Neutralni bankarski bankarski poslovi
Uvod
Banke su specijalizovane finansijske institucije čija je osnovna funkcija da obe obezbe zbede de ade adekvat kvatno no fun funkci kcioni onisan sanje je pri privred vrede, e, sna snadbj dbjeva evanje njem m pot potrebn rebnom om količinom novca. Zajednička karakteristika svim bankama su poslovi uzimanja depozita, davanja kredita i obavljanje poslova platnog prometa. S obzirom na to da kao privredni i trţišni subjekti banke rade sa novcem, kao specifičnom robom, podliježu posebnom nadzoru i kontroli, od strane Centralne Banke. Prema položaju i ulozi banke u obavljanju različitih poslova, bankarske poslove možemo klasifikovati na: aktivne bankarske poslove, pasivne bankarske poslove, neutralne bankarske poslove, sopstvene bankarske poslove. U ovom maturskom radu imam zadatka da na najbolji i najjednostavniji način objasnim neutralne bankarske poslove.
Pojam i podjela neutralnih bankarskih poslova 1
Neutralni bankarski bankarski poslovi
Neutralni ( usluzni ) bankarski poslovi su najstariji bankarski poslovi ( npr.poslovi mijenjanja novca ). Neutralnim (uslužnim) bankarskim poslovima bave se uglavnom velike banke koje raspolažu razgranatom mrežom filijala banaka i ispostava, kako u zemlj zem ljii ta tako ko i u in inos ostr tran anst stvu vu.. Za ob obav avlj ljan anje je ov ovih ih po posl slov ovaa ba bank nkee na napl plać aćuj ujuu naknadu u vidu provizije. Sa aspekta savremenog bankarskog poslovanja, ovi poslovi imaju manji značaj u odnosu na aktivne i pasivne poslove. Neutralni bankarski poslovi – za banku predstavljaju sve one poslove u kojima se banka ne pojavljuje niti u ulozi poverioca niti u ulozi dužnika, već samo za svoje komitente (klijente) obavlja određene bankarske poslove uz naplatu bankarske provizije. Analogno tome, ovi poslovi se nazivaju još i posrednički (komisioni) poslovi, a oni obuhvataju jednu veliku grupu poslova u kojima se banka pojavljuje kao “komisionar”. To znači da ove poslove banke obavljaju “usvoje ime ali za tuđi račun”. Na osnovu toga se i kao uobičajena podjela bankarskih poslova navodi podjela na: 1 ) Posredničke bankarske poslove 2 ) Komisione bankarske poslove
Potpunija podjela neutralnih bankarskih poslova se može predstaviti na sljedeći način: 1 ) Posrednički bankarski poslovi
a) Poslov Poslovii platnog platnog promet prometaa u zem zemlji lji;; b) Poslovi platnog prometa sa inostranstvom ( devizni poslovi ); c) In Inka kaso so pos poslo lovi vi;; d) Bankarske garancije.
2 ) Komisioni bankarski poslovi
a) Poslov Poslovii emisije emisije HOV; 2
Neutralni bankarski poslovi b) Devizno-valutni poslovi; c) Savjeti, informacije i konsalting; d) Depo poslovi; e) Faktoring poslovi; f) Forfeting poslovi; g) Lizing poslovi; h) Poslovi osiguranja.
POSREDNIČKI BANKARSKI POSLOVI Poslovi platnog prometa u zemlji 3
Neutralni bankarski poslovi
Pod platnim prometom podrazumijevaju se sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Plaćanje se definiše kao prenos novčanih sredstava sa jednog, fizičkog ili pravnog lica na drugo, da bi se izvršila likvidacija dužničko - povjerilačkog odnosa. Kada govorimo o značaju platnog prometa za jednu zemlju,moramo naglasiti da isti predstavlja značajnu determinantu tražnje novca kao i da ostvaruje veliki uticaj na ciljeve I zadatke monetarne politike. Procesi razvoja platnog sistema ostvaruju efekte u pravcu smanjivanja tražnje novca i povećavanja brzine opticaja transakcionog novca. Dakle, ako je platni sistem neefikasan i spor, to uslovljava povećanje tražnje za novcem, što najjednostavnije rečeno znači da je za obavljanje plaćanja potrebno izdvojiti više novca. Sljedeći značajan uticaj platnog prometa se odnosi na finansijsku stabilnost jedne zemlje iz razloga što bi poremećaj funkcionisanja platnog prometa onemogućio eliminisanje dužničko-povjerilačkog odnosa. Podjela platnog prometa se može izvršiti na razne načine, zavisno od kriterijuma posmatranja. Tako se u osnovi izdvajaju tri podjele, i to: na osnovu načina plaćanja; na osnovu vrste plaćanja; na osnovu mjesta plaćanja. S obzirom na način obavljanja platnog prometa, isti se dijeli na neposredan i posredan. Ukoliko se za kriterijum uzme vrsta plaćanja, platni promet se može podijeliti na gotovinski i bezgotovinski.
4
Neutralni bankarski poslovi U zavisnosti od vrste platnih naloga, bezgotovinski platni promet se dalje može podijeliti na: Žiro platni promet; Čekovni platni promet; Klirinški platni promet. Na osnovu mjesta plaćanja, platni promet se dijeli na unutrašnji i međunarodni. Pod instrumentima unutrašnjeg platnog prometa podrazumijevaju se popunjeni obrasci koji se koriste u novčanim transakcijama u korist ili na teret računa deponenata. Postoje četiri instrumenta platnog prometa: Nalog za uplatu; Nalog za isplatu; Nalog za prenos; Nalog za naplatu. Instrumenti plaćanja, odnosno instrumenti za raspolaganje sredstvima sa računa, su: Ček ; Platna kartica; Akreditiv. Ček je instrument plaćanja koji se izdaje u zakonski propisanoj formi,u kojoj njegov izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu), da na teret njegovog pokrića kod te banke isplati određeni iznos novca korisniku čeka (remitentu), samom izdavaocu čeka ili donosiocu. Akreditiv je instrument plaćanja kojim klijent daje nalog banci kod koje ima otvoren račun da određena sredstva, uz određene uslove, stavi na raspolaganje određenom pravnom ili fizičkom licu kod iste ili druge banke. Akreditiv može biti običan, dokumentarni ili robni, opozivi, neopozivi I permanentni (trajni). 5
Neutralni bankarski poslovi Poslovi platnog prometa sa inostranstvom ( devizni poslovi )
Pod pojmom devizni poslovi podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Zakonskim regulativama pod devizama smatraju se sva potraživanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu valutu, bez obzira na način raspolaganja (ček, menica, uputnica i dr.), kao i sve vrste efektivnog stručnog novca, osim kovanog zlatnog novca. U instrumente plaćanja sa inostranstvom spadaju: Međunarodni dokumentarni akreditiv; Međunarodni dokumentarni inkaso; Bankarska doznaka; Međunarodno kreditno pismo; Kreditne karte; Mjenica; Ček. Međunarodni dokumentarni akreditiv je najčešće korišćeni instrument u platnom prometu sa inostranstvom, koji predstavlja ugovor na osnovu kog banka, koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca) preuzima obavezu da će izvršiti plaćanje korisniku akreditiva (trećem licu) ili pak da će ovlastiti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje pismenog dokumenta. Dokumenta (bez kojih se ne može isplatiti akreditivni iznos) otpremni dokumenti, dokumenti o osiguranju, trgovačke fakture, ostali dokumenti. Pod dokumentarnim inkasom se podrazumijeva takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da će po nalogu i za račun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatiti novčano potraživanje koje ovaj ima prema trećem kupcu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju određenih dokumenata, dok se komitent obavezuje da će za to platiti banci proviziju i troškove.
6
Neutralni bankarski poslovi Međunarodna bankarska doznaka je pismeni ili telegrafski nalog jedna banke drugoj banci za isplatu tačno određenog iznosa određenom licu, korisniku, pri čemu se nalogodavac i korisnik nalaze u različiim zemljama. Međunarodno kreditno pismo je pismeni nalog domaće banke koja ovlašćuje svog korespodenta u inostranstvu da u pismu navedenom licu isplati odjednom, ili djelimično, navedeni iznos u označenom roku (kada se ispunepredviđeni uslovi naznačeni u pismu). Međunardone kreditne karte su svojevrsne legitimacije, koje ovlašćuju legitimnog imaoca na bezgotovinsko plaćanje kod ugovorenih preduzeća. Međunarodna mjenica je HOV po naredbi kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će sam ili po njegovom nalogu određenom trećem licu (remitentu) o dospjelosti biti isplaćen mjenični iznos. Ček je HOV kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog (bezuslovni uput) trasatu (banci) da licu određenom u čeku isplati naznačenu svotu novca iz trasantovog pokrića.
Devizna sredstva koja ostvare preduzeća prodajom robe ili usluga predstavljaju specifičan vid njihovog prihoda. Devizna sredstva mogu da se ostvare: • • •
• • •
prodajom robe i usluga na stranom tržištu, dugoročnom proizvodnom kooperacijom sa inostranim partnerima, obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu u skladu sa zakonom, dobijanjem kredita iz inostranstva, emisijom hartija od vrednosti, obavljanjem drugih oblika poslovanja sa inostranstvom u skladu sa zakonskim propisima.
Devize pripadaju onim organizacijama koje su ih ostvarile, i one ih mogu slobodno koristiti, ali pod kontrolom državnih organa.
7
Neutralni bankarski poslovi Građani i građanska pravna lica mogu slobodno da prime i unesu devize iz inostranstva, koje mogu slobodno prodavati ovlašćenoj banci ili stavljati na svoj devizni ulog. Platni promet sa inostranstvom obavlja se preko zakonom ovlašćenih banaka, i to u dinarima, u ugovorima utvrđenim konvertibilnim devizama, kao i u obračunskoj valuti (klirinški način plaćanja). Za svaku godinu Republička skupština utvrđuje zajedničku deviznu politiku, koja obuhvata; politiku unapređivanja i podsticanja izvoza robe i usluga i drugih oblika ekonomskih odnosa sa inostranstvom, zatim politiku uvoza, politiku zaštite domaće proizvodnje, deviznih rezervi, kreditnih odnosa sa inostranstvom i sl.
Inkaso poslovi Pružajući svojim klijentima razne vrste usluga u platnom prometu, banke prihvataju naplatu svih potraživanja poverilaca bez obzira na to po kom osnovu su nastala i kakvom se ispravom dokazuju. S obzirom na način na koji se pojedina potraživanja naplaćuju, bankarski inkaso deli se na dve osnovne vrste, a to su:
Obični inkaso; Dokumentarni inkaso.
Pod običnim inkasom podrazumeva se naplata svih potraživanja bez obzira po kom osnovu su nastala, ako se naplata vrši bez istovremene predaje dokumenata. Na taj način naplaćuju se razna potraživanja, iz ugovornih i drugih odnosa, potraživanja po osnovu nasleđa, štednih knjižica. Za razliku od običnog inkasa pod dokumentarnim inkasom podrazumeva se naplata potraživanja nastalih iz ugovornih odnosa uz istovremenu predaju komercijalnih- robnih ili finansijskih dokumenata trasatu tj. dužniku iz osnovnog posla. U komercijalne dokumente spadaju: fakture, tovarni listovi, konosmani, skladišnice, sertifikati o kontroli robe, uverenje o poreklu robe, polise osiguranja i slični dokumenti.
8
Neutralni bankarski poslovi Najvažnija privredna funkcija dokumetarnog inkasa sastoji se u tome da ugovornim stranama omogući efikasan naćin plaćanja. Poslovi dokumentarnog inkasa naročito su zastupljeni u vrijeme velikih privrednih i politićkih kriza kada povjerioci nisu sigurni da će naplatiti svoja potraživanja pa se pouzdaju u banku da će ona svojim znanjem i poslovnim vezama lakše izvršiti naplatu.Plaćanje putem dokumentarnog inkasa obično se vrši u slučajevima kada se ugovorne strane dobro poznaju, pa prodavac ne sumnja u savjesnost i platežnu sposobnost kupca. Osnovna funkcija dokumentarnog inkasa je njegova platežna funkcija.. On može poslužiti i kao sredstvo obezbeđenja jedino onda kada kupac do isporučene robe može doći samo na osnovu dokumenata koje je predhodno plaćanjem kupoprodajne cijene,iskupio od inkaso banke.Pored koristi koje pruža ugovornim stranama, inkaso određenu korist donosi i bankama, pa se one njime rado bave. To je razumljivo s obzirom da banke vršeći ove poslove neangažuju nikakva svoja sredstva. Rizik se svodi na minimum, pošto se banke neobavezuju na uspeh naplate, već samo na izvršenje odgovarajuće usluge. Isto tako, banka putem inkasa dobija uvid u poslovanje svojih klijenata, što može biti od velikog značaja ako mu odobrava kredite.
Bankarske garancije
Pod bankarskom garancijom podrazumeva se pisani dokument kojim banka kao garant preuzma na sebe obavezu da će obaviti plaćanje umesto dužnika ako on to ne učini u određenom roku.
9
Neutralni bankarski poslovi Banka daje garanciju u svoje ime i za svoj račun putem garantnog pisma, ili avaliranjem menice na određenu sumu novca, ali najviše do iznosa trajnih obrtnih sredstava utvrđenih po završnom računu za prethodnu godinu, pod uslovom da u poslednjih šest meseci, koji prethode avaliranju menice, komitent nije imao neispunjene obaveze. Banka moze da da garanciju po osnovu investicija u svoje ime i za svoj račun do visine svog likvidnog kreditnog potencijala. Takođe, banka može da da garantuje i o ovlašćenju jednog ili više korisnika društvenih sredstava, ali najviše do iznosa raspoloživih sredstava za investicije i pod uslovom da nema dospelih neizmirenih obaveza. Garancija izdata po ovlašćenju predstavlja akt koji banka daje u svoje ime I za tuđi račun. Davalac ovlašćenja ima status garanta, a banka koja je izdala garanciju po ovlašćenju preuzima ulogu supergaranta - garanta drugog reda. Banka može da da drugoj banci supergaranciju, kojom ona preuzima na sebe obavezu da će ispuniti obaveze plaćanja po garanciji koju je izdala druga banka, ako ta banka ne ispuni svoje obaveze po toj garanciji. Banka može da da supergaranciju drugim bankama do visine likvidnog kreditnog potencijala koji nije angažovan za pokriće datih garancija. Zavod za obračun i plaćanje dužan je da u korist poverioca naplati iznose koji su predmet garancije iz svih novčanih sredstava kojima raspolaže dužnik, garant, davalac ovlasćenja za davanje garancije i supergarant ukoliko dužnik ne isplati dugujući iznos. Međutim, naplata se može obaviti iz sredstava koja po zakonskim odredbama ne mogu da budu predmet izvršenja, a pri čemu treba poštovati redosled njihovog jemstva. Banka izdaje garancije i supergarancije najmanje u četiri primerka. od kojih po jedan poverilac i dužnik deponuju kod ovlašćene banke u sedištu gde imaju otvoren žiro račun, a po jedan zadržavaju za svoje potrebe. Garant daje garanciju i supergaranciju pod uslovima i po postupku koji su utvrđeni njegovim opštim aktom.
KOMISIONI BANKARSKI POSLOVI 10
Neutralni bankarski poslovi
Komisioni poslovi su takvi poslovi koje banka, kao uredan trgovac, obavlja u svoje ime a za račun klijenta, kao što su kupovina i prodaja trgovačkih efekata, vičenje ili akceptiranje menice, zaključivanje osiguranja, itd. U ovom poslu učestvuju dva lica: komisionar i komitent. Komisionar je lice (banka) koje obavlja dati komisioni posao(kupovina efekata) u svoje ime i za račun komitenta. Komitent je lice (klijent) za čiji r a č u n k o mi s i on a r o b a vl j a d a t i k o mi s i on i p o s ao ( k u po v i na efeka ta) . Sve pr ed no sti il i negativne posledice datog komisionog posla (kupovina efekata) snosi komitent, za čiji se račun on obavlja. On dobija k up lj en e e fe kt e, p la ća k up ov nu c ij en u i p ro vi zi ju , k ao I troškove za obavljeni komisioni posao. Komisionar mora dati komisioni posao (kaokupovina efekata) obaviti brižljivo, štiteći pri tom interese komitenta, po čijem nalogu ga i obavlja za njegov račun a u svoje ime. Najznačajniji komisioni bankarski poslovi su sljedeći: Poslovi vezani za emisiju HOV; Depo poslovi (redovni depo, specijalni depo; izdavanje sefova ); Savjeti, informacije i konsalting; Poslovi prometa roba i usluga; Devizno-valutni poslovi; Faktoring poslovi; Forfeting polsovi; Lizing poslovi; Poslovi osiguranja.
Depo poslovi Komitenti poslovnih banaka (deponenti) mogu daostave (deponuju) svoje vredne predmete (hartije od vrednosti, strana valuta, ...) u posebno za to određenom prostoru banke (depou), a poslovna banka (depozitar) im garantuje 11
Neutralni bankarski poslovi da će te vrednosti čuvati i da će ih na njihov zahtev vratiti u nepromenjenom stanju. Deponenti mogu ostaviti svoje vrednosi kod depozitara samo posle potpisivanja ugovora u kome se regulišu njihova međusobna prava i obaveze. Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti depoi se dele na: Otvorene depoe
Deponent predaje vrednosti depozitaru u otvorenom v i d u t j . nezapečaćene sa spiskom istih u dva primerka; Službenik proverava spisak, overava obaprimerka od kojih jedan vraća deponentu a drugi prilaže sa vrednostima i izdaje potvrdu oprijemu vrednosti; Pri podizanju vrednosti, službenik izdaje kontra potvrdu o prijemu tj.vraćanju deponovanih vrednosti. Za tvo ren e dep oe
Dep one nt pr ed aje vr edn osti de poz itar u za peč aće ne pe ča to mdepo nenta (u kaseti, koverti, omotu,...); Depozitar odgov ar a samo za omot koji mora bitineoštećen, a ne za unutrašnju sadržinu; Deponent ne govori depozitaru šta je u depou alimu daje izjavu da su to stvari koje je dozvoljeno deponovati; Prijem i podizanje je slično kaoi kod otvorenog depoa;
Izdav anje sefova
Izdavanje sefova je zaseban vid depo poslova. U ovim sefovima komitenti banke mogu dačuvaju svoje vrednosti.Sef je poseban metalni ormarić u kome se nalazi limena kaseta sa ključićem u koju seodlažu vrednosti. Može biti urađen u više veličina u zavisnosti od vrednosi za koje se koristi (sitni predmeti, umetničke slike,...). Za otvaranje sefa potrebna su dva ključa: ključ koji se nalazi kod korisnika (različit za svaki sef) i nulti ključ koji je kod službenika banke (isti za svaki sef).
12
Neutralni bankarski poslovi Ključićem od kasete korisnik otvara kasetu i bez prisustva službenika ostavlja ili uzima vrednosti iz kasete.Tačno vreme ulaska korisnika u sef i njegovog izlaska vodi se u posebnoj evidenciji.Da bi neko mogao da bude korisnik sefa mora potpisati ugovor o zakupu sefa sa bankom. Zavreme zakupa korisnik plaća određenu nadoknadu banci. Po isteku zakupa korisnik je dužan daisprazni sef i vrati sve ključeve banci.
Devizno – valutni poslovi Devizno – valutni su poslovi vezani za strana sredstva plaćanja (devizekratkoročna potraživanja u inostranstvu ustranoj valuti; v a l u t e i l i e f e k t i v n i s t r a n i n o v a c -n ov ac u s tr an oj va lu ti ; s t r a n e h a r t i j e o d vrednosti -hartije od vrednosti u stranoj valuti koje emituje nerezident). Da bi poslovna banka mogla da obavlja ove poslove mora dobiti ovlašćenje od CentralneBanke, a one se odnose na: k u p ov i n u i p r o da j u e f e kt i vn o g s t r an o g n o v ca o d d o m ać i h li ca (r ez id en at a) i st ra ni h lic a(nerezidenata); kupovinu putničkih čekova, bankarskih čekova i kreditnih pisama u stranoj valuti; sla nje če kov a u in os tr an stvo ra di na pla te u str an oj valu ti; isplatu doznaka iz inostranstva; vođenje deviznih računa građana; otkupljenih stranih sred stava plaćanja od preuzimanje ovlašćenih menjača; P o sl o v n a b a n k a mo ž e d ob i t i o vl a š ć e nj e z a o ba v l j a nj e s v i h i l i sa mo ne ki h od na ve de ni h poslova, što zavisi od podnetog zahteva poslovne banke, uslova koje ispunjava i odluke Centralne banke o stepenu ovlašćenja.
Poslovi vezani za emisiju HOV
13
Neutralni bankarski poslovi Prilikom emisije i plasmana hartija od vrednosti, komitenti angažuju poslovnu banku, koja vrši: savjetodavnu funkciju komitentima koji namjeravaju da izvrše emisiju nove serije hartija odvrednosti, izradu prospekta i drugih neophodnih dokumenata za dobijanje dozvole za emitovanje hartija od vrednosti, garanciju da će nova serija hartija od vrednosti biti uspešno plasirana, tako što se banka obavezuje da otkupi sav preostali deo emitovanih hartija od vrednosti, propagandne aktivnosti radi uspjeha emisije i plasmana hartija od vrednosti, plasman hartija od vrednosti na primarnom finansijskom tržištu, izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija, čuvanje akcija u portfelju banke, prijem dividende i pojedinačna isplata akcionarima itd. Poslovi emisije i plasmana hartija od vrednosti koje obavlja poslo vna bank a ug lavnom su povezani sa aktivnostima na primarnom finansijskom tržištu.
Konsalting poslovi Konsalting usluge pružaju visokoobrazovani profesionalci raznih stručnih profila, kako svojimkomitentima, tako i drugim zainteresovanim licima. U konsalting usluge spadaju: pružanje stručne pomoći iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, pružanje stručne pomoći iz oblasti poreske i carinske politike, poslovi finansijskog konsaltinga (brokersko – dilerski poslovi i sl.), poslovi računovodstvenog konsaltinga (vođenje poslovnih knjiga za manja preduzeća), 14
Neutralni bankarski poslovi poslovi procjene vrijednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji hartija od vrijednosti i u procesu privatizacije (prodaja, podijela akcija), poslovi marketinškog karaktera (istraživаnje i analiza tržišta), poslovi oko registracije preduzeća (otvaranje žiro-računa itd.).
Mnogi od ovih poslova su slični ili identični klasičnim bankarskim poslovima.
Forfeting poslovi Forfeting poslovi predstavljaju oblik finansiranja izvoznih kredita koji se realizuju prodajomizvoznog potraživanja banci ili specijalizovanoj instituciji (FORFETERU), uz odbitak odgovarajućegfiksnog iznosa. Na ovaj način izvoznik koji je prodao robu stranom kupcu na kredit dolazi dolikvidnih novčanih sredstava, uz određeno umanjenje. Forfeting poslove karakterišu duži rokovi otplate (čak i nekoliko godina) i prenos cjelokupnog rizika dužnikove obaveze na forfetera, odnosno banku ili finansijsku instituciju koja postaje novi poverilac. Poslovi forfetiranja ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika, što utiče na poboljšanje njegove likvidnosti I prebacuje rizik spoljno trgovinske transakcije sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju.Ovo omogućava da i organizacije koje nisu naročito likvidne mogu da izvoze na kredit.
Razlike u odnosu na faktoring: faktoring poslove manjim dijelom rade banke a većim faktoring firme; kod faktoringa banka preuzima rizik naplate, dok kod forfetinga ne mora; kod faktoringa se uvijek radi o kratkoročnim potraživanjima dok se kod forfetinga radi o dugoročnim.
Faktoring poslovi
15
Neutralni bankarski poslovi Faktoring poslovi su veoma slični forfeting poslovima samo se kod faktoring poslova banka rijeđe pojavljuje kao posrednik (posrednik su uglavnom specijalizovane institucije). Rokovi dospijeća kod faktoringa su po pravilu kraći, a iznosi potraživanja manji. Poslovne banke se mogu direktno baviti poslovima forfetinga i faktoringa, a mogu osnivati i svoje specijalizovane kompanije
Lizing poslovi Poslove lizinga mogu da obavljaju poslovne banke (direktno ili preko svojih specijalizovanih kompanija) ili specijalizovane institucije za to. Poslovi lizinga najčešće se koriste u finansijskimtr an sa kc ij am a ko je s u vez a ne za pla s man pr oizv o da u zak up ve lik e po jed ina čn e vr ed no sti(oprema, automobil i sl.). Preduzeće koje želi da kupi proizvod, a nije u mogućnosti da ga plati, imamogućnost da ga zakupi. Proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i uz posrednika u lizingu, vršinaplatu svog potraživanja. Korisnik lizinga plaćanjem zakupnine, u stvari, indirektno otplaćuje deovrednosti imovine koja je predmet zakupa. Poslovi lizinga dop rin ose razvoju tr žišta i boljemplasman u pr oizvoda, a za pr oizv ođača opr eme smanjuje angažova nje sopstv enih sredstava iubrzava obrt kapitala. Prednosti lizinga: Korisnik se ne mora dugoročno zaduživati; Preduzeće korisnik lizinga ne mora da za novu opremu angažuje svoja gotovinska sredstva; Zakupninu plaća iz prihoda koje opremom ostvaruje isti može razviti i usvojiti tehniku i tehnologioju Putem lizinga proizvodnje; Rizik zastarijevanja se prevaljuje na davaoca lizinga; Negativne strane lizinga svode se na činjenicu da je to veoma skup instrument finansiranja - skuplji od bankarskog kredita. 16
Neutralni bankarski poslovi Poslovi osiguranja Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte. Poslovna banka se u poslovima osiguranja može pojaviti na različite načine: ba nk a sa osig ur av a ju ćim dr uštv o m po tpis uj e po s lov na ug ov or o pr od aj i nj eg ov og osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu, poslovna banka i osiguravajuće društvo zajednički osnivaju novo osiguravajuće duruštvo, poslovna banka samostalno osniva sopstveno osiguravajuće društvo.
Poslovi prometa roba i usluga Poslovne banke u cilju povećanja sopstvene profitabilnosti bave se, po pravilu, preko svojihspecijalizovanih preduzeća, poslovima prometa: pr oizv od a komite nata ba nke što do pr inos i pr oda ja po već an ju pro fitabiln os ti k ako komitenta tako i same banke, nabavka deficitarnih materijala za komitente kako bi se pr oizv odn ja bla go vre meno završila promet nekretninama. Pored navedenih slučajeva poslovna banka se bavi prometom roba i usluga i za ostala pravna ifizička lica i izvan komitentske sredine, u cilju povećavanja profitabilnosti.
17
Neutralni bankarski poslovi
Sadržaj
Uvod…………………………………………………………………………......1 Pojam i podjela neutralnih bankarskih poslova…………………………………2 POSREDNIČKI BANKARSKI POSLOVI……………………………………..4 Poslovi platnog prometa u zemlji……………………………………………….4 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom (devizni poslovi)…………………...6 Inkaso poslovi…………………………………………………………………...8 Bankarske garancije……………………………………………………………10 KOMISIONI BANKARSKI POSLOVI……………………………………….11 Depo poslovi…………………………………………………………………...12 Devizno – valutni poslovi……………………………………………………...13 Poslovi vezani za emisiju HOV………………………………………………..14 Konsalting poslovi……………………………………………………………..15 18
Neutralni bankarski poslovi Forfeting poslovi……………………………………………………………….15 Factoring poslovi………………………………………………………………16 Lizing poslovi………………………………………………………………….17 Poslovi osiguranja……………………………………………………………...17 Poslovi prometa roba i usluga………………………………………………….18 Literatura……………………………………………………………………….20
LITERATURA
19
Neutralni bankarski poslovi 1.
Prof. dr Milenko Dželetović, Prof. dr Aleksandar Živković, Prof. dr Petar Bojović :Bankarski menadžment, Beograd, 2008
20
