Pad Bosne

PAD BOSNE POD TURSKU VLAST

Period slabljenja centralne vlasti 



Posle smrti kralja Tvrtka I Ko Kotromanića tromanića (1353-1391), najvećeg bosanskog bosanskog vladara, njegova država je doživela sdbin sli!n "rbiji #osle $ara %&ana

Tvrtko I je je stvorio velik držav, držav, ali je to vi&e dovelo do  ja!anja kr#ni' velika&a (vlastela), (vlastela), nego do ja!anja $entralne $entralne vlasti vladara



Kraljeva vlast je #oste#eno ograni!avana državnim saborom (tkv "tanak ili *sag)



„Rusag bosanski“ jedno je ona!avao i držav i sabor



Posle smrti Tvrtka I vlastela je #reko "tanka oakonila #odel državne teritorije

Hrvatinići, Kosače i Pavlovići 

osna je !avisila od tri "orodice, to su bili# Hrvatinići, Kosače i Pavlovići



Hrvatinići s imali #osede  severo-a#adnoj +osni

ajmoćniji #redstavnik ove kće bio je .rvoje /k!ić /k!ić (-101) osio je titl 'rvatsko-dalmatinskog 'rvatsko-dalmatinskog bana i s#litskog 'er$ega 

Kosače s vladale jžnim delovima nekada&nje nemanjićke nemanjićke države

"andalj .ranić-Kosa!a .ranić-Kosa!a (1392-1035), sinova$ i naslednik /latka /kovića, nosio je titl vojvode 

Pavlovići s gos#odarili #osedima  isto!noj +osni

ajistakntiji #redstavnik ove kće bio je Pavle *adenović

$lastela "ostavlja i !bacuje vladare

•

$lastela je#

- kralja li&avala #ri'oda , os#oravala m #ravo na teritorije - samostalno vodila s#oljn #olitik - otvoreno stala na stran kraljevi' #rotivnika 

"evero-isto!na +osna bila #od vla&ć garske



Prakti!no je kralj ostala na #rav $entralna +osna (najmanji deo), a  drgim oblastima je #redstavljao samo vr'ovnog gos#odara



$lastela je ba$ivala jednog i dovodila drgog kralja kada je to bio njen interes



I#ak, držali se legitimiteta i birali kraljeve samo i krga #orodi$e Kotromanić

$reme slabi% vladara 

&te'an (abi)a *+-+.+-/0

bio je sinova$ i naslednik Tvrtka I, star i nes#osoban vladar %abi&a je a naslednika (govorom  4akov 1393) odredio garskog kralja 1igmunda aet ratovima sa tr$ima (na *ovinama i kod iko#olja), 6igmnd nije #ostao i bosanski kralj /lastela je to iskoristila i na vlast dovela  2elenu 7rb (1395-1398), žen %abi&e, a atim neakonitog sina Tvrtka, &te'ana 3stoju (1398100 i 109-1018)

4mesto 5a6ara do)li Turci



Tvrtko II (100-109 i 1021-1003) bio je sin najvećeg bosanskog vladara

garska je intervenisala  +osni (108) da bi sbila ne#osl&n vlastel Posle #oraa (kod %oboja) stradalo je oko 1: bosanski' velika&a a mesto Tvrtka II doveden je #onovo "te;an
Hrvoje $ukčić atražio je #omoć Traka i #roterali s gare #reko "ave  Time je omoćena #revlast Traka  +osni Posle "te;ana
Pad osne &te'an Toma) (1003-101) bio je najmla>i sin "te;ana
&te'an Toma)ević (101-103) je #ovao domać vlastel na  jedinstvo a evro#ske emlje  #omoć "ltan 5e%med II 3svajač, be većeg ot#ora, avladao je +osnom (#roleće 103) Kralj "te;an Toma&ević je 'vaćen ( Klj!) i #ogbljen 

 istoriji se kaže da je osna i!če!la )a"atom

Pad Hercegovine  Tokom ;edalni' skoba  bosanskoj državi, idvojila se jedna velika oblast koja je imala karakter države sa sedi&tem  Humu

&te'an $ukčić Kosača (1035-10) naslednik i sinova$ "andalja .ranića se krnisao a Hercega od sv7 &ave (1008) bog toga je njegova emlja navana Hercegovina Pad 8ovog (.er$eg) ona!io je "ad Hercegovine #od trsk vlast (1082) a vlasti /latka (sina "te;an /k!ić Kosa!e)