konačno je dešifrovan Etrurski, Pelaški Likijski , starorašanski , možda starosrpski jezik...laž je da ga se ne može dešifrovati-evo svetislav bilbija ga je dešifrovao -Etrurski i Likijski (…Full description
konačno je dešifrovan Etrurski, Pelaški Likijski , starorašanski , možda starosrpski jezik...laž je da ga se ne može dešifrovati-evo svetislav bilbija ga je dešifrovao -Etrurski i Likijski (…Full description
Rasprava o povijesti i samobiti hrvatskoga jezika, uz prikaz prevladavajućih jezičnoteorijskih promišljanja odnosa južnoslavenskih jezika
JEŽI PLAŽEVSKI Jezik filma I
Knjizevnost i Srpski Jezik - I deo
Engleska gramatika I i II
Pol science project
Full description
Pol Kenedi - Uspon i pad velikih sila skeniranoFull description
Pol Kenedi - Uspon i pad velikih sila skeniranoFull description
Pol Kenedi - Uspon i pad velikih sila skenirano
Full description
Full description
PO KING JAMES VERZIJI NAJTAČNIJI PRIJEVOD BIBLIJEFull description
Full description
Jezik i pol Svenka Savić Jezik i pol (II) Istraživanja kod nas APSTRAKT: Tokom Tokom poslednjih ! "odina # svet# je porastao $roj istraživanja o odnos# jezika i pola% &jihov #ti'aj me#tim nije se kod nas ja*e osetio% + ovom rad# sažeto se izlaže "eneza a#tohtono" razvoja istraživanja vezanih za #potre$# naziva za zanimanja i tit#le žena opisivane sa preskriptivne strane s izostankom 'elovitije" teorijsko" i metodolo,ko" okvira o me#zavisnosti jezika i dr#,tva% + poslednjih -! "odina (# okvir# projekta .Psiholin"visti*ka istraživanja. # &ovom Sad#) do$ijeni s# empirijski rez#ltati o #potre$i /ormi m#,ko" i žensko" roda za zanimanja i tit#le žena # raz"ovor# dnevnoj i ženskoj ,tampi i verskoj p#$li'isti'i% Klj#*ne re*i: jezik pol disk#rs analiza nazivi za pro/esije tit#le% Svet ispred nas Poslednjih 0 "odina # svet# je porastao $roj istraživanja o odnos# jezika i pola% + tom period# a/irmisala s# se interdis'iplinarna istraživanja pose$no # lin"visti'i (antropolo,ka lin"vistika so'iolin"vistika i psiholin"vistika pre sve"a)% 1#d#ći da je postalo o*i"ledno da se s e mno,tvo novih pitanja o odnos# jezika i pola- nije mo"lo posmatrati # okvir# jedne dis'ipline ili jedne teorije tr$alo je o$jediniti saznanja razli*itih mono i inter dis'iplina% Pitanje jezika i pola danas se naj*e,će svrstava # domen so'iolin"vistike 2 dis'ipline koja se $avi jezikom # dr#,tvenom okr#ženj# ali antropolo,ka istraživanja kao i ona # okvir# analize disk#rsa znatno s# #napredila na,a znanja o me#zavisnosti k#lt#re konteksta i jezi*ke delatnosti pojedin'a # dr#,tv#% + okvir# lin"vistike #stalj#je se termin /eministi*ka lin"vistika koji $i tre$alo da #kaže na nove napore istraživa*a i istraživa*i'a #n#tar na#ke o jezik# koji s# #smereni na pitanja jezika i "ovora žene ili pitanja pisanja i "ovorenja dr#"ih o ženama% 3a to se predlaže oso$en lin"visti*ki prist#p koji iz"ra#je sopstven# teorijsk# osnov# za istraživanje na*ina na koji se o ženama "ovori i kako one to same *ine # razli*itim so'ijalnim
k#lt#rnim i jezi*kim okr#ženjima% Postoji vi,e mo"#ćnosti da se to pokaže pa se danas "ovori o vi,e /eminizama ne samo o jednom a onda i o vi,e prist#pa # okvir# /eministi*ke lin"vistike $#d#ći da nis# svi potekli iz okvira na#ke o jezik# mada saop,tavaj# rez#ltate relevantne za jezi*k# praks#% 4a $ismo raz#meli ove razli*ite prist#pe neophodno je #kazati na shvatanje prirode jezika koje im leži # osnovi% 5in"visti se danas #"lavnom dele # dva osnovna #smerenja po shvatanj# i de/inisanj# jezika kao predmeta lin"vistike% Jedni se zalaž# za to da predmet lin"vistike jeste jezi*ka str#kt#ra koja se može istraživati kao takva i tako je tre$a istraživati% 4r#"i smatraj# da istraž#j#ći jezik istraž#jemo *oveka kao lj#dsko $iće pa ot#da sve one komponente koje "a *ine ili #slovljavaj# moraj# podjednako $iti #klj#*ene # na#*n# analiz# o jezik#: never$alno koliko i ver$alno k#lt#ra koliko i sama str#kt#ra jezika "est koliko i re* i sl% 6vi dr#"i za"ovaraj# interdis'iplinarni prist#p jezi*kom istraživanj# i donose nove rez#ltate za interpretiranje polnih razlika # razli*itim jezi'ima dr#,tvima i k#lt#rama% + poslednjih 0 "odina prist#pi jezik# i pol# $ili s# razli*iti ,to na vremenskoj osi može $iti pokazano # okvir# tri vremenska perioda% Po*etkom 708tih "odina "ovorilo se o oso$inama jezika žene # odnos# na jezik m#,kar'a koji je dominantna norma jezi*ko" pona,anja% To s# prist#pi # okvir# teorije nedostatka (de/i'ite theor9) prema kojoj se za nek# jezi*k# pojav# koja je #stanovljena kod m#,kara'a naj*e,će vez#je ods#stvo iste # "ovor# žene% Takvi s# prist#pi otkrili *itav niz pojava za koje se tvrdilo da s# tipi*ne za ver$alno pona,anje žena (vi,e koriste neke re*i kojima se o$eležava li*ni stav ili emo'ionalnost #op,te vi,e "ovore od m#,kara'a i sl%) ,to je detaljnije izneto # radovima ameri*ke lin"vistkinje Ro$in 5ako/ (Ro$in 5ako//)% +z ovakve opise i analize davale s# se i prepor#ke za jezi*k# praks#% &aro*ito se to vidi # prepor#kama za #potre$# naziva zanimanja žena njihovo" oslovljavanja tit#lama ili predstavljanja # razli*itim privatnim i javnim sit#a'ijama% Primeri s# navoeni kao potvrda stava da m#,kar'i dominiraj# nad ženama # svim 'iviliza'ijama (ne samo # $alkanskoj ili srpskoj)% Pokazalo se to na primer# razli*itih jezi*kih praksi standardno" jezika # slovenskim jezi'ima: r#skom poljskom *e,kom slova*kom i srpskohrvatskom% + mno"im jezi'ima je sa*injeno #p#tstvo kako da se iz$e"ne seksisti*ka #potre$a jezika% &iz saveta i prepor#ka odnosio se na ne#tralisanje #o*enih razlika koje s# $ile na ,tet# ženske oso$e # svakoj pojedina*noj "ovornoj sit#a'iji (/ormalnoj ili intimnoj javnoj ili privatnoj) dok se dr#"i niz odnosio na iznalaženje novih na*ina kojima $i se o ženi mo"lo "ovoriti%
Po*etkom ;08tih pojavlj#j# se i prve kritike radova nastalih # okvir# teorije nedostatka% &ovi prist#p je # okvir# teorije razli*itosti (di//eren'e theor9) koja razlike izme# žena i m#,kara'a t#ma*i kao posledi'# razli*ite so'ijaliza'ije de*aka i devoj*i'a # na,oj 'iviliza'iji% ;? ->;> ->>0) *ije s# knji"e imale veliki p#$li'itet i odjek # ameri*koj sredini% I ovaj se prist#p odmah po*eo primenjivati # jezi*koj praksi na primer # psihoanalizi # o$razovanj# i sl% + trećem sada,njem period# od po*etka >08tih preispit#j# se prist#pi iz prve dve /aze naro*ito jezi*ka praksa zasnovana na prethodnim teorijskim tvrdnjama i predlaže se rasprava o onim oso$inama jezika i "ovora žene i m#,kar'a koji s# vezani za aktivnost # datom kontekst#% 6t#da "ovorimo o teorijama aktivnosti% Tek kad se detaljno opi,e ko kada za,to kako na koj# tem# "ovori (pi,e) može se o$jasniti ver$alno pona,anje žene i m#,kar'a $#d#ći da rod odnosno pol ne može $iti izdvojen od dr#"ih aspekata dr#,tveno" identiteta neke oso$e% &ovi okvir želi na"lasiti važnost dr#,tvene moći kao inherentno" dela svake pojedina*ne kom#nika'ione sit#a'ije (so'ial po=er theor9) # koj# s# sa"ovorni'i #klj#*eni pa se "ovor analizira kao sredstvo za iz"raivanje dr#,tvene str#kt#re (naro*ito onaj ostvaren # kom#nika'iji li'em # li'e)% Predstavni'i ovo" #smerenja ver#j# da se može pokazati kako dr#,tvene instit#'ije 2 $anke $olni'e administra'ija s#d i sl% 8 *#vaj# domina'ij# m#,ke moći # raz"ovor#% To se pre sve"a može videti na primerima #potre$e naziva za zanimanja zatim oslovljavanja predstavljanja jedne oso$e dr#"oj ali i na niz# dr#"ih sintaksi*kih konverza'ionih never$alnih i "estovnih oso$ina raz"ovora% Jer mi se o'rtavamo kroz jezik ali smo istovremeno i odreeni jezikom i to svesno isti*# predstavni'i ovo" shvatanja (J% ;?)%
Raspravljalo se o prakti*nim pitanjima: da li je pri"odnije oslovljavati žensk# oso$# sa dr#"ari'a direktor "ospoa pro/esor # disharmoni*noj #potre$i roda tit#le i zanimanja ili sa dr#"ari'a direktori'a "ospoa pro/esori'a "de je sintaksi*ki #sa"la,en ženski rod tit#le sa zanimanjem (3% @in'e ->!?!!)% + disk#sij# se #klj#*#j# mi,ljenja i predlozi razli*itih str#*njaka za jezik #"lavnom ser$okroatista $#d#ći da kod nas izostaj# detaljnija so'iolin"visti*ka istraživanja (redosled njihovih radova ovde izostavljamo)% Po*etkom ;08tih "odina intenzivnije se pi,e o ovom pitanj# (@% Anić ->;? B% 1arić ->;7 da pomenemo samo neke a#tore)% B#"enija 1arić je dala sistemati*ni pre"led #potre$e /ormi m#,ko" i žensko" roda za zanimanja navodeći $rojne primere #važavaj#ći postojanje tzv% ne#tralne i konkretne /orme% .&e#tralna je sit#a'ija%%% # kojoj naziv zvanja ili zanimanja i spol vr,io'a to" zvanja ili zanimanja nis# ni # kakvoj "ramati*koj vezi. pa je imeni'a za oznak# zvanja ili zanimanja # m#,kom rod# samo in/orma'ija o delatnosti koj# oso$a vr,i% Konkretna je #potre$a kada se ima na #m# neka ženska oso$a koja dato zanimanje o$avlja% 6va je dihotomija pris#tna i # radovima dr#"ih a#tora iz na,e zemlje sa mno"o zahtevnijim doslednostima #potre$e ne"o ,to to B#"enija 1arić traži a ovde nećemo detaljnije komentarisati manjkavosti ovakvo" stava koji je # /eministi*koj literat#ri već detaljnije o$razla"an% B#"enija 1arić je iznela niz korisnih ar"#menta'ija za doslednij# #potre$# /ormi žensko" roda po,t#j#ći ono ,to jezi*ki sistem n#di i #važavaj#ći elemente kom#nika'ione sit#a'ije ali ona na"la,ava da .nije inertan jezik ne"o s# inertni neki nje"ovi korisni'i. (str% -C) # pronalaženj# ženskih /ormi za ona zanimanja koja žene intenzivnije osvajaj# danas (s#dkinja zatim menadžerka i sl%)% 6v# praks# re,avanja preskriptivnih a ne teorijskih metodolo,kih i normativnih pitanja na#*no" istraživanja jezika i pola # okvir# ,ire" so'iolin"visti*ko" pitanja kakvo je standardiza'ija #potre$e srpskohrvatsko" jezika možemo pratiti # dva jezi*ka 'entra 3a"re$# i 1eo"rad# tokom poslednjih ! "odina% Ser$okroatisti koji ov# pro$lematik# detaljnije o$ja,njavaj# slaž# se da tre$a iskoristiti poten'ijal koji daje str#kt#ra jezika # pisanoj i "ovornoj praksi te koristiti i m#,k# i žensk# /orm# imeni'a dosledno mo"#ćnostima sistema% 6no oko *e"a se njihova mi,ljenja razilaze jeste stepen mo"#ćnosti kori,ćenja poten'ijala sistema% Perskriptivni predlozi "ramati*ara iz 3a"re$# manje vi,e insistiraj# na doslednoj #potre$i /ormi žensko" roda tamo "de se radi o ženskoj oso$i #o*avaj#ći dakako te,koće # njenom ostvarivanj# # pojedina*nim sl#*ajevima% 6vo zala"anje str#*njaka za jezik nije direktno povezano sa zahtevima /eministi*ki orijentisanih str#*njaka (R% Iveković ->;0) # 3a"re$# već
s# se dve prepor#ke potekle iz razli*itih razlo"a jednostavno s#srele: prva da $i se poten'ijal sistema jezika ostvarioD dr#"a da $i se ženska oso$a # pro/esiji #*inila vidljivom # dr#,tv#% 6no ,to jeste jezi*ki poten'ijal #z #smeren# jezi*k# politik# stvorilo je jezi*k# praks# doslednije #potre$e žensko" roda za nazive zanimanja žene na op,te zadovoljstvo lin"vista /eministi*ke orijenta'ije% +kratko prve rasprave $ile s# podstakn#te zahtevima tek#će jezi*ke prakse # dr#,tv# koja je a/irmisala ravnopravnost m#,kar'a i žene i otpo*ela pro'es normiranja jezi*ke prakse% Prve rasprave nis# se zasnivale na odreenom teorijskom stanovi,t# (# njima se prepoznaj# odje'i str#kt#ralisti*ko" razmi,ljanja) a izostaje veći korp#s empirijskih podataka na kojima $i se #potre$a pojedinih o$lika potvrivala% + 1eo"rad# disk#sija je po*ela jo, pre rata kada Janjanin (->?) skreće pažnj# da je tit#la # ženskom rod# #z naziv pro/esije # m#,kom rod# nepravilna ("ospoa pro/esor)% 4vadeset "odina kasnije # 3a"re$# nje"ovo shvatanje podržava i 3% @in'e (->!?!!) ali S% &ikolić (->!?!!) # 1eo"rad# $rani s#protni stav naime da tre$a da ostane dr#"ari'a direktor odo$ravaj#ći sintaksi*ki nesklad jer jezik ne mora da $#de # sklad# sa zahtevom tek#će" dr#,tveno" života i "ramati*ke tradi'ije% 6vaj će stav ostati manje vi,e na*elan i za mno"e dr#"e a#tore koji će se opet partik#larno za svaki pojedina*an primer javljati # str#*noj literat#ri i javnim "lasilima (I% Klajn ->;0 1% Eorić ->;) sa većim ili manjim stepenom toleran'ije% 6voj disk#siji # zemlji priklj#*ili s# se i poznavao'i srpskohrvatsko" jezika iz dr#"ih sredina pre sve"a iz r#sko" jezi*ko" okr#ženja% P% A% 4mitrijev (->;C) i A% K% Smoljskaja (->7?)? podržavaj# stav da # srpskohrvatskom jezik# postoji tenden'ija mask#liniza'ije pripis#j#ći je sistem# jezika a ne dr#,tvenoj praksi #smeravanoj $ar delimi*no savetima jezikoslova'a% 4r#"# linij# zast#paj# pojedin'i koji pro$lem posmatraj# sa op,tije" so'iolin"visti*ko" stanovi,ta koji imaj# #vid # tokove razvoja ovakvih istraživanja # svet# i koji pri tom naj*e,će nis# ser$okroatisti (skandinavista 5j% Rajić ->; 1eo"radD an"listi 4% Kaloera ->;- i 4% ;?% # 3a"re$#) zalaž#ći se za doslednij# #potre$# /ormi žensko" roda za zanimanja i tit#le žena potkreplj#j#ći ar"#menata'ij# postavkama iz teorija jezi*kih varija'ija% +p#tstva za #potre$# /orme jezika za oznak# polne pripadnosti nis# izlazila iz neko" jedinstveno" teorijsko" #$eenja o #potre$i jezika # dr#,tv# neko" koherentno" so'iolin"visti*ko" po"leda na jezik i pol% &is# se zasnivala na $o"atim empirijskim poda'ima do$ijenim me#