1) Gospodar-zavođenja.pdf

Obrada i prevod: Klub Brbljivica

PREDGOVOR

Prekrasni Brand i Brinna Risande imali su mnogo djece,ali najstarija kći ,Tanon Risande, miljenica kralja Williama morala je pristat na udaju da bi se sklopio mir između njene zemlje i Welsa. Mada ni William,kao ni njezin otac nisu bili oduševljeni da tom zamisli morali su prinjeti žrtvu za rad mira,ali zelenooka ljepotica je bila dovoljno mudra da zna svoje mjesto i da ga hrabro prihvati. A kada je princ Garet došao po nju ljubav iz djetinjstva se probudila..... Drage moje šta vam reći osim da je ovo još jedna uzbudljiva knjiga,možda i najzabavnija do sad. Nama je bilo zadaovoljstvo raditi na njoj,a nadam se da će i vama biti jednako dok ju čitate.Naravno moram se posebno zahvaliti Vili,Čarobnici,Misty i Sexy na prevodu.Da nije bilo njih i nesebičnog truda ne bi bilo ni ovog prevoda. Uživajte u ovim ljetnim danima u Gospodaru zavođenja ,zabavnoj avanturi Tanon i Wyfyrna Šefica,Zvončica,Prstić i Sexy

1.


PROLOG

Winchester, England 1072.

Lady Tanon Risande skupila je sav svoj dah za vrisak, za koji se nadala da ce upozoriti njenog oca da je u opasnosti. Ali kamen ju je pogodio u rame tako da je samo zacviljela. U trenutku, zacvokotala je zubima na tankoj grani drveta na kom je sjedila, njene krupne zelene oči bile su širom otvorene i ispunjene užasom. Ispružila je ruke da se uhvati za nesto i pala na zemlju. Da nije bilo tih svjetala sto su joj plivali oko glave,Tanon bi povratila Oh, i ne bi li bilo divno to uraditi po Rogeru de Courtenayu. Mislia je o tome koji trenutak dok je pljuvala mladu ljetnu travu i šljunak iz usta. Začula je Rogerov smjeh prije nego sto je podigla glavu i mrko se zagledala u njega. To jeste, ona je htjela da mrko gleda u njega. Kao što je njen otac mrko gledao u Cooka kad je zamalo slomio zub na kamen u hljebu. Pokušala je da raširi nozdrve i skupi oči da budu zlobne kao sto ju je William naučio, ali umjesto toga njena donja usna je pocela da drhti i oči joj se napuniše suzama. Roger se smijao jako. Ustvari, toliko se jako smijao da nije mogao disati. Presavijen, jednom rukom se držao za stomak, a drugu je ruku stavio preko usta. Morao je pomisliti da neko nije znao čemu se smije, pa je sklonio ruku sa usta da pokaže na nju. Bilo bi dovoljno ponižavajuće da nije imao publiku, ali na njegovu sreću, imao je. Većina djece koja je živjela u Winchester dvorcu bila je tu. Tanon je mogla oprostiti Hilary i Janie Pendelton što su joj se smijale, bile su mladje i nisu shvatale kako su nepristojne. Henry i Thomas Drake imali su nervozna lica dok je Roger bacao kamenje na nju. Ali kao i ostala djeca, ni oni nisu rekli ništa. Bolje Tanon nego oni. Svi su se bojali Rogera. I Tanon ga se bojala. Ali to nije bio razlog zašto nije uzela kamen i bacila ga nazad na njega. Nije htjela da on kaže svom ocu, Earlu of Blackburna, jer bi njegov otac rekao kralju. A Tanon nikako nije htjela da William bude ljut na nju. Nije se ona bojala Williama. O ne, ona je voljela svoga kralja , skoro isto kao i svog oca. On pravi najbolje face od svih. Čak i bolje od majčine sobarice Elsbeth. Tanon je znala da se ne sviđa Rogeru. Ona nije samo odbila da sudjeluje u njegovim okrutnim podvalama, kao što je stavljanje mrava u kozije mlijeko i trljanje soka od drveta na kravu Chloi, 2.


ona je imala drskosti da ga upozori na njegovo nasilničko ponašanje. Iako, to ga nije zaustavilo da bude zloban. Kad je plakala pri pogledu na jadnu Chloi i njen pokušaj hodanja, Roger i ostali su je zezali cijelu noć. Sada, međutim, Tanon nije bilo briga zašto mu se nije sviđala. Podstaknuta njegovim nagovaranjima druga djeca su joj se smijala i nazivala je prasicom Tanon i roktala kao svinje kad bi im se putevi ukrstili, jer je njena najbolja drugarica bila Petunia svinja. Bila je to mala utjeha. Ranije je niko od djece nije udario, do danas. Tanon je ljubljena ćerka Lorda Branda ,uostalom. I kad se radi o Tanon njen otac može biti zlobniji od Rogera. -

Prasica Tanon je pala s drveta kao mršava kokoš ! - uzviknuo je Roger radosno.

Kad je vidjeo da je Talon skupila njene male šake u pesnice, brzo se povratio i krenuo prema njoj. Kad je bio zadovoljan da je njegovo zastrašujuce prisustvo bilo dovoljno da joj suknje budu mokre, stisnuo je zube i zamahnuo šakom u njeno lice. Njegova plava kosa pala mu je preko očiju i pjega preko nosa. -

Ako kažes svom ocu, oderaću ti svinju i pojesti je za večeru.-

Tanon uzdahnu dvije suze preliše se prko ivica njenih dugih crnih trepavica. Roger je pogleda još jednom i ponovi još jednom pokazujući na njena usta.

-

Bezuba Tallon! - On povika i napravi mali ples po travi i dalje se držeći za

stomak. Tanon brzo zatvori usta i iznutra jezikom prijeđe preko njih. Pogleda okolo po visokim zelenim vlatima trave, ugleda svoj zub i potrča da Roger ne vidi njene suze.Utrčala je ravno u ruke njenog voljenog Williama.

-

E sad, kuda tako trčiš, malena? - William stavi svoje ogromne ruke na njena

ramena i zaustavi je u trčanju. Kad je obrisala oči i dalje glavu držeći pognutu, sagnuo se ispred nje da je pogleda u lice. Mrštio se kad je Talon provirila na njega. Poželjela je da može izgledati tako zlobno.

-

Želiš li mi reći ko te je rasplakao? - upita je.

Talon zatrese glavom odrično, ali uhvati njegov sumljičav pogled uperen prema Rogeru i ostalima dolje na brdu. Trenutak kasnije podigao ju je nježno sa zemlje. Bila je sigurna da je njen William bio viši od drveta sa kojeg je pala, ali on je nikad ne bi ispustio, i ona se priljubi uz njegove mišićave grudi, napokon sigurna. On je, ipak, kralj. -

Zlato moje - protepao je nakon što mu je ponudila svoj zahvalan, uključujući i

rupicu, osmjeh. -

Da li si znala da ti fali zub? - upita je, prelazeći rukom preko njenih kao gavran 3.


crnih lokni i ona zagnjuri glavu u njegov vrat i poče plakati za sve što je bilo. Njen otac je bio još manje zadovoljan njenim izgledom, kao kad je razbila majčino malo ogledalo. Tanon nije željela, ali morala je da laže svog oca. Nije imala izbora. Bila je sigurna da će joj Bog oprostiti. Petunijin život je u pitanju, uostalom. -

Rekla sam ti da sam pala sa drveta ,oče! - izinstirala je nakon dugog vremena

ispitivanja u Williamovoj privatnoj odaji. -

I niko nije prouzrokovao taj pad s drveta ,Tanon? - Lord Brand Risande je šetao

ispred ćerke sa rukama sklopljenim iza sebe. Iako je njegov pogled bio topao kad ju je pogledao, Tanon je teško gutnula, moleći se da neće shvatiti da laže. Odrično je odmahnula glavom, bojeći se da kaže bilo šta, jer je on imao neki tajni način da to otkrije po samom tonu njenog glasa. -

William mi je rekao da je vidjeo Rogera deCourtenaya i Drakove dječake. Jesi

zbog njihovog bezobrazluka izgubila zub ili zbog pada sa drveta? Tanon je imala jasnu viziju Petunijinih velikih smeđih očiju i njenog malog bucmastog tijela. Ne bi mogla nikad nekoga koga voli stavitiu opasnost, pa bio to neko ili nešto. Ipak, nije mogla pogledati oca u oči kad je progovorila. Prstima je uhvatila haljinu . -

Ne oče. Oni nemaju ništa s tim.

Brand pogleda u Williama, koji je opušteno sjedio u velikoj stolici kraj ognjišta. Znao je da se njegova kćer često znala saplesti o svoje noge i da je lako mogla sama pasti s drveta bez ičije pomoći, ali kako se vrpoljila u svojoj stolici, znao je da laže.Koga je pokušavala da zaštiti? William slegnu svojim ogromnim ramenima nudeći odgovor na ne izrečeno pitanje. -

Tanon - Glas njenog oca je bio nježan i umirujući, i nekako, magičan, i natjerao je

da ga pogleda , a on se nasmiješi. - Ti si najstarija kćeri. Uvjek se moraš sjetiti da moraš biti

najbolji primjer svojoj braći i uvjek govoriti istinu. Zaista bih volio znati da li te neko ovde čini nesretnom. Kralj William nas je pozvao da provedemo ljeto u njegovoj kući u nadi da ćeš uživati i steći nove prijatelje. -

Oh, ali ja već imam novog prijatelja oče. - Tanon se nasmiješi na njega,

otkrivajući malu rupicu gdje joj je bio prednji zub. - Petunia je moja prijateljica. -

Petunia je svinja - otac je nježno podsjeti.

William si nije mogao pomoći i nasmiješi se na nju. Tanon odluči da ignoriše očevo nisko mišljenje o njenoj prijateljici. Ona je voljela Petuniju i bila je sigurna da joj ona uzvraća tu ljubav. -

Tvoja majka je prilično uzrujana što si pala sa drveta - reče joj otac, čineći tako da

se opet osjeća užasno. - Mogla si slomiti vrat umjesto što si izgubila zub. Sad mi reci šta se 4.


dogodilo. - Prekrstio je ruke preko grudi i zagledao u nju čekajući. Tanon se uzvrpolji na stolici. Pogleda u Williama i on namignu na nju. -

Oče?

-

Da?

-

Jesi li ikad imao najboljeg prijatelja?

-

William je moj najbolji prijatelj.

Tanon uputi Williamu svoj najveći osmjeh, zadovljna što ga njen otac voli skoro kao i ona sama. -

Da li bi uradio bilo šta da bi bio siguran da ga nijedan zločesti dječak ne

povrijedi? - Njen otac klimnu glavom i kleknu ispred nje. -

Da li su ti zločesti djčaci rekli da će povrijediti Petuniju?

Tanon dahnu. -

Ne. - Ona jednostavno nije mogla vjerovati kako je njen otac bio tako pametan!

Kako je znao da je govorila o Petuniji? Oh, uzdahnu žalosno, sad će njena voljena Petunija sasvim sigurno završiti na stolu Rogera deCourtenaya. Velike suze joj ispuniše oči i donja usna poče da drhti. Pogleda u Williama jer je imao tako milo lice, a ona je trebala sebe da spriječi u plakanju tako da se otac ne naljuti na Rogera i ne istuče ga po zadnjici. -

Tvoj otac će uraditi sve da ja budem siguran, moja mala ljubavi. - reče joj William

ustajući na noge. To je sve što je uradio da prestanu pitanja njenog oca. -

Ja bih čak rekao da je plemenito reći par neistina ako će to zaštiti nešto ili nekog

koga voliš. - Nagnu se napred i poljubi vrh Tanonine glave. -

Da, plemenito, zaista. Slažeš se sa mnom Brand?

-

Slažem se. - Otac se nasmiješi na nju i Tanon ispusti ogroman uzdah.

-

Idi nađi majku i pusti je da ti sredi kosu.

-

I Tanon - zovnu je kad je skočila sa stolice i pojurila prema vratima, - Nema više

penjanja po drveću! - Ona klimnu razočarano, ali se nije raspravljala na odlasku. -

Lagala me je da zaštiti svinju. - Brand napuni dvije čaše pivom i dodajući jednu

Williamu sjede na stolicu. -

Da. - William se nasmiješi. Ne bi bio više zadovoljan i da Hereward the Wake visi

ispred u dvorištu. - Jako je teško naći takvu hrabrost i odanost kod nekog tako mladog, Brand.

Brynna ju je dobro odgojila. Brand se nasmija tiho, zavaljujući se nazad u stolicu. 5.


-

Ti si oženjen čovjek Williame. Kad ćeš prestati proganjati moju ženu?

-

Nikad. - odgovori kralj. Iskapi piće i pusti dugi uzdah.

-

Wels? - upita Brand, znajući šta je povod da njegov dugogodišnji prijatelj počne

šetkati. -

Da ,Wels. Oni su otporna kopilad, Welšani. Jebi ga Brand, oni su divljaci.

-

Tako sam i čuo.

-

Razumijem zašto je Merciam kralj Offa, nastojao da ih drži izvan Engleske prije

više vijekova. Njihovi lordovi se bore između sebe jednako vatreno kao što se bore i protiv nas. Srećom po nas, svi ti njihovi unutrašnji sukobi su ih ostavili slabim. Moji lordovi su bili u mogućnosti da ih drže izvan granice. Ipak i dalje su uporni zauzimanju teritorije. Herefordshire je pretrpio izuzetno strašne gubitke. -

Znam - reče Brand. - Hugh La Morte je prošlog proljeća tamo izgubi cijeli

garnizon. -

Da. - Willliam klimnu glavom okrećući se i poče zuriti u plamen u ognjištu.

-

Brand, nedavno sam se sastao sa princom Welsa, potomkom kralja Rhodi i sin

Tewdvr Mawr, koji je prije mnogo godina bio kralj Deheubartha na jugu.Lordovi rivali pokušali su da ospore njegove teritorije putem nasljedstva, ali nemam sumlje da će jednog dana vladati sve do južnog Welsa. Još nisam vidio čovjeka koji se bori kao on. Kreće se kao vjetar. -

Planiraš da mu pomogneš da postane kralj na jugu,Williame?

Kralj slegnu ramenima. -

Možda. On je jako inteligentan čovjek. Vjerujem, da ako je sposoban da preuzme

prijestolje u Deheubarthu, onda možemo i da uspostavimo mir između naših naroda. Trupe duž centralne granice Welsa su skoro osigurane. Borbe tamo protiv nas nisu prestale. Želim isto i za jug. Brand je klimnuo slušajući. Znao je da ima još nešto što je Williamu na pameti. -

Pozvao sam ga u Winchester da te upozna. Stići će za dva dana sa svojim

nećacima. -

Da me upozna? - Brand se nasmija tiho.

-

Zašto? - Williamove crne oči sretoše Brandove i žaljenje u njima učini da

Brandov osmijeh izblijedi. -

Zašto Williame? - upita opet mnogo ozbiljnije. 6.


-

Zato, dragi prijatelju,jer sam obećao Tanon Rhysovom nećaku Cedriku.

Brand skoči na noge, očiju ispunjenih nevjericom i bijesom. -

Žrtvovao bi moju kćer da kupiš savezništvo divljaka?

William odvrati pogled. Sad nije bilo vrijeme da se misli o tome koliko voli Tanon i njene roditelje. Sad je bilo vrije da bude kralj i donese prave odluke za Englesku. -

Ne, ja bih osigurao lojalnost prema porodici koja je moćna da stane na kraj

otporu koji bi mogao da traje još stotinama godina i koštao bi još mnogo života. Lordovi će naseliti zemlju koju im ja dam dekretom. Šta se tamo bude dešavalo potpuno je izvan mojih ruku. Ali ja moram pokazati svoju podršku prema miru. -

Nudeći moju kćer?

-

Moje kumče. - podsjeti ga William mračnim tonom. - Oprosti mi. - Stavi mu ruku

na rame dok je prolazio kraj njega. -

Okružen sam neprijateljima.

Tanon je radoznalo prisluškivala dadilju Rebeccu o vijestima koje su uključivale dolazak

,,divljaka Welsa’’ u Winchester. Nije imala pojma ko je taj divljak Welšanin, ali je bila sigurna da je od velike važnosti, jer je čula oca kako kaže majci da mu je William obećao nešto veoma dragocjeno. To je sigurno nešto jako dragocjeno jer je njena majka nakon toga satima plakala. Tanon je htjela da divno izgleda kad taj divljak Welšanin stigne, jer je William i njen prijatelj. Čak je dopustila Rebecci i Alysiji da joj povežu lokne bez jadikovanja. Kakav bi to bio primjer kad bi Williamovi prijatelji bili prljavi kao svinjac? Naravno, Tanon nije imala ništa protiv igranja u svinjcu, iako je to značilo da se kasnije mora okupatI, bilo je zabavno u blatu se igrati sa Petunijom. Bilo bi još bolje da joj je dozvoljeno igrati se sa konjima, naročito sa onim bjelim konjem od ujaka Dantea. Ayla je bila tako divna sa bijelom grivom i divljim očima.Svi su je se bojali ali ne i Tanon.Nadala se će je jahati jednog dana. -

Ne izgledaš li divno ovog jutra. - reče William nakon njenog ulaska sa roditeljima u sobu

sa prijestoljem kad stadoše ispred kraljeve stolice. -

Hvala ti Williame. - Obasja ga bezubim osmjehom, priđe mu bliže i prošaputa - Mogao bi 7.


to reći i majci.Čitavo jutro je plakala.Mislim da je to zato što postaje debela kao krava Chloe.Nadam se će ovaj put biti djevojčica, muka mi je od braće više. Tek nakon što se čovejk nasmija tiho pored kralja, Tanon primjeti i njega i grupu dječaka kako gledaju u nju. To su sigurno bili Williamovi gosti,iako nije mislila da će ih biti tako mnogo.Nadala se da njena majka neće nikad imati tako mnogo dječaka.Izgledali su čudno.Ko je i kada čuo za dječake koji nose pletenice? Hlače su im bile od kože a tunike sa uzorcima opasane konopcem. I čak je i najmanji dječak nosio nož zataknut za pojas.Njegova divljina ju je užasnula.Nasmiješi se na njega, sjetivši se lijepog ponašanja, a i zato što se on smiješio njoj.Jedan od većih dječaka iza njega namršti se na nju.Tanon odluči da joj se taj dječak ne sviđa.Imao je zlobne oči kao Roger. Mlađi je imao lijepe plave oči.Tanon pokleknu pred najmlađim gostom.,, Drago mi je što

smo se upoznali,,. -

Cyfarchion . - odgovori dječak.

Ona namreška nos i nasmija se. -

Šta to znači?

-

Ovo je Cymraeg.Welsh ,stariji čovjek ispravi sam sebe sa tihim smijehom.Imao je lijep

osmijeh kao i dječak. -

To znači ,,pozdrav,, . Moji nećaci nisu još naučili sve tvoje riječi.

Tanon se nadala da će glasovi i ostalih dječaka zvučati tako muzikalno kao i njegov. -

Lady Risande . - William reče.

Tanon ispravi ramena, znajući kako je iskoristio njenu titulu da mora biti posebno pristojna. -

Ovo je princ Rhys od Tewdwra , a ovo su njegovi nećaci. - Izgovorio je osam imena,ali

Tanon primjeti jedino dva imena. Cedrik, onog sa smrknutim pogledom,i Garetha, najmlađeg dječaka. -

Jeste li vi svi prinčevi? - upita Tanon prelazeci pogledom preko braće.

-

Nisam imao svoje djece .Kad sam postao kralj Deheubartha ... - kralj se sagnu i

namignu na nju i ona se nasmija na to kako su mu riječi izlazile iz usta - .... ja ću svoje nećaka

napraviti prinčevima. Dok se Tanon smijala , Gareth podiže prst do njene rupicu u obrazu i lagano je bocnu.Cedrik promrmlja nešto. Nije mogla razumjeti šta je rekao ali je znala da je nešto ne pristojno po tome kako je stisnuo vilicu i kako ga je Gareth pogledao preko ramena. Tanon odluči da se više ni jednom ne nasmiješi Cedriku jer je bio tako loših manira , a Garethu uputi svoj najveći prijateljski osmijeh.Nadala se da će pričati s njom još više,jer njihove riječi su izazivali golicanje u njenom 8.


stomaku. Tanon nije mogla da kaže da li je Gareth neko s kim bi se možda mogla sprijateljiti. Dokazivao je da je i on ne pristojan kao i njegov brat. Nije progovorio s njom ni jednu riječ još od njihovog upoznavanja, prije dva dana.Ignorisao ju je kad pokušala da priča njim.William je nastavio da joj govori da mora biti više pristojna prema Cedriku.Ali on je odbijao da priča s njom na njenom jeziku , tako da ga ona nije ništa razumjela.Takođe, William joj je rekao da je Cedriku deset godina.Tanon je bila sigurna da se on neće htjeti igrati s njom, tako da je odustala od svojih pokušaja da bude pristojna s njim. -

Ti si zaista tih, nisi li ?- upita Garetha jedan dan, pojavljujući se kraj njega dok je išao

prema stajama. Nije odgovrio, čak je nije ni pogledao, ubrzavši korak .Tanon skupi šake u pesnice.- Mislim da si ti nevaspitan i nijem. Tad je primjetila kako mu kosa meko izgleda. Njegova labave pletenice su mu visile niz leđa.Dva zalutala zlatna pramena visila su mu do ramena.Okrenuo se je pogleda ne rekavši ništa.Jednostavno je stajao tamo izgledajući dosta starije od svojih deset godina. Lice mu je bilo zamišljeno, plave oči smrknuto su gledale u njene. -

Moj brat priča....- progovori on i zavrte glavom . - Moja braća kažu da si ti moj

neprijatelj. - Tanon je teškom mukom pokušala da održi miran izraz umjesto srceparajuće nevjerice. -

Tvoj neprijatelj? Ali zašto? Šta sam uradila? - Pogleda u nju kao da bi još nešto htio reći,

sjenka prijeđe preko njegovog lica i on produži dalje bez i jedne riječi. Narednih nekoliko dana prošlo je na sličan način i Tanon je prestala sa pokušajima da razgovara sa Garethom. Umjesto toga , ona ga je slijedila.Gledala ga je kako jaše konja po Williamovoj zemlji sa svoji ujakom i braćom. Činilo joj se da su njegova braća uživala da ga tuku , ili su bar pokušavali da ga tuku. Uglavnom su bili bez uspijeha. Čak i na konju velikom kao i u njenog oca,Gareth je izbjegavao udarce saginjući se nisko na sedlo ili se naginjući nazad.U velikoj sali Tanon ga je tajno gledala kako jede.Čak se i nasmijala kad je zabio svoj prst u kolač kuhara Charlia da vidi šta je unutra prije nego ga stavi u usta. Gareth je napokon progovorio sa Tanon na kraju prve nedelje boravka u Winchesteru.Bilo je divno ljetno posljepodne i ona je uživala sa Petunijom . Preskočila je iza štale u polje žutih tratinčica,pjevajući pjesmu koju je čula da pjevaju muškarci u velikoj sali kad popiju svo Williamovo vino.To nije bila pjesmica za malu djevojčicu,ali Tanon to nije znala i jedva je bila svjesna jačine svog glasa dok je brala tratinčice. Nije čula ni Rogera ni braću Drake da su joj se prišunjali dok je njihovi glasovi nisu prekinuli u 9.


sanjarenju. -

Prasica Tanon prolazi , rok rok rok! - Krug smijeha je slijedio uvredeprije nego što je

drugi glas odjeknuo. -

Možda spava sa svinjama isto .Sigurno pjeva kao jedna od njih.

Sva tri dječaka su je okružila i onda Roger potjera Petuniju.Tanon mu povika da prestane ali on samo frknu na nju ponovo se nasmijavši.Srećom, Petunija je bila brža od Rogera,ali za malo je nije udario nogom kad je zamahnuo u pokušaju da je udari.Tanon vrisnu i zamahnu šakama na njega. -

Ostavi je miru odmah Rogere deCourtney ili ću....

-

Ti ćeš , šta? - izazivao ju je , očiju punih bijesa, prestade proganjati Petuniju, i napravi

korak bliže Tanon. -

Šta ćeš ti uraditi?

Podiže ruku da je udari i Tanon zatvori oči.Braća Drake pogledaše okolo da budu sigurni da ih niko ne gleda. Ali neko je gledao. Tanon otvori oči taman na vrijeme da vidi kako Gareth stiže do Rogera i uz trzaj ga okrenu prema sebi i tad ga odbaci nazad sa tolikom snagom da je Roger snažno sletio na svoju stražnjicu. -

Gwna mo chyffwrdd i ! - Gareth povika na njega.Oh,nije li izgledao zlobno!

-

Šta? - Rogerova usna je počela da drhti.Više se nije smijao.

-

Bod cerddedig. - njen heroj je zarežao pokazujući rukom Rogeru da bježi.

Tanon poželi zapljeskati rukama prije nogo Roger i ostali počnu da bježe.Ona skoči napred spotaknu se o svoje suknje pa se opet ispravi. -

Učinio si to ! Uplašio si Rogera deCourtenaya! - Tanon nikad nije bila srećnija u

životu.Skočila bi ravno Garethu u ruke da se on već nije okrenuo nazad. - Molim te , sačekaj. zamolila je.Dotaknu mu ruku prije nego što se opet okrenuo od nje. - Spasio si Petuniju. - Nije znala da li je razumije, pa se nasmiješi na njega. On je samo stajao i zurio u nju .Tad je uradio nešto što je ona čekala. Nasmiješio se i on njoj. I ovaj put je bilo bolje nego prvi put. Jedva su se razdvajali nakon toga.Roger je poslat u Normandiju par dana kasnije.Kada je njihov vođa otišao i ostala djeca su Tanon ostavila na miru a imala je i svog heroja koji ju je čuvao.

10.


Ostatak ljetnih dana provela je igrajući se sa Garethom. Nažalost , baš kad je Tanon odlučila da joj se Gareth sviđa, čak i više nego Petunija , ljeto se zavšilo i ona je morala da ide kući.

11.


PRVO POGLAVLJE Dvanaest godina kasnije Stigao je u dvorac Winchester sa početkom oluje.Tanon je znala da čim je kročio kroz velika vrata dvorca da će se nečiji život u Winchesteru promjeniti.Kad su njegovi ljudi ušli za njim,nalet vjetra u dugom hodniku je zavrtio njegovu dugu kosu oko njegovog lica.Odjeven u tuniku od jelenske kože, bez rukava , vezenom modrom bojom, izgledao je kao neki Keltski junak koji je upravo iskoračio iz neke priče.Zlatne narukvice krasile su mu snažne ruke i isti takav lanac oko vrata.Nešto divlje zasija mu očima,čineći ih da sijaju poput ispoliranog safira.Pređe tim predivnim očima preko Tanon dok se spuštala niz dugo stubište.Njegov pogled omekša i dodirnu je lagano, poput radoznalog milovanja. Tad se njegove usne izviše u spor senzualni osmjeh.Tanon posrnu na zadnje dvije stepenice i on se pokrenu odmah da je uhvati svojim velikim prstima oko struka. -

Imam te. - Glas mu je bio dubok, baršunast na krajevima čeličan.Držao je kratko,ali opet

dovoljno dugo da osjeti kako joj srce lupa dok je ponižena gledala u njega. -

Jako ste ljubazni. - odgovori Tanon.

Ispravi nepostojeći nabor na tamno crvenoj haljini i požuri dalje. Zastade na ulazu velike sale Winchesterovog dvorca i izbaci stranca iz misli.Dame nisu plazile i cijukale kao mačići nad muškarcima - pogotovo muškarcem koji je očito bio divljak.Brzo je izdahnula, nabacila prijatan osmijeh i hrabro zakoračila u salu.Nije da joj se nije sviđalo biti u dvorcu kralja Williama,bio joj je poznat kao i njen dom u Avarlochu ali visoka pozicija njenog oca za stolom Njegovog Veličanstva zahtjevala je i veliku dozu uglađenog ponašanja.Nasmiješi se na uštogljene plemiće,lordove,dame, čak i na one koji joj se nikad nisu sviđali.Ne bi nikad osramotila svoju porodicu,ili razočarala kralja Williama svojim ponašanjem.Nije više bila dijete.Pogleda okolo,upijajući pogledom prostrane zidove obložene pozlaćenim tapiserijama .Smijeh se širio zrakom kako su vitezovi podizali čaše i nazdravljali jedan drugome. Dame se tiho smijale dok su kritikovale djecu koja su letjela oko stola kao muhe.Trubadur je sjedio pored jednog od velikih ognjišta i pjevajući ljubavnu pjesmu , računao novčiće ubačene u šešir pod njegovim nogama.Tanon prebaci kovrdžu preko ramena,hrabro ih ispravi znajući da će joj trebati sva 12.


hrabrost koji ima da se suoči sa ovom noći. Među gostima koji su doputovali u Winchester na ljetni turnir, bio je i Roger deCourtenay,Grof od Blackburna, čovjek kome je obećana za ženu.Taj brak nije ona sama izabrala,naravno.Ona je bila plemićka ćerka i ako to nije bilo dovoljno da joj osigura brak sa plemićem, onda to što je ljubimica kralja Engleske sigurno jeste. Roger više nije bio zločesti dječak koji ju je zlostavljao kad joj je bilo šest godina.Poslan je u Normandiju ubrzo nakon što je izazvao njen pad sa drveta.Šaputalo se da mu je vrijeme provedeno pod tutorstvom kraljevog sina Roberta ,zapravo kazna za njegovo ponašanje prema njoj.Pošto Tanon nikad nije rekla Williamu kako je pala sa drveta ili zašto, sumljala je da su ta šaputanja istinita.Vratio se kao promjenjen čovjek ili je bar tako plemstvo mislilo.Vrijeme u Normandiji učinilo ga je muškarcem sa odličnim vještinama uz pomoć kojih je zaradio poštovanje ostalih plemića. Ali Tanon se on i dalje nije sviđao.Udaće se ona za njega , ako baš mora,ali odbijala je da provodi beskrajne sate dok sluškinje motaju njenu kosu i krote kovrdže, umotavaju u slojeve najboljeg platna da izgleda ugodna oku čovjeku koji više voli pohotne i oskudno odjevene dvorske dame.Nije marila ako je Roger ne bi nikad ni pogledao kao ženu, ali mrzila bi tu patnju nizašto.Ipak,imala je više sreće od drugih kćeri grofova, koje su bile proklete da se udaju za muškarce i do tri puta starije od njih ili još gore da je morala da se uda za Princa Cedrica od Walesa.Pokušala je da ne bude previše oduševljena kad ju je otac obavjestio da je Cedric prognan iz svoje zemlje,nakon što je pokušao da oduzme život svom stricu.S tim je njihov dogovor bio prekinut.Sjetila se iz djetinjstva tihe prijetnje u Cedricovim očima. Nije to znala tada, ali sad je znala da Welshani imaju malo naklonosti prema Normadijcima koji su ih držali podalje od Engleske. Nikad više nije vidjela ni svog heroja Garetha , nakon tog ljeta u Winchesteru, ali je često sanjarila o njemu ,svake zime, iščekujući ljeto.Kako su godine prolazile a on se nije vraćao,okanila se svojih djetinjih snova.Kad je čula da je Gareth ubijen u sjevernom djelu Welsha prošle godine , pomolila se za njegovu dušu. Tanon uoči majku kako sjedi sa stricem Danteom na kraju sale.Lady Brynna Risande nagnu glavu bliže Danteu ,od zdravica koje su odjekivale stolom, nije ga mogla dobro čuti.Tanonin otac, Lord Brand podiže dva prsta do usana i pruži ih prema njenoj majci.Kao da nije mogao podnijeti da bude bez nje duže od nekoliko trenutaka , krenu prema njoj.Nakon par tihih riječi koje je izmejnio sa bratom ,Brand stavi ruke oko svoje žene i privuče je u čvrst zagrljaj. 13.


Posmatrala je roditelje stisnuta srca, gledajući kako ljubav isijava iz svakog njihovog pogleda, svakog dodira i osmijeha.Majka nikad nije morala satima da sjedi i da se sprema da bi otac izgubio dah kad je vidi. To je bilo ono čemu se nadala kao dijete,što je priželjkivala za sebe jednog dana kad se uda.Priželjkivala je ljubav prijateljstrvo,strast i nježnost.Odustala je od te želje kad je saznala za svoje zaruke sa Rogerom. Može preživjeti brak bez ljubavi.Pogleda joj odluta do dadilje Rebcce, koja je sjedila za očevim stolom i učini joj se to mnogo bolja alternativa.Nasmiješi se kralju kad ga opazi.Voljela ga je skoro isto kao i oca.Znala ja da je William mislio najbolje za nju kad ju je zaručio za Rogera.Njen kralj je želio da joj obezbjedi udobnost i sigurnost. Nije ga mogla krivit za to. Jadni William, izgledao je jako umorno, što je bilo za očekivati jer su Danci stalno prijetili invazijom, a da se ne spominju nemiri sa granicom Welsom.Naučila je malo o politici Welsa, jer je vjerovala da će tamo živjeti.Zbog dugogodišnjih napada duž granice na Englesku od strane Welšana ,William je imenovao neke od svojih plemenitih vazala lordovima i dao im da čuvaju pogranične djelove dajući im i slobodu kako da ukrote divljake. Neki lordovi su svoje trupe poslali dublje u Wels,okupirajući tako istok i dio juga, prouzrukujući da ljudi podignu pobune. Među mnogim Waleshovim ratnicima nastalo je mnogo pobunjenikaali jedan se posebno izdvajao.Zvali su ga Wyfyrn.Prouzročio je mnoge nevolje lordovima tokom godina,ubio četiri Normadijska vladara i pobio njihove trupe. Tanon je zadrhtala pri pomisli na tako krvožedne divljake i zahvalila svecima što je njen kralj održavao mir u Engleskoj. Dragi William,čak je uspio uspostaviti mir sa Herewadom od Wake.Kralj je trebao još jednog saveznika na svojoj strani.Provodio je mnogo vremena u Normandiji bez njenog oca, koji je bio često odsutan zbog kraljevskih poslova ili održavanja svojih imanja. Tanona nađe svog zaručnika kako se smije sa Lady Eleanorom Fitzdrummond, ljepoticom čije su ogromne grudi bile odraz njenog ega.Ona se njoj nikad nije sviđala , a kome jeste i za to je baš bilo briga. -

Tvoj prijatelj? - progovori neko iza nje.

Tanon uzdahnu. -

Moj zaručnik.

-

Budala.

Tanon se okrenu prema strancu, uvrijeđeno podižući obrve. -

Molim.

Zabavan smješak mu zaigra oko usana. -

On.Ne ti.

-

Oh. - Misli joj se razletiše.Svi sveci,to je bio onaj isti stranac zbog kojeg za malo nije 14


slomila vrat na stepenicama. Na nesreću, njegov uticaj na nju nije se promjenio.Brzo je disala dok je zurila u njegove zadivljujući plave oči. Njegov smješak se produbi u topao osmijeh, tako poznat, da je bila u iskušenju da mu uzvrati.Lice mu je bilo svježe obrijano sa malim zlatnim pramenom ispod donje pune usne.Jako čeljust je podrazumjevala aroganciju. Kosa duga padala mu je po ramenima,isijavajući crveni odsjaj vatre iz ognjišta.Samopouzdanje i muškost iz njega je izlazila u valovima.Tanon se osjećala kao da gleda u neku drugu vrstu.Ova je bila ne zaboravna, divlja poput neukroćenog konja. Škot,nagađala je, boreći se protiv topline koja joj se penjala u obraze.Vjerovatno je stigao sa jednim od klanova koji su došli da se natječu na ljetnom turniru.Nije rekao dovoljno da bi mogla negdje da smjesti njegov akcenat, ali nije ni trebala više da čuje da bi znala da je stranac. -

Jesi ovde da se natječeš? - Znala je da bi se trebala izvinuti i požuriti do oca, ali ta iskra

inteligencije u njegovim očima podstaknu njenu znatiželju. -

Da. - Pogleda u nejnog zaručnika, pa vrati pogled na nju. - Pretpostavljam da jesam.

-

Nisam znao da imate zaručnika lady Risande.

-

Niko nije znao. - odgovori Tanon gledajući Rogera. - Moj brak sa lordom

deCourtenayem je dogovoren prije samo par mjeseci.Biće večeras objavljeno. -

Lord deCourtenay? - upita stranac, gledajući u Williama skupivši obrve.

-

Nešto nije u redu? - upita Tanon.

-

Ne. - Ponovo je pogleda. - Stalo ti je do njega?

Tanon bi se nasmijala da je mogla naći i trun veselja negdje duboko u sebi.Odmahnu glavom. -

Ne ! - odgovori iskreno.

Činilo se da je strancu laknulo nakon njenog iskrenog odgovora i pogled mu omekša dok je gledao.Tanon nagnu glavu posmatrajući ga.Osjećala je u sebi da ga od nekud zna od ranije ali nije ga mogla nigdje smjestiti u svom sjećanju. -

Vi ste u prednosti, moj lorde. - Pogleda ga otvoreno. - Vi znate ko sam ja.

-

Da. - Način na koji ju je gledao bio joj je poznat, ali kad je podigao prst do njene rupice

na obrazu , brzo se povukla dok joj je srce luđački lupalo. Ne, to nije mogao biti on.Gareth je bio mrtav. -

Jedan zajednički prijatelj mi te je opisao prije par godina.Rekao mi je su tvoje zelene oči

bez premca. - pričajući podiže njenu ruku do usana. - Rekao mi je i da ti se nos namreška kad se smješiš. - Okrenu joj ruku i pritisnu usne na unutrašnju stranu njenog zapešća. - Dozvoli mi 15.


da te otpratim do oca. Prstima je milovao njene dok joj je spuštao ruku na svoju.Nesposobna da diše ,Tanon uze trenutak da se pribere i uspori srce koje je lupalo.Savladala je vještinu u prikrivanju pravih osjećaja,pogotovo ovdje, na kraljevom dvoru.Ali njena koža je dalje bila vrela a usta suha.Zaručnik joj je sjedio samo par metara dalje i bilo bi nedolično da je drugi muškarac prati do oca.Sklonila je ruku s njegove. -

Hvala vam na ponudi , moj lorde. Ali....

-

Dođi. - tiho reče umirujući je pogledom i obuhavatajući joj ruku toplim prstima. - Stol tvog

oca je samo par koraka dalje.Daj mi još koji trenutak da razgovaram s tobom. Iako je izgledao divlje, Tanon nije mogla zanemariti njegovu učitivost. Kimnu glavom, dajući mu prvi pravi iskreni osmjeh koji nije ponudila nikome od kako je stigla u Winchester.Otpuhnu kovrdžu koja joj je pala preko oka ne svjesna njegovog zabavljenog pogleda. -

Da li ćete mi reći vaše ime? - Mrštila se na kovrdžu koja je opet našla put do njenog

oka. - Ili da vas zovem stranac do kraja večeri? -

Ako mi obećaš da ćes ostatak večeri provesti sa mnom , onda da, reći ću ti svoje ime.

Sviđala joj se njegova hrabrost i samouvjerenost.Usporio je korak, ne žureći da završi ovaj susret,a unatoč zdravom razumu , ni ona nije žurila. -

Bojim se da nisam za cjenkanje, moj lorde.

-

Šteta. - Iznenada se namršti,izgledajući tako još više opasnijim. - Moraću se

složiti. Okrenuvši se iza sebe kimnu glavom jednom od svojih ljudi iz pratnje.Muškarac zvijerskog izgleda udari u stub u žurbi da izvuče malo parče kože. Svitak se razmota i prikaza se slika kao rubin crvenog zmaja.Tanonin otac i stric su među prvim iskočili iz svojih stolica. -

Šta je sad ovo? - Kralj William povika dok su salom odjekivali zvuci pomjeranja klupa ,

stolova i stolica i ostali plemići, zajedno sa Rogerom ustajali spremni na borbu. Tanon pogleda u komad kože i oči joj se širom raširiše prepoznajući crvenog zmaja. Welšani ! Zakorači

nazad

sretnuvši

strančev

pogled.

Dragi

Bože,šta

je

Welšanin

radio

u

Winchesteru?Osjeti nečije prste kako je vuku za ruku.Otac je povlačio nazad, što dalje od stranca i stade ispred nje.Vireći iza oca, Tanon spusti pogled do Welšanovih čizama iz kojeg je virio bodež i iz debelog pojasa opasanog oko vitkog struka.Stajao je uspravno kao strijela na 16.


mišićavim nogama obučenih u hlače od jelenske kože.Odjeća je otkrivala mnogo više njegovih muških atributa nego što je Tanon htjela da zna. Njegovo mišićavo tijelo je bilo nabijeno energijom.Izgledao je svirepo kao što su njegovi sunarodnjaci pričali da jeste. Muškarac sa svitkom od kože pročisti grlo i istupi napred. -

Vaše Veličanstvo, Lord Gareth od Deheubartha, Princ Regent Ystrad Towla !

Tanonino srce ubrza.Gareth ! Nesvejsno zakorači napred u želji da se sastane sa starim prijateljem. Ne, ovo nije mogao biti onaj isti dječak koji ju je spasio od Rogera prije toliko godina! Gareth je poginuo u borbi negdje u sjevernom Welsu.Prihvati se za očevu ruku da povrati ravnotežu. -

Vaše Veličanstvo. - Princ se obrati kralju.

-

Oprostite mom stricu što vam nije javio o mom dolasku.

-

Gareth? - upita kralj, kao da ne vjeruje svojim očima. - Rečeno mi je da si ubijen prije

skoro godinu dana.Ovo je pravi šok. -

Da, i za mog strica je bio šok kad me je vidio. - odgovori Gareth mirnog glasa, iako su

stotine dobro uvježbanih vitezova stajali okolo spremni da ga ubiju ako samo napravi jedan korak prema kralju. - Jedan od mojih ljudi u sred borbe me je izdao i bio sam zarobljenik Princa

Dafydsa mjesecima. - Osmijeh mu se otrže sa usana. - Moram njegovoj ćerki da zahvalim za svoj život. Tanon je i dalje zurila u njega.Da li je ovo mogao biti onaj isti tihi dječak što joj je postao najbolji prijatelj prije toliko godina? Da, to je bio on.Kosa mu je potamnila za nijansu ili dvije tokom godina,lice više nije bilo dječačko već grubo,savršeno.Jedino su mu oči ostale iste plave boje kako ih se i sjećala.Zašto joj ranije nije rekao ko je ?Pređe očima po maloj grupi ljudi koji su snjim bili u dvorcu a kopji su sad stajali na ulazu u veliku salu.Svi su bili naoružani i izgledali smrtonosno. -

Kako ste ti i tvoji ljudi prešli granicu? - William uputi Garethu prodoran pogled.

-

Sa pažljivim planiranjem, moj kralju. - Kad je kralj upitno dignuo obrvu Gareth reče ono

što je kralja zanimalo. - Bez prolijevanja krvi na obje strane. William se namršti , dobro znajući da ne postoji Welshanin koji nije bio žedan Normadijske krvi.On jeste sklopio

savez sa Rhysom od Tewdwra prije nego što je princ postao kralj

Deheubartha, ali njihov savez za mir nikad nije postao zapečaćen. 17.


-

Tvoj stric je trebao poslati pismo da najavi tvoj dolazak.Moje pismo bi ti osiguralo

siguran ulazak u Englesku.U svakom slučaju , drago mi je što si živ, Garethe. - Ponudi mu škrt osmjeh dok mu je pogled prelazio na Tanon i njenog oca. - Brand, sjećaš se od kralja Rhysa

nećaka ? Gareth kimnu glavom Brandu , gledajući i njegovo zaštitničko držanje kćeri. -

Moj lorde, drago mi je što te nalazim u dobrom zdravlju.Prošlo je mnogo godina od

našeg zadnjeg susreta. -

Da. - Ruka lorda od Avarlocha se još jače stegnu oko Tanon.

-

Vaša porodica je narasla. - reče Gareth smješeći se na pet lica koja su zurila u njega sa

očevog stola.Pogleda mu se vrati na Tanon. - Ali ti se nisi promjenila .Prelijepa si kao što te se i

sjećam. Slika njegovog dječačkog osmjeha prođe Tanoninim mislima i krv joj se zagrija.Sanjala je o njemu svake zime od svoje šeste godine. U svojim snovima oni su se igrali zajedno, kao i to ljeto kad mu je pričala priče o dami i vitezu koji ju je spasio od zlog zmaja po imenu Roger.Pogleda u Rogera koji se pijan njihao na nogama i staklastim pogledom zurio u Garetha. -

Reci mi , Garethe.. - glas kralja Williama je prekinu u mislima - šta te dovodi nazad u

Winchester?Da li ti je stric dobro i njegova porodica? -

Da , svi su dobro.Njegov sin, Gruffydd, napunio je tri godine ovog proljeća.Očinstvo je

očvrsnulo stričevu želju za mirom u Cymru. -

Ah, dobra vijesti, dobre vijesti. - William podiže čašu nazdravljajući Garethovim

riječima.Gareth se nasmiješi i sklopi ruke iza leđa. -

Drago mi je što još uvijek želite mir ,Vaše Veličanstvo.

-

Naravno da želim.Imali smo velike gubitke na obje strane.

-

Moj narod se ne želi pokoriti tvom narodu ,moj Kralju . - odgovori Gareth mirno , u

skladu s njegovim držanjem. Ipak,Roger zakorači naprijed i William podiže ruku pokazujući mu da se vrati na svoje mjesto. -

Nemam želje za osvajanjem Welsa Garethe.

-

A ipak tvoji lordovi grade zamkove uz naše granice.

-

Za zaštitu Engleske protiv napada Welšana. - odgovori kralj bez ljutnje.Nije imao ništa

protiv čovjeka koji je imao hrabrosti da mu se suprostavi. - Ulaze u Cymru sve dublje svaki 18.


mjesec, prisvajaju sve više naše zelje i sve to bez tvog ne odobravanja. - Konačno, kraljev pogled otvrdnu. - A šta tvoj stric radi da zaustavi ljude kao što je Wyfyrn , koji masakriraju

engleske lordove duž južne granice pa do sjeverne? -

Zmijski zmaj i nama izmiče. - odgovori Gareth.- Ali , i zašto bi moj stric lovio čovjeka koji

brani svoju zemlju od lordova koji plaše naša sela i ailuju naše žene? - Kralj se nagnu u stolici izgledajući kao da bi najradije iskočio iz nje zbog Garethovih riječi. -

Govoriš mi da su ti ubijeni lordovi uradili sve te užasne stvari?

-

Da, Vaše Veličanstvo. - Gareth potvrdi mirno. Pogledavši u Branda William pređe rukom

preko lica. -

Nisam bio svjestan toga.

-

Uz dužno poštovanje - Gareth se nakloni, - niste toga bili svjesni jer ste svojim

lordovima dali slobodne ruke šta će raditi s nama. -

U zabludi si Garethe.Išao sam Wels ,nema tome ni tri godine, da tražim savjet od tvog

strica po pitanju mira između naših naroda. -

Tad vas molim , moj kralju, da popričamo ponovo.Zbog mira sam došao da tražim ono

što je s pravom moje. - reče Gareth. Nije ni trepnuo na kraljev prodoran pogled uperen u njega. Iza Branda, Tanonina majka udari dlanom od stol . -

Ti si lud ako misliš...

-

Moja damo. - Gartehov glas je bio miran, skoro umirujući ,a li sirova snaga je iz njega

izlazila u valovima potresavši Tanon do same njene srži. - Nisam ovde da bih se borio ili

raspravljao. - okrenu se kralju opet. - Ovde sam da zapečatim dogovor na koji ste pristali prije dvanaest godina kad ste sve to stavili napismeno i zakleli se sa mojim stricem na svetim relikvijama.To je urađeno za mir među našim narodima. - reče ozbiljno. - Ali , bojim se da nam mir klizi iz ruku, - nastavi Gareth , - glad je nastupila u nekim djelovima zemlje.Došao sam da tome stanem na kraj jednom i zauvjek,,. -

Williame..., - poče Brand.

Kralj podiže ruku da ga ućutka, diveći se prinčevoj želji da spasi svoj narod od rata i razaranja i hrabrosti da stane pred kralja Engleske i obajvi to. -

Bili ste sa kraljom Williamom kad se sreo sa mojim stricem. - Gareth reče Brandu. –

Složili ste se da je to jedini način da se spriječi krvoproliće.Molim vas da ne odbijete. - Govorio je 19.


sa autoritetom, i Tanon je sumljala da je ikad neko odbio njegovu zapovijed. -

Neće odbiti. - odgovori William sa sigurnošću, sa prizvukom žaljenja. - Kralj Rhys i ja

želimo mir.Da sam znao da si živ ,dogovor bih zapečatio i ranije. - Gareth se nakloni. -

Otputovaću u Llandeilo , tvrđavu mog strica , za par sedmica.Prenijet ću Vaše riječi

kralju i on će obavjestiti ljude o Vašoj dobroj volji. -

Učini tako. - William se zavali suženih očiju u stolicu. - Ali znaj ovo , ako joj bude

učinjeno bilo kakvo zlo, tvoja glava će platiti.Mir će biti uništen. Gareth se nasmiješi. -

Njena vrijednost Vama je čuvena.

Uzdahnuvši , William se uhvati za čelo prstima. -

Do đavola , ona je zaručena.

-

Tako sam i sam skoro saznao. - Gareth baci pogled preko ramena i srete Rogerov vreo

pogled.Usne mu se iskriviše u osmjeh i pogled mu se ponovo srete sa Tanoninim. - Čini se da

sam stigao baš na vrijeme.

20.


DRUGO POGLAVLJE Tanon je sjedila u izrezbarenoj stolici u kraljevoj privatnoj odaji, ruku čedno sklopljenih u krilu,sagnute glave. Mogla je čuti kako joj majka tiho plače , ali je nije gledala ,bojeći se ako vidi njene suze da svoje neće moći zadržati. Otac je koračao napred - nazad iza njene stolice, mogla je čuti kako škripi zubima od razočarenja i bola dok je William pričao s njom. -

Draga moja,razumješ da se ovo mora uraditi.

-

Naravno. - odgovori Tanon tiho, sakrivši oči ispod crnih trepavica.

-

Nema većeg zavjeta kao što je između dva naroda u korist mira. -Tanon kimnu glavom i

dalje ništa ne govoreći. Odbijala je da pusti glas,koji ju je mučio svaki dan od kad je saznala za zaruke sa Cedricom , a zatim i sa Rogerom. -

Šta je sa ljubavi ?

Otac joj požuri do majke ,koja je sad glasno jecala.Pogleda ih nakratko.Već je prihavatila svoju sudbinu da živi u braku bez ljubavi.Dva puta! Bilo je potrebno svako zrno hrabrosti da odbaci svaku nadu da će biti voljena od muškarca, kao što njen otac voli njenu majku. -

Ništa se nije promjenilo , ustvari. - William nježno podsjeti i nju i njene roditelje. - Ovo je

bilo dogovoreno prije mnogo godina. Da, pomisli Tanon.Nikad nije bila sretna u vezi toga , a to je bilo prije nego što je naučila kakvi su Welshani divljaci. Pogleda u Garetha , koji je stajao naslonjen na prozor , nogu prekriženih u člancima, ruku sklopljenih na prsima.Jednom joj je bio prijatelj, jednom je mario za nju.Provela je godine želeći da se može udati za njega, a ne njegovog brata. Ali to je bilo prije dosta vremena, prije nego što su rat, razaranje i smrt odvojili njihov narod. O njemu je znala malo, kao što je malo znala i o divljini iz koje dolazi. -

Mi smo mislili - Brynna reče , brišući suze - da nakon što je Cedric prognan, da će

Tanon ostati u Engleskoj.Williame, Wels je previše daleko. Tanon sklopi oči.Dragi Bože, Wels je predaleko. I gdje je uopšte taj Ystrad Towi? U Deheburthu, bez sumlje, što je moglo biti na drugom kraju svijeta .Ako se mora udati, onda je Roger najbolji izbor za nju.Njegov dvorac u Blackburnu je samo dan jahanja od njenog doma u Avarlochu. 21.


-

Šta je sa Rogerom? - Tanon upita kralja tiho.

-

Šta s njim? - reče Gareth.

Tanon ga pogleda iskosa , i iste sekunde poželi da nije.Gareth kojeg se sjećala je nestao, na njegovom mjestu je stajao muškarac , čiji je intezivan pogled zahtjevao njenu punu pažnju.Bez riječi, prkoseći mu, odvrati pogled. -

Lord deCourtenay će se uvrijediti ako se zaruke raskinu samo nekoliko sedmica prije

vjenčanja.Možda bi bilo pametnije... -

Nešto mi govori da će on preko toga brzo preći

Tanon podiže oči do Garetha. -

To što ste rekli je jako neljubazno. - Nije izgledao nimalo pokajnički,pogled mu se samo

još više smračio. -

Oprosti mi, - reče podrugljivo, - mislio sam da će ti laknuti što si slobodna od njega.

-

U zamjenu za život u Welsu? - Tanon potisnu frktaj.

Gareth se odmače od prozora i zakorači prema njoj.Strah joj ubrza puls dok je prilazio bliže sa izrazom lica surovog ratnika. -

Kako možeš prezirati zemlju koju nikad nisi ni vidjela?

-

Ne trebam je vidjeti da bih znala da je to zemlja prepuna rata. - odgovori smireno.Nije

ga htjela uvrijediti, ali nije se htjela ni povući kad je opazila ljutnju u njegovim očima. - Znam da

je to zemlja podjeljena kraljevima i kraljevstvima, i gdje kralj ne može vjerovati rođenom nećaku da ga neće izdati. Tanonin otac joj se primače, upozoravajući Garetha pogledom da se odmakne. Ali on je imao još jednu stvar da kaže. -

Tanon , - poznata nježnost u njegovom glasu natjera je da ga pogleda. - Pričaš kao da

si mi neprijatelj. -

Gareth. - William se umješa , svojim tonom govoreći da je već čuo dosta, ali Gareth se

već povukao i vratio do prozora. -

On je u pravu. - Tanon zaustavi kralja prije nego što je uspio bilo šta reći .Gareth je

pogleda ali ona obori pogled. - Uradiću šta se traži od mene.

Šta se traži od nje ? Dođavola, to nije bio odgovor kojem se nadao.Nije znao šta je očekivao ali ovo nije bilo 22.


to.Razumio je on da je njegovo prisustvo u Winchesteru bio šok i za kralja i za Risandove.Čak je očekivao da se usprotivi udaji za njega, ali način na koji je prihvatila svoju sudbinu , kao da će biti doživotno vezana za demona iz najgore noćne more, ugrize ga za srce. Bio je budala misleći da će se obradovati kad ga vidi.A zašto bi ? Proveli su samo jedno ljeto zajedno.Ranije ga nije prepoznala, sigurno ga se ni ne sjeća.Ali on se sjećao nje.Djevojčice koja se izdvajala od drugih, koja je učinila da se smije i tako rizikuje batine od braće. Bila je direktna , radoznala i sretna.Često je mislio na nju, zamišljajući kako se od djevojčice razvila u vatrenu ljepoticu.Vratio se , misleći da će naći pravu Normadijsku damu, poslušnu i uglađenu. Njene predrasude o Cymru je pripisao činjenici da ih je čula u Normadijskim dvorovima.Nebo zna šta je mislila o njegovom narodu. Sigurno je bila uplašena i od njega , ali ipak je pristala da se uda bez i jedne pritužbe.Ljutilo ga je kad je čuo njenu brigu za deCourtenaya, iako mu je rekla da su bili zaručeni kratko i da nije marila za njega.Bože, i tu je sudbinu sigurno prihvatila, čini se , bez pritužbe.Činilo se da nema ni traga od njene odvažnosti , ni u njenim zelenim očima, koje su mu bile toliko neodoljive.Pogled na nju još uvjek ga je ostavljao bez daha. Sjetio se kako je ranije zadivljeno zurila u njega, kako je tihi uzdah napustio njene usne kad joj je poljubio ruku, kao da do sad ni jedan muškarac to nije učinio.Bio je u velikom iskušenju da je zavali nazad i prekrije njene usne svojima. -

Sad, šta ćemo uraditi u vezi deCourtenaya ? - William upita, odvalčeći Garethovu

pažnju i njegove misli dalje od Tanon i njenih usana. -Tanon je u pravu.Mogao bi se uvrijediti i

tražiti da se bori za njenu ruku. -

Onda mu dozvoli da se bori. - Brand predloži, gledajući Garetha hladnim

pogledom. -Volio bih da imam priliku da vidim da li princ ima potrebne vještine da zaštiti moju

kćer. Gareth prihvati izazov naklonom. -

Turnir počinje sutra.Tražim dozvolu da, vam dokažem svoje vještine protiv

deCourtenaya tamo.Ako pobjedim , vaša kćer se vraća u Cymru kao moja žena, i uradiću sve za njenu sigurnost, kao što radim i za svoje ljude.Ako izgubim, poželjeću joj sreću , - osmjehnu se podrugljivo, - budućim mužem i reći zbogom. William pogleda prema princu od Welsha smrknuto.Čuo je puno priča o njegovim vještinama, ali, i deCourtenay je znao da se služi mačem.Možda će prinčeva arogancija ići u korist 23.


Risandovih.Ako deCourtenay pobjedi , Tanon će ostati u Engleskoj

i on neće biti kriv za

prekinuti dogovo sa kraljom Rhysom.Ako odbije Garethovu ponudu, uvjek bi se pitao šta bi sudbina odredila Tanon. -

Dozvoliću vam borbu. - Uzdahnuo je od težine odluke . - Možeš nas napustiti sada.

Kralj mahnu rukom u Garethovom pravcu. - Potraži mojeg slugu Ruperta, da ti pokaže odaje za

tebe i tvoje ljude dok ste ovde. Tanon ustade i povuče ruku iz Garethove kad se naklonio i krenuo da ode.Obuzeta sumljom , uvuče donju usnu među zube,privalčeći tako Garethovu pažnju na usne. -

Mislila sam da sam od velikog značaja za mir u tvojoj zemlji. Zašto bi riskirao živote

svog naroda vraćajući se bez mene ? Gareth je zurio u njene oči,osjećajući kako mu se puls ubrzava. Neka mu Bog pomogne, još uvjek može učiniti da se osjeća kao da ga je neko udario u grudi. -

Ja ne riskiram ništa , moja damo. - Glas mu je bio tihi šapat dok mu se usna izvijala u

siguran poluosmijeh. - Ja neću izgubiti. Tanon je gledala kako odlazi, i nekako je i s leđa izgledao mišićav kao i spreda.Sve u vezi njega je bilo senzualno. On nije imao sumnje kako će se borba završtiti.Imao je namjeru pobjediti.Njeno srce se pobuni na pomisao života u Welshu, njena krv projurila je venama.Grethov bestidan osmjeh učini da dio nje počne da žudi za uzbuđenjem , i to te vrste koja joj je bila zabranjena zbog njenog plemennitog odgoja. Njegov pogled je izazvao u njoj čudne osjećaje, da je htjela pobjeći u ruke ne zainteresovanog Rogera, da zapečati svoju sudbinu koju je već prihvatila. Ali zakopani dio nje je bio znatiželjan da sazna da li je heroj njenog djetinjstva stvarno tako opasan kao što izgleda. -

Tanon . - Glas kralja vrati joj pažnju na porodicu. - Ne bih ovo tražio od tebe da nije tako

važno za sve nas. Tanon kimnu, odgojena je da se pokori kraljevim željama.Uvjek je bila sigurna i zaštićena i uradiće sve da ona bude zadovoljan, pogotovo što je ovaj zahtjev bio tako važan.Gutajući potisnute osjećaje susrete Williamov blag pogled. -

Neću vas razočarati.

24.


Sat vremena nakon što je napustio kraljevu odaju sa Brynnom , Brand se vratio sam, nalazeći kralja u istom položaju, ispruženog u stolici pored ognjišta.Brand pozdravi muškarca koji je sjedio kraj kralja kratkim pogledom i pređe sobu da si natoči piće.Skoro četrnaest godina je prošlo od kad je Hereward od Wake ,vodio moćnu pobunu protiv normadijskog naroda u Peterboroughu,Brand je ipak smatrao da je ne shvatljivo da je tako jak Saxonac položio svoj mač dolje i ne samo da se zakleo na vjernost Williamu, već postao jedan od kraljevih izaslanika i kraljev dobar prijatelj. -

Bojim se da mi tvoja žena nikad neće oprostiti. - William je zurio u čašu u svojim

rukama.U jednom pokretu iskapi piće i baci čašu u vatru. -

Žao mi je prijatelju moj.

Brand zatvori oči na trenutak. Kralju ne bi trebalo biti žao što radi nešto potrebno za mir njegove zemlje i on sam je imao ulogu u odluci koja je trebala donijeti mir između Normana i Welshana, kao što su se nadali. Na Williamov zahtjev, pristao je da njegova najstarija kćer bude uzeta od njega , da živi među engleskim neprijateljima kao simbol mira.Brand škljocnu zubima, žaleći po hiljaditi put tu odluku od kako je donesena.Mnoge kćeri su davane za zemlju, titulu ili mir.Njegova žena je bila prisiljena da se uda za njega da bi se izbjeglo krvoproliće između Saxonaca i Normadijaca.Ali ovo je bila njegova kćer, Williamovo kumče, i Brandu je bilo drago što i njegov prijatelj žali zbog toga. -

Brynna razumije žrtvovanje u ime mira, tako će i Tanon shvatiti. - Brand stisnu čašu u

ruci dok je prilazio ognjištu. - Šta znamo o Princu Garethu? Ja se sjećam Cedrica, ali nikad

nisam obraćao puno pažnje na njegovog mlađeg brata. -

Znamo prilično dosta. - William mu reče podižući pogled. - Sjećaš se , Hereward je

proveo čitavu zimu sa kraljom Rhsom i Garethom prije par godina. Brand pogleda crvenokosog Saxonca. -

Reci mi sve. - Prebacivši nogu preko bedra Hereward se zavali udobnije u stolicu.

-

Princ Gareth zapovjeda sjevernim djelonm Ystrad Towi , kao regent za sina kralja

Rhysa. 25.


-

To znam. - Brand ispusti frustrirajući uzdah. - Borio se protiv jednog od prinčeva na

sjeveru i mi smo povjerovali da je poginuo u borbi.Herewarde , pričaj mi o njemu , o čovjeku koji će da oženi moju kćer.Da li je loše naravi, jeli pravičan prema svom narodu? -

Koliko sam mogao primjetiti za vrijeme moje posjete, on je dobre naravi, smiren i

samilostan.Njegova prijašnja pobuna protiv Normana je bila da zaštiti svoj narod.Njegov narod ga poštuje i njegova riječ je zakon.Zaradio je njihovo poštovanje držeći podalje armiju lorda Fitzgeralda kad su Normani pokušali da prodru dublje na zapad, ne jednom već tri puta.Kao vođa , posjeduje odlične vještine i šarm kojim je osvojio srca čak i ljudi kralja Gruffyddsa u Gwyneddu, ali isto tako neće oklijevati da odrubi glavu bilo kome ko pokuša da naudi njegovim ljudima.Vidio sam da to radi. - Bljesak u njegovim blijedozelenim očima podsjeti Branda da je ovaj tihi Saxonac jednom nabio na kolac glave pedeste normadijskih ljudi u dvorištu očevog dvorca. - Dvadeset ljudi s kojima je stigao su njegova lična garda, najbolji od najboljih. Hereward nastavi. - Četvorica od njih su njegovi najbliži prijatelji,zakleli su se da će dati svoj

život za njegov, iako on ne treba njihovu zaštitu.On je odličan ratnik,vlada mačem kao da je rođen s njim. Brand prevuče ruku preko lica,trudeći se da prihvati neizbježno.Dao je svoju kćer Welshaninu. -

Kod njega će biti sigurna. - Hereward reče kao da čita Brandove misli

.Sviđali su mu se Risandovi, poštovao ih je i tokom godina kad su ga lovili zbog ubistva njihove sestre , s čim on nije imao ništa.Nije gajio zle osjećaje prema Brandu , iako je žena koju je voli bila zaljubljena u njega.Sumljao je da je Brand uopšte i svjestan dadilje Rebecce, imao je oči samo za svoju ženu i porodicu. -

Princ Gareth nije divljak Brande. - nastavi Hereward. - On je pametan, njegov prvi izbor

uvjek je diplomatija ne sila.Iskreno,tvoja kćer će puno bolje proći s njim nego što bi prošla s njegovim bratom. -

Ne znam za to. - Brand mu reče očiju punih brige , unatoč Herewardovim

razuvjeravanjima. - Želim da putujem u Wels s njom. - Brand se okrenu kralju. -Želim sam da

se uvejrim da će biti prihvaćena u svom novom domu. -

Ne možeš ići s njom - William odgovori,oštar ubod žaljenja probode mu srce,gledajući

kako se Brand sprema na borbu s njim. Kralj ga zaustavi i prije nego što je mogao bilo šta reći. -

Ti si moj najviši zapovjednik, moj prijatelju.Svi u Škotskoj, Welsu i Francuskoj znaju ko si.Onaj 26.


čas kad bi stupio nogom u Wels pomislili bi da si došao u rat.Tvoj život, naš dogovor ne bi značio ništa.Daj Garethu i njegovom stricu malo vremena da uvjere svoje ljude u našu iskrenost.Onda je možeš posjetiti.Za to vrijeme Gareth će se pobrinuti za njeno dobro. -

Princ je jedva poznaje ! - Brandov glas odjeknu kao grmljavina.- Sve u šta ste uspjeli da

me uvjerite je da su princu njegovi ljudi na prvom mjestu.Ko će zaštititi Tanon ako se njegovi ljudi okrenu protiv nje? -

Ja ću je zaštititi. - Brand se okrenu Herewardu, Saxoncu koji je jednom bio najljući

neprijatelj, i ponudi mu slab osmjeh. - Ja ću putovati s njom i štiti je svojim mačem i svojim

životom. Brand nije želio poslati Tanon sa Herewardom ništa više što ju je želio poslati sa Garethom.Ovo je bio čovjek čije su pristaše ubile njegovu sestru Katherinu prije trinaest godina.Bilo je potrebno skoro isto toliko godina da Brand povjeruje da Hereward nije imao ništa s tim.Ali to nije značilo da je vjerovao Saxoncu u vezi svoje kćeri. Hereward ustade i stavi svoju veliku ruku Brandu na rame. -

Neću dozvoliti da joj se bilo kakvo zlo dogodi.Imaš moju riječ.

Brand stisnu zube i izađe iz kraljeve odaje.

27.


TREĆE POGLAVLJE Gareth je pratio slugu niz slabo osvjetljen hodnik.Trebalo mu je pola sata da sazna ko je Hubert do vraga. Ali , s obzirom da je u dvorcu bilo više od tri stotine gostiju, a stotinu ih se zvalo Hubert , pola sata mu se nije činilo kao mnogo vremena da nađe onog pravog.Ono što ga je nerviralo kad je napokon našao pravog Huberta je to da je sluga govorio samo francuski.Gareth je pokušao biti strpljiv, dok mu je objašnjavao da treba da mu pokaže odaje za njega i njegove ljude,ali sluga je odmahivao glavom i ponavljao riječi koje Gareth nije razumio. Najzad,Gareth ga poče vući prema vratima jako udarajući po njima i vičući. -

Sobe za nas! Odmah!

I Hubert poče da se kreće. Dođavola, kako sam umoran, pomisli Gareth dok je pratio Huberta kroz lavirint hodnika.On i njegovi ljudi su proveli na leđima konja preko četiri dana , spavajući na tvrdoj zemlji.Tjelo mu je žudjelo za mekim krevetom. Njegov umor je bio razlog što je dopustio Brandu Risandeu da uzdrma njegovu odlučnost kad su se sreli u velikoj sali, momenat prije nego što je našao slugu.Bez obzira na razlog ,Gareth je sad razumio zašto ga je stric upozorio u par navrata da bude oprezan oko grofove kćeri.Sjećao se on Tanoninog oca još iz djetinjstva,iako su jedva progovorili par riječi.Svi ratnici u Cymru su znali za lorda Branda i Dantea Risandea.Bili su kralja Williama najbolji i najsmrtonosniji komandanti , ali ono što do sad Gareth nije znao je to da suočiti se sa lordom od Avarlocha izvan bojnog polja isto može biti smrtonosno.Gareth je teško trenirao još od kako je bio dječak .Većinu vremena je bio toliko iscrpljen od treninga da je u krevet odlazio i bez večere.Odrastao je boreći se protiv nemilosrdnih lordova i Normana naoružanih mačevima, sjekirama i kopljima.Ali do sad, još mu niko nije zaprijetio da će ga rasporiti i pri tom se smješiti kao anđeo.Gareth je proveo još deset dugih udisaja uvjeravajući Tanoninog oca da će se postarti za njenu sreću i zaštitu. U Božijem bijesu on je i dalje režao na njega.

Madoc,Garethov prvokomandujući ,

inzistirao je na dozvoli da krene za lordom, ali Gareth je odbio zahtjev.Ne bi bilo dobro 28.


da ubije oca zaručnice ili da izgubi najboljeg prijatelja dva dana prije vjenčanja. Njegovo vjenčanje!

Kriste,mislio je nakon što je skrenuo lijevo prateći Huberta,zar će zaista proći sve to?Sutra će se boriti da bi bio zauvjek vezan za normanku da bi svojim zemljacima obezbjedio bolji život.Naravno,Cymru će i dalje patiti od rata od dugih lordova koji vladaju u Gwyneddu i Powysu ,ali to je drugi problem koji će rješavati na neki drugi način. Šta je , dođavola , on znao o braku? On je ratnik koji nema vremena da tetoši zahtjevne žene.Morao je da nadgleda sela,trenira ratnike i da ljudi koji zavise od njega budu na sigurnom.Imao je dovoljno na pameti i bez brige kako da ugodi ženi pa makar ta žena bila Tanon. Čudno, nije mislio ni na jednu od ovih stvari kad se smješila na njega.Nije mogao misliti ni o čemu drugom osim o njenoj rupici na obrazu ,dugim crnim trepavicama i medenoj promuklosti njenog glasa.Bila je ljepotica kao što je bila i kad joj je bilo šest godina.Sjetio se kako je vikala na njega onaj dan kod štala. ,, Nijemi divljak,, nazvala ga je,a kad se okrenuo da je pogleda svaka misao mu je iščezla iz glave, osim jedne.Oduzimala mu je dah. Kao i ona, ni on nije shvatao zašto su neprijatelji.Do tada , on se borio jedino sa braćom.Želio je taj dan da joj kaže da će on biti taj koji će učiniti sve da ispravi .Ali , to je bilo davno.Sa samo dvanaest godina suočio se sa svojim prvim neprijateljem na bojnom polju i ostavio svoje djetinjstvo za sobom.Nije se prestao boriti od tada. Hubert se zaustavi ispred jednih hrastovih vrata s lijeve strane i pogleda u njega. -

Možda je prazna.

-

Ova odaja? - Gareth upita pokazujući na vrata. Hubert kimnu glavom ,obiđe ga i

vrati se putem kojim je došao. Prva stvar koju je Gareth osjetio kad je otvorio vrata je bio miris lavande.Očima prijeđe preko odaje i zaustavi se na biserno bjelom zaslonu smještenom između ogromnog kreveta i garderobe.Silueta nježnog ženskog tijela pomjeri se iza zaslona. -

Rebecca? - žena upita.

Gareth se nasmiješi prepoznajući Tanonin glas.Znao je da bi trebao da ode prije 29.


nego ga ona vidi i počne da vrišti i dovuče cijeli dvorac da je spašava..Trebao bi, ali neće.Nasloni se na stub kreveta i prekrsti ruke preko prsa. -

Jesi li čula užasne vijesti?Udajem se za Welšanina.

Način na koji je rekla welšanin ,kao da je rekla divljak,učini da Garethov osmjeh izblijedi.Na tren je pomislio da baci zaslon i pokaže joj kakav divljak može biti, ali bio je odlučan da joj dokaže da sve što joj je rečeno o njemu i njegovom narodu potpuno pogrešno.Da li su divljaci vezivali sebe doživotno za svoje neprijatelje radi mira? -

Već sam se razodjenula. - nastavi ona još više ga mučeći kad prebaci par tankih

čarapa preko zaslona.- Haljina je bila tako teška,jedva sam čekala da je skinem. Gareth se odupre nagonu da priđe zaslonu dok mu se vrućina penjala uz kičmu i udarala direktno u prepone. - Završiću još malo.Ako nisi previše umorna , samo bi

trebala da mi iščetkaš kosu. Bojim se da sam je zapetljala pokušavajući ukloniti sve ukosnice što su ih Loretta i Eloisa stavile. - Iskorači ispred tankog zaslona navlačeći tanku spavaćicu preko glave, pustivši je da pada preko golih grudi,bedara pa sve do gležnjeva.Oblak cnih lokni proviri kroz otvor na spavaćici. - Stvarno volim kad mi je kosa

puštena.Ja... - njena usta se širom otvoriše kao i njene oči.Zapanjen pogled joj pade na njegovu ruku kojom je držao ispupčenje u preponama.Uz osmjeh pun prave, čiste muškosti on se namjesti i nasloni se ramenom na stub kreveta.Tanon zakorači unazad udarajući i rušeći zaslon na pod. - Šta...šta ti radiš u mojoj odaji? Njenoj odaji? Moraće se sutra ujutro zahvaliti Hubertu na njegovoj grešci.Polako je pogledom prelazio preko svake njene obline koja se ocrtavala kroz tanku spavaćicu. -

Gledam te da bi se uvjerio da ne činim najveću grešku u svom životu ženeći se s

tobom. -

Ženeći me ? Zašto...Oh , ja nikad ....- Tanon se ugrize za donju usnu da ne bi

rekla nešto što ne priliči jednoj dami.Povuče plahtu s kreveta da se pokrije.- Odlazi

molim te. Gareth vrati pogleda na njeno lice. -

Za koji minut. - Njegova odvažnost izazva komešanje u njenom stomaku. 30.


-

Podlače jedan. - dobaci mu , pa se povuče nazad kad on zakorači prema njoj.-

Da sam podlac.. - njegov duboki glas je grmio od čiste želje, ...već bi ležala na leđima, damo moja. - titulu joj izgovori u slatkom ruganju. Tanon pomisli da bi mogla da jurne do vrata, ali to bi značilo da mora proći kraj njega.Problem je bio , što je on,kako se njoj bar činilo,zauzimao svaki djelić njene odaje.Svaki njegov pokret koji je napravio da joj se približi oduzimao joj je dah.Oči su mu gorjele plavim plamenovima proždirući je.Ni jedan je muškarac do sad nije gledao tako bestidno. -

Ako priđeš bliže biću prisiljena da te udarim. - reče ona.

Njegov osmjeh omekša nalazeći njenu prijetnju neodoljivom. Prišavši dovoljno blizu da čuje svaki njen ubrzan udisaj, podiže ruku do njenog lica i pomilova joj obraz, pomičući crne lokne sa ramena i vrata. -

Vrijedilo bi.

Trebala bi vrištati, udariti ga ili ga barem odgurnuti , sve bi bilo puno bolje nego samo stajati i zuriti u njegove oči. Bojala se da će joj se nametnuti silom ali, prisnost njegovog nježnog dodira učini da joj koljena počnu otkazivati. Njegova blizina i taj tajanstveni mračni miris šume pomješan sa mirisom kože okupa je vrelinom.Bio je to tako poznat miris, usađena duboko u njeno sjećanje da je imala osjećaj kao da se budi iz dugog sna..Svaki živac joj je buknuo svako čulo joj je bilo svjesno njegove muškosti. Odrasla je okružena muškarcima,ali

do sad ni jedan nije učinio da osjeća svoju

ženstvenost.Odvrati pogled od njega , iako je izdajnički dio nje želio da ga temeljito prouči.Bio je grub ali ipak najljepši muškarac kojeg je vidjela. I kao da to nije bilo dovoljno loše,grešno obećanje u njegovim očima još više je uzbudi. -

Moraš otići. - reče ona uvjeravajući sebe da nije skroz poludjela. - Ne bi trebao

biti ovje .To je jako nepristojno. Gareth se odmaknu od nje, dohvati ogrtač prebačen preko male stolice dajući joj ga da se ogrne.

31.


-

Nepristojno? Da li je moja namjera toliko očigledna? Mislio sam da sam pokazao

nevjerovatnu kontrolu. - Senzualna nota u njegovom glasu požuri je u oblačenju ogrtača. -

Postao si jako sirov od kako ....- njene oči i protiv njene vole , pređoše preko

njegovih širokih ramena - si odrastao. Da moj otac zna da si ovde, ubio bi te. Hladan osmjeh pređe mu preko usana. -

Tvoja briga za moje dobro jako je dirljiva.

Razmišljala je da mu kaže kako je nije briga za njegovo dobro kad se vrata njene odaje otvoriše. -

Katherina idi po oca.

Tanonina majka reče malom djetetu koje je virilo iza njene haljine. -

Požuri, - dodade neskidajući pogled sa muškarca divljeg izgleda koji je stajoa na

sred odaje. Gareth pogleda u sitnu ljepoticu - dječiji otac ne bi bio jedan veliki ...- skloni ruku sa druge ruke i ispruži je prema van.Kad je žena potvrdno kimnula on

teško

uzdahnu. -

Imaš tačno deset udisaja da objasniš šta tražiš u odaji moje kćeri. - Obučena u

haljinu od zlatne svile , Lady Brynna Risande stajala je poput kraljice , ruku sklopljenih ispod grudi.Lice joj je bilo za nijansu svijetlije od crvene upletene kose. -

Nisam znao da je ovo njena odaja kad sam ušao.

Žena prođe kraj njega do Tanon.Nježni niz sitnih zumbula uplatenih oko njenog čela činio je da izgleda kao vila,udarajući ga u prolazu i mumlajući nešto zlobno na francuskom. Nikad prije udaren od žene,Gareth nije znao da li bi se smijao ili divio njenoj hrabrosti. U nevejrici se okrenu da je pogleda

i susrete se sa smrknutim

pogledom diva. Lord Dante Risande, Gareth pomisli gledajući ga. Kriste, sav je od mišića.Nadao se da je ono što je čuo o njemu istina - da je ovo brat koji prvo pita pa tek onda udara. -

Šta radiš u odaji moje nećakinje?

Gareth ispusti tihi uzdah olakšanja. -

Ovo je odaja koju mi je pokazao Hubert ,kraljev sluga.

Danteove oči se smračiše još više , čineći da izgleda još opasnije što Garethu nije bilo 32.


baš po volji.Ne bi bilo dobro za njega i njegov narod da se bori protiv omiljenog lorda kralja Williama. -

Kraljev sluga se zove Rupert. - Dante ga ispravi. - Da li te je on doveo u ovu

odaju? -

Rupert? - Gareth ponovi , smijući se tiho sam sebi. -To objašnjava zašto me je

Hubert doveo ovamo. -

Ko je Hubert? - Brynna upita nevjerujući princu.

-

Stvarno nemam pojma. - Gareth odgovori iskreno. -Tražio sam odaju i on me

doveo ovdje. Dante ga je gledao u tišini neumoljivim pogledom, a onda se nasmiješi shvatajući šta se dogodilo. -

Isprepadao si jednog od kraljevih gostiju toliko da je odglumio da je sluga?Mora

da si stvarno neustrašiv ratnik kad ne dobijaš pljuske od žena . - Dante se nasmija kad ga Gareth smrknuto pogleda. – Dođi, - lord prebaci ruku preko Garethovih ramena -

najbolje je da napustš odaju prije nego što te moj brat u njoj nađe.On nije ovako smiren kao ja. -

Tako sam i ja čuo. - Gareth mu odgovori.

-

Da? - upita Dante dok su izlazili iz odaje - šta si još čuo o meni?

33.


ČETVRTO POGLAVLJE Otjeravši pčelicu sa lica,Tanon namjesti plavi veo ispod brade , osmjehnuvši se ženi pokraj sebe,zaključivši da zujanje pčelice zvuči manje iritantno, nego iritirajući glas Hilary Pendelton.Nije da joj se Hilary nije sviđala,ali do kad će pričati o gostima Winchestera? -

Otis reče da je njegov zemljak ,Wyfyrn, probio odbranu lorda Hamiltona ,

umarširao u dvorac,i ubio lorda u krevetu. Hilary zabaci crnu kosu sa ramenu i provuče ruku ispod Tanonine. -

Taj Wyfyrn , voli da nosi kacigu sa slikom zmaja.Čula sam hillipa, baštovana,

kako priča kraljevom slugi da su Wyfyrn i njegovi ljudi ubili cijeli lordov garnizon , ne u jednom napadu, već u nizu zasjeda izvedenih u tajnosti.Kad je Hamilton pokušao da pošalje poruku kralju Williamu tražeći pojačanje,Wyfyrn je ubio sve i jednog glasnika prije nego što su i stigli do Offas Dyka. Isto su prošli i gardisti koji su pratili glasnike.Nakon toga, Hamilton je lično pokušao da napusti Wales , ali Wyfyrn se igrao s njim.Kad skoro više nikog nije bilo da brani dvorac. - sa zadovoljnim osmjehom Hilary privede priču kraju, - Wyfyrn je sačekao noć i ubio lorda Hamiltona u krevetu. -

Užasna priča. - Tanon zadrhta.

-

To su ne civilizovani ljudi, bez svake sumlje. - Hilary je zvučala pomalo bez

daha. - Ipak , tvoj princ ima poprilično mio osmjeh za nekog ko dolazi iz te divlje zemlje. -

Hmm. - Tanon bi najradije prevrnula očima da nije mislila da će tako povrijediti

Hilaryna osjećanja. -

Njegov zapovjednik, Madoc, je stvarno zastrašujući. - nastavi Hilary

nemilosrdno.Tanon zinu u nju, zapanjena sanjivim smješkom na prijateljičinom licu. -

Govoriš mi da prinčev prvokomandujući ima ime Bijesni Pas? - Tanon se osjeti

pomalo slabašno. -

Ne ludice.Pogrešno si izgovorila.Ma - doc.Ali sad kad si to pomenula , pomalo

izgleda kao da bi mogao imati kandže. 34.


Tanon uzdahnu.Nema svrhe da bude ljuta na Hilary,kad cijeli dvorac bruji o ozlogašenom Welškom princu i njegovoj pratnji. Bila je začuđena kako se brzo pronio glas po dvorcu o razlogu njegovog dolaska.Čak i prije nego što je izašla iz svojih odaja, šapati su se čuli kroz hodnik. ,,Ali ona je zaručena za lorda Blackburna.,,,,Čuo sam da je princ tražio njenu ruku uz prijetnju

rata,,.,,Ne, ja sam čuo da princ voli mir više od svega,,.

I Tanon je voljela mir, ali je mrzila biti roba za njega i to dva puta.Pokušala je sinoć sebi reći da je udaja za Garetha bolja od udaje za Rogera.Bila je to plemenita žrtva za tako vrijednu stvar.Ali sve je to bilo prije nego što je bestidan divljak upao u njenu odaju i pretvarao se da je Rebecca!Oh, kako ju je samo gledao ! Neka joj Bog pomogne, sama njegova pojava u njenoj odaji, ostavljala ju je bez daha.Stajao je tako arogantno kraj njenog krevetam kao da ima svako pravo i proždirao je očima. Za malo nije glasno uzdahnula kad ju je dotaknuo.Nije joj se sviđalo to kako se vratio u njen život, ponovo probudivši sve njene djevojačke snove o njemu.Bar je nije pokušao poljubiti.Misleći sad o tome , uvuče donju usnu među zube .Vidjela je kako ju je gledao od vrha glave pa do stopala.Zašto je nije poljubio? Možda nije bio zadovljan onim što je vidio ? Trebala bi osjetiti olakšanje što se princu nije sviđala jer ona , naravno, nije htjela da je on poljubi.Ikad. Odlučna da mu ne dozvoli da joj pokvari i to malo dobrog rapoloženja što je imala,Tanon posveti svoju pažnju šarenim

šatorima, razbacanim po prekrasnim

travnjacima Winchesterskog dvorca.Vitezovi, plemići i ostali gosti još su pristizali da odaju počast kralju i da se takmiče u brojnim borbama koje će trajati do kasno u noć.Dame obučene u svoje najbolje svilene haljine šetale su se travnjacima, kikotale se na dvorske lude kraj kojih su prolazile.Djeca su vrištala od smijeha na ludorije malih drvenih marioneta smještenih na naslagano sijeno.Šatori su bili poredani pored zapadnog zida. Tu je sve vrvjelo od života, pjevali su trubaduri,prodavači su glasnim vikanjem nudili svoju robu.Došlo je vrijeme za proslavu mira. Iako je svrha turnira bila viteška borba,muškarci su su se smijali i nazdravljali jedan drugom.Velikodušna nagrada

35.


za pobjednika, zajedno sa beskrajnim bačvama piva, doprinjele su dodatno dobrom raspoloženju. -

Dođi. - Hilary reče povlačeći Tanon za ruku. - Tvoj princ vježba cijelo jutro sa

svojim ljudima.Njihove vještine su izazvale dosta komešanja. Tanon je trebao trenutak da shvati kuda je Hilary vodi.Ugledavši borbenu arenu ukopala se u zemlju. -

Ne, ne želim vidjeti. - povuče Hilary nazad, očiju širom otvorenih od straha. - Znaš

i sama da sam njegova ako pobjedi lorda deCourtenaya. Hilary suzi oči ,ogorčeno je gledajući. -

Mogla si i gore proći Tanon.Sjećaš se starog lorda Edwina DeValana, koji je

tražio tvoju ruku prošlo ljeto? Budi zahvalna što tvoj otac nije pristao na taj savez. Nebesa, skoro je zaboravila jednookog lorda DeValana, grofa Gloucestera, koji je slučajno ubio svoju ženu vježbajući mačevanje.Tanon slegnu ramenima. -

Nije važno Hilary.Radije bi se udala za grofa Blackburna nego živjela u Welsu.

-

Dragi Bože.Ali ti ne želiš da se udaš za tog nitkova.Njemu je jedino stalo do tvog

miraza. Tanon pogleda preko ramena gdje je grof Blackburn , čudesno oporavljen od prošle noći, šetao sa lady Fitzdrummond,smješeći se kao da nema ni jedne birge na pameti. -

Ne čini se da je previše zabrinut da će te izgubiti. - Hilary promrmlja.

A zašto bi i bio ? Tanon je mislila.Uvjek ju je mrzio. Ali ipak, hoće li samo sjediti i samo je predati Welškom princu a da ne podigne bar obrvu?Kao kroz maglu Tanon osjeti da je Hilary vuče napred dok je ona zurila u Rogera.Koja je bila svrha borbe? Svi bi bili bolji od ovog sramotnog crva. -

Imala sam ja i drugih ponuda, znaš. - reče ponosno podižući ramena.

-

Ali ti se ni jedan nije sviđao ovako kao on.

Stajale su malo dalje od niskog zida arene gdje su skupine žena i muškaraca pričali, smijali se i pozdravljali. Ni jedan kao on !

Dođavola , Hilary je u pravu.Dah joj zastade kad je pogledala svog budućeg muža koji 36.


je bio unutar arene. Više ni malo nije sumnjala da će Gareth pretvoriti Rogera u krvavu kašu.Ide ona za Wels.Kako su njene nade slabile da će ostati u blizini porodice , tako je njena koža oživljavala na sami pogled Garetha.Sa mačem u svakoj ruci pomjerao se spretno , poput prave velike mačke.Potočići znoja silazili su mu niz njegove brončane mišićave

gole ruke.Traka tanke prugaste trake bila mu je svezana preko rane na

ruci.Sa mišićavim nogama u jelenskoj koži , čučnuo je i u jednom glatkom potezu, skočio napred , udarivši protivnika tako jako da mu je izbio mač iz ruku. Dočekao se na noge u savršenoj ravnoteži zbacivši kosu sa lica.Izgledao je potpuno u svom elementu, i užasno divljački.Moć koja je izbijala iz njegovih plavih očiju ubrzala je Tanonin puls kad im se pogledi sretoše .Vrućina joj jurnu kičmom i krenu prema njenom stomaku kad joj se osmjehnuo. -

Pogledaj tamo. - Hilary pokaza , ne primjetno podižući bradu.

Tanon odlijepi pogled od Garetha i pogleda u muškarca koji je gledao vježbanje crnim očima , skupljenim obrvama i hrpom kovrdža preko čela . -

To je Madoc.Možeš vidjeti i odavde mali ožiljak preko njegove čeljusti. - Hilary

uzdahnu čežnjivo baš kad je Madoc pogledao u njih dvije.Hilaty mu se nasmiješi ali on pogleda na kratko u Tanon , prije nego što je opet vratio pogled na Garetha. - Nije li on

najopasniji i najzgodniji muškarac kojeg si do sad vidjela? Madoc je definitivni izgledao prijeteći , ali Gareth je

bio taj koji je bio

najsmrtonosniji.Prije nego što bi došla u iskušenje da ga ponovo pogleda, oprosti se od Hilary i napusti poljanu. Spotaknu se o rub haljine promrmljavši kletvu dok se uspravljala.Gareth ju je i uzbuđivao i plašio.Bože, mrzila je biti uplašena od bilo čega ili bilo koga.Ona je Risande za ime Boga! Njena majka nikad ne bi pobjegla kao ona sad.Otac bi je se sigurno sramio kad bi znao kako srce hoće da joj iskoči iz grudi čak i sad na pola travnjaka.I to je bilo ono što ju je najviše plašilo.Ne Garethov uticaj na nju, već sama činjenica da može tako da utiče na nju.Kako samo jednim pogledom može da učini da joj koža gori i da bude osjetljiva po cijelom tijelu? Svjedočeći ljubavi njenih roditelja , učinilo je da i ona žudi za njom.Strast joj isto nije bila strana.Roditelji su se 37.


često ljubili pred djecom , njihovi pogledi puni značenja, nježni dodiri i tajna šaputanja koja su završavala u njihovim privatnim odajam , naučila su Tanon da strast nije samo prihvatljiva već jako dobrodošla. Ali s kim ? Sa Cedricom ?Rogerom ? Nije željela da dozvoli sebi da bilo šta osjeti .Kakva korist od toga? Zašto da se nada nečemu što ne može imati ? Nije mogla reći da joj Gareth nije privlačan, ali ni njemu neće dozvoliti da joj probudi tu nadu.Mrmljajući u sebi , dođe do šatora poredanih duž zapadnog zida dvorca.Zašto je morao doći?Bila je savršeno zadovoljna u svom malom predvidljivom svijetu.Iznenada, staade ispred šarenih šatora.Nebesa, nije mislila o svom braku sa Garethom i šta će to podrazumjevati.Roger ju je podsjećao na psa, njušeći u svim pravcima.Radije ne bi mislila o njegovom krevetu.Bila je dijete kad je zadnji put vidjela i Cedrica ali je znala da bi i sa njim bila nesretna.Znatiželja ju je je izjedala u vezi Garetha, iako je bila i pomalo uplašena njegovom privlačnošću.Naučila je dosta o Welšanima duž granica.To su bili muškarci i žene koji su bili voljni da se bore za protiv neprijatelja do smrti.Par puta kad bi se očevi vojnici domogli koje čaše više pričali bi o ljudima koji su živjeli u dubljim djelovima Welsa,takozvanoj Divljoj zemlji, gdje su prinčevi još vladali.Pričali su o starosjediocima koji su se oskudno oblačili, i Tanon u to sad povjerova kad je vidjela Garetha u tunici bez rukava.Plesali su oko logorske vatre uz muziku koja bi i same anđele dovela u iskušenje.Molili su se paganskim bogovima i klelei se na drevnim relikvijama.Slavili su paganski dan pod imenom Otac Anvelay, koji je branio da se govori na sudu. Tanon potapša svoje užarene obraze,zamišljajući polugolog Garetha kako trči po šumi loveći djevicu.Ustvari, nju. Osjetivši kako joj koža postaje znojna i vrela ispod haljine odluči da je dosta razmišljala o Garethu, bar dok ne stanu pred sveštenika i ne kažu svoje zavjete.Obrve joj se skupiše od brige.Da li će njen novi zaručnik zahtjevati da vjenčanje obavi najviše svešteno lice ,obučen u ratničke boje držeći koplje sa glavom na vrhu. -

Pobogu Tanon, sama sebe ne potrebno uznemiruješ. - promrmlja sama sebi ,

prije nego što se okrenu prodavcusa osmjehom.- Jedan kolač,molim vas gospodine. Prodavač joj dade vruć kolač od jabuka čekajući novčić koji je ona tražila slobodnim 38.


prstima u maloj torbici.Velika žuljevita ruka izneneda pokri njenu i podiže i njen kolač i njene prste do grešno izvijenih usana. -

Dođavola, ovo je baš dobro.

Tanon pogleda gore, zureći u lice koje joj je opsjedalo misli.Kako je moguće da izgleda tako svježe odmorno a vježbao je cijelo jutro? -

Vaše veličanstvo, ako nemate ništa protiv...- reče kritikujući ga.

Gareth samo odmahnu glavom i uze još jedan zalogaj dok je ona samo stajala i gledala. -

Nisam još ni platila kolač a skoro je nestao.

Gareth baci prodavcu još dva novčića za još dva kolača. Čekajući na kolače, uze iz njenih

lepljivih prstiju i ostatak kolača naslonivši se leđima na zid.Sa rukama na

bokovima Tanon je gledala kako jede zadnje zalogaje kolača. -

Jako si nepristojan. - izjavi pomalo drhtavo gledajući kako oblizuje prste.

-

Moram da budem u punoj snazi ako te budem morao loviti. - Prekriži noge u

člancima i pređe plavim očima preko svake njene obline. -

Više bih voljela ako me ne bi lovio.To je ne dolično. - Tanon reče ukočeno dok je

Gareth uzimao kolače od prodavca. Gareth slegnu ramenima napinjući i opuštajući mišiće. -

Tad prestani da bježiš od mene.

Šuma.Gol.Djevica.

Tanon uvuče donju usnu među zube i zagrize je , jako. -

Nisam bježala. - odgovori ponosno dižući bradu. - Bila sam gladna.

-

Dobro, tada, dozvoli mi da utažim tvoju glad. -.Hrapava boja njegovog glasa

pomuti joj svaki pametnu misao dok joj je svaki nerv u tijelu oživio. Ponudi joj kolač uljudno se naklonivši što je iznenadi. Ipak , nije bila sigurna da joj je baš ponudio da joj utaži glad za kolačima.Nemoćna da se zaustavi pogleda u njegove usne opijena njihovom punoćom. O da, bila je sigurna da bi i časnu sestru doveo u iskušenje tim usnama.Prihvati kolač ne jedući ga , odlučna da mu pokaže kako ima kontrolu nad 39.


svojim apetitom ili čim već što je ponudio da joj zadovolji.Gareth zagrize veliki zalogaj i ona se okrenu od njega shvativši da opet zuri u njegove usne. -

Zar se ne moraš spremiti za takmičenje?

-

Ne,spreman sam.

Još jedan val vrućine spusti joj se u stomak kad je pogledala u njegove gole noge. Nije mislila da će joj ikad muške noge biti toliko uzbudljive, ali bilo je nečega potpuno divljeg u tom njegovom nedostatku odjeće.Kao da više pripada šumama nego dvorcu.Neukroćen. Opazi tetku kako priča sa Herewardom pokraj cvjetnjaka i krenu u njihovom pravcu željna da se što prije udalji od Garetha i njegovog uticaja na nju. -

Ništa ovako fino do sad moj jezik nije probao u Cymry. - Ne kontrolisana vrućina

prođe Tanoninim venama na te njegove riječi i opijajući glas tako blizu njenog uha.Tanon posrnu ali njegove ruke je uhvatiše oko struka , držeći je mirno uz svoje prepone.Ona zatvori oči primoravajući sebe da diše podižući ruke da prekrije njegove. -

Pusti me. - zatraži tiho. Podlac jedan, kako samo priča s njom i tako je

dodirujući.Sigurno je neće poljubiti ovde na otvorenom.Da li je stvarno mislio da ga ona može zadovoljiti? Nebesa! Kako će ona to postići? - Ja sam dama i ja ne... - poslušavši je , pusti je i zakorači unazad glasno uzdišući dok je nastavljao jesti kolač. Njegov kolač? On je govorio o hrani ? Tanonino lice buknu dok se okretala od njega.Šta je to sa mnom? Zašto je uopšte mislila o ljubljenju s njim? -

Šteta što ti ne znaš kuhati. - reče on sustižući je i gledajući u mora lica koja su

šetali travnjakom. -

Ko kaže da ne znam kuhati? - Kad je pogleda ona samo podiže obrve. Gareth se

nasmiješi a njoj srce zaigra, opet. -

Ti si plemićka kćer.Pretpostavio sam...

-

Pretpostavio si pogrešno lorde .Provela sam dovoljno sati u kuhinji sa majkom i

našom kuharicom da mogu da spremim jela od kojih bi ti krenula voda na usta . - Osjeti kako joj ponovo vrućina oblijeva obraze a samo je izvio usne u poluosmijeh. -

To je dobro znati Tanon. - Njeno ime tako prisno rečeno izbaci je iz ravnoteže. 40.


Sklopivši ruke iza leđa Gareth uskladi koraks njenim. - U čemu si još vješta? -

Šivanj, -. Zagrize u kolač, zahvalna što pričaju o njenim domaćinskim vještinama ,

to će joj zaokupiti misli dovoljno da ne misli o njemu i njegovom uticaju na nju. -

I znam da čitam.

-

Stvarno? - Pogleda je zainteresovano.

-

I učila sam lutnju svirati. - Garet se sad zaustavi skroz se okrenuvši njoj.

-

Možda ćeš mi jednog dana nešto odsvirati.

-

Možda - .bez daha odgovori Tanon.Želja mu po1tamni oči kad je pogledao u

njene usne. -

Vješta si u mnogim stvarima Tanon. - Podiže prste i palcem pređe preko njene

donje usne. - Postoji li nešto čemu te ja mogu naučiti ? Krv joj se zapali a oči širom otvoriše od njegove smjelosti,ali i dalje ni jedna pametna misao joj nije prošla kroz glavu.Uputi joj spor osmjeh uzimajući mrvicu sa njenih usana stavljajući jesebi na jezik. -

Oprosti mi, slatke stvari me opasno dovode u iskušenje .

Oprosti mi? Da mu oprosti što ju je naveo da se osjeća kao kakva djevojčura? Brzo pogleda uokolo , osjećajući se kao da stoji gola na sred poljane. -

Ovaj veo. - podiže ruku i pređe člancima prstiju preko obraza - to je samo ukras? Tanon samo kimnu.

-

Beskoristan je u odnosu na tvoj smjeh.Kad ću ga moći čuti opet?

Tanon zakorači unazad, prekidajući kontakt s njim, dok su joj

sjećanja njihovog

zajedničkog ljeta prodirala u misli.Prestani,prekori sama sebe.On se vrati samo zbog mira i ničeg više.Nije li to i sam rekao pred kraljem? Ipak, bilo joj je drago što je zauzeo Cedricovo mjesto.Vjenčaće se radi mira, i neće uopšte mariti jedno za drugo.To je bilo ono za šta se pripremala tolike godine. -

Veoma si hrabar, moj lorde. - pogleda ga popravljajući veo oko vrata. - Daješ sebi

previše prava dodirujući me tako slobodno. -

Ja sam tvoj zaručnik. - Nije se mogao suzdžati a da se ne osmjehne gledajući je 41.


zarumenjenih obraza i napućenih usana. Prelazio je pogledom preko svake crte njenog lica i ta vrućina njegovog pogleda učini Tanon da se osjeća jako ranjivo. Prekriži ruke ispod grudi, pokušavajući se zaštiti makar malo od njega. -

Mislim da nisi. Ne dok ne....

-

Nikad se još nisi poljubila, zar ne ?

Tanon zinu u njega trudeći se da ne pogleda u njegove usne. -

Zašto me pitaš tako nešto ?

-

Zato što želim da znam odgovor.

Ona se smrče na njegov arogantni odgovor.Njegovo pitanje sad ju je stavilo u ne zgodan položaj.Da li bi trebala priznati poražavajuću činjenicu da je ni jedan muškarac do sad nije ni pokušao poljubiti? Čak ni Roger. -

Nemam naviku ljubiti se sa svojim proscima. - odgovori nadmeno. To i nije bila

laž. -

Uvjek si bila savršena dama zar ne Tanon? - Osmjehnu joj se tako nježno da je

koljena izdaše ne momenat. - Osim kad se penješ na drveća. Iznenada joj poče nedostajati on i smijanje s njim.Ponovo biti sa Garethom prisjetilo ju je na vrijeme kad nije brinula šta će drugi misliti o njoj.Ali, ona je plemićka kćerka ograničena očekivanjima.Ne bi nikad osramotila svoju porodicu ponašajući se drugačije nego kako je naučena.Dani penjanja po drveću i lovljenja svinja su davno prošli. -

Civilizovan muškarac ne bi očekivao ništa manje nego damu od svoje žene. –

Poklonivši mu uvježban usiljen osmjeh udalji se od njega. Gledajući blago njihanje njenih kukova Gareth duboko uzdahnu misleći o izazovu pred njim.Možda je u pravu.Da li bi se civilizovan muškarac našao u iskušenju da je uzme u naručje i ljubi sa toliko strasti da bi svi jezici u Winchesteru ispali iz usta.Ipak, ispod svih tih slojeva uglađenosti i svile nazirala se ona ista vatrena bezbrižna djevojčica koje se sjećao.Bio je odlučan da je ponovo pronađe i izvede na površinu.

42.


PETO POGLAVLJE Poljana Winchesterovog turnira širila se preko deset hektara zemlje sa odvojenim terenima za viteške borbe, mačevanja streljaštvo i borbu prsa o prsa.Više stotina vitezova boriće se jašući konje i vitlajući mačevima i sjekirama.Sjedeći sa roditeljima iznad sjevernog djela arene,Tanon je uživala u pogledu na akrobate, žonglere i medvjede koji plešu.Deseci vitezova su se spremali za borbe dok su njihove sluge žurile gore-dole da opreme svoje lordove koplima i mačevima vodeći računa da su vunene postave i metalni oklopi na mjestu. Veliki naboj energije ispunio je zrak i Tanon osjeti kako joj srce ubrzava .Tutnjava glasova posta zaglušujuća.Okrenu se i pogleda po ogromnim tribinima što su je okruživale.Stotine lica su gledale sa nestrpljenjem , smijući se i vičući svoja ohrabrenja ili pogrde, kad bi neki vitez kraj njih projahao.Njene oči, nehotice potražiše Garetha među natjecateljima ali umjesto njega , nađoše Rogera. Stajao je sa svojim vitezovima ,glancajući svoje mačeve na suncu.Metal bljesnu Tanon u oči.Zamisli kako jedan od tih mačeva prolazi kroz Garethovu kožu natapajući travu njegovom krvlju..Vidjela je ona Gareth kako vježba , čula je sigurnost u njegovom glasu kad joj je u kraljevoj odaji rekao da neće izgubiti.Vjerovala je da je to dovoljno da mu osigura pobjedu,ali sad ,dok je gledala Rogera obučenog u metalni oklop kako stišće svoj mač dugačak kao njena noga,više nije bila tako sigurna.Roger više nije bio dječak.Proveo je mnogo godina vježbajući i učeći od Williamovog sina kako da barata mačem.Dragi Bože,nije htjela da se uda za Rogera.Nije je bilo briga o njegovom plemstvu,njegovim manirima ili njegovoj zemlji.Sama pomisao da provede život s njim izazivala joj je mučninu u stomaku. Pogotovo sad kad se Gareth vratio.Ugledavši grupu mišićavih Welšana kako ulaze u arenu, njena tjeskoba se pretvori u još veću. Srce joj poče ubrzano tući gledajući vođu kako ulazi u arenu jašući prema njoj na ogromnom konju ogrnutog u crveno-zlatni plašt.Znala je da je to Gareth, ni jedan drugi muškarac u areni nije imao tu vrstu arogancije da se odrekne vunene podloge ispod metalnog oklopa, u kratkom kaputu vatreno crvene boje.Rebecca joj je rekla da se 43.


većina Welšana ne bori na jašući konja, ali Tanon se sjećala kako je Gareth jahao sa lakoćom sa svojih deset godina. Sjedio je uspravan kao strijela licem blago okrenutog prema suncu.Povukao je pastuhove uzde da uspori galop dok je prilazio sve bliže.Pomjerao se opušteno a ipak je ličio na veliki grabljivicu.Opčinjena njegovom gracioznošću i

sigurnošću Tanon

nije mogla odvojiti pogled od njega kad ju je

pogledao svojim zadivljujućim plavim očima. Pobjediće i položiće pravo na nju,znala je to.Obliza suhe usne odvajajući pogled od njega.Nije navikla na to kako joj tijelo reaguje u njegovoj blizini.Dovodio ju je u iskušenje da odbaci svu svoju pristojnost.Osmjeh pun senzualnosti obećavao je grešne užitke navodeći je da bude ne smotrena, toplina pogleda budila u njoj želju za koju se nadala da ju je uspjela pobjediti. -

Draga, zacrvenila si se. - njena majka koja je sjedila do nje prisloni dlan na njen

obraz.- Jesi li dobro? -

Da. - Tanon se usiljeno nasmiješi majci i pogleda u Gareth koji je odjahao nazad.

-

Znam kako je ovo teško za tebe, - reče njena majka tiho, - i ja sam bila prisiljena

da se udam za čovjeka kojeg nisam znala. Tanon je znala Garetha , videla ga je jednom. -

Ali zavoljela si ga i on je tebe.

-

Pogledaj me , ljubavi, - njena majka reče čuvši nesrećni glas ćerke. - Hereward

nas je uvjerio da princ Gareth i njegovi ljudi nisu divljaci kako nam je bilo rečeno.Znamo da ne želiš da se udaš za lorda Rogera,iskreno, ni mi nismo za taj brak. - Pogleda Gareth u areni. - O njemu se kaže da je nepobjediv .Ako to i dokaže danas,tvoj otac će

ipak otići Williamu i suprostaviti se braku braneći te svojim ljudima pa čak i ljudima deCourtenay. - Ponovo pogleda Tanon. -Tanon, moli se da princ pobjedi, jer nikad nećeš biti sretna sa Rogerom.Imaš priliku da budeš sretna sa Welšaninom.Vidjela sam kako te gleda prije par trenutaka.Prepoznajem taj pogled, iako nisam bila zadovoljna nalazeći ga u tvojoj odaji prošle noći.Ali, to je isto mjesto gdje je tvoj djeda našao tvog oca, noć prije našeg vjenčanja. Tanon zagrize usnu mršteći se dok je razmišljala. -

Da li te je otac poljubio kad je bio u tvojoj odaji?

Brynna se nasmiješi, prisjećajući se. 44.


-

Da poljubio me je. - Ali , crvenilo na majčinim obrazima uvjerilo je Tanon da je

otac uradio mnogo više od jednog poljubca. -

Gareth mene nije poljubio. - priznade Tanon zvučeći tužno.

-

Naravno da nije.Nije želio reskirati da mu usne budu odsječene.

Brynna se nasmiješi stiskajući Tanoninu ruku. -

Težak put je ispred vas.Neću biti tu da ti pomognem.... ne Tanon , moraš da

shvatiš ovo. - reče Brynna kad Tanon pokuša da protestvuje. - Kad si bila mala toliko si ličila na oca.Ovo će biti avantura za tebe.Dozvoli sebi da uživaš u njoj. -

Biću dobro majko. - Tanon potapša majčinu ruku, ne želeći da je uznemirava u

njenom stanju. - Nedostajaćete mi , to je sve. Trube glasno zatrubiše najavljujući početak turnira.Uskoro još više žonglera , akrobata i pantomimičara popuni arenu.Tanonino raspoloženje se popravi dok je slušalaRandala kako pjeva o crvenokosoj ljepotici , čiji osmjeh tjera da njegovo srce treperi kao krila leptira.Njena

alabasterska koža, nastavljao je Randal, i zelene oči

dovodile su ga iskušenje da ukrade poljubac prije nego što umre.Ali avaj, srce divne lady pripadalo je nemilosrdnoj bitangi sa naravi crnom kao što je i njegova kosa.Tanon šaljivo prekori oca dok je on mrmljao o Randalu i kako će mu pokazati koliko je njegovo srce crno.Njen stric, s druge strane, lijeno sjedeći zavaljen i nogama podignutim na niski zidić bodrio je pjevača kad je ovaj počeo pjesmu o njegovoj ženi.Uskoro poče parada vitezova na veličanstvenim konjima ogrnutih u

zlatne, srebrne, zelene , crvene i

ljubičaste plašteve.Vitezovi su išli u grupama predvođeni svoji zapovjednicima koji su nosilči svoje zastave Tanon opazi Garetha kako nosi zastavu i na njoj kao rubin crveni zmaj, dok je njegov veličanstveni koj ponosno koračao iza njega. Dok je poblika glasno navijala na lorda deCourtenaya , Tanon zijevnu, gledajući ga kako se šepuri po areni na konju. Nekoliko minuta kanije , ujahao je i Gareth na svom konju nakonio se u sedlu prije nego se krenuo prema noj da je pogleda. Kad je i poslednji vitez bio najavljen sluge požuriše da ispune svoje zadatke. Viteške borbe su počele. Dva Rogerova vojnika zbacila su iz sedla svoje suparnike bez muke iako je Madoc zamalo zabio tupi vrh koplja u svog protivnika. Napokon , Gareth i Roger uđoše u arenu.Obojica su izgledali jednako u sedlu ,ali Tanon je po ukočenim pokretima Rogera mogla reći da je previše 45.


popunjen vunenom postavom ispod metalnom oklopa, dok su se na Garth ocrtavali mišići,Sigurno će pobjediti. Kad se Rogerovo koplje rasprslo na stotinu komadića od udarca a Gareth promašio metu za šest inča ,deCortenay je zaradio dva poena. Zamjenili su strane i ponovo se suočili jedan s drugim .Publika je ustajala na noge kako su oni prilazili sve bliže i bliže jedan drugom. Ništa se nije moglo čuti osim zvuka kopita .U sekundi prije sudara Gareth se sagnu nisko u sedlu , prebaci koplje u drugu ruku.Bacajući koplje pogodi u Rogerov štiti,koplje se rasprsnu u stotinu komadića i Roger ispade iz sedla.Tanon se napokon sjeti da diše dok je publika vrištala od uzbuđenja.Čak je i William kimnuo odobravajuće Garethu dok je ovaj prolazio kraj njega.Gareth nagnu glavu puštajući povjetarcu da mu rashladi lice.Tanon nije mogla da odlijepi pogled d njega, možda je bio divljak,ali bio je najljepši divljak kojeg je ikad vidjela. Nije da ih je vidjela mnogo,pomisli.Uhvati sebe kako misli o njemu tako da joj je svaki nerv u tijelu počeo da treperi,dok je silazio s konja i počeo da skida metalni oklop ,prelazeći preko njega kad je pao na zemlju, uz kolektivni uzdah prepunih tribina.Roger mu dobaci podsmješljiv pogled i Tnon je bila sigura da je to učinio jer je bio siguran da je Gareth po njegovom mišljenju upravo napravio veliku grešku.Tanon se morala

složiti sa Rogerom.To nije bio običaj na turnirima,iako se

suparnici nisu borili do krvi i smrti poeni su se skupljali kad oružjem dotakneš suparnika.Bez zaštite metalnog oklpoa Garethovo tijelo moglo bi biti ratrgano na komadiće i Roger bi pokupio poene.Trube se ponovo oglasiše i publika podivlja.Tanon zatvori oči držeći ih tako sve dok nije čula očev glas pun nevjerice i napokon skupivši hrabrost proviri kroz prste.Gareth uopšte nije bio krvav, nije imao ni jedne ogrebotine na svojim golim rukama ili bilo kom drugom dijelu tijelu koje je ona mogla vidjeti.Roger ga nije uspio ni jednom dotaknuti i sad joj je bilo jasno zašto.Gareth se pomjerao kao vjetar, udarajući i prije nego što bi Roger mogao vidjeti od kud udarac dolazi, i opet bi se povlačio.Svaki Rogerov udarac odbranio je sa lakoćom što je učinilo da Rogerovi pokreti izgledaju smiješno.Kad Roger zamahnu lijevo, Gareth se pomjeri u desno , svaki pokret mu je bio pun elegancije.Sad su čak i Normani počeli navijati za njega.Puna straha gledala je u ovog muškarca , sposobnog da je odbrani od bilo kakvog zla.U razmaku od 46.


deset udisaja zadao je Rogeru sedam udaraca, koji bi da su na pravom bojištu Rogera koštali života.Zvuci mača odjekivali su arenom dok je njime udarao u Rogerov štit.Ali natjecanje još nije bilo završeno.Jedan od Rogerovih gardista Sir Albert FitzSimmons stupi napred i ponudi se da se bori umjesto svog lorda koji je bio poražen kad je Garteh u jednom zamahu mačem pogodio Rogerovu kacigu.Sekud kasnije uperio je svoje oružje u FitzSimmonsa. -

Poeni?

-

Osam. - Odgovori FitzSimmons dok je prilazio Garethu.Još dva viteza iz

Rogerovog garnizona stupiše u arenu praćena sa još trojicom. Kad se još dva pojaviše Gareth sa desne strane vitlajući mačevima i buzdovanima, Madoc , gledajući s kraja arene, izvuče dva mača prebaci ih sebi preko ramena i krenu prema Garethu , ali Gareth samo odmahnu glavom i pokaza mu da se udalji. Tanon čvrsto stisnu majčinu ruku u nevjerici gledajući. -

Odbio je pomoć! Zar je poludio ?

-

Ne. - odgovori joj otac tiho, glasa punog iščekivanja. - Siguran je u sebe.

U areni, na popodnevnom suncu blistala je Garethova duga kosa dok je podizao mač iznad glave.S laganim trzajem oštrice pozvao je FitzSimmonsa u napad.Napetih živaca ,Tanon je gledala kao FitzSimmons zamahuje mačem ,taj čovjek je bio ogroman. Skoro da je mogla osjetiti vibraciju u kostima kad su im se mačevi ukrstili.Gareth se okrenu zamahujući mačem u širokom luku.Odglumi potez u desno i tako zaradi prvi poen udarajući FitzSimmonsa u rame.Drugi vitez pojuri u pravcu Garethovog stomaka ali on se samo pomjeri u stranu i vitez prođe mimo njega, dok ga je Gareth udarao po oklopu s tolikom jačinom da su varnice sjevnule.Zakorači prema sledećem vitezu sa sigurnošu dostojnom jednog kralja stojeći duge kose i očima oštrih poput čelika upijajući sve oko sebe.Tanonino disasnje se ubrza dok je gledala svaki njegov pokret zaboravljajući na strah da bi mogao biti ranjen, upijala je očima svaki njegov mišić. Bio je savršen.Bio je muškarac. Ne dječak, kojima se njen stric Dante smijao i govorio da se ne bi mogli umiliti ni ovci da se ugriju u dugim zimskim noćima. Gareth je odrastao u smrtonosnog ratnika,što je dokazao sa svakim novim vitezom koji ga je izazvao i kojeg je uspio poraziti odbijajući njihove napade usput im nanoseći povrede koje će liječiti narednih 47.


nekoliko dana. U sekundi se saginjao zamahivao, odbijao napade zarađujući poene dok su protivnici uz glasan jauk padali na koljena krvareći iz rana. Još samo jedan je vitez ostao za pobjediti .Gareth zabaci glavu prilazeći mu,dok je ovaj stajao pomalo nesiguran. -

Pustio je krv.Uživa u ovome brate. - Tanon začu strica kako govori njenom ocu.

-

Da. - složi se njen otac namršteno gledajući Welšanina.- Bori se protiv svog

neprijatelja uz dozvolu kralja. I , dođavola, dobro to radi. Tanon oštro udahnu gledajući kako se Gareth naginje udesno izbjegavajući udarac u ruku.Okrenu se spuštajući se na jedno koljeno i uvuče mač u vitezov oklopljeni stomak bez puštanja krvi. Publika podivlja. Tanon ništa nije čula dok je gledala Garetha , koji još uvjek na jednom koljenu , pogleda gore u nju i nasmiješi se. Bila je zahvalna što sjedi a ne stoji jer joj je se svaka kost u tijelu rastopila. Sveci, još je imao najljepši osmjeh. U tom momentu nije bilo važno što će je odvesti daleko od porodice.Željela je da ga dodirne, da osjeti kako mu srce tuče u grudima i pređe prstima preko svakog mišića okupanog znojem.Samo ga gledajući,rađale su joj se slike ispunjene sexom , da se zamalo zagrcnula kad ju je majka stisnula za prste. -

Dolazi. - Gareth se zaustavi samo da očisti mač uvlačeći ga u korice.Izgledao je

odlučno, nezaustavljivo i stigavši do nje , okrenu se njenom ocu. -

Moj lorde. - reče isprekidanog daha. - s tvojim blagoslovom.

Posegnu rukom preko zida uzimajući Tanon za ruku podižući je na noge. -

Polažem pravo na tvoju kćer.

48.


ŠESTO POGLAVLJE

To je tako arogantno. Način na koji se Gareth postavio prema njoj je stvarno barbarski. Kao da je ona neka vrsta nagrade muškom hiru,poput dvorca. Zašto se ponašao kao da je viktorijanski car iz ne civiliziranog vremena? Tanon je skoro očekivala da je prebaci preko ramena i nosi okolo. Podrhtavala je dok su je njene dvije, osobne sluškinje požurivale da odjene haljinu. Njena draga prijateljica i dadilja Rebecca je iza nje,na njenom ramenu, plela duge vlasi kose u pletenicu.Protrljavši zglobovima ruke,svoje vlažne obraze,poželi da joj se tijelo odluči-da li mu je vruće ili hladno. Nije željela mučiti majku svojim problemima,ali ako uskoro s nekim ne razgovara,poludjet će. -

Rebecca, - meko je rekla, - željela bih razgovarati s tobom,o ovoj moći koju princ Gareth

ima nad mojim mislima. -

Nay,Eloise. - Rebecca se zaustavila sa pletenjem Tanonine pletenice i zazove sluškinje

koje su rasprostirale haljine preko kreveta. - Ne tamno-plavu,Tanon će večeras nositi onu u boji

jantara. -

Sutra, Tanon nastavi,ne svjesna Lorette, koja joj je navlačila čistu,lanenu potkošulju preko glave.- postat ću njegova žena.

Držeći se za Eloisina ramena,Tanon podigne stopalo i navuče jednu cipelicu,zatim i drugu. Spuštajući svoj pogled,da bi sakrila svoje sramotne misli,Tanon potisne kroz usne. -

Prisiljava me da se osjećam jako….čudno.I nimalo kao dama.

Rebecca se nasmiješi,pogleda prepunog razumijevanja. -

On je razbudio tvoju ženstvenost. - Krv je jurnula u Tanonino lice,tako jako da je pomislila

da će se onesvijestiti. -

Dobro,ali što ako ja ne želim…To jest,mislim da ne mogu kontrolirati vlastite misli.U

stomaku mi je vatra pri pomisli na njega. Što ako ne mogu… - Tražila je prave riječi. Nebesa,nikad se nije brinula oko dijeljenja bračne postelje s Rogerom. S njim bi uradila ono što se traži od nje i nadala se da će je ostatak vremena ostaviti na miru. Ali zbog Garetha se brinula. Pljesnula je dlanovima o bedra. -

Pa nikad nisam čak ni bila poljubljena.

-

Tvoje tijelo će znati što mora,kad bude vrijeme. - Rebecca ju je uvjeravala,uz nježno 49.


tapšanje po ramenu.- Ako bude imao nježnu ruku,tvoje tijelo će reagirati na njega,samo se

prepusti. -

A,ako njegove ruke nanose bol?

-

Tada će ga tvoj otac rano poslati u grob.

-

Moj otac neće biti tamo!Ostavio me na nemilost tom….

-

Pazi na svoj jezik kad budeš razgovarala sa ocem.- dadilja joj je prijetila prstom. - Znaš

dobro,kao i ja,da bi tvoj otac bio s tobom,da može. Tanon odvrati pogled i uzdahne. Draga Rebecca,ona je bila Brynnova dadilja,prije nego je Tanonina majka

upoznala njenog oca. Pomogla je pri donošenju na svijet Tanon i njenu

polubraću i sestre,odnosila se prema njima kao majka. Tanon ju je jako voljela i znala je da joj je dadilja naklonjenija nego braći i sestrama. Znala je i razlog tome.Zamjerala svom ocu. Rebecca je čuvala tajnu,Tanon je bila sigurna da je u sebi nosila zabranjenu ljubav prema Brandu Risandeu. To je bilo očito svima koji su živjeli u Avarlochu,dok je sama Rebecca vjerovala da dobro skriva svoje osjećaje. Žena je jedva mogla pogledati Tanoninog oca, a da joj se cijelo lice ne zarumeni. Unatoč pričama da je mnogo mlađa Brynna, najurila Rebeccu iz svojih odaja,nakon što ju je zatekla kako kupa njenog novog supruga,nije se činilo da Tanoninu majku muči dadiljino rumenjenje u blizini njenog supruga. Nije mučilo ni Tanon. Znala je da očevo srce ne pripada nikome,osim njegovoj supruzi. Mučilo ju je to, što zbog očevih ne uzvraćenih osjećaja,dadiljino srce je puno tuge. Postala je dječja dadilja i ostala sa Risandima sve te godine. Nikad se nije udavala,što je šteta,jer je bila predivna i darežljiva žena. Njena kosa još nije bila dotaknuta srebrom,oči su joj bile plave nijanse,upravo onakve kakvih ih se Tanon sjeća iz svog djetinjstva. Ali pogled joj je bio prazan,leđa povinuta. Za nju bi bilo bolje da se udala za čovjeka kojeg nije voljela,nego što je dala ljubav drugome koji joj nikad neće uzvratiti.Lagano je uzdahnula dok joj je dadilja navlačila haljinu,jantarne boje,na kojoj su rukavi i okovratnik bili izvezeni zlatnim,smaragdnim, svilenim nitima. Rebecca pokrije Tanoninu glavu sa kaluđerskim velom,odgovarajuće boje i zakači ga zlatnim cvijetom,čiji je lančić padao preko djevojčinog čela.Tanon uhvati dadiljinu ruku,držeći je na svom srcu. -

Ne želim te ostaviti samu.

Rebecca se nježno nasmiješi. -

Najdraža,neću biti sama.Biti ću… - njene riječi ostanu prigušene u Tanoninom čvrstom

zagrljaju.- Pođi sa mnom u Wales,Rebecca,preklinjem te,preklinjem.Ostavi službu kod mog oca i

pođi sa mnom. Majka ima Elisbeth,a ja neću moći podnijeti pomisao na to kako si daleko. 50.


Pomisao da napusti Risandese skoro rani Rebeccino srce,ali nije mogla odbiti Tanon. Djevojka se nikad nije odvajala od obiteljskog okruženja. Kako ju mogu pustiti da ide u Wales sama,bez ikoga osim Herwarda the Wake?Što on zna o ženskom komoditetu?Nikad se nije ženio,nema kćeri. Što će to derište napraviti ako njenoj Tanon zatreba namjestiti kosu ili kad bude imala potrebu razgovarati o ženskim stvarima? Dadilja se povuče,izvuče maramicu iz grudi i ispuše nos. Jadnica se brinula kako će Tanon preživjeti u toj divljini,kako su njeni preci govorili o Walesu. -

Naravno da ću poći s tobom,ako tvoj suprug to dopusti. - Rebecca obeća.- Iako mislim

da se nemaš zbog čega uzrujavati.Kad princ shvati kako divno srce imaš,on će se duboko zaljubiti u tebe. Ti toliko nalikuješ svom ocu. Tanon se meko nasmiješi,znajući da čim prije Rebeccu makne dalje od oca,tim bolje.

Gareth pređe suhom tkaninom preko stomaka i posegne za čistim parom kožnih hlača. Bio je sam,možda zadnji put u svom životu. Pitao se da li su i drugi supruzi bili nervozni,noć prije nego su se vezali brakom. Kroz misli mu poput bljeska prođu sve žene s kojima je bio i one s kojima bi možda bio u budućnosti,kao da ga zadirkuju i muče odlazeći zauvijek od njega. On izdahne i povuče crnu lanenu košulju preko glave. Bio je siguran u dvije stvari. Prva,voljan je gledati sve te žene što zauvijek odlaze,ako će to donijeti mir s Normanima. I drugo,njegova buduća supruga je ljupkija od svih drugih žena zajedno. Njene oči su bile tako živo zelene,dok ih sunčeva svijetlost ne zahvati pod određenim kutem i tako izazove plave točkice u njihovom središtu. Način kako izgleda kad pernatim trepavicama zamahne nad tim očima,oblik njenog lica,delikatni način na koji pokreće svoje ruke,način na koji diše,sve zajedno okupira njegovu pažnju i svaku budnu misao.Upravo na isti način je usredotočen na neprijatelja na bojnom polju. Nikad je nije mogao potpuno zaboraviti,njeno ime je bilo poznato u Cimru. Slušao je o njemu dok je bio na slavlju u Dehenbarhu, sa svojim ujakom. Tanon Risande,Normanka koja će ujediniti njihove narode. To ujedinjenje se trebalo dogoditi spajajući nju i Cedrica. Do đavola,Gareth je godinam mrzio svog brata zbog toga. Ipak,onog trenutka kada ju je njegov ujak ponudio njemu,Gareth umalo da nije odbio.Želio je mir s njenim narodom,od prvog trenutka kad ju je sreo.Ali bez obzira koliko je želio slavu, zbog jednog njenog krezubog osmijeha,kao dječak..Kao muškarac nije htio imati ništa sa njenim narodom,sve dok ju nije ponovo ugledao.Iako se pretvarala da je netko 51.


drugi,on ju je poznavao. Ostavio ju je kao zaigranu,sretnu, malenu djevojčicu,a sad ju je našao kao oličenje pristojnih manira. Ali nešto duboko provokativno je bilo u njoj. Kad bi joj se nasmiješio,usnice bi joj ispustile kratke,oskudne uzdisaje. Ispod te krhke ljuske nevinosti,tinjala je glad. Htio je skinuti tu ljusku nevinosti i razotkriti ženu ispod nje. On nije bio bezosjećajan dok je razmišljao kako će joj teško pasti rastanak od obitelji. Dat će sve od sebe da joj pomogne da se prilagodi. Jednostavan zadatak. Ali njegova kontrola nad samim sobom će doći u kušnju,zbog vremena provedenog u njenoj blizini. Htio ju je dodirnuti,gledati kako mu se otvara. Želio ju je poljubiti,okusit joj dah,uzeti je kao zvijer,privučen njenom toplinom.Ali udaje se za princa,ne za životinju. Dokazat će joj to,pa makar ga ubilo. Lagani osmijeh mu pređe preko usana,razmišljajući kako je nesvjesna svoje ljepote. Bio je s dovoljno žena ,da bi prepoznao ženu koja je svjesna svoje moći nad muškarcem. Tanon nije koristila svoje dražesne jamice na licu,kako bi ga obmanula. Sve više razloga je tu. Nakon susreta s njenim ocem, bio je siguran da razlog zašto nikad nije bila poljubljena,nije u nedostatku muškaraca koji nisu željeli okusiti te usne,već zbog toga što se svaki muškarac u Winchesteru i Avarlochu boji njenog oca. Garethu je bilo drago što je prvi koji će je poljubiti. Prvi koji…- Kucanje na vratima mu prekine misli. -

Uđi.. - odgovori.

Tri muškarca uploviše u sobu,praćeni Madocom,koji je nakon ulaska,stražnjom stranom čizme ,uz udarac zatvorio vrata. -

Do vraga,zašto se moramo okupati prije jela? - potuži se prvi,prstima grebući po zarasloj

bradi. - Upravo sam se okupaoza naredna dva tjedna. -

Aha..Alwyn i ti mirišete kao vepar,koji je isto toliko proveo ležeći u svom sranju. - zareža

Madoc. Prijeđe sobu i baci se na Garethov krevet. - Thomas,dobaci mi jabuku. Tomas,visoki i mršavi muškarac sa svijetlo-smeđom,valovitom kosom svezanom na potiljku,pogleda okolo po sobi u potrazi za košarom sa voćem. -

Ovdje nema jabuka.

-

Pokušaj ispod stuba . Madoc zatvori oči i udobnije se namjesti na jastuku. - U kuhinji

možda. - Tomas je zurio u njega. -

Neću ići skroz do kuhinje,da bi tebi donio jabuku.

-

Onda dobro.- Madoc zaljulja noge preko madraca i u jednom brzom pokretu stane na

noge.- Donijet ću je sam.- Lupnu brata u rame. Njegov bi osmijeh bio ugodan,da mu se u crnim očima, zauzvrat nije pojavio sjaj odmazde. -

Ti gade!Donijet ću ti prokletu jabuku. - promrmlja Tomas kroz zube,mrzeći činjenicu da 52.


se uvijek preda na bratove ne izgovorene prijetnje. Madoc nikad nije ni prst podigao na njega,ali postoji taj način na koji zuri u čovjekove oči,da i neprijatelju zastane dah,prije nego pobjegne odakle je i došao. -

Sigurno se bojiš sam hodati po dvorcu.- Promrmlja Tomas dok je izlazio,pokušavajući

spasiti svoj ponos. Madoc se okrene Garethu,nedirnut bratovom uvredom. -

Našao sam Bleddyna kako se šulja po podrumima.

-

Aha..“Gareth sjedne na ivicu kreveta i nejasno pogleda,vezujući svoje čizme.“Da li se izgubio?“

-

To je njegova tvrdnja. - Madoc izvuče bodež iz čizme i krene čistiti nokat.- On mi se ne

sviđa! -

Tebi se nitko ne sviđa. - Gareth odvrati.

-

Bio je čovjek tvog brata Cedrica.

Gareth sliježe ramenima. -

Pa i ti si.

-

Moja je odanost oduvijek pripadala tebi. - ofanzivno odgovori Madoc.

Gareth podigne pogled sa čizme i nasmiješi se. -

Aha.,jest.Vjerujem tvom instinktu.Drži oči na Bleddynu.

-

Moramo razgovarati o problemu sa kupanjem.Neću koristiti njihov sapun. - Alwyn prizna.

- Neću da mirišem poput Normana. -

Ako je potrebno,mirisat ćeš na ljiljane. - kaže izričito Gareth,ustajući sa kreveta.- Moraš

se naučiti prilagoditi okolnostima,da bi stekao kontrolu nad njima. - Ovaj mudri savjet mu je dao njegov ujak i tako ga spasio u mnogim prilikama.Bio je treniran za pobjedu u bitki,ali oslanjao se na svoj razum. Tako je manje ljudi ginulo na taj način. -

Večeras ćemo dijelit obrok sa Risadesovima. - Podsjeti ga.- Ne želim da i jedan od vas

gurne ramenom nekoga,kao što ste učinili prošle noći.Ne tražite svađu.Zapamtite zašto smo ovdje. -

Da bi dobili djevojku. - Cian,Madocov mlađi brat potvrdi preokrećući svoje,crno-zlatne

oči,uokvirene uvijenim trepavicama. -

Da osiguramo mir našem narodu. - Gareth ga strpljivo ispravi. – Po svaku cijenu.Ako to

znači da moramo jesti,piti i smijati se sa Normanima,onda ćemo i to napraviti. -

Ili spavati s njima. - Alwyn je gunđao sa gnušanjem.Gledao je po sobi da nađe nešto

gdje bi mogao pljunuti. 53.


-

Alwyn.. - Garethov glas je odisao naredbom. - Kakve god osjećaje imao prema

Normanima,dijelim ih s tobom.Ali Lady Risande će postati mojom ženom.Odnosit ćeš se prema njoj časno i s poštovanjem,kao da se odnosiš prema meni. Je li to jasno? -

Aha,Gareth. - Alwyn se namršti. - Samo ne zaboravi tko je ona.

-

Ona je jedna od nas i odnosit ćemo se prema njoj sa ljubaznošću. - Gareth mu mirno

odgovori. Kada je Alwyn klimnuo glavom,Gareth uputi lakšim tonom. -

Bez ubijanja! - Direktno je pogledao u Madoca. - Jesi li razumio?Znam da je za tebe ovo

teško. - Madoc slegne ramenima,ali nije izgledao sretno zbog toga. -

Još se nisi ni oženio,a već si postao mekan. - Prolazeći pored njega,dok je izlazio iz

sobe,Gareth se tiho nasmije. -

Nađimo se poslije u areni,pa da vidiš koliko sam mekan.

Dok se Gareth spuštao stepenicama,misli mu se vrate na Tanon. Razmišljao je o najboljoj mogućnosti,kako da postupi prema njoj. Ovaj brak ima svrhu i on će se potruditi da je ispuni. Neće zaboraviti da je ona Normanka,ali potrudit će se da je učini sretnom i jakom u ovom Normansko-Cymryevom savezu. Odvojit će vrijeme za nju da joj pomogne da se prilagodi novom načinu života. Pokazat će joj da on nije neki barbarin. Oslobađat će je nježno straha,njene nevinosti i na kraju odjeće. Vodit će ljubav s njom na svaki mogući zamislivi način. Sve te korake on može ispuniti. Prilagoditi se. Kontrolirati okolnosti u kojima se našao. Zaboravit će da je jednom davno,ona preokrenula njegov svijet naopako. Isuse..dok je stigao do dna stepenica,njegove misli su dovedene do zabrinutosti zbog mogućnosti da će je uskoro vidjeti. Ovo neće biti lako. Tanon je napustila svoje odaje, kratko nakon što su Gareth i njegovi ljudi napustili njegove. Rebecca je nestala u dugačkom hodniku,na putu prema lady Brynnienim odajama,tako da je Tanon bila sama kad je krenula stepenicama prema holu i na njihovom dnu vidjela Garetha sa Eleanor Fitzdrummond. Za trenutak je Tanon jednostavno zastala u pola koraka i gledala u njih. Znači,princ također smatra zamamnim to bujno poprsje,kao i Roger.Nije ni sumnjala da neće. Nijedan se čovjek nebi tako smijao toj Welškoj zmiji,ako mu misli nisu okupirane žudnjom…ili „jabukama“. U redu,ne zanima ju čak i da je poljubi,upravo tu,pred njenim očima. Možda čak odluči da odvuče lady Fitzdrummond u Wales umjesto nje. Da..onda se ona može udati za Rogera kako je i bilo planirano. Spusti se još jedan korak,namjeravajući proći pored njih,kada se Gareth nasmiješi nečem što je djevojka kazala. I to ne bilo kakvim osmijehom. To je bio osmijeh od kojeg klecaju 54.


koljena,prožet zabavom i muškom arogancijom.Osmijeh koji ostaje u sjećanju.Gospode.. ali vidjeti ga s Eleanor ,čini njenu temperaturu povišenom. Kako se usuđuje tako napadno ne brinuti za njene osjećaje,flertujući sa istom ženom koja joj je pokušala ukrasti i bivšeg zaručnika?! Ali zašto ju je uopće briga ?Neće je to brinuti,odluči i spusti se stepenicama te otrovnim pogledom probode Garetha i Eleanor prolazeći pored njih. Ali iznenada se iz sjenke sa njene desne strane pojavi figura,te stane točno pred nju. Tanon podigne pogled i ugleda par velikih tamnih očiju te isklesanu čeljust,narušenu tankim blijedim ožiljkom. Ta ista čeljust se trzne prije nego su do nje doprle riječi. -

Tvoj zaručnik je ondje i on će te otpratiti u veliku dvoranu. - Bez pomicanja pogleda na

njenog,on pokaza iza njenih leđa,prema mjestu gdje je Gareth stajao. Tanon bi ga zaobišla i nastavila svojim putem,samo da je uspjela natjerati svoje noge da se pokrenu. Ovo je bio Madoc,ovako izbliza je djelovao smrtonosnije ,negovani dok se borio u areni. -

Uh..ti si jedno veliko čudovište. - Ona mu uputi kritiku prije nego mu okrenu leđa, da se

suoči sa Garethom. Madoc je zurio u njena uspravna ramena,a slabašan smiješak mu malo omekša čeljust.Tanon ništa ne reče na to,ne ponudi ni ispriku Garethu koji je stajao naspram nje. Eleanor je otišla ali onaj ubod koji je Tanon osjetila je još uvijek tu,u njenom sjećanju. -

Madoc,možeš ići. - Gareth pogleda preko ramena,čekajući dok se njegov prvi

zapovjednik nije izgubio niz hodnik. Tada se obrati Tanon. - Moraš prestati bježati od mene

svaki put. Njegov ton je bio mješavina svile i čelika. Tanon je dala sve od sebe da je taj glas,te oči koje sjaje ne utječu na nju.Bila je ljuta na sebe što joj smeta što će on raditi sa Eleanor. Za Rogera ju nije bilo briga. Ipak,Gareth je jednom bio njen junak. Šteta što se pretvorio u takvog Glupana. -

Iznenađena sam što si primjetio. - Odgovori,pokušavajući smiriti glas.

Zabavljen osmijeh smekša njegove usne,dok je naizgled izgledao uvrijeđeno. -

Misliš da mogu biti tako lako namamljen kao de Courtenay ? Tanon,uvrijeđen sam.

Zurila je u njega. -

Oh..molim vas,oprostite mi onda što sam vas uvrijedila.

Gareth je bio pomalo iznenađen kad je vidio zadirkujući bljesak u njenim očima. Kad je progovorio,glas mu je bio nježan. -

Lady Fitzdrummond se ponudila da grije moju postelju,ali ponuda je odbijena. Zbilja

mislite da bih odbacio zlato u zamjenu za glinu? 55.


Tanon zastane osupnuta. Eleanor mu se otvoreno ponudila?Oh…zar ona nije jedna obična… -

Zlato?

-

Aha..- on kimne glavom,gledajući u njeno zbunjeno,namršteno čelo.

Tanon nije bila skroz sigurna,ali na trenutak je izgledao kao da se bori protiv oružanog protivnika, a ne njenog utjecaja na njega. Smiješno,uhvatila je sebe kako se jasno prisjeća da je pomislila kako će je danas poljubiti,ali istina je bila da on ni ne pomišlja na to.Ubuduće neće biti tako naivna. Njena vrijednost je za tebe istaknuta. Te riječi je rekao kralju.William ju je volio,a Welš je to očito znao. Zato ju je Gareth trebao. Ona je bila savršena mirovna ponuda,Walsevo osiguranje da Normani neće riskirati i napasti,te ubiti i nju dok živi među njima. -

Zlato je sada dragocjena imovina tvom narodu,zar ne? - Gareth je zurio u nju.

Izgledao je kao da želi nešto reći. Prije nego je uspio nešto kazati,Tanon skrene pogled s njega. -

Već sam se pomirila sa ovim brakom.Ti ne moraš.. - On smanji udaljenost među njima u

jednom pokretu. Njegov miris..kože i miris šume je lebdio oko nje. Ona pogleda u njegove oči,gdje je vidjela tračak topline ispod dugih trepavica.-..se praviti da..- Riječi joj zastanu u grlu kad je podignuo ruku i stavio dlan na njen obraz. Oči joj se širom otvore. - Što misliš da radiš? Jedva je mogla disati zbog načina na koji je nagnuo svoju glavu,približavajući svoje usne bliže njenima. Ovaj put nema greške. On će je poljubiti! Tanon je znala da mora uzmaknuti ali njegov osmijeh je bio tako zanosan,prisan ,samo trenutak prije nego su se njegove usne obrušile na njene.Nije se zaustavio,da je dobila samo malo kontrole nad njegovim namjerama,ona bi ga odgurnula,nazivajući ga nitkovom jer je ljubi tu,na sred hola. Ali gladno je milovao njene usne,nježno ih zadirkujući i odugovlačeći,izvlačeći njen jecajući uzdah. Gareth se sporo odvoji i pređe pogledom preko njenih zatvorenih očiju ipoluotvorenih usnica. Isuse,skoro na glas zastenje,ovo će na kraju biti teže nego je mogao zamisliti.

56.


SEDMO POGLAVLJE Tanon je sjedila za očevim stolom i gledala kako Gareth dijeli svoje piće sa Herewardom od jezera. Juha je već bila poslužena,ali njen novi zaručnik još uvijek nije došao za njen stol. Znao je gdje njen obiteljski stol,jer je već mnogo puta pogledao prema njemu. Usne su joj još uvijek peckale od njegovog poljupca. Svetca mu,bila je poljubljena! Umalo je prstima prešla preko usana prisjećaju se kako je bilo predivno. Predivno i zastrašujuće. Poderao je njenu obranu i ostavio je slabu i željnu. Eleanor Fitzdrummond je imala smjelosti šetati se ispred Garetha u tri navrata,,ali na Tanonino olakšanje,Gareth nije ni trepnuo u djevojčinom smjeru. Da li je zaista odbio Eleanor?Ta pomisao ga je činila da izgleda još poželjnije. Bila bi tragedija da dopusti sebi da joj bude stalo do čovjeka,kojem ona vrijedi samo da bi osigurao mir svome narodu. Voljela bi da joj nije tako privlačan. Svaki put kad primjeti na njemu,nešto što nije primjećivala prije,kao način na koji mu je palac milovao jednu stranu šalice,dok je slušao Herewarda,ili način na koji mu se mekana, crna vuna prianjala uz isklesana prsa,natjera sebe da odvrati pogled.Ali nije si mogla pomoći,uvijek iznova bi joj se pogled vraćao k njemu. Upravo kad je željela svoju pažnju usmjeriti negdje drugdje,uhvatio je njen pogled i namignuo joj. -

Tko je onaj muškarac što lebdi oko princa? - Dante upita Branda. - Njegova vještina u

natjecanju bila je pomalo ne konvencionalna na današnjem turniru,ali veoma impresivna. -

On je Garethov prvi zapovjednik. - Njen otac odgovori dobacujući Madocu kratak

pogled. - Njegovo je ime Madoc ap..- Brand je kotrljao riječ jezikom jedan tren,tad odustane. -

Enfer…imaju čudan naglasak.Ne mogu izgovoriti ime.Jednostavnu riječ poput „pozdrav“ oni preoblikuju u drugu.Pokušaj to kazati zadržavajući jezik na pravom mjestu. Rebecca,koja je uvijek sjedila za obiteljskim stolom,podigne salvetu na svoja usta,da prikrije kašalj. Tanon potapše njena leđa i doda joj šalicu da se napije. -

Pa,kako god da se zove,već ti je dao tri, - Dante suzi svoj svjetlucavi pogled prema

Madocu - ne,četiri crna zureća pogleda,brate. -

Mislim da mi je uzeo za zlo,nešto što sam rekao njegovom lordu sinoć,na putu u

njegovu sobu. Tanon se okrenu prema ocu. -

Što si mu to rekao?

-

Samo mali savjet brižnog oca,kako da se brine za tvoju sigurnost. - Brand joj odgovori 57.


toplim smiješkom. Dante se nasmijao,znajući jako dobro kakav je savjet Brand ponudio Princu Garethu.Okrene se prema svojoj supruzi,jamice su mu treperile. -

Brand stvara neprijatelje gdje god da pođe.Zar ti nisi sretnica jer si se udala za brata

koji je šarmantan? -

Mislim da bi ona više voljela onog zgodnijeg.Zar ne,moja lijepa golubice? - Brand uputi

Gianelle osmijeh koji je oduzimao dah,da je jednoj ženi koja je posluživala večeru i vidjela taj osmijeh,gljiva ispala u Tanoninu čašu.Uzdišući,Gianelle stavi mali zalogaj mesa u usta. -

Naučila sam da se snalazim s onim što imam,moj ljepši bratu.

Dante se glasno nasmija i obruši se dolje na nju,gurajući svoje lice u njen vrat. Ona se smijala na riječi koje joj je šapnuo i lupne ga salvetom. Tanon ih je gledala sa čeznutljivim pogledom,pa se nasmiješi Robertu,njihovom najstarijem sinu i dvjema kćerima,Katherine i Cassandri.Bilo joj je drago što joj je majka još uvijek na katu sa dadiljom Elsbeth i brine se o njenim dvjema sestrama,Elbe i Anne jer misli da ne bi mogla večeras izdržati,gledajući ljubav između svojih roditelja. -

Dobro večer,moji lordovi. - Gareth prekine Tanonine misli dok je Hereward izvukao

stolicu nasuprot Rebecci. – Dame. - princ nadoda,baršunastim glasom gledajući u Tanon.Način na koji je zurio, je bio hrabar,s obzirom tko je sve sjedio za stolom. Ali,Tanon pomisli razumno,ionako se slobodno ponašao prema njoj u hodniku. Ona pripada njemu i nije imao namjeru da skriva tu činjenicu. Ipak baci pogled prema ocu ispod spuštenih trepavica,samo da se uvjeri da se ne sprema podignuti mač na Garetha . -

Gareth,dobrodošao za stol. - Brand mu ponudi ugodni,pomalo ukočeni osmijeh.Nakon

upoznavanja sa svima,uključujući Tanoninu polu braću,Brand se nasloni leđima na naslon stolice i pričeka da Gareth sjedne. - Ispričajte odsutnost moje supruge.Ona je još uvijek na

katu,njeguje naše kćeri.Danas su pojele previše kolača od meda. - Potapše svoj stomak,da bi pokazao kakva ih je boljka uhvatila. -

I vaša se supruga brine o njima? - Gareth upita,iskreno iznenađen dok se smještao

pored Tanon. -

Naravno. - Brand prinese vrč piva na usne.- Zašto pitaš?

Gareth slegne ramenima. 58.


-

Rečeno mi je da Normanske žene plemenitog roda nemaju želju da se brinu o svojoj

djeci.Zato njihovi sinovi odrastaju da budu.. -

Bio si jako krivo obaviješten. - Tanon ga prekine,uvrijeđena jer misli na takav način o

njenoj majci. Okrenuvši se njoj,Gareth nakrivi usne. -

Oprosti mi što sam donio takvu žurnu prosudbu o ljudima koje ne poznajem.

Ona uhvati ironiju u njegovoj izjavi i prizna mu bod. Kad joj uputi osmijeh primirja,prsti na nogama joj se svinuše.Dante upotrijebi svoju nogu ispod stola,kojom odgurne sjedalicu nasuprot njega. -

Sjedni, - pozove muškarca koji je stajao pored Garetove sjedalice. Njegov prijateljski

osmijeh prijeđe u zlobno smješkanje. - Madoc,zar ne? -

Ne bih. - Madoc mu odgovori sa podjednakim smiješkom, - Više volim stajati.

-

Razumijem. - Danteove oči su blistale preko ruba pehara,dok ga je prinosio ustima.-

Stajanje te čini većim. Pored njega,Gianelle prekrije rukom usta,tako prikrivajući svoju zabavljenost. -

To rade male žene. - Madoc se suprotstavi i lagano nakloni.

Dante se glasno nasmije i podigne pehar prema Madocu da mu nazdravi. -

Ah,napokon,netko tko se može natjecati riječima sa mnom,osim moje predivne

supruge.Sjedni i podijelimo piće,i možda ujutro,prije vjenčanja,saznamo da li imate jednako oštru oštricu,kao i duhovitost. -

Madoc,pridruži nam se. - Gareth reče bez okretanja prema svom zapovjedniku, - Ovdje

mi zaštita nije potrebna. Dante se složi,dok je Madoc sjedao na mjesto. -

Sumnjam da vam igdje treba zaštita,vaše Visočanstvo. Vaše vještine su bile izvanredne

danas. - Nasmijao se kad mu je Gareth zahvalio. - Da li ste se naučili tako boriti u bitkama sa Normanima? -

Nisam. - Gareth pogleda gore, pre nego mu pogled ode do Medoca. - U borbi sa svojom

braćom. Bio sam četvrto,najmlađe dijete kad je moj otac preminuo i moja majka nas je poslala da živimo sa ujakom u Deheubartu.Odmah smo poslani na poljanu za treniranje,gdje su me moja braća neprestano obarala. - Njegov podrugljiv osmijeh prema samom sebi je razoružavao dva ratnika,nasuprot njega. - Sažalivši se nada mnom,moj ujak me naučio kako da plešući 59.


izbjegnem njihove šake. -

Plešući? - upita Brand.

Vjerojatno gol ispod punog mjeseca,pomisli Tanon i otjera te misli ispijajući svoju ohlađenu medovinu. -

Aha.. - Gareth objasni. - Plesanje ti pomaže pronaći centar ravnoteže. Balansiranje, -

doda kad su ga i Brand i Dante skeptično pogledala.- balansiranje i brzina su primarni u našim

vježbama. Čak smo tome naučili svaku osobu u našem selu. -

Boriti se ili plesati? - Brand upita,skupljenih očiju,znatiželjan da sazna više o kćerkinom

budućem suprugu. -

Oboje.

-

Ja mrzim plesati. - Oliver,Tanonin mlađi brat se namršti i savije ramena.

-

To je zbog toga što svečano plešeš.Mi plešemo na proslavama. - Gareth mu namigne i

time usplamti Tanonine živce. -

Na proslavama čega? - Brand ga upita.

-

Pobjeda,dobrih žetvi,rođenja djeteta.

William,Tanonin drugi brat frkne . -

Budemo li morali plesati svaki put kad se dijete rodi,plesali bi stalno.

Toplina Garethovog smijeha izmami osmijeh čak i Brandu,dok je Gareth gledao okolo stola u njegovu djecu,pa u njega. -

Šestero djece je dobar početak,lorde Brand.

Tanon ga krajem oka presiječe prestravljenim pogledom. Nadala se da se šali. Gledala je kako joj majka rađa četvero od šestero njene braće i sestara i ona sigurno nije željela proći kroz to više od pola puta. -

I očekujemo još jedno. - Brand ponosno odgovori.

-

Moja majka je imala dvanaestoro djece. - Kaže mu Gareth,nalazeći da je s normanskim

ratnikom puno lakše razgovarati,nego što je zamišljao noć prije. Pored njega Tanon zastenje. -

Moje četiri sestre su umrle na porodu,a svu moju braću,osim Cedrica smo izgubili u bitkama tijekom godina. Tanon osjeti kako joj se srce trznulo,prisjećajući se male vojske dječaka kad su posjećivali Winchester. Skoro svi su mrtvi. Pitala se da li su skončali od Normanske ruke. -

Još više razloga da se nema djece. - Ona promrmlja. 60.


-

Gluposti. - Rebecca kaže kritički. - Ti ćeš imati puno malenih.

Tanon lupne nogom svoju dadilju ispod stola,ali onda pomisli na način kako će povesti dadilju sa sobom,ako Gareth odbije. -

Ako budem imala toliko djece,trebat ću svoju dadilju da mi pomogne donijeti ih na

svijet. - Ona se okrene prema Garethu. - Slažeš li se sa mnom? On uzme zalogaj šunke i odmahne glavom. -

U selu postoje stotine žena koje znaju kako poroditi dijete.

Tanonine nosnice se nježno rašire. Zaboga, ali on ju nervira. Odriče se svoje majke.Ona se neće odreći i svoje najdraže prijateljice također. -

Ako inzistiraš da nosim tvoju djecu,tad će Rebecca biti tamo da ih porodi,inače odbijam

da ih imam. Gareth pogleda Tanoninog oca krajem oka i nasmiješi se.Upozoriti čovjekovu kćerku da se njezino odbijanje može na mnogo zanimljiviji način riješiti,vjerojatno nije baš najbolji put.Umjesto toga uzme gutljaj piva. Nije da on nije bio svjestan kako Tanon posjeduje dosta duha. On to pozdravlja.Dođavola,trebat će joj to u Walesu. Ali trag tvrdoglavosti koji je opazio u njenim očima kad mu se suprotstavila je druga stvar.Nije navikao na odbijanje. Njegovi ljudi su mu poslušni kako bi ostali živi,tako će i ona. Bit će vremena da s njom poslije o tome razgovara.Sada će se složiti sa njenim zahtjevom,nadajući se da će joj društvo njene dadilje pomoći da se prilagodi. -

Dobro,tvoja dadilja može poći s nama.

Sjedeći sa Rebeccine desne strane,Hereward zatvori oči i progunđa kroz zube.Garethov glas sleti preko Tanon kao paperjasta deka,ali njegove teške trepavice samo napola spuštene su otkrivale hladni pogled. -

Hvala ti. - ona šapne, znajući da joj je dopustio da pobijedi u bitci koja je mogla biti jako

teška. Nasmiješi mu se,da mu pokaže svoju zahvalnost i njegov pogled se omekša. Tako blizu,mogla mu je zamalo pročitati misli koje je stojičkim izrazom pokušavao sakriti. Ona mu se sviđa. Ali mu se ne sviđa biti pobijeđen. Ako je vjerovati njenoj majci,nijednom muškarcu se to ne sviđa.A,Gareth je na posljetku bio princ i to arogantni,u najmanju ruku. Razmišljat će o tome poslije,pomisli. Trenutno sada ima puno drugih stvari o kojima se mora brinuti. Kao kako da spriječi da se rastopi

za stolom ako ju ovako nastavi gledati,kao sada. Kada se pomislila

okrenuti,on uplete njihove prste. -

Tanon. - On se nagne bliže,kompletno okupiravši njen mozak svojim mirisom i dubokim 61.


mekim tonom glasa,koji je namijenjen samo njenim ušima. – Shvatio sam da mi nedostaje kako

izgledaš dok se smiješiš.Volio bih kad bi to češće radila. Bio je arogantan ali njena usta su se osušila i srce joj se uzbudilo. Ona lagano nagne svoju glavu da ga pogleda i nagradi ga osmijehom koji mu je izbio sav zrak iz pluća.Kako je to lijepo,Tanon zaključi dok je svoju pažnju usmjerila na drugu stranu,da ima takav utjecaj na muškarca.

62.


OSMO POGLAVLJE Tanon je uspravno sjedela na svom krevetu.Danas će biti vezana za Garetha.Danas će je odvesti od njene porodice,daleko od Avarloch,u neukroćenu zemlju kao što je bio i on.Biti će njegova žena,očekivajući da djeli njegov krevet.Ali niti je nezadovoljstvo napuštanja porodice niti strepnja da bude gola u muškarčevom krevetu nije bila uzrok panike koja je rasla u njenim grudima.Uhvatila joj se u plućima sve dok nije izbila u izdahu.Voljela je Garetha.Uvjek ga je voljela,i kada se vratio,donio je sa sobom nešto što je izgubila tokom godina-njeno sanjarenje.Već je mogla osjećati efekte drugih emocija kako su se mješali unutar nje,na mjestu gdje ih je čuvala.Čuvala je zalihe strasti,i oni su se probudili,očigledno kako je brzo mogao da joj poljuljati raspoloženje.Ideja da živu u Wales ju je plašila,ali zagrlila je svoj strah,upijajući energiju.Oživjelo joj je srce i ponovo se osjećala živom.Žudjela je za životom sa svakim djelom svoga bića,ali dopuštajući si da živi je značilo da izlaže srce bjedi bez ljubavi u braku-ili još gore, jednostranu ljubav jednog.Ne,pronaći ću način za ono što mi radi.Stavila je noge preko ruba kreveta.Zbog panike joj je tijelo drhtalo.Morala se udati za njega.To se neće zaustaviti.Ali ako je nije volio,i ako bi je prestao gledati čitavo vreme i počeo se ponašati kao Robert....onda,dobro, prestala bi ga voljeti i sve bi se vratilo u normalu. Kucanje se čulo na vratima. -

Uđi. - Tanon je rekla,ispravljajući ramena i smirivajući živce.

Kada je vidjela svoju strinu Gianelle i njene dve mlađe rođake pored majčine suknje,nasmješila se i raširila ruke da ih dočeka. Katherine i Cassandra su skočile na njen krevet i zapošele brbljati bez prestanka. -

Strina Brynna ponovo povraća. - Katherine ju je obavjestila s bolježljivim izgledom.

-

Hoćeš li biti princeza? - Mlađa curica,šestogodišnja Casey ju je pitala,penjući joj se u

krilo,dok su njene lokne boje zlatnog meda padale niz mala ramena. Katherine dođe s Tanonove druge strane. -

Hoćeš li se vratiti?

Njene veliko oči boje ćilibra su sa isčekivanjem očekivali Tanonin odgovor.Tanon nije mogla to podnjeti.Biti će teško da se vrati u Englesku jednom kada zakorači u Wales.Ali ne i nemoguće,pomislila je,prisjećajući se Garethine garancije Williamu koji je morao proći granicu bez krvoprolića.Jednostavno je morala pronaći način da uvjeri Garetha da je ponovo vrati u 63.


posjetu,bar jednom godišnje.Šta joj je ono majka rekla kada se pripremala za udaju za Cedric?Žena,ako je pametna,nikada ne bi trebala pokušati vladati svojim suprugom.Ali blag dodir i žensko lukavstvo koje je Bog dao imalo je uticaja na čovjeka da bude po njenoj volji.Osmjehnula se,poljubivši rođakinju glavu,pa je rekla. -

Naravno.Posjetiću vas dok budem u mogućnosti.Sada idi niz stepenice sa Casey.Želim

da razgovaram sa vašom majkom. Gianelle je posmatrala kako njene kćeri napuštaju sobu. -

Idite pronaći oca,moje duše. Katherine,drži sestru za ruku niz stepenice. - povikala je za

njima,zatim se okrenula prema Tanon. -

Nešto te muči?

-

Oui.Imam pitanja o muškarcu i o braku.To je od najveće važnosti.

Gianelle je otišla do kreveta i sjela na njegov rub.Uzela je Tanon za ruku i potapšala je. -

Shvaćam da tvoj zaručnik izgleda malo.....primitivno,ali to nije nužno loša stvar.

Tanon se grimizno okrenula kada je njena strina pocrvenila. -

Nisam govorila o tome!Samo želim da znam šta..... Dragi Bože,strina Gia,kako

primitivno može da ne bude loša stvar kad je tvoj muž ogroman a ti si tako nježna?Ne,ne,ne nemoj mi odgovoriti.Samo mi reci,molim te,koje su to ženske smicalice? Gianellne ogromne topaz oči su se suzile na Tanon. -

Smicalice? - Njezina nećakinja je kimnula. - Pa,da vidim sada. - Podigla je pogled,a

zatim pogledala udesno,lupkajući prstom po bradi. - To je tvoj mozak. - Tanon se zakikotala,znajući da ne može biti u pravu. -

Ali majka je rekla žensko lukavstvo.Ako je to mozak,takođe ih imaju i muškarci,oui?

Gianelle ju je pogledala i odlučila da ne kaže ono što je mislila na njeno glupu misao. -

Pa,naravno,Dante ga ima.I tvoj otac je svakako inteligentan,dok je imao dobrog smisla

da oženi tvoju majku. Ustala je,i posegnula za Tanoninom četkom i počela da radi na nećakinjoj dugoj zapetljanoj kosi. -

Sumnjam da William ima mozga ispod svog tog osornog izgleda.

Tanon je zatvorila oči zbog strinine izjave i pitala se kako je Dante uopšte uspio osvojiti njeno srce. Gianelle sigurno nije imala visoko mišljenje o ljudima,osim za muža.Onda opet,bila je rob prije nego je upoznala Dantea,pateći se zbog zloupotrebe svog gospodara. Gianelle je 64.


uzdahnula,sjetivši se čovjeka koji joj je dao slobodu,i mnogo toga više. -

Tvoj stric je bio ljubazan i mirne naravi,i veoma strpljiv.

-

Ali mislila sam da je on bio ženskaroška zmija?

-

O da,bio je. - Gianelle je tiho frknula. - Prije nego me upoznao,nije bilo žive žene u

Engleskoj i Normandiji koja je bila sigurna od njegovog začarajućeg šarma i đavolskih rupica.Tih istih rupica koje i ti imaš. Tanon je kimnula i nasmješila se,izgubljena u nježnim tonovima strininog glasa. -

Nasmijavao me,i dao mi je stvari o kojima sam sanjala čitav život.. - Glas joj je postao

mekši,zajedno sa njenim potezima. - Kako se ne možeš zaljubiti u muškarca koji ti je dao more. -

Jesnostavno ne možeš. - Tanon se složila sa zamišljenim uzdahom,zadubljena u

strininoj poznatoj priči o njenom spasu iz ropstva okova od poletnog,nježnog čovjeka. Eloise je uletila u sobu,prestrašujući obje žene. -

Oprostite zbog mog kašnjenja,moja gospo. - govorila je sa naklonom,kako se u trenutku

uspravila,njeno kajanje je završilo. -

Dođi sada,imamo sate priprema prije vjenčanja,i manje od toga da se vidi šta je

učinjeno. Gotovo je preljetela preko sobe,ravno prema Tanononovoj zelenoj vjenčanići koja je bila prebačena na visokom naslonu stolice. -

Još uvjek ne vidim zbog čega je žurba. - Tanon je gledala kako sluškinja juri ,s haljinom

u ruci,prema vratima. -

Naborana je!Moram da.... - Eloise otvori vrata zatim zatetura unazad pa se nakloni

muškarcu koji je stajao s druge strane vrata. - Vaše Veličanstvo. Godine su bile ljubazne prema Williamu Osvajaču.Iako je prošao srednje godine,još uvjek se pojavljivao zgodan i dominantan.Čak i više,ovog jutra,odjeven u potpunoj odori za Tanonino vjenčanje.Njegova kosa do ramena je kompletno posjedila od suprugine smrti Matilde,malo više od godine dana,uredno zavazana sa crnom vrpcom na zatiljku.Pričvršćeni prsten od čistog zlata svjedočio je njegovoj vrhovnoj vladavini,zajedno sa veličanstvenim crvenim kaputom sa debelim zlatnim i srebrenim koncima zašivenim na ovratniku,porubu i manžetama.Njegov dubok sivi pogled je još uvjek posjedovao moć da se suprostavi čak i najotpornijem neprijatelju.Ali kada mu je pogled bio na Tanon,bio je ispunjen žaljenjem. -

Ostavi nas. -Tiho je naredio Eloise.Ušao je unutra i podigao ruku da zaustavi Gianelle 65.


kada se pomjerila da i ona izađe iz sobe,dok njegov pogled nikada nije napuštao Tanon. - Kako

se osjećaš,moja draga? -

Osjećam se kao da svi žele da vide kako odlazim.Znam da nije tako. - rekla mu je kada

je otvorio usne da protestuje. - Sve se događa brzo. -

Oui. - Jadno se složio. - Sutra nas napuštaš. - Izbjegavajući njen pogled,prešao je

preko sobe i sjeo na stolicu koja je do prije nekoliko trenutaka pridržavala Tanoninu vjenčanicu. -

Gareth se brzo mora vratiti u Wales.Njegovo prisustvo,kao i tvoje, je od velike važnosti. -

Da nije,ne bi me poslao. -Tanon mu je rekla,uvjeravajući ga da razumje.

Williamove oči su susrele njene,i nije si mogao pomoći a da se ne nasmije.Držao ju je u naručju sat poslje njenog rođenja.I od tog trenutka ju je zavolio kao da je bila njegova vlastita kći.Bilo mu je od velikog značaja što je ona toliko vredna za Wales,i zbog toga,mu je bilo iskreno žao.Nagnuo se napred u svojoj stolici i oslonio laktove na bedra. -

Znam da si učila o zemlji koju si trebala djeliti sa Cedric,ali želim ti reći gdje ideš da bolje

razumiješ. Wales je ispunjen ratom.Starosedioci su se borili na granicama sa jednim drugima na divljoj zemlji. - Dao joj je pogled koji je govorio da bi joj dao sve umjesto da joj to priča. - Ne mislim te uplašiti,Tanon.Ali moraš biti spremna. -

Ne plašiš me. - obećala mu je.

William ju je posmatrao sa ponosom u očima,sigurno ga podsjećajući na njenog oca ili majku. -

Zemljom ne vlada jedan kralj,nego mnogi,svako vlada područijima na

sjeveru,jugu,istoku i zapadu. - nastavio je. - Kraljevi su neprijatelji,ali su prinčevo donjeli rat jedni protiv drugih,koji se natječe da prošire teritoriju.Kralja Gruffydda sin, Dafydd od Gwynedd je na sjeveru,to je princ za kojeg smo mislili da je ubio Garetha.Ti si zalog mira od Normandijskog kralja,a ne Welshkog.Da li razumješ, ma chere? I dalje će biti borbe u Welshu,iako ti nećeš biti u sred toga.Siguran sam da je Garethova regija mirna. Tanon je kimnula,zahvalna što je Gareth tako vješt ratnik. -

Nisam imao prilike da pričam s tobom o ovome svemu. - William je ponovo skrenuo

pogled s nje. - Želim da znaš.... -

Ne. - Tanon skoči sa kreveta i kleknu pred njegove noge. - Šta god si mi želio reći,rekao

si mi svojim pogledom.Znam kako su teške bile neke tvoje odluke.Jer sam te vidjela na koljenima pred Bogom u crkvi.Ti si mudar i milosrdan,oprostio si čak i Hereward zbog njegovih pobunjeničkih godina.Prijatelj si mojim roditeljima i moj voljeni zaštitnik.Neću da me više moliš 66.


za oprost.Nema potrebe. - Uzela je njegovu veliku ruku i stavila si na obraz.- I sve će biti dobro sa mnom. - obećala je, obećavajući da će olakšati njegovu zabrinutost. William ju je sa prstima punim ožiljaka od bitaka uhvatio za lice,i kada je pogledala u njega,nasmješio se tako nježno da je skoro zaplakala. -

Znao sam da će tvoja majka proizvesti nevjerovatnu djecu.Nisam pogrešio.

-

Rijetko to radiš.

-

Traži bilo šta od mene, Tanon Risande,i ako je u mojoj moći da ga dam,daću ti ga.

Vragolast osmjeh joj se širio preko lica. -

Reci mi koje su to ženske smicalice.

Kralj je na trenutak zurio u nju,pitajući se da li ju je dobro čuo.Zatim je trepnuo i pogledao u Gianelle,nadajući se da će odgovoriti.Kada nije,on se namrštio i pročistio grlo. -

One su......one su.....

-

Oui?

Pogledao je dole na Tanonov bezazlen izgled i ponovo pročistio grlo. -

One su mističnst žena.Oui,to je ono što je.

-

Mističnost? - upita Gianelle, izgledajući zbunjeno. - Objasnite molim vas.

William zavuče prste u svoj ovratnik i poče ga vući. -

Žena ima mnogo oružja da koristi protiv čovjeka.

-

Oružje?

-

Oui,Tanon.Oružje. - kralj je rekao,gledajući prema vratima,gdje se molio da Brynna uđe i

preuzme ovaj prokleti razgovor. -

Prvo,njen uticaj na.....hm.....pa....bokovima.Takođe posjeduje taj „dođi pogled“. I ta

određena stvar koju radi sa trepavicama. -

Koja određena stvar? - Tanon ga je pritiskala,radoznala što dolazi do same srži toga.

William ju je direktno pogledao i zalepršao svojim trepavicama.Tanon je prsnula u smjeh. -

Dakle ženske smicalice su ono što žena koristi da omekša čovjeka.

Gianelle se htjela nasmijati zbog onoga što je kralj pokušavao reći.Ali saznala je istinu u tome da je to bilo neprihvatljivo. -

Da se pokori njenoj volje. - Tanon se nasmješila kada je William kimnuo.

-

To je varanje. - Gianelle se požalila. - Muž zaslužuje iskrenu strast.. - Odmahnula je

glavom i pokazala bradom na Williama. - Vidiš li sada na što sam mislila o njegovom mozgu,oui? -

Šta je sa mojim mozgom? - Kralj je zbunjeno pogledao u Gianelle. 67.


-

Strina Gia kaže da ga nemaš ispod tog osornog izgleda. - Tanon je rekla.

-

Ne budi takva beba. - Gianelle se smijala na kraljev ranjen izraz,a zatim zalepršala

trepavicama na njega. - Znaš da te obožavam, mon seigneur.

Tanon se tako brzo udala da nije imala vremena misliti o smicalicama,ili strasti,ili uopšte o bilo čemu.Predpostavljala je da je sveštenik morao požuriti sa ceremonijom zbog Rogerovog mumljanja o izgubljenom mirazu.Ili zbog načina kako je Madoc zurio u gunjđajućeg grofa,izazivajući ga da nastavi.Naravno,zbog kraljevog upozorenja da će ih obojicu izudarati,bio je i brz blagoslov.Tanonina majka je plakala.Jedan od Garethovih ljudi je pjevušio.A očevo kuckanje čizmom o pod je u crkvi zvučalo poput bubnjeva,davajući svima upozorenje da razmišlja da odvoji kćer od mladoženjenih ruku i da će ubiti sve one koji ga pokušaju zaustaviti.Izuzetno, Gareth se nije dao zbuniti tokom ceremonije.Jednom se čak okrenuo prema Tanon i namignuo joj.Njegovo mirno uvjerenje je smirilo neke njene živce,ali efekt je trajao sve dok sveštenik nije završio blagoslov i kad je došlo vreme da je Gareth poljubi.Nasmješio se,i stavio je ruku na njen obraz,saginjajući glavu prema njoj.Njegov palac je milovao njenu donju usnu dok ju je njegov topli dah prelazio preko njih.Tijelo joj se ukočilo.Ali onda kada je stavio usta na njena,zadirkivajući je,ne sa dugim posesivnim poljubcem,nego sa kratkim,otvorenih usta,bolno nježnim poljubcima,njezine kosti su podrhtavale.Uhvatila ga je za ramena zbog potpore i zato što nikada nije željela da prestane.Polako se povukao,samo inč od njene sanjive klonulosti koja se vidjela u očima,lizajući njen okus sa svojih usana. -

Hvala pretcima što je konačno gotovo. - Alwyn hrapavi glas se čuo kroz crkvu. - Idemo

da pijemo! Još uvjek gledajući u Tanon, Gareth se nasmijao, hvatajući je za ruku pa se okrenuo prema publici.Neki su bodrili,neki gunđali. Garethovi ljudi su kleknuli na jedno koljeno da bi odali počast njihovoj novoj princezi.

68.


DEVETO POGLAVLJE Gosti su otišli u veliku dvoranu,gdje ih je čekala velika gozba.Bilo je tu svirača harfi,akrobata i dvorskih luda za zabavljanje.Buradi Williamovog najboljeg vina,piva i viskija, su otvoreni za proslavu.Stolovi su bili bogato ukrašeni finim platnima i sjajnim srebrenim i zlatnim peharima.Pečeni labudi i fazani,punjeni sa raznim delicijama i prepelicama,su se nalazile na srebrenim pladnjevima posutim sa laticama od ruža.Miris pečene janjetine i morskog psa pirjanog u svježim gljivama su terala vodu na usta i stomak da krči.Kralj je vodio mladu i mladoženju,zajedno uz Tanonine roditelje,na podijum okićenog sa bujnim nizom šarenog cvijeća.Kasnije,velika dvorana je utihnula kada je Caio recitirao poeziju Welsha.Tanon nije mogla vjerovati kada joj je Gareth rekao da je

Madocov mlađi brat pjesnik.Sa oreolom

svjetlucavo bronzanih uvojaka koji su mu padali preko ogromnih očiju,izgledao je više kao anđeo nego kao ratnik.Tanon je slušala njegove priče o ljubavi i vjernosti,dok je pogledavala svog muža koji se nalazio pored nje.Nije se nadala ljubavi,ali hoće li on naći ljubavnicu ako ga ona ne zadovolji?Nije htjela da je nađe.Nije htjela da poljubi bilo koju drugu ženu na način kao što ljubi nju.Svetci,ali bio je dobar u tome.Pitala se da li se i drugi muškarci ljube kao on.Sumnjala je u to.I izgledao je zadovoljno s njom posle toga,iako nije uradila ništa,osim što je stajala slaba u njegovim rukama.Smješila se na njegov profil prije nego je shvatila šta radi.Bio je takođe dobro vaspitan.Zašto ona........ -

Pakao. - Promumljao je,mršteći se na publiku.

-

Gareth. - Tanon se nagela i šapnula. - Željela bih kada bi ste se suzdržali od...

-

Prokleta budala će započeti još jedan rat. - Ustao je sa stolice i ostavio je bez ijedne

reči.Tanon ga je gledala kako korača prema Alwyn,najjačem od četiri čovjeka koja su pratila Garetha posljednja dva dana.U ovom trenutku,čak i debeli Hereward od Wake je smirivao jakog velšanina. -

Ali kurvin sin je nazvao Caina ženom. - Alwyn se zagledao preko Herewardovog ramena

i vikao. - Razbiću mu glavu šakom i koristiću je kao pehar! -

Alwyn. - Gareth nije vikao,ali njegov hladan ton zaledio je žamor gostiju. - Idi van i uzmi

malo zraka. Alwyn se nije bunio.Povukao je ruke iz Herewardovog stiska.A Gareth je uzeo pehar iz Alwynovih ruku kad je prolazio pored njega.Kad je siledžija od ratnika otišao, Gareth je pogledao 69.


u normandijskog kralja koji je uvredio Ciana i ponudio mu naklonjen osmjeh,koji je sadržao obećanje kazne ako ponovo otvori usta.Kada se Gareth okrenuo prema podijumu,Roger mu je stao na put.Tanon je vidjela oca kako kreće da se umješa,ali ga je Williamova ruka na ramenu zaustavila.Iako niko nije zaustavio Madoca,kad se nekoliko metara dalje odgurnuo od zida i namrštio se na Rogera. -

Još uvjek si arogantno kopile. - deCourtenay je pljunuo,zatim se zanjihao na nogama. –

Nisi se promjenio. Gareth je pogledao dole u prazan pehar koji je Roger držao i nestrpljivo uzdahnuo. -

Trebalo bi da misliš koliko piješ. - rekao mu je sa malim tragom pretnje koji se mogao

čuti u njegovim rečima. - Moglo bi biti smrtonosno za tebe. DeCourtenay je bio previše pijan kako bi obratio pažnju na upozorenje. -

Trebao sam te ubiti prije dvanaest godina.

-

To bi bilo nemoguće. - Gareth ga je uvjeravao,i pokušao da ga obiđe.Roger se ponovo

pomjerio kako bi mu blokirao put. -

Ukrao si je od mene! - Odjednom je urlao,dovodeći Dantea kao i Brandona na noge.

-

Naprotiv,ti si je ukrao od mene. - Gareth ga mirno ispravi.

-

Ali nisi znao ništa o tome,tako da te neću ubiti. - Roger se nasmijao,ali trenutak

kasnije,lice mu se pretvorilo u masku bijesa. - Njezin miraz je trebao biti moj.Zbog tebe sam na

turniru izgledao kao budala.Ja ću........ -

Ti jesi budala deCourtenay. - Garethov glas je nadvisio njegov. - Znao sam to još od

onog trenutka kada sam te prvi put pogledao. - Prišao je bliže,s pogledom izazova,i stavom da brzo okonča ovu prepirku. - Od mene si izgubio zbog loše vještine kao i tvog lošeg ukusa kod

žena.Hoćeš li me iskušati sada da te povredim više od ponosa? - Iako su njegove reči zvučale kao upozorenje,zvučao je nestrpljivo da izvrši pretnju. - Madoc. - Gareth nije skidao pogleda sa Rogera kada je njegov prvi zapovjednik stao pored njega. - Skloni mi ovu pijanicu s puta.Ne

želim da uprljam ruke sa njegovom krvi uoči moje vjenčane noći. Tanon je bila u šoku kada je Madoc gurnuo pijanog grofa neposredno blizu stolova.Sada kada mu je put bio čist,Gareth se vratio na podijum bez zanimanja da pogleda gdje je Roger pao. -

Dobro si se pobrinuo za to, - William je komentarisao prije nego je Gareth sjeo. –

DeCourtenay je to čekalo zbog nepristojnog ponašanja prošle noći. -

Uz dužno poštovanje,Vaše Veličanstvo. - Gareth je rekao uz blagi kikot nevjerice. - Da li 70.


ste bili pijani kao deCourtenay kada ste mu obećali Tanon?Rekao sam vam kako ju je loše tretirao onog dana sa svinjom,a ipak si sredio da se uda za njega? William ga je na trenutak posmatrao sa smrtonosnom mirnoćom,zatim se nageo napred i nasmješio se Tanon preko Garethovih prsa. -

Ma chere,idi kod svoje majke i razgovaraj s Danteom i njegovom ljupkom suprugom.

Tanon je znala po Williamovom glasu da je ljut na Garetha zbog onoga što je upravo rekao.Kralj joj je rekao da ode jer će zadaviti njenog muža.Nerado je išla,jer je Gareth govorio u njezinoj odbrani.Nervozno je pogledala muža a zatim se izvinila. -

Gareth. - William je tiho počeo dok je žena otišla. - Ako ikada tako opet budeš pričao sa

mnom,odrezaću ti glavu i objesiću je na krunište.Jasno? Gareth je vidjeo smrt u očima. -

Da. - Izazov u njegovom hladnom pogledu je iznenadio Williama i naterao ga da se u

isto vrijeme nasmije.Ne bi dopustio Tanon da se uda za tu budalu. -

Ne moram ti objašnjavati svoje odluke,ali kad sam poslje vidio deCourtenay

akciju,pitanje je bilo važeće. - William se nageo na stolicu,uzimajući pehar vina. - DeCourtenay otac se borio sa mnom u Hastingsu.Bio je moj prijatelj,što je razlog zbog koga sam njegovom sinu pokazao milost nakon što si potvrdio njegovo maltretiranje prema Tanon.Istina je da je Roger bio nestašan kao djete.Poslao sam ga u Normandiju da bi preusmjerio tu energiju u nešto konstruktivnije.Kad se vratio,izgledao je drugačije i bio odgovarajući izbor za Tanoninog supruga.Takođe je nasljedio mnogo zemlje kada mu je umro otac.Da li te to zadovoljava? -

Da. - Gareth je rekao,osjećajući olakšanje što je na vrijeme stigao u Winchester da

ponovo spasi Tanon od Rogera.Gledao je dvoranu u potrazi za ženom. -

Dobro. - William je pratio njegov pogled do Danteovog stola,gdje je Tanon sjedila i

pijuckala piće. - Možeš otići kod nje. Kad je Gareth otišao, William se okrenuo prema Brandu. -

Sviđa mi se.

Brand se nasmijao,uhatajući ženin pogled,i mahnuo joj da dođe kod njega. -

Jesi li zato zapretio da ćeš mu osjeći glavu?

William je kimnuo i progutao gutljaj vina. -

Morao sam. On je opasan čovjek, Brand. Imam njegovo poštovanje. Da ga izgubim bilo

bi zaista glupo I smrtonosno.


Tanon podiže pogled sa svog pehara i osjeti kako joj osmjeh prelazi licem kada je vidjela Garetha da ide prema njoj kroz gomilu gostiju.On je rekao Williamu za Rogera i Petuniu.Nije je samo tog dana spasio od Rogera,nego za narednih dvanaest godina.Osmjeh joj se smekšao.On je bio razlog zbog koga je Roger daleko poslan.Nadala se da William nije bio prestrog prema njemu,ali imala je poteškoća da se sjeti zašto je William bio ljut.Njezine misli su sve nešto bile zbrkane.Takođe je i osjećala vrtoglavicu.Gareth i njegov čudni efekt na nju su bili krivi.Prvi put u godinama,osjećala je nemoć nad svojim emocijama.Panika je rasla u njenom grlu.saprala ju je sa još jednim gutljajem pića.Zadrhtala je kada je topla tekućina tekla dole.Spasio ju je od Rogera,i ovog puta je osjetila još jače olakšanje nego prvi put.Nadala se da će je Gareth opet poljubiti.Svidjeo joj se način na koji je stavio žuljave prste na njeno lice,način na koji je prislonio tvrde djelove svoga tijela uz nju.Pogledom je prelazila preko njega,na bokove zatim na bedra.Zatvorila je oči.Zašto od samog pogleda na njegove noge ima osjećaj kao da su joj leđa od maslaca?Rasla je oko stotine muškaraca,a ni jedan od njih je nikada nije dovodio njene misli u iskušenje na takve pokvarenosti.Sada je bila udata, a od nje se očekiva da obavi svoje dužnosti žene bistre glave.O,Bože,kako će to napraviti?Jedva se mogla sjetiti svog imena,a bio je u potpunosti obučen!A kako će biti kasnije s njim? Njezini živci su gorjeli u plamenu.Šta ako je on bio divlji u krevetu kao što je bio i na polju?Njie li njena strina spomenula nešto o primitivnim muškarcima?Kroz trepavice je pogledala lica oko nje,moleći se da njeni crveni obrazi nisu otkrili njezine bludne misli.Gareth je skoro stigao do nje.Njegov pogled se zaustavio na nju,opipljiv kao i dodir.Njegove nosnice blago raširene dok je udisao njezin miris.Njegova zlatna kosa je lepršala dok je hodao,izgledajući poput lava koji vreba svoju partnericu.Tanon je popila svoje piće i vrtjela prsten oko prsta kada je stigao do njenog stola. Merde,činio ju je raspoloženom. -

Drago mi je što još uvjek imaš svoje usne. - Trepnula je i prebljedila. - Mislim bokove.

Nesvjesno,pogled joj je opet pao na njegova bedra.Zatresla je glavom da je raščisti,ali to je samo napravilo da se dvorana zavrti u krug. -

Zadovoljna sam, - izgovarajući svaku reč sa pažnjom, „da još imaš sve djelove

tijela.Oui,to je u redu. -

Moji djelovi tijela su u redu.“ - Gareth ju je uvjeravao sa opuštenim osmjehom.Nasmijala

se,ali to je zvučalo kao živčano likovanje. - Dođi. - Pružio joj je ruku i podigao je na noge. - Želim

da budem nasamo s tobom. 72.


Oči su joj se raširile. -

Ali ja ne znam šta trebam raditi! - Prošaputala je dok su napuštali stol.

-

O čemu?

-

O.... - Nagnula se blize njemu i posrnula na njegova prsa.Ruke su mu odmah bile oko

nje,stabilno je držeći.Nagnula je lice prema njegovom i prošaputala, - ....poslje. Gareth je pogledao dole u njene oči tako nježno da je Tanon osjetila iskušenje da mu stavi ruke oko vrata i poljubi ga upravo ovdje u velikoj dvorani. -

Ne brini zbog toga. - Glas mu je bio topao dok je dah padao na njenoj usni.

-

Oh,ali brinem! - Odgurnila se od njega. - Moram razgovarati s majkom.Bila je jutros

bolesna,i nisam joj željela dosađivati sa svojim problemima. - Tanon je brzo govorila,uvijajući rukama haljinu. - Ona je trudna,i ja neću moći vidjeti bebu.Možda ćemo moći posjetiti?Moja

rođaka me baš jutros pitala........ -

Ne.

-

Ne?

-

Previše je teško prelaziti granice,Tanon.

-

Možemo reći da nam William pošalje poruku. - Trepnula je na njega nekoliko puta,ali

osvetljenje

velike

dvorane

joj

je

opet

izazvalo

vrtoglavicu.Njezine

smicalice

su

je

iznevjerile.Ramena su joj klonula. -

Zaboravimo dolazak ovamo i pođimo....

Usnica joj je podrhtavala i suze su joj krenule niz obraz. -

Dovraga. - čula ga je kako psuje.Prošao je prstima kroz kosu.Izgledao je tako izgubljeno

i bespomoćno,da bi se Tanon smijala zbog ovog izuzetnog iskusnog ratnika koji je izgledao tako

nespokojno da

nije bila tužna. - Prestani,Tanon. - Zahtjevao je. - Šta god je uzrok

tome,možemo nasamo razgovarati. -

Nedostaje mi majka. - Spustila je pogled,sakrivajući zelene oči ispod blistavih crnih

trepavica. -

Ona je dva prokleta koraka od tebe!

-

Ali prekosutra......... - Šmrcnu i nemarno obrisa navalu suza.

-

U redu. - Gareth kratko prizna,znajući da će zažaliti zbog ovoga. - Pokušaću.Pronaći ću

načina.Prestani plakati. Obrisala je nos i pogledala u njega. 73.


-

Stvarno misliš?“

Namrštio se na nju. -

Sasvim sam siguran da sam to rekao.

Njezina radost je bila automatska.Skočila mu je u naručje,ruke stavljajući oko njegova vrata.Dok ju je nalet sreće obuzeo,otkrila je koje su najmoćnije ženske smicalice od svih.Suze. -

Da li si sada spremna za krevet? - Glas mu je uz njezino uho zvučao nisko,nježno.Tijelo

mu je očvrsnulo.Ruke su mu bile omotane oko njenog struka,privlačevši je na svoje mišiće.Ali Tanon je jedva primjećivala.Odjednom se osjećala previše iscrpljeno da bi mu uzvratila osmjeh.Zjevnula je. -

Oui,jako sam pospana.

Osmjeh mu je izbljedio. -

Pospana? - Sagnuo je i pomirisao joj dah. -Tanon,jesi li pila viski?

-

Samo malo. - Spustila je glavu na njegova prsa i zatvorila oči.

-

Koliko?

-

Hmmmm.Jedan pehar,mislim.Okus je u početku bio grozan,ali poslje je bio sladak.

-

Ti si pijana.

Usta su joj se otvorila. -

Nisam pijana!Dame ne piju!

-

Hriste. - Sageo se i podigao ju je u naručje kad se naslonila na njega.

-

Stvarno moraš prestati psovati,Gareth.

Držala se za njegov vrat dok je išao prema stepenicama. -

Laku noć majko. - Povikala je prije nego su izašli iz velike dvorane.

74.


DESETO POGLAVLJE. -

Tako si snažan. - Tanon zaprede uz njegova prsa,dok ju je nosio uz stepenice.

Gareth pokuša prisjetiti sebe da je ljut na nju. Ali izgledala je tako prokleto privlačno,dok je umiljato držala glavu uz njegova prsa,osmijeha prepunog zadovoljstva,da se njegova ljutnja lagano topila. -

Nisi preteška. - on promrmlja,osjećajući se slabijim nego ikad prije u životu. Gledajući te

usne kroz glavu mu prođu sjećanja, na njezin prvi osmijeh koji mu je podarila tim predivnim usnama. Prokletstvo , još uvijek je posjedovala moć da ga učini bespomoćnim. Odnio ju je u svoju sobu i posjeo na svoj krevet. Njezini kapci se otvore i otkriju zeleni bljesak.Kada je shvatila gdje se nalazi,pokuša se ustati i osloniti na noge i pri tom problijedi. -

Sjedni. - Gareth ju nježno posjedne natrag,napuštajući je dok je dohvaćao krpu sa

malenog stola,koji je bio postavljen u sobu zbog njihovog vjenčanja. Na njemu je postavljena košara sa voćem,kruh,medene slastice i dvije boce vina. Umoči krpu u lavor s vodom i vrati se krevetu. - Ovo će ti pomoći da se bolje osjećaš. - Sjedne kraj nje i stavi joj krpu na čelo. -

Ali ja …

-

Ssh. - On je ušutka.Njegov dodir je bio nježan i umirujući,te Tanon ubrzo zatvori oči i

opusti se. Slab uzdah joj rastvori usnice.Prokleti whiskey,Gareth pomisli jadno,zureći u nju. Povuče joj kaluđerski veo s kose. Odvratna stvar je prekrivala svu ljepotu ženine kose,sakrivajući je ispod slojeva vela. Kovrče su joj lepršale po obrazima. On ih svojim prstima odmaknu.Pogled mu se zaustavi na nježnoj krivulji njene jamice i premjesti se na usne.Stisnuo je zube osjetivši stezanje u trbuhu.K vragu,imao je planove za te usne.Namjeravao je poljubiti svaki dio nje,polako,promišljeno,dok se ne opusti u njegovom naručju i prestane se brinuti o tome što radi u njegovom krevetu. -

Tanon?

Kapci joj se titrajući otvore. Pogleda u njegove oči i nasmiješi se. -

Gareth. - ona tiho odgovori. - Da li se sjećaš predivnih priča,koje si mi nekad pričao o

Walesu? -

Aha.. - on promrmlja,dok je zadovoljno dijelio njeno uživanje u njihovom zajedništvu.

-

Da li su istinite? Čula sam toliko mnogo strašnih stvari.

Gledala je u njega na način, kao da je spremna povjerovati u sve što bi joj rekao.Rekao joj je 75.


istinu. -

Aha…istinite su.

On poseže za pramenom njene kose i promotri ga,opčinjen,dok su joj se ostale kovrče rasule po ramenima. Ovakve je se sjeća. -

Ljut si na mene?

-

Ne.. - on joj odgovori ,napajajući očima njeno lice.

-

Ali mrštiš se. - Njen glas se malo smekša kad su im se pogledi sreli ponovo.

-

To je zbog toga što ludim i to me zabrinjava.

-

Doista? - Ona ga upita,živo svjesna njegovog dodira i načina na koji mu se zavodljivi ton

glasa razlijeva po njoj. -

Aha.. - On doda i podari joj osmijeh prepun topline,nije si mogla pomoći nego se

prepustiti da je taj osmijeh zapali. -

Čitavo vrijeme zamišljam kako te ljubim.

Tračak sjećanja joj prođe kroz misli,o nečemu važnom zbog čega joj se ne bi trebao sviđati,ali u ovom trenutku,jedino o čemu može razmišljati su njegova usta. -

Priznajem. - ona mu odgovori sa naznakom ružičastog na svojim obrazima, - I ja sam

zamišljala kako ljubim tebe. On iznenađeno podigne obrvu. -

Jesi li?

Kada je posramljeno kimnula,njegov nakrivljeni seksi osmijeh mu oboji oči toplinom. Nagne se naprijed,ispuštajući krpu iz prstiju,skliznuvši rukom niz njenu kosu. -

Dođi ovamo. - on šapne,koristeći malo svoje snage da bi njene usne privukao bliže

svojima,a vještim iskustvom ljubavnika nagne joj glavu točno pod pravim kutom da bi ju cijelu dobio.Njegove usne je dotaknu poput milovanja,kradući joj dah. Nije gladno navalio ,već bolno sporo,kontrolirajući svaki dodir,zadirkujući,kušajući i grickajući njena usta. Vrh njegovog jezika je klizio rubovima njenih usana izvlačeći slab uzdah iz dna njenog grla. Zvuk koji je ispustila učini da se svi Garethovi mišići stvrdnu.On pomakne svoje tijelo i nju zahvati elegantni zagrljaj čelika. Njena usta su mu se cijela predala i on jezikom zaroni između delikatne barikade koje su sačinjavale njene usne, ispustivši hrapav jauk vlastitog zadovoljstva.Tanon uhvati slabost u njegovom zagrljaju,dok je njegov jezik klizio preko njenog kao u plesu,prateći ritam njenog srca,osjećajući bol za nečim više.Sva osjetila su joj bila natopljena divljim mirisom 76.


požude,okusom opasnosti i uzbuđenja. Osjetila je njegovo srce kako jako udara uz njene grudi,njegove jake ruke preko svojih leđa. Kliznuo je rukom u njene kovrče,naginjući joj glavu unatrag. Prekidajući njihov poljubac,klizio je usnama preko njenog obraza i preko linije elegantnog vrata. Kad se povukao,kroz razdvojene usne mu iziđe težak uzdah. Sumračan pogled mu je tinjao mračnim namjerama učinivši da Tanonin puls podivlja. -

Nemoj me se plašiti. - Njegova naredba je izrečena sa takvim primamljivim tonom,

Tanon pomisli da ga je ne moguće ne poslušati.On savije svoj prst oko čipke koja je držala njen teški,gornji dio haljine i potegne je uz blagi trzaj. Haljina padne. Dlanovima zagladi donji dio haljine,ispod i poviše ramena,razotkrivajući njezin skroman dekolte. Oči su mu bile natopljene njom,kao da stoji gola pred njim.Tanon hrapavo udahne,ne zbog straha već zbog zločestog,dekadentnog osjećaja da je poželjna. Osjeti

zapanjenost

i posramljenost

zbog

oduševljenja u tako izopačenom užitku. Ali kad je pogledala u njegove oči i ugleda grozničavi pogled u njima,otkrije da je on zadržao dah poput nje,prestane razmišljati o svemu.Kada je prsima prošao preko njene kože,šarajući preko vrhova njenih mliječnih grudi,Tanon zatvori oči izvijajući leđa.Saginjući glavu, Gareth poljubi mjesto na kojem su mu upravo bili prsti.Začuje njen promukao jauk, prije nego je leđima pala na krevet.On podigne pogled s njenih grudi. -

Tanon? - Kada mu nije odmah odgovorila,on je blago prodrma.- Tanon?Pakao,probudi

se. - Ona se ne pomaknu. Njegove oči pronađu bokal sa vodom preko puta sobe,i u jednom trenutku razmotri da li da joj ga istrese na glavu. - Isuse. Odgurne se s kreveta i stane zuriti dolje u njen ne pomično telo.Sada,ovo je nešto na što se nije bio navikao. Nijedna žena nikad nije zaspaladok je bila s njim-i dok ju je upravo ljubio!Pusti svoj pogled da mu klizne preko njenog tijela.Isuse,što joj je sve želio raditi. Ali sada nije mogao ništa napraviti.Ne može voditi ljubav sa ženom bez svijesti. Bez obzira što je to njegova prva bračna noć. Nije se usudio da je razodjene,iako joj je gornji dio haljine bio smiješno nezgrapan. Zašto Normani osjećaju potrebu da sve pokrivaju svojom teškom odjećom, kao da je duboka zima?Tjerajući sebe da se odmakne od kreveta,on prijeđe sobu i padne u stolicu pored ognjišta. Gledao je u nju.Mora da je lud kad je prihvatio da uzme ženu. Ono što treba je mir u svom životu,ne uznemiravanje.Da je imao imalo pameti,odbio bi obećanu nevjestu svog prognanog brata i vratio se u Dafyddovu šumu završiti ono što je trebao prije godine dana-rascijepiti gada na pola,i onda saznati tko je taj među njegovim ljudima,koji ga je izdao sjevernom princu. Provuče svoje ruke kroz kosu,pokušavajući očistiti se od nježnih niti pred licem.Umjesto toga,evo ga sjedi ovdje pogleda uprtog u njegovu pijanu ženu.Razmišljao je da se vrati na 77.


slavlje u velikoj dvorani,ali Madoc i njegovi ljudi mu nikad ne bi zaboravili da je prvu bračnu radije proveo s njima,nego sa svojom predivnom mladom.Kriste,oduzimala je dah,razmišljao je tapkajući prstima po naslonu sjedalice.Osjetio je kako mu srce usporava kad se sjetio bezazleno podizanje obrva,bujne trepavice nasuprot kremaste kože lica,kad mu je kazala da ne zna što da radi….poslije. Najvjerojatnije je to bio razlog zašto se napila.Vjerojatno se na smrt prestrašila bračne postelje.Ali dođavola, nije sa strahom reagirala na njegov dodir.On se pomakne na sjedalici kao da mu je neudobno. Okus njene kože mu se još osjećao na usnama. Njena nevinost je izrasla u ženu.Večeras je bila otvorena i meka,kao da za ništa drugo nikad nije znala.On se nasmiješi. Tanon se uopće nije toliko promijenila. -

Neka mi Bog pomogne. - on promrmlja trljajući rukom čeljust. - Slab sam na nju sad,kao

i kad sam imao deset godina. - S ničim osim osmijeha,uvjerila ga je da joj dopusti da povede svoju dadilju s njima kući.Par suza i on daje obećanje da će pronaći način da posjećuje svoju obitelj.Kako će zaboga ispuniti taj zavjet koji je dao? Prokleto kako.Zašto se ne bi vratio ovamo? Došao je po ono što treba njegov narod. Namjeravao je više nikad ne kročiti nogom u Englesku. Ima puno važnijih

stvari koje namjerava učiniti ,kao posjetiti svog ujaka i vidjeti svoj narod

nakon gotovo godine izbivanja.On odbaci svoje čizme,ustane i krene prema krevetu usput skidajući odjeću.On je ovo pomno planirao. Osloboditi će je njenog straha,njene nevinosti… Nigdje u tom planu nije namjeravao ponovo

izgubiti svoje srce zbog nje,i pretvoriti se u

maćuhicu.Mir : on podsjeti sebe na ovaj cilj. On radi ovo zbog mira. Sruši se na krevet i savije ruke ispod glave,ostajući dalje od nje. Večeras će je pustiti da spava.Ne želi je poplašiti izazivajućim dodirima.Ali sutra navečer,pomisli..imat će je ili će mu se Madocov dobar osjećaj obiti o glavu. Sljedećeg jutra Gereth otvori oči pljujući Tanoninu kosu iz usta.Trebao mu je trenutak da shvati da je težina koju osjeća na svojim prsima,njegova žena. Spavala je, ispružena preko njega i hrkala je kao da jeon najmekaniji jastuk koji postoji. Pokušao je pomaknuti rame ali utrnulo je.Mora da je cijelu noć spavala preko njega. Kriste,to ga je dovelo do potpunog razbuđivanja pod plahtom. On razgiba prste da bi osjetio kako krv cirkulira njima,tada razgiba i ručni zglob par puta. -

Tanon. - On je pokuša pomaknuti ali ona promrmlja i skoro otopi svu njegovu odlučnost.

Preseli dlan poviše njene zavodničke stražnjice i stisne zube.Bio je u napasti, ali dovraga,kako da se očekuje da čovjek ima kontrolu nad sobom, ometan toplinom ženina tijela pored sebe? -

Tanon,probudi se. 78.


Ona se pomakne,a on zatvori oči,boreći se da je ne prevrne na leđa i utaži glad. -

Oh. - ona promrmlja u agoniji stišćući glavu. - Osjećam kao da mi je konj pao na glavu.

Pored nje,Gareth prokune whiskey. -

„Zaslužila si svoju nelagodu zbog pijenja whiskeya.

Eto..sad nije mekan poput njenog jastuka i sad zna to. -

Gareth,molim te snizi svoj ton.

-

Makni se od mene.

-

Ne mogu.

-

Tanon,kunem se u svoju stoku,ako se još jednom tako pomakneš,rastrgat ću tu haljinu

sa tvoga tijela i uraditi ono što sam propustio sinoć napraviti. Njene oči se širom otvore. Odgurne se od njega ne obazirući se na bol koja joj je pulsirala u glavi. Njena ruka dodirne njegova gola prsa . Procvili i povuče j natrag. Čim se oslobodio,skočio je s kreveta i prešao sobu. -

Blagi Bože,pa ti si skroz gol!

Prizor njegove stražnjice umalo navede Tanon da zaboravi na bubnjanje u glavi.Bez ičeg na sebi,on je bio predivan kip, njegovo tijelo je bilo sačinjeno od brušenih mišića koji su se protezali od širokih ramena prema mišićavim nogama. -

Uvijek spavam gol. - bez okretanja joj odgovori.

Išao je prema malenom,svečano postavljenom stolu i uzme zdjelu sa šljivama i datuljama. Uzme šljivu i okrene se s namjerom da se vrati krevetu.Tanonine oči se širom otvore i opet se čvrsto stisnuvši zatvore. -

Tanon,ja sam tvoj muž. Otvori oči i nešto pojedi.

Oh,zar ju je trebao podsjetiti na to? Zar pri tom treba još zvučati tako privlačno i toplo? I mora li biti tako….ogroman? Povuče plahtu sa kreveta i uperi je prema njemu,oči su joj još uvijek bile zatvorene. Trenutak poslije osjeti kako se madrac lagano udubio. Proviri prema njemu lagano razdvojivši trepavice. Kao što se i bojala,on je sjedio pored nje,ali makar je plahtom pokrio svoje nago tijelo.Tanon usmjeri svoj pogled na njegovo lice,koje je ionako bilo isto smrtonosno privlačno,kao i ostatak njega.Njena glava se pobuni. Nije imala nikakvih sjećanja na prošlu noć i željela je da tako i ostane. -

Ja ću otići,tako da se možeš odjenuti. - Ona se pomakne prema kraju kreveta.

Spriječi je drvena posuda ispred lica. -

Jedi. 79.


-

Stavi odjeću na sebe.Ne mogu...

-

Ne želim..

-

Oh.. - Njene oči ga pogledaju izazivajući. - Ti primitivno razgovaraš,kao što i izgledaš.

-

Očito nisam dovoljno primitivan da bi ostavio krv na plahtama. - On uperi svoj ledeno

plavi pogled u nju. - Ali mogu se natjerati. Pogledavši dolje,Tanon podigne ruku do potrgane čipke na svojoj haljini,te podigne optužujući pogled u njega.Njegove oči su se napajale njenim dekolteom. Trebao je osjećati žaljenje što ju je pokušao uzeti u tako jadnom stanju, ali pakao… -

Nisi se opirala.

Ona otvori usta ali ništa ne izađe iz njih.On se nasmiješi i zagrize šljivu. -

Što bi taj podsmijeh trebao značiti? - upita, stavljajući ruku na svoj savijeni bok. On je

pogleda sa gladnim,procjenjujućim pogledom,koji je nekad viđala na licima očevih vitezova,kad se neka interesantna djevojka nalazila pred njima. .- Ja sam dama,u slučaju da si zaboravio. Ona mahne čipkastim vezicama ,time izazivajući njegovu želju da joj strgne haljinu. -

Ti si žena i nisi zaboravila.

Rumenilo na obrazima nasuprot njenim široko otvorenim, zelenim očima je bilo tako privlačno. -

Što sam učinila? - ona tiho upita,pritisnuvši jače vezice.

-

Izludila si me.

Mislio je da nije moguće da joj se oči mogu još više raširiti. Pogriješio je. -

Jesam?

-

Aha..i upravo to opet činiš.

Sviđao joj se način na koji je gledao u njene usne,na isti onaj na koji ih je i jučer gledao. Sagnuo se prema njoj,približavajući usne.Ne! Ona okrene svoje lice od njega. Nije željela da mu se sviđa,iako je njegova želja za njom bila tako stimulirajuća.Morala je podsjetiti sebe zašto je toliko puta u prošlosti,trebala skupiti dovoljno hrabrosti da bi ga pogledala.Prokune Rogera jer je izgubio na tom turniru.Ovo bi bilo puno jednostavnije s njim.Netko je pokucao na vratima. Tanon skoči s kreveta,skupljajući vezice haljine.Njena glava se odmah razbistri kad je pogledala muškarca koji je još uvijek sjedio na njenom krevetu, plahta padne nisko na njegovim kukovima,njegov ravni,mišićavi trbuh je imao primamljiv otkos zlatnih kovrčica.Kratko sretne njegov pogled,zamjećujući frustrirani trag u njemu. -

Trenutak,molim. - Ona uzvrati,mahnito popravljajući naboranu haljinu na grudima,dok je

Gareth opušteno popravio plahtu oko tijela i izvijajući leđa,namjestio se na jastuku.Njegove oči 80.


je nisu napuštale dok je kretala prema vratima i otvorila ih,propuštajući unutra tri žene. -

Ah,dobro,ustali ste. - Rebecca iskosa pogleda Tanoninu kosu,poliže svoj prst i uvije

zalutali pramen. Okrene se i podari Garethu lijep osmijeh,ali odmah potom vrati pogled i lagano se zarumeni. Eloise i Lorette se također nisu puno bolje nosile sa njegovom prisutnošću. Tanon uperi pogled u njega i protrne sve do nožnih prstiju.Ležao je tamo izgledajući božanstveno. Cijeli opušten i sjajan,njegova griva boje meda se prelijeva preko brončanih ramena,koja su stajala bahato i arogantno,kako i dolikuje njegovoj tituli. -

Dobro. - Rebecca pročisti grlo i uhvati Tanonin zglob. - Znaš,već je kasno. Moramo te

odjenuti za putovanje . Dođi..idemo te odvesti do tvoje sobe i ... -

Ovo je njena soba. - Gareth je ispravi sa kreveta.

-

Naravno,moj lorde. - Rebecca pogleda u njegovom smjeru,ali ne direktno u njega.

-

I sama se može obući.Jel tako Tanon?Dobro.

Tanon o tome trenutak promisli pa zatrese glavom. -

Ne…moja je haljina jako zapetljana i ima toliko toga za obući. Potrajalo bi satima.

Gareth kimne. -

Dobro onda.

Kada se ustao,Lorette i Eloise se okrenu prema vratima. -

Djevojke,vi iziđite dok se odjenem i onda se možete vratiti odjenuti Tanon ovdje. - On

ispuže s kreveta,jednom rukom pridržavajući plahtu. Tanonine sluškinje jurnuše prema vratima i požuriše vani sa Tanon za petama.Garethov glas je zaustavi. -

Ti ostani ovdje.

Tanon se okrenu prema njemu. -

Ali ja..

Sirova naredba u njegovom pogledu zaustavi ostatak njenih riječi.Ona mu se namršti i prekrsti ruke na grudima. -

Zatvori vrata. - on zazove Rebeccu koja je stajala u hodniku. - To je prizor na koji ćeš se

morati naviknuti,ženo. - kaže on ispustivši plahtu i posegne za odjećom. -

Nemoguće. - Tanon promrmlja,nemoćna da odvrati pogled od mučne igre mišića,

smještenih na njegovim ramenima i leđima dok se oblačio.On joj dobaci osmijeh preko ramena i obuče svoje mekane,kožne hlače preko stražnjice. Ostavi uzice nisko ispod stomaka i trzne ih prije nego ih je svezao. 81.


-

Kako tvoja glava? - on upita oblačeći tuniku dugih rukava.

-

Bolje. - Morala je priznati da joj glas u ušima lažno zvuči.Odmakne svoj pogled od njega

i pogleda po sobi. - Ali ne volim tvoja naređivanja. To je jako nepristojno i pomalo životinjski. Krenu prema vratima ali se zaustavi kad ju je sustigao. Približavajući usne njenom uhu,on osjeti njen tobolac bliže sebi. -

Ja sam zadovoljan što pogled na mene ima tako ozdravljujuće djelovanje na tebe. –

Toplina u njegovom zadirkujućem osmijehu se prelije preko glasa. - I proradit ču na svom

ponašanju. - on joj obeća prije nego je ponovo otvorio vrata. Tanonina dadilja mu dobaci brz odobravajući pogled kada se vratila iako je zamijetila da mu je tunika bez rukava,pomalo drska. -

Brzo ćemo ti ju dovesti dolje. - Dadilja ga obavijesti,prolazeći pored njega sa bogatom

haljinom boje šampanjca,obješenom preko ruke.- Moj lorde,u velikoj dvorani vas čekaju knedle i

topla medovina. -

Ja ne odlazim. - Njegova griva se lagano zanjiše kad im se okrenuo i uperio pogled u

-

Sigurno,ne možete misliti da… - njene oči se širom otvore,dok je privlačila sjedalicu i

njih. sjela. Tanonina usta se širom otvore. - Ma ne misliš valjda gledati? -

Zašto ne?Ti si moja žena. - Kada je nastavila zuriti u njega,on je nestrpljivo pogleda. –

Da li tvoj otac odlazi iz sobe kada se tvoja majka oblači? -

Pa …ne…ali.. - Tanonine nosnice se rašire dok je on ondje sjedio i čekao da ona

nastavi. - Ja to neću učiniti. On je zurio u nju izazivajućim pogledom. A,upravo joj je obećao da će proraditi na ponašanju. I dovraga,što to uostalom nije valjalo s njegovim ponašanjem?On uzdahne. Nije želio pregaziti svoju ženu puštajući da radi što želi.Nagne se,razmišljajući kako postaje djetinjasta budala u njenoj blizini.Ako uskoro ne preuzme kontrolu nad svojim brakom,pretvorit će se u puzećeg pauna. Ovog jutra će biti po njegovom,ali trebat će smisliti bolji način da dođe do toga. -

Da li sve Normanske žene odbijaju svaki suprugov zahtjev? - on upita,točno znajući

kako će je zaustaviti u daljnjem prepiranju. - Zato što to nalazim jako uznemirujućim i

neposlušnim. Neposlušnim? Zašto,ona je besprijekorno odgojena! Ona nikad nije donijela sramotu svojoj obitelji ni kralju.Jedan intezivni trenutak,u njenom pogledu se ogledala borba s voljom.I tada Tanon pokupi plahtu s poda i doda je Rebecci. 82.


-

Kako želiš. Ali ako se razočaraš,zadrži to za sebe.

Gareth se umalo nasmije ali Gospode,ona je to mislila ozbiljno.Zar zbilja nije imala pojam kakvog utjecaja ima na njega,samo što stoji ondje sa raspuštenom kosom koja joj se divlje prostrla po ramenima?Da su bili sami ,rekao bi joj da mu je potreban svaka unca kontrole koju posjeduje,da ne ustane i sam joj strga haljinu.Rekao bi nešto da Lorette nije razgrnula plahtu i tog trenutka je sakrila dok su joj njih tri pomagale da se razodjene.

83.


JEDANAESTO POGLAVLJE Tanon je mislila da će skidanje ispred njenog muža biti ponižavajuće.Umesto toga ,pronašala je da je to bilo jedno od blistavijih iskustava u njenom životu.Gledao je u tišini, komforno ispružen u svojoj stolici,sa laktovima opuštenim na njegovim butinama. Njegove dim plave oči bile su pričvršćene za pozadinu njenih ramena dok se njena haljina

premeštala i pala na

pod.Tanon je bila zahvalna za čaršav ali je ipak prekrstila svoje ruke preko svojih golih grudi kada se neznatno okrenula da još jednom pogleda na čoveka koji je procenjivao. Kao sultan koji se izležavao na svom tronu,uživao je u zadovoljstvu gledajući je ,zavodeći je čak I bez dodira.Njegov intenzivni pogled upijao je kao da nije bilo nikakve prepreke između njih.Njene sluškinje su radile brzo, dok su je prale sa istom tkaninom koju je Geret koristio noć pre. Kada je Eloiza podesila svezu haljinu preko njene glave ,Gereth je konačno progovorio. -

Okreni se. - Njegov dubok, raspevan glas zaledi Tananinu krv. On zamahnu svojim

prstom na Rebeku,naređujući joj bez reči da skloni čaršav. Njegove oči su se kretale preko Tanon poput požara.Delimično skrivena ispod tanke kremastog muslina,njene bradavice su bile prve koje su reagovale.Njegv pogled se zadržao na njima kratko,zatim je podigao svoje oči do njenih I namignuo joj, paleći njenen nervne završetke većom dozom intimnosti..Želeo je da se oseća opušteno sa njim. Bio je to njegov pažljiv gest koji mu je doneo Tananin zahvaljujući osmeh. Gledajući u njega pravo sada, Tanon je mogla reći da ga oduševljava I uzbuđuje. Taj ubod požude koji je počeo da raste svaki put kada je bio blizu nje preplavi je . Nije mislila o sebi da je ruzna. Njeni roditelji su je često zvali lepom.Ali ona nikada nije tome davala

preveliki

značaj.Muškarci su je gledali, ali nikada predugo. Čak I u njenom domu u Avarloch,čuvari njenog oca su jedva govorili sa njom. Mnoge plemićke kćeri njenih godina su već bile udate sa decom ispod svake ruke. Ali jedini čovek koji je tražio Tananinu ruku je bio star, uveo, polu slep,osim Rogera , koji je objavio svima noć pre da je više zainteresovan za njen miraz nego nju.Ali to je bilo ono što je ona očekivala.Ono što je rekla sebi da želi: bez šanse da izgubi svoje srce od čoveka kojeg ne voli. Ali Gerethove oči su uvek bile na njoj. Na prepunim travnjacima, u velikoj dvorani,čak I na konkurenskom polju, njegov strastan pogled bi je pronašao. Od trenutka kada je ušao na 84.


Winchestre’s vrata, naterao je da se zbog njega oseća privlačno.Njena majka je bila u pravunije pokušao da je poljubi u njenoj sobi jer bi tada nje otac izvukao svoj mač na njega. On je svakako izgledao kako da želi da je poljubi sada. Gareth je zadrzao svoj pogled dok je Loreta uvalčila u meku vunenu haljinu bordo boje ukrašene zlatnim nitima.Prsluk se uklopio udobno uz njen vitak struki I meke zaobljene kukove.Kada je služavka počela da podiže njenu kosu navies,Gereth je zustavi. -

Više voli kada je puštena.

Tanon podiže svoje zaobljeno čelo na njega, ali se tada seti da se žalila na sve šnale u svojoj kosi one večeri kada je Hubert doveo Geretha u njenu sobu.Bila je iznenađena da se seća I zadovoljna da mu izgleda nije smetalo ako ne bi izgledala najbolje. -

Samo zakači sa strane Loreta, - rekla je mekano.- da bi je sklonili iz mojih očiju.

Loreta prođe svojim prstima kroz Tanonine lokne I stavi joj na glavu pozlaćeni prsten. Gereth oseti kako mu se prsa stežu pri pogledu na nju.Pred njegovim očima ona se promenila iz stidljive,senzualne boginje u istu takvu princezu koja oduzima dah. -

Samo još njene čarape I gotove smo gospodaru. - Rebeka se nasmeja,videći odobrenje

u njegovim očima. -

Ne.Ostavite nas sad. - naredi im bez da je skidao pogled sa svoje žene.

-

Ali… - Rebeka poče.

Nije slušao. Ustao je I krenuo prema Tanon kao da je bio privučen pesmom sirene koju je samo on mogao da čuje. Dadilja istera Loretu I Eloizu iz sobe pokretima ruke..Izlazeći zatvorile su tiho vrata. -

Trebaće mi moje čarape ako je hladno tamo kuda idemo. - Tanon mu reče, malo

uznemirena zapanjujućom toplotom njegovog pogleda. -

NIje. Ali ako želiš da ih nosiš, ja ću ti ih staviti.

Tetnon se nasmeja nervozno kada je shvatila sa je ozbiljan. -

Nemoj biti lud,Gerethe.

Dohvatio je njene čarape I provukao ih između svojih prstiju osećajući njihovu mekoću.Kada je čučnuo ispred nje, pogledala je u pravcu vrata. -

Ovo je ludo.Muževi ne oblače njihove supruge.

Podigao je rub njene haljine dalje od njene noge ,I dodao ga njoj a zatim uzeo njen clanak u 85.


svoju ruku.Tanon je ujela svoju donju usnu kada je počeo navlačiti njenu čarapu preko njenih šiljatih prstiju,zatim preko njene pete I nagore prema zadnjem delu njenog kolena.Njegovi vešti prsti klizili su preko njene kože,poput mekog šapata,začaravajući joj čula. -

Oblačićeš se ispred mene svaki dan od sada.

Njegovi prsti su okrznuli osetljivi deo njene unutrašnje butane,I onda, sa još više provokativne sporosti,došao do njenog zadnjeg dela kolena.Zavezao je vezice I onda učinio isto I sa njenom drugom nogom.Kada je završio disao je veoma teško. Ispravio se do svoje pune visine ispred nje,I pre nego što je mogla da smiri vrtoglave udarce svoga srca, stavio je jednu ruku oko njenog struka I povukao je u svoj zagrljaj. Uhvatila je vazduh,osećajući njegovu uzbuđenost pritisnutu uz nju. -

Nikada više nemoj da pomisliš da me razočaravaš. Zadovoljavaš me Tanon.

Uvek. - Njegovo pogled je polako odlutao preko nje a zatim je spustio svoje usne na njene. Bože, udovoljavaš mi dobro.

Garet stisnu svoje zube da ne bi izrekao neku oštru reč kada je zakoračio na balkon I video kočiju sa četri konja koja su čekala ispred. Kocija je bila sama po sebi velika, ali sa dodatih četri sanduka ,različitih veličina, na njenom vrhu izgledala je ogromna.Još jedan su pokušavali da dodaju uz nadzor Lorda Branda. Nekoliko koraka dalje,Tenon se pozdravljala sa ostalim članovima svoje porodice uz veliku količinu suza. -

Sta je dodjavola ovo?? - Gareth je stao uz kočiju I iskrivio svoju glavu unazad da bi

video u svom užasu kompletnu sliku. Pojavljujući se pored njega,Madok stavi delić sena u svoja usta I poče da zvaće. -

Neke od stvari tvoje žene.

-

Neke? - Gareth se okrenu prema njenu sa nepovernjem u svojim očima. - Ima još?

-

Da, ali na sreću ostatak je u Avarloku.

-

Ova zver će nas usporiti, - Alvin se pojavi iza Gereta - trebaće nam dodatna nedelja

danan da stignemo kući. Garet pogleda svojim ledenim pogledom Tanon a zatim se uputi prema njenom ocu.U trenutku kada se spremao da otvori svoja usta I upita lorda Branda za njegovu pamet,grof od 86.


Averloka se okrenu I uputi Geretu isti takav pogled . -

Prošle noći si ispunio srce moje ćerke nadom da će posetiti svoju majku.Ovaj brak je

dogovoren u nadi da stane na kraj borbi. Ali neće zaustaviti pogranične grofove da ti zabrane ulazak u Englesku. Kada je Geret pokušao da odgovori, Brand ga preseče, zbog čega oči njegovoga zeta dobiše tamnu ponoćnu boju plave. -

Ono što ja znam je , da nisi stvorio nikakav dogovor sa kraljem Wilijamom da ti obezbedi

siguran povratak nazad u Englesku, znači osim ako ne planiras da moju ćerku prokrijumčariš pored vojnika, koje ti ne preporučujem. - smrtonosmo upozorenje u Brandovom glasu je bilo nepogrešivo - Pitam te da li misliš da je tvoje obećanje bilo pametno? -

Ne. Nemislim. - Gereth direktno pogleda u oči Brenda. - U stvari, zažalio sam nad svojim

rečima čim su napustila moja usta.Ali vaša je ćerka plakala na meni, I bolo mi je teško da je odbijem. Grube crte na Brendovom licu izbledeše. U stvari, njegova široka ramena se spustiše u olakšanju koje ga preplavi. -

Vidim. Dobro, zadovoljan sam da su te Tananina osećanja dotakla.

-

Njena sigurnost me dotiče još više. - Garethov glas je još uvek bio prožet ljutnjom.Bacio

je pogled prema sanduku koji je podizan na kočiju. - Ako ste putovali kao vojnik marševima,

onda znate koliko je opasno. Čak I sa kraljevim dopisom koji nam garantuje siguran prolaz u Wels, ipak se moramo kretati brzo kroz izvesne regione. Koliko brzo može da se kreće ova kočija sa svim ovim teretom, šta mislite? Brand suzi svoj pogled na Geretha,onda dotaknu svoju vilicu kada kočija poče da puca pod teretom sanduka koji je bio postavljen u tom trenutku na nju. -

Sklonite tri sanduka! - Brand naredi slugama glasno.

Kada je Tanon videla d a se njeni sanduci sklanjaju sa kočije , požuri prema ljudima. -

Šta to radite? - zahtevala je, skupljajući ruke na svojim grudima kada je još jedan njen

sanduk završio na zemlji. -

Olakšavamo teret. - Geret joj odgovori jezgrovito. - NIje sigurno da...

-

Olakšavate teret? - Tanon poče da se okreće okolo sa očima punim neverice. - Ali to je

moja odeća! Moja lauta, moji pergamenti. Kako ću pisati svojoj majci? -

Tanon, ne možemo... 87.


-

Šta je sa Rebekinim stvarima?

-

Dobro. Jedan sanduk za tebe, jedan za nju. Obe imate vreme do podneva da se

prepakujete. -

Ali postoje pokloni od ljudi odavde u tim sanducima. Kako da sve to stavim u jedan

sanduk? Molim te, dozvoli mi da bar ponesem... -

Tanon. - Garet je upozori. – Podne.

-

Dobro onda. - progovori kroz stisnute usne. Izgledala je kao da želi da kaže više, ali je

na brzinu pogledala u svog oca I nasmejala se umesto toga. Sat kasnije, dva sanduka su podignuta na kočiju dok su Garethovi ljudi osedlavali svoje konje. Nakon što je uputila svojim roditeljima poslednje zbogom, Tanon je obrisalal svoj nos

I

ignorišući svog supruga kada je prošla pored njega I Herwarda uputila se u kočiju. -

Obično nije ovako kisela. - Hervard istače, posmatrajući njena ukočena leđa.

Geret proviri preko Herverdovih ramena da bi je video kako ulazi u kočiju. -

Kakva je obično? Kada si posetio Kamri , rekao si mi da se njen nos nabora kada se

smeje. Nisi mi rekao da su takve prilike retke Saksonac je malo razmislio pre nego je progovorio. Poznaje Tanon već mnogo godina.Risandovi provode mnogo vremena sa kraljem, I kada je Hervard napravio mir sa Wilijamom,on je upoznao Branda I Dantea I njihove porodice. Kada je posetio Wels pre nekoliko godina na zahtev kralja Wilijama, bio je iznenđen kada je otkrio da je mladi princ Gereth više znatiželjan u vezi Barnove ćerke nego njegov stariji brat Cedrik, koji nije bio zainteresovan uopšte. -

Ona je setna, - rekao je, - ali je uvek ljubazna.

-

Setna. - Gereth ponovi, gledajući njen profil uokviren prozorom kočije. Iznenadni ubod

empatije steže mu grudi.Zašto ne bi bila? Bila je obećana njegovom podlom bratu, koji nije moga da sakrije svoju mržnju prema Normanima čak ni pred nevinom malom devojčicom. Zatim za Rodžera de Cortnija,od svih najgnusnijeg podlaca, I sada na kraju su je odvozili u nepoznatu zemlju iz koje je pobegla , sa čovekom kojeg je znala nekoliko meseci kada je imala šest godina. Gereth nije moga a da ne oseća sažaljenje nad njom, I ogromno divljenje. Da je on žena u njenoj situaciji, on bi se najverovatnije šutao I tukao da izađe iz kočije.Ali ona je sedela sa stoičkim izrazom lica I odlučna. Bilo je teško videti je ovaku. On se sećao drugačije Tanon. Spremao se da ode do nje kada im se Barnd pridruži. 88.


-

Poslaćeš mi poruku I ja ću dojahati do granice I isprititi vas oboje nazad.

Garet se nasmeja, pokušavajući da ubalži bol ovog neustrašivog ratnika zbog gubitka ćerke. -

Razmisliću o tome, grofe.

Brand zatim pogleda u Hervarda, ali oči velikog saksonca su bile pričvršćene na jednu od dve žene koje su im prilazile. Lejdi Brina Risande stavi svoju ruku preko ruke svoga muža kada mu se probliži. Njena dugoročna prijateljica I dečija negovateljica prođe pored Hervarde bez I da ga pogleda u njegovom pravcu I stade ispred Branda. -

Moj gospodaru. - Spustila se u blagi naklon pre nego je podigla svoje oči prema njemu. –

Bila mi je čast da služim vas I vašu porodicu svih ovih godina. Budite sigurni , nastaviću da služim I vašu ćerku. Barnd je povuče u zagrljaj zajedno sa svojom ženom. -

Nedostajećeš nam Rebeka.

-

I vi meni, moj gospodaru.

Hervard se povuče I produži prema svome konju.Kada su konačno bili spremni da krenu, kralj predade Gerethu svoj nalog, udarajući gap o leđa I upozoravajući ga da brine o Tanoninoj zaštiti. Zatim otvori vrata kočije I zgrabi Tanon u zagrljaj koji istera vazduh iz njenih pluća. -

Zadovolji svog kralja I nađi sreću sa svojim mužem, lepa moja.

Tenon se držala za njega ali nije plakala. Obećala je da će dati sve od sebe da uradi najbolje što može.Pogledala je preko njegovog ramena u svoju majku. Mahnula je, obrisalal svoje oči, I stavila najhrabriji izraz lica koji je mogla dok je kočija polako kretala I odvozila je od njene porodice.

89.


DVANAESTO POGLAVLJE Jahali su severno dok mrak nije pao, I napravili kamp u dolini koja je bila opkoljena gustom šumom.Tanon je imala nekih problema da se prilagodi svome okruženju.Kad god bi putovala sa svojom porodicom ona bi spavala u gostionici, u krevetima, sa zidovima koji bi ih štitili od šumskih stvorenja. Znala je da nema razloga za strah. Ipak ,nije bila sama.Herward je bio tu sa njom. A Gareth je ipak ostao blizu kada je otišao da privatno porazgovara sa Madocom. Ipak, spavanje u šumi je bilo nešto novo za nju. Sumnjala je da će odspavati maker malo noćas, I sa njenim izoštrenim čulima čula je svaki zvuk iz divljine koja ih je okruživala. Uz Kainovu pomoć, ona I Rebeka su otpakovale hranu koju im je Briana spremila za putovanje dok je Herward zapalio malu vatru da bi se ugrejali. Tomas I Alvin su obišli okolinu, a ostatak ljudi je raširilo svoje palete, zauzimajući svoja mesta za tu noć. -

Ti si veoma pažljiv. -Tanon priznade kad Kian izvadi skriveni nož iz njegove čizme I

poče da seče sir na tanke parčiće. Proučavala je meke lokne koje su visile preko njegovog čela, I na kojima se odražavala svetlost od Harwerdove vatre. - Ti uopšte ne izgledaš kao

ratnika. On se prigušeno nasmeja I podiže svoj pogled sa posla koji je radio da je pogleda. -

Ubio sam više od sedamdeset Normana. - Zastao je I namrštio se , shvativši prekasno

šta je uparvo rekao. Vratio se nazad sečenju bez ijedne reči. -

Ni jednog sa tim nožem , nadam se. - reče lagano, trudeći se da sakrije svoj užas.

-

Nisam mislio da vas uvredim. - progovori tiho. - Borim se jedino kada nema drugog

izbora. Kada je podigao svoje lice da bi je pogledao , Tanon nije mogla a da ne ublazi svoj izraz lica na njegov dečački izgled. -

Koliko imaš godina , Kiane? - Upita ga.

-

Imam 16 godina. - On se uspravi u svom stavu, I odsjaj ponosa u njegovim očima

otkriše ratnika u njemu. Po prvi put Tanon je videla njegovu sličnost sa Madocom. Okrenula se prema Kianovom bratu koji je stajao sa Gerethom blizu mraka koje je stvaralo drveće. Nasmejala se kada je uhvatila Madocov pogled. Njegov hladni pogled je zastao kratko na njoj,težak I odvojen, pre nego što je pogledao u stranu.Nije joj se sviđao I odlučila je da porazgovara o njemu sa 90.


Gerethom, kasnije. -

Osećam kao da je tamo stotinu očiju koje me gledaju. - Rebeka zagrli sebe I stisnu

svoje oči kada sova zahukta negde iznad nje. -

Ja ću biti na straži noćas. Nemate razloga za strah. - Preko plamena vatre Herwerdovo

obećanje pređe preko njegovog jezika sa velikim ubeđenjem. -

Ko će biti sa tobom?

-

Ko će biti samnom? - Herward ponovi s a zaprepašćenim dizanjem svojih zapuštenih

obrva. Poznavala ga je dobro da zna da mu nije bila potrebna pomoć kada bi odlučio da odbrani one koje je želeo. - Ženo, ubola si moj ponos kao zmija otrovnica. -

Poštovani muškarci ne nose svoj ponos. - Rebeka odgovori kratko. - Oni to rade kada se

bore kao ja. - on se ozlovolji arogancijom Keltskog kralja.Sa svojom grivom duboke crvene kose I sa svojim ogrtačem po poslednjoj modi, sa vučjom kožom oko svojih sirokih ramena, Herward je izgledao kao jedan. - Mi smo sada izvan zidina ,lejdi. Vase ljupke plave oči možda mogu

videti stvari malo drugacije. Rebeka se okrenu od značenja koje je videla u njegovim očima I poče da izvlači voće, hleb, I sušeno meso iz druge torbe. -

On je prilično zgodan, Rebeka. - Tanon prošaputa dok je spuštala prelepu vezenu

leptirima salvetu koju joj je njena majka dala na travu. -

Ućuti. Ja nisam zainteresovana za tog Saksona.

-

Ti si Sakson takođe. - Tanon je podseti dok je sređivala mesta u velikom krugu na travi

za svakog čoveka da jede. - Usuđujem se da kažem, da gleda u tebe često. - Tanon je ignorisala Rebekinu malu zakletvu, I naruči Kijanu da stavi svaki zalogaj hrane sa svaku slavetu. - Ako se od nas zahteva da jedemo na zemlji, barem može da izgleda prijatno. Klečeći pored nje, Kijan je pogledao u njenu kosu osvetljenu vatrom. -

Da, ovo je prijatno, zaista. - Njegov glas je zvučao dublje,malo potresen. To je nateralo

Tanon da pogleda u njega. Kada je to uradila, svetlost od vatre se rašilrila po njenom licu. Njene oči su zasvetlele kao zelena zvezdana prašina.Kijan uzdahnu

I zatim ode na levu stranu

zahvajujući Gerethovom pojavljivanju. Medoc se priguseno nasmeja dok je Gereth skupio svoje noge I seo pored svoje žene. -

To je veoma nepromišljeno što si uradio jadnom Kijanu. - Tanon opomenu Geretha, I 91.


okrenu se Medocu dok je zuzimao svoje mesto na ćebetu. Uputi svom prvokomandujućem spokojan osmeh, iako bi želela da mu uputi jedan dobar pogled. Ako postoji nešto što stvarno nije volela a to je kada se neko smeje na tuđ račun. - To je prvi put da sam te čula da se smeješ. Medoc pogleda u nju, a zatim u svoju hranu. Njegov hleb I sir su bili uredno okruženi sa dva parčeta sušenoga mesa. Pogledao je ostala posluženja. Bila su sva ista. -

Ne želim da zvučim drsko, pošto te ne poznajem Medoc. - Ona smrknuto pogleda u

njega kada je uzeo parče mesa I ubacio ga u svoja usta. - Ali zar misliš da je učtivo da se

smeješ poniženju svoga brata? Medok podiže polako svoju glavu sa hrane I pogleda pravo u nju. Tanon nije bila sigurna šta je bilo crnje, njegove oči ili njegov izraz lica. -

Nisu me podigli da budem učtiv.

-

O molim te oprosti mi. - ona odgovori iskreno žaleći. - Onda ne bi trebala da ti zamerim,

zar ne? On protrese svoju glavu u pogleda u Geretha za pomoć, ali princ je bio zaokupljen mršteći se na leptire na njegovoj salveti. -

Ipak. - Tanon nastavi da se mršti na njega ,nežno, naravno. Jer ipak ga se ona za

nijansu plašila. - Mogao bi da razmisliš da se izviniš Kejnu. -

Tanon. - Gereth je započeo baš kada ja ona podigla pogled I nasmejala se jednom

čoveku kojie se nadvijao nad njom , tražeći mesto da sedne. -

I koje je vaše ime gospodine? - zahtevala je sa prijateljskim osmehom koji je pokazivao

njene rupice na obrazima. Ako ce već da živi sa ovim ljudima, trebalo bi da ih upozna. -

Bledin. - on odgovori,upućujući pogled prema Gerethu.

-

Možete sesti tamo. - Ona pokaza na mesto pored Medoca. - I molim vas poslužite se sa

još jednim parčetom mesa.Veoma ste zgodni ali veoma mršavi. -

Tanon! - Gerethova komanda uplaši je toliko da je skoro skočila u Madocovo krilo.

-

Šta? - Zurila je u njega, njene oči bile su velike od iznenađenja I besa.

-

Šta do dođavola radiš sa mojim ljudima? - Nije vikao ali je izgledao nepoverljivo, Tanon

se uvredi. -

Bila sam pristojna! - Ona se ispravi I pomeri trun prašine sa svoje suknje.. - Stvarno

Gerethe, dobro bi ti došlo da pratiš moj primer. Veoma si me uplašio kada si povikao na mene. -

Ja bih uradio….- Bio je toliko razjaren da nije mogao da nastavi da priča. Mišić nervozno 92.


poskoči u njegovoj vilici. Tanon podiže svoju bradu tvrdoglavo. -

Ja ću uraditi kako mislim da je najbolje. - rekao je kroz stisnute zube. - Ti ćeš prestati sa

pokušajima da petvoriš moje ljude u Normanske petlove sa dvorskim manirima. I nikada više nemoj da kažeš nekom čoveku da je zgodan. Zašto, ona.. On je.. Kako se samo usuđuje.. Normanski petlovi? Njena usta se iskriviše u kiselom osmehu, a čak je I to zahtevalo veliki napor. Neće se raspravljati sa njim pred njegovim ljudima. Ali kada pronađe trenutak nasamo sa njim , rećiće mu kako je brutalan bio.Za sada svu svoju pažnju posvetila je svojoj hrani, uzimajući mrvicu svoga hleba I stavljajući ga u usta. Zadovoljan da je ponovo sve kako bi I trebalo da bude , Gereth poče da jede. -

Da sam znala koliko si neverovatno nepristojan, - Tanon promrmrlja tihog glasa, - odbila

bih da se udam za tebe. Rebeka pročisti svoje grlo. -

Ovaj sir je prilično ukusan. - reče, trudeći se da ugasi plamen vatre koji se razbukta u

Garethovim očima. -

I da pokvariš svoju besprekornu reputaciju dame? - on je zapita varljivo hladnim glasom.

Njegova usta se iskriviše u zlobnom osmehu. - Mislim da ne bi. Tanon nastavi da žvaće I pogleda prema

grani kao da je ptica upravo zacvrkutala na

nju.Gareth poželi da se nasmeje –ili da zavrne njen prelepi vrat-kada se pretvarala da ga ignoriše. On nikada pre nije pretrpeo takvu ratobornost.Vodio je svoje ljude žive na povratku iz bitke. Niko njega nije ignorisao.Možda je tako I bolje, pomislio je, nego da se raspravlja sa njom stalno.I on je prilično uživao gledajući kako se bori sama sa sobom da održi ,blage naravi, svoj temperamenat . -

Da , tišina ti pristaje.

Tanon okrenu svoju glavu I pogleda u njega. Bes polako poče da izbija na površinu kada se podigla na svoje noge. Pokušala je da smiri svoj temperament tako što je ugrizla svoj jezik, ali zadatak je postajao sve teži otkako se on pojavio ponovo u njenom životu.Ne bi trebalo da je zanima šta on misli o njoj,ali proklet da je, zanimalo je.Njegove reči su bolele,I ona je više bila umorna od toga. -

Nije ni čudo da tvoji jadni ljudi nemaju manire, sa takvim arogantnim, nepromisljenim…

Ostatak njenih uvreda nestade u njenom grlu, kada je Gereth ustao I stao pored nje.Njegove 93.


kobaltne oči obrušene na njoj izazivajući je da nastavi. Noge joj zadrhtaše, spremne da potrče.Ali ona to neće učiniti! Nikada više neće dopustiti da je muškarac zastrašuje, podsetila je sebe na to, hrabreći sebe da susretne njegov pogled. -

Dobro onda. - reče ona tiše, vraćajući svoju prisebnost. - Ako je tisina to što želiš… -

Podigla je svoje tamne obrve prema njemu , I bez ijedne reči se okrenula I otišla.Bez trenutka oklevanja, Gereth je pošao za njom. -

Nećesš pobeći od mene.- upozori je, hvatajući je za ruku I okrećući je prema sebi.

Ona je zurila u njega, drsko podignute brade, izazivajući. -

Pusti me.

Bože, tako je želeo da poljubi ta usta. -

Ne, neće mene moja žena da vređa pred mojim ljudima,Tanon. - da bi zadržao svoju

koncentraciju gde je I trebala da bude – na njegovom besu. -

I ja neću trpeti isto od svoga muža. - odogovi mu ona.

Gerethova vilica poskoči. Na trenutak je pomislio da bi njegova vatrena žena u stvari mogla biti mali nestaško. Izgledala je upravo sada kao jedan,sa svojim elastičcnim loknama koje su virile ispod njenog prstena na glavi I njenim zeleno vatrenim očima.Njen izgled je mamio.Ubod pozude spuisito se pravo do njegovih prepona,stvarajući želju da sazna da li je u pravu. -

Bićeš poslušna, inače ja ne mogu....

Ona je lažno zevnula. -

Da li ćeš još dugo ? Veoma sam pospana, I samo dodaješ mojoj dremljivoasti.

Slusala je kako je promrmljao nešto na Velskom. Okrenuo se od nje kad su Alvin I Tomas banuli iza drveća. -

Gereth! - Alvin sjaha iz svog sedla I dotrča do njega. - Postoji mala grupa ljudi na dve

lige odavde. Izgleda da su Cimri. -

Da li si sigruan? - Geret upita. – Kako su uspeli da pređu granicu?

Alvin protrese svoju glavu. -

Ne znam. Tomas I ja smo uspeli da priđemo dovoljno blizu a da nas ne vide. Oni

nameravaju da napadnu Wincester. -

Ne! - Tanon zgrabi njegovu ruku. - Gerete , ti moraš učiniti nešto!

-

Proklete budale.

-

Da li si me cuo? - Ponovo ga je povukla. - Moramo upozoriti kralja. Moja porodica je 94.


tamo. -

Tvoja porodica nije u opasnosti. - uveravao je. - Te budale biće ubijene čim ispale prvu

strelu na dvorac. - Okrenuo se prema Medocu koji je bio sa druge strane vatre. - Ko im je dođavola dao naredbu da napadnu kada je tamo hiljadu vitezova koji gostuju na turniru? -

Gerete. - Tomas poče, okrećući pažnju svoga lorda na sebe, dok su mu tamne oči bile

namrštene. - Oni nose tvoj barjak.Znaju da nemaju šanse da pobede.Njihov plan je da napadnu

I nateraju kralja Wilijama da pomisli da ti stojiš iza napada. Geretov izraz lica postade smrtonosan u trenutku. -

Koliko ih ima?

-

Najmanje pedeset.

Herward se podiže na svoje noge I ode do Geretha. -

Wilijam zna da nisi tako budalast. Nikada neće poverovati da je zapovest za napad

došla od tebe. -

Mogao bi. - Geret mu reče. – Nenameravam da preuzmem taj rizik. Neko ne želi mir sa Normanima, I žele da budem Wilijamova prva žrtva. - Vratio je svoj pogled nazad na Medoca. - Sredićemo ih.

-

Neposredno pred zoru. - Medoc se složi I okrenu svoj pogled prema Bledinu. - Ti ćeš

odjahati nazad u Wincester I obavestićeš kralja da postoji zavera da nas napravi neprijateljima. Reci im šta znamo I da ćemo srediti tu stvar. Geret ga je gledao kako se penje na svog konja I jašući nestaje I šumi drveća. -

Ko stoji iza ove zavere? - Herward ga upita kada se Geret vratio pored vatre. - Mi

moramo to saznati I reći kralju. -

Ne znam. Princ Dafid, bilo koji od njegove braće na severu.. Princ Roderik od Pawisa,

Kadrw od Glejzinga… moj brat. - Gereth pogleda u senke oko njih. - Uskoro ćemo saznati. Tanon nije mogla da spava. Veliki deo noći provela je sa Rebekom dok je Geret sedeo sa svojim ljudima I Herwardom , planirajući napad na Welsane. Kada se Rebeka konačno uspavala, Tanon se vratila svom ležaju I gledala svog muža dok je govorio. Vetar je podigao njegovu kosu oko ramena. Vatra je osvetljavala njegovo lice,izazivajući je da proučava jačinu njegove vilice, čvrstoću njegovih usana. Pogledao je u nju,I ona vide kako izraz njegovog lica omekša. Ugrizla se za svoju donju usnu. Za samo nekoliko sati on će se boriti ptotiv ljudi koji žele njegovu smrt toliko da su spremni dati svoj život da bi to 95.


postigli.Stah je tekla kroz njeno telo. Podigla je kolena prema grudima I zagrila ih. Šta ako ga ubiju noćas? Nije bila toliko ljuta na njega da je želela da umre.Sama pomisao na to , propara joj grudi. Pakao, dopadao joj se, kada se nije ponašao kao arogantni .. princ. Zamalo nije udarila svojom pesnicom u svoju butinu. Pokušala je da ne uradi tako, ali on je gledao u nju na način koji je bio tako poznat, tako siguran.Činjenica je bila da je on bio jedina osoba koja je zaštitila od Rogera. Čak ni Wilijam ni njen otac nisu to učinili. Ne bi bila slobodna da se vrati kući ako bi Geret bio ubijen. Ne, ona opomenu sebe, to je bila grozna stvar I za pomisliti.Osim toga, Bog bi samo znao za koga bi je udali posle. Niko u njenoj glavi nije dostigo Geretha .Čak I kad bi trebala da živi u Welsu on je bio njen prvi izbor za supruga. Ona ga je zadovoljavala I sam Bog zna, on je zadovoljavao nju.Nije želela da se on tuče, ili da pogine, ali šta je mogla da učini u vezi toga.? Njena majka se uvek molila za njenog oca kada bi odlazio u bitku. Tanon je razmislila o tome. Ona je bila Geretova žena. Ona bi trbala da se moli za njega.Skupila je ruke I podigla ih pored svojih usta, I zatvorila svoje oči. -

Dragi oče. - počela je naglas. - Molim te sačuvaj moga muža od zlih planova I

nemilosrdnih vrhova mečeva njegovih neprijatelja.Znam da sam večeras već trazila da ga kazniš , ali sam promenila svoje mišljenje. Ne bih želela da on pati ni na koji način. Amen. Otvorila je svoje oči I podigla svoju glavu nagore uz Geretove kožom obavijene noge.Nije ga čula kada je prišao. Kleknuo je ispre nje, I ona se našla da zuri u njegove oći. -

Da li si gladna? - zapitao je zabrinuto.

Odgovorila je klimanjem glave, ne, I počela da se okreće od njegovog toplog pogleda. Poslednje što je želela da učini je da joj se dopadne još više , kada je mogao biti mrtav u zoru. Svojim prstima je dotakao njen obraz I naterao je da vrati svoj pogled na njega. -

Nemoj da brineš za mene, Tanon. Vratiću ti se nepovređen.

-

Ala si ti arogantan. - izreče.

Krajevi njegovih usana se izviše u osmeh koji je bio neverovatno sladak, iskušavajući je da mu uzvrati osmeh. -

I malo životinjski takođe. - Dodala je. - Trebalo bi da znaš da sam razmišljala da te

udarim ranije. Nikada do sada nikoga nisam udarila , I morala bi da odem da izvršim pokoru zbog toga. - Suzila je svoj pogled gledajući ga. - Imate crkve u Welsu,da? -

Da, ali ja bih to zaslužio , tako da pokora ne bi bila potrebna. - Njegov osmeh izblede, I 96.


njegov izraz postade ozbiljan ponovo. - Tanon, ja nisam navikao da… Šta? Zapitao je sam sebe. Nisi navikao da puziš? Da brinem o nežnim osećanjima žene.? Da se osećam posednički, čak I ljubomorno kada je pomislila da je drugi čovek zgodan? Bože, on je bio princ I nasmrtonisniji ratnik u Kimriju. On nije bio ponizan nikom! Ne, čak ni kada ga je Dafid ostavio u zatvoru bez hrane nedelju dana,da li se on pretvorio u bednu kukavicu. On je bio zapovednik četri stotina ljudi u Dehebartu, I čak ni jedan on njih nikada se nije usudio da razgovara sa njim na način na koji je to ova žena radila.Niko se za njega nije dosad ni molio. -

Nisi navikao na šta? - pitala ga je zainteresovano.

Prešo je rukom preko svoje vilice , gledajući je. Kako je bilo moguće da gledajući u njene oči osećao se istovremeno I tako moćno I tako slabo.? Imao je teškoće da diše u njenoj blizini. Čak I kad je sumnjala u svaki njegov potez imao je potrebu da je dotakne. -

Da se izvinim.

-

Oo. - Njene usne se opustiše u osmeh, I rukom dotače njegovu. - Pomoćiću ti da se

navikneš na to. -

Nesumnjam da hoćeš. - reče joj probuđen humorom njene nevinosti.

-

Osim toga ti imaš bitnije probleme o kojima trebaš brinuti noćas.

-

Da, imam. - Kako da zadrži svoje ruke I svoje usne od nje .

Kada je skupio svoja kolena I krenuo da sedne iza nje, zadrhtala je I skoro se sklonila . Sklopio je svoje ruke oko nje I ispružio svoje noge sa svake strane njenog tela . Nije se odupirala I pustila je da je privuče na svoje grudi.Gereth je sklonio prsten Iz njene kose I osetio miris lavande koji se širio oko nje. Slušao je kako diše ,uživajući u osećaju da je može zaštititi.Za nekoliko sati njegov život ce se vratiti onom šta zna najbolje. Za šta je trenirao čitavog života. Borba. Ubistvo.Pobeda.Sutra će znati da li ga je ponovo izdao neko od njegovih ljudi. Ali večeras jednostavno je samo želeo da drži ženu koju je oženio u miru. Ženu zbog koje je zaboravio na rat.

97.


TRINAESTO POGLAVLJE Tanonine oči su uz treptaje otvorile dva sata kasnije. Nebo je još uvek bilo obavijeno mrakom, ali Gereth I svi osim njegovog jednog čoveka su otišli.Sela je dok je njeno srce kucalo ludački u njenim grudima

Otiši su znači?

-

Naslonjen na drvo blizu gde je spavala, sa nogama ispruženim ispred sebe, Kian je klimnuo svojom glavom.

Ja ću čuvati vas I vašu služavku svojim životom.

-

Tanon je pogledalal okolo. Njen glas je probudio Rebecu iz njenog sna, ali osim mekog odsjaja vatre nije mogla da vidi ništa.

Nemojte se plašiti lejdi. - Kijan poče da je uverava kada je mali uzdah panike prošao

-

Njenim usnama. - Moj brat Madoc me je naučio da se borim. - Podigao je svoju ruku da je zaustavi kada je ustala sa svog ležaja. - Moraću da insistiram da ostanete na svom ležaju. -

Ali tako je mračno. Kako će videti?” - Otišla je do njega,uvrćući svoje ruke dok nisu

počele da je bole. - Nisu trebali da odu do zore. - Zasto mi Gereth nije rekao zbogom.? Zatvorila je svoje oči I izrekla još jednu molitvu Bogu da sačuva Geretha I njegove ljude na sigurnom. -

Podigle su se njegove sumnje protiv jednog od nas. - Kian joj objasni tiho,njegove oči su

se zatamnile dok je ona polako i nervozno šetala ispred njega. - Ako je u pravu onda se izdajnik

nije ni vratio u Wincester već je otišao da upozori svoje zapovednike na nas napadnu. -

Bledin? - Tanon zapita tiho.

Kijan klimnu glavom. -

Napadajući pre nego što nas naši neprijatelji očekuju daje nam bolje šanse za pobedu,

pošto ih je više. Rebeka stade pored Tanon. -

Ali kako princ Gereth zna da ga je Blejden izdao I da nije otišao kod kralja kako mu je

naredio? -

On to ne zna još uvek.Ali neko nas je izdao , - reče im brzo, - neko ko je izdao Geretha I

pre. Ovi ljudi znaju da je Gereth napustio Wincester .Da su napali zamak dok smo mi još bili tamo,njhova zavera da uvuku princa bi propala. Gereth bi ih sam pobio. Neko ih je obavestio da smo otišli iz dvorca. 98.


Tanon nervozno uzdahnu. -

I šta sad da mi radimo?

-

Čekaćemo. Gereth I ostali su otišli pre jednog sata. Sunce će izaći uskoro.Ne bi trebalo

da potraje još dugo. Bilo bi dobro da se vi I vaša sluzavka vratite na vaše ležajeve. Bože dragi, pričao je o ubstvu pedeset ljudi kao da je to jedna blaga neprijatnost.Nikada se neće navići na njihov varvarski način života.Tanon je napravila korak prema svome ležaju. Grančica je pukla. Pogledal je dole. Čudno , zvuk nije došao od njene papuče. Trenutak kasnije Kijan je bio na svojim nogama , hvatajući je za ruku. -

Idite na vas ležaj odmah! - Protresao je kada se nije pomerila dovoljno brzo. Rebeca je

već bila na pola puta kada je Kijan izvukao svoj veliki mač iz korica. Pre nego što je stigla do svog ležaja, Tanon je čula glas nekog čoveka iza nje,pokvaren sa arogancijom koji progunđa. -

Kijane, da li je Wifirn stvarno mislio da ćemo ja I moji ljudi samo sedeti I čekati da on

napadne? Tanon se okrenu na vremem da vidi Blejdena kako stoji pored Kijana , ratna sekira mu je visila iz ruke, sa iskrivljenim osmehom na licu.To je bilo sve što je uspla da vidi kad joj je velika ruka prekrila usta I povukla je u mrak drveća. Ugrizla je jako , I čovek iza nje je ispustio uzdah I promrmljao ali je držao I dalje. Njegova druga ruka se nalazila preko Rebekinih usta. -

Tanon, ja sam Herward , proklinjem te. - čula je saksonov tihi šapat pored svog uva. –

Nemoj me ugristi opet. Hewrad? Njenom umu je trebalo malo vremena da shvati da je to stvarno on. Kada je uspela u tome, postala je svesna pokreta koje su se dešavali oko nje. Bljesak čelika koji se video na srebrenoj mesečini.Čudni zvuci, meki tupi udarci.Pokreti mačevima,I prigušeno mrmljanje. Kosti koje pucaju.Bitka se vodila u mraku. I ona je bila u njenom centru.Očiju punih straha, Tanon je stegal Herwardovu ruku. -

To pametno kopile. Geret je Wifirn. - sakson tiho prošaputa. - I bio je u pravu, Blejdin ih

je doveo do nas. - Tanon je pratila Herwardov pogled između kovrdža prema osvetljenom logoru.Blejden je gledao prema drvecu, iznenađen iznenadnim nestankom dve žene koje su stajale u kampu nekoliko trenutaka pre toga. Njegov izraz lica je bio sličan Tanoninom kada je videla kako mu se se neka figura približava iza. Kretala se potpuno tiho na vrhovima svojih bosih nogu I zaustavio se direktno iza Blejdena. Zlatni šlem koji je nosio oblikovao se prema 99.


uglovima njegovga lica,završavajući se iznad njegov pune gorenje usne.Nije bilo vizira već samo dva uklesanan otvora koji su otkrivalal njegove tamne smrtonosne oči. Metal je bio isklesan u obliku zmaja.I zaista kad je progovorio , njegov glas je okruzio njegovu zrtvu bezbožnom vatrom. -

Blejdin tačno sam znao gde ceš ti I tvoji ljudi udahnuti poslednji uzdah.

Blejdin preblede I pogleda okolo. Susrete ratnikov teški pogled dok je Wifirn zabadao svoj mač u njegov stomak. Blejden pade na kolena a zatim pade napred pored njegovih nogu.Zloglasni zmijski zmaj podiže svoje oči prema mestu gde je Tanon stajala zaleđena, gledajući ga.Čistina ožive sa povicima I ljudima sa obe strane koji su zamahivali svojim oružjima.Wifin skoči na svoju desnu stranu, lagano izbeže mač iznad svoje glave. Madoc pade sa grane drveta sa Tanonine desne strane na čoveka koji je zamhnuo na Wifrina.I nekoliko trenutaka se borio tako dok nije zabio mač u čoveka. Užasnuta , Tanon se okrenu prema Herwardovom velikom telu I čvrsto zatvori svoje oči. Ali on se polako izvlačio od nje. -

Bezbedna si ovde. - Kada je Herward oslobodio Rebeku, Tanon se uhvatila za njegovu

ruku. - Potreban sam im. - Pokazao je prema bici. - Ostani ovde. - Herward je upozori. - Nemoj

se mrdati sa ovoga mesta ,Tanon. Sačekaj ga. - Kilimula je glavom, dok je on prolazio pred nje prema čistini. Pogledao je okolo, dok se njegova crvena kosa vijorila oko njegovih ramena poput krvi. - Ovo je dobra noć za bitku. - Uadnuo je vazduh u svoja pluća pre nego se jedan ratnik pojavio sa njegove desne strane. Moćni Saksonac je zamahnuo svojom pesnicom. Kosti su pukle I krv se prosula, a onda je Herward zamhnuo mačem visoko iznad svoje glave da bi završio svoju žrtvu.Tano je želela da pobegne, ali je bila previše uplašena da se pomeri.Osetila je da se Rebeca uhvatila za njenu skuknju. -

Spusti se dole, tako te neče videti! - Njena dadilja je povukla jače.

Neosetno Tanon pade na svoja kolena. Ona je rasla pored ratnika, gledala je očeve ratnike kako usavršavaju svoje ratničke veštine u Avarloku godinama. Neki su čak I krvarili posle vežbanja.Ona je videla borbu prsa u prsa na Wilijamovim turnirima gde se na desetine ljudi borilo u masi drvenim mačevima I zamahujući pesnicama. Ali ovo je bilo stvarno. Ovo je bilo jezivo. Osetila je peckanje u nosu od oštrog mirisa krvi, njen stomak se uvrnu kada ugleda mrtva tela ratnika na nekoliko koraka od nje. Želela je da ide kući.Uhvatila je pokret krajičkom svoga oka. Neko je između drveća sa druge strane kampa dojurio do mesta bitke. Pomerio se ponovo,bliže ivici šume. Tanon je svojim divljim pogledom uhvatila Kijanove lokne. Mladi ratnik se borio okrenut leđima prema šumi, nesvestan da mu je život u opasnosti.Tanon je pogledalal 100.


u Geretha koji se borio sa dvojicom ratnika previše daleko da pomogne Kijanu. Madoc je bio najbliži ali nije bilo vremena da otrči prema obodu stabala I upozori ga pre nego Kijana napadnu. Njeno grlo se skupi. Panika je zahvati. I pre nego što je razmislila šta će da uradi , ustala je na noge I potrčala prema čistini. -

Kijane! Iza tebe. - Vrsinula je. Okrenuo se I ubo čeoveka koji je upravo zamahnuo

svojim mačem na njega. Nije imalal vreme da udahne vazduh olakšanja kada je neko oborio na zemlju.Pokušala je da vrisne, ali jaki prsti su je uhvatili za vrat , I zaustavili joj dovod vazduha. Podigo je drugu ruku preko njene glave držeci nož u njoj.Druga krvava ruka se pojavi iznad nje, podižući čoveka sa do nje.Medoc je stajao iznad njenog napadača. Njegove oči više nisu bile hladne već crne pune besa koje nisu obećavale milost. Izvukao je drugi mač iz svojih korica I ukrstio ih ispod čovekovog vrata.Kada je shvatila šta namerava da uradi, čisti užas se stvorio u njoj, Tanon se povuče unazad dok joj se haljina motala oko nogu. Okrenula je svoje lice na vreme. Nije čekala ni jedan trenutak već je na kolenima I rukama, puzeći krenula prema drveću.Strane su sad bile skoro izjednačene nakon ubistva skoro pola grubijana dok su se skrivali u tami, čekajući da napadnu, bitka se završila kada je sunce počelo da širi svoje meke zlatne nijanse preko šume. Sa mesta gde se skrivala čučeći pored velikog hrasta, Tanon je gledalal kako Wifirn skida svoju zmajevski kacigu I kreće pravo prema njoj. Njegova košulja je imala tamne mrlje od krvi, ali na Tanonovo olakšanje to nije bila njegova krv. Ostatak njegovij ljudi nosilo je iste oznake bitke , krv preko njihovih ruku, grudi I lica.Njen muž je prošao pored drveća I podigao je na noge. -

Da li si povređena? - Prešao je svjim rukama preko njenog lica. Izgledao je povređeno,

Tanon pomisli daje njena prva procena njega bila pogrešna I da je bio ranjen. -

NIsam povređena. - uveravala ga je, drhteći. Pažljivo je podigla svoju ruku prema

njegovim krvavim grudima. - A ti ? Uhvatio je njene prste pre nego što ga je dotakla I podigao prema njegovim usnama. -

Ne.

Dok je Tanon gledalal kako Gereth ljubi njene zglobove, Herward se pojavi između drveća, ispuštajući uzdah olakšanja kada je video da nije povređena.Okrenuo se zatim prema Rebeci I podigao ruku da obriše suzu koja joj je tekla niz obraz. -

Herwarde. - Gereth reče gledajući leševe koji su se nalazili na čistini. - Povedi Rebecu 101.


sa sobom da se očistite dok ljudi očiste logor. - Ostavio je Tanon na trenutak da pozove Medoca. - Prebacite mrtve u šumu a zatim neka

ljudi malo odspavaju pre nego što

krenemo.Kijane donesi mi čistu tuniku. Kijan otrča na svoj zadatak. I pošto predade Gerethu njegovu tuniku,najmlađi od Gerethovih ratnika se zaustavi ispred Tanon , I ponudi joj potresni osmeh. -

Hvala ti. - Reče joj mekano, a zatim se okrenu I uputi prema kampu.

Tanon je osetila Gerethov pogled na sebi , ali nije pogledalal prema njemu jer bi on video ranjivost u njenim očima.Strah od stajanja u centru bitke još uvek je činio njene noge slabim. Olakšanje da Gereth I Kijan nisu ubijeni činilo je laganom u glavi.Uhvatila se za jednu stvar koja je sprečavala da se baci svome mužu u zagrljaj.Njen muž je bio Wifirin.

Tanon je dopustila Gerethu da je odvede dublje u lavirint drveća, dalje od tela ljudi koje su uhvatili u zasedi. Sunce je prošlo kroz krošnje drveća stvarajući maglovito žuto svetlo.Gereth je zastao I skinuo svoju krvavu košulju. -

To je bila hrabra stvar koju si učinila za Kijana.- Rece joj. - Ali si mene mnogo uplašila.

Gledalal je kako svetlost pada preko njegove kose, I njegovog tela. -

Nisam se osećala hrabrom u tom trenutku. - priznala je. Nije se osećala hrabrom ni

sada, sama sa njim. Ali bilo je bolje gledati njega nego ulaziti u masakr kojem je prisustvovala. Nasmejao se. -

Bez straha, hrabrost ne postoji.

Podigla je svoju obrvu I pogledala ga. -

Kako si znao da će doći do našeg kampa.

-

Shvatio sam da ako im je Blejdin rekao, neće sedeti I čekati.Dovešće ih tačno kod nas,

misleći da nas uhvate nespremne pre nego krenemo. Napadajući ih u šumi dalo nam je veće šanse za pobedu.Ti I tvoja sluškinja ste trbale da spavate na ležajevima. Herwardov zadatak je bio da vas obe odvede na sigurno mesto. Tanon klimnu,gubeći sebe u njegovom promuklom somotnom glasu I zapanjujućim dubinama njegovih očiju.Zmarci joj prođoše kičmom. Grubijani bi ubili nju I Rebecu,I Kijanan da Gereth nije bio toliko pametan. Ali o Wifrinu se pričalo da je veoma lukav ratnik. 102.


-

Ti si zakleti neprijatelj moga naroda.

Prekinuo je njihov uzajamni pogelda da bi seo na mladu travu,krećući se nevidljivo I vijugavo. -

Neprijatelj samo onima koji pokušaju da nanesu zlo onima koje volim.

Tanon je gledalal dole prema njemu. -

Lagao si Wilijamu I mom ocu.

Drago Bože , šta će Wilijam da uradi ako ikada sazna da je udao za Wifirna? Pridružila se Gerethu na travi, privučena potrebom da bude blizu njega. -

Morao sam. - rekao joj je tiho. - Moja smrt neće doneti kraj ratu između naših

naroda,Tanon. Tanon zamota jednu svoju loknu koja joj se motala oko prsta. Preovela je već previše sati razmišljajući o njegovoj smrt. Nije želela da misli kako život bledi u njegovim očima kada ga njegov duh bude napuštao. -

Ti mnogo voliš svoj narod. - rekla je dok je osećala ubod zavisti. - Učinio bi sve za njih.

On je prebacio svoj pogled na šumu ispred njega I klimnuo. -

Da, učinio bih.

-

Čak se i oženio Normankom.

Njegov pogled je prešao na nju pre nego je iskrivio svoju glavu I duhovito je pogledao. Da li je to razlog što je zadržala svoj smeh od njega? Mislila je da nije bio zadovoljan što se oženio sa njom?Dođavola nikad joj nije rekao drugačije. -

Bio sam u početku nerad da se venčamo, ali..

Ponudila mu je svoj hladan osmeh ,okrenula se, I svoju pažnju usmerila na kamen. -

Iako stalno iskušavate moju dobru prirodu, ja…

-

Ja iskušavam vašu dobru prirodu? - Brecnula se. - Ja čak I nemoram da se trudim da te

ne volim. Ti to činiš.... Pokrio je njena usta svoji,kriveći svoje prste iza njenoga vrata da bi je zarobio. Nije trebao. Tanon omekša u njegovom zagrljaju.Kada je gurnuo nazad, pala je na travu, prihvatajući ga u zagrljaj.Njegova usta su je proždirala, hraneći se njenim dahom, njenim poslednjim trenucima volje.Kada se povukao, bilo je samo da zapečati njenu sudbinu nežnim osmehom. Zato što je predala sve svoje nade da učini da je on nevoli,a sa time I konforan i bez strasni život na koji se bila pripremila.Više nije bilo svrhe u poricanju. Gereth joj se sviđao I to puno, I želela je da se I ona sviđa njemu takođe.On pomeri svoje čvrsto telo. Njegove oči su postale tamne od želje dok 103.


je smeštao svoje kukove iznad nje. -

Zbog tebe ne mogu biti nežan. - Spustio je svoje usne na njen vrat.Zatvorila je oči I

podigla svoje ruke prema njegovim leđima , instiktivno pritiskajući sebe prema njegovoj nebreklini između nogu. Čula je zvuk sa njene leve strane, kao korake ili.. lepršanje.Piskav vrisak probode jutro, praćen jednako hladnim Tanoninim vriskom.Gereth se otkotrlja sa nje, vadeći dva noža iz svoga pojasa dok se uspravljao na noge.Pogledao je na gavrana koji je gledao u njega iskrivljene glave.Tanon sede. Njen osmeh se pretvori u kikotanje, dok je gledala u njega stojeći spremnog da je odbrani od ptice. -

Moj viteže.

Gereth zakači svoje noževe nazad za svoj pojas I dobaci joj nezadovoljan pogled. -

Ti si previše lajava za jednu damu.

-

A ti si previše spor za ratnika. - dobaci mu, spreman za izazov koji je videla u plavetnilu

njegovih očiju. Pakao, nije bilo ničega otmenog u vezi njega. Bilo joj je drago zbog toga. - Taj

gavran je moga da ti izvuče desetak vlasi kose pre nego bi ga I primetio. On slegnu ramenima I iskrivi svoja usta u osmeh koji zapali njenu krv. -

Moje misli su bile zauzete razmišljanjem koji deo tvoga tela sledeći želim da probam.

Tanonine bradavice se ukrutiše odjednom. Umesto da pocrveni, osetila je kako joj se usne izvijaju u radoznao osmeh.Bila je odrasla dama ali se zbog njega osetila kao žena.Gereth je spustio svoje oči na nju, zaustavljajući se na vrhovima njenih grudi koje su se pojavile ispod njene haljine. Ponovo je postao tvrd. Gledao je kako ona spušta svoj pogled tamo, I kako se iznenađenje širi u njenim očima dok posmatra njegovo uzbuđenje.Pogledao je na sebe a zatim ponovo u nju. -

Da, rekao bih da ti treba zaštita od onoga šta želim da ti uradim.

Sam pojam da joj on nešto čini .. to je učini tako nervoznom , da se zakikotala u svoju ruku. -

Ti se smeješ? - Zvučao je tako zaprepašćeno I uvređeno da se ona nasmejala još jače

zbog toga. - Bože, ja sam osuđen. - promrmljao je, ali se zatim nasmejao. Njena haljina je bila prljava, I bilo je lišća u njenoj kosi. Izgledala mu je jos lepša nego dan pre toga ili dan pre toga.Dopadljiv zvuk njenog veselja ispuni njegovu dušu I povuče ga nazad u vreme kada je I on bio nevin takođe. Pre nego što je postao princ, I pre nego što je uzeo u ruke oružje protiv svojih neprijatelja u bici da povrati ono što je neophodno njegovim ljudima da bi preživeli. Nešto za čim njegova duša žudi jos kad je bio dečak. Mir. 104.


ČETRNAESTO POGLAVLJE -

Hoću svoj rat. - Cedrik, sin Owaina, brata kralja Riasa, počeo je dok je posmatrao

drveće zabodeno u zemlju koje je okruživalao jednu od kula bliznakinja tvrđave princa Dafida od Grufidsa.Njegov tamni pogled razvuče se preko strmih planinskih padina I obronaka šuma u daljini.Gvined. Uživao je u svežem vazduhu koji je bio prožet borovim mirisom.Dalje na severu zemlja je bila neukaljana Normanskom invazijom.Zemlja je ovde bila divlja I brutalna kao I njegovi snovi.Njegova vilica , prekrivena tek izraslom kestenjastom bradom,zategnu se. Ovde bi želeo da napravi svoj dom posle rata.Da, odlučio je da će živeti ovde u ovoj tvrđavi jednom kad njen sadašnji vlasnik bude uklonjen. -

Riderik od Posa I taj glupi princ Amren od Gventa nisu učinili ništa dok su Normani

polako napredovali sve dublje u Kimri. Razumem da su neki ljudi Lorda Beneversa na svom maršu uzeli nekek Kimrijeve žene za supruge. Naši neprijatelji ulaze polako u neše živote I našu zemlju kao bolest. Stojeći pored njega , princ Dafid klimnu glavom. -

Tvoj brat je pratio njihov primer oženivsi se Normankom.

-

Da,I to posle svega šta su Normani učinili. - Cedrik okrenu svoj hladni pogled prema

pejzažu. - Napali su Ystrad Towi I ostavili Landoveri u ruševinama pre nego što ga je moj ujak

predao Geretu.Ubili su mnoge, a moj brat im se odužuje tako što uzima jednu od njih za ženu. -

Zar si zaboravio šta nam je tvoj čovek Blendin rekao? - Dafid ga upita. - Geret je Wifirn.

Ako je govorio istinu , onda je tvoj brat ubio mnogo Normana. Cedrikova usta se iskriviše u osmeh. -

Wifirin, narodni heroj koji se krije iza šlema. - Nasmeja se, ali zvuk tog smeha bio je

lišen veselja. - On se plasi Normana. Od prvog danan kada smo upoznali kralja , moj brat je

propovedao mir. Plašile su ga vojske kralja Wilijama. Zato se Wifrin krije . Ubio je nekoliko Normana zato što su silovali seljake I spalili nekoliko kuća. On ne poseduje strast prema ratu , nema ponos Kimrijana. Ispod njegove guste braon bratde, Dafidova vilica zaigra I njegove usne se zategnuše. -

Boji li se ili ne, on grabi živote iz svojih žrtava kao neka utvara. Da li smo dovoljno

pametni da podcenimo čoveka koji je držao Lorda Hamiltona od Chepstova zarobljenikom na njegovoj rođenoj zemlji,u njegovom zamku , nakon što je desetkovao diktatorov garnizon? 105.


-

Naravno da ne, Dafide. - Cedrig ga uveri , omekšanim glasom. - Zato I nismo napali

Geretovo selo odmah, nego zaverenički planirali njegovu smrt, zajedno sa mojim ujakom.To je to, osim ako kralj Wilijam ne ubije Gereta pre nas. -

Da li misliš da će Normanski kralj poverovati da je napad na Wincester naredio Geret?

-

Da. Moji ljudi nose Geretov barjak. Ali zaista mi nije ni važno čija naređenja on misli da

su bila. Na ovaj ili onaj način , nateraću Normane na bojište , gde ću očistiti Cimri od njih jednom zauvek. -

Možemo li verovati Bledinu?

-

On je u mojoj službi već tri godine.

-

A ostali?

Cedrikove usne se izviše u grozni osmeh. -

On želi Gereta mrtvim koliko I mi. Ddovešće Gereta pravo kod nas. Moj brat je izneverio

svoje ljude oženivši se Normankom.To je greh koji se lako ne zaboravlja. Čak ni od njegovih najblizih prijatelja.

Geret I njegova grupa su napravili kamp na periferiji Herefordsira dva danan kasnije. Tanon je sedela sa Rebekom dok su jele sa ostalim ljudima oko male vatre. Slušala je mirno dok se Hereward konačno suprostavio Geretu oko njegovog pravog indetiteta. -

Kimri mora da se pobuni protiv invazije. - Geret je govorio mirno, ali njegove oči pune

jakog žara,sijale su nepokolebljivim uverenjem. - Kada su Normani pokušali da pregaze zemlju

kojom ja vladam, zadržao sam ih svojim mačem I svojom vojskom. Ali ljudi koji žive na putu marševa nemaju nikakvu odbranu. To su pre svega seljaci koji su napušteni od svojih prinčeva. Neki Lordovi zapovednici marševa prema njima se ponašaju lepo neki ne.Ne mogu samo sedeti sa strane I ne učiniti ništa , kada su deca uzeta za sluge a ženen I starci pretučeni na smrt jer nisu želeli da se pokore Lordovima. Tanonin pogled odluta preko njenoga muža. Istina njegove reči su bile hladne za njene uši,ali su ugrejale njeno srce. Njen heroj iz detinjstava je postao zaštitnik svoga naroda. -

Zašto se borisš sa njima kao Wifirni? - Hereward ga zapita.

-

Kada bi Normani znali ko sam ja , moja sela bi nastradala od njihove osvete. 106.


-

Ali ako bi se borio protiv njih otvoreno, kao princ..

Medok baci svoj nepojedni hleb u vatru I okrenu svoj tamni pogled na Hewarda. -

Ti si jednom bio pobunjenik protiv čoveka koji ti je uzeo zemlju. Ti se nisi borio otvoreno ,

već ih zavaravao godinama.Zasto osuđuješ Gereta što radi istu stvar? -

Ne osuđujem ga. - Herward se okrenu prema njemu. - Ja razumem njegovu stvar. Ali

kada bi se borio kao princ ,čineci svoje razloge poznatim, ostali prinčevi bi stali uz njega. -

Moji razlozi su poznati onima koji umru od moje ruke. - Geret odgovori kontrolišući svoj

glas. - I reci mi Herwarde , kada sam se borio protiv Lorda Ficdjeralda kada je pokušao da uđe

u Ystrad Towi,koji princ je stao uz moju stranu? - Geret nije čekao na odgovor. Svi su znali šta se desilo. - Ako nismo ujedinjeni , kako možemo da stanemo protiv armije koja se proteže kao

Normandija ? Ne želim da uvučem Kimri u rat koji ne možemo da dobijemo. -

Ipak , ti ubijaš Normanske velikane u njihovim krevetima. - Herward mu protivureči. - Ja

sprovodim pravdu nad onima koji je zaslužuju. -

Bilo ih je samo.. - Kijan zatvori svoje oči I poče da pomera svoje usne , brojeći koliko. –

Tri, ne četri lorda, koje smo ubili, zar ne Gerete? -

I njihove cele garnizone ako nisi zaboravio. - Herward ga podseti.

Tomas klimnu glavom I pljunu grančicu iz svojih usta. -

Da, ali okolnosti njihove smrti uplašile su ostale, I tako sprečili buduća krvoprolića.

-

Ali ako se tvoj indetitet otkrije? - Herwaed zapita Gereta sa zabrinutošću u svom glasu

koji je otkrivao kako mu je princ od Welsa drag. On je proveo punu jednu godinu sa njim u Welsu I ima visoko mišljenje o najmlađem sestriću kralja Riasa. Alvin popi poslednje kapi svog alea , onda provuče svoje prste preko svojih usta I podiže svoj pogled prema Tanon. -

Normani neće saznati ko je Wifrin ukoliko neko to nekaže njihovom kralju.

Tanon pogleda teškog ratnika,koji je očigledno nije voleo. Sada je razumela zašto nije. Ali nisu svi Normani bili okrutni Lordovi. Njen otac I njen ujak , pa čak I Wilijam, odnosili su se prema svojim vazalima ljubazno. -

Jas am lojalna svom kralju Alvine, - reče mu. - ali neću izdati svoga supruga.

-

Kralj Wilijam je ostavio zakone Welsa , Welšanima I Normanima koji njima upravljaju. –

Herward pogleda Alvina a zatim svoj pogled ostavi na Geretu. - Inače bi on već poslao trupe da

ulove I zarobe Wifirna. On nije tiranin kakvim ga smatrate. On me je pomilovao, I ja sam ubio 107.


čak više Normana od tebe. Tanon zagrli sebe I zdrahta. Čula je dovoljono o ubistvima Normana. Nije želela da misli o smrti I ratu I poginulima. Pogledala je suton na proplanku, moleći se da se ljudi ne kriju u senkama. Susrela je Geretov pogled preko vatre I on joj namignu.Možda je to bilo njegovo samopuzdanje ili nežnost u njegovim očima ali je on tim pogledom umiri. Zauzvrat ona mu ponudi osmeh zahvalnosti. Podižući se na noge, Geret zaobiđe veliko Alvina da bi došao do nje. -

Dodji. - Ispružio je svoju ruku I ona je prihvati, dopuštajući da je odvede do njenog

ležaja. Kada je legao pored nje, nije se pobunila. Zagrlio je rukama. - Nemaš razloga za strah. prošaputao je kada je osetio da je zadrhtala. Želela mu je reći da se ne boji, ali to bi bila laž. Njena odbrana bi se uvek urušila kada bi on pogledao u nju, dotakao je, nasmejao joj se, I nije znala šta da radi bez nje.

Neko ih je posmatrao sa drugog dela kampa. Preko razigranih plamenova,u njegovim ocima se ogledalal tama noci. -

Ona mu se sviđa. - Alvin progunđa I ubaci parče jabuke u svoja usta. - Uveravao nas je

da neće biti tako. Šta to on ima zajedničko sa Normankom? -

Ućuti. - Medoc zareža na njega.

-

Ona je lepa, da. Ali ima bezbroj lepih žena u Landoveru. Uveravao je sve nas, čak I

seljane, da je ovaj brak samo radi mira. -

I jeste. Sada ućuti, proklet da si. - Medoc ga upozori ponovo.

-

Ali pogledaj je, sva je zapletena u njegovim rukama . Ona ga ima....

Medokov lakat završi u Alvinovom nosu sa takvim zvukom pucanja da se čak I Herward pecnu. -

Nemoj da govoriš o njoj kao da je neko sranje koje ti odvodiš u svoj krevet, Alvine.

Upozoravam te poslednji put. Držeći svoj nos koji je već bio polomljen nekoliko puta I koji je odbijao da krvari sada, Alvin uputu Medoku pogled čistog zaprepašćenja. 108.


-

Nemoj da govoriš o izdaji o kojoj misliš, takođe. - Medocov glas je bio nizak, smrtonosan.

- Ona je njegova žena. Stavila je svoj zživot u opasnost zbog mog brata , I iz tog razloga, ja njoj

dugujem moj. Ustao je I pozvao Kaina. Kada je njegov brat stigao do njega , Medoc ga zagrli I uputiše se ka svojim ležajevima .

Tanon se prva probudia sledećeg jutra. Počela je da se sklanja od Gereta, pazeći da ga ne probudi. Ali njegovo uspavano lice nateralo je njeno srce da stane. Sveca mu , baš je zgodan. Što ga je duže gledala, više je želela da se probudi. Želela je da vidi te neverevotne plave oči kako gledaju u nju, tako jake, tako ohrabrujuće.Uzdahnula je.Boreći se protiv njegovog uticaja na nju,bilo je uzaludno I zamorno.Ona je morala jednostavno sebe da spreči da ne očekuje ništa od njega.Sa tim zaključkom je šutala. Morala je da zapamti da se on vratio zbog mira. A ne zbog nje. Imala je sreće da su se sviđali jedo drugom , ali nije želela da se nada ničemu više od toga. Nije želela da završi kao Rebeca. Isparvaljajući nabore na haljini pogledala je kamp .Rebeca je još uvek spavala,skupljena na svom ležaju.Tanon podiže svoju obrvu , bila je sigurna da Herwaed nije stavi svoj ležaj tako blizu Rebecinog sinoć pred spavanje. Isparavila je svoja ramena i prošla pored Tomasovog uspavanog tela , I uputila se prema umirućoj kampovskoj vatri.Podigla je štap I ubola ga u žar podižući iskre u vazduh. -

Potrebno je jos lišća.

Medocov glas iznd nje natera je da odskoči udesno. Bez da pogleda u nju,on baci šaku punu skupljrnog lišća I grančica pravo u vatru. -

Uplašio si me. - Ustala je I pogledala u njega samo krajičkom svoga oka.

-

Trebalo bi da si navikla na to do sad.

-

Na šta misliš?

-

Izbegavaš moj pogled još od noći napada. - Okrenuo se da pogleda dirktno u nju,

preoveravajući svoju teoriju. Tenon zatrepta ali se izbori sa nagonom da pogleda u stranu od njegovog kao uglja crnog pogleda.Imao je tako jako lice,kao da je gospodar rata napravljen od krvi kojom je poprilično 109.


nakvašen njegov mač.Pokušala je da zaboravi nemilosrdan bes u njegovim očima pre nego što je posekao glavu čoveka koji je pokušao da je ubije ,ali svaki put kada bi pogledala u njega videla bi lice hladnog,nepopustljivog ratnika. -

Imate moju odanost za ono što ste uradili za Kijana.

Ona klimnu glavom ali ne reče ništa I konačno spusti svoj pogled. -

Vi se mene plašite

Ona se nežno nasmeja,ponos je natera da ponovo pogleda u njega. -

Ne, ja se ne plašim.

-

Da, plašite se. Ali ne dopuštate da vas strah zaustavi da učinite ono što je potrbno. Čak I kao mala suprostavili ste se tiraninu.

-

Izvinite?

-

Rodzer de Cortenaj I vaša svinja, Lili. - objasni on.

-

Petunija. - Tanon ga ispravi I podiže svoju obrvu.

-

Da,Petunija. - složi se sa osmehom na svojim ustima. - Geret I ja smo već bili prijatelji

kada je prvi put putovao u Wincester. Kada se vratio pričao mi je o danu kada vas je upoznao. -

To nije bio prvi dan. - reče ona slabim glasom. Nešto strašno toplo se pojavilo oko

njenog srca kada je čula da je Geret govorio svom najboljem prijatelju o njoj I to još pre dvanest godina. Medoc ispravi svoja ramena I vrati svoj pogled prema plamenu vatre. -

Bio je za njega.

Bio je to prvi dan njihovog prijateljstva, Tanon se priseti, bio je to dan kada je prvi put rekla istinu kako je ustvari izgubila svoj zub.Osećala se tako dobro posle toga. Iako su imali malih poteškoća da se razumeju, to ih nije sprečavalo da ispune svoje dane smehom. Tanon nije shvatala koliko joj nedostaju ti dani sve do sada. -

Tada sam želela da je on moj brat. - Nasmejal se sebi. - Moj je bio suviše mlad da bi se

igrala sa njim. Želela sam da on živi… -

Shatajući šta govori , pogledala je u Medoca I

pocrvenela. -

Isprobavaš svoju magiju na mojoj ženi? - Geret joj je prišao iza leđa nečujno,nije ga

primetila dok se nije spustio u čučanj pored nje. Kada ga je pogledala on joj se nasmejao,rasejavši hiljadu leptirova koji su već leteli u njenom stomaku. Njegovo prisustvo pored nje razbilo je njenu nervozu. Počela je da voli način na koji joj se osmehivao.Gospode, ali 110.


ona mora da izgleda odvratno sa svojom kosom tako neurednom I sa haljiom koja je izgužvana od spavanja u njoj iz večeri u veče. Ipak, on je gledao u nju kao da je upravo izašla iz sobe posle nekolio sati priperemanja.Nešto se uhavti za njeno srce , terajući je da zaželi nešto što je mislila da neće nikada imati. Tomas im se pridruži , češući svoju tamnu vilicu dok je sedao. I ponudi Medocu neukusnu grimasu lica preko vatre. -

Medoc ne bi mogao da radi magiju ni na izboranu staru vreću koja je slepa I nije imala

muškarca godinama. Gereth se nasmeja, a Tanon ga gurnu laktom u rebra. -

Mislim da Medoc može da bude ljubazan kada ne.....

-

Seče nečije glave sa njihovih ramena. - Alvin dodade preko ramena dok je išao prema

kolima da uzme nešto za piće. -

Želela bih da to zaboravim, molim te Alvine. -Tanon mu odgovori. Zatim zaboravljajući to

potpuno u svojoj glavi , okrenu se i ponudi Medocu svoj dragi osmeh. - Nisam imala priliku da

kažem ali on je sasvim pažljiv. -

Ne bih to rekao da sam na vašem mestu. - Tomas se namršti I uhvati kožnu vreću za

vodu koju mu Alvin dobaci. -

Gluposti. -Tanon se namršti na njega.

-

Lejdi, - Medoc joj reče zamisljeno, - on je pravu.Nemojte me nikada zvati tako odvratno

ponovo. Tenon je gledala u njega a zatim se okrenula prema Geretu kada je počeo ponovo da se smeje. Tomas mu se pridruži kao I Alvin kada je seo. Zavrtela je svojom glavom na njih, I shvatila kako će morati da se navikne da živi u toj gomili šarolikih Welšana. Nakon sto su svi ustali sa svojih ležajeva I jeli, Rebeca je češljala Tanoninu zapletenu kosu dok su muškarci skupljali kamp.Tanon je gledala svog muža dok je skupljao njihov ležaj I odneo ga prema svom konju. Zabacio je svoju kosu,koja je izgledala kao zlato oko njegovoga lica ,čineći da izgleda senzualno I divlje. Nešto se pomerilo u njenom pogledu. Pogledala je nagore I osmehnula se Herwardu.Njegov pogled prebaci se na Rebecu. -

Ja vozim kočiju danas I pomislio sam da bi možda želela da sediš sa mnom.

-

Naravno da ne bih. - Rebeca mu se skoro naruga u lice. - Mogla bi da padnem I slomim 111.


nogu.Da li si poludeo. Herwardove usne se trznuše ispod njegove skoro podrezane brade,ali se nasmeja nežno. -

Da, mislim da jesam.

Kada se udaljio bez ijeden reči, Tanon uzdahnu I zavrte glavom. -

Moraš li biti tako okrutna prema njemu? Uvek je bio ljubazan prema tebi, ali ti nastavljaš

I dalje da ga prekoravaš. -

Ne želim da razgovaram o njemu.

-

Zašto ti se on nesviđa? - Tanon se namršti kada njena dadilja povuče tvrdoglave lokne u

njenoj kosi. -

Ko kaže da mi se nesviđa? Jednostavno on me ne interesuje.

-

Zbog mog oca.

U trenutku kada su reči napustile njena usta , Tanon je zažalila što ih je izgovorila. Ali , dragi Bože, kako žena može da nastavi da voli čoveka koji nikada neće moći da tu ljubav uzvrati? -

Nemam pojma na šta misliš. - Rebeca se trznu , oslobađajući Tanoninu pletenicu I pre

nogo je završila. Mogla je da poriče sve dok leži umirući u svom krevetu sama, ali je Tanon odrasla gledajući Rebecin pogled kako klizi prema njenom ocu , osmehe koji su polako godinama izbledeli I konačno jedva postojali.Kako je ona to mogla da uradi? Kako je ostala sa njima toliko dugo, odričući se svog srce bez razloga? -

Rebeca ako te ništa ne sprečava , onda idi I sedi sa njim. Iskreno,šta bi ti smetalo.

Njena dadilja uzdahnu, pogleda u Herwarda koji se penjao na klupu kola, I ustade na svoje noge. -

Ne vidim svrhu u ovome,. - promrmljala je dok je kretala prema kolima.

Tanon je gledala Rebecu kako odlazi dok joj je osmeh podizao uglove usana.Njen pogled se vrati na Gereta. Njene oči opijene njegovim izgledom. Čak I njegove ruke koje su povlačile trake na njegovom sedlu izazivale su spontane misli, kako njima kida njenu haljinu. Ne bi mogla da izdrži da ga voli a da on ne voli nju. Ali možda će je on vremenom zavoleti. On nije bio kao Rodžer. Znala je to od prvog trenutka kada je Geret pogledao u nju, one večeri kada se pojavio u Wincester zamku. On nije bio duboko zaljubljen u neku drugu. Možda bi mogla da pridobije njegovo srce. Sumnjala je da će imati ono što su njeni roditelji imali, ali. On se okrenu, kao da je osetio njen pogled na sebi. Njihovi pogledi se sretoše; bili su topli i 112.


čudesno primamljivi. Iznenada postala je svesna svoga izgleda, sklonila je svoje lokne sa lica. Njegove oči su pratile,kako skuplja neuredne pletenice. Pozva je pokretom svog prsta. Krenula je prema njemu i spotakla se. Nije pala baš direktno na lice, ali se opružila. Čula je njegov bogati osmeh, pre nego što je podigla svoju glavu i suzila svoj pogled na njemu. -

Bože, moramo uraditi nešto povodom toga. - Pustio je da se njegov smeh utiša i pretvori

u osmeh dok je stigao do nje i uzeo je za ruku. Tanon je istrze. -

Nisi povređena, zar ne?

-

Ne uopšte. - Izgovorila je svaku svoju reč sa jednakim otrovom a onda pogladila svoju

kosu. -

Dobro, zato što želim da danas jašeš sa mnom.

-

Radije bi da me vežeš za točak kočije. - promrmljala je.

Imao je smelosti da se osmehne! Bila je rastrzana između da blene u njega ili da mu da pogled koji zaslužuje. -

Bože moj, ali ti mora da si najnepristojniji čovek u celome Welsu.

-

U Kimriju. - ispravi je on, cereći se njenom gubitku sabranosti. - Kada te naučim kako da

hodaš bez padanja, naučiću te još Kimrički. Otvorila je usta u zaprepašćenju a zatim ih naglo zatvorila pre nego što se uputila daleko od njega. Stigla je do kočije u isto vreme kada je i Geret stigao do svoga konja. On skoči u sedlo, i okrenu svog konja u njenom pravcu. Tanon povuče vrata kočije, i njene oči se raširiše još više dok je on galopirao prema njoj. Bez da uspori brzinu svoga konja, spustio se niže i pokupio je pod svoju ruku,podižući njene noge sa stepenika kočije.Spustio je tako jako u krilo da su joj zubi lupili jedno u drugo.Okrećući glavu ona pričvrsti svoj ključali pogled na njega. -

To je bilo priično upečatljivo.Šta možeš učiniti sledeće,skinuti se go i ubiti divljeg vepra

svojim golim rukama? Geret pogleda u nju , njegove obrve boje meda se podigoše u iznenađenju. -

Bože, govoriš kao d a si đavolica. Mislio sam da si dama, Tanon.

-

Da li si imao stvarnu misao? - povisila je ton pre nego što je uspela da se zaustavi. - Ili

su tamo samo zvuci groktanja u tvojoj praznoj glavi. 113.


Još uvek je imao osmeh na licu ali su joj njegove oči uputile upozoravajući pogled. -

Ženo iskušavaš moje strpljenje.

-

A ti moje! - Okrenula se prema putu i sklonila loknu sa lica.

-

Ne podiži svoj glas ponovo na mene.

-

A ti ne podiži svoj na mene. - ona mu uzvrati. Osetlila je kako se celo njegovo telo

ukočilo iza nje. Čekala je da kaže još nešto. Ali kada nije, pogledala je preko svog ramena. -

Pa? -

Pa, šta?

-

Zar nećeš da mi narediš da ti se izvinim?

-

Ne, razmišljam da je najbolji način da izbegnem da te zbacim sa svoga konja taj da

prekinem da pričam sa tobom uopšte. Okrenula se da bi ga pogledalal u lice. -

Nema potrebe za pretnjama. Daću sve od sebe da više nikada ne progovorim sa tobom!

On se iskezi. -

Učinila bi to za mene?

Tanon se nakostreši u njegovom krilu. -

Učinila bih, kada bi obećao da ćeš naučiti da se ponašaš kao civilizovan čovek. –

okrenula se i povukla od njegovog tela. Povukao je nazad. Pokušavala je da ga ignoriše , i način na koji je njegova velika ruka pokrivala većinu njenoga stomaka. Dodir je bio vruć, potreban, iznenada posesivan. -

Nećeš napraviti pauna od mene Tanon.

-

A šta je tako strašno u vezi pauna?“ - izazivala ga je. - Oni se marljivo nameštaju da bi

privukli ženku, ponosno prikazujući svoje veličanstveno perje da ga svi vide. On se svojim nosem probi kroz obilje njene kose dok nije pronašao njeno uvo. -

Da li bi ti želela da ja pokazujem svoje perje? - Njegov hrapavi glas, preneo je melodičnu

ponudu sve do njenih prepona. Borila se protiv svoje rekacije na njegov dodir,ali nije vredelo.Njegovo teško telo iza nje činilo se još teže , čak i čvršće. To što je bila sa njim svaki dan, gledalal u njega, spavala sa njim, polako je dovodilo do ludila. U početku , smatrala ga je za divljaka, ali on joj se nije nametnuo.Čak je nije ponovo ni poljubio od jutra napada. On je jednostavno mučio bez milosti, 114.


dajući joj svu svoju pažnju i tako što je bio kompletni gospodin- kada je nije bacao na konja. Otvorila je svoja usta ali je shvatila da bi njen odgovor bio slabašan. Iz nekog strašnog razloga, odjednom ga je zamislila golog sa nekoliko nestrpljivih žena oko njega. Ženama koje tačno znaju šta da rade sa muškarcem. Ta pomisao je natera da stegne zube i skupi svoje šake u pesnice . -

Da li ti je bilo stalo do ijedne od žena sa kojima si bio? - Zaklela se da će ga ignorisati

ostatak dana , bez obizra koliko bi radije da ga ljubi,ukoliko kaže da jeste. -

Koje žene?

Prevrnula je svojim očima i iscrpljenjo izdahnula ispred njega -

Sve one žene koje su ti se ulagivale.

-

Nisam bio svestan nikakvog ulagivanja.

-

O, molim te Gerete. - okrenula se da bi mu dala zlobno skeptično smeškanje. - Ti si

ekstremno muževan muškarac. Bože moj, ti hodaš kao da si upravo položio pravo na čitav Sultanov harem.Zašto bi ti se inače Elenor Fitcdrumond ponudila samo jedan dan nakon što te je upoznala! -

Tanon. - Njegov pogled omekša na njoj. Toplina u njegovim teškim dubinama pogleda

učinila je da njen šal se zategne. -

Da ne znam bolje , rekao bih kako padaš na divljaka.

-

Ne budi smešan. - Njen pogled ostade na njegovim usnama , i ona obliza svoje,

pokušavajući da se seti da diše. - Dokazao si da nisi divljak. -

Da li sam? - on rasteže reči. - Onda se više ne plasiš da vodis ljubav samnom?

-

Nisam se plašila tebe. Bila sam nesigurna šta ...

Blago se pomerajući,on povuče njenu zadnjicu prema svojim butinama.Tanon široko otvori oči kada je osetila njegovu čvrstoću. -

Govorila si?

-

Govorila sam... ja mislim.. - Proguta. Problem je bio u tome što nije mislila uopste.

Izazvao bi vatru u njoj a zatim bi je ostavio da gori. Zaveo bi je i opio.Naveo bi je da želi da uradi stvari o kojima ništa nije znala , a nije znala ni kako da ih uradi. Dragi Bože, čovek je bio ogroman! - Da li će boleti mnogo? - Zapita ga , previše radoznala da bi brinula šta će misliti o njoj. -

Ne ako se uradi na pravi način. - Njegov senzualni osmeh je ubedi ne samo da je znao 115.


kako to treba da uradi na pravi način, već bi to učinio čudesno dobro. -

Hoćeš li me poljubiti dok to radis? - zapita ga skoro bez daha, željna njegovih usta koja

su bila smao nekoliko inča od nje. -

Da. Poljubiću te pre, za vremem i posle , i to na mestima na kojima nisi ni sanjala da

možeš biti poljubljena. Spustio je svoju glavu i dotakao njene usne svojima , dajući joj zadirkujući ukus nežnog princa kakav je mogao biti.Povukao se polako i ostao samo jedan dah daleko od nje tako da bi mogla da vidi glad koja je sijala u njegovim očima. Tanonin dah zadrhta, i prijatna stegnutos pojavi se između njenuh nogu. Pogrešila je. Divljak je bio tu, ali je bio kontrolisan. Njegova stras je bila pažljivo kontrolisana dok je gledao kako je oblače, kada joj je obuvao čarape, i svake noći dok je držao kada su spavali. -

Da li samo borba onda oslobađa zver?

Sirova seksualna toplota u njegovom pogledu: i njegov grub glas učinili su da ona oslabi pored njega. -

Budite oprezni šta tražite , damo, inače bi mogao da vam pokažem.

-

O Bože! - Alvin je dojahao kasom do njih da bi porazgovarao sa Geretom. On preblede

u svom sedlu kada je video kako se njegov gospodar sprema da poljubi svoju ženu. Okrenuo se prema ostalima iza sebe. - On će je poljubiti. Šta sam ja rekao vama kopilanima. Uskoro ce biti

leglo malih Kimri –Normana derišta u Welsu! Tanon se istopi ponovo kada njen muž zabacaci svoju glavu unazad i nasmeja se.

116.


PETNAESTO POGLAVLJE Stigli su do Welsa posle dva dana marširanja. Tanon se drŽala za okvir prozora kočije I posmatrala nekoliko malih sela kroz koja su prolazili, njihovi stanovnici su pomstrali njihove turpe svojim uplašenim sunjivim očima. Videla je veliki zamak u daljini, sagrađen visoko iznad stotinu kućica isklesanih u kamenu. Presli su Offa’s Dyke I nastavili neometeno još dve lige(morska milja), pre nego što su bili zaustavljeni od grupe Normana vitezova na svojim konjima koji su nosili nepoznati barjak jastreba sa četvoro raširenih krila. Kada se kočija zaustavila, Tanon je provukla svoju glavu kroz prozor.Stražarnica napravljena od kamena I drveta ,sa velikim brojem vitezova koji patroliraju na niskim zidinama ukaza se ispred nje. -

Quelles sont vos affaires au Pays de Galles? (“Ko je vas poslao u zemlji Gala?) - jedan

čuvar kose boje lana provirujući ispod svoje kacige zapita. Dvaneast drugih čuvara okruži Gereta I njegove ljude sa svake strane. Onaj koji je progovorio dojaha do Gereta sa jednom rukom na dršci svoga mača sa strane . -

Govori jezikom Anglonskim I Saksonskim kako je tvoj kralj I naredio. - Herward mu reče

sa krova kočije. Vitez kose boje lana okrenu se prema njemu. -

Ko mi se obraća?

-

Herward de Wake, prijatelj kralja Wilijama, koji takođe govori jezikom onih koje je

pokorio. Nalet šapata podiže se među vitezovima kada Herward objavi svoje ime. Mnogi od njih su još uvek gajili slabost prema Saksonskoj pobuni , I znali ga kao čoveka koji se borio protiv njihovog kralja, ali niko nije hteo čak ni ruku da podigne sada na njega. Znalo se u celoj zemlji da ga je kralj Wilijam pomilovao, ali niko nije čak ni pomišljao da se bori sa šest fita I 4 inca čistih mišića. -

Dobro.Ja sam sir Filip Bonvalet, komandant prvog puka lorda Ricarda D’Avresa. Sada,

pitam vas ponovo na vašem jeziku , koje poslove imate u Welsu? -

Moram zbrinuti svoje piliće. - Geret izjavi, nudeći sir Bonvaltu prijatan osmeh kada vitez

okrenu svoju pažnju na njega. - Nisu jeli već 4 noći I veom sam zabrinut za njih. -

Welšani! - Bonvallet pusti svoj glas I izvuče svoj mač iz krica. Njegov postupak ponoviše

I dvanaest ostali vitezova koji su okruživali Geretovu grupu. 117.


-

Polako ljudi. - Geret podiže kraljevu poruku. - Biti u sedlu u pantalonama natopljenim

mokraćom celoga dana može baš biti neprijatno. Nemate razloga da se mene bojite. -

Kako ste ušli u Englesku? - Bonvalet zapita.

Geret slegnu ramenima. -

Na isti način kako je I grupa od pedeset Welšanan to učinila. Tvoji vojnici su prostačko

labavi u svojoj dužnosti. 0 -

Da. - Madocovo držanje na njegovom konju izgledalo je opušteno , ali njegove oči su

bušile rupe u Bovalentu. - Ali sam takođe razmišljao kaliko brzo bi mogao da išutiram vašu

zadnjicu nazad u Normandiju. Za trenutak Bonvalent je samo gledao u Madoca odvažno, sumnjajući u ono što je čuo svojim ušima.. Zatim se njegove usne izviše u izazivajući osmeh, I pozva Medoca napred pokretom svoje rukom prekrivene rukavicom. -

Normane. - Snaga Geretovo glasa natera sve prisutne da svoje glave okrenu prema

njemu. - Pročitaj poruku pre nego mu dozvolim. -

Nisam zainteresovan za poruku. - vitez slegnu ramenima, a zatim pokaza prema kočiji. –

Ali bi ona mogla da me ubedi da vas ostavim u životu, ako moli dovoljno dobro. Zlobno zakrivljenje Geretovih usana bilo je slično smrtonosnoj iskri u njegovim očima. -

Ako uspeš da dođeš do vrata kočije živ, onda si dobrodošao kod nje.

U unutrašnjosti kočije, Tanon je uhvatila Rebekinu ruku I stegla je. Nije brinula da će biti data Normanskom vitezu. Njen muž je bio sigura ratnik , koji je mogao da se sukobi sa čitavim ovim pukom I da pobedi, inače nikada ne bi ponudio takav izazov. Ali nije želela da vidi da još neko bude ubijen pred njenim očima. Kočija blago odskoči kada Herward skoči sa gornje klupe I dočeka se na svoje noge. Bez pauze , uputi se direktno prema Normanskom vojniku. Podiže svoju ruku, uhvati viteza za zadnji deo njegovoga vrata I povuče ga sa konja. -

Dama je ćerka Lorda Branda Risandra. - Prodrmao je viteza a zatim svoje goruće

zelene oči okrenuo prema ostalim vitezovima. - Govorim o grofu od Avarloca, ako neko od vas

kopilana ne zna. Upozoravam vas , ako neko do vas pogleda u nju opet , ja lično ću vas odrati žive. U kočiji , Rebeka izvi svoj vrat da bi mogla bolje videti životinjskog Saksona.Herward uze zavijenu poruku iz Geretove ruke I stavi je ispred Bonvaletovog lica. 118.


-

Ako znaš da čitaš , bolje bi ti bilo da počneš sada. - Dok je vitez krenuo da otvara

poruku drhtavim rukama. Herward ga oslobodi

I promrlja u svoju bradu

o budalastim

štenadima, zmijama brzim kao munje I ludim grofovima. Dok su čekali da Bonvalet pročita poruku kralja Wilijama, Geret uzdahnu nestrpljivo.Ako ne odevede Tanon kući uskoro, gde bi mogao da vodi ljubav sa njom u privatnosti, počeće da skida nečije glave. Strazar konačno podiže svoju glavu . -

Grof od Avarloca je udao svoju ćerku za Welšnina.

-

Njegovom kraljeskom visočanstvu , princu Geretu od Ystad Towia. - Kian reče sa dozom

ponosa u svom glasu koji natera Tanon da se osmehne kada ga je čula. - Sestriću kralja Rhys

of Deheubartha. -

Vaš kralj želi mir. - Herward objavi stražarima, gledajući svakoga od njih. - Koji od vas

želi da mu prkosi? - Kada niko ne odgovori na njegovo pitanje , on gurnu Bonvaleta. - Da li prolazimo, ili želite da pošaljete po vašeg sveštenika da se pomoli nad vašim leševima? Bonvalet skoči na svog konja I pozva svoje ljude. -

Pustite ih da idu po naređenu kralja Wilijama.

Vitezovi se razdvojiše , stvarajući put za Gereta, njegove ljude I kočiju. Kada je Geret prolazio pored Bonvaleta, Norman ga pogleda značajno. -

Zapamtiću tvoje lice Welšaninu.

Geret klimnu glavom, njegov siguran lažni osmeh odražavao je prezir u njegovim plavim poput lednih glečera očima. -

A ja neću zaboraviti da si želeo da nateraš moju ženu da moli.

Dok je Tanonina kočija prolazila pored njega, Geretove oči su našle njene. Zatim on zateže uzde svoga konja I uđe u Cimri iza nje.

Zemlja divljaka nije izgledala uopšte kako je Tanon očekivala. U stvari , bila je sigurna da nikada nije videla lepšu zemlju. Oh, Geretove priče su bile tačne. Bele vunene ovce penjale su se preko zelenih bujnih brda smirene poput letnjih jezera. Vetrom pometeno vresište ukrašeno 119.


cvetovima prepunih boja ispunjavao je njen vid I zadirkivao njen nos prelepim mirisima, Obala I šuma sreli su se na zavoju Wye River. Dok su jahali napred, pejzaž je postajao divljiji, čas više lepši, sa niskim, travnatim planinama I ostrim kao britva grebenima. U daljini,šareni prostrani salaši gde je paslo još ovaca I goveda. Stigli su u Geretov dom dva dana kasnije. Njegovo selo , koje je zapravo bilo veće čak I od nekih gradova koje je Tanon videla u Engleskoj, bilo je smešteno u dolini između divljih talasastih brežuljaka I blistave reke, dok se su se na istoku prostirali veličanstveni planinski venci. Odbrambeni zemljani nasip I jarak bili su napravljeni oko sela .Jarak je na vrhu imao zid od dobro poređanih hrastovih dasaka.Unutar tog zida nalazio se most za pešake gde je desetina ljudi prolazila , gledajući stanovništvo. Nije bilo isturenog zamka koji bi prkosio plavetnilu neba, već nekoliko velikih, dobro čuvanih koliba smeštene blizu zajedno. Neke od njih nisu bile kolibe uopšte , već prodavnice rukotvorina. Kovač, kožar, tkalje , grnčar

svi zaposleni dnevnim

zadacima stali su I pratili Geretove ljude do ulaza u veliku kafanu u centru sela. Deca obučena u lanene bluze trčala su pored kočije, vičući pozdrave Bore da! I Croeso! Psi I čak cičeći prasići trčali su pored dece. Zvuci harfe, žičane lire, gajdi I bubnjeva, prožimali su mirisni vazduh živom muzikom. Tanon je u čudu gledalal kroz prozor. Svuda gde je pogledala, žene, obučene u haljine od lana ukrašene mustrama, neke su imale I živopisne nadsuknje I kecelje isflekane hranom koje su pripremale, stale su I gledale u nju. Neke su nosile velike korpe pune veša ispod svojih ruku, a neke su imale velike drvene palice za koje je Tanon pretpostavila da služe za istresanje posteljine,a ne za dečiju kožu. Niko joj se nije nasmejao ili mrko je pogledao. Muškarci su bili sasvim druga priča. Nosili su obojene košulje labavo opuštene preko prašnjavih jarećih kožnih pantalona. Podigli su svoje poglede veoma drsko u nju kada je izašla iz kočije. Neki su se nasmejali, izgledajući poput vukova

koji su uparvo ugledali nezaštićenu ovcu

zrelu za

proždiranje.Nekoliko njih suzi svoj pogleda na njoj nekoliko trenutaka pre nego su došli do nekog zaključka koji ih natera da pljunu I pogledaju u stranu. Tanon pogleda oko sebe. Geret je govorio sa jednim starijim čovekom, predaleko od nje tako da bi dozivanje bilo preteško, nema veze grozno. Herwed je započeo da odvezuje sanduke . I izgleda da je to radio na način koji se nije sviđao Rebeki, jer je požurila prema njemu ostavljajući Tanon samu. 120.


-

Ideš li?

Tanon podiže pogled I nikada joj nije više laknulo što vidi Madoca pored nje nego tada.Klimnula je glavom . -

Hvala ti.

-

Dioloch. (Hvala na Velskom) - ispravi je on I produži dalje. Kada nije nastavila da ga

prati, okrenuo se i pozva je pokretom ruke. Kada su stigli pored Gereta, Madoc je ostavi I nastavi svoj put prema kafani. Tanon krenu za njim, jer nije bila sigurna gde treba da ide ili šta treba da radi. Ali Geret je uhvati za zglob ruke I dobaci joj besni pogled kada je hladno pogleda. -

Šta? Ostavio si me samu u kočiji! - napade ga, nesvesna potpune tišine koja se spusti na

rastuću gomilu ljudi koja je bila ispred nje. - Kako sam ja… - Njenen reči izbledeše kada je pogledalal oko sebe I videla kako je svi okupljeni gledaju. Koraknula je bliže prema Geretu. -

Ona je naborana!i - jedno dete reče, a drugo se nasmeja , samo da bi ga ućutkao brzi

udarac po ramenu. Tanon porumene. Podiže svoje prste prema svome obrazu . -

Izborana? Zašto, ja imam samo osmnaest godina. - Njenen oči nađoše mladu ženu u

gomili. Imala je minki pletenice I velike crne oči, I veliki okrugli stomak kakav je imalal I Tanonina majka kada je nosila En I Eli. Žena se nasmeja I pokaza na Tanoninu haljinu. Platno je bilo lavirint bora od ruba prema struku. Tanon spusti svoju ruku , želeći da ispravi materijal, ali onda shvati da rezultat nebi urodio plodom.Trebaće joj nedelja dana da na taj načim ispravi sve bore. -

Ovo je lejdi Tanon. - Geretv glas je zagruvao tako jako u Tanoninim ušima da je se

zamalo prevrnula. - Kao što svi već znate, ona je Normanka.... -

Normanka I Saksonka. - Tanon reče ispravljajući ga sa osmehom. Ali kada joj niko ne

uzvrati osmeh , ona pročisti svoje grlo I pomeri se još više iza svog muža. On se okrenu I dade joj jedan iscrpljeni uzdah. -

Nećeš me opet prekinuti, a?

Ona klimnu glavom I on vrati svoju pažnju na gomilu. -

Pošto svi vi....

-

To je bilo veoma nepristojno, oprosti mi .

Geret zatvori svoje oči I sačeka trenutak. Kada je ostala tiha , on otvori oči I nastavi. 121.


-

Pošto svi vi govorite jezik Saksonaca, koristićetega kada se obraćate mojoj ženi dok ona

ne nauči jezik Kimrija. Pokazaćete joj ljubaznos I poštovanje, I ponuditi joj pomoć ako je zatraži. - Posegao je svojom rukom iza sebe I uzeo je za ruku. - Stalo mi je do nje, I zadovoljilo bi me kada bi tako postupao I moj narod. Tanon pogleda u njegov profil I oseti kako njena kolena zadrhtaše na tu njegovu izjavu. Stalo mu je do nje? Šta to u stvari tačno znači? Glava joj zatetura. Nije očekivala da čuje takve reči od njega,ali nije mogla da porekne kako su joj ugodne bile. Žene u gomili su šaputale između sebe. Vukovi počeše iznenada da se nervozno vrpolje I osmehnuše joj se ljubaznije.Hereward, Kijan I Tomas, koji je stajao sada sa svojom rukom prebačenom preko ramena lepe trudne žene, osmehnuše joj se. -

Da li si morao da je uzmeš sliom? - neko ih upita.

-

Da, da li si se borio protiv Normana lorde? - povika drugi čovek iz gomile.

Geret klimnu glavom I ponudi svojim ljudima ono što su hteli, pobednički osmeh. -

Da. Borio sam se protiv njenog zaručnika na kraljevom turniru , I pobedio.

-

Njenog zaručnika. - Kijan doviknu, - I osam njegovih ljudi.

Nakon povika dobrih želja , gomila se raziđe. Geret okova svojim prstima njen ručni zglob I blago je povuče. -

Hajde, idemo kući. - Zaustavi se kada se ona okrenu I pozva Rebeku da krenen sa

njima. Mislio je da joj kaže sada odmah kako njena dadilja neće živeti sa njima ali odlući da ipak malo sačeka. Neka se prvo oporavi kada vidi svoj novi dom. Okrenu se I pogleda preko ramena , I pokaza Herwardu I jos dvojici ljudi da ih prate sa sanducima. Rebeka je posmtrala Saksonca dok je podizao najveći sanduk na svoja leđa. Ostala dvojica podelili su teret jednog sanduka između sebe. -

Gde je tvoj dvorac? - Tanonn zapita nekoloko minuta kasnije kada su noge već počele

da je bole dok je pokušavala da prati Gereta. Napustili su centar sela I sada su prolazili velikom otvorenom dolinom,sa još koliba bogatim poljima ječma, pšenice I raznog povrća. Sa njene desne strane , malal grupa seljana, I ljudi I žena,vraćali su se na travnata polja. Pokupili su drvena koplja koja su odbacili po Geretovom dolasku I čekali da zabavljači opet krenu svirati na svojim instrumentima. Geret pokaza prema kolibi koja je bila smao malo veća od onih u kojima su živeli njegovi ljudi.Bila je zaokružena sa dve stane ogromnim kamenim zidom koji ih je odvajao od žetve. 122.


Zidovi kolibe bili su beli, debeli krov od trske I dimnjak. Prozori su se nalazili na istočnoj strani kolibe, mala drvena vrata za bronzanom kvakom. Visoko drveće nalazilo se iza kolibe ,I šuštanje njihovih krošanja davalo je muziku za uši. -

Ti živiš ovde? - Tanon nije shvatila da je prestala da hoda dok nije primetila da je Geret

prestao da hoda takođe. Geldao je u nju sa blagim mrkim pogledom koji je naborao njegovo čelo. -

Znam da ovo nije ono na šta si ti navikla, ali moraće da ti odgovara.

-

To je.. - Božjeg ti daha, to je malo. Nije bilo čak ni drugog sprata.! Progutala je I pokušala

da se nasmeje. Nije želela da mu povredi osećanja. - … udobno. - Zatreptala je na Rebeku. -

Zar ne Rebeka? -

Da. - dadilja uzdahnu svečano. – Udobno.

Geret pogleda svoj dom., iskrivljujući glavu da ga pogleda iz drugog ugla. -

Potrebno je smao nekoliko stvari , to je sve. - Tanon dodade. – Samo sam očekivala

nešto veće. Ti si princ, ipak. -

Tvrđava te odvaja od tvojih ljudi. Više volim da živim kako oni žive . - Zvučao je pomalo

izvinjavajuće dok je polako kretao ponovo. Da živi kako oni žive. Tanon zagrize svoju usnu. To onda znači nema vazala, nema sluškinja nema kuvara. -

To je veoma plemenito od tebe. - reče mu , zureći da uhvati korak sa njim , svesna

njegovog iznenadnog zamišljenog raspoloženja. Da se udala za Rodžera, bila bi dama lepog dvorca, sa svim komforom… I tako bedna da bi se najverovatnije bacila sa najveće zidine do sada. Ona tiho uzdahnu. Geretov dom možda nije bilo jako utvrđnje, ali bilo je to mesto gde je on jeo, spavao I vraćao se posle bitke sa svojim neprijateljima. Zamislia ga je kako hoda unutra,sedi u udobnoj stolici pored ognjišta, I lomi drveće za vatru. Osećaj toplote obuze je. Sa nekim raznobojnim zavesama I cvećem posađenim pored zidova , njegova koliba bi bila prijatna. -

Sviđa mi se. - ovog puta sa ubeđujućim osmehom koji natera Gereta da je pogleda.

RazmiŠljao je da li je udarila svoju glavu u kočiji. Ona je bila naviknuta na ukrase. Njene odaje u Avarloku su bile veće od njegove cele kuće . Njegov mrki pogled izblede. Bilo je ljubazno od nje da se pretvara da joj je njegova kuća draga. Ona je pre svega bila ljubazna. Kada su stigli do kolibe, pogurao je blago vrata, a zatim ušao unutra , a Herward I ljudi sa sandukom su ga pratili. 123.


Tanon I Rebeka su stajale na pragu, gledajući u mrak. Zasmredelo je na prljavo. Tanon nabra svoj nos dok Geret otpusti svoje ljude I upali nekoliko sveća. Kada se unutrašnjost kuće pojavi pod odsjajem sveća, Tanon poželi da potrči premam plamenovima I ugasi ih ponovo. -

Bojim se da je pretrpela zanemarivanje u mom dugom odsustvu. - Geret reče Tanon dok

je ona polako hrabro ulazila. - Ali kada je očišćena, neće biti tako loša. Tanon zasvrbe nos od ustajalog rogoza na podu. Prozori ipak nisu trebali zavese. Već su bili prekriveni krznom, koje je stvarilo mrak. Mali krevet sa buđavom slamom koja je virile iz rupa na dušeku bio je gurnut u kutak zida. Na suprotnom zidu,ručno rađen od teškog hrastovog drveta , stajao je garderober, visine do pola zida.Pored njega , noževi raznih veličina, mačevi,I sekire visili su sa drvene poliče. Trivet za kuvanje blokira njen put prema ognjištu, gde je Geret sada čučao I virio u otvor dimnjak . Osim stola I jedne stolice , nije više bilo ničega u kući.Tanon ugrize svoju donju usnu. Ovde ce trebati mnogo više nego samo odlučnost koju je posedovala. -

Da li postoji soba za toaletu? - upitala je svog muža.

-

Prođi tamo. - Pokazao je na vrata na samom kraju kolibe. Tanon je otišla do njih I otvorila

ih, a zatim se vratila bleda. -

To je potok.

Herward zadrža svoj osmeh. Bilo mu je žao devojke. Ovo mesto je bilo drugačije od Avarloka kao što je on bio od… Branda Risande. Njegovo pogled skliznu do Rebeke, koja okrenu svoj pogled od njega kada im se oči sretoše, I njegov osmeh izblede. -

Samo je jedan krevet. - Rebeka je zastala još uvek skupljena na vratima. - I nema zidova

da odvoje naše spavaće sobe. Geret promrsi zakletvu u jednom dahu gledajući otvor dimnjaka , zatim se ispravi I ode do dadilje. -

Ti nećeš ostati ovde. Otićiću I naći mesto za tebe. - Dade joj umirujući pogled kada je

video da Će se pobuniti. - Ne daleko od tvoje dame, znam. Prođe pored Herwarda na svom putu napolje. -

Ideš li?

Nezgrapni Saksonac zavrte svojom glavom. -

Čekaću ovde dok se nevratiš. Obećao sam ocu tvoje žene da ću je paziti.

Geret uputi značajni pogled prema Rebeki a zatim napusti kolibu. 124.


-

Geret. - Tanon krenu z anjim napolje. - Trebam Rebeku ovde…

On se zaustavi I okrenu se prema njoj, I iznenada Tanon nije mogla da misli ispravno. Pruge zlatne svetlosti prosuše se oko njega, blistajući na njegovim zlatnim rukavima I zlatnoj ogrlici , čineći da izgleda kao neki nepobedivi Bog iz legende. Ispod svojih gustih trepavica,njegove oči su probadale njene, čekajući je da nastavi. -

Uhh … da mi pomogne oko haljine.

Intimni osmeh iskrivi njegove usne, podstičući sećanja kako je osećala njegove prste na svojim nogama kada joj je pomogao da obuje čarape. Ona se sva naježi I zabrani sebi da mu priđe bliže. -

Potrebana mi je da mi veže kosu ujutru.

Njegov pogled pređe preko njene duge, kovrdžave kose koja joj je padala preko ramena. -

Tvoja kosa je savršena takva kakva je.

Podigla je svoje prste preko kose I nasmejala se. -

Ali ona nije vezana. I ja izgledam...

-

Zanosno.

Tanon uzdahnu, iskreno očarana. Da li je on mislio da ona izgleda zanosno čak I bez jednog sata uredjivanja? -

Tanon. - Skratio je daljinu između njih tako što je skliznuo prstom u dekolte njene haljine

I povukao je pema sebi. - Učinio sam sve što je u mojoj moći da zaustavim sebe da ti ne

pocepam tu prokletu haljinu I raširim te ispod sebe.Ali ako ne budemo sami I to ubrzo,bojim se da ću postati divljak za kakvog me smatraš. Ucinio je da se svaki deo nje zategne I gori. Ludo, ali zamalo ga je zadržala da bi proverila da li govori istinu. -

Idi. - reče mu hrapavim glasom.

Geret se vratio brzo I ispratio Rebeku, sa Herwerdom koji je nosio dadiljin kovčeg, u dom Tomasa I njegove žene Adare, za koju je Tanon saznala da je to ustvari trudna žena iz sela. Ostavljena sama u kolibi, Tanon je gledalala prašnjavo, skromo okruženje. Sela je na 125.


krevet,gledajući kada je krevet zaškripao ispod nje. Dragi Bože, trebala je da se pobrine za svoje potrebe, I kako je to morala da radi iza drveca poslednjih nedelju dana, nadala se normalnoj sobi za toaletu. Pogledala je prema ulaznim vratima, želeći da ih Geret otvori I unese nešto lepo u ovo sumorno mesto. Kako će ona da preživi ovde? Mogla je da se baci u njegovu milost I plače dok je nevrati kući- suze su joj već jednom pomogle. Zabrinuta pomisli da piše svojim roditeljima I da ih moli da dođu po nju. Uradila je svojom rukom po dušeku. Nebesa, ali ona je napravljena za bolje stvari od ovih, zar ne? Ali pored svega toga ona nije želela da ide kući. To saznanje je došlo sa ozbiljnom radošću , skoro I šokirajućim otkrićem da ona ustvari nije želela da napusti Gereta. I obećala je Wilijamu da će pokušati da nađe sreću ovde. “ Neću se

raspasti na deliće”. Pogledala je metlu u uglu naslonjenu na zid I stegla svoje zube. Ako će da nauči kako je to biti supruga, bolje će biti da krene odmah. Ustala je I krenula prema metli kada su se vrata otvorila. Kian uđe unutra dok ga je Alvin pratio. -

Dakle , šta misliš o Kimriju do sada? - Kijan se namrsti na nju.

Tanon se nasmeja I pogleda u prljav pod. -

Divno je. - odgovori, nemajući srca da kaže nešto manje .

Alvin nije učinio ništa da sakrije svoju zabavu kada je pogledao po kolibi a zatim u nju. -

Da li znaš kako se to koristi? - Pokazao je na metlu u njenoj ruci I zakikotao se,

pokazujući na taj način da sumnja da zna. -

Naravno da znam. - Tanon mu odgovori, nimalo joj se ne dopadajući njegov podrugljiv

ton. -

Biću srećan da ti pomognem da očistiš ovo mesto. - Kijan joj se ponudi galantno.

Ona omekša svoj pogled na njemu. -

Ne, savršeno mogu I sama, hvala ti. - Da bi dokazala pomete metlom po podu I posla u

Alvinovom pravcu oblak paršine. -

O Bože! - Pokrila je svoja usta rukom, kada je počeo da kašlje I maše svojim rukamam

ispred svoga lica. Kijan se okrenu I poče da se smeje kada je veliki džangrizavi div napustio kolibu. -

Da li si sigurna da ti stvarno ne treba pomoć? - mladi pesnik je zapita ponovo kada su

ostali sami. Tanon zatrese svojom glavom ne, ostavljajući Kijana da gleda u nju trenutak pre nego što je napustio klibu.Nasemaja prema vratima I zatim poče da čisti metlom,ovoga puta 126.


nežnije I sa poznatim pokretima. Glupo od Alvina da pretpostavi da nikada nije brisala pre. Stala je I pogledalal okolo po kolibi. Onda opet , ona nikada nije čistila koliko to ovo mesto zahteva. Geret je bio neuredan koliko I arogantan. Zašto, onda, nije mogla da prstane da se smeje?

127.


ŠESNAESTO POGLAVLJE Geret je napustio Ioanovu kolibu i uputio se kući dok se noć spuštala preko klisure. Pogledao je u pravcu svoje kolibe i namršti se. Dođavola, nije planirao da ostavi Tanon samu celoga dana , ali trebao je da zna da njegovi ljudi imaju puno toga da mu kažu. Bio je daleko od njih predugo. Vratio se u Llandovery nakon što je bio zatočen od strane Dafyddsa,samo da bi ponovo otišao da zahteva svoju Normansku nevestu. Rekao im je za Bleddinsovu smrt i za zaveru da okrenu kralja Wilijama protiv njega. Zavera koja je napravljena od strane njegovih zemljaka. Osigurao je mir sa Normanima, ali severni prinčevi su bili druga stvar u potpunosti. Mir u tom delu zemlje izgleda da je bio moguć jedino pomoću bitke. Što pre se sretne sa svojim ujakom, pre će se bitke okončati. Večeras, međutim, njegovi ljudi nisu želeli da misle na ratove. Želeli su da proslave njegov povratak. Za malo je odbio taj njihov predlog jer je želeo da sam provede noć sa Tanon.Ali nije mogao da ih odbije. Trebalo im je olakšanje od njihovih svakodnevnih života. Trebala im je proslava.Nasmejao se i mahnuo grupi žena koje su nosile ćebad i vreće hrane prema klisuri , i gurnuo da otvori svoja ulazna vrata. Geret je uvek znao da je rođen da vodi život ratnika. Od njegove žene će se očekivati da vodi takav život sa njim. On više nikad nije razmišljao o tome. Ali kada je ušao u svoju kolibu i video izribane čiste podove, osetio je ponos koji ga skoro natera da padne na kolena. Prišao je tiho prema krevetu. Čučnuo je na ivicu i samo posmatrao svoju usnulu ženu. Bila je tu, naizgled delikatna dama sa hrabrošću ratnika.Šnale su odavno pale iz kose. Njene crne lokne visile su opušteno preko delikatne konture

vilice. Pomerio ih je ,sa već poznatim

osećanjem stezanja u grudima koje se uvek pojavljivalo kada bi pogledao u nju. Ona je izdržala spavanje na tankom ležaju na šumskom tlu preko nedelju dana bez protivljenja. Bila je napadnuta i gledala je kako ljudi umiru na samo metar od nje , i nije ga molila da je vrati u sigurne ruke njenoga oca. Ostavio ju je u prljavoj kuci i ona je očistila. Mrlja prasine nalazila joj se na bradi. Prešao je svojim palcem preko nje. Pogledao je u njene ruke , otečene i crvene od ribanja. Podigao ih je prema svojim usnama i poljubio svaki prst posebno. Trebalo bi da sedi na prestolju, očaravajući bespomoćne muškarce svojim osmehom sa rupicama. Sebičan ili ne,nije ga bilo briga. Želeo je nju, ovde pored sebe. Svaki put kada bi mu se osmehnula, ona bi 128.


prebacila njegovo srce u vreme pre nego sto je upoznao i razumeo teškoću ratovanja.Želio je da je zaštiti, nasmeje,da vodi ljubav sa njom. Njene trepavice se polako otvoriše. Geret pređe linijom njene obreve svojim prstom.Podari mu pospani osmeh koji bi ga povukao napred da već nije bio povijen nad njom. -

Nedostajao si mi . - Protegla se i namrštila zbog bola. Okrenula se i izvukla slamku

slame iz svojih leđa. -

Nedostajala si i ti meni. - Nagnuo se i poljubio joj kapke.

-

Jesam?

-

Da. - Prošaputa blizu njenih usana. Popeo se na krevet ,iznad nje, stavljajući svoje

dlanove sa svake strane njene glave. - Bojim se da o tebi mislim stalno. - Poljubio je njen osmeh a zatim njenu bradu, grickajući svojim zubima njen vrat. - Oprosti mi što sam te ostavio celog

dana. Svi su me trebali… Tanon provuče prste kroz njegovu kosu i povuče njegovo lice prema svome i srete njegov pogled. -

Razumem potrebu za tobom, mužu. - I jeste.

Njegov tinjajući osmeh je uzbudio još od prve noći u velikoj dvorani. Njegovi poljubci i njegovi nežni, izazivajući dodiri naterali su je da ga poželi na najprimitivnije načine. Načine koje nije skoro ni razumela ali je želela da ih isproba. Svaki njen nervni završetak je bio spržen za njim , svaki mišić se grčio u njegovoj blizini. Bila je oprezna u početku zbog njegove divlje pojave,zabrinuta zbog njegovog dodira, sigurna da je neće uzeti na silu čim izgovore svoje zavete. U šumi , bila je sigurna da će se divljak konačno pokazati i pokidati njenu nevinost, nemarno je zanemariti.Ali Geretovi poljubci su je ostavili da želi više. Zbog njegove kontrole je još više bila radoznala da otkrije šta može da učini kada ta kontrola pukne. Nije želela da čeka više. Sklopila je svoje zube oko njegove donje usne ,sisala je nežno, izazivajući ga. Njene ruke su pokazale izuzetnu snagu u njegovim povezanim rukama. Kada je spustio svoju težinu na nju, ona zadrhta. On zarobi njena usta, brišući svojim jezikom preko njenog kao vatrenim plamenom. Kako je njegova strast sve više povećavala,Tanon isproba svoju smelost tako što je prelazila svojim prstima preko njegovih širokih ramena, njegovih leđa , a zatim njegovih kukova.Pritisnuo je, drobeći je erakcijom tako snažnom kao da je od kovanog čelika nasuprot njene tople , mokre unutrašnjosti. 129.


-

Čekaj. - Gurnula ga je svojim dlanovima.

On zastenja i podiže svoju glavu od napada na njen vrat , njegove oči zasijače od žudnje, njegova usta spremna da označe njeno telo. Prizor njega tako željnog za njom, skoro njeno telo otera u grč.Ugrize se pokušavajući da se smiri. -

Trebalo bi da se okupam prvo. - Uzdahnu ona.

Njegov usporeni, seksi osmeh zavede svako njeno čulo dok je odmahivao svojom glavom. -

Gubljenje vremena. Postaćemo veoma prljavi.

Od njegovog senzualnog glasa njene bradavice su se podigle ispod njene haljine.Želela je da je pokida i da mu se ponudi na bilo koji način na koji je želeo. Vrata se otvoriše, i Cian i Tomas uskočiše u kolibu, pogledaše okolo a onda polako i skladno okrenuše svoje glave prema krevetu. Tanon gurnu svoga supruga sa sebe sa iznenađujućom snagom i sede. Njeni zarumenjeni obrazi pobledeše, zatim opet pocrveneše pre nego sto je spustila svoju glavu da bi izbegla njihove znalačke poglede. Jedna crna lokna spusti se preko njenoga čela. Za razliku od Tanoninog samomučenja, Geret sede polako. Njegova vilica se zateže a njegov pogled natera Ciana i Tomasa da se povuku unazad. -

Više nikada nećete ući u ovu kuću bez kucanja. - Nije vikao. Upozorenje u njegovm

mirnom glasu je bilo dovoljno. -

Izvini Gerete. - Tomas promumla , sklanjajući svoj pogled od Geretove žene.

Cian sa druge strane nije mogao da skloni svoj pogled sa nje. Njena lepota ga opcini, I dade povoda za rađanje pesama zbog kojih bi se veliki ljudi zaljubili u nju bez da bi je i videli. Cianov pogled se prebaci na Gereta. Veliki ljudi poput njega. On pročisti svoje grlo. -

Ljudi čekaju svog lorda koji im je doneo mir. Iako bez ikakve neprijatnosti za tebe Gerete,

žrtva nije toliko velika. Tomas udari svog mlađeg brata po leđima. Geretova ruka na Cijanovim grudima zaustavi ga da ne padne u Tanonina krilo. -

Adara je želela da imate ovo. - Tomas je držao preklopljeno parče tkanine i dade ga

Tanon. - To je haljina, mislim. Rekla je da lordova žena ne bi trebala da ide izgužvana . I vaša

dadilja Rebecca, je dobro. Tanon prihvati ponudu sa zahvalnim osmehom koji natera Ciana da uguši uzdah. -

Dobro, odlazite vas dvoje sada. - Geret ih izgura prema vratima. - Doći ćemo uskoro.

Kada su ljudi otišli, Tanon otvori paket i napusti krevet. 130.


-

Oh Gerete. - prošaputa otkrivajući haljinu od mekane pernate žute vune. Podigla je

prema svom telu. Kroj je bio prost sa niskim otvorom dekolteom i kratkim pufnastim rukavima. Platno se skupljalo u struku, padajući u tankim naborima do njenih zglobova. Prelepi crveni šal išao je uz haljinu, zajedno sa širokim kožnim crvenim pojasom,izudaranom do mekoće. Geret je posmatrao, zaustavljen začuđenim pogledom na njenom licu, a onda je uzeo u svoje ruke. -

Izazivaš me izvan razuma, ali moji ljudi nas čekaju napolju.

Podigla je glavu i pogledala u njegov mračni pogled. -

Zašto nas čekaju?

-

Proslava. To je običaj. Ajde, spremili su hranu i muziku. Mi samo treba da uživamo

noćas. Naše vreme zajedno brzo će doći. Ne previše dugo, nadala se, ali nije izgovorila svoje grešne misli. Nije mogla da veruje u kakvu se drolju pretvorila zbog njega.Zato, da se Cian i Tomas nisu pojavili, bila je sigurna da bi pocepala Geretovu tuniku i ugrizla ga. Potapšala je svoje zajapurene obraze i udaljila se od njega. -

Nosiću Adarin poklon.

-

Bolje će biti onda da sačekam napolju dok se obučeš. - Geret joj reče znajući da ako

ostane dok se ona skida nikada nece stići na proslavu. Otišao je prema ulaznim vratima ali je zastao i okrenuo se gledajući je očima potamnelim od želje. - Pitala si za moju kontrolu. Ovo je

njena poslenja trunka. - Zatvorio je vrata za sobom. Nebesa , on zna sigurno kako da zapali njenu krv. Kada ga je videla prvi put, pitala se koliko je neukroćen on zaista bio. Bila je sigurna da će noćas saznati. Požurila je da obuče svoju novu haljinu, pitajući se kako je uopšte i mogla da pomisli da ga mrzi. Nije mogla da dočeka da opet bude u njegovim rukama. Haljina joj je malo labavo stajala, i Tanon je bila malo prestravljena da nije bilo podsuknje koju bi nosila ispod.Pomislila je da nosi svoju, ali je ona bila previše prljava, a nijedna druga njena haljina nije još bila raspakovana. Ne, moraće ovo. Pored toga, vuna je bila dovoljno debela da je sakrije propisno, mada njene bradavice su jos uvek bile uspravne od Geretovog dodira,i podizale su material haljine. Vezala je veliki pojas oko svog uskog struka, prebacila maramu preko svojih ramena, i pustila svoje lokne . Bila je spremna, i osećaj je bio potpuno divan što nije bilo tri sluškinje oko nje da je vuku i utežu skoro preko jednog sata da bi mogla da se predstavi. Oh , na ovo bi mogla da se navikne. Smejući se, otvorila je vrata i iskoračila u treperavi raj.Stotinu baklji je osvetljavalo zamračenu 131.


klisuru kao zveze prosute preko somota. Muzika je ispunjavala hladni noćni vazduh. Osećao se miris pečene zečetine i svežeg pečenog hleba, izazivajući joj vodu u ustima, i terajući njen stomak da se oglasi. Prošla je pored Gereta koji je čekao pored vrata , pogledala je oko sebe, videla je ljude okupljene oko nekoliko logorskih vatri, kako se smeju, piju, i polako okreću da je pogledaju. Njegovi ljudi nisu bili jedini koji su gledali u nju. Geret nije mogao da skloni svoj pogled sa nje. Njegovi otkucaji srca su se ubrzali , lupajući snažno u grudima. Kada se okrenula prema njemu, njene oči velike od iznenađenja, usne su se rastvorile u iznenađujućem uzdahu, nije moga ni osmeh da napravi, bio je tako zanesen da je samo gledao u nju. Možda je bila obrazovana kao plemkinja, ali je večeras izgledala kao da pripada ovde u Cymriu sa svojim divljim predelima i vatrenim zalascima sunca. -

Da li znaš koliko potpuno oduzimaš dah Tanon?

Nasmejala se na njega , i taj osmeh ga natera da stegne vilicu. -

Primećujem u poslednje vreme, mužu.

Odgurao se od zida na koji je bio naslonjen i prepleo svoje prste sa njenim. Spustio je usta preko njenih, izazivajući je kratkroćom njegovog poljubca. -

Dođi, moji ljudi te čekaju. - Poveo je preko livade , zastajući pored raznih grupa ljudi da bi

je upoznao sa svima. Upoznala je Cadwyn,živahnu, zaobljenju ženu koja joj ponudi platno indigo muslin boje. Llwyd,Cadwun suprug

i glavni kovač , pozdravi Tanon sledeći, darujući joj ubojiti bodež i

mekanom izgovorenom molitvom

da nikada ga ne upotrebi. Ioan i njegova žena Dierdre,

dadoše Tanon tri sveža ubijena zeca zajedno sa obećanjem da će je naučiti kako da skuva Caws Pobi, tradicionalno jelo spremljeno od zečetine, prženog hleba i otopljenog sira. Tanon je dobila još poklona dok se sa Geretom kretala po velikoj poljani. Dobili su hranu, platna obojena u razne boje, perle i sredstva za kuvanje. Tanon je primila svaki poklon sa iskrenom zahvalnošću , čak i zagrlila nekoliko žena, izazivajući time da se njihovi osmesi prošire u prijateljske dok ju je Geret odvodio dalje. Kijan je bio srećan da ide dva koraka iza njih, skupljajući poklone koje su dobijali. Alwyn i Hereward su uzeli one poklone koje nije mogao da nosi i odneli ih direktno u kolibu. -

Osvojila si srca mojih ljudi, prirodnom lakoćom. - Geret se spusti do nje i prošaputa joj

na uvo.Bio je zadovoljan ali ne iznenađen . Osvojila je naklonost njegovih ljudi veoma lako, što 132.


se videlo i kad su na kraju stigli do njihovog ćebeta. Svaki plata sa hranom je bila ukrašena grančicom vresa. Tanon je sela i zagrlila Rebeku kao da svoju dadilju nije videla godinama, a zatim se zahvalila Adari za haljinu poljubivši je u obraz. -

Oh, Ciane. - zatepala je najmlađem članu Geretove porodice kada je primetila pažljivo

nameštene platpoe. - Jednog dana učinićeš neku mladu damu veoma srećnom. Geret zaklima svojom glavom na stanje tako opasnog vojnika kada Cian uzdahnu kao ljubavlju pogođen štitonoša. -

Madoc mi je pomogao da sakupim vrse pre nego sto si došla večeras. - Cian joj reče.

Podižući radoznalo obrvu , Geret pogleda preko livade prema svom najboljem prijatelju, iznenađen činjenicom koju je upravo čuo. -

Dobro , njegova žena će trebati ipak malo više odlučnosti nego tvoja. - Tanon skide

svoje papuče kada je primetila da niko ne nosi svoje. - Ali rekla sam ja svima da je Madoc mio. -

Sladak kao gorko mleko koze. - Tomas je prekide dok je sipao Tanon piće od

pomešanog piva, meda i začina. -

Zove se Bragavd. - Geret joj reče , sedeći pored nje. Nasmejao se mekano kada je

pokušala da ponovi reč. - Nemoj da piješ mnogo. - dodao je sa značajnim migom koji je podseti zašto ne bi trebala. -

Reci mi – Tanon podiže čašu prema svojim ustima , probala je piće , i uzdahnu na

njegovu jaku aromu- da li je to Welshki običaj da se ide bos? -

Većina mojih ljudi nije mogla da priušti kozu godinama. - Geret joj objasni. - Išli su bosi

zato što su morali.Sada biramo da se odreknemo naše obuće zbog boljeg prianjanja naše noge za zemlju. Bosa stopalal daju bolji balans. Tanon spusti laktove na svoja savijena kolena dok ga je slušala. Volela je njegov glas, njegov dubok lisrki akcenat. -

Ti si jedna od nas sada. - nastavio je dajući joj smislen osmeh. - Mi ne zovemo sebe

Welshanima .Mi smo Cymryjani. -

Cymry. - ona ponovi i namršti svoj nos kada on klimnu glavom. - Nauči me još vaših

reči. On podiže glavu kada vidi da im Madoc prilazi. -

Nosaith dda, Madoc.

-

Noswaith dda. - Njegov prvokomandujući klimnu glavom prema njemu, zatim spusti 133.


svoju glavu prema Tanon. - Moja gospo. -

Poželeli su jedno drugom dobro veče. - Kijan joj reče ,naginjući se prema njoj. - Mogu te

naučiti da govoriš Cymreag kada Geret bude u poseti kralju. Tanon se okrenu prema svome mužu i povuče ga za tuniku dok je govorio sa Madokom. -

Ti odlaziš?

-

Da,moram se sresti sa mojim ujakom u Llandeilo.

-

Kada?

-

Za nekoliko dana. - Spustio je svoju glavu do njene. - Dobro će se brinuti o tebi dok

mene ne bude. - obeća joj tiho. - Ioan će paziti na tebe, i Hereward takođe. Bićes sigurna. -

Znam. - Pogledala je u stranu kada je on shvatio njena pitanja.

Nagnuo se bliže prema njoj, spuštajući usne na njeno čelo dok je govorio. -

Da li ću ti nedostajati?

-

Da. - Ona mu odgovori.Bože, voleo je kako je izgovarala tu jaku reč tako delikatno.

Povukao se i pogledao je u oči. -

Onda ću požuriti sa stricem.

Nasmejala se, osećajući kako se toplota u naletima širi kroz nju. -

Dozvolite mi zdravicu. - Madoc je zahtevao, okrećući njihovu pažnju na sebe. Podigao

je svoju čašu visoko kada mu je Geret klimnuo glavom. - Čujte me! - Madocov jaki glas lebdeo je iznad okupljenih , i uskoro svi su se okrenuli prema njemu da slušaju. - Noćas se

zahvaljujemo za mnoge stvari.Naš princ nam se vratio! - Svi uzviknuše ,ali Madok ih pokretom ruke zaustavi, utiša. -Sa njim je došlo i obećanje Normanskoga kralja .Njeno ime je mir, lepota,

hrabrost. - Njegove oči su se kratko spustile na Tanon pre nego što ih je vratio na gomilu. Neka mir nađe svoj put do nas i neka bude negovan od svih nas.Za Cymru! -

Za Cymru! - ljudi uzviknuše.

-

To je bilo divno. Alwin šmrknu i skloni nepostojeću suzu iz oka.

Madocov osmeh je bio jednako preteći kao i sjaj u njegovim očima kada je okrenuo svoju čašu naopako,prosipajući ostatke svoga pića na Alwinovu glavu. Ignorisao je besne psovke koje su se čule iz Alwinovih usta dok je sedao pored Gereta. -

Iskreno izvinjenje što sam te izmokrio.

-

Da, to je nešto što ni jedna žena još nije čula od tebe,a ti kopile? - Alwin mu odgovori,

brišući rukama svoje lice. -

Istinu govoriš. - Madoc mu odgovori sa primetnim osmehom koji je podizao ugao 134.


-

njegovih usana. - Nisam se izvinio tvojoj sestri.

Niz pretnji koje mu je Alwin uputio bile su srećom nadglasane divnim zvucima harfe,lute I tabor bubnjeva. Svi su jeli zajedno,puneći svoje stomake vrućim Cawlom i pitom od jagnjećeg mesa. Alwinovo raspoloženje se popravilo posle veće količine hrane. Kada je mala grupa seljana počela da igra na centru poljane pridružio im se. Adara je posmatrala Herwerda preko vatre dok je žvakao svoju večeru. -

Da li je istina da si ti Saksonski ratnik? - upitala ga je kada je njegov pogled sreo njen.

Klimnuo je glavom i vratio se svojoj hrani. - Moj otac je jednom znao čoveka koji je tvrdio da je

video Sakssonca . - Adara je nastavila. - Taj čovek nam je rekao da oni plešu isto tako dobro kao i Cymrany. Pored nje Tomas frknu.Hereward mu uputi upozoravajući pogled . -

Šta je smešno u vezi toga?

-

Ništa, osim što su Saksonci previše bezizražni tupi da… - Tomasov glas se spusti kada

mu Hereward uputi mrki pogled. - Bez uvrede naravno. - izmeni on nervozno. -

Šala prihvaćena. - Hereward odgovori dok je spuštao svoj plato ispred sebe.

-

Naš narod je star koliko i vaš. - Rebecca reče nežno. - A ples je star koliko i vreme.

Herwedova usta koja su bila okružena crvenim brkovima i bradom, saviše se u ponosni osmeh jer se njeno nasleđe čulo u glasu. -

Nisam znala da si i ti Saksonka. - Adara steže Rebeccinu ruku. - Pokaži nam kako vi

igrate.Nikada nisam videla neke druge pokrete osim naših. -

Oh, ne bih mogla. - Rebecca pocrvene I zatrese glavom. - Nisam igrala godinama.

-

Hereward izgleda da je malo zarđao takođe. - Madoc pogleda Saksonca ,nestašni sjaj

se pojavi u njegovim tamnim očima. - Plesanje sa njim bi bilo lako za tebe Rebecca. Dadilja pogleda u Herewarda . Njihove oči se sretoše na trenutak pre nego što on pogleda na drugu stranu , očekujući da ona odbije. Hereward od Wake je bio strašan čovek, sa reptacijom koja je bila jeziva kao i kralja Wilijama, ali uvek je bio ljubazan prema njoj. Nije bio pričljiv,uputio joj je samo nekoliko reči dok se vozila sa njim u kočiji.Nije joj smetalo,iako. Opet, nije imala pojma o čemu bi pričala sa njim.U poslednje vreme međutim ,primetila je jake uglove njegovog mišićavog stasa,kako sunce pretvara njegovu kosu

u boju cimeta,zlata i bronze.Njegove

karateristike su bile jake i preteće, i nisu ličile ni malo na Brandsovu

zabavnu lepotu. Ali

Hereward je posedovao veoma jaku mušku privlačnost koja ju je vremenom sve više obuzimala 135.


svaki put kada bi pogledala u njega. Bila je sve samo ne pristojna prema njemu ovih godina kada su Risandovi posećivali kralja. Kako bi mogla da mu pokaže bilo kakvo intereseovanje kada je njeno srce žudelo za drugim? -

Vrlo dobro. - reče dok je gledala kako se vatra igra preko njegovog čela.Ustala je na

noge I istresla svoju suknju. - Herewarde? - Pokazala mu je da je prati kada je pogledao u nju iznenađen njenim pozivom. -

Ajde Herewarde. Igraj sa njom. - Geret ga požuri namignuvši mu.

-

Dobro, onda. - Krupni ratnik ustade, nudeći Rebeki zgodni osmeh, a zatim je isprati

prema centru poljane. Tanon je videla svoj prvi ples u krugu te večeri. Bio je jedan od dvanest rastrkanih preko velike poljane. Ograđeni bakljama zabodenim u zemlju, unutrašnji deo je bio osvetljen ispod ogromnog neba. Muzika nije stalo dok su se Hereward i Rebeka pridruživali drugim igračima. Hereward je izgledao kraljevski poput svakog viteza, njegova leđa prava poput strele, jedna ruka složena valajno iza njegovih leđa dok je drugom obuhvatio Rebekinu ruku.Uspoređujući pokrete drugih oko njih, ples Saxsonca je bio sporiji, ali ni manje očaravajući.Tanon ih je gledala sa srećom u srcu , jer je Rebekin osmeh bio dublji od bilo kog osmeha koji je ponudila Brandu Risandu. -

Ne plešete večeras, moj lorde?

Tanon se okrenu prema ženi koja se naginjala prema Geretu.Setila se da ju je upoznala ranije. Njeno ime je bilo Isolde, ćerka Padriga drvodelje. Njena kosa boje riđe upletena u pletenicu dosezala joj je do zadnjice, i njene oči postale su tamno plave kada se nasmejala Geretu. -

Možda kasnije , Isolda.

-

Ali proslava je. - Isolda je insistirala sa durenjem koje je trajalo samo trenutak. - I ja sam

vežbala.Sigurna sam da te mogu pobediti. - izazivala ga je . - Pobedila sam Ioana. Cian frknu i nasmeja se. -

Ioan nije Geret.

-

Možda. - Isolda uzvrati sa milostivim uzdahom, -Jer je princ Geret ostavio Wyfyrna u

Dafidovoj tamnici. Njene oči zasijaše pobedom kada Geret pokaza rukom ispred sebe. -

Posle tebe.

-

Princ Geret pleše! - Cijan uzviknu, čisteći put kojim je Geret krenuo. Oko sebe, Tanon je 136.


čula kako ljudi nude ovce i guske onome ko želi da se potajno kladi protiv Wifirina, i pobedi. Vazduh se ispunio uzbuđenjem dok su Geret i Isolda prilazili drugim igračima dok je Cijan išao ispred njih ,vičući na sve da naprave put. -

Ti se mrštiš. - Madoc reče Tanon čije su oči bile na Isoldi.

-

Veoma je lepa. Tanon je zubima zahvatila svoju donju usnu, stvarajući rupice na svojim

obrazima. -

Pa? - Madoc je zapita ,podižući čašu koju je nosio sa sobom do svojih usta.

-

Pa? - Okrenula je svoj težak pogled na štetnog ratnika. - Pa moj muž će upravo da igra

sa njom. Čula sam mnoge priča kako vaš narod igra Madoc. Njegov pogled na njoj se omekša dok je zabrinjavajuće mrštenje obuzimalo njeno prelepo lice. -

Tvoj muž će da igra, ali ne sa njom. Za to, ona mora da ga pobedi. I veruj mi, moja lepa

princezo, to je potpuno nemoguće. Tanon mu ponudi svoj zbunjeni pogled, ali umesto da joj ponudi objašnjenje, približio se okupljnoj gomili , okrenuo se i pozvao je pokretom

ruke. Plesači,uključujući Herewarda i

Rebeccu napraviše mesta kada su Geret i Isolda ušli u krug za ples. Noć je postala tiha jer su muzičari napravili pauzu čekajući Geretova naređenja.Okrećući se prema Isoldi, Geret je zabacio svoju glavu unazad, sklanjajući svoju zlatnu kosu sa svog lica. -

Nešto živahno. - naredi sviračima. Isolda klimnu glavom i sastavi svoje ruke iza svojih

leđa. Bubnjevi su lupali tako jako u Tanoninim ušima kao i njeno srce. Luta i viola izabraše tempo, i Isolda poče da šutira svojim stopalama. -

Ona misli da može da ga dotakne samo svojim stopalima. - neko povika direktno iza

Tanon. Ostali oko nje se nasmejaše. Madok joj se približi dovoljno blizu tako da je mogla da ga čuje i pored muzike. -

Isoldine noge su brze, i ima dobar balans.Ona je vežbala. - Kad se Tanon zagleda u

njega on se meko nasmeja . - Niko nije brz kao on. Ali ako je dosla toliko blizu da udari Wifirina,

zamisli smao kakvu bi štetu nanela nekome ko je manje brzi.Pogledaj,lejdi. - on prošaputa. Zamisli koplje ili sekiru u njenim rukama. Ubila bi, ili bi barem ranila,njenog napadača do sada.Svi ovde su naučeni da odbrane sebe pomoću plesa, osiguravajući da ovo selo više nikada ne padne u ruke neprijatelja. Iako je razumela sad malo bolje, ipak joj se nije sviđalo ni malo ,Tanon pogleda vrteći 137.


pramen kose oko svog prsta. Isolda mu se približavala, njene noge držeći savršeni ritam sa muzikom dok je šutirala i okretala se i opet šutnula svoju suknju. Njih dvoje su izgledali kao

da se bore. Vijugava

elegancija njihovoga plesa mešala se savršeno sa složenim manervima udaraca i okretanja sukanja. Geretovi pokreti su bili čisto odbranbeni izbegavajući Isoldin dodir sa savršenom lakoćom. Nagovarao je da udara brže,više.On pruži svoje ruke spolja, izazivajući je da napravi kontakt, njegove noge tako lagane i brze da je Tanon zatreptala da bi bila sigurna da dotoče travu. Isolda

uhvati šakom svoju suknju i podiže podsuknju do svojih kolena.Garet joj se

nasmeja i protrese svojom glavom

kada njeni pokreti postaše komplikovaniji, jedna noga

prebačena preko druge u brzini koja bi sigurno naterala Tanon da padne pravo na svoje lice. Geret izvi svoja leđa sa lakoćom kada se Isoldina ruka iznenada pojavi ispred njega, i savi noge da izbegne udarac u glavu. Opčinjena njihovim pokretima Tanon je počela da prepoznaje svaki tečni pokret koji je Geret koristio i na turniru kada je pobedio osmoro Rogerovih ljudi a da nije izgubio ni jedan poen.Brz kao lisica,on je izbegao svaki udarac, svo vreme se pokrećući u ritmu muzike. U transu Tanon se nasmeja kada se povukao unazad da izbegne udarac u svoje prepone.Dobacio je Isoldi izazivajući osmeh i onda prošao pored nje pre nego što je njeno stopalo dotaklo zemlju. Kao istopljeno zlato, njegova kosa se tresla preko njegovih ramena, padajući oko njegovog lica, puna i divlja,dok su njegove noge gazile zeleni tepih ispod njega. -

Njen poraz je došao brzo. - Tomas povika, i gomila se složi sa njim. - Neka njegova

supruga proba! Tanon preblede i okrenu se da vidi ko je uzviknuo taj smešni predlog. Neko drugi još uzviknu, I onda se celo selo pridruži.Tanon zaklima glavom u negodovanju i približi se Madoku. -

Ja ne mogu da igram tako. - Izgledala je kao da joj je muka u stomaku.

-

Nećeč igrati sve dok ga ne dotakneš. - Madoc je podseti, i polako je pogura napred.

Tanon je stajala na ivici kruga i gledala je tog grešog zavodljivog čoveka koji je pretvorio njenu utrobu u tečnost. Geret je disao kratko, isprekidano, kosa mu je bila razbarušena i smejao se izazivajući. Došao je do nje, pulsirajući oslobođenom energijom,sa buktećom vatrom iz njegovih očiju koja je natera da zadrhti. Stajala je na boljnom polju sa ratnikom koji je probudio po prvi put,dovoljno blizu da dotakne njegove teške grudi, da omiriše njegov divlji miris. Ona proguta, razmišljajući kako ne može izdržati biti ovoliko blizu njega kada je izgledao tako neukroćen,tako opasno uzbudljiv. Pružio je svoju ruku prema njoj,ali kada je ona pružila svoju prema njegovj,povukao je naglo nazad i podario joj nestašan osmeh.Njene noge su bile kao 138.


prikovane za zemlju. Onda je počeo da se pokreće,i zvezde su postale nesavršene. U početku, Tanon nije mogla da uradi ništa osim da gleda bez daha u njega pre nego što je došao iza nje i savio se do njenog uva. -

Jedan dodir i ja sam tvoj.

Ona zadrhta kada je njegov topao dah podelio njene lokne i pao na njen potiljak.Pojavio se opet ispred nje, tako blizu da je mogla da oseti privlačeću toplotu iz njegovog tela. Ali nije pokušala da ga dotakne. Njegov osmeh se proširi u senzualni kez , njegov pogled je ključao od divljih emocija. Tanon se seti da se Geret borio odbranbeno. Bilo je nemoguće da ga napadneš, i pokušavajući to bila je najveća greška protivnika.Morala je da ga natera da on dođe do nje. Znala je kako da pobedi, ali se plašila da to uradi.Ipak , nije želela da ga juri po krugu ili da stoji ovde kao neko drvo i gleda kako joj se njegovi ljudi smeju.Povukla se unazad od njega i pažljivo sakrila zadovoljstvo kada je krenuo napred sa njom. Sada, koliko je to teško okrenuti se na jednoj peti? Tanon se okrete,naravno ne tako brzo kao Isoldin uvežban pokret, i nasmeja se na njenu pobedu.Bio je blizu,napredujući pažljivo sada, njegove oči oštre na njenim udovima , njenim očima.Pomerajući se još nekoliko koraka unazad,Tanon se nasmeja, navodeći ga da je prati.Iznenada njena leva noga pređe preko desne i ona pade unazad na zadnjicu.Geret požuri prema njoj, pokušavajući da sakrije svoj osmeh da se ne proširi preko celog njegovog lica dok je stizao do nje.Niko se nije nasmejao izvan kruga, i Tanon je bila zahvalna na tome dok je spajala svoje ruke oko njegovog vrata i pokazivala mu svoje rupice na licu. -

Ja sam pobedila.

Naginjući se nad njom Geret podize svoju obrvu i onda se nasmeja. “ -

Kakvu sam nepoštenu ženu ja oženio. - Podiže je na njene noge, njegov smeh izblede u

zagrejani osmeh, da je Tanon bila u iskušenju da ga poljubi tačno tu ispred njegovih meštana. -

Wyfyrin je pobeđen. - neko povika. Kada se Tanon okrenula prema skupini , Madoc

podiže svoju čašu prema Geretu a zatim prema njoj. Nasmejala mu se i on joj uzvrati osmeh, ne izgledajući nimalo opasno kao što je izgledao pre sedam dana. -

Igraj sada sa njom. - Adara povika.

-

Ne. - Tanon nagnu svoje lice prema Geretu. - Vodi me kući.

Geret je zamalo podiže u svoje ruke kako bi stigao do svoje kolibe brže,ali je znao da bi ona zbog svojih manira protestovala. Zato je obavio svoje prste oko njenih i povukao je kroz gomilu ,pomerajući Alwyna sa njihovog puta. Onog trenutka kada su bili dovoljno udaljeni od meštana,Geret je povuče u naručje, podižući 139.

je sa tla. Obrada i prevod: Klub Brbljivica

-

Moj Bože, ala si ti željan. - Zacereka se nervozno.

-

-Nemaš pojma koliko.

Kada su došli do vrata, otvorio ih je nogom,a zatim ih zalupio na isti način. Počeo je da je ljubi čak i pre nego što je spusio njene noge na pod. Držala se za njega, dok joj je srce uzbuđeno lupalo u grudima s iskrom straha. Njeni nervni završeci su pucketali. Osetila se živom i gorela je. Hitnost u njegovom poljubcu i u njegovim rukama dok je pokušavao da odveze pojas oko njenog struka , odnese dah iz njenih pluća. Njegov jezik potonu dublje, dajući njenim ustima duge zapovedničke pokrete.Njen pojas pade pored njenih nogu.Njegove velike šake raširiše se preko njenog struka a zatim ubrzaše njen dah kada ih spusti na njene grudi i poče da ih miluje.Njene bradavice postadoše tvrde pod njegovim dlanovima. Stisnuo ih je nežno između palca i kažiprsta. Grabežljivo hvatajući njenu donju usnu svojim zubima, celom svojom dužinom naslanjajući svoju tvrdu erekciju uz nju. Njegova dužina posla grč u Tanonin centar. Trebajući zadovoljstvo koje je njen instinkt jedino razumeo,njene noge se otvoriše šire.Besramno,protrljala je svoje kukove o njegove i provukla svoje prste kroz njegovu kosu.Želela je da ga dodirne na ovaj nači još od dana kad ga je gledala kako se bori na turniru. Žudela je da oseti njegove jake udarce srca ispod njegove gole kože.Želeći da pređe prstima preko njegovih mišića,odbacila je poslednje trunke pristojnosti koje je posedovala u vetar i povukla je kožne uzice na njegovoj košulji. Ona pocepa njegovu košulju sa njegovih ramena, stenjući u njegovim ustima. Nije znala da joj je podigao suknju sve dok nije osetila grube ruke na svojoj koži kako joj maze zadnjicu i podiže je gore dole uz njega. Želeci da je gleda kada je skida ,Geret prekide njihov uzavreli poljubac i povuče haljinu preko njene glave.Stajala je ispre njega gola ,ogrnuta samo svojom kosom. Surova, vatrena potreba u njegovim očima je tako uzbudila kada je podigao svoj pogled preko njenog tela , njene bradavice

otvrdnuše

istog trenutka. Njegve usne se rastvoriše

sekundu pre nego što ih je spstio i obuhvatio njenu bradavicu ustima. On zavitla svojim jezikom preko osetljive pupoljka a zatim je usisa dublje.Tanon zabaci svoju glavu unazad,zabadajući prste u njegovu kosu ,privlačeći ga bliže.Osetila se odvažno.Grozničavo.Svaki pohotljiv udarac njegovog jezika pretio je da je zapali.Sa instinktom rođenim od prvobitne želje,provukla je svoju ruku između njihovih tela i provukla svoju ruku preko njegove uzbuđenosti,senzualno je milujući u koži.Geretova kontrola je konačno pukla.Hvatajući je za ruke , gurnuo je leđima prema zidu.Njegove oči su gledale njene. Nešto nevaljalo je izbijalo iz njihovih plavih dubina. -

Ako je to nešto što zaista želis,Tanon. - uzdahnuo je uz njeno lice- Postupiću sa tobom

kao sa grančicom vresa. 140.


-

Ne. - ona zadahta,uzbuđena iznad izdržljivosti.

Njegov lagani, pohotljiv osmeh ubedi je da je napravila pravi izbor. Želeo je da uzme njeno nespremno telo lagano. Ali njeni bezobzirni poljubci iseckali su njegovu kontrolu sve dok ništa nije ostalo.Spustio je svoje usne do njenog vrata i raširio svoj jezik preko njenog pulsa, postičući svoj apetit ukusom koji uzavre njegovu krvu. Tanon zastenja ispod njegovih proždrljivih usta,ali njegov napad se nastavi dok se kretao niz njeno telo. Prešao je svojim jezikom preko vrha njene koralne bradavice,izazivajući da njeno telo zadrhti u njegovim rukama,zatim savi svoja kolena ispred nje i poljubi je u mekani stomak. Gruba brada njegove vilice bockala joj je meso. Njegov topli dah poslao je vatru kroz nju.Raširio je njene noge skandaloznim lizanjem koje je natrealo Tanon da uzdahne a njeni mišići eksplodiraju.Pokušala je da se povuče , ali njegove jake ruke raširiše se preko njenih butina , držeći je nepomisno dok je probao na veoma intiman način.Zasatao je pa usisao pupoljak na njenom osetljivom grebenu.Majstorsko divljaštvo njegovih usta,zuba, jezika,povuklo je njenu karlicu gore ,nudeći sebe njemu jos više.Kada je podigla svoju nogu na njegovo rame , ustao je,podvio svoje prste pod njenu butinu.Koristeći svoju drugu ruku da se oslobodi svojih pantalona. -

Ovo će da boli….malo. - Prijatno uzbuđen osmeh milovao je njegove usne. Prineo je

svoj kažiprst i srednji prst ustima i navlazio ih svojim jezikom.Spuštajući svoju ruku između njihovih tela ,on je milovao njen vrh , mazio je i milovao dok nije počela da drhti u njegovim rukama. Prekrio je njena usta poljubcem ,ljubeći njene promukle dahtaje sa njenih usana a onda se zabo u nju, kidajući poslednju postojeću prepreku njene nevinosti. -

Ne! - Tanon zaplaka dok je njeno zadovoljstvo opadalo i dok se bela topla bol prostirala

kroz nju. -

Da. - Njegov glas je bio grleni splet želje i ekstaze. – U tebi sam.Oseti.

Tako blizu centra svog oslobađanja, bilo je potrebno još smao nekoliko pokreta njegovih prstiju da je dovede do vrhunca. Drhtavi grč stegao je njene mišiće još jače oko njegovog krutog mesa. Ona vrisnu, i jednim moćnim zadnjim talasom koji podiže njene noge sa poda oni nađoše svoje vrhunce i oslobođenje zajedno. Istrošen, Geret podiže Tanon u svoje ruke i odnese je do potoka. On opra dokaze njene izgubljene nevinosti nežnim prstima, ljubeći joj lice i obećavajući joj da je neće uzeti ponovo ove noći. -

Ti si brutalna zver. - Ona se priljubi uz njegove grudi dok je on unosio nazad u kolibu.

-

A ti si bezobzirna devojka, - reče on njoj.

Tanon je mogla da čuje vragolasti osmeh u njegovim rečima. 141.


-

Jesam, zar ne? - Osetila se pijana od vina, tvrdoglavo srećna dok je stavljao u svoj

krevet i penjao se pored nje rušeći se sa pohotljivim uzdahom. Kada je Tanon stavila svoju glavu na uvalu njegovog ramena , njegove ruke su je obgrlile I povukle bliže. -

Gerete?

-

Da.

-

Srećna sam što smo se venčali. - Zatvorila je oči,čekajući njegov odgovor, nadajući,

moleći se da će joj ga dati. -

I ja sam ,Tanon.

Ozareni kez razvuče se njenim licem, i priljubi se još više uz njega ,konačno spreman da se odrekne svoga srca u korist čoveka koji će ga negovati. Njen junak.

142.


SEDAMNAESTO POGLAVLJE Cedrik je posmatrao proslavu sa gusto pošumljenog vrha brda, sam I zaklonjen od pogleda stražara koji su pazili Iz visokog pešačkom mosta. Njegove oči se vratiše na kolibu koja je bila slabo osvetljena logorskom vatrom, njegove misli su bili okupiranje ženom koja je nestala u unutrasnjost kolibe sa njegovim bratom. Normanka. Devojka koja je trebala da bude njegova. Mir koji je odbio. Odlučio je, dok je gledao ranije,njenu dugu crnu kosu koja se ljuljala oko njenoga lica, da joj neće oduzeti život odmah. Ne, iako je ona bila njegov zakleti neprijatelj , bila je previše lepa za njega da bi sebi usratio uživanje njenoga tela pre toga. Uzeće on svoje vreme sa njom,osvetivši krv svojih ljudi sa njenim telom. Ali ne previše vremena.Želeo je njegov rat. Preuzeimanje Deheubarthh I povlačenje mira dovelo bi Normane u Cimri ali ubiti nju dovelo bi ih još brze. Neko se pomerio iza drveća sa njegove desne strane.Cedrikov pogleda u pravcu zvuka. -

Nisma imao pojma da je žena moga brata tako lepa.

Lik stade pored njega I poče da prati njegov pogled kada ga je vratio prema selu. -

Ona je samo Normanska kučka, ništa više.

Cedrik pogleda ledeni osmeh na njegovom tajnom prijatelju. -

Ti nisi onda u iskušenju od takve lepote , Madoc?

-

Svaki čovek je u iskušenju od lepote, Cedrice. Ali ne podležu joj svi. - Madoc mu

odgovori čvrsto I prebaci svoj pogled na nestašnog princa. - Zašto mi nisi rekao da je Bledin

jedan od nas? -

Zato što mi je bio potreban neko da me uveri da me ti nećeš izdati.

Bledin ga je posmatrao. Madocov osmeh se pretvori u cerekanje dok se još jedna istina otkrivala. -

Znači Bledon je bio taj koji je izdao Gereta Dafidu.

-

Da. - Cedrik se pohvali. - Veoma je lojalan vazal.

-

Bio. - Madoc ga ispravi.

-

Ah. - Cedrik ispusti težak uzdah. - I pomislio sam da nije stigao do Wincestera kada sam

video Gereta jos uvek u životu. Madoc zavrte glavom. 143.


-

Čak ni blizu.

-

Šteta. Nadao sam se da okrenem Normanskog kralja protiv moga brata.Ali neće biti

važno kraju. - Njegov pogled ostade ne Geretovoj kolibi. - Oženio se našim neprijatelje I odveo je u svoj krevet, izdao je naš narod I njihove familije.Nije ga briga koliko je Cimrana umrlo od ruku Normana.On je izdajnik naše zemlje, kao što je I moj ujk. Očistiću Cimri od njih a zatim I od Normana,počevši od nje. Madocove oči nisu ni trepnule kada ih je vratio na ljude u selu.Treperave plamene klisure ogledale su se u njegovim hladnim očima boje samurovine,nagoveštajući ljutnju koja je gorela ispod. -

Gde je princ Dafid? - zapita blagonaklono.

-

Blizu je.- Cedrik okrenu svoju pažnju prema proslavi.

-

Bolje bi bilo da nas ne pevari Cerdiče. - Madoc ga upozori.

-

Dafid je željan rata sa Normanima isto kao I ja. - Cedrig ga razuveri. - Severni princ više

nije naš neprijatelj. Ne bar dok sam ja kralj Cimrija. - Uputio je Madocu mig koji je bio isti Geretovom. - Njegova vojska čekaće nas ispred utvrđena mog ujaka u Llandeilu. Biće spremni

ako nam zatrebaju. -

Da li si siguran da su Dafid I njegovi ljudi dobro naoružani? - Madoc ga zapita. - Kralj

Rhys ima vojsku od petsto ljudi u njegovom garnizonu. Seti se, nesmemo koristiti strele ili ljude koji sumnjaju na prljavu igru. Moramo imati naklonost naroda kako bi se..... -

Dafidovi ljudi su dobri ratnici. - Cedrik ga prekinu , gledajući ga. - Ali noće doći do

bitke.Neće biti rata u Llandeilo ako je ono što si mi rekao tačno. -

Jeste. - Madoc obeća. - Ti znaš za ljubav tvoga ujaka prema muzici.Garet deli tu

sklonost sa njim. Dokle god ste ti I tvoji ljudi dobro prerušeni u zabavljače, biće vam odobrena privatna poseta. -

Moramo ugoditi pravo vreme. - Cedrik dodade. – Želim Gereta sa kraljem kada se

sretnemo.Napašćemo brzo, ubiti ih oboje,a zatim ćemo ubiti I Rhyasove mlađe rođake.Niko ne zna da sam se ja vratio. Siguran si da Geret nesumnja u tebe? Madocov odgovor je bio samo tanak osmeh. -

Ti ćeš biti svedok da je Geret ubio svog ujaka I njegove sestriće I sestričine. - Cedrik

ponovi njihov plan sa velikim zadovoljstvom. - Vratiću se iz progona da zauzmem svoje mesto

kao jedini preživeli naslednik prestola. Jednom kada sam kralj,svi mirovni ugovori sa Englezima 144.


biće poništeni, I kada Normani čuju das sam uzeo Risandovu ćerku to će zapecatiti njihov bes I proglasiće rat. Sa princem Dafitom na mojoj strani sever I jug ujediniće se.Pobedićemo ljude osvajača I ubite sve lordove koji marširaju odavde do Chester. Madoc klimnu glavom ali nereče ništa. -

Reci mi. - Cedrik ga upita,gledajuću u gomilu ljudi opet. - Sta Hereward od Wake radi

ovde? -

Nije nam rečeno,ali ja mislim da mu je kralj Normana rekao da pripazi na Risandeovu kći.

-

Vidim. - Cedrik je gledao teškog crvenokosog ratnikak kako se naginje prema ženi sa

bledo žutom kosom. - Još jedan izdajnik svoga naroda. -

Moramd a idem, primetiće da me nema. - Madoc reče jednako, krećući se prema klisuri.

-

Sačekaj. - Cedrik ga zaustavi sa rukom na njegovom ramenu,mada je znao da Madoc

nije voleo kada ga neko dodiruje.- Zakunimi se sada da me nikada nećeš izdati kao što ćeš

izdati njega. Madoc se pomeri od Cedrikovih prstiju. -

Ako ga ubiješ,zakleću ti se na odanost I tronu Llandeilo.

Cedrih se osmehnu u mraku. -

Biću u kontaktu sa tobom pre nego krenemo za Llandeilo.

-

Geret je lebdeo negde između sveta snova I budnoga stanja.Čuje Tanonin glas u svojim mislim I poče da se komeša. -

Stvarno Wilijame napravila sam pravi nered od svega. Kada razmisliš o svemu ipak je to

sve Geretova krivica. Sanjao je.Zašto bi inače ona govorila sa Normanskim kraljem? Sigurno bi ga neko obavestio da je kralj Wilijam došao u Cimri. -

Ne znam šta da radim. - Njen nežni glas je bio pun strepnje, da je to probudilo Gereta sa

potrebom da ode do nje. - Bojim se da će me Geret ubiti zbog ovoga. Ubiti je? Bože kako može da misli tako nisko o njemu? Seo je i sačekao jedan trenutak da mu se mutni efekati sna razbistre totalno pre nego što napusti svoj krvet. Ako je kralj Wilijam ovde, želeo je da bude potpuno budan.Ali prvo ,njegova žena je trebalo da zna da je nikada neće povrediti. 145.


-

Tanon,šta god da si uradila,ja..- obučena u haljinu koju joj je dala Tomasova žena,barem

je Geret pomislio da je to ista ona haljina,Tanon je sedela u njegovoj usamljenoj stolici - sav je zatreptao,osećajući se kao da je prebačen kroz vreme-malim crnim prasetom u svojim krilima. Tanak sloj gareži je prekrivala oboje. Tanak sloj je prekrio I zidove kolibe takođe. -

Šta se dođavola desio ovde? I sa kim dođavola razgovaraš?

Na zvuk njgovoga glasa ,Tanon se savi I okrenu se prema njemu. Njene oči ,zivo zelene sa njenim čađavim licem ,bilo je toliko smešno da je Geret morao da ujede svoju usnu da se nebi nasmejao. -

Samo sam pokušala da očistim ognjište. Kako sam mogla da znam da nisi očistio

dimnjak otkako si ga sagradio? Geret pogledao po kolibi ,bili su sami.Spustio je svoje oči na prase. -

Odakle je dođavola ono došlo?

-

Našla sam ga na klisuri jutros. Prtilo me je nazad ovamo.

Geret je pogleda neverujući joj. -

I dala si mu ime Wilijam?

-

Da. - Zakašljala se. Umalo sa se udavila na smrt od ove čađi! Pomirisala je a zatim

zabacila glavu unazad I kinula ,izgubivši pritom prase iz ruku. Prase se izokrenu I dođe do Geretovih nogu. -

Želela sam da možeš da zapališ vatru .Bilo bi udobno I sada je sve u neredu. - Jedna

suza joj se skotrljala niz crni obraz,stvarajući rozi put do njene vilice. - Tako sam se bojala da te

probudim.Znala sam da ćeš biti ljut. -

Da, I možda te ubijem.

-

Da. - Zaklimala je glavom I još suza spusti se niz njeno lice. Geret je znao da je na ivici

plača.Želeo je da joj kaže da nema razloga za plakanjem. Nije ga bilo briga za nered. Ali dođavola, zar je još uvek verovala da je on čudovište da bi je udario zbot toga.? -

Dođi. - Otišao je do nje I podigao je u svoje ruke. - Ajdemo na malo svežeg vazduha pre

nego se onesvestiš. Tanon je laknulo jer je nije mrzeo što mu je uništila kuću, spustila je svoje lice u uvalu njegovoga vrata I poljubila ga ,ostavljajući garavi otisak. -

Hvala ti što ne vičeš. - prošapatupala je dok je on otvarao zadnja vrata I iznosio je

napolje. - Znaš li kada nešto naumiš možeš biti blag, ljubazan.... 146.


Pustio je. Tanon je divlje mlatila rukama jedan divlji trenutak pre nego što je udarila u hladnu vodu.Potonula je I Geret je bio u iskušenju da skoči za njom. Umesto toga okrenuo se I ušao u kuću. -

Kako si mogao Gerete? - Čuo je kako ljutito viče dok je tražio čistu suvu tkaninu. –

Gerete! - vrisnula je,zvučeći kao prase koje skviči bežeći. Vratio se kod nje noseći tkaninu u jednoj a sapun u drugoj ruci. -

Prestani da vičeš, ženo. - Bacio joj je sapun. - Srećna si što ti nisam zakačio noge za

krovnu gredi. To je spora smrt koju mi divljaci koristimo na drugima s vremena na vreme. Pogledala je u njega,dok joj je mokra kosa u pramenovima padala preko očiju. -

Mogla sam da se udavim , ti nemarni glupane.

Stajao je tu u travi, 188cm pravog bezobraznog muškarca, I nacerio joj se. -

Tu gde stojiš je dva fita vode.Ali me teraš da razmislim I o drugoj opciji, krovnoj gredi.

Tanon je svojim ustima formirala jedno veliko O I udarila rukama po površini vode.Uspela je da iskvasi Gereta I to veoma dobro još u prvom pokušaju. Pogledao je u nju I to iskreno zapanjen da je imala drskosti da ga polije. Učinila je to ponovo. Nije čak ni zadrhtao na hladnu vodu ,ali je gledao u nju đavolskim osmehom. -

Upozoravam te Tanon. Nemoj da uradiš to....

Uradila je I treći put,smejući se, a zatim se okrenula da zapliva dalje od nejga kada je krenuo prema njoj. Trebala je da zna da će njen muž biti brži I u vodi kao što je bio brz I izvan nje. Kada je osetila njegove ruke oko svog struka, zacvilela je od smeha. Privlačeći je sebi,pogledao je u njene oči I osetio kako se njegovo srce topi u njegovim gurdima.Njene oči su svetlucale pune sreće,koja je prodirala kroz njegove kosti poput toplog letnjeg sunca. Njena mokra kosa je bila zalepljena za njeno lice, I on je skloni,uzimajući drhtavi uzdah kada je zatvorila svoje oči na njegov dodir. Ljubio je druge žene, ali svaki put kada bi poljubio Tanon, dođavola, svaki put kada bi je pogledao , ona je zauzimala veći deo njegovoga srca. Čistio je pažljivo dok je ljubio,uzimajući sapun iz vode I polako trljajući njenen obraze I čelo sa svojim sapunjavim prstima. Njegove usne poslale su tečnu lavu niz njenu kičmu kada joj je poljubio svaki prst posebno, I očistio ih. Kada joj je skinuo haljinu preko glave I očešao svoje grube, pune sapunice dlanove preko njenih grudi , njenog stomaka, Tanon je uzdahnu vatreni vazduh koji ih je okruživao. Njegove ruke skliznuše prema njenoj zadnjici.Sa malo snage držao 147.


je snažno, uz svoju cvrstu ,toplu erekciju. Savio je svoju glavu prema njenoj, ali umesto da je poljubi,prešao je svojim ustima preko njene brade, primamljujuća mekoća njene brade,pričajući šta zeli da joj uradi. -

U vodi? - Tano prošaputa, iznenađenje I uzbuđenje osvetljavali su njen željeni pogled.

Odgovorio joj je sa erotskim osmehom I zavodljivim roktanjem dok je podizao prema sebi. Kretao se polako, znajući da je osetljiva. Tanon zagrli njegova ramena I nasloni svoje čelo na njegovo dok je bol bledeo I ona postajala beztežinska u njegovim rukama. Ona omota svoje noge oko njegovog struka , I njegov osmeh je skoro prevede preko ivice razuma.Pomerao je svoje kukove polako,zadovoljavajući I sebe I nju,sa dugim , laganim ubodima. Njegovo telo je bilo toplo, njegovi mišići mokri od vode. Uzeo je njenu kosu u svoju šaku I povukao joj glavu unazad dok njene usne nisu bile samo dah od njegovih. -

Savršena si. - prošaputao je pre nego je oblikovao svoja usta preko njenih u poljuubac

koji je bio slab kao I njegovo talasanje kukovima. Ali uskoro , njegovi dugi, lagani ubodi se ubrzaše. Njegovi poljubci postadoše više zahtevni, sve dok joj nije povukao kosu unazad I prešao ustima I zubima preko grla. Hvatajući silno njene kukove svojim rukama,podigao je njeno telo naviše,a zatim je spustio skroz dole na njegovu muškost.Uspravio se kada je zaplakala od zadovoljstva,njegov pogled bio je pun emocija kada su oboje našli svoje oslobođenje. Kasnije, Geret je našao malu košulju za nju da obuče a za sebe sveže oprane pantalone od jarece koze. -

Kada sam bila mala, sanjala sam o tvom povratku.

Geret je privuče bliže u svoj zagrljaj I poljubi je u čelo. -

Mislio sam da je moj život imao drugačiji put od tvog.

Pogledalal je u njegove oči ,želeći da ga upozna što bolje. -

Kakav je tvoj put bio?

-

Isti kao tvoj ,savestan.

Tanon razmisli o tome, pomerajući se iz njegovog zagrljaja da posmetra oblake. Podižući se na svoj lakat, Geret je pratio liniju njene obrve. -

O čemu razmišljaš? - zapita je.

-

O mojim roditeljima. - Nije bilo laž. Nedostajali su joj previše, ali je mislila o njihovoj sreći.

Želela je da njen brak sa Geretom uspe. Ali kako će uspeti u tome kada je on razoruža tako lako 148.


I brzo. Znala je kako. Naterao je da se oseća ponovo živom. Čak I kada bi je ljutio, osećala je motivaciju jer nije morala da se skriva iza lažnog osmeha.On je uzbuđuje. On je zasmejava. Božije ti krvi, ona je zaboravila ko je ali joj je on pomogao da se seti. Jednom, davno, nije se bojala da ga voli. Shvatila je, gledajući u njegov pogled , da se više nije bojala. Pored njega se osećala sigurno. Uvek je se tako osećala uz njega. Nisu čuli Madoca kako im prilazi dok njegov glas nije razbio utešnu tišinu. -

Šta se dođavola desilo u kolibi? - pitao je , pažljivo sklanjajući svoj pogled sa Tanoninog

tela. Geret se okrenuo prema svom prijatelju sedeći . -

Tanon je čistila.

Tanon bi odbranila sebe , ali je bila prezauzeta stvaljajući na brzinu suvo platno pokrivajući sebe. Okrenula se I uputila svome mužu oštar pogled. -

Kucao sam. - Madoc je sklonio svoj pogled sa Tanon kada je platno koje se stavila na

sebe podiglo podižući njenu košulju. - Već je postajalo kasno, a rekao si da ćeš doći da radimo

na polju danas. -

Da. - Geret klimnu glavom. - Doćiću uskoro.Reci Cadwin I Dierdre da dođu I očiste kolibu

, a onda..... -

Ali ja sma napravila nered Geret. - Tanon ga podseti. - Ja ću očistiti. - Pogleda Madoca I

uljudno mu se osmehnu. - Zanemari šta Geret kaže. Uradiću ja to sama. -

Zanemari šta Geret kaze? - Geret ponovi, podižući svoju obrvu na nju. - Da li sam te

dobro čuo? -

Da. - Reče ona ljubazno.

Njegova vilica se napregnu. -

Svi ovde...

-

Ne želim da te žene misle kako ja odbijam da podignem prst.....

-

Tanon prestani da pričaš.

Njene zelene oči rasplamsaše se revoltom. -

Ja sigurno neću prestati da govorim.

Geretovi oči zasijaše se opasno prema njoj. -

Madoc, možeš ići. - naredi mu bez da skine svoj pogled sa svoje žene.

-

Madoc, nemoj da dodvodiš Cadwin I Dierdre u ovu kolibu. - Tanon ga upozori kroz 149.


stisnute zube. Oh, ta Geretova arogancija. Šta on misli ko je, reći joj da prestane da priča? Kako je ikada pomislila da može da počne da oseća nešto za njega? Zašto je gledao u nju kao da želi da je udavi. -

Madoc. - Geret zareža.

-

Idem. - Njegov prvi po komandi uđe nazad u kuću bez ijedne reči.

Kada su ostali sami , Geret je skočio na svoje noge I pogledao u svoju ženu sa visine kao da je nikada do sada nije video. -

Da li ti je otac dospustao da se raspravljaš sa njim na ovaj način?

-

Naravno da ne. - odgovorila je kratko. - Ali on nije grubijan.

Geret je pogledao u drvo iza nje I pomisli da razbije svoju glavu u njega. Bilo bi veće zadovoljstvo nego pokušavajući da je urazumi, nju tvrdoglavu malu… -

Tanon, saslušaj me. Nećeš se više tako otvoreno suprostavljati.

-

Nisam se raspravljala sa tobom.Samo sam ti rekla.. - Namrštila se kada je videla da je

zatvorio oči I provukao obe svoje ruke kroz svoju još mokru kosu. -

Raspravljaš se samnom upravo sada. - Insistirao je primetno mirnim glasom.

-

Naravno da ne. - Udarila je svojom pesnicom u zemlju a onda jurnula dalje od njega

kada se savio preko nje. - Možda kada ne bi bio toliko sklon da mi govoriš šta da radim. Ja bih.. -

Tišina! - on viknu, a zatim stegnu svoje zube pokušavajući da kontroliše svoju narav. –

Ćutaćeš dok ja govorim. Otvorila je svoja usta, ali je Geretov hladni pogled natera da još jednom razmisli pre nego što progovori. Ona stegnu svoje usne umesto odogovora. -

Ja sam gospodar ovde. Moj narod… moji ljudi prihvataju šta im kažem.A tako ćeš I ti.

Njene nozdrve se raširiše I zurila je u njega u nemom besu dok se podizala na noge. -

Ja nisam jedna od tvojih ljudi.

-

Nisi. - složio se. - Da jesi, bila bi u krugu sada samnom dok bi ti prašimo zadnjicu.

Tanonini prsti se sklopiše u pesnicu. -

Oh! Ti glupi, magareći sine.....

-

Tanon! - Njegove oči se raširiše u potpunoj neverici, ali kada je izgovorio njeno ime

njegov glas je bio upozoravajući da je bolje da prekine sada nego da se posle kaje. To je upalilo krajeve njenih nerava. -

Ume li Wilijam da pliva? - zahtevala je. 150.


Geretovo lice se zgrčilo u čistoj zbunjenosti. -

Šta?

-

Ume li to prase da pliva, vaša Kraljevska umišljenosti? - Podigla je svoju ruku I pokazala

na umrljano prase koje ih je gledao sa vrata. -

Kako dođavola ja to mogu da znam?

-

Trebalo bi da otkriješ da li zna. - povikala je na njega. - Jer kada ga vidim da pliva u

ovom potoku, ja ću te poslusati! Okrenula se na svojim nogama I uputila u pravcu kolibe. Geret je pomislio da krene za njom ali je zatim odlučio da je bolje da ne I pomišlja na to. Krenuo je umesto toga prema ulaznoj strani kuće,gledajući u prase dok je odlazio.

e

151.


OSAMNAESTO POGLAVLJE Geret svojom nadlakticom obrisa svoje znojave obrve I podiže svoju glavu prema podnevnom suncu.Radio je u polju u poslendja dva sata ,orao I sejao žita I razna druga semenja. Kijan , Alvin ,Medoc I Herwaed su sadili povrće motikama I lopatama. Skoro I da nije video svoju ženu svo to vreme uopšte, osim kada je otvorila vrata da pozdravi Cadwin I Dierdre, a onda ih vratila kućama. Mršteći se , Geret pogura plug svojim telom I nastavi da radi. Pogledao bi prema kolibi s’ vremena na vreme, mrzeći što je Tanon unutra I čisti ponovo. Barem je Rebeka bila sa njom. Ipak, nije razumeo zašto je njegova žena odbijala pomoć njegovih ljudi. Svi ovde su radili zajedno. Tanon bi trebala takođe da pomogne I drugim ženama kada bi je upitali za to. Njihovo zajedništvo spajalo ih je u nepobedivu armiju-ne sirove snage ili vojne sile , već hrabrošću. Njegovi ljudi su radili zajedno teško I trenirali još teže. Svako dostignuće koji su postigli nagradilo ih je velikom snagom volje,uporni osećaj ponosa, I rešenost da sačuvaju ne samo sebe , već I svoje susede takođe. I Geret je bio taj koji ih je tome naučio. Vodio ih je. Zadobio je njihovo poštovanje tako što se borio za njih I uvek se vraćao kada bi se bitka završila. Veruvali su mu da će se uvek pobrinuti za njihove potrebe, da će ih tretirati pošteno I naučiti kako da prežive sa ili bez njega. Tanon mu nije dala šansu da joj ispriča ništa od ovoga.Ona ga je naljutila. Dođavola, ona ga je ljutila više od bilo kog drugog živog bića.Ona će morati da nauči da mu veruje. Ako njihovo selo ponovo bude napadnuto, ona će morati da nauči da ga sluša kako bi preživela. Pomisao kako bi je mogao izgubiti prestravi ga. Božje ti krvi, on bi uništio celi severni region ako bi nešto nju povredilo. Gurajući te misli iz svoje glave , poslao je Kijana do kolibe da pronađe neku hranu koja nije bila umazana čađi iz dimnjaka.Malo kasnije, Tanon se pojavi noseći dva poslužavnika

sa

hranom. Vatrena, zlatne kose budala balansitala je sa još tri poslužavnika u svome naručju pored nje. -

Tvoja pravična žena je bila dovoljno ljubazna da nam pripremi jela. - Kijan reče dok su

Madoc, Hereward I Alvin uzimali poslužavnike sa hranom od njega. -

Hleb je uvijen, a voće je bilo lako očistiti I iseci. - Tanon reče kruto. Ona predade Geretu

njegov poslužavnik sa hranom bez reči a zatim dodade poslednji Kijanu sa toplim osmehom pre 152.


nego što se vrati u kolibu. Geret je gledao sa mešavinom tvrdoglavog ponosa koji je stezao njegovu vilicu, I moćnog osećaja koji je omekšavao njegov pogled.Herward gurnu Medoca laktom da pogleda svoga lorda. -

Posvađali su se.- Medoc objasni I poče da jede.

-

Ahh, to objašnjava zašto moćni Wifrin izgleda kao da će pasti na kolena. - Hereward se

zakikota. - Izgubio je od besne žene. - Protresao je svoju glavu. - Šteta. Geret pogleda polako prema Herewardu, iskrivljni osmeh se pojavio na njegovim usnama. -

Pogledaj iza sebe , Saksonče. Tvoj lični poraz brzo nam prilazi.

Hereward pogleda iza svoga ramena I vide predivnu Rebeku, bele kose, kako napušta kolibu I kreće prema njima. Njegovi obrazi pocrveneše poput njegove kose. On ispravi svoja ramena I okrenu se od nje kada je čuo Medoca I Kijana da se osmehuju. -

Zapamti, - Alvin ugura parče breskve u svoja usta I pogleda prema Geretu - tvoja žena je

Normanka. nisi to zaboravio, zar ne? -

Ona je Kimranka sada. - Geret ga ispravi.

-

Ona je oduvek bila Kimranka. - Hereward pogleda sve njih. - Kelti su isterani iz Britanije

od Saksonca. Mnogi od njih su se naselili ovde u Welsu. Tanonina baka je bila Kelt, kako sam ja razumeo. Krv vaših ljudi teče I Tanoninim venama, takođe I sa Normanskom I Saksonskom. -

Šta god da je, - Madoc pogleda u Herwerda sa svog pladnja hrane – ona je neustrašiva

ispod svoje osetljivosti. -

Da. - Saksonac se složi zajedno sa Tomasom I Kijanom. - Dobra kobinacija. Sećam se

dana kada je još bila dete. Putovao sam sa kraljem u Avarlok da posetimo Risanderse posle rođenja njihovoga sina Olivera. Dante Risande I njegova žena su bili tamo takođe. Tanon je želela da jaše konja svoga ujaka. Prelepog belog Arabskog konja , zver neukroćenu poput mora. Njen otac to nije dozvolio. To je bio jedini put kada ga nije poslušala. Iskrala se u štale I uzjahala konja. Naravno, bila je zbačena. Zato što niko nije mogao da jaše tog konja osim Erla od Grajklifta, tako su mi rekli. Tanon je zaradila slomnjenu ruku I obećala ocu da neće više prići tom konju. Održala je sovoju reč ali je to bilo njoj veoma teško, verujte mi. Jer svaki put kada bi pogledala tu predivnu zver njene zelene oči bi se osvetlile jače od sunca. - Hereward pogleda prema Geretu. Bledi, znalački osmeh pojavi se na njegovim usnama kada Geret pogleda prema kolibi . - Ona nije toliko nežna koliko ti to misliš Gerete, samo nije imala šansu da to pokaže do 153.


sada. -

Herwede od Wake. - Rebekin glas propara njegove uši. Okrenu se polako I bio je

iznenađen kada je video njen mekani pogled kao da je gledala u nekog drugog čoveka sa tim svojim plavim očima. - To je veoma pažljivo od tebe da kažeš takve stvari o Tanon. Iznenadio si

me. Njegov pogled prešo je preko njenoga lica ,moćan I napet I za trenutak, Rebeka je mogla da zamisli kako je nadmoćan izlgedao njegovim Normanskim neprijateljima kada se borio protiv njih. -

Dozvoli mi,damo, I obećavam da ću vas začuditi.

Ona podiže znatiželjno svoju obrvu . Blago rumenilo obli joj obraze, praveći je da izgleda mlađe po godinama I usamnjenost nestade sa njenoga lica. -

Dobro onda. Dozvoliću vam.

Hereward ugura svoj pladanj u Alvinove ruke I iskrivi svoju ruku prema prelepoj devojci ispred njega. Kada je stavila svoju ruku oko njegove , topli osmeh se pojavi na njegovom zgodnom licu pre nego je povede. -

O, umalo sam zaboravila, - Rebeka reče okrećući se prema Geretu. - Tanon je zatražila

da joj Kijan donese tri vreće perja. -

Perje? - Geret zaustavi Kiana pre nego što je krenuo da ispuni Tanonin zahtev. - Za šta

joj je potrebno perje? Rebeka se osmehnu tajno, a zatim okrenu. -

Rekla mi je da nekažem.

-

Jos jedan izgubljen zbog Normanke. - Alvin promumla gledajući kako Hereward odlzai sa

Rebekom. -

Ona je Saksonka, kao I on. - Madoc reče I uputi Geretu pogled kojim mu reče da je Alvin

najverovatnije najgluplji u Kimriju. Geret ga jedva I primeti. Hereward je pogrešio u vezi jedne stvari. Tanon je dokazala svoju hrabrost I to više puta. Prvo kada je pomislila da živi sa Rogerom od Courtenaya I onda sa njim. Znao je šta je sve njegova žena izdržala ovih poslednjih nekoliko nedalje. Znao je kako će sve ovo teško biti za nju I pre nego što je napustila Wincester. Ali ona nije posustala. Nije se raspala I zaplakala. Pokušavala je da se prilagodi. -

Dođavola, vidimo se kasnije kopilani. - Bacio je svoj pladanj sa hranom I uputio se kući. 154.


Tanon se smejala dok je posmatrala kako Hereward I Rebeka napuštaju polje zajedno. Molila se da moćni Saksonac ubedi njenu dadilju da zaboravi njenog oca I da sebi šansu da pronađe ljubav. Tanon prebaci svoj pogled na Gereta. Bila je još uvek ljuta na njega, ali to je nije zustavilo da uzdahne kao da je začarana. Bila je začarana zgodnim princem. Ništa nije mogla da učini u vezi toga. Pakao, ništa nije ni želela da učini u vezi toga, osim da šlusa njegova duga izvinjenja. Bila je u iskušenju da priča sa njim kada mu je odnela pladanj sa hranom. Ili , da ga udari sa njim po glavi, I bila je veoma blizu da to I učini , kada joj nije uputio ni jednu reč.Kako je mogao da je ignoriše celoga dana.? Bila je ljuta na sebe što je virila kroz prozor svaki put kada bi on prošao. On sigurno nije čeznuo za njom. Najverovatnije mu nije bila ni na kraj pameti dok se smejao I orao sa svojim prijateljima. Uzdahnula je. Zašto mora da isgleda tako čudesno vitak I zdrav tamo napolju pod suncem. On… On dolazi! Okrenula se I potražila nešto tako da izgleda da je nečim zaposlena. Već je ispraznila svoj sanduk I napravila od njegove sobe svoj orman za haljine.Koliba je bila besprekorna. Čak ni mrlja prašine nije ostala, čak ni na zidovima. Njenen oči spustiše se na tri vezane vreće koje su joj seljani dali prethodne večeri, koje su stajale u uglu. Ulazna vrata se otvoriše I svetlost sunca se rasu po kolibi,pade I na Tanon koja se nalazila pored njaveće vreće pokušavajući da odveže čvor na njoj. -

O , to si ti. - reče nejasno, gledajući prema njemu.

Geret je stajao na ulazu,njegovo telo ocrtano svetlošću I senkama. Ušao je unutra I osmehnuo se na dve salvete sa leptirima koje su se nalazile na stolu. -

Trebalo bi da napravim jos jednu stolicu. - reče vraćajući svoj pogled na nju.

-

Da, I još polica. - Povukla je kanap I promrmljala psovku. - I možda vazdušaste jastuke

da stavimo ispred vatre kada je budemo palili. -

Sta god ti želiš. - zarekao joj se prigušenim šapatom dok se polako kretao ka njoj .

-

Ja želim ..– ispravila se I krenula prema krevetu gde je ostavila nož koji joj je Llwyd dao,-

da otovrim ovu vreću. - Stala je ispred vreće I kleknula ispred nje. -

Tanon , oprosti mi što sam bio.... - Geret zaustavi svoj pogled na krevetu. Dušek je bio

prazan. Siromašna , šuplja školjka lišena svoje utrobe. U jednom uzbudljivom trenutku osetio se 155.


poput tog dušeka, prazan iznutra, da je ostao bez daha. - Šta si uradila sa krevetom? Tanonine nozdrve se raširiše. -

Slama je bila stara I bockava. - Sačekala je da počne da se žali. - Nameravala sam da

ga napunim perjem. - Povukla je oštar nož preko kanapa. Ali je vrh noža isekao I vreću I oblak brašna je izleteo uvis. Pokazala je bodežom prema njemu, dok se mrštila nosem. - I da znaš da

sam dobro I da sam umorna od tvoje neosećajne prirode Gerete. Gledao je kako maše nožem u svojoj ruci dok je čistila brašno sa svog lica. Kada je rukom obrisalal svoj nos, zamalo je prerezala svoj vrat, Geret se pokrenu u deliću sekunde. Hvatajući je prstima jedne ruke za zglob, drugom svojom rukom je uzeo nož iz njenih prstiju. Izdahnuo je tako jako da je njegov izdah vazduha sklonio loknu nejne kose sa njenog obraza . -

Božijih ti zuba ženo. - Poljubio joj je zglobove. - Prestravila si me.

Pogledalal ga je suženim pogledom. -

Gerete, nisam imala nameru da te napadnem. Možda sam izgubila svoju narav, ali

nikada ne bih..... Nasmejao se lagano a zatim je povukao u svoj zagrljaj, otimajući joj reči sa usana. Povukao se polako da bi je gledao u oči I skloonio njene lokne sa lica svojim dlanovima. -

Nedostajala si mi danas. Bože, nedostajala si mi dvanest godina.

Tanon trepnu gledajući ga I nasmeja mu se. On ne samo da je podstakao fantaziju njenog detinjstva, on je napravio da ga opet poželi.Koga je briga ako se duri sa vremena na vreme ako će njegova izvinjenja biti ovakva? Dobro, bio je malo arogantan. Čovek je mogao da ljubi bolje od.. Nije imala sa čime da poredi, ali je bila sigurna da ničiji poljubci ne bi mogli da budu tako ukusni na njenim usnama. Njegovi poljubci su činili da se oseća nesmotrenom, spremnom da da šansu njihovoj ljubavi,bez obzira

šta dolazi. Predala se vatri koju je on upalio u njoj

I

oduševljena u uzbuđenju kako da otkrije I oslobodi divljaka u njemu kojeg je on pokušavao da kontroliše, dok je nije ostavio zadihanu I potpuno istrošenu, raširenu na njenom stomaku preko njegovo stola. Što je upravo ono što je uradio.

156.


DEVETNAESTO POGLAVLJE Sledeća dva dana su bila najsrećnija u Tanoninom životu do sada. Radila je uz Deirdre I Isolde, grebala po zemlji i uvek bi našla put do njenoga lica. Dok su sadile praziluk I drugo povrće ispod prijatne topline sunca, Tanon je saznala da su Normandski osvjači jednom spalili selo do temelja. Ništa nije ostalo osim ugljenisanog drveta I pepala, seljani su se razboleli I izgubili veliki broj dece usled gladi. U to vremem, Ystrad Towi je pripadao princu Cedricu, ali je on napustio ljude da se sami brinu o svojoj odbrani I bolestima. Nakon njegovog progona, selo je pripalo princu Geretu kao njegovo nasleđe koje mu je dao kralj.Od prvoga dana kada je stigao, zauzeo je svoje mesto među njima , I pomogao im je da izgrade šta su izgubili I to čak I bolje nego što je bilo. Podnosio je sav težak rad sa njima ali I nagrade za njihov težak rad. Išao je u bitke za njih, I za Kimri koji je živeo na putu marševa , sprovodeći pravdu kao Wifirin prema okrutnim Normanskim lordovima koji su želeli da vladaju nad njima. Slušajući o viteškim potezima svojega muža nateralo je Tanonin pogled da ga potraži gde je stajao I gledao Kijana I Llwyd’s sina , Grufina, kako vežbaju sa mačevima. Muzika taborskog bubnja I lure upravljala je njihovim ritmom. Mladi ratnici su izgledali kao da su istih godina , ali nisu bili ravnomerno upareni. Istina Grufin je bio veoma brz na svojim nogama , ali je Kijan usavršio umetnost brzine I balansa. Geretove oči su pratile svaki njihov pokret, svako pariranje I ubod.Gledajući ga, Tanon se zapita kako težina održavanja ovoga sela u životu uspešno, nije slomila njegova ramena. Ne , njegova odgovornost je ono što ga je teralo napred. Molila se da Wilijam nikada ne otkrije istinu o tome ko je u stvari on. Geretovi ljudi su ga trebali. Wels ga je trebao, a takođe I ona. Bože , pa on je morao da mrzi Normane zbog zemlje koje su oduzeli njegovim ljudima , patnju koju su izazvali. Ali on je stavio tu mržnju na stranu I oženio se jednom od njih. Tanon je iznenada razumela kakvu je žrtvu Geret učinio kada je nju uzeo za svoju ženu. Divila mu se zbog njegovog zalaganja, ali je brinula takođe. Može li je on ikada zavoleti ili je činio srećnom samo da bi održao mir između njihovih naroda? Kada se okrenuo, kao da je osetio njene oči na sebi, poslao joj je intimni osmeh koji je ubedio da je ipak počela da mu znači više od pukog zaveta na mir. Potreba da mu bude blizu ,pozva je baš u trenutku kada je Kijan udario Grufina po licu 157.


pesnicom. Geret uđe u krug predviđen za borbu dok je Kijan pomagao svom palom protivniku da stane na noge. Tapkajući Grufina po leđima, Geret ga posla kod Medoca I ostali koji su posmatrali izvan kruga. Okrenu se licem prema KIjanu nenaoružan sklopi ruke iza svojih leđa. Sporog početka, budnog koraka, Medoc pozva svog brata preko muzike koja se čula. -

Kijane, pazi na svoj mač, I ostani fokusiran.

-

Da. - Tomas povika posle njega, - Nedozvoli mu da priđe preblizu.

Tanon se zustavi kada je došla do ljudi, zauzimajući mesto pored Medoca. Pogledala je u Kiijana baš na vremem da vidi kako njegova anđeoska pojava postaje tvrđa sa surovom odlučnošću dok se spremao da vežba sa Geretom. Geret mu se nasmeja , izazov na koji Kijan odgovori zatežući svoju vilicu. Geretova stopala udariše u zemlju, odmah skupljajući ritam koji je pulsirao oko njih. Njegov noge nosile su ga ulevo dva koraka, I onda nazad jedan. Kijan kopira njegove pokrete , približavajući mu se, ipak držeći se na ostojanju nekoliko koraka.On podiže svoj mač na gore,kao da će uputiti udarac prema Gertovoj glavi, ali u poslednjem trenutku on promeni pravac I ubode ulevo umesto toga. Geret se okrete na vrhovima svojih sigurnih stopala, čučnu nisko, I ustade skoro iza Kijanovih leđa. Trznuvši svoje ruke, on posegnu iza leđa mladoga ratnika preko njegovoga ramena I izvuče Kijanov mač iz ruku. Alvinov mangupski osmeh doneo mu je gurku od Tomasa. Madoc je samo zavrteo glavom na bratovu brzu predaju. Nije bilo srama u Kijanovom izrazu kada je Geret okrenuo svoje lice ponovo prema njemu I predao mu mač. Ponovili su svoje prethodne pokrete još četri puta, dok Kijan nije naučio tačno gde će se Geret pojaviti iza njega I kako je stigao tamo. Kada je Kijan napustio krug, Geretov pogled je potražio Tanon. Njegove oči još uvek su sijale borbenom odlučnošću. Pozvao je napred pokretom svoje ruke I blagim osmehom na usana. Nasmejala se , spremna da odbije njegov poziv , kada je razigranost njegovih ljudi natera. Ušla je u krug , iako joj je njen razum govorio kako nikakda neće naučiti tako komplikovane pokrete kao njegovi ostali učenici. Očekivala je da se skloni od nje kada je podigla svoju ruku prema njegovoj vilici , ali on isplete svoje prste sa njenima I povuče je bliže. -

Počećemo polako. - obeća joj niskim,raspevanim glasom. - Gledaj moja stopala.

Pogledala je dole I pokušala da se povuče. -

Zgaziću ti prste! Dozvoli I da sklonim moj.... 158.


U trenutku kada se Geret pomerio znala je da njegovi prsti nisu u opasnosti. Kretao se sa bestežinskom osetljivošću, mada nije bilo ničega elegantnog u njemu. Njegova zrelost prožimala je vazduh poput mošusa,pojačavajući njenu svest o širini njegovih ramena,njegovi zagrejani izdisaji daha lebdeli su iznad njenih usana. Prineo je njenu ruku na svoje grudi I raširio njene prste preko svoga udarajućeg srca,stapajući otkucaj srca sa ritmom bubnja. Pustila je da je njegovo telo vodi dok je plesala sa njim po ringu. Počistio je kako se tempo ubrzavao I pokazao joj je koje korake je učinio kada je stavio svoju nogu između njenih I ona je pala unazad u njegove ruke koje su je čekale. Zadovoljstvo plesanja sa Geretom je bilo žestoko, I Tanon je razumela zašto je svaka žena iz sela želela da ga pobedi u ovom izazovu. Tanon nije bila sigurna kako je uspela, ali nije pala. Nije bila čak ni sigurna da li joj uopšte noge dohvaćaju zemlju. Naučio je prvom osnovnom lekcijom o balansu toga dana a I dana nakon toga. A noću, uzeo je potrebom koja je bila više primitivna.

159.


DVADESETO POGLAVLJE Adara je stiskala plahte dok je jaukla koliko god je mogla , već pet sati boreći se sa trudovima.Kružeći oko nje,Tanon joj obrisa čelo , ubjeđujući je da je sve u redu.Njen sin će se uskoro roditi. -

Da, baš je tvrdoglav. - Rebecca je stajala s druge strane Adorinog kreveta, mažući ulje

po njenom stomaku. - Prvo djete obično jeste. - Pogleda u Tanon i pozva Cadwyn. – Petnaest... Adora sklopi oči, stisnu zube i izbaci niz Welških psovki od koji su i Cadwyn i Isolde pocrvenjele. -

Dobro, sad. - Tanon je pomilova po obrazu nježno je držeći za ruku.- Neće još dugo

trajati.Već si dovoljno otvorena.Skupi hrabrost.Ova bol je normalna. -

Ne može biti ! - Adara zavrišta. -Nešto nije kako treba.

-

Ne. - Tanon je opet pomilova po obrazu. - Adara, pogledaj me.Moja majka je ovo uradila

do sad sedam puta i ponovo će za koji mjesec. -

I svaki put ju je boljelo. - dodade Rebecca odlazeći po još jednu plahtu.

-

Presjeći ću Tomasov vrat ako misli daću ovo raditi još sedam puta. - Adara se savi ,

stiskajući Tanoninu ruku dok joj nije postala umrtvljena. -

Da, spremna je. - reče Rebecca mirno gledajući između Adarinih nogu.Tanon zatvori

oči.Mrzila je ovaj dio više nego gledati porođajne bolove.Žena mora da ima snažno tijelo, i snažan duh da istisne bebu iz sebe.Njena majka ima mnogo snage i duha, a ipak je plakala od bolova kad je rađala blizance. -

Cadwyn, - Rebecca zapovjedi - zagrij tkaninu iznad vatre .Isolde, da li je kupka

spremna? -

Da, sve je spremno. - Isolde je izgledala odlučno i spremno kao i Rebecca.Tanon se

ispravi i potapša Adaru po ramenima. -

Tanon , uzmi je za ruke - zapovjedi Rebecca - i podigni je.

-

Ali, trebala bi da leži. - Cadwyn zabrinuto požuri krevetu.

-

Ne , ne bi trebala da leži. - Rebecca se smjesti između Adarinih nogu i pritisnu dlan na

njen stomak.- Lady Brynna je svu svoju djecu rodila sjedeći.Neke Turske žene , kako mi je

rečeno, rađaju čučeći.Tako je prirodnije. Cadwyn zinu privalčeći tkaninu grudima od čuda.Isolde požuri da stane iza Adare,dok je 160.


Tanon povlačila napred, tjerajući je da potiskuje na Rebeccinu komandu.Deset minuta kasnije , Adarin sin rođen je sav sklizak , siv dok je urlao.Rebecca presječe pupčanu vrpcu a Tanon očisti bebina usta i nos. Zamota ga u toplu tkaninu i predede ga majci.Cadwyn poče da čisti dok je Isolde pripremala majku i sina za kupanje. -

To nije bilo tako strašno. - Rebecca pogleda u Tanon koja je mjenjala posteljinu.

Tanon se namršti na nju. -

Bilo je grozno.Kao što je uvjek. - Očisti ruke i krenu prema vratima. - Idem pozvati

Tomasa. Adara jedva podiže svoje radosno i uplakanao lice od svog potomka.Izlazeći napolje, Tanon udahnu svjež hladan vazduh, prije nego što joj je Tomas prišao. -

Onda? - Izgledao je kao da će se onesvjestiti svaki čas. Tanon se nasmiješi i uhvati ga

za ruku. -

Dobio si sina.

-

A Adara?

-

Živa je i dobro. - Tomas je privuče u zagrljaj , poljubi u obraz i požuri u kolibu.Tanonino

srce zaigra kad je ugledala supruga kako se odguruje od zid na koji je bio naslonjen.Prilazio joj je obasjan posljepodnevnim tinjajućim zracima sunca. Nosio je šivanu po mjeri maslinasto zelenu tuniku sa čudnim malim srebrnim kopčama , koje su držale tunuiku od vrata pa do kukova.Dugi rukavi zategnuti preko njegovih glatkih čvrstih mišića bili su suženi kopčama koje su bili zašivene sve do laktova.Njegove noge,zbog kojih je Tanon uvjek ostajala bez zraka , bile su obučene u tanke hlače od jareće kože.Ravne čizme, isto napravljene od jareće kože bile su čvrsto vezane oko njegovih jakih zglobova.Stigavši do nje, nije ni progovrio, samo ju je zagrlio oko ramena, privukavši je sebi. -

Kako se osjećaš? - upita je tiho.

-

Dobro sam. - odgovori udišući njegov muški miris, grleći ga oko struka. - Radila sam ovo

više nego jednom. Odmaknu se od nje dovoljno samo da je pogleda. -

Da. - Osmjehnu se nježno, sa dugom kosom koja se uvijala po ramenima na hladnom

vjetru.- Imam osjećaj da ti nećeš ni zaplakati kad dođe vrijeme da se naša beba rodi. Tanon poželi da mu kaže da ne želi nikad da se tako pati kao Adara, ali to joj je izgledalo kukavički čak i dok su joj se te riječi formirale u glavi.Sama pomisao da nosi njegovo dijete ispuni joj srce čežnjom. 161.


Tomasov povratak samo joj pojača želju, dok je držao svog sina umotanog u toplu tkaninu na prsima. -

Gareth, ovo je moj sin,Deiniol.

Tanon pogleda u Garetha dok je uzimao bebu u svoje snažne ruke.Jednim prstom, oprezno skloni pokrivač, otkrivajući bebino lice.I tad se rastopi. -

Sin. - tiho reče duboko uzdišući sa osmjehom tako toplim da se Tanon sva ozari od

samog pogleda na njega. - Blagoslovljen si večeras sa velikim blagom , Tomase. On bi volio njihovo dijete, znala je to od samog toplog njegovog pogleda.Dragi Bože, željela je da i nju tako zavoli. Cien i Madoc pozvaše ih dok su se penjali sa sredine klisure, gdje je već počela proslava u čast dolaska na svijet Tomsovg i Adarinog sina.Gareth im se okrenu , sad okrenut skroz prema Tanon. U jednoj jedinoj sekundi Tanon poželi da beba koju Gareth tako nježno drži bude njihova.Izgledao je tako još više neodoljivo.Cian obrisa suzne oči dok ga je Madoc udarao u potiljak.Ali tad neustrašivi ratnik pogleda u svog malog nećaka i sa dirljivim osmjehom obeća mu da će ga učiti kako se bori. -

Hoćeš li ga predstaviti ostalima Garethe? - upita Tomas uzimajući Deiniola ponovo u

svoje naručje.- Možda ću se pridružiti proslavi kasnije, sad samo želim da ostanem sa Adarom. Obećavši da hoće, Gareth uhvati Tanon za ruku,kimnu glavom Cienu i Madocu kad su mu rekli da će se i oni pridružiti proslavi kasnije.Kad su tri brata ušla u kolibu Tanon nasloni glavu na suprugovo rame. -

Da li bi i kćer bila blagoslov kao i sin?

-

Da. - okrenu je u svom naručju ,gledajući je duboko u oči.- Pogotovo ako će biti ista kao i

njena majka. - Uspijevao je da je učini grozničavom .....i dragocjenom. -

Možda, - podignu glavu šapćući blizu njegovih usana. - ću ti pokolniti i sina i kćerku.

Oči mu zasijaše ispod zlatnih obrva, a usne izviše u senzualan polu osmjeh od kojeg su joj otkazivala koljena.

Nisu stigli do svoje kolibe do sledećeg jutra. Kad je Gareth zaustavio muziku da objavi rođenje Deiniola,njegovi ljudi su bili željni da čuju više o novom članu njihovog klana,kao i detalje o porođaju , na šta Tanon jednostavno odgovorr,,prošlo je dobro,, i ,, Adara je bila jako 162.


hrabra,,.Ovo je, naravno, podstaknulo još više zdravica.Sjedili su i jeli vruću jagnjetinu , zalijvajući je velikim vrčevima piva.I muzika i raspoloženje je bilo vedro.Tanon se uhvati kako se veselo smije sa Herewardom , čak je i Alwyn podjelio milostiv osnjeh s njom.Kad im se Rebecca napokon pridružila, Tanon je zadovoljno ostavila njih dvoje zajedno.Njih dvoje su se smijali dijeleći voće i slatki sir.Tanon je bila sigurna da njena dadilja nikad nije bila sretnija.Kad ju je Ioan upitao za ples, prvo ga je odbila, ali nakon dva vrča piva odbaci svoje manire odlučna da mu pokaže šta je do sad naučila od Garetha.Osjeti kako je suprug gleda kroz odsjaj baklji, mogla je čuti njegov smijeh kako se miješa s njezinim.Sretnuvši se napokon u centru dok su ostali plesali oko njih u krug,uze je u naručje.

Madoc izađe iz kolibe sa Cianom prelazeći preko klisure prema proslavi.Zaustavi se kad je pogledao prema svojoj kolibi,dolje niz klisuru,vidjevši da su vrata lagano odškrinuta,ali to ga nije zabrinulo jer to nije bilo ništa neobično.Cian je često zaboravljao da zatvori vrata za sobom.Ali sjena pređe preko slabog osvjetljena u kolbi,a kako je kolibu djelio s bratom koji je stajao kraj njega, ne bi trebalo da je neko unutra. -

Cian. - položi ruku bratu na leđa. - Ti kreni napred,pridružiću ti se ubrzo.

Kad se Cien okrenu upitno ga gledajuć, Madoc ga gurnu napred. -

Idi sad , brate. Neće me biti samo koji udah.

Istog momenta kad je Cien otišao,Madoc požuri prema svojoj kolibi.Stigavši do praga uspori dah prije nego što je zakoračio unutra. -

Šta dođavola ti radiš ovde?

Cedric podiže pogled sa vatre i osmejhnu se. -

Moramo o nečemu razgovarati.

-

I to nije moglo čekati? - Madoc je zahtjevao odgovor ulazeći u kolbu i zatvarajući vrata za

sobom. - Mogli su te vidjeti.Moj brat je mogao doći mjesto mene. Cedric zakoluta očima. -

Niko me nije vidjeo.Misliš da je Gareth jedini koji je naučio od mog strica kako biti

lukav.Ionako, - Cedric slegnu ramenima. - svi su na klisuri.Saznao sam da je jako lako ući u selo.A što se tiče Ciena,izašao bih kroz zadna vrata da je on ušao umjesto tebe.Stvarno , Madoc, upravo si me uvrijedio. 163.


-

Jedna greška,Cedric. - Madoc mu se približi u dva duga koraka. - Jedna greška i sve će

biti gotovo.Sad mi reci šta je toliko hitno da si sve rizikovao da dođeš ovamo i razgovaraš sa mnom? -

U redu onda. - Cedric pusti patenički uzdah. - Moraš ubiti Saksonca.

Madoc jednostavno zinu u njega. -

Šta?

-

Saksonca, Herewarda.Učini to čim Gareth ode za Llandeilo.

-

Cedric. - Madoc pogleda Garethovog brata mračnim pogledom. - I ja ću putovati sa

Garethom. -

Ne, došlo je do male izmjene u našim planovima.Nećeš putovati sa Garethom već sa

mnom,i povešćeš bratovu ženu Normanku. -

Ne. - odgovori Madoc kroz stisnute zube. - Nema izmjena u planovima. Ona ostaje

ovde.Složili smo se da ćeš se vratiti po nju kad budeš kralj. Cedric je već odmahivao glavom i ne slušajući Madocovo ubjeđivanje. -

Želim da mi je dovedeš čim Gareth ode za Llandeilo.Ona će putovati s nama za

Llandeilo. -

Zašto? Zbog kojeg razloga si promjenio plan? - Madoc upita užurbano.

-

Stalo mu je do nje. - Cedric ustade sa stolice.- Posmatrao sam ga, očima je prati,vjetar

raznosi njegov smjeh. - Stade ispred vatre. -

Moj stric je više volio Garethov način razmišljanja.Budala.Gareth je uzeo sve što je

moje. - Glas mu je bio ravan , miran i pun obećanja odmazde. - Želim da zna da ću povratiti sve što je moje.Kad bude vidio svoju ženu u mojim rukama,biće mu jasno. Madoc pogleda prema vratima, žurno prilazeći Cedricu. -

Misli, čovječe! Tvoj brat nije budala. Posumljaće da nešto nije kako treba ako ne krenem

s njim.Ne smijemo odustajati od plana.Zgaziće nas ako bude spreman za nas.Putovaću sa Garethom u Llandeilo i tamo ću se sresti s tobom.Po djevojku ćemo se vratiti kasnije , kako smo i planirali. -

Ne. - Cedric odgovori upozoravajućim glasom, što Madoca upozori da se dalje ne

raspravlja s njim. - Ubijedi Gareth da si previše bolestan da putuješ s njim.Rani se sa mačem,

uradi šta god hoćeš da ga uvjeriš da ne možeš s njim putovati.Neće se puno protiviti kad obećaš da ćeš sa Herewardom čuvati njegovu ženu, dok je on odsutan. - Cedric pogleda u Madoca koji je šutio radoznalo ga gledajući. 164.


-

Ona ti ništa ne znači, zar ne ?

-

Rekao sam ti, ona je Normanka.

-

Dobro,onda ću vas vidjeti oboje za tri dana.

Madoc napokon kimnu ukočeno i okrenu se da izađe iz kolibe. -

Znaš kako da izađeš.

Prije nego što se pojavio na klisuri,Madoc zastade gledajući u Garetha i Tanon u sred gomile.Osmjehivali su se jedno drugom sa puno emocija, osmjeh im je bio glasniji i veseliji nego bilo čiji oko njih.Dodirivali su se, i svako je mogao vidjeti koliko privlače jedno drugo.Cedric je bio u pravu - Garethu je bilo stalo do nje.Madoc je to jasno vidio u Garethovim očima dok ju je upijao pogledom, uvlačeći je u svoju dušu.Tanonini osjećaji nisu bili ništa manji ,bez obzira s kim je pričala, očima je tražila supruga,s izrazom olakšanja i zadovoljstva na licu nalazeći ga.Odlučno stisnuvši zube ,Madoc stupi na klisuru i uputi se prema njima. -

Nedostajao si nam brate. - Gareth se okrenu od Hereward kad im je Madoc pristupio. –

Da li je sve u redu? -

Da. - Madoc ga pogleda direktno u oči i onda se okrenu tražeći pogledom Ciana po

klisuri. - Gdje je Cian? -

Poslao sam ga na zadatak.

Madoc zgrabi vrč od sluge i iskapi sve u jednom gutljaju.Obrisa dlanom usta i pogleda u Tanon. -

Imaš šta protiv da plešem s tvojom ženom?

-

Ne uopšte. - Prihvati prazan vrč od Madoca i namignu Tanon koja je pratila Madoca do

sredine klisure. -

Nisam znala da znaš plesati ,Madoc. - Tanon ga je zezala kad su se okrenuli jedno

prema drugom .Madoc je nakratko pogleda uzimajući njenu ruku u svoju. -

Kralj Rhys tjerao nas je sve da učimo vještini da se pokrećemo uz melodiju.Gareth i ja

smo učili zajedno kao dječaci. Promjeni pravac i udari.Prvo odbrana, - okrenu se lijevo prema njoj, onda prema desno i to sve tako brzo da se Tanon zakikotala - i onda napad. - Podmentnu nogu ispod njenih i uhvati je ispod ruke kad je zateturala. - Zapamti ovo, Tanon. - Nagnu se bliže njoj, tamnim očima držeći je mirnu. - Niko nije smrtonosan kao tvoj suprug,osim mene.Neću 165.


dozvoliti da ništa i niko uništi nešto što cijenim. Tanon pogleda u njegove oči prekrivene sjenkama,ovo joj je ličilo na upozorenje.Još joj je nešto htio reći, ali nešto ga je sprečavalo.Odgurnu se dlanovima od njegova prsa da se izvuče iz njegovog zagrljaja. -

Šta je ovo ? Zašto mi ovo govoriš?

Madoc se uspravi , puštajući je iz zagrljaja. -

Samo ...sjeti se ovog.

Ništa nije razumjela , niti joj se dopalo kako se promjenilo njegovo raspoloženje.Izgledao je opasno kao kad ga je prvi put vidjela u Winchesteru, prije nego što ga je upoznala.Koračajući unazad ,Tanon udari u nešto čvrsto.Okrenu se i pogleda Garetha u oči.On pogleda preko nje u Madoca. -

Tanon ,nađi Rebeccu i Herewarda i ostani s nijma dok ja porazgovaram sa svojim

prijateljem. Tanon pođe bez svađe što zabavi Garetha.Ispod gustih trepavica odsjaj vatre zapali njegove oči kad je pogledao ponovo u Madoca. -

Dođi, idemo popričati.

166.


DVADESET PRVO POGLAVLJE Gareth se nije nasmiješio dva dana.Tanon je primjetila da je zapao u neko kiselo raspoloženje od kako je razgovarao sa Madocom na proslavi.Kad ga je upitala odgovorio je da je sve u redu.Ali, vikao je na Alwyn i Tomasa kad su mu donijeli pogrešno isječeno drvo za stolicu koju je pravio.Jedva da je primjetio ćilibarske zavjese koje su iste boje kao i stolnjak koji je sašila. Nazvao je Williama prljavom svinjom - svinju , ne kralja Williama, ali to je ipak uvrijedilo Tanon.Lupao je čekićem,razmišljao i urlao od zore do sumraka.A kad se noć spusti na klisuru, vodiO je ljubav s njom grubo i strasno na njihovom novom perjanom dušeku, kasnije je držeći cijelu noć u naručju.Treće jutro Tanon se probudi u praznom krevetu.Zvuk cijepanja drva ovede je do ulaznih vrata.Prebaci spavaćicu preko glave i izađe u dvorište.Zrak je bio hladan sa nadolazećom jeseni,ali prsa njenog supruga bila su gola i prekrivena znojem dok je zamahivao sjekirom i polovio cjepanice.Nije pogledao na gore , pa Tanon pusti pogled da joj odluta niz njegov ravan stomak, i glatke mišiće njegovih ruku koji su se napinjali kada je podigao sjekiru da prepolovi još jednu cjepanicu. Njegova duga , suncem obasjana kosa, vijorila se sa svakim njegovim zamahom.Kad ga je počela voljeti tako žestoko?Dragi Bože, plašilo je to.Prvo nije željela da dođe u Wels,sad nije znala šta bi radila bez njega.Nešto je bilo užasno pogrešno.Mogla je to osjetiti u kostima.Gdje je Cian? Još se nije vratio sa zadatka.Šta se desilo između Madoca i njenog supruga pa se on ponaša tako nepodnošljivo ovih zadnjih par dana.Jeli to imalo nekakve veze s njom?S Normanima ? Znala je da William ne bi nikad pregazio svoju riječ i krenuo protiv Welsa. -

Gareth. - Obarajući sjekiru dolje , snažno udari u cjepanicu i onda je pogleda.Lice mu je

odavalo veliku zabrinutost.Njegove pune usne su mu bile skupljene. Tanon zamalo ustuknu pred bolom u njegovim očima. - Šta te muči? Ideš danas da se sretneš sa svojim kraljem i tvoje

raspoloženje me plaši.Da li se nešto dogodilo u šta su upleteni moji ljudi? -

Nisu Normani u pitanju. - Odvrati pogled od njenog upitnog pogleda. - Moji ljude prijete

ratom.Moj stric je čuo priče da princ Dafydd planira napad na Llandeilo. Tanon oštro uzdahnu. Strah joj ispuni oči od same pomisli da bi ga mogla izgubiti. -

Ideš u borbu?

Obori sjekiru kraj sebe -

Ako se budem borio , pobjediću , ne boj se. 167.


Nije više mogla biti udaljena od njega ni trenutka, ali kad je krenula prema njemu on podiže ruku zaustavljajući je. -

Bojim se, - reče gledajući je sa čežnjom i željom - ako te dodirnem, da neću moći otići.

-

Ako me ne dodirneš, neću te pustiti da odeš. - Gareth ispusti dug uzdah naginjući glavu

da je pogleda.Možda mu se tako neće srce smrviti u grudima. -

Tanon, donijela si mir i nevinost u moj život gdje je uvjek bilo samo krvoproliće i nasilje.A

zauzvrat izložio sam te ranjivu na oltaru kao žrtvu vukovima. Nasmiješi mu se nježno dok je prilazila još jedan korak bliže , bliže njegovim snažnim rukama. -

Kako to misliš, žrtvovao me? - upita ga tiho osmjehnuvši se. - Ostvario si moje snove.

Njegov osmjeh je bio slab , pun tjeskobe. -

Sanjala si da živiš u kolibi?Tanon , trebala bi da živiš u zamku, sretna i sigurna.

-

Tvoje ruke su moj zamak. - reče mu. - Sve što želim je da budem s tobom. - Gareth

ispusti sjekiru i u dva duga koraka nađe se ispred nje. Privuče je u naručje , snažno je grleći čeličnim zagrljajem.Prstima joj pomjeri crne kovrdže povlačeći joj glavu unazad da je može pogledati u oči. -

Želim da se zakopam duboko u tebi . - Glas mu je bio promukao od želje dok je šaputao

uz njene usne.- I tako učinim da zaboraviš... - Njegov uzdah zapali Tanon i ona pritisnu svoje natečene

grudi na njegova gola prsa. - Zaboravi sve osim osjećaja naših tijela spojenih

zajedno. - Savivši koljena, podiže je u naručje i ponese prema kolibi. Padoše na krevet, užurbano skidajući jedno drugo da što prije uživaju u slatkoj intimi, u strahu da neće moći ponovo podjeliti te trenutke.Garteh je raširi ispod sebe i u jednom snažnom zamahu ispuni je do kraja.Ležeći potrošeni , Gareth je privuče čvrsto u zagrljaj. -

Oprosti mi Tanon. - prošapta , zatvarajući oči i držeći je kao da mu je ona važnija od

njegovih ljudi kojima se zakleo da će ih štiti.

Dva sata kasnije Garethov smrtonosni Teulu je bio osedlan i spreman za polazak.Stojeći sa Rebeccom i Adarom ispred krčme gledala je kako njen suprug razmjenjuje riječi sa Ioanom prije nego se okrenuo Herewardu.Nosio je ljubičastu tuniku, kao i njegovi ljudi objavljujući da su oni 168.


kraljevski elitni ratnici.Tomas poljubi ženu i bebu i okrenu se da uzjaše svog konja. -

Budi oprezna dok se ne vratim. - zapovjedi ženi dok je okretao konja da se pridruži

ostalim ratnicima. Surova realnost obruši se na Tanon hladeći joj kosti.Selo se nalazilo okruženo mnogim neprijateljima i sad su bili ranjivi jer su ratnici odlazili.Svaki čas su se mogli naći u opasnosti sa bilo koje strane.Stavi ruke oko sebe.Ljudi u selu nisu bili bespomoćni, zahvaljujući Garethu.Uputi molitvu Bogu da svi koji ostaju znaju kako se bori.Kad se Gareth okrenu i pozva je da priđe , ona krenu bez oklijevanja u njegov zagrljaj. -

Vratiću ti se brzo. - Usnama pređe preko njenog uha, budeći vatru u njenim venama.

Izvuče se iz zagrljaja obuhvatajući joj lice svojim dlanovima.- Madoc je bolestan i neće mi se

pridružiti.Tanon - reče čvrsto je gledajući u oči - vjerujem mu da će te čuvati. -

Hereward je ovde isto. - podsjeti ga, želeći da otjera uznemirenost iz njegovog

pogleda. - Ne bojim se.Radiću sve što mi kažu i moliću se svako veče za tebe dok mi se ne

vratiš. Gareth je pogleda teško gutajući.Stisnu zube , kao da je želio još nešto da kaže ,ali se predomislio.Spusti usne na njene ljubeći je sa čežnjom hrapavog daha. -

Želio bih da sam sad u krevetu s tobom.Seljak, koji nema druge brige nego kako da te

zadovolji. -

Ti si princ koji me jako dobro zadovoljava. - reče mu , poljubivši ga ponovo. - Idi s

Božijom pomoći , mužu moj. - Odgurnu ga prije nego što se preda potrebi da ga privuče sebi. Prije nego što je uzjahao,Gareth pogleda u mnoga lica seljana koja su ga okruživala. -

Ako bilo koji stranac uđe u selo, ubijte ga.Niko ne smije da uđe.Kao i uvjek, budite

oprezni i danju i noću .Nosite svoje bodeže sa sobom,uvjek i

sjetite se šta ste vježbali.

Uzjahavši konja , oštrim pogledom ponovo pogleda u Tanon. - Sve će biti dobro. - Uz trzaj uzda potjera konja i odjaha iz sela uz pratnju svojih ljudi.Zloslutan osjećaj uvuče su u Tanon dok ih je gledala kako odlaze.Okrenu se, prešavši pogledom preko gomile i povika - Da li je neko vidio

Ciana ?

-

Vraćaš li se u Winchester kad se Gareth vrati? - Tanon upita Herewarda kasnije dok je 169.


stavljala hranu na stol ispred njega.Brzo pogleda u Rebeccu dok je odsjecala drške sa ljiljana koje je ubrala kraj potoka. -

Zavisi. - Hereward odlomi komad kruha umakajući ga u gulaš.

-

Oh? - Tanon ga pogleda radoznalo podižući obrve. - Od čega? - On slegnu svojim

širokim ramenima, malčice se osmjehnuvši Rebecci.Tanon pogleda u svoju dadilju koja se pravila da ne obraća pažnju na njihovu konverzaciju. - Onda, sve zavisi od ljiljana? - upita nevino Tanon zabavljeno gledajući u Herewarda. -

Oh , dosta! - Rebecca viknu i pljesnu Tanon sa cvijetom. - Ti baš ne možeš prestati sa

tim svojim planom da nas spojiš.Hereward me je već pitao da se udam za njega. Tanon zamalo uskoči u Rebeccine ruke. -

Oh, ja sam ...

-

Nisam mu još odgovorila. - Neko pokuca na vrata i Tanon povika

-

Uđi. - i pogeda ponovo u dadilju. - Zašto nisi ?

-

Dobar dan Madoc. - Rebecca se nasmiješi smeđokosom ratniku , ignorišući Tanon, kad

je ušao u kolbu.,,Izgledaš mnogo bolje.Jesi li ozdravio? -

Dobar dan. - pozdravi Madoc uz lagani naklon. - Da , zahvaljujući tvom medu i kamilici. –

Pogleda u Herewarda nečitljivog izraza lica. -

Uzmi predah od jela i isprati me do štala.Želim nešto da ti pokažem.

-

Naravno. - Hereward se podiže od stola. - Da li je nešto zabrinjavajuće?

-

Nadajmo se da nije. - Madoc mu se osmjehnu i krenu za njim.

-

On je zabrinjavajući. - Tanon se namršti nakon njihovog odlaska dok je raspremala

stol. - Nešto se desilo između njega i Garetha zbog čega su obojica zamišljeni i kiseli. -

Možda je Garteh saznao koliko njegov prijatelj mari za tebe. - Rebecca reče sa

sigurnošću u glasu. -

Madoc? - Tanon se nasmija svojoj dadilji. - To je smiješno.On ne mari ni za koga.

-

Dobro krije svoje srce zbog privrženosti i odanosti prema Garethu. - Tanon je stajala i

gledala u dadilju ne govoreći ništa, ali nije ni morala.Rebecca je znala šta je ona mislila.Uzdahnu duboko napokon priznavši Tanon ono što je ona znala već godinama. - Silazila

sam niz stepenice jednog dana,ubrzo nakon što se tvoj otac vratio iz Avarlocha.Nasmiješio mi se.To je sve što je uradio i tog momenta moje srce je pripalo njemu. - Tanon je slušala, ne osuđujući je .Znala je šta je ljubav, odrasla je okružena ljubavlju, i zato je tako žarko željela da to 170.


ima sa Garethom. -

Ne mogu ni zamisliti koliko ti je teško,ali sad imaš šansu da ti ljubav bude

uzvraćena.Mislim da Hereward već dugo mari za tebe. Rebecca se nasmija -

Da , jadna budala.

-

Mislim da je došao ovamo pokušavajući te se osloboditi.

-

Nije znao da i ja idem s tobom. - Nasmijaše se i Rebecca ustade sa stolice i uze

Tanoninu ruku stavivši je sebi na obraz. - Mislila sam da ćeš me mrziti kad saznaš šta osjećam

za tvog oca. -

Znam već godinama. - Tanon odluči da joj ne govori da su znali svi koji su vidjeli kako

gleda u njenog oca. - Ne bi te nikad mogla mrziti.A sad reci mi, - oči joj vragolasto zasijaše, -

kako se Hereward ljubi? Osjećaš li slabost u koljenima? Rebecca se zacrveni pa zakikota kao djevojka u pola njenih godina. -

Poljubio me samo jednom i bilo je poprilično lijepo.

Vrata se opet otvoriše i Madoc ponovo uđe u kolibu. -

Gdje je Hereward?

Tanon pogleda iza njega. -

Da li je sve u redu?

-

Da.Bila je pukotina na vratima , ali izgleda da ju je napravio Llwydsov konj koji je

pobjegao iz štale.Ništa zabrinjavajuće. - Pogled mu omekša kad je pogledao u Tanon. -

Hereward je otišao do krčme da popriča sa Padrigom u vezi popravke. - Tanon mu se i

nesvjesno osmjehnu. Da li je on zaista mario za nju? Nebesa, nadala se da ne.Bio je prilično zgodan sa tom svojim smeđim kovrdžama i crnim očima.Njegovo tijelo ratnika bilo je protkano mišićima ispod crne tunike i crnih hlača.Trebala bi mu naći ženu što prije da ga usreći.Sasvim sigurno nije željela još jednu Rebeccu. -

Ima jedna poljana nedaleko odavde gdje raste divlje cvijeće i gdje miris jasmina

ispunjava zrak. - reče joj uz spori naklon. -

Vidjela sam. - Tanon dođe u iskušenje da zakorači unazad kako je on prilazio. - Prošli

smo tu poljanu kad smo dolazili ovamo. -

Da, prošli smo je. Dozvoli da te odvedem tamo. - Zastade i sa stola uze ljiljan. - Ovo je 171.


već počelo venuti. Tanon bespomoćno pogleda u Rebeccu koja samo slegnu ramenima. -

Imam dosta posla ovde. - odgovori Tanon. - Možda kad se Gareth vrati...

-

Moja damo, - uhvati je za ruku - nisam okrutna zvijer koju si vidjela kad smo putovali

ovamo. Ne trebaš me se bojati. Tanon se nasmija dok joj je iz očio zračio ponos. -

Ne bojim te se. - To i nije bila laž. Sjećala se jako dobro hladnog, smrtonosnog ratnika

koji je spašavajući nju ubio čovjeka udaljenog dva koraka od njenog lica,ali uspjela je to da potisne iz misli. - Samo ja... - glas joj utihnu kad je on oborio pogled. -

Gareth mi vjeruje .Nikad to ne bih izdao.

Tanon se ugrize za usnu.Nešto u njegovom dubokom glasu i izostanak njegovog arogantnog stava, uvjeri je u njegovu iskrenost.Gareth joj je rekao da će biti sigurna sa Madocom.Uostalom , ako gaji neke osjećaje za nju , sad bi bilo pravo vrijeme da porazgovara s njim o tome. -

Dobro. - Dozvoli mu da je povuče napred. - Ali ne možemo ostati dugo.Obećala sam

Adari da ću je posjetiti danas. Osmjehnu se umirujuće dadilji iako se ona nije činila ni malo zabrinutom. Iznenadi se kad vide dva konja osedlana pred kolibom.Madoc nije očekivao da će ga odbiti.Zastade , stavivši ruke na kukove , spremna da porazgovara s njim odmah ali on joj se samo nasmiješi. -

Postoji put kojim ćemo prije doći do našeg odredišta.Bio sam oprezan da ne zgazim

Garethovu pšenicu kad sam dovodio konje.Nema potrebe da me gledaš tako smrknuto. Uzjahavši posegnu za Tanoninim uzdama.Napustili su klisuru baš kad je posljepodnevni trening počeo i zvuk bubnjeva ispuni zrak.

172.


DVADESET DRUGO POGLAVLJE Rebecca uđe u krčmu gledajući namršteno plavim očima uokolo.Ona nije imala šta da radi na ovakvom mjestu.Par muškaraca je sjedilo za drvenim stolovima po kojima su bili bijeli prstenovi od dna vrčeva.Miris Bragawda i piva ispuni joj nos i pluća i stomak poče da joj se okreće.Nadala se da Hereward nije pijan u ovo doba dana.Brand nikad nije pio prije večere i.....Sama sebe zaustavi.Bili bilo tako teško prestati misliti o njemu? Da, odgovori sama sebi.Voljela je Branda već par decenija.Trebaće vremena da počne da voli nekog drugog.Pogleda ponovo po krčmi ne nalazeći Herewarda u njoj.Osjeti olakšanje zbog toga dok je odlazila iz krčme.Srce joj je bilo zarobljeno godinama,ali snažni Saksonski ratnik uspio je da sve zidove razbije u komadiće.Dala mu je trenutak, i učino je da ona sama poželi još jedan , sve dok se taj trenutak nije protegnuo u sate.Provodeći par dana s njim , naučila je da je on ponosan muškarac,samouvjeren ratnik,neko ko ju je podsjetio na njen jezik i na njenu baštinu.Mogao je da utjera strah desecima vitezova , njihovih zapovjednika, ali ona se s njim smijala.Učinio je da počne da osjeća. -

Dobar dan Padrig. - pozdravi ga dok je izlazio iz svoje stolarske radnje. -Tražim

Herewarda , da li je unutra? -

Herewarda? - Padrig žmirnu na nju. - Nisam ga vidio , moja damo.

Rebecca se zaustavi pred vratima stolarije i zaviri unutra. -

Oprosti mi.Madoc je rekao da je Hereward ovde s tobom.

Padrig slegnu ramenima prije nego što podiže veliku dasku borovine i ponese je prema vratima. -

Možda je sa Tanon.

Rebecca odmahnu glavom. -

Tanon je otišla sa Madocom da ubere cvijeće.

Padrig zastade gledajući je tako kao da je najveći i najgori lažov u čitavom Cymru. -

Berući šta sa Madocom?

-

Nema veze. - odgovori Rebecca gledajući preko njegovog ramena u Ioana koji je išao

prema štalama. - Ako vidiš Herewarda molim te reci mu da ga tražim. - Prođe kraj stolara ni ne čekajući njegov odgovor, žureći prema štalama.Željela je da upita Ioana da nije on vidio Herewarda prije nego što uđe u štale. Nešto u načinu kako je Ioan pogledao prvo lijevo pa desno prije ulaska u štalu , zabrinulo ju je.Uspori korak stigavši do vrata polako ih otvarajući i 173.


vireći unutra. Konj je frknuo i to je bio jedini zvuk koji se čuo. -

Ioan. - zovnu ga zakoračivši u štalu.Ostavi vrata otvorena iza sebe puštajući sunčevim

zrakam da obasja unutrašnjost. – Ioan. - zovnu ga ovaj put glasnije.Na kraju štale iz praznog odjeljka pojavi se Ioanova glava iznad ograde. -

Samo momenat, molim te Rebecca. - Podiže dlan zaustavljajući je da ne prilazi bliže.

Pojavi se šaka, prevelika da bi bila bilo čija osim njenog ogromnog Saksonca, zamahujući i začu se zvuk slomljene kosti. Rebecca se zaustavi u pola koraka,otvorenih usta gledajući kako krv iz Ioanovog nosa curi i sekund kasnije nestade joj sa vidika.Požuri napred otvarajući vrata širom. -

Herewarde! - Krenu prema njemu da mu pomogne da skloni Ioana sa svoja prsa.

Promrmljavši tiho kletvu,Hereward polako sjede.Kapljice krvi koja je curila iz Ioanovog nosa bile su mu svuda po tunici,ali tamnocrveni mlaz krvi koji je išao od njegovog čela pa do vilice bila je samo njegova. -

Šta se desilo? - Rebecca izvuče malu maramicu i poče da mu čisti ranu. - Da li ti je ovo

Ioan uradio? -

Ne, bio je to Madoc. - Oči koje su je tako nježno gledale sad su gorjele ispunjene

srdžbom. Rebecca sjede s treskom kao da ju je gurnuo. -

Madoc. - reče preblijedevši u licu. - Madoc ti je ovo uradio? - Kad on kimnu potvrdno ona

opet odbi da povjeruje. - Ne bi on to uradio.Zašto?Zašto bi ti naudio? -

Ženo, uradio je to. - Hereward zareža. - Doveo me ovde i onda me je nečim udario.

Podiže se na noge podižući i nju sa sobom. Pogleda prema vratima štale. -

Ne znam da li je planirao da me ubije, ali želim da ti i Tanon uđete u kolibu i zaključate se

dok ja ne vidim šta se dešava. -

Herewarde. - strah u njenom glasu natjera ga da je ponovo pogleda. - On.... - glas joj

utihnu.Izgovarajući to na glas značilo bi da je sve ovo stvarno,i sama pomisao da više nikad neće ponovo vidjeti Tanon bila je preteška. - Madoc je već odveo Tanon.

-

Mislim da smo se izgubili. - Tanon pogleda okolo okružena šumom.Jahali su duže od

sata i još nisu naišli na poljanu. -

Nismo se izgubili.Stići ćemo ubrzo.

-

Nisam mislila da je tako daleko. - Tanon uze uzde u jednu ruku dok je drugom prelazila 174.


preko nje pokušavajući je ugrijati. - Biće mrak dok stignemo kući.Trebali bismo se vratiti i doći

neki drugi dan. Madoc joj ne odgovori.Očima je polako prelazio preko drveća ,kao da je tražio nekoga. -

Madoc.

-

Tiho Tanon. - Ona pogleda uokolo osjećajući kako je obuzima sve veći strah. Da li je

osjetio da nešto nije kako treba? Poželi da je Gareth ovde ili bar Hereward.Nije trebala krenuti bez Herewarda.Šuma ju je plašila , bilo ko je mogao biti iz drveća ili na njemu. Baš kad je krenula da zatraži da se vrate, začu konjska kopita kako dolaze s njene desne strane.Okrenu konja i uguši jecaj.Grupa od oko dvadeset muškaraca galopirali su na svojim konjima prema njoj, izgledajući još više divljači , nego Gareth i njegovi ljudi kad ih je prvi put vidjela u velikoj sali. -

Madoc. - prošaputa pogleda uperenog u grupu muškaraca koji su bili sve bliže. - Treba li

bi bježati. - Ne čekajući njegov odgovor podbode konja .Madoc zgrabi uzde zaustavljajući je. -

Šta ...?

-

Budi tiho. - zapovjedi Madoc grubim šapatom. Srce joj lupalo tako jako dok je povlačila

uzde iz Madocove ruke pokušavajući se osloboditi dok su zvuci kopita odjekivala sve bliže i bliže. -

Pregaziće nas ! Ne možeš se boriti sam protiv svih njih !

Od panike koja je rasla , glas joj je prerastao u vrisak.Madoc je i dalje šutio. Gledala je obuzeta užasom kako se vođa grupe zaustavlja tačno ispred nje.Nešto na njemu bilo joj je poznato kad ju je pogledao plavim očima. Osjeti kako joj se led penje uz kičmu dok je njegov pogled polako prelazio preko nje.Podsjećao je na Garetha.Bio je stariji , sa ravnom smeđom kosom svezanom na potiljku.Kružio je oko nje i Madoca dok su njegovi ljudi stajali u blizini -

Moj Bože, divna si. - reče prilazeći još bliže.Skloni joj ruku sa uzda podižući je do svojih

usana i Tanon primjeti da mu fali prst.Ustrašena, pogleda ponovo u Madoca ali on skloni pogled.- Ja sam princ Cedric od Owaina. - predstavi se vođa puštajući joj ruku. - Tvoj pravi

suprug. Cedric ! Dragi Bože, to je Garethov brat ! Još uvjek je imao zao osmjeh. Šta je prognani princ radio u Welsu ? Zar se vratio po nju ? -

Moj pravi suprug je Gareth i ovo je njegov prvi zapovjednik. - odgovori ona hrabro ne

želeći da ustukne kad je svoj pogled uperio u njezin. - Dajem ti pošteno upozorenje da nas

ostaviš na miru ili će ovaj moćni ratnik biti prinuđen da ubije i tebe i tvoje ljude. Cedric joj se nasmija pravo u lice. 175.


-

Ovaj muškarac, kažeš ? - Povede konja od nje i stade ispred Madoca. - On je muškarac

koji te je isporučio meni. Tanon pogleda u Madoca.Ne bi nikad povjerovala u tako užasnu laž da on nije u tom momentu podigao pogled i pogledao je bestidno u oči. -

Ne. - prošaputa Tanon - Ne razumijem.

-

Mir - Cedricov podrugljiv glas natjera je da trepne,ali i dalje nije mogla da odvoji pogled

od Madoca - je ideal kojeg će moj brat platiti životom.U Cymru nema mjesta za kukavice kao što

je Gareth. Ona je samo na pola slušala,princ mora da laže. -

Madoc, kako si mogao ? - I glas i ruke su joj drhtali.To nije moguće, Madoc ne bi nikad

izdao Garetha. -

On pomaže da se Cymru oslobodi od tvojih ljudi. - Cedric dojaha do nje i podiže joj bradu

da ga pogleda. - Kao što ćeš i ti. - Osmjehnu joj se osmjehom lišenog bilo kakvog osjećaja.Pozva preko ramena velikog , zvjerskog izgleda muškarca sa crnom kosom i bradom da im priđe. - Dafydd,jaši sa damom.Ja moram o nečemu da porazgovaram sa Madocom. -

Izdao si ga. - Tanonine oči su gorjele dok je gledala u Madoca kad je projahao kraj nje. –

Kopile jedno. Madoc nije odgovori niti je pogledao ponovo.

176.


DVADESET TREĆE POGLAVLJE Jahali su jugo-zapadno prateći krivudavu rijeku Tywi koja je tekla kroz planine Deheubartha.Nakon razgovora sa Cedricom , Madoc se vratio i jahao kraj Tanon.Najviše bi voljela da ga nije morala pogledati, ali jahao je blizu nje.Pogleda ga dva put kad se koljenom očešao o njenu nogu.Pokušala je da se koncentriše na bijeg,ali čak i kad bi uspjela da pobjegne od ratnika ne bi znala kojim putem da ide. Vrati se mislima ponovo na Garethovog prvo komandujućeg.Bio je dobar lažov, to je sasvim sigurno.Niko nikad ne bi povjerovao da je on sposoban izdati Garetha.Uvjek je bio na Gartehovoj strani, štiteći ga od opasnosti - na turniru, na vjenčanju,pa i kad su kampovali na dolasku.Kako je moguće da je od prijatelja iz djetinjstva Madoc postao izdajica? Gareth je bio pametan. Kako je moguće da nije znao? On je bio Wyfyrn, ratnik koji je uspjevao da umakne Williamovim lordovima i da ih ubije u njihovim krevetima. Iztačunao je unapred svaki Bleddysov potez te noći kad su logorovali.Srce joj poče jako udaratai da ga je čula u ušima.Kako je znao da princ Dafydds planira napad na kralja? Osim , ako mu Madoc to nije rekao. Jel zog toga Gareth bio u tako kisleom raspoloženju prije nego što je napustio selo? Ne, Tanonino srce odlučno odgovori dok joj je glava govorila drugačije. Ako Madoc nije izdao Garetha to znači da je znao za njenu otmicu, možda je čak i sam isplanirao,ne brinući šta joj se može dogoditi u Cedricovom društvu.Nasmija se sama sebi,boreći se protiv mučnine koje se podizala u njenom stomaku.Nije znao,Gareth nikad ne bi doveo njen život u opasnost. Na logorovanju je znao da će Bleddysovi ljudi doći njemu.I bio je tamo cijelo vrijeme.Nije je napustio , a jedva ju je poznavao tad. Ne,Tanon uvjeri sama sebe, on nije znao ništa u vezi Madoca.Nije mogao znati.Vjerovala mu je svim svojim srcem.On nije znao.

Kad se mjesečina probila kroz guste oblake i obasjala zemlju obavijenu srebrnom maglom napravili su logor.Madoc priđe Tanon dok su se Cedricovi ljudi raširili oko njih i naložili malu vatru.Čučnuvši kraj nje , ponudi joj komad starog hljeba i vode što ona odbi. -

Jedi.

-

Truni u paklu. 177.


-

Madoc izbi joj zube iz usta. - Dafydd zapovjedi dok je prilazio vatri. - Ta drska kučka

mora se naučiti disciplini. Tanon ga pogleda skupivši šake u pesnice.Bojala ih se, ali nikad nije podnosila nasilnike -

Jesi li ti disciplinovao svoju kćer nakon što je pomogla Garethu da pobjegne iz tamnice?

Dafydds se okrenu na peti i zagleda se u nju. -

Lažljiva kučko. - Stvori se kod nje u sekundi , velikom rukom držeći je za rame dok je

drugom zamahnu da je udari. Madoc je reagovao brzinom munje.Savi Dafyddsovu ruku uhvativši ga za zglob , tako da je princ pao na koljena a onda pade na leđa. Madocove crne oči gorjele su ubitačnim sjajem dok je držao nož prislonjen uz vrat princa Dafyddsa. -

Dodirni je i ja ću ti odsjeći prst po prst.

-

Madoc , odmakni se od princa. - viknu Cedric dok im je prilazio. - Dafydds sjeti se da ova

djevojka pripada meni. -

Ti si poremećen. - Tanon viknu na njega.Kad je čučnu kraj nje pogleda ga direktno u oči.

- Moj otac i kralj William će... -

Donijeti rat u Cymru.Znam. - Gledao ju je proračunatim hladnim pogledom od kojeg

Tanon poželi da pobjegne glavom bez obzira. - Da li moj brat toleriše ovakvo ponašanje od ove

žene Madoc? -

Uplašena je Cedric.Ne misli ...

-

Jer , ja neću tolerisati ovakvo ponašanje.Daj mi svoj nož. - Pruži ruku prema Madocu.

-

Rekao sam da je uplašena. - ponovi Madoc ustajući na noge i odgurujući Dafyddsa.

-

A ja sam rekao da mi daš nož.

-

Neću.

Cedric ga pogleda ubistvenim pogledom. Stade ispred Madoca . -

Nisam znao da možeš biti kavaljer. Zašto ? Stalo ti je do nje?Jesi li joj recitovao poeziju

ili si preskočio udvaranje i odmah je počeo jebati? Madoc stisnu zube nakratko pogledavši Tanon. Tanon odvrati pogled. -

Nisam je ni pipnuo niti ćeš ti. - Priđe bliže Cedricu izgovarujći riječi ravnim i smrtonosnim

glasom. - Ako samo staviš jedan prst na nju ,suočićeš se sa Garethom sam.Zaklinjem ti se da ti

neću pomoći,kralja ćeš moći ubiti sam, ali Garetha nećeš moći bez moje pomoći.Dok si ti proveo godine vodeći neke svoje jadne ratove na sjeveru i lijegao sa ženama koje su se bojale da te odbiju, tvoj brat je trenirao i noć i dan pripremajući se za pravog neprijatelja.Pomjera se brže od 178.


treptaja oka i napada sa preciznošću zmije.Cedric, bez mene,umrijećeš prije i nego što napuniš svoje gaće. Cedric se zagleda u njega.Izazov u njegovim očima je bio nepogrešiv. -

Stalo ti je do nje.Normanke.Braniš mog neprijatelja ispred mene.

Smrknuti očima pogleda u Madoca pokušavajući mu pročitati izraz lica. -

Onda, da li te je Gareth naučio svojim potezima?

Madoc se zagleda u njega snažno stisnuvši zube da mu se i ožiljak na vilici pomjerao. -

Možeš me to opet upitati kad budem nosio njegovu glavu na zidine.Kad on umre, želim

nju. Čuo je Tanonin oštar udisaj ali je nije pogledao. -

Zarobiću Garetha. - obeća Cedricu. - Držaću ga dok mu ti budeš presijecao grlo. Ali

jedino ako će ona biti moja kad on bude mrtav. Cedric mu se nasmija kao da je Madoc potpuno poludio. -

I ja bih trebao odustati od rata jer si ti počeo mariti za Normanku?

-

Ne, imaćeš svoj rat kad prekineš mir i imaćeš svoj tron kad ubiješ kralja , njegovog

nasljednika i njegovog regenta.Ona ti za to ne treba.Ako odbiješ moju ponudu borićeš se protiv Garetha sam...i izgubićeš. Cedric ga pogleda nesiguran može li vjerovati ovom muškarcu kojem je bilo stalo do Normanke.Nije imao drugog izbora , shvatio je koji sekund kasnije.Madoc mu je bio potreban, za sad. -

Pomozi mi da ga ubijem i tvoja je.

-

U redu. - odgovori Madoc tihim glasom.Okrenu se da pogleda u Tanon koja se pomicala

što dalje od njih vukući haljinu za sobom.Tračak mjesečina osvjetli joj lice. -

Govoriš tako lako o njegovom ubistvu. - Tanon ga pogleda smrknuto. - Mrziću te do

svog poslednjeg daha. -

Neka bude tako. - odgovori Madoc sklanjajući pogled od njenog vidljivog prezira. - Bez

obzira na sve , održaću te u životu. Tanon otvori oči malo prije zore.Podignu se na laktove i pogleda oko sebe.Vatra je gorjela iako su svi muškarci spavali.Pretpostavila je da je Cedric ostavio Madoca da je čuva dok se ona pretvarala da spava.Nije imala pojma gdje se nalazi. Bila je uplašena, ali je znala da mora naći put do sela i upozoriti Herewarda.Zadržavajući dah , polako se odmaknu od Madoca. Njegova 179.


ruka je zgrabi za zapešće i srce joj se popnu u grlo.Sranje, baš ga je mrzila. -

Moram da se olakšam.

-

Poći ću s tobom.

Njene zelene oči zasvjetliše izazovom. -

Sigurno nećeš.

S prvim zracima zore vidjela je kako mu se vilica stisnula. -

Tada se nećeš moći ići olakšati.

-

Dobro. - popusti , oštro ga gledajući. - Ali bićeš okrenut.

Madoc kimnu glavom i isprati je do drveća u blizini, čekajući je dok je otišla iza gustog žbunja.Tanon ga pogleda preko žbuna.Kad se Madoc okrenu da pogleda po logoru , ona se odmače još koji korak dalje podignu haljinu u ruke i potrča u gustu šumu ispred nje.Osjeti Madocovu ruku oko struka ni ne čuvši ga , ali bila je spremna kad ju je okrenuo.Uzimajući bodež koji joj je bio privezan oko bedra (zahvali Garethu što joj je rekao da ga stalno nosi sa sobom) posječe Madoca preko lica.On je pusti u šoku i pređe prstima preko lica. -

Tanon. - pogleda je - ti...

-

Sad ćeš nositi ovaj ožiljak svoje izdaje tako da nikad ne zaboraviš šta si učinio. - Pomjeri

se unazad stiskajući bodež drhtavim rukama upirući ga u Madoca.Osjetila je suze kako joj liju niz obraze , ali nije se usudila obrisati ih.On je bio previše brz i uzeo bih joj bodež iz ruku prije nego što bi i trepnula. - Odlazi. - Zubi su joj cvokotali a srce tuklo brzo ispunjeno strahom.Napravi još jedan korak unazad brzo gledajući lijevo i desno.Savlada je osjećaj poraza.Nikad mu neće uspjeti pobjeći.Neka joj Bog pomogne, ali ne bi bila u stanju ni da ga nad jača.Ali može pokušati. - Upozoravam te Madoce. Nećeš pobjediti.Bez obzira šta uradiš sa mnom moj otac će te naći. -

Tanon daj mi bodež. - Pričajući, polako i oprezno joj se primicao držeći obe ruke

raširene. Ona zamahnu i promaši. -

Madoc ! - Cedricov glas odjeknu kroz drveće. Pojavi se iza jednog drveta pogledom

uperenim u Tanon...- Šta se dođavola dešava? -

Uplašena je Cedric.Imam je. - Madoc odgovori ne skrećući svoj oštar pogled sa

Tanoninog. Očiju sjajnih poput žeravice i brzine od koje joj je zastao dah dođe do nje. Prije nego što je imala vremena da reaguje pomjeri se na lijevo i stade iza nje.Jednu ruku obmota joj oko struka dok je drugom istrgnuo bodež iz njenih ruku. -

Ne ! - Tanon zavrišta. Borila se da se izvuče iz njegovog čvrstog stiska ali uzalud.Leđima 180.


je bila pritisnuta uz njegova snažna prsa. - Madoc, ne ! - Poče jecati i dalje se otimajući .- Kako

si mogao ovo uraditi? Kako si mogao ovo uraditi Garethu? Madoc pogleda u Cedrica preko Tanoninog ramena, glasa hladnog i mirnog kad je prošaputao blizu njenog uha, -

Ti si dama Tanon, ne tjeraj me da te udarim.

Stigavši do Garethovog brata ,Cedricova ruka se smota oko Madocove zaustavivši ga na ulasku u logor. -

Krvariš. - Njegovo iznenađenje je bilo jednako Madocovom kad je osjetio ubod bodeža.

Cedric upitno podiže obrvu. - Niko nikada do sad nije mogao ni da priđe dovoljno blizu tebe a

kamoli da te rani, osim Garetha. -

Uhvatila me je u ne znanju.Nisam znao da nosi bodež sa sobom. - Madoc odgovori

smrknuto. -

Ne, napravila te je slabim. - Cedric ga privuče bliže.Tiho je zarežao blizu Madocovog

uha. - Kako ćeš se boriti protiv Garetha ako ne možeš da se boriš protiv njegove žene? Madoc ga odgurnu uz prijeteći pogled. -

Brini o svojoj ulozi u ovome, Cedric. Ja znam šta treba da se uradi i to ću i uraditi. –

Pojača stisak na Tanon i odvuče je dalje. Tanon nije s njim pričala cijeli dan. Kad je dojahao na konju blizu nje ona odjaha dalje do Dafyddsovih ljudi.Njihova mržnja prema Garethu je bila otvorena. Napravivši kamp da prenoće Madoc privuče svoju slamaricu blizu Tanonine.Oboje su ćutali gledajući u zvijezde rasute po nebu. -

Rana ti je blizu vrata. - Tanon napokon progovori. - Boli li te?

-

Ne. - odgovori Madoc stavljajući ruke ispod glave.

-

Šteta. - ona uzdahnu okrećući se od njega. - Sledeći put ću nišaniti niže.

Kriste, pomisli Madoc ležeći u mraku,Gareth je jedno srećno kopile.

181.


DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE Gledajući iza velikog hrasta ,Hereward primjeti Tanon okruženu oružanim ratnicima kako jašu prema Llandeilu. Izbrojavši preko dvadeset snažnih ratnika tiho promrsi kletvu. Mogao bih lako smaknuti Cedrica i Dafyddsa ali tako bi otkrio svoj položaj. Uspio bih ubiti još pet ili šest ratnika , možda i deset da nije bio tako umoran od dugog jahanja bez odmora.Pogledavši u Madoca namršti se još više.Da li bi ga prvokomandujući pokušao zaustaviti? Hereward stisnu zube. Ubio bi kopile ako bi pokušao. A onda bi ubio Garetha i njegovu glavu predao Tanoninom ocu.Bar se činilo da je Tanon ne povrijeđena.Hereward izgovori tihu molbu zahvaljujući Bogu na tome , i na Rebecci, koja je osvjestila Ioana zalivši ga kofom pune hladne vode.Nije bilo potrebno mnogo prijetnji da Ioan progovori, samo to da će ga oderati živog. Ono što je ispričao Herewardu,Saksoncu je zaledilo krv u žilama. Hereward zateže luk dok je nišanio strijelom.Nešto tvrdo ga udari sa strane izbacujući ga iz ravnoteže. Luk i strijela su mu bili otrgnuti iz ruke.Zapanjen , pogleda gore u Alwyna i onda u Garetha koji prelomi strijelu rukama. -

Ti ! Ti Kopile jedno! - Ustajući na noge Hereward skupi šaku u pesnicu i zamahnu.Gareth

se izmaknu unazad ,lako izbjegavši udarac koji bi mu slomio kosti. -

Prestani Herewarde ! - Zamoli Gareth podižući dlanove još uvjek držeći strijelu. –

Saslušaj me . -

Ne. - snažni Skspnac krenu opet na njega.

Gareth se opet izmače pogledavši u Alwyna tražeći pomoć.Jedino je on bio dovoljno velik da drži Herewarda mirno ali kad je pokušao ovaj ga je oborio bez problema. -

Šta mi to želiš raći, kopile jedno? - Hereward upita. - To da si stavio Tanon u opasnost

da zaustaviš rat ? Da. - Kimnu glavom na Garethov iznenađeni pogled. - Sve znam.Ioan mi je sve rekao prije nego što sam ga drugi put udario šakom, - Hereward se primače Garethu.Pametno si učinio poslavši Madoca svom bratu da se pretvara da je njegov saveznik nakon što si saznao da se Cedric vratio u Wels. 182.


Gareth je oštrim pogledom pratio Herewarda dok je ovaj kružio oko njega. -

To je bio jedini način da razotkrijem Cedricove i Dafyddsove namjere. - užurbano objasni

Gareth. - Dafyddsova ćerka mi je rekla da se Cedric vidjeo s njenim ocem. Imam jednu šansu

Herewarde. Jednu da saznam šta njih dvojica planiraju. Ako se ovo ne odigra kako sam planirao , neću znati kad će biti sledeći napad da se kralju oduzme život. -

Ako te Madoc zaista izda...

-

Neće me izdati.

Hereward posegnu za mačem i Gareth odmahnu glavom. -

Ne tjeraj me da se borim s tobom.Molim te , prijatelju. - Hereward mu se nasmija

podižući mač iznad glave.Spusti ga dolje uz zvuk paranja zraka i Gareth odskoči desno.Oštrica mača podiže zemlju udarivši u nju.Gareth se okrenu i jednim udarcem izbi Sksoncu mač iz ruke. -

Kralj William ne želi rat , isto tako ne želim ga ni ja. - Gareth izgovori brzo, u sebi se

moleći da ga ovaj tvrdoglavi Saksonc posluša. – Ako i drugi prinčevi udruže svoje snage sa

Cedricom i Dafyddsom hiljade života biće izgubljeno. -

Nije ti palo na pamet da jednostavno ubiješ Cedrica i tako spasiš kralja od njihovog

napada? -

Jeste, mnogo puta. - Gareth se približi za jedan korak svom protivniku. - Za ime Božije

saslušaj me.Moj brat ne jaši sam. Kralj Rhys ne može optužiti Dafyddsa za izdaju bez dokaza.Da to uradi tako,to bi izazvalo da se princ Gwynedd i Powys okrenu protiv njega zajedno sa kraljem Gruffyddom sa sjevera.Moram donijeti dokaz mom stricu. -

Nisi morao nju uplesti u ovo !

-

Nisam želio. - odgovori Gareth tjeskobnim šapatpm. - Nisam imao drugog izbora.Cedric

vjeruje da ja ne znam ništa i mora ostati u tom uvjerenju do pravog trenutka.Neće biti povrijeđena Herewarde.Cedric joj neće učiniti ništa dok je ne budem mrtav.A moja smrt nije dio ovog plana. Hereward bi se najradije nasmijao na aroganciju mladog princa da ovaj nije zvučao tako sigran u sebe. 183.


-

Šta njega zaustavlja da je ne ubije i ne odnese njeno mrtvo tijelo pred kralja Rhysa i baci

je pod njegove noge? -

Ja ga zaustavljam. - odgovori Gareth.

-

Ti si ovde ! - Hereward iznervirano povika. - Stotine metara udaljen od nje.Odavde ne

možeš da spriječiš da je probodu mačem. -

Cedric želi tron.Da ga dobije mora ubiti kralja, kraljevu djecu i mene. - Gareth odgovori.-

To želi više nego rat.I jako dobro zna da se ne može boriti protiv mene bez Madoca na svojoj strani.On to zna Herewarde.Neće riskirati pa da izgubi Madocovu saradnju. - Kad je vidio da Hereward i dalje nije ubjeđen , Gareth nastavi. - Madoc ima moje odobrenje da ga ubije samo

ako je dotakne.Ubićemo ih sve ako budemo morali.Prije par mjeseci isplanirao sam kako da zaustavim Cedrica jednom i zauvjek,ali ako joj naudi promjeniću plan. - Garethove oči gorjele su odlučnošću. - Nemoj zaustavljati ovo što smo Madoc i ja započeli. Moramo imati dokaza da

princ Dafydds planira napad na mog strica.Moramo ih spriječiti u ubijanju kralja i njegove porodice.Ako moj brat uspije u svom naumu,imaće armije sjevera iza sebe i prvo će krenuti sa ubijanjem Normana duž granice.Rat sa Williamom se neće voditi u Engleskoj.Normani će doći ovamo i moji ljudi će umrijeti.Ne mogu dozvoliti da se to desi. -

Znači, riskiraš njen život za živote svojih ljudi ? - Hereward ga upita glasa ispunjenog

gađenjem. -

Nikad nisam želio da ona bude dio ovoga Herewarde, ali jeste, i sad više nego prije ne

smijem odustati od svog plana.Želim da joj pružim budućnost bez krvoprolića, tuge,gladi i smrti. Nemilosrdna odlučnost u Garethovom glas je bila ne pokolebljiva.Hereward je znao da bi ga morao ubiti da spasi Tanon.Obarajući glavu promrsi tihu kletvu.Stvarno nije želio da ubije Garetha.Bio je naklonjen kopiletu.Razumio je jako dobro i strašnu stranu rata .Normani su mu ubili brata,običnog farmera, i tako ga poslali na put uništenja koji je trajao više od desetljeća.Risandeu su mlađu sestru Katherin ubili Saksonci.Nevini su stradavali kad su kraljevi ratovali.Činilo se da je i sad bitka ne izbježna ako Gareth ne uspije u svom planu da zaustavi Cedrica i Dafyddsa.Hereward pažljivo osmotri muškarca ispred sebe,princa juga,koji je bio 184.


spreman da uradi sve da spriječi rat , čak i oženi Normanku.Bio je poznat i kao Wyfyrn, gospodar rata, koji do sad nije izgubio ni jednu bitku.Ako je neko mogao da spriječi armiju da ubije kralja to je bio Gareth.Prepusti lukavoj zmiji da nadmudri šakala. -

U redu. - Hereward uvuče mač u korice. - Neću ti stajati na putu.Prokletstvo,ali sve što si

rekao ima smisla. - Udahnu duboko,znajući da je sasvim sigurno lud kad nastavlja sa ovim ludim planom. - Tvoja reputacija je opravdana. Još samo jedno pitanje prije nego što položim svoj vrat

na presjecalo Lorda Risandea zato što dozvoljavam ovu ludost. Zna li ona da te Madoc nije izdao? -

Ne. - odgovori Gareth očiju punih žaljenja. - Ona ne zna ništa, tako je sigurnije.

-

Da , sigurnije je. - Hereward prevuče ruku preko brade.Zadubljen u misli , skupi

obrve. - Ioan mi je rekao da je Cedric planirao ubistvo kad ti i tvoj stric budete zajedno.Kako će

se to dogoditi ako si ti ovde? Gareth uputi Herewardu ne strpljiv pogled. -

Rekao si jedno pitanje.

-

Nisam baš poznat da sam uvjek iskren. - odgovori Hereward sliježući svojim ogromnim

ramenima.- Zanima me zašto se kriješ među drvećem dok tvoj kralj čeka tvoju zaštitu ? Bez i jedne riječ Gareth se okrenu i pogleda u Tanon koja je postajala sve manja i manja kako su se udaljavali. -

Shvatam. - Hereward uzdahnu. - Pogriješio sam. Više ti znači nego mir koji tražiš.Dođi. –

Saksonac ga gurnu prema konjima ne uspjevajući prikriti nestašni osmjeh kad je Gareth kimnu potvrdno na njegovo pitanje. - demo je zajedno paziti i kad dođe pravo vrijeme pomoći ću ti da

nabiješ po neku glavu na kolac da ukrasiš svoje dvorište. I neka nam se Bog obojici smiluje ako njen otac ikad sazna za ovo.

185.


DVADESET PETO POGLAVLJE Veliki tamni oblaci plovili su nebom prigušujući mjesečinu i obavijajući u tamu brežuljak gdje je Tanon stajala sa Cedricom i ostalima. -

Uskoro ću vladati cijelim Deheubarthom , poraziću Normane i preći Offas Dyk.

Tanon pogleda u muškarca do sebe.Cedric je gledao u udaljenu tvrđavu obasjanu stotinama baklji.Njegove tamne oči održavale su njihov odsjaj mada se njoj činilo da ih on pali svojim očima.Jeziv osmjeh mu se pojavi na usnama otkrivajući tako njegove misli. -

Planiraš nakon ovoga ubiti kralja Williama i preći u Englesku? - Tanon upita ne uspjevši

da sakrije podrugljivi ton. - Zaboravljaš na kraljeve elitne zapovjednike i na njegove sinove.Rufus

je pogotovo nemilosrdan prema svojim neprijateljima. Cedric se okrenu da je pogleda nagnuvši glavu dok mu je prezriv osmjeh igrao na usnama -

Ženo, i ja mogu biti poprilično nemilosrdan, što ćeš bez sumlje ubrzo otkriti.

Žudjela je da mu kaže da ona već zna da je on neotesani, nemilosrdni , besramni divljak, ali sumljala je da bi ga Madoc spriječio ako bi pokušao da je udari.Odvrati pogled od njega i ponovo pogleda u tvrđavu. Velika tvrđava bila je izgrađena na planini najmanje trideset stopa u visinu. Drveni toranj stršio je iznad desne strane tvrđave gledajući na visoke bedeme izgrađene od drveta i kamenih stijena koji su okruživali najširi dio planine.Drvena ogrda zašiljena na vrhu bila je čvrsto nabijena na zid koji je okruživao planinu.Tanon je mogla razabrati sitne sjenke kako se kreću bedemom preko kojeg se moglo doći do ograde oko planine gdje je još muškaraca patroliralo. -

Kako misliš proći kraj kraljevih stražara?

-

Ne očekuju nas. - Cedricov osmjeh je bio pun arogancije. - Neće ni shvatiti da smo probili

zidine dok ne bude kasno.Sutra ćemo se obući kao muzičari i proći kroz glavna vrata bez izvlačenja mača.Moj stric ima sklonost prema muzici.Ako sve bude bilo kako treba, bićemo odvedeni pravo pred kralja i njegovog regenta.Ubićemo kralja i regenta i vojnike koji budu tamo s njima i izaći na isti način .Niko neće znati ni da smo bili tamo.Ti vojnici će biti nazavni herojima 186.


jer su branili kralja i izgubili svoje živote od njegovog ubice. -

A ko će biti kraljev ubica? - upita Tanon gledajući u Cedricov snažni profil , tako nalik

Garethovom. Cedric je pogleda krajičkom oka. -

Pa Gareth, naravno.

Tanon skupi usne u tanku liniju.Znala je da joj je rekao previše da bi je putio da živi.Znao je da ona ne bi nikad dopustila da Gareth bude optužen za ubistvo kralja Rhysa.Sigurno neće živa napustiti tu tvrđavu jednom kad uđe u nju. Cedric želi rat sa Normanima.Ubijanjem nje izazvao bi rat. Mozak joj je govorio da je Cedric budala ako je mislio da može da zada udarac Garethu.Ali Cedric je ima na svojoj strani Madoca i princa Dafyddsa. Da li su se svi Welški prinčevi isto pokretali u bitkama kao Gareth? Koliko je bio vješt princ zapada? Uspio je da zarobi Garetha i drži ga u tamnici mjesecima. Može li Dafydds da se bori protiv Gareth i pobjedi ga ? Poželi da su ova njena nagađanja tačna. Kad bi Gareth znao za njihov plan mogao bi se pripremiti za to.Bilo bi onda mnogo teže ubiti ga.Naravno, kad bi on to znao,to bi značilo da je znao da ju je Madoc doveo Cedricu i da je Cedric planira ubiti. Ne,sama sebi reče po stoti put. Gareth ne bi dozvolio da je ubiju. Ne bi je nikad ostavio sa svojim neprijateljem skoro sedam noći, ne znajući i ne mareći šta će biti s njom.Zar ne? -

Nećeš ga ubiti. - Tanon reče tiho. - Čak i ako ga ubiješ, kralj William nikad neće

povjerovati u to da je Gareth ubio svog strica. Cedric se nasmija. -

Nije me briga u šta će kralj William da povjeruje.Potrebno mi je da Cymru bude na mojoj

strani.Kad čuju da je njihov ljubljeni princ ubio njihovog kralja, primiće me raširenih ruku. -

Ti si lud. - Tanon ga smrknuto pogleda.

-

Dođi,kasno je. - Madoc se pojavi iza nje uzimajući je za lakat privukavši je sebi. –

Otpratiću te do tvoje slamarice. Cedric se nasmija gledajući ih kako odlaze pa se okrenu Dafyydsu koji je pio sa svoja dva ratnika. 187.


-

Kad Madoc posvjedoči pred svojim ljudima da je Gereth ubio njihovog kralja, ubij ga

svojim mačem. Neće me on spriječavati više ni jedan dan da tu lajavu djevojku odvedem u svoj krevet.

-

Neobično si tiha ovih nekoliko sati. - Madoc uspori korak kad se uvjerio da ih Cedric ne

može čuti. -

Bila sam zauzeta moleći se za tvoju smrt. - Obavijena tamom, Tanon nije mogla vidjeti

Madocov tužan osmijeh. -

Sve će biti ubrzo gotovo. – obeća joj nježno. Tanon ostade tiha izvlačeći ruku iz njegove

kad su prišli slamarici.Leže dolje zatvarajući oči, dajući mu do znanja da ne želi s njim više razgovarati.Pomisli na roditelje i čežnja za njima prođe joj tijelom dok je slušala kako Madoc priprema svoju slamaricu da legne pokraj nje.Očajno joj je nedostajala porodica.Poželi da može reći majci da je pronašla sreću živeći u ovoj divljoj zemlji.Njeni roditelji će biti jako tužni kad čuju da je mrtva.Oči njene majke pojaviše joj se u mislima.Brynna Risande ne bi ležala ovde i razmišljala o svojoj smrti.Ona bi smišljala kako da spasi svog supruga.Tanon je mogla čuti glas svog oca kako joj govori šta treba da uradi.Bila je ćerka ratnika od čijeg imena su drhtala srca mnogih muškaraca.Istina, držao ju je zaštićenu iza debelih zidina Avarlocha od opasnosti, muškaraca i njihovih ratova.Ali Brandova krv je kolala i njenim venama.Kako je mogla dopustiti da je prognani princ odvuče od čovjeka kojeg voli da bi gledala kako on umire? Ne, ona u sebi ima krvi Risandea i Dumonta. I ima supruga kojeg treba spasiti.

Tanon sačeka dok nije začula Madocova hrkanje.Prigušena jeka grmljavine upozori je da se 188.


približava oluja.Nervozno, pogleda u zaspalog izdajnika nadajući se da ga grmljavina neće probuditi.Na momenat je pomislila da ga udari u glavu velikim kamenom , ali nije bilo dovoljna snažna pa bi ga vjerovatno morala udariti više puta, i bez obzira koliko ga mrzila nije ga mogla izbatinati dok je spavao.Jedan od Dafyddsovih vojnika još je bio budan, ali prestao je gledati u njenom pravcu prije više od sata.Sjedio je kraj vatre leđima joj okrenut , vjerovatno razmišljajući o pljačkanju dvorca kralja Rfysa, pomisli ljutito Tanon.Primičući se sve bliže ivici šume Tanon steže kamen u dlan , u slučaju ako se Madoc probudi.Ne može ga udariti dok spava, ali ako se probudi i pokuša je zaustaviti neće imati drugog izbora nego ga dobro udariti po glavi.Usrdno se molila da se ne probudi.Bez i jednog zvuka dopuzala je do drveća gdje se podigla na noge i počela da trči.

189.


DVADESET ŠESTO POGLAVLJE

Zrak je postajao sve hladniji kako se oluja približavala.Tama i potpuna tišina koja ju je okruživala poljulja Tanoninu hrabrost.Nije trebala napuštati logor. Ali tamo ju je čekala sigurna smrt , i Garethova kao i svih seljana a možda i smrt njenih roditelja.Ako Cedric uspije u svom planu i pokrene rat između njihovi zemalja,njen otac će sigurno biti pozvan u borbu. Ne može sad stati.Mora da stigne na kraljev posjed i upozori ga da se Cedric vratio.Krivudala je kroz drveće,dva puta padajući na koljena i obraza izgrebanih od grana.Nije dopustila da je to zaustavi ali kad je čula zavijanje vuka sakri se iza drveta.Strah je ostavi bez daha ali ona hrabro nastavi.Bježala je prema zapadu, tamo gdje su baklje i dalje obasjavale tvrđavu.Njegove ruke. Prizva u sjećanje Garethov čvrst zagrljaj držeći tako podalje misli o tamnoj šumi koja ju je okruživala.Prisjeti se kako mu se mišići stežu oko nje dok bi je grlio, kako mu želja za njom promjeni izraz lica.Dozvolila je svoji starim strahovima da izazovu sumlju u njega, znala je da mu je bilo stalo do nje.Bila je , po skoro, sigurna u to.Osvojila je njegovo srce bez bilo kakvog ženskog trika.On je bio sve o čemu je maštala.Dao joj je sve za čim joj je srce žudjelo.Mora ga spasiti.Bljesak munje obasja joj put i nebo se otvori iznad nje.Velike teške kapi padale su po lišću .Brišući i slanjajući kišu i kosu sa lica Tanon pokuša da zadrži Garethovo lice u svojim mislima.Zamisli njegove plave oči kako je gledaju nježno, zabavljeno pa čak i bijesno - sve emocije koje su bile sirove i koje nije mogao kontrolisati.Mora spasiti Garetha.Zapaljen strijela obasja tamu i njegovo lice joj se ukaza pred očima samo sekundu prije nego što bi udarila u njega.Vrisak joj zastade u grlu kad je Gareth obmotao svoje ruke oko nje. -

Tanon budi mirna.Ne plaši se. - brzo prošaputa glasom ispunjenim grižnjom savješću.

-

Ovo ne može biti... - I ne pomišljajući na to šta on radi tu,Tanon podiže prste do njegovog

190.


mokrog lica , zagrli ga oko vrata , napokon uvjerena da je on stvarno tu.Bila je na sigurnom.Svi su sad bili sigurni. - Gareth,, pogleda preko ramena u tamu. - Madoc, on je.. - nije znala kako da mu kaže da ga je njegov prijatelj izdao. - Cedric jaše sa princom Dafyddsom i oni planiraju... -

Znam. - skloni joj mokru kosu iz očiju. - Dođi, moramo napustiti šumu. - Glas mu je

odjekivao u njenim ušima ali ona je čula samo onu prvu riječ. On zna.On.....zna. -

Gareth. - Tanon prepozna Alwynov glas u tami. - Ne možemo je povesti sa sobom.

Idemo sad. Madoc zna svoju dužnost. Neće dozvoliti da joj se nešto dogodi. Tanon se izmaknu od Garetha dok joj se vraćalo sve , razlog njenog vjenčanja s njm, njena vrijednost Welsu.Trepnu zadržavajući suze koje su joj mutile pogled.Znala je zašto se oženio s njom. Budala! Bila je budala jer je vjerovala da mu znači bilo šta više ,a bila je samo njegov način da osigura mir.Ipak , ranilo ju je duboko. -

Razumijem. - trebao joj je koji momenat da progovori zbog olakšanja što je pronašla

Garetha i sreće koju je osjetila dok je bila u njegovom sigurnom naručju. Nije se bunila kad ju je povukao napred ,ignorišući Alwynovu tihu kletvu,i poveo je u tvrđavu.Nije progovorila ni kad su ušli u tvrđavu, ni kad ju je podigao u naručje noseći je u odaje na spratu.Govorila je sebi da on nju u stvari i nije izdao.Znala je koliko mu znači od samog početka. Ali kako ju je gledao, ljubio , dodirivao.....zar ništa od toga nije bilo stvarno? Kako ju je samo lako prevario.Ipak ,on je bio Wyfyrn.Zmija, čije su vještine i lukavstvo mogle da probiju bilo koju tvrđavu, pa čak i Winchestersku odbranunjenog oca- bile poznate u čitavoj Engleskoj. Zmaj , čija ju je vatra cijelu progutala. Zaveo ju je , njene misli, njeno tijelo i srce. Tako vješto ju je milovao da je zaboravila jedan dio sebe. Zaboravila je na djevojku koja nije marila za pravila pristojnosti dok se igrala sa svinjom Petunijom u blatu. Zaboravila je na ženu koja je tako jako željela ljubav kao što je imaju njena majka i otac, i koja je odustala od te nade prije nego što je postala preteška. Ostala je mirna dok ju je ljubio po glavi,šapćući, prelazeći usnama preko njenih obraza,riječi hvale da nije

191.


sve izgubljeno.Izgleda, pomisli Tanon hladno,da njena uloga u ovome još nije završena.Kad ju je ostavio, na navaljivanje Alwyna i Tomasa da požuri jer su imali još mnogo posla prije zore, nije je ostavio samu. Vidjevši Hereward bilo je previše nego što je mogla podnijeti.Odvrati pogled od njega i zaplaka.

192.


DVADESET SEDMO POGLAVLJE Tanon je jutro dočekala spavajući na stolici, kose pune trave i lišća rasute do poda.Jadna djevojka,pomisli Hereward gledajući je s drugog kraja odaje.Šta bi joj on mogao reći a da njeno srce to već nije znalo ? Da, znao je on zašto se njen plač čuo do ranog jutra. Njen suprug zajedno sa svojim prijateljima otišao je na opasan put da razotkruju neprijtelja , iako će ih to možda koštati života.Uzdahnu pod naletom tuge. I on je bio jedan od prijatelja. Zvuk kucanja na vratima podignu Herewarda i on požuri prema vratima.Pogleda u Tanon još jednom prije nego što je dozvoli da uđe jedan od kraljevih stražara. -

Ne puštaj nikoga unutra.- zapovjedi on izlazeći iz odaje.Pomoći će joj kasnije da shvati

sve, sad je imao važnijih briga za koje se morao pobrinuti. Muzičari su dolazili,možda malo manje samouvjereni jer nisu više imali zalog kralja Williama za mir, ali i dalje opasni.Možda čak i više opasni.Požuri kroz veliku salu,prolazeći ispod kupolastih hodnika ogrnut u obični vuneni ogrtač.Tvrđava je bila neobično tiha.Vazali koji su čitavu noć stražarili poslani su svojim kućama. Stražarima je bilo naređeno da napuste svoje pozicije i da se sklone sa videokruga dok ne zatrebaju.Hereward proviri na drugo odmorište i primjeti Garetha kako sjedi za velikim stolom pričajući sa kraljem juga.Saksonac kimnu glavom.Nije ga bilo briga kako Welšani riješavaju svoje poslove.Kralj je sigurno lud , pomisli Hereward, kad je dozvolio sebi da bude tako ranjiv.Bilo Cedrica ili Dafyddsa , odsustvo kraljeve straže, upozoriće ga na opasnost.Ali Alwyn ga je razuvjerio objasnivši mu da je kralj Rhys poznat po tome što često sreće svoje podanike privatno.Bio je jako voljen ovde na jugu.To je bilo dobro ali muškarci koji danas stižu su sa sjevera.Gledajući odozgo Hereward primjeti blago pomicanje zavjese koja je razdvajala dva dugačka hodnika ispod njega.Garethovi ratnici su bili tu sakriveni čekajući. Hoće li oni biti dovoljni da zaustave Cedricove i Dafyddsove ljude? Hereward izvuče svoj dugi mač iz korica zavukavši se u sjenke.Moraće biti dovoljni.Minuti se pretvoriše u pola sata dok je Garethov i Rhysov glas dopirao do Herewardovih ušiju.Pričali su o kraljevoj

djeci,Nesti

i

Gruffyddsu,koji

su

bili

na

sigurnom,sakriveni

negdje

jako

daleko.Razgovarali su i o Tanon i miru sa Normanima i sve to i bez truna prizvuka bilo kakve tjeskobe u glasu. Uz glasnu škripu otvoriše se velika vrata na ulazu u salu i unutra uđe kraljev glavni sluga Baddon.Suhi rogoz lomio mu se pod nogama dok je prilazio dvojic muškaraca koji 193.


su sjedili za velikim stolom. -

Putujući muzičari i žongleri mole Vas da ih primite, Vaše Veličanstvo.

-

Koliko ih je ?

-

Dvadeset.

-

Pusti ih unutra.

Hereward obmota prste oko drške mača pripremajući se za borbu.

Gareth je posmatrao muzičare kako ulaze u veliku salu. Mozak mu je govorio da mora da udahne.Udahni i prestani misliti o Tanon.Kad ju je ostavio gore na spratu njeno drhtanje je pripisao okolnostima u kojima se našla. Bila je mokra i hladna i vjerovatno prestravljena.Ali bezizražajan pogled njenih očiju uznemirio ga je.Nije mu rekla ni riječ.Nije ga ni pogledala.Borio se sa potrebom da jurne uz stepenice i razgovara s njom,utješi je.Da joj kaže da je cijelo vrijeme bila sigurna. Kriste, tako jako je želio da je zagrli. Udahnu.Morao se skoncentrisati na trenutnu situaciju.Njegove oči odmah nađoše i promotriše tri muškarca koja su svoja lica skrivala pod kapuljačama ogrtača. Cedric,Madoci Dafydds. Jedina tri koja će moći prepoznati. Pamteći njihov položaj ustade i prođe oko stola. -

Muzičari. - Njegove oči se smračiše a usne izviše u tanak osmjeh. - Kralj vas je primio ,

kako ste i željeli. - Ispružio je ruke niz bokove dok im je polako prilazio. - Trebate li provježbati prije nego što nam pokažete vaše vrhunske vještine? Figura na desnoj strani podiže drhtavu ruku i navuče kapuljaču još dublje na lice.Cedric se iznenadi osjetivši kako mu srce ubrzano lupa u grudima.Bio je siguran da može ubiti brata bez suočavanja sa kraljevom armijom.Ali sad, stojeći pred njim sa Rhysom na desnoj strani kao da je on princ a Gareth kralj, nije bio tako siguran. Bljesak inteligencije u Garethovim očima nagrize Cedricovu samouvjerenost i natjera ga da pogleda prema vratima.Ne, ne može odustati sad. Došlo je vrijeme da Cymru ustane.Mir se zarađuje ratom,podsjeti Cedric sebe.Prikupivši odlučnost Cedric povuče kapuljaču s glave. -

Dobar dan, brate. - Poželi da Normanska kučka nije pobjegla.Kako bi uživao gledajući

Garetha dok joj on drži nož ispod grla. Nema veze, i to što ga vidi sigurno je šok za Garetha.Tražio je na bratovom licu izraz nevjerice ali sve što je vidio bio je tmurni izraz koji mu 194.


je prešao preko lica. Razočarenje. Žaljenje.Cedric odvrati pogleda sa brata i pogleda u kralja Rhysa. -

Tvoje vladanje je završeno.Novi kralj Cymra ni pred kim se neće povlačaiti.

-

Misliš, novi kralj juga ? - Gareth se smrknu i pogleda u Dafyddsa.- Da nisi progutao jezik

možda ? -

Ti sklopio savez sa našim neprijateljem. - Cedric optuži brata prije nego što je Dafydds

uspio odgovoriti na Garethovu uvredu. - Ljudima koji vladaju našom cijelom istočnom granicom

koju su osvojili ubijajući naše ljude. Zar stvarno misliš da će Normani odustati od našeg pokoravanja sad kad smo im toliko olakšali? -

Ne, neće. - Gareth odgovori iskreno. - Cymru je podjeljen svojim vladarima. Vješt ratnik ,

kralj William , je davno uvidio naše slabosti.Ako,kao što ti kažeš, mira nikad neće biti s njima, reci mi onda,gdje su oni sad? -

Doći će , na kraju. Zašto čekati kao ovca što čeka klanje? - upita Cedric.

-

A zašto biti toliko voljan ponovo natopiti zemlju sa krvlju našeg naroda?

-

Moramo biti agresivniji kako bismo ih uništili. - Cedric dreknu. - Možemo ih pobjediti.

-

Ne možemo. - Gareth odmahnu glavom. - Rat između naših vladara nas je

oslabio.Vojska kralja Williama je velika kao more, odvojena na njegova dva kraljevstva, u Engleskoj i Normandiji.Ali i trećina njegovih ljudi je dovoljna da osvoji Kelte.Oni se bore na konjima Cedric.Mi ne .Oni grade zidove od kamenja koje je nemoguće probiti našim oružjem.Mogli bismo ih držati na odstajanju sve dok i poslednji muškarac u Cymru ne plati svoji životom braneći svoju zemlju, ostavljajući žene i djecu na njihovu milost i nemilost.Ili...možemo ih držati na odstajanju na drugi način i za to vrijem naučiti naše ljude kako da izbjegnu da postanu njihove sluge. -

Učiš ih kako da se predaju i prije nego što su se borili Garethe. - Cedric povika dok je

prilazio bliže bratu. Jedan od druge dvojice zakukuljenih muškaraca pođe s njim napred. - Izdao

si svaki izgubljeni život u ratu protiv Normana kad si oženio jednu Normanku. -

Savez sam sklopio zbog svih koji su još živi, da mogu da žive boljim životom , bez žalosti

i gubitaka. - odgovori Gareth smireno. -

Ako je cijena mira, dostojanstvo našeg narod, to je kukavičluk.

Gareth duboko udahnu. -

Mir nema cijenu Cedric. 195.


-

Danas ima. - Cedric zakorači napred. - Ti si varalica Garethe.Ne možeš vladati Cymrom

jer si kukavica.Uvjek si i bio.I kad se boriš ti bježiš. - Cedric mu reče uz iskrivljen osmjeh. Danas nećeš pobjeći. - Pokaza Madocu da se otkrije i uhvati Garetha. - Ostatak mojih ljudi je iza ovih vrata.Niko neće ni ući ni izaći dok sve ne bude gotovo.Dafyddsova vojska okružuje tvrđavu upravo dok mi pričamo. Bez gledanja u brata,Gareth prstom pozva Madoca da priđe. -

Tvoji ljudi su već mrtvi. - reče on Cedricu. - Prinče Dafyddse - okrenu se i direktno

pogleda trećeg muškarca sa kapuljačom - trebao bi znati,prije nego i tvoji ljudi dožive istu

sudbinu, da kraljeva armija upravo okružuje tvoju. - dodade Gareth pun samopouzdanja. Pustićemo ih da žive ako mi se predaš , odmah. Dafydds skloni kapuljaču s lica proklinjući Garetha do pakla.Cedric osjeti kako se pod otvara ispod njega. Nemoguće! Njegov stric nije imao vremena da pripremi svoju vojsku.Gareth je blefirao.On i kralj su onda morali znati za njegov plan cijelo vrijeme. Ne, to je nemoguće.Njegov brat nije tako pametan. Kako? Kako je mogao znati?Pogled mu se sretnu sa Madocovim čeličnim crnim očima. Kriste,ne! -

Madoc. - zapovjedi on nadajući se da je pogriješio - pokaži ovoj kukavici šta si došao da

uradiš. Bez imalo napora, Madoc izvuče svoj mač iz korica i zabode ga u stomak jednom od Dafyddsovih ljudi. Očiji punih prezira pogleda u Cedrica.Izdajica.Cedricove usne se bijesno izviše dok je gledao po sali kako se ostatak Garethovih ljudi pomalja iza zavjesa.Gušeći se u spoznajida njegov plan nije uspio nasmiješi se Garethu. -

Brate. - poče on, pokušavajući dobiti na vremenu da smisli plan kako da se izvuče

živ. - Nema potrebe da se prolije krv danas, ovde.Ti nikad nisi volio krvoprolića, više si volio

koristiti svoj um,kao što si danas i dokazao.Sjednimo za sto kao civilizovani ljudi i popričajmo o dobrobiti Cymra. Kralj Rhys obiđe Garetha i direktno se obrati Cedricu.Cedric ga se sjećao kao snažnog ratnika ali godine su prošle od tada,ali pogled kralja Rhysa i dalje je bio moćan.Hrabrost od hiljadu ratnika bila mu je urezana u lice. -

Cedric, planirao si da ubiješ moju djecu. - kralj progovori kroz stisnute zube. - Nema

ničeg civilizovanog u tebi.A ti , prinče sjevera. - Njegov nemilosrdan pogled pređa na Dafyddsa. - Bićeš odveden pred svog oca, kralja Gruffydda, zbog izdaje dokazanom od strane princa 196.


Garetha. Dafyddsova usta se trznuše prije nego što je skočio prema kralju. To je bilo ono što je Gareth čekao.Izvlačeći dva bodeža iz pojasa,Gareth se okrenu i u sekundi odsječe po dva prsta sa obe Dafyddsove ruke. Princ sjevera pogleda u svoje ruke , pogleda u Gareth i pusti vrisak koji se odbijao od zidove velike sale.Ogromna sjenka iskoči ispod stepenica držeći isukani mač obema rukama. Hereward je vitlao mačem kao kopljem završivši sa oštricom kraj Dafyddsovih nogu.Niko nije disao kad je drška Herewardovog mača prošla kraj Dafyddsovog nosa.Cedric iskoristi taj momenat i izvuče svoj mač zarivši ga u muškarca do sebe.Madoc pade naprijed dok mu je krv lijevala iz rane kad je Cedric izvukao svoj mač. Istog časa dvojica Garethovih ljudi skočiše na prognanog princa.Cedric im se odupirao dovoljno dugo da bi čuo kletvu koju je izgovorio njegov brat dok je hvatao Madoca u ruke. -

Gareth,Tanon....ona je... - Madoc pritisnu ruku na ranu.

-

Ona je ovde prijatelju.Sigurna je gore na spratu. - Gareth mu reče dok se oko njih

odvijala bitka. - Dobro si uradio. Cedricove oči pogledaše na stepenice trenutak prije što je jednog od Garethovih ljudi udario šakom.Okrenu se ,i prije nego što je Gareth pogledao u njegovom pravcu požuri uz stepenice preskačući po dvije.Morao ju je pronaći. Njegov cilj je jasan, njegovi koraci odlučni.Nije izgubljena sva nada.Savez se još uvjek mogao prekinuti. Samo je mora ubiti i Normani će krenuti u rat.Stigavši do drugog sprata nije ni gledao iza sebe. Otvarao je sva vrata nogom , divljih očiju punih odlučnosti dok je prelazio pogledom po odajama.

Gareth prevuče svoj nož preko grla u šareno obučenog trubadura.Pogleda po odaji gdje se odvijala borba prsa o prsa i prije nego je trubadur skliznuo na pod.Lice mu preblijedi kad ne nađe Cedrica u odaji.Oči mu same poletiše prema spratu. Pojuri uz stepenice preskačući po dvije čvrsto stežući noževe u rukama.Stigavši do Tanonine sobe zastade u pola koraka,pazeći da ne stane na ubijenog stražara.Pogleda u ženinu odaju i nađe je u čvrstom stisku Cedricovih ruku, krvavog noža od Madocove krvi prislonjenog na grlo. -

Cedric,ne.Molim te. - Gareth baci noževe i podignu obe ruke.

-

Jedini način da se Normani zaustave je da se ubiju. - Cedric nagnu glavu i poljubi Tanon 197.


u obraz. -Tvoja smrt će poslužiti većem cilju. Bez zvuka - zaista,i činilo se bez bilo kakvog pokreta,Gareth je bio na njemu.Nije se zaustavio ni da izračuna vrijeme koje bi Cedricu trebalo da prereže Tanonino grlo.Reagovao je instiktivno, trenutno otimajući nož iz Cedricovih prstiju i zarivajući ga u bratovo grlo.Osjetivši krv kako joj prska vilicu Tanon pogleda u Garethove oči i onesvijesti se.

198.


DVADESET OSMO POGLAVLJE Tanon se probudila nešto kasnije u krevetu malo većem od onog u kolibi .Bio je mekši , popunjen guščijim perjem a ne slamom.Sjede u krevetu i pogleda uokolo.Vidjevši Herewarda kako sjedi na stolici preko puta nje, pomisli da je Cedricova smrt bila san.Možda je sanjala cijelu ovu noćnu moru. Stavi ruku na obraz. -

Gareth te je očistio.

Tanon odvrati pogled od svijetlo zelenih očiji koje je poznavala cijeli svoj život. -

Želim da idem kući.

Hereward je pogleda nježno. -

Govoriš o kući u Avarlochu. - reče on znajući na šta je mislila.Kad je kimnula potvrdno on

nastavi. - Tvoj dom je sa Garethom. -

Ne , nije, - pogleda ga ledenim pogledom - kao što ni tvoj dom nije više u Engleskoj.

Naslonivši se leđima na stolicu Hereward prekrsti ruke preko prsa i susrete se sa izdajom koja joj se ogledala u očima. -

Ako to bude Williamova želja, zauvjek ću mu biti dužnik,kao što ću očekivati i njegov

mač. -

Zašto Herewarde? - napokon ga direktno upita. - Zašto si ti dozvoli da ja budem...

-

Iz istog razloga zbog kojeg je i on dozvolio. - Saksonski ratnik joj odgovori. - Zbog mira.

Nikad nisi živjela u ratu Tanon. Gareth je želio da tako i ostane. -

Gareth ovo nije uradio zbog mene ! - suprostavi mu se tiho prelazeći prstima preko očiju.

- Uradio je ovo zbog svog naroda.Kao što me je oženio zbog njih. Da, Herewarde, znam da je

njegov razlog plemenit , ali gdje je tu čast ako nekome slomiš srce? Hereward zastade dok mu je blijedi osmjeh igrao na usnama. -

Moje srce je bilo slomljeno mnogo puta. Ali moja ljubav prema njoj uvjek joj je opraštala.

Suza skliznu niz Tanonin obraz dok je slušala o njegovoj ljubavi - bila je sretna što ju je Rebecca napokon pronašla. I ona je mislila da je pronašla pravu ljubav. Mogla je oprostiti Garethu što ju je stavio u opasnost.Nije mu mogla oprostiti što je izdao ono za čim je žudjela cijeli svoj život.Naveo ju je da se otvori, da spusti svoju odbranu i izloži svoje srce njegovom promišljenom zavođenju.Dok je neuhvatljivi Wyfyrn ostao netaknut.Bila je prokleta za istu sudbinu kao i Rebecca,koja je patila preko dvadeset godina. Jecaj joj obori ramena prije nego 199.


što je progovorila. -

Nikad se neću naviknuti na ovako proklet način života, Herewarde.

Gareth se odmaknu od vrata dok mu je srce udaralo u grudima.Svaki mišić u njegovom tijelu drhtao je od potrebe za njom,da ode do nje,da joj kaže da nikad nijednu ženu nije volio prije nje i da nikad nijednu neće voljeti poslije nje.Da je zamoli da ne ide.Uradiće sve u svojo moći da je usreći.Ali, ona se nikad neće naviknuti na ovaj prokleti način života. Kriste, bila je u pravu.Bio je ovo proklet način života.Cymru je bila zemlja koja je ratovala, tako je već vjekovima.Život će joj ovde uvjek biti težak.Sve što joj je ponudio od kad ju je uzeo od njenog oca , bila je opasnost.Tanon zaslužuje mnogo više od toga.I on će se postarati da to i dobije , makar ga to koštalo mira koji je ona donijela njegovoj duši.Nakašljavajući se , uđe u Tanoninu odaju. Bio je siguran da će mu biti teže da pogleda u njene oči nego da se sretne sa neprijateljem na bojnom polju. -

Gareth,. - Alwyn uđe za njim u odaju držeći Madoca s jedne strane dok je Tomas s druge

strane pridržavao brata. - Kralj je poslao glasnika kralju Gruffyddu. Dafydds će ocu biti vraćen

živ,iako više nikad neće moći podignuti mač. -

Rat je izbjegnut. - Tomas se naceri Madocu jako ga tapšući po ramenu na šta ga ovaj

smrknuto pogleda. -

Kako se osjećaš? - upita Gareth svog najboljeg prijatelja.

Madoc lagano slegnu ramenima. -

Nije duboka rana, preživjeću.

Tanon je posmatrala muškarce kako se okreću da pomognu Cianu držeći ga ispod ramena.Uzdahnu tiho kad je ugledala mladog pjesnika živog.Bila je zabrinuta zbog njega. Njegov zadatak je bio da dojaše ovamo da upozori kralja.Plan je bio pažljivo razrađen.Osjeti Garethove oči na sebi.Odupirala se da mu uzvrati pogled, bojeći se ako ga samo pogleda da će mu se baciti u naručje. U tom momentu kralj Rhys uđe u odaju i ona pogleda u njega. Iz blizine, bore kralja Rhysa su bile duboko urezane u njegovo lice dok je moć zračila iz njega.Kao ni Tanonin voljeni kralj William , ni ovaj čovjek nije trebao da nosi zlatnu krunu na glavi ili da bude 200.


ogrnut crvenim ogrtačem da bi pokazao da je vladar. Tanon savi koljena i spusti glavu ispred njega. -

Lady Tanon, čuo sam da je tvoja majka prava ljepotica, - njegov hrapavi glas fino je

zvučao u njenim ušima - vidim da je to tačno. Još jedna zmija, pomisli Tanon. Sjećala se Eve iz biblije i kako ju je prevarila zmija. Kralj Rhys nije samo naučio Garetha kako da pleše. -

Ljepota moje majke je bez premca Vaše Veličanstvo.

Kralj Rhys je pogleda kad se uspravila. -

Sad razumijem zašto mi se nećak suprostavio i nije htio da te napusti ovih zadnjih

nekoliko noći.Nije ti učinjeno nikakvo zlo,zar ne? Tanon napokon pogleda u Garetha. Šta je kralj mislio pod tim da je nije napuštao tih nekoliko noći? -

Striče. - Grethove oči je ostaviše bez daha.Glas mu je bio ispunjen bolom koji mu se

ogledao i u očima. - Tražim vašu dozvolu da svoju ženu vratim njenoj porodici.Planiram da odem

na sjever i porazim neše neprijatelje.Ako preživim , vratću se po nju za par godina. Tanon je samo zurila u njega osjećajući se kao da je upravo svoj mač zario u nju.Nije trebala biti iznenađena što je šalje od sebe.Nije mu više bila korisna i sad je jedva čekao da je se riješi.Nije htjela da živi s njim više ni jedan dan bez njegove ljubavi.Rekla je Herewardu da hoće da ide kući ,ali čuti Gareth kako je tako lako pušta , bacalo ju je u očaj. Borila se da ne zaplače na glas,ali nije bila spremna na ovoliku bol i oči joj se napuniše suzama. -

Šta je se dogovorom ? - kraljev glas joj je zvonio u ušima.

-

Ostaću njen suprug.Naš dogovor sa Normanima je važeći dok god je ona živa. Želim joj

dug i sretan život u Engleskoj. Zalog mira.Nije vrijedila ništa više od papira ispisanog tintom. Poželi da vrišti dok je izlazio iz njene odaje ne pogledavši je više ni jednom. Dogovor za njeno putovanje u Englesku sklopio se brzo,krenuće na putovanje rano naveče u pratnji Herewarda i stotinu kraljevih vojnika.Kad dođu do granice ,Hereward će zatražiti Normane da je otprate ostatak puta.Kraljevi vojnici će se vratiti kralju da bi mogli da ga otprate njegovoj kući.Tako jednostavno.Ona ide kući , kao što je i željela.Prije dvije nedelje odbila bi odlazak.Sad je samo željela da legne na pod i plače sve dok ne uzme poslednji dah.Ili to ili da krene za svoji suprugom da mu kaže kakav je bezosjećajni gad.Nikad nije dozvoljavala da je neko ili nešto porazi, i Tanon krenu za njim.

201.


DVADESET DEVETO POGLAVLJE Sa Cianom iza sebe, Gareth izađe kroz vrata tvrđave žureći kao da je kuga puštena da hara po zemlji.Napolju, dvorište je bilo puno njegoih i kraljevih vojnika koji su okružili Dafyddsa i njegove ljude. Gareth pogleda po gomili ljudi i oči nađoše princa ,dva puta starijeg i isto toliko gladnog rata.Krv mu proključa od želje da ubije gada.Znao je da bi trebao sebi uskratiti to zadovljstvo ali sva kontrola koju je imao nestala je onog momenta kad je zamolio strica da Tanon pošalje kući. Ako Dafydds tako jako želi rat on će mu ga sa zadovoljstvom pružiti.Koračao je dugim koracima prolazeći pokraj svojih i Dafyddsovih ljudi dok su Alwyn i Tomas išli iza njega.Oči su mu gorjele smrtonosnom vatrom dok je sve bliže prilazio princu.Stigavši da Dafyddsa obmota prste oko njegovog vrata. -

O Bože. - Cian izvuče mač iz korica i stade iza Garetha okrenut mu leđima u slučaju da

ga neko napadne. Gareth se nije zaustavio dok je vukao princa nekoliko koraka dalje. -

Da li je krv to što tražiš? - Gareth zareža u prinčevo lice sve više stiskjući prste oko

njegovog vrata. -

Ubij me, - promuca princ gušeći se - i moj otac će zaratiti sa jugom.

Gareth ga nagradi osmjehom zbog kojeg su svi pogranični lordovi i njihovi ljudi izgovarali molitve. -

Ti si došao ovamo da ubiješ kralj Rhysa.Dokazali smo to.Tvoj otac sad ne može obajviti

Rat. - reče mu Gareth. - Milost mog strica ostavila te je u životu.Sad kad sam siguran da je tvoja prijetnja ratom završena jednom zauvjek, mislim da je uvredljivo kad bi te ostavio na životu. -

Ja se izvinjavam. - Tanonin glas vrati nešto ljudskosti u Garethove oči. Trepnu, naginjući

glavu da je pogleda. Krv mu pojuri venama.Bože, kako će da živi bez nje, da je ne gleda u te bistre nevine zelene oči u ovom svijetu punom pohlepe, izdaje i krvoprolića? - Željela bih minut

tvog vremena. - Tanon se namršti na njega bacajući pogled na Dafyddsa kojeg je i dalje stiskao oko vrata. -

Upravo sad ? - upita je Gareth.

-

Da. - Prekrsti ruke ispod grudi dižući bradu visoko. - Želim da ti kažem par stvari prije

nego što odem. Gareth popusti stisak i Dafydds pade na zemlju kao prazna vreća. 202.


-

Slušam te.

Oslobođen smrtonosnog stiska,Dafydds pokuša da otpuže što dalje , ali jedan udarac nogom vrati ga nazad . -

Još jednom se pomjeri i ubiću te. - Pogleda uokolo u ljude koji su ih okruživali. - Alwyne,

pazi ga. Gospode, njen suprug je zaista smrtonosan pomisli Tanon. Tijelo mu je bilo napet i spremno za skok dok je išao ispred nje.Čaki i sad, nakon što je dokazao kakav je bezosjećajni gad , sama njegova pojava mogla je da učini da joj krv proključa. -

Mislim da je Cedric bio u pravu u vezi tebe. - reče ona . Nema potrebe da se podsjeća

kakve je osjećaje izazivao u njoj.To je sve bila laž. - Ti jesi kukavica. Cian ispusti zvuk kao da mu je neko zabio nož u leđa, dok ju je Alwyn pogledao neodobravajućim pogledom. Gareth stade u pola koraka.Jedan pogled na njegovo lice bio je dovoljan da Tanon ustukne jedan korak unazad. Vidjevši kako je stisnuo vilicu i bojeći se da će reći nešto što joj se neće svidjeti požuri da objasni . -

Bojiš se dodira,bojiš se da biti uhvaćen.Čitav život si učio kako da to izbjegneš .To te

kontroliše. - objasni ona kao da ga je cijeli život proučavala. -

Stvarno? - upita je on tiho. Imao je luđaču potrebu da se nasmije na njen zaključak.

-

Da, zato si me tako lako i pustio. - Podrugljiv osmjeh zaigra na Tanoninim usnama.

Garethovi mišići napeše se od nekontrolisane potrebe da je uzme u naručje.Nije joj rekao za Cedrica taj dan kad ju je ostvio u selu zato što je tako za nju bilo sigurnije.Nije joj želio lagati.Ona nije trebala imati ništa s tim. -

Nikad ne bi dozvolio da ti se nešto loše desi Tanon. Lagao sam da te zaštitim.

Tanon podignu obrve gledajući ga.Ona nije pričala o opasnosti u koju ju je stavio,ali sad kad je to već spomenuo... -

Kako si mogao znati jesam li sigurna ili ne Garethe? Ostavio si me samu...

-

Ne, nisam.Nikad te nisam ostavio.Gledao sam te svaki dan i svaku noć.Da je moj brat

pokušao da te dotakne ,Madoc bi okončao njegov život. A mi smo bili dovoljno blizu da ubijemo Dafyddsa i njegove ljude. -

Bio si tamo cijelo vrijeme, ti gade jedan. - povika Dafydds slušajući cijeli razgovor.

Zamahnu na Garetha krvavim šakama , što ovaj lako izbjegnu. Garethov zaprepašteni izraz lica bio bi smješan da nije bilo tog smrtonosnog izraza u očima. 203.


-

Mogao si nas ubiti bilo kad. - Dafydds zabaci glavu i nasmija se na sav glas. - Veća si

budala nego što sam mislio. Cian se naroguši. -

Da smo te ubili bez dokaza da si planirao ubistvo kralja Rhysa izazvali bi rat koji smo se

trudili da izbjegnemo. -

Ali... - Tanonim glas privuče opet Garethovu pažnju - ti si upravo rekao da bi Madoc ubio

Cedrica da me je samo dodirnuo, a ti i tvoji ljudi bi ubili Dafyddsa.Da ste ih ubili... -

Da. - Gareth kimnu potvrđujući tako ono što je počela shvatati.Vjetar nanese njegov divlji

muški miris do nje. -

Zaratio bi zbog mene ? - upita tihim glasom očiju punih suza. Kad Gareth samo kimnu

potvrdno ona priđe jedan korak bliže njemu. - Ali zašto ? Gareth pomisli kako je suludo što mu uopšte postavlja takvo pitanje. Usne mu se izviše u nježan osmjeh. -

Jer mi vrijediš beskrajno više od mira Tanon. Radije bi svaki dan živio u ratu sa tobom

nego bio bez tebe u miru.Ali ja to neću tražiti od tebe. -

Zašto nećeš? - upita Tanon. Kako se samo usuđuje uvjeriti je u svoju ljubav a onda joj ne

dozvoliti da uživa u njoj ? Gareth pogleda u ratnike koji su ih okruživali. -

Cymru nije mjesto gdje bi ti trebala živjeti.Zaslužuješ bolji život od ovoga.

Tanon se zagleda u njega.Uvjek je radila sve što se očekivalo od nje.Svaki zahtjev kralja Williama, svaka želja njenih roditelja bila je za njeno dobro. Ali, jedino je Gareth ispunjavao njene želje. Došao je u Winchester, ne kao divljak, već kao njen heroj,spasivši je od braka sa Rogerom i beznačajnog života. -

Ovo je mjesto gdje trebam živjeti Garethe. - glasa ispunjenog odlučnošću odgovori mu

Tanon. - Cymru nepoznatim očima izgleda krhko,ali ona je voljena i izrodila je izvanredene

ljude,odane muškarce. Nikad neće popustiti pred bilo kakvom poteškoćom. A neću ni ja. Okrenu se na petama i krenu se udaljavati od njega. Njegova ruka je zaustavi. -

Kuda si krenula?

-

Kući. - Tanon pogleda u te očaravajuće oči ispunjene ljubavlju koju je priželjkivala cijeog

života. - Moram da isplaniram vjenčanje sa Adarom prije nego što se Hereward predomisli. Gareth se nasmiješi privlačeći je u zagrljaj za poljubac na koji je čekao čitavih sedam dana. 204.


TRIDESETO POGLAVLJE Lady Andrea Risande otvori usta i zaplaka tako jako da se zvuk odbijao od zidove Avarlocha. Držeći je ,kralj William se nasmiješi na njene rumene obraze i napućena usta. -

Jedan dan si stara a već zvučiš kao majka. - Pogleda u muškarca koji je stajao pored

njega. - Blagosloven si , moj prijatelju. Brand uze svoj kćer iz kraljevih ruku i nježno je poljubi u glavu. -

Reci to mom srcu Williame.Još jedna kćer će biti sigurna smrt za mene.Razmišljam da

Ellie i Ann pošaljem u manastir. - Pozva Elsbeth koja je čekala kraj vrata da priđe i uzme bebu. Reci Brynni da ću uskoro doći. -

I pošalji nam lady Tanon, - dodade William - ovde sam već sat vremena i još nije došla

da me vidi. Kad je Elsbeth otišla, Brand se okrenu da pogleda kralja.Kralj je stajao i gledao kroz prozor kako Brandovi vojnici vježbaju. -

Šta te muči? Brand mu priđe.

-

Sranje, zar me je tako lako pročitati? - upita kralj podrugljivo. - Predugo smo prijatelji.

-

Previše dugo. - Brand potvrdi pa se nasmija kad se kralj namršti na njega. Sekund

kasnije kraljev izraz lica omekša. -

Bliži si mi nego moji rođeni sinovi.

-

Znam.

-

Muči me pitanje koje moram postaviti tvojoj kćerki.

Brand se okrenu prema kralju dok mu je osmjeh prelazio u zabrinutost. -

O čemu ?

William se odmaknu od prozora i natoči si piće. -

Primio sam poruku od Chestera. On je upravitelj Lorda Geoffreya Fitzpatrika.

-

Kakve to ima veze sa Tanon?

William pogleda u čašu prije nego što ju je iskapio. -

Informisao me je da je princ Dafydds ispričao Gwyneddu da je bez prstiju osta zbog

Wyfyrna. Brand se udalji od prozora ni sam ne znajući želi li da čuje šta mu William ima za reći.Ipak , nije si mogao pomoći pa upita. 205.


-

I ? Opet te pitam isto pitanje. Šta Tanon ima s tim ?

-

Pa. - William ga tužno pogleda. Mrzio je što to mora reći Brandu ali želio je da zna

istinu. - Ako se sjećaš okršaja o kojem nam je Hereward pričao prije par mjeseci.....onaj u

Llandeilu kad se Cedric vratio da.... -

Da ubije kralja Rhysa.Da, sjećam se. - Brand završi kraljevu rečenicu.

-

Hereward mi je rekao da je Gareth ubio Cedrica i osakatio Dafyddsa.

Brandovo lice preblijedi baš kad je njegova kćerka ulazila u odaju. -

Oprosti mi Williame, bila sam sa majkom. - Tanon se nakloni dok je žurila do kraljevih

raširenih ruku. Ili iskrenije rečeno,pokušala je da se nakloni koliko je to mogla od ispupčenog stomaka. William je zamalo nije prepoznao.Njena duga crna kosa slobodno je padala preko ramena,obraza rumenih od sunca . Njen izgled pa ni njen siguran korak zaprepastio kralja već njen osmjeh koji je zračio samopouzdanjem.Tanon prihvati kraljevu ruku dok se podizala na prste da ga poljubi u obraz. -

Majka insistira da ustane iz kreveta.Znam da joj je ovo bio najlakši porođaj do sad,ali ko

je ikad čuo da žena nakon poroda odmah ustane i hoda. Dok je ona pričala William ju je nježno gledao , srca ispunjenog ljubavi. -

Kako se ti osjećaš, moja dragocjenosti?

-

Oh, divno. - odgovori Tanon sa veselim osmjehom. - Skoro da i nisam imala tegoba.

-

Ostaješ ovde dok se beba ne rodi , zar ne ? - William je upita.

-

Da, ali se bojim da će Madoc do tad ubiti jednog od očevih vitezova. - Pogleda u oca

zabavljeno i namignu mu. - Ti znaš da je Madoc umiljat kao malo jagnje. Brand pogleda kroz prozor baš kad je Madoc jednog od njegovih gardista bac*io preko ramena. -

Da , baš je kao jagnje.

-

Sjedni, ljubavi. - William pokaza na najbližu stolicu. - Moram te o nečemu pitati.

Tanon ga radoznalo pogleda dok je sjedala u stolicu. William krenu koračati ispred nje, ruku sklopljenih na leđima. Ona zbunjeno pogleda u oca i nešto u njegovom pogledu podsjeti je na djetinjstvo kad je imala šest godina. -

Tanon. - Oči joj se vratiše na Williama koji je prestao koračati gledajući je svojim sivim

očima. - Znaš li pravi identitet Wyfyrna ? Ramena joj se ispraviše.Očekivala je ovaj dan,zabrinuta šta da kaže ako je ikad upita. Ali, 206.


više nije bila dijete. Neće lagati da zaštiti ono što voli.Suprostaviće se bilo kojoj prijetnji licem u lice. -

Da, znam identitet.To je čovjek koji se zakleo da će braniti svoj narod , isto kao i ti.

William se namršti na nju.Nije ni trepnula pred njegovim pogledom, već se suočila sa njim hrabro dokazujući da je prava Risande.Kralj se nasmiješi. -

Ja se ne miješam u to šta se događa na granicama. - William je podsjeti. - Ja sam mir

dogovorio sa kraljem Rhysom , ali granice sam ostavio lordovima da njima vladaju.Pitam te ovo samo da zadovoljim svoju znatiželju. Neko pokuca na vrata. -

Slobodno. - reče Brand.

Vidjevši svog supruga kako ulazi u odaju Tanon ustade sa stolice i požuri da stane kraj njega. -

Williame. - Opet se okrenu kralju nakon što ga je Gareth pozdravio naklonom. - Jednom

si mi rekao da je plemenito zaštiti nekog koga voliš, zar ne ? -

Da, jesam.

-

Tad te molim da heroja Cymre ostaviš da obavlja svoju dužnost i da nastavi da je štiti, i

molim te da ovu priču time završimo. Kralj ih je posmatrao par trenutaka, koji su se Tanon činili kao vječnost , pa pogledavši u Branda kimnu glavom. -

U redu , možete da idete.

Tanon odahnu od olakšanja, osmjehnu se kralju i uzimajući Garetha za ruku krenu prema vratima. -

Gareth. - William ga pozva prije nego što su izašli iz odaje.Welški princ se okrenu i

pogleda ga. - Princ Dafydds ima dugačak jezik. Trebao si ga ubiti a ne odsjeći prste. -

Da, - složi se Gareth. - Moja milost je potrošena na budalu. - Nasmješi se iskrenim

osmjehom Normanskom kralju. - Vaša milost nije, zaklinjem vam se. William je gledao kako odlaze pa se okrenu Brandu. -

Bio on Wyfyrn ili ne, sviđa mi se. Možda će se kralj Rhys složiti sa brakom tvoje bebe

Andree i svog mlađeg sina ,Gruffydda. Brand ga pogleda. -

Prije ću te ubiti.

Williamov smjeh je odzvanjao kroz odaju pa sve do hodnika gdje su Madoc i Cian stajali i gledali Garetha kako na koljenima ljubi ženin stomak.

207.


-

Zmajev dah je poslao na djevojčino čisto srce. Bilo da je za mirom žudio,djevojčina ljubav

zvijer je ukrotila. Madoc se okrenu svom mlađem bratu i prebaci mu ruku preko ramena. -

To je bilo prilično dobro. - reče on vodeći brata do velike sale po piće.

-

Hvala, bio sam inspirisan. - Cian mu se naceri. -Volim ih oboje.

Madoc pogleda preko ramena i kimnu glavom. -

Da, mali brate, volim ih i ja.

KRAJ

Naslov u originalu: Paula Quinn – Lord of Seduction

.

208.

1) Gospodar-zavođenja.pdf

Recommend Documents