PREFERANS Sa nazivom ovog poglavlja je vec sve receno, „Njegovo „Njegovo Visocanstvo Visocanstvo Preferans“.Ako je Bridž „nekrunisani „nekrunisan i Kralj“ igara sa kartama,Preferans sigurno sigurn o dolazi,odmah iza njega.Iako oficijalno za korak zaostaje,veliki je broj teoreticara teoreticara i ljubitelja kartanja,koji Preferans smatraju najzanimljivijom,najatraktivnijom i najromanticnijom igrom na Svetu.Zastupljen u mnogim književnim i likovnim umetnickim delima,on asocira na boemski život,studentske dane,prijatno druženje i zabavu,ispunjenu romantikom.Preferans je opterecen bremenom hazarda,ali cak i nesrece i tragedije,izazvane ogromnim materijalnim gubitcima,ovde se posmatraju sa odredenom tolerancijom i simpatijama. Ni o jednoj igri igri ne kruže tolike anegdote i pošalice,kao što je to slucaj slucaj sa Preferansom. Mnogobrojne Mnogobrojne izreke i poslovice,prisutne poslovice,prisutne u svakodnevnom životu,upravo poticu poticu iz njega,što takode svedoci svedoci o ogromnoj popularnosti..Razlog popularnosti..Razlog ipak treba tražiti u njegovoj zastupljenosti medu umetnicima,naucnicima,šahistima,filozofima,književnicima i mnogim drugim umnim ljudima, cije reci ostavljaju ostavljaju dubok trag. *** U kuci lekara zvoni telefon;kolege ga zovu na partiju Preferansa. „Draga“,govori on supruzi, „Ja moram hitno u bolnicu“. „Hitan slucaj?“ „Ja mislim da.Dva lekara se vec nalaze tamo“ *** Sahrana preferansisti,koji je umro od infarkta,zadobijenog pri padu na „Betlu“.Malo dalje od najbližih rodaka,u povorci idu dvojica njegovih partnera.Ožalošceni zbog gubitka dragog prijatelja,smrknuta lica ,hodaju i cute. „Nešto razmišljam“,prekida cutanje jedan od njih, „Dobro je da nisi krenuo iz Karona,jer bi bilo još gore“. Preferans je nastao pocetkom XIX-og Veka u Francuskoj,a Fran cuskoj,a vrlo brzo se širi po celom Svetu.Od samog svog nastanka,tretira se visoko intelektualnom i džentlmenskom igrom sa kartama.Krajem XIX-og Veka,postaje najpopularnija i najcenjenija društvena igra na Svetu. Najvecu zastupljenost zastupljenost i slavu,u to vreme ima u Rusiji.Tada Rusiji.Tada ga mnogi,pa cak i Francuzi, smatraju ruskom igrom,jer je upravo tamošnja literatura i mnogobrojni Turniri najviše i ucinili za njegov ogroman uspon.Rusija je prakticno bila prestonica Preferansa i centar,odakle se on dalje širio i usavršavao. Pocetkom XX-og XX-og Veka,formira se Savez Igraca Preferansa.I tek što je krenuo putem,na kome se danas nalazi Bridž,stiže Oktobarska Revolucija,politicke Revolucija,politicke promene u Rusiji,a izmedu ostalog,postavljanje ostalog,postavljanje i zabrane,na bilo kakav oblik kartanja.Tako Preferans prakticno ostaje obezglavljen,bez obezglavljen,bez svoje matice matice i oslonca.Mnogi su želeli da iskoriste tu priliku,a Amerikancima to uspeva,pa u prvi plan izbacuju svoj Bridž..Kljucni i prelomni trenutak je bio,kada je izvršen pritisak na francuske Preferansiste,da prihvate Bridž kao igru buducnosti.Postoje i nepotvrdeni podaci,da je Bridž upravo nastao u Rusiji i to u vreme najvece n ajvece popularnosti Preferansa,kao njegova podvarijanta. Legende i mitovi o Prefeansu se šire tokom citavog XX-og Veka,svugde Veka,svugde ga veoma cene i uvažavaju,ali ne postoji pokretacka snaga,koja bi pokušala da ga ozvanici i transformiše u sportsku disciplinu. Posle politickih promena u Rusiji,1990-e godine,Preferans se ponovo vraca na velika vrata.Odmah se organizuje KUP KREMLJA,koji KREMLJA,koji okuplja igrace iz celog Sveta,a nagradni fond daleko prevazilazi sve Bridž-Turnire.Ipak,75-ogodišnja Bridž-Turnire.Ipak,75- ogodišnja zabrana je ostavila ostavila vidne tragove. Velika kocnica u razvoju P Preferansa referansa je, i postojanje ogromnog broja njegovih varijanti i oblika.Skoro svako geografsko podrucje,ima neku svoju vrstu Preferansa,a samo u Rusiji,postoje Rusiji,postoje osnovnih pet vrlo rasprostranjenih vrsta i na hiljade njihovih podvarijanti. U ovom izdanju,kao osnova je uzet „naš“ Preferans,koji je poznat u vecini evropskih zemalja.U odnosu na Ruske varijante,u pitanju je potpuno drugacija igra,koja se u tamošnoj literaturi vodi pod nazivom „Hrvatski Preferans“.U Preferans“.U drugim zemljama,koriste se nazivi: „Balkanski Preferans“, „Jadranski Preferans“, „Mediteranski Preferans“.Mi ga ovde zovemo prosto „Preferans“ i on je za nas osnovna varijanta.U daljem tekstu,opisano tekstu,opisano je još 20-ak 20-ak varijanti, a one dobijaju na znacaju,sa pojavom sve veceg veceg broja Turnira medunarodnog medunarod nog ranga. Pored Preferansa,poglavlje obuhvata još neke srodne igre,a koje su sve karakteristicne po tome,što se igra odvija iskljucivo na štihove.
PREFERANS Preferans je u Srbiju stigao sa Solunskog Fronta,pošto su ga srpski vojnici tamo naucili od svojih francuskih prijatelja.Istini za volju,on je tu bio prisutan i pre I Svetskog Rata,ali Rata,ali se tek posle 1918-e godine znacajnije omasovljava omasovljava i pojavljuje pojavljuje cak po selima.Ovde selima.Ovde se ta varijanta naziva „Sans“,a takode je opisana nešto kasnije.U Crnoj Gori se „Sans“
odomacio pod nazivom „Preferans“,a sam „Preferans“ je stigao nešto kasnije i naziva se „Betl“. Preferans se smatra najzanimljivijom igrom za 3 igraca,a ima ogromne mogucnosti kombinatorike.Osnovna pravila igre,nisu ništa složenija od ostalih igara sa kartama,ali se to u ovoj igri smatra samo pocetnim koracima.Tek mnogobrojne finese,sa kojima se igrac susrece tokom igre,razdvajaju dobre i loše igrace.Upravo zbog toga vlada mišljenje,da se Preferans uci kroz ceo život.Kako je rasprostranjen u svim zemljama sveta,partneri se vrlo lako pronalaze. BROJ IGRACA IGRACA : Preferans je igra za 3 igraca.Medutim,vrlo cesto se dogada, da ih je prisutno cetvoro.Delitelj cetvoro.Delitelj u tom slucaju podeli karte,a sam pauzira.Pri tome,igra jako gubi na dinamici i lepoti,pa se sami igraci vrlo nerado odlucuju za ovu varijantu. KARTE : Preferans se igra sa skracenim špilom,od 32 karte.Njihov rang je:A,K,Q,J, je:A,K,Q,J, 10,9,8 i 7.One nemaju svoje vrednosti u bodovima,pošto je uvek,jedno uvek,jedno nošenje,jedan štih.Naime, svako odigrava po jednu kartu,a njih 3 predstavljaju jedan štih,bez obzira koje su u njemu odigrane.Kako svako svako na pocetku deljenja dobija dobija po 10 karata,ono sadrži uvek 10 štihova (nošenja). DELJENJE : Deljenje,kao i Licitacija i Igra,odvijaju se u desnu stranu.Delitelj deli svakome po 5 karata,2 spušta n a sredinu stola,licem na dole,a zatim deli još po 5 svakome.Tako igraci dobijaju,ukupno po 10 karata,a 2 zatvorene na stolu,predstavljaju „Kupovinu“. TOK IGRE : U svakom deljenju,najpre se odvija Licitacija,a njen pobednik odreduje vrstu Igre i igra sam,prostiv ostale dvojice.Protivnici dvojice.Protivnici su za sada privremeni partneri,a vec u sledecem sledecem deljenju,neko od njih ce možda biti Solo-igrac. Postoje više više vrsta Ponuda,ali bez obzira šta je u pitanju,sam tok igre je istovetan.U svakom krugu,igraci odigravaju po jednu kartu.Pri tome,prvi igra bilo šta,a ostala dvojica, obavezno u istoj istoj boji sa prvom odigranom.Ako neko nema ni jednu kartu te boje,mora igrati bilo kog aduta (ako je u pitanju adutska Ponuda).Ako nema ni njega,može igrati bilo šta. Ako medu 3 odigrane karte nema aduta,štih nosi najjaca karta u boji prve odigrane. Ako je odigran adut,štih pripada njemu,a ako ih je više,onda jacem od njih. Osvajac štiha igra novu kartu za sledeci. Ponude: Osnovne vrednosti Ponuda: Pik...........................................2 Karo........................................3 Herc.........................................4 Tref..........................................5 Betl..........................................6 Sans.........................................7 Preferans.................................8 „Pik“ , „Karo“ , „Herc“ i „Tref“ su Ponude,gde su pomenute boje aduti u tom deljenju.Igrac,koji objavi objavi jednu od njih,mora odneti najmanje 6 nošenja. „Betl“ se igra bez aduta.Igrac,koji objavi ovu Ponudu,ne Ponudu,ne sme nositi ni jedan štih.Ako to ipak ucini,igra u tom deljenju se odmah prekida,a Solo-igrac je „pao“. „Sans“ je takode igra bez aduta.Solo-igrac ima obavezu da nosi,najmanje 6 štihova,kao i u Adutskim igrama (prve cetiri). „Preferans“ je takode igra bez aduta,u kojoj se Solo-igrac Solo-igrac obavezuje da odnese sva nošenja.Ako neko od protivnika odnese makar jedno,igra se tog trenutka prekida,a Solo-igrac je u tom deljenju „pao“. „pao“. Prvu kartu odigrava igrac desno od delitelja,bez obzira ko je Solo-igrac.Jedino Solo-igrac.Jedino kod „Sansa“ i „Preferansa“,prvi na potezu je,levi igrac od Solo-igraca.Upravo Solo-igraca.Upravo ovo,pocetnici ovo,pocetnici moraju moraju imati stalno na umu.Zbog prvog poteza,“Sans“ poteza,“Sans“ i „Preferans“ su prilicno retke Ponude,a da bi ih igrac uspešno odigrao,mora biti jak u sve cetiri boje. Ponuda „Preferans“ se susrece jednom,u nekoliko hiljada partija,pa ga pojedinci i skidaju sa repertoara.U slucaju da neko i ima karte za njega,mnogo cešce se odlucuje odlucuje za „Sans“,jer ako neko prati i padne,zarada solo-igraca je mnogo veca.Ipak,kao najjaca Ponuda,po kojoj je uostalom i cela igra dobila ime,trebalo bi da ostane.Svako ko je u mogucnosti,pre ce ga objaviti i odigrati radi licne satisfakcije,nego satisfakcije,nego radi preterane zarade bodova.Veliki broj igraca,upražnjava ovu igru dugi niz godina,a da se pri tome sa Ponudom „Preferans“ u praksi nisu sreli.Oni drugi ga pak,pamte do kraja života. Ako neko objavi „Betl“,a „Betl“,a bez obzira na raspored karata kod protivnika,teorijski ga niko ne može naterati da odnese štih,kaže se da drži „Uver Betl“.Posle Betl“.Posle odigrane prve karte,Solo-igrac spušta otvoreno karte na sto.Deljenje se dalje i ne igra,vec se karte samo proveravaju.Na taj nacin se skracuje vreme igre,a i igraci se oslobadaju bespotrebne bespotrebne napetosti.Kod iskusnijih igraca,spuštanje karata je stvar Fer-Pleja,dok se pocetnicima pocetnicima savetuje,da ih pre toga dobro provere,kako se ne bi potkrala greška.Ako se ispostavi,da Solo-igrac Solo-igrac ima teorijski „pad“(ako protivnici odigraju idealno),on i pada. Tokom cele igre se praktikuje,da cim igrac ostane sa kartama u ruci,koje i teorijski nose sve štihove(u štihove(u Betlu ne nose),odmah ih spušta na sto,kako bi se skratila igra. Preferans se sastoji iz tri dela: I deo – LICITACIJA ,gde igraci iznose Ponude,a u njoj se odreduje Solo-igrac Solo-igrac i vrsta igre. II deo – PRATNJA i KONTRIRANJE ,gde ostala dvojica odlucuju,da li ce uopšte ucestvovati u igri,a mogu i udvojiti bodove,ako bodove,ako su uvereni,da ce Solo-igrac Solo-igrac „pasti“. III deo – IGRA. I deo - L i c i t a c i j a
Pošto se karte podele,najpre ih svako za sebe dobro prouci i ustanovi,koliko štihova može odneti.Prvi se izjašnjava,desni igrac od delitelja i on ima tri mogucnosti: 1)Reci „Dalje“ ,sa cime odmah odustaje i gubi priliku da postane Solo-igrac.On se više ne može ukljuciti u Licitaciju. 2)Reci „Igra“,što znaci da može objaviti Ponudu i to samo sa kartama u ruci.On ne želi menjati karte,odnosno koristiti 2 karte „Kupovine“ sa stola,pa se one odmah odbacuju na stranu. 3)Igrac je ustanovio,da neku Ponudu može ostvariti,ali uz zamenu 2 karte sa stola,nadajuci se,da ce tako ojacati svoj list.On govori : „Dva“ i zapocinje licitaciju. Cim neko želi igrati „iz Ruke“ (bez Kupovine) i kaže „Igra“ ,više niko ne može licitirati za Kupovinu.Sledeci može reci samo : „I kod mene“ ,što znaci, da i on želi objaviti Ponudu,bez korišcenja 2 karte sa stola.U suprotvnom,mora reci : „Dobra Igra“.Ako je neko pre toga, vec zapoceo licitaciju,posle prve objave „Igra“,ona više ne važi,a on se ne može preorijentisati na „igru iz ruke“ i obrnuto.Zbog toga je jako važna, prvobitna odluka igraca. TOK LICITACIJE : Ako igrac želi da se bori za „Kupovinu“,tj ucestvuje u Licitaciji,on mora u sebi doneti odluku,do koje vrednosti sme licitirati. Licitacija uvek zapocinje od „DVA“. Ponude se uvek iznose po redu.Igraci govore brojeve (vrednost Igre),a najvažnije je,da oni budu niži,ili jednaki od Igre,koja se želi igrati.Pobednik najpre ofira 2 karte Kupovine,a tek tada objavljuje konacnu Ponudu,koja mora biti jednaka ili manja od poslednje izrecene vrednosti Licitacije. Posle izjave „Dva“,sledeci igrac može reci „Tri“,a treci, „Cetiri“.Pri tome,svako od njih mora paziti,da se ne „prelicitira“.U našem primeru,ako treci igrac želi da zameni karte sa stola,a zatim objavi aduta „Karo“,on ne sme licitirati „Cetiri“.Osnovna vrednost „Karona“ je 3,a sa iznetom „Cetvorkom“,on ga ne može objaviti. Ako u prvom krugu niko ne kaže „Igra“,licitacija se produžava drugi krug.Pošto je ponovo na redu I igrac,ako želi ostati u konkurenciji,on sada govori „Moje“,sa cime zadržava poslednju izrecenu Ponudu.Znaci,prvi igrac u drugom krugu ne povecava licitaciju na „Pet“,vec u našem slucaju,govori „Moje Cetiri“,ili „Moje Tri“(ako je jedan igrac odustao).Sledeci bi povisio na „Pet“,a treci na „Šest“.Znaci,samo PRVI „zadržava“ predhodnu ponudu,a to cini i u eventualnom sledecem krugu licitacije.U slucaju da prvi igrac tokom licitacije odustane,pravo da „zadržava“ predhovdnu licitaciju preuzima DRUGI igrac. Poslednji igrac koji ostane u licitaciji je i njen pobednik.On otvara 2 karte sa stola,tako da ih svi vide,a zatim ih uzima u ruke.Posle toga,dve iz ruke odbacuje zatvoreno.One su do kraja igre u tom deljenju tajna,a upravo to može biti i presudno,na konacan ishod deljenja. Tek sada,Solo-igrac objavljuje konacnu Ponudu,a ona mora biti ista,ili veca od poslednje iznete vrednosti u Licitaciji. Nekoliko primera toka Licitacije: 1) A-„Dva“,B-„Tri“,C-„Cetiri“,A-„Moje Cetiri“,B-„Dalje“,C-„Pet“,A-„Moje Pet“,C-„Dobar“.Igrac A,kao pobednik licitacije,otvara 2 karte sa Talona.Kako je licitacija tekla do „Pet“,igrac A može objaviti: TREF,BETL,SANS,ili PREFERANS.Iz samog toka izjašnjavanja,mogu se izvuci i mnogi zakljucci,na osnovu kojih se igraci odlucuju od daljem ucešcu u igri.Npr,ocigledno je,da je igrac C išao na „Trefa“,pošto je posle zadržame Petice odustao.Igrac B je odustao posle zadržane“ Cetovrke“,pa je izvesno,da je išao na „Herca“,ili „Karona“.Igrac A je kao prvi,u II i III krugu imao ravo „zadržavanja“ predhodne Ponude. 2) A-„Dalje“,B-„Dva“,C-„Tri“,B-„Moje Tri“,C-„Cetiri“,B-„Moje Cetiri“,C-„Pet“,B-„Dobar“.Pošto je igrac A odustao još u prvom krugu,njegovu ulogu preuzima igrac B,a sa njom i pravo,da „zadržava“ predhodno izrecenu Ponudu,sa „Moje“.Igrac B nije zadržao „Trefa“,pa je ocigledno da je pošao na „Herca“.Igrac C otkriva „Kupovinu“,a zatim objavljuje konacnu Ponudu,Trefa,ili više od toga. 3) A-„Dva“,B-„Dobar“,C-„Tri“,A-„Dobar“.Igrac C je pobedio u licitaciji sa „Tri“,pa posle zamene Kupovine,može objaviti bilo koju Ponudu,osim „Pika“.Igrac A je ocigledno bio jak samo u Piku,pošto nije zadržao.cak ni „Tri“. 4) A-„Dva“,B-„Tri“,C-„Igra“.Pošto du igraci A i B zapoceli Licitaciju,a igrac C rekao „Igra“,prva dvojica se dalje i ne izjašnjavaju.Naime,nemaju se pravo preorijentisati na „Igru“,a dotadašnja licitacija im propada.Karte Kupovine se odbacuju na stranu i ostaju tajna za sve,do kraja tog deljenja,a igrac C zatim objavljuje svoju Ponudu. 5) A-„Igra“,B-„Dobra Igra“,C-„I kod mene“,A-„Karo“,C-„Herc“.Igrac C ima jacu Igru,a adut je poznat vec tokom izjašnjavanja.Kupovina se odbacuje sa strane i ne otkriva se do kraja igre u tom deljenju. 6) A-„Dva“,B-„Dalje“,C-„Tri“,A-„Moje Tri“,C-„Cetiri“,A-„Moje Cetiri“,C-„Pet“,A-„Moje Pet“,C-„Šest“,A-“Moje Šest“,C-„Dobar“. Igrac A menja karte i objavljuje Betl,Sans,ili Preferans.Igrac C je krenuo najverovatnije na Betl,ali možda i na Sans,pa ga je namerno prepustio protivniku,kako bi ga oborio. II deo igre – P r a t nj a i K o n t r i r a nj e Pošto Solo-igrac objavi konacnu Ponudu,ostala dvojica se izjašnjavaju o „pratnji“, odnosno, da li ce uopšte ucestvovati u igri.To uvek cine oba protivnika,bez obzira,da li su ucestvovali u Licitaciji i kada su odustali od nje. Uslov da „pratilac“ prode su,ostvarenje 2 štiha („nošenja“).Ako se na pratnju odluce oboje,moraju odneti 4 štiha zajedno.Pri tome nije bitno,koliko je ko od njih odneo.U slucaju da ostvare 3,ili manje nošenja,„pada“ pretilac,koji nije odneo 2 štiha.Ako oba pratioca zajedno odnesu samo 2 nošenja i to po jedno svaki,obojica „padaju“,a to je izrazito
povoljna situacija za Solo-igraca,u Preferansu poznata od nazivom „Razdeljak“. Preferans važi za džentlmensku igru,a to se upravo može videti u sledecem primeru: Ako jedan pratilac uvidi da ce doci do „Razdeljka“,a drugi je vec osvojio jedan štih,on je u daljem toku igre dužan odbacivati svoje najjace karte i pokušati da omoguci privremenom partneru osvajanje drugog,ne bi li bar on izbegao „pad“.Ako bi mu preoteo štih,a ni sam ne prode,pada dvostruko;za sebe,ali i umesto njega. Igrac je obavezan pomoci privremenom partneru i po mogucstvu mu prepustiti štih,pa makar i sam pao.Ovo važi i za slucaj,da mu je privremeni partner direktni konkurent za pobedu u partiji. Desni igrac od Solo-igraca se izjašnjava prvi.U slucaju da on kaže: „Idem“,sledeci može reci „Idem i ja“,ili „Bez mene“.Ako se i drugi igrac odlucio da igra,situacija je potpuno jasna. Medutim,ako drugi igrac odustane,ponovo se izjašnjava prvi pratilac.Kako je vec rekao da „Igra“,a d rugi odustao,on odlucuje o nacinu igre.Pri tome,može reci „Sam“,ili „Idemo zajedno“.Ako igra „Sam“,treci igrac odbacuje karte,a njemu su za prolaz neophodna 2 štiha.U slucaju da je pozvao treceg,ovaj igra za njega.Zajedno moraju osvojiti 4 štiha,a svi bodovi,ali i padovi,beleže se samo njemu.Bez obzira,što je prolaz znatno lakši ako prati sam,igrac uvek nastoji,da sa svoja 3 potencijalna štiha,ipak pozove treceg igraca,jer je to odlika „prave igre“. Pratiocu uvek mora biti prioritet rušenje Soloigraca,a ne sopstveni prolaz. Situacija je identicna,ako prvi igrac odustane,ali se sada drugi direktno izjašnjava sa: „Idem Sam“,ili „Idemo Zajedno“. Ako obojica odustanu od pratnje,Solo-igrac je prošao bez igre,a karte se odmah mešaju za sledece deljenje. Posle izjašnjavanja o pratnji,prelazi se na igru,ali se pre toga može još i „Kontrirati“. Igrac,koji se prvi izjasnio da prati,može pre pocetka igre još reci i „Kontra“.U tom slucaju, njegova nova obaveza je,da zajedno sa privremenim partnerom obori Solo-igraca. Oni sada moraju zajedno odneti 5 nošenja,a predhodne obaveze vezano za pratnju,prestaju da važe. U ovom slucaju,drugi igrac pratnje igra „za partnera“ i to mora ciniti maksimalno korektno. Njegova obaveza u pogledu štihova ne postoji,ali u slucaju grube greške,pada on,bez obzira što sam nije dao Kontru. U slucaju „prolaza“ Solo-igraca,„pada“ pratilac,koji je dao Kontru.Svi bodovi se udvostrucuju i evidentiraju njemu,dok se drugom pratiocu ne piše ništa. Ako „Kontru“ želi dati igrac,koji se o pratnji izjasnio kao drugi,on mora najpre pitati prvog pratioca:„Jeli imaš Kontru?“To ujedno znaci,da je on sam želi dati,ali privremeni partner ima prednost.Smatra se jako nekorektno,ako sada prvi igrac da Kontru,a pri tome nema izrazito jak list. Ako prvi pratioc ima relativno jake karte,ali je u nedoumici,kako stoji njegov privremeni partner,koji je samo izjavio: „ Idem i ja“, govori : „Može“.Sada drugi odlucuje,ali mu je prvi dao do znanja,da na njega ozbiljno može racunati.On govori „Kontra“ ,ili takode „Može“,što bi prakticno znacilo,da smatra kako Solo-igrac nece pasti.U oba slucaja,prelazi se na igru. Ako bilo koji igrac odustane od pratnje,ali drugi ipak želi dati „Kontru“,on je odmah i izrice.Sa tim se podrazumeva,da igraju sva trojica,cak i ako igracu koji je dao „Kontru“ to ne odgovara,što je cest slucaj kod Sansa. Posle Kontre,Solo-igrac može vratiti Rekontru.On u tom slucaju govori:„Rekontra“,pa se bodovi ucetvorostucavaju.Ako ne želi da rekontrira,govori: „Može“,pa se prelazi na igru,a važeca je samo Kontra. Ako je vracena Rekontra,pratioc koji je kontrirao,može još više povisiti.Ako je ubeden u „pad“ Solo-igraca,on govori: „Sup-Kontra“,a bodovi se u tom slucaju množe sa osam. Posle Supkontre,Solo-igrac može još jednom udvojiti,a to cini,govoreci: „Mort-Komtra“,pa se bodovi množe sa 16. Završnu rec u ovom nadmetanju,ipak daje igrac,koji se u njega i upustio,dajuci Kontru. Poslednje uvecanje je „PapirKontra“.Bodovi se množe sa 32,a posle završetka igre u tom deljenju,ona oznacava i p rekid partije. Ipak,vecina igraca se pre pocetka partije dogovaraju,da Papir-kontra ne važi,vec da se maksimalno ide do Mort-kontre. Vec je receno,da sa Kontrom prestaju da važe uslovi o prolazu pratioca sa ostvarena 2 štiha.Naime,Solo-igrac i pratioc se klade,da li ce Ponuda proci,ili nece.Neko od njih obavezno pada.Da bi Kontra bila uspešna,Solo-igrac mora da „padne“.Sa osvojena 4 štiha,pada igrac pratnje,ali on ima neku kompenzaciju u bodovima (vidi dalje),pa se smatra da je Kontra bila korektna.Medutim,ako pratioci osvoje 3 štiha,ili manje,Kontra je bila gruba greška i nije imala realne osnove. Drugi igrac pratnje pokušava,da maksimalno pomogne u rušenju Solo-igraca,ali sam ne dobija niti gubi bodove. Pratnja i Kontriranje na „Betlu“ Ako Solo-igrac objavi „Betl“ („Preferans“),protivnici se o Pratnji i ne izjašnjavaju, pošto u ovim Ponudama obavezno igraju svi.Pratioci nemaju nikakve obaveze,u pogledu osvajanja štihova.Jednostavno,oni se trude da odigraju što bolje i eventualno prisile Solo-igraca da osvoji štih.Oni dobijaju bodove,jedino u slucaju „pada“ Solo-igraca. „Kontra“ na Betlu se najcešce ne daje.Medutim,ako jedan od pratioca,na osnovu onoga što drži u rukama i 2 karte Kupovine,koje se otkrivaju,smatra da ce Solo-igrac „pasti“,može dati i „Kontru“.Prednost pri izricanju „Kontre“ ima desni igrac od Solo-igraca,a ako on to ne želi, govori „Može“,pa se o njoj izjašnjava i drugi pratioc.Ako ni on nece da reskira,takode govori: „Može“,pa se prelazi na igru. Smatra se,da pratioci u Betlu ne mogu imati dovoljno podataka o kartama Solo-igraca,pa eventualno „kontriranje“,mnogi tumace kao želju,da se trijumfuje uz pomoc srece. Zbog toag se u džentlmenskom Preferansu uvodi još jedno pravilo,ali ga igraci mogu i izbaciti. Onaj,ko želi da kontrira Betl,najpre ima pravo da pita Solo-igraca: „Jel Uver?“Tek kada izvodac igre potvrdi da ima teorijski pad,pratilac daje „Kontru“.Ako je vec pitao za Uver,u slucaju negativnog odgovora,on Kontru mora dati.
„Uver – Betl“ je situacija,kada igrac nema ni teorijski „pad“.Za to je neophodno posedovati „Sedmice“ u svim postojecim bojama i bar svaku drugu kartu u rastucem Nizu od njih.Naravno,prolaz je još lakši,ako u ruci odsustvuje jedna,ili još bolje,dve boje.Takode,umesto niza 7-9-J,ništa ne smeta ni 7-8-J,ili 7-9-10. Uveri Najcešci potencijalni padovi su: Solo-Osmica Rasponi u nizovima veci od jedne karte Cetvrti Kec U slucaju postojanja „padova“,prolaz Solo-igraca zavisi uglavnom od rasporeda karata kod protivnika,ali i od njihovog nacina igre.„Pratnja na Betlu“ se smatra vrhuncem znanja u Preferansu.To je najlepši deo partije,ali i najveci problem za pocetnike.Kod njih je upravo „Betl“ taj,koji najcešce rešava ishod cele igre. III deo – I G R A Prvu kartu uvek odigrava desni igrac od delitelja,bez obzira ko je Solo-igrac.Ako on ne ucestvuje u igri,onda je prvi na potezu sledeci desni.Vec smo rekli,da je izuzetak u „Sansu“ („Preferansu“),gde je uvek prvi na potezu,levi igrac od Soloigraca. Ostali odigravaju po jednu kartu,obavezno u istoj boji sa prvom odigranom („odgovaraju na boju“).Igrac,koji u rukama nema ni jednu takvu,obavezno odigrava kartu u adutu („obavezno secenje“).U slucaju da nema ni adute,igra bilo šta. Ako se medu 3 odigrane karte nije pojavio adut,štih nosi najjaca karta u boji prve. Ako aduta ima,štih pripada njemu,odnosno jacem od njih,ako ih je više. Osvajac štiha,igra prvu kartu za sledeci. REFE : Ako na pocetku izjašnjavanja,sva trojica kažu „Dalje“,odnosno,licitacija i ne zapocne,karte se mešaju i sledi novo deljenje,pri cemu se piše „Refe“.On se upisuje ispod svakog rezultata,najcešce kao „trougao“.Sva trojica igraca,svoje prve sledece Ponude igraju pod Refeom,odnosno,rezultati se udvajaju. Primer: Igrac A Igrac B Igrac C Uz pomoc trouglova,vodi se evidencija o odigranim Refeima.U primeru na slici,igrac B je bio solo-igrac.To deljenje se bodovalo dvostruko,a on još prcrtava donju stranicu trougla,što znaci,da je svoj Refe odigrao.Igraci A i C precrtavaju bocne stranice prema igracu B,tako da i oni imaju evidenciju o tome,da je njihov protivnik odigrao svoj Refe. Ako je u sledecem deljenju,pobednik licitacije ponovo igrac B,bodovi se upisuju standardno,bez udvajanja.Tek prva sledeca igra,u kojoj ulogu Solo-igraca preuzima igraci A,ili C,pisace se dvostruko,a tada ce biti precrtani i njihovi Refei. Najslabija Ponuda „2“ sa „Kupovinom“ (sa izmenom karata talona) se nikada ne može igrati,ako nije kontrirana. Vrlo cesto,Refe se upisuje i u sledecem slucaju: Jedan od igraca pobedi u licitaciji sa „Dva“,a posle izmene karata Kupovine,objavi konacnu Ponudu „Pik“.Ostala dvojica se najpre izjašnjavaju o Pratnji,posle cega mora uslediti „Kontra“.U koliko ona izostane,najslabija Ponuda se ne može igrati,pa sledi novo deljenje,a upisuje se Refe.Igrac,koji je objavio „Pik“,takode ostaje bez bodova.Ovo naravno ne važi,ako se Pik objavi „Iz Ruke“ (bez Kupovine). Treci slucaj upisivanja Refea je,kada se dogodi bilo kakva greška u deljenju,ili neki nesporazum u igri.Da bi se prekratila bilo kakva rasprava,karte se mešaju i dele ponovo,a upisuje se Refe. Broj Refea se pre pocetka partije ogranicava.Ako je dogovoreno,da se igra na 3 Refea, samo po toliko se i sme upisati.U slucaju da posle toga dode do situacije za Refe,on se jednostavno ne piše,niti na bilo koji nacin evidentira,a odmah se prelazi na novo deljenje.Ako se sada objavi „Pik“ sa Kupovinom bez Kontre,Refe se ne piše.Igra se ipak ne izvodi,a Soloigrac dobija bodove,kao da je „prošao“ bez pratnje. Kada neko prede u negativan rezultat,ovde za to postoji izraz „Ispod Šešira“,pošto se umesto nule i minusa,figurativno crta „Šešir“.To je deo tradicije Preferansa,ali se cesto umesto njega,može jednostavno podvuci crta.Cim neko ode ispod „Šešira“,bez obzira da li je do tog trenutka upisan dogovoreni broj Refea,novi se ne upisuju.Preostali upisani se normalno odigravaju.U slucaju da se u daljem toku igre,pomenuti igrac ponovo vrati u plus,Refe se može pisati,ako su ispunjeni svi ostali uslovi. UPISIVANJE BODOVA : Karakteristicno za Preferans je,da svako ispred sebe ima po jedan komad papira i sam vodi svoj rezultat. Igrac A Igrac B Igrac C Igraci se pre pocetka partije,najpre moraju dogovoriti,od koliko zapocinju igru.U našem primeru na slici,krenulo se od 100,odnosno,kako se to u Preferansu kaže,od 100 Bula. Tih 100 bodova,svako upisuje u svoju „srednju“ kolonu. VREDNOST IGRE je, „Osnovna Vrednost“ puta 2.Ako Solo-igrac „prode“,odnosno, ako uspešno izvede Ponudu,on se „spušta“ u srednjoj koloni.U slucaju „pada“,penje se za istu vrednost.Bodovi u srednjim kolonama se smatraju „tekucim“ rezultatom.Ovi bodovi se još jedino mogu uvecati na pratnji,i to ako pratilac „padne“.Da bi se u srednjoj koloni spustio,igrac iskljucivo mora „proci“ kao Solo-igrac. SUPA je naziv za bodove,koji se dobijaju tokom citave partije,a pišu se levo i desno od srednje kolone.Za svaki odneti štih,pratilac upisuje vrednost igre kao „Supu“ i to levo,ili desno,u zavisnosti,da li je pratio levog,ili desnog
protivnika.Bodovi Supe imaju desetostruko manju vrednost od onih u Srednjoj koloni,oni se svom vlasniku racunaju kao „dobri“,a protivniku sa te strane,kao „loši“.Tako se njihov uticaj udvostrucava,a cesto bivaju i presudni na konacan ishod. „Supa“ se sakuplja tokom cele partije i to u periodu,kada igracu „ne ide karta“. U našem primeru na slici,igrac B je posle kupovine objavio „Tref“ i prošao,pa mu se u srednju kolonu upisuje -10 bodova,odnosno,90.Pri tome,obojica su pratila.Igrac A je osvojio 2 štiha i upsiuje Supu prema igracu B,u iznosu od 20 bodova (za svaki štih,po vrednost igre).Igrac C je „pao“,pošto je osvojio samo jedan štih.On dodaje u svoju srednju kolonu 10 bodova,odnosno 110,a još i Supi igraca B,10 bodova,za osvojen jedan štih. U sledeca dva deljenja za redom,svi su „Pasirali“,pa su pisana 2 Refea.Igraci moraju biti jako opezni,pošto se u sledece 2 Ponude svakoga,bodovi pišu dvostruko. Ako se igra „Iz Ruke“(bez Kupovine),„Vrednost Ponude“ je,Osnovna vrednost, puta 2 i još,plus 2. U „Sansu“ je bodovanje identicno,kao i u adutskim igrama. „Vrednost Igre“ za Betl i Preferans se dobija na isti nacin.Ako Solo-igrac „prode“,on se spušta u svojoj srednjoj koloni za Vrednost Igre,a protivnicima se ne piše ništa.Medutim,ako „padne“,on se penje u srednjoj koloni za istu vrednost,a protivnicima se upisuje Supa u iznosu,kao da su osvojili po 5 nošenja svako.Znaci,u slucaju „pada“ Solo-igraca,Supa na Betlu je 60 bodova,odnosno 70,ako je Betl bio „Iz Ruke“. Vec smo rekli,da se u Betlu igra prekida,cim Solo-igrac osvoji jedno nošenje i „padne“. To je slucaj i sa svim ostalim Ponudama,gde se igra prekida,kada Pratnja ostvari svoj 5-i štih. Iz toga direktno sledi,da najveca Supa pratioca može biti,u vrednosti 5 nošenja.Pri tome,svako od pratioca Supi onoliko,koliko je sam odneo.Ako je jedan igrac „zvao“ drugoga,svu Supu upisuje sebi,ali i u slucaju neuspeha,„pad“ se beleži samo njemu. Ako dode do situacije,da Solo-igrac uvidi da ce pasti,pa pre 5-og izgubljenog štiha, odbaci karte,pratioci ga takode Supe za 5 štihova,ali prvi desni,kao da je odneo 3,a levi,2 štiha. U ovom slucaju,nije bitno,koliko je ko do tog trenutka osvojio. Prilikom „Kontre“,pratioc tvrdi da Solo-igrac nece proci i tada,jedan od njih obavezno pada.On se penje u svojoj srednjoj koloni,za dvostruku vrednost igre.Ako Solo-igrac „prode“, protivnik ga supi dvostruko,za svaki osvojeni štih,a sam se spušta u srednjoj koloni za dvostruku vrednost igre.U slucaju „pada“,Solo-igracu se u srednjoj koloni dodaje dvostruka vrednost Ponude,a pratiocu se piše udvostrucena Supa (za 5 nošenja).Naime,i ovde se igra prekida,sa ostvarenim 5-im štihom Pratnje.Drugom pratiocu se ni u jednom slucaju ne piše ništa. U slucaju Kontre na Betlu i prolaza Solo-igraca,on se u srednjoj koloni spušta,a pratioc penje,za dvostruku vrednost Ponude.Medutim,u slucaju pada Solo-igraca,on bi se popeo u svojoj srednjoj koloni,dok ga pratioc Supi 240 (280) bodova.Kako u ovoj igri mnogo zavisi i od drugog igraca pratnje,napravljen je izuzetak,pa i on Supi,ali samo,kao da se igralo bez Kontre,60 bodova. Bodovi Supe su uvek pozitivni. SVOÐENJE REZULTATA : Partija je završena,kada je zbir sva tri rezultata iz srednjih kolona, jednak Nuli.Naravno,bodovi ispod Šešira se tretiraju kao negativni. Primer završetka jedne partije: Igrac A,ima 30 bodova ispod Šešira (-30 bodova);igrac B,20 bodova,a igrac C,16 bodova.Kako je -30+20+16=+6,igra se još za 6 bodova.Ako sada npr,neko najavi „Trefa“ i prode,on se u srednjoj koloni spušta,ali samo za tih 6 bodova,a ne kao što bi trebalo,za 10. Supa se upisuje normalno.Ako je npr,igrac B igrao „Trefa“,on ima 14 bodova,a to je ujedno i kraj pratije,pošto je sada zbir sva tri rezultata nula.Prelazi se na obracun bodova. Svi rezultati se svode na „dobre“ i „loše“ bodove. Igraci najpre,na rezultatima svojih srednjih kolona dopisuju nule i pri tome im menjaju znak.Bodovi „Ispod Šešira“ dobijaju znak plus i postaju „dobri“,a oni iznad,znak minus i oni su „loši“. Sva Supa koja se nalazi na papiru jednog igraca,za njega samoga je „Dobra“,a ona,koja se nalazi na listicima protivnika upisana prema njemu, „loša“.Igrac zatim sabira sve svoje „dobre“ bodove (Supu sa svog papira i uvecanu srednju koloni,ako je bio ispod Šešira) i „loše“ („svoju“ Supu sa listova protivnika i uvecanu srednju kolonu,ako je bio u plusu),a na kraju pravi razliku izmedu njih.U zavisnosti,koji su bodovi veci,igrac je „dobar“,ili „loš“. Zbir konacnih rezultata sve trojice je uvek jednak nuli.Jedan igrac je „dobar“,koliko su ostala dvojica „loši“,odnosno,jedan je „loš“,koliko su njegovi protivnici „dobri“. Npr,igrac A je „dobar“ 670 bodova,igrac B,loš 220 bodova,,a igrac C loš,450 bodova. Po pravilima Preferansa,rezultati se još jednom dele sa 10,pa je konacno: A „dobar“ 67 Bula, B „loš“ 22 Bule,a C „loš“ 45 Bula. Cena Bule se obicno dogovara pre pocetka partije.Treba voditi racuna o tome,da Preferans jako gubi na zanimljivosti,ako je ona prevelika,ili premala.Naime,kod previsokih Uloga,vrlo teško se može ispoštovati džentlmenski karakter igre,a kod premalih,igrac koji gubi, najcešce pocinje neodgovorno da Prati i da preuzima Igru. DUPLO PADANJE : Kada se partija približi kraju,npr, u predhodnom primeru,igra se za 6,a neko objavi igru,cija je vrednost veca.Tada stupa na snagu pravilo,koje se naziva „Duplo Padanje“.Predhodno je vec bilo objašnjeno,kako se postupa u slucaju „prolaza“ svih (Solo-igrac se spušta za onoliko,za koliko se igralo,a pratioci Supe normalno).Medutim,ako neko „padne“, on se u svojoj srednjoj koloni penje za dvostruku vrednost igre.Svi ostali bodovi se u ovom deljenju upisuju normalno.Znaci,ako bi to u našem primeru bio igrac Pratnje,on bi u srednjoj koloni svoj rezultat uvecao za 20 bodova,supio bi za normalnu vrednost igre,a Solo-igrac bi se spustio u svojoj srednjoj koloni za 10 bodova. U slucaju „Duplog Pada“,partija se produžava za vrednost poslednje Ponude,pa bi se u našem primeru,ig ralo za još 16 bodova.
PRISILJENI KRAJ : Partija se može završiti na još dva nacina: 1)U slucaju,da se kod nekog igraca,broj bodova u srednjoj koloni udvostruci u odnosu na pocetnu vrednost.Tada se kaže,da je on „Probio Kapu“,pa se partija tog momenta prekida i sledi Veštacko spuštanje. 2)Ako partija traje jako dugo,jer su se dogodili veliki „padovi“.Posle dogovorenog vremenskog perioda,ona se može i prekinuti,a opet sledi „Veštacko spuštanje“.Igraci se uvek, za svaki slucaj trebaju dogovoriti i o vremenskom ogranicenju igre. VEŠTACKO SPUŠTANJE : Da bi se sveo završni racun,neophodno je,da zbir bodova sva tri rezultata u srednjim kolonama,bude jednak nuli.Kod „Prisiljenih završetaka“ to nije slucaj, pošto se partija prekida iznenada,bez obzira na tekuce rezultate.Upravo zbog toga, pre pocetka obracuna,mora se izvršiti „Veštacko suštanje“ rezultata u srednjim kolonama. Postupak je sledeci:Najpre se saberu rezultati sve tri kolone,pri cemu se oni „Ispod Šešira“ racunaju sa znakom minus.Zatim se tako dobijeni zbir deli sa 3.Sada imamo vrednost,za koju se sva trojica moraju spustiti.To najcešce nije ceo broj,ali se višak od 1-og,ili 2 boda,poklanja najslabijem u srednjoj koloni.On se spušta za toliko bodova više.Npr,ako je zbir 37,podeljeno sa 3,to iznosi 12 bodova i 1 bod ostaje viška.Svi se spuštaju za po 12,a najslabiji u srednjoj koloni,za 13 bodova. Posle ovoga,sledi uobicajen obracun,gde se dopisuju nule i ukljucuje Supa. Partija npr,može poceti od 100 Bula i igra se na 2 Refea.Medutim,igraci se mogu dogovoriti i drugacije,npr: od 120 Bula i na 3 Refea, od 80 i sa 2 Refea,ili ako žele kracu igru, od 40 Bula,sa jednim Refeom.Primecujete,da se najcešce na svakih 40 Bula,dozvoljava po 1 Refe. Na zvanicnim Turnirima se igra,od 200 Bula,sa 5 Refea.Pri tome,igra se još i ogranicava na 4 sata. Postoje i veoma poznati medunarodni Turniri,gde se igra od 200 Bula,sa neogranicenim brojem Refea.Znaci,oni se pišu,sve dok se neko ne spusti „Ispod Šešira“.
STRATEGIJAIGRE Strategija se najbolje usvaja tokom same igre,ali u Preferansu postoje odredena pravila („Rezoni“),kojih se svako treba pridržavati,bar u pocetku.Ako igrac odigra van „rezona“,on igra na svoju odgovornost.U koliko se tada dogodi,da njegov privremeni partner „padne“, „pad“ se upisuje njemu samome.Pri tome,njemu se u tom slucaju upisuje i cela Supa iz tog deljenja. Igrac mora biti posebno oprezan kod „Kontre“,kada se cak nije ni izjasnio da „prati“.Od njega se jedino ocekuje,da igraju u duhu propisa.U slucaju neke osnovne greške,pada on sam.Zbog toga se ovde i daju osnovna pravila igre,od kojih se ne bi trebalo odstupati,narocito u slucaju da Vas partner „pozove“,odnosno da da „Kontru“. „Dupli Pop“ je „Kralj“,sa još samo jednom niskom kartom u istoj boji.Da bi igrac sa njim odneo štih,mora sacekati,da neko drugi krene iz te boje.Ako je prinuden,da kao prvi na potezu on odigra jednu,od ove dve karte,gubi mogucnost osvajanja štiha.Ako se pored Kralja u istoj boji nalazi još i Žandar,takav t andem se naziva „Male Makaze“.Situacija je identicna onoj, koja se pojavljuje kod „Duplog Popa“.Medutim,ako se sa Kraljem u istom z naku nade Dama,tada je vec u pitanju takozvana „Bela“.Igrac se trudi,da on prvi pode sa bilo kojom od njih,kako bi izašao Kec u toj boji,a on zatim sa preostalom osvaja štih.Kod „Bele“,igrac može uvek racunati na jedan štih,osim ako neko u drugom krugu ne sece,što se istini za volju,cesto i dogada. „Velike Makaze“ su Kec i Dama u istom znaku.Igrac ne treba kretati prvi iz te boje.U slucaju da to ucini neko drugi,sa „Velikim Makazama“ se mogu osvojiti 2 štiha. „Igra kroz igraca“.Ako desno od igraca koji je na potezu,sedi Solo-igrac,kaže se da on igra „kroz protivnika“.Ako pak,desno od njega sedi drugi igrac pratnje,onda on igra „kroz svoga“.Ovo je osnovni rezon,od koga najviše i zavisi ishod deljenja.„Kroz Protivnika“ se uvek igra sitnom kartom i to u boji,u kojoj sam igrac nema Keca,a po mogucstvu ni Kralja i Damu. Drugim recima,igra iz boje,u kojoj se možda kod protivnika nalaze „Velike Makaze“,„Dupli Pop“ i slicno.Ako je boja pogodena,Solo-igrac je vec u prvom potezu ostao bez štiha,na koga je bar u svojoj podsvesti racunao. Nauprot tome,„Kroz Svoga“ se igra Kecom,ili Kraljem,kako bi mu se na istovetan nacin obezbedio štih.Pri tome,igrac mora misliti i o svojim štihovima,pa nikako ne sme poci iz svog „Duplog Popa“,„Velikih Makaza“ i sl. Problem se upravo i ogleda u tome,što igrac cesto na svom potezu ne može zadovoljjiti sve ove uslove,a tada bira na osnovu pretpostavki i svog iskustva.U tom slucaju,najcešce poseže za bojom,koja je kod njega duga i sa kojom možda može izbiti Solo-igracu nekog aduta (ako je ovaj nema).Još je bolja situacija,ako njegov privremeni partner nema pomenutu boju,pa sece adutom i nosi protivnickog Keca,ili Kralja.Upravo ovakve situacije dovode do „padova“ Soloigraca,iako mu se cinilo,da ima siguran „prolaz“. Polaz prilikom poziva partnera:To je situacija,kada igrac odustane od pratnje,ali ga drugi pratilac pozove i on još igra prvi.To je delikatna situacija,od koje zavisi ishod celog deljenja,a u slucaju grube grške,pada on sam. Ako je igrac ucestvovao u Licitaciji,mora krenuti iz boje,do koje je licitirao.Npr,igrac je licitirao do Herca.Partner ga upravo zog toga i zove.On sam ima solidno jake karte,a jedino što ocekuje od privremenog partnera je,da krene iz svoje
boje,u našem primeru,iz Herca. Ako igrac nije ni ucestvovao u licitaciji,on mora krenuti iz boje,do koje je licitirao igrac,koji ga zove,znaci,iz „partnerove“ boje. Kod „Sansa“ postoje cista pravila,koja je neophodno odmah zapamtiti.U slucaju da nije licitirao,a partner ga pozove na pratnju „Sansa“,igrac je obavezan krenuti iz TREFA,a ako je data Kontra,onda iz PIKA.Ovo je cista konvencija,kod koje ne treba tražiti logicku podlogu. Jednostavno,partner i odlucuje da zove,odnosno da da Kontru,upravo zato što mu odgovara takav polaz.Ako je pozvani igrac licitirao,on mora kenuti iz svoje boje,do koje je licitirao. Pratnja na Betlu.Ovo je najteži,ali i najlepši deo Preferansa.Igrac,koji polazi u Betlu,svoju pažnju usredsreduje na raspored karata po bojama,a tek zatim,na njihove vrednosti. Pocetnik bez razmišljanja,odmah krece iz Solo-boje(tamo gde ima samo jednu kartu).Partner se trudi odneti štih,a zatim u sledecem krugu,polazi iz iste boje.Sada se prvi igrac „škarta“,odnosno, pošto više nema pomenutu boju,odbacuje kartu u sledecoj svojoj najkracoj boji.To je i kljuc obaranja Solo-igraca.Igrac koji krece,na taj nacin ostaje bez karata u nekoj boji,a njegov partner obara Solo-igraca.Vrlo je teško,skoro nemoguce,da Solo-igrac padne,kada obojica igraca pratnje imaju karte u doticnoj boji. Pratnja na Piku.Ovo je još jedan važan momenat u igri,gde postoji strogo definisano pravilo.Naime,kada se objavi „Pik sa Kupovinom“,obavezna je Kontra.Igraci cesto izjavljuju da prate,bez jakih rezona,a partner daje Kontru i najcešce „pada“ pod Rekontrom.Zbog toga,da bi igrac izjavio da prati Pika,mora imati 2 sigurna štiha u adutu,ili 2 Keca u bilo kojoj boji(odnosno,jednog Keca i jedan štih u adutu).Ako je uslov ispunjen,igrac „prati“ i ne razmišlja, da li ce osvojiti 2 štiha,a odgovornost sa sebe je skinuo.U slucaju da sam ima jake karte,ali ne i potreban uslov,on takode može pratiti,ali zatim i daje Kontru.I tako,u slucaju „pada“ pratnje,negativni bodovi bi se beležili njemu. Preferans je jako teška igra,a sve finese se usvajaju tokom dugogodišnje prakse. Fenomen Preferansa se i ogleda u tome,što se posle 20-ak godina igre,stalno dolazi do novih zakljucaka,varijanti i kombinacija,a cini se,da taj proces „ucenja“ traje beskonacno dugo. POCETAK PARTIJE : Sam pocetak partije je prilicno originalan.Ovde se delitelj ne odreduje žrebanjem,vec karte podeli bilo ko.Prvi se izjašnjava igrac,koji u ruci ima „Osmicu-karo“,a ako je ona u Kupovini,onda „Kralja-herc“.Za slucaj da je i on u Kupovini,sledi „Devetka-pik“.Taj igrac zatim i igra prvi,a u sledecem deljenju,on deli karte i igra se produžava uobicajeno. Sa slikama bi sve bilo mnogo drugacije,ali su one kod mene iz Exela prebacene u Word i neznam kako da ih postavim.Ako eventualno administratori nadu rešenje,tek bi onda ovo dobilo na znacaju.
MAÐARSKO – NEMACKI PREFERANS Madarsko-Nemacki Preferans je dosta prostiji od našeg,a igra se u celoj Centralnoj Evropi,bez Austrije i Švajcarske,koje imaju svoje varijante ove igre.Tradicionalno,igra se izvodi sa „Madaricama“,što je slucaj i kod nas u Vojvodini. Licitacija se sastoji od sledecih Ponuda: -„Dva“,ili „Pik“ (obavezno 7 štihova), -„Tri“,ili „Karo“(6 štihova), -„Cetiri“,ili „Herc“ (6 štihova), -„Pet“,ili „Tref“ (6 štihova), -„Betl“ -„Durmarš“ (10 štihova , bez aduta). Pobednik Licitacije otkriva 2 karte „Kupovine“.Ako medu njima postoji neka od boje koju igrac želi da igra,on daje delitelju po 1 žeton,za svaku takvu kartu.Ako se ne igra na žetone, bod se Izvodacu oduzima, a delitelju dodaje. BODOVANJE : Svi polaze od nule. Solo-igracu se u slucaju prolaza piše Vrednost Ponude,puta 2 i plus po 1 bod,za svaki prekobrojni štih.Vretnosti Ponuda su 2,3,4,5,Betl je vrednosti 6,a Durmarš 10 bodova. U slucaju pada,solo-igracu se upisuje Vrednost Ponude sa znakom minus,kao i po -2 boda za svaki štih,koji mu nedostaje za ispunjenje obaveze.Pratiovima se u tom slucaju piše po +1 bod,za vaki štih manjka kod Solo-igraca. Igra kod „Betla“ se u slucaju osvajanja štiha Solo-igraca ne prekida,vec se igra do kraja. Njemu se pored -6 bodova,piše i po -2,za svaki osvojeni štih,a protivnicima po +1 bod. U slucaju izrecene „Kontre“,bodovi se udvajaju,a ako je vracena „Rekontra“,sve se množi sa 4. U „Durmaršu“ Solo-igrac krece prvi,a po želji može da zahteva od bilo kog protivnika da on pode. Partija traje do 60 bodova,a pobednik je igrac,koji prvi stigne do tog rezultata. BEZ KECEVA : Ako igrac bez ijednog Keca objavi Ponudu i prode,od svakoga dobija nagradu po 10 bodova.Ako padne,isto toliko placa svakome. Ako igrac objavi Ponudu sa sva 4 Keca i padne,dodatno placa svakom igracu,po 5 bodova.
STANDARDNI RUSKI PREFERANS Standardni Ruski Preferans je oblik ove igre,koja se igra u istocnom delu Evropskog Kontinenta.Od „našeg“ se razlikuje veoma mnogo,tako da se na prvi pogled cini,kao da je u pitanju potpuno nova igra.Ipak,razlike su tehnicke prirode,ali suština ostaje nepromenjena. Iskusnijij Preferansisti ce se,vec posle 15-ak minuta,potpuno uklopiti,u bilo koju,od ovde opisanih varijanti.U uvodnoj reci je naglašen znacaj Ruskog Preferansa,odnosno cinjenica,da je on ogledna i reprezentativna varijanta Preferans igara uopšte. Sreca u Ruskom Preferansu je svedena na minimum,a kvalitet i umešnost igraca,skoro uvek odlucuju partiju.Upravo je na delu pokušaj,da se ova varijanta promoviše u sportsku disciplinu,pa se partije pojedinih Turnira i direktno prenose putem malih ekrana. KARTE : Koristi se standardan skraceni špil,od 32 karte.Njihove jacine su uobicajene, dok su boje rangirane drugacije.Skoro redovno su u upotrebi dva takva kompleta,razlicitih dizajna na poledini,pa dok se sa jednim igra,drugi se meša i priprema za sledece deljenje. Redosled boja je:Pik , Tref , Karo i kao najjaca , Herc. SMER IGRE : Na medunarodnim Turnirima,za Preferans se usvaja „levi“ smer igre,u pravcu kretanja skazaljke na casovniku.Njega koriste u SAD-u,Engleskoj,Nemackoj,Rusiji.Naš smer igre je,suprotan kretanju skazaljke na satu,a „u desno“ osim nas,još igraju u Italiji, Francuskoj,Madarskoj,Grckoj,Kini.Ipak,kako je u pitanju igra medunarodnog nivoa i ranga, prihvacen je smer sa vecine svetskih Turnira;znaci,s desna,u levo. BROJ IGRACA : U igri ucestvuju 4 igraca,gde svako igra za sebe.Ovo je za citaoce mali šok,pošto je u Svetu ogroman broj novela,anegdota,poslovica,vezano za Preferans i njegova 3 igraca.I u Rusiji se slobodne partije uglavnom igraju u troje,jer je partija dinamicnija, zanimljivija,brža.Ipak,samo pri ucešcu cetvorice,uticaj srece je,tek vrlo malo prisutan.Vrlo originalno za Rusiju,a što se primenjuje u još nekim tamošnjim igrama je,da se delitelj može cak i ukljuciti u igru.On u vecini slucajeva pauzira,ali ipak osvaja bodove,a po nekad daje i savete. Pri igri u cetvoro,nije neophodno da igraci budu ujednacenog kvaliteta,a igra ipak može biti neizvesna i zanimljiva.Eventualna slabost jednog igraca,uvek može biti nadoknadena od strane delitelja.Takode,pomenuti igrac može od njega dobiti pomoc,a mnogo toga i nauciti. I najzad,gubitak relativno slabijeg igraca,u ovoj igri ne može biti preveliki,što takode potvrduje džentlmenski karakter Preferansa. PRIPREMA MESTA ZA IGRU : Pre pocetka partije,najpre se nacrta šema (jedinstvena tabela) u koju se upisuju rezultati.Ona se postavja na sredinu stola,a svako sam upisuje svoje bodove.Po pravilu,papir je samo malo manji od velicine stola,tako da ga skoro u potpunosti prekriva.Preko njega se tokom igre odigravaju ka rte,a ispada,kao da igraci rezultat upisuju po stolu. Tabela za 4 igraca Tabela za 3 igraca Svako ima „svoju“ cetvrtinu papira,a one su izdeljene na polja: 1,2 i 3.Pri ucešcu trojice,svakome pripada po trecina papira,a na svakoj su identicna tri polja (1,2 i 3). Polje 1 – „Gora“. U „Goru“ se upisuju kazneni bodovi,pri padovima. Polje 2 – „Meta“ (Glavno Polje). U „Metu“ se upisuju dobri bodovi,pri prolazu na Solo-igri. Ova dva polja zajedno,zamenjuju Srednju Kolonu u „našem“ Preferansu. Polje 3 – „Pratnja“. U ovo polje se upisuje Supa.Ono je podeljeno na tri dela,a u svakome od njih se evidentiraju pomenuti bodovi,prema jednom od protivnika,polja: 3-B , 3-C , 3-D. Tokom pisanja,svi bodovi su pozitivni,ali oni iz Polja 1 su „loši“,kao i tri polja sa oznakama 3-A,a nalaze se na delovima šeme,koje pripadaju protivnicima.Naravno,ovo važi za igraca A. Svako polje zapocinje od nule,a cilj je,imati što više bodova u „Meti“,a što manje u „Gori“.I kod nas se odomacila izreka,da kada neko pojacano „pada“,kaže se:„Ode u planinu“, „Pope se u Goru“ i slicno. IZBOR MESTA SEDENJA : Pred pocetak igre,svi igraci vuku po jednu kartu.Za ovu priliku,karte imaju brojne vrednosti: A(1),K(4);Q(3),J(2),10(10),9(9),8(8),7(7). Takode, i boje su numerisane,pa tako „Pik“ vredi 1 bod (prva boja) , „Tref“ 2 boda (druga boja) , „Karo“ 3 boda (treca boja) i „Herc“ 4 boda (cetvrta boja). Izvucena karta se boduje tako,što se na njenu brojnu vrednost,dodaju bodovi za boje. Tako npr, Kec-Herc vredi 5 bodova,Sedmica-Karo 10 bodova itd. Igrac koji izvuce kartu najmanje vrdnosti,prvi deli i bira mesto za stolom,Dalje,mesto bira igrac,sa kartom sledece vece vrednosti itd.Ako dva igraca imaju karte istih vrednosti, prednost ima onaj,sa kartom „niže“ boje. MEŠANJE i SECENJE : Dok delitelj meša karte,njegov levi sused sakuplja one iz predhodnog deljenja i pripema ih za sledece,u kome ce on biti u toj ulozi.Karte sece igrac desno od delitelja,a ni jedan preseceni deo,ne sme sadržati manje od 5 karata.Zabranjeno je secenje iz ruke,odnosno,delitelj ih uvek mora spustiti na sto,ispred igaca koji sece. DELJENJE i ULOGA DELITELJA : Delitelj deli u levu stranu trojici protivnika,2 po 2 karte,dok ih svako ne dobije po 10. U meduvremenu,2 bilo koje spušta na sredinu stola i one predstavljaju „Kupovinu“.Prilikom secenja se ne otkriva ni
jedna karta,a karte Kupovine ne sme gledati ni sam delitelj.One ne smeju biti prve dve,niti poslednje dve karte iz presecenog špila,vec bilo koje druge.Karte se tokom deljenja ne smeju uzimati u ruke,sve dok se ono ne završi.Ako se slucajno potkrade greška,delitelj je odmah u hodu ispravlja. U ovoj varijanti Preferansa,delitelj ne sme gledati karte ni jednog igraca,niti im deliti savete.On u principu „navija“ za igrace pratnje,jer u slucaju „pada“ Solo-igraca,i sam dobija bodove.U pojedinim trenucima,može se cak i aktivno ukljuciti u igru,što ce mo videti kasnije. Po završenoj Licitaciji,delitelj otkriva „Kupovinu“,a za pojedine karte,može dobiti nagrade i to: -Ako se u Kupovini nade jedan Kec-Delitelj ce Supiti buduceg Solo-igraca,kao da mu je na pratnji odneo 1 štih -Kralj i Dama iste boje-Delitelj Supi Solo-igraca za 1 štih. -Kec i Kralj u istoj boji-Delitelj Supi Solo-igraca za 2 štiha. -Dva Keca-Delitelj Supi Solo-igraca za 3 štiha. Ako Solo-igrac odmah javno odbaci otkrivenu „Kupovinu“,on Supi Delitelja za vrednost svoje Ponude. Kod „Betla“ se sadržaj „Kupovine“ ne boduje. U rukama se karte rasporeduju,identicno „našem“ Preferansu. CILJ IGRE : Pre pocetka partije se mora postici dogovor o njenom ogranicenju.Npr, ako je dogovor da se igra do 50,cilj svakog igraca je,da u „Meti“ dodu do tog broja bodova.Za onoga,kome to pode za rukom,kaže se da je „Zatvorio Metu“ (Zatvorio svoje polje).Partija se produžava,sve dok svi ucesnici to ne ostvare. Igrac,koji „zatvori“ Metu pre drugih,u daljem toku igre,svoje „dobre“ bodove otpisuje sa svoje „Gore“ (umanjuje svoje „loše“ bodove).Jedan deo svojih bodova,upisuje i kao Supu prema protivniku,sa cime se stice odlucujuca prednost. Partija se može i samo vremenski ograniciti,a tada se igra sa „Beskonacnom Metom“ i ne postoji pojam njenog „Zatvaranja“. Uvek je jedan Solo-igrac,a ostala dvojica njegovi protivnici.U slucaju,da jedan od protivnika ne želi da „prati“(igra),njegove karte može preuzeti delitelj i igrati umesto njega,što je objašnjeno u daljem tekstu. Posle „kupovine“,Solo-igrac objavljuje svoju konacnu Ponudu.On govori adutsku boju,a njegova obaveza je osvajanje 6 štihova.Medutim,za razliku od „našeg“ Preferansa,on se ovde može obavezati i na osvajanje veceg broja nošenja,7,8,9,ili cak svih 10. Na pocetku se licitiraju samo boje:Pik,Tref,Karo,Herc,ili Bez Aduta ,ali se izjašnjavanje može i produžiti sa: „7-Pik“, „7Tref“ itd.Posle „7-Bez Aduta“,obaveza se mora podici na osvajanje 8 štihova,pa zatim 9 i na kraju 10,tako da je najjaca licitacija „10-Bez Aduta“. Pri objavljenoj bilo kojoj Ponudi „7“,Solo-igrac mora osvojiti,najmanje 7 nošenja,a svaki igrac pratnje, po 1 štih,odnosno,ako prate oboje,zajedno 2 štiha. U Ponudama „8“,ili „9“,pratioci zajedno moraju osvojiti,bar 1 štih.Ako ostanu bez ijednog,„pada“ samo igrac,koji se kao drugi izjasnio da „prati“. U ovom obliku Preferansa,postoji i „Betl“,ali se on dosta razlikuje od „našeg“,pa ce detaljnije biti objašnjen u daljem tekstu. „Kontra“ i „Rekontra“ ne postoje. LICITACIJA : Prvi se izjšnjava levi igrac od delitelja,a zatim se produžava,dalje u levu stranu.Delitelj n e ucestvuje u Licitaciji,pošto on i nema svoje karte. Prvi igrac zapocinje licitaciju sa „Šest-Pik“,ili govori „Dalje“.Umesto „Šest-Pik“,uobicajeno je da se kaže samo „Pik“,ili „Jedan“,a u Rusiji najcešce „Prva“.Broj „Jedan“ ili „Prva“ oznacava boju po redosledu,a za sada se broj nošenja,odnosno 6i nivo igre podrazumeva. Znaci,u praksi se licitira: „Jedan“ , „Dva“, „Tri“, „Cetiri“, „Pet“(Bet Aduta),a ako se produžava dalje,obavezno sledi: „Sedam-Pik“,„Sedam-Tref“ itd.U Rusiji se „Sedam-Pik“ govori kao „Sedam-Prvih“,„Sedam-Tref“,kao „Sedam-Drugih“ itd. Igraci uvek iznose višu Ponudu od predhodne,a povišenja,kao i u „našem“ Preferansu, obavezno idu po redosledu.Znaci,posle „Šest-Pik“,obavezno sledi „Šest-Tref“. Kada prvi igrac dode ponovo na red za izjašnjavanje,on može „zadržati“ predhodnu ponudu govoreci „Moje“,jedino ako je do tada neko vec odustao.U ovoj varijanti se umesto „Moje“,govori „Ovde“,što se odnosi na poslednju izrecenu Ponudu. Igrac,koji se jednom izjasni sa „Dalje“,više se ne može vratiti u tok licitacije. Primer izjašnjavanja: Kao što možete primetiti,u drugom krugu je igrac C rekao „Pas“ (Dalje),pa od treceg, igrac B više ne povišava,vec zadržava predhodno izrecenu Ponudu. Posle zadržanih „Sedam-Drugih“,igrac D je odustao,što znaci da je baš to on hteo da igra.Igrac B postaje Solo-igrac i on sada može objaviti konacnu Ponudu „Sedam-Tref“,ili bilo koju vecu od nje.Pri iznošenju konacne Ponude,i u Rusiji se kao i kod nas,iznosi ime boje,a ne njena brojna oznaka,kao što je to slucaj tokom licitacije. Po završetku licitacije,delitelj najpre otkriva karte „Kupovine“,a Solo-igrac ih uzima u svoj list.On zatim odbacuje dve svoje karte „zatvoreno“ i objavljuje svoju konacnu Ponudu.Odbacene karte se ne smeju otvarati do kraja igre u tom deljenju,a u Ruskom Preferansu,njihovo skrivanje može imati veci uticaj n konacan ishod,nego što je to slucaj kod „nas“. Dalje sledi izjašnjavanje o Pratnji.
PRATNJA : Prvi se o Pratnji izjašnjava, levi igrac od Solo-igraca, On može reci „Idem“ („Vist“),ili „Dalje“ („Pas“).Ako kaže da ide,izjašnjava se drugi,pa ako i on prati,sledi standardna igra. Ako drugi igrac kaže „Pas“ („Ne Idem“),ponovo se izjašnjava prvi.On može reci „Zajedno“,pa se u tom slucaju prelazi na igru,ali može reci i „Za Svoje“.Ako kaže „Za Svoje“,njemu se prosto upisuje Supa prema Solo-igracu u iznosu od 2 štiha (ako je igra na 6-om nivou),ili jednog(ako je igra na 7-om nivou).Na nivou 8 i više,on ne može reci „Za Svoje“. Ako prvi igrac ne zove partnera,igra se nikada ne izvodi.Pratiocu i Solo-igracu se upisuju bodovi,kao da su obojica prošli. U Standardnom Ruskom Preferansu,nikada ne igraju samo 2 igraca. Ako je prvi igrac pozvao drugog,obojica ofiraju svoje karte i igraju otvoreno.Pri tome,onaj ko je zvao,tokom cele igre,govori drugome šta da igra. Ako prvi igrac odustane od pratnje (kaže „Dalje“),drugi odmah govori : „Zajedno“,ili „Za Svoje“.Na 6-om i 7-om nivou,on nikada nece reci „Dalje“,jer sa izjavom „Za Svoje“,on upisuje Supu,bez igre i ikakvog rizika.Vec na 8-om i 9-om nivou,drugi igrac može reci i „Dalje“,pošto gubi pravo da kaže „Za Svoje“. POVRATNI VIST : „Povratni Vist“ se u Ruskom Preferansu srce vrlo cesto,a oznacava sledecu situaciju: Ako prvi igrac kaže „Dalje“,a drugi „Za Svoje“,prvi se može predomisliti i reci „Zajedno“.Igra se odvija,kao da je on „zvao“,a svi „dobri“ i „loši“ bodovi se upisuju njemu. Ako pravo „Povratnog Vista“ ne iskoristi prvi pratilac,ono prelazi delitelju.On uzima karte od prvog ,ili drugog pratioca,po sopstvenom izboru.Ako želi,on može pozvati drugog igaca da prate „zajedno“,a svu odgovornost preuzima na sebe.Ako to ne želi,jednostavno vraca karte igracu,od koga ih je uzeo i pogledao. Pravilo „Povratnog Vista“ se u Ruskom Preferansu primenjuje uvek,ali se u pojedinim varijantama igre,delitelju ovo onemogucava. Cesto igrac sa jakim kartama,iz taktickih razloga,najpre govori „Dalje“,da bi izveo „Povratni Vist“ i sve bodove Supe upisao sebi.Ako se izjasni direktno da prati,to isto može uciniti i drugi igrac,pa svako upisuje svoje štihove. OTVORENO ,ili ZATVORENO : Ako prate oba igraca,igra se odvija uobicajeno, zatvorenih karata. Kada je jedan igrac zvao,ili se igra „Povratni Vist“,on sam,pri svom prvom potezu odlucuje,da li ce se igrati „Zatvoreno“,ili „Otvoreno“.U principu se uvek igra „Otvoreno“,osim ako igrac koji je zvao,drugacije ne naglasi.U slucaju „otvorene igre“,on prakticno igra oba poteza pratnje. Po nekada,otvorena igra ne odgovara ni pratnji.Ako npr,igrac koji zove nema jednu boju,on ce to sigurno želeti da prikrije od Solo-igraca,pa ce zahtevati „Zatvorenu igru“. U oba slucaja,Solo-igrac drži svoje karte zatvorene,a 2 koje je odbacio,ostaju jedina nepoznanica za igrace Pratnje. Ako Solo-igrac igra prvi,on najpre odigrava svoj potez,pa tek zatim,pratioci otvaraju svoje karte,ili odlucuju da igraju zatvoreno. Ako je prvi na potezu jedan od igraca Pratnje,njihove karte se mogu otkriti odmah,ili pak on odigrava sa zatvorenim listom,a tek kada drugi pratioc dode na red,on odlucuje,da li ce ih otvoriti. TOK IGRE : Prvi je na potezu igrac,levo od delitelja.Ostali moraju igrati,u boji prve odigrane karte.U nedostatku boje,obavezno je secenje adutom. Deljenje se uvek igra do kraja,pošto za Pratnju ne postoji ogranicenje od 5 štihova.To je veoma bitna razlika,u odnosu na „naš“ Preferans.Iako Solo-igrac vec „padne“,igraci pratnje nastoje osvojiti što više štihova,jer se Supa piše za sve.Pri tome se još i dodatno boduju štihovi,koji nedostaju Solo-igracu do ostvarenja njegovog kontrakta.Cak i kod Betla,ako Solo-igrac osvoji štih,igra se nastavlja,pa ako odnese još jedan,piše se dvostruko,za još dva ,trostruko itd. BEZ ADUTA : „Bez Aduta“ je Ponuda,analogna „našem“ Sansu,ali kako je prvi na potezu kao i uvek,levi igrac od delitelja,ova igra je znatno više zastupljena.Kad god se dogodi,da igrac levo od delitelja ima jake karte,on može sa samo dve,ili tri jake boje objaviti „Bez Aduta“. Medutim,u slucaju da nije prvi na potezu,neophodno mu je kao i u Sansu,da bude jak u sve cetiri boje.Bez boje je ovde prolaz prakticno nemoguc,jer pratnja igra sa otvorenim kartama.Ako prvi pratioc kaže da prati,da bi se igralo „Otvoreno“,drugi obavezno pauzira,cak i sa vrlo jakim kartama.On ceka da ga partner pozove i da zahteva igru „Otvoreno“. Ako Solo-igrac nije prvi na potezu,u Bezadutskoj igri,pratioci najpre otvaraju karte,a tek zatim polaze.U tom slucaju,igra „Bez Aduta“ sa tri boje,nema nikakvih šansi na uspeh. „Bez Aduta“ se može igrati na svim nivoima,a u licitaciji se iznosi kao „Peta“. IGRA NA „NIVOU 10“ : Ova Ponuda se prekticno i ne igra,vec se samo proverava. Ako pratioci nadu nacina da obore Solo-igraca,on „pada“,a pratiocima se ne piše ništa.Ipak, postoje i ekstremne situacije,gde se igra mora izvesti,pošto su odbacene karte tajna za igrace pratnje i od njih mnogo toga zavisi. RASPASOVKA : Kada u prvom krugu izjašnjavanja,sva tri igraca pauziraju,umesto „Refea“,koji ovde ne postoji,igra se „Raspasovka“.Aduta nema,a svako se trudi odneti što manje štihova.Za svako nošenje,igrac dobija kaznene bodove,koji mu se pišu u „Goru“.U slucaju da neko ne odnese ni jedan štih,njemu se upisuje nagrada u „Metu“ (Glavno Polje). Prva dva Hoda vrši delitelj.On uzima 2 karte „Kupovine“ i u prva dva kruga,aktivno ucestvuje u igri.Ako delitelj odnese štih,njemu se takode piše kazna u Goru.Bez obzira na ishod prvog kruga igre,on zapocinje i drugi,sa drugom kartom Kupovine.Boja prve odigrane karte se u Raspasovki obavezno mora poštovati. Bez obzira ko odnese drugi štih,prvi u trecem krugu je igrac,levo od delitelja. Tek od cetvrtog kruga,poštuje se pravilo,da osvajac štiha igra prvi,u sledecem krugu igre. Delitelj je ovde u povlašcenom položaju,pošto može osvojiti,maksimalno 2 štiha.To se objašnjava time,da sam nije ni ucestvovao u licitaciji,pa stoga nije ni kriv za Raspasovku.Takode njemu je mnogo lakše osvojiti nagradu,za neostvareno
ni jedno nošenje,jer treba proci samo prva dva kruga. Posle završene Raspasovke,ponovo deli isti igrac.Ako kojim slucajem,ponovo svi kažu „Dalje“,sledi „II Raspasovka“,sa udvojenim kaznama za svako nošenje. U slucaju,da se Raspasovka igra i po treci put sa istim deliteljem,kazne se ucetvorostrucavaju. Posle odigrane tri Raspasovke za redom,deli sledeci levi igrac,a igra se,kao da ih nije ni bilo.Ako sada odmah ponovo dode do nove,igra se I Raspasovka. MIZER : „Mizer“ je drugi naziv za „Betl“.Igra se bez aduta,a cilj Solo-igraca je,da ne ostvari ni jedno nošenje.„Mizer“ se ovde mora najaviti direktno,još u prvom krugu izjašnjavanja. Ako je igrac zapoceo Licitaciju sa nekom bojom,kasnije se ne može preorijentisati na „Mizer“ i obrnuto.Ipak,ovo pravilo se cesto menja i varira kod razlilcitih oblika Preferansa. „Mizer“ se može nadjacati,tek sa Igrom na nivou „9-Bez Kupovine“,ili na nivou „10 sa Kupovinom“.Medutim,igrac koji je objavio „Mizer“,posle „9 Bez Kupovine“,može reci „Mizer Bez Kupovine“.On se jod naziva „Veliki Mizer“,a može se nadjacati samo igrom na nivou 10 i to bez Kupovine. Ako se dogodi,da dvojica igraca imaju „Mizer“,u prednosti je prvi koji ga objavi.Medutim,drugi igrac može objaviti „Veliki Mizer“,pa sada on ima prednost,ali zato ne može koristiti karte sa stola. Igra „Bez Kupovine“ je ovde prava retkost,a služi uglavnom,da bi se nadjacao „Mizer“.Kada se objavi „Igra Bez Kuovine“,dve karte sa stola se odbacuju na stranu i ne smeju se otkrivati do kraja igre u tom deljenju.Ako je igrac nadlicitiran,on može u daljem toku izjašnjavanja,uvek svoju Ponudu ponoviti,ali sada „Bez Kupovine“.Ipak,ovo pravilo se u Ruskom Preferansu vrlo retko primenjuje.Igre „Bez Kupovine“ inaju iste vrednosti,kao i one sa zamenom 2 k arte sa stola. U „Mizeru“,oba pratioca obavezno igraju,a bez obzira na ishod,njima se ne pišu nikakvi bodovi.Solo-igrac za „prolaz“ dobija nagradu,koju upisuje u svoju „Metu“,a ako „padne“,za svaki štih koji odnese,piše kaznene bodove u „Goru“.Deljenje se igra do kraja,a pratioci nastoje prisiliti Solo-igraca,da odnese što više štihova,a ne samo jedan.To je i suštinsak razlika,izmedu „Mizera“ i „Betla“ U ovoj varijanti Preferansa,protiv „Mizera“ se uvek igra „Otvoreno“. Prvi je na potezu igrac,levo od delitelja.Ako se dogodi,da je on Solo-igrac,napre odigrava prvu kartu,a tek onda,igraci Pratnje ofiraju svoje listove i igra se na taj nacin produžava.U svakom slucaju,Solo-igrac svoje karte drži u ruci zatvoreno,a one su za igrace pratnje nepoznanica,kao i one 2 iz „Kupovine“,ili odbacene.Upravo one mogu odigrati jako bitnu ulogu u ishodu ove igre. Postoji još jedno dodatno pravilo.Igrac,koji treba da licitira u prvom krugu,a nalazi se u dilemi,da li može,ili ne može odigrati odigrati „Mizer“,ima pravo predložiti delitelju,da ga odigraju „na pola“,odnosno,da dele ,bilo „dobre“,bilo „loše“ bodove.Delitelj na trenutak uzima njegove karte da bi ih pogledao,a onda prihvata,ili odbija ponudu.U slucaju da delitelj ponudu odbije,igrac koji mu je ponudio „Mizer“,sada odlucuje sam: -ipak ga objavljuje, -ukljucuje se u normalan tok licitacije, -govori „Dalje“. PREFERANS : „Preferans“ je najjaca Ponuda,a dogada se vrlo retko.Kada dode do njega,igrac odmah dobija celu partiju.Ova Ponuda ima drugacije znacenje,od istoimene u „našem“ Preferansu. „Preferans“ je takav sastav karata,gde igrac sa njih 12 u rukama,bez odbacivanja 2 suvišne,ne moše izgubiti ni jedan štih,pa cak ni ako to želi. „Preferans u adutu“ cine obavezno svih 8 aduta,plus Kecevi i najjace karte u ostalim bojama.Npr,A-K-Q-J u nekoj drugoj boji,ili A-K-Q u jednoj i Kec u drugoj i sl. „Preferans bez aduta“ se priznaje samo,ako igrac ima A-K-Q u sve cetiri boje.U nekim drugim varijantama,raspored ne mora biti striktno takav,ali su obavezna sva cetiri Keca i najjace karte u neprekidnom nizu. IGRA U TROJE : Pri igri u troje,sve je isto,ali se izbacuje dodatna uloga,koju ima delitelj Najbitnija razlika se pojavljuje u Raspasovki.Najpre se odigrava jedna karta „Kupovine“.Pocev od levog igraca,svi igraju po jednu kartu iste boje,a ko nema,igra bilo šta.Štih nosi najjaca odigrana krta u boji prve,ne racunajuci nju samu.Zatim se za drugi štih,odigrava druga karta „Kupovine“,a procedura se ponavlja.Za treci štih,prvu kartu uvek odigrava levi igrac od delitelja,a od cetvrtog kruga,osvajac predhodnog štiha. BODOVANJE :“Vrednost Igara“ je data u tabeli. U „Metu“ i „Goru“,poeni se pišu,jedan pored drugog,medusobno odvajaju tackom i zarezom,a uvek se novi rezultat sabira sa dotadašnjim.Bodovi se u ove dve kolone uisuju bez nula,odnosno,npr 20 bodova bi se pisalo kao 2.Tek po završetku cele partije,dodaju se nule i svode se konacni rezultati. -I Raspasovka............1 bod za svaki štih (10) -II Raspasovka...........2 boda za štih (20) -III Raspasovka..........4 boda za štih (40) Ovi bodovi se pišu u Goru. Ako igrac ne osvoji ni jedna štih u Raspasovki,dobija nagradu,od 2 boda u Metu. Primeri upisivanja bodova:
I Primer : Igrac A je delitelj.Igrac B objavljuje Ponudu „6-Karo“ i osvaja tacno 6 štihova.Igrac D je „pozvao“ Igraca C i njih dvojica zajedno osvajaju 4 štiha.Igracu B se pišu 2 boda u „Metu“,Igracu D,8 bodova Supe prema igracu B,a pošto je u „Kupovini“ otkriven Kec,delitelju (Igracu A) se upisuje 2 boda Supe,prama igracu B. II Primer : Igrac B je delitelj,a igrac D objavljuje Ponudu „6-Tref“ i osvaja 8 štihova.Igrac C je „ pozvao“ Igraca A i zajedno osvajaju samo 2 štiha,pa je Igrac C „pao“.Igracu D se pišu 2 boda u „Metu“.Igracu C se pišu 4 boda u „Goru“,pošto mu za prolaz fale 2 štiha,puta vrednost igre.Istom igracu se upisuju i 4 boda Supe prema igracu D,pošto je osvojio 2 štiha. III Primer : Igrac C je delitelj.Igrac B objavljuje „7-Karo“,a osvaja samo 6 štihova. On „pada“ i piše mu se u „Goru“ 4 boda (2 za „pad“ i 2 za jedan štih koji mu fali za prolaz)Igrac A je pozvao Igraca D i piše Supu za 4 osvojena štiha,plus za 1,koji fali za „prolaz“ Solo-igracu.Znaci,njemu se piše 5,puta Osnovna Vrednost igre na 7-om nivou,a ona je 4,ukupno 20 bodova supe prema igracu B.Pozvani igrac i delitelj dobijaju takode pravo da upišu Supu prema Solo-igracu,za svaki štih koji mu fali za „prolaz“.Znaci,u našem primeru,Igraci C i D upisuju po 4 boda Supe prema igracu B. IV Primer : Igrac A objavljuje „Mizer“ i osvaja 2 štiha.Piše mu se u „Goru“ 20 bodova, 2 puta 10 (Osnovna vrednost igre). Jedino kod „Povretnog Vista“,igrac koji „vrati“,u slucaju pada Solo-igraca,piše apsolutno sve bodove Supe sebi.U III Primeru,on bi prisvoio cak i po 4 boda Supe,koji su pripadali drugom igracu pratnje i delitelju;znaci,njemu bi se pisalo 28 bodova Supe,dok bi igraci C i D ostali bez ikakvih bodova. KRAJ IGRE : Ako je npr. dogovoreno,da se partija igra do 30,znaci da svako mora dostici 30 bodova u svojoj Meti. Kada jedan igrac stigne do 30,on je „Zatvorio Metu“ i dalje u nju ne piše ništa.U nastavku igre,polovinu „dobrih“ bodova (koje bi inace pisao u Metu),on ce oduzimati od svoje „Gore“.Sa drugom polovinom,on „pomaže“ protivniku sa najvecom „Metom“.Te bodove mu daje,a ovaj ih upisuje u svoju „Metu“.Medutim,kao kompenzacija, on ga za isto toliko puta 10 Supi. Npr,ako igrac ostvari 4 boda,2 otpisuje sa svoje „Gore“,a 2 boda piše u najvecu protivnicku „Metu“ i Supi istog igraca,sa 20 bodova. Ako igrac otpiše sve svoje „loše“ bodove (svede svoju „Goru“ na nulu),on sa svim svojim „dobrim“ bodovima pocinje da „pomaže“ najboljem protivniku,koji još nije zatvorio svoju „Metu“. „Pomoc“ u ovom slucaju nije prava,vec se samo tako zove.Naime,igrac koji „pomaže“, znatno uvelicava svoj konto u Supi,mnogo više,nego što je pružio pomoc.U Ruskoj literaturi, ovaj pojam se zvanicno naz iva „Americka Pomoc“. Pred kraj partije se obicno dešava,da svi pomažu najslabijem.Pri tome,njegov rezultat se na prvi pogled poboljšava,ali je prakticno sve slabiji i slabiji,zbog Supe,koja u protivnickim poljima prema njemu vrtoglavo raste. Partija je završena,kada sva cetvorica igraca „Zatvore Metu“,odnosno dodu do dogovorenog broja bodova u njoj. Ako igrac zatvori „Metu“ i svede „Goru“ na nulu,on sa svim „dobrim“ bodovima „pomaže“ protivniku.Ako se dogodi,da on u meduvremenu padne,„loše“ bodove bi pisao u svoju „Goru“.Pošto ona sada više nije nula,na dalje,on ponovo polovinu otpisuje sa nje,a sa drugom polovinom „pomaže“ protivniku. Jedino u „Zatvorenoj Meti“,bodovi se više ne mogu pisati ni na koji nacin. Pri uspešno odigranom „Preferansu“ ,igracu se u „Metu“ upisuje konacan broj (ako je dogovoreno da se igra do 30,onda 30 bodova),precrtava mu se „Gora“ i sva Supa,kojom ga terete protivnici.Partija se nastavlja dalje,a on „pomaže“ ostalima da „Zatvore Mete“ i pri tome još više poboljšava svoj skor. Ako je „Preferans“ u bezadutskoj Pnudi,sastavljen od po 3 karte u sve 4 boje,jedino za njega važi pravilo,da se partija i završava.Pored predhodno opisanog,isti igrac odmah i „Zatvara“ sve „Mete“ protivnika i Supi ih za desetostruko uvecanu vrednost. SVOÐENJE REZULTATA : Pošto svi igraci „Zatvore Mete“,partija je završena. -Najpre se svaka „Gora“ umnoži sa 10 i dobija situacija kao na slici,gde su one: 150,120,220 i 450. Najmanja „Gora“ je kod Igraca B i iznosi 120.Od svih ostalih „Gora“ se odbija ta vrednost,a „Mete“ su sve jednake,pa se i one brišu.Tako dolazimo do sledece situacije: Ukupna vrednost ostatka „Gora“ je: 30+100+330=460;to se deli sa 4 i dobija „Prosecna Gora“,od 115 bodova.Sada se racun dalje svodi na sledci nacin: Igrac A: Od Prosecne Gore,oduzima se njegova 115-100=15 bodova.Na to se dodaje sva njegova Supa 15+168+36+192=411 bodova,a odbijaju one,kojom ga opterecuju protivnici 411-38-54-282=37 bodova u „plusu“. Igrac B: 115-30=85; 85+152+38+272=547; 547-168-122-74=183 boda u „plusu“ Igrac C:115-0=115; 115+122+54+156=447; 447-272-356-36=217 u „minusu“. Igrac D:115-330=-215; -215+282+74+356=497; 497-192-152-156=3 u „minusu“. Igraci A i B su „dobri“ i to 37 i 183 boda,a ostala dvojica „loši“,217 i 3 boda.
KLASIKA „Klasika“ je u Preferansu isto,što i „Klasicna Muzika“ u muzici.To je ta prelepa. savršena,ali istovremeno i vrlo teška
igra,koja je pronela slavu Preferansa.Nastala je pocetkom XIX-og Veka,a na kraju tog stoleca,svi turniri i takmicenja se odvijaju upravo po njenim pravilima.Iz nje se kasnije razvijaju i ostale,prostije varijante,a postoje i neki podaci,da je iz nje proistekao i Bridž.Ipak,zbog svoje složenosti,ogranicena je na uži krug igraca.U mnogobrojnim Preferansklubovima,polaznici kurseva i tecajeva se upravo poducavaju „Klasici“,kao profesionalnim i zvanicnim oblikom Preferansa. Današnji Standardni Ruski Preferans je potisnuo „Klasiku“ u drugi plan.O „Klasici“ danas kolaju price,kako je upravo ona izazvala mnogobrojne tragedije,vezane za materijalne gubitke astronomskih razmera,ali je to u XIX-om Veku bilo i osnovno obeležje kartanja. Igra se na „Ogranicenu Metu“,ali se partija još i vremenski ogranicava.Najpre se odredi, relativno mala „Meta“,od 20,ili 30 bodova,koja se uglavnom vrlo brzo „Zatvara“,vec u toku prvog casa igre.Dalje se produžava igra na vreme,a ukupno trajanje Klasike,ne bi trebalo da bude manje od 4 sata.Ovo vremensko ogranicenje je vrlo bitno i za samu igru,što ce te videti kasnije. UVODNE RASPASOVKE : Pošto se odrede mesta sedenja i delitelj prvog deljenja na ranije opisan nacin (Standardni Ruski Preferans),odmah se prelazi na igru.Sam njen pocetak je,po malo neuobicajen. Prvih 8 deljenja (2 kruga),igraju se Jedinicne Raspasovke.U njima,svako nošenje donosi po 1 bod u „Goru“,a igrac koji ne odnese ništa,dobija 1 bod u „Metu“.U Klasici,pored zajednicke šeme za upisivanje bodova,svako ispred sebe crta i „svoju“ Rešetku,gde vodi evidenciju o Raspasovkama. Rešetka izgleda,kao na slici: T U I-om horizontalnom redu,piše se redni broj Raspasovke. U II-om redu,upisuje se rezltat svake,odnosno,broj odnetih štihova u njoj. III red se ispunjava kasnije,tokom igre. Rezultati prvih Raspasovki se, najpre pišu samo u Rešetkama.Tek posle odigranih svih 8,upisuju se rezultati i u tabelu (šemu).Sa Rešetke na slici,njen vlasnik bi prepiso u Tabelu ,13 bodova u „Goru“ i 2 boda u „Metu“,pošto je u dve Raspasovke ostao bez i jednog štiha. GOSPODAR GORE : Nakon prvog upisivanja bodova u tabelu (posle odigranih 8 Raspasovki),igrac koji ima najvecu „Goru“,naziva se „Gospodar Gore“.On odreduje uslove,pod kojima ce se dalje odvijati partija i iznosi: Velicinu „Mete“, Vreme trajanja partije , a može još i zatevati,da se svoj cetvorici u „Goru“ doda izvestan broj poena,npr,svakome po 40. Na taj nacin,on povecava svoju,ali i protivnicke,a svrhu toga ce te videti kasnije.U slucaju da su „Gore“ svih igraca približno jednake,odnosno,njegova nije drasticno veca od ostalih,on ovo svoje pravo najverovatnije nece ni koristiti.Ovo povecanje može biti proizvoljno,ali njegova ne sme preci 80 bodova. U originalnoj Klasici,svi zahtevi „Gospodara Gore“ se prihvataju bezuslovno.Upravo zbog toga,nju bije glas, da je jako surova igra,pošto „Gospodar“ može zahtevati da se igra bez prekida 24 casa.Medutim,ako se upražnjava u društvu prijatelja,ovi zahtevi su podložni dogovorima i usaglašavanju. Posle ovoga,prelazi se na klasicnu igru. TOK IGRE : Igra se slicno Standardnom Ruskom Preferansu.Svako ko svoju igru uspešno okonca kao Solo-igrac,uisuje je i u Rešetku i to,u III slobodan red.Slobodna polja u III-em redu Rešetke,nazivaju se „Pticice“,a na pocetku partije,svako ih ima po 8.U njih igrac upisuje, prvih 8 svojih igara,koje uspešno završi. U našem primeru,igrac je uspešno izveo igru 7-og i 8-og nivoa,a zatim dve 6-og nivoa. Iznad druge od njih,nalazi se slovo „T“,a oznacava,da je ona bila „Tamna“(Na Nevideno),što je u daljem tekstu detaljnije opisano. BODOVANJE : Vrednost Ponuda,kao i upisivanje bodova je prakticno identicno Standardnom Ruskom Preferansu,sa izuzetkom upisivanja bodova Solo-igracu.Za svaku uspešno odigranu Ponudu,on polovinu bodova upisuje u svoju „Metu“,a drugu polovinu oduzima od svoje „Gore“.Kada „Zatvori Metu“,ili anulira „Goru“,ta polovina ide na „Pomoc“ najjacem protivniku. Npr,igrac je uspešno odigrao Ponudu „7-Herc“,što donosi 4 boda.On piše u „Metu“ 2 boda,a druga 2 oduzima od svoje „Gore“.Ako mu je „Meta“ vec „Zatvorena“,ili „Gora“ ravna nuli,2 boda upisuje u „Metu“ protivnika (najvecu),a zatim ga „supi“ 20 bodova. Kada svi protivnici imaju „Zatvorene Mete“,„Pomoc“ se vrši tako,što se bodovi oduzimaju od najniže protivnicke „Gore“,a zatim se taj protivnik „supi“ sa desetostrukom njihovom vrednošcu. Ako Solo-igrac ima „Zatvorenu Metu“,a „Goru“ ravnu nuli,ceo iznos bodova ide na „Pomoc Protivniku“. Nikada se ne može „Pomagati“ delitelju,niti igracu,koji je u poslednjem deljenju pao na pratnju..Ovo se uvek poštuje,pa cak i po cenu ,da se nemaju gde upisati i da propadaju. Karakteristicno pravilo za Klasiku je,da se „Gore“ mogu povecavati.Naime,posle svakog casa igre,najslabiji ima pravo zahtevati,da se sve „Gore“ uvecaju za odredenu vrednost,a naravno i njegova.Klasika je i karakteristicna po tome,što pored standardne igre,uspešnost igraca se ogleda i u povlacenju ovakvih taktickih poteza. PTICICE i RASPASOVKE : Vec smo pomenuli,da se ispod Raspasovke,slobodno polje u Rešetki naziva „Pticica“.U našem primeru na slici,igrac ima još 4 „Pticice“.Ako odigra 4 igre i sve ih popuni,sledecu uspešno odigranu Ponudu, ne unosi u Rešetku.Medutim,tada se nalazi u nepovoljnijoj situaciji,jer upisuje samo polovinu bodova,od onaga,što mu stvarno sleduje. Npr,ako bi odigrao Ponudu na nivou 8,od 6 bodova,3 upisuje u „Metu“,ili oduzima od svoje „Gore“.Preostala 3,sa kojima bi trebao da „Pomaže Protivniku“,propadaju.Ovo se samo odnosi na „dobre“ bodove,dok
padovi i Supa,kojom ga terete protivnici,ostaju iste.Njegov primarni cilj sada postaje,borba za nove Raspasovke. Ako sva 3 igraca licitiraju „Dalje“,igra se Raspasovka. Raspasovke vrede 2,4 i 8 bodova.Posle prve,koja vredi 2 boda,deli sledeci igrac,a licitacija pocinje od „7-Pik“.Ako ponovo dode do Raspasovke,to je Druga,a njena vrednost je 4. Posle nje,delitelj se takode menja redom po krugu,a pocetna Licitacija iznosi „8-Pik“.Eventualna Treca Raspasovka vredi 8,a posle nje,licitacija se vraca na pocetnih „6-Pik“.Ako opet dode do Raspasovke,ona je jedinicna i ceo postupak se ponavlja. Svaka Raspasovka se upisuje u Rešetku i to samo njen redni broj.Znaci,pisalo bi se 9,10,11 itd.Ispod svake od njih se otvara nova „Pticica“. BOMBA : Ako je igrac prvi u licitaciji,ili su predhodnici pasirali,može reci : „Bomba“! To prakticno znaci isto,što i „Dalje“,ali se mora izreci na nevideno.Znaci,uslov je, da igrac pre toga vec nije pogledao svoje karte.Sledeci igrac (igraci) može takode reci „Bomba“,ako nije gledao svoje karte,odnosno „Dalje“,ako ih je vec otkrivao,ili ako prosto tako želi. „Bomba“ se nadjacava igrom na nivou „7“.U slucaju da je niko ne nadjaca,igra se Raspasovka.Igraci ,koji su rekli „Bomba“,upisuju iznad njenog rednog broja u Rešetki znak ^. On oznacava,da kada se ta „Pticica“ bude igrala,rezultat ce se pisati dvostruko.Igracima,koji su rekli prosto „Dalje“,upisuje se redni broj Raspasovke,ali ne i Bomba.Delitelju se piše iznad rezultata zvezdica i on nema prava na Bombu. U sledecem deljenju,delitelj se menja.Igrac,koji ponovo kaže „Bomba“,u slucaju Raspasovke,dobija iznad njenog rednog broja i znak „ „,pa ce se za tu „Pticicu“,bodovi množiti sa 4. „Dvojna Bomba“ se može nadjacati,samo ponudom na nivou „8“. Delitelj iz predhodnog deljenja,koji ima ubeleženu zvezdicu,ako ovom prilikom objavi „Bombu“,dobija samo „Jedinicnu“.Igrac,koji je u prošlom deljenju rekao samo „Dalje“,a ovom prilikom se izjasni sa „Bomba“,odmah dobija „Dvostruku“. Ako se i u trecem krugu za redom objavi „Bomba“,ona se iznad Rešetke upisuje kao „Trostruka“ ,a vrednost igre u „Pticici“,množi se sa 8. „Trostruka Bomba“ se može nadjacati jedino sa Ponudom na nivou „9“.Igraci,koji su u predhodna dva deljenja bili delitelji, dobijaju ovom prilikom samo „Dvostruke Bombe“.Ostali,bez obzira da li su u predhodnim deljenjima upisivali „Jedinicke“ i „Dvosturke“,sada dobijaju „Trostruku Bombu“,naravno,ako su je ovom prilikom objavili. Sve tri Raspasovke se igraju uobicajeno,sa vrednostima 2,4 i 8. Igrac bez „Pticica“ se trudi,da što pre izdejstvuje Raspasovku,sa ,ili bez „Bombi“.Još jednom da ponovimo, „Bombe“ dobijaju igraci ,koji žele da kažu „Dalje“,a to ucine ,ne gledajuci svoje karte. Ako se „Bomba“ nadjaca,igra se objavljena Ponuda,a „Pticica“ i „Raspasovka“ izostaju.Ako prvi igrac zapocne licitaciju,sledeci više ne može ni pokušati objavu „Bombe“. PIK NA NEVIÐENO : U prvom krugu licitacije,ako neko pre njega vec nije objavio Ponudu na nivou „7“,igrac se može izjasniti sa : „Pik na Nevideno“.Njega nadjacava „Tref na nevideno“, „Mizer na Nevideno“,ili bilo koja Ponuda na nivou „7“.Naravno,„Mizer na Nevideno“ se može objaviti i direktno.Ako igrac bude nadjacan sa nekom Ponudom na 7-om nivou,on može produžiti i dalje objavama:„7-Pik na Nevideno“ itd. On ima i mogucnost pogledati svoje karte i produžiti normalnu licitaciju.Uslov za objave na nevideno je,da igrac pre toga ne pogleda svoje karte. Igre „Na Nevideno“ se boduju dvostruko. Posle pobede u licitaciji sa „Ponudom na Nevideno“,igrac uzima i karte „Kupovine“,ne pokazujuci ih nikome.On može objaviti,bilo koju boju za aduta na tom Nivou,ili „Mizer“.Oba protivnika to moraju pratiti,meduti,ako je boja promenjena,bodovanje nije dvostruko. Pored „Igara na Nevideno“,igraci su uvek obavezni pratiti i standardnu Ponudu„6-Pik“. Ako Solo-igrac posle „Kupovine“,podigne još i nivo,smatra se,da igra više nije „Na Nevideno“,pa se protivnici izjašnjavaju o pratnji. Igre na Nevideno se u Rešetki još oznacavaju i sa slovom „T“,što na Ruskom jeziku znaci „Na Tamno“.Pratnja u ovim igrama se uvek izvodi sa zatvorenim kartama. Po malo je nelogicno,da igrac podiže nivo licitacije i na taj nacin poništava izlicitiranu igru „Na Nevideno“.To najcešce cini,kada je,želeci da nadlicitira protivnika,na njegov „Pik na Nevideno“,izjavi „Tref na Nevideno“.Sada on ima pravo objaviti Tref,Karo,Herc,Bez Aduta,ili Mizer,ali u slucaju da se okaže jak „Pik“,on se može objaviti,samo na višem nivou. Objavljeni „Mizer na Nevideno“,prati se zatvorenih karata i bez ikakvih komentara igraca. Kod Ponuda na Nevideno,za karte u „Kupovini“,delitelj ostaje bez bodova. IGRE BEZ KUPOVINE : Svaka Ponuda se može licitirati „Bez Kupovine“.Da bi se licitacija produžila,neophodno je,da neko od igraca podigne nivo Ponude.Npr,ako neko iznese „6-Karo bez Kupovine“,može se nadjacati sa bilo kojom Ponudom na nivou „7“,ili bilo kojom jacom 6-om igrom,takode „Bez Kupovine“. Kao što možete i sami zakljuciti,licitacija se u „Klasici“ vrši sa skokovima,odnosno, nije neophodno iznositi Ponude,tacno po redosledu. MIZER : „Mizer na Nevideno“ se može nadjacati sa bilo kojom Ponudom na 7-om nivou. „Mizer na Nevideno bez Kupovine“,nadjacava se sa „7 bez Kupovine“,ili bilo kojom Ponudom na nivou „8“.On se takode igra zatvorenih karata,a Solo-igrac ne sme otkrivati „Kupovinu“ do kraja igre u deljenju. „Mizer“ se može najaviti i normalnim putem.On se objavljuje direktno,kada igrac prvi put dode na red za izjašnjavanje.Njega nadjacava,bilo koja Ponuda na nivou „8“.Posle vec objavljenog „Mizera“,može se izreci i „Mizer bez Kupovine“,a njega objavljuje neko od sledecih igraca,ili isti,u slucaju da je nadjacan.Ovaj Mizer se nadjacava, bilo kojom Ponudom na nivou „9“.Medutim,ako Mizer nije objavljen „Na Nevideno“,pratioci otkrivaju svoje karte,pre ,ili u toku prvog poteza,kako im više odgovara. Svi „Mizeri“ se boduju sa 10 bodova.
PODELA GORE : Pošto se u ovoj igri, „Mete“ vrlo brzo „Zatvore“,tokom celog ostatka partije,igraci polovinu bodova otpisuju sa svoje „Gore“,a drugom polovinom „pomažu“ protivnika.Odnosno,oni se najcešce oduzimaju od najmanje protivnicke „Gore“,a isti protivnik „supi“,za desetostruko uvecanu njihovu vrednost.Upravo zbog toga,bez obzira što predstavlja „loše“ bodove,nije dobro imati najnižu „Goru“.U tom slucaju,svi protivnici pomažu upravo njemu,dok Supa vrtoglavo raste.Zbog toga se uvodi jedna vrsta kazne,za igraca sa njvecom „Gorom“. Naime,kada jedan igrac dostigne u „Gori“ 100 bodova,on ih otpisuje,a svi protivnici ga „supe“ za cetvrtinu njene vrednosti,umnoženo sa 10.Konkretno,ako je otpisana „Gora“ od 100 bodova,protivnici ga „supe“, za po 250.Sledece otpisivanje se vrši na 200 bodova,pa zatim na 300 itd. Na samom pocetku igre, „Gospodar Gore“ može zahtevati,da se otpisivanje vrši i po drugim kriterijumima,npr,na svakih 50 bodova,ili uvek,samo na 200 i slicno. RAZBOJNIK : Ako se dogodi,da trojica anuliraju svoje „Gore“,a samo u cetvrtoj se još uvek nalaze neki bodovi,njen vlasnik postaje „Razbojnik“.Kao delitelj,on pred ucesnike u igri može postavljati najrazllicitije zahteve, tipa: -Svi u krug,da igraju „8-Pik“,ili -Svi u krug da igraju „Mizer“,ili -Svi u krug da objave Ponudu na nivou 8 i slicno. U sledeca cetiri deljenja,svi igraju ono,što je zahtevao Razbojnik.Prvi,ko se izjašnjava, direktno postaje Solo-igrac,svi ostali obavezno prate i oni ne dobijaju nikakve bodove,niti „supe“,a ni delitelj ne dobija nagradu za „Kupovinu“.Poene dobija samo Solo-igrac i to u „Metu“,ili „Goru“.Ako se u Pticici našla još i neka „Bomba“,oni se predhodno množe sa 2,4,ili 8,u zavisnosti od njenog nivoa. Ogranicenja za Razbojnika su: Zahtev mora biti tako koncipiran,da ako on sam maksimalno padne,„Gora“ mu se ne sme uvecati više id 2 puta.Npr,Razbojnik ima „Goru“ od 52 boda,a u svojoj sledecoj Pticici ima „Dvostruku Bombu“.Ako zahteva,da svi moraju igrati Ponudu na nivou 6,njena Osnovna Vrednost je 2 boda.Njemu ce se ta vrednost množiti sa 4,zbog „Dvostruke Bombe“,što iznosi 8 bodova.U slucaju da na svojoj solo-igri ne osvoji nijedno nošenje,znaci da je ostao „bez 6 štihova“,u „Goru“ bi mu se pisalo 8x6=48 bodova,što zadovoljava uslov.Znaci,Razbojnik npr, može reci: „Neka svi redom u krug igraju 6-Herc“ i slicno.Na neki veci zahtev,u ovoj situaciji nema pravo. Upravo zbog predhodno iznetih ogranicenja,Razbojnik pre nego što ce izneti Ponudu, cesto namerno uvecava svoju „Goru“.Takode,on se trudi u meduvremenu odigrati sve svoje „Bombe“,pa u tom slucaju,može postaviti mnogo oštrije uslove. U našem primeru,da je bio bez „Bombe“,Razbojnik je mogao zahtevati i neku igru na nivou 8.Kako je njena Osnovna Vrednost 6 bodova,u slucaju da ostane bez 8 štihova,pisalo bi mu se 48 bodova,što se uklapa u ogranicenja.Pri tome,neko možda u svojoj „Pticici“ ima „Trostruku Bombu“,pa bi on dobio u „Goru“,cak 384 boda,jer bi mu se rezultat množio sa 8. UTEŠNA DELJENJA : Kada istekne dogovoreno vreme igre,obicaj je,da svako deli još po jednom.Medutim,ovaj deo igre se odvija bez Raspasovki,odnosno,u slucaju da sva trojica kažu „Dalje“,ponovo deli isti igrac,a to se može ponavljati i po nekoliko puta. Ovo pravilo,„Gospodar Gore“ pre pocetka partije može izmeniti.Naime,on može odrediti,da svako deli još po tri puta,ili pak,da i u ovom delu postoje Raspasovke.Medutim,ako ovo ne objavi pre pocetka igre,primenjuje se ,predhodno navedeno,standardno pravilo. Bodovi se u ovim deljenjima upisuju uobicajeno. REZIME : Kao što možete primetiti,u Klasici postoje mnogobrojna pravila,a svako od njih,može biti presudno na konacan ishod igre.Takode,skoro je nemoguce,da jedan igrac podjednako ovlada svim ovim elementima.Upravo odavde i stiže izreka: „Preferans se uci tokom celog života“!
Uprošcena Klasika „Bombe“ ne postoje.Svaka „Pticica“,predstavlja „Jedinicnu Bombu“,odnosno „Refe“. Ako igrac ima slobodnu „Pticicu“,bodovanje je dvostruko.U protivnom,bodovi se upisuju standardno,ali bez ikakvih umanjenja.Svaka Raspasovka otvara u Rešetki novu „Pticicu“.Posle Raspasovke,delitelj se ne menja,vec ponovo deli isti igrac.Promena delitelja sledi,tek pošto neko otvori povišenu licitaciju,ili se odigraju sve 3 Raspasovke za redom.Posle toga,delitelj se menja,a eventualna sledeca Raspasovka je ponovo „Prva“ i vredi 2 boda. Ponude „Na Nevidno“ ne postoje.
Klasika sa „Jelkom“ U ovoj varijanti Klasike,nema „Bombi“,ali ni „Rešetke“.Posle prvih osam deljenja,upisuju se bodovi za Raspasovke,ali se one ne evidentiraju u Rešetki,niti se vodi bilo kakva evidencija o njihovom broju i broju odigranih Ponuda.
„Bomba“ (Refe) ovde ipak postoji,ali se do nje dolazi,na nešto drugaciji nacin.Naime, kada prva dva igraca u licitaciji kažu „Dalje“,izjašnjava se treci.Ako „pasira“ i on,igra se Raspasovka, a samo on dobija i „Bombu“.Ona se ovde upisuje,kao leva grancica „Jelke“,koju crta svaki igrac ispred sebe. Kada se „Bomba“ odigra,rezultat se udvostrucava, a sa desne strane se ucrtava grancica na „Jelki“. „J e l k a“ U primeru na sllici,igrac je ukupno upisao 4 „Bombe“.Dve je vec odigrao,a sledece dve Ponude ce mu se takode pisati dvostruko.Ako dode do nove,igrac bi sa leve strane ucrtao i petu grancicu. U ovoj varijanti,ne postoje „Dvostruke“ i „Trostruke Bombe“. Klasika sa „Bombom“ delitelja Ovo je standardna Klasika,sa samo jednom krupnom razlikom.Kada bar neko objavi „Bombu“(„Dalje“ na nevideno),a ona postane važeca i sledi Raspasovka,delitelj se tom igracu može pridružiti.Tako i on dobija „Bombu“,ali upisuje „loše“ bodove,kao i dotican igrac u tekucoj Raspasovki.Pored njih,on upisuje i sve svoje bodove iz tog deljenja, „dobre“ i „loše“.Upisanu „Bombu“ ce igrati samostalno, u daljem toku partije,kada za to bude povoljan trenutak. Ovo je veoma krupna razlika,a ne ogleda se samo u upisanoj „Bombi“.Treba napomenuti,da u osnovnoj Klasici,delitelj i u narednim deljenjima je na gubitku,pošto ne dobija „Dvostruke“ i „Trostruke Bombe“,vec „Jedinicne“ i „Dvostruke“.Pažljivom analizom se može ustanoviti,da ovo pravilo u potpunosti menja konacan rezultat ,pa cak i poredak igraca.
Huliganka Osnovna razlika od standardne Klasike je,što „Razbojnik“ ima znatno veca prava.On svoje zahteve može produžiti,na cak 3 kruga deljenja (sledecih 12 deljenja),pri cemu ogranicenje u bodovima ne postoji. Npr,on može reci: „U sledeca tri kruga,svako mora odigrati Mizer i po jednu Ponudu na nivoima 9 i 10.“ U „Huliganki“ je osnovni zadatak igraca,da sprece pojavu „Razbojnika“.Tako ce po neko i namerno pasti,kako mu „Gora“ ne bi bila na nuli. „Razbojnik“,ili kako se ovde naziva „Huligan“,ipak se trudi da postavi realnije zahteve,jer je pun pogodak,ako on neki od njih i ispuni. Medutim,ovde postoji i još jedna razlika.Naime, i „Gospodar Gore“ na pocetku partije postavlja zadatke.On pri tome može reci: „Do Zatvaranja Mete,svako je obavezan dva puta odigrati Mizer na Nevideno,kao i po jednu igru na nivoima 9 i 10. Za svaki neispunjeni zahtev,igracu se na kraju partije upisuje,maksimalan broj bodova u „Goru“,koje bi na toj Ponudi mogao dobiti.
Klasika sa složenom Pratnjom Jedino Ponude na nivou „6“ ostaju nepromenjene. Na nivou „7“,igraci pratnje za svoj prolaz,moraju odneti, najmanje 3 štiha.Takode,na nivou „8“ su obavezna 2 štiha,a na nivou „9“, 1 štih.Ovde se prati cak i 10-a igra,a ako se ne osvoji ni jedan štih,pratnja „pada“.Protivnici se o pratnji izjašnjavaju i kod „Mizera“.U slucaju da Solo-igrac padne,oni ga „supe“,ali u slucaju njegovog prolaza,padaju oni sami. U slucaju da ne prati niko,Solo-igrac i ne pokazuje karte,pa se cak i na „Mizaru“ može proci „Blefiranjem“. Cim se jedan igrac odluci da prati,u igri ucestvuje i drugi,što znaci,da se uvek igra u troje.Medutim,ako on želi dobiti neku Supu,mora se takode izjasniti da prati.Ako ne osvoje dovoljno bodova,padaju u „Goru“ oboje. Solo-igrac ne sme najaviti nižu Ponudu,od one,koju stvarno drži u rukama.Npr,ako u ruci drži karte,sa kojima ne može osvojiti manje od 8 štihova,on ne sme objaviti 7-u,ili6-u igru. U slucaju da objavi nižu ponudu (npr, na nivou 7),a tokom igre se ispostavi,da ni teoretski nije davao više od 2 štiha,deljenje se poništava,a Solo-igracu se piše,kao da je na objavljenoj Ponudi ostao „bez 3 štiha“ Na taj nacin,igraci pratnje pri donošenju odluke,sa sigurnošcu znaju,da im Solo-igrac teorijski daje potreban broj štihova.Medutim,ishod zavisi od rasporeda karata u njihovim rukama, ali i od same igre.Ovo se naravno ne odnosi na „Mizer“,niti na 10-e igre.
Klasika sa Pocetnom Gorom
Igra pocinje bez Uvodnih Raspasovki i „Pticica“,ali se zato pre pocetka partije,svakome uisuje u „Goru“ po 40 bodova(ili neki drugi broj). Do Raspasovke dolazi na uobicajen nacin,a svaka odigrana,otvara u Rešetki po jednu „Pticicu“.Pticica udvaja rezultat,ali zato ovde ne postoje „Bombe“.
PREFA Prefa je Grcki oblik Preferansa,koji se nalazi izmedu zapadnih i istocnih varijanti ove igre.Predstavnik zapadnoevropskih vrsta je naš Preferans,dok su istocni oni,koji se igraju u Rusiji,a licitira se broj nošenja.Prefa se nalazi na pozornici vec 100-ak godina,a spada u grupu priznatih i jako cenjenih podvrsta Preferansa. U igri ucestvuju 3 igraca,a koristi se standardan Prefeans-špil od 32 karte. Tradicioanalno,dele se 2 po 2 karte,a bilo kada u toku deljenja,2 se izbacuju na talon zatvoreno. Ponude su: -„Dva“-Pik, -„Tri“-Tref -„Cetiri“-Karo, -„Pet“-Herc, -„Šest“-Bez Aduta,ali se Licitacija produžava i dalje, -„7-Pik“, „7-Tref“, „7-Karo“, „7-Herc“, „7-Bez Aduta“, -„8-Pik“, itd -„9-Pik“,itd, -„10-Pik“,................do „10-Herc“. „10-Bez Aduta“ se još zove i „Preferans“,a objavljuje se direktno.Ona se ne igra,vec se samo proverava,a znaci odmah i dobitak cele partije. Licitira se uvek po redu,bez preskoka.Od drugog kruga,prvi igrac zadržava predhodnu Ponudu,govoreci „Moje“,a ako on odustane,to pravo prelazi na drugog desnog igraca. Pobednik Licitacije uzima 2 karte Kupovine,pri tome ih ne pokazuje ostalima,a zatim 2 viška odbacuje,takode zatvoreno.Posle toga,objavljuje konacnu Ponudu. Obaveze PRATNJE : U Ponudi „Šest“,obaveza svakog pratioca su po 2 štiha. -„Sedam“,prvi desni 2 štiha,a drugi 1 štih, -„Osam“,oba po 1 štih, -„Devet“,prvi 1 štih,a drugi nema nikakvu obavezu, -„Deset“,pratioci nemaju nikakve obaveze,pa uvek prate. Pratioci mogu igrati sami,ili zvati drugoga za pomoc.Ako zovu,obaveza im je osvajanje 4,3,2,ili 1 štih,koliko ukupno iznosi obaveza obojice. Ako igrac prati sam,njegova obaveza je: -na „Šest“,ili „Sedam“,2 štiha, -na „Osam“,ili „Devet“,1 štih. Uvek polazi prvi desni igrac od delitelja,a to je narocito važno kod neadutske igre.Tako igrac može objaviti „Bez Aduta“,iako je jak samo u jednoj,ili dve boje,što se bitno razlikuje od našeg Sansa. Boja prve karte se mora poštovati,a u njenom nedostatku,obavezno je secenje adutom. Pratioci ne smeju jedan drugom preotimati štihove.Ako se to dogodi,ošteceni od drugog pratioca dobija kompenzaciju u iznosu od 1-og štiha,ali i više,ako to i dokaže. BODOVANJE : Ako koristimo sledece skracenice i simbole. L – cena Licitacije (2,3,4,5,6,7,8,9,ili 10) B – Izvodac P1 – Prvi Pratilac P2 – Drugi Pratilac Š – broj štihova Izvodaca Š1 – broj štihova prvog Pratioca Š2 – broj štihova drugog Pratioca. Bodovi se evidentiraju na jednom listu za sve,a Tabela ima sledeci izgled: Svi polaze od 31.Može doci do sledecih slucajeva: a) Prolaz su obezbedili svi. B oduzima L od 31. P1 supi B sa LxŠ1,a P1,takode supi B sa LxŠ2
b) Solo-igracu fali 1 štih. B dodaje L na Galvnu Kolonu (31). P1 supi B za LxŠ1,a P2 supi B za LxŠ2. c) Izvodac padne za 2 štiha. B dodaje na svoju Glavnu Kolonu Lx2 P1 supi B za LxŠ1x2,a P2 supi B za LxŠ2x2 d) Izvodac uzima za 1 štih više,a P1 pada. B u svoju Glavnu Kolonu ne upisuje ništa. B supi P1 za LxŠ,a P2 supi P1 za LxŠ2 e) Izvodac uzima 2 štiha više,a P1 pada. B u Glavnoj Koloni ne menja ništa B supi P1 za LxŠx2,a P2 supi P1 za LxŠ2x2 f) Ako oba pratioca padnu za po jedan štih B supi P1 za LxŠ,a takode supi i P2 za LxŠ. g) Ako oba pratioca padnu,ali prvi za 1,a drugi za 2 štiha. B supi Pj za LxŠ,a P2 za LxŠx2. Ako je jedan pratilac zvao drugog,može se dogoditi sledece: - Svi prolaze,B se spušta za L,a P1 ga supi za Lx(Š1+Š2) - Solo igrac pada,B se penje u Glavnoj Koloni za L,a P1 supi kao i obicno - Izvodac pada za 2 štiha,B se penje za Lx2,a P1 ga supi dvostruko - Pratilac pada za 1 štih,Glavna Kolona se ne menja,a B supi P1 za LxŠ - Pratilac pada za 2 štiha,B supi P1 za LxŠx2 U slucaju da prati samo jedan igrac,upisivanje rezultata je uobicajeno. Kada neko u svojoj Galvnoj Koloni dode do nule,njegova dalja umanjenja se dele na pola,množe sa 10 i sa po toliko pomenuti igrac supi svakog protivnika. Partija traje dok svi ne dodu u Glavnim Kolonama do nule,a tada se sreduje samo supa. AUSTRIJSKI PREFERANS Pored „našeg“ i Ruskog,AUSTRIJSKI PREFERANS predstavlja trecu veliku grupu,iz porodice Preferans-igara.Pošto su razlike prilicno velike,ovde je opisan,kao potpuno nova igra. Mora se naglasiti,da se Austrijski Preferans uglavnom izvodi sa „Madaricama“,o kojima je bilo reci u Uvodu izdanja.Ovde je opisan,kao da se igra sa standardnim kartama.Špil broji 32 karte. CILJ IGRE : Najveca razlika Austrijskog Preferansa u odnosu na ostale je,što se igra u žetone.Pisanje se najcešce ne izvodi,mada postoje i takve varijante.On prilicno podseca na „hazardne“ igre i za njega se ne može u potpunosti tvrditi,da je džentlmenski. Druga velika razlika,u odnosu na ostale igre ovog poglavlja je,što igraci pratnje idu,svako na svoje štihove.Solo-igrac je dužan ostvariti 6 bošenja,a svaki pratioc,po 2.U slucaju da jedan osvoji 3 štiha,a drugi samo jedan,drugi igrac „pada“.On takode dobija Supu za svoj osvojen štih,ali zato uplacuje žetone,u vrednosti Ponude. RANG BOJA : Svaka boja,ima svoju osnovnu brojnu vrednost i to: „Tref“.................................1 „Pik“...................................2 „Karo“................................3 „Herc“................................4 BROJ IGRACA : Tri. Ako ih je cetvoro,delitelj pauzira,a osim deljenja,nama nikakvu funkciju u igri Igra se odvija u levu stranu. Delitelj deli po obrascu: 3-2 u „Kupovinu“-4-3.Pošto svako na ovaj nacin dobije po 10 karata,sledi licitacija. LICITACIJA : Prvi se izjašnjava,igrac levo od delitelj i on tom prilikom može reci: -„Dalje“, -„Jedan“, -„Igra“, ili -„Herc“. U slucaju da je receno „Jedan“,sledeci može povisiti na „Dva“ itd.Kada ponovo dode na red igrac,koji se izjašnjavao kao prvi,može „zadržati“ predhodno izrecenu Ponudu.On tom prilikom govori „Moje“,a tek sledeci levi ako želi,povišava Ponudu. Igrac,koji želi igrati „Bez Kupovine“ Trefa,Pika,ili Karona,govori „Igra“,a licitacija se tog trenutka obustavlja.Neko sledeci, može takode reci „Igra“,ali samo uz uslov,da se vec nije izjašnjavao.Ko zapocne licitirati,više se ne može preorijentisati na „Igru“. Najjaca Ponuda je „Herc“ i ona se govori direktno,a oznacava nameru,da se igra „Herc bez Kupovine“.Posle nje,izjašnjavanje se prekida.
Pobednik licitacije uzima 2 karte „Kupovine“,2 suvišne odbacuje,a zatim objavljuje svoju konacnu Ponudu.Ona ne sme biti niža od poslednje izjave. PRATNJA : Protivnici se izjašnjavaju o „Pratnji“.Svako,ko se izjasni pozitivno,ima obavezu osvajanja,najmanje 2 štiha.U slucaju da jedan prati,a drugi odustane,prvi odlucuje:da li igra „Sam“,ili „zove“ treceg.U drugom sluacaju,njih dvojica moraju odneti 4 štiha,a sve „dobre“ i „loše“ bodove upisuje onaj,koji je zvao. TOK IGRE : Prvi je na potezu Solo-igrac,a u daljem toku deljenja,osvajac predhodnog štiha.Igra tece po standardnim pravilima svih oblika Preferansa.Na boju prve odigrane karte se mora odgovoriti istom,a u njenom nedostatku,obavezno je „secene“ adutom. POSEBNE PREMIJE : -Herc.Za objavljeni i ostvareni „Herc“,Solo-igrac dobija od svakog protivnika, nevezano od ostalih isplata, po 10 žetona.U slucaju „pada“,isto toliko isplacuje svakome. -Kecevi.Ako se sva 4 „Keca“ nadu kod Solo-igraca,u slucaju „prolaza“,dobija po 10 dodatnih žetona od svakog protivnika.U slucaju „pada“,za njih ne placa dodatne premije.O posedovanju „Keceva“,igrac obaveštava ostale,tek na kraju igre u tom deljenju. -Bez Keceva.Ako Solo-igrac ne poseduje ni jednog Keca,on to može objaviti pre pocetka igre,pa u slucaju „prolaza“,dobija dodatnu nagradu, po 10 žetona od svakog protivnika. Ako „padne“,on obojici isplacuje istovetnu sumu.Ako se „Bez Keceva“ ne objavi pre pocetka igre,ne dobija se ni dodatna nag rada. Igrac,koji igra bez Keceva,najcešce ima jako nesiguran „prolaz“,pa ih i ne objavljuje. Solo-igrac ne sme odbaciti nekog Keca,pa zatim objaviti da igra „Bez Keceva“. Medutim,ako se igra bez „Kupovine“,a na kraju se ispostavi,da se neki našao u njoj,ova eventualna objava se priznaje i nagraduje. BODOVANJE : Na sredinu stola se postavlja posuda,u koju igraci pre igre uplacuju žetone.Na kraju igre,iz nje uzimaju nagrade,ili po kani uplacuju nove.Ta posuda se naziva „Kotao“,ili „Pot“. Postoje tri varijante bodovanja,odnosno,tri vrste Austrijskog Preferansa,koji se medusobno razlikuju,jedino u tom elementu.
Austrijski – Originalni Preferans Ovaj Preferans se igra sa neogranicenim „Kotlom“ Svako pre pocetka partije uplacuje po 10 žetona,tako da ih se u Kotlu nalaze,ukupno 30.Kotao je uvek u celosti premija,bez obzira na to,koja se Ponuda igra.Solo-igrac uzima sve žetone iz njega,a protivnicima daje po deseti deo plena,za svaki njihov ostvaren štih.U našem primeru,svaki od njih bi vredeo po 3 žetona. Ako Solo-igrac „padne“,predhodni postupak je istovetan,ali posle toga,on uplacuje u Kotao dvostruku vrednost od one,koja je tu bila na pocetku deljenja.U slucaju „pada“ igraca Pratnje,on bi posle isplate uplatio ceo njegov sadržaj. Pre svakog deljenja,delitalj uplacuje u Kotao 10 žetona,bez obzira na ishod predhodne igre. Nekoliko primera isplate: I deljenje: U Kotlu je 30 žetona.Solo-igrac je ostvario 7 nošenja,jedan igrac pratnje 2,a drugi,jedno nošenje. Solo-igrac uzima 30 žetona iz Kotla,daje prvom pratiocu 6,a drugom 3 žetona.Posle ovoga,drugi pratioc uplacuje 30 žetona u Kotao,pošto je pao. II deljenje: Delitelj uplacuje 10 žetona u Kotao i sada ih tamo ima 40.Solo-igrac osvaja 5 štihova,prvi igrac Pratnje,4 štiha,ali drugi,samo 1 štih. Solo-igrac uzima 40 žetona iz Kotla,daje prvom pratiocu 16,a drugom 4 žetona.Posle toga,on uplacuje u Kotao 80 žetona,ali i drugi pratilac placa 40,pošto je i on „pao“. III deljenje: Delitelj uplacuje 10 žetona u Kotao i sada ih je tamo 130.Solo-igrac osvaja 7 nošenja,a jedan igrac Pratnje je „zvao“ drugoga i zajedno su uzeli samo 3 štiha,što znaci da je on pao. Solo-igrac uzima 130 žetona iz Kotla,a Pratiocu koji je zvao treceg,daje 39 žetona,za ostvarena 3 štiha.Posle toga,Pratioc uplacuje novih 130 žetona. Sledec deljenje ce zapoceti sa 140 žetona Kada Kotao ostane prazan,svi ponovo uplacuju po 10 žetona,kao na pocetku partije.
Alpski Preferans „Kotao“ se ovde ogranicava,najcešce na 100 žetona.Kada se u njenu nade veci broj,igra se samo za 100,a ostali su višak. Npr,ako se u Kotlu nade 220 žetona,Solo-igrac ih na kraju deljenja uzima samo 100,pratiocima isplacuje,za svaki štih,po 10 žetona,a u slucaju da je „pao“,uplacuje 200 žetona. U slucau „pada“,igrac pratnje uplacuje u Kotao 100 žetona. Ostalih 120 žetona,za sada samo prosto leže u Kotlu i predstavljaju neku rezervu za buduca deljenja.
Becki Preferans Pre pocetka partije,svako uplacuje u „Kotao“,npr, po 200 žetona.U ovoj varijanti,boje imaju svoju cenu u žetonima: -Tref................................20 žetona -Pik.................................30 žetona -Karo..............................40 žetona -Herc..............................50 žetona U zavisnosti od vrste Ponude,Solo-igrac uzima odgovarajuci broj žetona.Takode,i igraci pratnje uzimaju,za svaki svoj štih,ali desetostruko umanjenu vrednost.U slucaju „pada“, Solo-igrac uplacuje dvostruku vrednost igre,a pratioc,prostu vrednost. Kada se „Kotao“ isprazni,igraci se dogovaraju,da li ce uplatiti ponovo,ili ce završiti paratiju.Ova varijanta Austrijskog Preferansa je za psihologiju ove igre i najprihvatljivija,a cesto se umesto žetoma,upisuju bodovi.
TIROLSKI PREFERANS Tirolski Preferans je nešto proširena varijanta Austrijskog.Osim igara od 1,do 4,ovde postoje i Ponude,koje se licitiraju,od 5,do 8.Pri tome,svaka igra se može igrati i „Bez Kupovine“. Tokom licitacije,„Herc“ se kao najjaca boja posebno objavljuje,ali se može i nadjacati.Nove Ponude su: „5“-„Betl“.Vredi 10 žetona. „6“-„Durmarš“.To je igra bez aduta,u kojoj je obaveza Solo-igraca,osvajanje svih 10 nošenja.Vredi 20 žetona. „7“-„Uver-Betl“.On se igra sa otvorenim kartama,posle prvog Hoda.Kao i u Betlu, Solo-igrac ne sme osvojiti ni jedan štih.Vrednost Ponude je 30 žetona. „8“-„Otvoreni Durmarš“.Karte se otvaraju posle prvog kruga igre.Vrednost je 50 žetona. Cetiri nove Ponude,obojica protivnika obavezno prate,a pri tome ne mogu „pasti“. Igra se jedna,od predhodno opisanih varijanti sa „Kotlom“.Medutim,kada se odigra jedna od novih Ponuda,Kotao trenutno pauzira.Igraci u tom slucaju,direktno isplacuju jedni druge,ne vezano za „Kotao“. Ako Solo-igrac odnese štih na „Betlu“,dalja igra se tog casa prekida,što isto važi i za „Durmarš“,samo obrnuto. Za sve Ponude „Bez Kupovine“,vrednost žetona se udvostrucava. KONTRA : Jedan od igraca pratnje,može na ove nove Ponude izreci i „Kontru“.Tada se isplata, izmedu njega i Soloigraca ,udvaja. REKONTRA : Posle izrecene „Kontre“,od strane Solo-igrac može uslediti „Rekontra“, pa se isplate množe sa 4. U oba slucaja,drugi igrac pratnje isplacuje,odnosno dobija uobicajenu sumu,kao da „Kontre“ nije ni bilo.Pravo na kontriranje ima samo jedan igrac pratnje,a prednost je kod onoga,ko se prvi izjašnjava. Dodatne nagrade za „Keceve“ i „Herca“ ne postoje. Švajcarsko-Bavarski Preferans Ovaj vid Preferansa je u stvari Tirolski Preferans,sa jednom,prilicno originalnom izmenom. Pobednik licitacije uzima karte „Kupovine“,2 iz ruke odbacuje i govori: „Ja odbacio!“ On sada može reci svoju Ponudu,ali može i sacekati i trenutno je zadržati kao tajnu. Sada igrac, koji je takode ucestvovao u licitaciji,a predpostavljajuci da su odbacene karte niske,može ih „Kupiti“ i objaviti „Betl“. Ako on to ucini,odbacuje 2 svoje karte,a igrac koji je predhodno pobedio u licitaciji, može ih uzeti i objaviti jacu Ponudu,npr, „Durmarš“.To takode može uciniti i treci igrac,ali pod uslovom,da je ucestvovao u licitaciji..Sada bilo ko ponovo može „Kupiti“ karte sa talona i objaviti još jacu Ponudu. Ostala pravila su identicna Tirolskom Preferansu. Švarcvaldski Preferans Ovo je prošireni Becki Preferans,sa dve nove Ponude. „5“-„Sans“.To je igra bez aduta,u kojoj uslovi za „prolaz“ Solo-igraca i Pratioca ostaju isti.Solo-igrac mora ostvariti 6 nošenja,a svaki igrac pratnje,po 2.Vrednost Ponude je 60 žetona. „6“-„Betl“.Solo-igrac ne sme odneti ni jedan štih,a pratioci u ovoj igri, ne mogu pasti. U slucaju „pada“,Solo-igrac uzima 60 žetona iz „Kotla“,podeli ih protivnicima,a zatim uplacuje novih 120. „Kontra“ ne postoji. Iako su „Betl“ i „Sans“ jaci, „Herc“ se posebno licitira.Za njega,ali i za „Keceve“,ili „Bez Keceva“,važe i sve dodatne premije.
Posle izrecenog „Herca“, „Betla“, ili „Sansa“,licitacija se odmah prekida,a ove Ponude se ne mogu medusobno nadjacavati.
