MaĊari haraju Niš, Krvavi sukob izmeĊu Nišlija i Krstaša. -Hajnrih Lav u Nišu. - Car Manojlo. - Vel. Ţupan Desa. Od Stefana Nemalje do zauzeća Niša no Turcima Nemanja zauzima Niš. - Zaduţbina Nemanjina sv. Pantelija. - Fridrih Barbarosa i Nemanja. - Niš postaje pograniĉna varoš vizantiske drţave. - Vukan dobija Niš. Kalojan. - Boril i Hajnrih poplašeni kod Niša ĉudom sv. Simeona. - Hajnrih Andrija II protv Stefana Prvovemĉan Prvovemĉanog. og. - Robert Kirtnejski u Nišu. - Posle bitke kod Velbuţda (1330.) Niš opet potpada pod vlast zakonitih srpskih vladara. Niš od 1386. do ĐorĊa Brankovića Bitka na Marici. - Turci osvajaju Niš. - Bitka na Ploĉniku. - Niš pod Turcima. Sibinjanin Janko i ĐorĊe Branković. B ranković. - ĐorĊe Kastriotić. - Niš je ustupljen ĐorĊu Brankoviću. - Turci opet osvajaju Niš Niš od polovine XV. veka do 1800. god. Kako se je putovalo u vreme tursko za Niš. Kakav je Niš izgledao. - Mahmud IV. i Kara Mustafa prolaze kroz Niš. - 23. septembra 1689. - Poţarevaĉki mir. Privremena okupacija Niša od strane Austrnjanaca 1737 god. - Niški Mitropolita ĐorĊe Petrović. - Eparhija Niška potpada pod carigradsku (patrijaršiju. - Janiĉari. -Kruadţalije u selu Malĉe Niš od pogibije Kameniĉke (1809) do osloboĊen osloboĊenja ja (1877.) Kameniĉka pogibija. - Ćele-Kula. - Vladika Melentije i drugovi - Od Niške eparhije otkida se: Pirot, Bela Palanka i još mnoga sela. - Ustanak pod vodstvo vodstvom m popa Mite iz Niša i ĐurĊana Jovića - Ustanak 16. nišavskih sela. - Okolina Niša opet se buni 1835. god. - Kuga u Nišu. - Buna od 1841. god. -Vladika Ćir-Venedikt II. - Ţalbe seljaka na spahije. - Vladika Janićije. - Prosveta u ovo doba i uĉitelj Atanasije Petrović. - Borba izmeĊu Egzarhata i car. Patrijaršije OsloboĊenje Niša
Proklamacija Kneza Milana. - Zavera Kole Rašića i drugova. - Zauzeće Niša 28. docembra 1877. u veĉe. - Knjaz Milan ulazi u osvojeni Niš. - Niš uoĉi osloboĊenja. Turci u Nišu. - Kod Deda Viktora.
U osloboĊenom Nišu Predstavnici ci velikih sila u Nnšu. - Diţu se moderne zgrade. - Crkve. Kraljen Dvor. -Predstavni Katolici. - Jevreji. - Muslimani. -Spomenici. - Prosveta. - Trgovina i industrija.Saobraćaj. -Sednšte vlasti. - Niš 1914. god Besmrtna Stranica
Nišlije na Golgoti za vreme neprijateljske okupacije. - 1918. god. PREDGOVOR. Grad silnog i velikog imperatora Konstantina, gordi ponos mladoga Nemanje, jedan od najlepših bisera u kraljevskoj kruni KaraĊorĊevića - slavi 11. januara (29-XII.) 1928. pedesetogodišnjicu svoga osloboćenja od turskog jarma! Niš - jedan od
najkrvavijih kamenova na istoriskom razbojištu burnih vekova! Leţeći na raskršću svih drumova na Balkanskom Poluostrvu, u silnoj mešavini naroda, koji se spustiše sa Urala, Volginih nizina i Karpata na Dunav; svetska istorija izabrala je Niš, da joj bude svedokom udesa i sudbine tih novih stanovnika Evrope. Niš je gledao zlatne orlove rimskih legijona i divlje horde Atile, tog „Biĉa Boţjega", i Bajana; gledao je plemenitu braću iz kraljevskog roda Amalovića i u ono vreme najslavnnjeg vladara na zapadu Fridriha Barbarosu; posmatrao je, kako zapada sunce razvratne
Vizantije, kako sviće rujna zora slavnih Nemanjića; slušao je ubojnu trubu hrišćanskih pobornika i groznu huku janiĉarskih talambasa; slušao je pesmu slavodobića i jauk jadnoga roblja! A ko da verno izniţe sve ljute borbe, koje su se u toku vekova bile na okrvavljenom Niškom Polju? Kod Niša gorda i ohola Vizantija sagiba glavu g lavu pred varvarskim gospodarom Atilom, koji joj mir diktuje; kod Niša bledi polumesec u sjaju Ludvikova Krsta, kod Niša nova Srbija varvarske lanci ruši. Kada omo Topolski Heroj razvi zastavu osloboĊenja, Niš mu se spremno odazva, i u titanskom pregnuću za ideale ĉoveĉanstva, u ţrtvi, krvi i samopregoru nije prestao dotle, dok mu sa ponosnih vrhova Suve Planine Beli Orao nije zakliktao pesmom
veĉne slobode.
Eto taj i takav grad slavi pedesetogodišnjicu svoga osloboĊenja! osloboĊenja! Sretan sam, što pred meni drage Nišlije, decu tako s lavnih predaka, mogu izneti toliko sjajnih momenata njihove velike istorije! Neka im ovo bude znak blagodarnosti sa sve one
iskrene simpatije prema mojoj skromnoj liĉnosti, za onu toplotu bratskog srca, koju sam ja osetio i osećam od onoga ĉasa, kada sam sa suncem pozlaćenih obala našega plavoga Jadrana došao u njihovu sredinu. Sjajne stranice istorije Nemanjinog Grada posvećuje posvećujem m ponosu herojske vojske, armiskom Ċeneralu g. Boţidaru P. Terziću. Zašto? Jer je on jedan od najvernijih, najtipiĉnijih i najmarkantnijih predstavnika sunĉanih apostola, koji srcem Obilića a mišicom Kraljevića Marka oslobodiše definitivno Niš i sve krajeve naše velike Otadţbine, koji su tuĊinu sluţili. Vojnik naroĉite struĉne spreme, ţenijalni strateg, i kao takav ĉovek prejake intuicije, silnih ornginalnih koncepcija, - Ċeneral Terzić je u proslavljenom senatu vojniĉke jerarhije zapremao najviša najviša mesta i bio je jedan izmeĊu prvih, rekao bih, u nadĉoveĉanskim pripremama za epohalno delo opšteg osloboĊenja. Otadţbina sa ponosom gleda Ċenerala Terzića uz vojvode: R. Putnika, Ţ. Mišića, St. Stepanovića i P. Bojovića. U velikim planovima za velike pobede primećuješ odmah svetlo Terzićevog uma, On je uz njih, on s'njima saraĊuje, njega savetuju, savet se njegov prima.
Njegove operacije na ĉelu Šumadiske Divizije sluţe kao uzor u strategiji ne samo u našim nego i u vojnim akademijama velikih svetskih metropola. Tako i toliko je ovaj heroj prodiĉio, ime vojske i naroda svoga! Domaći i strani vojniĉki struĉnjaci sa divljenjem govore o retkim voj niĉkim sposobnostima i vrlinama Ċenerala Terzića.
Ali moralna i umna vrednost Ċenerala Terzića ispoljila se je najviše u tragiĉnoj godini 1915. Kada su mnogi mislili, da je sve propalo, da nema više nade u vaskrsenje Otadţbine; Ċeneral Terzić postaje minis tar vojni. - Ne u sreći i miru, nego samo u nesreći i u ratu objektivno se procenjuje veliĉina veliĉina uma i jakost volje! Što je Ċeneral Terzić uradio kroz vreme svoga ministrovanja, to je najbolje dokazala istoriska godina 1918.
Imeiom i delima Ċenerala Terzića ne samo istorija vojske nego i istorija naroda našega sklopila je veĉito pobratimstvo. Da, Ċeneral Terzić je ţiva istorija herojski besmrtnosti ovenĉane vojske! Ali on je, bez sumnje, prema podviga - lavorikama besmrtnosti mišljenju strategiskih strategiskih talenata i jedan od najviših autoriteta u teškim i zapletenim vojniĉkim pitanjima sadašnjice. A ako sa Triglava i Lovćena bojna truba zaori i heroje ĉasti i slave pozove u bojne redove, sigurpo je, da će silni Genije Velike Otadţbine pruţiti maršalski štap generalisimusa Ċeneralu Voţidaru P. Terziću, jer njegova savršena struĉna sprema, njegovo iskustvo, njegova sinovska odanost ggrema uzvišenom Prestolu KaraĊorĊevića, njegova neograniĉe neograniĉena na ljubav prema narodu svome - sigurno su jemstvo za nepovredivost granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Đeneral Boţidar Terzić je veliki ĉovek u istoriji naroda našeg našega, a, pa zato ja Velikom Ĉoveku i posvećujem Veliku Istoriju Velikog Grada. *
Pri pisanju moje istorije posluţio sam se ovim delima: Milićević: Kneţevina Srbija, Milićević: Kraljevina Srbija, - S Novaković: Srbi i Turci XIV i XIV Veka,- R. Agatonović i P. M. Spasić; Ustanci protivu Turaka u vezi sa narodnim Seobama u TuĊinu, -Jovan Dragašević: Ilirsko Tropolje, - Kosta N. Kostić: Stara Srpska Trgovina i Industrija, - Ţivan Ţivanović: Niš i Niške znamenitosti, - Cjetko Rubetić: Konstantin n Jireĉek: Istorija Srba, - Dr. Ivan Hoić: Kratka Povjet Crkve Kristove, - Konstanti Slike iz Obćega Zemljopisa, - Venijamin Kalaji: Istorija Srpskoga Naroda, - Giovanni Marković: Gli Slavi ed i Papi, - Valla: Svjetska Povjet, - Dr. Cons. Jos. Jireĉek: Die Heerstrasse von Belgrad nach Constantinopelm, - Tade Smiĉiklas: Povjest Hrvatske, - Ferdinand von Šišić: Geschichte Der Kroaten, - Stefano Skurla: Ragusa: Cenne Storici, - St. Stanojević: Istorija Srba, Hrvata i Slovenaca, - Dr. Heinrich Brück: Lehrbuch der Kirchengeschichte. -Kad god sam za zgodno procenio, tu sam ostavio svoje auktore da sami govore. Od neproceiive vrednostn bili su mi Memoari Atanasija Petrovića, uĉitelja, kojemu Niš duguje svoju prosvetu p rosvetu poslednjih trideset
godina pre osloboĊenja. Najiskre¬nija blagodarnost sinu poĉ. A. Petrovića g. D. Petroviću, kojst mi je te Memoare stavio na raspoloţe ra spoloţenje! nje!
Sa samopregorom dostojnim dostojnim svakog priznanja g. M. Milošević, sreski naĉelnik u p., letio je na sve strane da naĊe što više slika, koje se odnose na Niš i njegove velikane, a g. Sotir Nedeljković, dvorski fotograf, koji je dušom i srcem odan svome Nišu, sve je te slike poznatom struĉnom spremom reprodukovao i meni ih bez ikakve nagrade ustupio. Neka je g. Nedeljkoviću i g. Miloševiću zato najiskrenija blagodarnost!
Niš 11. januara (29-HII) 1928.
ISTORIJA NIŠA NIŠ U ZORU SVOJE ISTORIJE. Poloţaj Niša. - Preistorisko doba. - Dardani, prvi stanovnici, Niša. - Rimljani osvajaju Niš. - Velika vojna cesta - Poraz Gota pred Nišem. Na granici izmeĊu istoĉne i zapadne polovine Balkanskog Poluostrva prostire se u nizu širokih i plodnih dolina niška kotlina. Pirotskim poljem draţesno se vijuga Nišava, da onda uĊe u najromantiĉniji kraj Srbije: Sićevaĉku Klisuru. Kada se je preturala kroz ovu krševitu gorsku kosu, kroz ove impozantne prirodne grozote, grozote, ona izmili u ravno i plodno Niško Polje. Oko ovog istoriskog Polja iznizale su se u obliku trougla ponosne planine: na istoku i jugu Suva Planina sa svojim izdancima, na zapadu Jastrebac, a na severu Ozren. Usred
ove ravnice, prema kojoj je priroda tako dareţljiva bila, na desnoj i levoj obali Nišave leţi Niš, koji glasoviti aleksandriski astronom Ptolomije još 140. god. posle Hr. u svom geografskom spisu o onda poznatom svetu pominje kao jednu od
glavnih varoši u Gornjoj Meziji. On dolazi najpre kao Naissus, Nisos. retko Naissos: latinski: Niy, Nissa.1)
Da je Niš sa okolinom bio naseljen ljudima još u preistorisko doba, to nam jasno dokazuju nalasci u niškim pećinama. Tu s u zastupljeni predmeti na kamenog, bronzanog i prvog gvozdenog doba.
Prvi stanovnici Niša, za ime kojih znamo, jesu Dardani, koji su bili naselili i Gornji Vardar, Beli Drim i Kosovo Pollje. Dardani se pominju tek od. 284. god. pre Hrista. Dardani bejahu podeljeni u brastva; imali su kao i ostali njihovi sanarodnici
zajedniĉka groblja. Ţene su bile u velikom poštovanju; snaţne su, vredne, muvaju stoku, vuku drva, spremaju jela i pored svega toga raĊaju i doje decu sa lakoćom. Po svoj su prilici i dardanske devojke u svojoj velikoj slobodi kao i druge Ilirkinje
smele imati ĉak i dece. Pored slobodnih Dardanaca u Dardaniji bilo je i potĉinjenog ropskog stanovništva, kao što su bili Heloti u Lakoniji. Na ĉelu Dardancima stajahu poglavice ili nasledni kraljevi.
Po Strabonu, piscu iz doba cara Tiberija, stanovali su Dardani, koji kod Grka vaţe kao neobiĉno prljav i neĉist parod, u pećinama pod gomilama Ċubreta zabavljajući se u svojim skloništima sviranjem u frulu i na instrument instrumentima ima sa ţicama. Dardani su bili hrabri i junaĉki narod. Kada je Filip Makedonski pomoću divljih germanskih Bastarna hteo da pokori Dardane, pak da onda preko Alpa provali u
Lombardiju; sve se njegove osnove razbiše o junaĉki i snaţni otpor Dardanaca i drugih susednih naroda. Ali ako se opreše Makedoncu, neće sigurno silnom Rimljaninu.
Teţak je put, koji vodi od Dubrovnika kpoz planine Hercegovine Hercegovine preko gore Ĉemerno (1373 m.) za Drinu, kao i njegov nastavak preko Plevalja i Novog Pazara,
oko juţnog podnoţja Kopaonika a dolinom Toplice za Niš. Uzduţni putovi od severa k jugu bili su uvek zgodniji za saobraćaj i komunikaciju. S ovoga su razloga Rimljani, kada je bitkom kod Pidna 168. god. bila zapeĉaćena sudbina Makedonije, poĉeli da prodiru u unutrašnjost Balkana ne iz Dalmacije nego iz Makedonije. Već krajem II. veka pre Hrista rimske r imske legije pokušavaju da iz ove pokrajine napreduju prema Dunavu. Prvi je u tom cilju pokušao sreću godine 114. pre Hr. konzul Gajo Porcije Katon, ali u zao ĉas po sebe! Skordisci ga tako poraziše i hametom potukoše, da je jedva glavu na ramenu iz ljutog kreševa izneo. Pretor Marko Didije teškom mukom obranio je rimsku granicu. Sretniji su u tom pogledu bili konzuli: Gajo Metel Kaprarije (113. do 112. god.) i Marko Livije Druzo (112.-111. god.), prvi pr vi
rimski vojskovoĊa, koji je dopro do Dunava. Ovim su se zavojevaĉima sigurno oprli i Nišlije, ali svakako bez uspeha. Godine 110. potuĉe Marko Minucije tako odluĉno Skordiske na Moravi, da su prestal biti znameniti, a namesto njih podigoše se Dardani, koji su od sada od Dunava do severne Makedonije najznatniji narod. Alp se ni oni nisu mogli dugo opirati rimskome Orlu. Bitkom kod Pidna Rimljani
postadoše gospodari gospodari civilizovanog sveta. Svi budući ratovi ili će se voditi protiv
buntovnika ili protiv varvarskih divljih naroda. I Dardani se nisu lako hteli da pokore Rimljanima. Reklo bi se, da ih je definitivno umirio Gaje Skribonije Kurije (75-73).
Savršenoj romanizaciji, koja je, doduše, išla sporije nego docnije u Španiji i Francuskoj, nisu se mogli opreti ni inaĉe ţilavi Dardani.
Ĉim bi Rimljani zauzeli kakvu pokrajinu, prva im briga bejaše, da sagrade dobre ceste. Taj je posao vršila vojska. Tako je odmah posle osvojenja osvojenja Make -donije sagraĊengl Via Egnatia, koja je vodila iz Draĉa preko Apolonije i Soluna u Vizantiju. Po svoj prilici 33. ili 34. god. posle Hr. završen je zapadni deo poznate vojne ceste do Niša. Ovaj glasoviti put 2), koji je vodio od Beograda do Carigrada, bio je za dugo vreme jedini spoj izmeĊu Zapada i Istoka. Ko je gospodar bio ovog gledišta gospodario znamenitog puta, taj je sa strategiĉkog i trgovaĉkog gledišta Balkanskim Poluostrvom. A na ovom prevaţnom, istoriskom drumu leţao je Niš i to na desnoj strani, Nišave. Šta više u Nišu je bilo stecište šest drumova. Odavle si mogao krenuti u Ratiariu (Arĉar) na Dunavu preko Timoka; kroz Bosnu u Salonu (Solin); u Albaniju, u Makedoniju, na Egejsko ili Jadransko more.
Nikakvo ĉudo stoga, da će se u velikoj vrevi naroda tokom burnih vekova pred Nišem ili u njegovoj blizini voditi krvave i odluĉne bitke. Već 269. godine za vladanja rimskog imperatora Klaudija osvanuše pred Nišem Goti u nameri, da provale u srce rimske drţave. Ovde doĊe do odluĉne bitke. Borba bejaše grozna, a poraz varvara uţasan: 50.000 Gota pokri Niško Polje. Što je ţivo ostalo, to se je razbeglo Trakijom i Makedonijom, a retki su se svojoj kući povratili. Porazom Gota Niš je uţivao preko sto godina blagodeti mira napredujući u civilizaciji i kulturi.
1) Po Tomašeku reĉ Niš, Naissus je keltskog porekla. 2) Via militaris, via publica, agger publicus, strata
Niš u vreme carstva
Razdeoba pokrajina p okrajina..- Putovanje iz Singinduna do Niša. - U Nišu. - Koloniste. Religija Religi ja u doba carstva. - Hrišćanstvo. - Eparhija. - Konstantin Veliki. - 24. decembra 350 Kada je car Aureli Aurelian an (270.-275.) bio prepustio Dakiju njenoj sudbini, on prebaci
mnoge rimske naseljenike naseljenike preko Dunava tako, da mnogi doĊoše u Niš i tu se naseliše.
Da bi se bar po imenu saĉuvalo ime Dakije, on tim nazivom prozove jedan deo Mezije. Ova Dacia Aureliani docnije se raspala u dva dela: Dakiju Obalnu (Dacia Ripensis) sa glavnim gradom Ratiaria (Arcar Palanka) i Dakiju Sredozemnu (Dacia Mediterranea) sa glavnim gradom Serdica (Sofija). Dakiji Sredozemnoj pripadao je i
Niš i bio je odmah druga varoš iza Serdike.
Ova je razdeoba pokrajina trajala do cara Dio-lecijana Dio-lecijana (284.- 305.). On je svoje
veliko i prostrano carstvo razdelio u 12 dijeceza. Niš je bio u dijecezi Meziji, koja se je prostirala od od srednjega srednjega Dunava do Krita.
Nova je organizacija drţave nastala za vladanja Konstantina Velikoga. Kada je on podelio zemlju u: ĉetiri prefekture, Niš je potpao pod Ilirsku Prefekturu, a ova je bila najmanja. Kasnije je ova prefektura bila razdeljena u 12 pokrajina sa glavnim gradom Solunom.
Uputimo se sada iz Singidunuma (Beograda) do Niša. Na drţavnim pošt anskim kolima 1), kojimasu se obiĉno vozili kuriri i ĉinovnici ĉinovnici,, mi jurimo već pomenutim vojnim drumom širokim šest metara. Put je poploĉan velikim poligonskim kamenjem. Preko reka, provalija i potoka vode kameni, a po gde-gde drveni mostovi. Na svako hiljadu koraka nailazimo na miljokaz. 2) Na putovanju ne treba
se plašiti napadaja ma s koje strane, jer nad putnicima bdiju mnogobrojne kule kule 3), koje su u kasnija vremena postale gradovima vizantiskih i srpskih plemića. Ako ustreba napojiti konje, zastane se kod kakvog bunara 4), kakovih pored ovog puta
ima priliĉan broj. Izmena konja ili kola vrši se u većim stanicama5), koje nose ime mesta6), gde se ialaze, ili broj miljokaza od poslednjeg prenoćišta7). prenoćišta7). Pored svake veće stanice bila je i gostionica8). U svakom većem mestu bio je konak9), u kojemu su putnici posle jednog dana putovanja prenoćivali, a drţavni ĉinovnici imali su zasebno prenoćište10). prenoćište10). Pošto su putnici prenoćili u Mansio Ipompeis VIIII., još će jednom da izmene konje u Mutatio Rapiana i eto ih posle nekoliko sati u Nišu. Pred varoškim kapijama su prostrana i lepo ureĊena groblja (necropoles), u kojima se naroĉito istiĉu sa umetniĉko umetniĉkog g gledišta toliko lepi sarkofazi bogatijih graĊana. Varoš, kako već rekosmo, leţi na desnoj strani Nišave, koju Verant ije nazivlje dosta velikom rekom.11) Na levu stranu reke prelazilo se je preko velikog kamenog
mosta; a bilo je i nekoliko drvenih ćuprija. Niš je bio municipalni grad, a svaki je graĊannn bio municeps, t. j. on je preuzimao javne terete i bio je duţan, da unapreĊuje opšte dobro u duhu sloge i bratimstva, tako da je cela varoš bila neka vrst familije. Samo municeps ima glas na foru, samo on moţe biti pozvan u gradski senat i u sudnicu kao sudija. Kogod nije bio municeps, pa i stanovao u varoši, nije spadao u opštinu (municipium). Kao dandanji naše opštine, tako je i municipium u
Nišu imao svbje odbornike: većnike, koji su se oida zvali decuriones. Tako se je na mestu zkanom Kovanluk u Nišu nedavno našao jedan zavetni kamen, što ga bejaše boţanstvu podigao jedan niški dekurion po imenu; Aurelius Aurelius Lupus.12) Niš je kao znameniti municipium pruţao sliku jako odmakle kulture. Niš je j e imao svoj vodovod na naĉin onoga kod Solina u Dalmaciji, ulice pravilpo pra vilpo poploĉane, kupke, raskošne raskošne trgove sa stubovima. U varoši je bilo više hramova, meĊu kojima su se naroĉito dva isticala:
hram posvećen Merkuru Niškom i Herkulu Niškome. Kako su svi veći rimski gradovi, tako je i Niš imao prostrane amfiteatre za borbu sa ţivotinjama, za borbu gladiatora, za trke i druge narodne zabave.
Kuće su se u Nišu u ovo doba gradile od kamena ili cigle, zidovi su bili ukrašeni slikama ili mozaicima; stanovi su se zimi grejali toplim vazduhom, koji se je sprovodio kroz cevi od kaljeva (tribuli), a ove su se nalazile pod patosom i u
unutrašnjosti zidova. Sem javnih zgrada, po svoj prilici nešto podalje od varoškog var oškog centruma, bila je velika carska fabrika oruţja. Pošto je Niš bio jedna od najvaţnijih prolaznih taĉaka, on je imao i carinarnicu. U prvo doba d oba pravo pobiranja carine izdavano je društvima pod zakup, a tek docnije d ocnije taj su posao vršili vladini ĉinovnici. Starosedeoci u Nišu u doba carstva bili su skoro sasvim romanizovani. Sem ĉinovnika graĊanskog i vojniĉkog reda, u Nišu je bio veliki broj b roj uglednih trgovaca. Poznato je, da su još onda dalmatinske varoši trgovale sa Nišem. Nišlije su zaraĊivali svoj hleb i kao skupljaĉi zlata13) u perionicama zlata na Moravi. Mnogi su kovali rimski novac još od vremena Trajana u bakrenim rudnicima Dardanije, dok ih je po svoj prilici najviše bilo zaposlenih u gvozdenom rudniku kod Bele Palanke (Remesiana).
U Nišu je bilo sedište kohorte14) iz Kilikije, dok su Nišlije većinom sluţili vojniĉki rok u Severnoj Africi, na Rajni ili pak u floti Sredozemnog Mora, u Raveni i Mazenu. Ovde nam je primetiti, da je Dardanija sa Nišem dala rimskom carstvu vrsnih vojnika i vladara. Car Klaudije, pobednik Gota, je iz Dardanije; Licinije isto tako.
Konstantin Veliki i Konstantije, savladar Honorija, rodom su iz Niša. Porodica
Justina I. i njegovog sinovca Justinijana I. vodila je poreklo od rimskih kolonista u Dardaniji.
I u Nišu i u njegovoj okolini bilo je mnogo kolonnsta, a izmeću ovih isticali su se isluţeni vojnici VII. legije Claudia, ĉije je sedište bilo u Viminatium-u (Kostolac). mestu kroz više generacija. Treba znati, da su rimske legije ostajale na jednom mestu Tako je pomenuta legija bila ostala za ĉetiri veka u Kostolcu. Vojnici po isluţenom roku dobivali su zemlju, stoku, robove i seme za useve. Naseobine, veterana ove legije prostirale su se od Dunava do Nišag pa dalje prema jugu do Prizrena i Skoplja.
Religija u doba carsgva bila je šarena mešavi mešavina na domaćega verovanja sa grĉkim, rimskim i domaćim kultovima. Boţanstva su dobivala lokalne nazive. Kod Niša naĊeni su natpisi posvećeni (Mercurio Naissati 1) i Herculi Naissati 2). Od vremena Avgustova uveden je i kult cara. Izaslanici varoši sastajali su se jedan put u godini
u saboru3, kojom bi prilikom glavni sveštenik prinosio ţrtvu boginji Roma (Rimu) i caru. Za ovim su odrţane sveĉane igre i u isto. vreme formulisane molbe molbe i ţ albe na vladu.
Prvi jevanĊeoski vesnici, koji su u Niš uneli svetlo Hristove vere, bili su bez sumnje uĉenici i saradnici samih apostola. Sv. Pavle dva se je j e puta svraćao u Makedoniju, a i sv. Petar delovao d elovao je u Grĉkoj. Ne da se ni zamisliti, da je apostol sko delovanje Pavla i Pedra zastalo pred vratima Sredozemne Dakije. Najverovatncje je, da su
apostoli svoje pomoćnike i uĉenike poslali, da i dalje po Poluostrvu šire blagu vest i uteţeljuju hrišćanske hrišćanske opštine. I, zaista, sv. Epifappje tvrdi, da je sv. Luk a propovedao Hristovu veru u Dalmaciji, a da je sv. Kliment, koji je sv. Pavlu
pomagao u sejanju reĉi Boţje, utemeljio crkvu u Beogrzdu (Singidunum). (Singidunum). Pošto su i jedni i drugi dolazili iz Makedonije, Makedonije, to treba uzeti, uzeti, da su se se neko vreme vreme zadrţali u Nišu, gde je bilo stecište šest drumova. Izvršivši svoju apostolsku misiju, Luka je krenuo Dubrovaĉkim drumom dolinom Toplice do Solina (Salonae), a Kliment prosledio je dalje istim putem do Beograda (Singidunum-a).
Kako ne znamo za najstarije glasnike hrišćanske vere, koji su delovali po mnogim mestima, pokrajinama i drţavama; tako nam istorija ništa ne govori o onim vesnicima jevanĊelja, jevanĊelja, kojp su prvi nasledili delo uĉenika svetih Apostola u Sredozemnoj Dakiji.
Razlog je ovome, što se je hrišćanstvo širilo tiho, bez buke i što je, manje ili više, svaki hrišćanin vršio misionarsku duţnost. Na širenju vere radili ,su zanatlije, trgovci, ĉinovnici, uĉenjaci i vojnici. Pokrštenih vojnika vojnika bilo je u svakoj rimskoj legiji.
Takovih je bilo i u Nišu, a Nišlije su opet sluţili svoj vojni rok u pokrajinama, u kojima je hrišćanstvo u zametku svoga postanka bujno cvetalo tako, da su mnogi išli u daleki svet kao neznabošci a vraćali su se kući kao vatreni apostoli Hristove reĉi. Na ţalost nemamo pri ruci istoriskih dokumenata, po k ojima bi mogli saznati do kolikog se je stepena u ovo doba bilo razvilo hrišćansto u Nišu. Ali, da je ovo bilo zahvatilo duboki koren, vidi se po tome, što je Niš već u drugo] polovini III. veka imao svoga episkopa.
Kada su rimskm carevi poĉeli da progone hrišćane, gorka ĉaša muĉeništva nije minula ni mnoge Nišlije. Zar da i Niš nije imao svoje muĉenike kao što je Beograd imao svoga Montana, Donata, Venusta, Fortunata, Hermogena i druge ? Bez sumnje i niške arene orošene su krvlju Hristovih pobornika! Mi im za imena ne
znamo, kao što ne znamo za imena mnogima od onih pet stotina muĉenika, koji za vreme Dijoklecijanovoga progonstva poginuše u Iliriku. Uskoro se je imala sleći oluja neznaboškog besa i već se je rumenila zora velikog p osle tristogodišnje ljute borbe dana po Hristovu crkvu, - dana, u koji je Isusov krst posle sa laţnim bogovima izpeo definitivnu, savršenu pobedu.
Godine 274. istoga dana, kojega je Konstancije Hloro kod Vindiša na ušću Rojse u Aaru, potukao Alamane, ţena mu Jelena, rodom iz Dalmacije, rodi u Nišu, u današnjem Gradu sina Konstantina.15) Konstantina.15) Ovaj, zaista, veliki car, svojim epohalnim Milanskim Ediktom (313.) istrgnuo je iz katakomba hrišćane i povratio crkvi slobodu. Što se tiĉe samog Niša, on nije samo sa estetiĉno estetiĉnog g gledišta polepšao svoj rodni grad i svoj carski dvorac u Mediani, predgraĊu Niša (Brzibrod), nego je pregnuo sa svim silama da uĉvrsti hrišćansku veru i da zaceli ljute rane, što ih i Nišu zadadoše Dijoklecijan, Maksimijan i Galerije svojim krvoloĉnim protuhrišćanskim protuhrišćansk im ukazima. A šta mi znamo o bujnom hrišćanskom ţivotu u Nišu posle Milanskog Edikta! Znamo za hrišćansk hrišćansku u nekropolu: Coemeterium Sanctae Legis Christianae, koja je uz neznaboško groblje bila pred gradskim kapijama; znamo, da je na aktima sabora, koji se je odrţao 343. ili 344. god. u Serdici (Sofiji), a predsedavao. mu kordovski Episkop Hozije kao i u Nikeji, i u kojemu se je rešavao veliki spor Arijanski, - bio potpisat i episkop Niški. Ali gde gd e su hrišćanske
bazilike, gde drugi hrišćanski spomenici, koji su ukrašavali varoš Velikog Cara? Veliki momenti istorije Niša za vreme carstva, a i posle, leţe pod zemljom! - Nije li već 1860. god. Kanic bio otkrio blizu Brzog -broda rimske zidine, mozaike, cigle, temelje oktagonalne graĊevins i t. d.? Na ţalost Abdur Rahman Paša zapreĉi po drţavu opasnog (!?) arheologa u njegovom plemenitom plemenitom nastojanju, šta više on ga dade uhapsiti. Kada Vinik, Brzibrod, Grad i okolina Niša budu imali svoga Kanica, svoga De Rosija, svoga Don Franu Bulića; onda će nam tek pred oĉima duha sevnuti sjaj istorije Niša u vekovima, o kojima smo sada govorili. Ovo ćemo poglavlje završiti sa prizorom, koji se je odigrao u Nišu 24. decembra 350. god. Za vladanj vladanja a cara Konstanti Konstantija ja II. Magnentije se dade proglasiti carem
Galije i Italije, a stari vojskovoĊa Vetranion zaţeli se i on carskoga grimiza. Uzurpatori se lako izmsĊu sebe sporazumeše i otpraviše poslanike u Carigrad Car igrad k caru Konstantiju II. porukom, da ih ovaj ili prizna kao careve ili da se sprema na rat. Car
se odluĉi za rat. Ponajprije P onajprije razdvoji oba uzurpatora, uzurpatora, a pridobivši novcima i obećanjima vojsku Vetranianovu, poĉe da šalje svoju vojsku u Makedoniju pod izlikom, da će s njom, a u društvu s Vetranionom, protiv Magnentija. Konstantije Konstantije n Vetranion sastanu se u Nišu. Obe se vojske i Konstantijeva i Vetrianonova poredaše 24. decembra 350. god. oko uzvišena mesta (Vinika?), s kojega im se predstave oba vladara. Konstantije im probesedi dobro promišljeno slovo, seti ih pobede oca svoga i krvi brata bra ta Konstanta te ih pozva da zajedniĉki sruše ubojicu uzurpatora. Reĉi su Konstantijeve bile paperene protiv Vetraniona isto tako kao i protiv Magnentija, a ilirske legije, i onako već podmićene, stanu buĉati i nadvikivati se sa legijama Konstantijevima, traţeći da se otimaĉi prestola kazne. Vetranion se poplaši s te vike, odloţi grimiz i baci se Konstantiju do nogu. Ovaj mu poštedi ţivot i pošalje ga u izgnanstvo u Prusu. Pojaĉavši svoju vojsku njegovim legijama, malo zatim Konstantije ostavi Niš i krenu protiv Magnentija, koga hametom potuĉe 28. septembra 351. god. kod Oseka u Slavoniji.
Posle ovog po Vetraniona tako tragiĉnog prizora, neće proći ni punih sto godina, a Niš će biti svedok mnogo krvavijih igara, koje će za njega biti katastrofalne.
Invazije Varvara Huni. - Poraz Nišlija
i propast grada. - Istoĉni Goti. - Justinijan (527.-555.) podiţe utvrde oko Niša i povraća varoši prvašnji sjaj Sve do polovine V. veka Niš se je mogao slobodno i mirno razvijati u svakom kulturnom i socialnom pogledu. Julijan Apostat a (331. 364.) bejaše ga tako utvrdio, da se je drţalo, dr ţalo, da je on nesavladiv. I, zaista, on se je sretno odupro svim napadaĉima do onda. Ali dolaskom Hupa u Evropu i njemu su se primicali crii dani: op neće moći da odoli Biĉu Boţjemu, krvoloĉnom Atili. Opšto j katastrofi na Balkanu, koja koja je onda onda bila zahvatpla i Niš, ovo je bio uzrok: Atila i njegov brat Bleda traţili su od rimskih vlasti, da im se izruĉi episkop iz Margusa jer da je on, toboţ, pljaĉkao na levoj obali Dunava, koja je pripadala Hunima. Kada Rimljani ne htedoše da se odazovu njihovome zahtevu, Huni preĊoše Dunav da sedam godina (441. -447.) ţare i pale po Balkanu. Najpre navališe na episkopski grad Braniĉevo i zauzevši ga bez muke, sravniše ga sa zemljom. U Margusu, za ĉudo, već pomenuti episkop o tvori im u odreĊeno vreme gradska vrata. Zauzevši i porušivši Beograd B eograd (Singidunum), hunska se je lavina poĉela kretati prema Nišu, da ga pretvori u prah i pepeo. p epeo. Pred Konstantinovom varoši varoši stoji vojska sa svojih 500 hiljada vojnika. Od Kserksovih vremena Evropa nije videla toliko poznatih i nepoznatih naroda, koliko
ih je bilo u Atilinoj vojsci. Tu su njegovi Huni, koje istorik Jormand zove „zverima sa slikom i prilikom ĉoveĉjom", a Amijan Marcelin, Marcelin, njihov savremenik, „zverima „zverima na dve noge". Tu je bio aziski nomad i Slaven, tu Alan sa svojim dugim kopjvsm i sa
roţnatim oklopom, tu je bio tetuvirani Galom s kosom mesto oruţja i sa odelom od ĉoveĉje koţe mesto od sukna. Germanija Germanija je poslala i one svoje narode, koji su bili daleko na severu i na jugu. Istoĉni i zapadni Goti doĊoše na poziv Atilin sa svojom teškom pešadijom, koja je uvek terala Rimljane do oĉajanja. Ova je dakle uţasna vojska stajala pred Konstantinovom Konstantinovom varoši! Istorik Prisko, ĉija istorija zahvata vreme 433.- 474. godine, pruţa nam mogućnost, da se letimice osvrnemo na grozne ĉasove, ĉasove, što su ih Nišlije proţivili pre svoje propasti. Sa strahom i trepetom, kaţe on, a da iz tvrĊave ispasti nisu smeli, posmatrali su Nišlije, kako Huni sve više obruĉ steţu, prelaze preko reke i svud uokolo ratne mašine nameštaju. Sa velikim i teškim stenama branioci su mnogi zidoder sa poslugom uništili, uništili, ali broj mašina bio je toliko velik, da ih se nisi mogao odbraniti odbraniti.. Uskoro zevnuše veliki otvori na zidinama, branioci oblacima ubojnih strelica behu krvoproliće, kakovog istorija rasterani sa tornjeva i bastiona, i onda nasta takovo krvoproliće, ne pamti.
Isti Prisko, koji se je nalazio na Atilinom dvoru kao ĉlan u poslanstvu konzulara konzulara Maksimina, opet nam poruĉuje, kako je Niš izgledao posle ove uţasne katastrofe. Evo šta on kaţe: „Niš je pruţao pruţao grozan prizor. prizor. U gradu više ljudi bilo nije, samo su u crkvenim razvalinama leţali bolesnici, bez iĉije pomoći, previjajući se od boli. Niško Polje bejaše na dugo i na široko pokriveno izbledelim izbledelim kostima palih, ili da bolje kaţem,
poklanih Nišlija. Jedva jedvice naĊosmo komad slobodnog slobodnog prostora, na kojemu smo mogli razapeti šator za prenoćiti prenoćiti." ." Posle Atplove smrti Niš se nešto bio oporavio, ali kakva korist, kada posle samih 20 godina postade ponovno plenom istoĉnih Gota. Odlazak ovih varvara u Italiju, oslobodi varoš od daljnih muka i patnja. Car Justinijan (527.-565.)
poĉeo je da u Nišu leĉi rane, što ih Nišu zadadoše varvarske invazije. On podiţe iz ruševina ponosne hramove Boţje, javne zgrade, uredi trgove, dade popraviti sedam utvrda u okol ini Niša a podigne trideset i dve nove. Svakako Niš je bio dovoljno obnovljen, kada su se pred njegovim zndinama pojavili novi gosti Slaveni. Seoba Slavena
Slaveni pred Nišem 548. i 552 god. - Slaveni zauzimlju Niš. Poslanici kneza Rastislava prolaze kroz Niš. - Kiril i Metodije u Nišu. - Uĉenici Metodijevi u Nišu. Niš potpada pod zapadni patrijarhat. - Niška eparhija. - Niš pod Vizantijom. MaĊari haraju Niš, Krvavi sukob izmeĊu Nišlija i Krstaša. -Hajnrih Lav u Nišu. - Car Manojlo. - Vel. Ţupan Desa. Jer Nišava deli Niš na dva dela, jer Morava teĉe blizu Niša, a u nju se slevaju Toplica, Jablanica, Veternica i Vlasina, koje svojim tokom otvaraju tolike puteve;
stoga se je u Nišu i pred njegovim zidinama prolila tolika krv. U mešavini naroda idući bilo s juga bilo bilo sa severa severa Moravom preko preko Srbije mirno nije bilo jednoga, koji bi idući prošao pored Niša! Sem drugih naroda na obalama Nišave ugledasmo Hune i Gote, a sada eto nam i Slavena, koji će da pustoše p ustoše rimske provincije, provincije, da u pepeo pretvaraju hrišćanske varoši a stanovništvo da odvodeu roblje. Niš će se uţasno potresti pred onima, koji će biti njegovi veĉni gospodari; on će posmatrati, kako pored njega prolaze, uputivši se iz Makedoiije, poznatim rimskim drumom, kneţevi Dukljana, Konavljana, Zahumljana i Hrvata, da udare svoje šatore u blizini dalmatinskih gradova. Slavenske provale preko Dunava spominju se zaprvi put pod carem Justinom I. (518.-527.), a još više kada je uzlazio na prestolje Justinijan I. (527.-565.). Niš ove nove goste prvi put gledao, kako pored njega prolaze, kada ih je veliko
je
mnoštvo kretalo za Skadar i Draĉ. Ovo se je j e dešavalo 548. god. Godina 552. za Nišlije je bila mnogo strašnija od već pomenute, pomenute, jer su se onda Slaveni u mnogo većem broju pojavili pred Nišem u nameri, da ovu znamenitu varoš sravne sa zemljom pak da zatim nastave za Solun. Na veliku sreću Nišlija upravo tada sakupljao je German, nećak Justinijanov, veliku veliku vojsku u Sofiji da d a s njom krene u Italiju. Ĉim je Justinijan doznao da se Slaveni nalaze već pred pr ed Nišem, on naredi Germanu, da se postara za sigurnost Soluna, Niša i drugih varoši i da rastera neprijatelja. Pred opasnošću, koja im je pretila od strane junaĉkog Germana, Slaveni napustiše daljnje maršovanje prema jugu, ali zato prokrstariše brdovite krajeve Ilirika sve do u Dalmaciju.
Kada je Fokas (602. -510.)bio prebacio sve evropske trupe pa istok u borbi protiv
Perzijanaca, ostadoše otvoreni otvoreni svi putevi Slavenima u Ilirik. Ovom prilikom Nišlije su imali da ispiju gorku ĉašu muka i nevolja, kao što su je bili ispraznili, kada je Biĉ Boţji u njihovom gradu diktovao mir Vizantincima. Seljaci niške okoline pridruţiše se po svoj prilici novim osvojaĉima, kao što jednom Besi pristadoše uz Gote, samo da ne budu prisiljeni da plaćaju prekomerni porez. Drukĉije su Slaveni postup ali sa Nišlijama. Oni se pred Nišem pojaviše ne samo sa ratnim mašinama nego i sa svojim familijama, da se posle zauzeća varoši odmah s njima u nju smeste. Izgleda, da im nije bilo toliko teško ovoga puta zauzeti Niš, jer mnogi graĊani napustiše varoš i izbegoše u Solun. Dolaskom Slavena u Niš, veliki je broj graĊana postao ţrtvom maĉa, poubijani sveštenici, porušene porušene crkve, poharana eparhija; iz velike i slavne varoši išĉezao je svaki trag kulture. Niš se više pridignuti pr idignuti neće, dok njegovi novi stanovnici ne poĉnu oboţavati ono, što su prezirali, a prezirati ono, što su oboţavali. Po koji sveštenik i oni Nišlije, koji iznesoše ţivu glavu na ramenu, bili su prvi apostoli Hristove vere svojim nadošlim sagraĊanima. Godine 863. Niš je u svojoj Rastislava, krji su išli k caru Mihajlu u sredini gledao poslanike moravskog kneza Rastislava, Carigrad, da od njega isprose uĉitelje, koji će narod materinski materinskim m jezikom pouĉavati u hrišćanskoj veri. Pošto nam Panonska Legenda poruĉuje, da su se poslanici sa svetom slavenskom braćom Kirilom i Metodijem povratili u svoju domovinu istim Moravskim putem1); to je sigurno, da su se naši prvi apostoli zadrţali i u Nišu i tu neznaboţnim Nišlijama Nišlijama u njihovom jeziku Hrista propovedali. Svakako, mirne duše moţemo ustvrditi, ustvrditi, da se je skoro sav slavenski elemenat u Nišu pokrstio drugom polovimom IX. veka. Kada su se Metodijevi uĉenici: Gorazd, Kliment, Nahum i Angelar posle smrti svog velikog nauĉitelja (885.), begajući od Nemaca, vraćali istim moravskim putem u svoju domovinu; oni su mogli da već pokrštene Nišlije samo uĉvrste u veri. Ovde nam je naglasiti, da je Niš, što se tiĉe crkvene jurizdikcije, bez malo, pripadao zapadnom patrijarhatu sve do 731. god. Od zapadnog patrijarhata otrgnuo ga je
Lav Izauriski zato, što Gregorije III. bejaše udario anatemom sve ikonoborce, ĉiji je vatreni pobornik bio sam car. Zapadnom patrijarhatu pripadao pripadao je Niš i od 866. do 870. godine.
Od dolaska Slavena u Niš, dakle, od prvih godina VII. veka pak sve do 871. niška eparhija bila je lišena svoga pastira. Pomenute godine 871. Niš dobi najzad svoga episkopa. Eparhiji su docnije pripadala ĉetiri mesta: Mokro2), Komplos3), Toplica4) Toplica4) i skoro nepristupaĉni grad Svrljig na Timoku. Saborna crkva bila je posvećena sv. Prokopiju, palestinskom muĉeniku iz doba cara Dijoklecijana. I telo je ovog velikog Hristovog vojnika poĉivalo u niškoj katedrali. Kada je vlast Mihajla, Simeona Velikog i Samujla dopirala do Beograda, onda im je i
Niš pripadao.
Upravo onoga dana, t. j. 15. avgusta 1002. godine, kada je Samujlo napadao i
pljaĉkao Jedrene; Vasilije II. je Vizantiji povraćao pov raćao Kostantinovu Varoš.
Od sada, bez malo, Niš će pripadati Vizantiji, dok u njemu ne zavlada onaj, koji će mu udahnuti pravu srpsku dušu i od njega stvoriti neoborivu kulu srpske svesti, srpske ţilavosti i srpskog junaštva. Teţak je i Nišlijama bio grĉki jaram. Još im je teţi bio za vladanja cara Mihajla IV. i njegovog nezasitljivog brata ministra kaluĊera Jovana. Nasilje i nepravda dodija pajzad Slavenima i oni proglase 1040. god. u Nišu sina nesretnoga Gavrijela Romana Petra Deljapa za cara. Ovaj je pokušaj zlo svršio po nesuĊenog cara, koji je godinu docnije dopao neprijateljskih ruku, bio oslepljen i zatim umro u grĉkom ropstvu. Kao da Nišlijama nije dovoljno jada zadavao Grk, eto gde ih 1070. godiie pohodiše besni MaĊari. Ovim nepozvanim gostima nije bilo dovoljno, što se u varoši do mile volje napljaĉkaše, nego, šta više, u katedrali otvoriše grob sv. Prokopija, istrgoše svecu jednu ruku, ponesoše je sa sobom u Sremsku Mitrovicu i poloţiše je u crkvu sv. Dimitrija, gde je ostala pune p une 92 godine.
Kada 1073. god. boljari u Skoplju ustadoše protiv cara Mihajla VII. Duke, oni pozovu Konstantina Bodina, sina srpskoga kralja Mihajla, da im bude kraljem.
Udarivši na sever prema Nišu, sreća je u poĉetku pratila Bodina, uz kojega Nišlije dušom i srpem pristadoše. Ali, kada je Bodin meseca decembra iste godiie po snegu jurio iz Niša, Niša, bi hametom potuĉen, zarobljen zarobljen i kao takav poslan u Antiohiju. „U srednjem veku veku bila su dva razliĉita sveta: sveta: svet jevanĊelja jevanĊelja i svet Korana. Oba su se gdekada i na megdanu ogledala, nu brzo se videlo, da su nekako jednako jaka i
kao ćuteći razdelila su meĊu se svu poznatu zemlju. Koran je zauzeo krajeve od Pireneja do ušća Gangesa, a JevanĊelje svu Evropu, sem Španije. Vremena su za vremenima prolazila, a opi su dolazili u dodir samo na krajnim granicama. Tek
krajem jedanaestog veka uhvate se oni u koštac i stanu se, i to na korist ĉoveĉanstva, meĊu se upoznavati. Govor je ovde o krstaškim ratovima. Ovi će biti epohalni dogaĊaj u ţivotu naroda. Pa i u ovoj vedikoj istoriskoj epopeji, Niš će biti jedna od najsjajnih najsjajnih epizoda. epizoda. I, zaista, u proljeće proljeće 1096. 1096. god. prispe u Niš ,sa svojih svojih 15.000 vojnika vitez Gotije Sansavoar (Gautie (Gautierr Sansavoir). Nišlije ga prijateljski primiše, a i on se je prema njima vrlo lepo vladao. Ali nije tako bilo sa glasovitim Petrom Amijenskim, koji je kratko vreme zatim stigao u Niš sa 40 000 svojih boraca. On se sa vojskom ušatori na levoj strani Nišave, gde leţi današnji Niš. Beogradski namesnik namesnik Niketa, koji pred njega bijaše poleteo do Niša, dozvoli mu, da moţe za vojsku nabavljati ţivotne namirnice u današnjoj tvrĊavi na desnoj d esnoj obali pišave ali samo pod uslovom, da mu Petar da dva taoca. Celog se je dana trgovalo i kupovalo i dobri su Nišlije mnogim darom obasuli krstaše. Taoci se u veĉe povratiše i noć proĊe mirno. Sutradan u jutro stotina Nemaca, razljućeni radi prepirke, p repirke, koju su dan prije imali sa jednim Nišlijom, pohrliše prema Nišavi i upališe 7 vodenica. Na to se muško i ţensko podigoše na noge, a govorilo se je, da Latini nisu hrišćani već razbojnici, koji dobro odvraćaju zlim. Na zapoved Niketovu graĊanstvo se lati oruţja i nastade uţasno krvoproliće. Petar Amijens Amijenski ki bijaše daleko poodmakao, kada mu
stigoše tuţne vesti o nemilom sukobu. On se hitno povrati i već htede da g lavne vojske i preko kamenite pregovara, kadno se 1000 vojnika otrgoše od glavne ćuprije nasrnuše na gradska vrata. GraĊani i posada provališe kroz kapiju i tu se na ćupriji zametne uţasna borba. Premnogi se Latini utopiše u Nišavi; N išavi; mnogi subili srozani sa mosta, a mnogi pogiboše od maĉa, sulice i strelice. Nekako sluĉajno voĊe se krstaša naĊoše na jednom brdu, po svoj prilici na Gorici, i zvukom trube sakupiše raspršanu vojsku. Gubitak Gubitak je bio velik: nestalo je do 10.000 vojnika i 2000 kola, izmeĊu kojih i kola sa novcem, što ga Petar Amijenski velikom mukom bejaše sakupio na Zapadu.
Kada je u poznu jesen iste godine kroz Niš prolazio p rolazio Gotfrid Bujonski na ĉelu glavne vojske, on je u okolini posvuda nailazio na ţene mnogih krstaša, decu i starce, koji dopadoše ruku Nišlija. Još su se deca sećali grozota, o kojima su im oĉevi pripovedali, a koje poĉiniše MaĊari za prvoga pohoda Nišu, kadno je godina 1128. imala da bude svedokom sliĉnih uţasa. Pošto se je te godine ugarski kralj Ste.fan II. bio zaratio sa p osle nego opljaĉkaše Nišlije, proslediše Vizantincima, njegove ĉete uĊoše i u Niš i posle svoj put prema Sofiji.
God. 1172., meseca aprila, Niš je sveĉano doĉekao hercega Hajnriha Lava sa njegovom sjajnom pratnjom, kada je ovaj išao u Svetu Zemlju. U ovo doba Niš je bio opasan jakim zidovima i utvrĊenjima. Preko Nišave bejaše veliki most od kamena. Car Manojlo (1140.- 1180.) renovirao je i pojaĉao utvrĊenja, a jer je grad vredio kao vaţna strategiska taĉka, on je znao da i duţe vreme proboravi u ovoj varoši, naroĉito kada je ratovao sa Srbima i MaĊarima. Zauzevši 1162. Mitrovicu u Sremu, po njegovoj naredbi prenesena, prenesena, ili bolje reći, povraćena je u Niš ruka sv. Prokopija. Arapin Edrizi hvali obilnost i jeftinoću ţivotnih namirnica u Nišu. „Na niškoj pi jaci", jaci", kaţe on, „moţeš imati mesa, ribe, voća i mleka." Rekosmo, da je Manojlu Niš bio glavna taĉka, sa koje je on polazio u rat proti Srbima. Treba znati, da su Srbi u njegovo doba napredovali više istoĉno prema putu od Beograda preko Niša na Carigrad. Ubrzo su srpski udeoni kneţevi sedeli u planinama izmeĊu Rasa i Niša, na zemljištu niške episkopije. Pojedinaĉni neuspesi neuspesi nisu mogli da zaplaše Srbe u ostvaranju njihove teţnje za nezavisnoš nezavisnošću, ću, pošto su oni jasno bili opazili simptome vizantiskog opadanja. Nije ih zaplašio ni neuspeh velikog ţupana Dese, koji se moţe nazvati prethodnikom Nemanje radi njegovog energiĉnog nastojanja da Srbiju uĉimi nezavisnom, moćnoi i uglednom. Desa se je ustezao da na traţenje Manojla pošalje ovamo vojsku za ratovanje protiv Ugarske. Tek kada je car Manojlo stigao liĉno u Niš, Desa se je pojavio svojim vojnim kontingentom.. Jer su u Niš bili stigli poslanici ugarskog kralja Stefana III., a Desa je kontingentom s njima moţda više opštio nego li je to bilo potrebno; on postade Manojlu toliko sumnjiv, da ga je kao suţnja sa sobom poveo poveo u Carigrad. Ali pored svega toga neće dugo proći, a u Nišu, u tom ponosu Srpstva, zasijaće Nemanjina Nemanjina zvezda.
1) Puti sja jat moravskoga; in ”viam se dedit moravicum” 2) To je stara Remesiana: Bela Palanka; 3) U XIV. i XV. veku zvalo se je ono mesto danas Prokuplje.
Koprijan, docnije varoš sv. Prokopija, a
4) Današnja Kuršumlija.
OD STEFANA NEMANjE DO ZAUZEĆA NIŠA PO TURCIMA. Od Stefana Nemalje do zauzeća Niša no Turcima Nemanja zauzima Niš. - Zaduţbina Nemanjina sv. Pantelija. - Fridrih Barbarosa i Nemanja. - Niš postaje pograniĉna varoš vizantiske drţave. - Vukan dobija Niš. Kalojan. - Boril i Hajnrih poplašeni kod Niša ĉudom sv. Simeona. - Hajnrih Andrija II protv Stefana Prvovemĉan Prvovemĉanog. og. - Robert Kirtnejski u Nišu. - Posle bitke kod Velbuţda (1330.) Niš opet potpada pod vlast zakonitih srpskih vladara. Slavni osloboditelj braće svoje ispod tuĊinsko tuĊinskog g jarma i ujedinitelj rasejanih udova srpskog naroda Stefan Nemanja, pošto je bio odrastao, dobi priliĉno veliku udeon u kneţevinu na krajnjem istoku srpske oblasti, u krajevima izmeĊu Rase i Niša. Mladoga Nemanju pozove jednom car Manojlo Komnen u Niš. Manojlo se „zadivi mudrosti mladićevoj", te mu sem sjajne dvorske. titule pokloii u nasledstvo vizantisku pokrajinu Glubo ĉicu kod današnje varoši Leskovca. Posle smrti Manojlove Nemanja u društvu sa ugarskim kraljem Belom III. preuze ofanzivu protiv Vizantije. Tako su savezniĉke vojske 1183. god. terale Vizantince do Trajanove Kapije. Jer su Srbi i MaĊari tom prilikom prolazili preko Niša, oni opustošiše varoš i porušiše delomiĉno njezine zidine. Ĉetiri godine zatim Nemanja zauze definitivno Niš i tom prilikom u dolini Timoka poruši Svrljig, Ravno i Koţelj, sve mesta, koja su potpadala pod, Nišku episkopiju. Kada je Nemanja zauzeo Niš, koji će se vekovima ve kovima ponositi njegovim imenom, njegova se vojska ulogori u blizini današnje crkve sv. Pantelije. Tradicija je, da je tom prilikom zavladala u vojsci boleština, ali da je voda obliţnjeg izvora povraćala bolesnim vojnicima vojnicima zdravlje. Za spomen na pobedu, koju je izneo nad Vizantincima, a iz blagodarnosti prema Bogu, Nemanja je tu u neposrednoj blizini izvora podigao veleljepan hram i posvetio ga
celebniku i velikomuĉeniku sv. Panteliji. U naše vreme naišlo se je na iskopine, za koje se drţi, da su temelji Nemanjinog hrama. MeĊutim proneo se bejaše Istokom glas, da se u Nemaĉkoj, skuplja silna vojska u cilju, da se od nevernika preotme Jerusalim. Na ĉelu ove vojske stajaše najmoćniji vladar na Zapadu Fridrph I. Barbarosa. On je uĉestvovao i pre 40 godina u drugom d rugom krstaškom krstaškom ratu. Ali se ovoga puta pred Fridrihom neće zatvoriti kapije Niša kao 1147. god., nego će on u Gordome Gradu upravo kraljevski od velikog Nemanje biti doĉekan i pogošćen. Na vest, dakle, da će krstaši doskora krenuti na istok, Nemanja, kao mudar i dalekovidan vladalac, pošalje. 1188. god. poslanike u Nirnberg. Ovn stigoše o Boţiću iste godine. Poslanici predadoše Fridrihu pismo, u kome je Nemanja isticao, kako sa osobitom radošću išĉekuje, išĉekuje, da Krstaška vojska proĊe kroz njegovu zemlju, i kako mu ništa nije milije mi lije nego da cara liĉno pozdravi. U proleće 1189. 1189. god. krenula je velika vojska, 100.000 ljudi na broju, uobiĉajeni uobiĉajenim m putem niz Dunav do Beograda, pa preko Niša u Carigrad i onda dalje. da lje. Krstaši, na ĉelu sa Fridrihom
Barbarosa,
stigoše u Niš 27. jula j ula iste godine.1) Pred moćnog cara izaĊoše Nemanja i njegov brat Stracimir sa velikom pratnjom i doneše bogate poklone: vina, jeĉma, volova i ovaca, a povrh toga i morskih pasa i pripitomljenih jelena. Pošto behu primljeni sa velikim poĉastima, ispriĉaše oni caru, kako su sa trećim svojim bratom Miroslavom osvojili od Grka „sa maĉem i lukom" Niš sa ĉitavom okolinom do Sofije, i da su voljni proširiti svoja osvojenja u svakom pravcu… U prisustvu carevu dovršeni behu ranije zapoĉeti pregovori o ţenidbi sina Miroslavljeva, mladoga Toljena, sa kćerkom Berhtolda IV. od Andehsa, Istarskoga Krajiškoga grofa i hrvatskog titularnog hercega. Po sporazumu trebalo je, da Toljen nasledi Miroslava
pre svoje braće, što srpski kneţevi potvrdiše rukovanjem; ugovoreno beše da Toljen primi nevestu u Istri idućega ĐurĊeva dne. U to prispeše u Niš izaslanici Petra od Bugarske da pozdrave cara Fridriha i da mu ponude pomoć protiv Grka. Posle šestodnevnog boravljenja u Nišu, Fridrih sa svojom vojskom kr ene dalje za Serdiku.
Na ţalost Niš je uskoro morao biti lišen l išen za neko vreme svojih Nemanjića. Posle prolaska krstaša, car Isak Angelos krenu iz Plovdiva prema Nišu, u nameri, da zarati na Srbe. Srbi se sukobiše sa Vizantiicima na Moravi. Borilo se je ţestoko i oĉajno. Sa jednoga visa sam car Isak pod oruţjem posmatrao je tok bitke. Sreća se nasmeši Grcima. Time je bila zapeĉaćena i sudbina Nemanjinog srpskog Niša. Srbi Nišlije ponovno su u svojoj varoši gledali mrske Grke. Niš je posle ove po njega nesretne bitke postao pograniĉna varoš vizantinske drţave.2) Kada Latini zauzeše Carigrad i tu utemeljiše novo carstvo (1204. -1261.), bugarskome se caru Kalojanu prohtelo, da postane naslednikom vizantiskih pokrajina. Ali njegovi se interesi u tom pogledu sukobiš e sa interssima ugarskog kralja Imre. I, zaista Imre se je silnim Kalojanom ogledao na Moravi i zauzeo
nekoliko episkopija, u koje je spadao i Niš. Kalojan se je bez ikakvog prava tuţio Inokentiju III. na ugarskog kralja Imra, što mu je oteo izmeĊu drugih i Nišku episkopiju, „koja je", govoraše on, „spadala u njegovu imperiju".3) Kalojan je imao tim manje pravo, što je Imre predao odmah Niš sa ostalim zauzetim episkopijama njihovom zakonitom srpskom vladaru Vukanu.
velikim ţupanom. Ujednom jevanĊelju koje je pisano u Rasu, naznaĉen je i kao veliki ţupan u niševskim predjeli. Vukan se js na istoku Srbije nazivao samo
Nu ova sreća po Nišlije dugo trajala nije. Silna vojska Kalojanova, sastavljena od Bugara i Kumanac Kumanaca, a, provali u srpske krajeve. Srbi moradoše napustiti Niš. Znamo, da je odmah zatim u Nišu bio vladikom neki Cirik. Za vreme ove tuĊinske vladavine o Iišu je govor, g ovor, kada su Boril i Hajnrih, brat Balduina I., bili preuzeli vojni pohod protiv Srba. Oni su se morali sramno povući, jer su 1214. 1214. god. u po noći bili toboţe poplašeni ĉudom sv. Simeona i to upravo kod Niša. O Nišu se govori, kada Hajnrih i Andreja II., kralj ugarski, sklopiše opasan savez po Stefana Prvovenĉanoga, Prvovenĉanoga, koga su oni nameravali istisnuti iz Srbije i njegove zemlje meĊu sobom podeliti. Po uskrsu 1215. godine oni udesiše, da se liĉno sastanu u
Nišu, na koji sastanak pozvaše i srpskoga vladaoca Stefana. Ovaj se je najpre sastao u Ravnu sa Andrijom, a opda su se obojica uputili prema Nišu u susret caru. Odnosi se svakako zategnuše toliko, da su Srbi bili zatvorili sve puteve tako, da se je car Hajnrih mogao vratiti vratiti natrag samo posredovanjem posredovanjem Andrije.
Niš je vidio u svojim zidinama zid inama i Roberta Kirtnejskog, novog latinskog cara (1220.1228.), kada je putovao za Carigrad.
Lepši dani nastadoše po Niš, kada je on, ako me i pre, ono sigurno odmah posle sjajne pobede Srba nad bugarskim carem Mihailom III kod Velbuţda (1330.), potpao opet pod svoje srpske vladare.
Nemanjići su ĉuvali Niš kao zenicu drţavnog oka. Oni su dobro d obro shvaćali svu njegovu strategisku vaţnost, pak zato su oni i pregnuli svim silama, da što bolje uĉvrste ovu strategisku taĉku. I Niš je bio jedna od polaznih taĉaka, s koje su srpskp vladari polazili na krvavo ratište. Tako se priĉa, pr iĉa, da je i Dušan Silni, idući jednom u boj, u crkvi Sv. Bogorodice Gabrovaĉke priĉestio svoju vojsku.4) Ali sjajno sunce sa neba srpskog Niša imalo je uskoro da ustupi mesto Polumesecu. Polumesecu. Pad Niša pod tursko gospodstvo biće krvava predigra kosovskoj katastrofi - poĉetku propadanja srpske nezavisnosti.
1) Niš je tada bio skoro prazan i svuda unaokolo su se videle ruševine. 2) 1190. ili 1194? 3) V. Episcopatus Bulgarie (sic) pertinent ad imperium meum, quos invasit et
detinet rex Hungariae. Kaloan Inoćentiju Inoćentiju III. Theiner cit. od Jireĉeka u Istoriji Srba. 4) Manastir
Gabrovac na 11/2 sat daleko od Nšia. Priĉa se, da su Nemanjići manastir podigli. Današnji je manastir podignut na ruševinama staroga. NIŠ OD 1386. DO ĆORĐA BRANKOVIĆA. Niš od 1386. do ĐorĊa Brankovića Bntka na Marici. - Turci osvajaju Niš. - Bitka na Ploĉniku. - Niš pod Turcima. Sibinjanin Janko i ĐorĊe Branković. B ranković. -ĐorĊe Kastriotić. - Niš je ustupljen ĐorĊu Brankoviću. - Turci opet osvajaju Niš Petak, 26. septembra 1371., bejaše, zaista, crni petak ne samo za Srpstvo nego po celo Jugoslavenstvo. Toga dana ne samo što je izginuo veći deo srpske vojske na Marici sa svojim vojskovoĊama: kraljem Vukašinom Vukašinom i despotom Uglješom; nego taj strašni srpski poraz bejaše poĉetak turskom gospodstvu nad srpskim zemljama. Godine 1380. eto Turaka već pred Ćuprijom. Da Lazarevi vojvode Crep i Vitomir ne razbiše junaĉki osmanlmsku vojsku, valjda bi se ova iste godine bila pojavila pred Nišem. Ali što se nije dogodilo 1380., desilo se je 1386. godine. Te je godine g odine Murat
pao pod Niš, posle nego bejaše osvojio Pirot. Svesni vaţnosti Niša i od kakovih bi teških posledica bio njegov pad, Srbi su punih 25 dana davali da vali ţestok otpor i oĉajno se borili. Ali ko da odoli po broju mnogo većoj sili ? I najzad Polumesec poĉe da baca svoju bledu svetlost na Gordi Grad slavne i velike prošlosti. Prva je posledica ovog poraza bila, da se je car Lazar obvezao za prvi put da plaća Turcima danak i to: 1. 1000 litara srebra na godinu i 2. 1000 konjanika za vojsku. Ovaj ugovor nije dugo trajao. Godine 1387. car Lazar
i bosanski kralj Tvrtko potukoše na Ploĉniku kod današnje Kuršumlije Kuršumlije Turke tako, da malo njih iznesoše iz krvavog megdana glave.
Bitka na Ploĉniku je sjajni blesak, b lesak, preteĉa ubitaĉnog groma groma - kosovske katastrofe. A ova je sledila iz ljutih ratova za Niš i oko Niša. Ulaskom Turaka u Niš, koji od graĊana ne padoše ţrtvom njihovog maĉa, oni se razbegoše, da po okolnim selima traţe utoĉište. Divne zgrade, koje su bile ures varoši, sravnjene su sa zemljom. Prp tome su iajvpše stradale crkve. Ovom prilikom nije samo porušena crkva sv. Pantelije, zaduţbina Nemanjeg nego i saborna crkva. Dobrim je Nišlijama uspelo, da na vreme sklone mošti sv. Prokopija i da ih prenesu u obliţnje mesto Koprijan, koje se je doc nije po svetitelju prozvalo gradom sv. Prokopija. To je današnje Prokuplje. Turci su kamenjem porušenih porušenih zgrada dizali sebi kuće na levoj obali Nišave. Tragova velikog grada na desnoj obali Nišave sve je više nestajalo tako, da nam putnici, koji su kroz Niš putovali u vreme turskog gospodstva, govore o Nišu kao o jednoj varoši, koja leţi na levoj strani Nišave. Godina 1443. ulevala je nade u srca porobljenih Nišlija, da idu u susret boljim i sretnijim vremenima. Te je godine silpa vojska sastavljema od Srba, MaĊara, Ĉeha i Poljaka krenula poznatim vojnim putem u pameri da Turĉina iz Evrope isteraju. Na ĉelu ove vojske bio je glasoviti junak Jovan Hunjadi, našemu narodu narodu poznat pod imenom Sibinjanin Sibinjanin Janko i sedi ĆorĊe Branković. B ranković. Prvi sukob sa Turcima, bio je 3. novembra u blizini Niša. Ali glavna turska sila još ne bejaše iz Marice amo prispela; samo paše od Vidina, Sofije i okoline iziĊoše na susret hrišćanskoj vojsci. I ĆurĊe i Janko borili su se viteški. 30.000 mrtvih Turaka pokriše Niško Polje, 4000 njih dopadoše ropstva a ostali Turci raspršte se kud koji. Po Andriji Kaĉiću bio bi docniji proslavljeni ban Albanije ĐorĊe Kastriotić, nazvan Škenderbeg, prouzroĉio prouzroĉio ovaj turski poraz. Kao devetogodišnji deĉak bio je poslan za taoca na dvor Murata II. i tu ga poturĉiše. Kada je odrastao, gledao je, kako da se dosine svoje dedovine, Albanije. Albanije. Murat ga pošalje p ošalje protiv Sibinjanin Janka. To je Škenderbegu dobro došlo. On potajno javi Sibinjanin Janku, da će mu predati carevu vojsku. I, zaista, za vreme borbe on okrenu leĊa i udari u beg. Usled ovoga nastade velika zabuna u turskim redovima, koja je završila uţasnim porazom po
neprijatelja hrišćanstva. Kaĉić je ove vesti crpao c rpao iz taljanskih istorika: Sagreda, Barlezija i Đanmarije, ali u koliko su ove pojedinosti taĉne, ne znamo; jedno će valjda biti sigurno: u bitci koja se je vodila kod Niša, na strani turskoj bio i Škenderbeg. Posle uţasnog poraza, on je upotrebio opštu smetnju i beg b eg Turaka i naterao Sultanovog tajnika, drţeći mu noţ na prsima, da potpiše naredbu na turskog glavara u gradu Kroji, da preda njemu u ruke taj grad. 13. novembra 1443.
god. Škenderbeg je bio već gospodar Kroje, a time zapoĉe samostalnost i junaĉko doba Albanije.
Godine 1444. po Segedinskom miru, na kom su ĐurĊu Brankoviću vraćene sve njegove zemlje. Niš je ustupljen, kao davnašnja baština vojvodi ĐurĊu Mrnjavĉeviću, unuku velikoga vojvode Gojka Mrnjavĉevića, brata Vukašinova, pošto je ovaj pokazao listine listine i povelje povelje od vladalaca, najpre najpre grĉkih pa onda onda srpskih, srpskih, da je Niš bio baština njegovih predaka. Niš nije dugo imao da uţiva blagodeti mira i slobode: 1459. god. Srbija postade turskim pašalukom, a time i Nemanjina varoš potpadne pod Turke. Niš će od sada više puta gledati, kako njegovim ulicama ili pored njegovih zidina prolaze horde azijatske u nameri da sasvim potĉine Krst Polumesecu.. I, zaista, eno već 1521. god. Sulejman II., najveći Sultan, što ga ikad Polumesecu Turci imaĊahu, krene golemu vojsku iz Carigrada protiv Ugarske. Predhodnica njegova pod Ahmed Taliom poĊe 27. juna iz Niša pravo na Šabac. Sulejman se je na ovom svom ratnom pohodu zadrţao u Nišu. Ali za Srbe Niša i okoline ne bejahu ovo dani Barbarose i Nemanje, nego dani boli i kobne slutnje!… 26. maja po hrišćanstvo kobne 1526. godine pred Niš pade silna vojska od preko 100.000 pešaka sa 300 topova i silnom konjicom, koju je predvodio Beglerbeg Anatolski. Tu se ovaj sastade sa Sultanom Sulejmanom, da odatle proslede i zatim
poraze hrišćansku vojsku kod Mohaĉa.
12. juna 1532. god. eto Sulejmana opet u Nišu sa 138.000 ljudi. U Nišu ga doĉekaju poslanici ugarskog kralja Ferdinanda: Lamberg i Nogaraĉa. Sultan prosledi od Niša dalje u nameri da osvoji Beĉ. Ali tu svoju ţelju on ispuniti nije mogao. NIŠ OD POLOVINE XV. VEKA DO 1809. GOD. Niš od polovine XV. veka do 1800. god. Kako se je putovalo u v reme tursko za Niš. Kakav je Niš izgledao. - Mahmud IV. i Kara Mustafa prolaze kroz Niš. - 23. septembra 1689. - Poţarevaĉki mir. Privremena okupacija Niša od strane Austrnjanaca 1737 god. - Niški Mitropolita ĐorĊe Petrović. - Eparhija Niška potpada pod carigradsku (patrijaršiju. - Janiĉari. -Kruadţalije u selu Malĉe Da vidimo sada, kakav je j e Niš izgledao za vreme Turskog gospodstva. Kolike li razlike izmeĊu našeg putovanja za Niš u doba carstva i sada! Jednom solidna rimska kaldrma sada je razrivena; valja ti paţljivu biti, da ne posrneš skupa sa konjem. Ali zato primećuješ jadnu raju, kako u gorskim krajevima u znoju lica svoga gradi uske staze i kaldrmiše ih neotesanim kamenjem.1) Uzdrţavanje ovih staza povereno je bilo bednoj raji. Badava se sada okrećeš, ne bi li ugledao udobne rimske Mutationes ili Mamsiones! U odreĊenoj daljini nailaziš na karavanske seralje,
proste pojate, koje su bile odreĊene za prenoćište ljudima i konjima. A one su bile takove, da su putnici u letno doba za lepa vremena voleli pr enoćiti, na svojim kolima pod vedrim nebom nego li pod njihovim krovom.
Mesto rimskih i srednjevekovnih utvrĊenja, koja su putnike branila od razbojniĉkih napadaja, na opasnijim prelazima bile su podignute palanke. Palankom se je zvala
ĉetvorouglasta ograda od zašiljenih kolaca, prepletenih sa trnjem i granama gra nama a obloţenih sa ilovaĉom. U unutrašnjosti palanke moglo je biti
1) Tnrtej srpskih ratova za osloboĊenje, Filip Višnjić, u jednoj od svojih pesama peva o propadanju ovih staza.
od 8 do 15 kuća, u kojima je kojima je bila smeštena smeštena mala vojna kolonija. kolonija. Na kocima si ĉesto ĉesto mogao, videti glave ubijenih neprijatelja. Posred palanke dizao se je drveni ili
kameni toranj. Putujući za Niš mogao si primetiti na uzvišenijim mestima po jednu kolibicu, u kojoj je bio straţar, a duţnost mu je bila, da ĉim izdaleka opazi putnike, dobovanjem dade znak, da ih je straţa ugledala. I ovu tešku duţnost morali su sami Srbi da vrše. Kao što su seljaci iz ostalih krajeva, tako su i oni iz okoline niške, naoruţani dugim štapovima, na konju morali ići pred ĉinovnicima, poslanicima stranih drţava ili ĉlanovima poslanstva da im put pokazuju; kod provalija i na drugim opasnim mestima da podupiru kola. Oni su prema traţenju pozajmljivali konje i kola, a ţivotne namirnice morali su davati bez ikakve nagrade. Za kurire nije bilo poštanskih kola, nego su oni naprosto od Srba rekvirirali konje. „Ĉauši, - kaţe Gerlah - imaju pravo da Srbinu, kojega prvoga prvoga na putu sretnu, oduzmu konja i da
na njemu nekoliko kilometara projaše. Jadan Srbin onda je morao da za ĉaušem trĉi i da svoga konja traţi."
Prvi, koji posle krstaških vojna spominje Niš je vitez Bertrandon B ertrandon de la Brokier, koji je god. 1433. iz Svete Zemlje putovao kroz kroz Carigrad, Niš i Beograd u svoju svoju otadţbinu Burgundiju. On se je na tome putu zadrţao i u Nišu. On kaţe, da je tvrĊava bila porušena, a isto tako da je i varoš leţala u ruševinama. Ali zato se oko Niša behu iznizala mnogobrojna sela; okolina je bila vrlo dobro obraĊena i ĉinnla je vrlo prijatan utisak. Odlazeći iz Niša De la Brokier nije udario starim putem za Braniĉevo, jer je ovaj u ovo doba bio napušten, nego je kod Mramora prebrodio Moravu, zatim je prešavši pr ešavši Jastrebac, stiggo u Kruševac, odakle je prosledio kroz Šumadiju za Beograd. Nuzgred budi reĉeno, ovim su istim putem prolazili Sibi njanin Janko i ĐurĊe Branković 1443., Sultan Sulejman 1529. i engleski putnik Braun 1669. godine.
Nekoliko godina docnije Niš je, kako nas izveštava Kontarini, brojio do 1500 kuća. U oĉi su upadale rimske i srednjevekovne ruševine. ruševine. U varoši je bila jaka kolonija trgovaca iz Dubrovnika i ostalih „dalmatinskih gradova, a bio je i priliĉan broj zanatlija iz Šibenika. Trgovci su po svoj prilici stanovali u Kuršumli-Hanovima (prostrane zgrade sa krovom od olova). U tim hanovima trgovci su imali svoje magazine; na gornjem spratu bili su im stanovi, a u prizemlju staje za konje. Bilo je opet i Kuršumli-Hanova, koji su bili prosta putniĉka svratišta. Svaki je putnik imao
pravo da u njima prenoći, ali je morao da sa sobom ponese potrebnu hranu. hranu. Ovi su Muslimana. Bilo ih je opet i takovih, koje hanovi bili uostalom zaduţbine poboţnih Muslimana. su Sultani i Veliki Veziri bili snabdeli mnogim dobrima, a u kojima je svaki stranac:
Hrišćanin, Jevrejin ili Musliman, bio on bogat ili siromah, imao pravo da proboravi mesa i pirinĉa za sebe; a tri dana. Za to vreme stranac bi besplatno primao hleba, mesa sena i zobi za konje.
Kuća je bilo na desnoj i levoj obali Nišave. Kako nam Doršvam poruĉuje, jednu je i drugu obalu Nišave vezao drveni most (1553.), doĉim se je, kako Benaljija izjavljuje, 1682. god. s jedne na drugu stranu reke prelazilo preko ćuprije od kamena. „Stanovnici su, kaţe Gerlah, Srbi, a njihov pop spada pod Peć." Oni su imali samo jednu crkvu i to drvenu, dok su Turci posedovali pet lepih dţamija od kamena. Teško si se mogao nameriti na kuću, u kojoj ne bi primetio po koji rimski kamen sa natpisom ili ornamentima. Plodno Niško Polje bilo je zapušteno, ali su se zato jasno primećivali tragovi negdašnje kulture. Samo po gdekojim mestima sadio se je pirinaĉ. Hamsa Beg je 1758. godine naselio dva napuštena sela oko Niša sa zarobljenicima iz Raba. Nešto zarazne bolesti, nešto opet ratovi decimiraše i Turke i u ispraţnjene delove gradske poĉeše se useljavati useljavati Srbi iz okolnih sela. Ali iz niških hanova nestajalo je i sve više dubrovaĉkih, mletaĉkih i jermenskih jermenskih trgovaca, a na njihovo mesto doĊoše drugi trgovci: Srbi, Grci, Vlasi i Bugari. Dubrovaĉki i venecijanski trgovci putovali su obiĉno preko Novog Pazara i Prokuplja.
Ovako je izgledao Niš, kada je 1683. godine bio svedokom još većeg s jaja nego li je to bilo, kada je on u svojoj sredini gostio Fridriha Barbarosu. Kroz Niš je pomenute godine u proleće prolazio sa silnom vojskom veliki vezir Kara Mustafa. Vojsku je do Beograda pratio i sam Sultan Mahmud IV. Nikada, pa ni za vremena Sulejmana
Velikoga, ne bijaše veće pompe. Ne samo odelo paša i pojedinih boraca, nego i uzde i sedla i druga oprema, - sve se blistaše zlatom i dragim kamenjem. Od vremena Darija i Kserksa ne bejaše bogatije i raskošnije opreme ratnoga pohoda. Paše i veziri vodili su sa sobom hareme, pa i Sultan je sa sobom imao jedan deo svoga harema. Tri stotine svilom i kadifom najblistavije okićenih konja i kola! Turci nišliski su sa ponosom i velikim nadama posmatrali silnu i sjajnu vojsku, a Srbi su je pratili sa strahom i zebnjom u srcu znajući da ona kreće protiv Krsta. Srećom po celo hrišćanstvo Kara -Mustafa je pomenute već 1683. godine potuĉen pod zidinama Beĉa. Godine 1689. i bednoj raji u Nišu sinu traĉak nade u bolje dane! U leto pomenute godine krene iz Niša Serašćer Arap Redţep protiv Ludviga, Badenskog Markgrafa. 30. avgusta Ludvig hametom potuĉe Serašćera kod Batoĉine i zarobivši mu ceo stan, 108 topova, 1000 kamila, 500 mazaga, 100 kola i 2000 bivola, ceo municiski i
provijantski tren i mnogo oruţja, krene dalje prema Nišu. Ali oskudica u izdrţavanju i novcu privezala je bila Markgrafa za stan batoĉinski do 1. septembra. Serašćer ovim dobije vremena, da se pribere, da gubitak iz Sofije naknadi i da disciplinu u vojsci uspostavi. Došav u Niš, odmah je nastao, da ga za odbranu udesi. On pred
njim podigne utvrĊeni stan i u tom opšanĉenom poloţaju oĉekivao je sasvim mirno nemaĉku vojsku.
MeĊutim na proklamaciju ĐorĊa Brankovića ustali ustali narod u Srbiji, koji je brojio oko 36.000 pod oruţjem, jednako je ĉistio zemlju od Turaka i mnoga mesta i tvrĊave osvajao. S ovog je razloga Ludvig mogao 1. septembra sasvim bezbriţno preko Jagodine, Paraćina, Raţnja i Aleksinca nastupati k Nišu. 23. septembra Srbi n Nemci potuku pred Nišem tursku vojsku i tako varoš pade u hrišćanske ruke. Ludvig kao trofeje pošalje 15 turskih barjaka caru u Beĉ. Pošto se je Markgraf ulogorio u Nišu, Ċeneral Pikolomnin uzme nešto svoje vojske i više Srba dobrovoljaca i zauzme Belu Palanku, Pirot, pa onda Leskovac i Prokuplje. No Austrijanci su se mogli samo za kratko vreme odrţati u Nišu. U našim letopisima je zabeleţeno: zabeleţeno: Bist u Nišu Nišu Nemac 3 meseca i poide Beligradu, na na svoju granicu. granicu. Dakle, već 1690. god. Niš je opet bio b io u turskim rukama. Te godine krene veliki vezir Mustafa Ĉuprilić sa 100.000 vojske protiv Austrijanaca i bez velike muke osvoji ponovno Niš. Godine 1717. Niš je ponovno gledao, kako vezir Halil sa 150.000 vojske kreće u pomoć beogradskom paši Mustafi. Ovu je vojsku porazio Evgenije Savojski. Pobeda Poţarevaĉkog g mira, koji je potpisan princa Evgenija nad Polumesecem dovela je do Poţarevaĉko 18. jula 1718. Na ţalost prema ovom ugovoru Niš je ostao u turskim rukama. A evo koji su razlozi navodili princa Evgenija da prepusti Turcima Niš. IzmeĊu Beograda i Niša nije bilo nikakvog vaţnijeg mesta, pa i Niš bi se mogao lako osvojiti, ali ne lako i odrţati. Poglavita jaĉina neprijateljske zemlje stoji u tome, što je prostrana, a prazna i pusta. Primer P rimer Ludviga Badenskog, koji je 1690. morao napustiti Niš, dovoljno dokazuje, koliko bi opasno bilo duboko ulaziti u neprijateljsku zemlju, a
nemati izgleda u njoj se stalno i odrţati. Samo ovakav razlog mogao je Evgenija zadrţati na meĊi bez Niša.
Da je princ pr inc Evgenije imao pravo, dokazaće donekle i privremena okupacija Niša od strane Austrijanaca 1737. god. Te godine Austrija kao saveznica Rusije oglasi rat
Turskoj i s vojskom svojom uĊe u Srbiju. Graf Valis i Ċeneral Rajperg obrate se pismenom proklamacijom proklamacijom na srpski narod pozivljuć pozivljućii ga na ustanak protiv Turaka i obećavajući mu vaskrs stare nezavisnosti. nezavisnosti. Na ovaj se poziv Srbi listom digoše. U to doba na vladiĉanskoj stolici u Nišu sedeo je metropolit ĐorĊe Popović. Popović. Granice su se njegove eparhije pruţale uz Nišavu do njenog izvora, niz Moravu sve do ispod Paraćina i obuhvatale su Svrljig, Kuršumliju i Leskovac. Ovome arhijer eju pevalo se je ovako mnogolestvo: mnogolestvo: Preosveštene Preosveštenejšemu jšemu i slovešnejše slovešnejšemu mu ocu i gospodinu našemu, mitropolitu ţe bogospasajemije jeparhije niške sa okrstnimi stranami, gospodam gospodinu, gospodinu, gospodinu ocu i uĉitelju našemu Kirju, Kirju, Kir Georgiju, mnoga jemu leta! Metropolit ĐorĊe dušom i srcem pristane uz pećskog patrijara Arsenija IV., koji je uz još neke vladike bio glavni pokretaĉ i upravljaĉ tog narodnog pokreta.
Maršal Sekendorf bez boja zauze 12. jula 1737 god. Niš. Sekendorf dade podignuti današnje gradske zidine, koje su 1690. god. bile samo jedan slabi poljski šanac. No sreća izneveri ćesarove zastave i Sekendorf morade posle sama dva meseca da napusti Niš. Karakteristiĉna je jedna njegova beleška, koja se odnosi na odlazak iz Niša. Evo je: „Malo pre dao sam pokositi i dići ispred logora, koji sam podigao u
Npšu sa strane, otkuda će neprijatelj doći, sve što moţe posluţiti za hranu i furaţ, a gotovu hranu razneti u planine. Zatim sam iskupio sve odliĉnije meštane i kazao im (da bih ih odrţao u dobrom raspoloţenju raspoloţenju i uzdanju), da se ja samo do Jagodine vraćam, da se tu sa ostalom našom vojskom vojskom sastanem, pa ću otuda odmah zatim doći Nišu u pomoć. Zato neka oni, meĊ utim, posednu Strelac, Leskovac, Pirot n Prokuplje, i neka ih zasedama obezbede."
Za austriskom vojskom, koja se je povlaĉila k Savi i Dunavu, nagne i patrijara Arsenije IV., niški mitropolit ĐorĊe i vladike: uţiĉko -ariljski i novopazarski s nekolikim svet ovnim voĊama i nebrojenom mnoţnnom naroda. Pošto je bosanski vezir Ali-Paša potukao Austrijance kod Banjaluke, Zvornika i prisilio na pre¬daju Uţice i Rudnik, on poĊe u poteru za Srbima, koji su sa Austrijancima išli da se sele preko Save. On stiţe teretni zbeg; što mu ruku dopade, sve iseĉe, a umakoše mu do 1200 duša. Ali kako su se Turci tek iza odlaska austriske vojske svetili jadnim Srbima! Po
raĉunu Rajićevom, propalo je onda oko 80.000 duša srpskoga naroda. A koliko Nišlija, spada u taj broj? br oj? Bez sumn je mnogo! mnogo! Niš je, dakle, opet pao u tursko ropstvo. Do sada je on imao i u ropstvu svoje anĊele utešitelje, utešitelje, koji su ga podrţavali da ne klone, a nadom ga ispunjavali u bolju budućnost. Ti anĊeli, bili su njegovi duhovni pastiri, ljudi iste krvi i istoga jezika, bili su to vladike, koje je u Niš slala pećska patrijaršija. Ali, eto, sada će mu i ta zvezda utehe pasti sa tamnog horizonta njegovog patniĉkog ropskog ropskog ţivota. Poslednji vladika niški, koji je u Niš N iš poslan iz pećske patrijaršije, bio je vladika Gavrilo. Godine 1765. carigradski patrijara Samujlo zakupi od Turaka pećsku patrijaršiju i tako i niška eparhija potpade pod vrhovnu duhovnu jurizdikciju jurizdikciju carigradske, patrijaršije. Prvi vladika, koji je iz Carigrada poslan u Niš, zvao se je Makarije I. Ovaj vladika beše hrom u jednu nogu, zato su ga svi zvali: Topal Makarije. Priĉa se, da su ga u crkvu vozali u kolicama a u vladiĉanski sto dizali su ga na rukama. Za njim je došao Makarije II. Posle ovoga u Niš je j e prispeo Melentije Muĉenik, o kojemu će biti go vora na drugom mestu. Godine 1788. Austrija je ratovala sa Turskom. Srbi, koje je predvodio glasoviti Koĉa Petrović, pomagali su Austrijancima u nadi, da će im ipak jednom granuti sunce slobode. Ali i ovoga puta izneveri izneveri ih nada. Rat je trajao tri godine dana, pa su se
Nemci pomirili s Turcima, a naš je j e narod ostao da i dalje robuje. U tom teškom razoĉaranju, jedna je taĉka ugovora sklopljenog izmeĊu Nemaca i Turaka, donekle mogla ublaţiti gorku muku, koju je vekovima srpski narod muĉio. Prema toj taĉki b ednoj raji, nisu se smeli naseljavati i ugovora Janiĉari, koji su toliko jada zadavali bednoj ţiveti u Srbiji. Kao ĉoveka, koji će biti u stanju da u praksu privede pomenutu taĉku ugovora, Visoka Porta odredi za beogradsko beogradskog g pašu Bećir -Pašu. Bećir-Paša doće najpre u Niš sa carevim fermanom, u kome je bilo nareĊeno, da janjiĉari pe smeju ţiveti u Srbiji. K paši u Niš doĊoše mnogi Turci i spahije, a prispeo bejaše i DeliAhmet sa svojim janjiĉarima. Bećir -Paša najpre uvreba Deli-Ahmeta i ubije ga; zatim, proĉitavši u Nišu carski ferman, prosledi dalje za Beograd. Janiĉari proterani iz Beogradskog pašaluka, stadoše se kupiti oko carevog odmetnika vidinskog paše
Pazvan-Ogle.
Ovaj je pobeĊivao carsku vojsku i otimao je Sultanu gradove. Tako u njegovoj vlasti bejahu: Rušĉuk, Sofija, Nikopolj i dr. Moţe biti po nagovoru janiĉara, poĉe napadati i na Srbiju. Sasvim prirodno, da nije mimoišao i Niša. Ali njegovi Krdţalije t. j. vojnici, koje su Turci za vreme rata uzimali za novac, ne imajući topova, nisu ništa mogli Nišu i njeg ovoj posadi. Ali su zato oni po selima harali i zulum poĉinjali. Od mnogih zala njihovih da pomenemo samo ono, što se priĉa o jednom njihovom njihovom prolazu kroz kroz selo Malĉe: Malĉe: „Ljuti, što ništa ništa Nišu mogli mogli nisu, krdţalije krdţalije su se vraćali ka Gramadi. U tom tom povratku udare na selo Malĉe. Seljaci, opazivši ih, a znajući kako su zli, zatvore se i pobegnu u crkvu seosku, koja je bila ozidana na svod. Krdţalije opkole crkvu, provale joj svod na krovu i unutra bace trmke, da bi ĉele pecale ljude. Posle toga zapale ruĉice od suve konoplje i ubace ih u crkvu. Već su neki poĉeli grdno prljiti se i goreti a na polje nisu smeli izići. Tada se Krdţalije popnu na krov od crkve i stanu pucati dole u ljude, u ţene, u decu kao u kakvu zverad. Mnogo ljudi, ţena i dece tu izgibe, a crkva se nagrdi i upropasti." Krvava li je istrrija naroda: našega! Ali Niš će još mnogo krvi proliti, dok mu ne zasija sunce veĉne narodne slobode. NIŠ OD NOGIBIJE KAMENIĈKE (1809.) DO OSLOBOĐENjA (1877.). Kameniĉka pogibija. - Ćele-Kula. - Vladika Melentije i drugovi - Od Niške eparhije otkida se: Pirot, Bela Palanka i još mnoga sela. - Ustanak pod vodstvo vodstvom m popa Mite iz Niša i ĐurĊana Jovića - Ustanak 16. nišavskih sela. - Okolina Niša opet se buni 1835. god. - Kuga u Nišu. - Buna od 1841. god. -Vladika Ćir-Venedikt II. - Ţalbe seljaka na spahije. - Vladika Janićije. - Prosveta u ovo doba i uĉitelj Atanasije Petrović. - Borba izmeĊu Egzarhata i car. Patrijaršije Veliko delo osloboĊenja već bejaše zapoĉelo. Inaugurisao ga je Topolski Besmrtnik. Od ĐorĊa se već Stanbol trese, krvoţedni otac kuge. Godine 1809. po predlogu i zahtevu Rusije, da Srbi udare na Turke i to ĉim pre, Srpski Sovjet svojom proklamacijom od 21. februara, iste godine pozivlje Srbe na oruţje, preporuĉuje im slogu i da pomaţu ĐorĊa Petrovića iz Topole, diku i odbranu Srba. KaraĊorĊe razdeli vojsku na troje: sam se je uputio preko uţiĉkog okruga u Staru Srbiju; na Drinu je poslao kneza Simu Markovića, a prema Nišu Miloja Petrovića Trnavca. Milojeve trupe bile su već 15. aprila 1809. god. koncentrisane kod Deligrada, odakle odmah zatim krenu on sa vojvodama: Petrom Dobrnjcem, Dobrnjcem, Stevanom SinĊelićem, Hajduk Veljkom Petrovićem, Ilijom Barjaktarovićem i Pauljem Matejićem k Nišu. 18000 srpskih sokolova sa 2 poljska topa, 2 šestofuntaša i sa 7 topova za šanac kreću eto prema Nemanjinom Ponosu u nadi, da će nad tim gradom veselo zakliktati "Beli Orao!
Kada se je srpska vojska primicala Nišu, ĉuveni Ilija Strelja, nazvan Leskovaĉki hajduk, doleti u Vlasotince. U ĉas on oko sebe okupi oko 450 ljudi. Strelja pošalje Savu Dedobarca da zatvori put u Klisuri na Proseĉenici. Sava izvrši naredbu i druţinu sa svom dţebanom smesti smesti u jedan j edan han kraj Morave. Turci doĊu, udare na han i potpale barut. Polovina Savinih drugova pogiboše, a ostali se razbegoše. Turci zapale Vlaso tince i sva okolna sela, koja su bila pristala uza
Strelju. U isto vreme spremao je na ustanak junaĉke Zaplanjce, Cvetko Dekić iz sela Berbatova. Nekakav vajni Srbin pozove tajno Turke u Eminovu Kutinu, koji doĊu i opkole logor, u kojemu je Cvetko zapovedao. Zapodene se krvavi boj, u
kome Cvetko Dekić pade junaĉki. Zna se takoĊe, da je u isto vreme kao ustanik marljivo radio i neki Neša, popov sin iz sela Berbatova. Vojska je pristupila Nišu od Svrljiga, drţeći da je Niš s te strane najslabije zaštićen. ap rila. prispela na Kamenicu. Prevalivši oko 40 kilometara puta, vojska je već 21. aprila. Tu je odrţan ratni savet. Pošto je prevladalo gledište Hajduk Veljka i Petra Dobrnjca, da se ne udara odmah na Niš, kako je to hteo Miloje Petrović; poĉeli su se kopati šanĉevi i utvrĊivati poloţaji. Raspored trupa bio je po šanĉevima, a ovih je bilo svega šest. Prvi Pr vi je bio više Matejevaca pod komandom Ilije Barjaktarovića; drugi na Ravništu kod Kamenic Kamenicee pod liĉnom komandom glavnog zapovednika Miloja Petrovića Trvavca; treći kod Donjih Matejevaca, u kojemu su bili bećari Miloja Petrovića; u ĉetvrtom šancu kod Gornjih Matejevaca bio je glasoviti Hajduk Ha jduk Veljko sa konjicom. Vojska u šancu stajala je pod komandom Petra Dobrnjca; iznad Kamenice više crkve bio je peti šanac, u kojemu s e je nalazila rezerva, sa kojom je komandovao mlavski vojvoda Paulj Matejić; na plodnom izbrešku, blagoj kosi, Viniku na istok, bilo je mesto, ĉije će ime, posle ove tragiĉne ali a li slavne bitke, biti uneseno u stranice besmrtnosti velike narodne istorije. Na tom mestu na Ĉegru bio je šanac besmrtnog Resavca sa tri hiljade heroja i 3 topa.
Protiv srpske vojske stajala je turska sila od prilike nešto preko 30.000 ljudi, većinom konjanici. Tu je u prvom redu bio sav niški garnizon sa tri paše: Mustafa Paša Đakovaĉki, Mahmut-Paša Prizrenski i Malić Dţinić-Paša Prištevski. Ceo je niški garnizon mogao imati nešto preko 10.000 boraca. Nekoliko dana pre glavnog i odluĉnog napada na Srbe, turska vojska dobila je pojaĉanje u jaĉini od 20.000 ljudi pod Izmajil Bejem. Celom je neprijateljskom vojskom komandovao komandant
niškog garnizona energiĉni Huršid Paša. Protivniĉke sile bile su rasporeĊene ovako: pešadija i artiljerija u niškoj tvrĊavi, a konjvca se protegla na prostoru izmeĊu Niša i Niške Banje. Dok se Huršid Paša nije osoćao dovoljno jak, on je nareĊivao da se vrše samo ispadi na srpsku vojsku. Zatim su sledili napadi tako, da su Srbi do 18. maja
junaĉki odbili tri papada turske vojske, vojske, kojom je komandovao Šašin Paša iz iz Leskovca. Kada se je turska vojska pojaĉala d olaskom Izmail Beja, preduzela je diverziju ka Knjaţevcu. Radi opasnosti s boka Hajduk Veljko ode s konjicom da brani Grgusovac, a malo zatim poĊe mu u pomoć i vojvoda Petar Dobrnjac tako, da ova dva junaka nisu uĉestvovali pri glavnom napadu turske vojske na Ĉegar. Da jesu, verovatno verovatno je, da bi bitka bila bila uzela sasvim sasvim drugi tok. Svakako, Svakako, jedno je
sigurno, da je Kameniĉkoj katastrofi kriva nesloga srpskih voĊa. Treba znati, da je sve do 1809. god. glavnim zapovednikom u Deligradu bio pobednik nad Ibrahim
Pašom Skadarskim vojvoda Petar Dobrnjac, ĉovek, koji je tolike turske napade na Grad Junaka odbio. Pomenute godine smeni ga nesposoban ĉovek, ĉovek, koji nije bio u stanju, da ispuni onako povereni zadatak, kako ga je u isto vreme ispunjavao Topolski Lav i Si ma Marković. Taj je ĉovek bio Miloje Petrović Trnavac. Ĉim je on
primio komandu nad ratnim kontingentom, kontingentom, koji je stupao prema Nišu, vojska se je odmah podelila na pristalice Milojeve i Petrove. Za sve su ovo sigurno znali i Turci, Dobrnjca i Hajduk Hajduk Veljka i našli pak stoga, kada su 18. ma ja napali na šanac Petra Dobrnjca
ga prazna; nije im bilo teško odluĉiti se, da odmah sutra dan 19. maja izvrše glavni napad na šanac vojvode SinĊelića. SinĊelića. 19. maja bio je sreda po svetoj Trojici. Rano u jutro sledio je neprijateljski napad
na šanac vojvode Stevana SinĊelića. Napad je sledio ovim redom: napred je
nastupala konjica tako, da su prvi bili beli konji, pa zeleni, pa alatasti, pa doratasti, pa najposle crni. Pred prvim redom konjice bila su dva konjiĉka topa. - Pešadija je nastupala sa strane i iza konjice, a artiljerija je imala pomagati napad sa Vinika.
Napadajućom vojskom komandovao komandovao je Šašin Paša iz Leskovca. Pošto Turci izvršiše molitvu, stadoše se lagano pribliţavati šancu Resavskog Vojvode. Kad se šancu primakoše, Srbi ospu na njih plotun; i tako otpoĉe borba. Turci su besno napadali, a Srbi su se kao lavovi branili bra nili i ţestoke napade odbijali. SinĊelić je toga dana odbio pet juriša. Sunce je već zapadalo, a vojnici srpski iz drugih šanĉeva nisu u pomoć dolazili SinĊeliću, ili što nisu mogli bez konjice, ili što Miloje nije hteo da da. Najzad Turci preko svojih mrtvih drugova navale u šanac i stanu se klati i gušati sa Srbima. Resavski Heroj, videći da je sve izgubljeno, sasu svoj pištolj u dţebanu, koja se je u šancu nalazila, te on sa mnogim Turcima i sa ono Srba, što je bilo oko njega, odleti u vazduh. Ovo se je dogodilo, kada se je mrak već bio snustio na zemlju. Veliĉanstven prizor u svojoj grozoti! Niš je sa plamenog sjaja izgledao kao usred dana! Grozota prizora bila je merilo veliĉine herojske duše Stevana SinĊelića!… Što je uzrok ovome porazu? Je li, zaista, Miloje Petrović, P etrović, kako se priĉa, za lubenicu punu zlatnih dukdta izdao svetu stvar srpstva? Ne verujemo! Narod u svakom
porazu naĊe svoga Vuka Brankovića! Uzrok pogibiji na Ĉegru mi smo mogli lako pogoditi: nesloga meĊu voĊama, meĊusobna omraza, nesposobnost glavnog komandanta i ono, što je iz ovoga sledilo: nezadovoljstvo i neraspoloţen neraspoloţenje je meĊu vojnicima. Jasno je, da u ovakovim prilikama nije moglo biti jedinstva akcije, a prema tome ni pobede.
Što u šancu na Ĉegru što u drugim šanĉevima i pri odstupanju srpske vojske prema Deligradu, palo je do ĉetiri hiljade Srba, a Turaka je poginulo preko deset hiljada. Poraz na Kamenici zadrţao je pobedon pobedonosno osno napredovanje srpsk e vojske u Bosni i u Sandţaku, te se Srbi povukoše na svoje stare granice. Posle katastrofe na Ĉegru, da Srbima više ni na kraj kra j pameti došlo ne bi, da svoj Niš oslobaĊaju; Huršid Paša Niški obreĉe po 25 groša za svaku srpsku glavu, koja mu se donese. Ćurĉijama Srbima naredi, da te glave oderu. Koţe je onda punio pamukom i slao u Carigrad, a od lobanja ozidao je Ćele-Kulu, na carigradskrm drumu pored ţeljezniĉke ţeljezniĉke pruge, koja vodi u Pirot a na 21/2 km. od Niša. Priĉa se takoĊe, da je paša bio zapovedio, da se telesa poubijanih Srba strpaju u neki jarak i zagrnu zemljom, a sutradan se prisetio i naredio, da se zagrnuta telesa
opet odgrnu, da ih raznesu i pojedu psi. A i ovu neĉoveĉnu, groznu naredbu imali imali su izvršiti Srbi!
Ćele-Kula je ĉetvorougaona, a visoka je do peg metara. Na svakoj strani kule zevaju u 14 redova rupe. U svakom redu njih 17, dakle svega 952. U svaku su rupu Turci uzidali po jednu srpsku glavu. Glave su vremenom poispadale ili su
poizvaĊene, ali su sve prazne i mraĉne šupljine uţasni i reĉiti svedoci strašne prošlosti i muĉeništva srpskoga naroda. Ko hoće da taĉno prosudi, što sloboda vredi, neka. zastane samih pet minuta pred ovim spomenikom nad. spomenicima!… Mitad Paša je hteo da poruši Ćele-Kulu, da tako izbriše taj spomeni spomenikk krvološtva sa lica zemlje, ali niški Turci odoše ĉak u Stambol, da se na pašu tuţe, i tako je ta kula ostala potomstvu hrabrih ĉegarskih junaka kao veĉiti spomenik junaĉkih podviga njihovih otaca. Poboţni seljaci iz okoline vadili su potajno glave i sahranjivali ih na groblja. Kada je srpska vojska 1877. god. zauzela Niš, od 952 glave zatekla je samo tri. Nad Ćele-Kulom podignuta je 1900 god. lepa kapela, pred kojom se svake godine 1. juna (19. maja) vrši pomen Stevanu SinĊeliću i njegovim junaĉkim drugovima.
Kod Ćele-Kule, te jedinstvene piramide najgroznijeg varvarstva, ali u isto vreme i najsvetlijeg muĉeništva muĉeništva za ideale ĉoveĉanstva, zadrţao se je bio i glasoviti Lamartin i zatim napisao i ono proroĉanstvo proroĉanstvo,, koje se je u naše dane ispunilo: „Skoro će i Niš biši njihov (srpski); ali i onda neka oni ovu kulu u celosti saĉuvaju, jer će ona njihovu decu uĉiti, šta vredi nezavisnost naroda, pokazujući kakvom su je cenom njihovi oĉevi platili i otkupili." Ali ni Ćele-Kula nije još bila dovoljna! Niš je imao da ţrtvenik ĉoveĉanske veliĉine veliĉine oblije sa potocima dragocene krvi najbolje svoje dece! Ćele -Kula nije mogla da zastraši Nišlije, ona im ješta više davala podstreka za dela, kojima se sloboda stiĉe. Jer su se u Turskoj primećivali pr imećivali simptomi simptomi propadanja, jer su potlaĉeni narodi u stajali protiv ugnjetaĉa; nije ni Šumadija mirovala, ona se je pod Takovskim junakom kretala na borbu za svoju slobodu.
Ustanak u aprilu 1821. god. na drugoj strani turske carevine i uspesi Kneza Miloša ulevali su mnogo nade u bolju budućnost jadnoj srpsko j raji. Koji Koji su se u narodu umom i poloţajem isticali, znali su vrlo dobro, da treba biti pripravan ze svaki sluĉaj, pa su stoga potajno spremali ljude na ustanak. Kako uvek, tako je i sada Niš bio meĊu prvima. Duša narodnom pregnuću za za slobodu vere i ognjišta ognj išta u Nišu bio je uzorni sveštenik u svakom pogledu, vladika Melentije, pa rodoljubi: prota Stojan Popović, sveštenik ĐorĊe Cincarin, ugledni i imućni niški graĊani: graĊa ni: Mladen Ovĉarević, Golub Mutavdţija i Radisav Ekmešĉibaš Ekmešĉibaša. a. Nastojanje ovih rodoljuba bilo jetime olakšano, što je niški zapovednik Ali-Paša bio dosta popustljiv prema vladici Melentiju i njegovim saradnicima.
U cilju da se u Srbiji uguši svaki, pa i najmanji pokušaj ustanka, o Trojicama 1821. god. stiţe u Niš Husejin Paša sa 8000 ljudi. On naredi odmah, da se pogubi Ali Paša, jer da je bio odviše popustljiv lrema vladici Melentiju. elentije;; prota Stojan, pop ĐorĊe, Mladen, Radisav i Drugog dana Trojice vladika M elentije Golub behu uhapšeni.
Nekim dobrim prijateljima, koji Melentiju i proti Stojanu ponudiše priliku da uteku; vladika muĉenik odgovori: „Nećemo! Bolje je da stradamo nas dvojica nego toliki narod zbog nas. Jednom se mora umreti".
Kod niškog mosta već su bila podignuta šestora vešala i konopci spušteni. Vladika je išao napred; napred; za njim prota Stojan sa ostalom ostalom ĉetvoricom. ĉetvoricom. Svi Svi behu vedri, vedri, mirni, ozbiljni kao da idu u crkvu. Vladika uze svoj konopac, prekrsti se,
zamku za vrat, reĉe:
tri put ga blagoslovi pa, nadenuvši sam sebi
„Sad, sinci, vucite!" Za trenut oka vladika izdahnu svoju plemenitu dušu. Prota Stojan pod vešalima reĉe: „Ne moţe se sav narod povešati!…" povešati!…" I on ode za svojim svojim vladikom. I ostala ĉetvorica ĉetvorica doĊoše pod vešala, ter se lasno rastadoše suncem zatoĉnici mrijet naviknuti. Dok je krvnik ove uţasne presude, gledajući toliko herojstvo, morao i pro volje da usklikne u ĉudu: „Jazuk što nisu Muslimani!" - dotle je tajanstveni glas pravde dovikivao azijatskim krvolocima: Boj se onoga, tko je viko bez golema mrijet jada!
Istoga dana, kada su ove uzvišene ţrtve umirale za ideale ĉoveĉanstva, Vlasotinci Vlasotinci su spaljeni po drugi put.
Posle tragiĉne smrti vladike Melengija, u Carigradu se naĊe za potrebno, da se i u Pirotu postavi vladika. Toga radi oduzmu se od Niške eparhije: Pirot, Bela Palanka i još mnoga sela. sela. Krv prolivena na Ĉegru i pored nišavskog mosta bila je ţivotvorno seme, iz kojega su imali da izniknu heroji ĉoveĉanskih sloboda, velikani, koji će samopre gornim svojim pregnućem i dragocenom svojom krvlju ispisati ne samo najlepše stranice istorije Konstantinovog Konstantinovog grada nego i istorije celoga Srpstva. I ovi se heroji, eto, već pojavljuju! Ustanak, koji je buknuo na kraju 1832.-1833.
god. u nahiji aleksinaĉko j, raţanjskoj, paraćinskoj i kruševaĉkoj, primorao je Portu da Srbiji ustupi izvesne okrge, Graniĉna rusko -turska komisija, ne hoteći granicu suviše primaći gradu Nišu, spusti je od Supovca sve Moravom do sela Katuna. Usled toga ostadoše mnoga da lje pod Turskom. Narod tih sela sela,1) koja su se nadala da će pripasti Srbiji, i dalje skoĉi stoga na oruţje nod vodstvom Popa Mite iz Niša i ĐurĊana Jovića. Ovaj ustanak Turci ugušiše u krvi u gradu Ţelezniku. I u Nišu je vladalo isto raspoloţenje kao i u okolini. Nije Nišlije bolelo, što su povlaĉenjem novih granica od niške eparhije oduzeta mesta: Aleksin Aleksinac, ac, Raţanj, Kruševac i Paraćin; nego zato što i Niš nije pripao novoj Kneţevini Srbiji. I kao da i to nije bilo dovoljno, Turci su poĉinjali takove zulume u narodu, d a ovome nije
preostajalo drugo nego ili da ma kud bega, ili da se lati oruţja. Nezakonitim i neĉoveĉnom neĉoveĉno m postupanju Turaka bio je bez sumnje kriv Salih Paša, koji je za Mutesarifa prispeo u Niš poĉetkom 1835. god. Paša je bio slab i odviše umno ograniĉen, a da je mogao zauzdati besne turske ĉinovnike. MeĊutim seljaci iz 16 nišavskih sela latiše se ubojnih cevi u nadi, da će zulumu kraj uĉiniti. Seljaci su mnogo polagali na knjaza Miloša, pa mu se zato i obratiše ovim pismom, iz kojega se jasno razbira, što i koli koliko ko je jadna srpska raja imala da trpi trp i u Nišu i uokolini. Evo što sela poruĉuju knjazu Milošu: „Molimo Boga Boga za tvoje zdravlje. zdravlje. Ti i Bog danas! danas! Sirotinja kuka kuka i plaĉe, do Boga Boga se ĉuje! Danas što se zulum poĉinaja kako se je sirotinja predala! Serdar iskoĉija 50 ĉoveka Turĉina. I odovud Toponicu taja sela sva je sirotinja u planinu utekla: što beše za rabotu ĉovek, on je kuću ostavio, ali Turci po kućah padoše; devojke pri njih dokaraše od sedam godina, i njih ti posmešiše posmešiše.. Sirotinja tebe se je poklonila pod tvome krilu gospodare!…. Danas hoće sirotinja da izgine. Mnogo zulum poĉinjen! Sirotinja danas Turĉinu se pokoriti neće, zašto? Od zuluma! 1) Mezgraja, Donja i Gornja Toponica, Donja i Gornja Trnava, Velje-Polje, Miljkovac i dr, Slavni veliki Gospodare !
Naša desna kruna (?). Januara 1835."
Što će na ovo Takovski Junak? On odmah pošalje u Niš Avrama Petronijevića sa svojim ruĉnim pismom za Salih Pašu. U pismu naroĉitim diplomatskim taktom, koji je bio odlika knjaza knjaza Miloša, on se se zauzimlje, zauzimlje, da i hristijani ne postradaju. MeĊutim, MeĊutim, i pre nego je Mutesarif primio pismo, ustanak je bio ugušen. Paša je bio pozvao ustanike, da se raziĊu svojim kućama; a kad oni toga uĉiniti nisu hteli, on ih je oruţanom rukom na to prisilio. Ipak sve se je svršilo tako, da su kmetovi došli k veziru i onda u prisustvu serdara Stevana Stojanovića ugovoreno je, da Salih Paša neće više u narod šiljati zulumćare i da će im dati naroĉitog vilajetskog kneza, preko kojega će on naredbe izdavati. Ali ovaj sporazum nije ni mesec dana traja o,
jer se već prvih dana marta iste godine 1835. ponovno pobunila okolina Niša. Raja prebaci na granicu Srbije ţene, decu i stoku i obrati se, dakako, i sada knjazu Milošu ovim pismom: „ Svetli Gospodare, Gospodare, umilostivi umilostivi se na našu našu sirotinju! Sirotinja mnogo je izginula: 300 ĉoveka besmo; ostade 100 ĉoveka; u tvoju zemlju prebegosmo; prebegosmo; tvoj serdar bie, ia ne tera u turci da idemo. Što otoše i oni poginuše. Sva sela pusto ostanula; ništa nije ostanulo; ovce otkaraše, goveda otkaraše, vino istoĉiše, ţito otnesoše, d ecu posekoše, ruke na decu ocekoše, uši ocekoše. Ništa ne ostade. Sirošinja cvili i pišti do Boga se ĉuje. Svetli Gospodare, ti otac nad nas! Pruţi tvoju svetlu ruku nad nas! Mi sirotinja tvoja pokorita. Na turĉina više mi raja ne moţemo da budemo! I pre nego
je Milošev delegat Avram Pegronijević stigao u Niš sa delegatom beogradskog vezira, vojska Salih Paše Niškoga sukobi se sa ustanicima. Borilo se je ţestoko s jedne i s druge strane; bilo je mnogo mrtvih i ranjenih. Srbi odrţaše
svoje poloţaje, a Turci se povukoše u Kamenicu i Matejevcu, da se i ta sela ne bi odmetnula. U raportu, što ga je Serdar Stevan Stojanović podneo Knjazu Milošu, meĊu ostalim ranjenim i poginulim, ĉitamo i ovo: Dete od 11 godina Jovana Siminog izTrnave, poseĉeno; Jankovo dete od 8 godina iz Miljkovca poseĉeno p oseĉeno.. Intervencijom Knjaza Miloša, koji je i jednu proklamaciju na ustanike bio upravio, i Intervencijom delegata beogradskog vezira, Salih Paša je povukao u Niš vojsku, seljaci se povratiše k svojim kućama, te tako se je i ova buna slegla. Ugov oreno je sa Salih Pašom; da u svakom selu bude po jedan kmet, a u Nišu glavni kodţabaša, koji će pred pašu iznositi narodne tuţbe; ukidaju se svi apsovi, sem onoga kod paše; krivcima će se batine deliti samo u prisustvu paše; hrišćanin nema da kuluĉi Turĉinu, samo će prema potrebi drva i slamu paši dovoziti; spahijama davaće se desetak od svega a gospodarima samo devetina devetina od ţita i kukuruza. Još je dosta toga bilo ustanovljeno, da ţivot Srbima bude bar donekle olakšan. Treba ovde istaknuti, da Petronijević u svom dugom izveštaju na Knjaza od 21. junia 1835. poruĉuje, da su su se svi umirili „kromje još jedno popĉe popĉe mz Niša", Niša", koja je i dalje bunilo narod protiv Turaka.
Kao da Nišlijama nije bilo dovoljno jada, koje su im Turci zadavali; na njih se 1838. god. svali teška i uţasna kuga. Mrtve su mogli sahranjivati samo oni, koji su ovu strašnu bolest bili preboleli. Nad mrtvima je vršio opelo hilendarski jeromonah Viktor, potonji niški vladika, poznat pod imenom Deda Viktor; koji je u Carigradu bio kugu preleţao. MeĊutim
zloĉesta turska uprava ĉinila je nesnošljivim stanje stanovnika Niša i Niškoga okruga, a ţelja, da se što pre sjedine sa Srbijom, davala im je podstreka, da se i dalje bune protiv turskog zuluma.
Uzrok buni od 1841. naćićemo u pismu upravljenom knjaz u Mihajlu. Tu se pored ostaloga kaţe i ovo: … turske muke nama odoleš odoleše; e; više ne moţemo trpeti turski zulum… Turci na Boga ne gledaju, našu veru i zakon rasturiše, ne davaju u crkvu da idemo, Boga da molimo; ne daju praznik da propraznujemo ni da se veselimo; ako
doĊe veliki praznik, Turci nas sas puške p uške na crkvena vrata ĉekaju i gledaju koja je devojka polepa; oni gu uzeju silom te gu poturĉiju… najubavi muţi probiraju koji su malo na esap Turci ne gi ostavljaju ţivi, no gi utepaju preko noć krišećom: krišećom: da ne se naĊe kavurin junak i ubav i reĉovit. Koja je ţena ubava, Turci voj muţa utepaju, pa gu uzneju, te gu poturĉuju… naše ćerke izsiluvaše, naše sestre pod sebe turiše, naše ţene izsiluvaše… uzneju što naĊeju sve ĉoveku samo dušu ostaviju; teško otviše… Sada je
jasno, zašto zašto niška, pirotska, pirotska, leskovaĉka leskovaĉka i prokupaĉka prokupaĉka nahija skoĉiše na oruţje 6. aprila 1841. god. Ustanike iz Zaplanja predvodio je Nikola Srndaković iz Gornjeg Dušnika; Nišavu je digao Miloje Jovanović iz Kamenice; Vlasotince - Stanko Antonović Bojadţija i Ceka Vuĉković iz Vlasotinaca, a Leskovĉane - Koca Mumdţija iz Leskovca i pop ĐorĊe iz Poljanice.
Ovaj je ustanak bio i odviše ozbiljan, a bio je našao toliko odaziva kod već osloboĊene braće, da je knjaz Mihajlo svojom proklamacijom od 10. aprila. 1841. god. bio prinuţden da pozove p ozove narod, da savlada svoja rodoljubiva osećanja, jer je on dobro znao, da ĉas opšteg osloboĊenja još ne bejaše kucnuo. Niški Mutesarif Mustafa Paša krene sa ostalim pašama protiv buntovnika, koji su se, Ćurlincima. na broju 3000,. bili ušanĉili kod utoka Vlasine u Moravu u selu Ćurlincima. Ţestoka se je borba završila pobedom Turĉina nad rajom. Ustanici, koji su ţivu glavu iz krvavog megdana izneli, razbegoše se kud koji. Najviše ih je prebeglo u Srbiju, kuda su i pre toga mnogobrojn mnogobrojnšš begunci bili umakli, bojeći se turske osvete. Ni Nikola Srndaković
nije prošao bolje od svojih drugova. Naĉinivši šanac u hataru Eminove Kutine ĉekao je sa svojim junacima Turke. Arnauti preĊu planinu Seliĉevicu, udare na Srndakovića s leĊa i hametom ga potuku. Nikoli poĊe za rukom da umakne u Aleksinac.
Uţasno li se Turci osvetiše srpskoj raji za ovaj ustanak! Spališe sva sela nišavska, sva sela u Zaplanju, Vlasotince, a 31. maja Toponicu i druga sela do same granice
Kneţevine. Skupo li je Niš kupoavao svoju slobodu, krvavih li je onj ţrtava prinosio Kneţevine. za veliĉinu i slavu Srpstva! 10. juna, 1841., u Niš prispe Jakup -Paša s Rifat-Begom i carskim komesarom TefikBegom Ćuruk-Teskerehijom. Tada se u Niš bilo sleglo oko 9-10 hiljada vojnika, meĊu kojima je bilo jedno hiljadu samih Arapa.
Ustanak je bio zeć ugušen sabljo m i ugarkom, samo se narod bio razbegao. Komesar Portin pozove narod, da se svaki vrati svojoj kući. On je obricao vratiti stadima oteranu stoku, i o carskom trošku naĉiniti kuće, koje su nogorele. I, odista, u pogorela sela iziĊu pisari te zapišu da se u svakom selu Z -4 kuće naĉine o carskom trošku; a iz Arnautluka doteraju Turci mnogu stoku, i pozovu seljake da svak svoga brava poznaje i goni. Seljaci ne prime na celo pogorelo selo 3- 4 kuće, niti mesto stoje. Te tako ne bude pomoći ni s jedne ni s
htednu tuĊu stoku uzimati druge strane.
Jakup-Paša
iz Niša pošlje svoga muhurdara a Ćamil -Paša iz Beograda svog AlajBega u Aleksinac Aleksinac,, gde se nahodio pomoćnik popeĉiteljstva popeĉiteljstva unutrašnjih noslova, Miloš Bogićević. Ovi ljudi slzovu (30 juna) sve begunce b egunce iz niškog o kruga, i ponude ih da se vrate. Begunci, bojeći se osvete, nisu mogli pristati samo na reĉ turskih izaslanika, nego se tu uglavi i naredi ovo: da najpre odu svojim kućama oko 200 ljudi begunaca, koji su razboritiji, i koji će videti, na što da vrate i ostali, pa tek ako ovi paĊu da se mogu vratiti i ostali, onda da d a se za 21 dan svi povraćaju.
Na taj naĉin, ustanak se sasvim stišao, i ustanici su se, koji pre a koji posle, vratili svi.
Tri godine posle ovih dogaĊaja Nišlije su imali opet da proţive nekoliko teških ĉasova. Velikom prijatelju naroda, vladici Ćir -Venedpktu II. poĊe za rukom, te om dobi dozvolu, da se kod crkve obesi klepalo, u koje se je udaralo,
kada je valjalo ići u Kuću Boţju. I na ovo se uzbune Arnauti i udare na Nišlije. Narod je od straha skakao u vodu, a vladika klepala ne skide. Omer Paša je mnogo muka imao, dok se je stvar stišala; ali ipak vladiku druge godine digoše iz Niša zato, što je branio narod. Ali ako se ustanak bio stišao, nije se zato u srcima Nišlija ugasio plamen ţelje da padnu u zagrljaj osloboĊenoj braći i da time uĉine kraj teškome ropstvu. Pored svih ugovora i obećanja, Porta nije bila u stanju da preko svojih ĉinovnika uvede u zemlju pravednu upravu. jadima bedne raje nisi mogao ugledati kraja.
Nišlije su neprestano šiljali nove tuţbe na Sultana.
Tako, dok je vladikom bio Janićije, seljaci od zahteva i traţenja niških spahija dovedeni do oĉajnosti, poslaše jednu deputaciju u Carigrad, da se ţale Sultanu na nepravdu, koja im se ĉini sa strane njegovih ljudi. Vladika naredi najzasluţnijem prosvetnom radniku do osloboĊenja Atanasiju (Tasi) Petroviću, da za ljude napiše punomoćja. Umalo Umalo da radi toga i vladika i uĉitelj u ĉitelj Atan. Petrović ne platiše glavom. Kada Srbi izloţiše i predstaviše svoje jade carigradskom sudu; sud kori niš kog pašu: zašto on sam u sporu izmeĊu seljaka i spahija sudio nije, ili zašto on tuţbu nije sproveo u Carigrad, a ne da siromašne ljude ljude izlaţe troškovima. Niški paša odgovori Carigradu, kako on o svemu pojma imao nije, kako su to sve stanoviti seljaci radili bez znanja „soseljaka". Na ovo Carigrad zadrţa „punomoćnike" u
zatvoru. Niške spahije sve ovo osokoli, i oni tuţe vladiku Carigradu. Carigrad u. Carigradski sud onda opunovlasti pašu niškog da vladiku kazni. Kada je vladika doznao, da će ga paša dati sprovesti niškim ulicama naopaĉke na konju i onda otpremiti u Carigrad, nestane ga iznenada iz Niša, u koji se on nikada više povratio nije. Pored svega toga, da bi se taĉno ta ĉno izvestio o svemu, Sultan se najzad reši i pošalje u Niš kao svog izaslanika velikog vezira Sadrazan Pašu1), P ašu1), da uredbu vidi kako stoji. Ovom prilikom ĉuveni Beli Mehmed, plašeći seljake, da se ne bi na njega tuţili velikom veziru, rekao je ovo: - Bre, ĉorbadţijo, pamet u glavu! I najveća voda samo sitno kamenje sitno odnosi; veliko stoji i posle povodnja na svome mestu. Mudro
1) Mislim da je ovo Milićevićev Mehmet Paša (Kraljevina Srbija). Radije pristajem uz Atanasija Petrovića, koji u svojim „Memoarima" ne zna za Mehme Mehmed d Pašu nego za Sadrazan Pašu " sedite, da se ne kajete posle… Kako je na ovaj naĉin veliki vezir mogao da pravedno ispuni svoj zadatak u korist raji? A šta će i jadna raja da, da , se veziru i primiĉe kada je on, ĉim "je u Niš prispeo, podigao osmora vešala, na kojima izdahnuše: ĉestiti pop Stanoje iz Vlasotinaca i još sedmorica najodabranijih ljudi iz
niškog okruga zato, jer su naginjali sjedinjenju sa kneţevinom Srbijom. Kakvoj su se pomoći mogli nadati, kada je taj Sultanov V. Vezir, ĉim su se već pomenuti seljaci bili vratili iz Carigrada u Niš, na tuţbu Turaka, iste odmah u tamnicu bacio?
Godine 1836. došao je u Niš iz slobodne Srbije za uĉitelja Spiridon Jovanović. On je predavao na srpskom i grĉkom jeziku, a za njim doĊoše neki Toca i Ljubomir, koji su predavali na ĉisto srpskom jeziku. Jovanović se razvede od ţene i ode iz Niša. Srbi u Nišu su dobro shvaćali što i koliko izgubiše sa Jovanovićevim odlaskom, stoga kada se je 1839. god. kneginja Ljubica sa sinom Mihajlom na povratku iz
Carigrada zadrţala u Nišu, Nišlije ju zamoliše da poradi, da se Spiridon Jovanović povrati na svoje staro mesto. Ţelja se je Nišlija ostvarila. Ĉim se je Jovaĉović po drugi put vratio u Niš, on je sa vladikom Grigorijem i sa niškim prvacima kupio Miloševu kuću za opštinsku školu i obrazovao školski fond od 1000 dukata. Jovanoviću je odrećena godišnja plata od 50 dukata, a uĉitelju Tasi od 50 groša meseĉno. Posle Jovanovića školom je upravljao Sava Radojĉić iz Aleksinca. Kada je ovaj zbog nekog sumnjivog pisma, što mu ga Turci zapleniše na granici, morao ostaviti Niš; upravnikom škole postade vredni uĉitelj Tasa. Godine 1861. doĊe u Niš Mitad Paša. Jedna od najglavnijih mu briga bejaše da sazna, iz kojih knjiga srpska deca uĉe. U tu svrhu, on poruĉi, da će doći u školu da pregleda knjige. Uoĉi njegovog dolaska u školu zapali se škola tako, da je ona osvanula sutradan u pepelu. Nije li to namerno uĉinjeno sa strane Srba? Mišljenja sam, da jest. Od sada pa do god, 1863. školovalo se je po varoškim hanovima. Godine 1863. podignuta je zgrada današnje osnovne škole kod Saborne crkve. Za ovu zgradu varoški prvaci sakupiše 100.000 groša, za ĉudo i sam Mitad Paša P aša dade 2.000 groša, a vladika Kalinik takoĊe 2.000 groša manje jedan, e ne bi b i izgledalo daje ravan paši. Kalinik u poĉetku nije bio sklon Srbima, ali kada je buknula raspra izmeĊu egzarhata i carigradske patrijaršije, onda im je poĉeo ići na ruku, šta više on je uĉitelju Tasi jednom prilikom bio rekao: da je on (Tasa) Srbin, da on predava nauke na srpskom jeziku, pak da se kao takav nema ĉega plašiti. Uostalom da on kao vladika većma voli Srbe nego Bugare. Svakako Kalinik je iz nuţde i oportunosti volio više Srbe od Bugara. Svakako, ĉega pre bilo nije, on poĉe voditi korespodenciju sa Mitropolitom Mihajlom, a umnom i patriotskom nastojanju
uĉitelja Tase poĊe za rukom te je Kalinik šiljao na više nauke u Beogradu B eogradu za tr i godine svake godine po dva Ċaka. Prve godine poslati su: Todor Atanacković i Dimitrije ĐorĊević; druge: Jovan Popović iz Gornjeg Matejevca i Stavra Marinković iz Niša; treće: Nikola Popović i ĐorĊe ĐurĊić iz Niša. Sve se je ovo zbivalo, dakako, potajno tako, da Mitad-Paša i Turci o svemu ovome pojma imali nisu. Uĉitelu Tasa veliku je muku muĉio radi udţbenika. Strogo je bilo zabranjeno sluţiti se ţnjigama štampanim u kneţevini Srbiji. Knjige su se potajno prebacivale preko Supovca i Aleksinca. Turske bi vlasti po gdekad ulazile u trag srpskim knjigama i onda bi
odmah javno pretile uĉitelju Tasi, da će ga u ponovnom sluĉaju obesiti obesiti nasred
pijace. Pa da, otkud srpske knjige, kada ni svoj materinski jezik nisu smeli nazivati srpskim? Kada su jednom deca pred Mitad-Pašom pevala srpske pesme, upitaće
paša uĉitelja Tasu: - U kojem to jeziku pevaju? - To je ovdašnji jezik, kojim govore svi ovdašnji hrišćani, odgovori uĉitelj Tasa. - A je li to bugarski ili ĉiji, opet će paša. - Nije to jezik bugarski nego bosanski , odrešito će uĉitelj Tasa. Na to će Mitad Paša: - Nerde (gde je) Bosna, nerde (gde je) Niš? Mitad Pašu je nasledio. Abduraman Abduraman-Paša. Ovaj je mrzio srpsku školu i srpski jezik. Uĉitelju Tasi je ĉesto dosaĊivao vršeći kontrolu nad Ċacima i knjigama srpskim u školi, naroĉito za vreme predavanja. pr edavanja. Posle Abduraman-Paše došao je u Niš za Muavina Dragan Cankov. „Dolazak Dr. Cankova," primećuje uĉitelj uĉitelj Tasa, „prouzrokovao je mojoj školi prevelike nezgode, nezgode, a meni veliku glavobolju." I, zaista, kontrolisao srpsku školu u Cankov je mrzio srpsku školu i srpski jezik. On je ĉešće kontrolisao nameri da odvrati decu od ljubavi prema otadţbini Srbiji i srpskom jeziku. Ali badava mu trud i nastojanje! Svi su se njegovi napori razbijali o patriotsku svest
uĉitelja Tase, koji je svaki, pa i najmanji pokušaj Cankov da uvede bugarizam u srpsku školu i srpsku zemlju, odvaţno osujetio. osujetio. Eto tako je bilo sa prosvetom u Nišu uoĉi njegovog osloboĊenja. osloboĊenja.
Ali se Nišlije nisu imali boriti samr za odrţavanje svoje srpske narodnosti, svoje škole i jezika, nego su i u crkvi imali neprilika. Koliko li borbe i pregnuća, da vladike stranci ne potisnu sasvim iz crkve srpsko-slavenski jezik!
I pored svih ovih tuţnih prilika, u kojima su Nišlije sa svojom braćom u okolini ţivili pod Turcima, našlo se jeu Nišu lj udi, koji prosvete zaboravili nisu, koji su sebi na polju nacionalno-prosvetnog rada stekli trajnih zasluga. I ovi su prosvetni radnici bili svoje vrsti osvojitelji i osloboditelji svoga rodnoga grada. U tom pogledu trajni je sebi spomenik spomenik u. Srpstvu i u celom našem narodu podigao Atanasije Petrović,
nazvan uĉitelj Tasa. On se za ono vreme moţe s pravom nazvati prosvetiteljem prosvetiteljem i uĉiteljem Niša. A pod kakvim je teškim prilikama on vršio svoju duţnost! Njegov je prosvetni rad bio uvek skopĉan sa opasnošću ţivota, i to samo zato jer je taj rad bio srpski rad. Dovoljno je znati, da je on bio uĉitelj: Kole- Rašića, Todora, Milovanovića, Todora Aleksića, Dimitrija ĐorĊevića Jorgaĉevića, Mite Hadţi Pešića, Mite zvanog Srbina i još ţivećeg prosvetno-nacionaln -nacionalnog og radenika Mila Cvetanovića. Prvih decenija devetnaestoga veka u Nišu niti je bilo kakve osnovne škole, niti je uopšte bilo kakve školske zgrade. Kod nekoga popa Cvetka bilo je nekoliko Ċaka, koje je on poduĉavao a oni mu plaćali po dva groša meseĉno. Sem toga ok o sebe je kupio Ċake Ċakon Grigorije u kući nekoga Miloša do kuće Lepe Kate. Đakon Grigorije postao je docnije niškim vladikom. Naš uĉitelj Tasa, jer su take bile prilike, uĉio se je kod nekoga Petra Cincarina grĉkome jeziku. Već spomenusmo, kako za vladikovanja Kalinika buknu crkvena raspra izmeĊu egzarhata bugarskog i carigradske patrijaršije. patrijaršije. Nišlije sa svojim diĉnim sveštenicima i prvacima na ĉelu, dali su svakome znati, da srpski Niš nema nikakva posla u tom pogledu sa bugarskim egzarhatom. Za ove borbe ne samo što su se Nišlije imali boriti protiv intencija bugarskog egzarhata nego im je vladika Kalinik stvarao ne malo neprilika. Radi visokih taksa,
što ih je on narodu namećao, namećao, narod se protiv njega pobuni. On pobeţe u Leskovac. U Carigradu stvar predstavi patrijaru tako, kao da je Srbija ona, koja buni Nišlije protiv njega. Patrijara je interveni intervenisao sao kod Šeik-Islama i stavio mu do znanja, da će se on ţaliti samome Sultanu, ako Mitad -Paša u Nišu ne utiša bune. Lako je pogoditi kako je sada nipţim prvacima bilo. Uĉitelj Tasa T asa je bio onaj, koji je narodu predstavke pisao u tom poglrdu za vladiku i za pašu. Takova je jedna predstavka, posle nego je Kalinik tuţio Srbiju kao vinovnika pobune protiv njega, imala i neprijatnih posledica. Paša poruĉuje uĉitelju uĉitelju Tasi, da će ga u ĉaršiji o uvo za direk obesiti, ako se još jednom usudi narodu napisati ţalbu protiv vladike. Koji su pismo paši doneli, zadrţani su kod paše i na ispit uzeti. U noći su dignuta dva sveštenik sveštenika: a: pop Stanoje i pop Mladen i poslati p oslati su u zatoĉen je. Kada se je vladika bio povratio u Niš, duhovi su se donekle bili utišali, ali al i potajno se je opet rovarilo protiv njega. Najednom Najednom iskra iskra se pretvori pretvori u plamen. Sveštens Sveštenstvo tvo ga se odriĉe i neće da mu ime u crkvi spominje. Crnim platnom obaviše njegov sto i ne pustiše ga u crkvu. Sem njegovih intimnih prijatelja niko nije smeo u mitropoliju, a on je noću išao k paši, p aši, da s njim konferiše. Najzad u noći 25. marta pobegne u Carigrad.
„Podejstvom bugarske egzarhije," egzarhije," kaţe uĉitelj Tasa u svojim memoarima, memoarima, „da zatraţi ovdašnji narod za sebe vladiku bugarskog, doĊe pismo do sinoda (neka vrsta veća, kojemu je onda na ĉelu bio Dimitrije Ĉohadţić), no sinodalci ne htejući da imaju vladiku iz Bugarske, B ugarske, savetovaše savetovaše se i zakljuĉiše da zatraţe g. Viktora za došavšeg, a vladanja je vladiku kao njima poz natog, još od mladosti ovde došavšeg, primernog. I tako napišem molbu, koju oni potpisaše i opštim peĉatom potvrdu, i pošlju. Ova se narodna volja uvaţi i g. Viktor bude zavladiĉen." Treba ovde spomenuti, da se je u ovoj borbi protiv bugarsko g
egzarhata naroĉito istaknuo niški paroh Hadţi Petar D. Popović. Kroz njegovu veliku srpsku dušu najbolje je govorio srpski Niš! Utaman je carigradska patrijaršija ovog neustrašivog srpskog sveštenika sveštenika bila kaznila na 101 godinu robije. Petrović nije popuš tao nego je već u duhu gledao onaj svetli dan, u koji će junaĉka srpska desnica rastrgnuti verige ropstva i Nišu i Niškoj crkvi. Zora se je toga dana već bila pomolila! OSLOBOĐENjE NIŠA. OsloboĊenje Niša
Proklamacija Kneza Milana. - Zavera Kole Rašića i dr ugova. - Zauzeće Niša 28. docembra 1877. u veĉe. - Knjaz Milan ulazi u osvojeni Niš. - Niš uoĉi osloboĊenja. Turci u Nišu. - Kod Deda Viktora.
Meseca decembra 1877. izaĊe proklamacija ondašnjeg ondašnjeg knsza a docnije kralja Milana, kojom se Turcima objavljuje rat za izbavljenje srpskoga naroda od turskog
ropstva. U Nišu i niškom okrugu tada je pomagao svaki, koliko je ko mogao, da uspeh bude potpun. Ovakovim naporima, iako vrlo ĉesto skopĉanim sa opasnoš opasnošću ću ţivota, Nišlije će olakšati izvršenje zadatka vojsci, a vojska njima. Todor Stanković, Kole Rašić, Todor Milovanović, Dimitrije ĐorĊević, Tasko Uzunović, Đ. Pop Manić i još mnogi viĊeniji viĊeniji roduljubi iz Niša i okoline okoline organizuju rad na na osloboĊenju osloboĊenju i ujedinjenju sa Srbijom; i to ne samo u Nišu i u okolini, nego i u pirotskom,
vranjskom, brezniĉkom brezniĉkom i triskom kraju, sve u sporazumu sa velikim nacionalnim radnnkom Milošem Milojeviće Milojevićem. m. Ali treba znati, da je još pre toga, 1874. godine Kole Rašić organizovao zaveru protiv Turskog Carovanja. Zaverenike je 24. februara pomenute 1874. god. zakleo
vatreni patriota, niški paroh Petar Ikonomović u kući Mihajla Boţidarca, koja se nalazi u blizini kuće uglednog graĊanina Dimitrija Krajnalića. Evo originalnog teksta ove po Niš epohalne zakletve: Zaklinjemo se Jednim svemogućim Bogom, da ćemo verno i bratski, sloţno raditi protivu petvekovnog krvopije, a u ime mile i ţeljne nam slobode i dinastije loze Obrenovića. Tako, braćo, sloški, da će nama svima Milostivi pomoći, a u skoro nam dati da razvijemo pobedonosnu pobedonosnu zastavu našeg jedinovernog IV. Obrenovića na bedemu Niškom. Ura, Ura, Ura!
Ţivio nam naš omiljeni viteški knjaz Milan M. Obrenović IV.! Ţivela Mati Srbija! 24. februara 1874. god.
U Nišu. Petar Ikonomovi Ikonomović, ć, Sieštenik Niški. Imena Zaverenika:
ĐorĊe Blasides, Mihajlo Boţidarac, B oţidarac, Koĉa Mitrović, ĐorĊe Stanković, Sotir Stojanović, ĐorĊe Milošević, Mateja Radojković, Petko Mitrović, Golub Madić, Jaiko Stojanović, Trajko Ţivković, Stojan Đokić, Dina Mirĉić, Caba Stojanović, Mladen Milenković, Pera Lebanka Ĉungurović, Dina Stojanović, Milan Stanković i ĐorĊe T. Petrović. MeĊutim već 3. decembra 1877. god. srpska vojska bejaše prošla granice Kneţevine.. S njom su komandovali: Ċeneral Jovan Belimarković, pukovnici: Kneţevine pukovnici: M. Lešjanin, K. Buĉević, Lj. Ivanović, P. Topalović, A. Orešković, major B. Vasiljević i poruĉnik Araĉić. Niš je branilo preko 5000 turske vojske sa po prilici 160 topova, od kojih 26 Krupovih raznoga kalibra. Vojskom je zapovedao Halil Paša. Već prvih dana decembr decembraa bila su prva puškaranja oko Donjeg Matejevca prema prema Nišu. 8. decembra vrhovni komandant vojske knez Milan u grmljavini ubojnih grla i bombi
dojaši na Ĉamurliju, koja već 5. decembra bejaše pala u srpske ruke, da sokoli vojnike, da se hrabro i junaĉki drţe.
Kada je knez Milan 11. decembra po drugp put došao na Ĉamurliju, on je jasno vidio, da Nišu nema kud kamo, nego da mora pasti; pak da se ne bi uzalud ljudska krv prolivala, on zapovedi pukovniku Lešjaninu, Lešjaninu, da pozove komandanta vojske Halil Pašu i gradskog mutesarifa mutesarifa Rašid -Pašu na predaju. Lešjanin, ĉijem je štabu bio pridodat Todor Stanković, pošalje ovoga da pregovara o predaji. Stanković, kao dobar parlamentar i znalac turskoga jezika, išao je u Niš vezanih oĉiju pod obostranom topovskom topovskom vatrom. Turci ne htedoše uĉiniti ono, ĉemu će se do koji dan morati pokoriti. Knez
Milan je dobro znao, da su vrata Nišu - Gorica, tim pre što Gorica nije bila utvrĊena, jer se Turci nisu nadali, da će Srbi s te strane udariti. MeĊutim u ruke hrabre srpske vojske padao je jedan poloţaj za drugim. Markovo Kale, najviše mesto na Gorici, bejaše b ejaše već 26. decembra u srpskim rukama, pak od tog mesta do ćurlinskih visova gruvala su 32 topa na Turke. 28. decembra, u 7 i po ĉasova pešadija na juriš uzimlje glavni redut goriĉki. Pošto turska utvrĊenja na levom krilu na Gorici još nisu bila osvojena, u 9 i po ĉasova poću upućeni su lepeniĉki i jaseniĉki bataljon da iz pomenutih utvrĊenja isteraju neprijatelja. Oko 3 sata redut je bio savršeno opkoljen, a u 5 i po ĉasova u jutro, komandant reduta Mehmed-aga izaĊe iz poloţaja i uputi se prema kapetanu Mihajlu Radoniću, da mu izjavi, kako se on predaje sa 270 vojnika i 4 oficira. Ova je predaja, posle sporazuma koji je sledio izmeĊu diviziara d iviziara Buĉevića i Mehmet-age, izvršena u 6 ĉasova u jutro. j utro. U isto vreme predao se je i komandir šestofuntovne Krupove baterije sa 5 topova i sa svom poslugom.
Dok se je sve ovo dešavalo na Gorici, cela je niška posada bila kapitulirala. Pošto je padom Gorice svaki dalji otpor bio uzaludan, a i nemoguć, komandanti komandanti grada i varoši Niša Halil-Paša i Rašid-Paša zatraţiše predaju Odmah zatim potpisata je konvencija konvencija o predaji, predaji, koja je glasila:
„IzmeĊu punomoćnika Nj. Nj. S. Kneza Kneza srpskog Milana Milana M. Obrenovića Obrenovića IV. komandanta komandanta pukovnika g. Lešjanina s jedne i komandanta moravskog korpusa, general-štabnog pukovnika grada i varoši Niša Halil- i Rašid-paše, zakljuĉena je ova konvencija o predaji grada i varoši Niša: 1. Halil i Rašid Paša Pa ša predaju srpskom vladaru grad i varoš Niš sa svima topovima, municijom, zgradama i ostalim raznovrsnim r aznovrsnim drţavnim materijalom u onakome stanju u kakvom se zatekao, kad se ovaj ugovor potpiše. 2. Svi vojnici imaju poloţiti oruţje, no neće se smatrati kao ratni zarobljenici, nego će se sprovesti preko reona, koji je srpskom vojskom zauzet, i pustiti u slobodu. 3. Radi mira i bezbednosti varoši mesni mesni ţitelji kako muslimani, tako i hrišćani poloţiće oruţje, koje će im se, ako je njihova svojina, docnije, kad se normalno stanje u varoši povrati, vratiti. 4. Vladalac srpski ujemĉava:
a) svakome nepovredivost imanja, ĉasti i ţivota; b) onim graĊanima, koji bi se hteli iseliti ovo će se dozvoliti i olakšica o lakšica za to uĉiniti. Kao znak poštovanja hrabrosti vojske Nj, S. vladalac srpski ostavlja oficirima i drugim licima graĊanskog reda koji i u obiĉno vreme oruţje nose, njihovo oruţje, i ovo im se neće oduzimati. Ĉim se ova konvencija potpiše odmah će se pristupiti predaji i to ovako: Prvo će se vojska otomanska povući iz sviju utvrĊenja sa Gorice i Vinika i ova će mesta srpska vojska posesti.
Zatim će otomanska vojska, bataljon po bataljon, ostavljati oruţje, i pod komandom svojih oficira postrojiti se na mesto koje se oznaĉi. Konvencija ova, koja je po prethodnom meĊusobnom sporazumljenju obeju strana naĉinjena, ima se potpisati n njenom izvršenju pristupiti najdalje do svanuća dana 28. dekembra 1877. god.
Svaka od ugovarajućih strana ima po jednu taĉnu kopiju ovog ugovora." Svi turski vojnici, pošto su obezoruţani, 29. decembra ispraćeni su zajedno sa svojim oficirima: jedni preko Pirota put Rodomira; drugi put Vranje, a treći put Kuršumlije za Prištinu. Naše trupe, doĉekan d oĉekanee i oduševljeno pozdravljene od stanovništva, zaposedoše odmah tvrĊavu. tvrĊavu. Junaĉka šumadiska divizija, koja je bila zauzela Goricu, umarširala je u Nemanjin grad paradnim maršem. maršem. Padom Niša vojska je zaplenila 267 topova raznog kalibra, 13047 pušaka i 780 revolvera, veliku koliĉinu baruta i drugih ubojnih stvari. U bolnicama zateĉeno je koje ranjenih ra njenih koje bolesnih 384 vojnika. Sa srpske strane poginuli su: na sami dan Boţića Sava Joksimovi Joksimović, ć, art. kapetan; poslednji dan borbe Vladisav Koranović, art. poruĉnik, 4 starešine narodne vojske i 114 vojnika. Ranjeno je pak 7 oficira, 19 narodnik komandira i 765 vojnika.
Sretnim Nišlijama sada je bilo najviše do toga, da knezu Osloboditelju Osloboditelju izraze osećaje blagodarnosti blagodarnosti i podaniĉke odanosti i da d a ga ĉim pre vide u svojoj sredini. U to ime 1. januara 1878. god. u veĉe stigla je u Aleksinac deputacija, koju je predvodio niški mitropolit mitropolit deda Viktor i u kojoj su bili: varoški prota Prokopije Popović, sveštenik Mladen Popović, uĉitelji Todor Atanacković i Dimitrije ĐorĊević, trgovci Cvetan ĐorĊević, ĐorĊe Popović, Rista Hapdţi -Kostić, Dimitrije Vidojković, Hadţi Stoilko, Hadţi Bogdanović, Dona Marković, Nikola Ĉohadţić, Stavra Vidojković, Tasa Mijalković, Todor Tasić, Gavrilo Vidojković sa tri graĊanina muhamedancaa i dva graĊanina mojsijevske veroispovesti. 2. januara ova je muhamedanc deputacija bila primljena u stanu vrhovne komande od Kneza Milana. Pošto su
delegirani Nišlije pozdravili i poklonili se knezu, zamoliše ga, da ĉim pre poseti Niš. Knez se je zablagodario deputaciji na iskazanim osećanjima vernosti i odanosti i obećao joj, da će sutra dan doći u Niš. 3. januara, na sam dan svog triumfalnoga ulaska, knez Milan je Nišlijama uputio proglas, u kojemu se izmeĊu ostalog i ovo kaţe: „GraĊani niški! niški! Ja s radošću vidim da je narod narod ovih krasnih krasnih zemalja, koje su tako dugo bile silom otrgnute od svoje Majke Srbije, saĉuvao ţivu uspomenu o srpskom jedinstvu, te s raširenim rukama rukama doĉekuje moju vojsku kao ţeljno oĉekivanu oĉekivanu braću i svoje izbavitelje. Pobeda, koju je moja hrabra vojska odrţala pomoću Boţjom, nije pobeda naroda nad narodom, nego pobeda reda nad neredom, zakona nad
bezakonjem, pravde pad nasiljem…"
U jutro, 3. januara, praćen celom Vrhovnom Komandom i svitom od oficira šumadiskog, moravskog moravskog i timoĉkog kora, u generalskoj uniformi, na ponosnom konju belcu, uz klicanje razdraganog naroda, uz sviranje muzike, - knez Milan
Obrenović IV. ulazio je u Gordi Grad Konstapti Konstaptina na i Nemanje. Raportirao mu je junaĉki general general Belimarković.
Prolazeći kroz Bergrad-Mahalu, muslimansko stanovništvo stanovništvo je skrštenih ruku ĉekalo kneza. Ĉim ih je knez rukom pozdravio, opi popadoše niĉice po zemlji i otpoĉeše da temenišu. Od Beograd-Mahale pak sve do Mitad-Pašpnog
konaka knez je prolazio kroz guste mase srpskog stanovništva, stanovništva, koje je besprekidno klicalo klicalo i pozdravljalo, a Ċaci su pevali od uĉitelja Tase sastavljenu pesmu: Oj ti Nišu beli Nišu U teb' paše više nema U teb' nema Sadrazama
Oĉi beĉe svi za nama S munareta glas ne ĉuje Umukoše ljute guje A ti, Kneţe, sa megdana Izbavi nas od dušmana… Knez u konak, a litija sa metropolitom deda Viktorom, sveštenstvom, barjacima i ripidama pred njim.
Metropolit deda Viktor probesedio je toplu reĉ zahvalnosti knezu radi osloboĊenja. Na Metropolitov govor knez je, izmeĊu ostaloga, rekao i ovo: „Pozdravljam vas kao zastupik pravde, kao branilac branilac slobode, slobode, jednake za sve sve graĊane, za sve vere." Oduţivši taj prvi dug radosnome srcu svome, on se zatim zamislio i ovako uzdahnuo:
I ako se sraski steg nasred Niša vije Jošte tuţno Kosovo osvećeno nije . Posle podne istoga dana pred konakom bile su postrojene deputacije svih trupa,
koje su uĉestvovale u dosadašnjim borbama, borbama, i knez je Milan Mi lan delio srpska i ruska odlikovanja onim oficirima i vojnicima, koji su se u junaštvu naroĉito bili istakli. Pre nego će im pruţiti dokaze priznanja, knez je Milan svoje sokolove ovako pozdravio: Junaci, posle mesec dana ljute i teške borbe - borbe dvostruke protiv našeg krvnog neprijatelja i protivu prirodnih elemenata, koju ste vi tako muški izdrţali, mogu već da vas pozdravim u gradu u kome se rodio prvi pravoslavni car Konstantin, gradu koji je naš car Dušan nazvao „slavni niški grad" a koji je kljuĉ -
Stare Srbije! Junaci! Hvala vam u ime Srbije, hvala vam u ime naroda srpskog! -
Istoga dana knez je u Nišu potpisao Privremeni Pr ivremeni Zakon O UreĊenju OsloboĊenih Predela. Za komandanta Niša postavljen je pukovnik Buĉević, B uĉević, komandant I. šumadnske divizije, divizije, a za upravnika varoši Aćim Prokić. Nišlije u sreći slobode davali su izraza osećajima zahvalnosti zahvalnosti prema svome razlegala Osloboditelju i u pesmi. Ovaka se je pesma odmah po osloboĊenju razlegala ulicama Niša: Oj Milane, rode moj,
Turĉina se ti neboj! G Tebe brani sva Srbija I sva slavna Rusija Srbijanski Topovi. Spremni, stoje gotovi
Horvatović bradu ĉešlja I topove namešta. Mi smo u duhu boravili
u Nišu u doba rimske imperije, imperije, više smo puta za varvarskih provala plakali na njegovim ruševina, gledali smo ga, kakav je j e izgledao u doba ropstva, pak, hajde, da ga još jednom pregledamo uoĉi njegovog kulturnog i materijalnog preporoda. Napredak Niša samo ćemo onda moći verno proceniti, ako budsmo znali, kakav je Niš bio u vremeg kada ga je srpska vojska povratila u krilo Majke Srbije.
Jer dolazimo iz Aleksinca, zastanimo ĉaskom onde, gds su sada kasarne konjiĉkog puka. Eto, već nas pozdravlja lepi Vinik sa svoja ĉstiri utvrĊenja: Komandir-Tabija, Zuav-Tabija, Anadol-Nizami-Tabija i Mitad Paša-Tabija. Idući Beogradskom Mahalom prolazimo kroz takvu teskobu i neĉistoć neĉistoću, u, da ĉoveka upravo muka spopane. Pre nego ćemo u samu varoš, pregledajmo letimice letimice grad, koji su Turci dogradili i usavršili za vladanja Ahmeta III. 1723. god. Poslanik austriskog cara D. Hugo od Virmonta, koji je 1720. god. prolazio kroz Niš, priĉa, da je u Nišu vladala velika oskudica oskudica u hrani stoga, što što je u Nišu bilo dozvano dozvano 16.000 spahija da grade grad. Na gradu su ĉetvora velika vrata: Stambolska vrata,
Beogradska vrata, Vininska vrata i Vodena ili Jagodinska vrata. Sem ovih velikih
vrata iia još nekoliko vratanaca kroz koja se silazi u gradske rovove.
Mi ulazimo sada u grad kroz Beogradsk Beogradskaa vrata. Blizu vrata je jedna suva ĉesma, koju je 1592. god. bio podigao neki Ćehaja Hajder. Tu su opet i dva turska groba, koje Turci poštuju kao grobove svojih svetitelja. svetitelja. Jedan je grob u rovu, a drugi je pred samim vratima na glasiji. Prvi je grob neke turkinje devojke, a drugi nekoga Daruni-babe.
Niški je grad dosta malen. On je nepravilan poligon sa sedam strana razne duţine. j ednoj strani i neko Gde se strane spajaju, tu ima pet razliĉitih bastiona, a na jednoj krunasto utvrĊenje utvrĊenje.. U gradu ima dosta graĊanskih turskih kuća. Grad ima dva dela: Hunćar-Mahalu (vladalaĉki deo) i Edirne-Bali-Mahalu (deo Balije Jedrenca). U prvom delu je i Konak Pašin. Ali kako kukavno i nevoljno izgleda! Na njemu je bezbroj prozora; sve nekakvih odaja, dolapa, kaveodţaka i amurluka, samo nigde mirnoga mesta, da bi se ĉovek mogao skloniti od vetra i zime. Prve dane svoga boravka u Nišu knez Milan je proboravio u ovom konaku. U jednoj sobi pored prozora bio je neki vajni minderluk za sedenje. Kralj bi ponekad,
posedevši na tom minderluku, ustao da primi koga, ili da prohoda po sobi, a kad bi se vratio, zastao bi svoje mesto već zavejano snegom. U drugom delu grada su prljave
prĉvarnice.
kavanice, bakalnice, bozadţinice i svakojake turske
Pregledavši depo, što ga je Abdul-Medţid 1857. god. podigao, ostavimo grad, i izaĊimo kroz Stambolska vrata, pred kojima je most, koji vodi u varoš. Ovaj most sagradi 1619. godine budimski muhafis, docniji kajmakam u Carigradu, vezir
Mehmed Paša. Ostavivši s desne Beogradsku Mahalu a s leve Jagodinsku Mahalu, koja se jedo 1834. god. nazivala: Negotinska Mahala,1) uputimo se pomenutim mostom od kamena u varoš. Idući s mosta u varoš na levo , gde je sada gradski
park, je konak praunuka Hafis Paše, koji će docnije postati Kraljevim Dvorom. Tu su same baruštine, neopisiva neĉistoća, neĉistoća, a od ţabljeg kreketanja da svisneš. Varoš je pravo smetlište turske neĉistoće; neĉistoće; kuće nisu kao kuće, niti ulice kao ulice. Ni sto koraka nisi koraĉio, a već si ušao u kakvi sokak bez izlaza. I tu te obiĉno sretaju deca i viĉu: -
Ne se iskaĉa tude, ne!
PreĊeš li iz te ulice u drugu, opet si zapao u kakav slepi sokak. I ovo se ponavlja nekoliko puta, dok se ne uveriš, da se bez voĊe iz toga Lavirinta ne izlazi. U sredini najţivljeg pazara dvoja se kola ne mogu razmimoići razmimoići;; ako se sretnu, moraju se ili vraćati nazad, ili rastoĉiti dokle se proguraju jedna: mimo druga. U jednoj ulici ĉovek udara na dţamiju, dţamiju, koja se je ispreĉila na sred srede ulice; u drugoj se mora provlaĉiti ispod kakvog kafanskog ĉardaka, s koga mu se vrlo ĉesto
slivala za vrat berberska b erberska sapunica; sapunica; u trećoj je prolazio ispod kakve turske karaule u sredini najţivljeg prolaţenja. Dalje tamo mogao se ĉovek uglibiti u kakvu baruštinu, ili bi naišao na kakve strvine, koje se lagano raspadaju po volji sunca, vazduha i kiše. Najlepša od svih javnih zgrada je Saborna crkva. Ovu je divnu crkvu gradio majstor Andrija Damnjanović. Temelje joj osvetio vladika Janićije, koga k oga oteraše Turci spahije zato što je pomagao narodu da se ukinu „gospodarluci." Uz Sabornu crkvu bila je i nova škola, koju Mitad Paša, ne samo što je dozvolio »graditi, nego je još svojim prilogom pripomog pripomogao ao graĊenje. Na jugozapad od Saborne crkve je stara crkva osvećena sv. AranĊelu Mihajlu Gavrilu. Ova je crkva obnovljena 1839. za vladikovanja mitropolita Grigorija.
i
Godine 1834., maja 29., tutori niške crkve: Stanko Milosavljević, Stojanĉe Krstović i Lazar Nikolajević mole kneza Miloša da i unapred da je po 2 pare od tovara jespapa, koji proĊe preko Ċumruka niškog. Kaţu: „Dosad je to tvoj konzul ovde u Nišu naplaćivao i svake nove godine predavao crkvi, a sada Ċumruk ide na Aleksince," pa mole da to i dalje ostane.
Dok je on vladikovao, doće anatema iz Carigrada na sve one, koji pazare u nedelju; a odredi se ponedeljak da bude pazarni dan. Grigorije umre 18.. oktobra 1842. godine i sahranjen je kod stare crkve severno od oltara.
U ovaj ĉas sv. Panteleji ni traga; a današnja; crkva sv. Nikole je dţamija. Dţamija ima u ovo doba 13. Ako još spomenemo bolnicu u Ćele -Kuli i današnju kasarnu knjaza Mihajla; onda smo sa vaţnijim javnim zgradama gotovi. Naša je vojska u Nišu zatekla 8.500 Turaka. Najviše njih ţiveli su od prihoda s b ili potkivaĉi, berberi, imanja, koja su im bila po seli ma u okolini Niša. Neki su bili sedlari, noţari, puškari i bakali. Malo njih se je bavilo trgovinom. Ali odmah, posle osvojenja Niša sa strane srpske vojske, Turci su se poĉeli seliti u druge krajeve. Tako naĉelnik štaba vrhovne komande javlja 18. avgusta 1878. ministru spoljnih posala, da se je iselilo 1075 turskih porodica sa 4274. duše na 1924 kola. U Nišu je ostalo 79 turskih porodica sa 316 duša. Ove se porodice nastaniše u Beograd Mahali.
Kada se je po osvojenju Niša dospelo dospelo da se popiše stanovništvo, našlo se je u njemu 12.817 duša, i to: 10.719 Srba, Turaka: 401, Jevreja 900, Cigana 797. Pre nego se prošetamo kulturno preporoĊenim, Nišem, uĉinimo posetu niškome vladici Deda Viktoru.
Kod Deda Viktora je prost ţivot. Oko kuće naslagano je puno drva: U kući smerno i skromno. Kuća js starinska i niska od slabog materijala, a kaldrmu je sam vladika,
kada je bio monah, pravio. pravio. U sobi je nameštaj prost. Dole asura. Na sredi sto sa prostim belim ĉaršavom, ozgo visi prosta lampa od 20 groša .. Eto, tako je bilo u Nišu, kada ga je junaĉka srpska vojska osvojila 1877. god. 28. decembra, i nekoliko meseci posle.
1) Negotin je do te godine pripadao kneţevini Srbiji. U osloboĊenom Nišu Predstavnici ci velikih sila u Nnšu. - Diţu se moderne zgrade. - Crkve. Kraljen Dvor. -Predstavni Katolici. - Jevreji. - Muslimani. -Spomenici. - Prosveta. - Trgovina i industrija.Saobraćaj. -Sednšte vlasti. - Niš 1914. god
Moţe se slobodno reći, da je preporod Niša zapoĉeo odmah ulazom srpske vojsks. Mi ćemo u kratkim potezima prikazati tok ovog preporoda od 1878. god. do naših dana.
Odmah prvih dana osloboĊenja Niša nekoliko hiljada kola ćubreta dignuto je s niških ulica i izvezeno van varoši, pa se onda dovlaĉila ĉista zemlja i pesak za nasipanje.
Bećir-Bega, unuka Hafis Paše i pretvoren je u Kraljev Dvor. Neĉistoće i baruštine je nestalo, a na njihovo mesto došli su šareni parkovi. Kralj Milan, uĉinivši Niš drugom prestonicom, prestonicom, po duţe bi b i vreme sproveo u svome dvoru, time je uĉinio, da su nekolike evropske sile pohitale da nameste u Nišu svoje prestavnike. Tako su u Nišu udarili stalni boravak konzuli: francuski, nemaĉki, nemaĉki, Doskora je kupljen konak od
austriski, taljanski i turski. Za vreme okupacije neprijateljske 1915-1918., o kojoj će biti niţe govora, Bugari su ovaj dvorac zapalili. Sada se tu gordi zgrada filiale Narodne Banke, zgrada, koja bi dostojno mogla da krasi ma koju evropsku metropolu. Pred zgradom lepa
esplanada i gradski park. Ali onaj, koji je Nišu dao oblik evropskog grada, to je veliki nacionalni radenik i uĉenik prezasluţnog uĉitelja Tase Petrovića, Todor Milovanović. On je Nišu dao duge, široke i pravilne ulice, kojima bi i veće varoši mogle da zavide. Iz neĉistog Niša stvorio je ĉisti Niš. Niš sa solidno poploĉanim trotoarima i pokaldrmisanim ulicama u njegov o doba sav se je šarenio u cveću. Ukratko : Milovanović se moţe ne samo nazvati pravim pra vim preporoditeljem preporoditeljem Niša nego i ĉovekom, koji je stvorio uslove da Niš jednom bude jedna od naj¬lepših varoši u Kraljevini S.H.S. Milovanović je bio do sada najzasluţniji predsednik Niške Opštine. Malo po malo poĉele su se graditi moderne i lepe javne i privatne zgrade. Zgrada ţupaniske oblasti, sreza, vojne i okruţne bolnice, bolnice, fabrike duvana, muške gimnazije, kasarne: konjiĉkog puka, 10. i 26. art. puka, 16. pešad. puka i mnoge zgrade privatnika takove su da bi se s njima mogli da podiĉe ma koji evropski gradovi. Na mesto kamenitog mosta, koji vodi iz varoši u grad, imamo sada gvozdeni most, pravi uzor moderne mostovne konstrukcije.
Ali najponosnija je zgrada u Nišu već pomenuta: Saborna crkva. SagraĊena je u vizantinskom stilu sa pet kubeta. Ova crkva vanredno simetriskih dimenzija sa ogromnom kolonadom u fasadi, deluje upravo impozantno na gledaoca. Na koru ove crkve sdesne strane ima
mala crkvica posvećena sv. Simeunu Nemanji. Ovu je crkvicu naĉinio kralj Milan odmah po osvojenju Niša. Niša. U njoj se je on obiĉno i priĉešćivao, dok je boravio u Nišu. Saborna je crkva vrlo sveĉano osvećena 13. februara 1878. god. Trebalo je ĉim pre da se blizu izvora bistre pijaĉe vode na jedno j edno hiljadu i dvesta metara više Jagodinske Mahale, onde, gde je jednom bila zaduţbina; Nemanjina, podigne crkva, tim pre što se je i za vreme turske vlade narod hiljadama zbirao 27. jula na crkvište sv. Pantelije. I to to je je uĉinjeno. Po osvojenju osvojenju Niša baš baš na Markov dan, 1878., osvećeno je mesto za crkvu i zazvonilo zvono, koje je skinuto sa satske kule u gradu, a već 27. jula 1878. osvećena je današnja nova crkva sv. Panteliji. Za obnovu ove crkve, stare zvonare i kuće uz crkvu, pominju se kao vrlo zasluţni zasluţni:: Dimitrije X. Macić i Jovan Rajković iz Niša. Dok ovo pišemo nastojanjem revnog sv. Panteliskog paroha Stevana Popovića u sv. Panteliji diţe se nova zvonara, koja će biti od osobitog uresa: i crkvi i uopšte onom romantiĉnom kraju, kojemu se privezuju tako mile uspomene iz srpske istorije. Skoro odmah po osvojenju Niša i na crkvi sv: Nikole zasja ponovno i, ako Bog da, za uvek, znak našega spasenja - krst. I ova crkva ima svoju istoriju. Na putu, koji preko brda vodi u Ga brovac, u onoj niškoj mahali, koju paseliše Turci BeograĊani, pošto ih 1862. god. iz Beograda krenu Knjaz Mihajlo, svaki zna za ovu neobiĉnu bogomolju. Crkva ova menjala je svoju veru šest puta. Prvi put je bila crkva pa je pretvorena u dţamiju. Docnije je tako prelazila iz vere u veru, dokle je godina 1878. ne zateĉe kao dţamiju. Priĉa se, da se uz ovu bogomolju nikada nije mogla odrţati munara, nego ili bi se nakrivila ili sasvim pala. Kadgod bi se ova munara nakrivila, Turci su se uvek nadali kakvom zlu.
God. 1877. bogomolja je ova bila dţamija i munara njena toliko se nakrivi, da d a je bilo teško i razumeti, kako ne padne pa dne takav veliki teret, pošto se toliko nagnuo. Kad su Srbi uzeli Niš, i poĉeli ga ureĊivati, doĊe jednoga dana srpskom starešini jedna deputacija, u kojoj behu hodţa, muftija i više odobranih Turaka, i predloţe: da se ova bogomol bogomolja ja „vrati u svoju veru", to jest, da se pretvori u crkvu. Mi znamo, rekoše oni, da ta bogomolja uvek ide onome kome Bog da vlast nad Nišem. Pa je, vala, pravo, da i sada preĊe u svoju staru veru! -
Ponuda se primi. Srbi krivu munaru obore, da ne bi koga pritisla, a na crkvu sv. Nikole stave sjajni krst!
Od toga doba u „Svetom Nikoli" opet se sluţi sluţba Boţja. Sadašnja zgrada te bogomolje postala je 1863 - 1864. Turci su preĊašnju crkvenu zgradu oborili do temelja samo da nestane crkvenog oblika; ne bi li tako bogomolja zaboravila svoju staru veru. Novu zgradu obrnuli su prema jugu a ne prema istoku.
I sve to, naravno, nije im ništa pomoglo.
Dok je još stajala stara zgrada, a bogomolja bila dţamija, odbije se nekako malter s jedne dupke unutra, i tu se naĊs jedna ikona ikona i jedan lep lep drveii putir. putir. Turci i ikonu i putir odnesu paši, a paša oboje pošalje vladici. Te se utvari ĉuvaju i danas da nas u niškoj crkvi. Crkva sv. Nikole u n aše izgled.
dane je obnovljena i dava onom delu varoši osobito lepi
I stara niška crkva sv. AranĊela Mihajla i Gavrila revnim nastojanjem niškog vladike Dositeja i izdašnim prilozima dobrih Nišlija u poslednje vreme je opravljena i obnovljena.
Draţesna je i katoliĉka crkva. Još pre osloboĊenja osloboĊenja Niša, u varoši je bilo do preko sto katolika Arnauta, koji su se po svoj prilici u Niš doselili u XVII, veku. Ovi su katolici stajali pod jurizdikci jurizdikcijom jom prizrenskog nadbiskupa. Svoga sveštenika i svoje crkve imali nisu, nego je prizrenski nadbiskup slao svake godine po jednog duhovnika,
koji bi se obiĉno zadrţao u Nišu po koju nedelju, da meĊu vernicima izvrši potrebite crkveno-verske obrede.
Posle osloboĊenja Niša niški katolici su potpali pod jurizdikciju slavnoga vla dike Josipa Jurja Štrosmajera. Pošto je graĊenjem ţeljeţniĉke pruge Beograd -Niš-SofijaCarigrad broj katoliĉkih radnika u Nišu znatno bio ponarastao; godine 1884. doĊe u Niš za prvog stalnog sveštenika glasoviti orientalist barnabita o. Tondini De Kvarengo. Tondini je u privatnoj kući otvorio kapelicu, u kojoj se je za vernike vršila sluţba Boţja. Tondina je nasledno o. Ĉok, rodom Poljak. On je 1887. god. u Srbiji podigao prvu, katoliĉku javnu crkvu. Oc 1897. do 1914. god. niški katolici stajali su pod direktnom jurizdikcijom Sv. Stolice.
Posle sretno svršenog balkanskog rata, katolici katolici u Nišu potpali su opet pod jurizdikciju jurizdikc iju prizrenskog prizrenskog nadbiskupa, nadbiskupa, a sada sada stoje pod pod duhovnom duhovnom vlasti beogradsko beogradskog g arhiepiskopa. Pomenuta crkvica je 1925. god. nešto produţena, a os vetio ju je sam
beogradski nadbiskup. Pored crkve diţe se lepa i visoka zvonara. Sada sa vojskom u Nišu ima preko 3000 katolika. U lepše zgrade Niša spada i jevrejska sinagoga.
Jevreji su se poĉetkom XVIII. veka spustili u Niš. Onda ih je bilo do jedno 250 familija, koje se većinom nastaniše uzduţ Nišave, sećajući se 1Z6 -og Davidovog psalma: Na rekama vavilonskim sedasmo i plakasmo spomi spominjajući njajući se Siona… Stara
sinagoga, koja je postojala 200 godina, zamenjena je pred par godina drugom
mnogo većom i lepšom. Jevreja ima do 400 duša.
Muslimani imaju danas samo jednu dţamiju. Muslimanskoj veri pripadaju većinom Cigani, kojih ima do 700 duša. Ovde nam je spomenuti i spomenike, koji su zaista, gordi ponos Nemanjinog Grada. Spomenik ĉegarskim herojima, vladici Melentiju i drugovima, Ćele-Kula, Saborna Crkva - to su stranice ispisane gorkim suzama, iz kojih se, jasno ĉita, kako se teško
i krvavo sloboda stiĉe.
Pošto je kralj Milan osvojio Niš, naredio je, da se slavnom vojvodi SinĊeliću SinĊeliću i drugovima podigne spomenik n a Ĉegru. Taj spomenik osvećen, je 21. juna. 1878. god. Na mramornom stubu s jedne strane stoji napisano:
Vojvodi Stevanu SinĊeliću i njegovim neumrlim junacima slavno palim ovde
19. maja 1809. napadajući Niš Knjaz
Milan M. Obrenović IV. i Njegova hrabra vo jska
pokojašee ih pokojaš 28. dekembra 1877. osvojivši Niš. Ali Nišlijama ovaj spomeni spomenikk bio je mnogo skroman. Trebalo je stvoriti spomenik, koji bi svojom veliĉinom i umetniĉkom vrednošću dostojno predstavljao herojstvo ĉegarskog heroja i njegovih drugova. To se je dogodilo inicijativom episkopa Dositeja, zauzimanjem Dragoljuba Lazarevića, diviziskog generala i bivšeg komandanta Morav. Div. Oblasti, susretljivošću arhitekta J. Đupona i drugih. Spomenik u vidu divne piramide izraĊen po arhitektu J., Đuponu, otkriven je i osvećen na najsvećaniji naĉin u prisustvu Njeg. Vel. Aleksandra I. slavno i sretno vladajućeg Kralja. Srba, Hrvata i. Slovenaca 1. juna 1927. god. Na mestu kod mosta, gde su obešeni episkop Melentije i drugovi, podignut je 1913. god. epomenik, koji su za vreme okupacije Bugari preĉinjali i prepravljali, a niški vladika po osloboĊenju ponovo je obeleţio natpise i spomenik doterao u prvašnje stanje. Evo divnog natpisa na spomeniku: 1821-1913
„Episkopu. Niškom Niškom Melentiju, Melentiju, proti Stojanu, Stojanu, svešteniku svešteniku ĐorĊu i graĊanima niškim niškim Mladenu, Golubu i Radosavu, koji su na ovome mestu obešeni te muĉeniĉki postradali; trećeg dana sv. Trojice 1821. g.za veliku Srpsku id eju - osloboĊenje.
Podiţe ovaj spomenik Episkop Niški Dositej sa celokupnim sveštenstvom grada Niša." Spomenik ovaj podignut je za vreme srećne - bogom, blagoslovene vladavine Nj. V. Kralja Srbije Petra I. KaraĊorĊevića i mitropolita cele Srbije g. Dimitrija i osvećen 29. decembra 1913. god.
Krst nositi vama je suĊeno, strašne borbe voditi tuĊinom: teţak vjenac, al je voće slatko; vaskresenje ne biva bez smrti.
Slaka i ĉast i mir svakom koji dobro ĉini… Kod ovog spomenika svake se godine o Bogojavljenju vrš e molitve; u nedelju pravoslavlja tu se ĉini pomen svim poginulim za veru i otadţbinu, tu uvek zastane litija, pak se na taj naĉin ĉesto obnavlja uspomena na sve te ţrtve za slobodu roda i vere.
Već smo; spomenuli, da je nad Ćele -Kulom podignuta vrlo lepa kapela, pred kojom se svake godine vrši pomen u dan ĉegarske pogibije. O ĉetvrtom spomeni spomeniku, ku, o groblju pogubljenih sveštenika, govorićemo malo niţe. Ali Niš pod skiptrom srpskih vladara nije samo materijalno napredovao nego i duševno. Niš se je u ovo posle dnjih pedeset godina dosinuo do visokog stepena u prosveti. U Nišu su dve pune gimnazije: Muška i Ţenska; Povlaštena Dvorazredna, Dvorazredna, Trgovaĉka Škola, Ţenska Podruţnica, Nedeljna Škola Trgovaĉke Omladine, Veĉernja Zanatliska Škola, Ţelezniĉka Škola i šest osnovnih škola. Neko vreme u Nišu je bila i Uĉiteljska. Škola, u kojoj je izmeĊu ostalih poznatijih nastavnika i pedagoga, predavao i Stevan Sremac. Tako su isto postojale neko vreme i konfesionalne
škole: katoliĉka, jevrejska i turska. Velikih je zasluga na polju školstva bio stekao sa svojim zavodom blage uspomene pok. Jefta Netović. U najnovije vreme Niš je dobio i dve vojne škole: Podoficirsku Sanitetsku Školu i Podoficirsku Konjiĉku Školu. Prosvetu promiĉu i GraĊanska Kasina i Francusko-Srpski Klub. U Nišu su uvek izlazile po dve tri novine. Danas se ove novine štampaju u Nišu: „Niški Glasnik", „Tribuna“ i meseĉni meseĉni ĉasopis „Pregled „Pregled Crkve Eparhije Niške". Niš Niš ima tri štamparije, štamparije, a ona Cara Konstantin Konstantinaa spada u prve štamparije u Kraljevini. . Prosvetu potpomaţu i kulturno-nacionalna društva: Narodna Odbrana, Jadranska Straţa, Društvo Knjaginje Ljubice, Kosovka Devojka, Kolo Srpskih Sestara, Aero klub i Sokolsko Društvo. Niško Sokolsko Društvo uţivalo je još pre rata veliki renome u sokolskim krugovima. Kod svih utakmica u slavjanskim metropolama ono je bilo izmeĊu prvih. Za vreme neprijateljske okupacije, Bugari raznesoše imaovinu Sokola i sve sprave tako, da se je posle drugog osloboĊenja moralo poĉeti nanovo podizati Soko. Ako je
to pošlo za rukom, to se ima u prvom redu zahvaliti velikom nacionalnom borcu poĉ. Jaši Nenadoviću i njegovim saradnicima: inţ. M. Ĉavdareviću, agilnom kap. Spasoju Nešoviću, Milanu Stevanoviću, Bogdanu Kauteku, inţ. Tomi Nikoliću, Dimitriju Krajnaliću i dr. Pokojni Nenadović ja našao sebi dostojnog naslednika naslednika u Milanu Stevanoviću, graĊevinaru. Ĉovek ne od reĉi nego od dela, on je svojim samopregorom i tvrdim pouzdanjem u svetu stvar koju zastupa, uspeo, dakako i uz saradnju drugih, da Nišu da jednu od najlepših sokolana u drţavi. Sokola na, koja duguje svoju
egzistenciju inicijativi, energiji i poţrtvovnosti M. Stevanovnća, osvećena egzistenciju osvećena je sveĉano 1. juna 1927. god. u prisustvu Njeg. Vel. Kralja Aleksandra I. U isto vreme osvećem je i dragoceni dragoceni sokolski sokolski barjak, plemeni plemeniti ti dar istoga istoga M. Stevanovića. Sokolu treba pribrojiti: „Udruţenje Ĉetnika". U Nišu se mnogo gaji muznka. Dva su pevaĉka društva, koja su stekla po celoj domovini vrlo dobar glas: Crkveno Pevaĉka Druţina „Branko", koja ove godine slavi ĉetrdeseto-godišnjicu spoga postanka, i Pevaĉko Društvo „Kornelij“. Ovima treba pribrojiti: Katoliĉko Pevaĉko Društvo „Mahnić", pa Jevrejsko i Muslimansko Pevaĉko Društvo. I na socijalno-karitativnom polju Niš ne ustupa ni jednoj većoj varoši u drţavi. U tom pogledu svoju Bogom blagoslovenu delatnost razvijaju: „Zaštita Dece", „Srpska Majka", koju je pre par godina utemeljil utemeljilaa Rosa Lazarevićka, „Srpsko-Engleski Dom" itd. U karitativ karitativnono-socijalne
institucije instituc ije moţemo uvrstiti i zdravstvene zavode. U tom pogledu, sem vojne i okruţne bolnice, Niš ima: Dispanser Srpske Majke, Školsku Kliniku, Epidemiološki Epidemiološki Zavod, kojemu bi zavideti mogli i mnogi zavodi ovakve vrsti u većim varošima, Sanatorijum O-g Petkovića, koji je prava blagbdet za Niš i okolinu.
Ima udruţenja, koja su utemelje utemeljena, na, da promiĉu pr omiĉu staleške interese. Najglavnija takova udruţenja jesu: „Trgovaĉko Udruţenje", Udruţenje", „Udruţenje N. Trgovaĉke Omladine" i „Esnaf sviju zanata". Najzad u Nišu je zastupljen obilno i šport. Spominjemo samo: „Lovaĉko Udruţenje" i „Streljaĉku Druţinu". Kad znamo, da je Niš stecište mnogih drumova, da leţi na putu, koji priljubljuje zapad istoku, onda nikakvo ĉudo, da je u Nišu uvek cvetala trgovina i industrija. Već smo ĉuli, kako su još u rimsko doba dalmatinski gradovi trgovali sa Nišem i kako je u Nišu bila velika fabrika oruţja. Industrija
je i danas u Nišu dobro razvijena.
Prvoklasna Fabrika Duvana, velika moderna
Ţeleţniĉka Radionica,Tekstilna Radionica,Tekstilna Fabrika M. Ristića i X. Mumdţijana, Mlin Nikole Cvetkovića i Sinova. Predionica N. A. D., Šivara za vojno odelo i obuću, Fabrika Konopljaraa Kaznenog Zavoda, Boja, Pivara Apelova (DunĊerski); Fabrika Koţa, Konopljar
mnoge ciglane i t. d. -
u Nišu.
sve su to oĉiti svedoci krepkog i. snaţnog napretka industrije
Niš je pogodan za razvitak trgovine i industrije i radi ţeljeţniĉkih veza, koje ga centrumima. God. 1884. Niš je dobio spoj, sa Sofijom spajaju sa velikim trgovaĉkim centrumima. i Carigradom, zatim sa carskim Skopljem i Solunom, U naše dane sagraĊene su još dve pruge: jedna spaja Niš sa Prokupljem a druga sa Knjaţevcem. Doskoro će Konstantinova varoš biti direktno spojena sa najudaljeniji najudaljenijim m krajevima naše Kraljevine.
Niš je eparhijsko mesto i sedište Ţupaniske Oblasti, Sreza, Komande Moravske Diviziske Oblasti a od 1925. god. i V. Armiske Oblasti. Broji sada oko .35.000 stanovnika.
Eto, to je Niš naših dana! Kakve li i kolike li razlike izmeĊu 1877. i 1927. god.! Više manje ovakav je Niš bio i epohalne godine .1914. Ĉim je te godine Austro Ugarska Monarhija navestila Srbiji rat, Kraljevski Dvor, Vlada i Skupština preseliše se u Niš. U Nišu se je onda odluĉivalo o stvarima velikog i sudbonosnog politiĉkog i nacionalnog znaĉaja. Ove su istoriske odluke bile vesnice velikog dana osloboĊenja j e morao da i ujedinjenja svih Srba,-Hrvata i Slovenaca. Ali ipak uoĉi toga dana Niš je do dna ispije pregorku ĉašu muĉeništva. muĉeništva. I o vim mi smo stigli do 1915. god. BESMRTNA STRANICA.
Nnšlije na Golgoti za vreme neprijateljske okupacije. Godina 1918 Kada trebada se napiše odlomak tragiĉne veliĉine 1915. god., koji saĉinjava besmrtnu stranicu sjajne, muĉeniĉke, nacionalne istorije Nemanjinog grada, gordog ponosa Srpstvu, jednbg od najkrvavijih kamenova na ratištima vekova, slavnoga Niša; onda sam prisiljen da boţanskim pesnikom Enejde uskliknem: Pak da jezika sto ja imam, stotinu usta
K tome gvozdeni glas još ne bah mogao puste Vrste zlobe i puste kazne izbrojit, kazat,
što su ih Bugari za vreme trogodišnje trogodišnje okupacije (1915.-1918.) zadali Nišlijama! Zašto? Samo zato što su Srbi! Svako im je zlo brat -nebrat mogao naneti, ali samo jedno mu je bilo nemoguće: nemoguće: da pljuje u srpski obraz obraz Nišlija. Sve su stanovnici gordoga grada pregoreli, pa i ţivote svoje, ali obraza - nikako. Kadno se je ono 1915. god. srpska vojska posle pobede na Ceru od 1914., koja je
pobeda bila zadivila i prijatelja i neprijatelja, ponovno hrabro opirala nemaĉkoj i austro-ugarskoj vojsci; Bugari joj rinuše upravo nebratski noţ u leĊa. Srpska vojska, ti heroji u veliĉini duha i srca, u jakosti ja kosti mišice, nisu se predali, nego su udarili trnovitim putem albanskih krši do Soluna, da se tu oporave i ĉekaju osvitak
velikog dana osloboĊenja i ujedinjenja. Uzgred budi reĉeno: Albanija nije bila propast jednoga naroda, nego samo poslednja faza u velikom vaskrsenju celoga Slavskoga Slavsko ga juga!
Bilo je to meseca oktobra pomenute 1915. godine. Na niškoj stanici, na obiĉnoj stolici sedeo je zapleten u teške misli Kralj Srbije Petar P etar I. Bio je shrvan, potišten; osećao si, da su se sve ondašnje boli srpskoga naroda bile prelile u dušu dobroga Kralja, priplemenitog i briţljivog oca. Sagnuo glavu, obliše ga suze…..Kroz te suze kao da si ĉitao vekovno muĉenikoslovlje muĉenikos lovlje naroda našega! Zaista, uzviše uzvišeni ni prizor tragiĉne veliĉine! Je li to Vladar Srbije udario putem za drugu sv. s v. Jelenu? Ne! On je uzlazio na poslednju stepenicu do velikog Genija istorije, da ga ovaj zatim proglasi: Velikim, Ujediniteljem i Osloboditeljem Srba, Hrvata i Slovenaca!
Jedan deo Nišlija odoše sa vojskom preko Albanije, a jedan deo ostadoše kod svoje kuće. Bugari uniĊoše u Niš 23. oktobra. Prvih pet dana bili su mirni kao jaganjci; trebalo im je doznati: koji su Nišlije istaknutiji nacionalci, koji su prosvetni radnici, koji su voĊe narodni i t. d. Tih pet dana predstavljali su tišinu pred olujom. Šestoga dana po njihovom dolasku morao je vladika niški Dositej u internaciju. Svestnom svog uzvišenog zadatka pastirska duţnost i glas savesti su mu nalagali, da ne ostavi stada svoga. I on ostade u Nišu, da u teškim danima svome stadu rane leĉi, da ga teši nadom u bolju budućnost, da mu bude zagovornikom, zagovornikom, zaštitom i anćelom ĉuvarom. Ali Bugarima bila jeg poznata ona Hristova: „Udari po pastiru i raspršaće se ovce". I Bugari udariše po niškom Pastiru; odvedoše ga u ropstvo a stado mu izmrcvariše i razbojniĉki poklaše. Uniţen do krajnosti, vladika Dositej je zaboravljao na svoje vlastite boli, a muĉile su ga i na krst raspinjale grozne muke i patnje jadnog njegovog stada. Sa vladikom poslati su u Bugarske logore za
internirce premnogi ugledni Nišlije. Uniţavanje, neĉoveĉn neĉoveĉno o postupanje, glad, neĉistoća, spavanje na tvrdom i mnoge druge neugodnosti, - to je samo jedan deo onih muka, što su ih muĉili Nišlije u bugarskom ropstvu. A tek kod kuće!? Eno, i u školi kod Saborne Crkve podignuta su vešala. Oskvrnaviše i boţan stvenu Atinu! U gradu još danas moţete primetiti u zidovima kuršume, koji proĊoše kroz glave patniĉke srpske dece pre nego se tu zaustaviše na veĉnu njihovu slavu, a na sramotu njihovim progoniteljima.
Kao da još j oš ĉuješ, kako Konstantinovom varoši bolno odjekuju uzdisaji, vapaji, plaĉ, vriska i zapomaganjs dece i ţena. U noćno doba dolaze Bugari i iz kreveta diţu njihove hranitelje, hranitelje, oĉeve, muţeve, braću i sestre. Vode ih u grad. gra d. A ko je u noći odveden u grad, nije doĉekao zore. Saslušanje, Saslušanje, sud? Ni govora o t ome. Advokat Ljuba Obradović samo zato što je za zdravlje upitao jednog zarobljenog vojnog lekara, svoga poznanika, odveden je u Grad i svoju lepu dušu ispusti na vešalima. I Dr Koen je izdahnuo na vešalima samo zato, jer doznadoše, da je on auktor dela „Velika Srbija". Grozote, što što su ih Nišlije Nišlije doţivili u gradskim kazamatima, naprosto naprosto se opisati ne mogu. One prelaze pored sve njihove realnosti u carstvo fantazije.
Što će pri ovim grozatama oni ugledniji Nišlije, da spase ţivot i sebe saĉuvaju prvostepenog suda Mihajlo svojoj nezbrinutoj deci? Evo što će! Današnji presednik prvostepenog Popović je piljar, a zatim prodava bombone; šef finansiske uprave Mihajlo Ćurĉić formalpo prosi od kuće do kuće; bivši sreski naĉelnik Milan Milošević je obiĉni ĉistaĉ; uĉitelj Mitar Belić najpre testeriše, a zatim ĉini od hamalina; drugi uĉitelj Todor Kostić je piljar, kolega njegov Mita Cvetković pravi sapune, dok je Boţa Popović prisiljen da svoju decu mesto u školu šalje da se uĉe obućarskom zanatu. Drugi su se opet krili i dokle god nije svanuo dan osloboĊenja nisu iz stana svoga izišli. Tako je tri godine na tavanu proboravio bivši presednik duhovnog suda poĉ. Dimi-trije Pejović; tako je sakriven proţivio tri leta prof. Dimitrije Popović, koji ni svog mrtvog sina nije smeo da doprati do veĉnog poĉivališta, e ne bi Bugari, ĉim bi ga ugledali, odmah njemu iskopali drugi grob. Ko bi mogao izbrojiti sve one ugledne
Nišlije, koji su morali da vrše najuniţavajuće poslove poslove samo da prehranu sebe i
svoje? Sve one, koji na ulicu smeli nisu, a hraniteljima su im bila njihova deca? A
ova su bila u dobi izmeĊu 9 i 15 godina!
A ko da opiše ono neprestano rekviriranje ţivotnih namirnica, kućne premetaĉine premetaĉine i druga svakovrsna šikaniranja mirnoga graĊanstva i ono nesnosno i nepodnosivo ucenjivanje? Ne samo što se nije poštovala drţavna imovina, ali se nije vodilo raĉuna ni o privatnoj svojini. Pa pored svih ovih grozota, uţasa i strahote, kad se je radilo o tome da Nišlije javno kaţu: jesu li Bugari i traţe t raţe li aneksiju sa Bugarskom; Nišlije su, prezirući ţivot, bez straha gledajući krvniku u oĉi, izgovarali herojsku ispovest i uzvišeno nacionalno Veruju: Veruju: Srbi smo, Niš je srpski, srpski je bio i srpski će vekom biti! U tri partije zovu se ugledni ljudi, da potpišu, da su za aneksiju a neksiju Niša Bugarskoj. Sve utaman! Kada de u tu svrhu po drugi put pozvan diĉni i ugledni niški graĊanin, starina Dimitrije Kocić, on će neustrašivo bugarskom komandantu: „Gospodine, kaţite mi, molim Vas koliko se puta mre? Spremajte mi sanduk mrgavaĉki, kopajte mi grob; ja sam Srbin, Srbin ostajem i kao Srbin ću umreti". Blago ti se zemlji, koja ima ovakovih sinova; sretne li dece, koja imaju ovakovog oca!
A da preĊemo preko bezbroja ovome sliĉnih primera, spomenućemo ĐorĊa nazvanog Prţa, tog diĉnog starca, koji je krvniku otresito odsekao: „Već mi je 86 godina, a ja nikada ĉuo misam, da je Niš bugarski ili da su Nišlije Bugari!" Uţasne li, ali zasluţne osude neosnovanom šovinizmu bugarske megalomanije! Ugledni graĊani Vl. Dimitrijević (Beĉlija), Vl. Fredić sa starim gospodinom Brkićem bili su internirani i svakako uniţeni, zato što ne htedoše da se odazovu pozivu Bugara da doĊu u oficirski dom na zabavu. Nikakvo ĉudo, da su onda Nišlije, ako bi se ukazao i najmanji traĉak nade u osloboĊenje iskazivali usluge, koje su bile skopĉane sa opasnošću ţivota. Tako je, da ne spominje spominjemo mo drugih, sestra sadašnjeg ministra zdravlja D -r Aleksandra Savića, donosila komitska pisma u kuću industrijalca Ristića i A. Andonovića. Treba znati, da su Nišlije bili u stalnom kontaktu sa herojima Topliĉkog Ustanka iz 1916. godine.
Pri završetku sila je zlatnim slovima u besmrtnu stranicu niške istorije urezala urezala imena, koja su gordi ponos ne samo Nišu i Eparhiji Niškoj nego celom Srpstvu, celoj Jugoslaviji. Mi ćemo dovesti ĉitaoca pred pr ed gordu ploĉu, nad grobom veliki h narodnih muĉenika, koji se nalazi u kolonadi Saborne Crkve, pa ćemo ga pustiti da sam ĉita besmrtna imena i da im u tišini prikaţe p rikaţe tribut poštovanja i divljenja. Evo gordog ponosa celoj naciji!
Vrlim pastirima crkve a vernim sinovima Otadţbine palim na straţi s traţi sluţbe svoje. Ovde poĉivaju pokupljeni delovi smrtnih ostataka svešteno-sluţilaca zverski od Bugara pobijenih 12. Novembra 1915. god. posle ponoći, iza Bele Palanke u Jankinoj padini:
Dobrosav Marković, Okr. prota Niški Jeromonah Kirijak, Hilendarac Star. Met. Niški Luka Marjanović, paroh Niški Jovan 3. Popović, paroh Niški Marko Đ. Janković, paroh Niški Janko Đ. Janković, paroh Niški Sava Petrović, paroh Ćićevaĉki Bogosav Stokić, paroh Rognjevski Stojan Stanković, paroh Barbeški Dragutin Pešić, paroh Jagliĉki Milan Miljković, paroh Malĉanski Svetozar Ilić, paroh Humski Aleksa Jovanović, - Zange, paroh Pirotski Jevan Nenĉić, paroh Pirotski Stanko Kostić, paroh Jalovsko -Izvorskog Đorće Jovanović, paroh Rasniĉki Milan Popović, paroh Zavojski ĐorĊe Pešić, paroh Smrdanski Dragomir Jovanović, paroh Sukovski Ilija Popović, paroh Špajski Dušan Popović, paroh Klisurski Milutii Milenković, paroh Bošnjanski Jeronim Jevtić, jeromonah 18. Novembra 1915 god.
Ispod Niške Jelašnice.
Avram Milovanović, prota Nam. Aleksinaĉki Mileta Stefanović, prota paroh Aleksin Aleksinaĉki aĉki ĐorĊe 3. Jovanović, paroh Aleksinaĉki Dimitrije Stanković, paroh Rutevaĉki Cvetko Bogdanović, ĉlan Niš. Duh. Suda Ilija Kojić, ĉlan Niš. Duh. Suda Milan ĐorĊević, paroh Subotinaĉki Milutin Popović, paroh Mozgovski
Mladen Dinić, paroh Ćurlinski Milan Cvetković, paroh Zronjanski Jevtimije Ĉavdarević, Namssnik Ovĉepoljski Svetozar Milenković, paroh Kopaoni Kopaoniĉki ĉki S njima zajedio izginuli i u zajedniĉku jamu zakopani: Veselin Aleksić, uĉitelj Boboviški Vese-Velisav Milovanović, vojno sud. pukovnik Gojimir Nestorović, art. kapetan Milan I. Petrović, peš. kapetan ĐorĊe-Tasa ĐorĊević, rez peš. pporuĉnik Mir rasturenom prahu vašem. Veĉito ţivi, ko za poziv i narod svoj ţivi. Pored ovih svetlih imena, urezuje se ovde radi brackog zajedniĉkog veĉitog spominjanja i imena ovih prvih svešteno-sluţilaca Niške Eaarhije a i iz drugih koji na zlobnim mestima njenim muĉeniĉki od divljih Bugara izginuše: Stevan Kamenović, prota Namest. Leskovaĉki Petar Veljković, paroh Leskovaĉki Trandafil Kocić, paroh Leskovaĉki Mihailo Ignjatović, paroh Rudarski Svetolik Antonijević, paroh Crnoljevaĉki Luka Miliĉković, paroh Ostroviĉki Petar Cvetković, paroh Prekopĉel Prekopĉeliĉki iĉki Miloje Petković, paroh Bojniĉki Zdravko Popović, paroh Babiĉki Josif Popović, paroh Grkinjski Jovan Đokić, paroh Grabovniĉki Onufrije Popović, paroh nam. Vlasotinaĉki Todor Popović, paroh Vlasotinaĉki Dimitrije Zdravković, paroh Kruševaĉki RanĊel Stanković, paroh Crkovniĉk Crkovniĉkii Kosta Prvulović, paroh Orljanski Vasilije Aitić, paroh Kondţeljs Kondţeljski ki Radivoje Vuĉinić, paroh Kondţeljs Kondţeljski ki Dimitrijs Dimitrijević, paroh Grgurski Pavle Popović, paroh Kuršumliski Krsta Popović, iaroh Krĉmarski Mihailo Šundić, paroh Slovljanski Jordan Miletić, paroh Rudnoglavski Jovica Jovanović, paroh Ţarovniĉki Avram jovanović, paroh Šiljegovaĉki Mladep Popović, paroh Ribarski Petar Marinković, paroh Trnjanski
ĐorĊe Ĉemerikić, prota Nozrinjski Jovan Antić, prota Grejaĉki Milopj Milovanović, prota Ĉitluĉki Strašimir Bulić, prota Ĉitluĉki Arhil. Janićije Gugušević, Stareš Man. Sukova Jeromonah Serafim, stareš. man.Temskog Aksentije Mitić, paroh Vranjanski Manasije Popović, paroh Sebevranjsk Sebevranjskii Kosta Popović, paroh Banjski Aksentije Stevanović, paroh Sobinjski Stojan Jovanović, paroh Lukovski Mihailo Mladenović, paroh Prvoneĉki Sava Popović, paroh Smiljevaĉki Stamenko Stojković, paroh Stubalski Rista Popović, paroh Jovaĉki Dimitrije Antanasijević, paroh Orugliĉki Ilija Popović, paroh Golemoselski Manojlo Popović, paroh Davidovaĉki Kosta Popović, paroh Suvojniĉki Blagoje Antopovnć, paroh Dupce Kosta Jovanović, prota okr. Prizrenskog Ikonom Kosta Popović, Names. Gnjilanski Kosta Levakovpć, paroh Petrovaĉki Josif K. Sevaković, kapelan Petrovaĉki ĐorĊe Popović, paroh Raniluški Janićije Popović, paroh Kormiljalski ĐorĊe Popović, paroh Domorovaĉki Petar Jrvanovin, paroh Boţevaĉki Dušan Trajković, paroh Dragolaĉki Spomenimo imena imena i ove braće iz Niške Eparhije, koji u teškom i uniţenom ropstvu u Bugarskoj kosti svoje ostaviše: Dimitrije Petrović,
biv. kom. Skopljanski Mihailo Stojanović, paroh Kulinski Antopije Popović, nam. Poljaniĉki Dimitrije Popović, paroh Rapoljski Stojan Nikolić, paroh Kijevski Jovan Popović, paroh Rafunski Jovan Popović paroh Osmakovaĉki Spahomija, monaha Sukovaĉkog Monaha Arhangela Hilendarca Slava vam i veĉna pamjat! Iako su u besmrtnoj stranici samo u najkraćim potezima pomenute muke i patnje, patriotizam i samoprego samopregor. r. Nišlija za vreme trogodišnje neprijateljske okupacije, ipak svak će lako moći završiti, da je ova stranica epilog, sinteza vekovnog muĉeništva Nemanjinog Nemanjinog grada za slobodu svoju a za ĉast i veliĉinu cele nacije.
Jednog lepog jesenskog dana 1918. god. Nišlije u frenetiĉnom oduševljenju, oduševljenju, izvan sebe od veselja, levajući suze radosnice na svojim rukama unesoše u Sabornu Crkvu ondašnjeg prestolonaslednika prestolonaslednika a današnjeg slavno i sretno vladajućeg Aleksandra I., Kralja Srba, Hrvata i. Slovenaca. Zašto? Za Niš i za ceo troimeni narod bilo je već granulo sunce veĉne slobode!