BS EN 60079-10-2:2009 BSI BRITANSKI STANDARD Eksplozivne atmosfere Deo 10-2: Klasifikacija područja – Atmosfere zapaljive prašine
Nacionalni predgovor Ovaj Britanski standard predstavlja primenu standarda EN 60079-10-2:2009. Identičan je standardu IEC 60079-10-2:2009. On zamenjuje standard BS EN 61241-10:2004 koji je povučen. Učešće Velike Britanije u pripremi ovog standarda povereno je Tehničkom komitetu GEL/31, Oprema za eksplozivne atmosfere. Lista organizacija koje učestvuju u ovom Komitetu može se dobiti od sekretara Komiteta po zahtevu. Ova publikacija nema nameru da uključuje sve neophodne odredbe ugovora. Korisnici su odgovorni za njegovu pravilnu primenu. © BSI 2009 ISBN 978 0 580 58464 0 ICS 29.260.20 Usaglašenošću sa Britanskim standardom ne može se postići imunitet od zakonskih obaveza. Ovaj Britanski standard objavljen je po ovlašćenju Komiteta za politiku i strategiju standarda 31.oktobra 2009.godine. Doneseni amandmani nakon objavljivanja Amandman broj
GM
Datum
Tekst koji se menja
Page 1
4/11/2016
BS EN 60079-10-2:2009 BRITANSKI STANDARD EVROPSKI STANDARD EN 60079-10-2 Avgust 2009
Eksplozivne atmosfere Deo 10-2: Klasifikacija područja Atmosfere zapaljive prašine (IEC 60079-10-2:2009)
Ovaj Evropski standard odobren je 01.06.2009.godine od strane CENELEC-a. CENELEC članovi dužni su da se usaglase sa unutrašnjom regulativom CEN/CENELEC koja propisuje uslove za davanje ovom Evropskom standardu status nacionalnog standarda bez bilo kakvih promena. Ažurirane liste i bibliografske reference koje se tiču takvih nacionalnih standarda mogu se dobiti po zahtevu Centralnom sekretarijatu ili bilo kom članu CENELEC-a. Ovaj Evropski standard postoji u tri zvanične verzije (engleska, francuska, nemačka). Verzija na drugom jeziku dobijena prevođenjem pod odgovornošću člana CENELEC-a na jezik člana o čemu je obavešten Centralni sekretarijat ima isti status kao i zvanične verzije. CENELEC članovi su nacionalni elektrotehnički komiteti Austrije, Belgije, Bugarske, Kipra, Češke Republike, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Švajcarske i Velike Britanije.
CENELEC Evropski komitet za elektrotehničku standardizaciju Centralni sekretarijat: Avenue Marnix 17, B - 1000 Brisel
GM
Page 2
4/11/2016
Predgovor Tekst dokumenta 31J/166/FDIS, buduće izdanje 1 standarda IEC 60079-10-2, pripremljeno od strane SC 31J, Klasifikacija opasnih područja i uslova za instalaciju, standarda IEC TC 31, Opreme za eksplozivne atmosfere, data je IEC-CENELEC na paralelno glasanje i odobrena je od strane CENELEC-a kao EN 60079-10-2, dana 01.06.2009.godine. Ovaj Evropski standard zamenjuje standard EN 61241-10:2004. Značajne tehničke promene u odnosu na standard EN 61241-10:2004 su sledeće: – opasnost koja postoji od prašine je razjašnjena; – uvedene su grupe prašine; – uveden je Aneks D koji objašnjava nivoe zaštitne opreme (EPLs); – 1 m uobičajenog proširenja zone 22 izvan zone 21 proširen je na 3 m. Utvrđeni su sledeći rokovi: –
EN treba da bude primenjen na nacionalnom nivou publikacijom identičnog nacionalnog standarda ili usvajanjem najkasnije do 01.03.2010.godine
–
nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa EN moraju biti povučeni najkasnije do 01.06.2012.godine
Anekse ZA i ZB dodao je CENELEC.
Usvajanje obaveštenja CENELEC je odobrio tekst Međunarodnog standarda IEC 60079-10-2:2009 kao Evropski standard bez ikakvih promena. U zvaničnoj verziji, u bibliografiji, moraju se dodati sledeće napomene za pomenute standarde: IEC 60079-1 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-1:2007 (nema promena). IEC 60079-2 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-2:2007 (nema promena). IEC 60079-5 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-5:2007 (nema promena). IEC 60079-6 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-6:2007 (nema promena). IEC 60079-7 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-7:2007 (nema promena). IEC 60079-11 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-11:2007 (nema promena). IEC 60079-14 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-14:2008 (nema promena). IEC 60079-15 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-15:2005 (nema promena). IEC 60079-18 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-18:2004 (nema promena). IEC 60079-26 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-26:2007 (nema promena). IEC 60079-28 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-28:2007 (nema promena).
GM
Page 3
4/11/2016
Aneks ZA (normativan) Normativne reference na međunarodnim publikacijama sa odgovarajućim evropskim publikacijama
Sledeća dokumenta su neophodna za primenu ovog dokumenta. Za datirane reference primenjuje se samo citirano izdanje. Za reference bez datuma primenjuje se poslednje izdanje pomenutog dokumenta (uključujući sve amandmane). PRIMEDBA Kada se međunarodne publikacije menjaju na uobičajen način, što se označava kao (mod), primenjuje se odgovarajući EN/HD. Publikacija IEC 60079-0
1 2
Godina 1
Naslov
EN/HD
Eksplozivne atmosfere EN 60079-0 Deo 0: Oprema – Opšti uslovi
Godina 20092
Refrence bez datuma Važeće izdanje na dan izdavanja
GM
Page 4
4/11/2016
Aneks ZB (informativni) ATEX kategorije i nivoi zaštitne opreme (EPLs)
Ovaj Evropski standard napisan je kako bi se ugradio koncept nivoa zaštitne opreme (EPLs). EPLs su analogne ATEX kategorijama, faktički definicije su im identične. Kada u tekstu postoji referenca na EPL, ona mora biti praćena odgovarajućom ATEX kategorijom: - EPL ‘Ga’ jednako ATEX kategorija 1G; - EPL ‘Gb’ jednako ATEX kategorija 2G; - EPL ‘Gc’ jednako ATEX kategorija 3G; - EPL ‘Da’ jednako ATEX kategorija 1D; - EPL ‘Db’ jednako ATEX kategorija 2D; - EPL ‘Dc’ jednako ATEX kategorija 3D.
GM
Page 5
4/11/2016
SADRŽAJ PREDGOVOR UVOD 1 Delokrug 2 Pravne odredbe 3 Uslovi i definicije 4 Klasifikacija područja 4.1 Opšte 4.2 Postupak klasifikacije područja kod atmosfera eksplozivne prašine 5 Izvori oslobađanja 5.1 Opšti 5.2 Sistem za suzbijanje prašine 5.3 Identifikacija i gradacija izvora oslobađanja 6 Zone 6.1 Opšte 6.2 Zone 6.3 Širina zona 6.3.1 Opšte 6.3.2 Zona 20 6.3.3 Zona 21 6.3.4 Zona 22 7 Opasnost od sloja prašine 8 Dokumentacija 8.1 Opšte 8.2 Skice, tehničke karakteristike i tabele Aneks A (informativni) Primena klasifikacije područja Aneks B (informativni) Rizik od paljenja sloja prašine od strane vrelih površina Aneks C (informativni) Održavanje Aneks D (informativni) Upoznavanje sa alternativnom metodom procene rizika koja obuhvata "nivoe zaštite opreme" za Ex opremu Bibliografija Slika 1 – Identifikacija zona na skicama Slika A.1 – Stanica za pražnjenje vreća koja se nalazi unutar zgrade i bez izduvne ventilacije Slika A.2 – Stanica za pražnjenje vreća sa izduvnom ventilacijom Slika A.3 – Ciklon i filter sa čistim odvodom van zgrade Slika A.4 – Dizalica unutar zgrade bez izduvne ventilacije Tabela 1 – Određivanje zona zavisno od prisustva prašine Tabela D.1 – Tradicionalni odnos EPLs (nivoa zaštitne opreme) i zona (bez dodatne procene rizika) Tabela D.2 – Opis obezbeđene zaštite od rizika paljenja
GM
Page 6
4/11/2016
MEĐUNARODNA ELEKTROTEHNIČKA KOMISIJA EKSPLOZIVNE ATMOSFERE Deo 10-2: Klasifikacija područja – Atmosfere zapaljive prašine
PREDGOVOR 1) Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) je međunarodna organizacija za standardizaciju koja objedinjuje sve nacionalne elektrotehničke komitete (IEC nacionalni komiteti). Cilj IEC jeste da promoviše međunarodnu saradnju po svim pitanjima koja se tiču standardizacije na poljima elektrike i elektronike. Do danas, pored drugih aktivnosti, IEC je objavila međunarodne standarde, tehničke specifikacije, tehničke izveštaje, javne specifikacije (PAS) i priručnike (u daljem tekstu ˝IEC publikacije˝). Njihova priprema poverena je tehničkim komitetima; svaki IEC nacionalni komitet koji je zainteresovan za temu koja se obrađuje, može učestvovati u pripremanju. Međunarodne, vladine i nevladine organizacije koje su u vezi sa IEC takođe mogu učestvovati u pripremanju. IEC blisko sarađuje sa Međunarodnom organizacijom za standardizaciju (ISO) u skladu sa uslovima utvrđenim u ugovoru između dve organizacije. 2) Formalne odluke ili ugovori IEC u vezi tehničkih stvari iskazuju međunarodni stav u vezi važnih predmeta s obzirom da svaki tehnički komitet ima stav svih zainteresovanih IEC nacionalnih komiteta. 3) IEC publikacije imaju formu preporuka za međunarodnu upotrebu i u tom smislu su prihvaćene od strane IEC nacionalnih komiteta. Iako je preduzeto sve kako bi tehnički sadržaj IEC publikacija bio tačan, IEC ne može biti odgovorna za način na koji se publikacije upotrebljavaju ili za pogrešno tumačenje od strane krajnjih korisnika. 4) Da bi se promovisala međunarodna uniformnost, IEC nacionalni komiteti preduzimaju mere kako bi se primenile IEC publikacije transparentno u što većoj meri u njihovim nacionalnim i regionalnim publikacijama. Svaka razlika između IEC publikacije i odgovarajuće nacionalne ili regionalne publikacije biće jasno naznačena nadalje. 5) IEC ne previđa postupak označavanja koji bi ukazivao na njeno odobrenje, te stoga ne može biti odgovorna za opremu koja je označena kao da je u saglasnosti sa IEC publikacijom. 6) Svi korisnici moraju da se postaraju da poseduju poslednje izdanje ove publikacije. 7) Ne može se smatrati odgovornim IEC, njeni direktori, zaposleni, pomoćno osoblje ili agenti, uključujući individualne eksperte i članove tehničkih komiteta i IEC nacionalnih komiteta za nastale telesne povrede, imovinsku štetu ili bilo kakvu drugu štetu, bilo direktnu ili indirektnu, ili za troškove (uključujući pravne troškove) i izdatke proistekle iz publikacije, njene upotrebe, ili pozivanja na istu ili bilo koju drugu IEC publikaciju. 8) Pažnja je usmerena na pravne odredbe navedene u ovoj publikaciji. Upotreba navedenih publikacija je nezamenljiva za pravilnu upotrebu ove publikacije.
GM
Page 7
4/11/2016
9) Pažnja je usmerena na mogućnost da neki elementi IEC publikacije mogu biti predmet autorskog prava. IEC ne može biti odgovorna za utvrđivanje tih autorskih prava. Međunarodni standard IEC 60079-10-2 pripremljen je od strane podkomiteta 31J: Klasifikacija opasnih zona i uslova za instalaciju, IEC tehničkog komiteta 31: Oprema za eksplozivne atmosfere. Prvo izdanje IEC 60079-10-2 poništava i zamenjuje prvo izdanje IEC 61241-10 objavljeno 2004.godine. Ovo izdanje konstituiše tehničku reviziju. Značajne tehničke promene u odnosu na prvo izdanje IEC 61241-10 su sledeće: • opasnost koja postoji od prašine je razjašnjena; • uvedene su grupe prašine; • uveden je Aneks D koji objašnjava nivoe zaštitne opreme (EPLs); • 1 m uobičajenog proširenja zone 22 izvan zone 21 proširen je na 3 m. Tekst ovog standarda zasnovan je na sledećim dokumentima: FDIS 31J/166/FDIS
Izveštaj o glasanju 31J/168/RVD
Kompletna informacija o glasanju radi odobrenja ovog standarda može se naći u izveštaju o glasanju navedenom u gornjoj tabeli. Ova publikacija je doneta u skladu sa Direktivama ISO/IEC, Deo 2. Spisak svih delova IEC 60079 serije, pod opštim nazivom Eksplozivne atmosfere, može se naći na IEC vebsajtu. Komitet je odlučio da sadržaj ove publikacije ostaje nepromenjen do datuma koji je određen za rezultate održavanja naveden na IEC vebsajtu "http://webstore.iec.ch" u pogledu podataka vezanih za određenu publikaciju. Navedenog datuma, publikacija će biti • potvrđena, • povučena, • zamenjena prerađenim izdanjem ili • dopunjena.
GM
Page 8
4/11/2016
UVOD Prašine, kao što je navedeno u ovom standardu, su opasne zato što se na svaki način prostiru u vazduhu i formiraju potencijalno eksplozivne atmosfere. Štaviše, slojevi prašine mogu se zapaliti ili ponašati kao izvori paljenja za eksplozivne atmosfere. Ovaj deo standarda IEC 60079 pomaže prilikom identifikacije i klasifikacije područja gde može nastati takva opasnost od prašine. On postavlja suštinski kriterijum prema kome se vrši procena opasnosti od paljenja i daje smernice u vezi dizajna i kontrolnih parametara koji se koriste kako bi se redukovala takva opasnost. Dati su opšti i posebni kriterijumi, sa primerima, za postupak koji se koristi radi identifikacije i klasifikacije područja. Ovaj standard sadrži informativan Aneks A koji daje praktične primere za klasifikaciju područja.
EKSPLOZIVNE ATMOSFERE – Deo 10-2: Klasifikacija područja – Atmosfere zapaljive prašine 1 Delokrug Ovaj deo standarda IEC 60079 se odnosi na identifikaciju i klasifikaciju područja gde su prisutne atmosfere eksplozivne prašine i zapaljivi slojevi prašine, kako bi se omogućila pravilna procena izvora paljenja u takvim zonama. U ovom standardu, atmosfere eksplozivne prašine i zapaljivi slojevi prašine tretiraju se odvojeno. U članu 4, opisana je klasifikacija područja za oblake eksplozivne prašine, sa slojem prašine koji se ponaša kao mogući izvor oslobađanja. U članu 7, opisana je opasnost od paljenja sloja prašine. Primeri u ovom standardu su zasnovani na sistemu efikasnog održavanja koji je primenjen na postrojenjima kako bi se sprečilo akumuliranje slojeva prašine. Kada nije prisutano efikasno održavanje, klasifikacija područja sadrži moguće formiranje oblaka eksplozivne prašine od slojeva prašine. Principi ovog standarda mogu se primeniti i kada zapaljiva vlakna ili zapaljive leteće supstance mogu izazvati opasnost. Ovaj standard se primenjuje kada postoji opasnost zbog prisustva atmosfera eksplozivne prašine ili zapaljivog sloja prašine pod normalnim atmosferskim uslovima. Ne primenjuje se na – podzemna minska polja, – zone gde može nastati opasnost zbog prisustva hibridnih smeša,
GM
Page 9
4/11/2016
– eksplozivne prašine koje ne zahtevaju atmosferski kiseonik za sagorevanje ili na zapaljive supstance, – katastrofalne greške koje su van koncepta nepravilnosti kojima se bavi ovaj standard (videti Primedbu 1), – svaku opasnost koja nastaje zbog emisije zapaljivih ili otrovnih gasova iz prašine. Ovaj standard ne uzima u obzir efekte naknadne štete koja nastaje nakon požara ili eksplozije. PRIMEDBA 1 Katastrofalna greška, u ovom kontekstu, je, na primer, proboj skladišnog silosa ili pneumatskog kontejnera. PRIMEDBA 2 U svakom procesu u potrojenju, bez obzira na veličinu, postoje brojni izvori paljenja osim onih koji su povezani sa opremom. Potreban je odgovarajući oprez kako bi se omogućila bezbednost u ovom kontekstu, ali to je van delokruga ovog standarda. 2 Pravne odredbe Sledeći navedeni dokumenti su neophodni radi primene ovog dokumenta. Za datirane odredbe, primenjuje se samo navedeno izdanje. Za odredbe bez datuma primenjuje se poslednje izdanje navedenog dokumenta (uključujući i amandmane). 3 Pojmovi i definicije Za svrhu ovog dokumenta, primenjuju se pojmovi i definicije dati u standardu IEC 60079-0. PRIMEDBA Dodatne definicije primenjive na eksplozivne atmosfere mogu se naći u standardu IEC 60050-426. 3.1 Područje trodimenzionalna regija ili prostor 3.2 Atmosferski uslovi (spoljašnji uslovi) Uslovi koji uključuju promene pritiska i temperetaure ispod i iznad navedenog nivoa od 101,3 kPa (1 013 mbar) i 20 °C (293 K), pod uslovom da promene imaju nezanemarljiv uticaj na eksplozivne osobine zapaljive prašine 3.3 Hibridna smeša Smeša zapaljivih supstanci u različitim fizičkim stanjima, sa vazduhom PRIMEDBA Primer hibridne smeše je smeša metana, ugljene prašine i vazduha. 3.4 Prašina Opšti pojam koji obuhvata zapaljivu prašinu i zapaljive leteće supstance
GM
Page 10
4/11/2016
3.5 Zapaljiva prašina Fino izdeljene čvrste čestice, 500 μm ili manje u nominalnoj veličini, koje mogu biti raspršene u vazduhu, mogu se staložiti zbog sopstvene težine, mogu da gore ili sijaju u vazduhu, i mogu da oforme eksplozivne smeše sa vazduhom pod uticajem atmosferskog pritiska i normalne temperature. PRIMEDBA 1 Ova definicija može da uključuje i prašinu i pesak definisane u ISO 4225. PRIMEDBA 2 Termin ‘čvrsta čestica’ se odnosi na čestice u čvrstom stanju a ne u gasovitom ili tečnom stanju, ali ne isključuje šuplje (hollow) čestice. 3.6 Atmosfere eksplozivne prašine Smeša zapaljivih supstanci u obliku prašine ili letećih supstanci i vazduha, u kojoj se, pod uticajem atmosferskog pritiska, nakon paljenja, odvija samoodrživo širenje plamena 3.7 Provodna prašina Zapaljiva prašina sa električnim otporom jednakim ili manjim od 103 Ωm 3.8 Neprovodna prašina Zapaljiva prašina sa električnim otporom većim od 103 Ωm 3.9 Zapaljive leteće supstance Čvrste čestice, uključujući vlakna, veće od 500 μm u nominalnoj veličini, koje mogu biti raspršene u vazduhu, mogu se staložiti zbog sopstvene težine, mogu da gore ili sijaju u vazduhu, i mogu da oforme eksplozivne smeše sa vazduhom pod uticajem atmosferskog pritiska i normalne temperature. PRIMEDBA Primeri vlakana i letećih supstanci su rejon (veštačka svila), pamuk (uključujući cotton linters i pamučni otpad), sisal, juta, konoplja, vlakna od kakaoa, kudelja i baled waste kapok. 3.10 Opasno područje (prašina) Područje u kojem je prisutna zapaljiva prašina u formi oblaka ili u kojoj se može očekivati njeno prisustvo, u tolikim količinama da to iziskuje poseban oprez prilikom konstrukcije, instalacije i upotrebe opreme. PRIMEDBA 1 Opasna područja su podeljena u zone na osnovu učestalosti i trajanja postojanja atmosfera eksplozivne prašine (videti 6.2 i 6.3). PRIMEDBA 2 Treba razmotriti i mogućnost nastajanja oblaka eksplozivne prašine od sloja prašine. 3.11 Bezopasno područje (prašina) Područje u kome se ne očekuje da zapaljiva prašina u formi oblaka postoji u tolikim količinama da to iziskuje poseban oprez prilikom konstrukcije, instalacije i upotrebe opreme. GM
Page 11
4/11/2016
3.12 Zadržavanje prašine Postupak pokrivanja opreme koja je namenjena za rukovanje, postupak obrade, transport ili skladištenje materijala u njoj, dok istovremeno sprečava širenje zapaljive prašine u okolnu atmosferu. 3.13 Izvori oslobađanja prašine Tačka ili lokacija odakle zapaljiva prašina može biti oslobođena u atmosferu PRIMEDBA Ovo se može dogoditi prilikom zadržavanja prašine ili zbog sloja prašine. 3.14 kontinuirani stepen oslobađanja oslobađanje koje je kontinuirano ili se očekuje učestalo ili dugo traje 3.15 Primarni stepen oslobađanja oslobađanje koje se očekuje periodično ili se dešava povremeno tokom normalnih operacija 3.16 Sekundarni stepen oslobađanja oslobađanje koje se ne očekuje tokom normalnih operacija i, ako se dogodi, verovatno nije učestalo i kratko traje 3.17 Širina zone razdaljina u svim pravcima od ivice izvora oslobađanja do tačke na kojoj opasnost vezana za oslobađanje više ne postoji 3.18 Normalni rad Rad opreme koja ispunjava električne i mehaničke specifikacije dizajna i koja se koristi u granicama navedenim od strane proizvođača PRIMEDBA Manja oslobađanja prašine koja može da oformi oblak ili sloj (npr oslobađanja iz filtera) mogu biti deo normalnog rada 3.19 Nepravilan rad Rad povezan sa kvarovima koji se retko događaju 3.20 Oprema (za eksplozivne atmosfere) Opšti pojam koji obuhvata aparature, priključke, instrumente, komponente i delove koji su vezi sa električnom instalacijom u eksplozivnoj atmosferi 3.21 Temperatura paljenja sloja prašine Najniža temperatura vrele površine na kojoj se dešava paljenje sloja prašine određene gustine na vreloj površini GM
Page 12
4/11/2016
PRIMEDBA Temperatura paljenja sloja prašine može se odrediti metodom testiranja datom u IEC 61241-2-1. 3.22 Temperatura paljenja oblaka prašine Najniža temperatura vrelog unutrašnjeg zida peći na kojoj se dešava paljenje oblaka prašine u vazduhu koji tamo postoji PRIMEDBA Temperatura paljenja oblaka prašine može se odrediti metodom testiranja datom u IEC 61241-2-1. 3.23 Dosije verifikacije Komplet dokumenata koji dokazuju podobnost električne opreme i instalacija PRIMEDBA Zahtevi za ‘dosije verifikacije’ dati su u IEC 60079-14. 4 Klasifikacija područja 4.1 Opšte Ovaj standard usvaja koncept, sličan onom koji se koristi za zapaljive gasove i isparenja, o korišćenju klasifikacije područja kako bi se dala procena o mogućnosti dešavanja atmosfera eksplozivne prašine. Prašine stvaraju eksplozivne atmosfere samo u koncentracijama u okviru granica za eksploziju. Iako oblak sa veoma visokom koncentracijom ne mora biti eksplozivan, opasnost i dalje postoji jer, ako koncentracija padne, ona može ući u okvir granica za eksploziju. Zavisno od okolnosti, ne mora svaki izvor oslobađanja obavezno proizvesti atmosfere eksplozivne prašine. Prašine koje nisu uklonjene mehaničkom ekstrakcijom ili ventilacijom, talože se na slojeve ili gomile, brzinom koja zavisi od osobina, kao što su veličina čestice. Treba uzeti u obzir da redak ili mali kontinuirani izvor oslobađanja, vremenom može proizvesti potencijalno opasan sloj prašine. Opasnosti koje postoje zbog prašine su sledeće: – formiranje oblaka prašine iz bilo kog izvora oslobađanja, uključujući sloj ili gomilu, da bi se stvorile atmosfere eksplozivne prašine (videti član 5); – formiranje slojeva prašine, koji verovatno neće formirati oblak prašine, ali se mogu upaliti zbog samozagrevanja ili izloženosti vrelim površinama ili vrelom toku i time stvoriti opasnost od požara ili pregrejanosti opreme. Upaljen sloj može da se ponaša kao izvor paljenja za eksplozivne atmosfere (videti član 7). Pošto oblaci eksplozivne prašine i slojevi prašine mogu postojati, treba izbegavati svaki izvor paljenja.
GM
Page 13
4/11/2016
Nakon klasifikacije područja, treba sprovesti procenu rizika kako bi se procenilo da li posledice paljenja eksplozivnih atmosfera zahtevaju upotrebu opreme višeg nivoa zaštitne opreme (EPL) ili opravdavaju upotrebu opreme nižeg nivoa zaštitne opreme od uobičajenog nivoa. EPL zahtevi mogu biti zabeleženi, na odgovarajući način, na slici klasifikacije područja kako bi se omogućila pravilna procena izvora paljenja. PRIMEDBA 1 Ako se ovo ne može izvesti, trebaju se preduzeti mere da bi se smanjila mogućnost prašine i/ili izvora paljenja tako da verovatnoća bude toliko mala da bude prihvatljiva. PRIMEDBA 2 U nekim slučajevima, gde se ne može izbeći rizik od eksplozije u potpunosti, neophodno je koristiti određenu vrstu zaštite od eksplozije kao što je ventil za eksploziju ili potiskivanje eksplozije. PRIMEDBA 3 U ovom standardu, atmosfere eksplozivne prašine i slojevi prašine se tretiraju zasebno. U ovom članu, opisana je klasifikacija područja za oblake eksplozivne prašine, gde se slojevi prašine ponašaju kao jedan od mogućih izvora oslobađanja. Opasnost od paljenja sloja prašine opisana je u članu 7. PRIMEDBA 4 Dodatne informacije o EPL date su u Aneksu D. 4.2 Postupak klasifikacije područja za atmosfere eksplozivne prašine Klasifikacija područja je zasnovana na određenom broju faktora i može zahtevati podatke iz određenih izvora. Ovi faktori sadrže sledeće podatke: • da li je prašina zapaljiva ili ne. Zapaljivost prašine može biti utvrđena laboratorijskim testovima prema budućem standardu IEC 60079-20-2. • karakteristike materijala za postupke koji su u pitanju. Ove informacije treba dobiti od specijaliste za postupak. • prirodu oslobađanja iz određene stvari postrojenja. Za dobijanje ove informacije potrebno je znanje specijaliste inženjera. • Radni režim i rukovanje postrojenjem, uključujući održavanje. • Ostala oprema i bezbednosne informacije. Neophodna je bliska saradnja specijalista za bezbednost i opremu. Iako se definicija zona bavi samo rizikom od oblaka, trebaju se razmotriti i slojevi koji se mogu poremetiti tako da formiraju oblak prašine. Postupak za utvrđivanje zona je sledeći. a) Prvi korak je da se utvrdi da li je materijal zapaljiv i, radi procene izvora paljenja, utvrđivanje osobina materijala, kao što su veličina čestice, vlažan sadržaj, minimalna temperatura paljenja oblaka i sloja, električna otpornost i odgovarajuća grupa prašine, grupa IIIA za zapaljive leteće supstance, grupa IIIB za neprovodnu prašinu ili grupa IIIC za provodnu prašinu. b) Drugi korak je da se utvrdi gde može da bude zadržavanje prašine ili izvori oslobađanja prašine, kao što je dato u članu 5. Potrebno je konsultovati linijske dijagrame rada i nacrte postrojenja. Ovaj korak mora da uključuje utvrđivanje mogućnosti formiranja slojeva prašine kao što je navedeno u članu 7. GM
Page 14
4/11/2016
c) Treći korak je određivanje verovatnoće da će se prašina osloboditi iz tih izvora i prema tome, verovatnoće atmosfera eksplozivne prašine u različitim delovima instalacije kao što je navedeno u 5.3. Samo nakon ovih koraka mogu biti utvrđene zone i definisana njihova širina. Odluka o vrstama i širini zona i prisustvu slojeva prašine biće dokumentovana, uobičajeno na crtežu klasifikacije područja. Ovi dokumenti se kasnije koriste kao osnova za procenu izvora paljenja. Razlozi za donetu odluku moraju biti zabeleženi u studiji klasifikacije područja, kako bi se olakšalo shvatanje buduće revizije klasifikacije područja. Revizije klasifikacije područja vršiće se u skladu sa promenama u radu ili promenama radnih materijala ili ako prašina postane učestalija zbog propadanja postrojenja. Očekuje se vršenje revizije nakon tehničkog prijema postrojenja ili pokretanja novog procesa rada, a nakon toga periodično. S obzirom da ovaj standard pokriva širok krug okolnosti, ne mogu se dati tačne mere za svaki individualni slučaj. Stoga je važno da preporučeni postupak sprovode zaposleni koji imaju znanje o principima klasifikacije područja, radnim materijalima koji se koriste, konkretnom postrojenju i njegovom načinu rada. 5 Izvori oslobađanja 5.1 Opšte Atmosfere eksplozivne prašine se formiraju iz izvora oslobađanja prašine. Izvor oslobađanja prašine je tačka ili lokacija odakle prašina može biti oslobođena ili podignuta, tako da se mogu oformiti atmosfere eksplozivne prašine. Ova definicija obuhvata slojeve prašine koji se mogu raspršiti tako da formiraju oblak prašine. Zavisno od okolnosti, ne mora svaki izvor nužno proizvesti atmosfere eksplozivne prašine. Sa druge strane, redak ili mali kontinuirani izvor oslobađanja, vremenom može proizvesti potencijalno opasan sloj prašine. Moraju se utvrditi uslovi u kojima radna oprema, postupak rada ili druge očekivane radnje u postrojenjima mogu izazvati atmosfere eksplozivne prašine ili stvoriti slojeve prašine. Neophodno je posebno razmotriti unutrašnjost i spoljašnjost sistema za suzbijanje prašine. 5.2 Sistem za suzbijanje prašine Unutar sistema za suzbijanje prašine, prašina se ne oslobađa u spoljašnju sredinu, već se kao deo radnog procesa mogu formirati stalni oblaci prašine unutar sistema. Ovi oblaci mogu postojati kontinuirano ili se može očekivati da traju u dužem ili kraćem vremenskom periodu. Učestalost njihovog pojavljivanja zavisi od ciklusa rada. Oprema će biti testirana prilikom uobičajene upotrebe, nepravilne upotrebe i prilikom uslova uključivanja i isključivanja tako da se može utvrditi prisustvo oblaka i slojeva a rezultati ove studije biće uključeni u dosije verifikacije. Kada se formiraju gusti slojevi, to treba zabeležiti (videti član 7 o slojevima prašine). PRIMEDBA Uslovi za ‘dosije verifikacije’ dati su u IEC 60079-14. 5.3 Utvrđivanje i gradacija izvora oslobađanja
GM
Page 15
4/11/2016
Izvan sistema za suzbijanje prašine mnogi faktori mogu uticati na klasifikaciju područja. Kada se unutar sistema za suzbijanje prašine koristi pritisak viši od atmosferskog (npr positive pressure pneumatic transfer) prašina može biti lako izduvana iz opreme koja propušta. U slučaju negativnog pritiska unutar sistema, verovatnoća formiranja područja prašine van opreme je veoma mala. Veličina čestice prašine, vlažan sadržaj i, gde je to moguće, faktori kao što su brzina transporta, stopa izvlačenja prašine i visina pada mogu uticati na potencijal stope oslobađanja. Kada je poznat potencijal oslobađanja, svaki izvor oslobađanja može biti utvrđen i određen stepen ili stepeni oslobađanja. Stepeni oslobađanja su sledeći: – kontinuirani stepen oslobađanja: kada oblak prašine postoji kontinuirano ili se može očekivati da postoji duži vremenski period ili tokom kraćih vremenskih perioda koji se učestalo dešavaju; – primarni stepen oslobađanja: oslobađanje koje se može očekivati periodično ili povremeno tokom normalnog rada. Na primer, u neposrednoj blizini tačke gde se puni ili prazni kesa; – sekundarni stepen oslobađanja: oslobađanje koje se ne očekuje tokom normalnog rada i, ako se dogodi, verovatno se dešava samo retko i za kraće vreme. Na primer, postrojenje za rukovanje prašinom gde se nalazi nagomilana prašina. Prilikom procene potencijalnih izvora oslobađanja, ne razmatraju se velike ili katastrofalne greške u postrojenjima. Na primer, ne treba uzeti u obzir kao izvor oslobađanja tokom normalnog i nepravilnog rada sledeće stavke: – sudove pod pritiskom, glavnu strukturu školjke, uključujući zatvorene mlaznice i šahtove; – cevi, dovođenje i razvođenje bez spojnica; – uvodnice ventila i prirubnice spojnica, pod uslovom da je u projektovanju i izgradnji posvećena adekvatna pažnja prevenciji curenja prašine. Na osnovu verovatnoće formiranja atmosfera eksplozivne prašine, područja se mogu formirati u skladu sa Tabelom 1. Tabela 1 – Određivanje zona zavisno od prisustva prašine Rezultirajuća zona klasifikacije područja sa oblakom prašine 20 21 22
Prisustvo prašine Kontinuirani stepen oslobađanja Primarni stepen oslobađanja Sekundarni stepen oslobađanja
PRIMEDBA 1 Neki silosi mogu biti punjeni ili pražnjeni samo retko. U tom slučaju, unutrašnjost se može klasifikovati kao zona 21. Oprema unutar silosa može se koristiti samo dok se silos puni ili prazni. Prilikom procene izvora paljenja treba uzeti u obzir činjenicu da će oblak prašine verovatno biti prisutan za vreme rada opreme.
GM
Page 16
4/11/2016
PRIMEDBA 2 U retkim slučajevima kada je veliki kontejner prepun prašine, to može prouzrokovati formiranje dubokog sloja. Ako se ovako formiran bilo koji duboki sloj brzo ukloni ili se oprema izoluje, nije neophodno klasifikovati područje kao zonu 22. Očekuje se da se ovakva mogućnost identifikuje i zabeleži u studiji zajedno sa odgovarajućim postupcima kontrole. PRIMEDBA 3 Mnogi proizvodi kao što su žitarice i šećer sadrže malu količinu prašine pomešanu sa velikom količinom zrnastog materijala. Treba uzeti u bozir da grub materijal može biti pregrejan i početi da gori, čak i ako eksplozija prašine nije moguća na toj lokaciji. Zapaljen zrnasti materijal može da se transportuje kroz proces i da stvori opasnost od eksplozije na nekom drugom mestu. 6 Zone 6.1 Opšte Područja klasifikovana za atmosfere eksplozivne prašine podeljena su u zone, što je određeno prema učestalosti i trajanju zbivanja atmosfera eksplozivne prašine. Neki primeri zona dati su u Aneksu A. 6.2 Zone Slojevi, depoziti i gomile prašine smatraće se ‘drugim izvorima’ koji mogu da formiraju atmosferu eksplozivne prašine. Zona 20 Mesto na kom je atmosfera eksplozivne prašine, u formi oblaka prašine u vazduhu, stalno prisutna ili u dugim periodima ili učestalo. Zona 21 Mesto na kom se atmosfera eksplozivne prašine, u formi oblaka prašine u vazduhu, verovatno povremeno dešava prilikom normalnog rada. Zona 22 Mesto na kom se atmosfera eksplozivne prašine, u formi oblaka prašine u vazduhu, verovatno neće desiti prilikom normalnog rada ali, ako se desi, trajaće samo kratak period. 6.3 Širina zona 6.3.1 Opšte Širina zone za atmosferu eksplozivne prašine definisana je kao razdaljina u bilo kom pravcu od ivice izvora oslobađanja prašine do tačke gde opasnost vezana za tu zonu više ne postoji. Smatraće se da atmosfere eksplozivne prašine iz oblaka prašine ne postoje ako koncentracija prašine odgovara bezbednosnim ograničenjima i manja je od koncentracije prašine potrebne za postojanje atmosfere eksplozivne prašine. Treba uzeti u obzir činjenicu da fina prašina može da se prenese od izvora oslobađanja kretanjem vazduha unutar zgrade. Kada klasifikacija dovodi do postojanja malih, neklasifikovanih područja između klasifikovanih područja, klasifikacija treba da se proširi na čitavo područje.
GM
Page 17
4/11/2016
6.3.2 Zona 20 Širina zone 20 obuhvata unutrašnjost kanala, proizvodnju i rukovanje opremom u kojima su atmosfere eksplozivne prašine stalno prisutne, tokom dužeg vremenskog perioda ili učestalo. Ako je atmosfera eksplozivne prašine van sistema za zadržavanje prašine stalno prisutna, neophodna je klasifikacija zone 20. 6.3.3 Zona 21 U većini slučajeva, širina zone 21 može se definisati upoređivanjem izvora oslobađanja u odnosu na okolinu gde prouzrokuje atmosfere eksplozivne prašine. Širina zone obuhvata sledeće: – unutrašnjost opreme za rukovanje prašinom u kojoj se atmosfere eksplozivne prašine verovatno dešavaju; – područje van opreme, formirano na osnovu primarne stope oslobađanja zavisi od nekoliko parametara prašine kao što su količina prašine, stopa protoka, veličina čestice i vlažni sadržaj proizvoda. Ova zona treba da ostane ograničena. Treba obratiti pažnju na izvor oslobađanja uzimajući u obzir uslove koji dovode do oslobađanja kako bi se odredila odgovarajuća širina zone. Za područja van zgrade (otvoren prostor), granice zone 21 mogu se promeniti zbog vremenskih prilika kao što su vetar, kiša itd. PRIMEDBA 1 Razdaljina od 1 m od izvora oslobađanja je često dovoljna (sa vertikalnim produženjem nadole do zemlje ili do poda) prilikom razmatranja zone 21. –kada je širenje prašine ograničeno mehaničkim strukturama (zidovima, npr), njihova površina može se smatrati granicom zone. Praktična razmatranja mogu dovesti do toga da se čitavo područje klasifikuje kao zona 21. Neograničena zona 21 (neograničena mehaničkim strukturama npr. sudovi sa otvorenim šahtama) koja se nalazi unutra, obično će biti okružena zonom 22. PRIMEDBA 2 Ako se otkrije da se slojevi prašine talože van originalne zone 21, onda klasifikacija zone 21 može da zahteva proširenje (može postati zona 22) uzimajući u obzir debljinu sloja i bilo kakav poremećaj u sloju koji proizvodi oblak. 6.3.4 Zona 22 U većini slučajeva, širina zone 22 može se definisati upoređivanjem sekundarnih izvora oslobađanja u odnosu na okolinu gde prouzrokuje atmosfere eksplozivne prašine. Širina zone 22 obuhvata sledeće: – širinu područja formiranu na osnovu sekundarne stope oslobađanja zavisi od nekoliko parametara prašine kao što su količina prašine, stopa protoka, veličina čestice i vlažni sadržaj proizvoda. Treba obratiti pažnju na izvor oslobađanja uzimajući u obzir uslove koji dovode do oslobađanja kako bi se odredila odgovarajuća širina zone. Za područja van zgrade (otvoren prostor), granice zone 22 mogu se promeniti zbog vremenskih prilika kao što su vetar, kiša itd. GM
Page 18
4/11/2016
PRIMEDBA 1 Razdaljina od 3 m iza zone 21 i oko izvora oslobađanja je često dovoljna (sa vertikalnim produženjem nadole do zemlje ili do poda) prilikom razmatranja zone 22. –kada je širenje prašine ograničeno mehaničkim strukturama (zidovima, npr), njihova površina može se smatrati granicom zone. Praktična razmatranja mogu dovesti do toga da se čitavo područje klasifikuje kao zona 22. PRIMEDBA 2 Ako se otkrije da se slojevi prašine talože van originalne zone 22, onda klasifikacija zone 22 može da zahteva proširenje uzimajući u obzir debljinu sloja i bilo kakav poremećaj u sloju koji proizvodi oblak. 7 Opasnost od sloja prašine Unutar sistema za suzbijanje prašine, gde se rukuje prašinom i gde se obrađuje, često se ne može sprečiti formiranje slojeva prašine nekontrolisane debljine zato što je to sastavni deo procesa. Van sistema za suzbijanje prašine debljinu slojeva prašine mora kontrolisati osoblje i nivo osoblja mora biti poznat radi klasifikacije. Neophodno je postići dogovor o prirodi angažovanja osoblja sa upravom postrojenja. O efektima održavanja na slojeve prašine raspravlja se u Aneksu C. Informacije o efektu vrelih površina na slojeve prašine date su u Aneksu B. 8 Dokumentacija 8.1 Opšte Klasifikacija područja, kao i preduzeti koraci radi klasifikacije područja, moraju biti dokumentovani. Sve važne informacije koje su korišćene biće navedene. Primeri takvih informacija obuhvataju: a) preporuke relevantnih kodeksa i standarda, b) procena disperzije prašine iz svih izvora oslobađanja, c) parametri procesa, koji utiču na formiranje atmosfere eksplozivne prašine i slojeva prašine, d) parametri rada i održavanja, e) programi za održavanje. Rezultati studije klasifikacije područja i sve naknadne izmene moraju da budu deo verifikacionog dosijea. Moraju se navesti osobine svih radnih materijala korišćenih u postrojenju, a koje su korišćene prilikom klasifikacije područja. Informacija mora da sadrži sledeće stavke: – temperatura paljenja oblaka prašine, GM
Page 19
4/11/2016
– temperatura paljenja slojeva prašine, – minimalna energija paljenja oblaka prašine, – grupe prašine, – granice eksplozivnosti, – električna otpornost, – vlažan sadržaj, – veličina čestice. 8.2 Skice, tehničke karakteristike i tabele Dokumenta o kalsifikaciji područja mogu biti u štampanom ili elektronskom obliku i treba da sadrže planove i nacrte, koji pokazuju tip i širinu zona, debljinu i dozvoljenu gustinu slojeva prašine, minimalnu temperaturu paljenja oblaka prašine i sloja prašine. Dokumenta takođe treba da sadrže druge važne informacije kao što su: a) lokacija i identifikacija izvora oslobađanja. Za velika i složena postrojenja ili radna područja, bilo bi korisno navesti ili izbrojati izvore oslobađanja kako bi se olakšalo upoređivanje tehničkih karakteristika i crteža klasifikacije područja; b) informacije o održavanju i drugim preventivnim merama da bi se dobila napravljena klasifikacija; c) metode održavanja i redovna revizija klasifikacije, kao i metode za reviziju kada se menjaju radni materijali, metode i oprema; d) distributivna lista klasifikacije; e) razlozi za donošenje odluke o utvrđivanju tipa i širine zona i debljine slojeva prašine. Simboli klasifikacije područja prikazani na Slici 1 su poželjni za upotrebu. Legenda simbola biće data uvek na svakom crtežu.
Slika 1 – Identifikacija zona na crtežima
GM
Page 20
4/11/2016
Aneks A (informativni) Primena klasifikacije područja A.1 Primeri zona A.1.1 Zona 20 Primeri lokacija koje mogu da postanu zona 20: – lokacije unutar sistema za suzbijanje prašine; – koševi, silosi, cikloni i filteri itd; – sistemi za transport prašine, osim nekih delova trakastih i lančanih transportera itd; – seckalice, mlinovi, sušare, oprema za pakovanje itd. A.1.2 Zona 21 Primeri lokacija koje mogu da postanu zona 21: – područja van sistema za suzbijanje prašine i u neposrednoj blizini ulaznih vrata koja se često sklanjaju ili otvaraju zbog potreba posla za vreme dok je unutra prisutna atmosfera eksplozivne prašine; – područja van sistema za suzbijanje prašine u blizini tačaka za punjenje i pražnjenje, creva za napajanje, tačaka za proveru uzoraka, stanica za istovar kamiona, tačaka za istovar putem trake, itd. gde nisu preduzete mere za prevenciju formiranja atmosfera eksplozivne prašine; – područja van sistema za suzbijanje prašine gde se akumulira prašina i gde, zbog procesa rada, postoji verovatnoća da će se poremetiti sloj prašine i formirati atmosferu eksplozivne prašine; – područja van sistema za suzbijanje prašine gde će se verovatno formirati oblaci eksplozivne prašine (ali ne za stalno, niti tokom dugih vremenskih perioda, niti učestalo) npr. silosi (ako se pune i/ili prazne samo povremeno) i prljava strana filtera, ako postoji velik vremenski interval za samočišćenje. A.1.3 Zona 22 Primeri lokacija koje mogu da postanu zona 22: – ispusti iz otvora vrećastih filtera koji, u slučaju kvara, mogu da emituju atmosferu eksplozivne prašine; – lokacije blizu opreme koje se retko otvaraju ili lokacije blizu opreme, koje iz iskustva mogu lako da formiraju pukotine kroz koje se izduvava prašina, na primer pneumatska oprema ili fleksibilne veze koje mogu da se oštete, itd;
GM
Page 21
4/11/2016
– skladište vreća koje sadrže prašnjave proizvode. Kvar vreća može nastati tokom rukovanja, što prouzrokuje emisiju prašine; – područja koja su normalno klasifikovana kao zona 21 mogu pripasti zoni 22 kada su primenjene mere, uključujući izduvne ventile, za prevenciju formiranja atmosfera eksplozivne prašine. Mere trebaju biti preduzete u neposrednoj blizini tačaka za punjenje i pražnjenje (vreća), creva za napajanje, tačaka za proveru uzoraka, stanica za istovar kamiona, tačaka za istovar putem trake, itd; – područja gde se formiraju kontrolisani slojevi prašine koji će verovatno biti poremećeni i stvoriti atmosfere eksplozivne prašine. Samo ako se sloj čišćenjem otkloni pre nego što se formira opasna atmosfera prašine, područje se ne smatra opasnim. Ovo je glavni cilj dobrog održavanja. A.2 Stanica za pražnjenje vreća unutar zgrade i bez izduvnih ventila U ovom primeru, vreće se često prazne ručno u levak iz kog se sadržaj pneumatski prenosi u drugi deo postrojenja. Deo levka je obično ispunjen proizvodom. Zona 20 unutar levka zato što je atmosfera eksplozivne prašine prisutna učestalo ili čak stalno. Zona 21 Otvorena šahta je izvor sa primarnom stopom oslobađanja. Shodno tome, zona 21 je definisana oko šahte, i širi se na određenu razdaljinu od ivica šahte i nadole do poda. PRIMEDBA 1 Ako se natalože slojevi prašine, može se tražiti dalja klasifikacija, uzimajući u obzir debljinu sloja i poremećaje sloja koji stvaraju oblak, kao i nivo održavanja (videti Aneks C). Ako kretanje vazduha tokom pražnjenja vreća može povremeno odneti prašinu van zone 21, onda se može tražiti zona 22 u skladu sa 6.3.3.
Legenda 1 zona 21, videti 6.3.3 2 zona 20, videti 6.3.2 3 pod 4 levak za pražnjenje vreća 5 ka daljem postupku rada GM
Page 22
4/11/2016
PRIMEDBA 2 Prikazane dimenzije su samo za ilustraciju. U praksi se mogu tražiti druge razdaljine. PRIMEDBA 3 Dodatne mere kao što su ventilacija i izolacija za eksploziju, itd. mogu biti potrebne, ali one su van delokruga ovog standarda i zato nisu date. Slika A.1 – Stanica za pražnjenje vreće unutar zgrade i bez izduvne ventilacije A.3 Stanica za pražnjenje vreće sa izduvnom ventilacijom Ovo je slično primeru datom u članu A.1, ali u ovom slučaju sistem ima ventilaciju za izvlačenje. Na taj način, prašina može da se zadrži unutar sistema u najvećoj mogućoj meri. Zona 20 Unutar levka zato što je atmosfera eksplozivne prašine prisutna učestalo ili čak stalno. Zona 22 Otvorena šahta je izvor sa sekundarnom stopom oslobađanja. Pod normalnim okolnostima, prašina ne može izaći zahvaljujući sistemu za izvlačenje prašine. U dobro dizajniranom sistemu za izvlačenje, svaka oslobođena prašina biće usisana nazad. Shodno tome, samo zona 22 je definisana oko šahte, i širi se na određenu razdaljinu od ivica šahte i nadole do poda. Tačna širina područja zone 22 mora biti određena na osnovu osobina prašine i postupka rada.
Legenda 1 zona 22, videti 6.3.4 2 zona 20, videti 6.3.2 3 pod 4 levak za pražnjenje vreća 5 ka daljem postupku rada 6 ka izvlačenju unutar sistema za suzbijanje prašine
GM
Page 23
4/11/2016
PRIMEDBA 1 Prikazane dimenzije su samo za ilustraciju. U praksi se mogu tražiti druge razdaljine. PRIMEDBA 2 Dodatne mere kao što su ventilacija i izolacija za eksploziju, itd. mogu biti potrebne, ali one su van delokruga ovog standarda i zato nisu date. Slika A.2 – Stanica za pražnjenje vreće sa izduvnom ventilacijom A.4 Cikloni i filteri sa čistim odvodom van zgrade U ovom primeru, ciklon i filter su delovi usisnog sistema za izvlačenje. Izvučen proizvod prolazi kroz rotacioni ventil koji stalno radi i pada u zatvorenu korpu. Količina prašine je veoma mala i stoga su vremenski intervali za samočišćenje veliki. Iz tog razloga, unutrašnjost samo povremeno sadrži zapaljiv oblak tokom normalnog rada. Ventilator na filteru izduvava izvučeni vazduh u spoljašnju sredinu. Zona 20 Unutar ciklona zato što je atmosfera eksplozivne prašine prisutna učestalo ili čak stalno. Zone 21 Postoji zona 21 na prljavoj strani filtera samo ako male količine prašine nije prikupio ciklon tokom normalnog rada. Ako ovo nije slučaj, prljava strana filtera je zona 20. Zona 22 Čista strana filtera može da sadrži oblak zapaljive prašine ako delovi filtera otkažu. Ovo se odnosi na unutrašnjost filtera, delove filtera, cevovod za izvlačenje i okolinu mesta za pražnjenje iz cevi. Zona 22 se širi na određenu razdaljinu od otvora cevovoda i nadole do zemlje (nije prikazano na dijagramu). Tačna širina područja zone 22 mora biti određena na osnovu osobina prašine i postupka rada. PRIMEDBA 1 Ako se natalože slojevi prašine izvan opreme postrojenja, može se tražiti dalja klasifikacija, uzimajući u obzir debljinu sloja i poremećaje sloja koji stvaraju oblak. Može se uzeti u obzir i uticaj spoljašnjih prilika npr. vetar, kiša ili vlažnost mogu sprečiti taloženje slojeva prašine.
Legenda 1 zona 22, videti 6.3.4 2 zona 20, videti 6.3.2 3 pod 4 ciklon 5 ka silosu proizvoda 6 ulazni ventil 7 filter 8 ka korpi za prašinu 9 ventilator za izvlačenje 10 ka izlaznom ventilu GM
Page 24
4/11/2016
11 zona 21, videti 6.3.3 PRIMEDBA 2 Prikazane dimenzije su samo za ilustraciju. U praksi se mogu tražiti druge razdaljine. PRIMEDBA 3 Dodatne mere kao što su ventilacija i izolacija za eksploziju, itd. mogu biti potrebne, ali one su van delokruga ovog standarda i zato nisu date. Slika A.3 – Ciklon i filter sa čistim odvodom van zgrade A.5 Dizalica unutar zgrade bez izduvne ventilacije U ovom primeru, prah iz bureta od 200 l se prazni u levak da bi se dalje transportovao pužnim transporterom do susedne sobe. Puno bure se stavlja na platformu i skida se poklopac. Hidraulični cilinderi spajaju bure sa razvodnim ventilom koji je zatvoren. Poklopac levka je otvoren i nosači bureta se okreću kako bi stavili razvodni ventil na vrh levka. Razvodni ventil se otvara i prah se transportuje pužnim transporterom određeno vreme dok se bure ne isprazni. Kada je potrebno staviti novo bure, razvodni ventil se zatvara. Nosač bureta se rotira nazad na početnu poziciju i zatvara se poklopac levka. Hidraulični cilinderi oslobađaju bure i ono se zatvara pre nego što se skloni. Zona 20 Unutrašnjost bureta, levka i pužni transporter će sadržati oblak prašine često i tokom dugog vremenskog perioda i zbog toga se klasifikuju kao zona 20. Zona 21 Oslobađanje prašine u formi oblaka dešava se kada se sklone poklopci bureta i levka i kada se razvodni ventil stavlja ili sklanja sa vrha levka. Shodno tome, zona 21 se definiše na određenoj razdaljini od vrha bureta, levka i oko razvodnog ventila. Tačna širina područja zone 21 mora biti određena na osnovu osobina prašine i postupka rada. Zona 22 Ostatak sobe pripada zoni 22 zbog mogućnosti slučajnog prosipanja i poremećaja velike količine prašine.
Legenda 1 zona 20, videti 6.3.2 2 zona 21, videti 6.3.3 3 zona 22, videti 6.3.4 GM
Page 25
4/11/2016
4 levak 5 razvodni ventil 6 pužni transporter 7 poklopac levka 8 platforma za bure 9 hidraulični cilinderi 10 zid 11 bure 12 pod PRIMEDBA 1 Prikazane dimenzije su samo za ilustraciju. U praksi se mogu tražiti druge razdaljine. PRIMEDBA 2 Dodatne mere kao što su ventilacija i izolacija za eksploziju, itd. mogu biti potrebne, ali one su van delokruga ovog standarda i zato nisu date. Slika A.4 – Dizalica unutar zgrade bez izduvne ventilacije Aneks B (informativni) Rizik od paljenja sloja prašine od strane vrelih površina Rizik od paljenja zasniva se na mogućnosti da sloj prašine može biti upaljen od strane vrele površine ili zračenja toplote iz opreme. Odgovarajuće mere za kontrolu tog rizika su ograničavanje temperature površina koje su u kontaktu sa slojevima prašine ili ograničavanje oslobađanja energije iz opreme koja je u pitanju. Za primenu i instalaciju električne opreme, detalji su dati u IEC 60079-14. Ova informacija se može koristiti i za bilo koje druge vrele površine.
Aneks C (informativni) Održavanje C.1 Uvodne napomene Klasifikacija područja u ovom standardu zasniva se na definicijama zona. Svaka opasnost od slojeva prašine treba da se razmatra odvojeno od oblaka prašine. Postoje tri opasnosti od slojeva prašine: 1) Prva eksplozija unutar zgrade može podići slojeve prašine u oblake i izazvati sekundarne eksplozije koje nanose više štete nego prva. Slojeviprašine se mloraju stalno kontrolisati kako bi se smanjila ova opasnost. 2) Slojevi prašine mogu se upaliti zbog zračenja toplote iz opreme na kojoj se slojevi nalaze, što može biti spor proces.
GM
Page 26
4/11/2016
3) Sloj prašine može se podići u oblak, upaliti i izazvati eksploziju. Ove opasnosti zavise od osobina prašine i debljine slojeva, na šta ima uticaj priroda održavanja. Verovatnoća da će sloj izazvati vatru može se kontrolisati pravilnim odabirom opreme i efikasnim održavanjem. C.2 Nivoi održavanja Sama učestalost čišćenja nije dovoljna da bi se odredilo da li sloj sadrži dovoljno prašine kako bi se kontrolisale ove opasnosti. Stopa taloženja prašine ima različite efekte, na primer, sekundarni stepen oslobađanja sa visokom stopom taloženja može stvoriti opasan sloj mnogo brže nego primarni stepen oslobađanja sa niskom stopom taloženja. I učestalost čišćenja i efikasnost čišćenja su važni. Prema tome, prisustvo i trajanje prašine zavise od: – stepena oslobađanja iz izvora prašine, – stope taloženja prašine, i – efikasnosti održavanja (čišćenja). Mogu se opisati tri nivoa održavanja. Dobar: Slojevi prašine se održavaju tako da su neznatne debljine ili ih nema, bez obzira na stepen oslobađanja. U ovom slučaju, opasnost od nastajanja oblaka eksplozivne prašine iz slojeva i opasnost od paljenja slojeva su otklonjene. Srednji: Slojevi prašine nisu neznatni ali kratko traju (manje od jedne smene). Prašina se otklanja pre nego što može da se zapali. Slab: Slojevi prašine nisu neznatni i traju više od jedne smene. Opasnost od paljenja može biti velika i to se treba kontrolisati odabirom opreme u skladu sa IEC 60079-14. Slabo održavanje kombinovano sa uslovima koji mogu dovesti do stvaranja oblaka prašine iz sloja trebaju biti sprečeni. Svi uslovi koji mogu dovesti do stvaranja oblaka prašine (na primer, kada neko ulazi u sobu) moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije opasnih područja. PRIMEDBA 1 Kada se planirani nivo održavanja ne održava, stvara se dodatna opasnost od požara i eksplozije. Određena oprema više ne mora biti odgovarajuća. PRIMEDBA 2 Promene stanja sloja prašine, npr. upijanje vlage, mogu onemogućiti podizanje sloja u oblak prašine. U tom slučaju, možda nema opasnosti od sekundarne eksplozije, ali opasnost od požara ostaje i dalje ista.
Aneks D (informativni) Upoznavanje sa alternativnom metodom procene rizika koja obuhvata "nivoe zaštitne opreme" za Ex opremu
GM
Page 27
4/11/2016
D.1 Uvodne napomene Ovaj aneks daje objašnjenje koncepta metode procene rizika koja obuhvata nivoe zaštitne opreme (EPLs). Ovi nivoi su uvedeni kako bi se omogućio alternativni pristup metodama koje se trenutno koriste prilikom izbora Ex opreme. D.2 Istorijska pozadina Istorijski, priznato je da svi tipovi zaštite ne pružaju isti nivo osiguranja od mogućnosti nastanka zapaljivih uslova. Standardna instalacija, IEC 60079-14, dodeljuje određene vrste zaštite na određenim zonama, na osnovu statistike da što je češće nastajanje eksplozivne atmosfere, to je i potrebniji veći nivo zaštite od mogućnosti aktiviranja izvora paljenja. Opasna područja (sa uobičajenim izuzećem rudnika uglja) podeljena su u zone, u skladu sa stepenom opasnosti. Stepen opasnosti definisan je u skladu sa verovatnoćomnastajanja eksplozivnih atmosfera. Generalno, ne vodi se računa o potencijalnim posledicama eksplozije, niti o drugim faktorima kao što je toksičnost materijala. Prava procena rizika uzima u obzir sve faktore. Prihvatanje opreme u svakoj zoni je istorijski zasnovano na tipu zaštite. U nekim slučajevima tip zaštite može biti podeljen na različite nivoe zaštite koji su istorijski opet u korelaciji sa zonama. Na primer, suštinska bezbednost je podeljena na nivoe zaštite ‘ia’ i ‘ib’. Standard enkapsulacije ‘m’ sadrži dva nivoa zaštite ‘ma’ i ‘mb’. (The encapsulation ‘m’ standard includes two levels of protection ‘ma’ and ‘mb’.) U prošlosti, standard o odabiru opreme pružao je čvrstu vezu između tipa zaštite opreme i zone u kojoj se oprema može koristiti. Kao što je ranije pomenuto, u IEC sistemu zaštite od eksplozija nigde se ne vodi računa o potencijalnim posledicama eksplozije, ako se ona dogodi. Međutim, rukovodioci postrojenja često donose intuitivne odluke o širenju (ili smanjenju) zona kako bi kompenzovali ove propuste. Tipičan primer je instalacija ’tipa zona1’ navigacijske opreme u području zone 2 na ofšor naftnim platformama, tako da navigacijska oprema ostane funkcionalna čak i u prisustvu potpuno neočekivanog dugotrajnog oslobađanja gasa. Nasuprot tome, opravdano je da vlasnik udaljene, dobro obezbeđene, male benzinske pumpe, pokreće pumpu sa motorom ’tipa zona 2’, čak i u zoni 1, ako je ukupna količina gasa koji može da eksplodira mala i ako rizik po život i imovinu od takve eksplozije može da se zanemari. Situacija se komplikuje sa objavljivanjem prvog izdanja IEC 60079-26 koji uvodi dodatne uslove koji se odnose na opremu namenjenu za upotrebu u zoni 0. Pre toga, Ex se smatrao jedinom prihvatljivom tehnikom u zoni 0. Priznato je da je korisno utvrditi i označiti sve proizvode u skladu sa postojećim rizikom njihovog paljenja. To bi olakšalo izbor opreme i pružilo mogućnost da se bolje primeni pristup proceni rizika, gde je to potrebno. D.3 Opšte Pristup proceni rizika radi prihvatanja Ex opreme uveden je kao alternativni metod u odnosu na trenutni zakonodavni i relativno nefleksibilni pristup, povezujući opremu i zone. Da bi se to
GM
Page 28
4/11/2016
olakšalo, uveden je sistem nivoa zaštitne opreme kako bi se jasno pokazala postojeća opasnost od paljenja opreme, bez obzira na tip zaštite koji se koristi. Sistem za određivanje ovih nivoa zaštitne opreme je sledeći. D.3.1 Rudnici podložni rudničkom gasu (Grupa I) D.3.1.1 EPL Ma Oprema za instalaciju u rudnicima uglja koji su podložni rudničkom gasu, ima ’veoma visok’ nivo zaštite, što pruža dovoljnu bezbednost da neće postati izvor paljenja pri normalnom radu, tokom očekivanih kvarova ili tokom retkih kvarova, čak i kad je uključena u slučaju izbijanja gasa. PRIMEDBA Obično će se komunikacijska kola i oprema za detekciju gasa konstruisati tako da zadovolje Ma uslove - na primer Ex ia telefonsko kolo. D.3.1.2 EPL Mb Oprema za instalaciju u rudnicima uglja koji su podložni rudničkom gasu, ima ’visok’ nivo zaštite, što pruža dovoljnu bezbednost da neće postati izvor paljenja pri normalnom radu ili tokom očekivanih kvarova za vreme između izbijanja gasa i isključivanja opreme. PRIMEDBA Obično će se oprema za Grupu I konstruisati tako da zadovolje Mb uslove - na primer Ex d motori i razvodna postrojenja. D.3.2 Gasovi (Grupa II) D.3.2.1 EPL Ga Oprema za atmosfere eksplozivnog gasa, ima ’veoma visok’ nivo zaštite, nije izvor paljenja za vreme normalnog rada, tokom očekivanih kvarova ili tokom retkih kvarova. D.3.2.2 EPL Gb Oprema za atmosfere eksplozivnog gasa, ima ’visok’ nivo zaštite, nije izvor paljenja za vreme normalnog rada ili tokom očekivanih kvarova. PRIMEDBA Većina standardnih koncepata zaštite stavlja opremu u ovaj nivo zaštitne opreme. D.3.2.3 EPL Gc Oprema za atmosfere eksplozivnog gasa, ima ’napredan’ nivo zaštite, nije izvor paljenja za vreme normalnog rada i može imati neku dodatnu zaštitu kako bi se osiguralo da ostane neaktivna kao izvor paljenja u slučaju očekivanih redovnih pojava (na primer kvar lampe). PRIMEDBA Obično, ovo će biti Ex n oprema. D.3.3 Prašine (Grupa III) D.3.3.1 EPL Da
GM
Page 29
4/11/2016
Oprema za atmosfere zapaljive prašine, ima ’veoma visok’ nivo zaštite, nije izvor paljenja za vreme normalnog rada, tokom očekivanih kvarova ili tokom retkih kvarova. D.3.3.2 EPL Db Oprema za atmosfere zapaljive prašine, ima ’visok’ nivo zaštite, nije izvor paljenja za vreme normalnog rada ili tokom očekivanih kvarova. D.3.3.3 EPL Dc Oprema za atmosfere zapaljive prašine, ima ’napredan’ nivo zaštite, nije izvor paljenja za vreme normalnog rada i može imati neku dodatnu zaštitu kako bi se osiguralo da ostane neaktivna kao izvor paljenja u slučaju očekivanih redovnih pojava (na primer kvar lampe). U većini situacija, sa potencijalnim tipičnim posledicama iz rezultujuće eksplozije, planirano je da se koristi sledeća oprema po zonama (ovo se ne može direktno primenjivati u rudnicima koji su podložni rudničkom gasu, pošto se koncept zona generalno ne primenjuje). Videti Tabelu D.1. Tabela D.1 – Tradicionalna veza EPLs (nivoa zaštitne opreme) i zona (bez dodatne procene rizika) Nivo zaštitne opreme Ga Gb Gc Da Db Dc
Zona 0 1 2 20 21 22
D.4 Obezbeđena zaštita od rizika paljenja Različiti nivoi zaštite opreme moraju da funkcionišu u skladu sa radnim parametrima koje je utvrdio proizvođač za taj nivo zaštite. Videti Tabelu D.2. Tabela D.2 – Opis obezbeđene zaštite od rizika paljenja Obezbeđena zaštita
Veoma visoka
Nivo zaštitne opreme Grupa Ma Grupa I Ga
Veoma visoka Veoma visoka
GM
Grupa II Da Grupa III
Učinak zaštite Dva nezavisna sredstva zaštite ili bezbednost čak i kada se dogode dva kvara istovremeno nezavisno jedan od drugog Dva nezavisna sredstva zaštite ili bezbednost čak i kada se dogode dva kvara istovremeno nezavisno jedan od drugog Dva nezavisna sredstva zaštite ili bezbednost čak i Page 30
Uslovi rada Oprema nastavlja da radi kada je prisutna eksplozivna atmosfera
Oprema nastavlja da radi u zonama 0, 1 i 2 Oprema nastavlja da radi u zonama 20, 21 4/11/2016
Mb Visoka
Grupa I Gb
Visoka
Grupa II Db
Visoka Napredna Napredna
Grupa III Gc Grupa II Dc Grupa III
kada se dogode dva kvara istovremeno nezavisno jedan Pogodna za normalan rad i teške uslove rada Pogodna za normalan rad i česte poremećaje ili oprema gde se kvarovi obično uzimaju u obzir Pogodna za normalan rad i česte poremećaje ili oprema gde se kvarovi obično uzimaju u obzir Pogodna za normalan rad Pogodna za normalan rad
i 22 Oprema se isključuje kada je prisutna eksplozivna atmosfera Oprema nastavlja da radi u zonama 1 i 2 Oprema nastavlja da radi u zonama 21 i 22 Oprema nastavlja da radi u zoni 2 Oprema nastavlja da radi u zoni 22
D.5 Implementacija Četvrto izdanje IEC 60079-14 (obuhvata pređašnje uslove iz IEC 61241-14) uvodi EPLs (nivoe zaštitne opreme) kako bi se omogućila ’procena rizika’ kao alternativni metod priliko odabira opreme. Dodatno označavanje i korelacija sa postojećim tipovima zaštite uvode se u narednim revizijama IEC standarda: • IEC 60079-0 (obuhvata pređašnje uslove iz IEC 61241-0) • IEC 60079-1 • IEC 60079-2 (obuhvata pređašnje uslove iz IEC 61241-4) • IEC 60079-5 • IEC 60079-6 • IEC 60079-7 • IEC 60079-11 (obuhvata pređašnje uslove iz IEC 61241-11) • IEC 60079-15 • IEC 60079-18 (obuhvata pređašnje uslove iz IEC 61241-18) • IEC 60079-26 • IEC 60079-28 EPLs zahteva dodatno označavanje za tip zaštite kod atmosfera eksplozivnog gasa. Za atmosfere eksplozivne prašine, postojeći sistem obeležavanja zona na opremi biva zamenjena sa označavanjem EPLs.
GM
Page 31
4/11/2016
