SOCIOLOGIJA

1. POJAM, PREDMET I ZADACI SOCIOLOGIJE Kao i svaka nauka, sociologija ima svoj predmet, metod i cilj. Predmet svog izučavanja sociologija ne dobija na pitanje ŠTA? već KAKO? -

Sociol Sociologi ogija ja je društve društvena na nauka nauka koja proučav proučava a društvo društvo kao sistem sistem posene posene vrste, vrste, sa ciljem ciljem da ustanovi pravilnosti u sastavu i razvoju društva kao celine

Predmet sociologe možemo, kao i njen metod i cilj, sagledati putem sociološke pretpostavke, koju čine: 1. Sistem 2. Na Najv jvaž ažni niji ji pojm pojmov ovii 3. Kompleks Kompleksan an pristup pristup stvarnos stvarnosti ti 4. Uzročn Uzročno o – posled posledičn ična a analiz analiza a Sistem – sređena i funkcionalna funkcionalna skupina elemenata, koji su povezani u jednu skladnu celinu-kako međusobno, tako i sa celinom u kojoj vrše neku ulogu. Društ Društvo vo je takođe takođe,, sis sistem tem,, (poseb (posebne ne vrste) vrste).. I preko preko pojma pojma sis sistem tema a mi dobija dobijamo mo predm predmet et sociologije. Društvo Društvo kao sistem sastoji se iz 3 dela: -

Čove Čo vek k - osn osnov ovna na ćel ćelij ija a druš društv tva a

-

Društv Društvene ene gru grupe pe – navi naviona onaln lne, e, vers verske, ke, poro porodič dične. ne.... ...

-

Druš Društv tven eno o fun funkcio kcioni nisa sanj nje e – delat elatno nost stii koji kojim ma se čo čove vek k bavi bavi,, od koji kojih h su nava navažn žnij ije: e: ekonomska, politička i obrazovna delatnost.

Najvažniji pojmovi sociologije – pomoću njih se može objasniti celokupno društvo: 1. Sistem 2. Društvene Društvene grupe grupe (nacija (nacija,, porodic porodica... a...)) 3. Druš Društv tven ene e ustan ustanov ove e 4. Društvene Društvene uloge uloge – položaj položaj koji zauzim zauzima a u društvu društvu – naša prava prava i obaveze 5. Društvene Društvene delatnos delatnosti ti (ekonomska, (ekonomska, političk politička, a, obrazovna obrazovna)) 6. Društvene Društvene tvorevin tvorevine e – materijaln materijalne, e, kulturne, kulturne, duhovn duhovne e 7. Društveno Društveno ponašanj ponašanje e – ono ono što ljudi ljudi čine Kompleksan pristup pristup stvarnosti – postiče se putem složenog determinističkog determinističkog modela. Pod time se podrazumeva identifikovanje više faktora koji utiču na čovekovo ponašanje u društvu. To su: društveni faktori, ekonomski, klimatski, biološki... Uzročna – funkcionalna analiza – sastoji se u utvrđivanju pravilnosti u društvu i objašnjava zašto postoje i kako utiču na društvo.

Page 1

Sociologija istražuje čoveka i njegove osobine – svest, stvaralaštvo, društvenost...

15. POJAM, DIMENZIJA I ELEMENTI GLOBALNE DRUŠTVENE STRUKTURE Struktura društva se izvlači iz društva kao sistema. -

Druš Društv tven enii sist sistem em je ce celi lina na koja koja se sasto sastoji ji od društ društve veni nih h grup grupa a unut unutar ar kojih kojih se, prek preko o društvenih ustanova (društevenih delatnosti i uloga) uspostavljaju odnosi između ljudi, i stvaraju razne društvene tvorevine.

Kroz ovu funkciju vidimo da društvo ima svoju statiku i dinamiku (OGIST KONT). a) Statika Statika društv društva: a: društv društvena ena struk struktura tura Društ Društven vena a strukt struktur ura a je stati statički čki aspek aspektt društv društva a kao siste sistema, ma, koji koji pokazu pokazuju ju sasta sastav v društ društva, va, tj.elemente koji ga čine. b) Dinamika društva: razvoj društva društva (promene (promene koje unutar društva društva nastaju) nastaju) Društvo u kontekstu društvene strukture je skup društvenih grupa različitih dimenzija, funkcija i značaja koje u zajednici čine čovečanstvo. Osnovne dimenzije globalnog društva 1) Horizonta Horizontalna lna dimenzija dimenzija (funkciona (funkcionalna) lna) – govori govori nam da je društvo društvo organizoca organizocana na celina. Ta organizacija društva se postiže kroz društvene ustanove (društvene uloge i delatnosti) i normativne sisteme (pravne, običajne, moralne) 2) Vertikalna dimenzija dimenzija (hijerarhijska) (hijerarhijska) u društvu postoji i postojaće nejednakosti nejednakosti između između ljudi ljudi 3) Prostorn Prostorna a dimenzija: dimenzija: čovek čovek živi i deluje deluje u prostoru prostoru 4) Vremenska dimenzija – trajanje trajanje društva.Njegova društva.Njegova istorija, sadašnjost sadašnjost proštlost proštlost i budućnost. budućnost. Iz svega ovde navedenog, iz ove 4 dimenzije društva možemo izvući sledeću definiciju globalnog društva: •

Global Globalno no društ društvo vo je organ organizo izovan vana a celina celina u kojoj kojoj postoj postojii određe određena na hijera hijerarhi rhija ja ( čitaj: čitaj: nejednakost) koje traje ( u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti) na određenom prostoru (teritoriji).

Page 2

16. POJAM I VRSTE DRUŠTVENIH GRUPA -

Društv Društvene ene grup grupe e su relati relativno vno traj trajna na uređen uređena a zajedn zajednica ica lju ljudi, di, koji koji na na osnov osnovu u položa položaja ja u društvu društvu (grupa) (grupa) učestvuju učestvuju u obavljan obavljanju ju raznih raznih društveni društvenih h delatnost delatnosti, i, radi zadovolje zadovoljenja nja ljudskih potreba.

Društvene grupese od drugih grupa razlikuju po 3 kriterijuma: 1) Intere Interesi si – koji koji ljde ljde vezuju vezuju 2) Trajnos Trajnostt i uređenos uređenostt društveni društvenih h grupa grupa 3) Stepen Stepen razvije razvijenost nostii grupne grupne svesti svesti Druge grupe koje samo liče na društvene grupe su: 1) Masa Masa – slučajna slučajna povezanos povezanostt društva koji nemaju nemaju neki jak zajednički zajednički interes, interes, niti grupnu svest (publika u bioskopu, šetači na keju...) 2) Agregat Agregat – čvršće čvršće zajednice zajednice ljudi, ljudi, razni socijalni socijalni pokreti. Agregati Agregati imaju čvršći čvršći zajdenički zajdenički interes, ali nisu trajni. Npr. Otpor za vreme 3) Gomila – fanatizovane fanatizovane mase. mase. Ali razlika u odnosu odnosu na masu masu je u tome tome što gomila ima ima čvrstu grupnu svest. Npr. Npr. Navijačka Navijačka grupa grupa Podela društvenih gupa Podela društvenih grupa može biti izvršena prema: -

Nač ačin ina a stu stupa panj nja a u gru grupu

-

Prema ve veličini

-

Prem Prema a koli količi čini ni moć moćii ( poli politi tičk čke e stra strank nke) e)

Najvažniji kriterijum društvenih grupa, kriterijum za podelu je značaj pojednih društvenih grupa za funkcionisanje društva kao celine. Prema tom kriterijumu grupe se dele na: 1) Kulturno Kulturno istor istorijsk ijske e (rod, narod narod i nacija nacija)) 2) Funkciona Funkcionalne lne (grupe (grupe zasnovane zasnovane na određenom određenom interesu interesu)) Page 3

3) Srodni Srodničke čke (porod (porodica ica)) 4) Statusne (klase – grupe koje nastaju na osnovu osnovu ekonomske ekonomske nejednakosti) nejednakosti)

17. BRAK, PORODICA I PRAVO -

Brak Brak je zako zakonom nom reguli regulisa sana na veza veza izm između eđu mušk muškar arca ca i žene žene

-

Porodica Porodica je srodn srodnička ička grupa grupa koju koju čine čine roditelj roditeljii sa svojom svojom i/il i/ilii usvojenom usvojenom decom. decom.

Porodica počiva na 2 stuba: brak i monogamija Ali danas ne mora da bude tako. Vanbračne zajednice su izjednačene sa bračnim zajednicama. Monogamija Monogamija je relativizovana slabim sankcijama. Vrste porodice: -

Moder Moderna na (ino (inokos kosna na por porodi odica ca – rodite roditelji lji i deca deca))

-

Prošir Proširena ena (rod (rodite itelji lji i deca deca + rođa rođaci ci po po prvoj prvoj liniji liniji))

-

Krnja Krnja (1 roditelj roditelj i dete, obično obično nastaje nastaje razvodom razvodom,, žena je nosilac nosilac -

)

Postoje i matrijahalne matrijahalne i patrijahalne patrijahalne porodice porodice Funkcije porodice: 1) Biološka (produženje (produženje vrste) vrste) srasla sa sa psihičkim procesima i stanjima stanjima poput ljubavi ljubavi osećaja topline... 2) Ekonomsk Ekonomska a (ekonoms (ekonomska ka zajednic zajednica) a) u nerazvije nerazvijenim nim tradicional tradicionalnim nim društvima društvima porodica porodica je glavna skupina 3) Socija Socijalna lna – najb najbitn itnija ija Najbitnija društvena f-ja porodice je: -

Primarna Primarna socijaliz socijalizacija acija dece (vaspitan (vaspitanje je potomk potomka) a) i u njoj njoj sse e stiču stiču prve prve kultur kulturne ne navike, navike, uči uči se maternji jezik

Page 4

-

Stabiliza Stabilizacija cija ličnosti ličnosti (emotivna (emotivna podrška podrška između između člano članova va porod porodice) ice)

Majka centar ličnosti porodice, a srodstvo se računalo po majci (matrilinearno) (matrilinearno) Otac glavni autoritet, srodstvo se računa po muškoj liniji (patrilinearno) Prema broju supružnika brak se deli na: 1) Monogamni (brak karakterističan karakterističan za civilizovana društva) društva) 1 muškarac ima ima 1 ženu. ženu. 2) Poligamni Poligamni (oblik (oblik sa više više partnera partnera i ima dve dve varijante) varijante) a) poliginija (1 muškarac sa više žena) b) poliandrija (1 žena sa više muškaraca) muškaraca) Prema načinu uspostavljanja, uređivanja i održavanja odnosa među supružnicima brak može da bude: 1) Obič Običa ajni jni 2) Crkveni 3) Građa rađan nski 4) Faktički Faktički brak brak koji koji se naziva naziva i konkub konkubinat inat Prema mestu pronalaženja bračnog druga, brak se deli na: 1) Endogamni Endogamni –bračni –bračni drug drug se pronalazi unutar srodničke grupe 2) Egzogamn Egzogamnii – bračni drug drug se pronalazi pronalazi unutar unutar druge grupe grupe

19. PRAVA ETNIČKIH ZAJEDNICA – NACIJA -

Nacija Nacija je društve društvena na zajedn zajednica ica nasta nastala la na temelj temelju u podele podele rada epohe epohe kapital kapitalizm izma, a, koju odlikuje: 1) Zajedničk Zajedničkii je jezik zik – srpsk srpskii je jezik zik 2) Zajedničk Zajednička a teritorija teritorija – teritorija teritorija Republi Republike ke Srbije 3) Zajedničk Zajedničko o poreklo poreklo – slove slovensko nsko 4) Zajedničk Zajednička a tradic tradicija ija – običa običajiji 5) Zajedničk Zajednička a svest – svest svest o pripadnost pripadnostii srpskoj srpskoj naciji naciji

Iz navedenog proizilazi da je nacija vrlo kompleksna zajednica. Izuzetno važan element nacije  jeste ekonomski interes, borba za naciju je istovremeno i borba za svoj džep. Naciju u jednu celinu vezuje država.  Treba razlikovati patriotizam i nacionalizam od šovinizma. Page 5

Postoji tradicionalni i ekonomski (prosvećeni) nacionalizam -

Tradicionalni nacionalizam je u velikoj meri zasnovan i na mitu.

-

Prosvećeni nacionalizam je zasnovan na ekonomiji i ekonomskom patriotizmu. Nema jake nacije bez jake ekonomije.

Vrste nacije: -

Tipične nacije – srpka, francuska, nemačka nacija

-

Atipične nacije – muslimani u Bosni – vera

20. DRUŠTVENA MOĆ I PRAVO (upravljanje, vođenje, vladanje) •

Moć je sposobnost uticanja na ponašanje drugih ljudi. U širem smislu moć je sposobnost da ostvarimo neke svoje ciljeve, čak i kada se drugi tome protive.

Iz ove devinicije izvlačimo dve vrste moći: 1) Lična moć je sposobnost uticanja na ponašanje drugih ljudi na osnovu svojih ličnih osobina. Izvori lične moći mogu biti: -

Fizička snaga(zabranjena je u društvu, samo država ima pravo da je primenjuje)

-

Izgled

-

Karakterne osobine (samopouzdanje, pravičnost, emotivnost...) Page 6

-

Ugled (lične osobine + položaj u društvu)

2) Društvena moć je sposobnost uticanja na ponašanje drugih ljudi na osnovu položaja koji imamo u društvu. S obzirom na izvore društvene moći, a to su najvažniji položaji u drušvru, postoje: a. Ekonomska moć je zasnovana na svojini. Pored te institucionalizovane moći, zasnovane na svojini, ekonomska moć ima svoju faktičku dimenziju nadređenosti  jednih u odnosu na druge (poslodavac je nadređen radniku) b. Politička moć (stalna moć, vlast) zasniva se na, pre svega, pravnim normama. Izvire iz države. Ima i svoju faktičku dimenziju (strah od vlasti) c. Funkcionalna (profesionalna moć) zasniva se na obavljanju određene profesije (profesor nad studentima) Sredstva putem kojih se moć ostvaruje a. Kondiktna moć – moć zasnovana na prinudi b. Kompenzacijska moć – moć zasnovana na stipulaciji c. Kondicirana moć – moć zasnovana na uveravanju

22. DRUŠTVENA STRATIFIKACIJA Stratifikacija znači ranopranje. Društvena stratifikacija nam govori o nejednakosti u društvu. Ovim pojmom se u sociologiji pre svega označava ekonomska nejednakost. Temelj ekonomske nejednakosti je svojina

Društvena stratifikacija označava nejednakost u pogledu bogatstva, moći i ugleda, koja izaziva odnos podređenosti i nadređenosti u društvu. Najčvršća veza postoji između bogatstva i moći. ( Ko ima bogatstvo ima i moć) Postoje dva shvatanja oko izvora i značaja stratifikacije: 1) ORGANSKO – SOLIDARISTIČKO – FUNKCIONALIZAM 2) KONFLIKTNO – MARKSIZAM Ove dve teorije se ipak slažu oko nekih stvari: •

Saglasnost da u društvu postoji nejednakost Page 7

•

•

Saglasnost oko toga koji su oblici te nejednakosti (bogatstvo, moć, ugled) .

Ove teorije se ne slažu oko toga koji su izvori nejednakosti •

•

MARKSIZAM (izvor nejednakosti je privatna svojina) FUNKCIONALIZAM (nejednakost počiva na ličnim sposobnostima obrazovanju, ambicijama, sreći....)

Nauka je utvrdila da je marksizam „više u pravu“. Iz ova dva modela izlaze 3 operativna modela stratifikacije: 1) KLASNO – KONFLIKTNI MODEL – MARKSIZAM 2) VEBEROV MODEL – FUNKCIONALIZAM 3) ELITISTIČKI MODEL – FUNKCIONALIZAM VEBEROVA IDEJA – vertikalno raslojavanje društva je trodimenzionalno: a. Ekonomsko – bogatstvo (razlikovanje prema bogatstvu) b. Političko – moć (razlikovanje stranaka prema moći ili vlasti) c. Kulturno – ugled (razlikovanje staleža prema ugledu ili autoritetu)

Nejednakost se najviše zasniva na ekonomskim odnosima. Postoje 3 sloja društva : viši, srednji i niži, sa svojim višim i nižim nivoima. Ključni pojam Veberovog modela je društvena uloga, iz koje proističe društveni položaj.

23. KLASNO – KONFLIKTNI MODEL DRUŠTVENE STRUKTURE •

Klase su društvene grupe, koje se međusobno razlikuju po svom odnosu prema sredstvima za proizvodnju, i na osnovu toga, po bogatstvu, moći i ugledu kojim raspolažu.

Polazeći od privatne svojine, obrazuje se model društva koji ima tri ključne klase: •

•

•

VIŠA KLASA: nosioci ekonomske i političke moći (vlasnici krupnog kapitala i najviši politički funkcioneri) 2 -3 % stanovništva. SREDNJA KLASA: vlasnici znanja, inteligencija (pravnici, inženjeri, lekari, vlasnici srednjeg kapitala) 20 – 30 % stanovništva. NIŽA KLASA: bogatiji radnici, vlasnici sopstvene radne snage (radnici, poljoprivrednici, nezaposleni) 60 – 50 % stanovništva.

Ove vrste imaju NIŽE i VIŠE nivoe. Page 8

Pripadnici višeg nivoa više klase čine ELITU. Postoje dve vrste elite: I.

Strategijske elite – viši slojevi više klase. Čini ih oko 1% stanovništva, i to su prave elite. Od stabilnosti tih elita zavisi i stabilnost društva.

II.

Segmentalne elite – uspešniji pojedinci u pojedinim profesijama

 To nisu elite u pravom smislu te reči. Radi finog podešavanja, postoje, pored privatne svojine, dopunska merila klasnog pozicioniranja: 1) Stepen odgovornosti u poslu koji se obavlja (medicinska sestra) 2) Obrazovanje 3) Visina prihoda 4) Zanimanje 5) Mesto i uslovi rada 6) Beneficije: vezane za posao koji se obavlja 7) Mogućnost napredovanja 8) Ugled profesije

24. ELITISTIČKI MODEL DRUŠTVENE STRUKTURE  Takođe pokušava da nađe odgovor na pitanje zašto postoje nejednoakosti. Ovaj model polazi od pojma elita – višeg sloja više klase. Postavlja se pitanje po čemu su neki ljudi predodređeni da budu nadređini a drugi podređeni? Šta te nadređene čini toliko posebnim? Odgovor daju 3 teorije: •

•

•

KONZERVATIVNA TEORIJA – govori o prirodnoj superiornosti jednih ljudi u odnosu na druge, superiornost ih čine elitom. Ova teorija je prilično zastupljena u naučnim krugovima u SAD. Zasniva se na testovima inteligencije, i nije najispravnija (nema kompleksan pristup) KRITIČKA TEORIJA – uzima rezultate konzervativne teorije za polaznu tačku, izlaže je kritici, pokušavajući da nađe uzrok stratifikacije i duboke socijalne palarizacije. Međutim, ta kritika je „lažna“ kritika jer ne dopire do pravih uzroka takvog stanja, već samo „zagrebe po površini“. Za uzrok nejednakosti uzima kvarenje demokratije a prvi je privatna svojina. LIBERALNA TEORIJA – uzroke nejednakosti i socijalne polarizacije traži u složenoj organizaciji društva: društvom je teško upravljati i taj posao ne može biti poveren neobrazovanim i nesposobnim masama. Društvom mogu upravljati samo oni koji poseduju znanje i sposobnost. Page 9

Z A K LJ U Č A K: ove 3 teorije više se trude da daju opravdanje nego objašnjenje stratifikacije! Više su ideologije nego teorije!

25. SIROMAŠTVO KAO DRUŠTVENI I PRAVNI PROBLEM •

•

•

Siromaštvo je stanje ekstremne materijalne oskudice, koju prati socijalna izopštenost (ekskluzija) i koju karakteriše odgovasrajući oblik fatalističke svesti. Socijalna ekskluzija – nemogućnost integracije u društvu ( nemogućnost da se prate kulturni sadržaji, tehnička dostignuća...) Fatalistička svest – stanje bespomoćnosti i inferiornosti

MERENJE SIROMAŠTVA: Svaka država se trudi da pruži što blažu i umanjeniju sliku o siromaštvu sopstvenog stanovništva. Siromaštvo se meri na osnovu: 1) APSOLUTNE SKALE: polazi od toga da je granica siromaštva minimum sredstva neopodnih za život. Ne sagledava u potpunosti problem siromaštva. Postavlja se pitanje: Koji je taj minimum? On varira, od društva do društva! 2) RELATIVNE SKALE: polazi od stanovništva da standard granice siromaštva treba da se prilagodi za svako konkretno društvo. Ali ni ova skala ne može dati sasvim pouzdane rezultate, jer je standard različit u različitim krajevima neke države.

Page 10

3) SUBJEKTIVNO MERILO (SKALA) : siromaštvo se meri iz ugla ljudi, iz perspektive svakog pojedinca. Ova skala je još i njrealnija. UZROCI SIROMAŠTVA: •

•

Po funkcionalizmu (siromašni su sami krivi za svoje stanje, nesposobni su, neobrazovani, neambiciozni...) Po marksizmu (kriv je sistem, tj. privatna svojina zasnovana na eksploataciji).

26. RASLOJAVANJE U SAVREMENOM SRPSKOM DRUŠTVU U Srbiji takođe postoje klase, pa samim tim i stratifikacija. Stim što u Srbiji postoje određene specifičnosti: •

•

•

•

•

Osiromašenje srednje klase, i njeno sužavanje Osiromašenje donjih klasa. Stvaraju se socijalno izopšteni slojevi koji siromaštva.

ispod granice

Visoka stopa nezaposlenih Nestabilne političke elite – zbog čestih promena vlasti, čudnih A upravo od stabilnosti političkih elita zavisi stabilnost društva. Korupcija – nestabilnosti.

nesposobnih elita.

svakog drušva, pogotovo našeg. Ona je veliki problem i uzrok

Ovo i svako raslojavanje srpskog društva nije od juče! To je dugotrajan proces, koji je svoju kulminaciju doživeo devetesetih godina prošlog veka. Iako se bivša SFRJ deklarisala kao bezklasna država, tj. država „radničke klase, radnih ljudi“ i ona je bila klasno društvo, samo osnov stratifikacije nije bila privatna svojina nego politička moć. Page 11

28. I 29. DRUŠTVENE USTANOVE I DRUŠTVENE ORGANIZACIJE •

Društvene ustanove su trajni i uređeni oblici vršenja i grupisanja društvenih delatnosti u različitim oblastima zadovoljavanja ljudskih potreba.

Iz ove definicije vidimo da su ključni pojmovi prilikom određivanja društvenih ustanova grupisanje i delatnosti. Samo društvo koje ima jake institucije (ustanove) je zdravo i stabilno društvo. Stanje društvenih ustanova je slika stanja u društvu, one su „lična karta“ jednog društva, i njegova pokretačka snaga. Ono što je motor za automobil, za društvo su njegove institucije. Ustanove se stvaraju putem propisa. Odnos prema društvenim ustanovama je odnos prema sebi samom. Ustanove su konkretan oblik funkcionisanja društva. ELEMENTI DRUŠTVENIH USTANOVA SU: 1) Društvena delatnost koja se obavlja najvažnije društvene delatnosti su politika, ekonomija i obrazovanje. Pravni fakultet, kao jedna obrazovana ustanova vrši obrazovnu delatnost.

Page 12

2) Propisi - svaka društvena delatnost je organizovana, zasnovana na propisima koji striktno uređuju njeno obavljanje. Tako je delatnost P.F.-a uređena propisima njegovog statuta, zakona o univerzitetu, zakonom o radu. 3) Prostor i materijalni resursi – svaka društvena delatnost zahteva za svoje obavljanje i određeni fizički prostor kao i materijalna sredstva za finansiranje, vršenja te delatnosti. 4) Kadrovi – za efikasno obavljanje društvenih delatnosti neophodan je stručan, kompetentan i savestan kadar. •

Društvene organizacije su oblici ispoljavanja društvenih ustanova, kroz različite ali slične društvene delatnosti.

  Tako je u okviru obrazovnih ustanova društvena organizacija: fakultet, srednja škola, osnovna škola

35.36 POLITIKA I PRAVO/DRŽAVA-POJAM, STRUKTURA, FUNKCIJE I TIPOVI •

U širem smislu, politika je upravljanje društvom, a u užem smislu, politika je upravljanje državom.

Politika je najvažnija društvena delatnost, a država najvažnija politička i društvena organizacija. •

Država je najšira politička, ali i najšira duršvena organizacija posredstvom kojeg se uspostavljaju odnosi između grupa i koja usmerava objedinjuje, kordinira i nadzire rad svih društvenih ustanova, odnosno njihove delatnosti.

Funkcije države: odbrambena, socijalna, funkcija mira, funkcija slobode, klasna funkcija, funkcija saradnje i povezivanja.... Elementi države: dobijamo ih na osnovu sledeće definicije:

Page 13

•

Država je najšira politička zajednica ljudi, koja vrši suverenu vlast nad stanovništvom koje živi na teritoriji države; ona raspolaže monopolom fizičke sile i mora uživati neki minimalan stepen podrške (legitimnost svog stanovništva)

Na osnovu ove definicije vidimo da su elementi države: teritorija, stanovništvo, suverena državna vlast – vlast nezavisna spolja i nadmoćna iznutra –legitimnost. S obzirom na stepen učešća naroda u procesu vršenja državne vlasti sve političke režime možemo podeliti na: 1) DEMOKRATSKE – odlikkuje ih mirna promena vlasti, izbori, podela vlasti, decentralizacija, sloboda medija, demokratska politička kultura. Neposredna i predstavnička demokratija 2) AUTOKRATSKE (NEDEMOKRATSKE) – Totalitarni režim: podpuna prevlast i kontrola države nad ovim segmentima društvenog života (nacisti, fašisti) Autoritarni režim – postoji privid demokratije POLITIČKE STRANKE •

Političke zajednice ljudi koji dele istu političku ideologiju, i koji teže osvajanju i vršenju državne vlasti, ali na legalan i demokratski način putem izbora.

Političke stranek nastale su na prelazu iz feudalizma u kapitalizam i njihove predhodnice su bile grupe političkih istomišljenika, koje su težili ostvarenju uticaja na državnu vlast, i na taj način obezbeđivali pobedu svoje ideje u odnosu na neko državno pitanje.

Prema orijentaciji, stranke se dele na: •

Levicu – radnička klasa

•

Desnicu – buržoazija

Savremeni politički život karakteriše sve veći broj nevladinih organizacija, što je dobro za demokratiju, jer se stranke i političke elite sve više udaljavaju od svojih birača, a nevladin sektor je posrednik između države i građana. Nevladine organizacije mogu biti: a. Protektivne (čitate nečija prava) (sindikat) b. Promotivne – ofirmacija (prava životinja) Page 14

Preteče nevladinih organizacija su interesne grupe. U Srbiji pojedine nevladine organizacije su se definisale i izopačile u nedemokratske (deluju kao sekte) i antisrpske (Nataša Kandić, Sonja biserko, Biljana K. Vučo) Neke nevladine organizacije zloupotrebljavaju svoj položaj Demokratija je nesavršena, ali joj treba težiti i mora se negovati!!! Postoje određeni paradoksi demokratije: 1) Okrnjeni legitimitet političkih stranaka (sve manje birača izlazi na izbore) 2) Gvozdeni zakon oligarhije (otuđenost političkih elita od biračkog tela) 3) Kadrovski odabir – (ključne državne funkcije stranke ne dodeljuju na osnovu stručnosti već partijske lojalnosti i krvnih i tazbinskih veza).

31. BIROKRATSKA ORGANIZACIJA DRUŠTVA •

Birokratija je profesija zaposlenih u državnoj službi

Postoje 3 značenja birokratije: •

ŠIRE: birokratiju čine svi zaposleni koji dobijaju platu iz državnog budžeta.

•

UŽE: birokratiju čine zaposleni u državnim organima

•

NAJUŽE: birokratija je profesija zaposlenih u državnoj upravi, na rukovodećim funkcijama radnog nivoa – zaposleni u državnoj upravi koji su nosioci upravnih a ne izvršnih funkcija.

ZADATAK BIROKRATIJE: organizacija i vođenje državnih poslova. Ovaj zadatak proističe iz složene organizacije društva i značaja i f-je države. Postojanje birokratije u velikom i složenom društvu je nužno! Birokratija ima i svoje loše strane: Page 15

1) OSAMOSTALJIVANJE:  je tendencija birokratije da „privatizuje“ javni interes koji joj je poveren na upravu. Vršenje vlasti u svom interesu, a ne u interesu građana. 2) RITUALIZAM: rutinsko, mehaničko obavljanje poslova. Birokrata je pre svega skoncentrisan na formu, ne unosi se i ne razmišlja mnogo o onome što radi. A birokratija mora biti ljubazna i predusetljiva. 3) PARAZITIZAM: Parkinsov zakon – birokratija nepotrebno uvećava i komplikuje svoje poslove i procedure, kako bi istakla svoju važnost i dala sebi na značaju. Ovo je veliki problem za strane investitore. 4) U birokratiji svaka stvar ima svoje dvojno značenje realno i birokratsko.

37. PRAVNA DRŽAVA I GRAĐANSKO DRUŠTVO U sociološkoj i politikološkoj literaturi razlikuju se dva sektora javnog političkog života u kojima se državnost oslanja na pravo i političke stranke, a građani imaju pravo da biraju i budu birani. Ta 2 sektora su: •

Državni (politički)

•

Građanski (civilni)

Kada pričamo o ovoj temi, pričamo o temeljima demokratskog društva. GRAĐANSKO DRUŠTVO: od pasivnog člana zajednice pretvaraju se u svesnog i aktivnog člana zajednice. Tu zajednicu čine ljudi koji imaju lični i društveni integritet.  Takvo društvo mogao bi da bude jedan novi politički ideal kakav je Srbiji danas potreban. PRAVNA DRŽAVA: zasnovana je na podeli vlasti na: Page 16

•

Zakonodavnu

•

Izvršnu

•

Sudsku

I može se smatratti modernom pravnom državom. Takva država predstavlja okvir za uspostavljanje i funkcionisanje modernog građanskog drutšva, koje čini politički samosvesni slobodni i aktivni građani, sposobni da usklade svoje građansko pravo sa svojim građanskim dužnostima. Pravna država i građansko društvo se međusobno uslovljavaju i dopunjuju u svakom konkretnom društvu.

39.POJAM I ELEMENTI KULTURE Da bismo definisali poijam kulture, koristimo opisne, sadržinske i suštinske definicije. 1) Opisna definicija •

Kultura je ono što čoveka razlikuje od drugih živih bića/ kultura je čovekova prava priroda.

2) Sadržinska definicija •

Kultura su razni oblici ljudskog stvaralaštva.

Oblici ljudskog stvaralaštva: a) Duhovno stvaralaštvo (muzika, slikarstvo, kniževnost, jednom rečju - umetnost ) Page 17

b) Duhovne tvorevine ( jezik, verovanje, znanje, vrednost, norme) c) Kultura je skup svih duhovnih i materijalnih tvorevina Konkretna definicija: •

KULTURA JE način života čoveka koji se ogleda u stvaranju duhovnih tvorevina (jezik, znanje, vrednosti, verovanja, norme) i u njihovom prenošenu na potomstva putem učenja.

3) Suštinska definicija – koja pokušava da definiše kulturu sa stanovišta funkcije i značaja.



Kultura je normativni okvir kojim se prevazilaze nedostaci ljudske prirode i obezbeđuje opstanak čoveka kao bića posebne vrste.

Kultura je zamena za čovekove nagone. Čovek = norma, norme razlikuju čoveka od drugih živih bića. FUNKCIJE KULTURE: 1. SAZNAJNA F-JA: pomoću kulture mi ovladavamo prirodom. Ova f-ja proističe iz znanja. 2. KOMUNIKACIONA F-JA: preko kulture mi uspostavljamo komunikaciju. Ova f-ja proističe iz  jezika 3. NORMATIVNA F-JA: preko kulture mi regulišemo ljudske odnose. Ova f-ja kulture proističe iz normi. 4. SOCIJALIZATORSKA F-JA: kultura se prenosi na potomstvo. 5. DUHOVNA F-JA: kultura služi da zadovoluji čovekove elitetske potrebe.

 TIPOVI KULTURE: 1. DOMINANTNA KULTURA je sistem vrednosti i kulturoloških obrazaca koje prihvata većina stanovništva (zdravlje, porodica, standard, sreća). Ovaj tip kulture je nametnut od vladajućeg sloja 2. SUB KULTURA sistem vrednosti nekih manjinskih zajednica (navijači, reperi, sektaši, skejteri). Načelno prihvataju dominantnu kulturu, ali imaju i svoje vrednosti koje forsiraju. Relativno negativan odnos prema materijalnim vrednostima. 3. MASOVNA KULTURA površna, komercijalna, zabavna kultura. Počiva na materijalnim vrednostima i medijima.

Page 18

40. JEZIK I PRAVO •

•

•

 Jezik je najsavršeniji sistem znakovaa, koji nose određeno značenje, čiji smisao razumeju pripadnici neke zajednice i na osnovu njega se između njih uspostavlja komunikacija. Znak je neka materijalna tvorevina koja izražava određeni psihički ili duhovni sadržaj. U  jeziku je taj znak slovo. Ona se povezuje u reči i rečenice. Značenje je poruka (mišljenje, uputstvo, naredba, ideja, želja) sadržana u znakovima.

PREMA VRSTI PORUKA IMAMO: •

Perskriptivna značenja – zapovest. Ono što treba da bude (norme)

•

Indikativna (deskriptivna) značenja – mišljenja, ideje. Ono što jeste

•

Ekspresivna značenja – želje i emocije

•

Komunikacija je proces prenosa i razmena poruka. Proces primanja i emitovanja znakova koji imaju značenje

FUNKCIJE: •

ZNAKA – je označavanje stvari, procesa i pojava koji nas okružuju

•

ZNAČENJA – izražavanje psihičkih sadržaja koji čine naše poruke koje emitujemo i primamo

•

 JEZIKA :

a. USPOSTAVLJANJE KOMUNIKACIJE b. .  Jezik je ono što čoveka čini jedinstevnijim u odnosu na druga bića. Njime se prenosi kultura.

 TUMAČENJE: Putem tumačenja se otkriva značenje znakova. Na tumačenje utiče: 1. Savršenost (nesavršenost jezika, odnosno mogućnost jezika da izrazi naše misli i osećanja). 2. Stepen inteligencije, koliko smo sposobni da mislimo 3. Od mikrookruženja unutar kojeg se uspostavlja komunikacija. Tumačenje zavisi od konteksta.

41. RELIGIJA I PRAVO •

Religija je verovanje u više sile (u nadprirodne sile) Page 19

 Te nadprirodne sile mogu biti: •

U duhove – animizam (verovanje u duhove)

•

U Boga – teizam :

a) Monoteizam (hrišćanstvo, islam, budizam) b) Politeizam (grčki i rimski bogovi) Politeizam predhodi monoteizmu. Religiju prati magija – upravljanje sile Magija može biti: •

Crna (zlo, nanošenje štete ljudima)

•

Bela (dobro, pomaganje ljudima)

FUNKCIJE RELIGIJE: 1) Antropološko – psihološke •

Saznajna f-ja – religija sadrži i neka znanja o društvu (ostvaruje se preko mitova)

•

Emotivna f-ja – ima za cilj da izazove verska osećanja

•

Voljna f-ja – podrška čoveku u teškim trenutcima

2) Socio – kulturne •

Normativna – sistem naredbi i zabrana ( 10 zapovesti)

•

Integrativne – ona povezuje ljude, učvršćuju zajednicu

•

Ritualna – religija ima svoje procedure

Religija je pokušaj da se suočimo sa našim strahovima. 42.NORMATIVNI KULTURNI OBRASCI: OBIČAJ, MORAL I PRAVO PRAVO •

Pravo je sistem društvenih normi čiju primenu obezbeđuje država svojim aparatom fizičke prinude.

Sankcija prava ja organizovana, transparentna i uniformna (za iste slučajeve) OBIČAJ •

Običaj je nepisano pravilo, nastalo dugotrajnim, jednoobraznim ponašanjem, i prenosi se s kolena na koleno. Običaji su navike kojima se u

Osnovne vrste običaja su verski, svetovni, ekonomski, pravni i medicinski

Page 20

•

Običaj nastaje spontano, dugotrajnim ponavljanjem. crpe iz iskustva i teško se menja. Predhode pravu. Sankcija je neorganizovana i selektivna (podsmeh, osuda, a mogu i telesne kazne)

MORAL je nepisano pravilo •

Moral nam nalaže da činimo dobro a da ne činimo zlo.

Moral je individualno, zavisi od pojedinaca do pojedinaca. Sankcija je griža savest. Putem morala, sami sebi stvaramo obaveze. Moral čine: •

Moralne vrednosti

•

Moralne nome

•

Moralna praksa

44. LIČNOST I LJUDSKA PRAVA Ličnost je izraz osobine do samo svesnog bića. Ta svest se kod čoveka ispoljava u 2 pravca. 1) Identitet 2) Ličnost Identitet je unutrašnja strana čoveka, a ličnost njegova spoljašnja strana. Identitet je čovekova samosvest, a ličnost je manifestacija te samosvesti kroz konkretne osobine. •

Identitet je samosvest, tj slika o sebi, koja uključuje:

1) Svest o sebi – kada je samo ona razvijena, to je onda narcisoidna i elastična Page 21

2) Svest o drugima – bez ove osobine, mi smo sebični i egocentrični 3) Svest o tome kako nas drugi vide – ona je previše izražena, to je nesigurnost Pored ličnog postoji i društveni identitet, svest o pripadnosti nekom kolektivu (naciji, klasi, porodici) •

Ličnost je skup osobina koje se razvijaju u komunikaciji sa drugim ljudima, i koje izražavaju čovekovu samosvest

Strukatura ličnosti: - primer – jezik 1) Ličnost kao svako drugi – osobine koje delimo sa svim drugim ljudima (svi ljudi kao sredstvo komunikacije koriste jezik) 2) Ličnost ka neko drugi – osobine koje stičemo životom u nekoj zajednici (život u Srbiji, mi ističemo osobinu da govorimo jenim konkretnim jezikom – srpskim jezikom) 3) Ličnost kao niko drugi: lične, individualne osobine svakog čoveka. (boja glasa, temperament, obrazovvanje, bogatstvo rečnika...) FORMIRANJE LIČNOSTI: 1) SOCIJALIZACIJA – uvođenje čoveka u društvo. Pritisak društva na pojedinca koga se putem učenja utiskuju kulturološki obrasci i znanje neke zajednice Ovaj proces obuhvata: a) Vaspitanje – usvajanje kulturoloških obrazaca b) Obrazovanje – usvajanje znanja 2) PERSONALIZACIJA – lični napor koji pojedinac ulaže u formiranje ličnosti.

-Socijalizacija je strogo institucionalizovano (porodica, škola....)

Udeo stečenog i nasleđenog u ljudskom ponašanju: Ovo pitanje je velika dilema i još uvek nije rešeno. Po ovom pitanju nastaju nove naučne discipline. Odnos pojedinaca i drušva Postavlja se pitanje u kojoj meri je čovek pasivan proizvod društvenih sila, ili aktivan faktor koji utiče na promene u društvu?  Taj odnos zavisi od razvijenosti institucija. Kada su institucije razvijene čovek je pasivan i od rođenja je pod pritiskom i uticajem institucija (porodica) Kada društvene ustanove ne funkcionišu, čovek se aktivira i menja te ustaove (ponekad i nasilnim putem) Page 22

45. DRUŠTVENA KONTROLA I SOCIJALNE DEVIJACIJE •

Devijacije su ponašanja kojima se krše opštepriznate norme jednog društva.

Postoje dve podele devijacija: 1) POZITIVNE DEVIJACIJE - poštovanje opštepriznatih normi i u većoj meri nego što zahteva  jedna zajednica (zadužbinarstvo) 2) NEGATIVNE DEVIJACIJE (devijacije u užem smislu) ponašanja kojim se krše opštepriznate norme, i koja su štetna za zajednicu.  Treba praviti razliku između devijacije i delikvencije. •

•

•

Delikvencija je ponašanje štetno za društvo i inkrimisano je (kažnjivo je) zakonom. To je kriminal. Devijacije su: skitničenje, prosjačenje, kocka, alkoholizam...ali to nisu krivična dela. Devijacije su relativne: nešto što je nekada bilo neprihvatljivo i kažnjivo, danas je prihvatljivo i nekažnjava se (preljuba)

1) SISTEMSKE DEVIJACIJE – kršenje normi od strane društvenih elita (vlasnika političke i ekonomske moći). One su najopasnije za društvo.  Jezgro ovih devijacija čine dve vrste kriminala: a) Kriminal „belih kragni“ vezuje se za nosioce političke moći. To su: korupcija, razne prevare i malverzacije, zloupotreba položaja b) Korporacijski kriminal: zagađivanje životne sredine, finansijske malverzacije, pogrešno označavanje proizvoda... Sistemske devijacije su najopasnije za društvo, zato što mu nanosi najveću štetu. Ovu vrstu kriminala je teško dokazati, i lako se prikriva. Ova vrsta kriminala razara moralnu osnovu društva....

2) ADAPTIVNE DEVIJACIJE – to su klasični oblici kriminala (krđa, razbojništvo, ubistvo...) kao i prostitucija, narkomanija, alkoholizam... Suština je u pogrešnom načinu za ostvarivanje društveno priznatih ciljeva. 3) NEKONFRONTISTIČKE DEVIJACIJE – ponašanja koja imaju poretka (revolucija) – ovo nisu prave devijacije Uzroci devijacija – da li je uzrok u pojedincu ili društvu? a) Pojedinac: •

Anatomija glave (teorija je odbačena) Page 23

za cilj promenu društvenog

•

•

 Teorija po kojoj je uzrok devijacije u telesnoj građi (krupniji – rizičniji) Psihološke teorije – traže uzrok debijacija u psihičkim osobinama.

b) Društvo: u njemu moderne teorije traže uzrok devijacije. Te teorije kažu da je uzrok devijacija nesklad između ciljeva koje društvo postavlja i mogućnost za ostvarenje tih ciljeva. •

Marksizam – privatna svojina izaziva devijaciju

•

Funkcionalizam – slaba kolektivna svest, i nedovoljno iskristalisan sistem vrednosti.

Ove teorije priznaju i lične faktore (IQ, telesna građa, obrazovanje)

46.POJAM, VRSTE I ČINIOCI DRUŠTVENIH PROMENA Postoje dva tipa društvenih promena: 1) Mirne promene 2) Radikalne promen MIRNE PROMENE mogu biti: a) Adoptivne – promene zasnovane na prilagođavanju b) Evolutivne – promene koje dovode do toga da društvo bude složenije (npr povećava se broj stanovnika, nastaju nove profesije)

Page 24

RADIKALNE PROMENE su rat, revolucija... Ovim promenama bave se funkcionalizam i marksizam: •

Funkcionalizam – radikalne promene su promene sistema

•

Marksizam – radikalne promene su revolucije

Najveće neslaganje između marksizma i funkcionalizma je oko toga šta je izvor promena u društvu. •

Funkcionalizam: promene su zasnovane na kulturološkom planu (3 faze razvoja)

1) Praistorija (pojava jezika i pisma) 2) Prelazni period (pojava prava) 3) Moderno društvo •

Marksizam: promene su zasnovane na ekonomskom planu.

NAČIN PROIZVODNJE •

•

Ključni pojam u vezi sa društvenim promenama je pojam društvene pokretljivosti. Društvena pokretljivost je promena pojedinačnih uloga i položaja unutar društvene strukture, u okviru jednog konstantnog i stalnog fonda društvenih položaja i uloga.

Postoje 3 vrste društvene pokretljivosti: 1) HORIZONTALNA POKRETLJIVOST je promena položaja i uloga unutar jednog istog položaja i statusa. (sudija reši da postane advokat) 2) VERTIKALNA POKRETLJIVOST (može biti uzlazna i silazna) Kada promenom položaja i uloga menjamo svoj socijalni status. (daktilograf reši da završi fakultet i postane sudija. 3) PROSTORNA POKRETLJIVOST je promena mesta boravka. Može biti pojedinačna i grupna.

•

Postoji razlika između društvenog rasta, razvoja i napredka.

RAST

-

je uvećavanje istog

RAZVOJ

-

je stvaranje novog

NAPREDAK -

je stvaranje boljeg

Indikatori društvene pokretljivosti su: a) Ekonomski b) Tehničko –tehnološki Page 25

c) Politički d) Pravni e) Kulturološki Oi indikatori nam govore d ali ima pokretljivosti u rastu, razvoju i napredku

47.SOCIOLOŠKE TEORIJE DRUŠTVENIH PROMENA 1) EVOLUCIONISTIČKA TEORIJA – govori o tome da je napredak u društvu konstantan, brži ili sporiji. Ova teorija se brani u 2 pravca: a) Teorija linearnog progresa – koja kaže da društvo ide samo uzlaznom putanjom b) Teorija cik-cak progresa – koj kaže dau napredku ima ui uspona i padova 2) CIKLIČNA TEORIJA – teorija kružnog kretanja. Ovateorija kaže da se istorija ponavlja ( Istok  je nekada bio u prednosti nad Zapadom, da bi onda Zapad imao prednsot nad Istokom, a on sada ponovo teži prednosti nad Zapadom –Kina i Rusija) •

Ova teorija postoji kao stara i nova.

Stara teorija – socijalni pesimizam (nema promena, sve se vraća na isto) Nova teorija – socijalni optimizam (ipak postoji neki napredak) Page 26

3) DIFUZIONISTIČKA TEORIJA – govori o tome da se razvoj kreće po principu koncentričnih krugova (iz centra ka periferiji). 48.49.50 POJAM I PROBLEMI GLOBALIZACIJE Sociologija je kao nauka najpozvanija da govori o globalizaciji, i u njoj postoje 2 suprotstavljena stanovišta o globalizaciji. 1) Prema jednom stanovištu globalizacija je nešto pozitivno, napredno. Globalizacija je jedina prava revolucija, putem koje čitav svet postaje jedna zajednica. 2) Drugo stanovište kritikuje globalizaciju, i ističe samo njene loše strane. Prema ovom shvatanju, globalizacija je „stari politički projekt iza kojeg se, kako bi marksisti rekli, kriju stari imperijalistički interesi. Početkom XIX veka jaz između bogatih i siromašnih bio je 1:3. Danas je taj jaz izraženiji nego ikada i iznosi 1:77! Što je posledica globalizacije  Treba praviti razliku između globalizacije i globalizma. GLOBALIZACIJA - razvijeni društveni proces, svetskih razmera GLOBALIZAM – projekat ovladavanja svetom od strane velikih sila ( Staljinov SSSR i boljševizam; Hitlerova Nemačka i nacizam; Amerika i neoliberalni kapitalizam) •

Globalizacija nije nikakva metafizička nužnost i uzvišeni ideal već realan izraz odnosa u svetu, nastao nakon sloma socijalizma.

S tim što takac odnos snaga nije „idealan“ kako ga predstavljaju njegovi zagovornici. Globalizacija je zahvatila sve segmente društva: ekonomiju, politiku, pravo i kulturu. 1) EKONOMSKA GLOBALIZACIJA – predstavlja ujedno i najveći problem globalizacije. Jake zemlje nameću malim zemljama 1 neoliberalni ekonomski koncept u oblasti finansije i trgovine, i na taj način uništavaju domaće tržište. 2) POLITIČKO – PRAVNA GLOBALIZACIJA – zasniva se na osnivanju nadnacionalnih političkih ustanova, i jačanju međunarodnog prava. Nacionalne države počinju da bivaju prevaziđena kategorijai njihova suverenost se sve više ograničava u korist nadnacionalnih ustanova (Evropska Unija) 3) KULTUROLOŠKA GLOBALIZACIJA – zasniva se na novim komunikacionim tehnologijama (internet) i masovnim medijima. Američki sistem vrednosti i kulturoloških obrazaca nameće se kao suština cele zapadne civilizacije (koja je mnogo raznovrsnija) i potom se proglašava za univerzalne ljudske vrednosti, koje ako treba mogu biti zaštićene i silom.

Page 27

51. PREDMET SOCIOLOGIJE PRAVA •

Sociologija prava je nauka koja proučava pravo iz sociološke perspektive.

Kao i sociologija, i sociologija prava ima svoju kvadrijalističku perspektivu koju čine: Definicije koje kažu: sociologija prava izučava odnos društva i prava, uticaj društva na pravo, pravo kao društvenu pojavu su

1) Teorijsko pozicioniranje 2) Teorijsko redifinisanje 3) Teorijsko preciziranje 4) Teorijska analiza

Page 28

Teorijsko pozicioniranje – znači da u okviru slike društva kao sistema treba 1) locirati gde se tu nalazi pravo, gde mu je mesto. Pravo spada u kretanje društva, u njegovu dinamiku. 2) Teorijsko redifinisanje – sociologija prava za polaznu tačku ima sociologiju koja ne osporava vezu društva i prava, ali sociologija prava tu vezu još više produbljuje pa kaže: a) Pravo je ono što pravnici rade – iskustvena pojava b) Pravo je šire od pravnog pravila – kompleksna struktura prava 3) Teorijsko preciziranje – je identifikacija ključnih oblasti kroz koje se ispoljava pravo kao iskustvena pojava; što je predmet sociologije prava: 1. Poreklo prava 2. Pojam prava 3. Funkcija prava 4. Stvaranje prava 5. Primena prava 6. Analiza pravničke profesije 4) Teorijska analiza – pokazuje nam kako se istražuje ovih 6 ključnih oblasti. One se istražuju na osnovu kompleksnog pristupa stvarnosti odnosno primenom složenog determinističkog modela. 52. METODI SPOLJAŠNJEG SAZNAVANJA PRAVA •

Metod je način na koji se dolazi do znanja.

Metodi spoljašnjeg saznavanja prava su: •

 Teorijski metod

•

 Tehnički metod

•

Logički sastojak metoda

1) Teorijski metod – je metod čije je osnovno načelo pozitivizam –jedna jedinstvena i iskustvena stvarnost, dostupna našim čulima. Na osnovu ovog načela postavljaju se teorije i hipoteze koje se dokazuju putem tehničkog metoda. 2) Tehnički metod – služi za dokazivanje teorija i hipoteza, postavljenih na osnovu teorijskog metoda. Tehnike ovog metoda su: •

Posmatranje: prikupljanje podataka o ljudskom ponašanju putem neposrednog čulnog opažanja.

Primer – donet je zakon o bezbednosti na sportskim igralištima. Page 29

 Tako što ćemo prisustvovati nekom sportskom događaju mi ćemo se direktno uveriti da li se zakon poštuje. •

Ispitivanje: prikupljanje podataka putem razgovora. Usmeno ispitivanje je intervju, a pismeno je anketa.

Primer – zakonodavac namerava da ukine smrtnu kaznu ili da odobri eutanziju, i zato će putem ispitivanja steći ucid u stav javnog mnjenja •

Analiza sadržaja: prikupljanje podataka tumačenjem tekstova.

Primer – pesma Đorđeta Balaševića „ne lomite mi bagrenje“ otkriva nam shvatanje pravde u  jednoj mikro – zajednici. •

Statistika: brojčano izražaanje raznih pojava (stopa razvoda brakova, samoubistva...)

Primer: statistika kažnjavanja za neka krivična dela mogu ukazati na korupciju u pravosuđu. Za mnoga krivična dela izriču se kazne ispod zakonskog minimuma. •

Upoređivanje: poređenje društvenih procesa da bismo zaključili zašto se oni javljaju.

Primer: - upoređivanje zakonskog reda nasleđivanja u Srbiji, nekad i sad, kako bi se utvrdilo koji društveni činioci utiču na sadržinu ovog instituta. •

Eksperiment: posmatranje u precizno i unapred uređenim delocima, kada posmatrač ima kontrolu nad uzrocima nekih pojava.

Primer – u SAD su, radi istraživanja uticaja medija i javnog mnjenja na odluke porotnika, izabrana grupa ljudi koja nije znala da nisu porotnici, a onda je istraženo koliko na njihovo mišljenje utiče pisanje štampe. o

Pravo ima svoju normativnu dimenziju, i zato je ceoma pogodno za primenu ovih tehnika. 53. METODI UNUTRAŠNJEG SAZNAVANJA PRAVA

Putem unutrašnjeg metoda saznavanja prava istražujemo samo normativnu dimenziju prava tj pravne norem. Postoje 2 metoda: 1. Dogmatski metod 2. Normativni metod 1. Dogmatski metod je metod tumačenja pravnih normi. Cilj ovog metoda je da se otkrije sadržina normi. Predmet ovog metoda su poruke perspektivnog značenja To tumačenje može biti: jezičko, istorijsko, ciljno, sistematsko, objektivno, subjektivno... 2. Normativni metod – primenom ovog metoda istražujemo strukturu pravne norme, odnosno elemente koji čine pravnu normu. A to su dispozicija i sankcija, predpostavka dispozicije i predpostavnka sankcije. 54. TEORIJSKI CILJEVI SOCIOLOGIJE PRAVA

Page 30

Svaka nauka je predviđena da pomogne ljudima. Prema tome koliko znanje neke nauke mogu primeniti u praksi, nauke se dele na: -

Fundamentalne Primenjene

1. Fundamentalne nauke su znanja koja su posredno korisna čoveku. To je slučaj sa sociologijom. Ona nam pomaže da otkrijemo pravilnosti u sastavu i razvoju društva, i na taj način nam olakšava da organizujemo svoju praksu. 2. Primenjene nauke su znanja koja su neposredno korisna čoveku, koja se mogu neposredno primenjivati u društvenoj praksi. To je slučaj sa sociologijom prava. Međutim imajući u vidu da je sociologija prava posebna društvena nauka posebna sociologija ona je istovremeno i fundamentalna i primenjena. Suština teorijskih ciljeva sociologija prava je objašnjenje koje može doneti korist. Sociologija prava treba da služi pravnoj praksi. (sudijama, advokatima, tužiocima...) Sociologija prava, kao i svaka druga nauka nastoji da pruži objašnjenje događaja, procesa i odnosa u društvu. Naučno objašnjenje se razlikuje od zdravorazumskog i filozofskog objašnjenja. -

zdravorazumsko objašnjnje – odlikuje proizvoljnost i nepouzdanost. Cilj ovog objašnjenja je praktično spoljašnje i rešavanje problema. Ono može biti i tačno i korisno, ali nije praćeno razumevanjem procesa i događaja.

Primer: travar zna da je neka biljka korisna za čoveka, ali ne ume da objasni kako i zašto.

-

-

filozofsko objašnjenje – je kao i naučno objašnjenje sistematsko i precizno. Ali filozofija za odgovore traži neko nadiskustvo. Priče i teorije filozofa niko ne može da dokaže naučno objašnjenje – je sistematsko, precizno, formalizovano. Na osnovu teorijskog znanja ili formulisanja hipoteze, koje dokazujemo odgovarajućim tehnikama (posmatranje, eksperiment...). Dokazivanje hipoteze se odvija u 3 koraka:

1. otkrivanje uzročno – posledičnih odnosa između pojava 2. otkrivanje pravilnosti u tim uzročno – posledičnim odnosima 3. pružanje dokaza koji potvrđuju postojanje takvih odnosa Vidimo dakle da je objašnjenje, cilj sociologije prava, koje se sastoji u otkrivanje pravilnosti u različitim oblastima prava, i davanje odgovora na pitanje zašto te pravilnosti postoje. Primeri pravilnosti u pravu: -

arhaična prava sadrže stroge kazne ustav reguliše organizaciju države pravna nejednakost staleža u feudalizmu 55. PRAKTIČNI CILJEVI SOCIOLOGIJE PRAVA Page 31

-Uvodni deo iz prethodne lekcije ( fundamentalne i primenjene) Sociologija prava želi da služi pravnicima i da bude korisna pravnoj praksi. IZVORI UTILITARNOSTI SOCIOLOGIJE PRAVA Izvori utilitarnosti (korisnosti) sociologije prava nam govore zašto je sociologija prava praktična.  Ti izvori su: a) Priroda sociologije – sociologija se od svog nastanka trudi da svoj predmet zahvati i na makro i na mikro planu tj i u globalnom i u svakodnevnom životu. Sociologija to prenosi na sve svoje grane. b) Priroda prava, kao društvne pojave – pravo je usmereno na društvenu praksu, ona inicira akciju, njime se prizvode određene posledice u ljudskoj praksi. Pravo reguliše ljudske odnose,i usmerava ljudsko ponašanje. Pravo tu svoju dinamiku prenosi i na sociologiju prava, koja je usmerena na pravnu praksu. c) Priroda i ciljevi same sociologije prava – izvor utilitarnosti sociologije prava nije u njoj samoj, vć u njenim ambicijama i ciljecima. Njena utilitarnost je stroga nadgradnja iz pravne prakse,iz onoga što pravnici rade.

56. OBLICI UTILITARNOSTI SOCIOLOGIJE PRAVA Oblici utilitarnosti – daju nam odgovor na pitanje na koji način je sociologija prava korisna. Oblici utilitarnosti se granaju u 3 pravca: a) OBLICI PRAVNE PRAKSE: stvaranje i rimena prava – ono što pravnici rade (donošenje zakona i primena zakona na konkretan slučaj) U ovoj oblasti sociologija prava je korisna jer pomaže da objasnimo društvene faktore koji utiču na stvaranje i primenu prava. (Vladavina Margaret Tamer i b) OBLASTI PRAVNE PRAKSE: •

Donošenje zakona

•

Presuđivanje (i donošenje upravnih rešenja)

•

Ugovaranje

U oblastima pravne prakse mi govorimo o znanjima sociologije koja se direktno primenjuje u pravnoj praksi. Page 32

Primer: U proces protiv maloletnog učinioca krivičnog dela uključen je i centar za socijalni rad. Sa maloletnikom razgovaraju sociolozi i psiholozi, i na osnovu njihovih nalaza (veštačenja) sud izriče meru. Prihvativši mišljenje centra za socijalni rad, sud prihvata znanja sociologa i psihologa. c) ODNOS SOCIOLOGIJE PREMA SUBJEKTIMA PRAVA: tu su znanja sociologije prava korisna za analizu pravničke profesije. Žorž Gruvič smatra da je svaki pravnik sociolog u praksi. 57. PRIRODA SOCIOLOGIJE PRAVA - zasniva se na 5 stavki: 1) Sociologija prava je posebna sociologija 2) Sociologija prava je opšta naučna disciplina 3) Sociologija prava je opšta pravna disciplina 4) Sociologija prava je pozitivna pravna disciplina 5) Sociologija prava je sintetička naučna disciplina 1. POSEBNA SOCIOLOGIJA – sociologija prava je posebna nauka u odnosu na sociologiju. Ona je njena grana koja ne istražuje celo društvo već samo 1 njegov deo – pravo. U pravu sociologija prava ima najkompleksniji predmet. Pre pojave sociologije prava, u toj oblasti je postojala jedna praznina koju je pokušala da „popuni“ filozofija prava. Pored sociologije prava postoje i različite druge sociologije. 2. OPŠTA NAUČNA DISCIPLINA – u odnosu na svoj predmet – pravo, sociologija prava istražuje sve aspekte prava, istražuje pravo u 3. OPŠTA PRAVNA NAUKA (naučna disciplina) – ona izučava probleme koji su bitni za sve grane prava. 4. POZTIVNO PRAVNA DISCIPLINA – polazi od pravne norme. Pozitivno pravne discipline su one koje izučavaju pojedine grane prava (stvarno, obligaciono, krivično...) To su pravne dogmatike – samo norma, njeno tumačenje, struktura. 5. SINTETIČKA NAUČNA DISCIPLINA – IZ 3 RAZLOGA: - ona proučava pravo ne samo u svim aspektima, već i u okviru društva kao celine. - zahvata i druge naučne discipline (psihologiju, antropologiju, entologiju, dogmatiku, metodologiju....) - uspela je da prevlada razliku između pravne teorije i pravne prakse

58. DRUŠTVENO ISTORIJSKI KONTEKST NASTANKA SOCIOLOGIJE PRAVA Odgovor na ovo pitanje raspoređen je u dve celine: 1) Misao o pravu do XX veka

Page 33

2) Koji su činioci doveli do nastanka sociologije prava 1) MISAO O PRAVU kao i samo pravo bilo je nerazvijeno do pre 100 godina. Do tada ono je bilo veoma arhaično, partikularizovano i gotovo da se nije ni primenjivalo. Postoje čak i izvori koji govore da se Dušanov Zakonik, koji toliko hvalimo, nikada nije ni primenjivao. Ono je bilo i dosta selektivno. Magna Carta Libertatum iz 1215 se primenjivala samo na slobodne građane. 2) FAKTORI KOJI SU DOVELI DO NASTANA SOCIOLOGIJE PRAVA: a) Društveni faktori: -

dinamični razvoj društva

-

centralizacija normativne delatnosti u državi

-

uobličava se pravnička profesija, ona postaje državna

b) Faktori vezani za pravo -

statičnost prava, njegovo sporo prilagođavanje

-

društvo je mnogo kompleksnije, i često izmiče pravnoj regulativi.

-

Morala je da se pojavi neka nauka o pravu

c) Teorija društvenog prava u Francuskoj d) Teorija društvene kontrole u SAD

64.65.66 ODNOS SOCIOLOGIJE PRAVA SA PRAVNOM PSIHOLOGIJOM, ANTROPOLOGIJOM I ENTOLOGIJOM Sve ove naučne discipline dale su važan doprinos nastanku sociologije prava. Vremenom su se uklopile u sociologiju prava i njenu perspektivu. 1) PRAVNA ANTROPOLOGIJA – izučava različite pravne poretke u različitim kulturnim tradicijama. 2) PRAVNA ENTOLOGIJA- izučava arhaične normativne sisteme, predcivilizacijske. Takođe, istražuje da li u modernim pravnim sistemima, ima tih arhaičnih elemenata. 3) PRAVNA PSIHOLOGIJA – izučava psihološkku stranu prava, odnos ljudske svesti i prava. Iz nje se izdvajaju dve naučne discipline: - kriminologija - sudska psihologija – značajna za analizu pravničke profesije Page 34

Sve ove nauke su se utopile u sociologiju prava, zato što je bilo mnogo više autora koji su obrađivali sociologiju prava. 68. POREKLO PRAVA Pod ovim pitanjem se podrazumeva koji su uzroci nastanka prava, zašto ga ljudi stvaraju. Gde je društvo, tu je i pravo. Pravo je nastalo iz potrebe ljudi da regulišu svoje međusobne odnose. Postoje 3 kriterijuma porekla prava: 1. FORMALNI KRITERIJUM – dolazi do izražaja u ekstremnom Pravo su samo, isključivo i jedino norme, i ništa drugo osim normi. Ništa neformalno, svi neformalni činioci se potpuno isključuju (Hans Kelzen). 2. HRONOLOŠKI KRITERIJUM – posebno se traži poreklo prava u društvu 3. SADRŽINSKI KRITERIJUM – pravi sociološki pristup. Pravo je u društvu i ljudi ga stvaraju da bi regulisali svoje odnose i zadovoljili svoje potrebe. Sve sociološke teorije o pravu njegovo poreklo traže u antropološko – sociološkom kriterijumu. Norme su zamena za nagone. Čovek = norme. Čovek je de

Druga živa bića svoj život zasnivaju na nagonima.

69. ANTROPOLOŠKO OBJAŠNJENJE PRAVA - Predstavlja pokušaj da se poreklo prava potraži u biološkoj osnovi čoveka. Polazi, ova teorija, od toga da su norme sredstvo čovekovog opstanka budući da je on lišen instikta. Čovek je svestan da nema instikt i zato donosi norme. Ali to nije jednostavno. -

Nekada pre par miliona godina, čovek je bio osuđen na izumiranje. Nije bio ni dovoljno jak ni brz da bi bio predator. Nije imao krzno koje bi ga štitilo, niti zube i kandže za borbu. Nije bio neki penjač ni plivač. Ali je zato čovek, kao i svi primati imao biološkku radoznalost, koja se sve više razvijala, pod pritiskom za preživljavanje. Kroz tu biološku radoznalost, čovek je otkrio sa ostatkom pripadnika iste vrste njemu omogućava opstanak ( čvrst solidarizam). To je imalo za posledicu komunikaciju i podelu rada, prirodnu podelu rada ( između muškarca i žena, dece i odraslih. Ljudi su ponavljali ta ponašanja, što je dovelo do objektivne , nesvesene, standardizacije tog ponašanja. Ali to još nisu norme, jer Page 35

nisu praćene svešću o ormi. Uporno i dugotrajno ponavljanje ponašanja dovelo je do razvoja svesti. Posledice ove teorije su: 1) Smatra se da je normativna svest probitni oblik ljudske svesti. 2) Normativna svest je najvažniji oblik ljudske svesti. Stvaranje norme je njviša umetnost! 3) Normativnost je najdublji sloj naše društvenosti. - najveći problem Srbije je slabo razvijena pravna svest.

70. TEORIJA O POJMU POREKLA PRAVA Pojam prava je pitanje kojim se pravna teorija najviše bavi, to je njena najrazvijenija oblast. Sve teorije obrađuju pitanje strukture prava. Prema tome kako gledaju na strukturu prava mi ih delimo na: I.

PRIRODNO PRAVNE TEORIJE

1) Klasične 2) Moderne II.

NORMATIVNE TEORIJE

1) Legalističke 2) Normativističke Page 36

III.

SOCIOLOŠKO PRAVNE TEORIJE

1) Sociologističke 2) Integralne I – PRIRODNO PRAVNE TEORIJE: strukturu prava posmatraju dualistički, postoje 2 elementa strukture a) Pozitivno pravo – postojeće pravo u jednoj državi, koji donosi 1 konkretan zakonodavac b) Prirodno pravo – univerzalna, večito važeća, nepromenjiva, namena regulisanja ljudskih odnosa. Pozitivno pravo mora biti u skladu sa prirodnim pravom. Prirodno pravo je jedno , nadustav i nadzakon. Merilo valjanosti postojećeg pravnog poretka. 1) Klasične prirodno pravne teorije: sofisti – pravni poredak čine neke konkretne ljudske osobine, znači prisutan je taj antropološki kriterijum. Sofisti demokrate smatraju da pravni poredak treba da počiva na jednakosti, bratstvu i ravnopravnosti. Sofisti konzervativci smatraju da pravni poredak počiva na pravu jačeg. -

Kasnije biva zastupljeno shvatanje da prirodno pravni poredak treba da počiva na pravdi.

-

U srednjem veku preovladava shvatanje da prirodno pravni poredak počiva na božijoj volji

2) Prema modernim prirodno pravnim teorijama sadržinu pravnog poredka čini apstraktno shvaćen ljudski um. II – NORMATIVNE TEORIJE – potenciraju normativnu dimenziju prava 1) Normativističke – polaze od ektremnog normativizma Hansa Kelzena. isključivo norme (dispozicija i sankcija)

čine samo i

2) Legalističke – pravo je sistem normi zaštićen državnom prinudom. Pravo, dakle, pored normi, čine i faktički sastojci – prinuda(bilo samo sila, bilo pretnja silom). I ove legalističke teorije su sociološke, u pravom smislu reči, jer ne prave razliku između normi, i stvarnosti na koje one treba da se primene.

III – SOCIOLOŠKE TEORIJE 1) Sociologističke – takođe vrsta ektremizma, zastupljene u SAD. Pravo kao ono što pravnici rade shvata krajnje bukvalno (sudija sedi i čačka nos – i to je pravo! ) Potpuno se zapostavlja norma 2) Integralne – u strukturu prava ulaze i norme i društveni odnosi i pravne vrednosti. •

Pravo je jedinstvo normi, nekih društvenih odnosa koji se regulišu tim normama i vrednosti koje se promovišu i ostvaruju.

-

Društveni odnosi koji se regulišu normama (odnosi vlasti i ekonomski odnosi)

-

Vrednosti koje se promovišu i ostvaruju (mir, sloboda, pravda) Page 37

-

Antropološka definicija prava predstavlja nadgradnju integrale:

Pravo je proces samorealizacije i samopotvrđivanja generičke suštine čoveka, kojim se stvaranjem i primenom normi zaštićenih državnom prinudom regulišu tačno određeni društveni odnos i ostvaruju tačno određene društvene vrednosti.

72. ISTORIJAT FUNKCIONALNE ANALIZE PRAVA -

Ovo pitanje nije mnogo razmatrano zbog dogmatskog pristupa pravu. Za ovu problematiku počinje interesovanje početkom XX veka u SAD gde nastaje teorija društvene kontrole. Po ovoj teoriji pravo nije samo prirodni poredak već ima određenu ulogu u društvu. Teorija društvene kontrole je zasnovana na funkcionalizmu kao sociolistička teorija. Funkcionalizam u društvu vidi red i harmoniju, pa iz te perspektive gleda na pravo.

-

U Evropi preovladava marksistička teorija prava. Pravo je sistem normi, zaštićen državnom prinudom, kojom se štite interesi vladajućih slojeva.

73.PODELA FUNKCIJA PRAVA

Postoje 3 grupe funkcija prava:

1. Antropolističke funkcije prava a) Formativna – norme stvaraju i usporavaju ljudsko drutšvo. Grana se u tri pravca: - život po normama je uslov opstanka čovekove vrste - norme su uslovi nastanka čoveka kao bića posebne vrste - norme su uslovi nastanka i opstanka ljudske zajednice b) socijalizatorske – preko pravnih ( i drugih normi ograničava se čovekova neograničenost). Neograničenost je maksimalističko zadovoljavanje potreba. Čovek je loš, po svojoj prirodi, on je neumoran i izopačen. Upravo norme treba da poprave čoveka, da ga ograniče i obrazuju.

2. funkcije koje proističu iz društvenih odnosa a) klasna – marksizam – štiti se privatna svojina kao sredstvo eksploatacije. b) opštedruštvena – funkcionalizam štiti se celo društvo. Primer: semafor nema klasnu f-ju, on važi za sve. U osnovi ima klasnu f-ju (kada izbije pobuna...) Page 38

3. a) b) c)

prinudno regulisanje društvenih odnosa zaštitna funkcija – počiva na represiji (krivično pravo). To su imovnske ili fizičke kazne kontrolna funkcija – uslovi za uspostavljanje interesa (zakon o obligacionim odnosima) promotivna funkcija – počiva na stimulacijama izvesnih ponašanja) – poreske olakšice za otvaranje malih i srednjih preduzeća, dečijih dodataka. d) distributivna funkcija – tu funkciju imaju svi propisi, iz svih grana prava  To je raspodela prava i obaveza.

74.POJAM, TEHNIKE I VRSTE STVARANJA PRAVA

- Pojam stvaranja prava •

Stvaranje prava je donošenje opštih pravnih normi, sadžanih u opšte pravnim aktima.

A upravo ta sadržina zanima sociologiju prava. Zato polazimo od definicije stvaranja prava koja kaže da je :

Stvaranje prava donošenje opštih pravnih normi kojima se daje pravni oblik  društvene stvarnosti. Glavni zadatak sociologije prava je da identifikuje faktore koji dovode do stvaranja prava. •

- Tehnika stvaranja prava Postoje 2 tehnike stvaranja prava: 1. evrokontinentalni sistem – koristi deduktivni model, tj opšte pravne norme se stvaraju putem zakona i drugih opštih akata koji se putem pojedinačnih normi primenjuju. 2. anglosaksonski sistem – koristi indikativni model tj kreće se od pojedinačne norme, iz koje se, preko pravne prakse izvlače opšta načela. Dodirna tačka oba modela je što počivaju na opštoj pravnoj normi, samo se do nje dolazi na različite načine. Oba modela imaju svoje prednosti i mane, ali je možda konstantni sistem u blagoj prednosti. Ako ništa on je mnogo jednostavniji i razumljiviji. Zasniva se čvrsto na stanovištu da sudovi ne stvaraju pravo, već ga samo primenjuju. On garantuje veću pravnu sigurnost. Ali mana mu je što zakonodavac ne može uvek da predvidi sve drutšvene situsacije.

Page 39

- Vrste stvaranja prava ( postoji ih dve)

1. spontano – zapravo ne postoji. Država koja stvara pravo ništa ne radi spontano, već sve p planu i programu, znači svesno potiče iz teorije drutšvenog prava, čije je vreme prošlo. Ova teorija je polazila od pluralizma subjekta stvaranja prava. Država nije jedina koja stvara pravo, tu je i crkva. Danas samo država stvara pravo 2. svesno

75. UZROCI I ZNAČAJ STVARANJA PRAVA

Činioci (uzroci) stvaranja prava mogu biti:

1. objektivni 2. subjektivni 1. Do objektivnih činioca dolazimo preko jednog od segmenata sociološke kvadrijalističke perspektive – kompleksnog pristupa stvarnosti, primenom složenog determinističkog modela.  Ti činioci mogu biti: a) prirodni: - biološki ( propisi koji regulišu genetski inženjering, zaštitu trudnica) - klimatski ( propisi koji regulišu radno vreme u zemljama sa ekstremnim klimatskim uslovima) - geografski ( propisi koji regulišu standarde gradnje u trusnim područjima) - demografski ( u Srbiji, država propisima stimuliše rađanje, u Kini je obrnuto. Ovi faktori su mešoviti.

b) društveni faktori su: - ekonomski ( način proizvodnje, oblik svojine...Srbija predviđa niz pogodnosti kako bi privukla strane investitore. - Politički ( odnos snaga na političkoj sceni. Sukob DSS i AS oko zakona o radu. AS se zalagao za donošenje zakona koji bi više odgovarao poslodavcima, a DSS za zakon koji bi više odgovarao radnicima. - Kulturološki ( mnoge zemlje donose propise kojima se zabranjuje delovanje sekti. U arapskim zemljama postoje brojni propisi koji deskriminuišu žene.

2. Subjektivni faktori – izražavaju se kroz stepen reazvijenosti pravne svesti. Pod pravnom svešću podrazumeva se svest o značaju i f-jama prava, svest o teškoćama sstvaranja prava, svest o ciljevima koje treba postići.

Page 40

Posmatrajući iz ove perspektive rad našeg parlamenta, možemo zaključiti da je pravna svest naših predstavnika na veoma niskom nivou! To je veliki problem za naše društvo.

Značaj stvaranja prava iziskiva ozbiljno proučavanje pravnog normiranja, koje pravniku treba da pruži znanje kako da najbolje reguliše društvene odnose. Kod nas je izučavanje pravnog normiranja krajnje jednostrano, jer proučava samo formalni ali ne i materijalni sadržinski aspekt stvaranja prava.

76. PRAVNI TRANSPLANTI

Pravni transplanti su recepcija prava, preuzimanje prava. preuzimanje prava je prenošenje pravnih rešenja i instituta iz jednog pravnog sistema u drugi ili čitavog pravnog sistema iz jedne kulture u drugu. Pojmovi kojima se označava ovaj fenomen su: pozajmljivanje prava, r.p.... Preuzimanje, dakle, može biti potpuno i delimično. •

Potpuno preuzimanje je unifikacija (Atatur u Turskoj, preuzeo celokupan pravni sistem zapadnoevropskih zemalja). Delimično preuzimanje zove se harmonizacija (Srbija u EU) .usklađivanje

Postoje različita shvatanja recepcije. Alon Votson smatra da je preuzimanje prava najvažniji metod stvaranja prava, i da svako može pruzeti svačije pravo. To je jedan antisociološki pristup,  jer negira vezu društva i prava.

Postoji drugo gledište -

istorijsko – pravna škola smatra da je pravo svake zemlje izraz narodnog duha i negira mogućnost recepcije prava. Istina je negde u sredini.

Page 41

77.POJAM I OBLICI PRIMENE PRAVA

primena prava je postupanje po pravnim normama. Postoje različiti oblici primene prava. •

1. od vrste norme a) opšte norme – postupanje po opštim normama javlja se u dva oblika: - postupanje nadležnog organa, koji pojedinačnu normu izvodi iz opšte (presuda) - kada se građani neposredno ponašaju po opšteim normama. Te opšte norme mogu se primenjivati: nečinjenjem (kada poštujemo norme krivičnog prava) činjenjem (obaveza plaćanja poreza)

b) pojedinačne norme – posupanje po pojedinačnim normama. Svaka pravna norma ima dispoziciju i sankciju. Svako može postupiti po dispoziciji ili sankciji. -

postupanje po dispoziciji – zahteva se određeno faktičko ponašanje (rešenje o plaćanju poreza zahtev od određenog imenovnog lica da plati određeni iznos novca na ime poreza) postupanje po sankciji – ukoliko se ne ponašamo po dispoziciji ( ukoliko ne platimo porez, sledi sankcija – porez +zatezna kamata+ kazna zbog neplaćenja poreza

Imajući u vidu da je krajnji cilj prava uticanje na ljudsko ponašanje, definicija primene prava treba da glasi: •

primena prava je stvarna, neposredno i faktičko ponašanje subjekata prava po opštim ili pojedinačnim pravnim normama. Page 42

Ako neko neće da se ponaša ni po dispoziciji, ni po sankciji, država će ga svojim aparatom fiičke sil eprinuditi da postupa po sankciji.

2. od strukture norme

3. prema motivima zbog kojih se pravo primenjuje postoje: a) dobrovoljna – autonomna i heteronomna primena prava b) prinudna primena prava a1) dobrovoljna autonomna primena prava sledi iz ubeđenja koje može proizilaziti iz: toga što smatramo da je to u našem interesu toga što smatramo da je primena prava dobra i korisna za celo društvo.  To zahteva razvijenu pravnu svest -

a2) dobrovoljna heteronoma primena prava sledi iz straha od sankcije.

b) prinudna primena prava postoji kod: -

ljudi, polazeći od uverenja, odbijaju da se ponašaju po normi kriminalci, svesno krše norme, kako bi ostvarili svoj interes kada iz neznanja, nesvesno kršimo norme

78. POSTUPAK I ZNAČAJ PRIMENE PRAVA

Postupak se odvija u 2 oblika: 1. kada građani neposredno primenjuju pravo, postupajući po opštim ili pojedinačnim normama koje zahtevaju nečinjenje ili činjenje. 2. kada nadležni državni organ na osnovu opšte norme donose pojedinačnu normu. Ta se procedura zove pravni silogizam. Pravni silogizam je izvođenje zaključka iz 2 premise (velike i male) velika premisa: činjenično stanje predviđeno u dispoziciji ošte pravne norme mala premisa: činjenično stanje koje čini okolnosti jednog konkretnog slučaja Zaključak: pojedinačna norma koja nastaje nakon što se utvrdi da li se činjenično stanje konkretnog slučaja može podvesti pod kvalifikaciju tog stanja u opštoj normi. -

-

ali, iako možda tako deluje ovo nije nikako jednostavan proces. Sudija je primenjujući pravo, izložen različitim pritiscima, od kojih su najčešći politički. Page 43

pošto je nemoguće i nesvrsishodno prpisivati norme za sve moguće varijacije društvenih odnosa, koriste se pravni standardi – opšte norme pomenljive sadržine. (setite se primera za brzo vožnju iz uvoda) Često se sudije upućuju da sude po pravičnosti, ali to nije stvaranje prava, već se suđenje po pravičnosti odvija u granicama zakona. Pravičnost je princip na kojem počiva pravni poredak. -

79.EFEKTIVNOST PRAVA

Pre svega, treba napraviti razliku između pojma efektivnost i pojma efikasnost!

-

Efikasnost – je ponašanje po normama. Efikasnost prava i primena prava su sinonimi. Pretežno se ovaj pojam u literaturi koristi da bi se označila dobrovoljna primena normi. Efektivnost – je posledica primene normi, posledica efikasnosti.

Pored ciljeva koje je zakonodavac želeod a postigne normom, mogu nastati i neke druge posledice. Tako da posledice efektivnosti mogu biti nameravane i nenameravane. Nenameravane posledice mogu biti pozitivne i negativne.

Postoje 4 oblika efektivnosti: 1. kada dođe do nameravanih posledica, koje su uvek pozitivne (zakon o zabrani pušenja na  javnim mestima ne samo što suzbija pušenje na javnim mestima, već dovodi do smanjena broja pušača, to štiti nepušače, smanjuju se troškovi lečenja i šverc duvana. 2. kada pored nameravanih dođe i do nenameravanih posledica bilo poz. bilo neg. a) Pozitivna nenameravana: zakon o zabrani pušenja na javnim mestima, u Evropi je dovelo do smanjenja konzumiranja svakih droga. b) Negativna nenameravana: U Velikoj Britaniji u pabovima gosti tradicionalno uz pivo konzumiraju i cigarete. Prosto više ne smeju da puše u pabu, već onako pijani izađu ispred paba da zapale, što dovodi do povećanog nivoa buke, uznemiravanja prolaznika i stanara, i tuča. 3. kada propisi ne proizvode nameravane posledice, ali proizvodi nenameravane, bilo poz bilo neg ( kada ljudi ne puše na ulici, ali se broj pušača ne smanjuje). - nenameravana negativna: pušači počinju da se skupljaju na raznim skrovištia, mestima, gde pored cigareta konzumiraju i lake droge. - Nenameravana pozitivna: pušači više ne sede po kafanama već su češće kod kuće, u krugu porodice. Što opet ima negativne posledice, jer dovodi do povećanog broja pasivnih pušača. 4. kada propisi ne proizvode ni nameravane ni nenameravane posledice. ( u Srbiji pušači mahom ne puše na javnim mestima, ali se broj pušača ne smanjuje, ali nema ni bilo kojih drugih posledica)

Page 44

80. OSOBINE PRAVNIČKE PROFESIJE Daju odgovor na pitanje kakva je to profesija, i kakvi mi kao pravnici treba da budemo, da bismo bili na nivou ove profesije. Osobine pravničke profesije su:

1. ova profesija je visoko profesionalizovana delatnost. Zahteva specijalizovano sturčno znanje i široku opštu kulturu i informisanost. 2. ova profesija je visoko pozicionirana. Na hijerarhijskoj lestvici pravnička profesija je pri samom vrhu. To je zato što pravnici imaju veliko znanje i raspolažu velikom društvenom moći. 3. ova profesija je i institucionalizovana uređena propisima, upravo zbog velike društvene moći kojom pravnici raspolažu. 4. ova profesija je birokratizovana delatnost u pozitivnom smislu. Pravnicima je uvek određena procedura i delokrug rada. Postoji poseban režim napredovanja pravnika, kao i specifični oblici hijerarhijske kontrole. 5. specifičan aspekt birokratizacije pravničke profesije jeste i delovanje PRO BONO – delovanje u opštem društvenom interesu. Opšti interes i interes klijenta moraju biti ispred ličnog interesa pravnika. Sudija deluje u interesu društva, tužilac u ime države, advokat u ime svog klijenta. 6. ova profesija podrazumeva niz različitih delatnosti (sudije, advokati, tužioci, pravnici u firmama, profesori, beležnici) 7. osobina ove profesije je i autonomnost u delovanju. Pravnik uvek mora da ugradi i svoj lični sud u ono u čemu rešava. 8. ovu profesiju odlikuje i normativni angažman tj postupanje sa normama (stvaranje i primena prava)

Page 45

81. PRINCIPI PRAVNIČKE PROFESIJE (PRAVNIČKA ETIKA)

-

pod principima pravničke profesije podrazumevaju se načela kojih pravnici trebaju da se pridržavaju u svom radu. Tih principa ima 4:

1. težina i odgovornost pravničke profesije: pravnik u svom poslu mora vrlo kompleksno da sagledava stvarnost. Pravnik svojim normativnim angažamnom uređuje društvene odnose, koji su često konfuzni, protivrečni i kompleksi... a pravnik sve te društvene odnose mora da izanalizira, razmotri iz različitih uglova, što je veoma složen i težak posao, koji zahteva maksimalnu koncentraciju, znanje i iskustvo. Primer krivičnih propisa: sudija mora da uzme u obzir i uskladi sve okolnosti konkretnog slučaja, pri odmeravanju kazne: stepen krivičnog dela, okolnosti, raniji život učinioca, itd...

2. stručni i lični integritet: stručni integritet pravnik mora imati jer obavlja izuzetno težak i kompleksan posao, koji zahteva znanje, iskustvo i odgovornost. Lični integritet podrazumeva da pravnik mora imati socijalnu ličnost i čvrst karakter, kako bi mogao da odoli raznim izazovima i pritiscima, koji ga u obavljanju ove profesije neizostavno očekuju. Pravnik mora biti „imun“ na svaki vid korupcije, i pritiska od kojih su najopasniji politički: ( pogledati primer iz knjige) npr: Afera Sortid kvazibranilac i protuva Nataša Kondić...Šira sredina: žena ubila muža, sud je ispravno postupio, ali se javnost uskomešala. Od stranaka: kriminalci prete da ubiju sudije.

3. posvećenost pravničkom pozivu – zasniva se na 2 principa a) pravnici moraju stalno biti svesni da vršeći svoju profesiju vrše božanska ovlašćenja – odlučuju o ljudskim sudbinama! Bilo da se radi o sudiji koji odlučuje o slobodi nekog čoveka, bilo da se radi o pravnku u preduzeću koji treba da odluči da li će nekome izdati rešenje o godišnjem odmoru. On u punom smislu te reči odlučuje o ljudskim sudbinama. b) Pravnici moraju imati izražen i istančan osećaj za pravdu. Moraju imati sposobnost da nađu meru između svih okolnosti koje treba ugraditi u neku odluku. Jer prava, nisu isključivo norme (pravo je više od pravnog pravila). Norme su kostur, a pravda je meso koje treba da popuni taj kostur. 4. debirokratizacije – korektivni princip. Pravnička profesija zahteva precizne procedure. Ali to može dovesti do opasnosti da se pravnička profesija pretvori u rutinu, a to nikako i nikada ne sme da se desi. Pravnik svakom slučaju mora pristupiti sudbinski, maksimalno posvećeno i koncentrisano, jer on odlučuje o ljudskim sudbinama!!!

Page 46

82. SOCIJALNA OBELEŽJA PRAVNIČKE PROFESIJE

Podrazumevaju koliko neke lične, ali spoljašnje odlike ove profesije utiču na ponašanje pravnika u praksi Pod tim „ličnim“, ali spoljašnjim odlikama podrazumevaju se faktori vezani za spoljašnje karakteristike ove profesije, i njihov uticaj na rad pravnika.  Ta socijalna obeležja pravničke profesije su: 1. stepen obrazovanja - na izdvojenom uzroku otkrivamo koliki je prosek studiranja pravnika, prosečna ocena sa kojom su završili studije, ocena sa kojom su položili pravosudni ispit... Sve su ovo relativni podaci kada istražujemo stručnost i savesnost pravnika 2. dohodak - može biti koristan za istraživanje korupcije u pravosuđu. Dohodak pripadnika pravničke profesije se upoređuje sa dohodkom pripadnika drugih profesija tog ranga. Takođe, npr: sudijama je zakonom zabranjeno obavljanje druge ili dopunske delatnosti. 3. ugled - pravnička profesija je na hijerarhijskoj lestvici visoko pozicionirana delatnost. Na osnovu ugleda koji uživaju, možemo istraživati uticaj pravnika na društvo. 4. socijalno poreklo pravnika - obeležja kome sociologija prava posvećuje najviše pažnje. Interesantno je za istraživanje koliko klasni položaj sudija utiče na njih u postupku odlučivanja ( dokazano je da sudije izriču blaže kazne pripadnicima istog socijalnog statusa kao i oni). Socijalno poreklo može biti korisno i za istraživanje vertikalne pokretljivosti. (prema istraživanju iz 1980., regrutna baza sudija su bila radnička i seljačka zanimanja). Ista takva baza bila je i za studente PF-a (52%) Međutim danas se ta situacija menja. Sve je više studenata čiji roditelji imaju ne višu nego visoku stručnu spremu (otac – 49%, majka 47%). Možemo zaključiti da je vertikalna pokretljivost sudija dobila elitistički oblik. 5. polne karakteristike – posle II svetskog rata u Srbiji je svega 5% sudija bilo ženskog pola. Danas se taj procenat drastično povećao, i sudije žana ima oko 40%. Broj sudija žena će i dalje rasti, imajući u vidu da Pravni fakultet upisuje 62% devojaka. Ovakva feminizacija pravosuđa može uticati i na praksu. (ako je brakorazvodnoj parnici sudija žena, velika je verovatnoća da će dete biti dodeljeno majci na starateljstvo) Istraživanja su pokazala da su žene mnogo savesnije i organizovanije u obavljanju ove profesije.

Page 47

83. EMPIRIJSKA ISTRAžIVANJA PROFESIONALNE SVESTI PRAVNIKA

Ova istraživanja su jako bitna u sociologiji prava, kako bi se utvrdila svest pravnika o osnovnim principima na kojima počiva pravnička profesija. U Srbiji, su ova istraživanja pokazala da je profesionalna svest pravnika na veoma niskom nivou, što daje povod za zabrinutost. Istraživanje je sproveo Uglješa Zvečić, na sudijskoj populaciji imajući u vidu da je sudijska f-ja najodgovornija i zahteva visok nivo svesti o standardima ove profesije. Sudijama je data lista od 10 osobina pravničke profesije, koje treba da ima jedan idealan sudija, sa zadatkom da te osobine rangiraju po prioritetu, polazeći od sebe. Na taj način sudije su ocenile sami sebe i svoj rad. Ta lista osobina idealnog sudije je sledeća: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

nezavisnost moralnost briga za ljudska prava privrženost pozivu pravičnost svest o društvenim posledicama sudskih odluka profesionalna kompetentnost pridržavanje zakona politička podobnost

Page 48

Sve ove osobine, naše sudije su rangirale na sledeći način: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

nezavisnost politička poidobnost moralnost pridržavanje zakona odanost pozivu briga za ljudska prava svest o duštvenim posledicama sudskih odluka pravičnost profesionalna kompetentnost

Ovi rezultati su prilično zabrinjavajući. Činjenica da naše sudije nisko kotiraju pravičnost, znači da sude mehanički, da im se posao pretvorio u foramlizam. Šokantno je da se u listi prioriteta nalazi politička podobnost, koju sudije vide kao uslov svog napredka. S druge strane, osobine na kojima počiva pravnička profesija – kompetentnost i pridržavanje zakona, kotiraju se relativno nisko kod naših sudija. Na osnovu ovog istraživanja, možemo doneti sledeće zaključke: a) pored objektivnih, na stvaranje prava utiču i subjektivni faktori, a pre svega moralnost i profesionalna svest pravnika. b) Visok nivo profesionalne svesti je brana negativnim uticajima c) Da bi istraživanje bilo efektivno, treba precizirati osobine čiji se značaj meri d) Istraživanje je ukazalo na nizak nivo profesionalne svesti naših pravnika e) Ove rezultate treba uzeti sa rezervom, imajući u vidu da se radi o veoma važnoj profesiji f) I drugi pokazatelji upućuju na negativne zaključke

84. ZNAČAJ PRAVNIČKE PROFESIJE

Ocena značaja pravničke profesije nije jednostavna, zbog toga što mora biti zasnovana na više kriterijuma. Te kriterijume možemo razvrstati u dve grupe: a) kriterijumi vezani za prirodu, značaj i f-je prava b) kriterijumi vezani za suštinu i odlike pravničke profesije Ocenu značaja pravničke profesije dodatno otežava činjenica da postoji velika razlika u značaju pojedinih pravničkih zanimanja. Mnogo je značajnije zanimanje sudija, advokata i tužioca nego pravnika u nekom preduzeću. U oceni značaja pravničke profesije, neophodno je pozvati se na antropološki pristup. Tada vidimo da je čovekov život bitno, a ne slučajno, život po normama. Opsanak i nastanak ljudske zajednice zasnovan je na društvenim normama, a n e na prirodnim nagonima. Norme i život po normama su uslov nastanka i opstanka čoveka kod bića posebne vrste i celokupne ljudske zajednice, uopšte. Page 49

posmatrano sa stanovišta normiranja društvenih odnosa, značaj pravničke profesije je u uspostavljanju društvenog reda. Pravom se regulišu društveni odnosi i interesi, i sprečavaju se sukobi u društvu, i na taj način se u društvu uspostavlja red - istorijski posmatrano, možemos e uveriti da je pravnička profesija jedna od prvih i najznačajnijih profesija. Njome su se u najstarijim religijskim društvima bavili sveštenici, u arhaičnim duštvima poglavice dok u modernom društvu postoji podela vlasti. Pravnička profesija je izraz težnji svakog društva ka harmoniji, poretku i pravdi. Stepen razvijenosti pravničke profesije ukazuje na civilizacijski nivo jednog društva. To izvalačimo iz definicije kada kaže da je pravo proces samorealizacije i samopotvrđivanja generačke suštine čoveka kao bića posebne vrste. -

-

u Srbiji ne postoji dovoljno izgrađena svest o značaju pravničke profesije. Zato su „najzaslužnije“ neozbiljne i neodgovorne političke elite, ali i sam sistem obrazovanja pravnika. Pravnička profesija je devalvirana! Privatni fakulteti „nisu kao pečurke posle kiše“ često nemajući ni kompetentne kadrove, prostorije i sredstva za rad. Situacija nije bolja ni na državnim fakultetima. Broj studenata koji upisuju pravo je ogroman, što onemogućava normalne uslove za rad. Između studenata i profesora komunikacija često nije na akademskom nivou. Udžbenici su preobimni, što je često samo izraz lične frustriranosti i kompleksiranosti raznih, nazovi intelektualaca.

85. OSNOVNI POJMOVI SOCIOLOGIJE PRAVA obuhvataju sve relativne pojmove pravne profesije, posebnih pravnih disciplina i pravne sociologije. Te osnovne pojmove možemo podeliti u 3 grupe: 1. pojmovi koji izražavaju suštinu pravnog poretka -

Page 50

2. pojmovi koji izražavaju suštinu, značaj i f-je prava 3. pojmovi koji izražavaju suštinu pravne prakse 1) Pojmovi vezani za suštinu pravnog poretka: a) Pravna norma – osnovna ćelija prava. Sa stanovišta srukture, norme čine predpostavka dispozicije, dispozicija, predpostavka sankcije i sankcija. Prema vrsi, norme mogu biti uslovne i bezuslovne, opšte i pojedinačne. Norme su izražene u pravnim aktima. b) Pravni institut – grupa normi koje regulišu jedan isti društveni odnos (ustanova braka ili svojina) c) Pravne grane – skup pravnih istituta koji regulišu slične društvene odnose ( građansko, ustavno, krivično i upravno pravo). Grane imaju svoje podgrane ( građansko se deli na obligaciono, stvarno, nasledno, trgovinsko, porodično...) d) Pravne oblasti – grupe pravnih grana ( javno i privatno, unutrašnje i međunarodno, materijalno i formalno) e) Pravni sistem – jedinstvo, hijerarhija i logika sređenost jednog pravnog poretka 2) Pojmovi koji izražavaju suštinu, značaj i f-je prava a) Društveni red – uređivanje, usmeravanje i uskljađivanje društvenih odnosa, interesa i sprečavanje i regulisanje sukoba. Ovaj pojam ukazuje da je normativnost uslov nastanka i opstanka čoveka i celokupne ljudske zajednice. b) Društena kontrola – je cilj normativnog regulisanja, ona je model uspostavljanja društevenog reda. Ona je kontrola od strane društva i za društvo. c) Društvene ustanove – trajni i rueđeni oblici vršenja i grupisanja društvenih delatnosti, u različitim oblastima zadovoljavanja ljudskih potreba. d) Društvene organizacije – ispoljavanje društvenih ustanova kroz različite ali slične društvene delatnosti. 3) Pojmovi koji izražavaju suštinu pravne prakse: - osnovni pojmovi su stvaranje i primena prava, kroz različite oblike pravne prakse (zakonodavstvo, presuđivanje, ugovaranje)

a) Subjekt prava – nosilac pravnih ovlašćenja i obaveza. Subjekti prava mogu biti pravna i fizička lica. Ukupnost prava i obaveza naziva se pravnim statusom. Pravni statusi nisu izjednačeni što se vidi iz pojma pravne i poslovne sposobnosti. Pravna sposobnost znači biti nosilac prava i obaveza, a poslovna da se aktima volje proizvode pravne posledice. b) Pravni odnos – društveni odnos regulisan pravnim normama. Odnos između dva subjekta prava gde jedan ima pravno ovlašćenje (zahtev i mogućnost delanja prema drugom subjektu), a drugi pravnu obavezu (dužnost da se ponaša na određeni način). Znači prvi ima ovlašćenje da nešto traži, a drugi ima obavezu da to nešto učini c) Tumačenje prava – otkrivanje smisla i značenja normi d) Pravni silogizam – izvlačenje pojedinačne norme iz opšte e) Važenje prava – utvrđivanje da li je neka norma pozitivno pravna f) Pravosnažnost – nemogućnost da se protiv pravnih akata ulažu redovni pravni lekovi RAZLIKA IZMEĐU NARODA I NACIJE

Page 51