојићи слике на стр. 112) биле су предмет наше посебне анализе. Налаз до којег смо дошли више је него занимљив – установљ ена је веза с украсима који се нала зе на надгробним плочама владарског пара Црнојевић, као и у некрополама у Никшићу и околини. У одгонетању симболике с надгробних плоча из Бојића нарочито нам је помогла д р Гордана Томовић 246, један од наших највећих стручњака за средњевековне споменике и тумачење натписа на њима. Она сматра да 247 би надргобне плоче са мацурског угробља селу Бојићи могле да буду с краја XV века, с обзиром на уочљиву аналогију с украсним детаљима на 248 надгробним плочама (слика десно војводе ) Стефана (Љеша) Црнојевића и његове супруге, госпође249Маре , које се налазе у манастиру Успења 250 Богородице на брегу/острвцу Ком код Жабљака на Скадарском језеру. Важно је да се по с личности споменика са Кома (датованих у 1464/65. 251 годину ) и они из Бојића могу приближно временски одредити у крај XV века, евентуално у почетак XVI века. Иначе, према турском попису санџака Херцеговина из 1477 . године, села у околини Колашина запосели су џемати (купине ) влаха нахија Горња и Доња Морача - наводи др Томовић. Слика 1. Надгробне плоче војводе Стефана Црнојевића и његове жене Маре, у манастиру Успења Богородице на острвцу Ком код Жабака (Фотографија Историја из књиге Црне Горе II)

О надгробним плочама војводе Стефана и његове жене Маре, иначе 252 родитеља Ивана Црнојевића , пронашли с мо следећи запис у „Историји Црне Горе“:

246 Дипломирала је на групи за археологију Филозофског факултета у Београду 1965. На истом факултету је одбранила магистарски рад Морфологија 1972, на темућириличких натписа Двадесетак година прије подизања Цетињског манастира Иван на Балкану . Докторирала је 2004. наЖупе тему у средњовековној српској (Небојша држави 253 . (Црнојевић) је био, изгледа, под снажнијим ути цајем умјетности Косача Мићић, Борина – прошлост и порекло становништва, Доња Борина, 2014, стр. 508). Не само архитектура већ и декоративна пластика показује једнакости с 247 Томовићева сматра да мацурска термин гробља има синоним и у термину маџарска остварењима породице којој је Иван био близак. Ово је нарочито јасно из гробља, што се углавном користи за неке некрополе на тлу Србије. двију надгробних п лоча Иванових родитеља, војводе Стефана Црнојев ића 248 Стефан Љеш Црнојевић и његов брат Ђурађ су били војводе деспота Стефана и његове жене Маре, које се налазе у поду Успењске цркве на Кому. На Историја Црне Горе II Лазаревића ( , 2, Титоград, 1970, стр. 478). Мариној плочи пише: “Сиа плоча госпоге Маре”; Стефанова, знатно већа 249 Мара је била ћерка албанског велможе Ивана Кастриота, а сестра Скендербегова (Исто, стр. 496). 250 Црква је подигнута између 1415. и 1427. године. То је мала једнобродна црква, чија 252 Иван Црнојевић је владао од 1465. до 1490, наследио га је син Ђурђе. дужина споља, заједно са апсидом, једва износи осам метара, а ширина 4,5 метара (Исто 253 , стр. 478)Косаче (Херцеговићи, Косачићи, Вуковићи, Хранићи) су српска средњовековна 251 Стефан Црнојевић је умро крајем 1464. или почетком 1465, а надгробне плоче су могле породица која је у доба Краљевине Босне (крај XIV и прва половина XV века) била најзначајнија бити исклесане отприлике у исто време (Исто, стр. 496). у њој, после владајућих Котроманића.

116

Јовица Крт ини ћ


117

од Марине, нема натписа. То што је Мара сахрањена уз бочни зид, док . Американка Маријан Венцел (Marian Wenzel) у вероватно број стећака 259 је већа плоча поред њене, али посред цркве, нај више с вједочи да се под најзначајнијо ј студији о стећцима обрадила је и мотиве који се виде на већом налази тијело њеног супруга Стефана. Стефанова плоча потпуно надгробним споменицима у Никшићу, који су готово истоветни оним у 254 опонаша, обликом и украсом, стећке с некрополе .у Никшићу Бојићима. Међутим, пре него што наведемо како је она к ласификовала ове стећке, вредно је напоменути њен с тав о томе кад се појављују украшени Велика сличност надгробних плоча владарског пара Црнојевић с стећци на нашим просторима: мотивима нађеним на стећцима у Никшићу веома детаљно је и описана: Украшени стећци појављују се у доста кратком временском раздобљу. Поред Цркве Св. Петра и Павла у старом Оногошту једна велика Био је то преломни историјски период. Настао након Косовске битке и скупина плоча и ниских сандука има истовјетан украс: с бочних страна пада Србије под Ту рке, наставио се у крат ком успону Босне као независне су витице с четворолистима, по средини трака која повезује три или краљевине и завршио се у првим годинама након ту рског освајања Босне више рељефних дискова. По мајсторству рада она се не уздиже над (...) Изгледа да су најстарије украшене надгробне споменике подигли просечном обрадом стећака. Међутим, плоча госпође Маре, и зрађена од чланови феудалне властеле и да је т ај обичај прихватило и украсе даље племенитог бијелог камена, истиче се љепотом клесања и надмаша плочу разрадило ста новништво под називом „власи“ , које је било организовано војводе Стефана. Мајстор није могао доћи из области Косача и припадати на племенској, нефеудалној основи. примитивном слоју „ковача“ стећака, иако је композиција мотива на 255 , а њој сродна оној са стећака. Оквир плоче жиока је готичка на рабош Према Венцеловој, „иконографија стећака има праву хришћанску и три медаљона, у којима су декоративни цвјетови, њоме су опточени и основу“ чиме она одбацује њихово везивање за богумиле, као јеретичку 260 повезани. Само мајстор образован на приморју могао је тако прецизно секту . исклесати плитке рељефе на њој. Композиционо стећак, ова плоча је обрадом готичка пластика. Иван Црнојевић је, поручујући надгробнеШто се конкретних мотива на стећцима у Бојићима тиче, у класификиацији Венцелове они се могу п ронаћи у две категорије – међу плоче за своје родитеље, био зависан од уобичајеног начина сахрањивања 256 стећцима који имају геометријске мотиве, као и стећцима с бордурама. у својим матичним областима, а робовао је умјетничком . насљеђу (види слику, Венцелова 3) Овде ваља напоменути да су готички мотиви били нарочито присутниКад говори о геометријским облицима 257 у приморју од XIII do XV века . Управо то је период кад се и клеше највећи наводи да они могу имати различите намене, од којих се једна чини 258

Слика 2.

Слика 3.

На стотине некропола и на хиљаде камених надгробних споменика прекрива 258 некадашње области Косача. Од Пљеваља на сјеверу до Конавала на југу и од Мораче и Никшића на истоку до Цетине на западу цвјетала је од средине XIV до почетка XVI вијека домаћа умјетност надгробних биљега (Исто, стр. 468). 259 Marian Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima, Kulturno nasljeđe, Sarajevo, 1965. Близина приморских умјетничких средишта и области Херцеговине, узајамне дуготрајне умјетничке везе, путовања приморских градитеља и клесара у залеђе и образовање 260 Венцелова изричито наводи: Poslije dugih razmatranja, moram priznati, nisam otkrila младих Херцеговаца у Приморју могли су бити узрок тако широкој распрострањености ništa što bi bilo isključivo ili ubjedljivo vezano za bilo koju heritičku religiju ili vjerovanje (M. западњачких стилских обиљежја на украсима (Исто, стр. стећака 469). Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima, Sarajevo, 1965, str. 15). 254 255 256 257

Исто стр. 496-497. Састоји се од правоугаоних поља наизменично закошених. Историја Црне Горе , 2, стр. II 497.


118


119

примењива и у слу чају који је је овде предмет нашег интересовања.

- Мотиви на стећцима истоветни су онима из Ни кшића, где доминирају надгробни споменици украшени бордура ма и геометријским мотивима, Они могу имати дидакти чку функцију и, опет, не морају имати неко под утицајем готичког стила; симболичко значење. Тако, нпр, трака која иде средином гробне плоче можда значи да се ради о двојном гробу . Ако је у средњем веку био исти - Подела на стећцима која иде по средини сугерише да су у њима обичај као данас, жена би лежала лево од свог мужа. сахрањивани супружници. Венцелова даје и мапу распрострањености стећака с геометеријским Надамо се да ће ово бити довољно подстицајна основа за даља мотивима, при чему одмах упада у очи њихова велика концентрација истраживања и да ћемо у времену што долази добити бар неке одговоре у региону Никшића. Исти случај је и кад обрађује стећке украшене на бројна отворена питања. Наравно, пре с вега желели бисмо да добијемо бордурама (види слику, који 2) веома подсећају на мотиве са стећака у што чвршћи одговор на питање у каквој вези су старе Мацуре с овим Бојићима. јединствени м белезима прошлости – да л и као њихови т ворци (клесари), или као они који су под тешким каменим пло чама и сандуци ма укопавани. На крају ове кратке анализе вред но је помена да се стећци с описаном орнаментиком обрађују и у студији д р Слободана Раичевића „Споменици у старој жупи Оногошт“. Овде ћемо само представит и један од споменика које је он забележио у селу Смрдуша код Подбожура (близу Никшића). Поред тога, презентујемо и сличан мотив који смо пронашли уграђен у цркву у селу Броћанац Будошки, такође код Никшића. У оба случаја, ка ко наводи Раичевић, мотиви су исти – увијено (усукано) уже и спирале, 261 односно дискови . Управо они мотиви које проналазимо и надгробним плочама мацурског гробља у Бојићима.

Слика 6. Стећак код Кистања. Да ли ова надгробна плоча пронађена у крају који је епицентар далматинских Мацура представља карику у ланцу која недостаје? (фото Недељко Ђилас)

Слике 4. Стећак уграђен у цркву у селу Броћанац Будошки

Слика 5. Стећак у селу

Без претензије да дајемо неке коначне закључке, овде можемо истаћи следеће: - Стећци из Бојића настали су крајем XV века, у време владавине Црнојевића и Косача; 261

Слободан Раичевић, Споменици у старој жупи Оногошт , Београд, 1992, стр. 111 и 122.


На лицу места: Текст и фотографије Јовица Кртинић


121

ну за равничарски предео Доње 263 Буковице . Готово да и нема згоднијег места да се направи панорамска фотографија на којој би се видело село Мацуре, чије су куће концентрисане уз сам пу т. У центру села, у којем доминирају рушевине из последњег рата, затекли смо брачни пар Богдана (рођ. 1921) иСтеванију (1925) Мацура. Они су, зацело, и најстарији , у које су се вражитељи овог села тили после неколико година избеглиштва у Србији. Пре егзодуса у селу је, ка ко кажу, било око 300 житеља. „У Мацурама нас сад има 32. Није се много народа вратило. А и Слика 3. Стеванија и Богдан Мацура у центру села ти што се врате, врате се ође да умру. Досад их је 54 умрло“, рекла нам је Стеванија, која је и сама преминула два месеца после овог нашег сусрета.

Она је девојачки била с презименом Ковачевић из оближњег Модриног Села. Богдан је цео радни век провео као ветеринарски техничар. У потрази за непосредним информацијама с терена, средином „Проша` сам бицик лом око кугле земаљске. Радио , па сам саму Книну новембра 2013. пут нас је одвео у жариште далматинског рода Мацуре преша` у Кистање. Ника д њесам био на годишњем одмору ни на боловању“, – у варош Кистање и околна села. Том приликом обишли смо и древне рекао нам је Богдан, којем тешко могу да се дају 92 године живота. српске манастире Крку и Крупу, које су, према легенди, некад чувале управо262Мацуре . Упитан да ли има сазнање откуд су Мацуре, Богдан је навео да се прича да су пореклом из Црне Горе и да је први Мацура који се доселио овде у Кистање, које представља центар Доње Буковицу „био неки младић који је доша` ка` најменик да чува стоку“. Буковице, данас је претеж но насељено (католицима) Јањевцима с Косова, који су овде до264 и, Богдан каже да у селу има више грана Мацура ако говоримо о ведени после српског егзодуса 1995. године. њиховом међусобном сродству, онда је то, вели, неко далеко сродство. Ово место, које у центру краси православна црква Ћирила и Методија (подигнута 1889), „Било је међусобних удаја и жендби. Имам сестру, удала се одма` ту“. налази се тачно између манастира Крке и села Мацуре. Слика 1. Улаз у село Мацуре

Пут ка селу Мацу ре, уз који је никла нова католичка црква с помало футуристичким звоником, води кроз долину карактеристичСлика 2. Црква у Кистањама 262 Петар Рађеновић у студији Бјелајско поље и Бравско (Насеља и порекло становништва, књига 20) наводи са су „Мацуре били кметови манастира Крупа“.

263 У просеку на око 300 метара надморске висине. 264 Мацуре у овом селу имају различите породичне надимке (Видаковићи, Дрељићи, Ђавлићи, Жуниловићи, Зарићи, Кутловићи, Пејићи, Сеграјићи/Саграјићи, Стојандићи, Танасовићи, Тојовићи, Тумићи/Томићи, Џигићи и Шкаљићи), што можете да видите на илустрацији на наредним странама. Према речима некадашњег матичара у Кистањам а Боривоја Мацуре, међусобно су се женили Шкаљићи с Тумићима. С Тумићима су се женили и Дрељићи, док су се Џигићи венчавали са Шкаљићима. Са Тојовићима су се сви венчавали. Било је више од 20 међусобних женидби и удаја.

  

122

123

 

 

  ,       ,    : , , , , , , , /, , , , /,   .       .      (  ).      .      ,   .

:  –   – 

 

(   )

 



  

)    ( 

 







 



 





   

 

)  )   (    (     

 . 



124



125

У центру села, одмах поред Богданове, налази се и (запуштена) кућаИначе, кад смо код старина у Мацурама, у селу је најстарији објекат 265 Бранка Мацуре некад познатог кошаркаша , који данас живи у Сплиту кула Џигића. Како нам је доцније, по повратку у Београд, испричао и чији је син Јере кренуо очевим стопама. БранкоПетра је синПеље напред поменути др Стеван Мацура , „почетком 20. века ни најстарији Мацуре . становник Мацура се није сећао кад је ова кула, на три нивоа, подигнута“. Да је реч о веома старом објекту, потврдио нам је и Боривој Богданов и Стеванијин Миливоје син такође је у селу. Он нас Мацура. Он наводи да је кула највероватније старија од Цркве Св. упућује на др Сте ван а Ма цу ру 266 , као човека који је један од најбољих Николе, као и да су у њој све до почетка 20. века живели свештени ци. познавалаца овдашњег рода Мацура. Раније су, каже, у кули вршени и верски270обреди . Поред ове куле, за Мацуре је карактеристична и 271 капела посвећена епском јунаку Вуку Растајући се од брачног пара Мацура, а к рећући пут манасти ра Крке, 272 Мандушићу , који је управо у овом крају смртно страдао. упитали смо их да ли нешто знају о томе да су Мацуре били чувари манастира Крка. „Не знамо ништа о томе“ , рекоше углас, у з поздрав: „Мла дићу, хвала ти на посјети. Чувај се, буди јунак. Срећан буди“.

Слика 4. Гробље и Црква Св. Николе у Кистање Селу

Успут, застајемо на кистањ267 ском гробљу (слика лево , ) које је на пола пута између села Мацуре и Кистања. Овим гробљем доминира црква посвећена Св. Николи (из прве 268 половине 16. века ) са звоником својственим хришћанским храмовима у Далмацији. У најстаријем делу гробља једва да помаљају из земље камени белези, углавном без (читљивог) натписа. Тек на надгробним споменицима с краја 19. века проналазимо и Мацуре.

Слика 5. Манастир Крка 273 У манастиру Крки, који датира из средине ,14. налази века се храм који је посвећен Св. арханђелу Михаилу, што је и крсна слава Мацура. Прилаз манастиру просто мами да се овековечи. Смештен уз саму реку Крку, која ту прави окуку, манастир је заиста гра дитељски бисер у нисци српског православља на његовим западним границама.

У манастиру Крки, међутим, није могуће пронаћи с тара документа који би били од значаја за наше трагање за коренима рода Мацура. Највећи део Поред овог гробља, у атару села Мацуре постоји место које мештани 269 знају као Гребље . Ту је, како нам је рек ао Боривој Мацура , некад било 270 Боривој Мацура наводи да у једном делу куле Џигића постоји и крстионица. Други део објекта користила је породица Мацура (Џигићи). Некад је поред куле била још једна стара зграда, старо гробље , на којем је поред камених крстова некад било и с тећака. Међутим, све то је одавно прекопано, а камени споменици разнети. али се она урушила.

271 Види слику на страни 61. 272 У завршном стиху Његошевог „Горског вијенца“ Владика Данило пружа своју пушку 265 Мацуре су, у просеку, изразито високи људи. У селу Мацуре, прича Боривој Мацура, јунаку Вуку Мандушићу, коме је у борбеном окршају поломљена његова, и каже: А у руке увек је било доста двометраша и никад нису имали проблем да саставе кошаркашки тим. Мандушића Вука биће свака пушка убојита (Петар Петровић Његош, Горски вијенац Нови , Трентуно (2014) је активан као кошаркаш Душан Мацура, висок 214 центиметара. Петар Мацура, Сад, 2004, стр. 121). син матичара Боривоја, висок је 208 и такође се активно бавио кошарком. 273 у „Средином XVI века српска војска стигла је надомак Трогира: 8. јануара 1351. године 266 Специјалиста за ухо, грло и нос, живи и ради у Београду од 1995. Пре тога живео изасланици града Трогира носе српској војсци дарове. Док је војска цара Душана боравила у Кистањама. Далмацији, његова сестра Јелена, удовица Младена Ђурђева Шубића, у име свог малолетног сина 267 У Кистање Селу. влада Клисом и Скрадином. То је време када Јелена оснива и подиже манастир Светог архангела 268 Према епископу Никодиму Милашу, освештена је између 1524. и 1537. године. Михаила, познатији као манастир Крка“. (Слободан Манастир Милеуснић, Крка , Београд, 2000, 269 До 1995. године био матичар у Кистањама. стр. 11-12).

126



127

грађе трену тно је у Београду, у Патријаршији, у ишчекивању да се заврше У Анаграфу жегарском је управо уписано Карпо ,име рекао нам је 274 278 радови на манастирском музеју, где ће убудуће бити . Како изложени Вељко Кубат , један од најврснијих истраживача жегарских родова. нам рекоше монаси, део грађе из манастира Крке похрањен је и у Архиву За породицу Карпа Мацуре каже да су дошли из Пировишта из Крупе. у Задру. Та документа, међутим, до данас нису обрађена и за веровати У Крупу је, су њихови дошли у ластво из Мацура из Ервеника. Осим ове кад се једном неко подухвати тог важног посла, да ће у њима моћиКарпине да се фамилије биле су још неке фамилије Мацура које су се населиле пронађу нови вредни подаци, значајни за народ овог краја. На дамо се за , које су дошле у ластво у Жегар 279. изиКрупе Мацуре. Наш други информатор, који је три деценије био матичар у Жегару, С друге стране, у маЂуро Комазец , каже да памти да је у мати чним књима Карпо био уписан настиру Крупи били смо као Карпокрап (додуше, дозвољава могућност да је име било уписано и лошије среће. На дан покао Карпократ ). Надимак Карпов био Ђукан је . 275 сете никог није било да Иначе, угледни ономастичар проф. др Живко Бјелановић нема дилему отвори врата ове светиње у погледу настанка овог имена: име Карпо је х 280 ипокористик од Карпократ. која је, како се верује, подигнута у време краља 281 Иако је ово име веома ретко , за наше истраживање о Мацу рама оно, Милутина (почетком 14. по свему судећи, не даје неки ближи траг. С обзиром на то да је Карпо 276 века ). Иначе, на путу рођен концем 19. века, тре ба имати на уму да је то било време ка д су се још ка овом манастиру (од увек дава ла нека данас „изумрла“ имена. Кистања, преко Ервеника и Жегар поља) пролази Дводневну посету Далмацији, која је тих дана била под ударом се поред кафане на самој орканске буре и тиме и не баш подесна за обила зак свих села у којима је обали Зрмање коју је гоСлика 6. Манастир Крупа било Мацура, завршили смо у Државном архиву у Зад ру, где смо набавили 282 динама вредну гра ђу Млетачког пописа из 1709. . Свесни године чињенице да би Мацура.држала Оно штопородица је, при томе, било веома интересант но, јесте име њеног трагање за суштински новим архивским податком везаним за род Мацура старог газде, које гласи Карпо ?!– То веома необично име нас је заинтриподразумевало вишемесечни истраживачки подухват у овом изузетно гирало да целу ствар истражи мо. важном и богатом архиву, одлучили смо се да се овог пута задовољимо преузимањем поменутог пописа; а нема сумње да би у том трагању 277 Реч је о личном имену човека који је уписан Карпо као Мацура , у овом архиву сигурно искрсла бројна нова имена, а с њима и бројна рођен 29. априла 1896. у Крупи. питања. Да је то тако, сведочи и завршна тачка ове наше новембарске посете завичају Мацура - у Државном архиву у Госпићу (у Лици), који, између осталог, баштини и црквене матичне књиге Српске православне 274 Покојни Слободан Милеуснић, својевремено директор Патријаршијске библиотеке у

Београду, у брошури „Манастир Крка“ наводи да је у овом манастиру „сачуван део архивске грађе који бележи историјско трајање ове светиње од најранијих времена“. Милеуснић наводи и следеће: „Сачувана су разна документа на старословенском, грчком, латинском, италијанском, Крупа и Голубић у Далмацији 278 Коаутор књига и Жегар – порекло становништва (обе немачком и другим језицима који пружају податке о Светоарханђелском манастиру Крки, са Александром Бачком). његовом братству и свему ономе што је за њега везано. Због честих недаћа, најчешће ратних, ове Мацура Михаил Мацура 279 синНиколе , одселио се пре Другог светског рата у Футог; тапије српског постојања на далматинским просторима често су скриване и премештане. Током Стеван који је дошао у ластво у Кљујин Варош и његови су се одселили послије Другог светског Другог светског рата архимандрит Никодим Опачић сакрио је манастирску архиву у њему знано рата у Ветерник; Мацура Лазо који је дошао у ластво код једне која се Радасовић презивала и била скровиште. У годинама после рата тај драгоцени историјски материјал израња из земље и поново је задњи изданак ове велике фамилије која је живела у Жегару. То је потомак о ног Радасовића долази на светлост дана“ (С. Милеуснић, Манастир Крка, Београд, 2000. стр. 44). који је био још Стојана за Јанковића . Али, ова Радасовићка је умрла р ано и није оставила потомака 275 11. новембра 2013. године. па се Лазо оженио поново те наследио све ово имање Радасовића (информатор: Вељко Кубат). 276 Манастир Крупа подигнут је 1317. године, а према предању, темеље су му поставили монаси из манастира Крупа на Врбасу, јужно од Бањалуке. Више: Александар Бачко и280 ВељкоГрч. Hypokoristikos, име које се даје из милоште, име одмила (Пера уместо Петар, сека од сестра), Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, VI издање, Кубат, Крупа и Голубић у Далмацији , Београд, 2010. Прометеј, Нови Сад, 2012. стр. 1421. 277 Карпо је био син Николе Мацуре из Крупе и Јоке рођене Комазец из Жегара. Његова 281 Ово ретко име носи и познати словеначки филмски редитељ Карпо Аћимовић Година жена је била Пера – Перина, рођена 27.01.1906. године, од оца Глигорија - Глише Милића (Скопље, 1943) . Кљује и Марте, рођене Радмиловић. Карпо Мацура је страдао 1943. године од стране Италијана (информатор Вељко Кубат). 282 Кориштену у делу књиге, коју је написао историчар Дејан Вујанић.

128


129

цркве. Тако у књигама из парохије Томингај, коју је крајем 19. века опслуживао ујак Николе Тесле , прота Тома Мандић , проналазимо једног Мацуру, уписаног у књигу венчаних за 1891.(слика годину доле Реч ). је о младожењи Андреју Мацури , тада старом 34 године, од Михаила оца и мајкеМаријеиз Крупе у Далмацији, који је 21. октобра 1891. за жену узео тада деветнаестогодишњу Милицу Тојагић (од оца Андреја и мајке 283 Георгине ). Венчање је обављено у цркви у Дерингају, месту у које се, по свему судећи, младожења Мацура и доселио. Надамо се да ће у неком новом издању књиге о Мацурама бити прилике да се позабавимо и појединачним родословима, а тада ће сваки овакав архивски податак бити драгоцен. До тада, што би рекао старина Богдан Мацура: Будите јунаци! Срећни будите!

ПОГЛАВЉЕ III Александар Маринковић

МАЦУРЕ У ПОЉСКОЈ, ЧЕШКОЈ, СЛОВАЧКОЈ И УКРАЈИНИ

Слика 7. Извод из књиге венчаних за 1891. годину парохије Томингај (Грачац, Лика)

283 Спаљена у току Другог светског рата, до данас није обновљена. У њеној порти сахрањен поменути парох Тома Мандић, ујак Николе Тесле.

МАЦУРЕ У ПОЉСКОЈ ТУМАЧЕЊЕ ПРЕЗИМЕНА М АЦУРА Пољски аутори сматрају да је презиме Мацура потек ло од личног име-

Презиме Мацура присутно је, осим на нашим просторима, и у Пољској, Чешкој, Словачкој и Украјини.

на Маћеј(Maciej - Матија). Чини га основа мац“ „и суфикс –ура, те је за-

Наше истраживање показало је да су Мацуре нарочито груписане у пограничном појасу који обухвата југ Пољске, исток Чешке и северозапад Словачке, а да своје упориште највероватније имају у малој и истрајној етничкој скупини на самој тромећи Украјине, Пољске и С ловачке.

Лингвиста Владислав Милерски наводи да се презиме Мацура први пут јавља у околини града Ћешина (Cieszyn), у једном урбаријуму из 1577. године. Тада су забележени Janek Maczura у селу ГумнаUrban и Maczura у селу Бистшица, област Заолжје. Ова регија се сада нала зи и у Пољској и у Чешкој (Заолши ) и простире се око реке Олзе, која данас дели и сам гра д Ћешин (на пољски и чешки део). Презиме се у 17. веку јавља и у другим селима ћешинског краја, а 1633. године бележи се и у са мом граду. У сваком случају, у стручним круговима влада мишљење да је презиме Мацура (и припадајући облик Мачу ра) врло старо и везано за ћешински к рај с обе стране границе.

Највећи број Мацура живи у пољском граду (и истоименом округу) Ћешин, где се ово презиме и први пут појављује у писаним документима у д ругој половини 16. века. Поред презимена Мацура обратили смо пажњу и на наизглед сродна презимена (Мачура, Мацурек, Мачурек), настојећи да установимо да ли су она у међусобној вези с презименом и родом који је предмет наше паж ње. На крају ове кратке студије истражи ли смо и везу Мацура и Русина. Разлог – матични простор ове етничке заједнице могао би да буде управо исходишна тачка за све Мацуре како оне у Пољској, Чешкој, Словачкој и Украјини, тако и оне на Балкану.

право аугментатив од Маћеј, али у пејoративном смислу.

Занимљивост овог региона јесте могућност да с у се од основног презимена Мацура временом појавила и презимена Мачура, Мацурек, Ма284 , може чурек . Како су ова презимена настала у области Шлеске се поставити питање да ли су заиста сва потекла од Мацура, или су нека од њих (Мацурек, Мачу рек) настала као пејоративни аугментатив од имена Маћеј . Део Мацура у Пољској, наводно, има сачува ну легенду о досељењу с Балкана, а ли се током истраживања није нашла потврда њеног постојања.

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ У Пољској живи 1.506 особа с презименом Мацура, размештених у 67 285 . Највише их има у округ у Ћешин (Cieszyn) са седиштем округа и насеља у истоименом градићу, чак 924, што га чини простором с највећим бројем Мацура на свету. Шлезија/Шлеска од немачког Schleswig, док се на пољском каже Шљонск/Шлонск (од Śląsk) 284 285

Према веб-сајту http://www .moikrewni.pl/mapa/kompletny/macura.html

Александар Маринковић

132

По бројности, иза Ћешина, следе: Назив округа или града

Број особа са презименом Мацура

Округ Бјелско-Бјала (Bielsko-Biała)

84

Округ Вођислав Шлески (Wodzisław Śląski)

64

Град Бјелско-Бјала (Bielsko-Biała)

54

Округ Катовице (Katowice)

39

Округ Закопане (Zakopane)

28

Јастжембиј е-Здруј (Jastrzębie-Zdrój)

18

Град Краков (Kraków)

17

Округ Швјеће (Świecie)

16

Пшчина (Pszczyna)

15

Преко 10 особа с презименом Мацура још има: у округу Миколув (Mikołów), у округу Зомбковице Шлеске (Ząbkowice Śląskie), Згожелец (Zgorzelec) и Брањев о (Braniewo)


133

Ваља додати да је презиме у облику Maczura (изговара Мачура се ) забележено само у местима Ополе, у истоименом војводству (њих 17) и у Легници (свега три) у војводству Доња Шлеска. и Мачурек , која би могла У Пољској још постоје презимена Мацурек бити у вези с Мацурама. Међутим, она су далеко мање заступљена у популацији Пољске. Свега 56 житеља Пољске има презиме Мацурек, а највише у окрузима Вјелуњ (Wieluń) - 25 и Славно(Sławno) - 11. С друге стране, Мачурека има укупно 78, распоређених у 11 округа и насеља. Највише их је у округу Крапковице (Krapkowice) -17 и граду Битому (Bytom) - 17, те округу Тарновскjе Гури (Tarnowskie Góri) - 14, опет у јуж ном делу Пољске .

Занимљиво је да се презимена Мачура, Мацурек и Мачурек не поклапају значајније с Мацурама, тј. нису забележена у оним окрузима или градовима с већом концентрацијом презимена Мацура. То би могло да значи да највероватније немају никакве везе с презименом Мацура.

ШЛЕСКО ВОЈВОДСТВО – ЈЕЗГРО ПОЉСКИХ МАЦУРА Шлеско војводство је једно о д 16 великих администрат ивних области (провинција) у Пољској основаних 1999. године. Обухвата простор тзв. Горње Шлеске, са средиштем у Катовицама. Према подацима из 2012. године, у провинцији живи око 4,6 мил иона становника, у 19 градова и 17 округа.

Изузимајући Швјеће и Брањево, који се налазе на северу Пољске, сви окрузи (и насеља) налазе се на ју гу Пољске и готово сви у области Може се слободно рећи да је ова провинција уједно и језгро Мацура Шлеске. у Пољској, јер се у њој налази и већина поменутих округа и градова с највећим бројем особа које се презивају Мацура. Што се тиче учесталости (концентрације) презимена Мацура, стање је следеће: Поред Ћешина, овој области припадају и: Катовице, Бјелско-Бјала, Вођислав Шлески, Јастжембије-Здруј, Бенђин и Миколув. * преко 40 - Ћешин, Бјелско-Бјала (и округ и град), Вођислав Шлески, За копане, град Краков, Јастжембије-Здруј, Катовице и Вреди поменути да овде припа дају Битом и Тарновске Гури, у којима Швјеће. је значајнија популација с презименом Мачу рек. * 31 - 40 - Пшчи на, Миколув, Зомбковице Шлеске и Брањево. * 21 - 30 - Гливице (Gliwice) и Згожелец . * 11 - 20 – Ошвјенћим (Oświęcim) - немачки Аушвиц, Хжанув

(Chrzanów), Бенђин (Będzin) , град Гливице (Gliwice), град Рибник (Rybnik), Мјелец (Mielec), округ Варшава, Валбжих (Wałbrzych) и град округ Јелења Гура (Jelenia Góra) и др.

Преостала насеља/окрузи са значајнијим бројем презимена Мацура, изузев Швијећа и Брањева на северу, налазе се у војводствима Ополе (Opole) и Доња Шлеск а. Шлеско војводство својом јужном границом чини тромеђу Пољске, Чешке и Словачке и обухвата планинску област Бескида. За овај простор, тромеђу, можемо рећи да је епицентар рода Мацура у средњој Европи.


134

ЋЕШИН И ОКОЛИНА


135

војводства говорио је пољским језиком (54,8%), затим чешким (27,1%, око Фридек-Мистека), те у мањој мери немачким (18,1%, око градића Бјелско, али и у самом Ћешину). Становници ћешинског краја су већином протестанти - л утерани, док су римокатолици у мањини. У крају постоји изрека, ц ит.: „Остани јак као лутеранска вера у околини Ћешина.“ Особеност краја је и тзв. ћешинско-шлески дијалект. Основа му је пољски језик са снажним утицајем чешког и немачког, те нешто мање влашког и словачког. Овим наречјем се говори с обе ст ране пољско-чешке границе.

Слика 1. Пољски Ћешин и чешки Тешин - дели их река Олза

Ћешин је средиште Ћешинског округа у Шлеском војводству, са око 36.000 становника. Налази се на самој граници са Чешком, насупрот места Чешки Тешин, од којег га раздваја река Олза. Овај округ обухва,

(Ustroń) Скочув (Skoczów), Вислу(Wisła) и Струмјењ (Strumień) та и гра .дове Устроњ

Према легенди, Ћешин су 810. године основала браћа принчеви Лешко, Болко и Ћешко (Leszko, Bolko, Cieszko),синови чешког кнеза Леха. На кон дугог лутања срели су се поред извора, касније названог Извор тројице браће, те су тим срећним поводом поред извора подигли град Ћешин. „cieszym Сматра се да име потиче од si“ – „срећан сам“. Од краја 13. века па до 1918. године Ћешин се нал азио у оквиру Ћешинског војводства, које је обухватало и део данашње Моравско-Шлеске област и у Чешкој. У почетку је војводством владала династија Шлески Пјасти, а од 1653. године Хабзбурговци. Већ у средњем веку Ћешинско војводство ковало је свој новац. У документима с краја 13. века забележено је да је при кнежевском двору био и извесни Фрито (Fritto) - Monetarius noster Tessinensis, за кога се претпоставља да је био над лежан за ту врсту посла. Последњи новчић искован у Ћешину датира из 1624. године, јер је наредне године данска војска запленила опрему у вредности од 30.000 златника и пренела је у Храдец (Hradec) близу Опаве (Opava) у данашњој Чешкој. До данашњи х дана Шлеска је област с високим степеном индустријализације и експлоатације рудног богатства. Према аустријском попису из 1910. године, највећи број становника

136


МАЦУРЕ У ЧЕШКОЈ


137

Највише становника с презименом Мацура, њих 90, живи у општини (Frýdek-Místek), који припада Тринец(Třinec) у округу Фридек-Мистек управној јединици Моравско-Шлеског краја. Тринец је на д ругом месту , односно по учесталости презимена Мацу ра по глави становника Чешке један Мацура се ја вља на сва ког 1.251 становника.

286 Чешке Мацуре најбројније су у Моравско-Шлеској , уобласти Градић Тринец је има 38.073 становника (2008) и удаљен је 400 km од источном делу Републике Чешке, а значајнију заступљеност имају још Прага и 45 km од Остраве. Први пут се помиње 1444. године, али значајнији само у Средњечешком крају (с Прагом). С обзиром на чињеницу да раст је у бележи тек у другој половини 19. века с развојем индустрије. некадашњем Шлеском војводству више од половине житеља говорило Занимљиво је и то што се место налази непостред но на тромеђи Чешке, пољским језиком, може се претпоставити да и чешке Мацуре припадају , у непосредној близини града Ћешина у Словачке и Пољске, тачније тој језичкој популацији. Уосталом, граница на реци Олзи између Пољске Пољској 288. У време Хабзбуршке монархије село Тринец је припадало и Чешке, а тиме и Ћешина и Тешина, последица је разграничења након Тешинском/Ћешинском крају. Првог светског рата. Презиме Мацура је 2012. године било на 780. месту 287 по бројности . У погледу учесталости п резимена, оно се јавља једном на С обзиром на географски положај, у Тринецу се оси м већинског чешког говори и специфичним дијалектом, тзв. ћешинско-шлеским. Тај дијалекат је сваких 13.719 становника Чешке. мешавина чешког, пољског и немачког језика и врло је раширен у читавој Ћешинско-Шлеској ТРИНЕЦ И ОСТРАВА – ГРАДОВИ С НАЈВИШЕ МАЦУРА области.

Слика 3. Карел Мацура

Из овог градића потиче и јунак Другог светског рата, потпуковник чешке авијације Карел Ма289 (10.03.1920 - 23.02.1945). цура Погинуо је пред крај рата као наредник 310. eскадриле РАФ-а бранећи небо Велике Британије у свом „спитфајеру“ (Supermarine Spitfire F.Mk.IXC, ознака MA230).

По бројности презимена Мацура општина Острава је одмах из Тринеца, са 89 припадника. Ипак, по учесталости заостаје јер се један Мацура појављује на сваког 4.601 становника. Острава је са своја 296.224 становника (2011) средиште Моравско-Шлеског краја. Међу културним знаменитостима Остра ве посебно место заузимају и примери влашке културе и фолклора у виду дрвених кућа и малих цркава, које се налазе у п ланинској области Бескида. Тај простор се међу локалним становништвом назива Влашком, а становници Власима (тј. Валашима), а у старија времена и Карпаћанима. Слика 2. Же лезара у Тринецу, највећа у Чешкој, фотографија из 1910. године

Средиште ове области је г радић Рожнов под(Rožnov Радхоштјем pod Radhoštěm) , основан и змеђу 1246. и 1267 . године на иницијативу Бруна

286 Моравско-Шлеска област заузима 5.423,86 km2, у њој живи 1.260.503 становника (подаци из 2011). Занимљиво је да је по густини становништва, са 227,3 човека по km2, на другом месту, иза града Прага. У погледу националног састава 86,9% су Чеси, 3,3% Словаци, 3,0% Пољаци,288 2,3% У делу који говори о Мацурама у Пољској наводи се да је Ћешин град са највише Моравци, 0,8% Шлези и др., док по вероисповести предњаче римокатолици са 40,2% веринка. припадника овог рода. Наравно, пре Другог светског рата већину становништва чинили су Немци. 289 http://aviation-safety.net/wikibase/wiki.php?id=17557; http://www.czechspitfireclub. 287 Према подацима са веб - сајта .kdejsme www .cz cz/?sekce1=cs_letci&sekce2=stihaci_v_raf_mapa&kraj=T


138

одШаумбурга,бискупаиз Оломуца . У 16. веку долази до влашке колонизације из карпатске области. Они су са собом донели и расу оваца које су добро подносиле ниске температуре, а захваљујући њима област је још у средњем веку била позната по сиру званом влашки пармезан. У научним круговима се води расправа о пореклу ових Влаха. Према једној теорији, ради се о досељеницима из румунске области Влашке, ослањајући се на одређени фонд романских речи као и начин узгајања стоке. На другој страни су они који међу 291 овим бескидским Власима налазе е лементе архаичне славенске културе и фолклора. 290

Слика 4. Правосл. црква, Оломуц


139

ОСТАЛИ ГРАДОВИ И НАСЕЉА У КОЈИМА ЖИВЕ МАЦУРЕ ГРАД

ОКРУГ

БРОЈ МАЦУРА

Хавиров Карвински округ Карвина Карвински округ Фридлант на ОстравициОкруг Фридек Мистек Карвински округ Бохумин

40 40 38 37

Све набројане општине се налазе у Моравско-Шлеском крају, на поменутој тромеђи Чешке, Словачке и Пољске. Оно што издваја Фридлант на Остравици, град ић с непуних 10.000 становника, јесте то да је у тој општини презиме Мацура најучесталије у чи тавој Чешкој - појављ ује се на сваких 1.229 становника.

Пољски историчар и језикословац Јержи Наравно, вреди поменути и главни град Праг, који броји укупно 36 Налепа сматра да Власи нису населили пољски део западних Карпата ал и је врло могућ е да су они последица миграц ија из чешког дела пре 15. века, али више података о томе нема јер су те планинске Мацура, Шлеске. области биле слабо насељене номадским живљем. Међутим, с јужне стране западних Карпата податке о Власима бележи мађарски изворАко се погледа распрострањеност Мац ура у Чешкој, њихова бројност анонимног аутора из 12. века. Налепа сматра да многобројни сточари и учесталост по појединим насељима, намеће се логичан закључак да је које наводи мађарски извор, а које су Угари населили на том простору, Моравско-Шлеска област средиште чешког огранка Мацура. нису ништа друго до Власи. Он такође наводи и име једног од тих сточара, забележеног 1377. године у селу Хадле, по имену Ladomir МОРАВСКО-ШЛЕСКА ОБЛАСТ Woloszyn (Ладомир Воло син). Ово име се помиње и у докумен ту из 1487. године у селу Заватка Римановска (Zawadka Rymanowska) као „providi Област је подељена на шест округа: гра д Острава (главни гра д регије), Ladomiri Valachi“. За Налепу, име Ладоми р је неспорно јужносла венскогБрунтал, Фридек-Ми стек, Карвина, Нови Јичин и Опав а. 292 . порекла Чешки део Шлеске је, попут пољског, познат по рудним богатствима , односно, по учесталости, У самом градићу Рожнову живи 16 Мацура и рударству. Искоришћавање гвожђа у Горњој Шлеској започело је још у се појављује на сваких 4.485 становника. 4. веку пре Хр., а данас се ископавају угаљ, бакар, цинк, с ребро, кадмијум, олово, па чак и уранијум. Након протеривања и з Шлеске велик број Немаца населио се у Рурској области ка ко би наставио да се бави рударством. 290 У месту Оломуцу, центру Валашска, живе Мацуре, а тамо постоји и веома лепа Шлезани су етничка заједница словенског порекла с мноштвом православна црква (види слику 4). Православна црква у Чешкој и Словачкој доживела је одлика немачке културе, што је последица појачане германизације у 19. препород након I светског рата превасходно захваљујући подршци СПЦ. . Види: http://www веку. Највише Шлезана, њих 11.317, у Чешкој живи управо у Моравскоpravoslavnaolomouc.cz Шлеској области. 291 Бескиди (планински масив), као западни део Карпата, простиру се у више земаља Чешкој, Словачкој, Пољској и Украјини, с тим да се највиши врх, ,Ховерла налази у(2.061 m) Кроз историју Шлеску су насељавала разна племена. Припадала украјинској области Чорнохора. Под овим именом, први пут се помињу 1269. године. Не постоји сагласност око порекла имена. је луж ичкој култ ури, али док су Келти били зачетници рударства и Неки га повезују и са Балканом, тачније албанском речју „bjeshkë“ - планина. С друге стране, металургије овог краја. Њих су заменили Вандали крајем 2. и почетком поједини лингвисти име објашњавају „средњим доњим немачким“ језиком, који је потекао из 3. века, старосаксонског, којим се говорило у крајевима око Северног и Балтичког мора. По њима, назив а убрзо се досељавају и Словени. Претпоставља се да је Шлеска добила име по Силинзима, једном од два вандалска племена. Бескиди води порекло од речи „beshêt / beskēt”, у значењу „водомеђа / вододелница“. 292 Jerzy Nalepa - „Łemkowie, Wolosi i Biali Chorwaci. Uwagi dotyczace kwestii genezy osadnictwa ruskiego na polskim Podkarpaciu“, Acta Archaeologica Carpathica, Tom XXXIV, 1997-1998.


140


141

ОКРУГ И ГРАД ЧАДЦА Округ Чадца се налази на северозападу Словачке, у планинској области западних Карпата и Кисуцких Бескида. Административно припада Жилинском крају, са укупно 91.710 становника (Попис 2011. године), међу којима је највише Словака 94,3%, затим Чеха 0,6% итд, а забележено је и 14 Презиме Мацура у Словачкој има своја два главна Мацура облика: и припадника српске националности. Мачура . Истовремено, презиме у облику Мацура пише се двојако: као Становништво се већином изјашњава као римокатоличко (89,3%), Macura и као Maczura, с тим да се истоветно изговара. док остале цркве имају занемарљив проценат следбеника. Тако нпр. Узрок овој помало замршеној ситуацији је вишевекован утицај Угарске Евангелистичка црква Аугзбурга има свега 176 верника, а остале далеко и наметнут мађарски језик. Наиме, неспорно је да је облик Мацура мање. (Macura) изворни, јер се у том облику јавља како међу Србима тако и у словачком окружењу - у Пољској, Чешкој и Украјини. Међутим, токомВаља напоменути и да је насеље У Хлушка, са забележених осам житеља с презименом Мацура, у ствари гра дско насеље Чадца. средњег века Мађари су слово Ц писали у облику CZ, па су на основу тога и вршили прилагођавање словенских имена свом правопису. Тако 293, први пут се помиње у 16. Градић Чадца, са 24.921 становником је словенс ки (словачки) Macura постао Maczura, у скл аду с ондашњи м веку, и то као село Тзацка (dorf Tzaсzka). Име наводно потиче од „чадити“ мађарским начином писања. С друге стране, презиме у облику Мачура димити/чађ, јер су први насељеници на тај начин крчили шумске је присут није у ист очном дел у Словачке, који се и наслања на данашњу површине. Оснивање насеља је у тесној вези с Власима, који су се доселили Мађарску. Могуће је да је и оно настало под мађарским утицајем, на са севера и истока. У почетку с у Власи чак били и ослобођени уобичајених тај начин да је Maczura временом претворен у Macsura (изговара се као феудалних обавеза, али су на крају ипак морали бити опорезовани. Због Мачура), сходно модерном мађарском правопису. недостатка плодне и обрадиве земље становништво се одувек бавило У сваком случају, сва три наведена облика сматрају се истим шумарством и прерадом дрвета, те овчарством. презименом, с тим да је Мацура (Macura/Ma czura) заступљено на западу ГРАД КРАСНО НА КИСУЦИ Словачке, а Мачура на истоку.

МАЦУРЕ У СЛОВАЧКОЈ

Градић се налази на северу државе, на левој обали реке Према попису из 1995. године, презиме Мацура носило је 311 становникаКисуце, удаљен свега 10 километара ваздушном линијом од Словачке, насељених у 91 насељу. Пољске. Први пут се помиње         (Krásno nad Kysucou),  ,    1325. године под именом Красна.   46.             (20 Према легенди, данашње град  ).  : ско средиште је у средњем веку      било мочварно тло, а житељи су 14     насељавали околна узвишења. 13   Кад је будимско племство поСлика 5. Красно на Кисуци 11    сетило крај, упитало је локалног мештанина по имену Јан Красно о условима живота. Неуки пасти р није 11     . . *  разумео питање већ је помислио да га п итају како се зове. Он им одговори 11    „Красно“ (у значењу прелепо, дивно), па је ускоро и читава област добила 8    то име - Красно. 8   

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ПРЕЗИМЕНА У ОБЛИКУ МАЦУРА

8

  **





*  1996.        ; **      

293

Према попису из 2011. године.

142



143

Красно на Кисуци на волшебан начин повезује Словачку и ДУНАЈОВ Србију кад је реч о Првом светском рату. Наиме, у јуну 1918. године припадници 71. аустроугарске пешадијске регименте из Тренчина, Дунајов је мало насеље са мало више од 1.000 становника. Смештено стационирани у Крагујевцу, побунили су се против команде је у нешто широј речној долини Кисуце између Красног на Кисуц и и Кисуцког Новог Места. аустроугарске војске и одбили даље с лужење. Након тродневне побуне, укупно 44 војника трен чинске регименте осуђено је на смрт, од којих су осморица стрељана, а оста ли послати на вешала. Међу њима је биоНасеље је основано крајем 16. века на поседу Будатинског племства. Можда најпознатија личност родом из Дунајова је Планчик, ч лан дружине и становник Красна, војник Винцент Чимбора , стар свега 23 године. У знак сећања на стрељане Словаке Краљевина СХС је 1928. годинеЈураја (Јуре) Јаношика, сл овачког Робина Худа из 17. века. отворила Меморијални комплекс чешко-словачког војног гробља на Ипак, за проучавање словачких Мацура Дунајов је занимљив и због Становљанским пољима (код Крагујевца). чињенице да је био захваћен влашком колонизацијом у 17. веку. Треба напоменути да се на десној обали Кисуце, насупрот гра дског РАСПРОСТАЊЕНОСТ ПРЕЗИМЕНА У ОБЛИКУ МАЧУРА насеља, налази област Зак исучје. Састоји се од више заселака, од којих се један зове Мацуровци (Macúrovci). Према попису из 1995. године, било је 72 становника Словачке с Према угарском попису из 1715. године, који се чува у Мађарском презименом Мачура, насељених у 25 насеља. државном архиву, у овом граду је забележен Јако б Мац ура (Jacobus Maczura). БРОЈМАЧУРА НАСЕЉЕ ОКРУГ КРАЈ Красно на Кисуци је изнедрило Лукаша и Мацуру (1911 – 1991 ), 7 МАТЈАШОВЦЕ Кежмарок* Прешовски научника и високошко лског професора. 7 МИХАЛОВЦЕ Михаловце Кошички 6 ХЛОХОВЕЦ Хлоховец** Трнавски ГРАД ЗБОРОВ НА БИСТРИЦИ 6

СПИШСКАБЕЛА

5 5

АЛЕКШИНЦЕ ПОПРАД

Нитра Попрад

4 3

ЛАСТОВЦЕ МИХАЉАЊ

Требишов

Кошички

Требишов

Кошички

3 ПАРХОВАЊИ Требишов Зборов је у средњем веку био на удару поплав а, што не треба да чуд и 3 ПРЕШОВ јер многа насеља леже у уск им реч ним котл ина ма, окру жена брди ма. Тако је забележено да је због поплава у Зборову 27. марта 1647. године * До 1996. Матјашовце су припадале округу Попрад 294 . било немогуће упутити се ка Трансилванији

Прешовски

Зборов на Бистрици је удаљен свега четири километра источно од Красног на Кисуци, у долини реке Бистрице. У 13. веку је област била опустошена нападом Татара, па је тек у 15. веку влашко становништво населило крај и основало Зборов. Градић се први пу т помиње у писаним документима 1583. године као Озборов. Године 16 35. чланови Тренчниског већа би рали су поджупана за место Зборов, а већ 1640. Зборов се помиње као село (pagus, possessio).

Кежмарок***

Прешовски Нитра Прешовски

Кошички

** До 1996. Хлоховец је припадао округу Трнава

Из Зборова је био и један од већ пом енутих побуњеника 71. Тренчинске пешадијске регименте страдалих 1918. у Крагујевцу. Звао се Павол Кубица , војник стар 23 године.

294 2011.

András Vadas - ‘’Floods in Hungarian Kingdom as reflected in private letters 1541. - 1650.’’,

*** До 1996. Спишска Бела је припадала округу Попрад

У погледу Мачура (Macsura) одмах се уочава чињеница да је п резиме далеко мање заступљено у односу на облик Мацура (Macura/Maczura). Присутно је већином у крајевима који су били под јачим утицајем Угарске, изузев суседних насеља Хлоховеца и Алекшинца.

144



145

Пропашћу краљевства 1392. године област потпада под власт пољског краља Казимира III и под влашћу Пољске област је позната као Војводство Рутенија. У 15. веку Лавов постаје и седиште римокатоличке надбискупије, која се до тада налазила у граду Халичу (Галич). У другој половини 16. века МАЦУ РЕ У У КРАЈИНИ Лавов је и значајни православни центар, у којем се 1580. године штампа и прво Свето писмо на црквенословенском језику. Међутим, културни проПрезиме Мацура најзаступ љеније је у западн им областима Украјине цват бива прекинут војним походима Шведске и Угарске, те опсадом Коза- граду Лавову (укр. Львів) и селима у његовој околини, те области око каграи њихових савезника кримских Татара 1648. године. ан ́ о-Франкі да Ивано-Франкивска (укр. Ів ́вськ). У овом делу Украјине евидентирано је 114 особа с презименом Мацура. У 17. веку је Лавов имао 30.000 становника, већином Германа, Пољака и Украјинаца (Рутена), и био други по величини град у Великом пољскоШто се тиче источног дела Украјине, пронађени су подаци за 54 осолитванском војводству. То је и период снажне полонизације тог краја и бе с презименом Мацура, и то већином око градова Криви Рог (укр. Кривий јачања Римокатоличке цркве. Од 1772. године гра д је под влашћу Х абзбурРіг), Харков (укр. Харків) и Маријупољ (укр. поль,Маріу Маріюпіль). У преговаца, када је отпочела и германизација. ́ осталим деловима државе, презиме Мацура је симболично заступљено, а занимљив о је да их (од поменута 54) на Криму (данас део Руске ФедерациПрема је) подацима пописа из 1910. године, 51% становника припаима највише - укупно 14. дао је Римокатоличкој цркви, 28% јудаистичкој вери, а 19% Украјинској гркокатоличкој цркви. Међутим, чак 86% житеља је говорио пољским језиком, а 11% украјинск им. У међуратном, ратном, као и поратном периоду дошло је до драматичне промене слике становништва Ла вова и према попису из 2001. године у тој регији је 94,8% Украјинаца, 3,6% Руса, 0,7% Пољака и 0,1% Белоруса, док у самом граду има 88,9% Украјинаца и 8,9% Руса. У погледу религије, највећи број становника Лавова, њих 45%, припада Украјинској гркокато личкој цркви. Следбени ка Украјинске православ295 не цркве Кијевске пат ријаршије има 31%, њих 5% припада Украјинској аутокефалној православној цркви, а свега 3% Украјинској православној цркви Московске патријаршије.

МАЦУ РЕ МЕЂУ РУСИНИМА (РУТЕНИМА) Да би се стекао прави увид у порекло и распрострањеност презимена Мацура у Украјини, неопходно је напоменути Русине. Ради се о словенској етничкој заједници распрострањеној понајвише на тромеђи Пољске, Слика 6. Део списка Мацура у Украјини Словачке и Украјине. Зато ћемо више пажње посветити западним, карпатским областима Углавном се сматрају етнички самосвесном заједницом, мада их Украјине, за које можемо рећи да представљају језгро украјинских Мацура. поистовећују и са Украјинцима. Са ми себе најчешће зову Руснацима, док су Град Лавов је основао Данило Романович, велики кнез Галиције, их а Римокатоличка црква и Аустроугарска називали Ру тенима, а некад је био у употреби и израз Мал оруси (углавном за Украјинце). име му је дао по свом сину Лаву. Он је, борећи се с Татарима, успостављао добре односе с Пољском, Литванијом и Угарском. Године 1270. Лав Данилович је обновио град након навале Татара и учинио га престоницом 295 Украјинска православна црква присутна је и у САД, а њен свештеник Мајкл Мацура Галицијско-волињског краљевства и културним средиштем. из Цркве Св. Јована Крститеља у Стратфорду (САД) помиње се као учесник на прослави 90-годишњице Цркве Св. Марије Заштитнице у Бриџпорту.


146

  ()  





 -

 

 





Карта 1.


147

вали државу Рус са седи штем у Кијеву. Насупрот њима, руски аутори сматрају да се ради о словенским племенима којима су у једном кратком пери оду овладали Варјази из Сканд инавије. Генетика по овом питању пружа извесне одговоре. Како објективно није могуће да сви припадници русинске популације припадају само једној генети чкој хапл огрупи, присутност скандина вски х п лемена требало би да се очитује међу њима. И заиста, поред очекиване хаплогрупе R1a, управо на „русинској тромеђи “ генетика бележи и присуство хаплотипова I1. Тако је и према бази података FTDNA забележена породи(Pankiewicz)296 у пограничној области Пољске и Украјине, ца Панкјевич односно у Лемковштини. То је простор где је ово презиме и највише заступљено - округ Јасло (Jasło), Пшемисл (Przemyśl) и Томашов Лубелски (Tomaszów Lubelski). С друге стране, на темељу аустријског катастарског пописа из 1787. године Иван Красовскиј је 1993. године сачинио списак 297 . Међу презимена галицијских породица Лемко скупине њима се налази и презиме Мацура у четири домаћинства, и то: Телешницја Сјана (Telesznycia Sјаnna) (2), Тискова Завадка (Tyskowa, Zawadkа). Такође, забележено је и једно домаћинство с презименом Панкович (Pankowycz) у селу Команча (Komancza). Можда би треб ало узети у обзир и презиме Панко (пет домаћинстава) и Панкив (једно домаћинство). Ваља подсетити да је баш простор Лемковштине у даљој прошлости био под ут ицајем Вандала и Гота, као и мешања скандо-германских племенамогао са словенским. Да ли су Русини њихови потомци? Овај русински простор би бити и колевка балканских Мацура.

Иначе, за презим е Мацура не може се рећи да спада у карактеристична међу Украјинцима. Наиме, презимена која завршавају са -ура, -ун, -ла, -ло, -аба итд. нису уобичајена за украјински језик. Надаље, презимена са суфиксима -ко и -чук су патронимичка. Она која завршавају-ишин са сматрају се матронимичкима (по женском претку), док су она која завршавају -етсили на -ив карактеристична за Галицију и могу се сматрати топонимичким презименима (по месту порекла). Врло карактеристична украјинска п резимена завршавају на Што се тиче вероисповести, ваља истаћи да значајно место у наци-енкои често су у вези са одређеним зан имањем. Она која завршавају оналном идентитету Руснака има Грко-католичка црква. Ипак, живећи на -скијили-вичсу више одлика других словенских заједница него између утицаја православне цркве са истока и Римокатоличке са запашто би имали основа у украјинској традицији. да, народ је у различитим временским периодима и политичким околностима прилазио и другим црквама. Најстарија гркокатоличка црква изграђена је 1612. године у лавовском крају (Лемко група) и посвећена је Св. Јакову. Састоје се од четири значајније скупине:

- Русини у Транскарпатској области - Лемки (Пољска и Словачка) - Бојки (тромеђа Украјине, Пољске и Словач ке) - Хуцули (Украјина и Румунија)

Постоји сукоб мишљења око етимологије имена Русин, Руснак. Западни теоретичари, као и Миклошич с наших простора, заступали су теорију према којој име „Рус“ потиче од нордијског племена Варјага.296 Они су у 9. веку проширили власт међу Источним Словенима и осно-297

Види текст на странама 200-202. Іван Красoвський – „Прізвища галицьких Лемків у 18.ст.“

148

Текст и фотографије Д р Мирослав Мацу ра

МАЦУ РЕ У ЋЕШИНСКОЈ ШЛЕСКО Ј

ДОДАТАК ИЗВЕШТАЈ ДР МИРОСЛАВА М АЦУРЕ, КОЈИ ЈЕ СРЕДИНОМ ФЕБРУАРА 2014. ПОСЕТИО НЕКОЛИКО НАСЕЉА НА ЈУГУ ПОЉСКЕ И ИСТРАЖИО ТАМОШЊЕ МАЦУРЕ

Ћешинска Шлеска је историјски регион у југоисточној Шлеској који се простире на исток и запа д од чешко-пољске границе. У средишту , који региона је историјски Ћешин, главни град региона је данас подељен на Чешки Тешин и Ћешин. У овом централноевропском региону, као и у неколико других, кроз векове су живеле Мацуре. То је био разлог за моју посету Ћешинској Шлеској фебруара , којој 2014 је посвећен овај прилог. До посете је дошло након што је неколико недеља раније Милош спиритус мовенс истраживања о Мацурама, коме је ова књига посвећена - предложио да отпутујем у регион и прикупим материјал о тамошњим Мацурама који би потом био укључен у књигу. Првобитна намера је била да посетим делове региона на обе стране данашње чешко-пољске границе. Међутим, током двонедељне припреме која је уследила постало је јасно да ће бити потребно ограничити кратку т родневну посету на мањи простор. Избор је пао на пољски део региона, где је по свему судећи концентрација Мацура већа негоживе у чешком делу. Сличне посете регионима у Словачкој Украјини у којима Мацуре биле су намењене неком другом путнику и у неко касније време. С намером да се читаоцу олакша праћење онога што следи, прво неколико речи о Ћешинској Шлеској. У току своје дуге историје, током више векова, регион је био у поседу ћешинских кнежева. Са ширењем Хабзбуршке монархије према истоку, регион је дошао у посед Хабзбурга 1653. године. Распадом Аустроугарске по окончању Великог рата питање границе између двеју новостворених држава, Пољске и Чехословачке, једно време било је узрок спора, као и војног сукоб а између две земље познатог као Седмодневни рат. Спор је решен на конференцији одржаној , јула 1920. године. Чехословачкој је припала у месту Спа у Белгији железничка пруга која повезује Чешку са Словачком и територије региона југоз апад но од пруге. Пољској је припао део региона североисточно од пруге. Овим разграничењем створена је ве лика пољска мањина у области , која је одлу ком конференције припала Чехословачкој. Ћешинске Шлеске Јужна границ а Ћешинске Шлес ке пружа се д уж Беск идск их планина, које чине део Карпата. Овај планински ланац п ростире се од Моравских Бескида у данашњој Чешкој на западу до Бјешчади на тромеђи између Пољске, Словачке и Украјине на истоку . С Бески да дуж јужне г ранице се спуштају четири реке - Остравица, Олза, Висла и Бјала. На свом путу пре-

150

Др Миро слав Мацу ра

МАЦУ РЕ У ЋЕШИНСКОЈ ШЛЕСКОЈ

151

и посете Ћешинској библиотеци и Mузеју Ћешинске Шлеске у Ћешину. Сваковрсна помоћ коју су ми током првог и другог дела посете пружили Александар Ћук из Бјелско-Бјале и Мајкл Морис-Тваровски из Ћешина омогућила је успех посете. Излагање које следи организовано је тематски, не хронолошки.

Карта 1. Ћешинска Шлеска

ма северу Остравица тече кроз Фридек-Мистек, а Олза између градова Чешког Тешина и Ћешина, два дела једи нственог Ћешина до његовеСлика по- 1. Пијачни трг у Ћешину деле 1920. Висла тече кроз место Висла, а Бјала кроз град Бјелско-Бјала, Једно од централних питања ко је се односи на Мацуре у који је настао спајањем градова Бјелско и Бјала. У време Хабзбуршке Ћешинској Шлеској јесте питање најранијих помињања презимена у монархије, од истока на запад, кроз г радове Бјала, Бјелско, Ћешин и Фриархивима који се односе на овај регион. У договору с Милошем, Мајкл дек-Мистек пролазио је царски пут. Овај пут је повезивао Лавов на запа ду Морис-Тваровски је својевремено консултовао неколико различитих данашње Украјине , преко Брна у данашњој ,Чешкој са Бечом. Данас овуврста архивских извора у намери да одговори на ово питање. У току да пролази међународни пут Е462, који се између Бјелско-Бјале и Чешког рада Морис-Тваровски је сазнао да се презиме помиње рано, почев од Тешина подудара с трансконтиненталним путем Е75, који спаја крајњи друге половине 16. века. На пример, у чешким архивима који се односевер Норвешке и крајњи југ Грчке. се на подручје Ћешинске Шлеске, које данас припада Чешкој, постоје који документују да јеМацура неки у сел у под именом Грудек Моја посета Ћешинској Шлеској отпочел а је у Бјелско-Бјали, подаци а купио земљу 1577 . године. Некадашњи Грудек, данашњи Храдек, налазавршила се у Ћешину. Хронолошким редом, први део посете обухватио зи се у чешком округу Фридек-Мистек, на Олзи, недалеко од чешкоје посету архиву у Бјелско-Бјал и, разговор са свешт еником Збигњевом пољске границе. Такође, у архиву католичке парохије, који се налази Мацуром у селу Пуњцов јужно од Ћешина, и посете гробљима у селима при Доминиканској цркви свете Марије Магда лене , постоји у Ћешину Горки Вјелкије и Брена, јужно од пута Е75 према Бескидима. Други део запис у коме се око 1650. помињеМацура неки из села Бобрек, кoje je посете обухватио је разговоре с Мајклом Морис-Тваровским у Ћешину 1932. ушло у састав г рада Ћешина.

152



153

је један од градова који је био привл ачна дестинација . Отуда не треба да чуди чињеница да је концентрација Мацура данас у Ћешину веома велика. Према оцу Збигњеву Мацури, могуће је да данас у овом граду живи неких 300 Мацура. Интересантно је да пољска етнологија сматра пољске горштаке посебном друштвеном групом. Посетиоцу Mузеја Ћешинске Шлеске у Ћешину ово постаје јасно док пролази кроз собе у којима су приказана одећа, намештај, кућни предмети и понекад алатке Пољака овог региона, рекло би се из 18. и 19. века. Након соба посвећених грађанском сталежу следе две које су посвећене сељачком слоју, односно горштацима као двема посве различитим групама. Судећи по одећи, сељаци Слика 2. Унутрашњост Цркве Свете Марије Магдалене у Ћешину су били боље одевени и имућнији од горштака. Тако на пример, у овом Следеће интересантно пи тање везано за Мацуре у Ћешинској Шлеској музеју обућу сељака чине чизме, јесте питање њиховог етни чког порекл а. Чини се да је међу пољским етнолозима, историчарима и социолозима прихваћено мишљење а дагорштака опанци. сељака имају грудњаке, док ихЖене жене горштака Мацуре нису пољског порекла, већ да припадају пољским Власима. немају. С обзиром на то да су горштаци Према Морису-Тваровском, један од пољских истраживача који се, били упућени на комуницирање на веизмеђу осталог, бавио и етимологијом презимена Мацура за кључиоликим је да удаљеностима, међу њиховим је прези ме страног порекл а а не пољског. Оно вероватно води порекло из предметима приказан је п римерак инВлашке, региона у данашњој јужној Румунији, где је између средине 14.струмента и које се у Алпима алп- зове средине 19. века постојала Кнежевина Влашка. Индиректно, ово мишљење хорн. Слика 3. Одећа жене горштака поткрепљује тезу да су пољске Мацуре влашког порекла. Отац Збигњев у Mузеју Ћешинске Шлеске Мацура такође сматра да су Мац уре влашког а не пољског порекла. Једа н од циљев а посе те било је идентификовање „трагова“ Мацура у Ћешинској Шлеској, којих има на Пољски Власи су насељавали Бескидcке планине, где су живели сваком од кораку. У вези с овим, захваљујући Алексан дру Ћуку и његовој сточарства. Временом су се спуштали у ниже пределе северно од Бескида пријатељици Терези Антас састао сам се с већ поменутим оцем и са сточарства пре лазили на ратарство и сродне облике пољопривредне Мацуром, католичк им свештеником, као и с његовом мајком Јањино м. производње. Тако су настала места као што је Висла и села попут Брене, Покушај Ћука и Антасове да уприличе састанак с још једним Мацу ром, која се налазе на северним обронцима Шлеских Бескида. Висла је један од Едвардом, није уродио плодом. Трагове Мацура нашли смо и у огран ку центара у овом делу централне Европе где се чува тра диција карпатских Државног архива у Катовицама који се на лази у Бјелско-Бјали. Ту смо горштака. (С обзиром на то да Пољаци кад говоре о пољским Власима прегледали материјал из аустроугарског пописа становништва из 1900. користе израз „горштаци“, даље у овом прилогу ће углавном овај за израз три села и пописне листе с краја 19. века. То су села Горки Вјелкије и 298 бити коришћен. ) Као што је то било и на Балкану, Власи у Пољској су Горки Мале, која се налазе између села Брена и пута Е75, и село Бистра, временом наставили пом ерања према већим у рбаним центрима. Ћешин које се налази на јуж ном прилазу Бјелско-Бјали. Górale . Потиче од 298 На пољском језику, израз горштаци се пише , а изговара се горале речи góra чије је значење гора.

Аустроугарски пописи с краја 19. века сматрају се првим модерним

154



155

један од планинских врхова, који досеже до 1.114 метара. И гробље у Брени подељено је стазом на два дела. Овде, међутим, није било никога ко би могао да каже да ли и на овом гробљу постоји строга подела на католичке и протестантске делове. Гробови Мацура налазе се с обе стране стазе и вишеструко су бројнији од оних на гробљу у Горком Вјелкијем. Када би и на овом гробљу важило правило са гробља у Горком В јелкијем, онда би закључак био да су на гробљу у Брени сахрањене Мацуре, које су биле како католици тако и протестанти.

Слика 4. Збигњев, Јањина и Мирослав у дому оца Мацуре у Пуњцову

пописима становништва. Основна пописна јединица је била кућа или дом,за засела коју Горки је попуњаван пописни лист. Неки одупописних листова Вјелкијеједан и Горки Мале показују да су кућама на које се листе односе живеле Мацуре. Неке од ових кућа припадале су Мацурама, а у њима су живеле или само Мацуре, или Мацуре и лица других презимена. Друге од ових кућа, по свему судећи, нису припадале Мацурама већ други ма. У таквим кућама су Мацуре биле у мањини, што наводи на помисао да су ове Мацуре служиле у домаћинствима или на пољопривредним поседима власника ових кућа. После архива, Ћука и мене пут је одвео до гробља у селу Горки Вјелкије. Намера нам је била да видимо да ли на гробљу у селу у коме су 1900. пописане Мацуре има гробова Мацу ра. Гробље је релативно мало и подељено је на два дела стазом која се пружа његовом средином. Сазнали Слика 5. Гробље у Брени смо од радника који је нешто радио на гробљу где су гробови Мацура. Налазе се у делу гробља у којем су сахрањени католици, ал и не и у другом На источном рубу гробља на лази се споменик локалним родољубима делу, где су сахрањени протестанти. Ово сазнање је довело у сумњу који су током Другог светског рата дали живот за Пољску. Међу групом наше очекивање, засновано на ранијој претпоставци да су Мацуре биле од њих 55 су и четири Мацуре. Њихова имена су уклесана овим редом: протестанти. Међу именима уклесаним на надгробним споменицима Хелена, Јан, Вероника и Павел . Мацура постоје и Ана ова:, Барбара, Фердинанд и Јан. Више је него извесно да су кроз време Мацуре у Ћешинској Шлеској Следећа дестинација је било г робље у селу Брена, знатно веће одбили оног и католици и протестанти, тј. лутеранци, данас припадници Аугу селу Горки Вјелкије. Налази се на излазу из Брене где пут почиње да се збуршке евангелистичке цркве. Ништа друго није вероватно имајући пење кроз шуму уз обронке Шлеских Бески да; недалеко одатле налази се верске утицаје којима је овај регион био изложен кроз векове. у виду

156



157

Ћешинска Шлеска је била био изненађен, а могуће је да их је доживео као плодове фантасти ке. Гоупориште протестантизма тово да није имао ни коментара на њихов рачун, а камоли одговоре. Ово веома рано - у првој половинимало не чуди, с обзиром на то да је претпоставка о вези балканских и ни 16. века, тј. за жи вота Маркарпaтских Мацура посве нова, ако не и радикална. Вероватно је да се тина Лутера. Кнез Венчесвећина оних који знају о постојању Мацура у ове две области Европе нилав III Адам, који је владао када није ни питал а о евентуалној вези између њих, па тако и отац Мацуизмеђу 1528. и 1579, прешао ра. Без обзира на ово, разговор с оцем Мацу ром био је како плодан тако и је у протес тант изам релапоучан. Од њега смо добили савете везане за евентуалне даље контакте тивно рано у току своје влау Ћешину који би могли да баце додатно светло на питања као што је етдавине. Међутим, његов неничко порекло Мацура. Настојања Ћука и мене да поступимо по његовим посредни наследник Адам саветима нису, међутим, уродила плодом, с обзиром на то да се контакти Венчеслав, који је владао до често не могу остварити у она ко кратком времену какво је нама било на 1617, прешао је у католичанрасполагању. ство 1598. У време ових кнеИнтересантно је да је Морис-Тваровски, као и његов колега Војћех жева на снази је био прин299 Граjeвски , реаговао другачије на питања о евентуалним везама цип cuius regio, eius religio, балканских и карпатских Мацура. Историчари по образовању и занимању, према коме је вера владара Морис-Тваровски и Грајевски прихватили су питања без изненађења, (католичанство или лутекао питања вредна пажње, односно истраживања. Овде треба додати да ранство) одређивала веру су оца Мацуру на кон наше посете питања почела да интригирају; ово се његових поданика. Сходно показало у преписци која је с њим уследила. Ћукова реакција на питања томе, становништво кнежебила је слична реак цији двојице историчара. У њему су мотиви посете, као вине је кроз дуг период 16. века да и сама посета, побудили много њега, само дугорочноо и стрпљиво истраживање можеинтересовања. да потврди илиЗа оповргне препоставке би одбило крајапротестантско, овог века почело Слика 6. Кнез Адам Венчеслав вези балканских и средњоевропских Мацура. његово превођење у католичанство. Међутим, енергичШта рећи на крају, сада када је могуће о посети говорити с временског но превођење отпочело је тек с прелазом кнежевине у посед Хабзбурга одстојања, иако релативно кратког? Вероватно има смисла закључити овај 1653, с тим што се с превођењем никада није искоренило лутеранство. прилог Према веб-сајту Музеја протестантизма у Ћешину, данас отприли ке по- с неколико поука и коментара. Прво, у кратка три да на, у вели кој мери захваљујући свима који су свесрдно подржали мој пут у непознато, ловина свих пољских лутеранаца припада лу теранској.епархији Ћешина доста тога је нама у Србији постало познато о Мацурама у Ћешинској Шлеској. Међутим, без обзира на то, домети посета ове врсте, укључујући На крају овог прилога, после ове кратке шетње кроз прошлост и ову, које се при премају у неколико недеља и обављају у неколико дана, не Ћешинске Шлеске, вратимо се садашњици. Посета пољском делу овог могу бити велики. Друго, утисак је да у Ћешинској Шлеској постоји много региона, као и оцу Збигњеву Мацури, била је мотивисана и питањима података, пре свега архивских, научног знања и истраживачких способности оних који се баве истраживањем Мацура на простору Балкана. Њихова који би могли, уколико би били паметно мобилисани, вишеструко у већати у питања су следећа: Да ли постоји веза између балканских и централнооснови скромно знање о Мацурама у овом делу Европе. И треће, и вероватно европских Мацура? Ако постоји, да ли су централноевропске Мацуре, најзначајније, будући покушаји трагања за претпостављеном везом између укључујући и Мацуре Ћешинске Шлеске, потекле од балканских Мацубалканских и карпатских Мацура уродиће плодом – тачније, можда ће ра? Ако јесу, којим су се то путевима и када балканске Мацуре селиле уродити плодом - уколико буду засновани на науч но-истраживачком раду према северу да би нашле ново пребивалиште у центра лној Европи? Ова којем би учествовали међународно признати научници истраживачи питања су често чини ла позадину разговора током посете, али нису у увек етнолози, историчари, генетичари и други. била помињана. 299 Грајевски је био стручан и љубазан водич током мојих посета двема веома Међутим, у време посете оцу Мацури пи тања формулисана као претинтересантним институцијама поменутим горе - Ћешинској библиотеци и Mузеју Ћешинске поставке дошла су у први план. На ш саговорник је њима у најмању руку Шлеске.

159

ПОГЛАВЉЕ IV Синиша Jерковић

ГЕНЕТИЧКО ПОРИЈЕКЛО МА ЦУ РА

РЕЦЕНЗИЈА

161

аутор уводи кроз осврт на досад урађене популационе студије. 300 – молекуларни биолог др Бојана Панић (ДНК д.о.о. центар за генетику)

ОСВРТ НА ТЕКСТ СИН ИШЕ ЈЕРКОВИЋА ГЕНЕТИЧКО ПОРЕКЛО МАЦУ РА

Сваком ко се бави генетиком и генетичком генеалогијом јасно је да националност није генетички одређена, што је у овом тексту лепо приказано праћењем кретања Y хаплогрупе I од палеолитских Европљана па до данашњих дана. Занимљиво је видети и везу између Срба и других европских народа на ба зи праћења ха плогрупе I1-М253.

Како ће се у даљем тексту показати, Мацуре из области Поткозарја, Велебитског подгорја и Далмације, које су прве тес тиране, а које су биле основни предмет истраживања, припадају хаплогрупи I1-Z63. У циљу (Рецензија) мапирања ове гране хаплогрупе I1 аутор користи опсежну литературу, а текст је праћен врло корисним ислустрацијама које олакшавају Читање текста Синише Јерковића, који је саставни део књиге о Маразумевање историјско-генетичке приче. цурама, било је врло интересантно с аспекта једног молекуларног биолога - генетичара. Генетика је аутору посл ужила као једно од ни за оруђа у У четвртом поглављу, у којем се износе генетички резултати тестиоткривању одговoра на питање о пореклу Мацура. Вредност ове студи је Мацура , аутор износи и своју преписку из које видимо шта су раних огледа се управо у прикупљању материјала из различитих релевантКен Нордвет и Пол Стоун имали да кажу о урађеним SNP теститањима них научних области, као што су историја, археологија, антропологија и утврђеним Y хаплогрупама Мацура. Приказивање ове преписке даје и лингвистика, а на крају се оставља генетици да покуша да разоткрије читаоцу увид у непосредан истраживачки рад који је Синиша Јерковић највероватнију истину. Такође, оно што аутор није занемарио јесу и спроводио наи враћа га садашњем времену и напредним технологијама, родна предања. Практично, од њих, и од жеље да сазнамо више о сопстве- како комуникације тако и генетичког испитивања. Даљим биостатистичном пореклу, све и полази. ким прорачунима п рецизније је утврђен положај гране I1-Z63 хаплогрупе припадају Мацуре (Т2). Синиша Јерковић у првом делу „Шта генетика може да каже којој о нашем пореклу“ апострофира да је увођење генетике у антрополошкаНема и сумње да је текст Синише Јерковића занимљиво истраживање археолошка истраживања допринело крупном искораку у разумевању о пореклу припадника породице Мацура, али треба имати у виду, како укупне прошлости људске врсте. Он у овом одељку даје врло јасан и и за сам аутор наводи, да је потребно обавити додатна испитивања и да се ширу публику разумљив преглед механизама наслеђивања, наводећи закључак који аутор даје односи на садашњи тренутак и трену тно распода је за откривање порекла најзначајније праћење Y хромозомаложива и сазнања. Генетика нам сва како може дати недвосмислен одговор митохондријалне ДНК кроз генерације. Пошто се у даљем текст у разматра на питање да ли имамо заједичког мушког претка, али дава ње одговора на порекло Мацура, даље објашњење генетичких анализа односи се на Y питање ко смо и одакле смо дошли много је комплексније и подразумева хромозом, јер се он наслеђује искључиво по мушкој линији и бив а пренет укључивање и других наука. с оца на сина углавном непромењен. Аутор даље приказује тренутно Постоје и други аутори који су се бавили пореклом породица (као нпр. важеће филогенетско стабло основних хаплогрупа, које показује њихове Александар Бачко и Драгиша Максимовић у делу „Родови који славе Св. међусобне односе, уз коментар да се оно с п ристизањем нових резултата Тому“), али оно што издваја текст Син ише Јерковића јесте преглед научстално мења. Тиме аутор показује исправан присту п теми коју обрађује, них дисциплина које могу помоћи у разоткривању порекла с акцентом не упадајући у замку да генетика може дати коначне одговоре. Увек на постојеће генетичке анал изе. То овом тексту даје додатну вредност, у инересантну тему за ширу п ублику, која не остаје без утиција политике, смислу да може послужити као упутство заин тересованима, да знају шта а односи се на генетичко детерминисање нације, у овом случају Срба, треба да ураде у колико желе да открију своје порекло по мушко ј линији. 300 Дипломирала 2000. године на Биолошком факултету у Београду, као студент генерације, на смеру Молекуларна биологија и физиологија. Докторске студије завршила је на Универзитету у Кембриџу, где је добила награду за најбољи докторат из области молекуларне биологије. Завршила је једногодишњу обуку из области форензичке анализе ДНК. Четири године је била руководилац ДНК лабораторије Националног криминалистичко-техничког центра при МУП Републике Србије. У београдском ДНК центру за генетику ради од његовог оснивања.

Синиша Јерковић


УВОД Истраживање поријекла породица или генеалогија је дисциплина која у последње вријеме све више добија на популарности. У ранијем периоду родословне таблице су се радиле углавном за племство, а питање насљеђа је у аристократским круговима имало и много дубљу, економску и социјалну димензију. С друге стране, у неким патријархалним срединама с племенским обликом организације друштва предања о поријеклу родова преносила су се с кољена на кољено, као што је то био случај у ц рногорским и херцеговачким племенима. Ова предања била су дио колективног идентитета и чувари националне свијести. Поред тога, предањима о заједничком поријеклу егзогамно племе чува ло се од родоскрвних веза и као кохезивним фактором ојачавало је заједницу окружену непријатељима. Управо из тог разлога истраживање поријекла родова у Херцеговини и Црној Гори је кудикамо лакше него у Србији, гдје су се презимена усталила те к у 19. вијеку. У српским крајинама млетачки и аустријски извори су записали нека савремена српска презимена још у 16. вијеку, а главнину у 17. и 18. Међутим, нити историјски извори нити предања не могу пружити потпуно провјерену и тачну причу о поријеклу родова. Предања веома често прерастају у легенду, а историјски пописи у својој документарности често не могу да дају општу слику. Јован Цвијић са својим сарадницима још је крајем 19. вијека почео прикупљати материјал о поријеклу породица широм српских земаља. То је био кључан тренутак да се стара предања забиљеже, јер су се патријархалне задруге почеле растакати, а предања ишчезавати из сјећања. Већина тих теренских записа објављена је у еди цији Српске краљевске академије „Насеља српских земаља“, која је излазила све до 2005. године (последњу, 47. књигу, уредио је академик Милош Мацу ра). Појавом генетичких истраживања у 21. вијеку додан је нови, сасвим неочекивани импулс проучавању породичног поријекла. По први пут помоћу генетике, на научно егзактан , могу начин да се провјере стара предања, легенде, па и историјски факти. Оно што је Цвијић са својим сарадницима започео у првој половини 20. вијека, у 21. вијеку може да добије и своју пуну научну потврду и могућност извођења коначних закључака. На тој линији је и ова невелика студија о поријеклу крајишке породи, це Мацура и, као што ће истраживање показати, њој сродних породица Пространа и Маринковића из Далмације. Генетичко тестирање Мацура

164



165

дало је сасвим нова, досад непозната сазнања о поријеклу овог рода и у не мањој мјери отворило нова питања. Но кренимо редом и одговоримо у почетку на питање: Шта генетика може да каже о нашем поријеклу? I ШТА ГЕНЕТИКА

МОЖЕ ДА КАЖ Е О НАШЕМ ПОРИЈЕКЛУ? 1. УКРАТКО О ГЕНЕТИЧКОЈ ГЕНЕАЛОГИЈИ Генетичка генеалогија као научна дисцип лина појавила се крајем 20. и почетком 21. вијека и уско је повезана с развојем генетичких истражи вања и њихове практичне примјене у медицини. Свакако да се у почетку није претпостављало да би гени, тј. ДНК, могли да нађу практичну примјену у наукама као што су историја, археологија, антропологија, лингвистика, па на крају и генеалогија. Откриће да се поједини сегменти наших гена могу неизмјењени пренијети с оца на сина, или с мајке на ћерку , и да се та линија наслеђивања може пратити хиљадама година, нашло је примјену најприје у форензици и криминалистици, али се веома брзо дошло до закључка да принципи наслеђива ња генетичког материјала могу да буду веома корисни у разумијевању не само укупне људске прошлости већ и конкретног поријекла народа, етничких група и породица. Први пут су теорије о поријеклу, породична предања и легенде могле да се подвргну провјери која укључује и материјалне, егзактне доказе, тј. генетички материјал. Наша ДНК, дакле, крије не само јединствени код по којем се разликујемо од других људи већ и нашу везу с дру гим људима, прецима и сродницима. Године 2005. National Geographic и IBM покренули су пројекат под називом Genographic Project 301, чији је циљ био да, по први пут, на глобалном нивоу утврди генетичке везе између различитих људских популација и појединаца. Покретање овог пројекта и резултати до којих је он довео омасовили су генетичка тестирања појединаца и у велико популарисали примјену генетике у истражив ању поријекла. Такође, званично су увели и примјену анализе ДНК у хуманистич ким наукама. Данас се на Западу ниједно озбиљније антрополошко или археолошко истраживање не ради без примјене генетике. Генетика се углавном користи за анализу старих костију, уколико је могуће издвојити Genographic ДНК.Project је, такође, довео до значајног открића - да су сви људи на планети међусобно генетички повезани и да сви људи воде поријекло од једног мушкарца и једне жене . За те људе, условно назване генетичким „Адамом и Евом“, претпоставља се да су у далекој прошлости живјели у источној Африци, одакле је кренуло ширење хомосапијенса - савременог човјека - на све стране свијета. Пројекат је успио да уз помоћ прикупљених резултата 301

https://genographic.nationalgeographic.com/


166


167

формира генетичко стабло људске врсте и утврди основне миграционе мајке на потомке. Дијелови тих гена нађени су на Y хромозому код мушкапутање, користећи углавном двије линије насљеђивања - мушку раца и и у митохон дријалном ДНК ( мт-ДНК) код жена. И Y-ДНК и мт-ДНК женску. Од 2005. године до данас генетичка генеалогија развија мање се -више неизмјењен е насљеђујемо од наших родитеља. ,иу Међутим убрзано, формиране су многе научне и комерцијалне, лабораторије тој линији насљеђивања дешавају се „грешке“, а упра во нам те грешке покоје су се специјализовале за обављање различитих врста генетичких мажу да са знамо ко од кога по мушкој или женској линији води поријекло, тестова који се користе за анализе поријекла. Формирана су и званична јер се с оца или мајке на сина и ћерку преносе и оне. 302 удружења (ISOGG и сл.), која су покушала да стандардизују и нормирају читаву област. Генетичка генеалогија промијенила је у потпуностиНајбоља аналогија за разумијевање принципа праћења линије геневиђење далеке прошлости људске врсте, оборила неке научне тезе, тичког а неке насљеђивања је аналогија с фотокопир-апаратом. Замислимо да копирамо лист папира и да су с ве копије идентичне оригиналу. Међутим, подупрла. Све у свему, био је то крупан искорак у разумијевању наше на једној од копија деси се да је тинта прокапала и оставила мрљу. Ако укупне прошлости. узмемо ту копију и даље је копирамо, десиће се да све будуће копије настале од те копије садрже исту ту мрљу. На тај начин ми тачно знамо 2. НАЧИНИ ГЕНЕТИЧКОГ НАСЉЕЂИВАЊА који лист папира је копиран од тог листа с мрљом, а који није. Потпуно Основно питање које се поставља јесте како наши гени могу да је идент ична ствар с гене тичк им насљеђивањем. Мушки пот омак добија . Наиме, ми насљеђујемо генетички испричају причу о нашем поријеклу , исвог . Међутим , неизмијењен Y хромозом од оца, он од такооца даље материјал од оца и мајке, али преко њих и од свих наших предака. Разу некој генерацији се десила нека мутација, мрља, грешка (мутације се личите комбинације генетичког материјала, с друге стране, чине нас , и то је нормалан процес, не треба ово схватати као негативну дешавају јединс твеним не само у односу на све друге људе на планети већ и у ствар), и ми смо ту мутацију наслиједили од својих предака. Међутим, односу на наше родитеље, браћу и сестре. У тој анализи рекомбинације има мутација које су настале прилично , тј. посједује давно их сва људска и мијешања гена постављено је за циљ да се открије да ли постоје неки популација, а има мутација које дијели с амо неколицина људи, што значи дијелови наших гена који се неизмјењени преносе с оца на потомке или да с смо ми накупили у на шем генетичком материјалу све мутације наших предака. Веће издв ојенеили групе популација којемт-Д д ефинише заједнички сет мутација на Y хромозому митохондријалној НК називају се хаплогрупама. И хаплогрупе се да ље дијеле на подгрупе с још специфичнијим мутацијама. На тај начин је и формирано цјелокупно генетичко стабло људске популације -хромозому по Y , тј. насљеђивању с оца на сина. Аналогно томе , постоји и идентично стабло насљеђивања, на тј. мт-ДНК по мајчиној линији. На том вел иком „породичном “ генетичком стаблу свако од нас има своје место, које је дефинисано управо ску пом мутација које посједујемо.

j

j

3. ХАПЛОГРУПЕ - ТИПИЧНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ 



Слика 1. Линија наслеђивања по Y-ДНК или по мушким прецима

302

Међународно друштво за генетичку генеалогију http://www.isogg.org/

Данас је издвојено укупно 20 основних Y-ДНК хаплогрупа које обухватају укупну људску популацију . Свака од ових хап логрупа се даље дијели на много подгрупа и огранака. Основне хаплогрупе су с таре и по неколико десетина хиљада година, док су неке њихове гране старе тек неколико стотина година. Неке хаплогрупе су веома распрострањене и имају много грана међу разним, често несродним и територијално удаљеним популацијама (хаплогрупа , док су R) неке ограничене на један географ ски прост ор и заступљене су у нутар јед ног попул ациј ског круга (хаплогрупа I). Све то нам говори да у анал изи припадности старих популација одређеним хаплогрупама морамо узети у обзир и старост саме гране и њену генезу и ми грације, али и археолошке, антрополошк е,


168


169

лингвистичке и историјске карактеристике посматране популације. Хаплогрупа- Е Банту црнци, хамитс ки народи, у Европи је пр исутна Свјесни ризика да поједностављене шеме често одударају од истине, стара неолитска г рана , карактеристична Е-V13 за Медитеран и Балкан. ипак ћемо набројати типичне популације за сваку од данашњих главних Хаплогрупа- F Мале изоловане групе Индије и Кине. хаплогрупа, уз задршку да је то само груба слика, коју појединачни случајеви често мијењају из основа. Основне хаплогрупе се означавају 303 Хаплогрупа-G Западнокавкаски народи: Осети и Гру зини. великим латиничним словима. Јужноиндијско, дравидско становништво, у Европи Филогенетичко стабло основних хаплогрупа 2012. године којеХаплогрупа-H присутна код ромске популације. приказује њихове међусобне304односе

A0

Хаплогрупа- Европска I палеолитска популација, Јужни С ловени и Скандинавци.

Y-ДНК СТАБЛО 2012

“Y-”

Хаплогрупа- Источнокавкаско Ј становништво, становништво Блиског истока и Мале Азије.

A1 BT

Хаплогрупа-K Поједине групе у Микронезији и Аустралији.

CT

B DE D

Хаплогрупа -L Поједине групе у Сирији, Пакистану, Авганистану и Индији.

CF E

C

Хаплогрупа -M Становништво Папуе Нове Гвинеје и Меланезије.

F G

H

IJK

IJ I

J

LT L

Слика 2. Филогенетско стабло

Хаплогрупа-N Уралски народи, у Европи присутна код Финаца. Хаплогрупа-О Кинези.

K

Хаплогрупа-Q Амерички Индијанци.

K(xLT) TM N O

P N

O Q

S

R

Хаплогрупа–АКојсан (Khoisan) и нилотски народи Африке. Хаплогрупа- B Пигмеји централне Африке.

Хаплогрупа- P Турски народи централне Азије. Хаплогрупа- Индоевропско R становништво Евроазије, грана R1а типич на за Словене и горње касте Индијаца, грана R1b типична за западноевропске народе. Хаплогрупа- Становништво S висоравни Папуе Нове Гвинеје.

Хаплогрупа- Т Распрострањена у малим п роцентима у Европи, Хаплогрупа-CТунгуско-монголски народи, Абориџини Аустралије и Блиском истоку , централ ној Азији, Африци, највећи п роценат код неких Полинежани. група сомалијског становништва. Хаплогрупа-D Старосједиоци Јапана и Тибетанци. 303 Y Chromosome, Consortium (February 2002). “A nomenclature system for the tree of human Y-chromosomal binary haplogroups”. Genome Res. 12 (2): 339–48. doi:10.1101/gr.217602. PMC 155271. PMID 11827954. 304 Филогенетичко стабло основних хаплогрупа се константно мијења, како пристижу резултати нових тестираних.


170


171

4. ХАПЛОГРУПЕ МЕЂУ СРБИМА

да су данашњи Срби генетичка мјешавина досељених Словена и старосједилачких народа Балкана, и то у проценту 60% : 40% у корист Међу Србима је досад урађено неколико научних генетичких Словена. Сличну констатацију раније су давали српски антрополози и 305 Такође, преко 500 појединаца појединачно се тестирало у истраживања. историчари. комерцијалним лабораторијама и њихови резултати су уврштени у Српски 306 Могуће су и друге подјеле. Најчешћа подјела која се спомиње у ДНК пројекат. научним круговима јесте подјела на три слоја европског становништва: , добијамо следећи Кад саберемо резултате свих ових истраживања - палеолитско ловачко-сакуп љачко становништво (хаплогрупа I), .000 распоред хаплогрупа међу Србима на узорку од отприлике досад 1 тестираних појединаца: - неолитско, земљорадничко становништво (хаплогрупе G2а, Е1b и Остале 2% Ј2) Остале J2a J2b 5%

G2a 3%

N1

1%

H 2%

2%

3%

I2a Din M423 33%

H 2% N 1% G2a 3%

I1M253 7%

J2a 3% J2b 5%

R1b 8%

I1M253 7% R1b 8% R1a1 17%

R1a1 17%

E1b V13 19%

E1b V13 19%

I2a Din M423 33%

- западноазијско, сточарско или индоевропско становништво (хаплогрупе R1а и R1b). По тој подјели резултати за Србе би били сље дећи: - Палеолитско становништво: 40% - Неолитско становништво: 30% - Индоевропљани: 25% До коначних закључака је још далек пут, узимајући у обзир малу пруже евентуална количину узорка. Значајан будућа генетичка помак у будућим истраживања сазнањима на старим моглакостима би да из српског средњег вијека.

5. ТИПОВИ ГЕНЕТИЧКИХ ТЕСТОВА

Слика 3.

На Y-хромозому постоји неколико врста тестова које ћемо укратко описати ради лакшег разумјевања. Два основна типа теста су: Уколико бисмо хаплогрупе присутне међу Србима подијелили на оне за које се вјерује да су донесене са Словенима у 7. вијеку нове STR ( Short Tandem Repeat) тестирање и ере (R1а1 и I2a Din, те дијелови I1-М253) и оне за које се вјерује да су балканске, старосједилачке (Е1b, R1b, G2а, Ј2b, Ј2а), мог ли бисмо зак ључитиSNP (Single Nucleotide Polymorphism) тестирање. 305 The Peopling of modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome Haplogroups in the three main ethnic groups (узорковани су Срби из Босне, не и из Херцеговине), (Ann Hum Genet. 2005 2005.Nov;69(Pt 6):75763). High resolution Phylogeneti c Analysis of Southeastern Europe traces major episodes of Paternal Gene flow Among Slavic Population(узорковано становништво Србије), (Mol Biol 2005. Evol (October 005) 22 (10): 1964-1975.). Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci inSerbian a population simple from Vojvodina province (узорковани Срби из Војводине), Mol Biol 2008.Evol ( (October 2005) 22 (10): 1964-1975). Human Y chromosome short tandem repeats: A tale of acculturation and migrations as mechanisms for the diffusion of agricultura in the Balkan península (узорковано становништво Србије), 2010. (Forensic Sci Int. 2008 (Apr 7;176(2-3):e23-8. Epub 2007 May 4). High levels of paleolithic Y chromosome lineages charac terize Serbia(узорковано становништво Србије), Am.2011. J. Phys. ( Anthropol., 142: 380–390. doi: 10.1002/ajpa.21235). 306 http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/

И један и други тип теста се надопуњују и дају информацију о поријеклу с мушке стране. Док је STR тестирање погодније за упоређивање хаплотипова појединаца и проналажење скорашњих генетичких веза , дотле анализа SNP недвосмислено потврђује нашу припадност одређеној хаплогрупи, која се анализом STR не може увијек утврдити. Тако у нашој анализи хаплотипа Мацура анализа STR није била довољна да бисмо одредили тачну подгру пу хаплогрупе којој Ма-Z63 потврдицуре припадају и тек је тести рање SNP за конкретни SNP ло да Мацуре недвосмислено припа дају овој грани. Анализа STR помаже нам да утврдимо блискост између два хапло-

172



типа за које знамо да припадају истој хаплогрупи или грани хаплогрупе. Ово тестира ње се ради на одређеном броју маркера, а у понуди комерцијалних лабораторија то су обично сетови од 12, , па17, 25, 37, 67 и 111 маркера. Што је већи број тести раних маркера, веће су и шансе да II О Y-ДНК ХАПЛОГРУПИ ће поређење два хаплотипа бити тачније и одређеније. Што већи број идентичних вриједности на појединим маркерима дијелимо с другим 1. ПА ЛЕОЛИТСКИ ЕВРОПЉАНИ појединцем , и генетичк а блискост између нас је већа.

173

I

Хаплогрупа I се на стаблу хаплогрупа налази на истој грани као и На основу досад проучених маркера и промјена вриједности на најближа јој хаплогрупа Ј, карактеристична за популацију у земљама њима током генерација насљеђивања дошло се до закључка да неки Блиског истока, па се у складу с тим вјерује да је и хаплогрупа I у Евмаркери мутирају брже, а неки спорије, да неки мутирају брзо уну тар ропу дошла из,тог блискоисточног правца. Дуго се постављало пи тање неких хаплогрупа, а унутар других хаплогрупа су спори, да промјена о најстаријој популацији хомосапијенса у Европи. Први човјек је у вриједности није увијек једносмјерна већ да се појављују и повратне Европу долазио с истока , долином Дунава , и потискивао неандерталмутације. Све ово може доста да отежа анал изу. ско становништво, али се и мијешао, све с њим до потпуног нестанка Претпоставља се да се промјене на маркерима не појављују у сва посљедњег кој неандерталца на Пиринејском307 полуострву . , најчешће генерацији, тј. хаплотип оца и сина, па и деде је идентичан По култури старијег каменог доба коју је развио тај први човјек у -хромозому на том одређеном броју маркера на Y . Понекад је потребан Европи могу и да се прате правци његових миграција. Области око већи број анализираних појединаца блиског поријекла да би се дефиДунава, укључујући Лепенски вир, Ђердапску клису ру, затим обла сти нисала јасна линија наслеђивања. Кроз генетичку анализу хаплоти, гдје се и развија карактеристиданашње Аустрије, Чешке и Моравске па Мацура покушаћемо да представи мо и опште принципе генетичке чан антрополошки тип кромањонца централне Европе, показују праванализе. С обзиром на то да су генетичка тестирања показала да Ма, рећи , се вратитице ширења палеолитс ког човјека у Европи. цуре припадају ха хаплогрупи плогрупи I1, подграни I1-Z6 ћемо 3, за почетак нешто више о овој и подграни, а затим ћемо Култура првих европских људи била је- сакупљачка, ловачко а догенетичком резултату самих Мацура. лине Дунава су представ љале онај микроклимат који им је омогућавао преживљавање. По свој прилици, управо с горњег Дунава, а не преко Италије, ови су кромањонци дошли до јужне Француске и Пи ринејског полуострва , гдје ће развити класичну палеолитску граветијенску културу (30.000-20.000 година .н.п е.). У смјенама ледених доба , периоди, они ће се ширити све више на сјевер , допревши до ма отопљавања данашње Сканди навије, тако да ће се њихова популација на југу Европе прорјеђивати, а на сјеверу расти.

Након последњег великог отопљавања, нова ,популација која је долазила с Блиског истока и Мале Азије и која је носила потпуно нову неолитску култу ру, у чијој је основи била промјена начина привреде из ловачко-сакупљачке фазе у земљора дничку фа зу, населиће Европу истим правцем којим су много хиљада година ран ије дошли кромањонци, долином Дунава и даље , све до Рајне. Ти нови медитеранск и народи и антрополошки ће се разликовати од кромањонаца, биће сит није грађе, узроковане топлијом климом и биљном храном коју су користили. Нема неких већих доказа да је овај сусрет к ромањонаца и неолитских 307 The early Upper Paleolithic human skeleton from the Abrigo do Lagar Velho (Portugal) and modern human emergence in Iberia, Proc Natl Acad Sci U S A. Jun 22, 1999; 96(13): 7604–7609.

174



175

земљорадника био насилан. Чи ни се да су се сами кромањонци, у по(нека истраживања показују да је проценат хаплогру пе I међу Баскима трази за ловином, повлачили у неприступачније предјеле, а неолит-био већи у прошлости него што је311данас ). Претпоставља се да данас ски земљорадници су почели да култивишу земљишта око ријека, око 15% укупног становништва Европе припада хаплогруп и I. апсорбујући неријетко оне кромањонце који су се затекли у околини.

2. I1-М253 МЕЂУ СРБИМА И ДРУГИМ

Дуго година се међу научницима водила полемика о томе којој су ЕВРОПСКИМ НАРОДИМА од данашњих европских хаплогрупа припадали стари Европљани па308 леолита. Хаплогру па I није била спорна као једна од ,најстаријих али Хаплогрупа I1-М253 данас се може подијелити на неколико главсу се спомињале и хаплогрупе R1а и R1b као палеолитске, европске. них грана: Новија истраживања која су вршена на људским остацима старим неколико хиљада година, као и друга истраживања из области генетике,I1-Z131- присутна у запа дној Њемачкој и Француској, западногероповргла су старост R1а и R1b у Европи не само у палеолиту већ и у манска грана 309 неолиту. На тај начин, хаплогрупа I остала је као једина тренутно и Norse или изразито нордијска хаплогенетички потврђена хаплогрупа старог палеолитског становништваI1-L22- названа јошUltra група , са својом граном P109 Европе. Она се већ у палеолиту подијелила на двије своје главне гране: I2, распростарњену по свој Европи, и I1, карактеристи чну за сјевер ЕвI1- М227- присутна у источној Европи, могуће да је повезана с готропе. Нећемо се бавити детаљно свим гранама х аплогрупе I, али ћемо ским миграцијама рећи да је: I1-Z58- присутна у центра лним дијеловима Њемачке и британI2- М26карактеристична за становништво јужне Француске и заским острвима, могуће повезана са саксонским миграцијама падног Медитерана , с највишим фреквенцијама на острву Сардинији (то су без сумње остаци палеолитског становништва које је оставило I1-Z63- присутна у Пољској, Њемачко ј, британским острвима, пећинско сликарство у Ласкоу и Алтамири), Шпанији, могуће повезана с миграцијама Вандала, Свев а и Англа I1- М253грана карактеристична за нордијске и скандинавске наро- Хаплогрупа I1-М253 данас највише проценте достиже у: , докГер де и у вел икој мјери је учествовала у етногенези је мана • Скандина вским земљама (Шведској, Норвешк ој, Данској, I2- М423 , тзв. Dinaric , карактеристич на за источноевропске народе Исланду) - 40% и учествовал а је у етногенези Словена. • Финској и Естонији - 25% Како видимо, хаплогрупа I, наслеђе палеолитског Европљанина , - 20% опстала је данас у разним европским језичким групама, међу Келтима, • Сјеверној Њемачкој Германима, Словенима и Романима. Њихов оригинални, свакако не- • Холандији - 15% индоевропски језик , ишчезао је давно и не знамо у којој мјери је ути• Великој Британији - 15% цао на формирање данашњих европских јези ка. Тако се у германским јези цим а говори о тзв. герма нском супс тра ту, око 30% лекси ке која ниј е Хаплогрупа I1-М25 3 међу Србима је присутна у око 7%. 310 индоевропског поријекла. Интересантно би било у том контексту 312 На основу истраживања из 2010. године нађено је укупно 7,8% проучити и језик Баска, који је у Европи, поред мађарског , и финског хаплогрупе I1-М25 3 у Србији. Од тога, 4,9 проценaта припадало је грајед ини неиндоевропск и јези к, а хап логруп а I, иако ниј е заступље на ни L22-P109, која се може повезати с кретањима Нормана у средњем у високом проценту, представља другу хаплогрупу по присутности вијеку. Ова грана је посебно присутна код с рпског херцеговачко г пле308 Phylogeography of Y-Chromosome Haplogroup I Reveals Distinct Domains of Prehistoric Gene Flow in Europe, Am J Hum Genet. Jul 2004; 75(1): 128–137. 309 A major Y-chromosome haplogroup R1b Holocene era founder effect in Central and Western Europe, European Journal of Human Genetics (2011) 19, 95–101; doi:10.1038/ejhg.2010.146; 310 Feist, Sigmund (1932). “The Origin of the Germanic Languages and the Europeanization of North Europe”. Language (Linguistic Society of America) 8 (4): pages 245–254.

311 Influences of the European Kingdoms of Late Antiquity on the Basque Country: An Ancient DNA Study, Current Anthropology - CURR ANTHROPOL 01/2007; 48(1):155-162. DOI:10.1086/510464 312 High levels of paleolithic Y chromosome lineages characterize Serbia, Gene. 2012 Apr 25;498(1):59-67. doi: 10.1016/j.gene.2012.01.030. Epub 2012 Jan 31.


176


177

мена Дробњака . Осталих 2,9% хаплогрупе I1-М253 припада осталим гранама, од којих највише хаплогрупи I1-Z63, о којој ће овдје бити ријечи. 313

III O Y-ДНК ХАПЛОГРУПИ I1-Z63 1. ХАПЛОГРУПА I1-Z63 И ГЕРМАНСКИ НАРОДИ Кад, у овом случају, посматрамо распоред I1-Z6 би да поставимо неколико јасних питања, а то су: • • • • •

3 у Европи, тре балo

На којим просторима је данас присутна Z6 3? На којим просторима Z6 3 не постоји? Да ли се Z63 недвосмислено може повезати са германским народима? Који германски народи су могли бити бити носиоци ове хаплогрупе? Који народ је могао донијети ов у хаплогру пу на Балкан?

Z63 је ван сваке сумње, као уосталом и сва I1 хаплогрупа , европског поријекла. Из опште масе хаплогрупе I грана I1-М253 издвојила .000 око 20 се прилично давно, по прорачунима генетичара прије 314 година. Међутим, сва садашња I1 потиче од заједничког претка 315 који је живио прије неких .0005година. То би значило да је у даљој прошлости дошло до значајног смањења популације I1 у Европи и да су многе гране ове хаплогрупе изумрле. Стручњаци овакву појаву , или популациони назив ају „уско грло“ bottleneck . Не може се с вели ком сигурношћу рећи шта је проузроковало овакав слу чај, да ли природна катастрофа или истре бљење од стране непријатеља. Kако год, I1 се већ у наредном периоду значајно разгранала и демографски раширила. Отприлике прије .000 4 година , или 2.000 година.нп.е., из опште масе 316 хаплогрупе I1 издвојила се грана с мутацијом Z63. Погледаћемо на следећој страни карту европских археолошких култура у периоду кад је дошло до одвајања Z63.

313

http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/

314 315 316

http://knordtvedt.home.bresnan.net/Tree%20and%20Map%20for%20Hg%20I.pptx Исто. http://knordtvedt.home.bresnan.net/Tree%20for%20I1xL22xZ58.pptx

178



179

бронзаног доба упоредимо с картом данашње присутности хаплогрупе I1 (карта 2), примјетићемо одмах да се та два подручја значајно поклапају. Ипак, етногенезу Германа не треба схватати само у контексту једне хаплогрупе. Нема сумње да су етногенези Германа допринијеле бар још , коју су донијели двије хаплогрупе, индоевропске по ,поријеклу и то R1а Индоевропљани из источне Европе у оквиру Corded културе Ware, и R1b, коју су донијели Индоевропљани са запада у оквиру Bell Beaker културе . Међутим, високо присуство хаплогрупе I1 међу германским народима остаје константа. Ово високо присуство оригинално неиндоевропске ха, умитологији плогрупе I1 можда је оставило трага и у германској којој се јасно види сукоб и стапање старих неиндоевропских богова (јотуна или дивова) с индоевропским боговима. То мијешање и ује дначавање десило се, по свему судећи, баш у нордијском бронзаном добу. У периоду нордијског бронзаног доба дошло је и до подјеле I1 М253 на њене основне гране, али и до територијалне експанзије св аке од тих грана у разним правцима сјевера Европе (карта 3).

Карта 1. Мапа културе нордијског бронзаног вијека

РАСП Р Д ХАПЛ ГРУП I1

Карта 2. Данашњи распоред хаплогрупе I1 M253 у Европи

, на карти 1 је јасно приказана територија нордијско г Као што видимо бронзаног доба, за које већина научника сматра да је култура из које су иницијално настали германски народи и за вријеме којег се германски Карта 3. Ширење германских народа на простору сјеверне Европе од 8. вијека п.н.е. до 2. вијека н.е., најтамнији тон представља најстарију територију Германа језик постепено издвојио из индоевропског. Ако подруч је нордијског


180


Германи ће из свог основног ареала (на карти 3. означен најтамнијим .н.е. почети тоном) већ око 750 године п да се расељавају по континенталној, централној Европи - данашњој Њемачкој, Холандији, Пољској. Те миграције ће бити континуиране и масовне, па би се могле назвати и природним ширењем етни чког простора. Већ до почетка нове ере Германи ће насељавати цело поријечје Лабе, Одре и Висле и доћи ће и до источних обала Рајне. Тај велики простор сјеверне Европе насељен германским  племенима римски историчари ћеMagna назвати Germania (карта 4). 

Be

lg ic a

Lugdunesis

Germania sup.

nn

Gallia Cisalpina

sis onen Narb

ITA

Corsica

Tarraconensis

LI A

Roma

HISPANIA Sardinia

Lusitania





 

 



on ia

Dacia

Da lm at ia

Moesia sup.

Moesia inf.

Pontus Euxinus

  







 



Tracia Macedonia

ASIA



Pontus

Bithynia

Epirus



Galatia Cappadocia

Phyrgia

Numidiainf. Sicilia

Achaea

Mare Aegaeum

Lycia

Cilicia

Africa Mauretania

 

SARTMATIA





  

Bastarnae

Baleares Baetica





Noricum P a

GALIA Aquitania

 

MAGNA GERMANIA

Macromanni Raetia



Gutones BurgundionesVenedi Vandali Lugii

Langobardi

Frisii

Sherusci Germania inf. Chatti





Rugli Gepidi

Saxones Brittania

181

proconsularis

 Syria

MARE INTERNUM

Numidia sup.



Ludaea

Cyrenacia Aegyptus

Arabia

Карта 5. Распоред I1-Z63 данас у Европи (затамњено на к

Карта 4. Подручје Велике Германије из римских извора с положајем неких германских племенаЕвропе

арти)

гдје је I1-Z63 данас присутна, доћи до одговора на питање: Који је стари народ био главни носила ц хаплогрупе I1-Z63? Било би добро за почетак видјети каква је веза I1- Z63 са германским ГЕРМАНСКО НАСЕЉАВАЊЕ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ народима који сe помињу у најстаријим историјским изворима и 2.на основу садашње територијалне заступљености х аплогрупе I1- Z63 уочити Велика Британија је у прошлости претрпела неколико инвазија везе са старим германским популацијама. германских народа, ук ључујући англосаксонске, викиншке и норманске у историјском периоду. Покушаћемо укратко описати сваку од тих I1-Z63 је данас најприсутнија у сјеверној Њемачкој, Пољској, Великој инвазија и видјети да ли постоји нека веза с х аплогрупом I1- Z63 и њеним Британији, Шпанији (карта 5). Присуство у Шпанији и Великој Британији, гранама. које карактерише и неколико специфичних британских и пиринејских грана , донекле сужава избор оригиналних носилаца ове хаплогрупе. Прва позната германска инвазија на Британију десила се почетком 5. вијека наше ере и том прил иком је сломљен римски управни апарат, а Полазећи од претпоставке да су I1-Z63 ширили германски народи, Англи, Саксонци и Јити су се населили на простору римске Британије, покушаћемо , кроз анализу германских мигра ција у појединим дијеловима потискујући домаћа британска и келтска племена ка сјеверозападу.


182

Англи су се у том периоду населили у сјевероисточним дијеловима Енглеске, Саксон3. Саксонци ци у централним и западним, , у Кенту и оса Јити на југу 4. Јити . 6) трву Вејт (карта 1. Келти

2. Англи

1

3

2 4 4 1

Поредећи општи распоред хаплогрупе I1-Z63 у Британији, као и локацију појединих издвојених грана и распрострањеност појединих германских племена, изгледа да је I1-Z63 најприсутнија у оним регионима Британије гдје су се населили Англи. Хаплогрупа I1- Z63 сe у Британији развила у неколико карактеристичних острвских грана, али све ове гране развиле су се тек на кон доласка Англа, Саса и Јита. С обзиром на то


183

је због саме хаплогру пе I1-Z63 и њеног распореда у ос талим диј еловима Европе.

3. ГЕРМАНСКА НАСЕЉАВАЊA ПИРИНЕЈСКОГ ПОЛУОСТРВА Шпанија је у периоду пропадања Запа дног римског царства била изложена инвазији многих племена која су дoлазила са истока и сјевера. Главнину тих племена чинили с у Германи, али је било и сарматских п лемена, попут Алана. Германска племена Magna Germanie крајем 4. вијека наше ере нашла су се у веома тешком положају, притиснута новим таласом племена са истока - Хунима. , који Хуни су били организовани као велика конфедерација не само племена степског поријекла већ и словенског, срушили су германска краљевства у источној Европи. , притисГермани нути са истока Хунима и Словенима, а са запада Римљанима, нису има, и у првој деценији 5. вијека наше ере вели ки број германских ли избора народа прешао је ријеку Рајну, која је означавала границу између свијета , германским Рима и варвара. Ка д је лимес једном био пробијен племени319 ма је пут до Пиринејског полуострва био широм Први отворен. герман. ски народ који је ступио на тло данашњег Пиринејског полуострва 409 Римско царство

да је врло слабо заступљенa Karta 6. Насељавањe германских племена у Велику Скандинавији, нећемо узима-у Британију око 600 г. н.е. ти у обзир могућност да је I1-

Z63 у Британију дошла с норманским и викиншким сеобама, и инва зијама којих је такође било. Сем тога, ни распоред присутности I1-Z63, као ни старост грана на самом Острву, не кореспондира с мјестима норманских инвазија. Узимајући у обзир све речено, могли бисмо закључити да су главнину I1-Z63 у Британији донијели Ан гли, германско племе које своју оригиналну територију има на подручју данашње њемачке покрајине , да- Англи су Шлезвиг-Холштајн, у близини њемачко-данске границе. кле, са сусједним племенима из старе постојбине - Јитима из јужне Данске и Саксонцима из њемачке покрајине Саксоније - населили римску провинцију Британију у 5. вијеку наше ере. А шта нам стари извори, прије свега римски, кажу о Англима?

1. 2. 3. 4. 5. 6.

6

6 2

4

3

3

3

6 2

3

1

2 2

2

318 Најстарији римски извори317 Тацит и Птолемеј спомињу Англе као Свева германско племе које је припадало широј племенској групација , наАнгелн или Суеба, а које је живјело на полуострву простору данашње њемачке покрајине Шлезвиг-Холштајн. У том контексту Птоломеј их и називаSuevi Angili. Ово навођење Англа као дијела свевс ког народа значајн о

317 Tacitus, Germania, 40, Medieval Source Book. Code and format by Northvegr. 318 J. L. Berggren, Alexander Jones; Ptolemy’s Geography By Ptolemy, Princeton University Press, 2001.

5

Карта 7. Инвазије Германа у 5. вијеку н.е.

319

Paulus Orosius, History against the pagans, VII.15, 38 and 40.

Визиготи (357-382) Визиготи (395-410) Визиготи (412-418) Вандали, Алани, Свеви (406-411) Вандали (429-439) Хуни (370-451)


184


185

стор с највишом присутношћу I1-Z63 на територији Њемачке управо онај године наше ере били су С веви под својим краљем Херманариком. Они су се заједно с Бурима, још једним германским племеном, населиликоји у су у прошлости насељавали Свеви, I1-Z63 је присутна и у областима некадашњег Свевског краљевства у шпанској Галицији, а што је још иберијској провинцији Галицији , на крајњем сјеверозападу полуострва. интересантније, присутна је и у области Svealand (околина Штокхолма) у Отприлике у исто вријеме досељавају се и Вандали Хасд инзи и Силинзи Шведској, подручју које је насељавало Suiones племе ili Svea. Чини се да се заједно с Аланима. подручје Z63 заиста веома добро поклапа с ареалом који су у прошлости Али , вратимо се германским племенима која су у том периоду насенастањивала свевска племена. лила Шпанију и која се помињу у изворима. Неко од тих племена морало Једино подруч је гдје се Свеви не помињу, а I1-Z63 је прису тна у је донијет и и хапл огрупу I1-Z63. На основу распоред а саме хаплогрупе, значајној мјери, јесте подручје централне и југоисточне, Пољске, гдје се покушаћемо да откријемо који би то народ могао бити. Рећи ћемо нешто с друге стране , појављује друго, како ћемо видјети, Свевима с родно геро сваком од тих народа: манско племе - Вандали. Једна од интересантних ств ари везаних за Свеве 4. СВЕВИ јесте и постојање посебног начина увијања косе, који је у археологији познат као „свевски чвор“ или „свевска плетеница“. Свеви су, наиме, да би Свеви представљају једно од најпознатијих древних германских пленагласили свој социјални положај, али и да би и згледали виши, плели косу мена. Претпоставља се да њихово име има коријен од индоевропског у плетеницу коју су на врху главе увијали у чвор. Овај обичај Свев а спосаплеменик и да би у том смислу могли бити један од најстаријих етно-менут је код римских писаца (Тацит) , на многим античким п редставама 321 нима. Одговор на питање ко су С веви није једноставан. У изворимаГермана, се а у новије вријеме потврђен је проналаском мумија на германпомињу некад као појединачно племе, некад као велики народ који ским об- археолошким налазиштима у сјеверној Европи с косом увијеном на ухвата многа племена. Географска распрострањеност њиховог имена је 324 тај начин. такође задивљујућа. Јављају се у центра лној Њемачкој, Шпанији, Португалу, Шведској. Већ у првим поменима код античких аутора јасно је да5.с БУРИ у 320

322

Свеви знатно шири појам од п лемена. ТакоСемнони, се као диоХерусци, свевскогХати, народа помињу Англи, Варни, Лангобарди, Хермун- Бури су старо германско племе које спомињу још и Тацит и Птолемеј, а које је живјело на подручју Моравске и Шлеске. Тацит га спомиње као дури, Маркомани, Квади. Претпоставља се да и име Suiones племена , од дио свевског народа, док га Птолемеј групише с Ван далима, спомињући га којег је настало и име данашњих Швеђана, происходи и Шведске од имекао је Lugi Buri. Ово може да значи и да су се Бури у неком периоду историје на Свева. Свеви се на тај начин издвајају као широка етничка група која нешто источније , у правцу Висле и вандалске зоне утицаја. насељавала највећи дио цент ралне континенталне сјеверне Европе.помјерили Нека германска племена , попут старих становника Шлеске - Си линга, помињуПомињу се и у вези с а оним свевским п леменима која су од Келта освојила области се као дио Свева, али и као дио Вандал а. Видјећемо да је нека старија веза Чешке и Моравске - Маркоманима и Квадима. , дакле, између Вандала и Свева свакако постојала. Свеви настањивали су 323 простор данашње сјеверне Њемачке источно од Рајне и око Лабе. Почетком 5. вијека наше ере придружују се Свевима и заједно с њима насељавају дијелове Пиринејског полуострва (Галицију) и бивају Касније ће се њихова област ширити миграцијама ка југу и западу. Свеукључени у новоосновано Свевско краљевство. И данас у сјеверном ви ће дати име и шва пској области данашње Њемачке, а на Пиринејском Португалу постоји дистрикт који Terras се зове de Buoro, назван по регији полуострво ће створити краљевство које ће свој центар имати у Галицији гдје су се населили Бури. У каснијем периоду ишчезавају из историје. и сјеверном Португалу, с прес тоницом у Браги. А ко погледамо највише фреквенције I1-Z63 у Европи, веома лако можемо примјетити да је про-

6. ВАНДАЛИ

320 Bury, John Bagnell (1923), History of the Later Roman Empire, from the Death of Theodosius I to the Death of Justinian (A.D.395 to A.D. 565). Volume II, Macmillan. 321 Pokorny, Julius. “Root/Lemma se-”. Indogermanisches Etymologisches Wörterbuch. IndoEuropean Etymological Dictionary (IEED), Department of Comparative Indo-European Linguistics, Leiden University. pp. pages 882–884. (German language text); locate by searching the page number. Köbler, Gerhard (2000). 322 Pliny the Elder, The Natural History John Bostock, M.D., F.R.S., H.T. Riley, Esq., B.A., Ed. 323 Tacitus, Germania, 40, Medieval Source Book. Code and format by Northvegr.

Вандали су германски народ који је учествовао у Великој сеоби народа у позној антици. Прије тога, на подручју источне Европе спомињу их римски извори. С обзиром на то да се њихова територија поклапа с територијом старе лужичке културе, да се нека од германских племена која се спомињу као вандалска наводе с додатком Луги, претпоставља 324

Deem, James M (2003). Bodies from the Bog. Houghton Mifflin Harcourt.

186



се да су Вандали били дио шире федерације германских и протославеснки х племена коју историчари означавају као Лугијски 325 племенски савез. Лугијској федерацији племена одговара , археолошка пшеворска култура која је уједно аутентична вандалска археолошка култура. Поријекло Вандала није до краја разјашњено, али је опште мишљење да су поријеклом из Скандинавије, из области Vendel у Шведској (шира регија Стокхолма - иста она територија на којој се помиње и племе Suiones), одакле су на територију данашње Пољске дошли у 2. вијеку .н.е.пЛугијско , , старосједилачко становништво стопило се с Вандалима. Доласком Слика 4. Реконструкција Вандала у Археолошком Гота из јужне Шведске у 1. вијеку музеју Кракова. Мушкарац је приказан са тзв.

 

Вилбарк зона

 

Пшеворска зона

  Дунав





са Ти



Са ва

 



наше ере ова источноевропска равнотежа ће бити поремећена. Вандали и Готи су се већ тада сукобљавали, а такав однос ће се настави. Вандали су већ у централној Европи били ти и у наредним вијековима подијељени на двије групе: Вандале Хасдинге и Вандале Си линге. свевском плетеницом

187

 

  





Karta 8. Археолошке културе источне Европе , 4. вијек наше ере

Хасдинги ће у д ругој половини 2. вијека наше ере прећи на подручје Ускоро, послије низа пораза од, Хасдинзи Свева из Галиције прећи ће у Дакије , и то као савезници Рима, да би се у 3. вијеку помјерили и до и придружити се Силинзима , а послије пропасти краљевства доњег Дунава. На доњем Дунаву дошли су у сукобе с Готима, који суАндалузију их Алана ванда лски краљ ће преузети титул у и овог народа Rex и назваће се потиснули ка Панонији. За вријеме боравка на доњем Дунаву Вандали Vandalorum et Alanorum . Потискивани од Римљана, Вандали ће поново ће, као и Готи, примити аријанско хришћанство и до краја ће остати бити принуђени на покретање. За вријеме владавине вандалског краља једни од најгорљивиј их припа дник а ове јереси. Стал ни хунс ки напа ди Гејзерика 429. године прећи ће у сјеверну Африку, гдје ће на територији почетком 5. вијека принудиће Хасдинге на даље покретање. Повлачећи данашњег Туниса основати своје ново краљевство. Гејзерик ће ускоро се ка горњем Дунаву и, Рајни нападају Римљане у Рецији, гдје им се освојити и Балеаре, Сардинију, Корзику и Сицилију, а поморске борбе придружују и Ванда ли Силинзи из Шлеске, као и сарматски народ Алана. су Римљанима постаће опште мјесто тог периода вандалске историје. Ова три народа ће у зиму 406. године прећи замрзнуту Рајну и упасти 326 Врхунац ових вандалско-римских сукоба биће и освајање и пустошење Галију . Вандали и Алани 409 . године наше ере прелазе Пиринеје, при Рима од стране Вандала 455. године. чему се Хасдинзи, као римски федерати (савезници) насељавају у области Галиције, а Силинзи у провинцију Hispania Baetica , будућoj Андалузији, У античким изворима ће управо овакви моменти из римскокоја по Вандалима и добија ново име. вандалског сукоба прерасти у предрасуду о Вандалима као рушиоцима античких вриједности и народу без осјећаја за културу. Новија, прије 325 Anderson, John (1938). Germania. Bristol Classical Press. ISBN 1-85399-503-7. свега археолошка истраживања, оповргавају овакво гледиште. Вандали 326 Merrills, Andy; Miles, Richard (2010), The Vandals, John Wiley & Sons, ISBN 978-1-40516068-1

188



189

су у сјеверној Африци створили стабилну краљевину, која се ослањала Слично п ретходном насељавању , и ово насељава ње подразумјевало на античку т радицију римске Африке и Kартагине, а по неким изворима је покор авање лок ал ног ста новништ ва у дан ашњ ој Бел орус ији и локално римско становништво је на Вандале гледало као на ослободиоце Украјини, које је карактерисала зарубињецка археолошка култура . Но327 од лоше римске управе. сиоци зарубињецке културе бил и су језгро око којег ће се касније развити словенски етнос. Готи су, дакле, дошли као освајачи, наметнули Као што смо већ рекли, Вандали су били загрижени аријанци, нису своју аристократију, и на подручју данашње Украјине формирали своју допуштали ортодоксију на свом подручју, па је било чак и вјерских другу карактеристичн у археоло шку - черњаховску. културу С подручја прогона по том основу. То ће сукоб с Римом још више продубити. сјеверних обала Црног мора Готи ће више пута нападати сјевероисточне области Римског царства . Доласком Хуна на просторе источне Европе Године 534. источноримски војсковођа Велизар ће у име цараокончаће се и готска доминација у том дијелу Европе и п рва група Гота Јустинијана покорити в анда лско к раљевство у сјеверној Африци. Након под именом Визиготи (Западни Готи) продријеће на Балкан пустошећи успостављања власти Римљани ће раселит и Вандале. Један дио ће отићи римске провинције. Друга група, под именом Остроготи (Источни у визиготско краљевство у Шпанији, други ће се помијешати с Берберима Готи), остаће на истоку, уклапајући се у новоуспостављени хунски и повући у унутрашњост афричког копна, а од осталих ће Римљани систем. Те двије групе Гота ће након тога имати одвојено кретање и формирати војне јединице које ће населити на грани ци Источног римског 329 судбину. царства с Персијом. ВИЗИГОТИ Тим поразом историја Вандала као народа који је неколико вијекова задавао велике проблеме Риму биће за сва времена . запечаћенa Потиснути од Хуна, већ крајем 4. вијека наше ере Визиготи ће у бици код Адријанопоља савладати римског цара Ва ленса и настанити се трајно 7. ГОТИ у Доњој Мезији. Одатле ће у наредном вијеку прећи у Италију и 410. опустошити Рим, да би се коначно зауставили у данашњој јужној Готи су свакако једно од најпознатијих племена периода Велике године сеобе, не само због просторне покретљивости и распрострањености већ француској покрајини ће их Франци потиснути и из Аквитаније према Аквитанији. ПиринејскомУскоро полуострву, гдје ће формирати и због активног учешћа у кључним моментима распада Римског царкраљевство, које ће као такво опстати све до освајања Арапа ства и најезде варвара. Судећи по шестовјековној готској хронициВизиготско од у 8. вијеку. Јорданеса , Готи су на пре лаз у два миле ниј ума препловил и Бал тич ко море и из своје постојбине на југу Шведске , која се и данас назива ГотОСТРОГОТИ ланд, населили се око ушћа ријеке Висле. Своју нову насеобину назвали су Gothiscandza , у чему су спојили етничко име и име старе постојбине Остроготи су онај дио Гота који је у источној Европи остао у 328 Скандинавије. подређеном положају у односу на Хуне. Ратујући заједно с Хунима као вазали, Остроготи су преузели доста од хунске ратне технике, поготово Готи су формирали властиту археоло шку културу (видиВилбарк кар хунски начин коришћења коња у ратовању. Искористивши подјеле ту 8),по којој ће остати препознатљи ви у том дијелу Европе. Југозапа удно хунској држави након смрти Атиле, Остроготи су око 450. године од Гота, у данашњој Пољској , живјела је вели ка племенска група Вандауспјели да се ослободе хунске власти и населе у Панонији. Одатле су ла, која је имала сасвим д ругачију археолошку културу - пшеворску,упадали и на римску територију, али су повремено били и у савезништву која је вјероватно представљала посве другу врсту германског наро да, с Римом. Чвршће везе између Источног римског царстава и Острогота измијешаног са старијим лугијским слојем. Сасвим је вјероватно да су биће формиране за вријеме Теодорика , кога Великог ће византијски цар се дијелови вандалског п лемена, поготово у сјевероисточним областиименовати за свог конзула у Италији и Риму. Рим су 476. године заузели ма вандалске територије, придружили Готима у њиховом продирању и похарали разни германски народи. Теодорик ће након успостављања ка југу и Црном мору. Тај продор Гота ка југу и насељавање територије власти у Италији формирати Остроготско краљевство, које ће се затим данашње Украјине почео је већ у 2. вијеку наше ере. ујединити с Визиготским краљевством у Шпанији и Аквитанији, тако да ће се поново формирати јединствена готска држава у Европи. Мир , тј. Византијом , није дуго трајао , и већ 535. године избио с Римљанима 327 Исто. 328 Arne Søby Christensen (2002), Cassiodorus, Jordanes, and the History of the Goths. Studies in a Migration Myth, ISBN 978-87-7289-710-3.

329

Heather, Peter: The Goths (Blackwell, 1996).

190



191

на Готе донеле избеглице из Италије, која је била под готском окупац ијом је византијско-готск и рат, у којем ће цар Јустинијан сломити војну . Византија ће успоставити привремену контролу над много дуже, близу 70 година? На ово пита ње посебно светло бацају нека моћ Острогота запажања Константина Јиречека. Наиме, Римска црква је у време борбе Далмацијом и Италијом, а сјеверне дијелове Италије ће убрзо заузети против православне цркве, за коју је било природно да се служба врши друго германско племе, Ломбарди или Лангобарди, који ће већ крајем 6. на народном језику, словенско писмо изједначила са готским рунама; вијека асимиловати остатке Острогота у Италији. на тај начин, пошто су Готи били познати као јеретици — аријанци, про8. ГОТИ И БАЛКАН гласила је и с ловенску службу за јеретичку. Потом је, због немоћи да истисне словенску службу, коју су пратили ћирилица и јачање словесног Из претходно реченог видјели смо да су Готи на Балкану боравили духа, измишљено како је Свети Јероним превео Свето писмо на словендоста кратко у историјском смислу. Иако се помињу у неким нашим ски хројезик користећи глагољицу. То је било у 13. столећу, кад је Рим поново никама (Љетопис попа Дукљанина) и иа ко су оставил и неке археолошке одобрио словен ску службу да би сузбио обнављање правос лавне цркве на 331 трагове, присуство Гота на тлу Балкана ипак носи привремен, војни простору капод својим надзором.“ рактер. Зна се тек за понеко војно утврђење, али не и за д уготрајну, стабилизовану готску власт на балка нској територији. Тако су Визиготи бора9. ГОТИ И I1- Z63 вили на територији Доње Мезије од. 378. г. нове до 410 ере, дакле око тридеПитање је колико се распоред и данашња дистрибуција Z63 поклапа сет година, док су Остроготи у запад ним дијеловима римске провинције 330 Далмације боравили у периоду од 478. до 5 35, дакле непуних 60 година. с миграцијама и насељавањима Гота у позноантичком добу. Подручја на којима су Готи боравили дужи период - прибалт ичка Пољска, Белорусија, И један и други боравак Гота на Балкану био је испуњен готово непреУкрајина и Италија - не показују вели ку присутност хап логрупе I1-Z63. На станим ратовањем, тако да је трајније насељавање готског становништва Пиринејском полуострву I1- Z63 је присутнија у областима настањеним било незамисливо. Готи су Далмацију прогласили краљевским посједом Свевима и Вандалима (Галиција и сјеверни Португал, Анда лузија) него у . Познати српски и у њој су постављали своје порезнике- и comese војводе областима које су насељавал и Готи (централна и сјевероисточна Шпанија), археолог и један од најбољих познавалаца археологије раног средњег , гдје вијека просторима Јанковић у свом раду „Српско поморје а I1-Z63 практично не постоји танији сујужној Готи такође боравили. Z63 такође није присутна ни ууАкви Готланду, Шведској, прапостојбини од 7. дона 10.нашим стољећа“ о Готима Ђорђе у Далмацији пише сљедеће: Гота. С друге стране, I1-Z63 је присутна у великом проценту на прос торима „У Љетопису и ВИС, дакле у латинским позносредњевековним легенкроз које Готи никад нису прошли - Великој Британији и централној и дама, Готи су забележени као освајачи Далмације у 6. столећу. Ти Готи сјеверној Њемачкој. Мог ли бисмо зак , на ључити крају, да се распоред и су затим представљени као оснивачи словенских држава у Далмацији. У присутност I1-Z63 у Европи не подудара с кретањима Гота и не може се тим легендама нема спомена ни о аварским н и о словенским освајањима, повезати с насељавањима овог народа. за разлику од предања раније забележених у СН. Та предања могу се повезати по разарањима само с Алариховим походом кроз Далмацију за Италију 401. Поред тога, лоше успомене морала је оставити и власт Гота над Далмацијом у првој трећини 6. столећа, нарочито јер су били јерет ици, аријанц и. Готи су по успоста вљању власт и у Италиј и почетком 6. столећа освојили Салону и делове ,Далмације до Сирмијума на Сави. Готи у то време више нису пљачкали и ра зарали градове као некада. Већ на почетку дугот рајног Готског рата византијска војска је ослободила Далмацију 536. Засад археолошких трагова насељавања Гота у Зети нема, као ни у приморју остале Далмације, до околине Задра. Дакле, Готи су забележени само због разарања која су изазвали, а њихов културни , по латинској , Готи траг је безначајан. Поставља се питање зашто легенди освајају и задржавају Превалу и с ву Далмацију. Да нису ту злу успомену 330 Превалис, подручје данашње Црне Гора није било у саставу Остроготске краљевине већ Источног Римског Царства, претпоставља се да је готско утврђење Анагастум, данашњи 331 Јанковић Ђорђе Српско поморје од 7. до 10. столећа , Српско археолошко друштвоНикшић, било источна граница Гота према Источном Римском Царству. Повремена издања 5, Београд 2007.


192


193

потврдило и породично предање о поријеклу поткозарских Мацура од далматинских Мацура. Након завршеног првог круга тестирања, у циљу јаснијег са гледав ања генети ке Мацура, у рађена су допунска те стирања на 67 маркера Мацуре из Поткозарја и Маринковића из ТрибањIV ГЕНЕТИЧКИ РЕЗУЛТАТИ МАЦУ РА Шибуљине. Резултати кој и су ускоро стигли показа ли су да се у додатно тестираним маркерима Мацура и Маринковић уопште не разликују, тј. 1. ТЕСТИРАЊЕ МАЦУРА да остаје стара разлика од три маркера на свих тестираних 67 маркера. Иако обично тестираних 67 маркера могу доста јасно да одреде подграну Као што смо већ рекли, резултати генетичког тестирања показали хаплогрупе којој припадамо, у случају Ма цура то се није десило. Њихов су да Мацуре припадају грани хаплогрупе I1 која је означена мутацијом хаплотип имао је неке карактеристичне вриједности за Z63, али и неке Z63. Припадност тачно одређеној грани истовремено нам може пружити доста необичне. Све то је допринијело да се с великом сигурношћу, на увид у релативно скорашњу прошлост Мацура и одредити преци зније из само тестираних STR маркера, не може одредити којој подграни основу ког етничког слоја су Мацуре произашле. Већ сама припаданост Мацура припадају Мацуре. У с тарту је била искључена велика нордијска грана коју хаплогрупи I1 говори о томе да поријекло овог рода треба тражитиНордвет на назива Ultra Norse, а коју коју карак терише SNP L22, јер је Мацури европском сјеверу, гдје хаплогрупа I1 достиже највећу учесталостизуПоткозарја урађен тест на ,SNP који L22се показао негативним. Исти популацији. Међутим, прије доношења коначних закључака потребно резултат се показао негативним за још једну I1 грану - М227. То је уједно је описати како је текл а анализа након добијени х првих генети чких значило да поријекло Мацура, иако припа дају карактеристично нордијској резултата Мацура и навести изворе података којима см о се служи ли. Базе , већ у континенталном хаплогрупи, не треба тражити у Скандинавији које смо користили у ана лизи Y search су:332, I1 Project FTDNA 333, I1 Project дијелу сјеверне Европе. Остале су, дакле, двије континенталне опције 340 Z63 FTDNA 334 и Semargl.me335. Од велике помоћи нам је била и преписка I1, а то су подгрупе Z58 и Z63. Наша преписка с Нордветом и Стоуном с водећим светским стручњаком за хаплогрупу I1 Кеном Нордветом потврдила (dr је немогућност одређивања подгрупе без новог тестирања SNP. Ken Nordtvedt)336, као и с Полом Стоуном (Paul 337 Stone) , администратором Синиша Јерковић 340 : Кен, треба нам ваша помоћ, с обзиром да нисмо сигурни да хапло тип I1 Project Z63 FTDNA . Сем смо и материјал који је на свом сајту објавио Кен Нортога, двет,користили а тиче се хаплогрупе I, њених мута ција, грана Мацура припада I1-Z63 подгрупи. Имамо два 67-маркерна хаплотипа од два различита појединца 338 и карактеристичних маркера. Покушаћемо хронолошки описати како која припадају породици Мацура. Jедан од детаља који се не уклапа у потпуности у Z63 грану је вриједност 8 умјесто 7 на маркеру 459а, али са друге стране вриједност 27 на маркеру 481 се смо долазили до података о генетици Мацура.

уклапа у карактеристике Z63 гране. Још нешто је важно споменути: први од два хаплотипа је

SNP тестиран као М253+ L22- и M227- Био бих вам захвалан уколико можете да нам помогнете Прво смо добили резултате тестирања на 37 маркера, и то једног Мацуре да смјестимо ове хаплотипове у тачну подгрупу I хаплогрупе те да напишете своје мишљење о поријеклом из поткозарског села Доњи Јеловац и једног Маринковићатоме. 339 Кен Нордвет: Могао би да буде општи Z63, али исто тако би могао да буде много штошта. Једино Ћелића поријеклом из села Трибањ-Шибуљине у Велебитском подгорју. штo се може примјетити, или једина необична ствар, је вриједност Није 10 на члан маркеру 572. Резултати су показали јасну генети чку блискост између ова два појединца, ниједне од грана које сам ја идентификовао - мислим да није. Погледаћу још једном детаљније, који су се разликовали у с амо три маркера на 37 тестираних. У међувремену, ако ми пошаљете податке у виду реда ексцел фајла са STR вриједностима у одвојеним пољима. урађени су тестови на 17 маркера за још једног Мацуру из Поткозарја, Онда ћу то упоредити са подацима у бази и погледати има ли ближих веза са подгрупама. Али али и за, што је још важније, једног Мацуру из Далмације, из Кистања. сумњам да има. Вјероватно ће вам требати неколико одабраних SNP тестова на једном од два хаплотипа. Дефинитивно није потребно на оба. Резултати су показали да се Мацуре и з Поткозарја и Мацура из Кистања Синиша Јерковић: Кен,хвала на информацијама. Шаљем вам податке у ексцелу како сте тражили. уопште не разликују на 17 тестираних, што маркера је недвосмислено 332 333 334 335 336 337 338 339

http://www.ysearch.org/ https://www.familytreedna.com/public/yDNA_I1/default .aspx https://www.familytreedna.com/public/2121/default.aspx http://www.semargl.me/en/dna/ydna/ http://en.wikipedia.org/wiki/Kenneth_Nordtvedt Пол Стоун је администратор I1 Project Z63 FTDNA. http://knordtvedt.home.bresnan.net/ Види страну 90.

И такође шаљем SNP сертификат теста за први хаплотип Мацура. Све се налази у пр илогу. Након што провјерите вашу базу, да ли ћете моћи предложити који би SNP тестови т ребали да се ураде? Кен Нордвет: Ваш хаплотип је I1 општи у овом тренутку. Не уклапа се нити у једну идентификовану грану. Предлажем Z58 као почетну тачку SNP тестирања, уколико већ није урађена. Пол Стоун: Синиша, имао сам преписку неколико пута са Александром Маринковићем о овој теми. Постоје Z63 хаплотипови који се блиско подударају са онима које си поставио на листи. И неки L573+ такође изгледају веома слично. Сигурно је да се мора SNP тестирати да би се било сигурно. Синиша Јерковић: Пол, као што си прочитао на листи, Кен је такође одговорио да неки SNP тестови треба да се ураде. Један од ова два хаплотипа је Маринковићев. Надам се да ћемо на крају моћи да нађемо праву подгрупу за Мацуре. Хвала на одговору.


194

Табела 2.

Табела 1.

Због тога су урађена додатна тестирања SNP на Z58 и Z63 SNP-ове за 67-маркерни хаплотип Мацуре из Поткозарја. Резултати су показали да Мацуре припадају хаплогрупи - Z63, тј. I1 показало се да су Z63+ и Z58-. Ова нова информација опредјелила је даљи смјер истражива ња генетике Мацура. Било је битно п роанализирати све постојеће хаплоти пове Z63 и утврдити којој би од познатих грана Z63 могле припадати Мацуре. Када смо на крају истраживања добили резултате теста за Маринковића видели смо да је негативан за SNP L1237, а то је резултат који вриједи и за Мацуре. L1237 је млађи ограна к хаплогрупе I1-Z63, што је објашњено даље у тексту. Тестирана је и далматинска породица341Простран из Смоковића, за коју смо имали информације да би такође могла припадати роду Мацура . Резултати Пространа из Смоковића показали су несумњиву подударност хаплотипу Мацура , с разли ком од само једног маркера на 17 тестираних. А Р У Ц А Овдје ћемо приказати резултате STR тестираних у оквиру ове ст удије. М У табели 1 (на страни 195) дати су резултати породица за које се с вели А ком сигурношћу, што и сами резултати тестова потврђују, може тврдити Д да О припадају ширем роду Мацура и з сјеверне Далмације, а то су: Р

2. ГЕНЕТИЧКИ РЕЗУЛТАТИ ТЕСТИРАНИХ У ОКВИРУ ОВЕ СТУДИЈЕ

1. Мацуре из Кистања у Далмацији. А К И 2. Мацуре из Доњег Јеловца у Поткозарју у Босанској Крајини. Н Д 3. Маринковићи с надимком Ћелићи из Велебитског подгорја у А П Да лмацији. И Р 4. Пространи из Смоковића у Далмацији.

4 H AT A G

А Ц И Д О Р О П Х И Н А Р И Т С Е Т Х И Л А Т С О И Р Е К Р А М R T S

Табела 3.

4 H AT A G

а к с љ о П , а н и ш е Ћ д о к н о р т У

П

*Вриједности STR маркера у табелама дат је по реду компаније FTDNA. Х

И

Н С обзиром на то да су сви тестира ни из горње групе тестирал и најмање А 17 маркера, можем о урадит и и оквирно филогенетичко стабло (сликаР5 на И страни 195) за поменуту групу, које показује међусобн е генетичке односе Т С између тестираних појединаца. Е Т

Хаплотип Мацура представља коријенски или модални хапло-И тип, од којег су се одвојили огранци који су формирали Простране иР Е Маринковиће. К Р

А За тачније стабло било би потребно да сви горе тестирани ураде тест М бар на 67 маркера. R T S

341

Види стране 79-82.

Слика 5


196


197

   

, за које смо доказали да су међусобно Поред поменутих појединаца повезани и да припадају роду Мацура, урадили смо тестове и за оне појединце за које смо сумњали да би могли бити генетички повезани с овим родом у Крајини.

Због тога смо тестирали двије породице у Црној Гори - Синђиће из Роваца, који су ровачки с таросједиоци и за које смо вјеровали да би мог, и Фуштиће ли бити остаци старих Мацура у Црној Гори из Брскова код Мојковца, који су имали породично предање да су „од Мацура“. Нажалост, наше претпоставке нису се потврдиле. И Синђић и Фуштић показали су се као несродни далматинским Мацура ма, јер су припадали сасвим . другој хаплогрупиDinaric - I2a South (резултати на табели 2 на страни 195)

I1-T2

L1237

 ,  

,  . ,   ,       

, 

,  



, Презиме Мацура, као што је већ поменуто, присутно је код Пољака,  A Словака, Русина, Украјинаца. Жељели смо да провјеримо да ли  истовјетност презимена повлачи за собом и конкретну генетичку везу између сјеверних и јужних Мацура. Из тог разлога тестирали смо Мацуру из Ћешина у Пољској Шлезији, који припада ши рој етнографској групи Слика 6. Стабло хаплогрупе I1-Z63 са старошћу и територијалним положајем грана моравско-шлеских Влаха. Ни овог пу та није потврђена веза, јер се показало да пољски Мацура припада хап логрупи (резултати E1b на табели 3 на Као што видимо, постоји неколико грана које су карактеристичне страни 195) . за британскаод острва и сам Нордвет их је означио ознаком АС,изнијели што је скраћеница Англосаксон. У претходној анализи већ смо Иако негативни за основну претпоставку, њихови резултати могупретпоставку да да су Z63 у Велику Британију, по донијели свој прилици , укажу на неке друге везе, па ће бити п ронализирани у наставку. Англи.

3. ГРАНЕ I1-Z63 И МАЦУРЕ

Ове англосаксонске гране нећемо посебно анализирати, јер су млађе по је постанку и нису везане за поријекло Мацура , али ћемо навести њихове Да бисмо јасније сагледали генетич ко поријекло Мацура потребно ознаке: да детаљно претресемо подгрупу хаплогрупе I1 којој Мацуре припадају, AS 22, а то је I1-Z63. AS 15 9, Међутим , и сама Z63 је недавно откривена и дефинисана грана, у Yk (Yorkshire), већину научних студија није ушла као дио,тестирања и због тога је веоAS 12 12 30 ма тешко говорити о њеним варијантама. Јавне базе и ра д појединаца су AS 12 24 10 нам опет основни извор информација. Кен Нордвет је на основу сабраних хаплотипова идентификовао не-Бројни дијелови ознака откривају карактеристичне вриједности на које дефинишу подгране. колико грана унутар хаплогрупе Z63, а неким гранама је прорачунаомаркерима и , па ћемо прво представити старост. Користили смо се његовим анализама Поред ових англосаксонских грана хаплогрупе I1-Z63 постоје двије 342 гране Z63 како их је он дефинисао. То се види на сљедећем стаблу, гдје велике гране које су карактеристичне за континенталну и источну су приказане и године старости грана, али и локације на којима су приЕвропу. Раније су биле обухваћене збирном ознаком Т2, а у каснијим сутне. анализама су подијељена наEast Т2–EB Baltic ( ) и Т2. 342

http://knordtvedt.home.bresnan.net/Tree%20for%20I1%20Z58+%20Z60-.pptx

Т2-ЕB је углавном карактеристична за подручја источне Европе, па је


198


199

због тога и назван East Baltic. Ово је једина грана хаплогрупе Z63 за коју Видјели смо које су све гране хаплогрупе I1-Z63 досад дефинисане. бисмо могли рећи да је у неком историјском периоду могла бити повезана Свака од т их грана има одређени сет маркера STR који је јасније одређују. са Готима, али не као готска изворна група већ као хаплогрупа неког У табели 4 покушали смо хаплотип Мацура провући кроз дефинишуће германског племена придруженог Готима. На овакав закључак упућује маркере за сваку од грана I1-Z63. Вриједност на маркерима која је иста нас и припадност овој хаплогрупи неколико потомака кримских Гота код и Мацура и одређене гране означена је белом бојом, а ако је различита њен општи распоред у Украјини и Бе лорусији. - сивом бојом. Што је више беле боје у оквиру одређене гране, већа је и могућност да Мацуре припадају тој грани. Грана Т2 је свакако највећа и најраспрострањенија грана хаплогрупе I1-Z63. По распрострањености донекле понавља распоред саме коријенске Из табеле је видљиво да хаплотип Мацура не припада у потпуности хаплогрупе I1-Z63, јер се може наћи и у источној и централној Европи,нити једној од подгру па које је дефинисао , тј. Нордвет нема ниједне подбританским острвима, Пиринејском полуострву и Балкану. Сматра групе у којој хаплотип Мацура садржи све дефинишуће маркере гране. се да је стара око .200 3година. Има неколико основних , које грана су Отприлике такав коментар је (у нашој преписци ) написао и сам Нордвет дефинисане само СТР маркерима, и то су: након прегледа хаплотипа Мацура. Међутим, од три дефинишућа маркера за подгрупу I1-Т2 Z63 L1237+, хаплотип Мацура посједује два, што је 2/3 I1-Т2 основ на задовољења услова. Такав однос се не може наћи у оквиру остали х подгруI1 -T2 - L1237 па. С обзиром на то да је Маринковић већ тести ран као негативан на L1237, I1-Т10 можемо претпоставити да х аплотип Мацу ра припада некој варијанти T2 I1 -T18 основне подргупе. Одређивање гране помоћу дефинишућих маркера је , шпанскa гранa , која је дефинисана мутацијом и једна специфична SNP L1242-44, а кој а је нађена код неколицине појединаца из г радића само један аспект анализе. Потребно је видјети којим је то хаплотиповима хаплотип Мацура најближи у филогенетичком смислу. Мутације Архониља Arjonilla) ( у Андалузији. маркера често се дешавају и у повратном смјеру. Управо због тога су за дефинисање грана веома битна филогенетичка , која показују стабла наas 122410 as22 I1-T18L1237+ as159Z63+L1237dys 393 dys 447 dys 449 dys 464d dys 413b dys 572

12 24 29 ili 30 15 24 10

as 121230 dys 393 dys 385a dys 392 dys 458 dys 447 dys 449 dys 464d dys 460

12 14 12 16 24 30 15 11

I1 YK Z63 dys 393 dys 385a dys 449 dys 464d dys 460 dys 442

12 14 30 15 9 11

dys 385b dys YCAb dys 446

16 22 12

dys 459a dys YCAb dys 413b dys 444 dys 481 dys 520 dys 640

7 18 23 14 27 21 12

I1-T2 Z63+ L1237+ dys 390 dys 459a dys 481

23 7 27

I1- T2 EB dys 390 dys 459a dys 447 dys 537 dys 406 dys 481 dys 617

23 7 22 12 8 27 12

I1-T10 dys 390 dys 19 dys 458 dys 459a dys 464b dys 464c dys 594 dys 481 dys 446

23 15 16 7 12 14 11 27 10

I1- Iber Z63 dys 390 dys 391 dys 385a dys 447

23 11 15 22

dys 393 dys 390 dys 458 dys 449 dys 464d dys 442 dys 413a dys 413b dys 450 dys 481

15 23 16 29 17 13 25 25 9 26

    

   

чин и мјеста како су се гране одвајале на и који су хаплотипови ближиможе једнии другима. Ова блискост хаплотипова филогенетичком стаблу да се не подудара с општом блискости хаплотипова по маркерима, јер су поједини хаплотипови могли на сасвим одвојеним гранама да развију сасвим сличне вриједности. Ово је посебно карактеристично за хаплогрупе или њихове поједине гране које су у неком периоду доживјеле нагло ширење, демографску експлозију. Свака анализа STR унутар таквих хаплогрупа захтјева много комплексније проучавање да би се дошло до исправних закључака. Постоје специјализовани компјутерски софтвери за израду филогенетичких стабала. Један од таквих програма који смо користили јесте и Fluxus Network 343. Циљ наше анализе је био да видимо положај хаплотипа Мацура у односу на све хаплотипове Z63, да уочимо филогенетичке односе између пој единих гра на, као и да на крају потврдимо или оповргне, као и да пронађемо неке Мацумо припадност Мац ура гра ни Т2-L1237+ рама блиске хаплотипове , који би нам могли дати нове информације у вези с њиховим поријеклом. Убацили смо 67-маркерни хаплотип Мацуре и Маринковића, као и 67-маркерне хаплотипове свих припадника Z63 344 које смо могли да нађемо у јавним .ба Филогенетичко зама стабло на 67 смаркера за Z63 изгледа овако:

Табела 4. Шема дефинишућих маркера за гране I1-Z63 и поклапање хаплотипа Мацура поменутим маркерима (http://knordtvedt.home.bresnan.net/The%20I1modalities.xls) 343

344

http://www.fluxus-engineering.com/sharenet.htm https://www.familytreedna.com/public/yDNA_I1/default.aspx


200


201



4. МАЦУРЕ И РУСИНИ

PANIKEWITCZ 

T18 AS 12 24

Т2 T2 L1237+ 

YORK.

AS 22

Покушали смо затим доћи до података о Панкјевичима. На нашу срећу, тестирани је на интернету оставио доста података о прошлости своје породице и прецима. Околина Пшемисла (Пољска) , одакле је тестирани Панкјевич , простор је који је улазио у оквире Х абзбуршке монархије и био је предмет интензивне њемачке колонизације, на сличан начин како је то био случај са Шваба ма у Војводини. Данас се на интернету може наћи доста информација о мјестима које су насељавали ови галицијски Нијемци. Управо захваљујући овим базама података успјели смо да лоцирамо и претке Панкјевича, ал и не као галицијских Нијемаца, већ као Русина који 346 су живјели у истим мјестима измјешани с Нијемцима.

Панкјевич је навео свог претка Михаила или Михала, који се родио 1870. године у селу Долина, јужно од Пшемисла, а помиње се у истом мјесту и његов дјед Васил, рођен 1819. (да му, је закључујемо ово дјед AS 15 9 због тога што је син Михала, по подацима које је дао тестирани, такође носио име Васил, дакле прадједино име, а и у списку се помињу један поред другог. Разлика је 50,година што такође наводи на закључак да је Васил Михалов дјед). Васил је рођен у недалеком селу Болехов, како је и Слика 7. Филогенетичко стабло хаплогрупе I1-Z63 наведено у списку из Долине. Потврду да је тај податак тачан налазимо у списку из Болехова, у који је Васил Пан кјевич уписан са истом годином Сасвим се јасно види да су гране хаплогрупе , како I1-Z63 их је рођења - 1819 347. дефинисао Нордвет, потврђене филогенетичким стаблом кроз јасно одјељене кластере. Исто , сасвим тако је јасно да се хаплотип Мацура и Куриозитет је што у истом мјесту одакле су Панкјевичи, Болехову, у Маринковића налази унутар хаплогрупе Т2, која је уједно и најближа истом периоду живи и породица Мацу ра. Наведен је тако Јован Мацура, 348 модалном или коријенском I1-Z63. Удаљеност хаплотипа Мацурарођен 189 9 . године . од модала Z63 није велика, тако да су се преци Мацура прилично давно одвојили од главног стабла I1-З63 и немају скорашњих, ближихУ списку русинских презимена наведени су и Мацуре и Панкјевичи, с мјестима живљења у Словачкој и Украјини: Мацуре - Шаришске подударања. Најближи хаплотип Мацурама на филогенетичком стаблу Јастрабје, Словач ка; Панкје вичи - Ужгородска област, Украјина. Ово је од свих унесених хаплотипова I1-Z63 је хаплотип извјесног Панкјевича гранична област између Пољске, Украјине и Словачке, а суштински (Pankiewicz), Русина из Галиције. Ова веза је веома важна јер нам може област коју насељавају Бојко Русини. Зашто помињемо Бојко Русине указати на могућу локацију одакле, када и с којим народом су се преци и Русине генерално? Русини посједују значајан проценат хаплогрупе Мацура доселили на Балканско полуострво. Кад смо израчунали могуће I2a Dinaric, најзаступљеније хаплогрупе данашњих Срба. И не само вријеме до заједничког 345 претка за Панкјевича, Мацуру и Маринковића Dinaric I2a хаплогрупе су веома блиски са добили смо старост од .600 око година, 1 што значи да вријеме кад је живио то, русински хаплотипови српским хаплотиповима. Нема сумње да је нека популација, по свој заједнички предак ова три хаплотипа пада у 5. вијек нове ере. Прорачун прилици протословенска, донијела DinaricI2aс подручја Карпата на је вршен на основу Нордветовог ка лкулатора, узимајући у обзир посебне степене мутација за сваки маркер. EAST BALTIC

345

http://knordtvedt.home.bresnan.net/Generations111T.xlsx

346 347 348

http://www.galiziengermandescendants.org/Data/Daum_Surnames/Dolina1785-1900.htm http://www.galiziengermandescendants.org/Data/Daum_Surnames/Bolechow1784-1900.htm Исто.

202



203

Балкан. Узимајући у обзир везе Панкјевича с балканским Мацурама, уклапају у генетички профил кара ктеристичног становништва Карпата. можемо ли претпоставити да су словенски Срби у својој сеоби на југ 6. МАЦУ РЕ ИЗМЕЂУ КАРПАТА И ДИНАРИДА поред хаплогрупеDinaric I2a могли донијети и локалну, карпатску варијанту I1-Z63 ? Оно што видимо у генети чким резултатима Панкјеви ча Поставља се питање о вези савременог презимена Мацура с горе и Мацура говори да је такав слијед догађаја могућ. Не треба заборавити наведеним подацима. Како објаснити појаву истог презимена код три ни познату реченицу Константина Порфирогенита , који у свом дјелу De географски удаљене популације, генетички сродне, сродне по начину Administrando Imperio, описујући поријекло Срба, ка же: „који живе са оне живота и донекле језику и вјери, али без јасних историјских података о стране Турс ке (Мађарске) , на месту које се код њих назива Бојки (Бојка)“. међусобним везама? За русинско презиме Мацура налазимо сљедећи Неки истраживачи су ово помињање Бојке изједначавали са Чешком, а Personal „ names with word endings, bearing a somewhat impolite неки су све то повезивали са Бојко Русинима. Како год, Русини су једнаподатак: од connotation were much less common among Lemkos. Examples of surnames словенских популација која у генетичком смислу показује веома блиску of this type (using the endings -yha, - ura, -yura, -ur, -unda, -ysko, and -ach) везу са Србима. include: Vanyha, Fedoryha, Demura, Matsura, Stepura, Fetsyura, Yatsura, Demchur, Tymchur, Klymunda, Kostysko, Petrysko, Romanysko, Semanysko, and 5. МАЦУРЕ И МОРАВСКО-ШЛЕСКИ ВЛАСИ Klymach“,350 који додуше не указује на ет имологију самог презимена, али 351 ау говори о начину творбе. Исти такође тор спомиње и пре зиме Мазур, Презиме Мацура појављује се и код моравско-шлеских Влах а, народа за окоје каже: „Ethnic srcin is also used as a basis for some surnames: Mazur који се на подручју Моравске и Шлеске појавио у 16. вијеку с предањима поријеклу са источних Карпата. Ови Власи, у почетку православни, у бор(a Mazurian Pole from northern parts of Poland)“ 352. Горњи примјери нам показују да је формирање презимена с наста вком –ура карактеристично би с језуитском акцијом у 17. вијеку махом ће прелазити на протестантине само за Русине већ и за Пољаке. Ово напомињемо због веома присутног зам и једним ди јелом на католичку вјеру. По начину живота, вјери, језику, они представљају популацију веома блиску источнокарпатским Русинимишљења да је назив Ма цура бал канског, романског по ријекла, гдје му се коријен тражи у неким латинским ријечима (mazzare и сл.). Црногорски ма. Многа презимена присутна код Русина јављају се неизмијењена и код , говорећи ових моравско-шлеских Влаха. аутор Н.српског Ротковић о поријеклу Црногораца, и дијелове студије археолога Ђорђа Јанковића, али наводи даје и своје мишљење о Године 2011. спроведено је генетичко истраживање на моравским етнониму Мацура у Црној Гори: 349 Власима. Циљ истраживања је био утврђивање генетичког односа Влаха према околним популацијама, Чесима прије свега. У том смислу,„Нала з у Пљевљима је доказ о постојању везе између Закарпатске издвојено је неколико породичних линија Влаха, појединаца за којеобласти се , Дунава и Санџака“, казао је Јанковић. „У ископаним хумкама знало да генерацијама припадају овом , и њихови етносу резултати су у Румунији, у Великом Острову на Дунаву, нађен је у хумкама исти који смо касније пронашли на нашој обали Дунава, на упоређени са чешким. Истраживање је показало да су хаплогрупематеријал по локалитетима 'Кула' и 'Дунав'. Затим, делови посуђа пронађени у којима се Власи значајно разликују од чешког становништва управо Пљевљима су такође исти као они у Вели ком Острову , али и као ископине , Власи имају и двоструко више хаплогрупе I2а Dinaric, I1 и Е1b, тачније на преласку седмог и осмог века у нашем Приморју, Свачу код Улциња. ових хаплогрупа у односу на околну чешку популацију. Тако се проценат Сада, ето, знамо и правац којим су ишли. О времену позног феудализма I2a Dinaric код моравских Влаха приближа ва српскомDinaric просјеку I2a знаће се више када буду ископане хум ке у близини Сјенице и Ва љева...“ од 30%. Односи и за друге хаплогрупе су прилично слични српским. Несумњиво се ради о генетички сродним популацијама. „Ово о чему прич а Јанковић предс тавља траг неке мање етни чке скупине која је из Пољске кретала ка југу. Ми сматрамо да су то пољски Резултат који смо добили за Мацуру из шлеског Ћешина, поријеклом моравског Влаха, показао је припа дност хаплогрупи E1b, која је у значајној 350 Превод: Лична имена са завршецима ријечи, која носе, у неку руку, непријатну мјери присутна и код моравских Влаха и код Русина, али и код Срба. конотацију била су много мање заступљена међу Лемкима. Примјери презимена овог типа Питање је само у који временски оквир с мјестити то сродство, тј. да (ули је с ејављају наставци којима -yha, - ura, -yura, -ur, -unda, -ysko, and –ach) укључују презимена та веза средњовјековна или је анти чка? Иако, дакле, резултати моравског Vanyha, Fedoryha, Demura, Matsura, Stepura, Fetsyura, Yatsura, Demchur, Tymchur, Klymunda, Kostysko, Petrysko, Romanysko, Semanysko, and Klymach. Мацуре нису показали везе с нашим Мацурама, оне се у потпуности

351

349 Y-chromosomal diversity of the Valachs from the Czech Republic: model for isolated population in Central Europe Croat Med J. 2011 June; 52(3): 358–367.

Surnames of the Galician Lemkos in the 18th Century Ivan Krasowskii. 352 превод: етничко поријекло је исто тако кориштено као основ за нека презимена: Мазур (Мазурски Пољак из сјеверних дијелова Пољске).


204


205

Мазури, који су у нас преименовани у Мацуре, по истој оној логици по Друга опција, која значи независно формирање назива Мацура и којој је Кнежлаз постао Кнежлац. Пољски у тицај на тај дио Црне Горена види Балкану и на Карпатима, узимајући у обзир карактеристично за се по облику Мишур. Мјечислав Караш (Mieczyslaw Karaš) је у Beitrage словенске народе формирање имена с наставком -ура, такође иде у п рилог zum slawischen onomastischen Atlas (Берлин 1970: 123-132) расправио старословенској теорији за назив Мацура у Црној Гори и на Балкану. антропонимски суфикс -ур, -ура у пољском језику, па је међу бројним 7. ТЕСТИРАНЕ I1-Z63 ПОРОДИЦЕ НА НАШИМ ПРОСТОРИМА примјерима навео и Mazur и Myszur и Macur, kao Janczur, Bambur и сл. Све су то облици карак теристични баш за пољску антропонимију. И док Поред Мацура, на нашим просторима као позитивно тестиранa на је Бамбу р (у нас у Пљевљима) по Карасу од bamber, њем. Bauer, Landwirt SNPизZ63, позната је само још једна породица - Мерџан из Веље Међе у = зидар, радник, пољопривредник, дотле су остале варијанте изведене Поповом Пољу у Херцеговини. Мерџани су католичка породица за коју имена: Misiura od Miš, Mikolaj; Janczur od Janek, Jan; Macur od Mac, Mateusz; је Јевто Дедијер у свом рад у „Херцеговина“ записао да с у се у Вељу Међу Miszczur od Misz, Miszek, Mikolaj; Чињеница је да се овакав тип имена доселили из Загорца (вјероватно Загоре) крај Требиња у 18. вијеку. Мерџан јавља у Црној Гори у ограни ченом ареал у, па су га многи први пут и чули 353 на арапском значи бисер или корал, па је и презиме по свој прилици настало у комедији Ђекна (Мишур).“ доласком Турака у наше крајеве. Не зна се ништа поузданo о њиховом старијем поријеклу. У Херцеговини се к атолички Мерџани с помињу још Иако у овом Ротковићевом раду има доста произвољних тумачења, ово у Габели и у Глушцима, гдје су сла вили Никољдан. Интересантно је да се запажање о називу Мацура чини нам се интересантним за помињање. у сјеверној Далмацији , у парохијским књигама Буковића код Бенковца, Ротковић спомиње словенске Мазуре, који су једно од најстаријих српска православна породица Мерџан. Тако се спомиње словенских племена забиљежених под именом у писаним изворима.појављује Тако Танасије Мерџан, рођен 1720. године. Ова породица је изумрла или се руски љетописац Нестор , када у 11. вијеку у свомПовијест раду минулих иселила из Буковића до 19. вијека. Правосла вне Мерџане зато налазимо на љета набраја познате словенске, помиње народе и Мазуре или Мазовшане: подручју Кордуна , гдје славе Никољдан, једнако католичк им Мерџанима „то славяне эти пришли и сели на Висле и прозвались ляхами, а от тех ляхов пошли поляки, другие ляхи — лутичи, иные мазовшане, иные у—Херцеговини. 354

поморяне.“ , који је тестиран на 67 маркера, за разлику од Хаплотип Мерџана мацурског, потпада под подгрупу Т2-L1237. Обухваћен је и горе п риказаним Иако ова веза назива Мац ура са старим племеном Мазура није подуп, као и преци , могли филогенетичким стаблом. Преци Мерџана су Мацура рта увјерљивим доказима, битно ју је споменути, ако ништа друго због чињенице да се назив Мацуре у Црној Гори појављује не као лично доћи име са истом или сличном етнич ком групом са сјевера Европе. или презиме већ као племенско име. Позната је чињеница да су Словени упорно и дуго чували своја оригинална племенска имена и да су многаТакође, хаплотип српске породице Павловић из села Бајевац у Тамнави, која је тестирана на 17 маркера , идентичан је хап лотипу Мерџана, па то не донијели са сјевера на Балк ан. Племе Смољана се тако помиње у Русији оставља сумње да с у католички Мерџани из Поповог Поља у Херцеговини (област Смоленска) и у Бугарској, племе Берзити или Брсјаци спомиње и православни Павловићи из Бајевца у Тамнави истог поријекла. Ово се у Белорусији (околина Бреста ), али и у западној Македонији, с лично и уједно указујеПавловићи да , иако нису тестирани на SNP Z63, такође Дреговичи у украјинском Полесју и у околини Солуна. О именима Срба припадају подгрупи I1-Z63 Т2 L1237. О поријеклу Павловића записано је: , дакле , Није и Хрвата на сјеверу и на Балкану излишно је и говорити. искључен долазак неког дијела мазурс ког племена с подручја Пољске на „Мишковићи су дошли из Старог Влаха. Славе Св. Јована. Данас се подручје Црне Горе у вријеме доласка Словена, јер су сличне сеобе докупрезивају: Ивановићи, Пауновићи, Томићи, Јовичићи, Теодосијевићи, ментоване у изворима (Лицики с Висле у 355Захумље). Као што рекосмо, 356 Павловићи , Јовановићи и Пантелићи (Нешковићи-Ранковићи)“. сем неких лингвистичких асоцијација и генетичк их и археолошких веза између два простора на сјеверу и југу, немамо конкретне доказе да је то За Павловиће који су огранак Мишковића из Старог Влаха даље је заиста и било тако. записано да су се у Тамнаву доселили у 18. вијеку. 353 Odakle su došli preci Crnogoraca - onomastička istraživanja, Radoslav Rotković. Podgorica Да ли су Павловићи и Мерџани такође дио некадашње шире 2000 мацурске племенске групе? На ово питање не можемо у овом тренутку 354 Превод: ти Словени су дошли и населили се на Висли и прозвали се Љахима, и од тих су Љаха Пољаци, други Љахи су Љутићи, Мазовјани, Поморјани. 356 Лајковачка Тамнава у прошлости – Порекло становништва, проф. Војислав Миљанић; 355 http://sr.wikisource.org/wiki/De_administrando_imperio Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић.

206



207

стопостотно потврдно одговорити, али је занимљиво да су генетички , од прије доласка ова три велика рода у Морачу и О старом становништву најближи Мацурама хаплотипови с наших простора поријеклом везани Ровца, говори се као о Мацурама. за шири динарски, херцеговачки, који простор обухвата једно нарјечје је много топонима који се и данас означавају мацурским источнохерцеговачко - и једну материјалну култу ру - динарску. РовцаОстало и именом: Мацур-јама, Мацур-њива, мацурско гробље и сл. Мацуре се у Морача, као дио најстаријег помена племена , припада Мацура овом кругу, предањима помињу као крупни и снажни људи, који су водили борбе са баш као и Попово Поље и Стари Влах. То је уједно и подручје на којем је у данашњим Морачанима, али су свеједно били потиснути и поражени. средњем вијеку формирана прва српска држава на Ба лкану. Васојевићи их помињу „ка` неке Латине“ (католике). Мацуре се у истом контексту помињу у предањима Ровчана, Морачана, Пипера, Братоножића 8. ПЛЕМЕ МАЦУРА У ЦРНОЈ ГОРИ И ГЕНЕТИКА и Васојевића, па се може претпоставити да је њихова територија била са Мацуре у Црној Гори се помињу као „старо племе“ или „стари народ“. центром у Ровцима и Мора чи, али да је зах ватала и рубне дијелове осталих Предања садашњих црногорских племена пуна су предања о старом побројаних племена. народу, па се тако у Кучима прича о Букумирима, у Бјелопавлићима и Пиперима о Лужанима, у Бањанима о Матаругама, у Дробњацима о С обзиром на распрострањеност, помињање у предањима као о „старом народу“ могли бисмо тумачити тиме да Мацу ре нису биле организоване Кричима, а у Ровцима и Морачи о Мацурама. Већина тих предања се у једнокрвну, једнородну заједницу, као што је то био случај с досељеним може свести на неколико карактеристичних, заједнички х момената: брдским племенима, већ да су слично Србљаци ма у Полимљу, с којима су • Садашња црногорска племена формирала су се на територијупредстављали коју једну ет ничку цјелину, били скуп појединаца разнородног је раниј е насељав ао неки старији слој становништв а. поријекла. Радило , по сесвој прилици , о старом српско-словенском , на шта указује и генетика. становништву долине Мораче • Старо становништво је својевремено било богато и бројно. Једине породице које су до данас остале у Ровцима и Морачи, а да • Старо становништво није подносило централн у власт. 357 се помињу као дио старог становништва, Синђићи јесу и Дмитрићи , • Старо становништво је било неке друге вјере. чију најстарију територију предање смјешта у село Грабље у Горњим Ровцима. У том селу се налази и најстарија ровачка , Црквацрква Св. • Старо становништво је било другачијег физичког типа. Николе. Досељавањем племена Никшића у 1 5. вијеку ови старосједиоци • Старо становништво се међусобно истријебило. су помјерени из племенског средишта ка ободима племена, у Сретешку • Досељени родови су преузимал и примат и потискива ли староГору, одакле су се неки раселили и по Морачи. Додуше, за ове двије породице предање не каже да су сигурно од старих . Мацура становништво. • Стара племена су имала нижи друштвени статус у оквиру Непостојање предања о везама с Мацурама могло би се објаснити новоформираних племена. и социјалном мимикријом, јер дошљаци нису прихватили старо становништво, које је неријетко скривало, често и искривљавало Иако су о свим овим племенима писали многи аутори, у овом чињенице о властитом поријеклу. Бити „од Мацура“ имало је негативну дијелу о генетици нећемо се бавити с ваким од њих понаособ. С обзиром конотацију у каснијем племенском животу у Ровцима. Таквих примера на то да је велико помјерање народа у правцу Црне Горе наступило има много код свих припадника старих племена у Црној Гори. Узрок томе у периоду надирања Турака у 15. вијеку, али и нешто , у оквиру раније је свакако и племенск а неоргани зованост, малобројност и самим тим општих сточарских кретања, очекивано је да се цјелокупна структура слаба снага старосједилаца у односу на јак а племенска братства дошљака. становништва у ондашњој Црној Гори измијенила. О досељавању говоре и предања већине црногорских братстава, а као мјеста из којих Међутим, Фуштићи из Брскова код Мојковца, који имају и предање је ново ста новништ во долази ло наводе се Херцеговина, Босна, Мет охија, о саском, рударском поријеклу, сачували су и предање да су од Мацура. Македонија, Албанија. Тако је предак већине данашњих Морачана - Богић Ако и саске рударе у околини Брскова посматрамо у 15. вијеку као већ Морачанин, половином 15. вијека дошао из племена Хота у сјеверној словенизирану и србизирану групу становништва, ни ова два предања не Албанији, предак Ровчана – ,Никша у истом периоду је из Грбља у морају да буду контрадикторна. Да бисмо провјерили предања везана за Приморју прешао у Никшић, а његови потомци у Ровца, потомци Богдана Лешњанина из Чева и Љешанске нахије населили су и Ровца и Морачу. 357 Поповић Стеван, Ровца и Ровчани у историји и традицији , Никшић, 1997.

208



209

Синђиће и Фушти ће, извршили смо тестирање на Y-хромозому и једних манастира, манастир Морача, па је сасвим очекивано претпоставити да и других. Фуштић И и Синђић су показали да припадају хаплогрупи I2a је главни на становништва Мораче у том периоду била словенс ког, а не Dinaric South, веома карактеристичној за старо српско становништвостаросједилачког поријекла. Херцеговине, југозападне Србије и сјеверозападне Црне Горе. Овој 9. ВЕЗА ЦРНА ГОРА И ДАЛМАЦИЈА хаплогрупи припадају неки веома стари православни и муслимански родови у Полимљу и Бихору, који спадају у групу Србљака, али и неки стари родови за које у Бјелопавлићима имамо предање да су остациИако су Мацу ре прилично с тар етноним на подручју Црне Горе, данас у Црној Гори не постоји презиме Мацура (изузев оних Мацура које су Лужана. Ова хаплогрупа показује и директну везу са закарпатским и тамо досељене или су поријеклом из сјеверне Далмације). На Балкану пољским простором. Иако ови резултати нису показали директну везу је презиме Мацу ра присутно једино међу Србима у Крајини, који су, између Мацура у Крајини и потенцијалних остатака Мацура у Црној бар судећи по генетичким резултатима, сви истог рода и поријекла. Гори, видјећемо да ипак откривају један дио приче. Интересантно је да су се међу Србима у Крајини сачув али као презимена неки Као што смо већ напоменули, Мацуре не с матрамо једним родом који je стари племенски називи из Црне Горе. Поред Мацура имамо и Кричке-Кричковиће , Матаругиће и сл. водио поријекло од једног претка, већ више територијално организованом групом људи која је имала елементе племенске организације. Као Долазак једног дијела Срба из Херцеговине и Црне Горе на , ова група почела је да се растаче у позном племенски организована просторе Далмације, Лике и Крајине опште је позната и историјским средњем вијеку. То племенско име су Мацуре заиста могле донијети изворима потврђена чињеница. То уосталом потврђује и идентично са сјевера, али су исто тако још на сјеверу они могли бити састављени источнохерцеговачко наречје и једних и других, к ао и елементи народне од разних етничких елемената - Срба, других словенских племена и културе. Већи је проблем успостављање јасно одређеног миграционог словенизираних Германа. правца који би одговорио на питање када и куда су поједини родови из Црне Горе и Херцеговине стигли на подручје Крајине. Иако за неке Иако већина истраживача Мацуре , као и сва друга стара племена у , сматра Црној Гори остацимаконструкција романских влаха-сточара, изузев неких породице та веза може сеслучај. установи, за добар дио, а међу њима и за далматинске Мацуре, то да није С друге стране, пратећи историјска сумњивих лингвистичких нема јачих доказа o њиховој , или документа, турске, млетачке и аустријске пописе, нека груба слика „романофоности“. Већина поменутих племена, било у предањима, , може да се дефинише. било у изворима , помиње се и као становништво долина ријека, а не бар временски оквир само планина: Матаруге око Требишњице, Кричи око Таре и Ћехотине, Мацуре око Мораче, Матагужи око Зете, Букумири у жупском дијелу Далмација, тачније Равни Котари, у турске руке су пали половином 16. вијека. Након тог периода интензивирано је српско насељавање Куча. За већину од њих се и у преда њима каже да су имали винограде и Далмације из Босне и Херцеговине. Мацуре су могле доћи и тада, у општем бавили се земљора дњом, па је теорија о искључивом влашком, сточарском таласу српских сеоба. Међутим, један детаљ је вриједан пажње. Мацуре поријеклу прилично неувјерљива. се у Далмацији појављују веома рано у околини два најстарија српска Крке и Крупе. Мацу ре досељене у Бјелајско поље у 19 . вијеку из Да је до стапања влашких и словенских скупина долазило и да манастира, су 358 Далмације сачува ле су предање да с у били „кметови манастира Крупе“. се једни претапали у друге доказ је и данашња генетика, поготово аутосомална (обухвата свеукупну генетику појединца и по мушкојАко и препоставимо да су далматинске Мацуре у Далмацију дошле из племенске области Мацу ра у Црној Гори, да им је племенско по женској линији). Из тог разлога се не може једноставно повући некадашње знак једна кости Мацуре =власи , као што се често досада чини ло, нити можемо име постало презиме, неколико чињеница би могло да употпуни општу слику. Веома је битно напоменути да је ма настир Морача, који се и налази све старо становништво проглашавати „романским и влашким“. Треба , некадашњој племенској области Мацура, п рема забележеном предању имати у виду да се такво мишљење ослања на предања родова којиусу се спаљен 1505. и био пуст све до 1565. или 1570., кад године је обновљен досељавали у Црну Гору махом у 15. вијеку, као што је случај с данашњим под патронатом игумана Томе и Вукића Вучетића. Ако је тако значајан Морачанима и Ровчанима. Када они говоре о „старом становништву“, духовни центар какав је манастир Морача био похаран и опустио, сасвим онда је то зап раво оно становништво које је у долини Мораче живјело у је извјесно да је и народ око манастира био расељен у поменут ом периоду. вријеме Немањића. Долина Мораче се као словенска жупа помиње још у Једино што можемо претпоставит и јесте да је паљење манастира везано „Љетопису попа Дукљанина“ у 12., и вијеку то као дио Подгорја (Србије), у истој области се налази један од најстаријих српских сред њевјековних 358

Рађеновић Петар, Бјелајско поље и Бравско, Насеља и порекло становништва(књига 20).


210


211

или за неку побуну, или за покушаје супростављања Турцима. Зета Црнојевића је у том периоду у потпуности пала под Турке. Дио народа је још та да, почетком 16. вијека , могао наћи уточиште у околини Задра, који је још био под контролом Млечана. Никодим Милаш чак наводи да V ЗАВРШНО РАЗМАТРАЊЕ је д уховно старање на д правос лавнима у Далмацији тад преуз ео зе тски ,359 што може да показује директну везу између народа у митрополит Српско презиме Мацура, о којем је овдје ријеч, први пут се у сјеверној Далмацији и Црној Г ори. Да ли су Мацуре досељене у Далмацију документованим историјским изворима појављује крајем 17. вијека, у том таласу сеобе? тачније 1696. године (помен Михајла 360 Мацуре) у сјеверној Далмацији. Историчари би рекли да од првог помена Мацура у историјским изворима почиње и историја овог рода. Генетика нам отвара прозор у нешто дубљу прошлост. А шта нам је генетика недвосмислено показала у овом случају: •

Блиско сродство по мушкој линији наслеђивања и заједничко поријекло за сљедеће крајишке српске породице које славе Аранђеловдан: Мацуре, Маринковиће-Ћелиће, Простране. Генетика је показала везу између различитих грана рода Мацура у Босанској Крајини и Далмацији.

•

Припадност рода Мацура хаплогрупи I1, подгрупи I1-Z63, и сасвим вјероватну припадност још специфичнијој грани I1-T2.

•

Даљу повезаност рода Мацура с појединим русинским породицама које припадају хаплогрупи I1-Z63. Карактер хаплогрупе I 1-Z63 као протогерманске и њену повезаност с миграцијама појединих германских народа у Европи, у највећој мјер и с миграцијама Ван дала и Свева.

•

•

Присутност I1 Z63 међу словенским популацијама средње и источне Европе и Балкана у којима се појављује презиме Мацура: моравско-шлеским Власима, Русинима, Србима.

Нема сумње да је Михајло Мацура из горњег извора поменут као припадник оне групе српског народа која се у историјској литератури означавала именом Морлака или Влаха. Већина историчара се слаже да морлаци нису етнички већ социјални појам. Статус влаха подразумјевао је с татус слобод ног се љака , ослобођеног феудалних обавеза, граничара, , уклопљеног у чврсту стру ктуру заједнице с аутономним војногобвезника правима, било да су се тицал а вјерске слободе или рјешавања унутрашњих спорова. Сва српска друштва формирана на границама великих империја била су уклопљена у овај „влашки“ систем и због тога се Срби веома често у изворима означавају као власи. Категорија влашког пра ва била је позната у средњовјековној српској држави, али и у средњој и источној 359

Милаш Никодим епископ, Православна Далмација , стр.202.

360

Бошко Десница, Историја котарских ускока 1684-1749 II, Београд, 1951, стр. 319-321.


212


213

презимена с наставком -ура, поред ових генетичких веза, јасно указује Европи, Чешкој и Моравској. Турци, Аустријанци и Млечани су је само на заједничко поријекло између словенских популација Закарпатја и прилагодили својим потребама. Оно што се учинило интересантним динарских Срба. Остаци германских племена (Вандала прије свега) могли било је постојање презимена Мацура међу оним популацијама у Европи су се утопити у словенске сточаре Карпата још у периоду до доласка Срба које су управо уживале „влашко“ право и које су се на овај или онај - међу моравско-шлеским Власима, карпатским на Балкан у 7. вијеку, а потом са Србима мигрирати на југ. То би могло начин називале власима Русинима, крајишким Србима. Управо ова чињеница довела нас је бити до објашњење за постојање I1-Z63 и код Русина на сјеверу и код Срба на југу. Постоја ње старог п лемена Мац ура у Црној Гори можда нам отк рива ситуације да поставимо питања: да ли постоји нека генетичка веза између мјесто насељења ове групе по доласку на Балкан, а затим и преселење Мацура на Балкану и Мацура у средњој Европи? Каквог су карактера неких дијелова те г рупе у сјеверну Далмацију у 16. вијеку. Ово би могла генетичке везе између поменутих популација? бити једна од вјероватнијих верзија поријекла крајишких Мацура. На прво питање могли бисмо одговор ити одречно - тестиран и Мацура из шлеског Ћешина и Мацуре из Далмације, иако носе исто презиме, Генетичка генеалогија се досад показала изразито динамичном дисциплином, која готово свакодневно доноси нова сазнања и разоткрива нису генетичке повезане по мушкој линији и припадају различитим хаплогрупама. Свакако, на основу само једног резултата не могудио се по дио мозаика наше прошлости. Сваки нови тестирани је корак напријед у том смјеру. Исто , понекад тако нова сазнања оповргну стара, доносити коначни закључци. али је то све нормалан процес. Без обзира на то да ли ће нови генетички На друго питање одговор је већ комплекснији. На основу досад дорезултати потврдити или оповргнути изречено у овом разматрању о ступног материјала чини се да постоје одређене генетичке сличности , уз поријеклу Мацура, увјерени смо да ће се, напомоћ крају генетике између Русина, моравско-шлеских Влаха и Срба. Та сл ичност се огледа недо коначне истине о поријеклу овог крајишког рода. доћи 362 само у сли чној комбинацији доминантних ха плогрупа Dinaric, Е1b),(I2a већ и у генетичкој специфичности Русина и моравско-шлеских Влаха у односу на сусједне словенске народе. Укратко, могло би се рећи да Русин 361

или моравски Влах Словака имају веће учешће „балканске“ генетике у односу на просјечног Пољака, или , међу Чеха којима живи. Тако тестирани Мацура из Ћешина припада хаплогрупи E1b, карактеристичној за Балкан и јужну Европу уопште. Међутим, хаплогрупа E1b п рисутна је, можда још од најранијих времена, на цијелом карпатском планинском простору. Зато и ову одредницу „балкански“ треба схватити условно и не искључити могућност учешћа старих становника Карпата у етногенези Словена, па и самих Срба. Исто, тако треба примјетити да с у све те популације које се називају „влашким“ по карактеру заправо изразито с ловенске. Питање је гдје се у цијелу ову причу уклапају крајишке Мацуре с . хаплогрупом I1-Z63 Већ смо рекли да хаплотипови сродни мацурским постоје међу русинском популацијом, али да та веза није средњовјековна већ старија, и да се прије може повезати с раним словенскикм миграцијама него са средњовјековним кретањима влаха-сточара. Било да је име Мацура настајало независно код популација на сјеверу и југу или је носило коријене неког старијег етнонима, (Мазури?) и сам сличан начин творбе 361

Скок Петар, Чешка књига о влашком , ГЗМ, праву XXX, Сарајево 1918, str. 295-316

362

https://www.familytreedna.com/public/carpatho-rusyn/default.aspx?section=yresults

215

ПРИЛОГ I СПИСАК МАЦ УРА ЖРТАВА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА * МАЦУРЕ ЛОГОРАШИ НА ГОЛОМ ОТОКУ

МАЦУ РЕ НА СПИСКОВИМА СТРАДАЛИХ У II СВЕТСКОМ РАТУ

364

ХРВАТСКА, ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 365 Кистање ( Книн)

1. Мацура ( Душан) Саво , рођен 1918, Србин, погинуо 1944.

Мацуре су претрпеле велике жртве током Другог светског рата. На јавно доступним спис ковима налазе се имена 197 страдали х, међу којима је чак 40 деце односно малолетних особа. Број страдале деце с презименом Мацура засигурно је и већи с обзиром на чињеницу да уз имена двадесета к евиден тираних не стоји и година рођења. Овом списку су придодати и страдали у 363 Словенији с презименом Мацур .

у НОБ, Перушић

Уз овај списак додајемо и онај на којем су Мацуре које су после рата доспеле у злогласни казамат на Голом отоку.

1944. у НОБ, Провић

2. Мацура ( Душан) Ранко , рођен 1920, Србин, погинуо

1944. у НОБ, Перушић

3. Мацура ( Гавран) Илија , рођен ?, Србин, погинуо 1945. у

НОБ, Катарина-Ријека

4. Мацура ( Глишо) Стеван , рођен 1908, Србин, погинуо

, рођен 1886, Србин, убијен 1944. 5. Мацура ( Или ја) Милош у дире ктном терору, Кистање 6. Мацура ( Илија) Сава , рођен 1925, Србин, погинуо 1944.

у НОБ, Оћестово

, рођена 1924, Српкиња, погину7. Мацура ( Јован) Даница ла 1943. У НОБ, Кистање Село 8. Мацура ( Јован) Обрад , рођен 1910, Србин, погинуо 1944.

у НОБ, Туровац – Лика

366 , рођен 1914, Србин, погинуо 9. Мацура ( Јован) Обрад

1944. у НОБ, Туровац

10. Мацура ( Јован) Саво , рођен 1922, Србин, погинуо 1943. у НОБ, Бенковац

363 који живи у Херцег Новом (Црна Гора), има Ервин Мацур, породично предање да су се његови у Словенију доселили из северне Далмације и да су се некад презивали Мацура. Више на стр. 16.

364 Преузето из документа који је објавио Музеј жртава геноцида Београд, Жртве рата 1941-1945 . 365 Музеј жртава геноцида Београд, Жртве рата у Хрватској 1941-1945, стр. 891-892 366 Могуће је да је поновљено претходно име

МАЦУ РЕ НА СПИСКОВИМА СТРАДАЛИХ У II С ВЕТСКОМ РАТУ

218

11. Мацура ( Јован) Васиљ , рођен 1868, Србин, погинуо 1942. приликом борби или бомбардовања, Кистање

Горњи Ервеник ( Книн) 25. Мацура ( Лазо) Јандрија , рођен 1920, Србин, погинуо

, рођена 1924, Српкиња, убијена 12. Мацура ( Јован) Зорка

1944. у НОБ, у Пађенима

13. Мацура ( Миле) Марко , рођен 1927, Србин, погинуо

1943. у НОБ, Неретва

1943. у затвору, Шибеник 1944. у НОБ, Оклај

14. Мацура ( Никола) Јандрија , рођен 1932, Србин, убијен од уст аша 1943. у дирек тном терору, Кистање

26. Мацура ( Лазо) Никола , рођен 1912, Србин, погинуо

, рођен 1911, Србин, стрељан 1943. 27. Мацура ( Лазо) Тодор као заробљеник припадник НОВ и ПОЈ, Кистање 28. Мацура ( Миле) Душан , рођен 1910, Србин, погинуо

, рођен 1906, Србин, погинуо 15. Мацура ( Обрад) Стеван

1944. у НОБ, Зрмања

16. Мацура ( Саво) Јован , рођен 1924, Србин, погинуо 1942.

у НОБ, Ервеник

, рођен 1910, Србин, погинуо 17. Мацура ( Стеван) Милан

30. Мацура ( Миле) Милан , рођен 1920, Србин, погинуо 1945. у НОР, Горњи Ервени к

18. Мацура ( Томо) Јован , рођен 1912, Србин, погинуо 1944.

1944. у НОР, Горњи Ервеник

1944. у НОБ, Дивосело у НОБ, Мокро Поље 1944. у НОБ, Мазин у НОБ, Книн

19. Мацура ( Васиљ) Дева , рођена 1870, Српкиња, погинула 1942. приликом борби или бомбардовања, Кистање 20. Мацура ( Вујо) Вујо , рођен 1924, Србин, погинуо 1944. у НОБ, Перушић 367 Лишане Тињске ( Бенковац)

21. Мацура ( Ми ле) Љубо, рођен 1923, Србин, погинуо 1943. У НОБ, непознато место погибије 22. Мацура ( Никола) Марко , рођен 1920, Србин, умро од Немаца 1945. у немачком логору 368 Биоград

29. Мацура ( Миле) Јово , рођен 1925, Србин, погинуо 1945.

31. Мацура ( Стеван) Миливој , рођен 1930, Србин, погинуо

, рођен 1926, Србин, погинуо 32. Мацура ( Танасије) Обрад

1944. У НОБ, Пађене

370 Доњи Ервеник ( Книн)

33. Мацура ( Душан) Зоран , рођен 1936, Србин, убијен од усташа 1943. у директном терору, Доњи Ервеник

, рођен 1912, Србин, погинуо од 34. Мацура ( Лаза) Тодор Италијана 1943. у НОБ, Кистање 35. Мацура ( Миле) Душан , рођен 1907, Србин, погинуо 1944. у НОБ, Ровиште-Зрмања

, рођен 1943, Србин, погинуо 36. Мацура ( Танасије) Никола 1944. непознато, Доњи Ервеник

23. Мацура ( Саво) Милица , рођена 1913, Српкиња, убијена 1942. у ди ректном терору , Биоград 24. Мацура ( Саво) Миливој , рођен 1921, Србин, погинуо

1943. У НОБ, у Врани

367 368

219

369

Музеј жртава геноцида Београд, Жртве рата у Хрватској 1941-1945, стр. 18 Исто, стр. 27

371 Ком ( Грачац, Лика)

37. Мацура ( Саве) Милан , рођен 1913, Србин, погинуо 1943.

у НОБ, у Смедереву

369 370 371

Исто, стр. 888 Исто, стр. 886 Исто, стр. 886


220

Книнско Поље ( Книн) 372

38. Мацура ( Љубан) Андрија , рођен 1906, Србин, погинуо

221

46. Мацура ( Никола) Цмиља , рођена 1939, Српкиња, убијена од усташа 1943. у дирек тном терору, Ервеник Златарски

1943. у НОБ, Кистање Штрбци 373 Доњи Кашић ( Бенковац)

, рођен 1918, Србин, погинуо 39. Мацура ( Васиљ) Стеван

1945. у НОБ, Катарина

Каштел Жегарски ( Обровац) 374

375 , рођен 1894, Србин, убијен 40. Мацура ( Никола) Карпо

1943. у директном терору, Жегар Крупа ( Обровац) 376

41. Мацура ( Танасије) Обрад , рођен 1924, Србин, погинуо

1944. у НОБ, Пођине - Книн 377 Међаре( Шибеник)

42. Мацура ( Глиша) Михаило , рођен 1922, Србин, погинуо

1943. у НОБ, Шупљаја 378 Шибеник

43. Мацура ( Милан) Момчило , рођен 1916, Србин, убијен од четника 1944. у д иректном терору , Заблаће Горњи Округ ( Трогир)379

381 Босанска Дубица

1. Мацура ( Коста) Вукосава , рођена 1900, Српкиња, умрла од усташа 1942. у логору , Стара Гради шка 2. Мацура ( Лазо) Стана , рођена 1938, Српкиња, убијена од усташа 1942, непознато, Козара 3. Мацура ( НН) Драгиња , рођена 1917, Српкиња, убијена од уст аша 1942. у логору Јасеновац 382 Доња Слабиња ( Босанска Дубица)

4. Мацура ( Никола) Војин , рођен 1910, Србин, убијен од усташа 1942. у логору Јасеновац 5. Мацура ( Станко) Симо , рођен 1902, Србин, погин уо 1942. у НОБ, Козара , рођена 1938, Српкиња, убијена 6. Мацура ( Војин) Милка

од усташа 1942. у логору Јасеновац 383 Доњи Јеловац ( Босанска Дубица)

44. Мацура ( Мијат) Илија , рођен 1904, Србин, погинуо

7. Мацура ( Драгољуб) Срето , рођен 1939, Србин, убијен од усташа 1942. у збегу, Козара

380 Ервеник Златарски ( Златар- Бистрица)

, рођен 1891, Србин, поги нуо 1942. 8. Мацура ( Јован) Микан у НОБ, Козара

1945. у НОБ, Пођине - Книн

45. Мацура ( Лаза) Никола , рођен 1915, Србин, погинуо

1943. у НОБ, Ловћен 372 373 374 375 376 377 378 379 380

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА , ЖРТВЕ РАТА 1941-1945

Исто, стр. 896 Исто, стр. 14 Исто, стр. 1263 Према нашим подацима, Карпо је рођен 1896. године. Види стр. 126-127. Исто, стр. 1263 Исто, стр. 1801 Исто, стр. 1822 Исто, стр. 2338 Исто, стр. 2999

9. Мацура ( Јован) Милорад , рођен 1906, Србин, убијен

1942, непознато, Козара

, рођен 1901, Србин, убијен од 10. Мацура ( Јово) Драгољуб усташа 1942, у директном терору, Хајдеровци 11. Мацура ( Јово) Душан , рођен 1916, Србин, убијен 1942, непознато, Козара 381 Музеј жртава геноцида Београд, Жртве рата у Босни и Херцеговини 19411945, стр. 257 382 Исто, стр. 297 383 Исто, стр. 302


222

12. Мацура ( Љубан) Анка , рођена 1940, Српкиња, убијена од усташа 1943. код куће, Доњи Јеловац 13. Мацура ( Микан) Мирко , рођен 1927, Србин, у бијен од усташа 1942. у логору Јасеновац 14. Мацура ( Микан) Стана , рођена 1929, Српкиња,

убијена од усташа 1942. при депортацији, Славонија

15. Мацура ( Миле) Пава, рођена 1913, Српкиња, убијена

1941. код куће, Доњи Јеловац

, рођен 1918, Србин, поги16. Мацура ( Милош) Радомир

нуо 1943. у НОБ, Козара

17. Мацура ( Милош) Живко , рођен 1921, Србин, погинуо

1943. у НОБ, Козара

223

28. Мацура ( Ј.) Милка , рођена 1940, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка 29. Мацура ( Јово) Стоја , рођена 1880, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка 30. Мацура ( М.) Коса, рођена 1912, Српкиња, убијена од усташа 1942. у затвору, Славонска Пожега 31. Мацура ( М.) Стоја , рођена 1940, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка 32. Мацура ( Мићо) Јошо , рођен 1912, Србин, убијен од усташа 1942. у логору Стара Градишка

, рођен 1906, Србин, убијен 18. Мацура ( Никола) Лазо

33. Мацура ( Милан) Остоја , рођен 1932, Србин, убијен од усташа 1942. у логору Стара Градишка

19. Мацура ( НН) Драгољуб , рођен 1909, Србин, убијен од

34. Мацура ( Милан) Роса, рођена 1939, Српкиња, у бијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка

1942. у директном терору, Козара усташа 1942. у логору Јасеновац

20. Мацура ( НН) Мара , рођена 1899, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Јасеновац 21. Мацура ( НН) Павле , рођен 1875, Србин, убијен од усташа 1942. у логору Јасеновац 22. Мацура ( НН) Петар , рођен 1870, Србин, убијен од усташа 194 2. у логору Јасеновац

35. Мацура ( Милан) Саво , рођен 1934, Србин, убијен од усташа 1942. у логору Стара Градишка 36. Мацура ( Никола) Душанка , рођена 1923, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка 37. Мацура ( НН) Милка , рођена 1927. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка

, рођен 1918. Србин, погинуо 23. Мацура ( Павле) Благоје

38. Мацура ( Петар) Миленко , рођен 1937, Србин, убијен од усташа 1942. у логору Стара Градишка

1942. у НОБ, Дубица

24. Мацура ( Павле) Милан , рођен 1920. Србин, погинуо

39. Мацура ( С.) Јоша , рођена 1902, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Јасеновац

, рођен 1907, Србин, погинуо 25. Мацура ( Петар) Љубан 1941. У директном терору, Козара

40. Мацура ( Саво) Коса , рођена 1912, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка

1942. у НОБ, Дубица

26. Мацура ( Пилип) Душан , рођен 1895, Србин, убијен

41. Мацура ( Симо) Јованка , рођена 1887, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка

Бистрица( Босанска Градишка)

42. Мацура ( Симо) Јово , рођен 1877, Србин, убијен од Немаца 1942. у логору Земун Сајмиште

1942, непознато, Козара

384

27. Мацура ( Ј.) Марица , рођена 1917, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка 384

Исто, стр. 471

43. Мацура ( Станко) Марица , рођена 1912, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка


224

44. Мацура ( Стево) Коса , рођена 1912, Српкиња, убијена

225

од усташа 1942. у НОБ, Козара

54. Мацура ( Н.) Роса , рођена 1906, Српкиња, убијена од усташа 1942. У логору Стара Градишка

, рођен 1896, Србин, убијен од 45. Мацура ( Стево) Милош усташа 1942. у НОБ, Козара

1942. у логору Сисак

385 Буквик( Босанска Градишка)

46. Мацура ( Стеван) Симеун, рођен 1900, Србин, поги-

нуо 1942. у НОБ, Грбавица

386 Гашница ( Босанска Градишка)

47. Мацура ( С.) Симеун , рођен 1900, Србин, убијен од усташа 1942. у логору Стара Градишка Ламинци Брезици (Босанска Градишка )387 48. Мацура ( Саван) Стојка , рођена 1916, Српкиња, убијена

од усташа 1944. у логор у Стара Градишк а 388 Ламинци Дубраве ( Босанска Градишка)

49. Мацура ( Марко) Стојка , рођена 1911, Српкиња, убијена 1943. у директном терору , Босанска Градишк а 389 Врбашка ( Босанска Градишка)

55. Мацура ( Никола) Роса , рођена 1915, Српкиња, нестала

56. Мацура ( Р.) Милица , рођена 1892, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка 57. Мацура ( С.) Стана , рођена 1900, Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишк а 390 Босанска Костањица ( Босански Нови)

58. Мацура ( Стојан) Мара, рођена 1904, Српкиња, убијена 1942. у директном терору, Козара 391 Бусије( Босански Петровац)

, рођен 1943, Србин, умро од 59. Мацура ( Божо) Миле тифуса 1943. у збегу, Мали Стјењани 60. Мацура ( Раде) Лука , рођен 1878, Србин, убијен 1943.

код куће, Бусије

, рођен 1868, Србин, убијен 1943. у 61. Мацура ( Раде) Васо директном терору, Бусије

, рођена 1916, Српкиња, 50. Мацура ( Дамјан) Симеуна убијена од усташа 1942. у логору Стара Градиш ка , рођена 1940, Српкиња, 51. Мацура ( Милан) Милка убијена од усташа 1942. у логору Стара Градиш ка , рођена 1913, Српкиња, 52. Мацура ( Милан) Вукосава убијена од усташа 1942. у логору Стара Градиш ка 53. Мацура ( Миле) Саво , рођен 1905, Србин, нестао 1942.

У НОБ, Турјак 385 386 387 388 389

Исто, стр. 488 Исто, стр. 523 Исто, стр. 588 Исто, стр. 590 Исто, стр. 676

Доња Копривна (Цазин)392 62. Мацура ( Ђуро) кћи , рођена ?, Српкиња, убијена 1941. у дирек тном терору, Доња Копривна 63. Мацура ( Ђуро) Милан , рођен 1927, Србин, убијен од усташа 1941. у масовном покољу, Доња Копривна 64. Мацура ( Ђуро) Рајко , рођен ?, Србин, убијен 1941. у директном терору, Доња Копривна 65. Мацура ( Миладин) Мика , рођена ?, Српкиња, убијена 1941. у дирек тном терору, Доња Копривна 390 391 392

Исто, стр. 847 Исто, стр. 978 Исто, стр. 1175


226

66. Мацура ( Никола) Драгиња , рођена ?, Српкиња, убијена 1941. у ди ректном терору, Доња Копривна 67. Мацура ( Никола) Маркан , рођен ?, Србин, убијен 1941. од усташа, у дирек тном терору, Цазин 68. Мацура ( Никола) Марко , рођен ?, Србин, у бијен 1941. у дирек тном терору, Доња Копривна 69. Мацура ( Никола) Милан , рођен ?, Србин, убијен 1941.

Стијена( Цазин)

81. Мацура ( Ђуро) Драган , рођен ?, Србин, убијен 1941. у директном терору, Доња Копривна Кључ394 82. Мацура ( Стево) Даница , рођена 1929, Српкиња,

погинула 1942. у НОР, Дрвар Брезичани (Приједор)395

у дирек тном терору, Доња Копривна

70. Мацура ( Никола) Тривун , рођен ?, Србин, убијен 1941, у директ ном терору, Доња Копривна

227

393

83. Мацура ( Стеван) Милан, рођен 1917, Србин, убијен од Немаца 1942. у логору Земун, Сајмиште Горњи Јеловац (Приједор)396

71. Мацура ( Никола) Вид , рођен ?, Србин, убијен 1941. у директном терору, Цазин

, рођен 1877, Србин, убијен 84. Мацура ( Алекс) Пантелија

72. Мацура ( НН) Боја, рођена ?, Српкиња, убијена 1941. у

1942. у затвору Бањалука

73. Мацура ( НН) Ђуро , рођен ?, Србин, убијен 1941. од

, рођена 1942, Српкиња, 85. Мацура ( Душан) Миља убијена од усташа 1942. у збегу, Козара

директном терору, Доња Копривна усташа у дирек тном теору, Цазин

74. Мацура ( НН) Евица , рођена ?, Српкиња, убијена 1941.

, рођен 1940, Србин, убијен 86. Мацура ( Душан) Радован од усташа 1942. у збег у, Поглеђево

, рођен ?, Србин, убијен 1941. у 75. Мацура ( НН) Марјан

1942. у збегу, Козара

, рођен ?, Србин, убијен од 76. Мацура ( НН) Михајло

, рођен 1872, Србин, у бијен 1942. 88. Мацура ( Јоја) Никола код куће, Горњи Јеловац

, рођена ?, Српкиња, у бијена 1941. 77. Мацура ( НН) Мила


, рођен ?, Србин, убијен 1941. у 78. Мацура ( НН) Милан

1945. у НОБ, Горњи Јеловац

у дирек тном терору, Доња Копривна директном терору, Доња Копривна

, рођена 1894, Српкиња, убијена 87. Мацура ( Илија) Стана

усташа 1941. у директном терору, Цазин

, рођен 1906, Србин, погинуо 89. Мацура ( Јова) Милорад

у дирек тном терору, Доња Копривна

90. Мацура ( Јован) Ана , рођена 1915, Српкиња, умрла

директном терору, Доња Копривна

, рођена ?, Српкиња, убијена 1941. 79. Мацура ( НН) Милка у дирек тном терору, Доња Копривна , рођен ?, Србин, убијен 1941. у 80. Мацура ( НН) Никола директном терору, Цазин

91. Мацура ( Косте) Марко , рођен 1904, Србин, погинуо

1943. у НОБ, Грмеч 393 394 395 396

Исто, стр. 1206 Исто, стр. 1647 Исто, стр. 2006 Исто, стр. 2037-2038


228

92. Мацура ( Косте) Пилије , рођен 1912, Србин, погинуо

229


106. Мацура ( Милутин) Неђо , рођен 1940, Србин, убијен од усташа 1942. у масо вном покољу, Велико Пала нчиште

93. Мацура ( Љубан) Дева , рођена 1912, Српкиња, убијена 1942. у директном терору , Велико Палан чиште

107. Мацура ( Никола) Ђоко , рођен 1890, Србин, убијен 1942. у директном терору , Велико Палан чиште

убијена 1942. у збегу, Козара

397, рођена 1912, Српкиња, 94. Мацура ( Љубан) Дева

108. Мацура ( Никола) Лазар , рођен 1900, Србин, погинуо 1942. приликом борби или бомбардовања, Међувође

95. Мацура ( Љубан) Мирко , рођен 1937, Србин, убијен од усташа 1942. у масовном покољу, Горњи Јеловац

109. Мацура ( Никола) Милутин , рођен 1912. Србин, убијен од усташа 1942. у логору Јасеновац

96. Мацура ( Љубан) Млађен , рођен 1934, Србин, убијен од усташа 1942. у масовном покољ у, Велико Пала нчиште


110. Мацура ( Никола) Урош , рођен 1906, Србин, убијен

97. Мацура ( Љубан) Раде , рођен 1923, Србин, убијен 1942.

111. Мацура ( Остоја) Мара , рођена 1909, Српкиња, убијена 1942. у дире ктном терору, Пог леђево


98. Мацура ( Мића) Мара , рођена 1909, Српкиња, убијена

112. Мацура ( Пилип) Босиљка , рођена 1941, Српкиња, убијена од усташа 1942. у збегу, Козара

99. Мацура ( Михајло) Чедомир, рођен 1913, Србин, убијен 1942. у НОБ, Босанска Дубица

113. Мацура ( Пилип) Здравко , рођен 1940, Србин, убијен од усташа 1942. у збег у, Козара

у збегу, Козара

1943. у НОБ, Приједор

100. Мацура ( Михајло) Милан , рођен 1918, Србин, убијен

114. Мацура ( Раде) Вида , рођена 1925, Српкиња, убијена 1942. у директном терору , 115. Велико Пала нчиште

, рођена 1900, Српкиња, 101. Мацура ( Михајло) Миља убијена 1942. у дирек тном терору, Поглеђево

, рођен 1907, Србин, убијен од 115. Мацура ( Симо) Душан Немаца 1942. у логору Земун Сајмиште

, рођен 1910, Србин, 102. Мацура ( Михајло) Владимир убијен 1942. у д иректном терору, Горњи Јеловац

, рођен 1887, Србин, убијен 116. Мацура ( Симо) Стеван 1942. код куће, Горњи Јеловац

, рођена 1932, Српкиња, убијена 103. Мацура ( Миле) Стоја од усташа 1942. у збегу, Поглеђево

рођена 1879, Српкиња, погинула 117. Мацура ( Симо) Стоја, 1942. у дирек тном терору, Поглеђево

, рођен 1938, Србин, убијен 104. Мацура ( Милутин) Милан од усташа 1942. у масовном покољ у, Велико Пала нчиште

, рођена 1879, Српкиња, убијена 118. Мацура ( Симо) Стоја од усташа 1942. у масовном покољу , Велико Паланчи ште

, рођен 1936, Србин, 105. Мацура ( Милутин) Милорад убијен од усташа 1942. у масовном покољу, Велико Паланчиште

, рођен 1872, Србин, убијен 119. Мацура ( Срђена) Станко 1942. у директном терору, Мљечаница

397

Могуће понављање претходног имена

, рођен 1915, Србин, убијен 120. Мацура ( Станка) Ђорђо 1942. у директном терору, Кнежица


230

231

121. Мацура ( Станка) Перо , рођен 1924, Србин, погинуо

од усташа 1942. у збег у, Бојиште

122. Мацура ( Станка) Симо , рођен 1914, Србин, убијен

, рођена 1937, Српкиња, 135. Мацура ( Михајло) Стеванија убијена од уст аша 1942. у збегу, Бојиште

1942. у НОБ, Грмеч

1942. у директном терору, Козара

123. Мацура ( Станка) Живко , рођен 1920, Србин, убијен 1942. директном терору, Козара 124. Мацура ( Стојан) Пантелија , рођен 1892, Србин,

убијен 1942. у д иректном терору, Горњи Јеловац

125. Мацура ( Стојан) Урош , рођен 1898, Србин, убијен

1942. у дирек тном терору, Гор њи Јеловац

126. Мацура ( Владимир) Вуја , рођена 1938, Српкиња,

убијена од усташа 1942. у збегу, Поглеђево

127. Мацура ( Владимир) Живко , рођен 1942, Србин,

убијен од усташа 1942. у збегу, Поглеђево

128. Мацура ( ж. Владимирова) Мара , рођена 1910,

Српкиња, у бијена од усташа 1942. код куће, Горњ и Јеловац

, рођен 1934, Србин, уби 136. Мацура ( Михајло) Живко јен од муслимана 1943. у дирек тном терору, Јелашиновци , рођена 1896, Српкиња, убијена 137. Мацура ( Пајо) Мара од усташа 1943. у ди ректном терору, Дабар , рођен 1930, Србин, убијен од 138. Мацура ( Пајо) Милош Немаца 1943. у немачкој офанзиви, Дабар , рођен 1928, Србин, убијен од 139. Мацура ( Пајо) Спасо Немаца 1943. у немачкој офанзиви, Дабар , рођена 1922, Српкиња, убијена 140. Мацура ( Пајо) Томка од усташа 1943. у ди ректном терору, Дабар , рођена 1890, Српкиња, 141. Мацура ( Стеван) Мара убијена 1942. у ди рект ном терору, Бојишт е - Сански Мост 142. Мацура ( Танасије) Тодо , рођен 1881, Србин,Мост убијен 1941. у директном терору, Ђедовача - Сански

398 Ђедовача ( Сански Мост)

, рођен 1937, Србин, убијен од 129. Мацура ( Гавро) Јован Немаца 1942. у немачкој офанзиви, Грмеч , рођен 1875, Србин, убијен 130. Мацура ( Лука) Михајло 1941. у директном терору, Ђедовача - Сански Мост , рођен 1907, Србин, погинуо 131. Мацура ( Максим) Љуба

СРБИЈА 399 Чукарица- Раковица ( Београд)

1. Мацура ( Томо) Васо , рођен 1912, Србин, умро 1943. у

НОБ, Цимеше

1942. у НОБ, Сански Мост

, рођен 1914, Србин, 132. Мацура ( Максим) Љубомир погинуо 1941. у НОБ, Сански Мост

400 Стари Град ( Београд)

2. Мацура ( Милан) Слободан, рођен 1918, Србин, погинуо

у НОБ, Калиновик

401 Оснић ( Бољевац)

133. Мацура ( Михајло) Цвијета , рођена 1920, Српкиња, убијена 1943. у дире ктном терору, Јелашковци 134. Мацура ( Михајло) Лука , рођен 1938, Србин, убијен 398 Музеј жртава геноцида Београд, Жртве рата у Босни и Херцеговини 1941-1945, стр. 2208-2209

3. Мацура ( Тривун) Угљеша, рођен 1941, Србин, умро

1943. при депортацији, Оснић 399 400 401

Музеј жртава геноцида Београд, Жртве рата у Србији 1941-1945, стр. 100 Исто, стр. 193 Исто, стр. 322


232

233

АП ВОЈВОДИНА, СРБИЈА 402 Вашица ( Шид)

4. Мацура ( Цветин) Љубомир , рођен 1904, Србин, погинуо 1945. непознато, Вашица

СЛОВЕНИЈА 403 Чешенце ( Ново Место)

1. Мацур ( Јоже) Иван , рођен 1918, Словенац, убијен . 1945 у директном терору, Лашко 404 Ластинич( Смарје при Јелсах)

2. Мацур ( Андреј) Фрањо , рођен 1874, Словенац, умро од

Немаца 1945. при депортацији, Немачка

3. Мацур ( Фрањо) Алојз , рођен 1905, Словенац, нестао од Немаца 1941. при депортацији, Немачка

МАЦУРЕ - ЖРТВЕ ЛОГОРА БАЊИЦА 1941-1944 Мацура Филип , студент медицине; рођ. 22. II 1917. у Дворишту, срез Босанска Дубица; од оца Мирка и мајке Вукосаве, рођ. Стефановић; неожењен; са ста ном у ул. Косте Таушановића бр. 2, Београд. Кажњен са 10 дана затвора због комунизма.

У логор дошао 11. IX 1941. од УГБ. Стрељан 405 16. IX 1941. Мацура Јелисавка Јела , домаћица; (стара) 53 године, рођ. У Балте Јаруга, Босна; од Глише и Јелене – Умпор; са боравиштем у Балте Јаруги.

У логору од 7. VIII 1942. од немачке војске. Пуштена у слободу 27. VIII 1942. од СС. 406

4. Мацу р ( Јожеф) Јулијана , рођена 1873, Словенка, умрла од Немаца 1944. при депортацији, Немачка

402 381 403 362 404

Музеј жртава геноцида Београд, Жртве рата у Војводини 1941-1945, стр. Музеј жртава геноцида Београд, Жртве рата у Словенији 1941-1945, стр. Исто, стр. 510

405 Istorijski Arhiv Beograda, LOGOR BANJICA, Logoraši, Prvi tom, Knjige zatočenika Koncentracionog logora Beograd-Banjica (1941-1944), Beograd 2009. Knjiga 1, str. 75; Више о Филипу Мацури243. 406 Исто, Knjiga 4, страна 448.

234

235

МАЦУРЕ У ЗЛОГЛАСНОМ КАЗАМАТУ НА ГОЛОМ ОТОКУ 1. M ацура Николе Васо , рођен 10. 01. 1920. Општина 428, народност 90, орган 3, врста казне 1, ухапшен 23.05.1949. пуштен 29.11.1949. 2. Мацура Николе Марко , рођен 16.09.1926. Општина 428, народност 90, орган 0, врста казне 2, врста одлуке 2, ухапшен 28.12.1951. пуштен 01.12.1954. 407 Шифрарник :

Општина 428 – Шибеник Народност 90 – Српска Орган 3 – УДБА НР Хрватске Орган 0 – КОС ЈНА

ПРИЛОГ II ПОЗНАТЕ МАЦУ РЕ

Врста казне 21 –– Административна казна Врста казне Судска казна Врста одлуке 2 – Условни отпус

407 Рађено према материјалима Савезног статистичког завода за потребе органа унутрашњих послова – Списак општина и срезова у ФНРЈ са кодексом шифара

На фотографији: породица Мацура у својој кући

о Ускрсу 1926. године: родитељи Димитрије и

Божана, и деца: Милорад, Милош, Драгољуб и

Вера

236


АКАДЕМИК МИЛОШ МАЦУ РА

, Протеинског друштва, Српског хемијског ну резонанцију у медицини , Југословенског друштва, Друштва физикохемичара Србије биофизичког друштва, Америчког хемијског друштва, Америчког физичког друштва, Америчког друштва за унапређење науке. Област рада: физичка хемија, 412 биохемија, биофизика.

(1916, Беч - 2005, Београд) демограф, доктор економских наука

237

Завршио Правни факултет у Београду (1938). Био директор Завода за статистику НР Србије, заменик директора и директор Савезног завода ДИМИТРИЈЕ МАЦУ РА за статистику, председник Југословенског статистичког друштва, главни уредник Статистич- (1890, Доњи Јеловац - 1959, Београд), трговац ке ревије, професор демографије на ФилозофЧетврто од деветоро деце Филипа и Стане ском факултету у Београду, члан Међународне уније за научно истраживање становништва и Мацура, рођене Зец. По завршетку средње шкоМеђународног статистичког института. Радио ле његов отац, имућан сељак и трговац коњима, 408 . шаље га на школовање у Беч, где Димитрије завркао експерт УН за статистику и демографију Објавио више научних радова из статистике и шава трговачку академију. У Бечу упознаје Бодемографије у стручним часописима. Носилац више409.одликовањажану Кадлец, девојку пореклом из околине Брна Дописни члан Српске академије наука и уметности од 21. марта у Моравској, и венчава се њом. Убрзо потом селе 410 За члана кореспондента Француске се у Скопље. По уласку Бугарске у рат на страни 1974; редовни од 7. маја 1981. академије моралних и политичких наука изабран је 1968, а за по- Немачке и Аустроугарске у јесен 1915. заједно са 411 . часног члана Краљевског статистичког друштва у Лондону 1974 другим Србима напуштају Скопље. Придружује се српској војсци као цивил на путу преко Албаније Преминуо у Београд у 29. августа 2005. године. до Јадрана у зиму 1915-1916. Одатле је евакуисан и потом пребачен у Фран-

ПРОФ. ДР СЛОБОДАН МАЦУРА

(3. VI 1948, Станишићфизикохемичар ) , универзитетски професор, члан САНУ Доктор физичке хемије Природно-математичког факултета у Београду од 1978; постдокторске студије завршио у Цириху код Р. Р. Ернста. Професор Универзитета у Београду од 1989; редовни професор биохемије на клиници „Мејо“ (Mayo Medical School, Mayo Graduate School of Medicine, Mayo Foundation, Rochester, SAD) од 1999. Од 26. октобра 2000. у Одељењу хемијских и биолошких наука САНУ - члан ван радног састава. Члан Међународног друштва за магнетну ,резонанцу Друштва за магнет-

цуску, (на је управо тог периода). По окончању рата Мацура“. враћа се у Скопље и сслици млађим братомиз Жарком отвара робну кућу „Браћа Као угледни грађани н Скопља, једно време био је потпредседник скопске општине. Као масон, у Скопљу је припадао тамошњој масонској ложи. По избијању Другог светског рата Димитрије и Жарко затварају заједничку радњу, а породица прелази у Београд пре почетка Априлског рата и немачке окупације. У време Другог светс ког рата и по његовом завршетку са братом се бави трговином. Кад је нова власт укинула приватн у трговину, Димитрије једно време ради као службеник у државној администрацији ФНРЈ. Потом живи као пензионер до смрти 1959. Иако старија од њега, Божана га је надживела готово девет година.

ПРОФ. ДР ДРАГОЉУБ МАЦУРА (28. V. 1922, Скопље – 7. V 1987, Београд), универзитетски професор

408 Од 1966. до 1972. био директор Одељења за становништво при Организацији Уједињених нација. Дипломирао на Грађевинском факултету у 409 Одликован је орденом за храброст (1945), орденом за заслуге за народ са сребрном Београду. Биран за декана Техничког факултета звездом (1963), орденом рада III и II реда (1950. и 19 55), орденом Републике са сребрним венцем у Нишу и Саобраћајног факултета у Београду. (1965), орденом рада са црвеном заставом (1972). Добио је повељу и плакету Универзитета у Аутор Мичигену (1967), повеље Америчког статистичког удружења и Института за светске проблеме у пројекта Ибарског пута на делу БеоградСан Дијегу (1968). Љиг, руководилац опитних деоница на Ибарском 410 Људи интелектуалневрлине, 170 година САНУ, Завод за уџбенике, Београд, 2011, стр. 288. 411 www.macure.net 412 http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1072

238


239

путу код Београда, главни руководилац радова на аутопуту „Братство и МИЛЕНКО МАЦУ РА јединс тво“, аут ор инвес тиционог програма за пут Ниш-Приштина-Пећ. 417 413 вен цем. (26. IX 1926, Доњи Јеловац – 2010, Козарска Дубица), привредник Носилац ордена рада са златним Рођен од оца Благоја и мајке Ане (рођ. Каурин). Завршио основну школу и кренуо у трговачку , али школовање прекида почетак Другог светског рата. Током рата тешко рањаван, а 1944. заробљен и спроведен у злогласни логор Аушвиц. Ослобођен Дипломирао на Правном факултету у Загребу. Члан СКЈ и учесник је 1945. и крај рата дочекао у Црвеној армији, НОБ од 1941. За време НОБ био на разним ду жност има у органим а народне помажући рањеницима . После рата завршава Вивласти. После ослобођења био заменик јавног тужиоца НР Хрватске, соку индустријску школу у Загребу и постаје један јавни тужи лац за област Ријек у и област Далма цију и судиј а Врховног од најуспешнијих привредника Босанске Крајине. суда НР Хрватске. Био председник савета Адвокатске коморе Хрватске, Радио 17 година као руководилац Комбината дрвне председник савета Правног факултета у Загребу и потпредседник Савеза индустрије, а потом 10 година водио текстилну Удружења правника Хрватске. Носилац партизанске415споменице 1941.индустрију „Кнежопољка“. Бањско-рекреативни . Бицентар „Мљечаница“ пуштен је у рад под његовим руковођењем МИЛОРАД МАЦУРА ран у три мандата за народног посланика у Републици БиХ, а успешно је обављао и послове председника општине Босанс ка Дубица. Умро 25. сеп 416 - 1989, Београд,)архите кта. (1914, Скопље тембра 2010. у Козарској Дубици , где је и са храњен поред покојне супруге с којом није имао деце. Рођен 9. марта 1914. године у Скопљу. Године 1937. Радојке (рођене ,Зец) дипломирао на архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. Као млад архитекта пред рат ДР МИРОСЛАВ МАЦУ РА радио у предузећу арх. Милана Секулића које је, (1944, Београд), демограф између осталог, подигло палату Албанија и заграду Бановине у Новом Саду. После рата запошљава се Након Економског факултета у Београду, похађа докторске студије у Урбанистичком заводу Београда, у којем интенна Принстонском универзитету, Њуџерзи, САД, где зивно ради на изради регулационог плана за Нови докторир а 1972. Између 1972. и 1975. био доцент и исБеоград. Од 1949 . прелази у Пројектантски завод НО траживач на Институту Хаџетепе за истраживања Београда, у којем ради на пројектовању свог жистановништва Универзитета Хаџетепе (Hacettepe вотног дела – зграде Војногеографског института у üniversitesi) у Анкари, у Турској. Године 1975. враћа Београду (1950 - 1956). На функцију директора у Инсе у Београд и ради као истраживач у Економском ститут у за архитектуру и урба низам Србије (ИАУС) изабран 1 962. године. институту у Београду до 1981. Те године на позив Умро је 22. априла 1989. у Београду. директора Демографског одељења секретаријата Организације Уједињених нација (ОУН) прелази на рад у Њујорк. Након осам година бива постављен на место шефа Одељења за с тановништво у Европској економској комисији ОУН у Женеви. Од 2002. ради као хонорарни професор демографије на Универ, све зитету у Женеви, чиме се бави и после пензионисања y ОУН 2004 до 2008. Од 200 4. наставља профес ионални рад у оквиру међународних 413 Југословенскисавременици „Ко је ко у Југославији“,Хронометар, Београд, 1970, стр. 581. пројеката из обаласти демографских истраживања. 414 Непозната година смрти.

МИЛАН МАЦУРА

414), дипл. п равни к, судија (9. III 1912, Церање, Бенковац – преминуо Уставног суда Хрватске.

415 Југословенскисавременици „Ко је ко у Југославији“,Хронометар, Београд, 1970, стр. 581. 416 Мара Јанакова Грујић, „Архитекта Милорад Мацура (1914-1989)“, Издавачи: Центар ВАМ Институт за архитектуру и урбанизам Србије - Београд, 2010; macure.net 417

www.macure.net

240


ЛАЗАР МАЦУРА

ВЛАДИМИР МАЦУ РА

(1948, Мацуре), преводила ц

(Ервеник, Книн), колекционар

241

Рођен априла 1948. године у Мацурама, крај Школовао се у Љубљани, где је уписао историју Кистања. Основну школу завршио у Кистањама, уметности и играо мање улоге у позоришту код , а Филозофски фа култет (гругимназију у Книну Љубише Ристића. Из Љубљане одлази у Беч, код па енглески и италијански језик) у Задру. Током оца Момчила, који је тамо радио. Ту почиње да се рата 1991-1995 . био директор српског Радио Книбави колекционарством, најпре преко мале прона и српске РТВ Книн у оснивању (до априла давнице уметнина. Сакупљао је радове класич1992. године), а био је и министар информисања у них уметника, а потом и разне предмете, који се првим владама С АО Крајине и Републике Српске данас налазе у његовом музеју у Новим БановКрајине. Од 1994. радио је на Филозофском фа- цима. Као колекционара превасходно га занима култету у Петрињи као лектор за енглески језик историјска авангарда и неоавангарда 20. века. и асистент за америчку књижевност. Након прогона Срба из Републике Осим што је сакупљао уметничке предмете, Владимир Мацура формирао је велики в оћњак у којем је запатио старе, изумрле сорте јабука, којих Српске Крајине запослио се на Филозофском факултету у Никшићу као лектор за енглески језик и а истент за енглеску књижевност. Од 1996. живи одавно нема на овим просторима. у Београду. Превео је преко 100 књига с енглеског језика и десетак књига 418 МИЛИВОЈ МАЦУРА с италијанског и више збирки поезија са српског на енглески.

(14. VII 1956, Мацуре), привредник

ПРИМ. ДР НАДА МАЦ УРА

(1948, Врдникспецијалиста ), кардиологије Рођена у малом фрушкогорском месту Врдник. После школовања у Руми завршила Медицински факултет у Београду, а по, које су јој донеле том и две специјализације академску титулу примаријуса. Радила као лекар у Крагујевцу, Смедеревској Паланци, потом у београдској Хитној помоћи. Од 1989. године извештава за медије о свим збивањима у Хитној помоћи. Била уредник медицинског часописа „Хало, 94“. Добила је признање за најбеограђанку за 2007. годину. Осим медицинских савета даје и савете путем медија како квалитетније живети и 419 сачувати здравље.

418 419

www.macure.net www.mojheroj.com; www.macure.net

Завршио средњу саобраћајну школу у Београд у. Од 1983. године бави се откупом и п родајом сирове коже у Мацурама. Почетком рата 1991. године био председник Управног одбора Беобанке Крајине, као највећи приватни акционар банке. Након избеглиштва у Србији од 1995. године, , те из пепела почиње изнова. 2003. године враћа се у Мацуре, на згариште .о.о.“, Тренутно је власник јединог предузећа у Мацурама, „Смиље које д се бави отк упом, прерадом и продајом етеричног биља (смиља) у Мацурама, а временом је постао највећи прерађивач и продава ц етеричног уља на европским просторима.

ДРАГАН МАЦУРА (19. VII 1960, Доњи Јеловац), привредник . доод Завршио машинбраварску школу. Радио 1991. 1979 године у „Кнежепољки“, Козарска Дубица. Учествовао .удо рату 1995.од годи1991 не и дао велик и допринос стварању Републике Српске. Након рата Драган , које успешно проширује из се посветио разним ви довима пољопривреде године у годину. Драганова кућа је последња настањена мацурска кућа , у којем их је п ре Другог светског рата било . петнаестак у Доњем Јеловцу


242

МИЛОШ МАЦУРА

ФИЛИП МАЦУРА

, економиста (26. IX 1966, Београд )

(1917, Б. Дубица – 1941, Београд)

. септембра 1966. године у БеоРођен 26 граду. Дипломирао социологију и економију на њујоршком државном универзитету 1988. године. Од 1992. године ради у највећој ревизорско-консултантској фирми на свету „Дилоит“ (Deloitte). Руководи пословањем њених канцеларија у Србији, Црној Гор и, Републици Српској и Македонији од 2003. годи не. Oснивач је и у редник портала macure.net.

Рођен 22. фебруара 1917. године у Дворишту код Босанске Дубице. Одрастао у Бањалуци. У Београ д на студије одлази 1936. године. Као студент Медицинског факултета примљен је у КПЈ 1937. године. Радио у редакцији Политике. Црн, упадљивог лика, косих очију, био је карактеристичан и лако су га памтили. Полицији је познат са демонстрација, а радио је међу продавцима новина и графичарима.

МАЦУРЕ - НАРОДНИ ХЕРОЈИ СЛОБОДАН (МИЛАНА) МАЦУРА БОНДО (1918, Задар – 1943, Калиновик)

243

С почетком рата учествује у операцијама београдских илегалаца, међу којима и у оној 15. јула 1941, у којој је запаљено више немачких гаража. Године 1941, 11. септембра, у Ботићевој улици, пред кућом у којој је био смештен Врховни штаб, препознаје га један жандар. Одведен је у специјалну полицију и зверски мучен, али ништа ни је издао, те су илегални станови, штампарије и везе

420 Рођен 26. априла завршио 1918. у свештеничкој породици у Задру. за које је Филип, као чла н Месног комитета курир Врховног штаба, знао, остали неоткривени. Убијен је и у поверљиви логору на Бањици 16. сепшколу и гимназију у Шибени ку. Године 1937.Основну упису је се у Београду на студије шумарства. Као студент постаје тембра 1941. године. члан КПЈ. У мартовским догађајима 1941. годиДо 1993. године једна школа у Бањалуци (данас ОШ „Јован Цвијић“) не учествује у београдским демонстрацијама, носила је његово 422 име. а по фашистичкој агресији Слободан се враћа у Шибеник, где су му живели роди тељи.

У јесен 1941. Слободан је ступио у чету да лматинских бораца. Маја 1942. постављен је за команданта батаљона „Буде Борјан“, у којем је организовао низ акција против италијанских окупатора на тлу Далмације. Учествовао је у бици на Неретви, а марта 1943. смртно је страдао у борби са четницима код Калиновика. За народног хероја проглашен је 5. јула 1951. го421 дине. Отац Милан Мацура (1884, Кистање – 1955, Шибеник) био је протојереј стафрофор, архијерејски намесник у Шибенику, Епархија далматинска. Службу је започео 1907. у Церању код Бенковца, где је остао до 1914. После тога службује у Задру и Шибенику. Осим Слободана, у рату је изгубио и сина Момчила (Споменица православних свештеника 1941-1945, Београд, 1960, 166-167). 422 www.macure.net 421 www.znaci.net 420

244



245

ЛИТЕРАТУРА Adamček, Josip - Agrarni odnosi u Hrvatskoj od sredine XV do kraja XVII stoljeća, Zagreb, 1980.

ИЗВОРИ

Бабац, Марко Јован - Шари ћ (1836-1905). Све штен ик, к њижев ник, но винар и пје сни к на Приморју , Београд, 2008.

Ardalić, Vladimir - Obitelj u Bukovici (Dalmacija), Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 11, JAZ U, Zagreb, 1906.

Барјактаровић, Мирко О (неким ) географским именима у делу горњег Полимља (западно од Берана , Глобус, ) 28, Српско географско друштво, Београд, 2003.

Biščević, Vedad i Edin - Naseljena mjesta općine Sanski Most , Sanski Most, 2009.

Барјактаровић, Мирко Ровца - , ЦАНУ, Посебна издања 17, Одјељење друштвени х наука, књ. 3, Титоград, 1984.

Десница, Бошко Историја котарских ускока 1684-174 , Београд, 9 I, II 1950/1951. Државни архив у Задру, Фонд матичних к њига, збирка 378. Јањат овић Ђо рђе - Презимена Срба у Босни , Сомбор, 1993. Kaser, Karl - Popis Like i Krbave 1712. g odine. Obitelj, zemljišni posjed i etničnost u jugozapad noj Hrvatskoj, Zagreb, 2003. Korenčić, Mirko - Naselja i stanovništvo SR Hrvatske 1857-1971, JAZU, Zagreb, 1979. Kukuljević, Ivan - Acta Croatica , Zagreb, 1863.

Leksik prezimena Socijalističke Republike Hrvatske, Institut za jezik, Zagreb, 1976.

Бачко, Александар Породице далматинских , Београд, Срба 2008. Bjelanović, Živko - Antroponimija Bukovice, Zagreb, 2012. Bogović, Mile - Katolička crkva i pravoslavlje u Dalmaciji za vrijeme mletačke vladavine, Zagreb, 1982. Buzov, Snježana - Vlaška sela, pašnjaci i čifluci: Krajolik osmanlijskog prigraničja u šesnaestom i sedamnaestom stoljeću, Zbornik Triplex confinium (1500-1800): Ekohistorija, Split/Zagreb, 2003. Вавић-Грос Загорка, Презимена су чувари нашег, Прометеј/Библиотека језика „Влада Аксентијевић“ Обреновац, II допуњено издање, Нови Сад, 2013.

Милаш, Никодим Списи о историји православне цркве у Далматинско-истријском Вешовић, Радослав Племе Васојевићи , Сарајево, 1935. владичанству од XV до XIX вијека , Задар, I 1899 Vukelić, Marko - Prašuma ’’Devčić Tavani’’, Šumarski list 11-12, Hrvatsko šumarsko društvo, Николајевић Ђорђе Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-бо- Zagreb, 1999. санске за годину,1882 Сарајево, 1882. Грбић, МанојлоКарловачко владичанство I. Прилог к историји Српске православне Političko i sudbeno razdieljenje kraljevina Hrvatske i Slavonije – Repertorij mjesta po цркве , Карловац, 1891. posljedcih popisa god ine 1890, Kraljevski statisti čki ured u Zagrebu, Zagreb, 1892. Грковић Милица, Речник личних имена код, Вук Срба Караџић, Београд, 1971. Rački, Franjo - Dopisi između krajiških turskih i hrvatskih častnika, Starine 11, JAZU, Zagreb, 1879. Grujić, Radoslav M. - Plemenski rječnik ličko-krbavske županije, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 21, svezak 2, JAZU, Zagreb, 1917. Rački, Franjo - Dopisi između krajiških turskih i hrvatskih častnika (nastavak), Starine 12, JAZU, Z agreb, 1880. Grujić, Radoslav M. - Topografički rječnik gospićkoga kotara, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 22, JAZ U, Zagreb, 1917. Rimac, Marko - Zadarsko okružje na mletačkom katastru iz 1709. godine III, Gornji kotar, Zadar, 2012. Дабић, Војин С. - Банска крајина (1688-1751). Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији, Београд/Загреб, 1984. Rimac, Marko/Mladineo, Goran - Zadarsko okružje na mletačkom katastru iz 1709. godine I, Donji Kotar, Zadar, 2009. Дабић, Војин С. - Војна крајина – Карловачки генера лат (1530-1746), Београд, 2000. Rimac, Marko/Mladineo, Goran - Zadarsko okružje na mletačkom katastru iz 1709. godine II, Srednji kotar, Zadar, 2011.

Даничић Ђуро, Основе с рпскога или хрватскога језика, 1876. Деановић-Јернеј, Талијанско-хрватски рјечник , Загреб, 1960.

246


Десница, Бошко Стојан Јанковић и ускочка Далмација , Београд, 1991.

Милаш, Никодим Православна Далмација , Београд, 1989.

Ердељановић, Јован Братоножићи – Племе у црногорским, Српски Брдимаетнографски зборник 12, Београ д, 1909.

Милутиновић, Коста , Београд, Срба - Из историје народног препорода приморских 1994.

Ердељановић, Јован Постанак племена Пипера , Српски етнографски зборник 17, Београд, 1911.

Мићић, Небојша Борина – прошлост и порекло становништва , Доња Борина, 2014.

Ivković, Frane - Organizacija uprave u Dalmaciji za vrijeme Druge austrijske vladavine 18141918, Arhivski vjesnik 34-35, Zagreb, 1992.

247

Novak, Grga - Morlaci (Vlasi) gledani s mletačke strane, Zbornik za narodni život i običaje 45, JAZU, Zag reb, 1971.

Иналџик, Халил Османско царств о. Класично доба ,1300-1600 Београд, 1974.

Obiteljski nadimci u sjevernoj Dalmaciji, u: Živko Bjelanović, Onomastičke teme, izd. Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2007.

Историја српског народа 3/1, Ср би под туђинском влаш , СКЗ, ћуБеоград, 1537-1699 1993.

Олуић, ПетарСвештенство епархије далматинске , Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Загреб, 1971.

Историја народа Југославије , Београд, I 1953. Историја Црне Горе , 2, Титоград, II 1970.

Pavičić, Stjepan - Porijeklo stanovništva vinkovačkog kraja, Radovi Centra za organizaciju naučnoistraživačkog rada u Vinkovcima, Zagreb, 1971.

Јачов, Мар ко - Венеција и Срби у Далмацији у XVIII , Шибеник, веку 1987.

Pavičić, Stjepan - Seobe i naselja u Lici, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 41, JAZU, Zag reb, 1962.

Јачов, Марко - Одсељавање Срба из Далмације 1771-1774. , Историјски године ч асопис 27, Историјски институт у Београду, Београд, 1980. Јачов, Мар ко - Срби у млетачко-турским ратовима у XVII , Београд, веку 1990. Jelić, Luka - Lički sandžakat i postanje mletačke krajine početkom Kandijskoga rata 1645-48

godine , Narodni koledar Matice dalmatinske 36, Zadar, 1898. Јирич ек Конс тант ин, Романи у градовима Далмације током средњег , у Зборнику века Константина Јиричека, II књига, изд. САНУ, Београд, 1962. Jurin Starčević , Kornelija - Demografska kretanja u selima srednjodalmatinskog zaleđa u 16. i početkom 17. stoljeća, Prilozi za orijentalnu filologiju 54, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 2005. Клајн Иван, Шипка Милан, Велики речник страних речи и, 6. израза издање, Прометеј, Нови Сад, 2012

Palavestra, Vlajko - Narodna predanja o starom stanovništvu u dinarskim krajevima, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu – Etnologija, Nova serija, sveska 20/21, Sarajevo, 1966. Pekić, Milenko - The oldest, secure mention of Kistanje , текст прочитан 2007. године у Кистањама. Peričić, Šime - Prilog poznavanju gospodarstva benkovačkog kraja u XIX stoljeću, Benkovački kraj kroz vjekove I, Benkovac, 1987. Пећинар Перо, Сеобе кроз ужи чки округ у 19. веку (од Бабинске буне закључно са 1900. годином , II,) књига, Ужице, 2014 Поповић, Стеван Ровца и Ровчани у историји и традицији , Никшић, 1997.

Радека, Милан Горња крајина или Карловачко владичанство. Лика, Крбава, Гацка, Капелско, Кордун и Банија , Загреб, 1975. Кончаревић, Вујадин Карин на обали мора град Каш тел Стари, Буковица и Равни Котари , Земун, 1989. Радека, Милан Прилози о споменицима културе код Срба у сјеверној , АлДалмацији манах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Загреб, 1971. Lateinisches etymologisches Worterbuch, von A. Walde - J. B. Hofmann, zweiter band M - Z, Heidelberg 1954. Рађеновић, Петар Бјелајско поље и Бравско. Антропогеографска, испитивања Српски етнографски зборник 35, Београд, 1925. Lopašić, Radoslav - Oko Kupe i Korane. Mjestopisne i povjestne crtice, Zagreb, 1895. Раичевић Слободан, Споменици у старој жупи Оногошт , Београд, 1992 Мандић, Љупче Књига о Кистања ма I. Историја, људи и, Веоград, догађаји 2010. Речник српскохрватског књижевног и народног , Институт језиказа српскохрватски Матавуљ, Симо Биљешке једног писца , Београд, 1988. језик С АНУ, Беог рад, 1984 Mayhew, Tea - Behind Zara. Zara’s contado between Ottoman and Venetian rules 1645-1718 (докторска дисе ртација), Padova, 2008.

Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika VI, JAZU, Zagreb, 1904-1910. Српске славе, Аранђеловдан , Мboox, Београд, 2005

248


Споменица православних свештеника 1941-1945, Београд, 1960.

population sample from Vojvodina province, Forensic Sci Int. 2008 Apr 7;176(2-3):e23-8

Stanojević, Gligor - Dalmacija u doba Morejskog rata 1684-1699, Beograd, 1962.

Deem, Anderson, John (1938). Germania . Bristol Classical Press. ISBN 1-85399-503-7.

Станојевић, Глигор Југос - ловенс ке земљ е у млет ачко-т урс ким ратови ма XVI-XV III вијека , Београд, 1970.

Десница, Бошко, Историја котарских ускока 1684-1749 II, Београд, 1951, стр. 319-321

Станојевић, Глигор Попис становништва и земље у околини Задра из ,1756. године Мешовита грађа 16/1987 , Историјски инсти тут, Београд , 1988.

249

Duarte C, Maurício J, Pettitt PB, Souto P, Trinkaus E, van der Plicht H, Zilhão J. The early Upper Paleolithic human skeleton from the Abrigo do Lagar Velho (Portugal) and modern human emergence in Iberia, Proc Natl Acad Sci U S A. 1999 Jun 22;96(13):7604-9

Tominac, Nikola - Hrvatske krajiške pukovnije u francusko-habsburškom ratu 1809. godine (II). Marmontov rat u Lici i Dalmaciji, Senjski zbornik 38, Senj, 2011.

Ehler E, Vane D, Stenzl V, Vancata V., Y-chromosomal diversity of the Valachs from the Czech Republic: model for isolated population in Central Europe, Croat Med J. 2011 Jun;52(3):358-67

Ćorović, Vladimir - Prilog proučavanju načina sahranjivanja i podizanja nadgrobnih spomenika u našim krajevima u srednjem vijeku, Naše starine III, Sarajevo, 1956.

James M (2003). Bodies from the Bog. Houghton Mifflin Harcourt

Holjevac, Željko - Problemi habsburško-mletačkog razgraničenja u Podgorju i Pozrmanju potkraj 17. i početkom 18. stoljeća, Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru 45, Zadar, 2003. Храбак, Богумил Влашка и ускочка кретања у северној Далмацији у, БенXVI столећу ковачки крај кроз вјекове 2, Бенковац, 1988.

Јанкови ћ, Ђорђе „Српс ко Поморје од 7. до 10. столе ћа“, Српско археолош ко друш тво - Повремена издања 5, Београ д 2007. J. L. Berg gren, Alex ander Jones; Ptolemy’s Geography By Ptolemy, Princeton University Press, 2001

Hrabak, Bogumil - Naseljavanje hercegovačkih i bosanskih vlaha u Dalmatinsku zagoru u XIV, XV, XVI veku , Vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji (priredio Ivan Mužić), Split, 2010.

Marjanovic D, Fornarino S, Montagna S, Primorac D, Hadziselimovic R, Vidovic S, Pojskic N, Battaglia V, Achilli A, Drobnic K, Andjelinovic S, Torroni A, Santachiara-Benerecetti AS, Semino O., The Peopling of modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome Haplogroups in the three main ethnic groups, Ann Hum Genet. 2005 Nov;69(Pt 6):757-63

Hrabak, Bogumil - Turske provale i osvajanja na području današnje severne Dalmacije do

Merrills, Andy; Miles, Richard (2010), The Vandals, John Wiley & Sons, ISBN 978-1-4051-6068-1

sredine XVI stoleća , Radovi Instituta za hrvatsku povijest 19, Zagreb, 1986. Šabanović, Hazim - Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela, Sarajevo, 1959.

Милаш, Никодим епископ, Православна Далмација , стр.202,Истина - издавачка установа епархије далматинске, 2004.

Šimunović, Petar - Istočnojadranska toponimija, Split, 1986.

Миљанић, Војислав, Лајковачка Тамнава у прошлости: порекло становниш тва: (грађа за писање историје краја , Градска ) библиоте ка, 2007.

Wenzel, Marian - Ukrasni motivi na stećcima, Kulturno nasljeđe, Sarajevo, 1965.

ЛИТЕРАТУРА КОРИШЋЕНА У ГЕНЕТИЧКОМ ДЕЛУ КЊИГЕ A. Alzualde, N. Izagirre, S. Alonso, N. Rivera, A. Alonso, A. Azkarate, C. de la Rua, Influences of the European Kingdoms of Late Antiquity on the Basque Country: An Ancient DNA Study , Current Anthropolo gy - CURR ANTHROPOL 01/2007; 48(1):155-16 2. Arne Søby Christensen (2002), Cassiodorus, Jordanes, and the History of the Goths. Studies in a Migration Myth, ISBN 978-87-7289-710-3 Burke, Ulick Ralph (1900), A History of Spain from the Earliest Times to the Death of Ferdi nand the Catholic, Year Books, ISBN 978-1-4437-4054-8 Bury, John Bagnell (1923), History of the Later Roman Empire, from the Death of Theodosius I to the Death of Justinian (A.D.395 to A.D. 565). Volume II, Macmillan Veselinovic IS, Zgonjanin DM, Maletin MP, Stojkovic O, Djurendic-Brenesel M, Vukovic RM, Tasic MM., Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci in a Serbian

Mirabal S, Varljen T, Gayden T, Regueiro M, Vujovic S, Popovic D, Djuric M, Stojkovic O, Herrera RJ., Human Y-chromosome short tandem repeats: a tale of acculturation and migrations as mechanisms for the diffusion of agriculture in the Balkan Peninsula, Am J Phys Anthropol. 2010 Jul;142(3):380-90 Myres NM, Rootsi S, Lin AA, Järve M, King RJ, Kutuev I, Cabrera VM, Khusnutdinova EK, Pshenichnov A, Yunusbayev B, Balanovsky O, Balanovska E, Rudan P, Baldovic M, Herrera RJ, Chiaroni J, Di Cristofaro J, Villems R, Kivisild T, Underhill PA. A major Y-chromosome haplogroup R1b Holocene era founder effect in Central and Western Europe, Eur J Hum Genet. 2011 Jan;19(1):95-101 Paulus Orosius, History against the pagans, VII.15, 38 and 40 Павловић, Љуба, Антропогеографија Ваљевске ,Тамнаве Насеља српских земаља (књига 8) – Српски етнографс ки зборник (књига XVIII), Београд 1912. Pericić M, Lauc LB, Klarić IM, Rootsi S, Janićijevic B, Rudan I, Terzić R, Colak I, Kvesić A, Popović D, Sijacki A, Behluli I, Dordevic D, Efremovska L, Bajec DD, Stefanović BD, Villems R, Rudan P., High-resolution phylogenetic analysis of southeastern Europe traces major episodes of paternal gene flow among Slavic populations, Mol Biol Evol. 2005 Oct;22(10):1964-75.

250


Pliny the Elder, The Natural History

Islam_Latinski_i_Islam_Grcki

Pokorny, Julius. “Root/Lemma se-”. Indogermanisches Etymologisches Wörterbuch. IndoEuropean Etymological Dictionary (IEED), Department of Comparative Indo-European Linguistics, Leiden University. pp. pages 882–884.

Кураица, Милорад Бесмртни С. Петар Јагодић Куриџа , Фонд Слободан Јовановић, http://www.slobodanjovanovic.org/2011/01/11/milorad-s-kuraica-besmrtni-petar-jagodickuridza/.

Поповић, Стеван, Ровца и Ровчани у историји и традицији , Никшић 1997.

Malbaša, Predrag/Samardžić, Tijana - Stećci u Crnoj Gori, feljton, Vijesti, 2010: http://www. montenegrina.net/pages/pages1/istorija/nemanjici/stecci_u_cg_predrag_malbasa_i_tijana_ samardzic.html.

Рађеновић, Петар, Бјелајско поље и Бравско , Насеља и порекло становништва (књига 20) – Српски етнографс ки зборник (књига XXX V), Београд 1925. Раосављевић, Рајко, Морача Ровца Колашин , Стручна књига, Београд, 1989. Regueiro M, Rivera L, Da mnjanovic T, Lukovic L, Milasin J, Herrera RJ.,High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize Serbia, Gene. 2012 Apr 25;498(1):59-67

251

Perikulov, Lovre Vlahov - 600 godina Grada Vodica : http://www.vodiceonline.com/povijest/. Ražnatović, Novak - Položaj i uloga crkve u Crnoj Gori nakon Njegoševe smrti, Istorijski zapisi 4, Titograd, 1961: http://www.montenegrina.net/pages/pages1/religija/polozaj_i_uloga_crkve_u_ cg_nakon_njegoseve_smrti.htm.

Rootsi S, Magri C, Kivisild T, Benuzzi G, Help H, Bermisheva M, Kutuev I, Barać L, Pericić M, Balanovsky O, Pshenichnov A, Dion D, Grobei M, Zhivotovsky LA, Battaglia V, Achilli A, AlZahery N, Parik J, King R, Cinnioğlu C, Khusnutdinova E, Rudan P, Balanovska E, Scheffrahn W, Simonescu M, Brehm A, Goncalves R, Rosa A, Moisan JP, Chaventre A, Ferak V, Füredi S, Oefner PJ, Shen P, Beckman L, Mikerezi I, Terzić R, Primorac D, Cambon-Thomsen A, Krumina A, Torroni A, Underhill PA, Santachiara-Benerecetti AS, Villems R, Semino O., Phylogeography of Y-chromosome haplogroup I reveals distinct domains of prehistoric gene flow in Еurope, Am J Hum Genet. 2004 Jul;75(1):128-37

Ćuk, Nikola - Spomenik u Zrmanji: http://nikolacuk.com/2013/03/13/1547/

Ротковић, Радослав, Одакле су дошли преци Црногораца - ономастичка истраживања, Подгорица 2000.

ГРАЂА СА ИНТЕРНЕТА (ГЕНЕТИЧКИ ДЕО КЊИГЕ)

Скок, Петар, Чешка књига о влашком, праву ГЗМ, XX X, Сарајево 1918, str. 295-316

http://www.isogg.org/

Tacitus, Germania , 40, Medieval Source Book. Code and format by Northvegr

http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/

Feist, Sigmund (1932). “ The Origin of the Germanic Languages and the Europeanization of North Europe”. Language (Linguistic Society of America) 8 (4): pages 245–254

http://knordtvedt.home.bresnan.net/Tree%20and%20Map%20for%20Hg%20I.pptx

Heather, Peter: The Goths (Blackwell, 1996)

http://www.ysearch.org/

Cameron, Averil (2000), “The Vandal conquest and Vandal rule (A.D. 429–534)”, The Cambridge Ancient History. Late Antiquity: Empire and Successors, A.D. 425–600 XIV, Cambridge University Press, pp. 553–559

https://www.familytreedna.com/public/yDNA_I1/default.aspx

Y Chromosome, Consortium (February 2002).“A nomenclature system for the tree of human Y-chromosomal binary haplogroups” . Genome Res. 12 (2): 339–48.

https://www.familytreedna.com/public/carpatho-rusyn/default.aspx?section=yresults

ЛИТЕРАТУРА СА ИНТЕРНЕТА

http://knordtvedt.home.bresnan.net/

Hrvatska enciklopedija, aspx?ID=39650.

Šime

Mazzura:

http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.

www.eparhija-dalmatinska.hr

http://knordtvedt.home.bresnan.net/Tree%20for%20I1xL22xZ58.pptx

https://www.familytreedna.com/public/2121/default.aspx

http://www.semargl.me/en/dna/ydna

Vukčević, Božidar - Srbi Sklavonije i Skadra XV vijeka i hilandarski posjed Kamenica: http:// www.montenet.org/2002/bozo2.html Diklić, Olga/Mayhew, Tea - Mletački katastar iz 1709. godine za Rupalj, Islam Latinski i Islam Grčki , http://www.academia.edu/1080580/Mletacki_katastar_iz_1709._godine_za_Rupalj_

http://knordtvedt.home.bresnan.net/Tree%20for%20I1%20Z58+%20Z60-.pptx http://knordtvedt.home.bresnan.net/The%20I1modalities.xls http://www.fluxus-engineering.com/sharenet.htm

252


https://www.familytreedna.com/public/yDNA_I1/default.aspx

ЧЕШКА:

http://knordtvedt.home.bresnan.net/Generations111T.xlsx http://www.galiziengermandescendants.org/Data/Daum_Surnames/Dolina1785-1900.htm

253

http://www.kdejsme.cz/prijmeni/Macura/hustota/ http://www.trinecko.cz/

http://www.lemko.org/genealogy/krasowskii/intro.html Surnames of the Galician Lemkos in the 18th Century, Ivan Krasowskii

http://o-kraji.kr-moravskoslezsky.cz/historie_en.html

http://sr.wikisource.org/wiki/De_administrando_imperio

http://www.vmp.cz/en/visitors-tour-the-museum/wallachia/

http://www.imwerden.de/pdf/povest_vremennyx_let.pdf

http://www.roznov.cz/historie-mesta http://gorolskiswieto.cz/mapka_cz.html

ГРАЂА СА ИНТЕРНЕТА ЗА ДЕО КЊИГЕ О МАЦУРАМА У ПОЉСКОЈ, ЧЕШКОЈ, СЛОВАЧКОЈ И УКРАЈИНИ

http://en.wikipedia.org/wiki/Moravian-Silesian_Region

ПОЉСКА:

http://www.kr-moravskoslezsky.cz/

http://www.moikrewni.pl/mapa/kompletny/macura.html http://www.stankiewicz.e.pl/index.php?kat=44&sub=545 http://en.wihttp://en.wikipedia.org/wiki/Fil e:Cieszyn-Czeski_Cieszyn_panorama. jpgkipedia. org/wiki/Cieszyn http://en.wikipedia.org/wiki/File:Principatus_Teschinenis_Superiorem_Silesiam_AD1746.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Beskids

http://en.wikipedia.org/wiki/Silesians http://www.powiatopolski.pl/182/2189/history_of_the_county.html Obyvatelstvo podle národnosti podle krajů - Český statistický úřad : СЛОВАЧКА https://groups.yahoo.com/neo/groups/SLOVAK-ROOTS/conversations/

http://en.wikipedia.org/wiki/File:%C5%9Al%C4%85skie_administracja.png

messages/37088http://slovniky.korpus.sk/?w=KR%C3%81SNO%20NAD%20KYSUC OU&c=V1a3&d=psken &d=priezviska&d=ma &d=bernolak&d= hssjV&d=obce&d= locutio &d=sss&d=un&d= kssj4&d=peciar&d=psk cs&d=psp&d=sshttp:/ /sk.wi kipedia.org/wiki/ Z%C3%A1kysu%C4%8Die

http://www.cieszyn.pl/?p=categoriesShow&iCategory=2401

http://mapa.zoznam.sk/?search=U+Hlu%C5%A1ka%2C+%C4%8Cadca

http://www.cieszyn.pl/?p=categoriesShow&iCategory=2406

http://www.cisarik.com/0_Cadca_Cadca_ZI_Trencsen_Trencin.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Silesian_Voivodeship

http://sk.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cadca

http://en.wikipedia.org/wiki/Cieszyn_Silesian_dialect

http://www.mestocadca.sk/o-meste-cadca/historia-mesta.html

http://www.surnamedb.com/Surname/Macura

http://sk.wikipedia.org/wiki/Kr%C3%A1sno_nad_Kysucou

http://www.stankiewicz.e.pl/index.php?kat=44&sub=545

www.snk.sk/swift_data/source/alu/ofp/.../m1.doc

http://www.macure.net/cy/Home#!Istorija_SrednjaEvropa

http://www.cisarik.com/Census1715/n78_23_062.jpg

http://dir.icm.edu.pl/pl/Slownik_geograficzny/Tom_I/696

http://www.arcanum.hu/mol/lpext.dll?f=templates&fn=main-hit-h.htm&2.0

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6b/Joh_David_Schleuen%2C_ Das_F%C3%BCrstenthum_Teschen_map.jpg

http://www.academia.edu/2090943/Floods_in_the_Hungarian_Kingdom_as_Reflected_in_ Private_Letters_1541- 1650_-_Sources_and_Poss ibilities

254 http://wikimapia.org/12904116/Mutiny-at-Kragujevac-1918 http://www.catl.sk/clanky/prva-svetova-vojna/kragujevac-1918_-vzbura-slovenskych-vojakov-.html http://www.kragujevac.co.rs/?p=37599 http://sk.wikipedia.org/wiki/Zborov_nad_Bystricou http://www.stad.com/wiki.php?search=Zborov+nad+Bystricou http://sk.wikipedia.org/wiki/Dunajov http://www.dunajov.sk/?sk_historia-obce,3 http://sk.wikipedia.or g/wiki/Juraj _J%C3%A1no%C5%A1%C3%ADk http://www.cisarik.com/0_Aleksince_Nitra_NI_Nyitra_Nitra.html http://en.wikipedia.org/wiki/Poprad

УКРАЈИНА: http://etno.uaweb.org/nsklad/1931-lvivske.html http://city-adm.lviv.ua/portal/history-of-lviv/detailed-history http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/Lviv/ http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/ Іван Красoвський - ‘’Прізвища галицьки х Лемків у 18. ст.’’ Лвив 1993. http://www.lemko.org/Gallery/index.php http://lemko.org/genealogy/krasowskii/namesUS.html http://uzar.files.wordpress.com/2009/08/karta_lemkivshchiny.jpg http://www.carpathorusynsociety.org/genealogy/map3.jpg http://img349.imageshack.us/img349/9679/magocsieq7.png http://lemkoproject.blogspot.com/p/genealogy.html http://www.romanyk.com/ukrainian-store/ukrainian-english-names.htm http://uocofusa.org/news_111007_7.html

БЕЛЕШКА О АУТОРИМА Синиша Јерковић, рођен у Сарајеву 1976. године. Дипломирани инжињер архитект уре. Генеалог- истраживач. Један од оснивача Српског ДНК пројекта и члан Управног одбора Друштва српских родословаца „Порекло“. Живи и ради у Бањалуци (Република Српска). Дејан Вујанић, рођен 1977. године у Зад ру. Дипломирани историчар. Живи у Бањалуц и (Република Српска). Александар Маринковић , рођен у Ријеци (Сушак) 1974. године. Дипломирани правник. Стални сарадник портала Порекло. Живи и ради у Суботици. Јовица Крти нић, рођен у Госпићу 1969. године. Дипломирани политиколог. По професији новинар. Од 2012. управник Библиотеке «Милутин Бојић» у Београду. Председник Друштва српских родословаца „Порекло“ и један од оснивача портала Порекло, као и Српског ДНК пројекта. Живи и ради у Београд у.

http://macure.net/ [email protected]

http://www.poreklo.rs/ [email protected]

http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/ [email protected]

http://dnk.rs/ [email protected]

Knjiga o Macurama

Recommend Documents