MASAVUKI SAIONJI - JAPAN
PREGLED O AUTORU Autor MASAVUKI SAIONJI rodcn jc 1943. godinc u Tokiju. Dircktor jc Mcdunarodnog instituta Prcvcntivnc nicdici-nc. U niladosti poĉco jc studijc Komcrcijalnog Fakultcta, nicdutini napiistio jc studije na Univcrzitctu Mciji. Kasnijc jc prcdavao Kincski jczik i kaligrafiju. Tada sc upoznao sa gospo-dinoni Ono Hidckazu, istaţivaĉcm kompcnzirajućc tcrapijc Shaolin školc borilaĉkih vcština. On ga jc obuĉio za nastavnika. Radi usavršavanja tcorijc studirao jc Japansku Školu za Aku-prcsuru sa prstinia. Stckavši diplonui krcirao je na osnovu liolistiĉkc i narodnc tcrapijc, originalnu nictodu lcĉcnja: Tcra-piju nanicštanja kostiju kuka pritiskoni i'gnjcĉcnjcm. Tinic jc sistcniatizovao nictodc prirodnog lcĉcnja. Pod njcgovoni upravoin Japansko Društvo za naiiicštanjc kukova pritiskoni i gnjcĉcni, postigao jc istaknutc uspchc.
ISBN - 86-901073-1-2
SPECIJALNA ORIJENTALNA BOŽANSTVENA MASAŽA tefapija namestanja kostiju kuka gnječienjem - pritiskanjem
Autor ne odgovara za posledice koje eventualno nastanu prilikom primene terapije opisane u ovoj knjizi od strane ĉitaoca.
Prevodilac i izdavaĉ: Terezija Kapista, Studentska 39/23, N. Beograd Lektor: prof. Ivan Štabler Tiraţ: 300
Naslov originala:
'
Orienta Speciala Diina Masago Koksosto-gustiga Prem-kneda Terapio (Kun ilustrafoj)
Štampa: SZR Save Tođorova Dubrovaĉka 3 Beograd
SADRŢAJ I ŠTA JE TERAPIJA NAMEŠTANJA KOSTIJU KUKA PRITISKANJEM I GNJEĈENJEM? ............................... IIĈUDESNA TERAPIJA ........................................................ Uzroci bolesti ........................................................................ Pacijeut se oslobaĊa svih 69 simptoma bolesti ....................... Da li verujete u ove dramatiĉne efekte? ................................. Jednostavne metode za odstranjenje lumbaga .................. (1) Namestiti kiĉmeni stub ......................................... (2) Pritiskati i gnjeĉiti svaki mišić na krstima - kiĉme . . ' (3) Pritiskati i gnjeĉiti region iznad levog zgloba butne i kosti ................................................................. (4) Pritiskanje i gnjeĉenje dela iznad velikog zgloba butne kosti desne noge . . /• ............................... : (5) Nameštaiije desnog sakro-ilijaĉnog zgloba .... (6) Nameštaiije leve strane zgloba u krstima ............... m UZROK BOLESTI LEŢI U DISLOKACIJI ? KOSTIJU KUKA .......................................................... Samo 0,1% Ijudi iniaju normalne kukove .............................. ,; Kako poĉinju da se pomeraju kosti kuka? ........................... 1 Kako nepraviliiost poloţaja kostiju kuka izaziva bolesti? . . Terapija nameštaiija kostiju kuka pritiskaiijem i gnjeĉenjem * je najsigumija ............................................................. Ograniĉenost terapije modeme nauke .................................... ,; Rano je tvrditi da je to „fenomen starosd" .......................... Ova metoda moţe poboljšati vaše telesno staiije .................... IV KARAKTERISTIKE TERAPIJE ZA NAMEŠTANJE KUKOVA PRITISKANJEM - GNJEĈENJEM .............. Kljuĉ za iskorenjivaiije bolesti je sposobnost ;;; samoozdravljenja bolesnika............................................... Zbog ĉega je nepotrebno medicinsko ispitivanje i dijagnoza moderne medicine za ovu Terapiju? .................................. Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeĉenjem je najidealnija medu prirodnim terapijaina ....................... Ne postoji racionalnija metoda veţbanja od Terapije nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem . . . .
;
1 2 2 3 3 4 5 5 6 7 7 7 9 9 9 10 10 10 11 11 12 12 12 13 14
Kako Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem deluje na bolesnike od raka u odmaklom stadijumu? .............................................. Ostali efekti Terapije nameštanja kostiju kukova pritiskanjem-gnjeĉenjem ........................................... V KAKO PREPOZNATI DISLOCIRANOST KOSTnUKUKA? ................................................................. U kom je stanju dislokacija kostiju kuka? ............................ Prvi stadijum dislociranih kostiju kuka: ........................ ; ; Drugi stadijum dislociranog kuka .................................. ' Treći stadijum išĉašenja kuka .......................................... Kakve bolesti proiizrokuje dislokacija kostiju kuka? . . . Kako sami da ispitate svoje kosti kuka? ............................... VI ĈUDESNI EFEKTI TERAPIJE NAMEŠTANJA KOSTUU
KUKA PRITISKANJEM - GNJEĈENJEM........................ Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeĉenjem podesna je, takoĊe i za vas ....................................... Pravilan postupak dovodi do brzog ozdravljenja ................. Ljudi su osloboĊeni dugotrajnih bolova ............................... 1. Primeri obiĉnik sluĉajeva ............................................ 2. Primeri istrajnosti u dugotrajnom leĉenju ............ 3. Primer teških sluĉajeva ................................................ 4. Primeri prirodnog leĉenja bez operacije ..................... 5. Primeri uspešnog leĉenja posle uzaludne operacije . Reakcije posle nameštanja kostiju kuka su predznak skorog ozdravljenja ................................................................. Mehanizam reakcija kod nameštanja kuka ........................... VII TERAPUA NAMEŠTANJA KOSTUU KUKA PRITISKANJEM-GNJEĈENJEM KOD KUĆE ................. Osnovni pokreti ..................................................................... Pokreti za leĉenje lumbalgije ................................................ 1. Osnovni pokreti ........................................................... 2. Progresivni pokreti ...................................................... Pokreti leĉenja sindroma nervnih bolova i bolova u zglobu
kolena .................................................................. >
1. Osnovni pokreti ........................................................... 2. Progresivni pokreti ...................................................... Pokreti za leĉenje sindroma glavobolje i slabiji bol ramena 1. Osnovni pokreti ........................................................... 2. Progresivni pokreti ...................................................... Pokreti za leĉenje sindroma, srca, pluća i gojaznosti . . . 1. Osnovni pokreti ........................................................... 2.Progresivni pokreti ........................................................ Pokreti za leĉenje sindroma sistema za varenje ...........
1 4
1. Osnovni pokreti ................................................................ 2. Progresivni pokreti .......................................................... — ~ . Ostali pokreti ove terapije ................................................ ,j POGOVOR .................................................................................... t
87 88 89 98
15 17 17 17 17 18 18 21 31 31 31 32 32 33 33 33 33 34 34 35 36 42 43 47 52 52 54 56 57 62 66 67 69 74
HDEO GIMNASTIKA SAMOSTALNOG VEŢBANJA
UVOD ............................................................................... 101 OBJAŠNJENJE ZA SAMOSTALNO VEŢBANJE........................... 103 ____ STOJEĆAPOZA . . . . . . ._.._..._..__._......._._... . . ._._103_ 1. Opuštanje zglobova ramena ............................................ 103 2. Opuštanje pršljenova vrata .................................................... 103 3. Zatezanje i opuštanje potiljaĉiiih vratnih mišića ................. 104 4. Zatezanje vratnih mišića ....................................................... 105 5. Okretanje glave ..................................................................... 105 '" 6. Zatezanje i opuštanje zglobova ramena .......................... 106 7. Veţba ramenog zgloba .......................................................... 106 8. Zatezanje i opuštanje zglobova ramena ............................... 107 9. Zatezanje zglobova ramena ............................................ 107 ! , 10. Opuštanje zglobova lakta ................................................ 108 11. Zatezanje prednjih delova podlaktice ........................... 108 12. Opuštanje ruĉnog zgloba ...................................................... 109 13. Opuštanje zglobova prstiju ................................................... 109 14. Veţbaprstiju ................................................................. 110 15. Opuštanje zgloba šake .......................................................... 111 16. Zatezanje ruku ...................................................................... 111 17. Zatezanje i opuštanje gonijih spoljiiih delova trupa i zglobova ramena .................................................................. 111 18. Zatezanje i opuštanje lumbalnih zglobova .......................... 112 19. Zatezanje zadnjeg dela nogu .......................................... 113 20. Veţba za zglobove kolena ............................................. 114 21. Zatezanje zglobova kuka ...................................................... 114 22. Zatezanje zadnjih delova nogu i opuštanje zglobova kiika 114 23. Zatezanje zadnjeg dela tela i nogu ................................ 115 24. Opuštanje zglobova kolena i gleţnjeva ....................... 116 25. Opuštanje vrkova prstiju ..................................................... 116 26. Zatezanje mišića listova ................................................ 117 __ SEDEĆAPOZA ................j:_t./„.:.„-_.j..^._-_.-...i„-_..----_.-....—™_iil_ 27. Zatezanje mišića listova ................................................ 117 28. Zatezanje mišića butina ................................................ 118 29. Veţba za opuštanje zglobova kuka, ĉlanka i prstiju nogu 119 30. Veţba opuštanja zglobova kuka .......................................... 120 31. Opuštanje kiĉmenog stuba ............................................ 121
32. Zatezanje vertikalnih mišića i zadnjih delova nogu . . . 121 LEŢEĆIPOLOŢAJ ............................................................ 122 1 33. Zatezanje prednjeg dela trupa ........................... ' . . . ' . 122 34. Zatezanje mišića nadlaktice, grudi, trbulia i prednjih delova nogu ............................................................. 122 35. Gnjeĉenje gleţnjeva ...................................................... 123 36. Zatezanje prediijih delova tela i butina ..................... 123 37. Zavrtanje vertikalnih mišića, velikih sedalnili mišića, >.: opuštanje kostiju kuka i sakroilijaĉnih zglobova . . . . 123 38. Zatezanje leĊa ............................................................... 125 39. Opuštanje grudnih pršljenova ........................................ 125 40. Zatezanje zadnjih delova trupa i nogu ............................ 126 41. Opuštanje gornjih grudnih pršljenova ............................ 127 42. Opuštanje zglobova kuka .............................................. 127 43. Opuštanje zglobova prepona .................................... 128 44. Opuštanje zglobova kolena ............................................ 129 45. Veţbe vrhovima prstiju nogu ......................................... 129 46. Leći na leĊa i istovremeno snaţno mahati sa dignutim nogama.......................................................................... 130 47. Zatezanje celog tela ................................................ 130 48. Opuštanje celog tela ...................................................... 130 POGOVOR ............................................................................. 131
RECENZUA Knjiga Terapija nameštanja kukova pritiskanjem i gnjeĉenjem je po-pularan prikaz jednog osavremenjenog oblika primene manipulativnih teh-nika u leĉenju bolova u leĊima iz bogate riznice tradicionalne kineske medicine. Ono što ovu knjigu izdvaja iz niza sliĉnih štiva jeste da se ne bazira samo na viševekovnom iskustvu tradicionalnog kineskog leĉenja, već ob-jašnjenja za uspeh leĉenja traţi i u savremenim saznanjima u oblasti savre-mene biomehanike lokomotornog sistenia. Autor sa pravom ukazuje da su mnogi bolni sindromi u predelu kiĉmenog stuba uzrokovani promenama zglobno-mišićnog sistema nogu (svodova stopala, kolena) i mišića i zglo-bova karliĉnog pojasa, i da otklanjanjem tih primamih uzroka moţe doći do nestanka tegoba i promena u predelu kiĉme. Naravno i ova knjiga kao i sliĉne koje se baziraju prvenstveno na iskustvima tradicionalne medicine pati od precenjivanja vrednosti prikaza-nih tehnika sa isuviše širokim podruĉjem indikacija primene. Ipak smatram da u odreĊenim sluĉajevima uz pravilnu selekciju indikacija, opisani metodi manipulativnih tehnika mogu biti od koristi, za pacijente. S toga se, knjiga moţe preporuĉiti lekarima i fizioterapeutima da iz nje uz kritiĉki pristup, a u skladu sa svojim obrazovanjem i iskustvom obogate svoj arsenal sredstava u leĉenju najĉešćih tegoba savremenog ĉove-ka — bolova u predelu vrata i krsta. •••'-••
Prim.drscimed.Los/o5v/rt/i7j
PREDGOVOR 26-io godišnja gospodica K. koja stanuje u kvartu Katsushika, radila je u restoranu svog oca pored stanice Aoto na ţeljezniĉkoj pruzi Keisei, posle ĉega je završila višu srednju školu. Pošto je stajala po ceo dan u restoranu, a moţda i od jake preklade, poĉela se ţaliti na lumbago u svojoj dvadesetiprvoj godini ţivota. Trebalo je da se uda za muškarca sa kojim ju je verio njen poznanik. Tog proleća kada je imala 23 godine. Na dan venĉanja njoj je iskoĉio meĊupršljenski disk u kiĉmi. Nekako je izdrţala do kraja ceremonije venĉanja, ali braĉno putovanje je otpalo. Mlada se morala vratiti kući svoje majke da leţi. Posle ĉetiri dana muţ je preko navodadţije oglasio venĉanje ništavim, zbog bolesti mlade. Nesretna gospoĊica K. posećivala je mnoge bolnice i domove zdravlja, posle svog razvoda, ali nije postigla zadovoljavajuće rezultate. Posle tri godine iniala je novu Ijubav. Jednom, upravo kada su imali randevu, nju je opet uhvatio lumbago, što ju je potsetilo na bol na dan venĉanja. Uplašila se da će se isto ponoviti kao i onda. Roditelji i lekari su se dogovorili da njenu drugu svadbu zakaţu za pet meseci i posle operacije, nadajući se njenom ozdravljenju. Ona nije htela da se udaje „oštećena" od operacije. Nije znala šta da radi. U to vreme saznala je za moju terapiju i pohitala mi je sa zadnjom nadom za ozdravljenje. Ja sam ustanovio dijagnozu: išĉašenje desnog kuka za 2 cm. Odmah istog dana sam joj namestio kuk. Posle sam joj radio terapije tri puta nedeljno i uskoro je ozdravila. Kasnije je dolazila na ispitivanja jednom meseĉno na moj Institut. Prošle su tri godine od njene ponovne udaje. Ona sada uţiva u sreći. Nije ponovo imala lumbago, od ĉega je patila šest godina. Ima puno Ijudi koji trpe poput nje; . Ja sam uspeo mnoge od njih izleĉiti. Zbog toga mi je dolazilo sve više i više pacijenata. S toga je moj Institut nazvan .Krajnjom stanicom bolesti". . Isĉašenje knka ima svako, urodeno ili steĉeno, slabo ili jako, sa ili bez simptoma. I išĉašenje kuka je glavni razlog lumbaga. Ĉak i Ijudi bez simptoma malo po malo od svakodnevnog rada i ţivota, dobijaju ozbiljnu dislokaciju kostiju kuka, sa pratećim simptomima. Zbog toga treba ranije to znati i namestiti dislocirane kosti kuka, da bi preventivno delovali i leĉili bolest. Ova knjiga klasifikuje terapije u sedam posebnih metoda, prema sim-ptomima, da bi se lako primenila i u kući. Nadam se da ćete izabrati odgovarajuću metodu leĉenja prema vašim simptomima, verujem da ćete se sigurno osloboditi dugotrajne torture i postići ĉudotvorno izleĉenje sa uspe-hom. Januar 1988. Masayuki Saionji
I ŠTA JE TERAPUA NAMEŠTANJA KOSTUU KUKA PRITISKANJEMI GNJEĈENJEM? Ĉinjenica je, da je teško naći jednog ĉoveka, medu hiljadu, sa normal-nim kostima kuka. Skoro svaki ĉovek ima, manje ili više, dislocirane kosti kuka. Zbog dislociranja kostiju kuka, iskrivljeni kiĉmeni stub pritiska nerve i uzrokuje poremećaje u funkciji mišića, zglobova, droba. Dislocirane kosti kuka su glavni uzrok bolova kuka, ramena, unutrašnjih organa. To su smetnje kod mnogih Ijudi. Ova Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem i gnjeĉenjem je metod leĉenja za nameštanje svih kostiju tela, za oslobadanje napetosti mišića i vezivnog tkiva i radikalno odstranjuje njihove bolesti sa centrom u kostima kuka. Prednost metode je da sadrţi razne masaţe, uzglobljenje, fiksiranje kostiju: povlaĉenjem, istezanjem, nameštanjem, vertikalnim pritiskom, što u mnogome povećava efikasnost leĉenja.
n ĈUDESNA TERAPIJA
Koji metod leĉenja je najefikasniji? Razumljivo, ništa drugo nego nameštanje kiika, normalizovanje ravnoteţe kostiju i mišića tela. Terapija nameštanja kostiju kukova pritiskanjem - gnjeĉenjem, koju ja primeujujem već više od20 godina, je najidealnija. Ova terapija ima za cilj uspostavljanje ravnoteţe sa mobilizacijom ţivotne energije, i time izleĉenje bolesnika. Bit je u ublaţavanju bolova i iskorenjivanju bolesti. Zbog toga je ova Terapija nazvana „uzroĉna terapija", ili „fuiidamentalna terapija". '!
Pacijent se oslobada svih 69 simptoma bolesti Uzroci bolesti Kod divljih ţivotinja ne primećujemo takve komplikovane bolesti kao kod Ijudi. Kada ih izolujemo od prirodne sredine, da bi ili gajili u štalama i kavezima, nastaju isto tako komplikovane bolesti kao kod Ijudi. Uglav-nom, razlog leţi u tome što im je kretanje relativno nedovoljno, spoljni nadraţaj je veoma jak i obavezno hranjenje izaziva nenormalnu reakciju u njihovom telu. U modernoj visoko civilizovanoj zajednici, sa visoko razvijenom nau-kom, mi smo takoĊe primorani izvesno vreme ţiveti u neodgovarajućoj ţivotnoj sredini i pokreti su nam relativno nedovoljni. Svaki deo Ijudskog tela koji se ne kreće po zakonima i zahtevima prirode će atrofirati i dege-nerisati se, njegova funkcija će oslabiti, što prouzrokuje razna oboljenja. Javljaju se neki rani simptomi mnogib. bolesti; manji bolovi oko kukova i slabljenje nogu. Kako je poznato Ijudsko telo svojom teţinomjednako deluje na levu i desnu nogu. Ako se stalno naslanjamo na desnu nogu, leva slabi. Kada je jedna noga više opterećena oseća se umor te noge, a potom i druge, tako da obe noge oslabe. To se ponavlja naizmeniĉno. Kakve posledice donosi nenormalna pozicija kostiju kuka? Nešto opširnije ćemo objasniti razlog slabljenja desne noge. Zašto slabi desna noga? Uzrok je nenormalni poloţaj kuka na desnoj strani. Taj nenonnalni poloţaj slabi cirkulaciju krvi u desnoj nozi, kontra-huje i izaziva bolove u mišićima. Ja nazivam ovaj sluĉaj ,tip dislokacije desnog kuka". Bolesnik ovog tipa je mršav, pati od proliva, nepravilne funkcije jetre, stomaka i creva. Ţene ovoga tipa ĉesto imaju ginekološka oboljenja. Oslabljenje leve noge ja nazivam »tip dislokacije levog kuka". Bolesnik ovog tipa je debeo, lako dobija prehlade, ima ĉeste zatvore, loše funkcije srca i pluća. Slabljenje obe noge nazivam „kombinovani tip". U poĉetku bolesnik ovog tipa oseća slabljenje jedne noge i zbog toga se oslanja na drugu. Tako, da kasnije malo po malo i ova oslabi, zbog opterećenosti. Kao rezultat toga je da dislokacija postaje ozbiljna, kiĉmeni stub prima oblik slova S i bolest se sve više i više komplikuje. Išĉašenje kuka ću detaljnije opisati posle. Ono što vi treba da znate, da svaka bolest potiĉe od defonnacije kostiju kuka.
MeĊupacijentima koji su došli u moj Institut nalazio se i 30-to godišnji muškarac. On se ţalio da se kod njega pojavio 69 simptoma bolesti. Neću sve da ih prikaţem, ali ću u izvesnoj meri izneti dobar efekat leĉenja na neke od njih. Njegova petnaestogodišuja nadutost nestala je posle 20 terapija. Nje-govi šuljevi ublaţeni su posle 6 terapija. Sedmogodišnja patnja zbog zatvora se ublaţila već posle 7 leĉenja, a potpuno prošla posle 40 terapija. Lumbago kojeg je irnao 5 godina ublaţio se posle 8 leĉenja. Bol u leĊima i vratu (15 godina) nešto su se ublaţile posle 12 leĉenja, a petogodišnji išijas je prestao posle 40 leĉenja. Njegova trogodišnja neuralgija meĊu rebrima potpuno se smirila posle 12 leĉenja. Bolovi u ramenima i kiĉmenom stubu, kao i bronliitis nestali su posle 30 leĉenja... Iz ovoga moţete videti da Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskom i gnjeĉenjem, moţe dati ĉudesne rezultate ako se primeni maksimalno 40 puta, i mnogostruko deluje. lako je ovo Terapija nameštanja kostiju kuka, ipak, ona veoma potiĉe i ţivotnu snagu Ijudskog tela, te se konsekventno tome postiţe cilj izleĉenja bolesnika. U kiićnom leĉenju, uz konstantnu konsultaciju sa lekarem, bolesnici će se sigurno osloboditi mnogili bolesti bez uzimanja lekova. Da li verujete u ove dramatiĉne efekte? Takozvani dramatiĉni efekti terapije nameštanja kukova su oni kada simptomi potpuno nestaju posle jedno-dve terapije. Ti efekti nemaju direkt-ne veze sa starošću,, bolesnika, niti zavise od sposobnosti terapeuta, niti od teţine bolesti, nego zavise od elastiĉnosti samog bolesnika. Za vreme leĉenja ĉoveka elastiĉnog-tela jasno se ĉuje pucketanje. Mišići i vezivna tkiva su izvorno elastiĉni. Tako se cirkulacija krvi poboljšava i simptomi bolesti odmah nestaju posle nameštanja kostiju. Proseĉno jedan od 50 paci-jenata moţe doţiveti ovaj dramatiĉni fenomen, tj. efekat momentalnog izleĉenja. Ipak ovi efekti se bolje postiţu kod mladih, jer im je telo veoma elastiĉno. Pogledajte sledeće primere: T.U. 6-godišnji deĉak, koji je patio od izvijene kiĉme ozdravio je od jednog leĉenja;
K.A. 21-godišnja devojka, koja je patila od štucanja, podrigivanja i neuralgije obraza, ozdravila je posle jednog leĉenja; U.T. 20-godišnja devojka patila je od amenoreje, ozdravila je posle jednog leĉenja; S.E. 30-godišnja ţena ĉija se glava tresla, oslobodila se toga posle jednog leĉenja; R.Y. 32-godišnja ţena imala je dismenoreju i smetnje vegetativnib. nerava, ozdravila je posle jednog leĉenja; S.M. 42-godišnja ţena, koja je teško govorila promuklim glasom, ozdravila je posle 3 leĉenja. Istovremeno njeni bolovi u stomaku, kiĉmi i prstima ruku su se ublaţile; S.J. 43-godišnji muškarac, koji je patio 5 godina od lumbaga, ozdravio je posle 4 leĉenja. Glavobolja i manji bolovi ramena i ruĉnog zgloba, kao i gljiviĉno oboljenje koţe i još neki simptomi nestali su istovremeno; K.F. 40-godišnji muškarac, koji je izgubio apedt, posle tri leĉenja ponovo je ţeleo da jede. Njegov zatvor, bol u ramenima, zamagljen vid i druge bolesti su izleĉene istovremeno; T.F. 40-godišnji muškarac koji je imao bolove kuka i kiĉme, gastritis i smetnje vegetativnog nervnog sistema, ozdravio je posle jednog leĉenja; T.O. 53-gcxiišnji muškarac koji je patio od sindroma Meniere osećao se nešto bolje posle prvog leĉenja. Bolest se više nije pojavila posle 20 uzastopnih leĉenja; K.K. 71-godišnji muškarac koji je izgubio moć ĉula levog uha, ozdravio je posle jednog leĉenja, a nestalo je zujanje u ušima i vrtoglavica što ih je ranije imao uvek pre spavanja. Veći deo gore pomenutih pacijenata, ozdravio je posle jednog leĉen-ja sa mojom Terapijom. Vi moţete sumnjati to, ali sve navedeno je nepobitna ĉinjenica. Ako nastavljate sa ĉitanjem ove knjige, razumećete i prihvatiti, pa ĉak i nauĉiti kako se osloboditi od bolesti.
ĉoveku u vozu, koji je izvrnuo struk. Ozdravio je pre no što je stigao do sledeće stanice i zahvaljivao mi se za pomoć. Dole su navedeni metodi leĉenja protiv lumbaga. Bolesnici se mogu osloboditi bolova, ako prihvate leĉenje prema slikama od 1-4.
(1) Namestiti kičmeni stub Glavni cilj je namestiti pršljenove lumbalnog dela kiĉme. Terapeut neka ĉuĉne sa sastavljenim kolenima, te kolena da pritisne na sredinu struka pacijenta, ruke treba da podvuĉe pod pazuhe pacijenta, uhvati ga za ramena i vuĉe nazad. Tada se glave sastave što onemogućuje pacijen-tovom telu da se pokreće. (Slika 1/A). Posle terapeut pod pravilnim uglom neka pritisne svojim kolenima kiĉmu pacijenta na 5-6 taĉaka, od lumbal-nog dela - do iznad kuka, sve do pršljenova ispod lopatica. Za to vreme terapeut svaki put neka pritisne svoje ĉelo na potiljak pacijenta, koji treba da je opušten, sa leţerno spuštenim rukama. Uspeh će oznaĉiti pucketanje pršljenova kod jakog pritiska od strane terapeuta. (Vidi sliku 1B).
Jednostavne metode za odstranjenje lumbaga Ĉinioci lumbaga su: Iskljuĉenje medupršljenskog diska kiĉme, Ptoza pršnjena, zapaljenje slabinskog mišića psoazis i bolesne promene unu-trašnjili organa, sve to ja nazivam simptomima lumbaga. Svi bolovi u kuku mogu se istraţiti prema dislokaciji kiĉme, naroĉito po poziciji kuka i karliĉae kosti, kiĉmene muskulature i mišića oko kuka, jer njih ĉini uglavnom išĉašenje kuka. Da bi se odstranio lumbago neophodno je namestiti pršljenove kiĉme sa kostima kuka kao centrom. Lumbago će proći sam od sebe kada popusti grĉenje i zatezanje mišića u lumbalnom delu i kukovima. Sa mojom terapijom ja mogu za samo pet minuta izleĉiti bolesnika od hernije meĊupršljenskog diska. Nedavno sam dao terapiju
Slikal. (2) Pritiskati i gnječiti svakl mišić na krstima - kičme Glavni cilj je olabaviti mišiće lumbalnog dela. Terapeut neka klekne, a noge prebaci preko zadnjice pacijenta i pritiskajući gnjeĉi palĉevima mišić oko krsta. Kako menja mesto pritiska, tako i svoj poloţaj dapritisak ide uvek pod pravim uglom. Pritiskanje vršiti na 10 taĉaka, ponoviti dva puta. (Vidi sliku 2).
pozicije palca i ostalih prstiju
Imena i pozicije milića kuka: 1. srednji sedalni miSić 2. kruikasti miHić 3. unutrainji zaporni mišić 4. veliki sedalni miSić Slika 3.
(4) Pritiskanje i gnječenje dela iznad velikog zgloba butne kosti Ďesne noge Vidi sliku 80. (5) Nameštanje desnog sakro-ilijačnog zgloba Pacijent leţi na levoj strani tako da malo savije desnu nogu, a leva noga je ispruţena. Terapeut klekne tako da desna noga bolesnika bude meĊu njegovim kolenima, pritiska desni kuk pacijenta svojim levim laktom, dok se desnom rukom naslanja na desno rame bolesnika. Terapeut tada napregne svoju snagu i zvrne struk pacijenta. Ako se struk ne pokrene, terapeut treba da teţinom svog tela ponovi to pritiskanje i zavrtanje. To treba više puta ponavljati. Uspeh će oznaĉiti pucketanje zglobova krsta i struka, prilikom zavrtanja (Vidi sliku 4).
pri pritiskanju i gnjeienju površina pritiskanja-gnjeĉenja
Slika 2.
(3) Pritiskati i gnječiti region iznad levog zgloba butne kosti Cilj je olabaviti i odkoĉiti mišiće levog kuka. Terapeut kleĉi sa nogama sa obe strane, iznad leve noge - potkolenice pacijenta, levom rukom neka se nasloni na pod i potom 25 puta pritiska - gnjeĉi taj region iznad zgloba butne kosti. Ukoĉen mišić treba mnogo gnjeĉiti dok se opusti. (Vidi sliku 3).
Slika 4. (6) Nameštanje levog sakro-ilijačnog zgloba
.
;
Pacijent leţi na desnoj strani, sa malo savijenom levom nogom, a desna noga je ispruţena. Terapeut klekne tako da leva noga pacijenta bude Slika 3
meĊu njegovim kolenima, pritiska levi kuk svojim desnira laktom, podupre se • levomi rukom na pacijentovo levo rame. Siiaţno se napreţući zavrne struk pacijenta. Ako se struk ne zavrće, neka koristi sopstvenu teţinu tela i ponovo pritiska i zavrće. To treba ponoviti više puta. Uspek oznaĉuje pucketanje zglobova krsta i struka za vreme zavrtanja struka pacijenta. (Vidi sliku 5).
UZROK BOLESTILEŢIU DISLOKACIJI KOSTUU KUKA Samo 0,1% Ijudi imaju normalne kukove
Slika 5. Mnogi koji pate od lumbaga mogu da ozdrave od samo jednog ovak-vog leĉenja. Ako još osećaju bol, ja ih molim da veruju da će im bolest nestati posle više leĉenja.
Da li je neko sportista ili pisar-kaliograf, ništa nije vaţnije nego stabilnost struka. U svakodnevnom ţivotu ĉesto ĉujemo ove reĉi: „ispravi se", »kgubićeš lep stas", ili ,Uh, polomila sam struk". Kineski ideogram zapojam „stas" sastojiizdvadela: jedanoznaĉuje „meso", adrugi .vaţnost" iz ĉega se zakljuĉuje da je stvaralac ideograma poznavao vaţnost stasa. Stvarno je struk vaţan deo ĉovekovog tela. Kosti koji sluţe kao osnova struka jesu kosti kuka. One se sastoje od leve i desne kosti karlice, stidne kosti i repne kosti. IznenaĊuje je da od hiljadu Ijudi samo moţda jedan, ima pravilne kosti kuka. Kod mnogih Ijudi kosti su pomerene 1-2 santimetra. Dislokacija u osnovi ĉoveĉjeg tela, sigurno prouzrokuje loš uticaj na ĉitavo telo. Neki Ijudi, koji izgledaju sasvim zdravi, imaju kosti kuka u neobiĉnim poloţajima. Ako oni još i ne osećaju nikakve smetnje, prolaskom vremena ova nenormalnost, svakako će dovesti do oboljenja. Kako poĉinju da se pomeraju kosti kuka? Kod bolesnika nepravilnost poloţaja kuka u 99 % sluĉajeva je uroĊeno, jer dolaze na svet preko rodnice, majke, koja je imala isto nepravilan kuk. Kanal te majke ima oblik poloţenog slova V i mišići kanala su ĉvrsti, odnosno nedovoljno elastiĉni. Fetusove, kosti i mišići koji su mekani, zavrnu se prolazeći kroz krivi, ĉvrst kanal. Upravo u tom trenutku nastaje isĉašenje kuka. Osim uroĊenog moţe biti i steĉeno iskrivljenje kuka, od pada ili sudara. Ali mogućnost isĉašenja kuka u tim sluĉajevima je mnogo manja nego urodena bolest. Anketa pokazuje da oko 58 % devojaka u srednjoj školi pati od disme-noreje. Razlog je uticaj njihovih majki u vreme poroĊaja. Ozbiljan problem je što se ove devojke trebaju udati i raĊati decu. Stegne mi se srce pri pomisli o njihovoj budućnosti. Zbog toga neophodno je da ţene, koje hoće da uzmu na sebe zadatak raĊanja, pre udaje izvrše pregled da li su kosti kuka nor-malne ili ne. Nije potreban takav zahtev, to je obaveza buduće majke.
Nadam se da svi shvaćate, da ceo ţivot deteta zavisi od stanja kostiju buduće majke. Kako nepravilnost poloţaja kostiju kuka izaziva bolesti? Kuća treba da ima: temelj, stubove i krov i razumljivo da temelj mora biti solidan. Na lošim temeljima će se kuća pre ili posle srušiti, bez obzira na ĉvrstinu stubova, ili lepotu krova. Telo ĉoveka je kao kuća, temelj su kosti kuka, a kiĉmeni stub kao stubovi. Ako se kosti kuka pomere - isĉaše, kiĉmeni stub se iskrivi. Kiĉmeni sub se sastoji od 26 pršljenova, koji su najlakše „pomerljivi" od svih delova ĉovekovog tela. Pomereni pršljenovi poĉinju pritiskati kiĉmenu moţdinu, a potom i osnovne nerve kiĉme. Rezultat toga su bolovi u pritešnjenim delovima, ili poremećaji u organima povezanim sa tim ner-vima. Osim toga, pomeren pršljen povlaĉi ligamente i mišiće i pravi smetnje u cirkulaciji krvi i limfe. Slede pojave mnogih bolesti. Moţda mislite da bolesti cirkulacije krvi mogu biti leĉene nameštanjem pršljenova. Ja to ne tvrdim, jer problem je u kostima kuka! Ako kosti kuka, kao osnova celog organizma, nisu na svom mestu, sva nastojanja da se ispravi stub biće uzaludna. Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem i gnjeĉenjem je najsigurnija Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem i gnjeĉenjem je prirod-no leĉenje, a ujedno i preventivna metoda. Za vreme terapije pritiskaju se odredeni delovi tela da bi se postigla prirodna otpomost ĉovekovog tela, sa ciljem leĉenja i prevencije bolesti. Za ovu terapiju nisu potrebni lekovi, injekcije i operacija, i nema sporednik neţeljenih efekata. Golim rukama mogu se leĉiti i spreĉiti mnoge bolesti. Za vreme leĉenja terapeut koristi svoje ruke, da bi ustanovio elastiĉnost mišića, koristi svoje oĉi, da vidi izraz lica bolesnika i boju koţe, koristi svoje uši, da bi ĉuo pucketanje za vreme nameštanja kostiju. A sve to u interesu ublaţavanja bolova i postizanja dobrog efekta leĉenja pacijenta.
Rano je tvrditi da je to „fenomen starosti" „Niko vam ne moţe pomoći, vaše smetoje su fenomen vaše starosti". Neki sedamdesetogodišnjak Ijutio se zbog ove grube tvrdnje svog lekara. Istina je da se kosti, mišići i ostali organi degenerišu u starosti, ali mišljenja sam da je prerano kriviti starost zbog bolova, grĉeva i svih drugih simptoma, jer su pacijenti u dubokoj starosti, koji su prihvatili moju tera-piju, našli spasa od tih simptoma, skoro bez izuzetaka, ĉak i hroniĉne bolesti staraca, kao bol kolena i išijas mogu biti leĉeni. Uglavnom, stari mogu uskoro ozdraviti, upravo stoga što imaju elastiĉnije telo u dubljoj starosti. Lekar koji je rekao da se vi ne moţete osloboditi svoje bolesti, mora povući svoju izjavu. Umesto gubitka hrabrosti, on mora shvatiti da njihova bolest moţe biti odstranjena ako se preduzmu odgovarajuće metode leĉenja. Ova metoda moţe poboljšati vaše telesno stanje Šta odluĉuje stanje tela? Po mom gledištu, stanje tela se stiĉe i njega odreĊuje stanje kostiju kuka pri roĊenju. Na stanje tela razumljivo utiĉu i ţivotne okolnosti, ali direktni uticaj ima stanje kostiju kuka, to je moja tvrdnja. Primena Terapije za nameštanje kostiju kuka pritiskanjem -gnjeĉenjem moţe poboljšati stanje tela i kod bolesnika koji pate od: gojaz-nosti, zamora, preosetljivosti na hladnoću, visokog i niskog krvnog pritiska, spuštenih unutrašnjih organa,preosetljivosti, neotpornosti organizma, dija-betesa, opšte slabosti i raka. Moramo priznati da postoje razlike medu Ijudima. Da li je bolesnik sposoban da popravi svoje telesno stanje to zavisi od njegove sposobnosti samoozdravljenja, koja je urodena. Ako poseduje tu sposobnost moţe se predvideti ozdravljenje. Dakle, Terapija naraeštanja kostiju kuka pritiskom - gnjeĉenjem je najbolja metoda za oţivljavanje preostale sposobnosti bole-snika za samoozdravljenjem.
Ograniĉenost terapije moderne nauke Još se nedovoljno poznaju nzroci poremećaja nervno vegetativnog sistema i nema efikasne metode leĉenja protiv tih bolesti. Bolesnici ĉesto uzimaju sredstva za umirenje, odnosno ublaţavanje bolova. Duga upotreba tih sredstava dovodi do neuroze, ili, što je veoma vaţno, i do gubitka radne i normalne ţivotne sposobnosti. Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskom - gnjeĉenjemje jedinstveno sredstvo za odstranjenje tuge tili pacijenata, koji su se uzaludno leĉili u bolnicama.
10
11
IV KARAKTERISTIKE TERAPIJE ZA NAMEŠTANJE KUKOVA PRITISKANJEM - GNJEĈENJEM :
KIjuĉ za iskorenjivanje bolesti je sposobnost samoozdravljenja bolesnika
'• '
Preciznije, Terapija nameštanja kostiju kukova pritiskanjem gnjeĉen-jem je kombinacija nameštanja i pritiskanja - gnjeĉenja. Kosti kuka su osnov, sa zglobovima kuka i pršljenovima kiĉme, kao centrima i omekšivan-je mišića, vezivnih tkiva, kao glavni cilj, terapija po mogućnosti normali-zuje dislocirane kosti, odstranjuje napetost i ukoĉenost mišića i vezivnih tkiva i prošimje polje pokretljivosti zglobova. Dislociranje kostiju kuka, izaziva pomeranje-dislokaciju zglobova, iskrivljenje kiĉme, lošu cirkulaciju krvi i time dovodi do raznih oboljenja. Dakle, nameštanje kostiju kuka je neophodna intervencija. Kako sam izneo, moja terapija nema za cilj leĉenje bolesti kao feno-mena, nego pronaći uzroke i njegove simptome i na taj naĉin leĉiti bolest, otuda naziv „uzroĉna terapija", ili »fundamentalna terapija". Bolesti nastaju zbog neravnoteţe tela. Ĉovek ima ugradenu moć odrţavanja ravnoteţe, a to je ţivotna snaga, ili sposobnost samoozdravljen-ja. Ako ĉovek izgubi tu sposobnost za samoozdravljenje, on se ne moţe suprostaviti bolesti i javljaju se simptomi koji oznaĉavaju bolest. Tada se javlja vaţan problem: da se pronaĊe već izgubljena moć samoozdravljenja. Terapija nameštanja kosti kuka pritiskom-gnjeĉenjem je najefikasnije sred-stvo za povećanje i oţivljavanje te sposobnosti. Zbog toga sam je nazvao „uzroĉnom terapijom", ili »fundamentalnom terapijom". Zbog ĉega je nepotrebno medicinsko ispitivanje i dijagnoza moderne medicine za ovu Terapiju?
Gospodin Taro Takami, predsednik Medicinskog udruţenja Japana, umro je od raka, njega su uzaludno leĉili moderaom medicinom. On je priznao nedostatke moderne medicine »Frakcija, gledana kao elita moderne medicine, donosi more problema, po mom mišljenju, ukoliko ne uzima u obzir ĉoveka kao celinu, odnosno kompletnu situaciju". Ove reĉi otkrivaju najveći nedostatak moderne medicine.
Ljudsko se telo sastoji iz fiziĉkog tela i duha. Fiziĉko telo saĉinjavaju: ruke, noge, mozak, srce, muskulatura, krv i drugi razni organi i ddva, koji zajedno odrţavaju aktivnost ţivota i u medusobnom su odnosu i ispomaţu fuiikcije. Kada se telo poremeti u funkciji, pojavljuju se primetna „odstu-panja" izmeĊu pojedinih delova tela. To je osaova razjedinjenosti moderne medicine. Razbijenost na pojedine delove, a ne na celinu. U terapiji nameštanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeĉenjem nisu potrebna medicinska ispitivanja, ni pojedinaĉni rezultati. Nepoznati su pro-blemi moderne medicine - razjedinjenost na delove. Ovom Terapijom na-meste se kosti kuka, što je glavni uzroĉnik bolesti, ako je potrebno i druge kosti, otkoĉe se zglobovi, omekšaju mišići i vezivna dciva, što dovodi do toga da se povećava opšta sposobnost samoozdravljenja, ţivotna snaga se vraća, bolest se odstranjuje. Razumljivo je da se mogu koristiti i dijagnoze moderne medicine, kako bi brţe i sigurnije postigli efekat.
Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeĉenjem je najidealnija medu prirodnim terapijama
Terapije koje ne koriste nikakva iustrumenta, nazivaju se priroduom terapijom. Svaka uobiĉajena prirodna terapija irna svoj glavni sadrţaj. Od njih neke kao i leĉenje celine, sadrţe nameštanje kostiju a druge, kao masaţa rukama, prstima, akcenat daju na mišić. Moja terapija je veoma sliĉna gore iznetim, ali, iako je i ona prirodna terapija, ipak se razlikuje od njih. Na pr. u kiropraktici glavni naglasak je na korekciji iskrivljenja kiĉme, bez ikakvog ozbira na kosti kuka. Kiĉma se ispravlja masaţom, a posle izvesnog vremena ona će se opet iskriviti kao što je i bila. Rekli smo, kao kuća na lošim temeljima, mora se raspasti bez obzira na stub. U poslednje vreme se obraća paţnja na to. Oni koji prime-njuju leĉenje celine, malo po rnalo, ipak obrate paţnju i na kosti kuka. Neki primenjuju ĉak i pritiskanje. Ipak mišljenje je jednostrano, jer ni samo nameštanje kuka nije dovoljno. Jer, iako se nameste kosti kuka, mora se postići i omekšivanje mišića i vezivnih tkiva, kako bi se to novo stanje odrţalo. Terapija nameštanja kostiju kiika pritiskanjem - gnjeĉenjem nije obiĉna masaţa. Ona deluje ne samo na loš poloţaj kostiju nego i na mišić. Njena tehnika predstavlja pritiskanje, trljanje, gnjeĉenje. Na toj, osnovi terapija daje vertikalan pritisak na neku taĉku, a to je glavna karakteristika. Trljanje i gnjeĉenje se rade istovremeno sa pritiskom, kao kod masaţe prstima, zbog toga ja nazivam ovu kombinovaiiu tehniku metodom .priti-skanjem - gnjeĉenjem". Pritiskajuća i gnjeĉeća tehnika daje bolji efekat od masaţe prstima. Ona moţe kompletno olabaviti mišiće i vezivna tkiva, obnoviti elastiĉnost mišića, olakšati nameštanje dislociranih kostiju i dovesti do uspeha u
12 13
leĉenju. Osim toga ona takode, poboljšava cirkulaciju krvi i lokalnog metabolizma. Ovakva medusobna povezanost je tehnika za divljenje. Pri pominjanju terapije, sećam se svog uĉitelja gospodina Shuiichi Ohno. On je, oduševljen kineskim stilom hrvanja SHAOLIN, otišao u Kinu u svojoj šesnaestoj godini. Uĉio je terapiju nameštanja kostiju, za vreme boravka u Kini, kao deo borilaĉke veštine. U Kini je ostao do kraja II Svetskog rata 1945. godiae. Po povratku kući studirao je razne narodne terapije, stavljajući u centar svog interesovanja nameštanje kukova, pri-tiskanje i gnjeĉenje, sa kombinovanom osnovom nameštanja, a po dosti-gnućima koje je uĉio u Kini. Ja sam poznavao gospodina Ohno preko njegovih dela i divio sam se njegovoj eminentnoj umetnosti i ĉudesnoj efikasnosti izleĉenja. To je razlog što sam posvetio svoju mladost studiranju ove terapije. Posle sam sredio i sistematizovao metodu koja je primenjivana više od 20 godina, i u saglasnosti sa gosp. Ohno nazvao sam je Terapija za nameštanje kostiju kukova pritiskanjem-gnjeĉenjem. Ona kao bazu ima kinesku terapiju zva-nu .Zheng Ti Fa" (Leĉenje celine).
t
Ne postoji racionalnija metoda veţbanja od Terapije nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem
Moţe se reći da je ova Terapija vrsta metodskih veţbi. Razlikuje se od ostalih veţbi za leĉenje, jer ga pacijenti ne mogu raditi sami, nego bolesnik prima na sebe uticaj drugoga tj. pokrete terapeuta. Za vreme leĉenja pacijent je opušten celim telom na podu. Terapija se izjednaĉava sa veţbom koju po teţini iziskuje trĉanje na 1500 metara. Razlika je u tome što taj koji trĉi dahće ubrzano, srce mu lupa i oseća se neprijatao. Ali pacijent koji prima moju Terapiju oseća se prijatno, njegovo srce kuca stabilno, niišići su mu opušteni, krvotok je dobar, pa neki od njih lako i zaspu. Ali, efekat je isti kao da su trĉali 1500 metara, bez napora za srce, bez grĉenja mišića, a nameštajući dislocirane kosti. ' Kako Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem deluje na bolesnike od raka u odmaklom stadijumu? Ranije sam viĊao mnogo bolesnika koji pate od raka u odmaklom stadijumu. MeĊu njima je bio i 55-godišnji muškarac, koji se presavijao od jakih bolova, imao je rak stomaka u odmakloj formi, a došao je u moj Institut na leĉenje. Ja ga nisam mogao spasti sa mojom tehnikora leĉenja, ipak moja mu je Terapija pomogla u odstranjivanju bolova, i kako sazna-jem on je umro miran, iako leĉenje nije uspelo.,....
14
Drugi 57-godišnjak imao je rak jetre, obratio se mom Institutu, sa jako oslabljenim orgaiiizmom. Posle više leĉenja on je dobio na snazi i mogao je u kolicima izlaziti u šetnju. Ipak njegovo zdravstveno stanje bilo je nestabilno. Ja sam prestao sa leĉenjem posle 20 terapija, na zalitev njegovih ĉlanova porodice, jer su primetili da su se njegovi bolovi ublaţili. Posle mesec dana i ovaj pacijent je umro spokojno. To pokazuje ogromnu razliku izmeĊu bolesnika od raka koji je primio Terapiju i umro spokojno, od onoga koji nije primao Terapiju i umro u strahovitim bolo-vima. Bol troši energiju i ubrzava smrt. Moja Terapija moţe produţiti ţivot i ublaţiti bolove, što sminije i ĉlanove porodice. Zbog toga mislim da leĉenje mojom terapijom ima ne mali znaĉaj. Ostali efekti Terapije nameštanja kostiju kukova pritiskanjem-gnjeĉenjem Terapija ne samo što moţe da leĉi bolest, nego dobro deluje i kao prevencija od bolesti i odstranjuje zamor tela. (1) Terapija deluje tako da osećate toplotu, osveţenje i zadovoljastvo. Ustvari vi ne osećate zamor srca, niti treba da imate strah od ovog leĉenja kao u bolnici. (2) Terapija odstranjuje zamor tela da bi se moglo osetiti zadovoljstvo. Kada se reguliše cirkulacija krvi, metabolizani oţivi, substance i izazivaĉi zamora se eleminišu. (3) Terapija leĉi teške bolesti. Ona moţe podići sposobnost samoozdravljenja vašeg tela, povećati vašu otpornost prema bolestima, pojaĉati unutrašnje funkcije i zbog toga vi ćete izbeći sigumo teške bolesti. (4) Terapija stvara imunitet protiv prehlada. Bilo kakav lek da uzimate neće vam pomoći ako niste stekli otporaost prema virusima. Moja Terapija vam obećava ţivot bez prehlada. (5) Terapijom se povećava visina tela. Zalivaljujući nameštanju kostiju kuka omekšava se muskulatura u krstima, proširuje se meĊupršljenski prostor u kiĉmenom stubu, koji se ispravlja i tako raste visina, naroĉito kod dece. (6) Terapija ulepšava vaše lice. Ona odstranjuje bore koţe, leĉi ekcem i perutanje koţe kao i bubuljice. Ima uticaja da kosa ne sedi, da se ne ćelavi, spreĉava gljiviĉna oboljenja na nogama. Spreĉava 15
stvaranje zadebljanja koţe na tabanima. Terapijom se zaobljuju ţenske grudi. (7) Terapija ĉini telo elastiĉnim i oţivljava njegove pokrete. Ĉesto se •. kaţe da je gimnasticiranje zdravo. Da li je stvarno sport najbolji i da se stvori uravnoteţenost tela? Da li to odgovara svim Ijudima? Ja sumnjam u to! Ali moja Terapija shiţi za pokretanje celog tela i odgovara svim Ijudima. (8) Terapija vas ĉini bezbriţnim i ţivalmim. Zdrav duh nalazi svoje mesto u zdravom telu. Ako se duli razboli, ra/boli se i telo. Ako vi ţelite imati zdravo telo sa zdravim duliom, i ţelite postati bezbriţni i ţivahni, prihvatite se leĉenja mojom terapijom. (9) Terapija poboljšava seksualnu funkciju. Sigumo je da ima povoljne efekte kod smanjene seksualne funkcije.
V KAKO PREPOZNATIDISLOCIRANOST KOSTIJU KUKA? U kom je stanju dislokacija kostiju kuka?
Linija ramena i linija faikova kod ĉoveka sa normalnim kostima kuka, su horizotnalna, i kad sedi ili stoji (vidi sliku 6A). Kada kiĉma seĉe liniju kukova na taĉki, stvara se pravougaoni kvadrat, jedna noga je duga kao i draga. Sada ću objasniti stanje dislociranog desnog kuka. Prvi stadijum dislociranih kostiju kuka:
Kada se leţi na stomaku, desna strana linije kuka biće viša nego leva, isto tako i linija ramena (vidi sliku 6B). Dislocirane kosti kuka krive se nazad sa desnim kukom višim, nego sa levim. Stojeći ili hodajući ĉovek sa normalnim kukovima opterećuje podjednako levu i desnu nogu. Da bi poduprlo iskrivljeno telo, leva noga mora izdrţati više od polovine njegove teţine. Da bi se odrţala ravnoteţa, grudni i lumbalni pršljenovi zavijaju se udesno, a vratni pršljea ulevo i glava se savija udesno. Linija kuka postaje viša na levoj strani, a aiţa na desnoj, dok linija ramena postaje kao i u leţećem poloţaju l(vidi sliku 6C). Dislocirani desni kuk kreće napred, levi kuk izgleda viši nego desni. Desno rame, pod uticajem udesno iskrivljene kiĉme, kreće napred i telo se savija ulevo. Drugi stadijum dislociranog kuka
Ako se dislocirani desni kuk ne namesti duţe vreme, malo po malo zamori se leva noga, zbog opterećenja teţinom tela. U to vreme desna noga još moţe izdrţati opterećenje. Kada teţina prede na desnu nogu, desni zglob kuka, koji se iznutra već iskrivio, postepeno se izgurava napolje i desna noga zbog toga postepeno postaje duţa. Pošto teţina preĊe na desnu nogu, gornji deo kiĉmenog stuba mora se iskriviti na levo. Ali već udesno iskri-vljeni deo kiĉme ne moţe se ispraviti kao ranije, ona moţe koristiti samo levu krivinu gornjeg dela kiĉme da bi se odrţala telesna ravnoteţa. Evo zbog ĉega celo telo dobija oblik slova S.
17
Tada, zbog odrţavanja ravnoteţe, postoje gomji deo kiĉme iskrivljen, linija ramena diţe se levo, a spušta se desno. Oba ramena se naginju napred i teţe na desno. Takvo telo naziva se „telo zmije" (vidi sliku 6D). Treći stadijum išĉašenja kuka Kada se situacija još više pogoršava, desna noga, koja mora biti kraća od leve, postaje toliko duga, koliko leva, iako je dislociran desni kuk kada pacijent leţi potrbuške. U najteţem sluĉaju desna noga postaće nešto duţa od leve da bi moglo izdrţati preveliko opterećenje. Ĉak i u blagom sluĉaju dislociranja levog kuka siluje sebe, iako noge izgledaju iste duţine. Kom-binovane karakteristike dislokacije desnog i levog kuka nazivam »kombino-vani tip". Iskrivljenje tela se pogoršava, jer teţina tela naizmeniĉno prelazi s desne na levu nogu, pa s leve na desnu, što izaziva kiĉmu da pri hodu „crta" komplikovanu cik-cak liniju. Osim toga i desni i levi zglobovi kuka nepre-stano se izmeštaju u tom stadijumu. Dislokacija se širi ne samo na ramena, laktove, zglobove ruku i zglobove prstiju, nego ĉak i na rebra. Sliĉno dislokacija zgloba kuka utiĉe na noge, na ĉlanke nogu, zglobove prstiju nogu. Strašno je što dislociranje koje se prvo odigralo u kuku, pre ili posle loše utiĉe na zglobove celog tela. Kakve bolesti prouzrokuje dislokacija kostiju kuka? Bolesti prouzrokovane dislokacijom kostiju kuka su veoma razno-vrsni. Gore je data analiza iz mog vlastitog materijala kojeg sam sakupio tokom dugotrajnog studiranja. (1) Tip sa dislociranim desnim kukom (tip sa opterećenim desnim zglobom kuka). - tip opterećenog parasimpatiĉnog nerva - loša funkcija jetre i stomaka, prolivi, mršavljenje, ginekološka oboljenjaisl.; (2) Tip sa dislokacijom levog kuka (tip sa opterećenim levim zglobom kuka) - tip opterećenja simpatiĉnog nerva - hipofunkcija srca, pluća, debljanje, zatvor, prehlade i sl.; (3) Kombinovani tip (tip dislokacije desnog kuka kombinovana sa opterećenjem levog zgloba kuka, ili tip opterećenja i dcsnog i levog zgloba kukova, ili tip sa isĉašenjem levog kuka, kombinovanog sa tipom opterećenja desnog zgloba kuka, ili tip opterećenja i desnog i levog zgloba kuka)- probirljivost u hrani, telesna teţina varira, naizmeniĉno prolivi i zatvori i uopšteni tipiĉni simptomi (1) i (2).
SI
.
-
.'
.
Slika6. 19
Bolesti nervtto vegetativnog sistema:
Podrhtavanje, masne tvari u krvi, posledica infarkta miokarda, defekt srĉanih zalizaka, nesvestice prilikom stajanja, proširenje vena, zastoj u krvotoku, povećanje tiroidne ţljezde, smanjenje tiroidne ţljezde, proširenje srca, posledice krvarenja u mozgu, promuklost glasa, nemogućnost proiz-vodnje glasa, aritmija, angina pektoris, posledica tromboze u mozgu, po-višeni krvi pritisak, smanjeni krvni pritisak, tahikardija, usporen rad srca, oticanje ruku, obraza, kapaka, nogu i ruku. • I
Podrigivanje, bolest meseĉarstvo, uspavanost, premalo znojenje, osećaj ţedi, tremor glavom, hrkanje, gasovi u crevima, krvarenje u mozgu, jako znojenje, nedostatak znojenja, glavobolja, osećaj „teške" glave, i jako znojenje za vreme spavanja. Kolna i gljividia oboljenja:
Bolesti disajnih organa:
Nepravilan osećaj ukusa, mirisa, bola, dodira, temperature, gruba koţa, perutanje koţe, gnojno zapaljenje korena zuba, kašikasti nokti, koţna dermatomikoza, ţuljevi, zadebljanje koţe na stopalima, seda kosa, svrab, pigmentacija, ekcem, promene na koţi kao posledica uzimanja droge, bore po licu, povećana pokretljivost.
| Oteţano disanje, osećanje pritiska u grudima, sklonost prehladama, ; smetnje u grlu, fobije u prisustvu puno Ijudi, osećaj gušenja, zapaljenje sinusa, bronhitip, zapušenost nosa, zevanje, astma, oteţano disanje, krva-renje iz nosa, ĉest kašalj, uvećano luĉenje pljuvaĉke, bolesti organa za varenje, osećaj nadutosti trbulia, suţenje jednjaka, izbirljivost u hrani, oteţano gutanje, loš apetit, gubljenje apetita, nemogućnost povećanja tele-sne teţine, povraćanje, ţgaravica, spušten stomak, smetnje u ţuĉi, podrigi-vanje, poremećaj rada creva, gaĊenje u stomaku, hroniĉno zapaljenje slepog creva, zapaljenje ţuĉne kese, zapaljenje creva, gojaznost, zatvor, preretka stolica, proliv, krvava stolica, zapaljenje pankreasa, stomaĉne smetnje, smetnje rada jetre, ĉir dvanaesto.-palaĉnog creva, neutoljiva glad za slat-] kišima. |
..
.
Dečije bolesti:
Povraćanje mleka, vrištanje noću, naklonost prehladama, gubitak ape-tita, nedovoljan rast, zatvor, proliv, lako dobijanje temperature, ekcemi, kašalj, laka isĉašenja, gojaznost, glavobolja, znojenje prilikom spavanja, astma, probirljivost u hrani, bolovi u trbuhu, naklonost padanju, zapušen nos i grĉevi.
•>
Ostale bolesti:
Urogenitalne bolesti:
Opšti zamor tela, ĉesti zamori, nestrpljivost, nedostatak snage za rad, eksplozivnost, prepodnevni zamor, loš san, rasejanost, bezvoljnost za ţivot, nedostatak ţivahnosti, fiziĉka slabost, pesimizam, osećaj straha, pospanost, uznemirenost, gubitak sna, temperatura, povišena temperatura, anemija, bledilo, neprijatan miris pod pazuhom, kriva kiĉma, osetljivost na zimu, loš zadah iz usta.
Neuredna menstruacija, sklonost stvaranju kamena u bubregu, smetnje u seksualnoj funkciji, noćno mokrenje, bolno mokrenje, ĉesto mokrenje, nmogo mokraće, premalo mokraće, zadrţavanje mokrenja, hemoroidi, lutajući bubreg, uvećana prostata, zapaljenje sluzokoţe materice, zapaljenje vagine. \
1
Bolest pokreta osećaja:
'">>•
,
Kako sami da ispitate svoje kosti kuka?
Parkinsonova bolest, padaviĉarstvo, gubitak sposobnosti liodanja, trĉanja, sedenja, i stajanja; spavanje samo ukoliko je okrenut licem na dole, redukcija vida, nejasan vid, ograniĉenje vidnog polja, grĉevi, bol kolenog zgloba, bol zgloba knka, zapaljenje nerva išijadikusa, bol kod trigeminusa u glavi, bol kod okcipitalnog nerva, bol nerva rebara, bol u struku, osećaj koĉenja vrata, bol ramenog zgloba, bol tabana, noţnih prstiju, prstiju ruku, zapaljenje ligamenata, hroniĉni lumbago, manji bol u krstima, bol u leĊirna, bol laktova, bol ramena, razne povrede, ziijanje u ušima, šlog, neosetljivost ] ruku, prstiju, lakta, donjih ekstremiteta, glave, usana i voda u zglobovima kolena.
Mislim da već znate da malo Ijudi ima normalne kosti kuka i da isĉašenje kuka izaziva mnoge bolesti. Zbog toga je neophodno znati da li se kosti pomeraju ili ne, kao i to kom tipu pripada dislokacija kostiju, da bi se leĉenje primenilo blagovremeno. Vi ćete lako ustanoviti dislokaciju kostiju, saznati tip dislokacije i leĉiti se u svojoj kući po ovim metodama: /. Dislokacija se vidi na prvi pogled
\
Dislokacija ostavlja svoje znake, bilo da je leva ili desna, ti se znaci nalaze na licu, na ostalim delovima tela i na pokretima. (1) Znaci na licu
20 21
Normalno Ijudsko telo je simetriĉno a u centru se nalazi kiĉma kao ispruţena strela. Isto tako je i lice. Tu simetriju remete isĉašeni kukovi. Konkretni primeri su sledeći: Jedno oko je široko otvoreno, jedan gornji kapak ima dvostruku ivicu, a drugi ne. Jedan donji kapak je oteĉen, dok je drugi ravan, jedna obrva visi na dole, horizontalne bore na ĉelu prostiru se na dole na jednoj, a na gore na drugoj strani. Vertikalna bora izmeĊu obrva se javlja samo na jednoj straoi, nosna linija je kosa, jedna nosna šupljina je manja, nosna pregrada nije prava, bora izmeĊu korena nosa i ćoška usne nedostaje na jednoj strani ćoškovi usana nisu na istoj liniji, brada je kriva, jedno je uho više od dmgog (Vidi sliku 7). Jedan ili više od tih znakova pokazuju da su kosti kuka dislocirane. (2) Znaci isĉašenja su vidljive po telu i nje• govim pokretima. Ne samo lice nego i dragi delovi tela, kao i nesvesni pokreti tela, ukazuju nam na dislokaciju kuka. Ako ste paţljivi zbog toga moţete uoĉiti da je ĉovek sa iskrivljenom glavom, sa jednim ramenom niţim od drugog, ili koji ima jednu ruku duţu, ĉovek sa presavijenom kiĉmom, ĉovek ĉiji su noţni prsti savijeni prema unutra ili napolje u obliku X, ĉovek sa razliĉitom veliĉinom stopala, ĉovek sa kajišem koji nije horizontalan, sa krivim vra-tom, koji nema dubok san ukoliko ne leţi potrbuške ili na odreĊenoj strani, koji pešaĉi sa vidljivim nenormalnim manirom, ĉovek koji stalno ima ranu na jednoj peti (ĉlanku) ili nozi, ĉija je jedna ruka manja i ĉovek koji je preţiveo teško rodenje. Gornji znaci tela i njegovi pokreti bez izuzet-ka ukazuju na išĉašenje kuka.
Pošto je desni kuk viši od levog desna noga je odignuta. Rezultat toga je da nam se aesna noga ĉini kraća od leve, kada su levo i desno koleno sastavljeni. (Vidi sliku 9). Kada je desni kuk isĉašen hroniĉno je loša cirkulacija krvi u okolini desnog kuka i zategnutost i neelastiĉnost okolnih mišića. To oteţava ispruţanje desnog zgloba kuka i diţe levi kuk kada ste u leţećem poloţaju potrbuške (Vidi sliku 10).
Slika 9.
Slika 10.
Kada ĉovek sa dislokacijom desnog kuka leţi potrbuške ojegova leva noga se nehotiĉno savije, a desna noga se drţi ispruţeno, pravo (Vidi sliku 11).
2. Kako proiiaći dislokaciju prema pokretima i pozama ?
U svakodnevnom ţivotu svi pravimo nesve-sne pokrete i poze. Analizirajući te pokrete i poze mi raspoznajemo tipove dislokacije kostiju kuka. (1) Znaci dislokacije desnih kostiju kuka.
SlikaS.
22
1) Leţanje na trbuhu Desna strana linije kuka je viša od leve. Pri-tisnite i levi i desni kuk palcima i naćićete da je desna kost kuka viša od leve. Bore koţe nastale od pritiska prostiru se na gore na strani desne ruke (Vidi sliku 8).
Slikall 2) Leţanje na leĊima Leţeći na ledima ĉovek sa išĉašenim desnim kukom ĉesto zauzima sle*deći poloţaj: Leva je noga prebaĉena preko desne, odnosno prekrštene
23
su (Vidi sliku 12A). Leva noga je savijena, a desna ispruţena (ViĊi sliku 12B). Leva noga je izbaĉena ustranu, desna malo skupljena prema naslonu kreveta, sa malo savijenim prstima (Vidi sliku 12C).
3) Leţanje na jednoj strani Desna noga je stavljena na levu i prekrštene su (Vidi sliku 13)
B Slika 15.
SlikalS.
Siika 14.
24
4) Sedenje na stolici Za vreme sedenja gornji deo tela je nagnut udesno jer je desna noga kraća od leve. Da bi se odrţala ravnoteţa gornjeg dela tela, prirodno se glava kloni ulevo (Vidi sliku 14). Pošto se desni zglob kuka teţe pokreće leva potkolenica je uvek iznad desne i oseća se tegoba i zamor (Vidi sliku 15B) Kada noge nisu prekrštene onda je leva noga više ispruţena od desne (Vidi sliku 16A). Kada su potkolenice sastavljene, levi prsti nogu su ispred desnih (Vidi sliku 16B). Ako je ţena sa sastavlje-nim potkolenicama njeno se telo klanja na levo. 25
5) Stajanje Pošto je desna noga relativno kraća, podiţe se levi kuk. Linija kuka je viša na levoj strani. Znajte da je stanje suprotno od onog u leţećem poloţaju na trbuhu. Ĉovek koga zamolimo da zauzme stav voljno, uvek prvo ispruţi levu nogu ulcoso napred, stavljajući teţinu tela na desnu nogu, a kada se zamori desna noga, zameni poloţaj nogu. Razlog je što se levi kuk moţe lako pokretati (Vidi sliku 17B). Kada ţena stoji, ĉesto stavlja teţinu tela na desnu nogu, ispred koje je leva noga prekrštena (Vidi sliku 17C).
oba kolena upraviti na levo (Vidi sliku 20). Ako se kolena usmere desno, ne moţe se sedeti stabilno i komotno. To pokazuje da se isĉašenje po-goršava.
Slika 19.
Slika 20.
Kada se sedi na kolenima sa prekrštenim potkolenicama leva je noga stavljena iza desne (Vidi sliku 21). 7) Silazak niz stepenice Kada se silazi niz stepenice tada se rotira leva noga prema spolja pošto je ona duţa od desne, ĉak i kada se ide polako pomalo se izbacuje leva noga. Slika 22. Slikal7. "$:
Ĉovek sa desnom dislokacijom kuka, kada pešaĉi mora teţinu tela stavljati na levu nogu. Da bi se odrţala ravnoteţa kiĉma se izvija desno, a telo levo. Kao rezultat toga je podizanje levog ramena. Da bi se postigla ravnoteţa tela, glava klone udesno (Vidi sliku 18). Ĉovek sa oĉigledno podignutim ramenom, ĉija kiĉma je već ozbiljno iskrivljena mora primati ovu Terapiju nameštanja kostiju kuka što je moguće pre.
Slika 18.
26
6) Sedenje Japanci obiĉno sede na kolenima sa levom nogom na desnoj (Vidi sliku 19). Što ĉešće tako bude sedeo ĉovek sa desnim išĉašenjem sve će se više kriviti tj. išĉašenje će se pogoršavati. Da bi se sedelo na kolenima sa jedne strane, moraju se
Slika 21.
Slika 22.
(2) Znaci tipa sa dislokacijom kostiju levog kuka ili kombinovani tip U poĉetnom stadijumu dislokacija kostiju levog kuka je identiĉna sa onim desnog kuka, oni se razlikuju samo u pravcu dislokacije. Oba tipa mogu prerasti u kombinovani tip. Zbog toga mora se voditi raĉuna o tome da taj koji nema jasne karakteristike desne ili leve strane je kombinovani tip. (3) Ostali znaci Svi tipovi imaju osim gore opisanih znakova i druge suptilne manife-stacije koje je teško prepoznati, a korisni su za upoznavanje tipova.
27
1) Oblik tela i kosa ; , <' . • Tip sa desnom dislokacijom kuka: Do sada se nije ugojio i obiĉno ima sedu kosu Tip sa levom dislokacijom kuka: Obiĉno je debeo već od detinjstva, a najĉešće i ćelav. Kombinovani tip: Posle gubitka izvesne teţine on se ugojio u jednom vremenskom periodu, a posle je smršao, i ima proreĊenu sedu kosu. 2) Devijacija pupka Tip sa dislokacijom desnog kuka: Pupak se krivi na levo Tip sa dislociranim levim kukom: t Pupak se krivi na desno. 3) Istrošenost donova cipela Tip sa dislokacijom desnog kuka: Levi don je više istrošen nego desni i nejednak je, jer je desna noga slafeija i leva mora nositi veći deo teţine tela. Tip sa dislokacijom levog kuka: ,....,. Suprotno od prethodno opisanog. . Kombinovani tip: , Jedan Ċon je jako istrošen. 4) Sedeća poza u WC-u , Tip sa dislokacijom desnog kuka: Kad sedne na wc šolju ispruţi levi vrh noge ispred desne i leva noga je nešto okrenuta od desae. Tip sa dislokacijom levog kuka: Suprotno od gore opisanog. Kombinovani tip: Znaci gornja dva tipa se izmenjuju me^usobno. 5) Ispruţanje prstiju ruku Tip sa dislokacijom desnog kuka: Taj koji moţe odvojiti palac leve ruke od ostalih sastavljenih prstiju više nego na desnoj ruci (Vidi sliku 23A). Taj koji moţe raširiti sve prste leve ruke šire nego desne (Vidi sliku 23B). Taj koji moţe napraviti slovo V na levoj ruci šire od desne (Vidi sliku 23C). t. /"v->
A Siika 23.
28
Tip sa dislociranim levim kukom: Suprotno od gore opisaaog. 6) Iskrivljenje noţnih prstiju Tip sa dislokacijom desnog kuka: Noţni palac leve noge je toliko iskrivljen da se nalazi na ili ispod drugog prsta noge, pošto se telo naslanja samo na levu nogu (Vidi sliku 24). Tip sa dislokacijom levog kuka: Suprotno od gore opisaiiog. Kombinovani tip: Krivljenje palca je još ozbiljnije, primet-no je i na levoj i desuoj nozi. Slika 24. Ĉovek normalnih kukova, nema iskrivlje-ne palĉeve, ili ako poseduje taj fenomen, on je manje ozbiljan, jer teţina takvog tela je rasporeĊena na obe noge podjedna-ko. Pogledajte i videćete da kod beba taj fenomen ne postoji. 7) Pucketaiije prstiju Tip sa dislokacijom desnog kuka: Zglobovi prstiju desne ruke i noge uopšte ne pucketaju, ĉak ako ih i povlaĉimo jedno za drugim, ili to ĉine sasvim tilio, u uporeĊenju sa levom nikom i nogom. Mišići desne noge kod ovog tipa su tvrĊi od leve noge. To loše utiĉe na prste niku i nogu. Ovaj tip teţinu tela stavlja uglavnom na levu nogu da bi poštedeo slabiju desnu, ĉime samo slabi mišiće desne noge, mišići se koĉe, cirkulacija krvi se pogoršava. Tako kruti mišići slabe pokretljivost zglobova desne noge i ruke. TakoĊe preterano opterećenje leve noge dovodi do koĉenja desne rake, jer slabi pokretljivost zglobova u desnoj raci. Tip sa dislokacijom levog kuka. Suprotno od gore opisanog. Kombinovani tip. Neki zglobovi desne i leve ruke i noge pucketaju pstali ne, ili uopšte ne pucketaju. 8) Zakljuĉni po simptomima Tip sa dislokacijom desnog kuka: Ima desnu hemikraniu, slabljenje sposobnosti vida desnog oka, za-pušenu desnu nozdrvu, ĉešće zubobolje na desnoj straiii, eventualno za-pušenje desnog uva, bol u desnom ramenu, bol desne strane vrata, desne strane mišića pored kiĉme, slabiju pokretljivost desne strane struka meĊure-barske neuralgije na desnoj strani, bol u desnoj strani trbuha, smetnje; u menstruaciji i drage simptome koji se javljaju na desnoj gornjoj strani tela. Tip sa dislociranim levim kukom:
29
Suprotno od gore opisanog. Samo prolivi su zaraenjeni zatvorima. Kombinovani tip: Simptomi se pojavljuju i na levoj i desnoj strani istovremeno ili naizmeniĉno. Proliv i zatvor se smenjuju. 9) Zakljuĉci po naĉinu zatezanja nogu. Tip sa dislokacijom desnog kuka. Jak osećaj bola pri zatezanju mišića desne potkolenice, listova i drugih mesta u desnoj nozi, kada se sagnete napred sa obe ruke dotiĉući vrhove prstiju nogu, a noge su rastavljene u širini ramena (vidi sliku 25a) i kada se sedi na podu raširenim nogama i savijenim strukom prema napred ka prstima desne noge (vidi sliku 25b). Tip sa dislokacijom levog kuka. Taj bol se oseća kada se savijamo prema prstima leve noge. ' Kombinovani tip.
Bol oseća u obe noge.
VI ĈUDESNI EFEKTI TERAPUE NAMEŠTANJA KOSTUU KUKA PRITISKANJEM - GNJEĈENJEM Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeĉenjem podesna je, takode i za vas Dislokacija kostiju kuka je veoma ĉesta bolest. Njena evolucija kod bolesnika je skoro istovetna.a zbog toga je neophodna metoda leĉenja koja odgovara svima. Mišljenja sam da ta metoda nije ništa drugo nego Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem. Ĉinjenica je da svi koji prilivataju leĉenje u mom Institutu postiţu siguran efekat. Zaonekoji su tvrdili .Terapijameoineodgovara'Jabilirekao: „Prvo probajte moju terapiju i neće biti kasno ni posle toga izvesti zakljuĉak da li vamodgovara ili ne". Neki samo poslejedne-dve terapijebrzo izjave: „Sada ostavljam terapiju jer mi ne odgovara". Mislim da takvi Ijudi nemaju veru u pobedu svoje bolesti. Kod većine Ijudi koji su primili desetak, pa ĉak i preko stotinu aku-punktura, ruĉne masaţe i druge terapije, javlja se perutanje koţe „okorelost" koţe kao tvrda koţa slona, zbog dugotrajnog nadraţaja. Da bi se efekat postigao nastavlja se dalje nadraţivanje inaĉe neće biti efekta. Zbog toga ne dajem za pravo onim mojim pacijentima koji odustaju posle jedne-dve terapije. Moja terapija je široko aplicirana. Ona je izleĉila mnoge „neizleĉive" pacijente. Probajte moju terapiju, siguran sam da će te nii biti zalivalni.
' sliku 25 Pravilan postupak dovodi do brzog ozdravljenja
-v 'm, lako Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem odgo-vara svima, ipak mora se paziti kako se ona primenjuje. Samo ispravan postupak pruţa oĉekivani efekat. Prvo ne nameštajte zglobove beba od 4-5 meseci starosti. Drugo ne postupajte grubo kod predebelili-korpulentnih i starili i teţili bolesnika, koji su već leĉeni, a nije postignuti efekat. Terapiju treba da primenite sa velikom odanošću, strpljenjem i vešto. Ne postoji sluĉaj kod koga terapija ne odgo-vara. Naprimer, teškog srĉanog bolesnika morate uputiti vrsnom terapeu-tu, a ne primiti ga ako još nemate dovoljno iskustva. Vešt i iskusan t'
m
31
terapeut moţe pomoći i srĉanom bolesniku. Ipak, nespretna aplikacija';j a. moţe dovesti do neuspeha-. Znaĉi teški bolesnici iziskuju najiskusnijeg jgiski terapeuta. Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem je metoda aSgnja koja razvija sposobnost samoozdravljenja, efikasnost terapije moţesseiSest t postići samo ako bolesnik ima bar i malo ţivotne energije. tae eaerg; Ljudi su osloboĊeni dugotrajnih bolova
boiov;
Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem ima pnkrai-gaj metne rezultate leĉenja kod svih bolesti. Dozvolite mi da vam ukaţem na rai d-konkretne primere uspešnog leĉenja sa mojom Terapijom. Dobro je da-.:feipijc pre nego što krenete na moje terapije znate da ima i takvih Ijudi u svetusu «ak koji su izleĉeni mojom Terapijom.
/. Primeti običnih slučajeva 1
Bolest kolagena. Y.M. 51-godišnji muškarac, sa 1,5 cm , sa dislokaci-jom desnog kuka ţalio se na dermatomitis, reumatizam, sniţeni krvni pritisak, pomodrelost, lumbago i dr. On je izleĉen posle 20-30 leĉenja mojom terapijom. Meteorizam. F.M. 35-godišnja ţena, sa 1 cm isĉašenim kukom (desna strana), ţalila se na neurednu menstruaciju, zubobolje i pesimizam. Ona je izleĉena posle 22 terapije. Smetnje debelog creva. M.I. 56-godišnji muškarac sa 2 cm isĉašenim levim kukom, ţalio se zbog posledica infarkta miokarda. Njemu iku je ponovo vraćena ţivahnost posle 10 leĉenja i sada ţivi dobro u veselju i spokojno. Bolest srĉane pregrade. Y.O. 36-godišnja ţena. Imala je preko 20 /t simptoma od srĉane insuficijeneije. Ona je izleĉena posle 65 terapija. * Povećanje štitne ţljezde. T.H. 60-godišnja ţena bez dislokacije ku-ka, « osećala se dobro već posle 6 terapija. Više od 30 njenih simptomai j, 5* nervno-vegetativnog sistema ublaţilo se posle 2-3 leĉenja. '' Povećanje štitne ţljezde. S.O. 57-godišnja ţena, sa 2 cm isĉašenim desnim kukom, imala je više od 40 simptoma, koji su nestali posle 15 ? < leĉenja. Zapaljenje pankreasa.. F.M. 34-godišnja ţena imala je više od 20 simptoma zbog poremećaja nervno-vegetativnog sistema, koji su skoro u i> nestali posle 6 leĉenja. Angina pektoris. M.F. 36-godišnja ţena sa 2,5 cm isĉašenim desnim kukom, patila je 16 godina od povećanja masnoće u krvi-hiperlipemije, neuredne menstruacije, i smanjenog krvog pritiska sa više od 30 simpto-ma. Ona je izleĉena posle 66 terapija.
Disajne tegobe. K.T. 25-godišnji mladić sa 1 cm isĉašenim desnim kukom, izleĉen je posle 6 terapija. I njegove ostale bolesti, kao visok pritisak, lumbalgija, nestali su posle 9 leĉenja.
2. Primeri istrajnosti u dugotrajnom lečenju K.K. 47-godišnja ţena patila je od lumbaga i stvaranja kamena u ţuĉaoj kesi, gojaznosti. To je sve nestalo posle 165 besprekidnib. terapija. Ona je dobar primer istrajnosti u leĉenju. ,(
3. Primer teških slučajeva
s !&?,«>
F.O. 57-godišnji muškarac, sa 1,5 cm isĉašenja desnog kuka, patio je od rane faze raka jetre. Njegova bolest se smirila posle 20 leĉenja, ali se ponovo pojaĉala zbog prestanka sa leĉenjem. Leĉenje smo prekinuli po ţelji njegovih ĉlanova porodice, a on je umro posle mesec dana. T.S. 60-godišnja ţena, sa 3 cm isĉašenim desnim kukom, bila je potpuno fiziĉki iscrpljena, nije mogla ni jesti ni spavati. Ona je ozdravila posle 20 leĉenja.
4. Primeri priroĎnog lečenja bez operacije T.H. 19-godišnji mladić, sa 3 cm isĉašenim desnim kukom, patio je od jakih bolova u kostima zbog hernije ineĊupršljenskog diska. Prepo-raĉena mu je operacija, ali on se obratio mom Institutu. Njegovi bolovi nestali su posle 6 leĉenja. K.K. 64-godišnji muškarac, patio je od lumbaga od posle II svetskog rata i niko nije uspeo da mu odstrani bolove. Mnogi su mu savetovali operaciju, ali on je verovao u moju terapiju i ozdravio je posle 25 leĉenja. A njegovih 20 ostalib. simptoma ublaţilo se posle 50 leĉenja. »
5. Primeri uspešnog lečenja posle uzaludne operacije O. 45-godišnji muškarac, sa 1 cm dislociranim levim kukom, patio je od lumbaga i bolova u krstima preko 20 godina. On se 2 puta operisao, ali bezuspešno. Posle 5 mojih terapija ozdravio je. Njegovo stalno zujanje u ušima i hladnoća u lumbalnom delu tela nestali su posle 20 leĉenja. S.M. 32-godišnja ţena, sa 1 cm isĉašenim desnim kukom, patila je od lumbaga, zbog hernije meĊupršljenskog diska i zbog toga je i operi-sana. Posle je leĉena mojom terapijom 4 puta i oslobodila se bolova. Istovremeno prestali su joj bolovi u ramenima, leĊima i potkolenicama. Gornji primeri su samo deo mojih uspeha. Mislim da Terapija na-meštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem ima vidne uspehe i efekte nad svim bolestima i moţe vas ubediti da vaša bolest nije izuzetak.
Reakcije posle nameštanja kostiju kuka su predznak skorog ozdravljenja Neki bolesnici su se ţalili da su se njihovi simptomi pojaĉali posle moje terapije. Ja sam to nazvao .fenomen nameštanja kostiju kuka". Te reakcije su primećene kod teţih bolesti ili kod onih koji su primili terapiju kratko vreme u toku bolesti. Reakcije se javljaju ĉak i kod zdravih Ijudi. One nestaju postepeno za vreme leĉenja. Uglavnom reakcija se javlja kod onih pacijenata u dva tri maha koji prime oko 20 terapija. Kod onih paci-jenata koji prime više terapija posle će se reakcija javiti samo još jednom. Ta reakcija ukazuje na dobre efekte leĉenja i predznak je skorog ozdravljenja. Mehanizam reakcija kod nameštanja kuka Kako nastaju te reakcije? To ću prikazati na primeru isĉašenja desnog kuka. Ĉovek sa dislokacijom desnih kostiju kuka stavlja telesnu teţinu na levu nogu, kada stoji. Nameštanjem kukova nastoji se vratiti teţina sa leve na desnu nogu, tako da će loša cirkulacija krvi i u desnom gornjem delu tela biti poboljšana ili regulisana. Pošto se opterećenje kreće ka levom gornjem delu tela, desi se skoro privremeno isĉašenje u levom kuku. Kao rezultat javlja se ukoĉenost i zatezanje mišića i vezivnih tkiva u levom gornjem delu tela, koje izaziva simptome na slabim taĉkama tog dela tela, ili se pojavljuju stari simptomi. Ova reakcija nestaje tek posle dve nedelje, ili ĉak mesec dana, ako se terapija prekine zbog straha od tih reakcija. Oni će nestati samo ako se terapija ne prekine, nego nastavi bez prekidanja. Te reakcije su samo kamen spoticanja na dobrom putu ka ozdravljenju. Zbog toga pacijenti treba da se raduju tim reakcijama. Potpuno je pogrešno mišljenje da se stanje bolesnika pogoršalo zbog prijema terapije. Posmatrajte te reakcije tako, kao one koje nastaju posle masiranja ramena jer, tada se ima osećaj velike reakcije na terapiju.
VH TERAPUA NAMEŠTANJA KOSTIJU KUKA PRITISKANJEM-GNJEĈENJEM KOD KUĆE Svako moţe uraditi terapiju nameštanja kostiju kukova pritiskanjem-gnjeĉenjem, ali samo propisani-odgovarajući pokreti mogu doneti uspešnu ţetvu efikasnosti. Terapija postiţe cilj leĉenja samo pomoću odredene snage koja treba da deluje na telo ĉoveka. Neodgovarajući pokreti ne samo što ne daju dobar efekat leĉenja, nego mogu ĉak i prouzrokovati neoĉekivane traume. Zbog toga terapeut mora da ureţe u srce sledeća pravila za vreme leĉenja: (1) Pacijent treba da nosi tanko, leţerno i meko odelo, da je bez obuće, bez nakita, sata, naoĉara i dr.; (2) Terapeut mora imati odelo koje mu omogućava slobodne pokrete; (3) Leĉenje treba da se po pravilu obavlja na strunjaĉi, ne na jastuku, ĉaršavu, tepihu, krevetu i sl.; j, (4) Temperatura sobe treba da je umerena; , (5) Bolesnik treba da je opušten i da odrzava psihiĉku smirenost; (6) Kada pacijent leţi na trbuliu za vreme leĉenja, treba mu pod grudi staviti jastuĉić, jer neprestani dodir grudi moţe prouzrokovati traumu grudnog koša; (7) Za vreme leĉenja dece, starih, ili korpulentnih osoba ili previše mršavih terapeut treba da pazi na sfere zglobova i ne sme preterano koristiti svoju snagu; (8) Terapeut treba da obrati veliku paţnju na snagu upotrebljenu pri leĉenju bolesnika koji su operisali zglobove kolena ili kuka; (9) Pacijenti koji koriste lekove, neka ne prekidaju uzimanje lekova naglo, nego postepeno, zavisno od efekta ove terapije; (10) Terapeut treba da poĉne sa terapijom onili delova tela pacijenta koji su najpokretljiviji i postepeno se povećava sadrţaj rada na ostalim delovima. Nemojte lakomisleno pritiskati delove tela ĉiji efekat leĉenja nije siguran; (11) Pacijent treba da prima jedno leĉenje - terapiju dnevno, ako je teţak bolesnik, ili ako je pacijent jak moţe imati i dva leĉenja dnevno. Bolesnik koji nema dovoljno vremena mora uraditi terapiju svaki dnigi dan, bar nedelju dana, a posle rede. Kome je terapija potrebna radi prevencije bolesti, dovoljno je ako se leĉi jednom meseĉno ili ĉak i dvomeseĉno.
35
(12) Najidealnije je da se leĉenje odvija sistematski, po prograrau ovog metoda. Pacijent koji ne moţe sistematski primati terapiju, ili ima ograniĉene uslove, ipak treba da prima terapiju, jer i smanjeni broj terapija moţe pruţiti eventualne odgovarajuće efekte leĉenja. U tom sluĉaju efekat nameStanja kostiju biće samo 80 % od ukupnog efekta leĉenja, koji se postiţe svakodnevnim terapijama. (13)Ponavljanje leĉenja nekoliko puta, nije nekorisno. Što više puta se primenjuje leĉenje telo će postati sve elastiĉnije. Uglavnom posle 20-30 leĉenja u jednoj seriji već se mogu redukovati simptomi. Potom moţemo definisati sledeći projekat prema konkretnom stanju pacijenta. Moram napomenuti, da nemojte prestati sa terapijom u sluĉaju kada simptomi nestaju, nego morate nastaviti sa terapijom sve dotle dok se normalizuju kosti i oĉvrsnu mišići. Samo tako se moţe izbeći ponavljanje bolesti, kao i nastanak eventualnih novih patnji. Elastiĉnost Ijudskog tela je nejednaka, takode broj terapija za omekšivanje mišića oije isti kod svakoga. Terapeut kada pritiska-gnjeĉi mišiće osetiće da li su mišići omekšali - postali elastiĉni ili ne. Spolja otvrdnuo mišić teško je pritiskati-gnjeĉiti. Kada oni omekšaju, mogu se duboko pritiskati palcima, tako se proširuje i mogućnost gnjeĉenja. Prema pokretima ili fleksibilnosti ispruţanja zglobova moţemo odrediti mekoću-elastiĉnost organizma. Kada su mišići i vezivna tkiva graba, polje pokreta zglobova je ograniĉeno, malo. Ukoliko se ne ĉuju nikakva pucketanja u postupku nameštanja, to pokazuje da su zglobovi nepokretni, mišići i ve-zivna tkiva neelastiĉna. Ako se ĉuje pucketanje, to nam ne osigurava da je sve u redu. Mora se praviti sinteza uporeĊenja po karakteristikama pucke-tanja. Gore navedene taĉke mogu se sada svesti na sledeće: Po ukoĉenosti: Zglobovi se ne mogu ispmţati i nemoguće ih je name-stiti ĉak ni posle aplikacije metode, razumljivo ne ĉuju se ni pucketanja kod nameštanja. Pacijent oseća ili jak bol, ili ne oseća ništa. Kod male „mekoće": Dislocirane kosti su nešto malo nameštene, na-meštanje daje tiho pucketanje metalnog zvuka. Samo jedan ili dva pršljeiia pucketaju. Pacijent oseća bol. Kod mekoće: Nameštanje ide glatko, nadleţni zglobovi daju jasan zvuk pucketanja pri nameštanju. Mišići i vezivna tkiva su meka i elastiĉna. Pacipnt ne oseća bolove. Na kraju pacijenti se ne smeju previše zamarati i moraju ţiveti uredno. Drugaĉije se ne moţe postići povoljan efekat leĉenja. ,
Osnovni pokreti
Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉem ima ukupno 100 pokreta. Najbolje je da ih terapeut sve upotrebi za vreme leĉenja. Da bi se olakšalo pamćenje tih pokreta, ova knjiga ih svrstava u dve grupe:
Prva je grupa OSNOVNIH POKRETA, koja je efikasna kod svib. simptoma; Druga su pokrefi LEĈENJA ZA ODREDENE BOLESTI. lako terapeut mora upomo pamtiti i vešto aplicirati kompleksno ceo proces u toku leĉenja, mora kod svakog bar jednom ispuniti ceo komplet pokreta. Samo na taj naĉia poţnjećemo uspeh najboljih efekata. Efekat leĉenja ĉini jedinstvo sa uobiĉajenom primenom i veštinom teraneuta. Zbog toga je vaţno da terapeut zna napamet sve tekstove ispod ilustracija i da zna cilj i osnovne zahteve svakog pokreta. Ne sme se napustiti leĉcnje zbog nespretnosti tehnike i slabog efekata leĉenja, nego se mora istrajati u radu i paţljivo osmatrati pokrete. Posle toga će postepeno ali sigurno usvojiti ono što je bitno u terapiji, a samim tim uspeh u leĉenju će se povećavati. Sada ću prikazati osnovne pokrete. Oni su stvarno pokreti leĉenja za nameštanje dislociranih kostiju kuka i ispravljanje kiĉme. Konkretni koraci su sledeći: Prvo: namestiti zgloblove ramena i gornje gradne pršljenove, a puc-ketanje prilikom nameštanja oznaĉava uspešnost tih pokreta; Dmgo: Namestiti srednje i donje pršljenove grudnog koša i pršljenove lumbalnog dela. Pucketanje znaĉi uspeh; Treće: Namestiti donje pršljenove gradnog koša i lumbalne pršljeno-ve. Ĉuće se nekoliko pucketanja ako je lumbalni deo postao elastiĉan; Četvrto: rukom, ponavljajući, pritiskati i gnjeĉiti mišiće krsta sa obe strane kiĉme, od gornje krivine lopatica sve do ilijaĉnog grebena, da bi se omekšali kruti, ukoĉeni mišići i tako postepeno vratiti kost kuka na svoje normalno mesto; Peto: namestiti zglobove u krstima. Ako se mišići oko zglobova omekšaju ĉuće se pucketanje s jedne strane tela pacijenata. U medicini krsni zglob se naziva nepokretnim zglobom, a zvuci pucketanja ipak kazuju da je on pokretan. Zadnji korak je nameštanje zgloba kuka. Ako se odstrani zategmitost ligamenata kuka i okolnih grupa mišića ĉuće se jasan zvuk nameštanja. Zglob kuka kod onih koji nmogo pešaĉe moţe se lako ispruţiti. To pokazuje da je zglob kuka vaţan pri pešaĉenju. Posle aplikacije gore navedenih terapiskih pokreta pacijent treba da legne potrbuške da bi se osmotrila karliĉna linija. Ako je ona horizontalna i formira pravi ugao sa kiĉmom moţe se zakljuĉiti da je kuk pacijenta namešten. Ĉak i za iskusnog terapeuta je teško odjednom namestiti sve kosti pacijenta sa ukoĉenim mišićima. Zbog toga nemojte se zanositi da moţete odmah namestiti kuk, samo zbog usvojenog znanja gore opisanih pokreta. Za leĉenje morate imati strpljenja. Gore opisani pokreti igraju vaţnu ulogu u nameštanju svih kostiju tela i mogu dati vidljive efekte leĉenja u kratkom vremenu. Zbog toga vaţno je
36
37
nastojanje terapeuta da ih dobro usvoji od prvog dana. Samo tako moţe biti na usluzi pacijentu uvek i na svakom mestu. (1) Nameštanje zglobova ramena i gornjih pršljenova gradnog koša Terapeut ĉuĉne iza pacijenta, oslonjen na tlo prstima, i sa oba kolena steţe zadnjicu pacijenta. Pacijent obe nike sa prepletenim prstima stavlja na svoj potiljak. Terapeut podvlaĉi svoje ruke pod pazuhe pacijenta i stavlja ih na njegove ruke (Vidi sliku 26A). Povlaĉeći pacijenta prema sebi terapeut istovremeno jakim pokretom ga podiţe gore. Ukoliko se ĉuje nekoliko pucketanja to pokazuje da su kosti nameštene. Ovaj pokret iziskuje da terapeut ispravi svoje laktove, a grudima se naslanja na leda pacijenta (Vidi sliku26B). •>'•• '•;••'.'
pozicije ruku terapeuta i pacijenta SJika26.
(2) Nameštanje kiĉme . Vidi sliku 1 (3) Nameštanje lumbalnih pršljenova Terapeut stavlja svoje desno koleno na butinu pacijenta, ispravi svoju levu ruku i podvuĉe pod levi pazuh pacijenta, i stavlja pacijentovu desnu ruku na levo rame; desnom rukom gurne desno rame pacijenta napred, da bi telo mogao okrenuti ulevo. Ako oseća nemoć, terapeut treba da napregne snagu (Vidi sliku 27A). U momentu dodavanja jaĉe snage ĉuće se pucketanje kiĉme, što znaĉi da je nameštanje uspelo. Sve se to isto mora ponoviti na suprotnoj strani (Vidi sliku 27B).
pozicija ruku terapeuta
Slika27. <
38
4) Pritiskanje-gnjeĉenje gornjih delova mišića sakralne kiĉme Terapeut u kleĉećem poloţaju sedne na struk pacijenta i palcima pritiska-gnjeĉi oba mišića pored kiĉme do iznad lopatice deset puta na svakoj taĉci (Vidi sliku 28).
5) Pritiskanje-gnjeĉenje pršljenova leĊa > .; Vidi sliku 2 . . • ,.,;, • •,,•,- . • 6) Nameštanje desnog zgloba karlice Vidi sliku 4 7) Nameštanje levog zgloba karlice Vidi sliku 5 8) Nameštanje levog zgloba kuka Pacijent legne na desnu stranu, licem okrenutim nešto udesno, prirod-no skupi levo rame, savijene ruke pruţi ispred grudi, savije desnu nogu, a ispruţi levu. Terapeut desnom nogom pritisne desni gleţanj pacijenta, a ostavlja levu nogu po strani. Posle terapeut obema rukama uhvati levu nogu pacijenta i okreće ga levo i desno, pritiskajući svojom desnom nogom desnu nogu pacijenta. Terapeut sa obe ruke okrene levu nogu pacijenta unutra i jako ga vuĉe. Ako oseća otpor, mora povećati svoju snagu. Pokrete ponoviti 2-3 puta (Vidi sliku 29).
pozicija nogu terapeuta
Slika 29.
1. Trapezni mišić 2. Lopati&ii mišić - dizaĉ 3. Romboidni miSić 4. Gornji kiĉmeni mišić 5. Gornji zadnji
6. Široki ledni mišić - latisimus 7. Donji zadnji mišić 8. Spoljašnji medurebarni mišić 9. Vanjski kosi mišid trbuha 10. Krstaĉno kiĉmeni mišić (sakrospinalni)
Slika 28. fatena ipoloiaj lednih mištta
9) Nameštanje desnog zgloba kuka Pacijent legne na levu stranu, lice nešto više levo, prirodno skupi ramena, ruke pruţi savijene ispred grudi, savije levu nogu, desna je ispruţena. Terapeut pritisne levom nogom gleţanj leve noge pacijenta, a desnu nogu ostavlja sa strane. Posle terapeut sa obe ruke uhvati desnu nogu pacijenta i okreće ga levo i desno, gurajući svojom levom nogom nogu pacijenta, terapeut sa obe ruke uhvati i okrene desnu nogu pacijenta unutra
i jako ga vuĉe. Ako oseća otpor, moraće povećati svoju snagu, pokrete ponoviti 2*3 puta (Vutt šliku 3d).
SlikaSO.
Pokreti za leĉenje lumbalgije Mnogi Ijudi pate od lumbalgije. Šta su razlozi simptoma lumbalgije? Pre nego što prikaţem metodu leĉenja prvo ću nešto reći o lumbalgiji. Mnoge bolesti, kao bolovi mišića, kostiju, nerava, unutrašnjih organa, mogu izazvati lumbalgiju. Takode, neravnomerno korišćenje lumba moţe prouzrokovati lumbalgiju. Ako je bolest oko struka, a lumbago je samo simptom bolesti slabine, tada medicina to ne naziva lumbalgijom. Samo bolovi kostiju kuka bez jasnih razloga se nazivaju simptomima lumbalgije. Bolovi oko struka zbog napregnutih mišića najĉešće se zovu lumbal-gija, jer to ima jasan razlog, stoga bol lumbalnog mišića mogao bi se nazvati bol lumbalnog mišića. Naţalost ne zovu ga tako. Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem ne daje kla-sifikaciju uzroka. Svi bolovi oko struka su lumbalgija. Svi simptorai u Ijudskom telu prouzrokovane sudislociranjem kostiju kuka. Napregnutost i ukoĉenost mišića i vezivnog tkiva prouzrokovani su zbog dislokacije kostiju kuka, kliniĉki izazivaju bol u struku. Terapijsko leĉenje nameštanje kostiju kuka, deformacija kostiju, mišićna napregnutost i ukruĉenost vezivnog tkiva, moguda oĊstrane lumbalgiju. Svakodnevno mi dolaze pacijenti koji pate od hernije meĊupršljenskog diska i pršljenskog ptosisa, prema dijagnozi lekara istoĉne medicine, a svi oni su izleĉeni u mom Institutu. Neki od njih se moraju operisati po tvrdnji lekara, a dnigi posle neuspele operacije dolaze kod mene na leĉenje. Zbog toga sam došao do zakljuĉka da je skoro svaka lumbalgija prouzrokovana dislokacijom kostiju kukova. Nije neophodna operacija da bi se lumbalgija izleĉila. Sada mnogi pacijenti izjavljuju: „Pokušajte prvo sa Terapijom nameštanja kostiju kuka, pritiskanjem - gnjeĉenjem".
42
Pacijent koji pati od dislokacije desnog kiika prvo oseća manji bol na desnoj strani tela, a ponekad bol spontano nestane. Nalaze se i takvi pacijenti koji pate od bolova na levoj straiii tela ozbiljaije nego na desnoj strani. Uskoro se bol proširi na ceo struk i postaje hroniĉna lumbalgija. Zbog razliĉitog stepena ukoĉenosti Ijudskog tela, neki pacijenti ozdra-ve posle 10 leĉenja mojom terapijom, a neki ni posle 80 leĉenja. Znaĉi broj leĉenja zavisi od pacijenta. Medu pacijentima koje leĉim malo ih je koji nisu ozdravili posle 20 leĉenja. Ako se sa leĉenjem mojom terapijom istraje bez prekida, sigurau sam u ozdravljenje, a to govorim iz iskustva jer već 20 godina radim ovom Terapijom. Da bi se leĉila lumbalgija moraju se odstranid napregnutost i kratost mišića, slabine, zadnjice, krstaĉnog dela, ilijaĉnog grebena, mišića iznad karlice, velikih sedalnih mišića, kmškastih niišića, unutrašnjih zaponiih mišića, mišića butine iznad velikogtrohanterai dr. Zbog toga terapeut mora da paţljivo pritiska-gnjeĉi gornje pomenute delove tela, naroĉito spoljne delove krsta. Ukoliko se pojavi iznenadni grĉ mišića za vreme pritiskanja-gnjeĉenja, terapeut ne treba da okleva, nego mora nastaviti i dalje pritiskivanjem -gnjeĉenjem dve do tri sekunde dok grĉ ne popusti. Lumbalgija je veoma ĉesto oboljenje kod šofera, kondiiktera, sporti-sta, plesaĉa, teških fiziĉkih radiiika, pa i kod nastavnika. . j , 1. Osnovni pokreti (1) Pritiskanje-gnjeĉenje gomjih delova levog velikog trokantera Vidi sliku 3 (2) Pritiskanje-gnjeĉenje gornjih delova iznad desnog velikog trokantera Vidi sliku 8 (3) Pritiskanje-gnjeĉenje lumbalnog dela slabine dlanovima Terapeut sedne na straţnjicu pacijenta i pritiska-gnjeĉi mesto iznad ilijaĉnog grebena dlanovinia, posle snaţno palĉevima pritiska-gnjeĉi mišiće
SlUca Iti. '"'" krsta, ovo se mora ponoviti 10 puta (Vidi sliku 31). 43
(4) Pritiskanje-gnjeĉenje mesta iznad ilijaĉnog grebena dlanovima Poloţaj terapeuta je isti kao na slici 31. Terapeut prvo stavi ruke na mesto iznad ilijaĉnog grebena, i to jednu na drugu, i tako pritiska-gnjeĉi (Vidi sliku 32).
(7) Nameštanje zglobova kuka Pacijent iegne na leĊa, sastavi i savije obe noge. Terapeut stavlja svoje ruke neposredno pod kolena pacijenta i svojom teţinom tela, snaţno ih eura
35AX
"*" mba
nc
*
Slika 32. (5) Pritiskanje - gnjeĉenje krstaĉnog dela mišića kolenima Terapeut stavlja ruke na ĉlanke ruku pacijenta i kleĉeći na njemu, pritiska-gnjeĉi mišić ilijaĉnog grebena kretanjem kolena, 10 puta (Vidi sUku 33).
slika 34
Slika 33. (6) Pritiskanje - gnjeĉenje levog i desnog velikog sedalnog mišića trokantera kolenima Poza terapeuta u osnovi je ista kao na slici 33. Terapeut klekne na levi i desni sedalni mišić pacijenta i tako kolenima pritiska-gnjeĉi mišić 10 puta (Vidi sliku 34). 44
Siika 35.
45
2. Progresivni pokreti
(8) Olabavljenje levog i desnog zgloba kuka Pacijent leţi na ledima sastavi i savije obe noge. Terapeut klekne ispred nogu pacijenta, stavljajući ruke na njegova kolena, razdvaja ih i gura butine napolje da bi se olabavili zglobovi kuka. Pritiskanje ponoviti 2 puta (Vidi sliku 36).
(1) Pritiskanje-gnjeĉenje krsta Terapeut sedne na pacijenta, kao na slići, palĉevima pritiska-gnjeĉi krsta pacijenta tri puta na 4-5 taĉaka. Dobro je smanjiti snagu kod repne kosti (Vidi sliku 38).
Slika 36.
(9) Savijanje leĊa nazad luĉno Pacijent sedne na pete. Terapeut sedne iza njega, podvuĉe ruke pod pacijentove pazuhe, obruĉi njegova ramena, pritisne struk kolenima i polako pada n37fld Pacijent mora opustiti glavu i ramena. Tada će pacijent postići luĉni oblik kieme sa nepokretoim nogama koje ostaju na strunjaĉi (Vidi sliku 37).
pogrešan poloţaj nogu pacijenta
pravilan poloţaj nogu pacijenta
Slika38.
(2) Pritiskanje-gnjeĉenje levog sedalnog mišića Terapeut klekne tako da medu nogama ima levu nogu pacijenta. Pritiska-gnjeĉi levi sedalni mišić 20 puta, prvo palĉevima, potom dlanovima (Vidi sliku 39). (3) Pritiskanje - gnjeĉenje desnog sedalnog mišića Vidisliku79 "!': (4) Pritiskanje - gnjeĉenje levog sedalnog pliso mišića Terapeut sedne na levu nogu pacijenta kleĉeći i tako pritiska-gnjeĉi levi mišić-pliso butine 10 puta (Vidi sliku 40). Imena i pozicije sedalnih mišića nalaze se na slici 3. Slika 37.
47
sfera pritiskivanja -
gn je&nja
L Veliki primicaĉ - adukator 1
Slika 39. (5) Pritiskanje - gnjeĉeaje levog sedalnog mišića Vidi sliku 81
SWca40. (6) Pritiskanje - gnjeĉenje dvoglavog mišića - bicepsa leve butine Terapeut kleĉeći sedne na levu potkolenicu pacijenta i pritiska gnjeĉi 4 puta palcima na 8 taĉaka levog dela dvoglavog mišića sve do ispod kolenog pregiba. Ostalib. 8 prstiju trebaju biti koherentni na butini kako bi povećali efekat pritiskanja-gnjeĉenja (Vidi sliku 41). (7) Pritiskanje - gnjeĉenje dvoglavog mišića - bicepsa desne butine Isti postupak kao gore samo na drugoj nozi. (8) Ispruţiti istovremeno prednje mišiće potkolenice Terapeut stane nogama pod prevoje kolena pacijenta, obema rukama uhvati prste nogu pacijenta, blago ib. na dole pritiska tako da pete dodirnu debelo meso pacijenta (Vidi sliku 42A). Tada se terapeut malo sagne napred i tako pojaĉava pritiskanje ka debelom mesu pacijenata (Vidi sliku 42B). (9) Okretanje levog zgloba kuka . 48
2. Zadnja loţa 3. Dvoglavi mišić imena i pozicije mišića nogu biceps 4. Veliki zatezaĉ buta - fascia tenzor 5. Dvoglavi mišid lista 6. Lisnjaĉa - muskulus soleus 7. Ahilova tetiva - petna ţila
Slika 41. Imena i pozicije mišića nogu
Slika 42 A.
kako drţati levu potkolenicu pacijenta
Pacijent leţi na leĊima. Terapeut prihvati levo koleno pacijenta svojom desnom rukom, a ĉlanak levom i pritiska potkolenicu pacijenta prema gore i napolje 2 puta, da bi savio zglob kolena, savija i gura desni kuk napolje, povuĉe - ispruţi zglob kolena dva puta (Vidi sliku 43). (10) Okretanje desnog zgloba kuka Pacijent leţi na ledima. Uhvativši desno koleno levom rukom, a ĉlanak desnom, terapeut pritiska butinu napolje i na gore dva puta da se savije zglob kolena, savije i gurne zglob kuka napolje i povuĉe zglob kolena na 2 puta (Vidi sliku 44).
50
kako drţati desnu potkolenicu pacijenta Slika 44.
51
Pokreti leĉenja sindroma nervnih bolova i bolova u zglobu kolena Sindrom je uglavnom kod išijasa bol nerva butine, bol zgloba kuka, bol kolenog zgloba, edem potkolenice i drugo. Išijas je ĉesto viĊena bolest koja oteţava hodanje. Bol pod uticajem promene vremena, naroĉito kada zahladuje vreme i kada je hladno. Mišići se skupe i moraju se ĉuvati od hladnoće. Tako, na primer, za vreme spavanja moţe se staviti termofor sa toplom vodom na debelo meso zadnjice i butine. Za vreme leĉenja prvo se moraju normalizovati kosti kuka i uĉiniti da noge podjednako nose teţinu tela da bi se odstranio bol iz lumbalnog dela, krsta i mišića zadnjice, mišića potkolenice i vezivnog tkiva. Ako je nameštanje radeno sa preterivanjem doći će do išialgije na suprotnoj strani. Kvadriceps posluţuju nervi butine. Kada je kvadriceps u nenormal-noj napregnutosti, ispravljanje kolena stvara nervni bol. Obiĉno ako je prednji deo potkolenice napregnut napregne se i zadnji deo. Takode bolovi hidropsa u kolenom zglobu prouzrokovane su nenormalnom zategnutošću mišića potkolenice nastalih takode isĉaše ajem kuka. Ako se ta zategnu-tost - napregnustost koncentriše oko zglobova kolena oseća se bol u kolenima. Stoga kljuĉ leĉenja je da se odstrani napregnutost mišića oko kolena. Kod debelih Ijudi (zbog teţine) lako se dešavaju oboljenja kolenog zgloba i njihovo leĉenje iziskuje duţe vreme. Pri pritiskanju-gnjeĉenju mišića oko kolena moraju se posebno obraĊivati gornji i donji mišići, tj. iznad i ispod ĉašice (patelo). Ako tada pacijent oseća posebno bol, terapeut će nastaviti pritiskanje-gnjeĉenje još 2-3 sekunde na bolnom mestu, ukoliko pacijent to moţe da izdrţi. Posle terapije pacijent treba da se ĉuva prehlade. Od išijasa pate ĉesto oni koji moraju na poslu dugo stajati, ili stalno sedeti, oni koji ne vole sport, oni koji rade u bladnim prostorijama, vlaţnoj radnoj sredini ili koji dugo pešaĉe do posla i nazad. 1. Osnovni pokreti
'
'
''
(1) Pritiskanje - gnjeĉenje krsnog dela Vidi sliku 38 (2) Pritiskanje - gnjeĉenje regiona iznad levog velikog trokantera Vidi sliku 3 (3) Pritiskanje - gnjeĉenje regiona iznad desnog velikog trokantera Vidi sliku 80 (4) Ispruţiti istovremeno prednje mišiće potkolenice Vidi sliku 42 (5) Nameštanje zglobova kuka Vidi sliku 35 (6) Okretanje zgloba levog kuka Vidisliku 43
52
(7) Okretanje zgloba desnog kuka Vidi sliku 44 . . , • < • (8) Ispravljanje vuĉenjem levog kuka Terapeut stavi levu potkolenicu na svoja kolena, svojim desnim laktom nasloni se na gornji deo kolena pacijenta i uhvati mu petu svojom levom rukom. Noţne prste pacijenta uĉvrsti na svoj levi koren šake. Za vreme leĉenja terapeut vuĉe levom nikom, levu potkolenicu pacijenta ka svojim grudima, pritisne ga svojim laktom, uz pomoć sopstvene teţine tela, da bi potpuno ispruţio petnu ţilu. Pokreti se ponavljaju tri puta (Vidi sliku 45)
kako drţati levu nogu pacijenta Slika 45.
(9) Ispruţiti i vaći desnu potkolenicu ViĊi sliku 88
2. Progresivnipokreti
,j
,,
, ..-...;
(1) Pritiskanje - gnjeĉenje levog sedalnog mišića Vidi sliku 39 (2) Pritiskanje - gnjeĉenje desnog sedalnog niišića Vidi sliku 79 (3) Pritiskanje - gnjeĉenje levog niišića - pliso zadiije strane Vidi sliku 40 (4) Pritiskanje - gnjeĉenje desnog mišića - pliso zadnje strane -. Vidi sliku 81 (5) Pritiskanje - gnjeĉenje levog mišića butine Vidi sliku 41 (6) Pritiskanje - gnjeĉenje desnog dvoglavog mišića - bicepsa butine Vidi sliku 82 (7) Pritiskanje - gnjeĉenje levog potkolenog pregiba - poplito foso Terapeut klekne tako da mu leva potkolenica pacijenta bude meĊu nogama. Pritiska - gnjeĉi pregib kolena dlanovima, ili palĉevima 10 puta (Vidi sliku 46). Imena mišića nogu i polja pritiskanja - gnjeĉenja oznaĉena suna slici 41.
Terapeut klekne izmedu ispruţenih, raširenih nogu pacijenta, obema rukamauhvati mu zglobove oba ĉlanka i pritiskajako prema spolja. Ponoviti dva puta (Vidi sliku 48). Slika 47.
Slika 48.
(12) Gnjeĉenje - pritiskanje tabana Terapeut sa obe ruke uhvati pete pacijenta pritiska-gnjeĉi srednji deo tabana 10 puta palĉevima (Vidi sliku 49)
Slika46. (8) Pritiskanje - gnjeĉenje desne zatkolene jame - fosa poplitea Vidi sliku 83 (9) Pritiskanje - gnjeĉenje troglavog niišića - tricepsa leve potkolenice Terapeut klekne tako da mu leva noga pacijenta bude meĊu kolenima. Pritiska-gnjeĉi triceps na 8 taĉaka, od kolenog pregiba sve do pete, to se ponovi 4 puta (Vidi sliku 47). Imena noţnih mišića i polja pritiskanja-gnjeĉenja navedena su na siici 41. (10) Pritiskanje-gnjeĉenje troglavog mišića tricepsa potkolenice Vidi sliku 84 ; (11) Nameštanje zglobova gleţnja-ĉlanka " - '
54
pozicija palĉeva pri pritiskanju - gnje&nju Slika 49.
55
(13) Pritiskanje'gigeĉenje desnog i levog velikog sedalnog mišića kolenima Vidi sliku 34 (15) Pritiskanje-gnjeĉenje levog ĉetvoroglavog mišića butine - kvadricepsa Pacijent leţi na leĊima. Terapeut mu kleĉi sa obe strane leve potkole-nice i palĉevima pritiska - gnjeĉi ĉetvoroglavi mišić. To ponovi 3 puta. (Vidi sliku 50) (16) Pritiskanje - gnjeĉenje desnog kvadricepsa butine Vidi sliku 85
glavica, slabljenje vida, drhtanje glave, nosni katar, zapušen nos, koĉenje vrata, iskrivljenost vrata, zujanje u ušinia i drugo. Slabiji bolovi u ramenima javljaju se zbog ukoĉenosti i napregnutosti mišića oko ramena, trapeznog mišića i paravertebralnog mišića kiĉme, koji su centri izvora bola. To je osećaj stegnutosti i tupog bola. Tu bolest nalazimo kod Ijudi ĉiji posao zaliteva da ĉesto diţu ruke, ali pošto te znake nemaju samo oni koji rade takav posao, znaĉi ne smemo bolest pripisati jedino tom faktoru. Mislim da je glaviii uzrok išĉašenje kostiju kuka. Na pr.: ĉovek sa desno isĉašenim kukom, stavlja svoju teţinu tela na levu mogu i pod tiru uticajem kiĉma se krivi na desno, a levo rame visi na dole, spušta se. Tada rastojanje od lumba do ramena na desnoj strani je duţe nego na levoj, levi gornji deo tela je opušten, a desna strana zateguuta, kruta. To znaĉi da opterećeuje na desnoj straiii gonijeg dela raste kada leva noga nosi veći deo teţine tela. Konstantna zategnutost desnog gornjeg dela tela prou-zrokuje mršavljenje i poremećaj u cirkulaciji krvi. Kada poremećaj cirku-lacije krvi dostigne kritiĉan stepen, tada nervna funkcija odbrane sopstvenog tela izaziva bol. Tako, kod onih koji pate od bolova u ramenu zategnu se ne samo mišići oko ramena, nego i oni oko struka i vrata. Radikalni uzrok je dislokacija kuka. Kod tog pacijenta u poĉetku zatezaiije mišića se kon-centriše na desni gornji deo tela. Nedugo posle, leva noga oseća zamor, a teţina tela se postepeno prebacuje nazad na desnu nogu, što izaziva sekun-darnu dislokaciju levog kuka od zatezanja sa leve gornje straiie dela tela. Tada nestaju simptomi koji su do sada bili na desnoj strani. Posle teţina tela ponovo kreće desno i levo i na kraju zaboli i levo i desno rame istovremeno. Ukoliko se to nastavlja, paraliza nerva će zameniti bol. Posle primene moje Terapije, slabiji bol ramena moţe da se ponovo pojavi kod onili pacijenata koji su ranije iniali ozbiljan bol ramena, a kasnije je to oslabilo. Ukoliko bi bili uporni u leĉenju mojom Terapijom, bol ramena će posle izvesnog vremena kompletno nestati. Iste uzroke imaju i simptonii iznad vrata. Pri leĉenju prvo se moraju namestiti dislocirani vratai pršljenovi, pritiskaiijem-gnjeĉem vratnili mišića.
1. Osnovni pokreti
polje i poloţaj pritiskanja - gnjeĉenj« Slika 50.
Pokreti za leĉenje sindroma glavobolje i slabiji bol ramena Sindrom glavobolje i slabijih bolova ramena podrazumeva da ramena bole, ali ne prejako, glavobolja sa „osećajem teške glave", oseća se vrto-
56
si'"
~
(1) Nameštanje vratnih pršljenova (kleĉeći poloţaj) Terapeut klekne iza pacijenta, pritisne palac desne ruke na vrat paci-jenta izmeĊu sedmog vratnog pršljena i prvog lednog pršljena (sedmi pršljen je najispupĉenija kost kada se spusti glava). Terapeut desnu ruku metne na desno rame pacijenta, donji deo desne ruke pritisne na leda pacijenta radi jaĉeg oslonca. Levu ruku stavi na levu stranu pacijentovog vrata, tj. dela ramena. Okrećući glavu pacijenta na desno terapeut ga gume iznenada na dole ka desnom ramenu. Ako se ĉuje pucketanje znaĉi da su pršljenovi namešteni. Prema stanju vratnih pršljenova i mišića terapeut moţe promeniti pravac kretanja, a upotrebljena snaga treba da je prirodna (Vidi sliku 51).
57
Potom bez promene poloţaja terapeut će to sve uraditi i sa okretom glave na suprotnu stranu (Vidi sliku 52). sedmi vratni pršljen
pozicija leve ruke terapeuta
(2) Pritiskanje-gnjeĉenje gonjih krstaĉno-kiĉmenih mišića Vidi sliku 28 (3) Nameštanje vratnih pršljenova (leţeći poloţaj) Pacijent leţi na trbuhu sa savijenim i ispruţenim rukama ka glavi, glava okrenuta na levo. Terapeut pritiska svojim desnim dlanom na sedmi vratni pršljen, levu ruku stavlja na levu stranu glave pacijenta i pritiska je udesno dva puta, uz pomoć teţine svog tela (Vidi sliku 53).
,
SlikaSS. Posle će pacijent okrenuti glavu na desnu stranu, a terapeut će priti-skanje ponoviti kao na levoj strani (Vidi sliku 54).
Slika54.
pozicija desne ruke terapeuta
58
(4) Pritiskanje-gnjeĉenje leve i desne strane vratnih mišića Terapeut kleĉeći sedne na zadnjicu pacijenta, pritiska-gnjeĉi levu i desnu stranu splenio vratnog mišića palĉevima na tri taĉke pet puta (Vidi sliku55).
59
treba osećati da ispravlja grudi. Pritiskivanje se ponavlja 2-3 puta (Vidi sliku 57).
<
SlikaSS.
•-"•
,
(5) Vuĉenje vratnih pršljenova Pacijent bez jastuka leţi na ledima. Terapeut mu seĊne iznad glave, tako da je glava pacijenta medu njegovim nogama, a tabane stavi na oba ramena pacijenta. Stopalima gura rame bolesnika dok rukama uhvati vilicu i vuĉe prema sebi. Za vreme guranja raraena pacijenta, terapeut moţe snaţno povući ka sebi glavu pacijenta dva puta. Ne treba mnogo pritiskati palĉevima (Vidi sliku 56).
pozicije ruku pacijenta i terapeula Slika 57.
(7) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad lopatica Terapeut stane iza pacijenta, raširenim nogama sa kolenima naslonje-nim na leda pacijenta, svoje ruke stavi na ramena pacijenta i pritiska-gnjeĉi region iznad lopadca svojim palĉevima pet puta (Vidi sliku 58).
pozicije ruku i nogu terapeuta SIKa 56.
(6) Nameštanje leĊnih pršljenova Pacijent klekne i sa obe ruke obuhvati svoj potiljak. Terapeut preba-cuje svoje ruke iznad ramena bolesnika i klekne iza njega. Potom ruke stavlja na leda pacijenta, rukama pritisne nadlakticu pacijenta, koji tada
pozidja ptlĉeva pri pritiskanju - gnje£enju
>"•:'•• "' ;•'••!
SlikaSS.
'
60
61
2. Progresivni pokreti
;
,
(1) Pritiskanje-gnjeĉenje trapeznih mišića leve strane Terapeut kleĉeći sediie na debelo meso pacijenta, ispruţi svoju levu ruku, stavljajući je pod pazuli pacijenta, tako da palcem pritiska levo rame, a desnom rukom pritiska levi trapezni mišić 10 puta. Imena i pozicije' rameuih mišića nalaze se na slici 28. (vidi sliku 59).
Slika 60.
pozicija dlanova pri pritiskanju - gnjeĉenju
pozicija ruku
Slika 59.
(2) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog trapeznog mišića Vidi sliku 91 (3) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad lopatica (leţeća pozicija) Terapeut kleĉeći sediie na lumbalni deo pacijeuta i obema rukarna pritiska-gnjeĉi mesto iznad ramena 10 puta (Vidi sliku 60). (4) Pritiskanje-gujeĉenje mišića ramena Terapeut obema rukama pritiska-gnjeĉi mišiće lopatice 5 puta (Vidi sliku 61) (5) Pritiskanje-gnjeĉenja regiona ispod malog mozga.
62
Slika 61.
Pacijent leţi potrbuške ĉelom na jastuku. Terapeut sedi na lumbalnom delu pacijenta i pritiska-gnjeĉi region potiljka sa palĉevima jednim iznad drugog 10 puta (Vidi sliku 62). (6) Pritiskanje-gnjeĉenje levog velikog vratnog mišića Pacijent leţi potrbuške, ĉelcm na jastuku. Terapeut klekne levom nogom na strunjaĉu, a savijenom desnom nogom naslanja se na stopalo. Levom se rukom podupre na strunjaĉi, desnom pritiska-gnjeĉi pacijenta po
velikom levom vratnom mišiću na 5 taĉaka tri puta, palcem desne ruke (Vidi sliku 63).
(7) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog velikog vratnog mišića Pokreti su isri kao gore, ali se radi na suprotnoj strani (Vidi sMku 64).
Slika64.
.,*.,„-
(8) Pruţanje ruke unazad Pacient kleĉi i sedi na stopalima. Terapeut klekne iza njega i obema riikama ĉvrsto uhvati ĉlanke ruku bolesnika i horizontalno vuĉe nike unazad i nastoji ih malo sastavljati, po mogućnostiraa. Pokrete ponoviti 3 puta (Vidi sliku 65). pozicija palĉeva pri pritiskanju - gnje&nju
Slika 62.
Slika 65.
Slika 63.
64
(9) Pritiskanje-gnjeĉenje mesta izraedu lopatica Terapeut klekne iza pacijenta, obema rukama uhvati njegova ramena i vuĉe ih unazad, kako bi se ispravile gradi. Pokrete ponoviti 3 puta (Vidi sliku 66). (10) Pokretanje ramenih zglobova gore-dole Terapeut prihvati ramena pacijenta i vuĉe ih gore, a posle ih pusti da prirodno padnu. Pokrete ponoviti 5 puta (Vidi sliku 67).
65
Kod igranja odbojke i golfa, levi zglobovi mke igraju vaţnu ulogu. Ako oni koji po navici udaraju loptu desnom rukom, koriste levu ruku u igri, time mogu poboljšati fuiikciju srca i pluća. Moramo veţbati sa svim prikladnim svesuim sportskim manirom. Sledeće metode u kombinaciji sa Terapijom pritiskanjem-gnjeĉenjem radi redukovanja debljine daće bolje efekte. (1) Dobro saţvakati teško svarljivu hranu; (2) Rigorozno se drţati uzimanja odredene koliĉine hrane. Izreka »goji se i kada ne jede" je potpuno bez osnova; (3) Za vreme pešaĉenja u rekreativne svrhe, deblje se obući. Pošto Ijudsko telo većim delom sadrţi vodu, ona se moţe eleminisati "'•' znojenjem.
Sffifca 66. Pokreti za leĉenje sindroma, srca,
. Osnovni pokreti
Slika 67.
pluća i gojaznosti
Glavni simptomi su: angina pektoris, smanjeni pritisak, podrhtavanje teško disanje, sklonost ka preliladama, astma, kašalj, preteran apetit, gojaz-nost, zatvor, nepravilni otkucaji srca, zapaljenje pankreasa, šećerna bolest, gnojenje zubnihkorena i anemija. Prema kliniĉkim podacima da li je primarna dislokacija levog kuka ili sekundarna dislokacija desnog, moţe povećati opterećenost srca i piuća. Dislokacija kuka, takoĊe, stimulira nervni centar za apetit, digestivni sistem dobije hiperfunkciju što izaziva prevelik apetit, pa to opet dovodi do gojaz-nosti. Zatvor lako stvara zaĉepljenje creva. Ono se obiĉno nalazi na levoj strani Ijudskog tela, stoga je zatvor posledica primarnog levog dislociranja kuka i sekundanie desne dislokacije kuka. Velika debljina uvećava koliĉinu krvi, a koliĉina krvi utiĉe na hormon za regulaciju prerade šećera u krvi. Dugotrajno takvo stanje zaniara panke-reas i reduciraće koliĉinu izluĉenja. Srce i pluća su vaţni organi. Najbolje je ako se za vreme terapije izvedu svi pokreti leĉenja. Ako nedostaju uslovi sigurni efekti će se postići dole navedenim pokretima. Nadam se da će isti poboljšati sadrţaj pritiskanja i gnjeĉenja. Da li zbog primarne leve dislokacije kuka ili sekundarne desne, ali pokreti Ijudskog tela upravljeni na desnu nogu, prouzrokovani su slablje-njem leve noge. Da bi se stanje izmenilo, moraju se prvo namestiti zglobovi leve noge. Odstraniti zategnutost, ukoĉenost u mišićima i bol. Protiv toga drago sredstvo ne postoji.
66
(1) Pritiskanje-gnjeĉenje levog sedalnog mišića Vidisliku39 (2) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad levog velikog trokantera Vidi sliku 3 (3) Pritiskanje-gnjeĉenje levog sedalnog mišića (pliso) Vidisliku40 (4) Pritiskanje-gnjeĉenje levog dvoglavog mišića butine Vidi sliku 41 (5) Pritiskanje-gnjeĉenje levog potkolenog pregiba (poplita foso) Vidisliku46 (6) Pritiskanje-gnjeĉenje levog potkoleniĉnog troglavog mišića - tricepsa Vidi sliku 47 (7) Ispruţiti levi i desni zglob kuka Vidisliku36 " (8) Okrenuti levi zglob kuka Vidisliku43 (9) Pritisnuti-gnjeĉiti kvadriceps leve butine Vidi sliku 50 (10) Pritiskati-gnjeĉiti levi troglavi mišić podkolenice Pacijent legne na leda, terapeut kalekne sa njegove leve strane i stavi pacijentovu nogu preko svog desnog kolena. Okrećući pritiska potkolenicu 5 puta (Vidi sliku 68) (11) Pritiskanje-gnjeĉenje mišića lista leve noge Pozicije pacijenta i terapeuta su iste kao na slici 68. Terapeut pritiska-gnjeĉi list pacijenta od kolena do ĉlanka na šest taĉaka. To ponoviti dva puta, uglavnom se to radi palĉevima, a treba da se pojaĉa pritisak na mestima gde oseća tvrdi deo mišića (Vidi sliku 69). (12) Ispraviti i vući levu potkolenicu ; •.-,. Vidisliku45
67
polje pritiskanja - gnjeienja
pozicija palieva
2.Progresivni pokreti
(1) Nameštanje zglobova prstiju leve noge Terapeut stavlja levu pacijentovu nogu na svoje koleno, uhvati mu ĉlanak desnom rukom i savija na dole noţne prste svojom levom rukom, da bi name-stio zglobove (Vidi sliku 70). (2) Udaranje levog tabana Poloţaj pacijenta i terapeuta su isti kao na slici 70. Terapeut drţi prste leve noge pacijenta, a svojom desnom rukom udara pesnicom levi taban pacijenta. Uda-ranje ponoviti 5 puta (Vidi sliku 71). SKka 68.
-
Slika 70. Slika
71.
SMca 69.
poricija ruku terapeuta
(3) Pritiskanje-gnjeĉenje levog trapeznog mišića Vidi sliku 59 (4) Pritiskanje-gnjeĉenje leve lopatice i leĊnih lumbalnih mišića Pacijent leţi na trbuhu. Terapeut mu kleĉi na zadnjici, pritiska-gnjeĉi krstaĉne mišiće od leve lopatice do lumba na 10 taĉaka, 2 puta. To radi palĉevima koji su jedan preko drugog, desna iznad leve, ili rukama jednim iznad druge (Vidi sliku 72).
68
69
1. Štitna (tiroidna) ţljezda; 2. timus; 3. gornji reţanj desnog plućnog krila; 4. srednji reţanj desnog plućnog krila; 5. donji reţanj desnog plućnog krila; 6. jetra; 7. uzlazno debelo crevo; 8. tiroid; 9. dušnik; 10. srce; 11. gornji reţanj levog pludnog krila; 12. donji reţanj levog
Slika 72.
(5) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad lopatic* (leţeći poloţaj) Vidisliku60 (6) Pritiskanje-gnjeĉenje ramenih mišića Vidi sliku 61 (7) Pritiskanje-gnjeĉenje trbuha vidi sliku 73 Pacijent leţi na ledima terapeut kleĉi pored butine, pritiska i gnjeĉi trbuh pacijenta na mestu od 2-3 santimetra ispod gradnog koša sve do donjeg dela trbuha na 6 taĉaka. Pritiskanje vrši palĉevima i sve ponovi 3 puta. Ne treba prejako pritiskati trbuh, a kosti iznad srca se uopšte ne smeju pritiskati. (8) Pritiskanje dlanovima donjeg dela trbuha Pacijent leţi na ledima, savijenim nogama, tabani su na strunjaĉi. Terapeut klekne levo od pacijenta i uzastopno pritiska dlanovima donji deo trbuha 5 puta sa leve ka desnoj strani (Vidi sliku 74). (9) Pritiskanje-gnjeĉenje levog mišića - dizaĉa lopatice i dubokih leĊnih mišića Pacijent leţi na leĊima, a glava je okrenuta desno. Terapeut sedi levo do pacijenta uhvativši njegov levi ĉlanak ruke, svojom desnom rukom, 70
pozicija pritiskanja -gnjeCenja palĉevima
plućnog krila; 13. dijafragma; 14. stomak; 15. ţuĉna kesa; 16. popreĉno debelo crevo; silazno debelo crevo.
Slika 73. Imena i polotuj unutrašnjih organa
L Nadlaktiĉni 2. Podlopatiĉni mišić 3. Veliki okrugli mišid 4. Latisimus 5. Dvoglavi (biceps) mišić nadlaktice 6. Troglavi (tricepsi) miţić nadlaktice 7. Deltoidni miţić ramena
Slika 75. Imena i mesta mišiča oko ramena (10) Pritiskati-gnjeĉiti mišiće leve
pozicija dlanova jedan preko drugog Slika 74.
poloţaj i polje rada pritiskanja - gnjeĉenja
pritiska i gnjeĉi levi dizaĉ lopatice i duboke ledne mišiće, 10 puta, svdjim levim palcem (Vidi sliku 75).
Slika 76}
nadlaktice
Slikajs 72
Pacijent leţi na ledima, glavom okrenu-tomudesno. Terapeut sedi sa njegove leve stra-ne, pritiska-gnjeĉi mišiće leve nadlaktice, svojim desnim palcem, duţ cele nike dva puta (Vidi sliku 76). (11) Nameštanje zgloba lakta leve ruke Terapeut podmetne i drţi svojom levom rukom levi lakat pacijenta, (Vidi sliku 77A) desnom rukom uhvati desni ĉlanak pacijenta, diţe taj levi lakat na gore, a istovremeno vuĉe desnom rukom ĉlanak pacijenta na dole, da bi se ispravio zglob lakta (Vidi sliku 77B). Po-kreti se ponavljaju dva puta.
Slika 77.
(12) Nameštanje zglobova prstiju leve ruke Pacijent leţi na ledima, glavom okrenutom nadesno. Terapeut sedi sa njegove leve strane, uhvativši mu desnom rukom levi ĉlanak. Pritisne pod pazuh pacijenta svoju levu nogu i vuĉe svaki prst leve ruke pacijenta pojedi-naĉno svojom levom rukom (Vidi sliku 78).
Pacijenti izmedu 20-40 godina mogu se efikasno leĉiti posle 20-30 puta uraĊenili kompletnih terapija mojom metodom. Leĉenje se teţe postiţe kod pacijenata iziiad 50 godina, ali sa uponiim i duţim leĉenjem sigurno će se stomak pomeriti ka pravom svora poloţaju. Ne iiznemirivajte se ako se neko od bolesnika ugoji za vreme leĉenja. Kontinuirano nastavljanje terapije nateraće ga ponovno da smrša. Loša funkcija digestiviiog sistema, bez iziizetka, je posledica desnog išĉašenja kuka. Zbog toga prvo treba ojaĉati desnu nogu, da bi mogla nositi teret tela. Ako se teţina kreće prema desnoj nozi, organi za varenje ipak nisu još u redu, a to je moguća reakcija od gore pomenutog pritiskanja-gnjeĉenja. Da bi povećao efekat leĉenja, moţe se prvo pojaĉavati leva noga, a tek posle desna, kada se pojave te reakcije gnjeĉenja-pritiskanja. Jetra je najveći organ droba, većim delom se nalazi na desnoj strani tela i ima stotinak funkcija od kojih sintetizovanje i rezerviranje substanci u odnosu na hranu reprodukovanje i odstranjivanje toksina i proizvodnja izluĉivaiije ţuĉi su najvaţniji. Ţuĉ proizvedena u jetri prolazi kroz ţuĉni kanal u dvanaesto'palaĉno crevo. Ako jetra loše fuiikcioniše smaiijiće se izluĉivanje ţuĉi, kiseli materijali stomaka, naroĉito masnoća, neće se dobro variti i tako nastaje proliv i ĉir dvanaestopalaĉnog creva. Bilo da je išĉašenje desnog kuka ili sekimdarno levog kuka, to utiĉe na funkciju jetre. Ljudi sa lošom jetrom su slabi radnici i lako se zamaraju. Ljudi sa slabim stomakom, crevima i jetrom ne treba mnogo da jedu, piju alkohol, naroĉito ne uveĉe i noću. Bolje je ne jesti kada se ne oseća glad. Osim toga treba se uzdrţavati premasnih jela, treba dobro spavati, i ne zamaratise previše.
1. Osnovni pokreti Slika 78.
\
(1) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog sedalnog mišića Terapeut kleĉeći uzrne medu noge desnu butinu pacijenta i pritiska-gnjeĉi desni glutealni mišić 20 puta, prvo sa palcem desue ruke, a potom desnim dlanom (vidi sliku 79). Imena i po^dcije sedalnih mišića prikazane su na slici 3.
Pokreti za leĉenje sindroma sistema za varenje Glavni simptomi su proliv, guţenje u grudima, morska bolest, podrugu-vanje, nedostatak apetita, brujanje u crevima, naklonost ka povraćanju i dr., ĉesto praćeno gastritisem i hepatitisom. Pacijenti koji imaju nepravilnu funkciju sistema za varenje već od detinj-stva većinom pate od spuštenog droba. Moţe se tvrditi da je njihova bolest posledica dislokacije desnog kuka koja je nastala zbog dislokacije desnog kuka njihove majke. Ako je desna idislokacija sekundarna, tada je sistem za varenje veoma aktivan i pacijenti imaju veliki apetit pa se ugoje. Prenego što dislokacija postigne taj stepenfunkcijadigestivnog sistema je smanjena.Ne mogu asimili-rati toliku koliĉinu hrane i postaju iscrpljeni. •>..••• . - . , . - . • 74
Slika 79.
75
'•' (2) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad desnog velikog mišića - trokantera terapeut kleĉeći sedne iznad desne noge padjenta, tako da se desnom mkom nasloni na tlo. Palcem leve ruke pritiska veliki mišić - trokanter 25 puta. Na delovima gde oseća oĉvrsnuće više puta pritiska-gnjeĉi, dok ne oseti daje mišić omekšao. (Vidi sliku 80). Imena i poloţaj sedalnili mišića nalaze se na slici 3.
SlikaSO.
(5) pregiba ispod kolena - poplita foso Terapeut klekne tako da mu desna noga pacijenta bude medu kolenima. Pritiska-gnjeĉi pregib pod kolenom 10 puta, dlanovima ili palĉevima (Vidi sli-ku 83). Imena i pozicije noţnih miSića i polje pritiskanja dati su na slici 41. (6) vog mišića tricepsa desne potkolenice Terapeut klekne tako da mu de-sna noga pacijenta bude meĊu Slika 82. koleni-ma. Pritiska-gnjeĉi troglavi mišić potkolenice od pregiba pod kolenom sve do pete na 8 taĉaka i to ponovi 4 puta (Vidi sliku 84).
'•>•'••
;
(3) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog prevojnog dela sedalnog mišića (pliso) Terapeut klekne tako da mu desna noga pacijenta bude izmeĊu kolena i sa oba palca, pritiska-gnjeĉi 10 puta desni mišić pliso. (Vidi sliku 81). Imena i pozicije sedalnili mišića nalaze se na slici 3.
Slika 83.
Slika 81.
(4) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog dvoglavog mišića - bicepsa butine Terapeut klekne tako da mu desna potkolenica pacijenta bude meĊu kolenima. Palĉevima obe ruke pritiska-gnjeĉi od debelog mesa nadole do pregiba iza kolena biceps-dvoglavi mišić na 8 taĉaka. Ostalih 8 prstiju leţe na butini pacijenta, kako bi se pojaĉao efekat pritiskanja (Vidi sliku 82). Imena i pozicije mišića nogu i polje pritiska-gnjeĉenja date su na slici 41.
76
Slika 84.
:.-.',.,;,.
(7) Ispruţanje levog i desnog zgloba kuka Vidi sliku 36 (8) Zavrtanje desnog zgloba kuka Vidi sliku 44 ,; ; (9) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog butnog kvafliiCjspsi 77
Pritiskanje-g
Pritiskanje-g
Pacijent legne na kĊa. Terapeut klekne tako da mu desna noga pacijenta bude medu kolenima. Palĉevima pritiska-gnjeĉi mišić kyadriceps tri puta (Vidi sliku 85). •
puta. Treba pojaĉati pritiskivanje 03 mestima g$9 oseća da je mišić krut (Vidi sliku 87).
pozicije i polje pritiskariJB gnjeĉenja Slika 85.
(10) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog butnog troglavog mišića tricepsa Pacijent leţi na leĊima. Terapeut klekne pored njega sa desne strane i stavi pacijentovu desnu potkolenicu na svoje levo koleno i okreće ga. Pokrete ponoviti dva puta (Vidi sliku 86). ; pozicija palĉeva
sfera pritiskanja-gnjeĉenja
Slika 87.
(12) Ispruţanje i vuĉenje desne potkolenice Terapeut stavlja desnu potkolenicu pacijenta na svoja koleua, pritisne svoj levi lakat na nogu pacijenta, iilivati mu petu desnom rukom i fiksira prste nogu sa desnim korenom šake. Terapeut vuĉe petu pacijenta ka svojim grudima i pritiska njegovo koleno levim laktom 112 pomoć svoje teţine tela, da bi ispruţio petnu tetivu. Pokrete ponoviti 3 puta (Vidi sliku 88).
2. Progresivni pokreti Slika86.
(11) Pritiskanje-gnjeĉenje lista desne noge Pozicija pacijenta i terapeuta je ista kao na slici 86. Terapeut palĉevima pritiska-gnjeĉi od kolena do ĉlanka mišić lista na 6 taĉaka. To ponovi 2 78
'
<
-
(1) Nameštanje zglobova prstiju desne noge .: Terapeut stavi desnu nogu pacijenta na svoja kolena, drţi mu ĉlanak levom rukom i savije mu prste na dole desnom rukom, da bi namestio zglobove (Vidi sliku 89). .,..,......,.,... , f (2) Udaranje desnog tabana
79
pozicija ruku terapeuta
kako drţati desnu petu
SlUcaSS.
Pozicija terapeuta i pacijeuta su ista kao na slici 89. Terapeut drţi prste desne noge pacijenta levom rukom, a desnom pesnicom jako udara desni taban pacijenta 5 puta (Vidi sliku 90). (3) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog trapeznog mišića Terapeut kleĉeći sedne na debelo meso pacijenta, ispruţi svoju desnu ruku i ulivati rame pacijenta tako da palcem pritiska rame, a levu ruku stavlja na traSlika 89. pezni mišić. Potom obema rukama vrši istovremeno pritiskanje-gnjeĉenje 10 puta (Vidi sliku 91). Imena i pozicije mišića ramena nalaze se na slici 28. (4) Pritiskanje-gnjeĉenje desne lopatice i lumbalno-leĊnih mišića Pacijent leţi na trbuhu. Terapeut kleĉeći sedne na padjentovo debelo meso, pritiska-gnjeĉi mesto krstaĉnog dela mišića od lopatice do kukova na 80
pozicija ruku terapeuta Slika 91.
81
10 taĉaka, 2 puta. To radi rukama tako da je desna ruka preko leve, ili palĉevima jednim preko drugog (Vidi sliku 92).
1. Deltoidni mišić ramena 2. Nadlaktni mišić 3. Podlopatiĉni mišić 4. Veliki okrugli mišić 5. Latisimus 6. Dvoglavi (biceps) mišić nadlaktice 7. Troglavi (triceps) mišić nadlaktice
pozicija ruku i polje pritiskanja - gnjeĉenja Slika 92.
(5) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad lopatice (leţed poloţaj) VidislikućO (6) Pritiskanje-gnjeĉenje ramenog mišića Vidislikućl (7) Pritiskanje-gnjeĉenje abdomena x Vidi sliku 73 (8) Pritiskanje-gnjeĉenje donjeg dela trbuha dlanovima, jednog preko dragog — vidi sliku 74 (9) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog lopatiĉnog levatora i dubokih leĊnih mišića Pacijent leţi na leĊima okrenuvši glavu na levo. Terapeut sedi s desne strane pacijenta i drţi ĉlanak desne ruke pacijenta svojom levom rukom, pritiska i gnjeĉi desnu lopaticu levator i duboke ledne mišiće 10 puta. To radi desnim palcem (Vidi sliku 93). (10) Pritiskanje-gnjeĉenje mišića desne nadlaktice Pacijent leţi na leĊima, okrene glavu ulevo. Terapeut sedi s desne strane pacijenta i pritiska-gnjeĉi mišiće desne nadlaktice pacijenta 2 puta, desnim palcem (Vidi sliku 94).
82
poloţaj i pravac pritiskanja - gnje&nja
Slika 93. Imena i pozicije miSića oko ramena
83
(11) Nameštanje desnog zgloba lakta Terapeut podupre desni lakat pacijenta svojom desnom rukom, drţi desni koren šake svojom levom rukom (Vidi sliku 95A), posle digne lakat pacijenta i istovremeno vuĉe levom rukom da bi se ispravio zglob lakta (Vidi sliku 95B).
sna, znaĉi da ste zciravi. Ako se posle spavanja osećate umonii, znaĉi morate pronaći neko protusredstvo-sledećeg daua. Tada će vam pomoći Terapija nameštanja kostiju kiika pritiskanjem-gnjeĉenjem. Fiziĉka napregnutost treba da inia svoje granice. Dugotrajno zamara-nje će se akumulirati. Još je opasniji duševni zamor, jer vam usporava pokrete, pravi vas uznemirenim i neoĉekivano desi se udes. Moţete zamisliti kakvu štetu moţe prouzrokovati šofer, koji upravlja autom u polubudnom stanju zbog zamora. Po meni zamor je posledica dislokacije kostiju kuka, jer smanjenje cirkulacije krvi redukuje sposobnost da se odstranjuju materije koje su izazivaĉi zamora. Tada jaĉanje mišića nogu moţe da dovede do bolje cirku-lacije krvi, ali vaţnije je pojaĉati funkciju jetre. Da bi se jetra oslobodila opterećenosti mora se jesti i piti rnanje, izbegavati masna hrana, treba se više odmarati i dovoljno spavati.
Slifca95.
1. Osnovni pokreti
(12) Nameštanje zglobova prstiju desne ruke Pacijenti leţi na ledima, okrenuvši glavu ulevo. Terapeut sedi sa desne strane pacijenta i drţi mu desni koren šake levom rukom, pritisne desni pazuh svojom desnom nogom i vuĉe prste desne ruke ponaosob, svojom desnom rukom (Vidi sliku 96).
Siika 96.
(1) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad levog velikog trokantera "•* Vidi sliku 3 ; (2) Pritiskanje-gnjeĉenje desuog trapeznog mišića „. Vidi sliku 91. (3) Pritiskauje-gnjeĉenje desiie lopatice i lumbalnog dela mišića Vidi sliku 92 (4) Nameštanje vratnih pršljenova (leţeći poloţaj) : Vidi sliku 53 i 54 ; (5) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona potiljka " : Vidisliku62 (6) Pritiskanje-gnjeĉenje levih i desnih vratuih mišića "fl :;;: Vidi sliku 55 r (7) Vuĉenje vratnih pršljenova x Vidisliku56 (8) Pritiskanje-gnjeĉenje trbulia Vidi sliku 73 (9) Pritiskanje-gnjeĉenje donjeg dela trbulia sa dlanovimajednimiznaĊ drugog Vidisliku74 ; 7 >, 2. Prog resivni pokreti
Pokreti za leĉenje sindroma zamora i uznemirenosti Glavni siruptomi su lakši zamor, osećaj slabosti celog tela, uznemire-nost, inertnost, nezainteresovanost, nesanica itd. Odmor je veoma vaţan, ali u mnogostranoj zauzetosti u modernom svetu to je veoma teško obezbediti. Ako se osećate odmoreni posle slatkog
84
. . '^; . •
....s
\,
(1) Ispmţiti istovremeno oba prediija mišića potkolenice Vidi sliku 42 (2) Pritiskanje-gnjeĉenje gornjih krstaĉnih mišića Vidi sliku 28 (3) Nameštanje zglobova oba kuka Vidisliku35
(4) Olabavljenje levog i desnog zgloba kuka Vidi sliku 36 (5) Okretanje levog zgloba kuka Vidi sliku 43 (6) Okretanje desnog zgloba kuka Vidi sliku 44 (7) Ispruţenje i vuĉenje leve potkolenice Vidi sliku 45 (8) Ispruţanje i vuĉenje desne potkolenice Vidi Isliku 88
Pokreti za leĉenje ginekoloških bolesti Ĉesto videni simptomi ginekoloških bolesti su: neuredna menstraacija, izostanak menstruadje, slabost mišića, sterilitet, ciste, osetljivost koţe ţena na šminku i dr. Menstruacija je normalna fiziološka pojava kod ţena, ali neke ţene za vreme menstruacije imaju jake bolove u donjem delu trbuha i krstima. To ĉesto utiĉe i na uĉenje i radnu sposobnost. Ja sam već izneo da u Japanu 58% uĉenica više srednje škole pate od neuredne menstruacije. Moramo napomenuti da se menstrualni bolovi najĉešće javljaju uz neka ginekološka oboljenja. Ţene koje pate od menstrualnih bolova najĉešće imaju spuštene unu-trašnje orgaae i stomak. Zbog pritiska spuštenib. unutrašnjih organa, remeti se cirkulacija krvi, materice i ostalih delova, što postepeno izaziva mnoge bolesti. Ginekološka oboljenja najĉešće su prouzrokovane išĉašenjem desnog kuka i sekundarne forme išĉašenja levog kuka, zbog toga je jako vaţno ojaĉati funkciju desne noge, omekšati mišiće i vezivna tkiva donjeg dela trbuha sa Terapijom pritiskanja-gnjeĉenja kako bi se normalizovala cirku-lacija krvi. Kakvo će telo deteta da bude u mnogome je predodredeno od svojih roditelja, a najviše od majke. Dete ţivi u majĉinom telu 9 meseci pre nego što dode na svet. Da bi se rodila zdrava beba, majka mora namestiti kukove. Da bi se to uradilo najbolje sredstvo je Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem. Ţene koje su primile 20-30 mojih terapija, nisu imale nepovoljne reakcije za vreme trudnoće. Zahvaljujući tome ĉak i starije ţene prvorotkinje porodile su se bez carskog reza, glatko bez poteškoća. Dobro je leĉiti sterilitet, tako da braĉni parovi zajedno primaju moju Terapiju. Ţene mogu primati ovu Terapiju za celo vreme trudnoće. Razumljivo, takve terapije treba da radi samo iskusan terapeut koji je vešt i sposoban. Ako trudnice budu istrajne u primeni moje terapije, neće imati problema na radu za vreme trudnoće, a porodiće se bez rizika.
86
Deca roĊena od majki koje su leĉeiie; mojom Terapijom su veoma retko bolesna i noću ne plaĉu. Takve su porodice srećne, jer mogu uţivati u noćnom odmoru. Za vreme terapija trudnice leţe boĉno, nikada potrbuSke. Osim toga u terapiji ne treba primenjivati veţbe sa pritiskanjem trbuha niti druge neodgovarajuće pokrete za vreme nameštanja. 1. Osnovni pokreti
(1) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona krsta Vidi sliku 38 (2) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog sedalnog mišića Vidi sliku 79 (3) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad desnog velikog troglavog mišića Vidi sliku 80 (4) Pritiskanje-gnjeĉenje grudnih krstaĉno kiĉmenih mišića kolenima Pacijent leţi na trbuhu, malo savijenim ispruţenim rukama napred. Terapeut mu klekne na leda,stavi svoje ruke na pacijentove i pritiska-gnjeĉi kolenima mesto ispod lopatica sve do kuka na pet taĉaka (Vidi sliku 97)
Siika 97.
(5) Pritiskanje donjih krstaĉkih mišića kolenima Vidi sliku 33 (6) Olabavljenje levog i desnog zgloba kuka Vidisliku36 (7) Okretanje desnog zgloba kuka , Vidisliku44 ' (8) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog ligamenta u prevoju i ilijaĉnog mišića 87
Pacijent leţi na ledima. savije desnu noga. Terapeut klekne raširivši noge iznad desnog kolena pacijenta i pritiska*gnjeĉi miŠiće dva puta (Vidi sliku 98). ..., ,. 1) ingvinalni ligaraent 2) ilijaĉni mišić
(2) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog mišića lista Vidisliku87 ,., ' ,,,.. (3) Kako ispruţiti i vući desnu potkolenicu Vidi sliku 88 (4) Kako namestiti zglobove prstiju desne noge Vidi sliku 89 (5) Kako pritiskati-gnjeĉiti desni trapezni mišić Vidi sliku 91 (6) Pritiskanje-gnjeĉenje lopatiĉne i lumbalno-kiĉmenih miSića Vidi sliku 92 (7) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog sedalnog mišića-pliso Vidi sliku 81 (8) Pritiskanje-gnjeĉenje bicepsa - dvoglavog mišića desne butine Vidi sliku 82 (9) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog pregiba ispod kolena - poplita foso Vidi sliku 83 (10) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog troglavog mišića potkolenice ' Vidi slilcu 84 (11) Pritiskanje-gnjeĉenje lumba dlanovima Vidi sliku 31 (12) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad ilijaĉnog grebena dlanovima Vidi sliku 32 Ostali pokreti ove terapije
pozicija palĉeva pri pritiskanju -gnjeĉenju
Sllka 98.
(9) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog kvadricepsa butine Vidi sliku 85 (10) Pritiskanje-gnjeĉenje trbuha Vidi sliku 73 (11) Pritiskanje donjeg trbuha dlanovima jednim preko drugog Vidi sliku 74 2. Progresivni pokreti
(1) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog potkoleniĉnog tricepsa-troglavog mišića Vidisliku86 -
,-t\ Već sam prikazao pokrete za leĉenje sedam sindroma, koje vi moţete probati kod kuće. Ali, kako sam više puta napomenuo, terapija ima ukupno 100 pokreta. Najbolje ih je sve uraditi za vreme leĉenja. Sada ćemo prikazati ostale pokrete terapije, ĉija se efikasnost ne moţe postići dragim pokretima.a zbog toga i ove moramo uzastopno usvojiti. Moţda osećate poteškoće oko savlaĊivanja ovih 100 pokreta. Ako nauĉite napamet njihov redosled i glavne crte pokreta, vi ćete ih brzo savladati i slobodno ih upotrebiti. (1) Pripremni poloţaj Pacijent klekne, sedeći na petama. Terapeut klekne raširenim nogama ĉvrsto • 112 zadnjicu pacijenta. Pacijent pruţi ruke unazad (Vidi sliku 99). ;: (2) Pritiskanje-gnjeĉenje trapeznih mišića Slika 99. 89
Terapeut pritiska gnjeĉi trapezne mišiće iznad lopatica rukama 10 puta (Vidi sliku 100).
1. trapezni mišic 2. veliki vratni mišić (zavrtaĉ vrata) 3. mali vratni mišić
pozicije mišića oko ramena
iinena i
Slika 102.
Pokreti kao na slici 102. Terapeut vrati noge pacijenta u prvobitni poloţaj, potresa noţne prste da bi namestio zglobove prstiju (Vidi sliku 103). (6) Pritiskanje-gnjeĉenje regiona iznad velikog trokantera. Pacijent leţi na trbuhu. Terapeut klekne s desne strane i pritiska gnjeĉi pacijentov veliki trokanter palcima, da bi olabavio mišić i popustila krutost mišića (Vidi sliku 104). SlikalOO.
(3) Pritiskanje-gnjeĉenje vratnih i potiljaĉnih mišića Terapeut obema rukama pritiska-gnjeĉi te mišiće 5 puta (ViĊi sliku 101)
Slika 103.
SlikalOl. .';
'
ll.,
'
'
(4) Nameštanje zgloba ĉlanka noge Pacijent leţi na trbuhu raširenim nogama. Terapeut klekne meĊu noge pacijenta i obema rukama uhvati vrhove prstiju i gura pete pacijenta prema zadnjici pomoću sopstvene teţine. Neka pojaĉa snagu pri otporu (Vidi sliku 102). >;;; (5) Nameštanje zglobova prstiju nogu
(7) Pritiskanje-gnjeĉenje leve i desne ţile peta Pacijent leţi na trbuhu, isto-vremeno terapeut klekne meĊu no-ge pacijenta i pritiska gnjeĉi ţile iznad peta 10 puta, istovremeno na obe noge, i to radi dlanovima (Vidi sliku 105). (8) Pritiskanje-gnjeĉenje levog i desnog mišića lista istovremeno
Slika 104. Slika 105.
90
Terapeut i pacient iniaju isti poloţaj kao na slici 105. Terapeut priti-ska-gnjeĉi mišiće lista pacijenta, istovremeno tri puta, dlanovima. (9) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog i levog zgloba ĉlanka ruke i zglobova prstiju Pacijent leţi na trbuhu sa malo raširenim nogama. Terapeut mu kleĉeći sedne na zadnjicu, pritiska-gnjeĉi ĉlanke ruke i prste svojim dlanovima. To
SIikal06. uradi 5 puta (Vidi sliku 106). (10) Pritiskanje-gnjeĉenje obe nadlaktice istovremeno Pacijent i terapeut su kao na slici 106. Terapeut pritiska-gnjeĉi naĊlak-ticu i podlakticu pacijenta svojim dlanovima 3 puta (Vidi sliku 107). o, ' voir pi-?). n,,ij
'» •>a.«vqiakoh i ' • '-;recnći p^ .! '"-'u 109).
Slikal07. (11) Pritiskanje-gnjeĉenje ligamenta u preponi i ilijaĉnog mišića leve noge
Pacijent leţi na ledima i savije levu nogu. Terapeut klekne tako da mu koleno pacienta bude meĊu kolenima. Pritiska-gnjeĉi ligament i mišiće u preponi na tri taĉke palĉevima, jednim preko drugog. Pokrete ponoviti 3 puta (Vidi sliku 108). (12) Okretanje pritiskanje leve petne ţile
92
ca ac'Vi (14)
s!r3iit u isti 6.ao v.luuka desue s*Jce
•.• is-vo i dssito
Pacijent ispruţi svoju desnu ruku dlanovima na dole. Terapeut obema rukama uhvati i vuĉe ĉlanak pacijenta, potom pritiska-gnjeĉi sve do prstiju (Vidisliku 110). (15) Nameštanje ĉlanka leve ruke Pokreti su isti kao na slici 110, samo na levoj ruci. (16)
Slika 110.
Pritiskanje-gnjeĉenje podlaktice desne ruke Terapeut drţi desni ĉlanak pacijenta svojom desnom rukom, a levom palcem pritiska-gnjeĉi region od lakta do ĉlanka na 6 taĉaka, i to ponovi 3 puta (Vidi sliku 111). (17) Pritiskanje-gnjeĉenje podlakti-
polje pritiskanja - gnjeĉenja
ce leve ruke Slika 111.
Pokreti su isti kao na slici 111 (18) Pritiskanje-gnjeĉenje desnog dlana Terapeut stavi svoje male prste na desnu ruku pacijenta, izmeĊu palca i kaţiprsta i malog i domalog prsta. Istovremeno palĉeve drţi na dlanovima pacijenta, tj. sa dve strane mišića hipotenara a ostalih 6 prstiju mu je na
nadlanici ruke. Posle vukući ispravlja dlan pacijenta i pritiska-gnjeĉi 94
palĉevima mišiće dlana od centra prema spolja, to radi na 5 taĉaka i ponavlja 3 puta (Vidi sliku 112). (19) Pritiskanje-gnjeĉenje levog dlaiia Pokreti su isti kao na slici 112. (20) Pritiskanje-gnjeĉenje korena palca i kaţiprsta desne ruke Terapeut pritiska-gnjeĉi region delte izmedu palca i kaţiprsta 3 puta svojim desnim palcem (Vidi sliku 113).
pozieija palĉeva pri pritiskanju - gnjeĉenju
Slika 112.
Slika 113.
(21) Pritiskanje-gnjeĉenje korena palca i kaţiprsta leve ruke Pokreti su isti kao na slici 113. (22) Kako ispruţiti desnu nadlakticu Pacijent leţi na ledima sa ispruţenom desnom rukom na gore, iznad glave. Terapeut klekne s desne strane pacijenta i stavi svoju desnu ruku na de. . sru pazun pacijenta, unvati mu lakat levom rukom i pritiska na dole, kako bi se desna nadlaktica sasvim ispravila* ispruţila (Vidi sliku 114). Pokreti za ispruţanje druge ruke su isti. Slika 114. 95
(23) Pritiskanje-gnjeĉenje stranice nosa Pacijent legne na leda sa licem pokrivenim tnaramicom. Terapeut sedne iznad njegove glave i blago pritiska-gnjeĉi palĉevima nos sa obe strane (Vidisliku 115). (24) Pritiskanje-gnjeĉenje oĉne duplje i slepooĉnice Pacijeut leţi na leĊima sa maramicom na licu. Terapeut sedne iznad njegove glave i pritiska-gnjeĉi gornje i donje ivice oĉne duplje palĉeviina, potom slepooĉnice. Sve ponovi 3 puta (Vidi sliku 116).
Slika 118.
Slika 119,
, ; Terapeut udara pacijenta iznad lopatica dela potiljka i vrata, svojim prepletenim prstima. Udaranje ponoviti dva puta (Vidi sliku 120). (29) Završni pokreti Terapeut obema rukama pritiska-gnjeĉi region iznad lopatica 5 puta, a potom ga izudara pesnicama iznad lopatica i po ramenima (Vidi sliku 121). Slika 115.
Slika 116.
(25) Pritiskanje oĉiju dlanovima Pacijent leţi na leĊima, pokrivenim licem rnaramicom. Terapeut fik-sira malim i domalim prstima zigomatiĉnu kost pacijenta, a pritiska oĉne jabuĉice srednjiin prstima u trajanju od tri sekunde. Ponoviti pritiskanje 3 puta (Vidi sliku 117). (26) Pritiskanje-gnjeĉenje lica Pacijent leţi na ledima, maramicom preko lica. Terapeut preple-tenim prstima uhvati lice pacijenta od nosa do oĉiju i blago pritiska 3 puta (Vidi sliku 118). (27) srednje linije gornjeg dela glave Pacijent leţi na ledima, pokri-ven maramicom preko lica. Tera-peut klizeći pritiskapalcima, srednji deo linije glave, od ĉela ka temenu (Vidisliku 119). (28) Slika 117. jenta
96
Pritiskanje-gnjeĉenje
sfera udaranja
Kako treba udarati paci-
Slikal20.
Slika 121.
(23) Pritiskanje-gnjeĉenje stranice nosa Pacijent legne na leda sa licem pokrivenim marainicom. Terapeut sedne iznad njegove glave i blago pritiska-gnjeĉi palĉevima nos sa obe strane (Vidisliku 115). (24) Pritiskanje-gnjeĉenje oĉne duplje i slepooĉnice Pacijeut leţi na leĊima sa maramicom na licu. Terapeut sedne iznad njegove glave i pritiska-gnjeĉi gornje i donje ivice oĉne duplje palĉevima, potom slepooĉnice. Sve ponovi 3 puta (Vidi sliku 116).
Slika 118.
Slika 119.
Terapeut udara pacijenta iznad lopatica dela potiljka i vrata, svojim prepletenim prstima. Udaranje ponoviti dva puta (Vidi sliku 120). (29) Završni pokreti Terapeut obema rukama pritiska-gnjeĉi region iznad lopatica 5 puta, a potom ga izudara pesnicama iznad lopatica i po ramenima (Vidi sliku 121). Slika 115.
Slika 116.
(25) Pritiskanje oĉiju dlanovima Pacijent leţi na leĊima, pokrivenim licem maramicom. Terapeut fik-sira malim i domalira prstima zigomatiĉnu kost pacijenta, a pritiska oĉne jabuĉice srednjim prstima u trajanju od tri sekunde. Ponoviti pritiskanje 3 puta(Vidislikul!7). (26) Pritiskanje-gnjeĉenje lica Pacijent leţi na ledima, maramicom preko lica. Terapeut preple-tenim prstima uhvati lice pacijenta od nosa do oĉiju i blago pritiska 3 puta (Vidi sliku 118). (27) srednje linije gornjeg dela glave Pacijent leţi na ledima, pokri-ven maramicom preko lica. Tera-peutklizećipritiskapalcima, srednji deo linije glave, od ĉela ka temenu (Vidisliku 119). (28) Slika 117. jenta 96
Pritiskanje-gnjeĉenje
sfera udaranja
Kako treba udarati paci-
Slika 120.
Slika 121. 97
'•
POGOVOR
U 1986. godini ukupni troškovi leĉenja graĊana Japana prešli su 17.000 milijardi jena, a prosek po stanovniku dostigao je 140.000 jena. Tih 17.000 milijardi nije utrošeno na zaštitu zdravlja nego samo na leĉenje. Razumljivo, to ne smemo smatrati rasipništvom. Ali gigantska cifra nas tera da o tome dublje razmislimo. Zbog raširenosti moderne medicine, izmišljena je poseta lekaru samo kada je već nastupila bolest. To faktiĉki prouzrokuje maligno kruţenje, jer troškovi za leĉenje stalno rastu kao baĉena sneţna grudva koja se kotrlja. Kada se razbolimo to nije samo patnja, od koje mi patimo, nego je i novĉano i psihiĉko opterećenje cele naše porodice, sve to ruši spokojan i veseo ţivot. Taj se nevidljivi gubitak ne moţe ni sraĉunati. Svi hoće zdravlje, ali, kako da se ne razbolimo, ili kako da se ne razboljevamo ĉesto, to je vaţan problem. U tom pravcu mislim da bi morali mnogo više povećati profilaktiku-zaštitu od bolesti. Mišljenja sam da je Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem inicijativa koja moţe poţnjeti pravi profilaktiĉki efekat. Nadam se da će se ova Terapija praktiĉno primenjivati, na osnovu temeljnog upoz-navanja ove knjige i uţivaćete radeći na ovoj terapiji i radovati se zdravlju koju ona donosi. Iskreno se nadam da će se sve više osoba zauzeti na propagiranju ove knjige odnosno ove terapije i da će oni koji budu radili na tome, uspostaviti i medusobne kontakte.
KARLICA I KIĈMA GLEDANA S LEDA
iĉni deo karlica trtiĉna kost
prvi vratni pršljen sedmi vratni Pršljen prvi grudni pršljen
region iznad lopatica
lopatica region ispod lopatice
dvanaesti grudni pršljen -\ prvi lumbalni pršljen krsta linija kuka
ilijaĉni greben
krstaĉno-ilijaĉni zglob zglob kuka •veliki greben butne kosti butna kost
karlica cela
sedalna kost
Slika 122.
98
99
GJMNASTIKA SAMOSTAtNĆG VEŢBANJA SASTAVLJENO OD STRANE DRUŠTVA ZA TERAPIJU NAMEŠTANJA KOSTUU KUKA PRITISKANJEM-GNJEĈENJEM
MEĐUNARODNIINSTITUT ZA PREVENTIVNU MEDICINU - TOKIO, JAPAN
101
UVOD Terapija nameštanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeĉenjem sluţi za poduĉavanje i praktiĉan rad fizioterapeuta, kako bi leĉili pacijente. Bolesnici bez fizioterapeuta ne mogu sami primeniti svoje leĉenje. Prezauzeti posloviina ţelimo usvojiti takvu terapiju za leĉenje koja se lako i brzo moţe nauĉiti, koja nije ograniĉena mestom izvoĊenja ali ipak ona odstranjuje lumbalgiju, bol u leĊima, ramenima, zamorenost i druge bolesti koje nas muĉe u svakodnevnom ţivotu. ___ Zbog goreiznetogkreirao samgimnastikuza veţbanje, kpjasebazira na Terapiji nameštanja kostiju kuka gnjeĉenjem-pritiskanjem. Ova gimna-stika je klasificirana u 48 taĉaka - pokreta za veţbanje razliĉitih delova celog tela. Sada dozvolite mi da izloţim karakteristike ove gimnastike. Terapija za nameštanje kostiju kuka pritiskanjem-gnjeĉenjem ima za cilj nameštanje kostiju, ali se sa njom ne moţemo sami leĉiti, nego samo putem rada fizioterapeuta sa nama. lako uz pomoć ove gimnastike ne moţemo namestiti kosti, ona pred-stavlja dobar naĉin za nameštanje pršljenova, za razgibavanje zglobova, kuka, ramena, kolena, za zatezanje mišića, za odrţavanje ravnoteţe tela. Metoda ove gimnastike i pokreti su jednostavni i lako se mogu uraditi i nauĉiti. Svaki od tih pokreta iziskuje manje od 5 sekundi. Neki od pokreta ne zahtevaju posebno mesto izvoĊenja, nego se mogu uraditi i na radnom mestu ili ĉekajući prevozno sredstvo. Zbog toga preporuĉujem ĉitaocima da ovu gimnastiku veţbaju u svakodnevnom ţivotu koristed vreme posle usta-janja ili tuširanja. Ako istrajemo u veţbanju, efikasnost će se evidentno pokazati iz dana udan. Samo ako svaki dan budete istrajni u veţbanju, vaš će zamor i neu-godnosti od bolova nestati i vi ćete biti psihiĉki veseliji i mlaĊi.
OBJAŠNJENJE ZA SAMOSTALNO VEŢBANJE
Beleška: Ima više pokreta za iste zglobove. Za vreme izvodenja bilo kog pokreta ako pucketa dotični zglob, isti taj zglob neće pucketati kada se rade drugi pokreti za isti zglob. Vežbe za zatezanje ili opuštanje pojedinih zglobova trebaju da budu izvodeni prema brojevima označenim pored slike. STOJEĆA POZA
1. Opuštanje zglobova ramena
Raširiti noge u širini ramena i brzo isto-vremeno podići oba razmena na gore. Ako se ĉuje pucketanje, fleksibilnost ra-mena je prvoklasna. Ako se pucketanje ĉuje sa-mo kod jednog ramena, fleksibilnost je drugorazredna.
1.2-3-4 5.6.7.8
2. Opuštanje pršljenova vrata
Podići levo rame, istovremeno iskriviti vrat na levo. Prvo se to proba polagano a posle punom snagom naglo uraditi taj pokret. Pokreti za desnu stranu su isti.
102
103
Ako se ĉuje pucketanje sa obe strane na više pršljenova vrata fleksi-bilnost je izvrsna. Ako se ĉuje samo 1-2 pucketanja na obe strane, fleksi-bilnost je prvorazredna. Ako se pucketaiije ĉuje samo na jednoj strani, fleksibilnost je drugorazredna.
1•2
levo desno
3 -4
„,
4. Zatezanje vratnih mišića
Okrenuti glavu ulevo koliko je mo-guće, potom u desno 3. Zatezanje i opuštanje potiljaĉnih vratnih mišića Saviti vrat koliko se moţe desno, spustiti levo rame, da bi se zategli levi vratni mišić. Pokreti su isti za desnu stranu vratnih mišića. V, •
••"•'•
levo 1•2•3•4 desno . . 1•2•3•4 .
t
5. Okretanje glave
'
,' •
Kod savijanja glave na desno, staviti desnu ruku na levu stranu glave. Kod savijanja glave na levo, stavlja se leva ruka na desnu stranu glave, kod savijanja glave napred staviti ruke na potiljak i gurati-pritiskati glavu na-pred.
'••'••'
104
'
napred I.2•3•4 "•'•" nazad ' T 5.6-7.8
•
levo 1 '2.3.4 desno
/.•••••
Okrenuti glavu polako i u moguće što većem luku prvo levo, potom desno. 5.6-7-8
l levo 1 . 2 . 3 . 4 ! desno 5.6-7-8
105
8. Zatezanje i opuštanje '' zglobova ramena 6. Zatezanje i opuštanje zglobova ramena Ispruţiti ruke gore napred, zatvoriti pesnice, saviti lakat na manje od 90 stepeni posle ili raširiti ustranu, drţati ih u visini ramena i isprsiti se što je više moguće. Ukoliko se ĉuje samo jedno pucketanje ramenog zgloba, gornjih pršljenova ili rebara tada je fleksibilnost izvrsna.
Ispruţiti ruke sa preple-tenim prstima nazad, paziti da ne savijemo laktove. Ovi pokreti će opustiti zglobove ramena. Ako pucketaju ramena, fleksibilnost je prvorazred-na. Ako je pucketanje samo na jednoj strani fleksibilnost je drugorazredna.
1-2-3-4 5.6.7-8 7. Veţba ramenog zgloba
Okrdiuti ruke napred, pa nazad, jednu posle druge, sa savijenim laktom i opuštenim mišićima.
levo desno
1.2•3•4 5.6-7-8
levo 1 « 2 * 3 » 4 * 5 * 6 » 7 « desno 1»2»3«4»5«6»7»
106
1.2-3-4 5.6-7 9. Zatezanje zglobova ramena Ostaviti da prirodno vi-si leva ruka pored tela, potom je dizati prema gornjem delu leĊa, dokle moţemo. Ispruţimo i podignemo desnu ruku stavljajući preko desnog ramena na leĊa, dohvatajući levu ruku. Pokreti za drugu stranu su isti. Ponovimo veţbu više puta na onoj strani gde nam je teţe to uraditi. Ako uspemo uhvatiti ruke iza leĊa, fleksibilnost ra-mena je izvrsna. Ako uspemo samo da dodirnemo prste dveju ruku, fleksibilnost je prvorazredna, ako to uspemo samo na jednoj strani, fleksi-bilnost je drugorazredna.
10. Opuštanje zglobova lakta
12. Opuštanje ruĉnog zgloba
Drţati levi lakat sa desnom rakom i dići ga gore u visinu ramena, zatim zatvorimo pesnicu (prsti prema nama), potom pustimo da ruka padne. Isti su pokreti i za desni lakat i ruku. Ukoliko se ĉuje pucketanje oba lakta prilikom pada, fleksibilnost je prvorazredna. Akopucketasamojedan lakat, fleksibilnostjedrugorazredna.
Uhvatiti levi ĉlanak desnom rukom i snaţno je izbaciti napred. Isto uradimo i sa desnom rukom. Ako oba ĉlanka pucketaju fleksibilnost je prvorazredna. Ukoliko pu-cekta samo jedan ĉlanak fleksibilnost je drugorazredna.
levo zategnuti 1 • 2 desno zategnuti • •
opustiti 3 • 4 opustiti .
levo desno
1.2O.4 5.6-7-
13. Opuštanje zglobova prstiju
. 1 '2
<'"'
11 - Zatezanje prednjih delova podlaktice
Ispruţiti levu ruku horizontalno u visini ramena, sa dlanovima na go-re, uhvatiti prste leve ruke desnom nikom i savijati ih unazad-dole da se što više zategnu prednji delovi ruke. Pokreti su isti za desnu podlakticu. .,.
levo 1 * 2 * 3 « 4 desno 5 • 6 • 7 • 8
108
3-4
Stavljati prste leve ruke jednog za drugim izmedu kaţiprsta i srednjeg prsta desne ruke i steţući povlaĉiti sve prste ponaosob. Isto ponoviti i na desnoj ruci.
Ako se ĉuje pucketanje na dva-tri zgloba u odnosu na 10 prstiju znaĉi da je fleksibilnost izvrsna. Ukoliko se ĉuje pucketanje samo jednog zgloba u odnosu na prste jedne ruke, fleksibilnost je prvorazredna. Ako pucketa samo jedan zglob fleksibilnost je drugogazredna. Ukoliko prsti uopšte ne pucketaju, to znaĉi da je veţbaĉ bolestan i nije dugoveĉan. levo desno
1-2.3.4.5.6.7
15. OpuStanje zgloba šake Prirodno opušteno podići ruke izaad glave, malo saviti laktove i po-sle mahati korenom zgloba šake. 1•2•3•4
I.2.3.4.5.6.7. 16. Zatezanje ruku 14. Veţba prstiju Obe ruke podići iznad glave sa raširenim prstima, potom ih zatvoriti u pesnicu i to ponoviti 4 puta.
4puta
Sa prepletenim prstima ispruţimo ruke horizontalno ispred sebe, dlanovi treba da budu spolja, i naglo snaţno podignemo ruke da bi se zategla unutrašnja strana ruku.
J '• 2 . 3 • 4
17. Zatezanje i opuštanje gornjih spoljnih delova trupa i zglobova ramena Drţati levi lakat desnom rukom iznad glave, i vući ga desno koliko se moţe. Veţba opušta levo rame i levu stranu gornjeg dela trupa. Pokreti za desnu stranu su isti.
110
111
Ukolikoi «e ĉuje pucfce«$nje u zglobovima ramena fleksibilnost je prvo-razredna. Ako se to ĉuje kopjednog zgloba, fleksibilnost je drugorazredna. 1—4
18. Zatezanje i opuštanje lumbalnih zglobova A) Pripremna veiba Prvo zavrnuti struk na levo, posle na desno i istovremeno to pratiti njihanjem ruku. B) Vežba za opuštanje Ruke jednu na drugu poloţimo ispred sebe na telo, napravimo pokret levom nogom, potom desnom, a što je više moguće zavrnimo telo u struku na desno, koristeći snagu otpora kod okreta tela prilikom prelaska sa leve na desnu nogu.
112
Ukoliko se pokreti prave snaţno to utiĉe na opuštanje pršljenova grudnog koša kao i zglobova kuka. Pucketanje na obe strane kuka znaĉi izvrsnu fleksibilnost, ako je to samo na jednoj strani zgloba knka, fleksibilnost je prvorazredna. na obe strane priprenma veţba 1 * 2 * 3 * 4 veţba 5 * 6 * 7 * 8 19. Zatezanje zadnjeg dela nogu
:
Stati u raskoraĉni stav u širini ramena, saviti telo dole napred ne savijajući kolena, sanguti se što dublje, tako da rukama dohvatimo tlo. Ispraviti se i saviti unazad, obema rukama se podupirajući iznad kukova.
napred 1 * 2 * 3 * 4 nazad 5 * 6 * 7 * 8
113
20. Veţba za zglobove kolena Stati u raskoraĉui stav u širini ra-mena, obema rukama uhvatiti se za oba kolena, ĉuĉnuti i ispravljati se naizme-niĉno. '•"'••' 1 -2 Brojeći do 20, ponavljati zatezanje •;.; s!isi opuštanje.
Pokreti za dragu stranu su isti. Ukoliko su zglobovi kuka fleksibilni a ne kruti ĉuće se puc-ketanje, što je znak izvrsne fleksi-bilnosti. Ukoliko je pucketanje primetno samo na jednoj strani fleksibilnost je prvovazredna. obostrano 1 • 2 • 3 • 4
' opustiti 3 * 4 , zategnuti 5 * 6 * 7 * 8 Za vreme veţbe ne odizati pete sa tla. 21. Zatezanje zglobova kuka Stati u raskoraĉni stav sa no-gama raširenim u dvostrukoj širini ramena, prsti su okrenuti napred, ĉuĉnuti što dublje. U tom momentu ispraviti leĊa da bi se izbegao pad napred. Obema rukama drţimo kolena, gu-ramo ili napolje da bi se zategla kolena. Ko drţi leĊa pravo, i do kraja ispruţi kolena.a moţe drţati zad-njicu niţe od visine kolena, znaĉi da su mu zglobovi kuka izvanredno fleksibilni. 1—8
22. Zatezanje zadnjih delova nogu i opuštanje zglobova kuka Stati na levu nogu i uhvatiti desni gleţanj desnom rukom i snaţno ga podići gore unazad, za to vreme levom rukom drţimo se za sto ili nešto drugo pogodno da bi mogli odrţati ravnoteţu tela. Po mogućnosti teţinu tela poloţiti napred da bi se zategli zadnji delovi nogu i zglobova kuka.
114
23. Zatezanje zadnjeg dela tela i nogu Raširiti noge više od širine ramena, ruke staviti na kolena, sa-viti desno koleno, a ispraviti levo. Uhvatiti levo koleno levom ru-kom, da bi se zategla noga.
Pokreti za drugu stranu su isti. Posle maksimalno raširiti noge i zatezati noge jednu za dragom. Ĉineći te pokrete, treba, koliko je to moguće, gornji deo tela drţati pravo. Svaki put kleknuti sve dublje sa butinama što bliţe zemlji, ruke su jedna na drugoj na gornjoj strani ispruţene noge i tako drţimo ravnoteţu tela. Pokreti za drugu stranu su isti. plitko ĉuĉnuti 1 * 2 * 3 * 4 -.•'-•"' duboko ĉuĉnuti 5 * 6 * 7 * 8
115
24. Opuštanje zglobova kolena i gleţnjeva Stati na desnu nogu, nešto malo po-dići levu i opustiti levo koleno, posle šutnuti punom snagom na gore levom nogom, jedno za drugim 3 puta. Za vre-me veţbe treba se nasloviti na sto ili nešto drugo pogodno. Pokreti za desnu nogu su isti. Ukoliko se ĉuje pucketanje zglobo-va kolena i gleţnjeva fleksibilnost je prvorazredna. Ako se to ĉuje samo na jednoj strani fleksibilnost je drugora-zredna. obostrano
26. Zatezanje mišića listova
«•
v
r Stati na prste i posle dizati i spuštati pete gore-dole 4 puta.
1.2.3.4.5.6.7.8
1•2•3•4
25. Opuštanje vrhova prstiju Nasloniti se na desnu nogu, ispruţiti levu sa vrhovima prstiju zavrnutim unutra i jako ih pritiska-ti na tlo. Desnom nogom uradimo^ to isto. Ako se ĉuje 10 pucketanja na obe noge fleksibilnost je izuzetna, ukoliko se ĉuje više pucketanja na obe noge fleksibilnost je prvora-zredna. Ukoliko je pucketanje sa-mo na jednoj nozi fleksibilnost je drugorazredna. I ako se ne ĉuje pucketanje prstiju znaĉi da je veţbaĉ bolestan i nije dugoveĉan.
SEDEĆAPOZA
1
27. Zatezanje mišića listova
A) Raširiti noge koliko moţemo, obema rukama se naslonimo na tlo i diţemo celo telo gore-dole ponavljajući, tako će se zategnuti mišići leĊa i prednjih strana nogu. Ukoliko su noge rastavljene 180 stepeni a zadnjica lako dodiruje zemlju fleksibilnost je izvrsna.
levo desno 1.2-3-4
116
117
B) Nastavak Raširiti noge prema mogućnostima, zavrnuti telo levo, istovremeno raširiti noge maksimalno da bi se zategli zadnji delovi leve noge i prednji delovi desne noge. Ako noge mogu sasvim dotaći tlo fleksibilnost je izvanredna. Pokreti se ponavljaju na drugu stranu. levo 1 * 2 * 3 * 4 desno 5*6*7*8
B) nastavak Završavajući veţbu 28A, zavrnuti telo na levo, drţati prste leve noge ili ĉlanak desnom rukom (ako se to ne moţe postići ispraviti prste, da bi se ruka pribliţila koliko moţe), tako se zateţu zadnji delovi leve noge i vertikalni mišići desne noge. Pokreti za drugu stranu su isti. Ukoliko su noge rastavljene do 180 stepeni, a grudi dodiruju butine, fleksibilnost je izvanredna. Ako ĉelo dodiruje tio, fleksibilnost je prvora-zredna. levo 1 * 2 * 3 * 4 desno 5 * 6 * 7 * 8
29. Veţba za opuštanje zglobova kuka, ĉlanka i prstiju nogu
28. Zatezanje mišića butina A) Sedeći licem napred maksimalno raširenih nogu, ispruţiti ruke napred ispraviti leĊa, saviti napred gradi pritiskajući ka zemlji da bi se zategli mišići unutrašnje strane nogu i vertikalni mišići lumba. Ako hoćemo bolji efekat, rukama moţemo drţati gleţnjeve nogu. Ukoliko su noge rastavljene do 180 stepeni, a trbuh, grudi i ĉelo dodiruju tlo, znaĉi da je fleksibilnost izvanredna. 1—8
118
A) Sesti na zemlju, desnom nogom nešto savijenom, staviti levu nogu iznad desne butine i vući ga ka desnoj preponi i posle snaţno pritisnuti levo koleno do tla. levi i desni zglobovi knka 1_ zavrnuti desno 1 zavmuti levo 3 2*3*4
31. Opuštanje kiĉmenog stuba Ukoliko kolena lako dodiruju tlo, fleksibilnost je izvrsna. B) Posle ispruţiti desnu nogu pravo, staviti levu potkolenicu na desnu butinu, pored kolena uhvatiti leve prste desnom rukom, drţati levi gleţanj levom rukom i polako zavrtati prema unutra. Isti su pokreti za desnu nogu. Pokrete vršiti što polaganije, a krug zavrtanja treba da je što veći. C) Posle zavrtanja gleţnja, savijati i ispruţati prste. Pokreti za obe noge su podjednaki. Posle veţbi 29A, B, veţbaĉ treba mnogo da masira prste kako bi potpomogao da veţba postigne što bolji efekat.
30. Veţba opuštanja zglobova kuka A) Sedeći sastaviti tabane, po mogućnosti ih podvući pod trbuh, obema rukama uhvatiti kolena pritiskujući na dole kako bi se butine što više raširile. Ukoliko kolena dotiĉu tlo, a pete su pod trbuhom, fleksibilnost zglo-bova kuka je izvrsna. 1•2•3•4
, ,,
, , v »f
B) Drţati istu sedeću pozu stim da obema rukama drţimo vrhove prstiju, a telo savijamo napred, lakat isturimo da bi ispravili leda i redom savijamo trbuh, gradi i ĉelo. Ukoliko pete dodiruju deo pod trbuhom, a ĉelo dodiruje tlo, zglobovi kuka su izvrsni.
*•:•.„
120
',
1 — 4
Ispruţiti levu nogu pravo napred. Staviti desnu nogu na levu. Saviti desnu nogu (stopalo na tlu), drţati spoljnu stranu desne potkolenice levom podlakticom, po-sle zavrauti trup i glavu, koliko god moţemo, na desno i nazad, iza sebe na-slanjamo se na desni dlan, a leĊa drţimo pravo. Isto ponovimo i na drugu stranu. Ukoliko se ĉuje više pucketanja pri zavrtanju, fleksibilnost je izvanredna. Ako se pucketanje ĉuje samo na jednom pršljenu fleksibilnost je prvorazredna. 1-7.8
le vo
•
desno 1
7 • 6
32. Zatezanje vertikalnih mišića i zadnjih delova nogu Ispruţiti noge napred sa ispruţenim prstima, ispraviti zglob kolena, obema rukama uhvatimo vrhove prstiju i potom po redu pritiskamo ka nogama, trbuh, grudi, ĉelo, a sve to radimo pri izdahu. Ukoliko trbuh, gradi i ĉelo dodiruju noge, a pri tome prsti i kolena ostaju ispravljena fleksibilnost je izvrsna. Ako ne moţemo rukama uhvatiti prste. Tada veţbaĉ mora ĉesto ponavljati ovu veţbu sve dok ne postigne postavljene zahteve u ovoj veţbi.
35. Gnjeĉenje gleţnjeva
Sedeti na petama, kuk drţati horizontalno, zadnjicom pritiskajući pete. 33. Zatezanje prednjeg dela trupa
Leţeći na trbuhu sa ispruţenim nogama, stavimo dlanove obostranp pored tela, laktovi su na gore. Savijamo vrat i grudni koš unazad, diţući bradu gore, ispravljajući ruke i podupirajući se na njih. 1—8
'.' " ' '.......
.,
36. Zatezanje prednjih delova tela i butina
Sedeti na petama, ali raširiti butine tako da sa kukom dodirujemo tlo. Spuštati trup i glavu nazad do tla, zadrţavajući se na laktovi-ma, da bi se veţba jednostavnije uradila i spuštanje na tlo bilo blaţe. Ukoliko leda dodirnu tlo sa kolenima sa-stavljenim u spuštanju nazad, znaĉi da je fleksi-bilnost prednjih delova trupa izvanredna.
•..
1—8
34. Zatezanje mišića nadlaktice, grudi, trbuha i prednjih delova nogu
Leći na trbuh, obema rukama uhvatiti noge iznad prstiju, kako bi leĊa savili u obliku luka. Sastaviti kolena i tako drţati pozu nekoliko momenata. Ukoliko grudi i butine mogu da se odignu sa tla, a telo se drţi samo na trbuliu, fleksibilnost mišića i prednjih delova trupa je izvrsna. 37. Zavrtanje vertikalnih mišića, velikih sedalnih mišića, opuštanje kostiju kuka i sakroilijaĉnih zglobova A) Pripremna vežba
Leći na leĊa, raširiti nadlaktice pravo na obe strane tela, saviti kolena, podići npge i prebaciti se ustranu. Ramena ostaju poloţena na du. Ponovimo 2 puta. B) Veža za opauštanje
Ispruţiti noge na do napred, polako dići ispruţenu levu nogu do 90 stepeni saviti i spustiti da padne udesno, preko desne noge. Tada pokrenuti desnu ruku na levo. Istovremeno okrenuti i glavu na levo da bi se telo što više zavrnulo. 123
122
Prilikom zavrtanja leva ruka ostaje na tlu, takoĊe i ramena moraju biti poloţeni na tlu. Posle saviti levu nogu i pritisnuti je desnom rukom do tla. Tada zavrnuti telo što je više moguće ulevo. Pokreti za drugu stranu su isti. Ukoliko se ĉuje pucketanje obostrano na više zglobova fleksibilnost je izvanredna. Ako se ĉuje samo na jednoj strani fleksibilnost je prvorazredna. ,.
,
pripremna veţba 1 — 8 obostrano veţba levo 1-2-3.4.5.6.7.8 desno
38. Zatezanje leĊa Leći na leĊa, ruke preklopiti jednu preko druge i tako zagrliti kolena i povući ih do grudi što je moguće bliţe. Saviti se jako i pokušati staviti ĉelo izmeĊu kolena. , . . . —8
'
1-2.3.4.5.6.7.
39. Opuštanje grudnih pršljenova Sesti na tlo, ruke staviti jednu preko druge i staviti ih na prednji donji deo potkolenice što bliţe gleţnjevima. Pustiti trup da padne nazad. U momentu kada se kuk i lumbalni deo odigne od zemlje jaĉe zagrliti noge i vući ih prema grudima. Ukoliko se ĉuje pucketanje kod nekoliko pršljenova fleksibilnost je izvanredna. 1 • 2 • 3' • 4 • 5 . 6 • 7 • 8
124
40. Zatezanje zadnjih delova trupa i nogu
41. Opuštanje gornjih grudnih pršljenova
Leći na leĊa, ruke spustiti pored sebe, dlanovima dole. Ispruţiti noge pravo sa sastavljenim prstima, polako dizati noge preko glave tako da prsti dotaknu tlo iza glave, posle snaţno gumemo pete napred da se zategnu zadnji delovi trupa i nogu. Ukoliko za vreme veţbe kolena drţimo zategnuto bez savijanja i uspemo prste spustiti iznad glave, fleksibilnost je prvoklasna.
"'''" Leći na leĊa. Noge saviti, tabani na tlu, ruke saviti jednu pod drugu ispod potiljka i obema rukama dizati glavu gore, stiskajući glavu izmeĊu laktova. Posle rastaviti laktove i pruţati glavu napred. Ukoliko se ĉuju pucketanja kod više pršljenova fleksibilnost je iz-vrsna.
42. Opuštanje zglobova kuka Leći na leĊa, savijeno drţati noge na tlu, posle jako raširiti kolena na obe straue. Ponoviti tu veţbu više puta. Ukoliko se ĉuje pucketanje zglobova kuka fleksibilnost je izranredna. Ako se to ĉuje samo na jednoj strani fleksibilnost je prvorazredna. Poza posle opuštanja - mali odmor u tom poloţaju (Slika 42).
1-2-3.4 126
127
43. Opuštanje zglobova prepona
44. Opuštanje zglobova kolena
A) Leći na leĊa, noge drţati savijeno, tabani na tlu, potom levu nogu prekrstiti preko desne butine. Naglo ispruţiti levu nogu da bi snaga iznenadnog pokreta opustila gleţanj. Ukoliko se ĉuje pucketanje kod oba gleţnja fleksibilnost je prvora-zredna. Ako pucketa samo jedan gleţanj fleksibilnost je drugorazredna. B) Produžetak veibe Poza posle opuštanja Pokreti za desnu nogu su isti
Leći na leĊa, ruke ispod glave, laktovi na podu. Opustiti levo koleno i nogu malo prebaciti na desnu butinu. Desna noga je savijena sa stopalom na tlu. Tada što snaţnije izbaciti levu nogu gore kako bi se levo koleno zateglo i opusrilo. Pucketanje u kolenu znaĉi prvorazrednu fleksibilnost. Ako se to dešava samo u jednom kolenu flekabilnost je drugorazredna. Veţbu uraditi sa obe noge. Poza posle opuštanja leva i desna noga 1 • 2 • 3 • 4
levo desno
1-2-3.4 1.2-3-4
Drţati koleno savijeno pa ispruţiti u vazduhu. Pokreti za desnu nogu su isti.
iA'"
45. Veţbe vrhovima prstiju nogu
Slobodno ali snaţno mrdati sve prste nogu istovremeno, sedeći na tlu. 1.2.3-4.5 —8
128
129
46. Leći na leĊa i istovremeno snaţno mahati sa dignutim nogama.
POGOVOR
47. Zatezanje celog tela Leći na leĊa, ispruţenih ruku, bez savijanja laktova, prepletemo prste i ruke metnemo preko glave, dlanovi su okrenuti napolje, istovremeno ih savijamo napolje-unutra. zategnuti 1 * 2 • 3 • 4 zavmuti napolje 5 • 6 zavmuti unutra
Mnogi postavljaju pitaiije da li esperanto kao veštaĉki stvoreni meĊunarodni jezik moţe sliiţiti Ijudima? Mislim da i ova kanjiga, kao i ostalili preko 40.000 naslova izdatih na esperantu potvrĊuje da je taj jezik nezamenjiv ne samo u meĊunarodnom sporazumevanju bez prevodioca, prilikom kongresa i drugih susreta i pose-ta, koristan ne samo za beletristiku, nego se primenjuje i u muogirn dnigim svakodnevnim stvarima. Ako ste ovu knjigu prihvatili kao vaţan priruĉnik, to moţete zalivaliti baš esperantu. Naime, autor Masayuki Saionji je Japa-nac, ali pošto zna da bi malo Ijudi prevelo kiijigu sa japanskog, on je knjigu štampao na esperantu, tako sam i ja mogla da je prevedem na srpskolirvat-ski. Kiijiga je do sada štampana na preko deset jezika, a svirua je izvonii tekst bio esperanto. Da li da uĉimo esperanto? Pitajte kompjuteriste, matematiĉare, prav-nike, medicinare, i nmoge druge, sve do filatelista, kolekcionara i drugih koji svi imaju svoja struĉna esperantska udruţenja na svetskom nivou. Ako se zainteresujete za ovaj jezik obratite se za obaveštenja i udţbe-nike: Na adresu:
48. Opuštanje celog tela Leći na leda, raširiti noge u širini ramena, drţati ili opušteno. Ruke raširimo na 30-40 stepeni od tela, dlanovima na gore. Polako okrećemo vrat sa leve na desnu stranu 8 puta. Potom pravimo nekoliko veţbi za trbušno disanje i posle prirodno opustimo telo. Ostajemo leţeći. Ostanemo leţeći u tom opuštenom poloţaju 5-10 minuta. vrat disati
130
1 - S
SAVEZ ZA ESPERANTO SRBIJE Terazije 42 HOOOBEOGRAD, ili bilo kom esperantskom društvu u vašem gradu ili u stotinak gradova širom naše zemlje. Svi se danas trude da „uĊu u Evropu". Esperanto vam nudi ceo Svet!
131
RAJTIGILO Je la nomo đe Masayuki Saionji mi konsentas,ke Terezija Kapista ,kiu .logas en 11070 Novi Beograđ Stuđenska 39/23,elđoni la libron'-'Orienta speciala điina masago"en serbo-kroata lingvo. 1990 04 08
Direktoro đe I.I.P.M.P. Masayuki Saionji
C.P.O. TO?aO BOX NO 405,Japanujo Internacia Instituto đe Preventa Međicina Pi-aktiko
