Self in Relation p.filipson Prevod

SELF U RELACIJI Peter Philippson  Philippson 

INTERNI PREVOD

Geštalt studio Beograd

Piter Filipson Peter Philippson 

SELF U RELACIJI Self in Relation 

Edukant: Biljana Jovanović

Edukator: Sanja Bratina

Dece!ar" #$%&'

2

S(DR)(J: Pred redgovor **** ******* ******** ****** ******* ******* ****** ******** ****''

&

+ahvalni lnice ***** ********** ******* *********** ******* ******* ****'

,

%'

-./D 0 1/ S(2 J(3 '''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

4

#'

P/5JE****************************''''''''''''''

%,

6'

1RE(78.9( (D (D(P7(8J( 8 ;/R28R(9JE GE GE<7(57('''''''''''''''''''''''

#=

&'

8988J(598 897ER.J-********************'''''''''''''

&#

>'

PRE18D8 1/97(17(*************************'

&4

,'

DE?8J8 R(+./J 8 PS8@/P(7/5/G8J(****************''

=&

='

P/RE2EA(J8 SE5;a *************''***********'

44

4'

D)E989( PR8?(***************************''

C>

C'

D8J(5/G 8 E1SPER82E97**********************''

%$#

%$ '

89D8.8D-(59( 8 GR GR-P9( 7E 7ER(P8J(*************''''''''''

% %>

%% '

P(R/.8 8 P/R/D8E*************************

%6#

%# '

GE<7(57 PR PR8S7-P .R .RED9/S782( 8 E788*'''''''''''''''''''''''''''''''''

%&$

%6 '

+(.R<(.(9JE****************************''

%&>

%& '

2(P( GE<7(57 7ER(P8JE**********************'

%> %

%> '

P8S2/ 158JE97(**********************''''''''''''''

%>=

3

PREDG/./R  Pose!nost ove knjige" koja !i tre!alo da !ude privlana Geštalt terapeutia" je u toe što se u tekući teorijski de!ataa istie kao ravijena perspektiva !istrog i proišljenog saradnika' Dosta duguje ivorno pisanju o Geštalt terapiji " knjii iji su autori Perls" @eferlajn i Gudan FPerls" @efferline and Goodan i originalno radu ;rederika Perlsa i ne naerava da aeni te tekstove ili da ih pošalje u poadinu" kao astarele' 1njiga nije ni osnovni uvod u teoriju u tradiciji 8rvina i 2irija Polster FErving and 2iria Polster ili DHoela 5atnera FJoel 5atner' /va knjiga ne pruHa ni  jedan jedini dodatni arguent ivorno konceptu Geštalt terapije" iako preuserava paHnju na koncept Ipolja i ragranava pristup polju' Pre je pogled jedne oso!e na teoriju i ravoj ove teorije poslednjih godina' Evo i autorovog naina da kaHe šta je sisao knjige: IPredstavlja ovde svoju linu apu Geštalt terapije" od njenih !ainih filoofskih principa do njenog iraa kao specifine psihoterapijske etode' 2apa ''' pose!no je naenjena Geštalt terapeutia" koji Hele da sanaju gde se ja nalai u odnosu na raliite aspekte Geštalt teorije' /hra!rio !ih i druge da naprave svoje line Iape i pokaHu kako stoje u odnosu na teoriju Fstr' %>%'  (utorova apa pokriva široku teritoriju' /n naglašava raliitost Geštalt terapije u odnosu na konstruktivia i huanistiku psihologijuK relacioni pogled na selfK polje nasuprot sisteaK pulsiranje nediferenciranih stanja koja se kreću kro sta!ilne struktureK predvidivost i kopleksnostK kreativnu adaptacijuK prekide u kontaktiranjuK seksualno uneiravanjeK dijalog i prirodu grupe i procesa i rane druge tee' 9jegov opus interesovanja je jako širok' Svaki teoretiar piše i svog iskustva i sai ti je pristrasan' .eruje da autor naginje ka snaHnoj igradnji selfa u relaciji' 9jegovo stanovište podseća na Perlsa i Perlsov lini stil' /va orijentacija je najjasnije prikaana u njegovi analiaa dijaloga" njegovo pogledu na polje" njegovo išljenju o grupaa i njegovo kliniko korišćenju selfa u radu sa klijentia' - nastojanju da se poveHe sa klijento" i!egava epatino podešavanje" dajući prednost separaciji terapeuta u odnosu na klijenta' Da !i proovisao efikasnost dijaloga" on postaje snaHni Idrugi sa koji klijent Heli da se angaHuje" ponekad kao privlaan ili radonao Idrugi" a ponekad kao Idrugi koji frustrira" kada klijent pokušava da pre!ro !ude u konfluenciji ili je previše svojevoljan' 9jegov koncept polja podraueva da su haos" poreećaji i nepredvidivost protivreni ureLivanju" sta!iliaciji i pravilia' Pojaavanje o!e strane u ovoj drai je strategija koja se oslanja na njegove pose!ne sklonosti' Pa tako" u radu sa grupaa" on favoriuje koncept Iulice" koji oogućava da poreećeni Hivot jednog anoniusa u gradu preLe u o!rasce i igre odnosa' 9jegovo specifino IprevoLenje od prekida do kontakta  suviše ekuenski a oj ukus  prati osnovnu liniju ove dijalektike'

4

9jegove diskusije o sopstveno kliniko radu" ukljuujući sloHene opise sluajeva" prikauju ga kao veštog u odrHavanju Hivopisne" direktne i jedinstvene individue koja postavlja iaove pred svoje klijente' ( auvrat" od klijenata traHi da kreiraju sopstvene fore selfa i ahteva da se poveHu sa nji" kao sa jasno artikulisani separatisani Mdrugi' 8 ako postoji favoriovanje individualnosti u odnosu na ajednicu" a data joj je ala prednost" onda je to privreeno jer je reultat !ogata oso!a i potencijalno do!ra ajednica' Geštalt terapeuti će iati naajan !enefit kada proitaju ovu knjigu" !e o!ira na to da li se slaHu sa arguentia ili ne" i u to procesu otkriju sopstvene sklonosti i tendencije' 2oHda i njihove Iape postanu jasnije' - svako sluaju" shvatiće da  je vredelo truda koji su uloHili u itanje'

;ilip 5ien!ergNPhilip 5ichten!erg  BrOn 2ar" PennnsOlvania  6$' jun #$$%'

5

+(@.(598E /va knjiga nastaje i !ogatog polja onih koji su uticali na oj Geštalt ravoj" ljudi koji su e podrHavali i iaivali' )eleo !ih da ienuje neke Fali nikako sve ljude' /vo" naravno" ne nai da !i se svi sloHili sa oji akljucia' Poeću sa odavanje prinanja Petruški 1larkson FPetruska larkson" o prvo uitelju" koja e je uvela u Geštalt treninge kao sagorelog filoofa koji je Heleo da prestane da raišlja i da pone da oseća" pokaavši i na sopstveno prieru i ohra!rivši e da ogu o!oje 0 i da isli i da oseća' 9aroito ceni nain na koji e je podrHala u pronalaHenju og linog pristupa Geštalt terapiji i prihvatila da je oj nain raliit od njenog' 2oja lju!av i ahvalnost idu DHonu Bernardu @arisu FJohn Bernard @arris" koosnivau 2anester Geštalt entra F2anchester Gestalt entre i još jedno !ivše filoofu' +ajedno radio od %C4>' godine i jedan drugo predstavljao  Mvune ta!le a naše ideje i teorije" koje onda prienjujeo u praksi sa strpljivi lanovia terapijske grupe" koju so ajedno pokrenuli' /n e takoLe podrHava tako što ita oje rukopise i daje detaljne koentare' PodrHali su e i ostali lanovi 2anester Geštalt entra:
6

8 na kraju" ali ne i najanje vaHno" Heli da se sa lju!avlju ahvali ojoj suprui 2eri F2arO i sinovia DHefriju FJeffrO i Ro!ertu FRo!ert" koji su e adrHavali Ina elji" dok je oja glava !ila Iu o!lacia i koji su više od etiri godine Fuglavno tolerisali oju o!uetost ovo knjigo' 9ajviše sa proitao o ravoju ladih u društvu oje dece" što je dalo potpuno novu dieniju toj tei' 2eri je doprinela svoji nanje i edicine Fkao 2edicinski direktor Geštalt entra 2anester" ali i svojo !rigo i podrško'

Piter ;ilipson Dece!ar %CCC'

7

Poglavlje % -./D 0 1/ S(2 J(3 Jedna od preponatljivih karakteristika ljudskih !ića je sposo!nost da postavljao pitanja koja se odnose na našu egistenciju: I1o sa i šta sa3" I1ako na nešto3" IPostoji li nešto ivan og Hivota3" IDa li nas neko kreira3" I
BR+ 8 9E1R878?(9 PREG5ED ;85/+/;8JE SE5;a ;iloofi iaju raliite pristupe selfu' Platon FPlato je satrao da je self" kao  Isuština oso!e" odvojena od fiike egistencije oso!e" na isti nain kao što je verovao da suština Icrvenila ia odvojenu egistenciju od jedne crvene lopte' /vaj pristup oHe se navati Idualia jer postoje dve fore egistencije: selfNisaoNduh i fiiko telo' 7o oHe postati jednostavno rešenje pro!lea i preueto je" eksplicitno ili iplicitno" kao Mdravorausko rauevanje i kao kredo raliitih religija' Postaje dosta sloHenije kada se postavi pitanje M1ako isli utiu na telo3' /va knjiga pokušava da adrHi nedualistiko rauevanje selfa" !e odlaHenja u drugu krajnost 0 redukcionia Fpogledati ispod' Dekart FDescartes takoLe daje pose!nu egistenciju isliaNselfu i" u stvari" on je !io sigurniji u njegovo postojanje nego u fiiki svet' /no što vidi u fiiko svetu oHe !iti iluija" ali ak i u svoji sunjaa potvrLuje svoje postojanje I2isli" dakle" postoji' 9aHalost" ovo je sao deo cirkularnog reonovanja" koje poinje sa pretpostavko da postoji jedan agent FIja koji isli ili sunja i onda koristi tu pretpostavku da dokaHe postojanje agenta' F1asnije ćeo doći do druge vrste cirkularnosti" koja ia više sisla' @ju F@ue je video postojanje Ija sao u neposredno iskustvu' 8ajući ovo iskustvo ne oHeo !iti direktno svesni !ilo kojeg idvojenog selfa' Geštalt terapija podrHava ovo stanovište' Egistencijalisti" npr' Sartr FSartre i 1jerkegor F1ierkegaard" hteli su da i!egnu Platonov dualia i davali su prednost iskustvu Hivota i srti' /vo naglašavanje iskustva je jedno od teeljnih principa Geštalt terapije' Redukcionisti raueju IsvestNisao i Iself kao fiiološke aktivnosti oga" koje iaju sopstveni karakter" ali koje će !iti naj!olje shvaćene ako se više ponaju procesi u ogu' Pretpostavka" sa kojo se ne slaHe" je da pravila a procese veće sloHenosti" kao što je svesnost" ogu !iti ivedena i pravila a nogo !ainije procese" kao što su heija i neurotransiteri' Pokaaću kasnije da se oderna nauka ne slaHe sa to pretpostavko' 8stonjaki islioci" npr' 5ao e F5ao 7se i Gautaa Buda FGautaa Buddha" satraju da je ego iluija koja sao proivodi patnju' 2editacijo oHeo prevaići ego' Postoji snaHan uticaj ovih filoofija na Geštalt pristup' Praktiari filoofije koje oveo psihoterapeutia takoLe su suoeni sa pitanje selfa' I1ako neko postaje oso!a kakva jeste3" I
9

;rojd F;reud i psihoanalitiari vide self kao ravojnu strukturu unutar oso!e" koja se ravija kro ni koraka" a iji ravoj oHe !iti prekinut loši roditeljstvo' ;rojdov cilj  je !io da otkrije i protuai kako se to dogodilo" vraćajući se u pacijentovu prošlost' 8straHivaipsihoanalitiari" naroito 2aler F2ahler" radili su na toe da pronaLu konkretne ravojne korake i oguće iplikacije ako ovi koraci nisu dovršeni' 9eki neo;rojdovci" kao što je Rajh FReich Hele da vrate potpuno funkcionalan self" radeći na fiiki procesia prekida' Drugi" kao što je 1ohut Hele da terapeut o!e!edi klijentu iskustvo sa roditelje" kakvo klijent nikada nije iao' Jung istie da se pojedinac pojavljuje i itova i procesa celog oveanstva" kao i njegovu poveanost sa celi oveanstvo' (nalitike terapije dele sa Geštalt terapijo posvećenost istraHivanju pre nego rešavanju pro!lea' 2eLuti" Geštalt terapija kako je ja raue" ne traHi rešenja u prošlosti ili u regresiji' Bihejvioralisti" npr' Skiner FSkinner" raueju aktivnosti selfa kao autorefleksivni odgovor na stiuluse' /ni Hele da i!egnu !avljenje Ietafiiki konceptia i satraju da je uloga terapeuta da o!e!edi stiuluse u cilju istraHivanja koje će dovesti do potre!nog odgovora' Danas postoji vrlo alo iskljuivih !ihejvioralista' Geštalt terapija deli sa !ihejvioralistia stanovište da je naglasak na oigledno ponašanju klijenta" ali ne tvrdi da je to sve' 7erapeuti huanistike orijentacije" npr' 2aslov F2aslo" hodaju jedno nelagodno putanjo definisanja terapije kao ponovnog otkrivanja Irealnog Funutrašnjeg selfa i još uvek nisu dostigli puni dualia' 2eLuti" oni sa Geštalt terapijo dele neposredni kontakt terapeuta i klijenta" lice u lice' 9eki psihijatri prate redukcionistiki odel i veruju da je naj!olji nain da se utie na saofunkcionisanje tako što se pro!lei tretiraju kao fiiki i koji su kao takvi" !og toga što ukljuuju neurotransitere" podloHni terapiji lekovia' Drugi psihijatri su nogo otvoreniji a psihoterapiju kao dodatak edicinsko tretanu' 2/DER9( 9(-1( ;iloofi" psihoterapeuti i religioni islioci našli su se u udnoj situaciji' -du!ljivanje oveanstva u strukturu aterije" ono što se inilo jednostavno i stvarno postalo je rastuće sloHeno i eoterino' 1ro naune teorije relativiteta i kvantnu teoriju" koncepti koji su neraskidivo !ili poveani sa uo!iajeni rauevanje sopstva" kao što su prostor" vree i aterija" prestali su da iaju svoja uo!iajena naenja' (ko sve stvari oHeo da posatrao kao talas verovatnoće" gde je svaka estica potencijalno poveana sa drugi esticaa koje ogu !iti prostorno i vreenski udaljene" jednostavna jednaina Mja je unutar ene" a Mneja je napolju postaje nekako anje adovoljavajuća' entralna slika koja" veruje" proiilai i ovih teorija je da stvarnost nastaje i interakcije' 9isa" takoreći" Muskakao u stvarnost pre postanka sveta' Radije sa se !avio tie kako oje reakcije utiu da svet postane stvaran oko ene'
10

 ja postaje stvaran kro interakciju sa sredino' 9auna re a ovaj proces je pojavnost" a pojavljivanje je polana tea ove knjige' Realnost pojavljivanja je kopati!ilna sa pravilia konteksta i kojeg se pojavljuje Fnpr' neuro!iologija" ali takoLe ravija i sopstvene procese Fpisanje knjige" koji ne podleHu ovi pravilia' 9a isti nain" oje sopstvo prerasta oj fiiki kontakt sa oji fiiki okruHenje" na nain da ne narušava fiika pravila kontakta Fne ogu da proLe kro id" ali ia i svoj psihološki proces koji ne oHe !iti redukovan na fiiku Fnpr' posvećenost i i!or' Psihoterapija" takoLe" ora da pronaLe nain da doLe do pojavnog'
11

inforisane odgovoria koji stiHu od prijatelja ili !icikle ili puta' - stvari" to je još anje linearno od toga' - realni sisteia" ne postoji odvojenost ieLu delovanja i !ivanja pod uticaje delovanja: injenica ponata kao Drugi 9jutnov akon F7reći 9jutnov akon" pri' prev' 0 ISvaka sila proivodi jednaku akciju i reakciju' /P(S9/S78 1/9S7R-178.8S78?1/G PR8S7-P(  I1akva je korist oveku" ako ado!ije ceo svet" a duši svojoj naudi FSv' 2arko  +a konstruktiviste" naše prie o svetu urokuju postojanje sveta' Povratna inforacija postoji u konstruktivistiki teorijaa" ali sa suptilni preokreto: cilj je o!ino da se iskontroliše naše okruHenje" pre nego da se uspostavi dijalog sa okruHenje' Dolai do odreLene take da diferencira Geštalt teoriju" koju predstavlja" od konstruktivistike teorije" naroito od 9eurolingvistikog prograiranja F95P" pošto  je relativno lako da se skline i jedne u drugu' % Slika koju ovde ia nastala je kao geštaltistiki hod po Hici gde vrlo lako ogu da pretegne u više raliitih pravaca' /nda !iso propustili da prietio da sve rei enjaju sisao" tako da ono što igleda kao ista reenica sada ia potpuno drugaije naenje' +naenje kounikacije je u efektu koji ostvaruje' Po eni je ovo ijavo" koja dolai i 95P prirunika" o!uhvaćen konstruktivistiki pogled na povratnu inforaciju' Sa ove take gledišta" ne postoji kounikacija u vakuuu' 9ain na koji se nešto kounicira utie na to kakav će odgovor !iti' 9a više raliitih naina ogu da sana šta će !iti verovatni efekat kouniciranja' 1ako  ja !ira da predstavi svoju kounikaciju 0 !ilo da do!ije ono što Heli ili da !ude veća verovatnoća da ne do!ije 0 takoLe je deo kounikacije' Površno gledano" o!a naina deluju rauno i u skladu sa isticanje relacija" koje ja Heli da prikaHe ovde' 2eLuti" ovde se dešava da ja produHava oje sopstvo i delovanje na druge ljude' Do!ar prier a ovo dogaLa se u hipnoi" gde Msu!jekat  odustaje od svojih !arijera i pristaje da !ude pod uticaje Moperatora' Postoji veliki eksplicitni deo koji radvaja 95P od hipnoe' ?italac oHe osuLivati etinost produHenog uticaja hipnoe na svakodnevne interakcije' 2oja poicija je jasna: ja to ne voli' @ajde da pogledao i drugu stranu jednaine: koji je efekat na Ioperatora' +a oso!u koja introjektuje ili postaje konfluentna sa drugia u cilju da ivrši kontrolu takoLe je kontrolisana ahtevia te kontrole i te introjekcije Fotuda oj citat i Bi!lije na poetku ovog dela teksta' Ja veruje da je u" koji je voLen Heljo da  Brojni Geštaltisti Fugledni Riard Bendler FRichard Bandler" koosniva 95Pa" Beri Stivens FBarrO Stevens i DHon Stivens FJohn Stevens napravili su aokret' 9a foriranje 95Pa uticali su opserviranje rada ;rica Perlsa F;rit Perls" kao i .irdHinije Satir F.irginia Satir" koja je i saa !ila pod uticaje Geštalta' Bendler je !io urednik jedne od Perlsovih poslednjih knjiga Fo!javljene %C=,' 1

12

kontroliše" podukao i destruktivan' /n se hrani nesigurnošću i istovreeno povećava nesigurnost tako što oneogućava kontakt' 7o je iskorak sa Geštalt poicije" koja podraueva da ako sa ja u do!ro kontaktu sa svoji okruHenje veća je verovatnoća da ću ostvariti svoje Helje i potre!e" na poiciju gde dostianje Helja i potre!a ia preiućstvo u odnosu na pravljenje kontakta' ?udno" vraćao se na prilino ekstrenu foru eotivne represije" ali sada su eocije ustupile esto pseudoeocijaa uesto da otvoreno !udu pod saokontrolo' @-2(98S78?1( PS8@/5/G8J( Još jedna vaHna o!ala psihološkog raišljanja je polje huanistike psihologije" ranoliko polje sa koji se Geštalt terapija esto poveuje' 9aravno" o!e naglašavaju holistiki pristup" gde se i u i telo vide kao aspekti jedne realnosti' 8pak" postoje vaHne ralike" koje centralno sešta u njihovo userenje i rauevanje terina saoaktualiacija ' /vaj terin je inicijalno skovao 1urt Goldštajn F1urt Goldstein" lekar koji je radio sa neaki vojnicia koji su iali oštećenja oga" a koji je !io pod snaHni uticaje Geštalt psihologa' +aniljivo je da je njegov asistent u la!oratoriji !io ladi neaki doktor ;ric Perls" koji je kasnije postao koosniva Geštalt terapije' Goldštajn je pod terino saoaktualiacija podrauevao kreaciju sopstva ivan interakcije' 7o je opisni terin koji" kao takav" govori upravo o onoe što se dešava' 7erin je preueo jedan od osnivaa huanistike psihologije" (!raha 2aslov" ali  je proenio naenje' Sada je cilj pronalaak Ipravog selfaM' 2aslov F%C,4 govori o  Isaoaktualiovani ljudiaM koji su Iposvetili njihove Hivote traganju a" oni što ja ove" vrednostia postojanjaM' 7o je viša" nogo duhovnija egistencija i oni koji doLu do tog stanja oralno su !olji i srećniji od onih koji nisu IsaoaktualiovaniM' 7ako huanistika psihologija ukauje na duhovni cilj sa opisivi posledicaa" dok  Geštalt terapija istraHuje neodvojivost aktualiacije od selfa" koja nastaje u sadašnje trenutku' 1asnije ću više govoriti o toe kako u Geštaltu postoji rauevanje  IpravogM i IlaHnogM selfaK sada je dovoljno reći da to nije opisano kao spiritualni i oralni napredak' P/J(.9/S7 9a poetku ovog uvoda govorio sa o ogrono poaku koje su oderne teorije i o!lasti fiike napravile u naše shvatanju sveta' /va proena se nije lako uklopila u naše uo!iajeno poianje sveta' 9a prier" svojstva so opisivali kao da pripadaju o!jektia" što se u ogleda u englesko jeiku u koje pridevi opisuju ienice' 1ada kaHeo I5opta je elenaM" elenilo se vidi kao svojstvo lopte'

13

8pak" oderna nauka je sada fokusirana na pojaljianje  svojstava: svojstva se pojavljuju i! odnosa" vea' - relativitetu" prostor i vree neaju nikakvo naenje" ali se pojavljuju i pokreta posatraa ili posatranog' 9a olekularno" pod olekularno i kvantno nivou" ne postoje akroskopski iolovani Io!jektiM' Postoji raena elektrona' Sa ove take gledišta" sve što postoji" Hivot i aterija" je u neprekidnoj raeni' Ja  jede" diše" prani se" raste" noji se' 9a fiiko nivou" ja sa deo holistikog sveta" koji nije oeLen ni jedno granico' 9a kvantno nivou" stvari su  još koplikovanije' ;iiar Dejvid Pit FDavid Peat %CC&' kaHe:  I1vantna fiika slika aterijalni svet kao spoljašnju anifestaciju o!raaca Ftj' geštalta " fori" ravnoteHa i vea energijeM' 2aterijaNestice su takoLe talasi" u avisnosti od toga kako su erene' - kvantnoj fiici" aterija se saa po se!i pojavljuje i polja verovatnoće" a u interakciji sa posatrae' I+elenoM je svetla talasna duHina u interakciji sa naši oia i ogo' 8sti Ipaket talasaM ogao !i !iti ieren drugi instruentia kao estice koje vrše pritisak i sudaraju se sa posatraevi aparatia' +elena lopta enja !oju ako se u!rano udaljio od nje' - Retine teoriji !oja F5endN5and" %C==" odreLene !oje su jedino vidljive u relaciji sa celi viuelni polje" tako da je elena !oja igleda kao elena u raliiti uslovia osvetljenja' 7ako je ova knjiga pokušaj da se uvaHe ovi nauni trendovi i da se na tu IstvarM" koju oveo IselfM" pre gleda kao na odnosni entitet" nego kao na Istvar u eniM' 2oja polana osnova je Geštalt terapija" definisana u knjii Geštalt terapija: -!uLenje i  rast ljudske linosti " koju su napisali Perls" @eferlajn i Gudan Fu dalje tekstu P@G' 9ekakva raskošnija spoljašnjost ove terapije oHe prikriti injenicu da je Deo # FDeo % je kasnije idanje pionirski rad u o!lasti filoofije selfa' 1oncepti su ih u!uLivali i doveli ih do ekstreno u!udljive i efikasne psihoterapije' +a ene je od pose!nog naaja teeljan i suptilan nain na koji Geštalt prinaje da i filtrirao svet kro našu percepciju" a još se kratko austavlja na konstruktiviu" koji je" kao što sa već arguentovao" destruktivna filoofija' /si što je ovo knjiga o Geštalt terapiji" ovo je takoLe i knjiga o nastanku Hivota" pose!no o ljudsko Hivotu u odnosu na kopleksnost sveta' /vo je prinanje rani geštaltistia 0 ;ricu i 5auri Perls" Polu Gudanu i Polu .ajsu F;rit and 5aura Perls" Paul Goodan and Paul eiss 0 koji tvrde da ove dve tee ogu da koegistiraju i tako lako podrHavaju  jedna drugu' 9ada se da će i terapeuti i filoofi pronaći nogo toga što će ih ainteresovati i da će ignorisati sve što ih ne ania' - ovoj knjii estiino su date sugestije a eksperiente o svesnosti koji će" nada se" ilustrovati teoriju' Prikaane su i delovi rada sa klijentia: klijenti su iišljeni" ali takve interakcije esto sreće u o terapijsko radu' 1lijent ovde oHe !iti viLen kao ko!inacija velikog !roja ljudi' 7akoLe" uvrstio sa i jedno spekulativno poglavlje o rano ravoju ovog klijena" koje !i tre!alo da oHivi teoriju' - dovolu sa" kao priloge" ukljuio i dva svedoenja klijenata" da aini njihovo perspektivo terapije'

14

Poglavlje # P/5JE 2i govorio o organiu koji kontaktira sredinu" ali to je kontakt koji ini najjednostavniju i prvo!itnu stvarnost' 9aš pristup je IunitaranM u to sislu da pokušavao da detaljno raotrio svaki pro!le onako kako se pojavljuje u socio!iološkofiiko polju' FP@G 98<7(.85/ )an Pol Sartr FJeanPaul Sartre navao je svoje najvaće filoofsko delo Biće i  ništavilo ' )eli da pokaHe kako Geštalt teorija oHe da posluHi kao apa" koja će da nas odvede od ništavila Ftj' kvantnog polja sa svojo eHupoveanošću i fluidnošću do nastanka" najpre do neidentifikovane strukture IneegaM" ati do saoidentifikacije i konano do naina ka koji ćeo sta!iliovati sopstvo i doHiveti se!e kao !iće koje postoji' Poinjeo naše istraHivanje Geštalt terapije i selfa sa nediferencirani polje" polje iji so deo i u koje Fili kro koje ili od kojeg nastaje svet koji opaHao' - ovo polju" postoji proces ili pokret' 9e postoje IstvariM' 9eki procesi na kratko postaju relativno sta!ilni o!rasci i ogu !iti viLeni kao stvari" entiteti i strukture Fako postoji neko ko će to videti' N, /vde je neoguće reći da je o!raac svojstvo ulja" stakla ili agrevanja' /vo je o!raac koji nastaje i celog konteksta u polju' Proena na !ilo koje eleentu odraila !i se na o!raac' 15

7ao gde se javlja diferencijacija Fovde je to na granici šestougla" nastaje ono što se u Geštalt terinologiji naiva granica kontakta ' /vo je jedna aniljiva granica' 7o nije odvajanje onoga što je na raliiti stranaa Fto nije" npr" kao id koji radvaja dve !ašte i to nije IstvarM' 7o su" u stvari" procesi koji se dešavaju na granici kontakta da !i se odrHala diferencijacija' Granica kontakta i udruHuje i radvaja" a još  je i deo saog polja" kao i sve što je na svakoj strani polja' 2oHeo gledati na foriranje veda i planeta ivan hlaLenja o!laka gasova' Još  jedno" posatrao jednu organiaciju olekula sa velike udaljenosti u neogranieno prostoru sa jasno granico kontakta na sve anji skalaa: planete" stene" drveće" !iljke" rave' 8 ipak ostaju poveani: !e eljine atosfere" sirovog aterijala a ravinjake i hrane" ne !i !ilo rava' 8 opet" procesi na granici kontakta odrHavaju diferencijaciju" ali granicu kontakta odrHava cela ekologija polja' Geštalt teorija polja poinje sa celino' 7o nije kao da postoje IstvariM koje kontaktiraju druge IstvariM" ali jeste  Ikontakt koji ini najjednostavniju i prvo!itnu  stvarnostM' FP@G %CC&N%C>%' 9a granici kontakta" Hivi organia odrHava odvojenost od sredine" ali i pronalai nain da se nahrani i odrHi u Hivotu u toj sredini' +a nas je najvaHnije da ono što definiše ljudsko !iće nije nešto IinutraM" već su to kontakti koje oso!a ia sa sredino u polju' Jedinstvenost ovakvog polja je to što ljudsko !iće pravi i!ore" kreativno deluje u polju u cilju da Hivi" ali i da raste' Proces  Ikreativnog prilagoLavanjaM polju stvaraNdefiniše oso!u" dok istovreeno oso!a definiše kreativno prilagoLavanje' Posatrajući svet i preponajeo IstvariM" ali u osnovi stvari su procesi 0 dešavanja koja preponaju polje' (ko ja vidi stolicu" to je ato što postoji interakcija svetla u naše vidljivo spektruu" kvantnog dogaLaja koji naivao stolica" kvantnog dogaLaja koji naivao oje oi i kvantnog dogaLaja koji naivao oj oak' 9a drugo nivou" u funkciji raera: kada !ih !io veliine planete" ne !ih ogao da vidi stolicu' 9a još jedno nivou" što je funkcija kulture: Japanci u %=' veku ne !i preponali stolicu' 8 na još jedno nivou" i ugla huanistike psihologije: savije se tao gde i je udo!no' Stolica ne !i !ila stolica a konjeU P@G daje velianstven opis procesa Iu sadašnjostiM: ISadašnjost je iskustvo onoga što je neko postao" koje prerasta u nekoliko sislenih ogućnosti i koje se" preko ovih ogućnosti" preo!likuje u jedinstveno konkretno novo iskustvoM' /vaj pristup procesu kaHe da su dogaLaji od kojih je sagraLen svet ono što !i ateatiari navali Ivektor koliineM' /vi kvantiteti" kao što su !rina i radaljina" iaju svoj pravac kao i veliinu' 1ao što iaju i !ivanje i postajanje Fšto !i rekao Bu!er' +!og centralne poicije polja u ovoj api" Heli da govori alo više o ovoj tei i to na osnovu jednog lanka koji je napisao 2alkol Parlet F2alcol Parlett" %CC%' Parlet je postavio pet principa" koje ja ovde navodi i koje ću koentarisati'

16

%'

Princip organiacije   /vo ukauje da: Inaenje proiilai i sagledavanja celokupne situacije" celokupnosti injenica koje koegistirajuM FParlet" %CC%' Prea toe" u Geštalt teoriji polja" ne postoji nešto što !i se navalo IintrapsihikaM aktivnost' /no što islio" osećao i radio 0 i ko so i 0 !airano je na našoj interakciji sa sredino u odreLeno oentu' /vo je osnovni aspekt Geštalt pristupa koji ja predstavlja' 2i na granici kontakta neao osećaj   o se!i: proces na granici je apravo !aa na kojoj poivaju iskustva koje naivao Iovo sa jaM" a Iovo nisa jaM ostaje' 1asnije ćeo detaljnije sagledati pojavljivanje selfa u polju' /vde Heli da da poetni sisao sopstvu" kao drugo nivou pojavljivanja i polja" !airano na interakcijaa na fiikoj granici kontakta Fšto je prvi nivo pojavljivanja'

#'

Princip sadašnjosti   /vo je Isada i ovdeM u Geštaltu' /vaj princip kaHe da je u polju uvek vaHno ono što se dešava sada" a ne u prošlosti ili !udućnosti' 2i niso pod uticaje prošlosti" koja a nas više ne postoji" niti pod uticaje !udućnosti" koja tek tre!a da !ude oda!rana' /no što i oveo IprošlostM i I!udućnostM su reifikacije Fprocesi koji se vide kao stvari 0 opredećivanja sećanja" ver!aliacija" oekivanja" fantaija: svi su postojali u sadašnje trenutku' 2i jeso  pod uticaje naših sećanja i prošlosti Fi i !irao koje ćeo od naših !e!rojnih sećanja ineti u sadašnjost i !irao kako ćeo ih se sećati i naša oekivanja i uenja su asnovana na naši apaćeni iskustvia' 2i so" takoLe" pod uticaje naših oekivanja" nada" strahova i planova" koje oveo I!udućnostM' Sve to su sadašnji delovi polja" kao podsetnici i prošlosti Fljudi" fotografije i situacije kao neka vrsta paralelne prošlosti i pokaivai !udućnosti Fdnevni podsetnici" tiketi lutrije" datui venanja itd' - Geštalt terapiji" ljudi regularno enjaju usvojene o!rasce sećanja" nain na koji se odnose prea svo detinjstvu i nain na koji se kreću napred i uiaju uešće u kreiranju onoga što će postati' IProšlostM i I!udućnostM se a njih tada enjaju' 1asnije ću više govoriti o Geštalt teoriji vreena' 6' Princip jedinstvenosti   ISvaka situacija i svako polje linostsituacija su jedinstveniM FParlet" %CC%' 1ao Geštalt terapeut" ne !i tre!alo da ia napaet nauen odgovor a klijenta' Ja ko kreira terapiju da se uklopi sa specifinošću oenta: ja kao terapeut sa ovi klijento u klijentovoj sadašnjoj Hivotnoj situaciji'
17

&'

Princip procesa proene  /vo je posledica poslednjeg principa koji kaHe da se polje neprekidno enja' Prea toe" u Geštalt terapiji" hoeostaa i kreativnost idu ruku pod ruku' 8a potre!u da se nekako i!alansira sa oji okruHenje Fhoeostaa" ali to ne oHe !iti konervativni in vraćanja na prethodnu ravnoteHu" pošto se polje proenilo i ono što  je vaHilo ranije sada esto ne vaHi' +ato ora pronaći novi nain da i!alansira svoje potre!e i interesovanja sa ogućnostia u okruHenju Fkreativnost' 8stovreeno" oje okruHenje će kreativno odgovoriti na oje akcije" tako da se hoeostaa" esto viLena kao konervativna sila" ovde pojavljuje kao pokretaka sila koja stoji ia kreativnosti" a kreativnost ini hoeostau ogućo u svetu koji se enja'

>'

Princip potencijalne relevantnosti  /vaj princip ukauje da je !ilo koji deo polja potencijalno relevantan a situaciju a koju sa ainteresovan" a ne ora da !ude naglašen' / ovoe je Perls govorio kada  je Geštalt terapiju navao Iterapijo oiglednogM' Seća se jedne grupe" na kojoj je krenuo jedan vrlo aniljiv proces pošto sa ja ijavio da lanovi grupe koriste ogrone koliine toalet papira' 9ije sao upotre!a toaleta !ila naajna a grupu" već su i oja ainteresovanost i pojaana svesnost o procesu korišćenja toaleta" doprineli da se poeri granica i da se otvore nove ogućnosti' /vo oHe doneti da lanovi grupe iaju nove o!rasce korišćenja toalet papira kod kuće" da lanovi grupe proene sećanje na ene" širi spektar tea koje oHeo pokreniti na grupi ili da lanovi ponu da donose svoj toalet papirU 7E/R8J( P/5J( 8 SE5; 1ako se ovaj pristup polju odraHava na Geštalt teoriju selfa3 Deo pro!lea psihoterapije i ove knjige je da svaka kultura ia neireene" ali prilino jasne ideje o toe šta to nai kada govorio o IselfuM' 1ohut F%C== je rekao da je koncept selfa  Inaj!liHi iskustvuM' 9a drugoj strani" pouno je poenuti da raliite kulture iaju prilino raliita" ali jednako IoiglednaM shvatanja" od apadnjakog individualia do istonjakog viLenja IselfaM kao aspekta celine' /ve ralike su podloga a uetnost" jeik" religiju" vee" politike i sve druge aspekte Hivota onih koji Hive u toj kulturi' 7o" takoLe" oteHava da se i raliitih kultura kreira ajedniko gledište' 5judi i jedne kulture ogu posatrati ljude i druge kulture kao poalo ili kopletno lude" a ponato je da su ljudi !ili atvarani !og ponašanja koja su po njihovi kulturni standardia sasvi noralna' Postoje slini pro!lei i ieLu praktiara raliitih psihoterapeutskih pravaca' Postoji pojaano interesovanje a Iintegrativnu psihoterapijuM koja ohra!ruje ukrštanje raliitih pristupa' 2eLuti" postoji potencijal da pored prosvetljenja !ude i nogo konfuije" ato što raliiti psihoterapeuti koriste iste irae 0 terapeutski odnos" ugovor" isceljenje" self 0 sa raliiti naenjia' (ko se te ralike ne uu u o!ir"

18

oHeo doći u situaciju da ošrica odreLenog pristupa otupi uesto da se ioštri jer  je došlo do pseudointegracije sa drugi terapeutski pravce koji je" u stvari" diajniran da uradi nešto drugo' 9aravno" ako se ove ralike ispoštuju" postoji potencijal da se kreiraju nove u!udljive terapeutske fore: Geštalt terapija je jedna od ovih kreacija" nastala integracijo psihoanalie" Geštalt psihologije" egistencijalia" +en filoofije" holia" teorije polja itd' (li naravno" ovo novonastalo ia sopstveni karakter" što je verovatno neprihvatljivo sled!enicia pojedinanih pristupa' Slino je i sa teorijo selfa koju ja astupa: ona ia korene u raliiti filoofijaa" ali takoLe ia i sopstveni karakter' - korenu" svaka teorija psihoterapije ili filoofije nastaje i konceptualiacije iskustva osnivaa' Geštalt viLenje selfa je u skladu sa iskustvo osnivaa F;rica i 5aure Perls" filoofa i kritiara društvaNaktiviste Pola Gudana i kruga koji su okupili u 9jujorku" kao i sa oji iskustvo' SloHeno je pisati o toe" ali !i !ilo do!ro da i italac odvoji alo vreena i proveri u sopstveno iskustvu: da li se ovo stanoviše podudara sa vaši iskustvo i da li va poaHe da pronaLete sisao3 SE5; 8 DR-G8  ISelfM ne oHe raueti druge nego kro polje" !aš kao što se dan ne oHe  percipirati !e kontrasta noći''' self se oHe pronaći sao u suprotnosti sa drugošću' Postoji granica ieLu selfa i drugog" i ova granica je suština psihologijeM   Perls F%C=4N%C>=
19

definisao' 2eLuti" ja ovde ia potpuno raliito polaište od Dekarta: IjaM nije o!jektivna injenica" već dešavanje u polju' 7o je priarno kontaktiranje na granici" a nije IjaM koje pravi kontakt' 1ruHenje je isto kao i kruHenje šestougla u agrejanoj tenosti: proces kreira granicu" koja kreira šestouglove" koji se onda ogu prouavati kao stvari sa sopstveni karakteristikaa" u odnosu na druge šestouglove" staklene tanjire itd' Sve ovo govori da oja egistencija nije iolovani dogaLaj' IJaM jedino ia sisao u odnosu na InejaM' 9a jednostavno nivou" Hiv sa pooću vaduha koji diše" Sunca koje i daje svetlost" hrane koju jede" elje po kojoj hoda" roditelja koji su e doneli na svet''' 1ao što rekoh" to je jednostavni nivo' SloHeniji nivo je: IjaM i  InejaM saNje nastao i odrHao se delovanje na #rani"i $onta$ta ieLu Piter organia i sredine' - ovoj teoriji" IselfM nije isto što i IorganiaM" kao što IdrugiM nisu isto što i IsredinaM' ;iika granica organiaNsredina je prva realnost" dovoljno sloHena !aa da oogući novi nivo organiacije Hivota" sopstvo i svesnost da se pojavi' ;iloofski gledano" i so u carstvu istonjakih filoofija" naroito 7aoia i +ena' 9ajlepši i filoofski skoro najkoherentniji" od svih radova koji se odnose na ovaj pogled na svet je 1njiga puta i vrline N7ao te Ving  F7ao te hing" 5ao e F5ao 7e" %C=#' itira ovo kao nešto što rasvetljava !aš ono šta ja govori o Geštaltu' Evo citata i Poglavlja # Foj deo onaen je kurivo:  I1ada ljudi vide neke stvari kao lepe" ostale postaju ruHne' 1ada ljudi vide neke stvari kao do!re" ostale postaju loše' Biće i ne!iće kreiraju jedno drugo ' 7eško i lako podrHavaju jedno drugo' Dugako i kratko definišu jedno drugo'  .isoko i nisko avise jedno od drugog' Pre i posle slede jedno drugo'M Sa ovog stanovišta" Geštalt pristup nije u ravijanju koncepta selfa" niti u povratku na ranijii self" već u olakšavanju neprekidnog ravoja selfa u odnosu na terapeuta i celo okruHenje' P@G ovu self Iuetniko HivotaM i ravoj selfa oHe se uporediti sa korišćenje šire palete !oja na šire opsegu platna" koja priaju ove !oje: sa ranovrsnijo kontakt granico' - ovoj analogiji" korisno je naglasiti da uetnik ne ora da koristi sve !oje i paleteK sasvi je u redu da oda!ere da koristi što anje !oja kao svoj stil slikanja' 2eLuti" ako su i druge !oje na raspolaganju" onda se ograniavanje doHivljava kao autononi i!or" a ne kao nešto na šta je uetnik  prioran u nedostatku i!ora' 9a isti nain i self se ponaša na karakteristine naine Fu Geštaltu se to naiva IPersona kao funkcija selfaM: naini kontaktiranja ili i!egavanja kontakta" nain na koji je neko svestan ili ograniava svesnost" naini na koje neko nešto radi' 7o je do!ro i Geštalt pitanje glasi: da li se identifikuje sa ovo persono i doHivljava je kao oj i!orK ili sa otuLen od persone i doHivljava je kao naetnutu3 Da li sa adrHao ogućnost i!ora ili sa odustao

20

Fproces koji se u Geštalt teoriji naiva Igu!itak ego funkcijeM i ijednaava se sa neuroo3 7ako" npr" ako i!egava !es" da li je to ato što ja slo!odno !ira da ga i!egne ili ato što !ira da i!egne posledice u specifinoj situaciji ili je to u skladu sa ojo oralno poicijo koju sa oda!raoK ili je to ato što sa" i og ugla rauevanja sveta" otuLen ak i od ogućnosti og !esa u cilju da i!egne strah od narastajućeg !esa u eni' /S/B89E 5J-DS1/G P/5J( Do sada sa govorio o teoriji polja uopšteno' 1ada doLeo do svesnosti" sopstva i Hivotnosti" drugi reia do ljudskog polja" onda govorio o procesia koji proiilae u veoa odreLenoj vrsti polja' /vo polje funkcioniše na veoa visoko nivou sloHenosti i sada Heli da pogledao u odreLene oso!ine takvog polja: predvidivost" nepredvidivost i sloHenost' Svaka od ovih oso!ina poveana je sa odgovarajućo ljudsko karakteristiko' %'

Polje je" u ivesno sislu" predvidivo' Ja na da se oja olovka neće pretvoriti u saksiju sa cveće" nestati ili proeniti !oju' /so!a preko puta ene neće se pretvoriti u saksiju" niti nestati" ali oHe poalo proeniti !oju' /dgovarajuće ljudske karakteristike: Sećanje 1reiranje o!raaca @oeostaa 8plikacija na granici kontakta u predvidivo svetu je to što tao ogu da postoje granice koje su prietni" predvidivi i nea!oravni dogaLaji" o!rasci ili pravila' 2oHeo reći da deluju po neki Ikao akoniaM' 7ako se vagon" u koje piše ovo" kreće dok se selo oko ene ne kreće' +a granicu kontakta je do!ro što te pravilnosti postoje" ali sae po se!i nisu osnova a distinkciju ieLu selfa i drugog' 8sak 9jutn F8saac 9eton je svoji ehaniki teorijaa opisao univeru kao predvidiv' 2eLuti" u takvo ehaniko svetu ne ostaje esta a i!or" svesnost ili sopstvo' Sisleno IjaM podraueva predvidivo konstantan svet sa koji će da deluje i sa koji će da uspostavi ravnoteHu Fhoeostau' 2oja trenutna aktivnost 0 pisanje 0 avisi od postojanja olovke" papira i stola" a na drugo nivou od podstaknutosti ragovoro o tei ISelfaM koji sa" ieLu ostalih" vodio sa @antero Boono F@unter Bauont i Silvijo ;leing 1roker FSOlvia ;leing rocker' Be o!ira na sve pravilnosti koje ia univeru" niti jedna od ovih pravilnosti ne oHe da proivede oj doHivljaj se!e kao !ića koje deluje u svetu Fposredstvo sveta !e odgovorajućih karakteristika oje eorije i oje sposo!nosti da uoi o!rasce i pravilnosti u o perceptivno i intelektualno svetu'

21

#'

Polje je i nepredvidivo' /so!a preko puta ene je trogodišnja devojica' 9e na da li će ona prosuti piće po oji !eleškaa" udariti e" poHeleti da ode do toaleta ili vrištati' 9e na da li će vo stići na vree" isklinuti sa šina ili će se pokvariti' F/vo poslednje postaje predvidivo" kao što prvo nije ohra!rujućeU /dgovarajuće ljudske karakteristike: Privuenost novinaa 1reativnost 1ada !i sve što uoio !ilo predvidivo" onda ne !i !ilo IjaM ato što !i IdrugoM igu!ilo sisao' +a Ija doHivljavaM predvidivost je veća u odnosu na anje predvidivo drugo' 9pr' ja ogu da predvidi kada će se oja ruka poeriti pre nego što ogu da predvidi kada će se neija ruka poeriti" ili kada će kiša padati' 2artin Bu!er Fu 1iršen!au i @endersenN1irschen!au T @enderson" %CC$ napravio je isti akljuak govoreći o dijalogu Fu njegovo dijalogu sa 1arlo RodHersoNarl Rogers: - dijalogu je suštinski neophodan oenat inenaLenja''' Dijalog je kao partija šaha' Sav šar igranja šaha je u toe što  ja ne na i ne ogu nati šta će oj partner uraditi' 8nenaLen sa oni što radi i cela igra je !airana na to inenaLenju' 8plikacija a kontakt granicu nepredvidivog sveta je to što postoje neke aspekti koji su više pod ojo kontrolo ili više predvidivi od drugih' 7ako ću ja identifikovati oje sopstvo ovi aspektia: oje telo je više predvidivo od tela ove devojiceK oja kultura je više predvidiva od strane kulture' Prietite preokret' Sopstvo nastaje i iskustva organia Ftela u srediniK a sada self preuia vlast nad oji organio Ftelo' - nepredvidivo svetu" kreativnost nije u suprotnosti sa hoeostao FravnoteHo" ali je neophodna a uspostavljanje iste: u Helji da !ude uravnoteHen u nepredvidivo i proenljivo svetu" ora da !ude kreativan i prihvati novinu i !ude Iuetnik HivotaM FP@G'

6'

Polje je sloHeno' -ajano dejstvo raliitih nivoa koji su u vei sa no toliko su raliiti i eLuavisni da ak i potencijalna predvidivost ne oHe !iti sagledana u celini' 1oliko glasno jedno trogodišnje dete ora da !ude u odnosu na oju sposo!nost da se koncentriše Fi u odnosu na to koliko sa spavao prošle noći i oju Helju da avrši pisanje da !i uticalo na ene da prestane da piše3 9aunici o!jašanjavaju ovu sloHenost unutar sistea kao teoriju haosa   FGlejekNGleick %C4=" teoriju sloHenosti  F.oldropNaldrop %CC6 i PrigoHinovu FPrigogine teoriju rasutih  struktura   Fvidi DosejNDosseO %C4#" i 1ovni i @ajfild %CC%' /ve teorije istraHuju poredak koji spontano nastaje u sisteia kao što su InelinearniM" !ogate povratne inforacije i eLuso!ne odnose" a daleko su od ravnoteHe !og unosa energije ivan

22

sistea" kao kod šestougla koji se foriraju u agrejano ulju' /vi nastali poretci precino pokauju ešavinu predvidivosti i nepredvidivosti koje sa ranije opisao' Postoje o!rasci" ali ne i precino ponavljanje onoga što je ranije !ilo' 9e postoje  IlinearniM urok i posledica" više stoji neka vrsta ajednikih pregovora ' 1ao što se polje enja" tako su o!rasci sposo!ni a inenadne velike proene' /dgovarajuće ljudske karakteristike Svesnost 8!or Sa ovi karakteristikaa" ja ogu da se angaHuje u uajanosti koja karakteriše sloHeno polje' 1orisno je setiti se Bu!erove predstave o šahovskoj igri' 8gra ilai i neega što je regulisano pravilia" ali nepredvidivo" odgovarajući na sopstvena pravila nepredvidivosti okruHenja' itira Doseja:  IDrugi reia" rastuća sloHenost generiše potre!u a povećano potrošnjo energije" što auvrat dovodi do povećanja krhkosti' (li ironino" to jeste karakteristika rasutih struktura koja je klju a dalju evoluciju ka većoj sloHenosti' Jer" ako je unutrašnja setnja toliko velika" siste inenada oHe da pretrpi reorganiaciju" neku vrstu presloHnjavanja" i da Ipo!egne u viši poredakM" organiujući se na nogo kopleksnije nivou' 7o je kvalitet krhkosti" kapacitet a I!iti prodranM" što je paradoksalno klju rasta'M Proces na granici kontakta" koji i raueo kao Hivot" svesnost i sopstvo" asnovan  je na sloHenosti i krhkosti granice kontakta' Sa ovo nelinearnošću" odnosi preko granice kontakta postaju dovoljno interesantni da uine svesnost prilino korisni procesoU 8stovreeno" teorija sloHenosti !airana je na dokau da sao u takvi nelinearni sisteia" koji iaju svojstva  Ivišeg redaM Fkao što je saoorganiacija šestougla ogu nastati svesnost" Hivot i inteligencija" koji iaju par ecellance svojstva višeg reda' Be predvidivosti" nepredvidivosti i sloHenosti " IjaM ili IselfM neaju sisla kao naajni pojovi' Svako od ovih odgovaraju preponatljive ljudske oso!ine koje ih predstavljaju' IJaM oHe !iti viLeno kao da se sastoji od interakcija ovih svojstava univerua" ali i kao odgovorajuća ljudska sposo!nost' 8 Geštalt perspektive" nije sao da univeru daje foru oji akcijaa i ato postaje IjaM" nego se IjaM pojavljuje i vee oso!e sa okruHenje' 9e govori sve ovo da !ih rekao da je self nerealan ili iluoran' /n je kreiran i polja" ali tako kreiran" self postaje neavisna sila na koju tre!a raunati' 9a isti nain" !e!a" kreirana i interakcije Hene i uškarca i nastala u Heni" ia svoju sopstvenu realnost sa kojo refleksno deluje na Hivote svojih roditelja i drugih' Granica kontakta ieLu

23

ljudskog tela i njegovog okruHenja je interakcija i koje nastaje self" pa ipak ja preokreće ovaj krug i tvrdi da je telo sao oje' 2oHeo videti da je" na !olje ili na gore" pojava ljudskih !ića na ovoj planeti uticala na celo okruHenje' /vo je Goldštajn podrauevao pod terino IsaoaktualiacijaM: self postaje stvaran u sopstvenoj aktivnosti' GE<7(57 7ER(P8J( 8 SE5;  .aHno je iati na uu da Perls i njegovi saradnici nisu govorili o apstraktnoj filoofiji" već o filoofski osnovaa psihoterapije' 9a kraju krajeva" ;ric Perls je o!uen a psihonalaitiara i radio je kao psihonalitiar' Pa" kako !i tre!alo da igleda terapija !airana na holiu" teoriji polja i pojavi sopstva3 9ajpre" Geštalt terapija je terapija o odnosia ' .ideli so da je" i Geštalt perspektive" pogrešno da posatao IselfM kao nešto što nastaje Iu eniM i da onda raueo terapiju kao Iunutrašnji radM' 7o  je pre odnosni proces koji nastaje na granici interakcije ieLu terapeuta i klijenta' 7a granica nije nastala tako što su se udruHili IselfM i IdrugoM" već je granica pretea i  IselfaM i IdrugogM' 9a granici" terapeut i klijent kokreiraju jedno drugo i istraHuju tu kokreaciju' 7eškoće koje klijenti doHivljavaju u njihovi Hivotia vide se kao karakteristini naini na koji oni o!rauju se!e u svetu' - terapiji" klijent oHe eksperientisati i istraHiti nove odnosne ogućnosti" ali u o!ir se uiaju i ipulsi koji dovode do toga da ne  deluju na taj nain Fnijedna polarnost u polju ne oHe !iti ignorisana' Postoje neki prilino odreLeni ahtevi da !i granica kontakta !ila korisno ishodište ijave Ija saM' - vree pisanja" u svetu se dogodilo nekoliko uHasnih konflikata" koji iaju kao glavni faktor naviku !ivših iperijalistikih sila da nasuino crtaju po apaa (frike" (ije i Balkana' /ve granice nikada nisu !ile sposo!ne da se !rinu o funkcijaa koje su predstavljene pred njih' - neki sluajevia" drugi faktori" kao što su politiari sa veliko hario ili represivno oći Fili o!oje uspeli su da unutrašnje nasuine granice spoje u jednu koherentnu drHavu' 1ada hariatini lider ure ili se sruši represivni reHi" drHava se raspadne' 8li IdrugoM unutar granice kaHe IJa nisa deo iste nacije sa njiaM ili IselfM sa spoljne granice kaHe 0 I/vi preko granice su takoLe oji roLaci'M +aniljivo je kako je )an Sats FJan Suts"  juHnoafriki drHavnik i holistiki filoof" napravio analogiju ieLu ljudske linosti i organiacije društva i drHava' Sao u do!ro organiovano društvu ili drHavi postoje centralno akonodavstvo i ivršni autoritet koji su a odreLene svrhe inad svih individualaca koji ine društvo ili drHavu i kontrolišu njihove aktivnosti u tano odreLeni pravcia a koje se satra da su neophodni a do!ro!it drHave" tako da ljudsku 5inost odlikuje  još rigoronija unutrašnja kontrola i pravac linih aktivnosti je tano odreLen ili ia jasno definisane krajeve' /vo je ralog ašto je 1ant tvrdio da je ovek akonodavno !iće' FSuts %CC,N%C#>'

24

Slino" neki naini konfiguracije granice kontakta ieLu persone i njenog okruHenja ogu !iti hranljivi a rast" a neki ogu iati destruktivne posledice na foriranje sopstva i na ovekove ogućnosti kontaktiranja' Geštalt terapija radi sa odnosia i granico kontakta da otvori nove ogućnosti a !ivanje i kontaktiranje' 7erapeut ora !iti otvoren a neivesnost rasta odnosa sa klijento" dok i!egava poivanje u odnos ponatih o!raaca i o!raaca koji ne doprinose rastu' /vo oHe !iti veliki iaov a terapeuta isto kao i a klijenta' (ko dovoli se!i da na ovaj nain otvori terapeutski odnos" oja granica kontakta sa klijento oHe postati dosta energiirana i otvoriće se nove ogućnosti pošto se o!oje krećeo Ivan nasM ka  jedno egistencijalno susretu u koje je gotovo sve oguće' P(R(D/1S(59( 7E/R8J( PR/2E9E entralni aspekt Geštalt terapije je da i ne ohra!rujeo klijente da IprograiranoM postanu drugaiji' 9aša pretpostavka je da klijent" prihvatanje se!e i istaHivanje ko je on" oHe !olje da se Iidentifikuje sa njegovi forirani selfoM FP@G što će dovesti do prirodne akcije kreativnog prilagoLavanja proenljivo okruHenju' 1ao što  je 2irja Polster rekla I
25

Poglavlje 6 1RE(78.9( (D(P7(8J( 8 ;/R28R(9JE GE<7(57( Pisao sa o toe koliko polje oHe !iti diferencirano tako da oHeo priati o  IdešavanjiaM" IstvariaM" IorganiiaM i IsredinaaM" ali naravno i o IljudiaM' 8 ovog više fiikog nivoa nastaje jedan nivo organiacije koji naivao IHivotM" IselfM i  IsvesnostM' 9a svako nivou sloHenosti 0 polje" organiaNsredina i selfNdrugo postoje novi odaliteti funkcionisanja' Polje protie" organia se kreće u sredini i ja Hivi oj Hivot' Svaki viši nivo sloHenosti odraHava se na prethodni' Brana enja tok  reke" a ljudska potre!a a vodo oHe reultirati igradnjo !rane' 2eLuti" ako Helio da dotakneo ogućnost proene u polju" onda uvek orao da se vratio to polju' Sa ovi na uu" hajde da pogledao funkcionisanje selfa u polju' /pisaću pojavljivanje tri interaktivne granice: fiike granice" selfNdrugo granice Fja i neja i granice linosti Fja sa i nisa ja' ( onda oHeo o!ratiti paHnju na to kako Geštalt teorija polja sagledava vree i kontinuitet saodoHivljaja' Spekulisaću i sa tie kako uvidi kvantne fiike doprinose naše rauevanju polja' EG/ 8 8+B/R  1ao što sa o!jasnio u poslednje poglavlju" diferencijacija na IselfM i IdrugoM postiHe se procesia identifikacije i  alijenacije' Sada !ih Heleo da pogledao ove procese dosta detaljnije' IDrugoM je verliki univeruU 2ora da se fokusira na specifino IdrugoM: šta ahteva oju paHnju Fupravo sa osetio hladan vaduh oko ene" otkrio sa da je radijator iskljuen i ponovo sa ga ukljuioK šta e aniaK šta i o!e!eLuje ono što Heli ili šta i tre!a Fvruća kafa" u ovo sluaju' Drugi reia" koristi funkcije identifikacije i alijenacije da pri!liHi neke delove sredine i filtrira neke druge delove' /vo je ono što se u Geštalt psihologiji naiva foriranje  Ifigure i poadineM i ono što se u Geštalt psihoterapiji ove IsvesnostM' /no što donosi u svest je o!last raliitosti na koju sa fokusiran Ffigura " a ono što drHi podalje od svesti je Fia poadina ' 7ako" ja o!rauje se!e kao self u relaciji sa delo polja od koga trenutno pravi figuru" koje auvrat odgovara oji interesovanjia i potre!aa" ili ahtevia i poivia koji stiHu i sredine' Druge rei a ovaj proces u Geštaltu su IkontaktM" Ikreativna adaptacijaM" IagresijaM i  Isposo!nost odgovaranjaM' Sve ovo" na precino tehniko nivou" govori da je !iranje centralni in u ovekovo psihološko funkcionisanju: i!or aspekta drugosti Fraliitosti sa koji ću da stupi u veu" i!or kako o!rauje se!e u odnosu na drugo i kako ću da postupi u vei sa ti aspekto' -oite da ovaj proces" kako god ga navali" nije

26

 IinterniM ili IentalniM" ni neophodno Fili ak uo!iajeno nije ver!aliovan" ali je proces orijentacije i akcije u polju" koji ukljuuje interakciju" pokret i susret" !aš kao i senaciju i eociju' 9pr" ako ia potre!u a hrano" deo oje figurepoadine će otići do kuhinje i pogledati šta ia raspoloHivo od hrane' 8ako i oHeo da odvojio senaciju" pokret i druge aspekte foriranja figure" oni nisu stvarno radvojeni' 9eke situacije su dovoljno sloHene i naši i!ori ogu da !udu dovoljno presudni da orao da astaneo i raislio ili ver!aliujeo pre nego što nešto uradio' /vo austavljanje i raišljanje ograniava Hivost našeg kontaktiranja sa sredino" ali u neki sluajevia Fnpr" u situaciji kada hoću da diploatski pregovara sa oćni drugi drago i je što ogu da i!egne odreLenu HivahnostU 8li ako veH!a novi koad na klaviru" ora da pro!a sve note pre nego što pokuša da odsvira ceo koad' Separacije koje tada pravio su prekidi procesa kontaktiranja Fto oveo IegotiaM koje dravo koristio da !iso napravili što efikasniji kontakt u sloHeni situacijaa' - poslednje poglavlju ću govoriti više o prekidia kontakta' -oite još jedno da je došlo do kruHenja u procesu: ja forira figuru i poadinu u odnosu koji IjaM o!rauje' 8 ponovo" ovo nije cirkulisanje i pogrešnih po!uda" ali  je" kao analogija" kruHenje sa unutrašnji sagorevanje" gde pokret proivodi eksploiju koja proivodi pokret' 1arakteristino a o!a cirkulisanja je što oni  IoHivljavajuM i IuiruM' 7akoLe" vredno je poena i to kako su ti procesi nevidljivi kada do!ro rade: kako autoo!il i self jednostavno ajedno IpreduM' (li u teški okolnostia" kao što je npr' hladna klia" njihova sloHenost postaje vidljiva' +astanite na oenat i prietite kako forirate figuru i poadinu u ovo oentu' Eksperientišite poeranje vašeg fokusa na raliita ula" raliite delove vašeg  perceptivnog polja' Prietite da se" kada napravite novu figuru" stara figura povlai' 8D: P/+(D89( S/PS7.( F8storijska a!eleška: Perls i Gudan su koristili psihoanalitike terine IidM i IegoM kao nain da se poveHu sa svoji korenia u psihoanalii' Svakako je !olje da se u relaciono Geštalt kontekstu pojavljuju terini" nego da se pojavljuju ahanistiki i intrapsihiki analitiki pristupi' Govoreći o foriranju geštalta 0 foriranje figure i poadine 0 iostavio sa vitalnu startnu poiciju' - cilju da ravije interesovanje a neke aspekte i og okruHenja ili svest o potre!i" ora da pone sa nefokusirano otvorenošću a iskustvo koje i je dato' Ja sa pasivan" nisa još uvek sprean da identifikuje potre!u" Helju ili interesovanje' 2oguće figure se pojavljuju i ilae i fokusa" svaka od njih !i ogla !iti prisutna' /seća fiike senacije više nego kada sa angaHovan u kontaktiranju sredine i u nekoj fai ove fiike senacije e ogu ohra!riti a odreLeni kontakt'  (ko sa pre!r u pravljenju figure" to će ili postati neka stereotipna figura 0 na šta stalno pai 0 ili nešto što pravi najviše I!ukeM u ojoj sredini'

27

P@G su do!ro uhvatili ovaj osećaj IidaM ili IpredkontaktniM aspekt selfa: ''' id je data poadina koja se rastvara u njeni ogućnostia" a ukljuuje organske po!ude i neavršene situacije i prošlosti kojih postajeo svesni" i nejasno doHivljenu sredinu i poetna osećanja koja su poveana sa organio i sredino''' 8d se onda pojavljuje kao pasivan" rasut i iracionalanK njegov je sadrHaj halucinirajući" a telo se uveliko naire' /vo je veoa slino onoe što istonjaki editatori naivaju IpraninaM' (ko" koristi Perlsovo slikovito ilaganje inspirisano hrano" ego funkcije griu i Hvaću sredinu" onda id otvara oja usta a ogućnost da !udu nahranjena' 2oHda ćeš poHeleti da odvojiš alo vreena da doHiviš ovaj id proces' +atvori oi na  trenutak" a onda ih otvori ne gledajući ni u šta odreLeno' Slino" neoj da slušaš ili  pro!aš ili dodiruješ odreLeno' (ko ti !ilo šta postane fokus na trenutak" dopusti da  iaLe i fokusa'''posle nekog vreena" dovoli se!i da ostaneš sa ti što je postalo  fokus' Sada se pre!aci u ego funkciju ili svesnost' 2oHda ćeš otkriti da sagledavaš  stvari na drugaiji nain od tvojih uo!iajenih uverenja' SRED9J8 RE)82 F28DD5E 2/DE" (-7/9/28J( 8 SP/97(9/S7 Postoji lingvistiki pro!le u konceptualiaciji selfa na nain na koji i to radio' englesko jeiku postoje dva o!lika koji onaavaju ono što govorio o naši akcijaa: aktivni Fraditi i pasivni FuraLeno' 8pak" ono što i ovde traHio je jednak  kooperativni napor ieLu ene i og okruHenja" gde ne postoji IvršilacM i ne postoji nešto što je IuraLenoM Fili alternativno postoji o!oje' /vo je srednji reHiNiddle ode: ni aktivan" ni pasivan' Do!ar prier srednjeg reHia je surfovanje' 9iti aktivno kontroliše oje okruHenje niti ga pasivno prihvata 0 pokušati !ilo šta od ovoga u Pacifiku oHe !iti katastrofalno 0 već se prilagoLava i voi' Drugo ie a ovo je spontanost ' (ko sa i!alansiran i do!ro podešen sa talasia" ja ću oštro ići u pravcu koji Heli' F2ora prinati da surfovanje nije veština koju poseduje' P@G su ovo lepo opisali:  (li srednjii reHi spontanosti nea luksu ove slo!ode" niti osećaj sigurnosti koji proiilai i ponavanja onoga šta neko  jeste i gde jeste i postojanja ogućnosti da se angaHuje ili neK onaj koji je anagaHovan i pokrenut ne ide protiv se!e" ali ide ivan se!e' Spontanost i autononost su veoa raliiti naini !ivanja' (utonoija je jedan aktivni reHi" proišljen" oda!ran i slo!odan od ograniavajuće sredine' 9a taj nain" ovo je o!last koja pripada reHiu raditi : IJa radi ovoM' - cilju da deluje autonono" ja tre!a da o!aveHe se!e na jedan vaHan odnos sa sredino Fkao" npr"  ja sada radi na o kopjuteru i tako su oje ogućnosti kontaktiranja ograniene na ovaj ahtevani odnos Fu to sluaju" u drugo planu su vukovi i

28

og okruHenja" koje proivodi Heleniki vagon" nea nogo gledanja kro proor" ne raišlja o sastanku na koji ide" niti o o!aveaa prea porodici u 2anesteru' /vo je doen ega: foriranje figure od interesa i aktualiovanje selfa u kontaktu sa figuro' 7ako je spontani self u srednje reHiu" onaj koji leprša ieLu pasivnog" prijeivog reHia ida i aktivnog" autononog reHia ega' (ko ja pretegne na pasivnu stranu" ostaje neangaHovan" pasivan posatra og Hivota' (ko pretegne na aktivnu stranu" gu!i perspektivu i oseća se kao da sa stalno na traci a tranje'  I(-7/9/298 1R87ER8J-2M D/BR/G 1/97(17( 1rajnji reultat aktivne" naerne" autonone akcije %" ako so u do!ro kontaktu" je spontana apsorpcija kontakta' - ojoj trenutnoj situaciji" oja veština kucanja" osećaj ojih prstiju na tastaturi" vukovi i priori koje vidi i voa" postaju !enajajni i ja sa rei koje kuca' 7o jedino ogu da postigne ako ahtevi oje sredine ili oje fiiologije nisu preveliki: ako i je rauno udo!no i ako oj saputnik ne dodiruje lakto oju ruku i ako je oja veština kucanja dovoljna da podrHi oj kontakt" tako da ne ora da prekida svoj rad traHeći IM na tastaturi' Postianje udu!ljenosti u posao oHe !iti spreeno i ako ia neke Ineavršene posloveM koji i skreću paHnju Fda li sa atvorio ulana vrata kada sa iašao i kuće3'  (ko ogu da postigne taj oenat punog kontakta" onda je ono što se forira na granici kontakta jak geštalt : svetao" io" proHiajući" jedinstven i energian" koji crpi energiju i celog polja koje deluje jedinstveno' (ko nešto u polju Flakat og saputnika" nedostatak ahtevanih veština Fkucanje ili neki neavršen posao Fda li sa akljuao vrata3 nastavi da se takii a oju paHnju" onda ja ne ogu da !ude potpuno posvećen' Geštalt će !iti sla!: nefokusiran" aagljen" !e energije i podeljen' 2oraću da pristupi rešavanju urgencija da !ih !io sposo!an a potpuno prisustvo Heljenoj figuri i da !ih !io sposo!an da spontano Iplovi na talasiaM' 7eško je prenaglasiti preokret koji ovde nastaje' 1ada se na ovaj nain posatra kontakt" oHeo rei da su svojstva jakog geštalta sao psihološki prietna" !e ugroHavanja našeg relacionog pristupa' Stoga postoji autononi kriteriju   a do!ar kontakt' (utonoan je po toe što ne avisi ni od jedne teorije ili procene koja  vrsta kontakta je Ido!raM ili IlošaM' 9e orao da iao ni jedan koncept InoralnostiM ili  IpatologijeM u odnosu na to šta oso!a ini' Pitanja koja radije postavljao su IDa li je persona otvorena a odreLena iskustva3M Fid funkcijaK i IDa li persona svesno !ira da postigne ovaj jak" svetao" energian geštalt3M Fego funkcija' (ko je odgovor na !ilo koje od ovih pitanja IneM" postavljao pitanje I
29

ne ogu da se seti da li sa akljuao vrata i skloni sa strane oju a!rinutost koliko god ogu' Proverite sa so!o kvalitet geštalta koji trenutno kontaktirate' Da li je jasan" Hiv i  energian3 (ko nije" šta nedostaje3 Da li itate predugo3 Da li ia nešto drugo što  Helite da radite u ovo oentu3 Da li postoji nešto u sredini što traHi vašu paHnju  Fnpr' otvaranje proora da uLe sveH vaduh3  PERS/9(: / 9EPR/9(5()E9J- 7/?1( P/9/./ /vo prikau još uvek nešto nedostaje' 1reativnost i spontanost ovog naina !ivanja  je veoa u!udljivo i poetino' 8pak" ja radi i druge stvari' 9apravio sa dugorone avete: o !raku" deci i karijeriK da napiše ovu knjiguK da dela na naine koji su relativno konistentni i ponati' /no što gu!i je osveHavajuće u!uLenje novog iskustva u svako oetnuK a do!ija autonoiju" poveanost i intinost" ajedno sa sanjenje anksionosti" koja je svojstvena neponato' -estvuje ne sao u nepredvidivosti univerua" nego i u njegovoj predvidivosti' 2ogu da !ude u odnosu sa ovi sveto jer ia dovoljno predvidivosti" na prier" oj kopjuter se neće pretvoriti u cvet i njegova tastatura je gotovo ista kao i ona na pisaćoj ašini na kojoj sa nauio da kuca Fo!aveao se da ću da naui da kuca' 7ako ogu da stvara prijateljstva" posvećuje se odnosia i radi i podiHe decu ato što so  ja i drugi napravili se!e dovoljno predvidivi da oHeo da InaoM jedni druge' Radeći ovo" ogu da InaM se!e u sislu da sa IsaosvestanM' /vde postoji  jedna vaHna distinkicija jer" kako ja to definiše" ja ne ogu !iti svestan se!e direktno" već sao posredno i og odnosa sa drugia" ili pute sećanja ili predvidivosti Hivotnih i!ora i aveta koje sa dao" ili uiajući u o!ir kako e drugi vide' F2oHe !iti vredno vašeg vreena da proverite vaše iskustvo" pošto se ini da je  protivno intuiciji i dravo rauu reći da i ne oHeo direktno !iti svesni se!e' /vaj sanatljivi" relativno predvidiv i ver!aliujući Fali ne nuHno i ver!aliovan aspekt selfa koji oHe !iti povan da odgovori na pitanja I1o si ti3M ili I1akav si ti3M ili I1ako ti radiš stvari3M naiva se funkcija persone ' Persona ia vrednosti" autonona je i odgovorna" o!aveuje se i pravi vee" ograniava neposredni i!or u cilju da napravi do a ene u svetu' 9ije fiksirana i oHe se reorganiovati u skladu sa proenaa u o Hivotu' 8a nogo oenata koji poivaju na aHuriranje: adolescencija" poetak i kraj vee" penionisanje" Halost' 9eki ljudi se o!airu na ove poive" dok  drugi ostaju sa oni što naju i pokušavaju da se suoe sa novo situacijo na stari nain' 7ako uvek postoji koprois ieLu autonoije i persone i spontanosti u ponovno stvaranju ene u svako oentu' 9a jedno kraju spektra" postoji uor" opsesivno ponavljanje karaktera Sejuela Beketa FSauel Beckett" a na drugoj strani je leptir" koji se kreće sa cveta na cvet" skupljajući ed" oHda se i pari" ali ne pravi nikakve vee'  .oleo !ih da da du!lji sisao linosti i ver!aliaciji' .eruje da je esto nain na koji uo!iajeno opisujeo se!e u suprotnosti sa oni ko so i u realnostiU 9pr" oni ljudi koji konstantno !rinu da su pohlepni esto u svoji akcijaa od!acuju svoje

30

Helje i potre!e' +ato naglašava Iver!aliacijuM u odnosu na ono što opisujeo reia' 5judi generalno iaju teškoće i oHda dolae na terapiju tek kada njihova funkcija persone" koja je oHda ostala neproenjena godinaa dok se sredina enjala" nije više adekvatna a situaciju u kojoj se nalae' 1lijent ili ne pravi i!ore potre!ne da se nosi sa suko!o ili šanso u trenutno Hivotu ili i!egava odgovornost autononog veivanja i otkriva da je usaljen i neispunjen' PERS/9( 8 E2P(78J( Jedna od ralika ieLu Geštalt terapije i nekih drugih pristupa kao što su 7erapija userana na klijenta FPerson entered 7herapO i Psihologija Selfa je u toe što one naglašavaju raliku : klijent susreće nekoga ko je a njuNnjega IdrugoM' RodHers Farl Rogers" %C>% je opisao savetnikovu epatinu funkciju kao da je tu '''da pretpostavi" onoliko koliko je oguće" klijentov interni referentni okvir" da sagleda svet kao što to klijent radi" da sagleda klijenta kao što on vidi se!e" da ostavi po strani sve percepcije i eksternog referentnog okvira dok to radi i da kounicira nešto od ovoga sa epatini rauevanje klijenta' -oite kako su Iklijentov interni referentni okvirM i Ikako klijent vidi sa se!eM funkcije persone' /nako kako ja raue ašto ljudi dolae na terapiju" !og destruktivne rigidnosti persone" pita se koliko je udro delovati sa poicije koja pojaava to ponašanje persone' 1asnije ću proširiti ovo stanovište i suprotstaviti epatiji Bu!erov koncept IinkluijeM' +a sada" apaite da pristup koji astupa ne dovoljava terapeutu da !ude o!jektivni posatra klijentovog o!jektivnog sopstva" !udući da se to sopstvo forira u odnosu na terapeuta u toku seanse' 9ajviše što terapeut oHe da opservira je rigiditet sopstva" tj' funkciju persone'
31

id nego na organsku granicu' Persona je pod opsado i pre ili kasnije ponestaje hranljivosti' 7R8 GR(98E 8dentifikovao sa tri interaktivne granice koje e definišu u svetu: %' ;iika granica kontakta Fto jeste i to nije : organia i sredina" unutar i ivan oje koHe' - Geštalt teoriji" naglašavao da ova granica radvaja organia i sredinu" ali ih i spaja' 9e sao da ne ogu da postoji !e sredine" nego i sadrHi aspekte og okruHenja npr' !akterije' )eli da da filoofsku ijavu da IidM pre oHe !iti viLen kao funkcija ove fiike granice kontakta" nego kao nešto IojeM' Po eni" osećaj selfa proiilai i iskustva" a ne postoji pre iskustva' #' Granica selfNdrugo ili egogranica Fja i neja : identfifikacija i alijenacija organia u polju' /vde poinje' Self onda oHe da se vrati na fiiku granicu kontakta i identifikuje organia kao Ioje teloM i sredinu koja je IivanM' 2eLuti" ogu povreeno da doHivi self iako je ivan oje koHe" !ilo da je to odeća ili alat koji vešto vlada Fna aikido treninia ohra!ruju nas da otku ili a koristio kao eksteniju sopstvenog tela' 7akoLe" ogu da otuLi deo koji je unutar oje koHe i doHivi ga kao drugo Fu ekstreno sluaju je to odstranjivanja organa !og !olesti' 2ogu iati i ali osećaj gde IdrugoM fiiki nastaje" naroito ako sa iao takvo iskustvo fiikog kontakta u rano detinjstvu" ili ako su i delovi tela io!ilisani jer ogranienost pokreta vodi kao redukciji senacija' F2oje iskustvo sa klijentia koji su udrHani je da oni naješće i!egavaju senaciju' (ko ja uo!iajeno identifikuje aspekte sredine kao self ili aspekte fiikog organia kao drugo" iaću teškoće da lako deluje u svetu' / poreećajia granica više ću govoriti kasnije' Pro!le nastaje ako su ove prve dve granice konfune" tako da self pravi polarnosti u sredini' /ve granice su prilino raliite" što sa nada se i pokaao' 6' Granica persone Fja sa i ja nisa : šta govori se!i i drugia ko sa ja i ko nisa ja" oja privrHenost i oje vrednosti" oj karakter i osećaj selfa" oj do" posao i oja porodica' /vo takoLe ukljuuje šta ja prihvata od onoga što i drugi govore: kako vidi se!e u o društveno kontekstu' 2nogo pro!leatinije je to što ukljuuje i rigiditet koji nastaje !og straha od proene ili neponatog %' 815-S 1/97(17( Posatrajući jednu kontakt epiodu" oHeo je staviti u foru kruga' 9adajo se da će ovo olakšati uvid u to kako svi procesi" o kojia sa pisao" rade ajedno da na ooguće kontakt sa sveto i da na pokaHe kako uestvujeo u pravljenju  /vo je granica koju Polsterovi F%C=6 naivaju Ija granicaM' 2eLuti" oni su joj dali anje više centralno esto" a da nisu diskutovali ili prihvatili relaciono gledište selfa i na taj nain su identifikovali granicu selfNdrugo inad koje je granica persone F;ilipson" %CC, 1

32

kontakta' 1oristio sa P@G irae što sa više ogao jer su ovde vrlo elegantno korišćeni' %' Predkontakt : faa prihvatanja datog !e angaHovanja' ;igure su rasute" halucinirajuće i deorganiovane i ogu se raueti kao opaHanje celog polja" a ne kao IojeM opaHanje' 7elo se uveliko naire kao nesvena percepcija Fsenacija tela preplavljujući polje' /vo je id funkcija selfa" koja je ovde više potencijal nego što je stvarna' #' 1ontaktiranje : a' u!uLenje Helje i ogućnost sredine postaju naienine figure kao fore granice kontakta" ostatak sredine i iskustvo tela u!rano postaju poadina i pojavljuje se eocija' Pošto ego funkcija već nastaje" a otorni odgovor već poinje: okrećeo glavu" fokusirao oi i poinjeo da se krećeo ka nekoj ogućnosti koju nudi sredina' !' u!uLenje postaje poadina" neka ogućnost koja je !ila u sredini pojavila se kao figura i postala Io!jekatM" i tu poinju agresija u pristupu i prevailaHenju prepreka" !iranje i od!ijanje ogućnosti" proišljena orijentacija i anipulacija' Self se kro identifikaciju i alijenaciju pojavljuje kao ego: IJa radi ovo u odnosu na taj o!jekatM' 6' ;inalni kontakt : nasuprot poadine koja se sada sastoji od neainteresovane sredine i tela" stoji Hivahan cilj kao figura sa kojo so u kontaktu' Sve naerne akcije su popustile i sada je tu spontana jedinstvena akcija percepcije" pokreta i osećaja' Svesnost je u ovo oentu naj!istrija i pojavljuje se u figuri 78' -oite da je ovde self ono što jeste u svojoj najvećoj punoći" dok je svesnost Ffokus na saokritici itd' na najniHe nivou' &' Postkontakt : ovde je jedna plutajuća interakcija organia i sredine u kojoj ne postoje figura i poadina Fnova figura se još uvek nije pojavila: self se uanjuje kro povratak od ega do ida' Persona je ili potvrLena ili aHurirana' 1ako figura nestaje" tako nastaje eotivni ton koji oHe !iti ili satisfakcija ili tugovanje' Prieri  2eLu nogo!rojni ogućnostia svesnosti i kontakta Fpredkontakt ja sa doHiveo tup osećaj u stoaku i prietio da se oje oi kreću ka kuhinji Fkontaktiranje' /setio sa neadovoljstvo' 1ada sa stigao do kuhinje" naienino sa gledao u hle!" konervu supe i sir' 2oj najprijatniji odgovor je !io useren na hle! i sir i napravio sa sendvi' Dok sa jeo sendvi Ffinalni kontakt pojavila se svetla figura jer su se udruHili igled" ukus" tekstura i iris sendvia sa narastajućo prijatnošću koju sa osetio u o stoaku i sa oji adovoljstvo' 1ada sa pojeo sendvi Fpost kontakt svestan sa ukusa sira u koje uHiva" ali u!ro sa uvideo da sa postao anje ainteresovan a to'
33

Dolai oj sin Ro!ert' Shvata da se oje oi kreću ka njeu i oseća toplinu Fkontaktiranje' 9aše oi se susreću" seši se i kaHe IdravoM Ffinalni kontakt" /seća adovoljstvo jer sa video njegovo lice i uo njegov glas' Pošto neao ništa pose!no što !i so podelili jedan sa drugi" odvraćao paHnju jedan od drugog'
34

ovde preentuje" gde su o!iliacija i akcija neodvojivi delovi procesa svesnosti i kontaktiranja" ali se uklapa sa oni što se dešava sa našo svesnošću" ako u naše odnose dodao odlaganje" išljenje i planiranje Fono što P@G naivaju IegotiaM' /nda udruH ruHena aktivn ivnost senacija ijaNsvesnostNo!ili iliacij cija kao deo energiiranostiNakcije u finalno kontaktu postaju odvojene i sekvencijalne: ovo je cilj egotia" da odloHi akciju u teško okruHenju" gde ćeo prvo da ispro!ao nešto u fantaiji" pa tek onda da iaLeo sa ti u svet' Svaka faa ciklusa koju ovde predstavlja sadrHi raliite nivoe senacije" svesnosti" energiiranosti" akcije i kontaktiranja' Svaki aspekt je relacioni" što je u suprotnosti sa klivlendski opiso ciklusa" koji je nogo više intrapsihiki' Površno gledano" to je slina teorija" ali je apravo veoa raliita u osnovni pretpostavkaa i filoofiji'  .iše ću o ovoe govoriti u poglavlju %&' 8DE9787E7 8 .RE2E Glavni deo onoga što i raueo kao self je naš osećaj postojanja kontinuiranog identiteta kro vree' 7ako Piter koji ovo piše oseća se poveani sa Pitero koji je odrastao u 5ondonu i sa Pitero koji će se kasnije" toko dana" susresti sa prijatelje i otići na konferenciju sledećeg eseca' 1ao što sa rekao" realaciona teorija selfa lako o!jašnjava proenu" iaov a ovakvu teoriju je da o!jasni ovaj osećaj trajanja' 7o je ono na šta ću sada o!ratiti paHnju' Pre svega" kako Geštalt terapija vidi vree3 Geštalt stanovište FPerls" %C,C je da" a nas" ne postoje IstvariM kao što su IprošlostM ili I!udućnostM 0 sao sada i ovde ' /va ijava je esto korišćena da onai da i delujeo kao da naša istorija i !udućnost nisu vaHni i da i jedino orao da !udeo svesni šta se dešava sa naa u terapijskoj so!i' 7o nedvosileno nije ono što nai' Sada i ovde ukljuuju naša sećanja" koja ne oraju !iti pravi predstavnici onoga što se aista desilo Fi esto je deliino netano" što oHe da posvedoi svako ko je uiao ijave od svedoka' -kljuuju i naše nade" planove" strahove i oekivanja šta će se dogoditi" koji opet ogu" a ne oraju !iti ispravni' Jaanje ovih poslednjih repreentacija I!udućnostiM su sećanja delova prošlih oekivanja koja su se pretvorila u iskustvo" a iskustvo u sećanje' sećanje' 8a tih sećanja leHi jedno od glavnih glavnih svojstava svojstava univerua univerua u koje Hivio: predvidvost' /no ega se sećao prilino je konistentno sa oni što so sada i ovde" kao što je sada i ovde konistentno sa naši oekivanjia Fato što i teHio da se sećao dogaLaja na nain koji je konistentan sa naši oekivanjia' Be sećanja i predvidivosti univerua" ne !iso ogli da idvojio i našeg iskustva geštalt  koji   koji oveo vree" pa tako ne !iso ogli da se iestio ivan sislenog podatka da !iso idvojili geštalt  koji  koji oveo self' 7ako je 1ant raueo naš sisao a prošlo vree kao a priori  dat   dat ša!lon u koji onda projektujeo sislene podatke' 8 relacione Geštalt perspektive to !i oglo da !ude sao deliino tano i da postoji neki nain na koji je to u saglasju sa sveto kakav jeste' 8nae" pooću

35

ša!lona ne oHeo do!iti sisao i jasnoću' 2eLuti" ako prietio dve stvari" oHeo videti da se ovde dešava nešto još koplikovanije'  .E17/R S.ES9/S78 Prva stvar koju tre!a apatiti je da je sva svesnost u sada i ovde' /na ne oHe !iti nigde drugo' (ko se ja seća prošlog dogaLaja" to sećanje" i!or sećanja i kako ću se ja sećati su sada ovde'
1

36

 je sao polovina prie' Pošto nao da je sredina koju opaHao svrsishodno osvetljena našo percepcijo" onda ora !iti da je vree korisna apstrakcija' Postoji veoa snaHan osećaj na osnovu kojeg i nao da je to istina' 1ada govorio o toe da iao oso!inu pretvaranja procesa u stvari" to je ijava koja je u skladu sa koncepto Irušenja funkcije talasaM u kvantnoj fiici' /vo navodi na to da aterija nea svoju vrstu foru iolovana od odnosa sa posatrae' 7o je pre  Iverovatnoća funkcije talasaM' 7ako posatrano" ovaj talas Fproces se ruši u jedan od oHda !rojnih ogućnosti fiikih stanja' 1vantna 1vantna fiika kaHe da vree oHe da ini a!avne stvari' Sadaiovde oHe da ia iplikacije i na prošlost i na !udućnost' Da citira Danu +ohar F%CC%: Dva dogaLaja koja se odigravaju u raliito vree utiu jedan na drugi tako da igleda kao da se dogaLaju istovreeno' - stvari" oni kro vree uspevaju da postignu neki sinhroniovani ples koji prkosi našoj aisli ogranienoj dravi rauo' 7ako koncept vreena nastaje i oje percepcije i i svojstava univerua koje opaHa" a pose!no i odnosa ieLu nas'
37

ne sretneo ahvaljujući nepredvidivosti univerua" a naroito Britanske Helenice FBritish Rail' 2oje uešće u prirodni Fneljudski procesia : Proleće je i vidi pupoljke na drveću' 9a osnovu sećanja i prethodnih godina" ogu da viualiuje olistalo drveće" kao i opadanje lišća u jesen' +!ir ovih iskustava u univeruu sa visoki nivoo predvidivosti je nuHan" ali ne dovoljan" uslov neprekidnog linog iskustva' Da pokaHeo neophodnost" korisno je da pogledao u ljudsko iskustvo kada se predvidivost prekine' 2isli na iskustvo i!eglica" ljudi !e posla i doa" ljudi kojii su inenada napušteni ili ija su deca napustila kuće" ljudi koji su do!ili ogrone sue novca na lutriji i toe slino' 5judi u ovi situacijaa esto iaju doHivljaj da se sloilo njihovo sopstvo i da i Hivot poinje inova' Da pokaHeo da predvidivost nije dovoljna" najpre tre!a da aislio univeru koji je sasvi predvidiv' Sada postoji kontinuitet kro vree" ali je igu!ljena granica interakcije  ieLu svih delova univerua' 7o !i !io jedan ehanikiuniveru" u koje sisao ne !i iali ni akcija FIja radi ovo radije nego onoM" ni drugost" a sai ti ni sopstvo' 7ako je drugi neophodni uslov univerua da !i postojalo lino iskustvo 0 nepredvidivostU  Da parafraira +en paradoks Foriginalno o stalnosti i prolanosti: 2onah dolai kod ajstora i kaHe: IBio sa !olestan dva dana' 2oHeš li i reći tee koje si predavao" a koje sa propustioM' 2ajstor odgovara: IJue sa predavao o predvidivosti univerua" a danas o nepredvidivosti univeruaM' 2onah se usprotivio: I1ako univeru oHe da !ude i predvidiv i nepredvidiv3M 2ajstor je o!jasnio: IJue je !io predvidiv" a danas nepredvidivM' 1.(9798 SE5; Da rekapitulirao jednostavne FU stvari pre nego što preLeo na nogo koplikovanijeU ISelfM jedino oHe da nastane u odnosu na IdrugoM i istovreeno sa svojo suprotnošću na drugo polu Fpolarnošću' Prva realnost je granica kontakta" koja o!likuje i organia i sredinu" poveujući ih i radvajajući ih' 9a svakodnevno aterijalno nivou" ja ogu da identifikuje ovu granicu kontakta sasvi precino u prostoru i vreenu na površini oje koHe' 8 to je jedino sasvi precino" pošto ja na da postoji olekularna i podolekularna raena na površini koHe" koja aagljuje šta je napolju" a šta unutra' 8 još oiglednije" vaduh" noj" iluevine" ćelije koHe" kosa i drugi delovi aterije" konstantno se kreću ieLu unutrašnjosti i spoljašnjosti' (li na to nivou" na neki nain nao šta islio pod  Ija saM i Inisa jaM 2eLuti" postoje neki aspekti og funkcionisanja koji su predet veoa raliitih raatranja' 1ada istraHuje funkcionisanje og oga" ja sa u carstvu elektronskih interakcija na podolekularno nivou i sai ti u carstvu $antne teorije ' ( kvantni svet se vrlo ralikuje od dravorauskog sveta stvari' F9eću da

38

kaHe da kvantna teorija opisuje sao ali deo sveta" nego su tu efekti nogo dostupniji a pregled' +ahvalan sa Dani +ohar FDanah +ohar a ideje u njenoj knjii 1vantno ja  FWuantu Self F+ohar" %CC%' 9e ogu adekvatno da prenese ovde !ogatstvo njenog raišljanja i preporuuje da proitate njenu knjigu' +ainteresovan sa da ovde opiše neke tipove interakcija u kvantno svetu" posatrajući slinost sa neki fenoenia koje sreće u psihoterapijski seansaa" a poto da se apita kako !i igledao kvantnistil granice kontaktaU - aterijalno svetu" postoje stvari koje na oenat ogu da dodirne i oseti" oHda i poeri i postoje procesi" koje ogu da iskusi u vreenu i prostoru' kvantno svetu" ova distinkcija pada u vodu' Jedan elektron" npr" oHe da dela kao estica 0 star sa aso i poloHaje" koja udarce oHe da ivrši fiiki pritisak na drugu stvar 0 ili kao talas 0 pro"es sa pravce i energijo" koji oHe pokaati fenoen slian onoe koji je naa ponat kada stojio na plaHi i posatrao talase na oru' 1oji će aspekt elektron pokaati" višeanje" avisi od erne aparature koju koristio' (ko erio kao esticu" iaćeo ponašanje esticeK ako erio kao talas" iaćeo ponašanje talasa' ?ak" ne oHeo precino da ierio istovreeno i esticu i talas: prea @ajen!ergovo principu neodreLenosti F@eisen!erg što je precinije iereno jedno svojstvo" to se drugo svojstvo oHe ieriti sa anjo precinošću' Gel2an FGell2ann" %CC& Fkoji" ugred" oigledno ne voli pristup Dane +ohar daje" veruje" vrlo sugestivnu interpretaciju kvantne teorije kao grananje alternativnih istorija   sa raliiti ogućnostia' (ko erio jedan aspekt elektrona Fpoiciju poerićeo jednu granu" ija verovatnoća postaje I%M FodreLenost' 2erenje ipulsa je na drugoj grani" što nije dostupno sa grane na kojoj se eri poicija' +ohar i Gel2an su napisali fasinantne knjige" koje opisuju dosta toga što je ivan ovog rada' - ovo oentu" Heli da naglasi neke slinosti sa ti kako se sopstvo pokauje u Geštalt psihoterapiji' Prvo" orao da se prisetio da procesi u ogu egistiraju u carstvu koje opisuje kvantna fiika" carstvu podolekula i elektrona' 7ako" u opisivanju fenoena koji su poveani sa svesnošću 0 gde je aktivnost oga centralna 0 oHeo oekivati kvantne efekte' 1vantna teorija nije sao analogija a svesnost' Drugo" u definisanju aktivne ego funkcije selfa u pogledu i!ora" Geštalt terapija takoLe govori o grananju" gde ego predstavlja jasan pokret od o!laka ogućnosti koje daje id do realiacije jedne ogućnosti 0 grane' 7reće" Geštalt naglašava dualia ieLu dogaLaja i procesa' 2oje iskustvo u Geštaltu je da prieno naše etodologije" koja naglašava procese i aspekte polja" klijenti dolae do toga da doHive njihove Hivote kao procese u kojia oni iaju glavni uticaj'
39

1onano" ono što kvantna teorija donosi je prelepa ko!inacija veoa precine predvidive teorije" koja takoLe kaHe i da univeru nije ašina" gde jedan IurokM autoatski kreira jedan IefekatM' -niveru ia !eskrajno nogo taaka i!ora" gde nas jedna interakcija Fnpr" erenje svojstava estice ili talasa poera na novu granu gde isti urok ia raliiti efekat' 9eki ishodi iaju nogo veću verovatnoću od drugih' 8stovreeno" fiiki univeru" kakav nao" ia toliko veliku verovatnoću da oHeo da satrao da je predvidiv' 7ako i iao tano ono što Helio da iao: predvidivost i i!or' /va kvantna teorija opisuje univeru koji je u skladu sa naši rauevanje sopstva: sa stanovišta predvidivosti i nepredvidivostiK sa stanovišta ragranatih taaka i!ora i postojanja snaHne vee sa kvantni efektia koji se odvijaju u ogu' Sada oHeo da preLeo na inicijalni terapijski intervju i poetak Geštalt terapije' 1ako na ova teorija poaHe da radio sa klijentia3

40

Poglavlje & 8988J(598 897ER.J9ovi klijent Fvaćeo je DHen dolai kod ene i priaćeo o toe ašto ona dolai na Geštalt terapiju sa no' /no što je vaHno je prvi susret" na koje ćeo se uponati i dogovoriti da radio na jedan odreLen FGeštalt nain' 1o je DHen i šta Heli od ene3 8 Geštalt poljeNrelacija perspektive" koju predstavlja" to nisu odvojena pitanja od I1o sa ja i šta ja ogu da ponudi DHen3M' 9a o!a pitanja oHe !iti odgovoreno sao na naše sastanku" na koje će se odgovori ko kreirati' Jedino što ogu   da pretpostavi je da postoji neka o!last DHeninog Hivota sa kojo  je ona neadovoljna dovoljno da Heli pooć i da to neadovoljstvo nije ogla da reši u odnosu sa svakodnevni kontaktia u njeno Hivotu' ?ak" ogu da oekuje da naini" na koje je DHen pokušala da reši to" ogu !iti deo odrHavanja njenog neadovoljstva Fili !i ona to rešila pre nego što !i došla na terapiju i da će ono što !ude traHila od ene Fver!alno ili never!alno dovesti do onoga što je pre neuspeh nego rešenje%' 7ako" na da poetak terapije esto sadrHi !or!u oekivanja ieLu og novog klijenta i ene' - stvari" ako ne !ih dao sisao ovoj !or!i" to !i nailo ili da klijent i!egava susret sa no tako što je popustljivNkonfluentan ili ja i!egava diferencijaciju od klijenta' DHen će verovatno napraviti novi konatakt sa no na nain koji joj je svojstven" donoseći u kontakt svoje nade i strahove" nain na koji se!e o!likuje i podsticaj da se drugi Fja ophode prea njoj na slian nain' X @ajde da pogledao u drugi aspekt selfa koji se oHe pojaviti u ovo inicijalno susretu: poetna Geštalt dijagnoa" ako to oHeo navati tako' 8nforacije a dijagnou oraju doći od ene koliko i od DHen" pošto se self koji IdijagnostifikujeM aktualiuje u kontaktu Fili nedostatku istog ieLu nas dvoje'

8D  Geštalt terapija ia još jedan odalitet" kao vrsta editacije ili veH!e rasta" koju praktikuju oni koji uHivaju u procesu ove terapije" a ne isle o kraju' /vo naješće praktikuju oni koji su na edukaciji iNili rade kao psihoterapeuti i savetnici' 7o je veoa retko da ljudi !udu u ovo reHiu" a da prvo ne provedu naajan period u drugo reHiu' 1

41

DHen dolai u novu situaciju" verovatno prvi put sreće ene" prvi put !oravi u ojoj so!i a terapije i uspostavlja odnos" a koji satra da će uneti naajnu proenu u njen Hivot' Biće joj potre!no da se orijentiše na neponato estu' 1ako će predstaviti se!e3 1o sa ja3 Do koje ere DHen oHe da i veruje3
42

uspostavlja o!raac vee u kojoj ja predstavlja figuru autoriteta koji oHe da ahteva inforacije' /vo je istina ak i Fili naroito ako postavlja pitanja u pisanoj fori' +ohar F%CC% poredi situaciju inicijalnog psihoterapijskog intervjua sa dualiteto esticaNtalas u elektronu u kvantnoj fiici' - avisnosti od pristupa elektronu" ispoljiće se ili ponašanje estice Fi tada oHeo precino da ierio poiciju ili ponašanje talasa Ftada oHeo precino da ierio ipuls' 2eLuti" neće precino ieriti o!oje" što je precinije iereno jedno" anje je precino drugo' 9a isti nain" ako u prvo susretu sa potencijalni klijento" ja inese oje prioritete na poetku našeg odnosa" do!ija anje injenicaK a ako je oj prioritet ialjivanje inforacija" gu!i odnosne ogućnosti prvog susreta i takoLe nea relacioni kontekst i kojeg ću da sana šta injenica nai   klijentu u ovo trenutku" niti šta nai klijentu da i to ispria' - Geštalt terapiji" naenje je dogaLaj u polju pre nego neka o!jektivna injenica' 2oj jasan prioritet i Geštalt perspektive je da pone sa naši odnoso' Postoje neke injenice koje Heli da sana kasnije toko prvog susreta: DHenino trenutno fiiko stanje Fda li radi sa njeno dugotrajno depresijo ili je to privreeno stanje posle preleHanog virusa3K nešto o njeno psihološko stanju Fda li raišlja o saou!istvu ili halucinira ili je potencijalno nasilna prea eni ili drugia3K da li  je pod neki lekovia koji enjaju svest Fprepisani ili neprepisaniK nešto o njenoj socijalnoj situaciji Fda li ia !ilo kakvu podršku" porodicu ili prijatelje" da li je sada u riiku nasilja u vei 0 i da li sa ja u riiku !og lju!oornog deka" npr3' Pita ovo svestan relacionih iplikacija ojih pitanja i sao da !ih napravio okvir kontakta sa DHen' 7ako će i oHda !iti potre!no više od jednog inicijalnog susreta pre nego što se dogovorio a jedan dugoroniji odnos' 7akoLe" šta je DHenina perspektiva3 Da li ona Heli terapiju kakvu ja nudi3 Da li je ona voljna da predue vrstu istraHivanja koju joj ja nudi3 Da li traHi I!ro rešenjeM3 Potre!no i je da DHen raisli o njeni Heljaa u terapiji pre nego što odluio: DH: 2oj deko i je rekao da tre!a da doLe na terapiju' 9e na 0 igleda da je prilino popustljiv prea eni' P: )eli da odete i raislite o toe da li Helite terapiju a se!e 0 da raaite se!e na taj nain 0 i vratite se ako Helite terapiju a se!e' /nda ću !iti srećan da radi sa vaa' )eli da alo proširi teu klijentove socijalne situacije' 1ada sa sa novi klijento uvek postavlja se!i pitanje IDa li je klijentov siste podrške dovoljan da radi ono što je potre!no3 Da li će otići sa u praan stan posle sesije i akljuati se sa svoji strahovia3M (ko veruje da je klijent suviše iolovan a !e!edan rad" poeću sa ti da u poogne da igradi dovoljno podrHavajuću reHu" !ilo ravoje prijateljstva na odrHivo nivou !ilo tie što ću ga poslati u neki lokalni dnevni centar ili ajednicu' (ko klijent nije voljan da to uini" neću raditi sa nji' 7o su sve eleenti IdatostiM koje ora da idvoji kao figure u nekoj fai' Prvi eleent foriranja geštalta" što Geštalt vidi kao Iid procesM poaHe da se osigura da

43

će se pojaviti figura koja je u svo korenu istinita" !olje nego klasian odgovor Iovo  je ono što terapeut pita klijentaM' EG/ Be Iplodne pranineM u poetni trenucia sa DHen" pronalai da su neki aspekti og iskustva aniljiviji ili ahtevniji od drugih' Postaje svestan nekih aspekata polja koje delio koji su naajni a ene: ili pre da je osvešćivanje i idvajanje isti proces' DHen takoLe pravi svoju figuru' .aHno je prietiti da su figure koje pravio verovatno veoa raliite: i so raliiti ljudiK u raliiti so ulogaa u ovoj situacijiK DHen je u novoj fiikoj poiciji" dok sa ja kao kod kuće u so!i a terapije' 7ako" ono što je a ene figura" a DHen je poadina" i o!rnuto 0 ak raliito doHivljavao aspekte našeg polja u koje pravio figure" pošto su to figure u odnosu na raliite poadine' Prati" naj!olje što ogu" proces foriranja figure a o!oje' Pitanja koja postavlja u ovoj ranoj fai su:
44

DH: 1ada vas gleda ja sa uplašena' P: FDoHivljava DHenino IpovlaenjeM i Heli da je ponovo uveri da tako i!egava vaHan deo istraHivanja Da li postoji neka fora vašeg straha3
45

treninge i predavanja ogu naiti da postoje nedelje kada sa odsutan' Sa neki klijentia ora da ragovara o toe kako ćeo to prevaići" npr' kro to što će i klijenti pisati' Satra da su inicijalne sesije fascinantne i plodne' 1rećeo u ajedniki poduhvat iji kraj niko od nas ne na' 9aš odnos je Iosetljivo avistan od poetnih uslovaM i pravac koji uspostavio će uticati na ceo kurs naše ajednike terapije'

Poglavlje >

46

PRE18D8 1/97(17( Sa naglasko na kontaktu" Geštalt ora da istraHi polarnost koja nastaje istovreeno: naini na koji i!egavao kontaktiranje naše sredine Fili" da !udeo preciniji" naini na koji ne postiHeo jasne" sjajne figure koji se odnose i na naše potre!e i interese i na to šta na sredina aista pruHa' - ovo poglavlju ću ienovati i opisati !rojne naine na koje to radio i kako se to odraHava na naše !ivanje u svetu i na terapijski proces' Postoje rani naini da priao o ovi Iprekidia kontaktaM: raliiti pisci Geštalt teorije napravili su raliite liste i o!jasnili ih na raliite naine' 2oj cilj u ovo poglavlju je da poveHe prekide sa Geštalt teorijo selfa' ?itaoci koji su uponati sa Geštalt teorijo pronaći će neke slinosti i neke ralike u o pristupu u odnosu na neke druge koje su itali' Ja naglašava neke take i o!raća anje paHnje na neke druge" koje su uo!iajeno naglašene' /vde je vaHno da istakneo da prekid kontakta nije patološki sa po se!i" niti je to pro!le' Prirodno je" kao deo naše saoregulacije" da !udeo sposo!ni da se od!ranio od kontakata Fak i vaHnih kontakata koji su opasni a nas ili nisu opasni" ali su suviše astrašujući a nas' 2oHda sao niso hteli da pravio taj kontakt u to vree' Polsterovi su govorili o prekidia kao o Isaoregulacijaa na granici kontaktaM' Perls se pita eu so se opirali" a šta je !ilo od pooći3 Pro!le nastaje kada ovi prekidi postanu svojstveni naše !ivanju u svetu" nesvesni i statini" uesto da naše !ivanje !ude asnovano na realnosti aktuelne situacije' EP(9JE Poinje ovu diskusiju nainia prekida kontakta posatranje osnovnog naina na koji ljudsko !iće oHe da prekine odnos sa sredino' (ko je oja sredina takva da je celu doHivljava kao suviše konfunu i preplavljujuću da !ih ogao da se nosi sa njo" i ako nea oć da deluje na sredinu da je pojednostavi ili uini anje invaivno" ja ću se podeliti' Svojstveno konceptu odnosnog selfa je da postoji ogućnost da" u interakciji persone sa sredino" ona oHe forirati više od jednog selfa" i da svaki nastaje i raliitog odnosa sa sredino' 9pr" ako je dete u odnosu sa ajko koja ga as privija u se!e" as gura od se!e" ponekad je jedini nain da se dete nosi sa ti oscilacijaa" pojavljivanje selfprocesa koji će da se nosi sa svaki pose!no' 2oHda će dete u odnosu sa privrHeno ajko !iti popustljivo"  IkonfluentnoM Fvidi ispod i irno" a osećaće se frustrirano i ugušenoK dok će sa od!acujućo ajko !iti ljuto i traHiće paHnju' 8 u cilju da odrHi aštitu koju je do!ilo cepanje" ta dva aspekta tog deteta će i!egavati svest o drugo aspektu' Jedan će u svako oentu !iti Ija saM Fidentifikovan sa ti" dok će drugi !iti Inisa jaM FotuLen od toga' 9eki ljudi podele se!e do te ere da nikada ne gledaju sa jedne strane selfa na drugu: ovi ljudi su raliito viLeni kao IgraniniM" InarcistiniM ili

47

 IšioidniMK dok drugi Fnogo draviji iaju interakciju ieLu ta dva selfa" kao što ćeo videti kasnije kod retrofleksije'  .aHno je da shvatio da" i ove perspektive" dva selfa Fapatite da su ovo procesi" a ne stvari validno ogu !iti viLena kao dva raliita selfa" sve dokle ogu !iti viLeni kao dva aspekta jednog selfa' Procesi ogu tako da rade nogo više nego stvari' +apatite" granica kontakta se oHe forirati tao gde je proces na jednoj strani kvalitativno drugaiji od procesa na drugoj strani' - ovo sluaju" kontakt se forira ieLu dva podeljena procesa selfa' /vaj proces podele ne ora se austaviti na dva: neki ljudi sa Ivišestruki poreećaje linostiM dele se na nekoliko raliitih selfova" u koje svaki i!egava svesnost o ovo drugo' /vo su raliite persone" ak sa raliiti ienia' - terapiji" ljudi esto uvide da deluju na nain na koji ne identifikuju se!e' 9pr' DHen: Dogodilo se nešto divno ove nedelje' 2oj deko je poHeleo da odeo a pranike na 7enerife" ponovo' Rekla sa u da ne Heli da ide tao 0 suviše je toplo i guHva je' -esto toga odluili so da odeo na jedno Grko ostrvo' Sve vree dok so diskutovali" ja sa raišljala I9e oHe !iti da ja radi ovoU Ja se ne ponaša tako'M Biološko ishodište cepanja selfprocesa je do!ro dokuentovano kod Rosija FRossi" %C4, u njegovoj diskusiji I+avisno stanje eorije" uenja i ponašanjaM FState Dependent 2eorO" 5earning and Behavior  SD25B' 2oderna istraHivanja eorije pokauju da eorija nije kao neka vrste snika na traci" nego da se enja svaki put kada joj se pristupi" a na proene snaHno utiu fiiko i psihološko stanje oso!e koja se seća' (ko se ja priseća strašnog dogaLaja u prisustvu oso!e sa kojo se oseća prijatno i sugurno" sećanje će postati anje strašno' Sa druge strane" ako se seti fila koji i se dopada u neprijateljsko društvu i oni i se narugaju što i se sviLa fil koji se niko drugo ne dopada" verovatno će oje sećanje na taj fil u !udućnosti iaivati anje adovoljstva' .ećina ljudi ia !rojne sistee Iavisnih stanjaM" od kojih svaki ia pristup raliiti sećanjia" raliito ponašanje i raliito rauevanje sveta' Drugi prier je da sa ja !ilingvalan" govori engleski i neaki Fneaki je oj prvi jeik" ali sa fluentniji na englesko' 1ada sa u (ustriji i isli i govori na neako" ja radi i isli drugaije nego kada sa u Engloskoj i isli i govori engleski' 1ada govorio o podeli" većina je svesna postojanja drugog sistea  Iavisnog stanjaM' 9iso svesni sao ako podelio sistee kao fore selfa i aštitio se tako što spalio ostove ieLu sistea' 8 ove perspektive" raliiti selfovi kod višestrukog poreećaja linosti su raliiti sistei avisnih stanja' ?ak oHeo potrošiti naše vree na pravljenje kontakta ieLu podeljenih aspekata selfa' 2oHeo to uiniti oigledno" govoreći se!i ili anje oigledno" aišljajući da nas ljudi vide na odreLeni nain F!ilo kao loše ili divne koji ia vee sa ti kako i vidio se!e' Jedna od najvećih prednosti interakcije kro podeljenost je da je takva interakcija predvidiva' /ni i!egavaju anksionost realne vee sa autononi drugi" gde je dovoljeno da se i te interakcije pojavi nešto novo ili neoekivano Fsa

48

o!e strane' ?esto klijent iraHava strah od Igu!itka kontroleM' /vo uvek iplicira cepanje" esto tako da jedna strana kontroliše drugu stranu" ali sa du!lji naenje da je IkontrolaM predvidivi i stereotipni ishod procesa' Sve što oHe uvesti novinu ili proenu je iskljueno' ( tu je prisutan i snaHan napor da se kontroliše nain na koji drugi ljudi vrše interakciju sa to oso!o' 1asnije ću pokaati i kako suptilan i netakosuptilan proces cepanja selfa neglašavaju i druge naine na koje prekidao kontakt' 1(R(17ER  - odgajanju dece je nogo naglašen Iravoj karakteraM i Iposedovanje jakog karakteraM' ?ini se udni da se govori o karakteru kao prekidu kontakta' 8pak" postoje takvi sluajevi' 2ogu da oda!ere da o!likuje oju veu sa sredino na neogranien !roj naina: a IselfM" i ugla Geštalta" nastaje i tog !iranjaNveivanja Fapatite da su i!or i akcija ceo proces" a ne dve odvojene stvari' 2oHeo pojednostaviti ovaj proces tako što ćeo ograniiti okvir ogućnosti" a kreiranje odnosa" koje dovoljavao se!i' 9aine veivanja koji su u to opsegu vidio kao Ija saM" a druge" naroito polaritete" vidio kao Inisa jaM' Jedan od glavnih naina na koji ograniavao je tako što se IogradioM od naina" na koji se veujeo i kako o!likujeo svet" koji je slian sa ljudia koji su iali snaHan uticaj na nas F!ilo Heljo da ih kopirao ili Heljo da i!egneo da radio !ilo šta kao oni' 7ako da unutar ograde oHe !iti oev !es ili ajina !lagost Fili o!rnuto' 7ada se cepao" kao što sa ranije opisao' 7ako da u jedno oentu ogu da se identifikuje sa" recio" ajko kao sa njeno repliko" a u drugo oentu ogu da ileti van ograde i ponaša se na potpuno drugaiji nain' (li je vaHno uoiti da potencijali i ponašanja unutar ograde nisu ajini ili !ilo iji" već potpuno i punovaHno oji' /no što se enja nisu oje ogućnosti a akciju" već postavljanje ograde' /vo se takoLe oHe navati nedostatko asiilacije   sa ovi  IdelićeM ponašanja' .aHno je ralikovati nisko postavljenu ogradu" koju svaki deo selfa oHe preći i visoko postavljenu ogradu" ija je funkcija da napravi rigidno odvajanje' 1asnije ću više diskutovati o nainu na koji radi ograda" kada !ude posatrao introjekciju i projekciju' Drugi nain na koji ograniavao i pojednostavljujeo naše veivanje je taloHenje uo!iajenih odgovora' -vek oHe da se postigne ravnoteHa ieLu toga da se svaka situacija tretira kao nova" sa novi ogućnostia u svako oentu i toga da se na raspolaganju ia nain na koji se deluje u uo!iajenoj situaciji" što oHe !iti anje aorno" ali i anje u!udljivo i !reenito ogućnostia' /vakav IkarakterM o koje diskutuje ovde Fprateći Perlsa je isto što i Ineurotina funkcija personeM o kojoj so diskutovali ranije" koja na ne dovoljava da se ponašao u skladu sa sadašnjo situacijo'

49

1ako ovde dolai do prekida kontakta: ako i ograniio naše potencijalne odgovore u sredini na naše karakteristine ogućnosti veivanja" teHio da ograniio naše kontakte sa onia koji su" ako hoćete" drugi kraj ovih odgovora' (ko i uo!iajeno traHio podršku a ne iaov" i ćeo teHiti ka ljudia i kreirati situacije sa ljudia koji su nas podrHavaju" a ne sa onia koji nas iaivaju'
50

!og toga što u roditelji poaHu da raue i da preHivi u svetu u koji dolai' Dete nea nogo i!ora nego da veruje roditeljia a najveći !roj stvari' (ko aa kaHe  I2oHda više voliš ukus okolade od ukusa šargarepe" ali šargarepa je !olja a te!eM" ona je u pravu' 2eLuti" ona oHe reći I2oHda Heliš da plaeš ato što si pao" ali a te!e je !olje da pojedeš ovu okoladuM' Dete će ovo o!ino shvatiti kao do!ro' /va identifikacija sa aspektia drugih Froditelji" uitelji itd' ove se introjekcija ' /vo su delići unutar ograde o kojia sa ranije pisao' - svojoj prvoj knjii FPerls" %C&= Perls je opisao ravojne fae agresije kro deiji ravoj u!a' /n govori da je deija IpredentalnaM faa" faa totalne introjekcije'
51

JunajtedN2anchester -nited do!ar fud!alski ti ato što to kaHe oj sin i ato što ja nisa dovoljno ainteresovan da troši energiju na to da se sa uveri u to' /vo i ne urokuje nikakav pro!le" dok oje kulturne pretpostavke ogu iavati pro!lee a druge koji su ivan oje kulture' 2eLuti" put od introjekcije do asiilacije nije tako gladak" na jedan nogo pro!leatiniji nain' Svako ljudsko !iće ia kapacitet da sprei refleks gadnoNispljuni u odreLenoj situacijiK kada su ugroHeni preHivaljavanje ili sigurnost' /vo oHe !iti korisna sposo!nost koja i dovoljava da pojede ili popije nešto lošeg ukusa ako je srt alternativa Frecio da nea ništa drugo da se pojede ili popije' 1apacitet oHe da iskoristi i neko drugi koristeći strah da !i neko drugi Fnaješće dete poverovao u ono u šta on Heli da poveruje' F(erika ireka i  .ijetnaa: I(ko ih uhvatite a testise" njihova srca i isli su vašeM' Dete u ovoj situaciji Fili odrasli u represivnoj diktaturi ui da i!egava da štri' 7o je kao da su i u!i ivaLeni' 2ora da naglasi da introjekcija nije nuHno posledica represije' 9eki" i deca i odrasli" uvrate ili po!egnu ili se u!iju' 8ntrojekcija je i!or Fgde je i!or napravljen svesno ili nesvesno kada dete odraste dovoljno da donosi druge odluke' 9aravno" svaka odluka koja je doneta u ovakvoj situaciji oHe iati loše posledice' Prier  ?esto u nasilni porodicaa" gde ia dvoje dece" jedno će postati Ido!ro deteM odustajući od neavisnosti da ne !i !ilo kaHnjavanoK dok će drugo postati Iloše deteM" prihvatajući kanu da !i do!ilo dodatnu slo!odu da se po!uni' Svako dete onda gleda u Hivot ovog drugog i govori I9e Heli da Hivi takoUM' Svako dete" na putu do odraslog" ia tendenciju ka konfluenciji ili ka iolaciji Fvidi ispod kao etodi odnosa sa sveto" koju preferira' )eli da napravi raliku ieLu tri aspekta introjekcije" koji su veoa raliiti po toe kako se ispoljavaju' 7o su: .er!alni introjekti : /vo su Ikućne istineM" koje su esto predstavljene kro I+naš šta oni kaHu'''M" ISa ti Mja HeliM nećeš ništa do!itiM ili I2oHeš da uradiš sve" ako to stvarno HelišM' - našoj iraito ver!alnoj kulturi" lako je naglasiti ovu vrstu introjekata' 2eLuti" ovi irai" introjektovani od roditelja ili vršnjakih grupa" esto su daleko ne sao od naše kritike oći" nego i od naših akcijaU /ne ogu da preuu esto  stvarne usklaLenosti sa roditeljia i da postanu Iprana o!ećanjaM' 9ije nuHno da ovde doLe do cepanja" iako ver!alni introjekti ogu pratiti druge nogo radikalnije fore introjekcije' 1ulturni introjekti : /vo su nore društva u koje Hivio' /ni ukljuuju Fu Engleskoj konvencije kao što su voHnja na levoj strani ili nauene navike kao što je engleski  jeikK stavove i karakteristike koje generalno delio sa celi društvo ili delo u koje Hivio" kao što su opre u dodirivanju drugog u poreLenju sa neki ko je i ;rancuske ili tendenciju da verujeo da uopšte ne postoje engleske nacionalne karakteristike' /vde postoji cepanje" ali ono je asnovano na kontinuiranoj situaciji:

52

Hivljenja u Engleskoj' (ko se ponašao na nain koji je suprotan kulturni noraa" oHeo doHiveti neprijatnost ili nešto još gore" naroito ako odluio da voio desno strano' Sa druge strane" postoje neke situacije koje je teško precino raluiti ato što naši kulturni introjekti ogu da se ispree na putu adekvatno rešenju' 9pr" u kulturi kao što je engleska" gde se i!egava direktno kritiko iraHavanje" teško je iraiti neslaganje" a da se to ne iskaHe veoa glasno kako !i nešto uopšte !ilo preponato kao pro!le' 1ao što je ;rojd predoio" esto postoji konflikt ieLu naših Helja i onoga što je prihvatljivo i legalno" pa je jedan nain prevailaHenja toga cepanje koje se udruHuje sa kulturni introjektia da se su!iju ove neprihvatljive Helje' ;rojd je uvideo da je to nuHno da !i se ukrotila divlja energija IidaM' Geštalt" eLuti" adovoljava se!e ilaHenje i situacije i o!e!eLujući esto gde klijent oHe da pronaLe sopstveno rešenje dilee sa što je oguće većo svesnošću o ogućnostia i posledicaa a se!e i druge' Geštalt ne uia sao društvo kako je sada konstituisano" niti sao individuu kao nekoga na koga društvo ne utie' Geštalt" pre" o!avlja suptilno !alansiranje i vidi oso!u i sredinu kao polarnosti koje ajedniki kreiraju jedno drugo' /vo je vaHno prietiti" pošto neki pristupi Geštaltu naglašavaju individualia na raun kolektivia: sa Geštalt stanovišta" koje ja predstavlja u ovoj knjii" jedno ne oHe da se raue !e upućivanja na drugo i o!oje eLuso!no utiu jedno na drugo' 7ako" ak i naše prihvatanje nekih aspekata društva postaje naš i!or i utie na društvo u koje Hivio' PrilagoLavanje u Geštalt terapiji je kreativno prilagoLavanje' 8ntrojektovani nain Hivljenja' 2i oHeo da introjektujeo nain Hivljenja u svetu ljudi koji su oćni u naši Hivotia: roditelji" uitelji" prinati autoriteti u krugovia u kojia se krećeo" gurui i sveštenici' 2i" takoLe" oHeo da introjektujeo porodine odnose   i da porodini konflikti i podele deluju u naši islia i telia' % /va vrsta introjekcije esto se oslikava u Geštaltu kao uianje druge oso!e u okvir ojih granica" tako da je terapeutska potre!a da je protera u procesu slino egorciu" gde deon aposeda oso!u' 8 perspektive ove knjige" oHeo raliito videti stvari' Ja veH!a oju ego funkciju identifikacije i od!acivanja' 1ada se identifikuje sa naino Hivljenja neke oso!e koja utie na oj Hivot" ja u prvi plan stavlja one relacione ogućnosti koje vidi u toj oso!i' Siultano" od!acuje druge Fpolariovane ogućnosti' Precino" to je proces Iravoja karakteraM koji sa već ranije opisao' Ja stavlja u ogradu neke ogućnosti kao IojeM" a druge kao Inisu ojeM' 9aravno" ak i ako !ih ogao da stavi tuLe lice u prostor unutar ograde" relacione ogućnosti su oje' Ja ogu da deluje sao na naine na koje ja ogu da delujeU Ponekad" kao što sa rekao ranije" ja podiHe ogradu tako visoko da i  je neoguće da vidi drugu stranu' 8 ako ja ne vidi drugu stranu" ne ogu !iti svestan ni ogradeU  (ko je terapija egorcia deona" veoa je lako o!e!editi klijentu da jednostavno preLe sa jedne na drugu stranu ograde Fkao što so videli u prieru osuLivanja neosuLujuće oso!e' 7ea koja ania Geštaltu terapiju je ograda   Fgranica koja 1

 @vala Petruški 1larkson a ovaj uvid' 53

ograniava kontakt i ogućnost i!ora' ilj je da ogućnosti reintegracije ostanu otvorene" tako da ja ogu da deluje prikladno i sa ogućnošću i!ora" ponekad će i se svideti prethodno introjektovane figure" a ponekad neće' 7ada ja ogu da identifikuje se!e kao prikladnog a trenutno polje' Slino" suprotna tj' polariovana situacija je u kojoj ja napravi ogradu oko ponašanja oso!e iji karakter od!acuje i neću da se ponaša kao ta oso!a' 9pr" ako e !es oga oca plaši" ja ogu da od!acuje oj !es i da kaHe I9e Heli da !ude kao onM' Ponovo" ogranienje nije oev !es nego ograda' Ja uskraćuje se!i ogućnost da irai !es' Jedno kada integriše i raontira ogradu" ja i dalje ogu da !ira da ne !ude ljut" ali sa poicije autonoije: poreLenje sa oce ne ulai u proces' 8 još !olje" ja ću verovatno otkriti da su unutar IoeveM ograde vredni atri!uti kao što su vrstina" asertivnost i jaina" !aš kao i !eraloHni !es' Poeranje ograde dovoljava i i!or pristupa ovi atri!utia na prihvatljiv nain' 9a !ilo koji nain" ja ora da prihvati i vrednuje o!e strane ograde i onda da traHi naine a dijalog preko ograde' Jedan do!ro ponat nain" koji se esto poveuje sa Geštalto" je tehnika prane stolice' - ovoj tehnici" koju je Perls adaptirao i psihodrae" dva ili više aspekata klijenta locirani su na stolice ili jastuke' 1lijent prelai sa stolice na stolicu i govori i perspektive svakog aspekta naienino i kreira dijalog ieLu aspekata' ilj je da se o!e!edi integracija raliitih aspekata kro dijalog i da se kreira arena gde raliiti sistei avisnih stanja ogu da koegistiraju' F7re!alo !i da !ude oigledno ašto ova tehnika nije prihvatljiva i da neće !iti potpuno predueta od strane ljudi koji grade visoke ograde da !i od!acili postojanje druge strane i ograde' .iše o Ipranoj stoliciM ću govoriti kada !ude raatrao Geštalt eksperiente u jedno od kasnijih poglavlja' Dok govori o introjekciji krivuda široko" u eandria' 9ada se da će to pooći itaocia koji su uponati sa Geštalt terinologijo da raueju perspektivu koju koristi' Da rekapitulira" priarni koncept sa koji sa napravio uvod je ograLivanje koje definiše introjekciju i cepanje koje se dešava na saoj ogradi' Rad sa introjekcijo" na neki nain" ukljuuje dijalog preko ograde: korišćenje stolice ili drugih eksperienata' ilj je da se o!e!edi slo!odan pokret preko ograde" što je isto što i skidanje ograde kao statine granice" koje auvrat ia isceljivanje podele' Geštalt terapeut ne Iauia stranuM" tako što podrHava jednu stranu protiv druge ili ia a cilj da uništi !ilo koji aspekt klijenta Fak i kada se taj aspekt pojavljuje u liku lostavljajućeg roditelja" već dovoljava isceljenje 0 i to je" paradoksalno" srt o!e strane podeljenosti i raLanje neeg novog' PR/JE18J( /vo je suprotan proces od introjekcije' - introjekciji" kao što so videli" granica sa naajni delo sredine 0 kulturo" oso!o ili odnoso 0 postaje ša!lon a internaliaciju granice koju koristio da !iso se podelili' - projekciji" i so se već podelili" esto kro proces introjekcije' ( onda eksternaliujeo podelu i delio svet na one aspekte koji odgovaraju kvalitetia na jednoj strani i one koji odgovaraju suprotni kvalitetia na drugoj strani' - avisnosti od toga sa kojo strano unutrašnje ograde se identifikuje" !iću oštar prea kvalitetia te stane i hiper

54

oštar prea suprotni kvalitetia" oni kvalitetia kojih sa se odrekao u se!i i koje kritiki traHi u drugi ljudia' 8 ne sao u ljudia: poenta truda je u toe da ovi delovi i polarnosti postaju !aa naše kopletne percepcije" i da FHiva i neHiva sredina i naše fantaije uestvuju u projektovanoj podeli' Daću va jedan prier koji će" nada se" rajasniti ovo o eu govori' Recio da oja oja porodi porodica ca naglaš naglašava ava lojaln lojalnost ost i hra!ro hra!rost st i snaHno snaHno ne odo odo!ra !rava va i kaHnja kaHnjava va kval kvalite itete te kao kao što što su do!i do!ija janj njee podr podrške ške sa stra strane ne u spor sporovi ovia a sa poro porodi dico co  FIinošenje prljavog veša u javnostM ili i!egavanje svaLa a koje se ini da će !iti velike FIkukavilukM' (ko ja ovo introjektuje" tako da se identifikuje sa delo selfa koji je lojalan i hra!ar" ja ću vrednovati te oso!ine kod drugih i oHda ću otriti na one koje vidi kao kao nelojalne i kukavice' 2oHda ću osuLivati ovakve ljude ili ću !iti ljut na njih'
55

u lepoti drveta' 9a drugo nivou" drvo koje opaHa takoLe je asnova asnovano no na introjekciji : a ene prvenstveno na englesko  jeiku" u koje je drveće odvojeno od !iljaka" Hivotinja i kaenja" ali su i crveno drvo i drvo ja!uke stavljeni pod jedan ter terin' in' Ja ogu ogu da napr naprav avi i inicij inicijal alni ni konta kontakt kt sa drugi drugi  ljudski ljudski !iće !e introjektova introjektovanja" nja" ali u cilju da adovolji adovolji !ilo koju potre!u potre!u koja koja je ivan ivan potre! potre!ee tog inicija inicijalnog lnog kontakta kontakta saog po se!i" ja ora da introjektuje aspekte te druge oso!e Fi ta druga oso!a oje kako !ih nao šta da traHi" koji !i poHeljan odgovor !io" koji su potencijalni pro!lei" itd' Fkuriv i u originalu' 7ako" da !udeo jasni" pro!lei koji su poveani sa projekcijo ne nastaju ato što  je projekcija nuHno pro!leatina" nego ato što ponekad projekciji dajeo prednost u odnosu na ostale percepcije i druge naine o!likovanja naše situacije i tako se odrieo nekih fori kontakta i svesnosti' /vde oHeo" jasnije nego !ilo gde" videti istinitost iskaa da ono što nas poveuje sa sveto" to nas i radvaja' PR/JE18J( 8 8D PR/ES Prisetio se da je 8D funkcija selfa period pre nego što ponu identifikacije i alijenacije kontaktiranja Fforiranja figureNpoadine ili ego funkcionisanja' 7o je proces proces nevean neveanee otvore otvorenos nosti" ti" ivan ivan onoga onoga što kristal kristaliuj iujee oje oje intere interese" se" Helje Helje i potre!e i ogućnosti sredine' 8ako se!i ne dovoljava ovaj proces" ja i dalje ogu da napravi figure koristeći oju sposo!nost projektovanja' Radije ću !iti IopreanM" nego što ću !iti otvoren a iskustvo" a opuštenost i a relativno defokusirane oi: tenija i sprenost a neke kategorije iskustva aokruHuju nain na koji ja uo!iajeno organiuje kontakt' 7ako u situaciji" o kojoj sa pisao ranije" gde su projekcije asnovane na lojalnosti i nelojalnosti" ogu !iti oprean !og ogućnosti idaje ili traHiti ljude kojia veruje' +aista" prea o iskustvu" do!ar indikator a to" da neko radije uo!iajeno forira figure projekcijo nego što koristi 8D proces" esto se oHe videti u neproenljivoj oprenosti u njegovi oia' 1ontakti koji se prave na ovaj nain generalno su predvidivi i stereotipni' 8!egavanje 8D procesa" ija je svrha da na dovoli postojanje novine u jedinstvenoj situaciji" asnovano je na pretpostavci Fili projekciji da će novina !iti opasna ili preplavljujuća'

PR/JE18J(" 7R(9S;ER" 1/97R(7R(9S;ER 8 PR/JE178.9( 8DE978;81(8J( Sa o!novljeni interesovanje Geštaltista a naše psihoanalitike korene" od nogih koncepata koje ponovo otkrivao" idvajao dva: transfer i kontratransfer'

56

7ransfer je glavni inilac psihoanalitike psihoterapije: i ono što ga poveuje sa Geštalt terapijo je asnovanost na sadaiovde procesu ieLu klijenta i terapeuta' Psihoanalitika pretpostavka je da će klijenti na terapiju doneti" i projektovati na terape terapeuta uta"" oso!in oso!inee naaj naajnih nih ljudi ljudi i njihove njihove rane rane prošlos prošlosti" ti" naroi naroito to rodite roditelja lja'' 7erapeut tre!a da o!e!edi neutralnost" tako da je idealno da klijent ne na ništa o terapeutu i da nea fiikog kontakta" a u klasinoj psihoanalii ak ne !i tre!alo ni da vidi terapeuta" koji sedi ia klijenta' - isto vree" terapeut tre!a da odgovara klijentu na nain koji je slian nainu naajnih naajnih figura i prošlosti: prošlosti: što je kontratransf kontratransfer' er' Ponekad terapeut oHe da doHivi neke eocije koje je klijent su!ijao i taj proces se ove: projektivna identifikacija' /!raćajući paHnju na klijentov transfer i kontratransfer" terapeut oHe da raue klijentovo rano iskustvo' /vo se onda oHe inkorporirati u analitiku interpretaciju što će pooći klijentu da da sisao svo unutrašnje svetu' Postavlja se pitanje kako se ovi koncepti uklapaju u Geštalt kontekst" kada je terapeut realna oso!a" koja ne pokušava da !ude neutralnaK kada je cilj kontakt ieLu ieLu klijent klijentaa i terape terapeuta uta"" a ne transf transfer er ili interpr interpreta etacija cijaKK kada kada naglas naglasak ak nije nije priarno na rano iskustvu3
57

Drugi pro!le je ako je oso!a odrasla u okruHenju gde se povuenost lako prihvata ili su posledice neavisnog delovanja !olne ili opasne' Reultat ovde oHe !iti da cilj pregovora nije susret sa potre!aa ili Heljaa" nego jednostavno Helja da se preHivi tako što se deluje prihvatljivo' Perls ovo ove anipulacija sredino a podršku  i ralikuje je od saopodrške ' Da se saopodrHi nai da se orijentiše u sredini na nain da sa ja podrHan: da diše tako da e vaduh podrHiK da se drHi tako da e gravitacija podrHavaK i generalno da !ude u dovoljno do!ro kontaktu sa so!o i sredino da e to podrHi u oji potre!aa a hrano" odosia i rekreacijo" dok reciprono dovoljava sredini da pria od ene' (ko hoćete" ovo  je kontaktna anipulacija'  I2anipulisati sredino a podrškuM nai iati odreLeni set naina delovanja" neveanih a trenutne uslove u polju" ija je jedina funkcija da se do!ije neka vrsta iniale podrške drugih' 2ogu da preentuje se!e kao sla!u oso!u" tako da drugi !rinu o eniK ogu da govori drugia kako sa loš ili da preti da ću povrediti sa se!e" tako da će se oni udrHati od kritika upućenih eniK ogu da preti drugia tako da do!ije šta hoću" ali da i se ne pri!liHavaju previšeK ili ogu govoriti da ću uraditi sve što drugi Hele" tako da će e oni Heleti' Biti podrHan" kako to vidi Geštalt terapija" više je odgovor našeg stava svetu 0 u kontaktu sa naši potre!aa" Heljaa i interesia i sa oni aspektia sredine koji su u skladu sa ti 0 nego što je to nešto što ljudi ine a nas' Posatrajući to na ovaj nain" ja ogu da vidi transfer i kontratransfer kao indicije do klijentovog preferiranog kontakta i stila podrške" pre nego kao direktnu indiciju a rano iskustvo' 9aravno" esto su ovi stilovi naueni vrlo rano" ali to ne ora !iti nuHno tako' Da li klijent deluje i osećaja šta Heli od ene ili više i osećaja šta ja Heli od njega" što doHivljava kao ahtev3 Da li se ja oseća povani da deluje na odreLeni nain sa klijento i šta ste dešava kada ja deluje Fili ne deluje na ovaj nain3 /ve procese oHeo o!jasniti i u terinia projekcije i konfluencije" ali i sa poicije svakodnevnog !ivanja u svetu' Pošto su ciljevi Geštalt terapije kontakt i svesnost" Geštalt terapeut ora da ia sposo!nost pristupa drugia Fnaroito klijentia kro ranovrsne kontakt stilove" što je u suprotnosti sa ahtevo da !ude !eiraan' /vo ukljuuje stilove koji su prijatni a klijenta" ali i one koji su neprijatni' 1lijent ora da se oseća dovoljno ispunjeni u prijatno susretu da !i !io sposo!an da doHivi se!e kao potvrLenog FBu!erova postavka' 2eLuti" kako je Bu!er takoLe tvrdio" klijenti oraju !iti potvrLeni u svoji potencijalia" ali oraju !iti i iavani stilo veivanja" koji tog oenta neće !iti prijatan' 7ek onda ogu da doHive nastajanje novog naina poveivanja" što njihovo !ivanje u svetu ini fleksi!ilniji' /vakav pristup ukljuuje istraHivanje klijentovih !ainih stavova' /vo spreava veštake pokušaje terapeuta da Ikreira poverenjeM Ftj' ritualne Iigre poverenjaM koje su postale klišei u neki terapeutski krugovia" ali naglašava istraHivanje o toe kako klijent odluuje koe da veruje" a koe da ne verujeK !ilo da je klijent u dovoljno kontaktu sa sredino što u o!e!eLuje da donosi raune i ispravne odluke o njegovo nivou sigurnosti" !ilo da" suprotno toe" klijent funkcioniše i

58

fiksnog o!rasca verovanja svakoe ili neverovanja nikoe ili odgovara na specifine šlagvorte kao što su pol druge oso!e" ton glasa" itd' 1akvu vrstu vee klijent pravi u svetu" toliko je !aina inforacija da postaje oigledna u transferno susretu terapeuta i klijenta" kao i ieLu lanova na grupnoj terapiji' RE7R/;5E1S8J( Jedna ogućnost a oso!u sa pocepani selfproceso je da cepa delove se!e" pre nego spoljnu sredinu' 7o se ove IretrofleksijaM' Postoje dve raliite aroe ovog odnosa' %'

?inite se!i ono što Helite da uinite sredini Ja ogu" i poicije jednog otcepljenog dela" da uini da sa ja Fdrugi deo otcepljenog dela prialac akcije koju Heli i ia strah da je uini u svetu' 9pr" ako je ene otac u detinjstvu kaHnjavao ato što sa pokaivao !es" ja ogu da aktualiuje jedan deo otcepljenog selfa da veruje da je javno pokaivanje !esa opasno' 2eLuti" isti proces oHe da se aokruHi na suprotan nain: iaću introjektovanu  sliku oevog kaHnjavanja !esa" dok će on verovatno projektovati  svoju plašljivost na ene' 7ako će oj strah od !esa !iti na jednoj strani ograde o kojoj sa ranije govorio" dok će od!acivanje straha od !esa !iti na drugoj strani' - situaciji koja oHe iavati oj !es" ako ograda nije previše visoka" ja ću iraiti i strah i !es' 7ako" da ne !ih pokao strah u svetu prea oso!i ili situaciji koja e je naljutila" !esni deo selfa će napasti uplašeni deo selfa" koji oHe odgovoriti pokušajia da uiri !esni deo" lovoljo ili slaganje sa uvredljivo proceno oevog introjekta' Ponovo" prietite da je ovaj odnos oguć sao ako je ograda niska dovoljno da dva dela ogu da IvideM jedan drugi' ?esto se drugi istorijski faktori ponavljaju u ovoj intrapersonalnoj interakciji: oevi strahovi od iraHavanja !esa ka nekoe njegovog urastaK ili deije aštitnike akcije da preusere oev !es na se!e pre nego da se on ispolji prea ajci ili prea nekoe ko !i ogao da odvede oca u atvor' Generalno" lanovi porodice teHe da postave svoje ograde na pri!liHno isto esto 0 iako se uo!iajeno adrHavaju na raliiti stranaa' Ponekad su ove interakcije potpuno ili deliino never!alne' 9aša tela su igraLena a retrofleksijuU 2nogi naši išići iaju IprotivnikeM išiće uparene sa njia" koji pokreću ruku ili nogu na suprotnu stranu' 2i oHeo da o!ilišeo išiće da idu napred i da se povuku istovreeno' Dijalog ieLu dva dela selfa onda oHe da poprii o!lik aktiviranja o!a seta išića istovreeno' - to oentu osećao teniju ' /vo oduia nogo energije" esto ostavljajući oso!u potpuno iscrpljeno'  .aHnost telesne tenije kao naka psiholoških teškoća je nešto što je prvi uoio  .ilhel Rajh Filhel Reich" koji je !io" što je naajno" jedan od prvih analitiara ;rica Perlsa' Rajh je govorio o oklopljeno telu " koje je ahtevalo da se tretira kro specifian rad na telu'

59

Geštalt terapija takoLe nudi rad na telu" ali je vaHno naglasiti potpuno raliitu perspektivu' 9ajpre" radije su u fokusu dva Fili više suprotstavljena ipulsa" nego  jedan centraliovan IoklopM' 8eLu ovih ipulsa" koji su u vlasništvu klijenta" tre!a ver!alno ili never!alno pokrenuti dijalog' Perls je kritikovao Rajhov pristup naglašavajući da taj koncept IoklopaM ohra!ruje od!acivanje procesa" tako da tenije u ivesno sislu !udu napadnute" ali vodi do ogućnosti da se od!rane pretvore u paranoju Fkako je Rajh i sa avršio' Drugo" ova vrsta tenine retrofleksije ne oHe !iti univeralna jer ljudi doHivljavaju raliite psihološke teškoće: u terinia koje sa koristio ranije" to oHe da se desi sao ako je ograda igraLena nisko" što ak oHe !iti viLeno kao nak koparativnog entalnog dravljaU .idećeo kasnije šta oHe da se desi ako je ograda viša' Geštalt pristup rada na telu oHe ukljuivati: .er!alni dijalog : postaviti dva antagoniovana sistea na dve stolice" dati i glas i dovoliti i eLuso!ni dijalog' Dijalog pokreta : 1retati se prvo na jedan nain" a ati na drugi' Preuveliavati jednu stranu i !eleHiti efekte interakcije' Preokrenuti pokret i a!eleHiti osećanja koja su poveana sa preokreto' /spoljavanje procesa : /!aranje ruku" udaranje jastuka" udaranje nogo" u podsećanje da je cilj da se poveća svesnost i da se integrišu osećanja i procesi" a ne da se IotarasioM osećanja' - Geštaltu" ništa ne se da !ude predet  IotarašavanjaM' Proces je u o!uhvatanju svega" a ne u od!acivanju' Sada Heli da nastavi sa nogo o!iljniji o!liko retrofleksije' #'

?initi se!i ono što va tre!a i sredine Drugi naiv a ovo je narcistina retrofleksija ' /vde je sredina ili nesigurno esto" tako da se ne usuLuje da riikuje da ostvaruje potre!e ivan se!e osi neophodnog iniua da ostane HivK ili je osiroašena" tako da nije dostupno ono što ja Heli' 7ako ja to se!i sa o!e!eLuje Fsa jedne strane otcepljenog dela delujući na se!e Fna drugi deo otcepljenog selfa' ;iiki" ako hrana nije dostupna" ja ću variti sa se!e' Psihološki" ogu da radi nešto slino' Setite se ita o lepo deaku 9arcisu koji je gledao u svoj odra u vodi i verovao da gleda u nekog drugog' /n nije ogao da se poeri od vode dok njegov drug ne nestaneK niti je to ogao kada je njegova savršena slika nestala u reškanju vode !og daška vetra' Pod koji uslovia će" u ostatku ovog ladalakog sveta" on ostati sa svoji raišljanjia kao jedini prijatelje3 9arcia je definisan Fpea DS2 8. kao preokupacija so!o" udruHena sa nedostatko epatije a druge" eocionalno hladnoćo i grandionošću' 2oHe !iti otvoren 0 neotkriveni genije F1enet .ilijasN1eneth illias: I2ogao !ih !iti vedaMK ili prikriven" sa !eso i osećaje nepravde sakrivene ia površne poninosti Fkao veoa ponini IJuraja @ipMN-riah @eep' Perls F%C&4 je identifikovao narcia sa retrofleksijo' -kaao je na to da je uo!iajena upotre!a Isaolju!aviM proašila

60

poentu' 9arcisi nisu sposo!ni da vole ni se!e" ni druge Fali esto siuliraju lju!av vrlo do!ro' Postoje nogi naini da se opišu uronici narcia: eLu najponatiji piscia su 1ern!erg F%C=>" 2asterson F%C4% i 1ohut F%C== i svi pripadaju raliiti pravcia analitike tradicije' 2eLuti" u Geštalt teoriji relacionog selfa iao naroito do!ar nain rauevanja selfa' Self nastaje u kontaktu sa: drugia" novino" u!uLenje" hranljivošću' (li šta ako ne postoji autentini drugi da iskusi kontakt" da oseti u!uLenje ili da se hrani3 Recio da su roditelji deteta !olesni" ili fiiki ili psihološki nedostupni detetu" ili toliko nesigurni da dete ne iraHava svoje potre!e roditeljia' 9agon a saoaktualiacijo Fsisao koji je dao Goldštajn: self postaje stvaran preko akcijeNkontakta" a !e noriranog sadrHaja" koji je I@uanistika psihologijaM dodala konceptu će esto !iti dovoljno snaHan da dete projektuje poHeljnog idealnog roditelja u nedostupnog roditelja' - cilju da podrHi ovu projekciju" dete ora da naui da deflektuje !ilo koji senorni podatak koji oHe !iti kontradiktoran ovoj slici: ovo ukljuuje najrealniji eotivni kontaktU 7ako dete ravija osećaj selfa asnovan na retrofleksiji" a ne na kontaktu' - ovo o!liku retrofleksije" ograda ora !iti dovoljno visoka da oogući da se iluija kontaktiranja nastavlja' /vo se postiHe projekcijo idealiovanog roditelja' ena je anjeviše kopletna neogućnost da se self diferencira od sredine' Granica kontakta sa sredino nije uspostavljena: pre je internaliovana' Draa se vodi ieLu ene i ene" esto sa takvi u!eLenje da je sredina uvuena da igra podrHavajuću ulogu' Dete u kontaktu sa stvarno ljudsko" anjeviše dostupno" oso!o ui da se nosi sa raoaranjia i vreena kada roditelj nije raueo šta dete Heli" ili nije !io pripreljen da se igra sa deteto usred noći" ili kada se desila neka o!ina neusklaLenost ieLu stvarnih oso!aK ali takvo raoaranje deteta" koje voli idealno projektovanu sliku" otvara !ranu do svesti o njegovo realno odustajanju od !esa i oaja" udruHeno sa osećaje da se raspada' 1ada to dete poraste" ova od!rana će se anifestovati kao neogućnost da pokaHe stvarnu toplinu" sa !ri senjivanje grandionosti Fsavršena oso!a i divne porodice i !es i osećaj neadekvatnosti Fkoji uvek iaivaju drugiU ako neko aista IproLeM eotivno' 8gledati prihvatljivo je vaHnije nego delovati oralnoK narcistian nije poudan jer je pre posvećen isfantairano idealu Fi uspostavljanju fantaije nego realnoj oso!i' +a!eleška o terapiji o!jektnih odnosa  +a one koji su ainteresovani a teoriju o!jektnih odnosa FoHda ćete Heleti da preskoite ovaj odeljak" vredna raatranja je 2astersonova F2asterson" %C4% ijava" koja ne proiilai jasno i te teorije" o toe kako ljudi iloHeni narcistino poreećaju linosti" koji nije nastao i si!ioe sa ajko" ogu !e o!ira na taj poreećaj da !udu prilino uspešni u interpersonalno kontekstu: 9aelo terapije o!jektnih odnosa kaHe da od!ra!eni ehania ega i ego funkcija sarevaju paralelno sa sarevanje selfa i o!jektne repreentacije' 1ontrovera nastaje kada tre!a o!jasniti da narcistiki poreećaj linosti igleda narušava to

61

naelo jer je veoa priitivna selfo!jektna repreentacija viLena kao naigled veliki kapacitet a ego funkcionisanje' Jedan od uspeha Geštalt teorije je taj da nudi teoretsko rauevanje kako se to dešava" sa predviLanjia da će doći do pogoršanja interpersonalnog funkcionisanja" što se uklapa sa opservacijo' Prvo" ne postoji pretpostavljena si!ioaK drugo" ne postoji ravojni adatak koji se ora ispuniti pre nego što pone druga faa 0 i oHeo kopenovati teškoće na jedno ravojno nivou" akcijaa na drugo' /vo je slino ekperientalno i teoretsko pristupu deijeg ravoja koji je ravio Danijel Stern FDaniel Stern" %C4>" o koje ću pisati kasnije' 7reće" Geštalt teorija predviLa da će ljudi iloHeni narcistino procesu pokaati nedostatak otvorenosti a iskustvo" koristiti projekciju u cilju donošenja odluke šta da idvoje kao figuru i iati teškoće sa novinaa i interpersonalni situacijaa' Rad sa narcistino retrofleksijo  7erapeutski rad sa narcistino retrofleksijo je kopletno raliit od rada sa retroflektujući ipulsia" kao što sa ranije o!jasnio' 9e postoji dovoljan kontakt sa sredino ili selfo da !i se pojavilo a!ivalentno ponašanje' 9arcisi nisu do!ri u a!ivalencijiU /va vrsta retrofleksije nije poveana sa telesno tenijo: oni su esto veoa fleksi!ilni i konistentni u tendenciji da se kreću ka IprihvatljivoM kalupu' - stvari" nogi narcistini su opsednuti fitneso i dravlje i teHnjo da iaju savršeno telo' 2ogu !iti u a!ludi sa svoji telo" pošto su njihove isli neodvojivo isprepletane sa njihovi osećanjia i pokušajia da kreiraju iluorni svet' 7ako je narcia povean sa anoreksijo" gde veruju da iaju višak kilograa iako se igladnjuju" ponekad do srti' Rad na telu ostavlja narcia potpuno netaknuti" iako narcistine oHe da privue ta vrsta terapije i esto ogu da !udu terapeuti Fi og iskustva koji rade sa telesni procesia' Draatine tehnike" kao što je rad sa dve stolice" neće iati nikakav uticaj: ograda je previsoka' Glavni faktor u radu sa narcistinia je da oni dugo ne vide realnost terapeuta' Da !i se to desilo tre!a da napuste svoj svet iluija koji su uspostavili u detinjstvu i da se suoe sa oaje i stido raatranja realnosti njihovog dosadašnjeg Hivota' 7erapet će pre" ako je oguće" !iti uvuen da podrHi klijentovu internu drau' 7erapeut ora da ostane dostupan i centriran" da ne Heli ništa od klijenta" da nudi" ali da ne insistira na kontaktu" svestan da ga narcistini klijent ne vidi i da su klijentove akcije" koje iaju potencijal da naljute i isfrustriraju terapeuta" userene na neutraliaciju figure koja preti da uništi njegov svet' Prati 2astersona F%C4% u interpretaciji ovog vraćanja klijentu' 1ada se klijent Festo nakon nekoliko godina i nogo pokušaja da uništi veu otvori a kontakt sa terapeuto" poinje da postavlja granicu kontakta na nogo prihvatljivije esto a interakciju sa spoljno sredino i poinje da dovoljava terapeutu da podrHi njegovo osećanje oaja i stida' 2nogi koentatori Fnaroito videti 5aša F5asch" %C=C su prietili da je ova vrsta narcia vrlo esta u našoj kulturi" i veoa je vaHno da psihoterapeuti !udu sposo!ni da naprave raliku ieLu klijenata koji su sposo!ni da naprave kontakt" akar i neurotini" i klijenata koji siuliraju kontakt' 9aHalost" takoLe je tano da ljudi kojia tre!a psihoterapija" oraju da ralikuju terapeuta koji pravi kontakt od narcistinog terapeuta koji sao do!ro siulira kontakt'

62

1/9;5-E98J( 8 8+/5(8J( +a druga dva prekida kontakta koje ću raatrati" potre!no je da se prisetio dve  egofunkcije   pooću kojih se self orijentiše u organiaNsredina polju: identifikacije  i alijenacije ' Sposo!nost od!acivanja Falijenacije oogućava da se na prvo estu igradi selfNdrugi granicaK a sposo!nost identifikacije oogućava interakciju i kontakt duH granice" tako da granica siultano spaja i odvaja' Postoje okolnosti u kojia se ljudi plaše i i!egavaju jednu ili drugu egofunkciju i sada ćeo to istraHiti' Postoji osnovna egistencijalna polarnost koja se ovde odigrava: polarnost IJa sa glavni u o Hivotu: ja sa era onoga što je ispravnoM protiv polarnosti IJa egistira sao kao ali deo većeg konteksta: vrednost i pravac og Hivota prvenstveno su odreLeni veći kontekstoM' - konfluenciji   se identifikuje sa ovi poslednji" u iolaciji   sa prethodni' 1asnije ću pisati o pro!leia uo!iajene konfluencije iNili iolacijeK ovde je vredno setiti se da je to uo!iajeno" nesvesno funkcionisanje Fgu!itak ego funkcije ili ogućnosti i!ora pro!le" a ne polarnost' 1orisno je takoLe vratiti se i na raniju diskusiju o spontanosti i uporediti je sa konfluencijo 0 Iići ni voduMK i sa autonoijo i uporediti je sa iolacijo 0 Ija sa glavniM' 1/9;5-E98J(  I/sećaš oja ulaM  FDHon DenverNJohn Denver - konfluenciji Fkoja oHe !iti prevedena kao Iajedniki tokM postoji sposo!nost da od!acivanje ostavi po strani: !ilo u odnosu na odreLene aspekte sredine ili u odnosu na celu sredinu' (li" dešava se nešto vaHno kada ja to radi uo!iajeno' 9ea ograde i od!acuje celu o!last Helja" odlunosti" autonoije i sao vrednovanja" što je sve !irno koncept agresije ' 8 ugla Geštalta ovaj terin se koristi kao vitalna potre!a jednog organia da funkcioniše u svetu: to su Fdoslovno i etaforino agriHaj i Hvakanje" koje so raatrali u introjekciji' 9apada sredinu u cilju da asiiluje deo sredine u se!e' 7a hrana postaje fiiki deo ene" to nanje postaje deo onoga što ja na" ta podloga je podloga na kojoj stoji' - konfluenciji" ne dovoljava se!i ovu agresiju i to projektuje u sredinu: oso!a ili posao ili siste verovanja koje asiiluje" u suštini e agresivno gutaju Fili spuštaju kro grlo u koje sa se!e gurnuo' 8stovreeno" ja retroflektuje oj ipuls od!acivanja i od!acuje svoje potre!e i interese' Drugaije reeno" ako ne dovoljava se!i od!acivanje" prekida proces pravljenja poadine" od nekih aspekata oje sredine' Sve ovo se oHe desiti na nogo raliitih nivoa' 2ogu da !ude savršeno srećan prihvatajući sve konvencije društva ili porodice i da nea Helju da se dovoljno

63

distancira da ih preispituje' - drugi okolnostia" !iću sposo!an da na šta !ira" a šta ne' 8ako neurotino" ja ogu hronino da od!ija sve ogućnosti od!acivanja' 9eurotina konfluencija oHe se posatrati kao aronjenost u oru nedifenciranih figura" u nedovoljno kontaktu sa so!o da !ude sposo!an da se orijentiše u odnosu na druge u oru' Ranije sa pisao o nainu na koji teHio da se poveHeo sa delo sredine na koju projektujeo vaHne aspekte se!e i ohra!rujeo je da deluje u skladu sa naši projekcijaa' 7ako" ako sa u konfluenciji sa neki i projektuje oju agresiju na njuNnjega" veaću se!e a tu oso!u i radiću naporno Fak agresivnoU na toe da ih ohra!ri da prihvate oje ogledanje u njia' 9pr" ponata je aka u koju ogu da upadnu psihoterapeuti i treneri kada pokupe klijentovu Helju da su sveogući i postupaju kao da iaju svu oć koju klijent isli da iaju' Raatrajući narcistinu retrofleksiju došli so do glavne koponente konfluencije i iolacije: nedostatka granice kontakta ieLu selfa i drugih' Još precinije" ne poveuje selfNdrugi granicu sa fiiko granico kontakta organia i sredine" koja !i i poogla da se orijentiše i odraste' Self koji napada ukljuuje Helje" perspektivu i pravila druge oso!eK IdrugiM protiv kojeg iraHavao našu agresiju" predstavlja jedan aspekt nas saih' 2orao da prietio da" dok radio ovo" i!egavao odnos sa drugia koji na ogu doneti nove" potencijalno astrašujuće" ogućnosti' Daću neke priere raliitih nivoa konfluencije: Par" u konfluenciji jedno sa drugi  /vde o!oje ljudi u vei deluju kao jedan entitet: tu postoji IiM" a ne Ija' I2iM volio i ne volio" IiM nao šta će svaka oso!a uraditi ili Heleti u odreLenoj situaciji' (ko astupao Geštalt i to relacioni" onda orao da raotrio o!e strane ovoga' +ahtev da na šta Heliš pre nego što te pita nai da ti odustaješ od ogućnosti da e inenadiš" da deluješ van svog karaktera i da uradiš nešto raliito u odnosu na oje prošlo iskustvo sa to!o' - cilju da se ovo desi" i orao da i!egneo svaku spoljnu setnju naše IiM" koja dolai i sredine' (ko Helio da uspostavio našu konfluenciju" ne postoji nešto kao Isigurno pojavljivanjeM: sigurnost je proivod ajednikog drHanja i rigidne granice protiv !ilo ega što oHe da se pojavi u sredini' Ponovo" ovo nije jednoserno: oja otivacija da traHi nekog predvidivog sa koji ću da se spoji" verovatno ukljuuje oju Helju da i!egne ono što je u olitveniku lepo navano: Iiaove i šanse ovog prolanog svetaM' 7ako" ja voli da gleda u proces konfluencije ieLu dvoje ljudi kao na: %' rastvorenu granicu ieLu ljudi #' nepropustljivu granicu ieLu para i sredine 6' svaka oso!a u paru cepa svoj selfproces" od!acujući spontanost i nepredvidivost kao opasne i destruktivne" i projektuje ih u sredinu' Dok traje konfluencija" nijedna oso!a ne Heli da ide na terapijuU /ni uoe narastajući pro!le ako jedna oso!a u paru odlui da ravije alo neavisniji HivotK ili ako se

64

ueša sredina: afera na odoru" hospitaliacija ili srt partnera' F?esta opservacija lekara je da ako jedan partner" i konfluentnog para" ure" esto nedugo poto ure i drugi' 1ada se kria u!ra ato što je jedan partner proširio vidike" par esto traHi terapiju parova" gde postoji snaHna iplikacija da pro!le leHi u partneru koji se poerio i konfluencije' /!oje su prilino spreni da veruju da je to takoU ?esto se javlja upadljiv nesklad ieLu para koji dolai na terapiju i terapeuta koji vrednuje individualia i vidi konfluenciju kao koncentrovanog Lavola' +aniljiva Fali ne od naroite pooći stvar koja se oHe dogoditi je da partnerkojijenarušioveu preLe i spontanosti koja je poela da se ravija u konfluenciju sa terapeutovi pogledo na svet' .aHno je da se u Geštalt terapiji afiriše vrednost egofunkcije 0 identifikacija FIja sa istiM i siultano nudi ogućnost slo!odnog i!ora raere alijenacije FIja sa raliitM" najući da će i!or !iti nov i astrašujuć i da će !iti lakše ivršiti alijenaciju ako klijent veH!a od!acujući terapeuta' Sadoaohistika konfluencija  /vde iao oso!u koja govori drugoj oso!i ili grupi ljudi Ija sa totalno tvoj: radi sa no šta HelišM' -loga druge oso!e ili grupe je da prihvati Hrtvu i sloHi se ili da ahteva od druge oso!e apsolutnu pokornost' 9jihova verija konfluencije je da oni takoLe Hele da !udu jedan entitet' 2aohista i sadista postaju jednako veani jedno a drugo' /vo oHe !iti veoa flagrantno: GospoLica 2artindejl F2artindale" !ivša upravnica škole ISt'BrideZs SchoolM a odrasle Hene koja se alagala a iriito kaHnjavanje u tradicionalni školaa a devojke" o!javila je Henski prirunik disciplinovanja: IDisciplina je osnovna ljudska potre!a kojoj se nogi ljudi vraćajuM" proklaovala je gospoLica 2artindejl FGardijanNGuardian" ,'#'C>" 7radicionalno" postoji uverenje da uH tre!a da koanduje Heni" a da je duHnost o!a roditelja da koanduju deci' - crkveno o!redu venanja" Hena se avetuje da će poštovati uškarca' 9aravno" šta se dešava kasnije u !raku oHe !itii nogo drugaije od onoga što je avetovano i u nogi !rakovia Hena ia jednak status u vei ili ak ulogu koandujućeg' 2eLuti" ostavljen je otvoren put uškarcu koji svoju uHevnost potvrLuje svaki put kada ida koandu i kada je poštovan od svoje suprugeK i Heni koja" projektujući svoju agresiju" vidi svoju Henstvenost u prepuštanju odgovornosti uHu koji će joj koandovati 0 i oHe preirati uškarca koji to ne radi' 1onfluencija sa poslo ili statuso  1onfluentne vee ne nastaju sao u !rakovia ili neveani parovia: ogu da se dogode u religijskoj postavci" radnoj" klupskoj i profesionalnoj poveanosti' +na da  je jedna od stvari u kojoj sa uHivao kada sa poeo da trenira aikido to što sa iao vree svake nedelje kada prepušta odgovornost neko drugo da e ui" gde se oja funkcija nije poštovala: to je !ilo oslo!aLanje od posla" gde ja stalno donosi odluke' 9aHalost" %= godina kasnije" sada provodi nogo vreena predajući aikidoU

65

/va vrsta konfluencije oHe !iti veoa uirujuća i drava' 2eLuti" kao i sa drugi prekidia kontakta" oHe postati nain Hivota' 2ogu definisati se!e kao konfluentnog sa poslo ili ulogo u Hivotu 0 IpoagaM ili IHrtvaM ili Iuspešan !inisenM 0 i igu!iti !ilo kakav osećaj se!e ivan te identifikacije' 2ogu se ak pocepati na !rojne raliite sistee identifikacije avisnihstanja" doinantno !ivajući otac kod kuće i poslušni funkcioner na posluK ili o!rnuto" odluni šef na poslu" a kod kuće neodluan i onaj koe govore šta tre!a da radi' /no od ega odustaje u ovi sisteia je oja sposo!nost da !ira ieLu spektra naina da u svakoj situaciji !ude ono što satra da tre!a da !ude' Perls F%C,C je video ovaj IsintetikiM" Ikao daM ili Iigranje ulogaM sloj" kao jedan od slojeva neurotinog procesa' Jedno kada se sakrijeo ia !enaajnog IklišeaM foralnog podravljanja" i i!egavao anksionost i!ora" igrajući na sigurno" ponatu ulogu' Perls F%C=4 govori o ovo sloju nogo poitivnije kada govori o setu raliitih pet slojeva: što je nogo !iliHe ravojnoj teoriji' Reći ću više o ovoj teoriji kasnije" a ovde ću citirati:  (li" shvatite da je" sve ono što ovo društvo jeste" i što radi" jedna  Ikao daM funkcija' 7o je igra" igra na koju je" naHalost" nogo ljudi osuLeno''' 2oHete videti da je Ikao daM funkcija već anje intenivna od stvarne funkcije' 9eke konfluencije saNadaptacije na naše partnere" posao ili društvenu postavku i kulturu su neophodne i poHeljne Fkao što sa govorio u raatranju transfera' Geštalt nudi perspektivu da !ude svestan naina na koji se adaptira" tako da ogu da odlui kada i koliko da se adaptira" i da ogu da shvati kada ogu da od!ije ogućnosti diferencijacije" što i je potre!no da se nosi sa odreLeno teškoćo u o sadašnje Hivotu' 8+/5(8J(  I2i so dve vrste" tišina i ja' 9aa tre!a šansa da govorio o stvariaM F(lan Parsons 1ada uo!iajeno ioluje se!e" ostavlja po strani oju ogućnost a identifikaciju  sa drugi ljudia i radije to projektuje u oju sredinu" što onda doHivljava kao njihovu Helju da e progutaju' Ja ću ograniiti oje kontakt funkcije Fojih pet ula i oju sposo!nost kounikacije i retroflektovaću oj ipuls a kontakt tako da pravi nogo više predvidiv i kontrolisan kontakt sa otcepljeni aspekto se!e' 7akoLe" ostaviću po strani oju 8D funkciju otvorenosti a potencijale oje situacije' 7ako od!acuje svoju sposo!nost da pravi figure identifikovanje sa aspektia i sredine' 8ako postoje slike preplavljivanja" esto je istina da je ono ega se seća i kontakta" strah od napuštanja' 8eLu oje projektovane slike da sa preplavljen i og straha od napuštanja" ja ću doHiveti svako !lisko poveivanje kao nešto što je ivan ojih ogućnosti' /pet" ja sa potopljen" ali sada u oru ojih sopstvenih

66

projekcija' Ja ogu" takoLe" retroflektovati oju energiju a agresivnost ili spontani kontakt u svet raišljanja i fantaije' 8ronino" pošto su projekcije o!ojene oji straho" sadrHaj ovih isfantairanih kontakata esto je nogo !olniji nego što će neposredna sredina ikada !iti' Delovanje u fantaiji" doHivljava se!e kao nogo sposo!nijeg da se orijentiše" ali ne i u odnosu na oje neposredno okruHenje' Spolja gledano" ja sa neko ko deluje udno" useren na se!e i verovatno neefikasan' - terapijskoj grupi" isli na one ljude ije su oi ili nefokusirane ili fokusirane na tepih' - isto vree" ovi ljudi esto veruju da oni vide grupu' 2eLuti" grupa koju oni vide je uglavno njihova projekcija' Još jedno" ispod ovoga je proces narcistine retrofleksije' - odsustvu odnosa sa sredino" ja uesto toga pravi veu sa oji narcistini odrao: drugi aspekto se!e' Daću ovo Ipseudo okruHenjuM arou ili straha od sveta" u ko sluaju ću delovati na nain koji oHeo navati paranoidniK ili arou ojih idealiovanih Helja od sveta i drugih ljudi" u ko sluaju ću se veati a ljude koje doHivljava kao ekstreno vredne truda" i oekivaću da e tretiraju kao ekstreno pose!nog' Slika koju vidi" a satra je korisno i opisno" je šuplja etalna sfera sa ispolirano reflektujućo unutrašnjošću' /so!a koja sedi u unutrašnjosti ove sfere nije u kontaktu sa ostatko sveta" ali je u stanju da u!edi se!e da je ono što vidi okolo spoljni svet" a ne njen odra' /va slika je" naravno" više nego pojednostavljena' 2alo ljudi ioluje se!e toliko radikalnoK većina ia neki osećaj a spoljni svet" iako je njihova snaHna tendencija da se fokusiraju na projekciju" a ne na realnost" naroito u situacijaa u kojia iaju eotivne reakcije' 2eLuti" da !iso videli kako slika prevailai realnost" sao tre!a da islio na proces koji se dešava kod ljudi IsaM poreećaje anoreksija nervoa" kod kojih će se prikaati ovaj narcistini proces' /ni su u stanju da u!ede se!e da su do!ro i da su srećni" iako se igladnjuju do srti' Svojstveno polju u Geštalt pristupu je da ukoliko se stalno i!egava sredina" krajnji in ovog i!egavanja je destruktivan i ogranieni selfK i suprotno" u uo!iajenoj konfluenciji" i!egavanje selfa ograniava sredinu' 2eLuti" neuo!iajene fore konfluencije i iolacije" opisane u Geštalt terapiji kao spontanost i autonoija" su vitalni aspekti naše ogućnosti da !udeo u odnosu i" apravo" naše ogućnosti da konfigurišeo se!e i sredinu'

EG/78+(2 Raotrićeo dve raliite situacije' Pije ašu vina dok piše ovo' ?aša je pored ene" a ukus oćnog
67

kognitivnu fau i fau akcije' .ea ieLu vina i ene je direktna' Druga situacija je !ila kada sa !io na poslovno sastanku' 8ao sa !rojne naine da kontaktira ljude i nije !ilo jednostavno doneti odluku koji ću nain oda!rati' 2oj inicijalni odgovor je da se povue u IinternuM aktivnost" neku vrstu ešavine fantaije i neigovorene ver!aliacije'
2ogu aeniti egotia a svesnost' .eruje da je ovo opasno u psihonalii" gde rauevanje oHe da ostane na ver!alno" ali ne i na IstoanoM nivou'  .eruje takoLe da je iplicitno" u neki diskusijaa o svesnosti u Geštalt literaturi" svesnost ueta kao ver!aliacija IsenacijeM' 1ako ja to raue" svaka selfijava tipa I/seća gladM" pre je veH!a egotia nego svesnost u Geštalt sislu' 7o je prekid kontakta u koje je svesnost o senaciji gladi apravo redukovana pošto sa  ja o!ratio paHnju na oju ver!aliaciju' Još jedno" in ver!aliacije ili egotiacija nije saa po se!i pro!leatina: ako ja tre!a da ivrši kopleksnu radnju u cilju u!laHavanja gladi Fostavi posao" ode u prodavnicu ili restoran" onda ora da pone na ovaj nain' 2eLuti" jedno kada poeša svesnost i egotia" neću

68

!iti sposo!an a spontanost" i prea Geštalt pristupu ogu da oekuje da takva  Iver!alnaM svesnost uguši spontanost' - konvencionalno opisu psihopatologije" ovaj nain delovanja" kada se radi uo!iajeno i !e svesnosti" oHe se videti kao  IshioidanoM odustajanje od odnosa i osećanja !og intelektualnih aktivnosti ili fantaija' #'

Ja ogu posatrati oju neigovorenu ver!aliaciju" išljenje i planiranje kao   Ideo eneM koji ove u' P@G govore o uu kao o Inei!eHnoj iluijiM iavanoj Hivoto u Ihroninoj opasnosti niskog nivoaM" tj' u sredini gde je svaka situacija sloHena" tako da" kada god introspektuje ja sa svestan ovih aktivnosti' Ja onda ceni ovu si!oliku ili aktivnost išljenja kao Hivot sa po se!i" koji vodi do neke vrste filoofskih Ipro!leaM kao vee ieLu isli i tela' - jednostavnije okruHenju" neće !iti osećaja a tekuće IisliM" nego sao potre!a da se isli ponekad'

6'

Daću egotiu arou !ilo kog nedovršenog posla da iskoplikuje situaciju' 9pr" ako ja oekuje kritiku i od!ijanje i sredine" i ato postaje uo!iajeno paHljiv u oji odnosia sa ljudia" oja saoprocena u o egotiu će verovatno postati saokritika i od!ijanje' /vo je oje iskustvo rada sa klijentia sa Iniski saopoudanjeM i ukauje na neadekvatnost terapeutskog pristupa koji naglašava  IpotvrLivanjeM ili Idavanje više poitivnih introjekataM' Poenta je" što ćeo videti kada !udeo gledali u rad sa egotio" da se klijentu o!e!edi ponovno otkrivanje ogućnosti Fi riik nogo jednostavnijeg i nogo direktnijeg odnosa sa sredino'  .redno je još jedno naglasiti da je centralno jegro Geštalta iskustvo na granici kontakta" a ne podešavanje IunutrašnjihM aktivnosti klijenta' Pretpostavka je" ako se klijent ponovo angaHuje na granici kontakta" da će se unutrašnje aktivnosti svakako proeniti'

Rad sa uo!iajeni egotio  1ao i svaki uo!iajeni prekid kontakta" rešenje a klijenta je da ponovo kontaktira sadaiovde iskustvo" poevši od iskustva u terapijsko kontekstu" da otkrije koje strahove donosi u pravljenje kontakta i koje su u ogućnosti ponuLene kreiranje kontakta na nov nain' 9a taj nain klijent oHe ponovo da odlui koje kontakte hoće da angaHuje" a koje Heli da i!egne' Još jedno" ne se da pretpostavlja da će klijent odah prihvatiti oju ponudu da napusti egotia" ak i ako to ukljuuje kontinuiranu saokritiku' Svako uo!iajeno ponašanje ia jedan ekološki   naaj a nain na koji neko Hivi Hivot i svako od!acivanje navike narušava tu ekologiju' Setio sa se jednog lanka o kolegaa koji su ragovarali sao na paui a pušenje" tako da je njihova vea narušena kada je jedan od njih prestao da puši' +ato je oj cilj da donese celu ekologiju u svesnost" tako da klijent oHe da odlui da li Heli da riikuje selid!u sa starih na nove naine delovanja sa ogućnostia i sa anksionostia' Satra da je koristan nain donošenja šireg polja u svesnost onoga ko je uo!iajeno egoistian" fokusiranje na jednostavne senorne svesnosti" ponekad

69

podrHane ohra!rivanje klijenta da pošalje poruku se!i' 1lijent tada oHe da istraHi kako raste anksionost kao reultat delovanja ivan o!rasca' 8!egava intelektualne diskusije" ukljuujući i pokušavanje da se raspravlja sa klijento !og veoa kritine saoprocene saoprocene'' /ne će se pojavljivati pojavljivati u svako sluaju kada se klijent !ude ponovo ponovo poveao poveao sa sredin sredino" o" do dovolj voljava avajući jući drugi drugi ljudi ljudiaa da !ude !ude prede predett njihove evaluacije" a i se!i da !ude autentino kritian prea drugia' Drugi prekidi kontakta  Postoje noge Fponekad vruće de!ate u Geštalt svetu o toe šta tre!a satrati osno osnovn vni i prek prekidi idia a konta kontakt kta' a' Ran Ranii pisc piscii pred predla laHu Hu nove nove Iprek Iprekid ideM eM"" dok dok drug drugii pokušavaju da ih redukuju ko!inovanje nekih Inogo !ainijihM" tj' onih koji se poinju kod P@G' 8 onoga što sa ranije pisao" te!alo !i da !ude prilino oigledno da ja ne vidi prekide kao odvojene" već da oni podrHavaju jedni druge na rane naine naine"" npr' npr' introje introjekcij kcijaa kritin kritinee slike slike o se!i se!i u egoti egotiu" u" projek projekcija cija agresi agresije je u konfluenciji' (ko je ovo sluaj" onda je teško prihvatiti stav da oni tendiraju da se pojave sao u specifini i raliiti situacijaa' Ja sa ato srećan da ukljui sledeće dodatke listi prekida kontakta !og njihove opisne oći i sa puno svešću o injenici da se oni takoLe ogu poveati sa ostali stavkaa na listi' DE;5E1S8J( /vo je terin koji su skovali Polster i Polster F%C=6 i to je o!lik" onoga što ja ove"  IiolacijaM' - defleksiji" ja gura sa strane ono što dolai ka eni" esto da prikrije nešto: odgovaranje na pitanje koje nije ni postavljeno ili pretvaranje da uje" ali ne sluša' 8li je to jedan tup kontakt" npr' seje se dok iraHava !es' Granica kontakta nije sao nepropustljiva" nego i prelakiranaU 1ao i kod iolacije" oso!a ne dovoljava se!i egofunkciju identifikacije' PR/;5E1S8J( /vaj terin je skovao 1roker Frocker" %C4%' 7o je kada neko radi neko drugo ono što hoće da neko drugi radi njeu" npr' agrli nekoga kada Heli da neko agrli ene" daje podršku kada ia potre!u da podrHi se!e' Satra da je ovo koristan ša!lon" i dodao sa na oj lager eksperienata jedno vraćanje strelice tako da klijent oHe da iskusi prianje onoga što daje' Glavni aspekt profleksije je projekcija potre!e" ali je i više od toga: vrsta introjekcije Fidentifikacija sa oso!e a kojo ene kako !ih adovoljio potre!u' - svako sluaju" ovo je dovoljno uo!iajena situacija Fnaroito eLu Ipoagaki profesijaaM da je vredno iati terin koji je onaava' DESE9+878+(8J(

70

/vaj terin terin je uveo Enrajt FEnright" FEnright" %C=$' - desenitiaciji desenitiaciji ja pose!no pose!no utrne od fii fiik kee sen senac acijijee i to je o!i o!ino no odgo odgovo vorr na sred sredin inu" u" koja koja je" je" ili ili koju koju ja tako tako doHivlj doH ivljava ava" " fiiki fiiki !olna' !olna' Suštin Suštinski" ski" to je veoa veoa vrsto" vrsto" konsta konstantn ntnoo fokusir fokusiranj anjee svesnosti daleko od senacija" koje dovoljava veoa ali osećaj selfa u odnosu na druge' Stoga o!ino ide u narcistinu retrofleksiju" naviknuta da o!e!eLuje osećaj self selfa" a" pone poneka kadd kro kro sao saopo povre vreLu Luju juće će pona ponaša šanj njee Fnpr Fnpr'' see seenj njee se!e se!e" " u cilju cilju o!e!eLivanja neke senacije i kao ritualno seenje !arijera ieLu ja i neja' -?E9JE PRE18D(9J( 1/97(17( 9eki klijenti" naroito oni koji se uo!iajeno sele i konfluencije u iolaciju" sve ili ništa" oraju da naue kako da koriste nogo sofisticiranije prekide kontakta' 9a prier" !e sposo!nosti projekcije" neoguće je !iti kreativan u svetu' Ja prvo ora da projektuje oju kreaciju u oju sredinu" da otkrije kako ona tao igleda i onda ogu da je ostvaruje" !e o!ira da li je to uetniki rad" graLevina" posao ili nešto drugo' 1ao drugi prier" oni koji reaguju ipulsivno iaće koristi od uenja ogućnosti da odloHe odgovor koristeći egotia" tako da je odgovor koji konano proivedu nogo veštiji i nogo više odgovara njihovi potre!aa i potre!aa situacije' /ni koji uvek pokušavaju i ponovo iišljaju toak ogu iati koristi koristi od introjektovanja introjektovanja šta šta su drugi dovoljno dovoljno dugo radili radili i tako sanaju sanaju šta da asiiluju" a šta da od!iju' 2ora da kaHe i ovo" a ene je jedna od radosti rada sa klijentia" koji nevešto prekidaju kontakt" na IpriitivnoM nivou Fnpr' narcistini i granini klijenti" udo sa koji oni gledaju njihov svet" skoro kao novoroLenad' Setio sa se juHnoaerikih šaana koji se pripreaju tako što su iolovani u pećini prvih %& godina" tako da nikada ne igu!e osećaj a udo prvog pogleda na elju i ljude'

Poglavlje , R(+./J DE7E7( 8 PS8@/P(7/5/G8J(

71

/vo /vo pogla poglavlj vljee istraH istraHuj ujee kako kako oHe oHeo o da inte integr griše išeo o teor teorijijuu rav ravoj ojaa dete deteta ta i psihop psihopato atolog logiju iju u realaci realacioni oni"" sadai sadaiovd ovde" e" Geštal Geštaltt pristup pristup'' /vo će nei!e nei!eHno Hno !iti !iti nogo više tehniko i spekulativno poglavlje od drugih' +(<7/ PR/-?(.(78 R(+./J DE7E7( 9a poetku" Perls je !io saradnik psihoanalitike teorije ravoja deteta' - stvari" njegov njegovoo prvo prvo pojavl pojavljiv jivanj anjee kao inovati inovativno vnogg teoret teoretiar iaraa je !ilo u njegovo njegovojj teoriji teoriji dentalnih faa  ravoja ravoja deteta Fu IEgo" IEgo" glad i agresijaM agresijaM'' /nda je Perls" Perls" kao guru sadaiovde pristupa u 8salenu FEsalen" od!acio sva ta Islonovska sranjaM i postalo je vaHno sao ono oigledno " terapeutski susret' 9ije postojala potre!a da se prouava ravoj deteta 0 sve to je već v eć ovde' 7ako" da li uopšte tre!a da se prouava ravoj deteta3 Da li je !aš sve doneto sada i ovde u terapijski odnos3 Prea o pristupu" trenutak vreena nije naajan sa  po se!i" već sao u kontekstu tekućeg vreena ' / ovoe sa pisao ranije kao o  Ivektoru svesnostiM' 9pr" ja sa sa klijentkinjo kli jentkinjo koja e ne gleda i igleda igl eda kao da se plaši od pravljenja kontakta' Da li je ona uplašena da ću je ja kao uškarac oHda napasti Fako je to sluaj" ašto dolai kod uškog terapeuta3 Da li se plaši da je neću  napasti"   napasti" tako da ona oHe !olno da se priseti sveta u koje Hivi i dosadašnjeg iskustva3 Da li je podseća na nekog pose!nog3 Da li je privlai i plaši se da i to pokaHe3 8li neka ko!inacija svega toga3 8sti dogaLaj oHe iati raliit sisao u raliiti kontekstia' 1/2(D8A 1/J8 SE 9E -15(P( D/BR/ Geštalt teorija je centralno relaciona  i procesna  teorija:   teorija: svi dogaLaji 0 ukljuujući i intrapsihike 0 do!ijaju naenje u relaciono Fpolje kontekstu i u procesu koji se kreće' 2nogo od ovih teorija ravoja deteta" sa ;rojdo na elu" su norativne ' I/vo !i tre!alo da se dogaLa u ti godinaa i da se !avi u to urastuM'  pretpostavljaju period FInoralni autiaM kada je dete van kontakta sa sredino i period FIsi!ioaM kada dete ne postoji kao odvojena oso!a od svoje ajke' 9a sreću" noga novija istraHivanja i teorije" naroito Danijel Stern F%C4>" ne vide procese ravoja !e!e i deteta na ovaj nain" već kao na jedan tekući proces koji ukljuuje nekoliko raliitih faa koji grade jedna drugu" ali nikada kopletno' stvari" 2argaret 2aler je uela ova istraHivanja i prešla sa njene do!roponate poicije na to da govori o inicijalnoj fai I!uLenjaM Fcitiran Stern" str'#6>'  (ko ueo u o!ir tri granice o kojia sa pisao ranije ForganiaNsredina" selfNdrugo i persona" oja ravojna istorija se pokauje na dve' Prvo" pokauje se na

72

ojoj fiikoj granici kontakta " ko sa ja kao fiiki organia u odnosu na oju sredinu: kako je oj dosadašnji Hivot doprineo o stanju dravlja i uskulature" fiiko okruHenje u koje se nalai" ljudi sa kojia sa u kontaktu" kao prijatelji ili neprijatelji" gde do!ija Fili ne do!ija hranu" lju!av" seks" utoište' Druga granica  je granica persone " ko ja isli da sa: oj osećaj se!e u svetu" sećanja i itovi koji e definišu' /vo" naravno" ukljuuje oje sadašnje rauevanje oje istorije i ravoja' 7reća granica" granica selfdrugi" nije istorijska" nego ona koju kreirao sadaiovde u sadašnje polju i ukljuuje i druge dve granice i njihove tipinosti u našoj istoriji' PER5S/.( PE7/S5/J9( 7E/R8J( R(+./J( ?udesno" Perls je predloHio svoju teoriju o ravoju" veoa slinu Sternovo više fano pristupu" ali oko 6$ godina ranijeU 2eLuti" ogu da naLe sao jednu referencu: kratki deo predavanja koje je Perls odrHao %C>=" što je i odštapano F%C=4' ?ini i se da je to verovatno !ila odskona daska na putu do do!ro ponatog seta od pet slojeva neuroe' 2eLuti" kasnije će postati prilino jasno" !liu je da postane karakteristina Geštalt ravojna perspektiva' /va teorija deli sa Sternovo perspektivo !rojne fae !ivanja i veivanja" koje se igraLuju redo" ali koje nikada nisu avršene" dok i perspektive 2alerove i drugih svaka faa poinje kada se avrši prethodna' - Perlsovoj teoriji" fae deluju eLuso!no i i se krećeo ieLu njih' )eli da ih potpuno predstavi jer nisu ponate i do!ro dopunjuju oj pristup' Sloj %: I(nialni selfM  /vo je sloj Ialog deteta" sao organskog !ića sa njegovi potre!aa" priitivni funkcijaa" ada esto veoa diferencirani funkcijaa i njihovi osećanjiaM FPerls" %C=4' - predavanju ništa više nije reeno o ovo sloju" ali i oHeo videti slinost sa IidoM u psihoanalii" Ipojavni selfoM Danijela Sterna i Iego stanje detetaM u 7ranskacionoj analii' Sternov rad F%C4> je pokaao koliko nogo potencijalne autonoije oHe da se pojavi u okviru ovog sloja" veoa rano u ravoju odojeta i koliko !ro poinje da se veuje a osećaj Icentralnog selfaM' 2eLuti" apatite da se ovaj sloj ne avršava foriranje sukcesivnih slojeva: i i dalje oHeo da delujeo i naših !ainih potre!a" Helja i osećanja 0 iako neki ljudi pokušavaju i su!ijaju ovo kao IinfantilnoM'

Sloj #: I(koondaM ili IdruštveniM sloj  /vde se Iigu!ljena priroda aenjuje pravilia i igraaM FPerls" %C=4' 2i uio da se usklaLujeo sa pravilia društva u koje Hivio' Perls je naglasio da i ulaHeo nogo anje energije u naše akcije ako igrao ulogu ili poštujeo pravila" nego kada naše akcije nastaju i jedne organiike IanialneM potre!e' /vde se ne slaHe sasvi sa Perlso: ne veruje da gu!io energiju ako uesto da igrao

73

igru po tuLi pravilia" kreirao našu  igru' IPrirodnoM je da igrao akoonda igre'  (li i se ini istiniti da kaHe da proveravanje aktivnosti u odnosu na sloHena porodina i društvena pravila oduia energiju susreta' /vde" ono o eu Perls govori" pokauje slinosti sa psihoanalitiki IsuperegoM ili  Iego stanje roditeljaM u 7ransakcionoj analii' /vog puta je vea sa Sterno nogo nejasnija" jer Stern ne posatra odoje u odnosu sa sveto' 2eLuti" ahtevi društva postoje" kao refleksija socijaliacije koju sprovode roditelji" na koje utiu i vrsta roLenja kakvu je odoje ialo" fiiki" senorni i eotivni kontakt koji su iali sa odojeto" o!rasci hranjenja i o!rasci kontakta sa širo ajednico Fukljuujući o!rasce stanovanja: jegrovita porodica" proširena porodica ili neki ranovrsniji ajedniki stil Hivota' Sve ovo onda deluje na to kako će se odoje odnositi prea svetu i prea se!i'
74

 I-ite vuk vaših sua i alate van njihovog konteksta i napravite ih spreni a novu organiacijuM FPerls" %C=4' Sirovi aterijali su pretvoreni u alate" uetnost i artefakte" koji se onda uvaju u gotovi o!licia' ?ekić je npr' napravljen od drveta i etala" i o!jekat koji se vidi je ekić" a ne etal i drvo' 7ako ekić ostaje ekić" i retka je oso!a koja !i !ila sposo!na da vidi drvo a potpalu ili etalni otira" kao dalju ogućnost iste aterije' /no što je FEdvard de Bono navao Ilateralno išljenjeM je u osnovi sposo!nost da stavio po strani odreLenu Io!jektiviacijuM i da vidio stvari kao !e!roj raliitih" ak kontradiktornih" perspektiva siultano' Slino" vukove uinio Io!jektiaM i kreirao rei i usklaLujeo ih" što odrHava njihov sisao naajni a nas' Sve ovo dovodi do toga da i naseljavao naš svet kopleksno kreirani o!jektia F;rejrN;reire ih je vao IkulturniM o!jektia" a ne sao sa jednostavni" oni koji prirodno nastaju' Deo geštalt kopleksnog o!jekta  je njegova upotre!a" njegovo naenje' Perls je predlagao svoji slušaocia da itaju .itgenštajna Fittgenstein da !i sanali više o ovoj tei' /va Io!jektiviacijaM takoLe leHi u osnovi onoga što Stern naiva Iintersu!jektivna poveanostM" gde i uponajeo druge ljude kao su!jektivitete sline naa" tako što o!jektiviujeo naše iskustvo ljudskih !ića i preponajeo ta iskustva u drugi ljudia' Sloj >: /rganiacija si!ola i alata  Sada i uio da odvedeo sloHenost još dalje i odeo ivan alata do ašina" ivan rei do jeika" ivan vukova do uikih fori" ivan trenutne ajednice do  IdruštvaM' - pristupu IselfuM koji raatra u ovoj knjii" oHeo videti o!jektiviaciju IselfaM i IdrugogM i iskustva kontaktiranja" i organiacije se!e u personu' 2i pretvarao naše si!ole u si!olini svet" iji konturaa dajeo naive' /vo je svet koji Stern naiva Iver!alna poveanostM' 1oegistencija slojeva  +a Perlsa F%C=4" ISuština drave oso!e je da postoji jedinstvo" integracija svih slojevaK a ne Hivot na jedno nivou''' integracijo svih pet slojeva postajeo istinski i" što nai da oHeo da otkrivao druge i svetM'  .iija" koja leHi u osnovi ovog odela" je da je svaki nivo u interakciji sa drugi i da  je" a kopletno ljudsko funkcionisanje" potre!no da svaki od njih !ude dostupan' terapiji" oHeo da istraHio ovu interakciju' 1oji nivo klijentovog iskustva je asnovan na iskljuivanju drugog nivoa3 1oje su iplikacije toga na klijentov Hivot i kontaktiranje3  I9/R2(598M 8 I9E9/R2(598M R(+./J

75

2it koji ide u norativne klinike teorije ravoja deteta je da pro!le koji se doHivljava kasnije u Hivotu nastaje !og neke greške u roditeljstvu' 7o nai da postoji neki savršeni odel roditeljstva koji garantuje optialno funkcionisanje" ak  oslo!oLeno pro!lea" kada dete postane odrastao ovek' Stvari su nogo koplikovanije od toga: usresreLenost na postianje savršenstva u odgajanju deteta oHe se uešati u spontano kontaktiranje ieLu roditelja i deteta i voditi do" ili poticati od" narcistinog procesa' /kruHiti decu sigurno sredino oHe voditi ka nedostatku Iuline udrostiM" što oHe prourokovati pro!lee u kasnije Hivotu' 2anje norativan nain posatranja vee ieLu roditeljstva i kasnijih teškoća je taj da će deca nei!eHno generaliovati rana iskustva i da će na osnovu toga donositi odluke o toe kakav je svet i u kakvoj će interakciji !iti sa sveto' Postojaće situacije u odraslo Hivotu gde takve odluke neće !iti prihvatljive ili korisne i ostaviće nekoga nevešti da se nosi sa oni što Hivot donosi' 2oHeo videti odreLene o!rasce u ovoe" od kojih neki ukljuuju nogo o!iljnije teškoće od drugih: anearivanje" fiiko i seksualno lostavljanje i kontinuirano do!ijanje duplih poruka od roditelja' Glavna poenta koju ja Heli da naglasi ovde je da su najo!iljnije teškoće prourokovane u situacijaa kada deca ue da desenitiuju  i deflektuju   u teški situacijaa Ftako da pronalae da je teško da prošire njihove granice" ako je to potre!no ili kada ne ue da desenitiuju  i deflektuju   uopšte Fnpr" kada !i tre!alo da !udu u stalno opreu !og roditeljskih !riga' 9i u jedno od ovih sluajeva" oni ne ue da kreiraju propustljivu   granicu" koji ogu da otvore ili atvore po Helji' -toište uo!iajeno naLu ili u iolaciji  ili u konfluenciji ' Reći ću više o svako od poenutih roditelja: +(9E2(R8.(9JE +anearivanje oHe !iti otvoreno ili prikriveno' (spekt na koji Heli da se fokusira ovde je da odoje u najranije do!u ia potre!u da vidi se!e kao viLeno  i odgovara na to na nain koje oHe da uskladi sa ti što u je pokaano' Stern F%C4> ovo ove IuklapanjeM' (ko je dete otvoreno aneareno" uglavno će !iti ignorisano" neće !iti viLeno i neće !iti odgovora na njegove nevolje' ( ako je dete aneareno prikriveno" roditelji će davati nakove kontakata" ali pošto je to svedeni kontakt dete neće do!iti iskustvo da je viLeno ili da je odgovorilo' 9eće !iti uklapanja koje dete oHe da iskoristi da stekne osećaj vrstine' Prikriveno anearivanje takoLe šalje detetu duple poruke Fvidi ispod anearivanja i prihvatanja' Druge fore anearivanja ogu !iti iraHene kro nedostatak hrane ili propuštanje davanja o!roka Fukljuuje i hranjenje !e!a na satK neadekvatno o!laenje" nepostojanje roditeljske figure u ragovoria kro koje !i se prevaišle stvari Fteškoće u školi" seks" itd'" preaposleni ili depresivni roditelji' +aneareno dete će ili pronaći kontakt a koji Hudi u neko drugo ili će" ako to nije dostupno" isfantairati druge da !i !io u vei sa njia" što su sve pro!lei

76

svojstveni Inarcistinoj retrofleksijiM o kojoj sa govorio ranije' Prieri koje sa viLao ukljuuju pronalaHenje neophodnog drugog u ogledalu" u lutki ili liku sa televiijkog prograa" koji se usvajaju kao IroditeljiM' D-P5E P/R-1E Bejtson FBateson i drugi"%C=# je slavno i kontroverno poveao ravoj šiofrenije sa dupli veivanje : 1ada roditelji daju detetu dve suprotne poruke" siultano" a u raliito aniru i   detetu nije dovoljeno da napravi etakoentar na siste Fnpr'  I9e priaj glupostiM ili da se povue' Be o!ira da li ovo jeste ili nije jedno  Io!jašnjenjeM šiofrenije" ove duple vee svakako se pojavljuju u porodinoj kounikaciji' Jedan prier Hene koja je !ila o!iljno lostavljana u detinjstvu: 2ajka se Halila da joj ćerka ne pokauje naklonost' Aerka joj je rekla da ne !i tre!alo da !ude inenaLena posle lostavljanja u detinjstvu' 2ajka je odgovorila Fa!rinuti tono glasa I7e stvari se nisu dogodile' Da jesu" ti !i !ila ludaM' 9aravno" i da se nisu dogodile" ona !i !ila luda' /vo je su!liinalna   poruka I7i si ludaM' 8 poruka u ajino tonu glasa IJa sa a!rinuta a te!eM' Dete nikada ne na gde je' Drugi Fi ovih dana est prier je prier deteta iji roditelj veruje da je pogrešno da se naljuti na dete'
@(/78?9/ 8 9E@(/78?9/ .(SP87(9JE /vo je distinkcija a koju satra da je korisna u terapiji " a naroito kada radio sa klijentia koji su !ili lostavljani' 1lijenti ije je iskustvo u detinjstvu !ilo haotino

77

vaspitanje" ili se ne poveuju ili se nekonistentno poveuju Fnpr' !ili su kaHnjavani nasuino i prilino neo!jašnjivo" uo!iajeno donose tu nepoveanost i haos u terapiju' /vo su klijenti iji je intuitivni odgovor esto Fself i drugo pre destruktivan nego koristan i koji ne naju raliku ieLu proveravanja terapeuta i prekidanja vee' /vi klijentia tre!a vrsta" konistenta i granica punog kontakta u terapijskoj postavci' 7u esto postoji opasnost od sloa i destruktivnog odigravanja Facting out u njihovi odnosia ivan terapije' +a nekoga ne oHe !iti od pooći da radi na pro!leia na terapiji i da ga istovreeno ostavi partner ili da !ude otpušten s posla Fili da avrši na psihijatrijsko odeljenju !og svog ponašanja u svetuU 8skustvo drugih klijenata je da je u detinjstvu postojala relativno jasna" konistentna granica" koju su postavili roditelji 0 ak i ako je prestroga i nasilna' /vi klijenti su na nogo naina lakši a rad i terapijski proces je nogo lakši nego kod haotinih klijenata' /ni su verovatno nogo sposo!niji da naprave do!re Fili u najanju ruku produktivne odluke a se!e na terapiji i sposo!ni su da adrHe svoje vee i poslove pokaujući ljutnju i nesigurnost na terapiji ili na drugi prihvatljivi estia' /vi klijenti dovoljavaju da i glava !ude na terapiji i da uo!iajeno do!ro koriste slo!odu Fa neko vree su se plašili toga' GE<7(57 7ER(P8J( 8 ;8+8?1/ 8 SE1S-(59/ +5/S7(.5J(9JE Geštalt terapija je veoa do!ro userena na rad sa ljudia koji iaju iskustvo lostavljanja' 2i iao koncept sposo!nosti odgovaranja " potpuno raliit od koncepta krivice " tako da i ni neao potre!u da upadneo u ta!or onih koji govore I7i si !io lostavljan" tvoj Hivot je uništenM ili I7o je tvoja greškaM' 2i iao sofisticiranu analiu ovdeisada" tako da niso usereni na otkrivanje trauatinih scena' Detaljnije ću govoriti o radu sa ljudia koji su lostavljani" tako da ću ilustrovati veoa konkretno kako Geštalt terapija vidi prošlost i sećanje u odnosu na sadašnjost' <7( JE +5/S7(.5J(9JE3  .eruje da je vaHno da rajasnio šta islio pod terino IlostavljanjeM' Preesto" to oHe postati o!eleHje u kulturi Hrtve ili štap do po!ede u !or!i sa roditeljia' Ja !ih radije reervisao terin a situacije gde se telo deteta koristi kao o!jekat da odrasli irai svoje ipulse" !e o!ira da li je to kro !es ili seksualnu agresiju' Suština lostavljanja je da dete nije tretirano kao drugo ljudsko !iće" već kao" što i govore klijenti" Ikoad esaM' Roditeljsko nasilje kao deo ljudske interakcije" kao što kaHnjavanje esto oHe da !ude" oHe a ne ora !iti oštećujuće" ali su deija iskustva potpuno raliita i navati ih sve lostavljajući uti vodu" apravo odvodi nas od astrašujuće prirode lostavljanja" kako ga ja definiše'

78

SP/S/B9/S7 /DG/.(R(9J(
79

nogo skrivenog !esa prea roditelju Festo ajci" ali to ogu !iti i uitelji i socijalni radnici" pose!no prea roditelju koji je inae voleo klijenta' 2nogo više se oekuje od roditelja koji voli" nego od roditelja koji direktno lostavlja' Sadaiovde pitanje oHe da !ude generalno oekivanje da klijent neće !iti podrHanK ili teškoća u pronalaHenju adovoljavajuće vee sa nepodrHavajući roditelje' +5/S7(.5J(9JE 8 7E5/ +a klijente koji su !ili fiiki ili seksualno lostavljani" telo je nogo osetljivo pitanje' Do!ro pravilo je I9e dodirujte klijenta jer oHete !iti osunjieni a lostavljanjeM' 1ako raste vaša senitivnost" oHda će !iti situacija u kojoj je u radu da dodirnete klijenta" ali !e svake sunje" 9E2/J7EU /vo je naroito   istina ako je klijentov odgovor na lostavljanje !io desenitiacija i ako su se te situacije ponavljale: /vi klijenti oekuju  da !udu dodirnuti i neće se ljutiti" ali na neki nain terapija prestaje da ia sisao' Glavni pro!le sa dodiro je taj da je to oćan jeik" i još" a raliite ljude" isti dodir oHe iati dva veoa raliita naenja' 2ora da pai na situacije u kojia  ja kaHe jednu stvar FI/vde sa sa to!oM" dok oj klijent to pria kao drugu FI/vde je neko drugi ko voli osećaj og tela' Bolje i je da radi šta on Heli" ili će e od!itiM' Do!ra veH!a" kada je klijent sprean" je da traHi od njih da gledaju delove tela i da  jednostavno ue da prihvate anksionost' /vo je postepena veH!a" koja kreće od gledanja dela koHe na ruci" do potpunog skidanja odeće Fkod kućeU i gledanja Fak i dodirivanja se!e' +5/S7(.5J(9JE 8 1/97R(7R(9S;ER  7erapeutov odgovor na lostavljanog klijenta oHe iati nogo o!lika: SadistikiNkaHnjavajući ipulsi " esto ohra!reni klijentovo veštino da pronaLu terapeutove psihološke sla!e take' Ranije sa govorio o projektivnoj identifikaciji " kada terapeut pokupi osećanja koja originalno pripadaju klijentu' 2oHete videti ove ipulse i kao foru projektivne identifikacije sa klijentovi potisnuti !eso i osveto' Preaštitniki ipulsi " kada se klijenti predstavljaju kao nedovoljno odgovorni a svoje Hivote' Postoji granica do koje ere terapeut oHe da preue odgovornost a klijentov Hivot ivan terapijske situacije" a gde je oguće" klijent ora da preue tu odgovornost' 7o je raliito od situacije u kojoj klijent tre!a da ui da prihvati podršku i pooć od druge oso!e' 1lijenti koji !i Heleli korist od ovoga pokauju se kao saostalni pre nego nesaostalni" i teHe da i!egnu !ilo kakvu pooć koju nudi'

80

Seksualne fantaije  2ogu da doHivi seksualne fantaije prea klijentia koji su !ili lostavljani' /ni ponekad deluju na vrlo avodljiv nain prea terapeutu ili drugi lanovia grupe' Jedno kada je vea ieLu terapeuta i klijenta dovoljno snaHna" terapeut oHe iati fantaije Fi fantaije kaHnjavanja" sa klauulo'''Mi neću te povrediti ili iati seksualnu veu sa to!oM' .redno je shvatiti da je klijent koji je !io lostavljan" o!ino sposo!an da kaHe nekoe da ga seksualno privlai" i to oHe !iti faktor u vei !e o!ira da li je to terapeut poenuo ili nije' Suoavanje sa kontratransfero  Potre!ne su dve veštine da se ne postane konfluentan sa jaki kontratransfero sa ovi klijentia: Svesnost  i prihvatanje ' 2ora da !ude svestan  ojih ipulsa" ak  ili pose!no sa onia koji su IfiniM' 2ora da !ude sprean da na ojoj terapiji ili superviiji pogleda u taj deo' 7akoLe" ora !iti sprean da prihvati   sve te ipulse' /vde postoji jedan eleent paralelnog procesa: (ko neko veruje da su takvi ipulsi u njia   naci da je ta oso!a loša ili neprihvatljiva" njihov est odgovor će !iti  IPa ako sa ja loš i neprihvatljiv" to je ono što loši ljudi rade" tako da je to ono što ću  ja nei!eHno uraditiM' /vo oHe !iti otvoreno ili prikriveno pooću splitinga" gde će to raditi Iloša oso!aM od koje se otcepio i odrekao' Bilo koje od ovih ponašanja oHe !iti klijentovo iskustvo sa lostavljajući roditelje' 9a isti nain" ja kao terapeut ora da !ude sprean da prihvati ceo dijapaon ipulsa" !ilo da su pleeniti ili nisu' S89DR/2 5()9/G SEA(9J( /vo je pokušaj da i Geštalt perspektive pogleda de!atu" koja privlai nogo paHnje u svetu psihoterapije" ali i u svetu ivan psihoterapije" na narastujuća pitanja o vrednosti i ogući opasnostia psihoterapije' Pitanje je: 1oliko je sećanje poudano3 1onkretno" ako se klijent" toko terapije" seća lostavljajućih scena i detinjstva" da li je to sećanje poudana predstava o toe šta se apravo dogodilo3 /vo je pose!no naajno u sluaju seksualnog lostavljanja deteta" pošto je" pre svega" takvo lostavljanje o!iljno krivino delo" sa potencijalo da lostavlja avrši u atvoruK drugo" navoLenje takvog lostavljanja gotovo uvek ia trauatian efekat na porodicu i ajednicu' Postoji nekoliko o!lasti gde će efekti terapije iati trenutne i dugorone efekte na klijente i one oko njih' Dakle" kljuni pro!lei su dvostruki: na jednoj strani" šta ako su sećanja netana i neko je pogrešno optuHen a o!iljan loin protiv deteta i greško pati atvoren ili iopštenK a na drugoj strani" šta ako lostavlja koristi avet laHnog sećanja da aštiti se!e i kod lostavljanog se ponovi iskustvo koje je već iao u detinjstvu" kada u nisu verovali3 7ri veoa raliita sistea ogu potencijalno da se sudare: terapeutski" porodini i akonski' - takvi situacijaa" uloga terapeuta direktno dolai pod intenivni nador' /dakle slika lostavljanja dolai originalno: od terapeuta ili klijenta3 Da li postoje situacije u

81

kojia terapeut pretpostavlja da se dogodilo lostavljanje kako !i o!jasnio šta klijent radi3 Da li odreLena ponašanja ogu !iti o!jašnjena sao istorijo lostavljanja3 8  još šire pitanje: Da li je sećanje i proHivljavanje iskustva lostavljanja u korelaciji sa isceljenje klijenta3 7ako" od našeg prvog pitanja o poudanosti sećanja dolaio do velikog !roja veoa o!iljnih pitanja" ukljuujući i pitanje da li je psihoterapija !olna" saa po se!i'
82

ia potisnuto sećanje' /va pretpostavka onda oHe da utie na !uduće akcije terapeuta i kod klijenta oHe podrHati foriranje laHnog sećanja na lostavljanje' 8 to se dešava ak i ako je klijentkinja !ila lostavljanaU Jedan od potencijalnih pro!lea !ilo koje interpretacije je taj da ona oHe !iti suštinski tana" ali i dalje je to klijentkinjin introjekt" koji je odvaja od njenog sopstvenog iskustva' Da !udeo još konkretniji" klijentkinja oHe iati iskustvo lostavljanja" a koje terapeut pretpostavlja da dolai od njenog oca' 2eLuti" lostavljanje je apravo vršio neko drugi: ujak" !ej!isiter" !rat" itd' 7erapeut oHe da ohra!ri klijentkinju da ravije viualno sećanje' 7akva sećanja se rekonstruišu svaki put kada se priovu' Ponekad je neoguće postići ni viuelno sećanje na lostavljanje: kada je u so!i !ilo rano" kada je dete drHalo oi atvorene ili kada su oi !ile pokrivene ili kada je lice !ilo okrenuto dole Frecio u analno lostavljanju' Sećanja ogu !iti u fiiki senacijaa ili eocijaa" više nego u viuelni' 8pak" klijentkinja priiva slike u situacijaa kada takve slike verovatno nisu direktno sećanje' ( ponekad ove slike predstavljaju tane inforacije' Jedan ovek je posle terapije suoio oca sa optuH!o a lostavljanje u detinjstvu: /tac je odah prinao da je to uradio' 2eLuti" vaHno je iati na uu da sećanja koja su IotkrivenaM pod hipnoo ili sugestijo" ogu !iti Hivlja i verovatno netanija od sećanja otkrivenih !e sugestije' Druga situacija gde oso!a oHe da ravije laHno sećanje je kada jedan roditelj redefiniše akcije drugog roditelja kao neprijateljske gestove' 9pr" ako je otac fiiki neHan prea ćerki" ajka" koja je u svaLi sa oce ili lju!oorna na njegov odnos sa ćerko" oHe reći ćerki da postoji nešto IpervernoM u njihovo kontaktu' (ko u roditeljsko suko!u" ćerka aue ajinu stranu" oHe se sloHiti sa ti da ju je otac lostavljao' (ko u se suprotstavi sa optuH!aa a lostavljanje" ona će se akljuati a odnos sa nji i !lokiraće se!e u toe da !ude sposo!na da vidi raliku ieLu fiike neHnosti i napadaU Da li je Isindro laHnog sećanjaM aska ia koje se lostavljai ogu sakriti3  8 opet je odgovor: 9aravnoU Bilo !i neverovatno da se ljudi koji su lostavljali svoju decu ne kriju ia !anera IlaHno sećanjeM" ak je utvrLeno da je jedan od osnivaa  I(erikog udruHenja laHnog sećanjaM !io ukljuen u deiju pornografiju' 1ada govorio o toe na koji nain laHna sećanja ogu !iti proivedena na terapiji" ne kaHe da su sva sećanja na lostavljanje Fak ni najveći deo laHna" ili da ne !i !ila produktivna na sudu' Pro!le odnosa sećanja i injenica" generalno je pravni pro!le" koji se uo!iajeno reši na rauno prihvatljiv nain' /no što hoću da kaHe  je da terapeuti" u najanju ruku" oraju nogo više da !rinu o odgovornosti kada interpretiraju u sluaju seksualnog lostavljanja jer postoji potencijal da se napravi istinska !rka u Hivotia klijenta i njegove porodice i da se ojaaju ruke onih koji !i iali koristi od verovanja da je sve to laHno sećanje' Da li je neophodno a klijenta da se seća3  Još jedan doprinos Geštalt pravi tie što naglašava usresre0enost na sada*njost  i teoriju polja' /si u sluaju da je reultat trajna fiika povreda" ne postoji direktna

83

vea ieLu onoga što se dogodilo u detinjstvu i kako je neko sada'
84

Da se kao centralna uia sadašnja linost klijenta i njene potre!e" a ne da a centralne uiaju dogaLaji i prošlosti" ada su trauatini' Da ne pretpostavlja da  je sećanje na lostavljanje u detinjstvu do!ro i isceljujuće sao po se!i' Da !ude svestan okolnosti u kojia se klijent ne seća ili se pretvara da se seća lostavljanja: skrono testiranje realnosti" tako da ne oHe da kaHe raliku ieLu fantaije i realnostiK da postigne sopstveni ciljK da ugodi neko drugo" ukljuujući i terapeutaK ato što oHe iati snaHnu oć o!jašnjavanja i tako nerauljive aspekte svog Hivota ini rauljivi' Da ne insistira na viualiaciji sećanja koja verovatno ne postoje' Da veruje i podrHava klijenta unutar navedenih granica i da ne daje klijentu anje ili više vere ili podrške !og terapeutovog kontratransfernog odgovora na odreLeno iskustvo kao što je lostavljanje deteta' 9a klijenta ne !i tre!alo da se podsvesno" poitivno ili negativno utie da pojaano pria o odreLenoj tei' Da !ude svestan raliitih ahteva terapeutskih i akonskih procesa" kao i porodine dinaike' Da ne pretpostavlja da !i isposvest pred sudovia ili lanovia porodice !ila isceljujući in' 7akve odluke donose ogrone riike koji neće pasti na terapeuta" nego na klijenta" i !og toga ih klijent ora saostalno doneti' Da ne !ude anesen eotivni arguentia a ili protiv realnosti sećanja seksualnog lostavljanja deteta' Svaki klijent je raliit i ne postoje generalni arguenti koji pokrivaju ove ralike' - sledeće poglavlju" pogledaću u to kako se ovaj Geštalt pristup selfu i ravoju deteta odnosi na rad sa Iporeećajia selfaM'

Poglavlje = P/RE2EA(J8 SE5;(

85

Poinje ovaj odeljak sa jedni ivodo i klijentovog pisa upućenog eni Fkoristi ga u klijentovu dovolu" a koju sa u nogo ahvalan' Dodao sa kuriv da ilustruje proces o koje ću govoriti više u ovo poglavlju: self postaje nogo sta!ilniji kro odnos sa teraputo" vodi ka saoprihvatanju" ak i u krhkosti' X Svaki osećaj poveanostiNainteresovanostiNukljuenosti Y Heli da vrišti Piter" Prvo" Heli da ti se ahvali što veruješ u ene 0 kada ja nalai da i je teško da  veruje u se!e" i što e prihvataš onakvi kakav sa' Dva dana kasnije 2isli da sa iao neki višak energije spolja posle ragovora sa to!o u ponedeljak' 2ogao sa da prihvati oj osećaj stanja sna kada sa sa ljudia" i !io sa inenaLen svojo ukljuenošću' /sećao sa se tako ranjivo" kao da nisa iao koHu i osećao sa da se trese i da su i noge sla!e i da ia ogranienu sposo!nost išljenja 0 ali ogao sa da prihvati sve te proene" raliitog !ića' 9e isli da po!egne od !ilo koga drugog ili da poredi se!e' (li iao sa neke veoa duge" kontinuirane i naienine periode noćnih ora u nekoliko poslednjih godina 0 sa neverovatni" a ene" osećanjia nepostojanja i neogućnosti da kounicira" i da na" gde sa' ?ini i se da se" oHda" sve više navikava na osećanja 0 oHda3 9e na kako da se oseća stvarni sao u trenutku i ranije kada sa se gledao u ogledalo nisa ogao da vidi se!e uopšte' 2oje lice i telo igledaju kao stranac !e unutrašnjosti' Se li da ti ita !ilo šta od ovoga" Piter3 2ogu li da se nosi sa ovo otvorenošću3 2ora da uradi nešto ato što ne ogu ak ni deliino da !ude opušten u trenutku 0 tako sa uoran  od drHanja svega u se!i" od !ivanja na ekanju '  .aHno i je da ti pria o eni' - ponedeljak sa islio Ida je u reduM da se kreće ka IsvetluM 0 nije u redu da se adrHava na osećaju neoći i igu!ljenosti' Pokušao sa da ide ka IsvetluM" što je !ilo lepo i do!ro da e vodi okolo" posle  toga sa osećao da ne ora da se kreće uopšte' 2ora da prihvati se!e  takvog kakav sa' 9ešto od oje ukoenosti i distanciranosti je u vei sa ti da ne ide dalje" da se ukljui" dok ne prina i prihvati oj !olni self 0 dok ne prihvati da sa patio i

86

da pati i da sa uplašen od toga što sa Hiv' 9ešto od oje ukoenosti drHi e na odstojanju od sklonosti da poludi i vrišti i IodlepiM' /seća kao da se oje unutrašnje telo gri i drHi e još uvek u strahu od  raspadanja" u ale koade i da sa !olestan i da se oseća veoa !olesni i sla!i' 7ako Heli da vrišti' (li e oje telo toliko !oli na oente' -nutra su !olna pro!ava i ukoenost nogu" kolena" vrata" usta' /seća kao da prestaje da diše' /seća da je deo og okruHenja" ini se" igu!ljen auvek' 7ako sa rigidan' Boli e toliko nogo' F( glas i govori da sa tako se!ian i veoa srećan' 8 Heli da vrišti i da vrišti i da vrišti' Danas sa osećao kao da ogu da prihvati oja ogranienja Fi ukoenost što  raue kao da sa nekako povean sa svoji straho' /seća kao da drHi saog se!e na okupu i da i to oduia svu energiju' X GE<7(57 /R8JE97(8J( /rijentacija Geštalt terapije je relaciona ' 2i ne gledao priarno ni unutra 0 na nagone" introspekciju" saosvest 0 ni spolja 0 ka stiulusia koji IurokujuM odgovor" sociologiju" ahteve sredine IkreirajućiM nas na odreLeni nain' /no što istraHujeo je proces oso!e koja je u vei sa sredino na !ai organiikih pore!a" ahteva i sredine i naših i!ora i interesa' 8 u to procesu" self   je aktualiovan' Self  nije viLen kao stvar" nego kao kreacija polarnosti u odnosu sa drugi ' 9i jedan koncept nea naenja osi u relaciji sa svojo polarnošću' Dakle ovaj proces kontaktiranja i odnosa na !ai potre!a i interesa jeste  self' S.E 9E-R/+E 8 PS8@/+E S- P/RE2EA(J8 SE5;( 9a ovoj osnovi" oHeo videti sve poreećaje ovog !ainog procesa kontaktiranja kao poreećaje selfa' 9eki o!lici odnosa ieLu organia i sredine se i!egavaju" vode ka toe da potre!e !udu neadovoljene" interesi !ivaju potisnuti" a slo!odan i Hivi tok eLuraene ieLu organia i sredine !iva prekinut' /vo je osnova onoga što P@G ovu Iautononi kriterijuiM dravlja: 1ada je figura tupa" konfuna" neprijatna" oskudeva u energiji FIsla! geštaltM" oHeo !iti sigurni da postoji nedostatak kontakta" da je nešto u sredini !lokirano" da neka vitalna organska potre!a nije iraHenaK da oso!a nije Isva prisutnaM" tj' da

87

celo njeno polje ne oHe da joj pruHi svoju pooć i resurse da kopletira figuru FP@G' 7akoLe na ovoj osnovi" i govorio o selfu koje je svojstvena krhkost' Dakle" pre nego što traHio kako self ravojno postaje fragilan" tre!alo !i da istraHio naine na koje sta!iliujeo self i teškoće koje oHeo da susretneo' 7ri o!lika self procesa koje Heli pose!no da gleda su id " ego i persona ' Svaki od njih doprinosi na svoj nain i dravo funkcionisanju i odreLeni tipovia nedravog funkcionisanja' 8D /vo je definisano kao deo procesa kontaktiranja gde je sve potencijalno' 9išta odreLeno ne adrHava oj interes" nea odreLenih potre!a i otvoren sa a noštvo pontencijalnih kontakata' - pogledu figurepoadine" oje iskustvo je da se i poadine !reenite ogućnostia pojavljuju prolane figure' Pose!no sa otvoren a telesnu svesnost i a neoekivano i oje sredine" ali se a sada ne identifikuje ni sa jedni od ovoga'  (ko ne dovoli ovu fau procesa kontaktiranja" !iće neoguće da preLe na identifikaciju potre!a i interesa i da pronaLe resurse u sredini posredstvo kojih ove potre!e i interese ogu da sretne' 9a ekstreno nivou" poreećaji ida su psihotini " Iuništenje nekih datosti iskustvaM FP@G' /vde Heli da se fokusira na dva aspekta i!egavanja id fae kontaktiranja' Prva je da je glavna svrha ovog i!egavanja kontrola neivesnosti i spontanosti   0 krhkosti" ako hoćete' (ko pone proces kontaktiranja na !ai foriranih predrasuda pre nego što uroni i vidi šta je tao" ogu do!iti osećaj da sa ukrotio svet i napraviti produHetak sopstvenih fantaija i ideja' Drugi aspekt ia suprotan efekat' (ko je oja sredina osiroašena" ako nedostaju ogućnosti koje se podudaraju sa oji fiiki i eotivni potre!aa" ja ogu iisliti oj svet i fantaije" koji ogu da koristi da e nahrani' 9epsihotine fore poreećaja ida su shioidni  i narcistini   poreećaji linosti' shioidno procesu" otvorenost a iskustvo" koje od!acuje kao previše ankciono iaivanje" aenjuje kognitivi relacijaa sa ver!alni ili si!olini sveto' narcistino procesu" doHivljava sredinu kao previše opasnu ili osiroašenu a kontakt' +!og toga cepa se!e i retroflektivno doHivljava self u kontaktu sa otcepljeni delo" pre nego sa sredino' /vde ću staviti i opsesivnokopulsivni poreećaj F/1PN/D' 7u je egistencijalna strepnja od odnosa u!laHena neko aktivnošću Fnpr' pranje ruku" išćenje" i!egavanje kondoa ija je glavna funkcija da !ude više kontrolišuća nego otvorena a iskustvo u id procesu' 9alai da je  IosećajM kod klijenata sa /1P veoa slian i esto udruHen sa IosećajeM narcistinog ili shioidnog procesa'

88

R(D S( 8D P/RE2EA(J82( Gledajući u ove poreećaje na ovaj nain" ini i se da tre!a da usledi ItretanM u koje tre!a povati klijenta da se ponovo otvori a kontakt: telesna svesnost" senorna svesnost" jednostavni ljudski susret i i!egavanje odigravanja neke sloHenije agende" pre nego što se postigne kontakt' 9aHalost" strahovi koji prate ovaj i!or naina Hivota nae da je" a postianje ovakve otvorenosti" potre!no dosta vreena' Svaki pokušaj terapeuta Fili klijenta u pokušaju da !ude Ido!ar klijentM da u!ra proces reultiraće da klijent deluje na nogo raliitih 0 ali destruktivnih 0 naina: napustiće terapijuK Haliće se i ući će u proces cepanjaK ili će destruktivno odigravati" !ilo prea se!i ili prea drugia" npr' ulaeći u štetnu veu" prestaće da jede" praće ruke dok ne prokrvare" odaće se alkoholiu' 2oja slika je da stoji !liu klijenta Fali ne previše !liu" da ih poove u kontakt tako što će da drHe oju ruku" a da ne prilaio !liHe' 1lijent tada !ira da atvori distancu ieLu nas' 9pr' DHeni sedi kao što o!ino sedi" spuštenih oiju" pravi vrlo ale pokrete i ne govori' P: DH: P: DH: P:

Da li ste spreni da e pogledate a trenutak" a onda sklonite pogled3 Fpodigne pogled i trgne se -plaši se kada gleda u vas' 8a li nešto što vidite u eni" a što vas plaši3 8gledate kao da ste ljuti na ene' 9ea svesnost o toe da se oseća ljuto'
9E-R/+ENG-B87(1 ;-918JE EG( Ego je aktivni proces pokreta ka neki aspektia sredine FIidentifikacijaM i od drugih aspekata FIalijenacijaM: to je foriranje figure i poadine u sluH!i kontaktiranja sredine na hranljiv nain' 8 nadoći poadine u id procesu" sa tranitorni figuraa

89

koje nastaju i povlae se u poadinu" ja sada ogu da se identifikuje i da se poeri ka FIagresivnoM ka odreLenoj potre!i ili interesu i prea odreLeno aspektu sredine koji i je aniljiv ili koji adovoljava oju potre!u' I8dentifikacijuM i  IalijenacijuM oveo Iego funkcijaaM'  (ko se oseća dovoljno uplašeno od potencijalnih posledica ove agresije i prethodnog iskustva" ja neću !iti sprean da forira hranljivu granicu kontakta sa sredino' 1onkretno" !iće i teško da se identifikuje sa drugi ljudia ili da se o!aveHe na sta!ilnu veuK takoLe ću pronaći da je teško da od!aci ili da avrši veu sa naklonošću ili da pregovara a proene u vei' /nda ću ili vrsto drHati ili i!egavati druge ljude ili ću 0 u sluaju graninog poreećaja linosti 0 podeliti proces i naienino se kretati ieLu ova dva' 2oje rauevanje ravojne etiologije graninog poreećaja linosti prati pristup DHejsa 2astersona F%C4%' 9jegova šea je: SeparacijaN8ndividuacija [ depresija [ od!rana 7o je situacija kada osnovnu potre!u deteta da irai svoju individualnost Fkro ego funkciju roditelj prekida svojo Heljo da drHi dete u se!e" iNili dete iskusi !es i od!ijanje roditelja ato što se udaljilo' 1onflikt i oaj koje dete oseća u ti situacijaa je preplavljujući" toliko da se protiv toga !rani cepanje na prijeivog FInagraLujućegM roditelja i linost deteta koje ia potre!u a konfluencijo i na od!ijajućeg FIpovlaećegM roditelja i linost deteta" koje od!ija i koje je ljuto' Pa tako" kada je granini klijent u jedno od ovih stanja" on !lokira svesnost o ogućnosti drugog' Ponovo" uiajući u o!ir ovo rauevanje" vaHni faktori u radu sa klijentia koji su odustali od ego funkcionisanja su kontak t i i!or ' 9aroito je vaHno da se odvoje eocije i i!or" pošto je u odsustvu i!ora" najjednostavniji nain da se odlui šta da se radi je da se postane konfluentan sa jedno od eocija: (ko to oseća" onda to i radi' Ja satra da i neao i!or ili odgovornost a naše eocije: one su naš sirov energetski odgovor na našu sredinu' 9aš i!or i naša sposo!nost odgovaranja  je u toe kako i delujeo" šta god da osećao' 7o je est osećaj pravog oslo!aLanja kod ljudi gde je porodini introjekt da je osećati i raditi isto' /vi klijenti su nogo snaHniji od klijenata sa poreećajia ida" jer njia ogu aktivno da ponudi odnos i da postavi granice a odigravanje" koje !i oglo da uništi našu veu' Sa granini klijentia" ja ogu da deluje i kao uvar polariteta svesnosti' 7ako" kada e klijent vidi kao od!ijajućeg i ljutog" podseti ga da oHeo da !udeo i !liski i o!rnuto' /no što je veoa opasno   je da jednostavno reflektujeo klijentovo iskustvo" naroito ako je na od!ijajuće polu i ljut" pošto klijent nea perspektivu da oHe da i!egne sopstveno iskliavanje ka jai !esa i !ola koje oHe da vodi do saou!istva" ili da ga odvede do toga da napusti terapiju" veu" posao" stan itd' Druga vaHna stvar koju tre!a apatiti je da se klijent esto ne oseća !olje !og napretka u naše ajedniko radu: on oseća depresijuNoajNHaljenje !og toga što  je prestao da i!egava ego funkcije' 7o je IastojM ili IiploijaM koju je Perls F%C,C

90

o!jasnio u petoslojno odelu neuroa' 1lijentu je potre!na velika podrška toko ove fae' ;-918J( PERS/9E /vo je ver!aliacija sisla Iko sa jaM" Ikako se ponašaM' Poitivno daje nogo više osećaja a kontinuitet selfa i spreava nas da ponovo iišljao toak svaki put kada nešto radio' 9egativno" svako korišćenje persone uesto ega pri !iranju ukljuuje gu!itak i!ora'  (ko donosio nogo odluka na osnovu persone" pute naših introjekata ili Helje a savršenstvo" !iće nogo situacija gde će !iti jako teško da se ponašao korisno: !ićeo ogranieni na naš nain delovanja i pravljenja relacija' 2i so u Isloju igranja ulogaM FPerls" %C,C ili u IakoondaM sloju FPerls" %C=4: rigidno identifikovani sa odreLeno sliko o se!i' 7erapeut oHe da odgovori tako što će proivoditi eksperientalne situacije gde uloga ne radi" da !i o!e!edio sigurno okruHenje gde klijent oHe da eksperientiše sa novi nainia ponašanja i tako proširi svoje ogućnosti' S78D Stid je prinanje da je oje sopstvo uneireno ato što je odvojeno od ojih potre!a !og straha' +a ene su stid i" njegova anje oćna roLaka" sraota eocije poveane sa ilasko i ogranienog neurotinog selfa i ulasko u self koji  je nogo spreniji da kontaktira i vrši i!ore" ali se doHivljavaju i kao esta gde je nogo opasno I!iti jaM' Svestan sa da ia nogo raišljanja u Geštalt svetu na teu stida Fo!iljne tekstove videti npr' u Britansko Geštalt )urnaluNBritish Gestalt Journal" idanje &" !r'#' /vde sa više ainteresovan da pogleda u sastav doHivljaja stida kod klijenta koji ia ta iskustva" nego u akcije sredine koja !i verovatno nataloHila stid" jer su klijent" njegovo iskustvo i njegova strana interakcije apravo prisutni na terapiji Fvideti ispod kada terapeut  ili lan grupe  iaove stid' 1ao i drugde" i ovde uia kao centralno u Geštalt terapiji to da ne postoji partner u interakciji koji nea odgovornost" da nea Inevinih HrtavaM' - stvari" veruje da ako satrate da  je neko takav" onda ste u dosluhu sa proceso neoći' 7eoretski" ja raue stid kao retrofleksiju od refleksa gaLenja' Perls F%C&= je diskutovao o IgaLenjuM u knjii IEgo" glad i agresijaM: GaLenje nai neprihvatanje" eotivno i organsko od!ijanje hrane" gde hrana oHe stvarno !iti u stoaku ili grlu" ili sao aišljena   da je tao'''' /va vrsta otpora

91

pripada klasi uništenja''' Dodatni otpor" otpor protiv otpora " je od pose!nog naaja: otpor gaLenju' 7ako" ako satra da je neoguće da ustanovi oj Ieotivni otporM ili od!acivanje neega ie sa !io Iprinudno nahranjenM" !og preplavljujuće prinude" straha od od!ijanja" nedostatka perspektive" ja ću potisnuti i retroflektovati oje gaLenje' 7ada gaLenje postaje saogaLenje" uništenje postaje saouništenje" a od!acivanje postaje saood!acivanje' 2oje iskustvo rada sa takvo vrsto saood!acivanja je da klijent esto doHivljava uninu ili pokauje facijalne ekspresije koje ukauju na gaLenje" dok prolaio kro taj aterijal' 7erapeut ora !iti sprean da prii klijentovo gaLenje i !es" koji su usereni napolje" !e povlaenja' 9ije oj adatak kao terapeuta da i!egne klijentovo osećanje stida ili sraote: to  je esto nak da se pojavljuju nove ogućnosti' 2eLuti" ora !iti svestan koliko ta iskustva ogu !iti !olna' .aHno je da ne pritiska klijenta tako !ro da !ude preplavljen stido ivan saopodrške" ilii njegove sposo!nosti da koristi kontakt sa no i sa ostatko okruHenja a podršku' 9eki pisci" pod uticaje psihologije selfa" satraju da je klijent" koji se oseća IpostiLeniM" terapeutska greška' 9a neki nain to je istina: ako se klijenti osećaju IpostiLeniM" to nai da se oni ne osećaju da su u poiciji da nose sopstveni stid' Poenta je da se stid i !rina rada profilišu tako da klijent oHe da oseti da poseduje sopstvene eocije" ukljuujući i stid' - sledeće poglavlju" pokušaću da ilustruje raišljanja na ovu teu i na teu prethodnog poglavlja" prio o ravoju fiktivne klijentkinje DHen" sa kojo sa vas uponao ranije'

Poglavlje 4 D)E989( PR8?(

92

- ovo poglavlju" ilustrovaću sopstveni pristup ravoju deteta i poreećajia selfa kro priu o ojoj fiktivnoj klijentkinji DHen" asnovanoj na Sternovo istraHivanju sveta odojeta F%C4>' Satra da je Sternovo išljenje visoko kopati!ilno i sa Geštalt teorijo i sa posatranje oje dece kada su !ili !e!e i ala deca' X DHen je roLena pre 6> godina' 9jeno neposredno iskustvo !ilo je da se adaptira na novu situaciju sa novo dinaiko: ora da diše" uspostavi teperaturu" prilagodi koliinu svetla svoji oia i da se nosi sa svoji reflekso gladi" pelenaa" odećo" kupanje" u odjedno šire i nogo u!udljivije i frustrirajuće senorno okruHenju nego što je to !ila aterica' 9eki od njenih odgovora su već !ili na estu 0 Idirektno poveaniM' Gledala je u pelene i lica radije nego u druge priore" slušala je ljudske glasove radije nego druge vukove' 9ije iala potpuno forirano sećanje" ali ogla je da ui" i odah je poela da daje neki sisao Fnever!alno" naravno prioria" vucia i fiiki kontaktia sa sredino' 2ogla je da uradi Iuklapanje unakrsnih odelaM FStern" %C4>: poveivanje vuka sa oso!o" priora sa osećaje ili iriso' +a nas je" takoLe" vaHno da !udeo svesni koliko je alo !ilo Idirektnih poveanostiM a DHen na roLenju' .ećina Hivotinja se raLa sa instinktivni odgovoria na veliki !roj situacija sa kojia ogu da se sretnu' /ni prave i!ore" ali su !ae a njihove i!ore" uglavno instinktivne' -ticaj ovoga se oHe videti u injenici da ljudi usvajaju set vrednosti i da te vrednosti ogu !iti veoa raliite a raliite ljude' /ve oda!rane vrednosti i drugi neproenljivi naini kontaktiranja sa sredino" koji se naivaju persona kao funkcija selfa" onda foriraju !ae a naše pojedinane i!ore' Još vaHnije" DHen će vreeno oći da dopunjuje svoju linost i vrednosti' DHen je ogla da pati i da na osnovu toga ui" ali je njeno sećanje" i nekoliko raloga" !ilo veoa ralitiito od njenog Fi og sećanja danas' Prvo" psihologija koja  je u osnovi njenog paćenja nije !ila potpuno rela" i nastavila je da sareva" otprilike" do njene pete godine' 9ije na jasno koju vrstu paćenja je DHen iala u rano detinjstvu' +nao da je neka vrsta sada prisutna" dovoljna a veliku koliinu uenja koje je do sada postigla' +nao da su te fore uenja kontinuu sarevanja koje je poelo pre roLenja" što nao po" npr" toe da su !e!e i odreLenih generacija preponavale vune tee i serije ISusediM" koju su noge !uduće ajke gledale dok su !ile trudne' Drugi nain na koji je DHen patila kao odoje !io je raliit u odnosu na naš doHivljaj eorije" s o!iro na injenicu da DHen nije nala rei' Jedan od naina na koji odrasli pate je na osnovu paralelnog sveta rei koje si!oliuju naša iskustva i na osnovu kojih i oHeo da kounicirao sa drugia i sa so!o" kada !iso !ili druga oso!a' - to vree to nije !ilo dostupno DHen" i ja ogu da aisli da je njen doHivljaj paćenja više preponavanje ili deja vu   osećaj' 7reće" DHen nije iala Fiako se postepeno ravijao osećaj a" što !ih navao" ehanie   sveta' Braon stvar koja je pala na DHenina kolica" nije !io list koji je pao 93

sa drveta jer je jesen" koju je videla ranije''' 8li" ovo je suneva svetlost" a ovo osvetljenje u spavaćoj so!i' DogaLaji su nogo više tu sai po se!i" a anje su deo ponatog prediva interakcija' +aišlja da u to ide nogo veći osećaj a uda i veći stepen eocija' Glad ne !i !ila poveana sa anticipiranje o!roka" već sa paniko" ako jelo ne stigne istog trenutka' /!rok !i !io totalno adovoljstvo" pre nego nešto što je sešteno ieLu ugovorenih o!avea' /no preko ega !ih voleo da preLeo" ajedno sa ijavaa o injenicaa" je osećaj a vanealjce   u DHenino paćenju" iako je doHivljaj vanealjaca nešto što so svi prošli' 2eLuti" svako iskustvo sećanja koje oHda iao i tog vreena" !iće filtrirano kro naše raliite psihologije" rauevanja i prane prie' 7o lii na naunofantastine prie o paćenju jedne vrste vanealjaca koje je ipleentirano u oak ljudskih !ića i koji nisu ogli da naprave isti sisao kao vanealjci'
94

Sada ću nastaviti DHeninu priu kro ravoj Sternovih sledećih doena sopstva i odnosa: srHni self' DHen ia oko etiri eseca' ;iiki je porasla i ravila se' /na oHe" što !i se reklo u Geštaltu" da napada   svoju sredinu nogo više' 9jeni pokreti su esto svrsishodni" oekuje neke reultate od tih pokreta' /va oekivanja" naravno" još uvek nisu ver!aliovana" ali su preponata i apaćena kao o!rasci" kojia DHen vlada' /na ak preponaje sve veći !roj rei koje joj upućuju ljudi kojia je okruHena i poveuje ih sa delo o!raaca Fpošto nea glasovnu kontrolu ili nain da ver!alno odgovori 0 kako DHen postaje starija" ova ko!inacija rauevanja i neogućnosti postaje sve veći ivor frustracije a nju' /na Heli i traHi paHnju' 7ako" kada košinica odreLeni tono glasa kaHe I1o je ova lepa devojica3M" DHen na da će odreLeni pokreti iavati nogo više prijateljske paHnje' 1ada DHenina ajka kaHe: IneUM" ona ponaje dva scenarija" koja koristi u raliito vree' (ko nastavi da radi !aš ono što je radila" ajka će povisiti ton glasa i DHen će osetiti !olnu senaciju ćuške ili drusanja' /vo je paHnja" i fiika afiracija njenog fiikog !ića" ali i dalje neprijatna i nekako astrašujuća' 2eLuti" neprijatnost i koadić straha Fstrah uanjen sananje i prethode prilike da ne preti njeno preHivljavanju su takoLe ohra!rujuće ponati DHen' Ponekad ona uanji svoju osetljivost na fiiku senaciju do te ere da više ne oseća ni nogo neHniji dodir košinice' - drugi prilikaa" DHen ia anju potre!u a paHnjo" na prier kada spava i tada na da će ako na ajino IneM odgovori tišino i fiiki irovanje o!ino uiniti da ajka !ude tiša i to će iavati anje !ola' /vi o!rasci ponašanja se na slian nain reprodukuju sa oce i !rato' 1ada njen !rat Sion Fšest godina stariji pone da eksperientiše sa njeni genitalijaa" njena iskustva su poešana' 7o jeste paHnja" esto anje neprijatna od drugih stvari koje Sion radi 0 ak iaiva adovoljstvo" slino onoe što je DHen radila saa se!i i pre nego što se rodila' Druga konfuna stvar je Sionova reakcija' ?ini se da u je neprijatno da to radi jer ga je jedno uhvatio otac i istukao ga pred DHen' 2ajci je akar prijatno kada vikne i ošaari DHen' DHenin otac nije nogo tu' 1ada je tu" nekada je postavi u svoje krilo i ita joj priu' DHen se oseća neprijatno kada on to radi" kao kada to njen !rat radi u kontaktu sa njo' /na je" takoLe" uplašena njegovo veliino i snago' Aušnuo ju je jedno ili dvaput" ali nogo naajnije je to da ga je videla da tue Siona nogo jae' 7o  je nogo više plaši" pošto ona ne na koje njene akcije ogu da iaovu oca da tue i nju" i ne oHe da ieri kako !i to igledalo" da li !i preHivela i koliko !i !ila povreLena' DHen je ato veoa irna kada je otac tu i on estita se!i kako postiHe ovu Ido!rotuM !e vikanja na nju ili !e ijednog jaeg udarca' /n vidi se!e kao popustljivog oca ćerke koja se ponaša nogo !olje od Siona Fali deaci su deaci'  ( na svoju suprugu gleda kao na nekoga ko igleda ne oHe tako lako da IhendlujeM DHen kao što on oHe: igleda da ona nogo više plae kada o njoj !rine ajka' /n kaHe I1o je tatina naj!olja devojica3M tono glasa na koji DHen na kako da odgovori jer joj je ponat i ranijeg iskustva sa košinico'

95

- DHenino sve aktivnije pravljenju i!ora i interakciji" oHeo videti ravoj njenih ego funkcija identifikacije i alijenacije' - stvari" ona ora donekle da od!aci njen id proces kao nedovoljenu otvorenost a sredinu' Sredina više nije sao ivor uda" nego i pretnji i neprijatnosti' /na se fokusira na potencijalne ivore pretnje i otupljuje svoju osetljvost na senacije' 9e sve vree: njeni roditelji je vole" a to pokauju onako kako ueju" i ona njih voli takoLe" na isti nain' DHen ne sunja da će !iti nahranjena presvuena" utopljena i ista" aštićena od spoljnih opasnosti Foterali su psa koji je lajao na nju" ak su i Siona skinuli sa nje kada ju je udario' /na ia igrake" ponekad se ajka ili otac ili Sion igraju sa njo i ona otkriva adovoljstvo u kontaktu igranja sa sveto' Ponekad dolae drugi odrasli da se igraju sa njo" a ponekad ide u igraonicu da se igra sa drugo deco' /vo nije karikirana suorna egistencija' 9jeni glavni strahovi nisu u vei sa stvaria koje joj se dešavaju" nego sa stvaria od kojih se plaši da će se desiti" naroito sa oce" a paradoksalno" kada su se dogodile" kada ju je otac tukao kada je !ila starija" postale su anje strašne"  jer joj je !ol" sa po se!i" ponat' DHen je sada sigurno ravijena persona ' Još uvek ne na da to opiše reia" ali na se!e kao Ido!ru devojicuM kada je sa oce i da on uestvuje u toe tako što joj" njegovi tono glasa" uputi rei koje sve više preponaje i koje je opuštaju' /n je rekao svo prijatelju da je DHen Ijedina Henska oso!a u njegovo Hivotu koja u ne iaiva uho!oljuM' - preponavanju ovog koncepta se!e" DHen postaje ljuta na oca kada ode" ili kada je neprijateljski raspoloHen" ali na !riHljiv" kontrolišući nain' Pretpostavlja da oHeo da kaHeo da je njena funkcija persone !ila  Iver!aliovanoM rauevanje se!e na jeiku koji je je delila sa oce' Sa ajko" DHen je postigla više poslovan odnos' 9joj više nije toliko potre!na ajina paHnja i prilino je irna kako !i i!egla njenu ljutnju' /vo je do!ro a DHen pošto je njena ajka nekako lju!oorna na to kako se njen uH nosi sa svojo ćerko' 7akoLe je i posraljena !og toga i ne pokauje svoja osećanja prea DHen' Sion i dalje adirkuje DHen" što rade i neki njegovi prijatelji" ali je više ne dira seksualno" ato što se plaši oeve nasilne reakcije kada !i to otkrio i !og toga ia druga interesovanja sa svoji prijateljia" kao što su fud!al i video igrice' DHen je oprena sa Siono" dok ne doLe otac" a tada poinje da plae svaki put kada otac o!rati paHnju na Siona' - ovakvo a!ijentu" DHen na ko je i kako je viLena' /vo nanje inforiše njene akcije i njena oekivanja kako će njeno okruHenje reagovati na nju' +aniljivo je prietiti da" uprkos njenoj avisnosti od roditelja" naroito od ajke Fkoja svakodnevno najviše !rine o njoj" DHen je separatisana" oda!rani entitet od roLenja pa nadalje" u rastućoj areni u kojoj oHe da veH!a i!ore i njenu poveanost sa sveto i da kontroliše sve" osi telesnog ravoja' 7ek kasnije" sa šest eseci" !iće sposo!na da se poeri na poiciju poveivanja" koju Stern radije ove Iself sa drugiM nego Ija i tiM" u ovo sluaju sa oce" oHda sa pose!ni prijatelje i igraonice' 7o je velika ralika u odnosu na ostale teorije deijeg ravoja" kao što je 2argaret 2aler tvrdila da je novoroLene u totalnoj si!ioi sa ajko i da sao kasnije oHe da se postigne separacija' Eksperienti" koje su sproveli Stern i njegov ti da pokaHu autononu oć i!ora odojeta" su fascinantni i vredni itanja'

96

1ada je iala osa eseci" DHen je preduela još jedan ravojni korak' Ravijajući sposo!nost da !ude !liska" DHen je shvatila da su drugi ljudi kao i ona' /vo je poetak onoga što Stern ove intersu!jektivni doen selfa' /na ui da raue kako drugi ljudi rade to što rade' Prea DHenini iskustvia" njena sposo!nost da !ude !liska donekle je ograniena i iskrivljena' 2nogo je sposo!nija da iskorai u svet uškaraca" nego u svet Hena' DHen" takoLe" ia relativno alu sposo!nost da raue drugu decu' /no što je a DHen teško" kao i a njene roditelje" je odrHavanje istovreenog osećaja o se!i i o drugia' 7ako" kada je DHen sa oce" ona do!ija njegovu paHnju delujući na nain a koji na da će on voleti" !e proveravanja da li ona Heli nešto drugaije' - korenu" to je njegovo potvrLivanje i paHnja koju ona voli' Sa ajko" DHen o!raća paHnju na sopstvene Helje" radije nego što uia u o!ir ajine Helje' /vo je osnaHeno oevi adovoljstvo kada DHen i ajka uLu u konflikt'  (ko preskoio nekoliko godina" u vree kada je DHen starija" njeno oštećenje na nivou relacija postaje prilino oigledno' 9jen odnos sa njeni roditeljia nije se uopšte proenio' Sa drugo deco" DHenine teškoće u njeno nerauevanju dece su glavno ogranienje" pose!no kada se igraju deijih igara ili istraHuju svoja i tuLa tela raigrano u !or!i ili iletia u kupatilo' ;iike igre koje ona igra su Idruga HenaM u odnosu na njene roditelje' Prilino esto astur!ira' /na se ponaša ili kao da je starija od svog urasta i ešće je kod kuće sa odraslia nego sa deco ili detinjasto sa napadia !esa i rovolje' DHen je poela da govori sa %> eseci' 7o ne nai da jeik nije iao sisla a nju i pre toga' 9ekoliko eseci" ona je kupila naenja jednostavnih rei i fraa koje su govorili drugi' +!og njene rastuće identifikacije sa drugi ljudia kao i !og njenih uroLenih instikata" postala je svesna svog potencijala da kounicira na ovaj nain' F2i nao da su na potre!na o!a predsluva da !iso ravili veštinu govora i studije o Ideaku vukuM" koji je propustio ogućnost identifikacije sa drugi ljudia koji u govore' /na je orala da ravije nogo precinije otorne veštine njenih usta" pluća i grla da !i !ila sposo!na da kopira !ilo koji vuk" dovoljno da !i !io rauljiv' - stvari" aišlja da je jednostavni prvi vuk ko!inacija vokaliacije prvo kro atvorena usta FIM" a ati kro otvorena FMaaM' -esto da je to prva re koju !e!e ue" oja pretpostavka je da je ovaj prirodni vuk IaaM ili nešto slino FI!a!aM" IdadaM usvojen prilino univealno kao naiv a ajku' - svako sluaju" kada DHen kaHe IaaM ona urokuje veliko u!uLenje u svojoj porodici i prijatnu paHnju od svoje aa" koja to ne radi esto" tako da igovara sve ešće' 1ako se DHenin govor ravija" njeno iskustvo se enja na raliite naine' /na polako kreira svet rei i koncepata" paralelno sa svoji perceptivni sveto' /vaj svet postaje još više sofisticiran i diferenciran i još više povean sa perceptivni sveto" tako da ono što DHen vidi ili uje oHe !iti isfiltrirano kro sito jeika i koncepata' Jedan od koncepata je koncept o saoj DHen' /vo je vrsta cepanja " gde DHen koja je do sada !ila IjaM postaje takoLe i IeniM" kojoj se o!raća i o!rnuto' 7ako ona oHe reći IDHen Heli keksM ili" ako je nešto a!oli" IJadna DHenM' /vo stavlja na prvo esto" glavni aspekt DHenine funkcije persone" Iver!alnu repliku selfaM FP@G'
97

/na oHe da fantaira IDHen je princeaM ili da joj da njenu istoriju IDHen je udata a tatuM' 2oHe da igovori laH: IDHen nije sloila toM i da veruje u to onoliko koliko veruje u igru da je princea' Drugi aspekt DHeninog ver!alnog funkcionisanja je !io taj da je ogla da do!ije nogo specifinog rauevanja šta ljudi" naroito njeni roditelji" Hele od nje' 2ogla  je !og toga da !ude nogo više InevaljalaM' 2ogla je da kaHe IneM" ponekad ato što nešto nije Helela da uradi" ponekad ato što je Helela da !ude drugaija" i koristila  je svoju ego funkciju alijenacije da istraHi granice ieLu se!e i drugih ljudi' 9jeni roditelji kaHu da je ušla u Istrašnu druguM' DHenin otac oscilira ieLu toga da je to sešno i šarantno" a ako ga uneiri" postaje ljut i šaara je' DHen je nauila da ieri to prilino do!ro' 9jena ajka je verovatno !ila više ljuta i ćušnula !i je" ali pošto je esto !ila uorna i ialtretirana"  Ipokušavala je da to ignorišeM" tj' da je od!aci' 7ako !i ušla u silanu spiralu: DHen !i doHivela od!acivanje" gu!itak granice koju je Helela da istraHi i njeno ponašanje !i eskaliralo'
98

seksulani in dogodio se sa %&" sa deko od %, godina" što s o!iro na njenu istoriju i nije !io radikalni aokret' 8stovreeno" DHen je !ila dovoljno intelektualno !istra da !ude rauno do!ra u školi" oko proseka u raredu' -ila je prilino lako" naroito sa uiteljia koje je volela i koji su nju voleli' 9auka joj je išla dovoljno do!ro i odvela je na dalje školovanje" a ati do posla u la!oratoriji' - %=' godini" preselila se i roditeljske kuće i poela da Hivi sa deko" koji je iao #> godina' 9ikada nije raatrala ogućnost da se iseli i Hivi saa 0 ona nije doHivela se!e kao kopletnu oso!u sa sopstveni pravia' X /ne preko ega sa" nada se" prešao u ovoj iišljenoj istoriji je to da u DHenino ravoju odnosa" koje je sinoni a ravoj njenog selfa" oHeo videti šta leHi ispod o!raaca koji su još uvek preponatljivi kod odrasle Hene koja dolai na terapiju' /vo nije direktno !og toga što so i Iproivod našeg detinjstvaM' .aHnost DHeninog detinjstva je u toe što je ona nauila odreLene o!rasce rauevanja i !ivanja u svetu" koji se ijednaavaju sa odreLeni naino njenog !ivanja" jer nije iala u to vree neavisnost ili perspektivu da postavlja pitanja' /vi o!rasci su !ukvalno porodini " i porodice' /na je pokušavala da adovolji svoje potre!e na nain koji je !io uspešan u njenoj porodici' - DHenino odraslo svetu" ovi o!rasci ili nisu radili ili su radili ako je ona !ila u odnosu sa ljudia koji su postavili se!e na isti nain kao što je to njena porodica radila u detinjstvu Fšto je DHen ohra!rivala ljude oko se!e da rade' Sadaiovde uo!iajena akcija je njeno ograniavanje svesnosti i kontaktiranja u cilju da i!egne strah od neponatog' 9a neki nain su orale da postoje neke specifine posledice" npr' od!ijanje" ega se ona plašila da ne privue' 2eLuti" centralni astoj  je anksionost poveana sa gu!itko što DHen ini saa se!i" srt sloja   pejaHa !e putokoa i orijentira" koje DHen oekuje' Sada je ovde srt i ponovno roLenje kro koje tre!a da proLe' 9ije udo što je saou!istvo deo njenih fantaija'

Poglavlje C D8J(5/G 8 E1SPER82E97 99

+a noge ljude" Geštalt terapija je sinoni a set eksperientalnih tehnika" naroito  Ipranih stolicaM i iišljenih dijaloga' 2nogo ešće" to !ude ljuljanje daleko od korišćenja eksperienata sa akcento na Idijaloškoj terapijiM" udruHeno sa interesovanje a rad 2artina Bu!era i Iintersu!jektivistikihM teoretiara" kao što je Stolorou FStolorou" Etvud i BranaftNStoloro" (tood T Branchaft" %CC&' Pitanje koje !ih voleo da postavi je: šta je naenje i gde je esto dijalogu i eksperientu u Geštalt terapiji3 Poveao !ih ovo sa pitanje naenja i esta sao podrške" podrške sredine i konfrontacije u Geštalt terapiji'
100

/vo je a ene potpuno analogno Bu!erovo Ijati oentuM" sa dodatni naglasko da nije oguće da !ude viLeno kao !iće osi u kontaktu sa drugi ljudski !iće' Bu!erova teorija se ponekad uia da podrHi ideju da i pravio naše kontakte sa drugi !ićia kao apsolutno centralne i da shodno toe anearujeo našu neljudsku sredinu Fnešto što" u glo!alno agrevanje i destrukciju oonskog ootaa" ljudski !ićia tre!a kao i rupa u glaviU' Jedan od finih aspekata P@G je koje esto auia ljudska svesnost u šire kontekstu prirodnog sveta' - stvari" Bu!er nije totalno useren na kontakt oveksaoveko" i govori o individualni !ićia: '''u stvarno   kontaktu" u stvarno reciprocitetu sa sveto u svi takaa u kojia svet oHe da sretne oveka' 9e govori sao o oveku" pošto i ponekad srećeo svet u drugi o!licia" koji nisu kao ovek' FBu!er u 1iršen!au i @endersen" %CC$' Jedan vaHan aspekt Geštalt dijaloškog pristupa je taj da je priarno never!alan ' Perlsov uvid" koji je ueo i analie prepiske sa Rajho" da je ono što klijent radi " nogo relevantniji vodi a proces nego ono što klijent govori' Geštalt terapija nije  Isusret isliM' - stvari" kao što sa rekao" P@G raue IisliM kao nei!eHnu iluiju  u kopleksno društvu gde Ipostoje hronina neravnoteHa niske tenije" kontinuirana dosada opasnosti i frustracije" koja se senjuje sa povreeni akutni kriaa" i nikada nije opuštenoM FP@G što nas drHi u kontinuirano stanju Ihronine opanosti niskog nivoaM' /vo naglašavanje never!alnog vraća nas na Geštalt dijaloški pristup analitiko konceptu terapeutske apstinencije ' -spostavljanje dijaloga ne nai da ja tre!a nogo da govori" da odgovara na klijentova pitanja" ili da govori nogo o se!i' 2ogu da podrHi oju stranu dijaloga ojo paHnjo i ainteresovanošću" ekspresijo u oia" ili oji prilagoLavanje distanci ieLu klijenta i ene" pre nego da traHi ver!alni odgovor svaki put' @aris F@arris" %CC, je u!edljivo pisao o vrednosti i oći tišine u terapiji i takoLe Fo linoj kounikaciji" parafrairajući 5auru Perls o toe da kako terapeutove veštine rastu" on oHe da Iia veštinu da uradi onoliko koliko je potre!no" a što je oguće anjeM' Po eni" a dijalog u Geštalt terapiji" kljune crte su: Sprenost da se ostane na poiciji drugog a klijenta' Posvećenost klijentu i njegovo rastu' Sprenost da podeli se!e sa klijento" ali da ne gura se!e ispred njega' Jasnoća u toe šta ahteva od klijenta: plaćanje" da nea nasilja" sprenost da se angaHuje u procesu sa no' Sprenost da pokuša i raue kako klijent vidi svet" !e odustajanja od toga kako ja vidi svet Fovo je Bu!er navao IinkluijaM' 2nogo više tehniki nain igovaranja svega ovoga je da ja adrHava se!e što je oguće precinije na granici kontakta" tako da ne ulai u klijentov psihološki prostor" ali i ne !eHi od klijenta' Do!ra analogija je veH!a Iguranje rukuM u taj iju"   





101

uspostavljanje kontakta" adrHavanje pokreta tako da niti gura drugog niti dovoljava se!i da !ude gurnut' Dijalog" epatija i usklaLivanje  8staknuta karakteristika Geštalt dijaloga je naglašavanje IdrugostiM terapeuta kao preduslova a sopstvo klijenta i ogućnost susreta' - takvo dijaloško pristupu" epatija  je prilino pro!leatian koncept' Da citira Renika FResnick" %CC>: 1onstantan epatini odgovor \ la  1ohut je jedan pokušaj da se uspostavi i odrHi IusklaLenostM sa klijento' ;unkcionalno" ovo ahteva esto Fiako ne konstantno poricanje terapeutove  fenoenologije" u korist klijentove   fenoenologije" ineći to da  je !ilo koja vrsta stvarnog kontakta ili dijaloga kopletno neoguća' Fkuriv u originalu 1ao Geštaltisti" i orao da !udeo opreni sa konceptia kao što su Iepatino usklaLivanjeM" IogledanjeM ili Isusret ravojnih potre!aM: ovo usklaLivanje je nedostajalo u detinjstvu i !og toga klijent ne oHe da nastavi do sledeće ravojne fae dok ne do!ije to od terapeuta' Pre !i tre!alo da raišljao u sislu onoga što  je Bu!er navao IinkluijaM 0 ainteresovanost i rauevanje ko je drugo u odnosu na drugu oso!u i onda to kontaktirati 0 i IpotvrLivanjeM 0 vrednovanje toga ko je ta oso!a u ovo oentu i   pokret oso!e u to što će postati' - većini sluajeva" da citira Bu!era Fu 1iršen!au i @enderson" %CC$: '''u toe što ja ove dijalog" postoji suštinska potre!a a oento inenaLenja''' ovek oHe da inenadi se!e' (li na veoa raliit nain od onoga kako oso!a oHe da inenadi drugu oso!u' 9aši klijenti dolae sa Ineavršeni posloviaM koji su apoeti u detinjstvu ili drugde i oraju da postanu vini da pronaLu veštaki nain da ih avrše' 9eurotiari ograniavaju njihov svet u oni o!lastia gde su !olna osećanja ostala u poadini' Granini su u konfluenciji sa neki drugi ili sa drogo ili sa sekso u pokušaju da se drHe dalje od !ola koji iaiva kontakt ili da jednostavno !udu viLeni 0 i polude od !esa i oaja kada druga oso!a pokuša da napravi distancu' 9arcistini suštinski cepaju se!e na dva dela i pre svega iaju odnos sa podelo Fretrofleksija" pre nego sa sredino' /vo su sve i!egavanja !ola kada tre!a da se kaHe !ogo nadi da ću ikada do!iti ono što Heli od oso!e od koje Heli to" na nain na koji HeliK i suoavanju sa  IinenaLenjeM stvarnog dijaloga sa drugi' ?udesno" kada dovoli se!i da tuguje" ogu da pronaLe svet koji je sada dovoljno veliki da o!e!edi stvari koje su i sada ravojno potre!ne: kontakt" potvrLivanje" iaov" lju!av" nepredvidivost" igru" esta a povlaenje' Sada ogu da do!ije ono što i tre!a" ne kao IaenuM onoga što nisa do!io kada sa !io dete" nego kontakt sa širi" !ogatiji sveto koji i je sada dostupan'

102

- terapiji" klijent oHe da do!ije nešto od ovih kontakata od terapeuta" ne kao preduslov a isceljenje" nego kao reultat isceljenja koje dolai i oaja i igovaranja !ogo nadaa i detinjstva' /vaj oaj je IastojM koji vodi do iploije Isloja srtiM u Perlsovo F%C,C petoslojno odelu neuroe' Pre nego što klijent kaHe !ogo" Geštalt terapeut" koji je ainteresovan a stvarni dijalog" ora da i!egne da iigrava aenu a roditelja" jer to lišava klijenta realnog kontakta' 7erapeutu tre!a osetljivost a klijentovu potre!u da uspostavi tepo i profiliše odustajanje i tu su veštine kontaktiranja vaHne' 9eki klijenti neće !iti spreni da preduu ove korake i napustiće terapiju" i uradiće ponekad to !og terapeutove neuvreenjene intervencijeK esto će to !iti nesprenost da se suoi sa !olo koji poinje da oseća" a koji je svojstven ovo radu' 7o je do!ro i ne ora nuHno da !ude terapeutova greška' 7o!in je predstavio suprotno gledište F7o!in" %CC#: Jedan prier Fkada si nogo više konfrontirajući od onoga što klijent oHe da istoleriše iji je reultat to da je pacijent napustio terapiju posle sao jedne sesije i vratio se na grupu tri godine kasnije' Rekao sa to oveku Ine oseća nikakvu poveanost sa to!oM na naše prvo susretu' 2islio sa da sa to igovorio lju!ani tono i sa svrho da u da do nanja da ja isli da je to njegova vaHna karakteristika koja u oneogućava da pravi stvarne kontakte sa drugia i da će to !iti nešto na eu ćeo raditi' 7ri godine kasnije" kada se vratio u veliko oaju i kada je poslednje sredstvo !ilo to da pokuša grupnu terapiju sa no" rekao i je da je ono što sa  ja rekao pre tri godine istina" ali da ga je oj koentar toliko povredio da nije ogao da aisli da radi sa neki ko je !io toliko neosetljiv a njega' 2oje pitanje je ašto je ovo IgreškaM3 +aniljivo" ja ne isli da !i Bu!er ovo video kao grešku" uopšteU 7o!inova pretpostavka je da je taj koentar IpovredioM klijenta' 2oja pretpostavka je da je klijentovo prinavanje vrednosti ovog koentara" otvorilo njeu vrata da iskusi !ol i stid koji je doneo sa so!oU - toj fai napravio je i!or da napusti terapiju pre nego da ostane sa terapeuto koji ne !i !io u konfluenciji sa njegovo Heljo da i!egne !ol' 2eLuti" on je njega apatioU .ratio se 7o!inu posle tri godine IoajanM i sprean a rad' Do!ro: ta jedna sesija ga je poveala sa neki a koga je nao da govori istinu i !io je sprean da napravi kontakt' 9jegov proces se nastavio" on je dostigao taku oaja i vratio se 7o!inu' 8 a sve to platio je sao jednu sesijuU Da li !i Hivot tog oveka !io !olji da je ostao sa terapeuto koji !i se Iepatino prilagoLavaoM njeu tri godine3 9e nao' 2oja pretpostavka je potpuno suprotna od 7o!inove'

Podrška i konfrontacija 

103

Perls je definisao cilj Geštalt terapije kao pokret od anipulisanja sredino a podršku do saopodrške' /vo je ponekad uiano kao naenje da je Perlsov pogled na relost !io da sve radio sai" !e podrške i sredine' ?esto sa slušao te navode da se Perls suviše identifikovao sa individualistiki polo IsaopodrškeM i da je ignorisao suprotni pol podrške i sredine' /vo je ponekad validno kritikovanje'  (li hajde da pogledao Perlsa F%C=6: ' 1ako se ovo uklapa sa naglašavanje IsaopodrškeM3 Pogledajte u sledeću reenicu: Geštalt pristup" koji posatra pojedinca kao funkciju organiaNsredina polja i koji posatra njegovo ponašanje kao refleksiju njegove poveanosti sa polje" daje koherentnost koncepciji oveka kao individue i kao društvenog !ića'  ISelfM u IsaopodršciM je P@G self" ne Dekartov duh i ašineU /vaj self dolai i sredine koliko i i organia' 7o je ono što teorija haosa ove InastajanjeM: self  nastaje i interakcije pre nego kao uesnik u interakciji' Self onda deluje na o!e strane granice kontakta da podrHi sopstvo' /vo je povratna inforacija ili hoeostaa' /vaj organia će !iti otvoren a 0 i kretaće se ka 0 novini iNili hranljivošću u sredini i !iće atvoren a 0 i okrenuće se od 0 onoga što je toksinoK sredina će !iti ienjena Fpod napadia da o!e!edi hranu" ljudski kontakt" kreativnost i adovoljstvo u raliiti o!licia' Deo !alansa će !iti u toe da organia i sredina tre!a da !udu u do!ro kontaktu' 8 to nije da sao deo sao podrške do!ija podršku i sredineK pre je to da je Piterov IselfM" koji irasta na granici kontakta" funkcija Pitersredine isto koliko i Piterorgania' 9pr" klijent koji pravi kontakt oia sa no" vidi oju sprenost da !ude prisutan a njega i uia podršku i te Fna kontaktu asnovane saopodrške'  (ko ja anipuliše sredinu a podršku" na drugoj strani" ja ću !iti podeljen na  jaNorgania i istovariću to u sredinu" govoreći Ipaite na toM' 2oje akcije neće !iti !airane na Heljaa" potre!aa i interesia u kontaktu sa sredino" nego na onoe što će !iti odgovor i sredine" a koji oseća da je do!ar a ene' /va interakcija ne irasta i kontakta sa sredino" nego i anipulacije' Paradoksalno" takve interakcije su nogo više Ise!ineM od interakcija" punog kontakta" koje irastaju i sao podrške' Ekstrene verija ovog gu!itka saopodrške su Inervni slooviM" gde ljudi u stvari poriu svoju odgovornost a ponašanje" ak i a preHivljavanje' /so!a nije dostupna" dok istovreeno oćno anipuliše one oko nje' 9pr" klijent e ne gleda" ali Heli da

104

u kaHe rei koje će da iaju efekat Ija te podrHavaM Fšta god to nailoU da !i se osećao !olje" a to je i anipulacija ene i anipulacija njega' 9e sao da !i igledalo kao da laHe: lagao !ih jer !ih igovorio potpuno pranu frau" kao da je sislena' Perls nije patologiirao podršku sredine" nego prekid u procesu kontaktiranja koji se pretvarao u anipulaciju' ;ul kontakt je igu!ljen nagoilavanje Ineavršenih poslovaM" koji pritiskaju a paHnju i oduiaju energiju i sadašnjeg kontaktiranja' I(utononi kriterijuM vodi tao gde će do!ar kontakt !iti igu!ljen" priećujući da su forirani geštalti !e !oje" draHi" koherentnosti i Ido!rog o!likaM' Restauracija kontakta dolai i terapeutove frustracije i donošenja svesnosti u klijentovu nesvesnu neurotinu F!e i!ora strategiju a i!egavanje kontakta i u njegov pokušaj da anipuliše svet" podrHavajući porodini o!raac Fak i kada klijent na da u taj o!raac ne sluHi' Pretpostavlja Fkao Perls da u ono što klijent Heli od ene" kada doLe na terapiju" uo!iajeno neće !iti od pooći 0 ako ogu da traHe tako lako" ne !i tre!alo da pitaju terapeutaU 0 a eni tre!a" naroito na poetku terapije" da ne !ude konfluentan sa ti što oni otvoreno traHe' 2ogu da ponudi kontakt na drugaiji nain" ili da ih pita šta !i se desilo ako !ih uradio ono što traHe" ili da i dovoli da se igraju terapeuta i da i odgovori ili kaHe da Heli da ih upona !olje" i da ih pita kako igleda to !ivanje sa no sada3 1asnije" kada su više u kontaktu sa svoji sadaiovde Heljaa" potre!aa i interesia" nogo sa spreniji da i da ono što Hele'  (ko se ini da je ovo preveliko opterećenje a pol frustracije" ja Heli da naglasi da  je cilj da se uspostavi kotakt" a a to i je potre!no da !ude dostupan što je više oguće a kontakt' 2ora da !ude jasan Fsa njia i u se!i da ja ne frustrira ato što sa alicioan" ili i neke sadistike Helje da povredi klijenta" nego !og interesa i poštovanja celog klijenta" a ne sao neurotinih ahteva' Poveao !ih ovo sa .ilerovo Fheeler" %CC% diskusijo o potre!i terapeuta da ne !ude Ifigura koja poveujeMK raotrio !ih to nogo tanije ako !ih rekao da ora da !ude siguran da oja figura nije u konfluenciji sa klijentovo figuro' +naaj ovoga a Geštalt dijaloški pristup je da sa prisutan u terapiji kao druga realna oso!a" a ne kao IpodrHavalacM ili IpoagaM" niti sa u konflunciji sa klijentovi oekivanjia' Ponekad ogu da podrHi ili poogne" ponekad ću da iaiva ili frustrira" ali ovo će da iaLe i našeg kontakta" i onoga što je originalno" a ne i anipulacije da se klijent oseća !olje ili da i poogne da se ja oseća kao veći altruista' - pogledu ego funkcija" oj kontakt sa klijento ponekad će naglasiti alijenaciju ili ralike" a ponekad će naglasiti identifikaciju ili slinost' 2eLuti teorija sopstva" na kojoj je Geštalt terapija !airana" kaHe da oja startna poicija ora !iti raliita Fonoliko koliko oHe da se istoleriše i ora da !ude sprean da napravi kontakt i te ralike" jer u suprotno proces kontaktiranja ne oHe da pone' /snaHivanje 

105

9ajjeiviji oenat u !rilijantnoj BB# seriji o finansijskoj krii u +oološko vrtu u 5ondonu je !io kada je autorka 2oli Dinin F2ollO Dineen intervjuisala jednog od direktora' /n je o!jasnio neophodnost osnaHivanja oso!lja' I1ada ih jedno osnaHiteM rekao je Ido!ili ste ih saleveneM' F.ardNard" %CC6 - osnovi de!ate oko podrške i konfrontacije" esto je pitanje osnaHivanja klijenata'  (ko doLe klijent koji" i straha" svu oć crpi i sredine" šta !i !io naj!olji odgovor terapeuta3 Jasno je da !i a klijenta najkofornije !ilo kada !i terapeut adrHavao svoju snagu i naglasio da je sprean da prihvati to što klijent !ira' 9aHalost" i oje perspektive" efekat ovoga je paradoksalan: iplicitno" ako ja to uradi ja govori klijentu da ja ia sposo!nost da ga uini IsnaHnijiM' 7o ene ini oćniU 7ako" što više radi na osnaHivanju klijenta" više ga onesposo!ljava' 2oja osnovna pretpostavka je da je jedina stvar koju ja ogu da uini to da !ude prisutan onoliko snaHan" koliko ogu da !ude !e klijenta" dok šeta napolju ili se kreće u teroru nekontaktiranjaK onda klijent oHe da ia!ere da li će da riikuje da e sretne snaHnog ili ne' 2ora da !ude siguran da oja snaga nije asnovana na Helji da kontroliše klijenta" niti da odigrava neki svoj Ineavršen posaoM' 7ako je preduslov oje dostupnosti" a tako snaHan i isceljujući susret" taj da ostane u do!ro kontaktu sa so!o i da sa klijento precino koristi svoje kontakt funkcije Fgledanje" slušanje' Piter: -pravo sa video da ste austavili disanje i da su vaše oi defokusirane'
106

/vo nas dovodi do uloge eksperienta u Geštalt terapiji i odnosu prea dijalogu' 9eki teoretiari koji su pisali o dijalogu u Geštalt terapiji Fnpr' DHejko!s" @ajsnerNJaco!s" @Ocner uanjivali su naaj eksperienata" na osnovu toga da terapeut dajući klijentu eksperient poera horiontalni odnos ieLu terapeuta i klijenta' 7erapeut tada postaje strunjak" a klijent postaje neko ko se pokorava i uia recept' /vaj arguent se ora o!iljno ueti u o!ir' Svaka intervencija koju pravi kao terapeut utie na oj odnos sa klijento" ato što svaka intervencija ukljuuje konfiguraciju polja i predstavlja poiv klijentu da dodatno deluje' 1oncept koji i se ini nogo relevantniji ovde je e*tina 1alansa' 7o je stvar granice' 1lijentova sfera veštine je da !ude to što jesteK da oda!ere svoju sadašnjost i !udućnostK da traHi naj!olji nain kreativnog prilagoLavanja sredini dokle god !og anksionosti prekida procesK i da pokaHe ove o!lasti terapeutu u terapeutsko odnosu' 7erapeutova o!last veštine je na potpuno drugo nivou: da ponudi i uspostavi terapijski celovit odnosK da !ude sposo!an da koristi ula Fgledanje" slušanje itd' akutno i precinoK da !ude u do!ro kontaktu sa sopstveni iskustvo" naroito kao odgovor klijentuK i da !ude kreativan u oda!iru eksperienta koji cilja aglavljenu o!last" ko!inovano sa kreativnošću da proceni kada jeste i kada nije prihvatljivo da predloHi eksperient' Dakle" a ene kao terapeuta ne postoji pro!le da pokaHe oju veštinu: nakon svega" klijent e a to plaćaU 2eLuti" deo veštine je i ponavanje toga da će neki klijenti svaki predlog pretvoriti u ahtev i !iti ponini pred ojo oćiK dok će drugi klijenti" podjednako ne !irajući" od!iti svaki oj predlog' 9e !ih predloHio eksperient ni jedno klijentu koji se ovako ponaša' 9eke vrste ekperienata su verovatno još uvek oguće u cilju da: kada e klijent udiHe" ogu da sedne niHe ili ak da se pokloni pred klijento' Eksperient tada podraueva da ja nešto radi" a ne da traHi od klijenta da nešto radi' 1lijent tada" ako Heli" oHe da odlui kako da odgovori' 1orisno je !iti svestan ove dve kategorije eksperienata' 1ada ja predlaHe da klijent uradi nešto" ili kada ja uradi nešto neoekivano" ali relevantno" a o!oje ćeo videti šta se dešava' Eksperient u Geštalt terapiji ispunjava odreLenu funkciju' 7o nije" po o išljenju" o!lik odifikacije ponašanja 0 ada je" naHalost" inker F%C== T %CC& upravo tako opisao eksperient' Ja poveuje Geštalt eksperient sa koncepto  Isigurnog pojavljivanjaM i pokreta" u Perlsovo odelu Ipet slojevaM neuroe" od  Isloja igranja ulogaM do IastojaM FPerls" %C,C a sve ove koncepte' 1lijentia se nudi ogućnost da istraHe granice koje su naetnute njihovo delovanju i veivanju i da kro to otvore perspektivu reintegracije od!aenih ogućnosti" dok je pristup strahovia je još uvek tu' Suštinski postoje tri eksperientalne etode u Geštalt terapiji: /digravanje sa  svesnošću  Fusporavanje" preuveliavanje  i preokret ' Redo ću ih opisati'

/digravanje sa svesnošću

107

1: .eoa i je teško da vas gleda' 7: Da li !iste !ili spreni da sklonite pogled" a onda da polako poerate oi ka eni i da i opišete šta priećujete: šta vidite" islite" fantairate3 1: Do!ro' Poera oi ka vaa''' oseća teniju u stoaku''' oseća se uplašeno''' aišlja da e gledate hladni" ljutiti oia" sa neodo!ravanje' 7: 1ao vaše oi" šta !iste ogli da i kaHete3 1: 9e Heli da vidi vašu ljutnju" ato se sklanja od vas' 7o je ono što sa radila sa svoji oce' - ovo eksperientu se ponavlja u novo okviru nešto što klijent uo!iajeno radi: eksperient" slo!odno ia!ran" realiovan je polako sa svesnošću' /vaj novi okvir oogućava da se fantaija hladnih" ljutih oiju svesno pojavi' /nda je oja fantaija dijalog oiju i ato sa predloHio da govori kao oi' - ovo sluaju" to je o!e!edilo da se fantaija poveHe sa sećanje' Prietite da Ine ide poM fantaiju ili sećanje ili nešto odreLeno' /no što se pojavi" pojavilo se' .ećina ojih eksperienata je ovakva' +a ene je klju u usporavanju ' ?ak i kada klijent ia fantaiju da e u!ije ili da udari glavo u id" oguće je odigravanje" ako se radi polako i sa svesnošću' Preuveliavanje  7: 2oHete eksperientisati tako što ćete ocu reći: I9eću da ostane sa tvojo ljutnjoM' 1: 7o i je strašno 0 nikada to ne !ih ogla da u kaHe otvoreno' Pro!aću" iako''' 9eću da ostane sa tvojo ljutnjo Fali traj desne šake i ruke' 7: @oćete li to da ponovite i da preuveliate pokret ruko3 1: 9eću da ostane sa tvojo ljutnjo Fudarajući sedište na koje sedi' 7: Ponovo' 1: F5jutiti glaso 9eću da ostane sa tvojo ljutnjo Fudarajući sedište''' i sada sa i ja ljuta' Poenta preuveliavanja 0 konanosti FI9e Heli da'''M do I9eću da'''M i fiikih pokreta 0 je da su ti delovi akcija iniiirani' ilj nije da se preuveliava ivan pravog esta" nego da se dovoli to pravo esto" gde oHe da se eksperientiše tako da se ode ivan uo!iajenih ogranienja' 7ako ja ogu da ohra!ruje nekoga ije je disanje plitko da diše natno du!lje" ali ne i da diše ivan prirodnog nivoa disanja Fiako se to klijentu ini neprirodno' 2oj cilj nije IotpuštanjeM eocija" nego !ivanje u kontaktu i iraHavanje onoga što je tao' 5ako je !iti ponet drao prevelikih eocija' +a ene" kolika god da je draa u Geštalt terapiji ora !iti

108

stvarna  draa" a ne sla!a elodraa koja lii na !itku do srti nekog likovca" koji uvrće !rkove" u cilju da spase dau u nevolji' Preokret  7: Da li sada oHete da !udete oi vašeg oca i ponovite: Ja sa hladan i ljut''' 1: Ja sa hladan i ljut" ti si jedna neahvalna devojica i drago i je što si daleko od ene' Drago i je što sa te poslao u školu daleko' 7: -vratite u" odgovorite ocu isti tono" hladno i ljutito' 1: 8 eni je drago što sa otišla od te!e' 8ala sa toliko nogo lju!avi a te!e" a ti si e odgurnuo' Svaki put kada sa pokušala da ti priLe" !ila sa povreLena' 7i ne asluHuješ oju lju!av'''a ipak" ja te još uvek voli i nedostaješ i' /vaj preokret je klasina Iprana stolicaM u Geštaltu F!ilo da se klijent kreće sa stolice na stolicu ili ne' /vaj etod se lako oHe pogrešno raueti i !iti tretiran kao !ihejvioralno uenje asertivnosti" gde se pronalae novi naini a poveivanje sa oce' +a ene" nije to poenta' I/tacM ovde nije stvarno otac" već je to pol klijentkinje kojeg se odrekla" a odrekla se ato što nije volela kada se otac tako ponašao Fpogledati oju diskusiju o introjekciji' 2eLuti" kada se odrekla ove polarnosti" postalo je veoa teško da !ude u odnosu sa ljudia koji se tako ponašaju' /na se ili grevito drHi te oso!e ili se skriva' /na se!i ne dovoljava odvojen kontakt" o!ojen ljutnjo" koji je oHda jedini dostupan kontakt" iako i toga oHe da iraste drugi kontakt" kao što se desilo na kraju ove vinjete' 9iti se!i dovoljava da" na ljudsko nivou" raue ljudsku sla!ost i koje otac deluje" tako da ona ili krivi oca ili" verovatnije" okrivljuje se!e' ilj korišćenja prane stolice je da" kro dijalog" o!e!edi integraciju   raliitih aspekata" da oogući !or!u tao gde raliiti sistei avisnog stanja ogu da koegistiraju i da oogući fokusiranje na proces IograLivanjaM' Sada je jasno da su  IljudiM na stolicaa oigledno aspekti jedne oso!e' 1onfuija oko ove tehnike oHe da nastane kada se na jastucia pojave drugi ljudi sa kojia klijent ragovara' 9pr" klijent !i ogao da ragovara sa ajko" šefo ili vlasniko stana' .rlo !ro tehnika oHe da postane !ihejvioralno veH!anje novih naina funkcionisanja u teški situacijaa' Ponekad to oHe !iti i korisno' 2eLuti" to nije Geštalt naenje ove tehnike' - Geštaltu" ljudi i situacije koje nalaio da su pro!leatine" prvenstveno su one gde so suoeni sa sitacijaa u kojia naš saoograniavajući karakter ne oHe lako da iaLe na kraj" ato što so i našeg opsega iskljuili relacione ogućnosti funkcionisanja sa ljudia sa kojia sada orao da se suoio' @ajde da napravio alu pauu na ovoj taki" jer postoji jedna neposredna pried!a'
109

preplavljujuće pro!leatian' 7erapija neće uiniti da taj !ol !ude anji" osi što ću oHda iati koristi od toga što više neću oajniki pokušavati da proeni nei!eHno' (ko ne prihvati !ol" onda ću pronaći da je Hivot pro!leatian i !olan' istraHivanju og neprihvatanja" oHda ću doći do take gde dovoljava se!i da prihvati situaciju" rešavajući tako pro!le' 2ogu" takoLe" da oda!ere da od!ije prihvatanje" jer više voli da nastavi da se !ori protiv" recio" nepravedne situacije" iako ia vrlo alo nade u to da ću nešto naajno da proeni' Dokle god sa svestan relanosti og okruHenja i pošten oko toga šta su oji i!ori" oja situacija" iako ostaje !olna" prestaje da !ude pro!leatina' Ja sa" naravno" svestan da većina ljudi koja Hivi u siroaštvu i gladi" ne oHe se!i da priušti psihoterapiju i svakako je na raatra kao prioritet: što je takoLe deo realnosti'  .ratio se Ipranoj stoliciM' 9ada se da je jasno ono što sa ranije rekao da je ak  i kada je IstanarM jedne od stolica identifikovana oso!a i klijentovog Hivota" jedina oso!a koju klijent oHe da igra je on sa' /so!a koju klijent sreće" a njega je jedna iskljuena ogućnost relacije' 9ajnaajnija stolica u ovo dijalogu nije ona koja predstavlja klijenta onakvog kakvog on ponaje se!e" već ona koja predstavlja druge' 9aHalost" to je ona kojoj klijent esto Heli da kaHe da ode" ili da je u!ije" što je i a terapeuta prialjivo" da krene a ovi' Paradoksalno" ako uesto toga vrednujeo sve aspekte klijenta" kako dolai do integracije" tako uire deo selfa unutar ograde" kao što to ini kopleentarni deo selfa van ograde' /no što ostane je širi self" koji !ira da inkorporira o!e ogućnosti prethodih delova selfa' Suprotno toe" deo selfa koji je Iu!ijenM ili od!aen ne oHe !iti integrisan" i ostavlja oćan i prikriveni uticaj na naše ponašanje' )eli da pogleda jednu odreLenu situaciju koja se na prvi pogled ini raliito od naina na koji ja diskutuje o radu sa prano stolico: igovoriti I!ogoM oso!i koja je preinula' /vo je jedna od najlepših koristi ove tehnike" koja esto vodi do du!okih proena kod ljudi' /so!a koja je na pranoj stolici jeste oso!a koja je urla' /va oso!a je IvaskrsnulaM u dijalogu sa klijento' 8ako igleda kao da je ovo jasan sluaj u koje vaHnu ulogu igra to što je klijent igovorio !ogo" u stvari prienjuju se ista raatranja: postoje neki aspekti po kojia se preinula oso!a pati jer postoje Ineavršeni posloviM koje klijent ia sa to oso!o" tako da nije sprean da je pusti' 2oguće je da u je potre!no više vreena i podrške da se poiri sa sveto !e voljene oso!e' 8li je oguće da je još uvek u potrai a roditeljsko lju!avlju i podrško ili a dovolo da deluje na nov nain' 2ogu da veHu se!e a drugu oso!u konopcia rHnje" i to oHe !iti paralelno sa vrsto ograLivanja" koju sa opisao ranije' 9a kraju" od oso!e se ogu oprostiti kada asiiluju sve aspekte preinule oso!e unutar se!eU /vo je ponata vrsta paradoksa u Geštaltu' - svako sluaju" postoji potre!a a nei što je introjektovano od preinule oso!e pre nego što preHivela oso!a oHe da jeNga pusti da ode' /vo oHe !iti sao sprenost da ujeK ili sprenost da prihvati drugu oso!uK ili do!ijanje jasne poruke koju oni nikada   ne !i prihvatili kod druge oso!e !e o!ira na to kolike o!rue preskoe" tako da kasnije ogu kaati !ogo i Halovati ne sao a oso!o koja je preinula" nego i a svoji nadaa što su stvari ogle !iti drugaije da su !ili !olji

110

ili paetniji ili drugaiji nego što su !ili' 1ao što lik kojeg igra DHon 1lis FJohn leese kaHe u filu IlockiseM: I2ogu da !ude oajan" to je nada'''M  IPrana stolicaM nije jedina fora eksperienta koja sadrHi preokret' Druge oguće fore su: proeniti poloHaj Fnpr' od atvorenog do otvorenog sedenjaK proeniti glas Fnpr' od glasnog ka suptilnijeK proeniti fiiku distancu Fnpr' od distanciranog do !liskog stajanjaK proeniti karakteristike Fnpr' neko ko karakteristino daje oHe da eksperientiše sa uianje' Eksperient i kreativnost   (ko je eksperient deo Hive vee sa klijento" u koji je klijent povan da se poera ivan svojih uo!iajenih ogranienja" ja kao terapeut ora da !ude sprean da oj deo eksperientalnog procesa !ude kreativan" da nastaje i og kontakta sa klijento" pre nego i postavke standardiovanog eksperienta" koji će da proivede standardnu reakciju' +apatite" ja o!e!eLuje da klijent !ude nepredvidiv   0 ak i eni' 7ako" ja koristi ira IeksperientM u njegovo realno nauno sislu neega novoga koje dovoljava raliite ishode u odnosu na Iškolski la!oratorijskiM sisao neega što je uraLeno nogo puta pre" najući da postoji standardni ishod" osi ako  je oja tehnika neispravna' 7ako ja kreira eksperient u koji saHe oje rauevanje toga gde je klijent i gde je naš odnos' 8nae" Ii pokrećeoM jedno drugo' /vo je jedan prier dvojne prirode IhoeostaeM' Da !i uspostavio hranljiv odnos i odnos punog kontakta" terapeut Fi nadajo se" eventualno klijent ora da !ude kreativno otvoren a klijentovu fenoenologiju proene' Dijalog i eksperient  1ada je Geštalt eksperient viLen na ovaj nain" to postaje deo oje dijaloške vee sa klijento" koja u daje ogućnost da kontaktira ene i ostatak svoje sredine na raliite naine' Deo dijaloškog Fnekonfluentnog aspekta ovoga je injenica da o!oje dolaio i svoje o!lasti terapeutske veštine" i da ću ja !iti svestan da postoje okolnosti kada neću !iti sprean da !ilo šta predloHi: 7: .idi teškoću' 8a utisak da ekate da va da nešto da radite' 2oja fantaija  je da !iste vi tada to uradili a ene" radije nego da proverite sa so!o vašu sprenost da to uraidte" ili da li va to odgovara u ovo oentu' Pošto je cilj ove terapije da sai pronaLete ono što va je potre!no" to !i !ilo saoponištavanje' 9isa siguran kako !iso to rešili' /vde" ostajanje sa to dileo  jeste   astoj' Jedini nain na koji to oHeo da rešio Fili !ilo koji drugi terapeutski astoj je ako klijent deluje autentino i svojih potre!a i Helja' Svaki Geštalt eksperient ora da napravi figuru astoja svojstvenu naše dijalogu" i onda će !iti u sluH!i dijaloga" pre nego uesto njega'

111

Da rekapitulirao" Geštalt terapiji je inherentan dijalog ato što je ceo koncept odnosni i sopstvo" sao po se!i" nastaje i odnosa' Dijaloška Geštalt terapija naglašava istraHivanje kontakta" koji ne ora nuHno da !ude ver!alni' - ovo istraHivanju" klijent će odgovore terapeuta nekada doHiveti kao podrHavajuće i afirativne" a nekada kao frustrirajuće i konfrontirajuće" a naješće" nadao se" i kao jedne i kao druge' - svo pojavljivanju i odnosa terapeuta i klijenta" eksperienti foriraju deo dijaloga" i to je duHnost terapeuta da prati naenje predloHenog odreLenog eksperienta u odreLeno oentu terapije' ilj eksperienta je da poove klijenta ivan uo!iajenog naina !ivanja u istraHivanje novih ogućnosti postojanja u svetu' 7ada" ak i kada klijent odlui da se vrati u uo!iajeno funkcionisanje" to će !iti fenoenološki drugaije" ato što će to !iti i!or" uinjen svesno" a ne povinovanje odluci napravljenoj u raliiti okolnostia" esto nogo godina ranije'

Poglavlje %$ 112

89D8.8D-(59( 8 GR-P9( 7ER(P8J( - ovo poglavlju" pisaću o novoj paradigi" asnovanoj na polju" a grupe i rad sa grupaa" koju so ravili DHon Bernard @aris i ja" i diskutovaću o odnosni prednostia individualne i grupne Geštalt terapije' Raatraću i individualnu terapiju kao  grupnu terapiju" uiajući u o!ir Hivotno okruHenje individualnog klijenta' /snova oje diskusije ovde je oja Helja da uini konistentni pristup polju  u Geštalt terapiji i oj stav da so naneli štetu nekritini usvajanje teorije koja je više asnovana na sisteia i u individualno i u grupno procesu' /vo je potvrLeno naši iskustvo sa efikasnošću Geštalt grupnog rada asnovanog na pristupu polju' (ko je Geštalt terapija istraHivanje klijentovog procesa saoaktualiacije u odnosu na njegovu sredinu" onda je grupni rad do!ro esto a pravljenje te sredine kao iskustveno što !ogatije" i takoLe kao iskustveno !liske klijentovo svakodnevno okruHenju" kao što je i terapeutski praktino' Grupna terapija tako ia potencijalne prednosti u odnosu na individualnu terapiju" u avisnosti od toga da li je nain pokretanja grupe konistentan gledištu polja' 2eLuti" u naše individualistiko vreenu" nogi Geštalisti napuštaju grupnu terapiju ili je ograniavaju na treninge' 1asnije ću više govoriti o praksi grupnog rada' Prvo ću vas uponati sa oji pristupo teoriji grupnog rada' 9/.( P(R(D8G2( +( 7E/R8J- GR-P9/G R(D( 7oko perioda og interesovanja a grupe i grupni rad" ragovarao sa sa nogia i uio od !rojnih veštih grupnih teoretiara koji pripadaju raliiti teoretski pravcia' ?esto so avršavali ragovore o ajedniki svrhaa na prilino konfuan nain' /no što i je postalo jasnije Fi o koterapeutu DHonu Bernardu @arisu je da ia ovih raliitih pristupa leHi nešto nogo !ainije: raliito rauevanje šta je grupa i šta nai !iti Iu grupiM' .eruje da radio na dve raliite paradige u sislu koji je dao 1un F1uhn" %C=$' 7o nai ne sao da su naše pretpostavke raliite" nego da  je sisao pitanja raliit i rei koje svi koristio FIgrupaM" IlanstvoM" IunutraM"  IivanM" Igrupni procesM iaju raliito naenje'

Pretpostavke koje" kako ja raue" stoje ia uo!iajene paradige a grupe su: Grupu konstituiše ajedniko fiiko prisustvo' 113

Grupa postaje više od grupe kada ljudi podese se!e tako da svako oHe da svedoi  svakoj interakciji Fkako u krugu" tako i u koncentrini krugovia kada su grupe  veće' Grupa postaje više od grupe kada ljudi iaju Iosećaj grupnog prisustvaM' Grupa postaje više od grupe kada ljudi prihvate jedni druge kao lanove grupe' /snovna Ipretpostavka grupeM je apsolutna taka uenja" a ne avisnost od  karakteraNtopologije grupe' 7ako" sislena pitanja u vei sa ovo paradigo su: Iko je u" a ko ivan3M" Ikako strukturirati grupu u cilju aksiiiranja grupnog osećaja3" Ikada skup ljudi postaje grupa ili prestaje da !ude grupa3M' 8a ove paradige leHe noga raišljanja o grupaa i ranih perspektiva: grupne analie" socijalne psihologijeN7grupe" Geštalta i drugih terapeutskih etoda rada sa grupaa' DR-G(?8J( P(R(D8G2( Postao sa svesniji pretpostavki koje su ia naina na koji ja raue grupe i da to forira !au a drugaiju paradigu asnovanu na kounikaciji ' - ovoj paradigi" grupni proces se dešava u !ilo koje  skupu ljudi koji su svesni ogućnosti  eLuso!ne kounikacije' 7ako je svaki skup" a ene" grupa' Da li ljudi u grupi kouniciraju ili ne" ko doHivljava se!e kao deo grupe" a ko ne gleda na se!e tako" i u kakvi su odnosia IinsajderiM i IautsajderiM" sada sve to postaje deo  grupnog procesa'
114

grupe" npr' velike" la!avo poveane" skupove ljudi gde je svaka kounikacija oguća' 2eLuti" veliki !roj stvarnog grupisanja u svetu u koje so ukljueni kreće se ieLu ova dva ekstrea' Da deonstrira ovo prilino ekstreni priero" ueću grupu ljudi koja je ilistana u telefonsko ieniku 2anestera' Po ojoj definiciji" to jeste grupa" ali o!ino neaniljiva' 2eLuti" ako pretplata odjedno poraste" grupni procesi ogu postati prilino aniljivi: koje podgrupe protestuju" ko odlai kod drugog provajedera" ko anje telefonira" itd'  (ko ueo anje naporan prier" oHeo gledati u alu terapijsku grupu" i videti pitanja sa kojia ćeo nogo lakše pristupiti ovoj novoj paradigi'
PR82E9E 9( 2E7/D/5/G8J- .E5818@ GR-P(

115

Priarni o!rasci dve paradige su raliiti' ISlikaM prve paradige je krug Fnoralna konfiguracija ale terapijske grupe ili prijatelja koji sede a stolo' ISlikaM druge paradige Fkoju ja inosi je IulicaM' - ovo nainu rada Fkoji je uveo Stiv PoterN Steve Potter i koji je u Britaniji preuela (socijacija a trening grupnih relacija vree i fiiki prostor FoHda više od jedne so!e postavljene su a ugovorenu svrhu' ovo vreenu i prostoru" ljudi se ogu sresti ili ne" ogu se poerati ili ne" ogu se pridruHiti grupi ili ne Fili sao slušati' 1rug je jedna oguća konfiguracija" ali tako  je nekontaktan i više je useren na ono ieLu' - krugu " suština IgrupnostiM ogleda se u ajedniko susretu" transparentnosti Fljudi ragovaraju sa svaki koga ogu da uju i ogućnosti da svako govori Fkrug je  jedna ravnopravna struktura' /no od ega se odustalo je pokret Fiako pokret oHe !iti uveden kao grupna veH!a " posle koje se svi vraćaju u krug' 8 ove perspektive" ono od ega se odustalo u IuliciM je transparentnost" intinost i osećaj celovitosti grupe koja se sreće na jedno estu" u kojoj u jedno trenutku o!ino sao jedna oso!a govori Fceloj grupi' - IuliciM" suština IgrupnostiM je u konfiguraciji" potencijalu a kontakt" kounikaciji i pokretu" i procesu u koje se ovaj potencijal postiHe ili ne postiHe' /no od ega se odustalo je konkretnost kruga i svake apsolutne ideje o toe da Iovako funkcioniše do!ra grupaM' 8 ove perspektive" u krugu se odustalo od pokreta" uopšteno od grupa u stvarno svetu i pose!no vaHno i Geštalt perspektive" od fenoenološkog pristupa' 8nhi!iranje konfiguracije grupe" njene ogućnosti da se kreće i pitanja koja ogu !iti postavljena" postaju ograniena i ienjena' /vo je istina ak i u aloj terapijskoj grupi Fgde se energija lanova grupe cedi kro sedišta" a natno je istinitije u veliki grupaa' 2oHda !i do!ra analogija ogla !iti ralika u pristupia (leksandar tehnike F(leander 7echni]ue i ;eldenkrajsovog etoda F;eldenkrais 2ethod' /!a rade sa drHanje" !alanso" optialni pokreto" ali na dva veoa raliita naina'  (leksandar tehnika ia sliku o toe kako !i tre!alo da stojio" krećeo se" sedio i uitelj nas ui ovi nainia' 1onkretno je i lako a rauevanje' 2eLuti" a ene" ljudi koji rade (leksandar tehniku esto igledaju kao ro!oti" pošto konstantno proveravaju svoje drHanje' /ni su usvojili korisne introjekte i neku vrstu egotia' 2nogo o!iljnije" (leksandar tehnika pretpostavlja neku vrstu udH!enika tela' Stvarni ljudi" eLuti" iaju ogranienja" iaju jednu kraću nogu od druge" ili napete delove svoje uskulature !og ranih fiikih ili psiholoških procesa' (leksandar tehnika nije tako do!ra a ove ljude' ;aldenkrajs nea sliku o toe koje je drHanje naj!olje a ljude" već radije pretpostavlja da ako se krećeo sa svesnošću išića i ehanikih procesa pooću kojih se krećeo" i oHeo da se orijentišeo ka naše individualno naj!olje poloHaju" u odnosu na gravitaciju i ogućnosti našeg tela' 7ako dolaio do toga da a vas nea inenaLenja da otkrijete da ja vidi ;eldenkrajs etodu kao nogo prilagoLeniju Geštalt teoriji od (leksandar tehnike' Granice 

116

Drugo pitanje" na koje oHeo do!iti raliite odgovore i dva pristupa grupi o kojia diskutujeo ovde" je:
117

7ako" i ove perspektive" grupa oHe da posluHi kao la!oratorija" sa široki opsego raliitih ljudi" sa raliiti perspektivaa" nainia na koji funkcionišu u svetu i nainia na koji se orijentišu u svetu' - ovoj la!oratoriji" klijent oHe !iti podrHan i iavan i oHe da pokaHe" u svo odnosu sa grupo" kako i on i grupa deluju u svetu i kako ograniavaju svoje akcije u svetu' - grupi se" takoLe" i!egava jedna od teškoća individualne terapije" kada klijent pretpostavlja da" ako terapeut kaHe nešto podrHavajuće da to nije spontani odgovor već tehnika i da je to rekao sao ato što je plaćen a to' 9alai da klijent esto lakše odah poveruje u povratnu inforaciju koju do!ije od lanova grupe" nego od terapeuta' Grupa" na neki nain" deluje kao repreentacija sveta" vršnjaki panel" sa svi osudaa i svi ogućnostia a prijatne i neprijatne odnose' Grupe su" takoLe" jeftinije od individualne privatne terapijeU )eli" takoLe" da prina da su" na neki nain s pravo" grupe na loše glasu' Postoje neke situacije u kojia su grupe du!oko destruktivne i ne nogo korisne' 7o  je !ilo u prošlosti" ali još uvek postoje terapeuti koji koriste grupu da napadnu individualne lanove koji ih iaivaju" tako da klijentova oekivanja da će !iti kaHnjen !udu adovoljena' 2ora postojati do!ar !alans podrške i iaova u svakoj terapiji" tako da Fna prier ako je neki lan grupe ljut na drugog lana" oja je odgovornost kao terapeuta da lan grupe koji pria ljutnju ia dovoljnu podršku od ene ili od drugih lanova grupe" kao i da istraHi sa ljuti lano grupe kako on doprinosi svojoj percepciji o!jekta ljutnje' Drugi pro!le koji oHe da nastane u grupi je kada terapeut vidi grupu sau po se!i kao jednog klijenta' .eruje da je u terapijskoj grupi" što je suprotno 7grupaa ili Grupno susretu" svaki lan grupe i individualni klijent terapeutu i da terapeut ora da pronaLe vree da raisli i odgovori terapeutski potre!aa svakog pojedinca u grupi" kao i potre!aa grupe kao celine' Još jedna stvar koju Heli da naglasi ovde o grupaa je ponovo !alans ieLu podrške i iaova' 9iko ništa ne ui Fosi kada efikasno i neprietno sakrije kada je uplašen i nepodrHan' - grupaa gde je klia takva da je to jedan kontinuirani iaov od!rane od lanova grupe" !e podrške da se prinaju strahovi i potre!a da se ide svoji tepo" ljudi esto naue da je paetnije da to prikriju" gurajući svoje strahove van vidokruga' Suprotno" u grupaa gde svako voli svakoga i svako do!ija nogo podrške" grupa postaje vrsta Iagine grupeM gde ljudi dolae i svog Igronog realnog svetaM da !udu prihvaćeni' 9aravno" njihov osećaj prihvaćenosti išeava u oentu kada napuste so!u u kojoj je !io grupni susret' /va vrsta kulture" gde niko ne oHe da pokaHe svoju IgronuM stranu nai da je svaki kontakt veštaki' Postoji sao jedna stvar koja i ovoga oHe da se ravije: konfluencija i avisnost od grupe i terapeuta kao i!eglištvo od sveta' 8eLu ova dva leHi isceljujuće esto" gde realni ljudi" sa sipatijaa" nesipatijaa i osudaa" ogu pronaći novi nain kontaktiranja

118

ieLu se!e" naini koji ogu !iti preneti u spoljni svet koji se ne doHivljava kao nogo raliit' +ašto !i neko išao na individualnu terapiju" a ne na grupnu3 Postoje nogi raloi' Prvi i najvaHniji je da oni oraju da HeleU Strah od grupne situacije oHe !iti preveliki' 2oHda se ogu osećati posraljeno ako neke stvari kaHu pred grupo' 2oHda su u prošlosti iali loša iskustva sa grupaa' 2oHda Hele da iaju vree sao a se!e jer su u Hivotu prepuni ahteva od drugih ljudi većinu vreena' Sve ovo su do!ri raloi a odlaak na individualnu terapiju' 9ijedna od prednosti koju sa naveo kada sa govorio grupaa nije nesavladiva prepreka a rad na individualnoj terapiji' 9eki ljudi ogu da iaju veću potre!u a jedannajedan odnos sa terapeuto" nego što je terapeut u ogućnosti da da na grupi' 9eki ljudi iaju potre!u da rade veoa sporo" recio veoa alo toko duHeg perioda' /vo onda oHe !olje !iti uraLeno na individualnoj terapiji nego na grupnoj' 9eki ljudi se ne osećaju do!ro u grupi' /ni ogu staviti druge klijente u riik" !ilo nasilje ili isaoni igricaa koje igraju" ili seksualni delovanje na ranjivog lana grupe' F8a pravilo da ne ogu da postoje seksualni odnosi eLu lanovia grupe: pitanje transfera arauje takve odnose na sline naine kao i do!ro dokuentovane seksualne relacije sa teraputo' 7erapeut ia aštitnu funkciju prea lanovia grupe ukljuujući" ako je potre!no" i aštitu od drugih aktuelnih ili potencijalnih lanova grupe' 9eka pro!leatina ponašanja ogu !iti ne!e!edna i a terapeuta da preue individualni rad sa klijento" dok neka to nisu' 9eki ljudi do!iju najviše i ešavine individualne i grupne terapije' /vde postoje i potencijalni pro!lei' 1lijenti koji doLu na grupu" a viLaju terapeuta individualno" ogu da podele se!e" tako da na grupi pokauju jedan aspekt se!e" dok terapeutu na individualnoj terapiji pokauju drugi svoj aspekt' 2oHe da se pojavi grupno nadetanje ko će da viLa terapeuta individualno" što na scenu oHe da donese veoa alo korisnog rada na grupi' 2eLuti" ako su i terapeut i klijent svesni ovih aki" to oHe !iti plodno polje a istraHivanje:
PR(1S( GE<7(57 7ER(P8JE - GR-P8

119


8straHivanje interakcija ieLu lanova grupe  1ako (lan odgovara na DHejnino prisustvo u grupi i o!rnuto3 Da li oni privlae jedno drugo" ili su u konfrontaciji ili su neainsteresovani jedno a drugo3 1oju ulogu igraju svako od njih u interakciji i šta projektuju jedno na drugo3 /vo je vaHno jer i ne delujeo sao kao Igrupni susretM: Perls je o!ino koentarisao da" u takvi grupaa" ljudi uglavno susreću svoje projekcije" na koje su onda ljuti pod asko susreta sa drugo oso!o' 7ako oje pravilo podianja palca na grupnoj" kao i na individualnoj" terapiji nai da tre!a da se uspori proces i da svaka oso!a preuia odgovornost a sopstvene akcije i otivacije' /dgovarajuća pitanja ogu da !udu:  I
120

#'

?lan grupe radi sa terapeuto   Perlsov oiljeni stil rada u grupi !io je da radi sa jedno oso!o na Ivrućoj stoliciM" dok ostali ljudi o!raćaju paHnju na sopstverne reakcije i kasnije daju fid!ek o sopstveni iskustvia' 2isli da ia daleko više ogućnosti a grupni rad u Geštaltu" ali ne tre!a od!aciti ovu ogućnost' Postoje neke situacije gde je individualni rad sa jedni lano grupe naroito koristan i a pojedinca i a grupu' Jedan lan grupe oHe da ioluje se!e od ostalih lanova i oHda u je potre!na edijacija terapeuta da riikuje kontakt sa njiaK ili u je oHda potre!an intenivni fokus terapeutaK ili je oHda u krhko stanju i jedino terapeut ia veštine da o!e!edi prihvatljiv kontaktK ili je oHda postavio situaciju tako da će ga lanovi grupe od!aciti' 8ndividualni rad ora doneti teu koja ia naenje a celu grupu" koju grupa oHe istraHiti kro individualni rad' Prier: DHil: F/i nefokusirane" tiha Piter:
6'

8straHivanje grupnog procesa   2oj kolega DHon @aris F;ilipsonT@arisNPhilippsonT@arris" %CC# istakao je da" striktno posatrajući IGeštalt praviloM da se IiM ijave okreću u IjaM ili ItiM ijave" Icela o!last grupnog procesa koji se fokusira na grupu kao celinu je ignorantska i ivrnutaM' 7o postaje ili askirana IjaM ijava 0 projekcija 0 ili prikrivena ItiM ijava" gde se i!egava ienovanje nekoga' Pitanje veštine je kako adrHati naaj ovih IjaM i ItiM ijava" a i dalje prihvatati da je  IcelinaM grupe više od !ira njenih lanova' Grupa ia pravila" nore i kulturu" naine na koji odgovara na iaov" naine kako se nosi sa teškoćaa i naine da

121

nešto proslavi' /vo je vaHan deo polja gde se pojedinci pokauju' Dovoljavajući istraHivanje o toe kako grupa funkcioniše" oHeo da otvorio vrata lanovia da ospore ovo i preuu vlasništvo nad grupo kakvu Hele' 89D8.8D-(59( 7ER(P8J( 1(/ GR-P9( 7ER(P8J( ?ovekovo polje organiaNsredina nije" naravno" sao fiiko" nego i društveno' 7ako u svako prouavanju oveka" kao što su fiiologija" psihologija ili psihoterapija" orao govoriti o polju u koje su !ar socijalnokulturni" !iološki i fiiki faktori u interakciji' 9aš pristup u ovoj knjii je IunitaranM u to sislu da pokušavao da detaljno raotrio svaki pro!le koji nastaje u socijalno!iološkofiiko polju' Sa ove take gledišta" na prier" istorijski i kulturni faktori ne ogu se posatrati kao da koplikuju ili odifikuju uslove jednostavnije !iofiike situacije" nego da su svojstveni svako predstavljeno pro!leu' FP@G  .oleo !ih da predloHi koncept da je sa$a indiidualna terapija( ta$o0e i #rupna terapija/

 (ko sedi sa klijento na individualnoj sesiji" klijent ne predstavlja sao se!e" već celo polje svojih interakcija: Porodicu Froditelje" partnera" decu +ajednicu Fsusedstvo" posao" prijatelje 1ulturu Fporodicu" susedstvo" naciju" svet 1ako klijent napreduje na terapiji" tako se njegove interakcije sa sredino enjaju Fu stvari" u Geštalt sislu ove dve ijave su sinonii' Proene u individualno ogledalu" ogledaju se u proenea u okruHenju' 7rajna proena kod pojedinca oHe jedino da ide rukupodruku sa proenaa u sredini pojedinca' /ve proene u sredini dogaLaju se na jedan od pet raliitih naina Fdaću prier proena u porodici" ali to se isto dešava na radno estu ili u ajednici: %' Sredina od!acuje pojedinca i gru!o nastavlja dalje' Porodica oHe aeniti uloge da !i aenila funkciju pojedinca kao" na prier" Ipro!leaM ili I!olesne oso!eM ili Ioso!a o kojoj se !rineoM' Ponekad" ako drHi IHrtvenog jarca na distanci" a porodicu je dovoljno da oHe da nastavi da funkcioniše uo!iajeno' #' 2ešavino koplienata Fo toe  Ikakav si nekada !ioM i pretnji FI!iće ti HaoM porodica ponovo uvodi pojedinca u raniji nain Hivljenja' /no što terapeut vidi u ovoj situaciji je klijent koji kaHe I7erapija  je odlina u teoriji" ali ne oHe se prieniti u stvarno svetuM' 6' 1lijent oHe napustiti terapijsku sesiju i iruiti svoj nagoilani !es na druge Fnpr' na roditelje" decu" šefove u ie iraHavanja osećanja' /vo oHe voditi ka od!acivanju porodice ili pro!lea na poslu ili ak do nasilnog ponašanja prea deci' (ko klijent ia ulogu  Ipro!leatine oso!eM u porodici" ova uloga oHe !iti pojaana ovakvo reakcijo' &' Sredina se enja da !i prihvatila proene pojedinca' /vo se oHe desiti veoa lepo i spontano" kao da eLuso!ni pro!lei nestaju onde gde su nekada !ili preplavljujući: roditelji poinju da pokauju naklonost prea odrasloj deciK deca

122

prestaju da ItraHe paHnjuM kada otkriju da svakako do!ijaju više paHnjeK radni tiovi poinju glatko da funkcionišu i ranije podele prestaju da !udu tako vaHne' >' Ponekad klijent na individualnoj terapiji uspostavi koprois sa sredino' 9a prier" #> godišnje IdeteM napusti porodicu i pone da Hivi saostalno' 1lijent uspostavlja kontakt sa roditeljia svakako i !ira da prihvati nešto od porodine kulture Fpošto je sve vree viLen kao dete" prihvata da su njegovi roditelji trošili energiju na eLuso!ne konflikte" da ne !i narušili svoju veu sa nji' 9a osnovu realne procene kakvi su u odnosi dostupni" on je ia!rao jedan" pre nego da nea nikakav odnos sa njia'  (ko individualna terapija ne ue u o!ir terapiju celog okruHenja" verovatnije je da će još destruktivnije interakcije aueti esto: npr' pojedinca će od!aciti Fili će on od!aciti oso!a sa kojo je !io naj!liHiK ili će pojedinac pronaći se!e kako se vratio stari o!rascia koji više odgovaraju oekivanjia drugih' - svako sluaju terapeutovo radvajanje na pojedinacNsredina polje verovatno će se ogledati u klijentovo procesu' 1oji su naini rada sa celi polje dok radio individualnu terapiju3 1ao što sa ranije diskutovao" rad sa pojedince nuHno utie da sredinu pojedinca' Ponekad" udarni talasi kreću i sredine pri saoj odluci pojedinca da krene na terapijuU 5judi vide se!e kao da su pod lupo" i reaguju saokritiko" krivico i ponekad odlukaa da proene situacije u kojia su aglavljeni' /!ino je korisno da se napravi IapaM procesa u polju koje okruHuje pojedinca" da se proveri kako drugi reaguju na klijentov proces i kako klijent odgovara na te reakcije' /vo esto postaje vaHan deo terapije" kada klijent riikuje da se drugaije ponaša prea roditeljia" partneru" deci" prijateljia" kolegaa" autoritetia 0 i oni ue da se drugaije ponašaju prea klijentu' +!og diskusije ili igranja uloga u ovi interakcijaa" esto je aniljivo IivajatiM porodice i situacije' - grupi se oHe postaviti psihodraa' 9a individualnoj terapiji oHe se koristiti crtanje" dijaloi sa jastucia ili druga vrsta vajanja' Ja koristi špil karata 0 klijent !ira po jednu kartu da predstavi svakog lana porodice FIporodicaM se la!avo interpretira' 1lijent onda vaja porodicu koristeći karte' Jedna od lepota u korišćenju karti su nogi raliiti naini iraHavanja slinosti" ralika" poreLenja i poicioniranja' 7u su si!ol" !oja" vrednost karte" dvorske karte" pol Pu!a" 1raljice i 1ralja" poicioniranje pored i poicioniranje na vrh' 9a prier" koji lanovi porodice iaju isti si!ol kao i klijent3 ?esto će porodica iati dva si!ola" ajin si!ol i oev si!ol' Da li ia nekoga IieLuM klijenta i nekog drugog3 +ašto je ajka 1ralj" a otac 1raljica3 Prieno jedne ili ko!inacijo ovih etoda" klijent se na individualnoj sesiji ohra!ruje da vidi se!e u sislu odnosa sa sredino' Ponekad" da !ih pokrenuo klijenta" ponudi porodinu ili terapiju parova Fili terapiju sa !ivši partnero koja ukljuuje klijenta'

123

9e isli da je teško u ti uslovia odrediti Ikoe sa lojalan3M' ?vrsto veruje da  je lojalnost individualno klijentu sinoni a lojalnost klijentovoj sredini' /vo se do!ro uklapa u Geštalt fokus: ne pokušava da reši klijentovu situaciju Fpotencijalno o tuLe troškuK nego radi sa svesnošću koja deluje na granici kontakta ieLu ene i og klijenta i ieLu klijenta i njegovog okruHenja' .eruje da će ovo o!e!editi naj!olju saoregulaciju a klijenta i njegovu sredinu' Potencijalno destruktivni aspekt rada sa raliiti ljudia u paru ilii porodici ili grupi prijatelja je ako e uhvate po pitanju poverljivosti' +na da DHon ia aferu sa DHeni" a pokauje lju!ooru prea svojoj Heni" DHen' - eLuvreenu" DHen ia aferu sa''' /vo se ne dešava sao u sapunicaaU 2oje pravilo je da sa otvoren da vidi supruga" suprugu" Hene" lju!avnike" roditelje" decu" !ilo ajedno sa klijento ili Fako se o!oje sloHe odvojeno 0 ali ne garantuje da ću odrHati poverljivost' 9e ato što ću ogovarati jedne pred drugia' ?esto je" sao po se!i" dovoljno istraHivati pitanja oko ovog pravila da !i se otkrila situacija koja je ridigno ovrsnula !og tajne' 9ikada nisa iao pro!le sa ovi naino rada pošto prestane da garantuje poverljivost 0 pro!le još jedno postaje pro!le koji tre!a da reše klijent i njegova sredina' 8nenaLujući !roj ljudi pristaje na opciju: !ivši lju!avnici" roditelji i odrasla deca" ljudi u svaLi' 2oHeo uvesti druge ljude u terapijsku situaciju i sa prani jastucia" gde klijent istraHuje raliite naine odnosa sa drugia i svoji fantaijaa o njihovi reakcijaa Fpoešane sa strahoviaU .aHno je još jedno napoenuti da ja ovo ne koristi kao !ihejvioralni alat da !iso sao Ipro!ali nešto novoM' Dok radio ovo" ja ponovo do!ija osećaj ne sao a pojedinca i oso!u na jastuku" nego osećaj a vrstu interakcije koja se dešava u toj porodici ili !ilo gde drugo' Da li tao ia nogo ol!i" svaljivanja krivice" energije ili nedostatka energije" da li je iolovan i ajednice" da li su oekivanja uspešna ili neuspešna3 /vaj nivo je esto u najanju ruku vaHan koliko i individualni nivo' 1lijent onda istraHuje ne sao nove naine odnosa sa pojedincia" nego u ie porodice" istraHuje nove naina !ivanja porodice u svetu' )eli da klijentu !ude jasno na koga je ljut i koje su neispunjene potre!e ili Helje sada' Pojasni klijentu da je ljutnja kontaktna eocija" koja ia cilj da po!oljša kontakt' /vo je dilea a nogu decu" kada ispoljavaju ljutnju ka roditeljia" radije nego da avrše u nogo !oljoj vei" njihovi roditelji se povlae i osuLuju ih kao  IlošeM' 1asnije" oni Hele da rarse svoju veu sa ao i tato i odah postaju preplavljeni straho da će !es uništiti odnos' /vo oHe !iti deliino tanoU 9eki roditelji i dalje neće prihvatiti ni jedno ispoljavanje ljutnje ka njia" ak i kada je !es sudrHavan više od 6$ godina'

/hra!ruje klijente da pregovaraju a nove vee sa svoji okruHenje" naroito sa roditeljia" lju!avnicia i deco' 2oHda neće !iti oguće postignuti veu i ja vidi da je veoa vaHno a klijente da prave koproise arad odnosa koji su i vaHni" osi ako ti odnosi ahtevaju da odustanu od velikog dela se!e' /ni iaju šansu da

124

i" na terapiji" pokaHu sva svoja osećanja i esto će preneti na ene !ilo kakav !es koji doHive' Gil Bojn FGil BoOne" hipnoterapeut koji je takoLe trenirao sa ;rico Perlso" poveao je to sa IGeštalt olitvoM' /n je naglasio red: I7i nisi na ovo svetu da !i Hiveo po oji oekivanjiaM' /vo iplicira da tre!a da pustiš i se!e i roditelje sa kope" a ne da ekaš na njih da se proene pre nego što proeniš se!e' Bojn je takoLe veoa lepo preradio poslednja dva reda IGeštalt olitveM FPreentacija na radionici" januar %C4C:  I(ko se sretneo kao odrasli koji se vole" !iće divnoK   (ko se ne sretneo" prihvatiću to takoLe" ato što tako tre!a'M  Pokušava i postiHe inialnu raliku ieLu terapije i spoljnog sveta' 7o je jedan od raloga ašto više voli rad u grupaa nego individualni rad' 2eLuti" ak i na individualnoj terapiji postoje i!ori koji se ogu napraviti' 8!egava da naglašava poverljivost" !e!ednost i aštitu kao IstvariM sae po se!i' .iše voli da klijent !ude naisto sa ti šta su njegove Helje i potre!e'
125

2arta: 2ajini roditelji su !ili nasilni i distancirani' 9jena ajka je stalno !ila ljuta' 2ajka og oca je !ila veoa snaHna" otac nikada nije iao ništa da kaHe kada je ona !ila tu' 8gledalo je kao da je on !io sa svojo ajko' Piter: 9asilno ponašanje se esto tako prenosi' 2i radio na toe da iopštio deona" ali ne deona koji se ove aa ili tata' /vaj deon je prolaio i generacije u generaciju dok neko nije rekao Idalje ne oHe ovakoM' 7voj !es je u ie svih onih koji su patili !og ovog deona' Sledeća sesija 2arta: Ragovarala sa sa ao" rekla sa joj o eu so ragovarali" o deonu i tako to" i ona je govorila o svojoj !a!i i svo dedi' /sećale so da so !liHe jedna drugoj nego što so godinaa !ile' #' DHi je radio na prihvatanju njegove hooseksualnosti' DHi: (li ljudi e neće prihvatiti ako ja otvoreno pokaHe da sa gej' Piter: Ponekad će i to !iti tano' Poeli so da ragovarao o predrasudaa o hooseksualcia" strahu od (8DSa" kako hooseksualci ogu prihvatiti se!e iako se na njihovu seksualnost gleda sa neodo!ravanje" o hooseksualiu u drugi kulturaa: Stari Grci" (eriki 8ndijanci i drugi poitivni slikaa o hooseksualcia' Piter: 8 ti iaš i!or' Biti sprean da priaš otvoreno o toe da si gej" ne nai da ćeš to reći u prvoj reenici kada uponaš nekoga' 2oHda ćeš to Heleti da o!javiš" kao politiku ijavu" i to je i!or' DHi: Pretpostavlja da sa ja na to gledao kao na sve ili ništa' 1ada raišlja o toe" ja ne na da li si ti gej ili nisi' Piter: Reći ću ti ako Heliš da naš' DHi: Shvata da i to uopšte nije vaHno' 6' 1aren predstavlja se!e kao depresivnu' 1aren: /seća se veoa alo i !enaajano' Piter: 9apolju je veliki i vaHan univeru i tao si i ti' 1aren: Sve do!ro funkcioniše !e ene' 2ogla !ih i da ne !ude ovde' Piter: 7i si preostala karika kada je univeru napravljen'

126

1aren: Da" kao što sa i Inaknadna isaoM u ojoj porodici" %$ godina laLa od !rata' 9iko aista nea vreena a ene' Piter: 9e Hele te da si tu' 1ao što ne Heli ni ostatak univerua3 1aren: 9e" nije da e ne'''' Pa" pretpostavlja da i nisa dala nogo šanse' Piter: Dakle" karika kaHe univeruu Ine ešaj seMU 1aren: Fseje se 9ešto takoU &' ;il je !io a!rinut a svog osogodišnjeg sina 2arka' ;il: Rekao i je Iri teM i otrao' 9e na šta sa uradio" nisa nasilan ili nešto slino' Piter: 1ako si se osećao kada je to rekao3 ;il: Besno" tuHno' Piter:
127

Piter: +nai ti ga od!aciš" jer će te on oHda udariti ato što ga ti od!acuješ'''  ( šta ako !i te on uesto toga agrlio3 ;il F2: Plakao !ih' 1ada !ih se agrlio sa tato to !i e rasplakalo' Piter: Dakle" ;ile" šta isliš3 ;il: 2isli da tre!a da ga agrli' Piter: /n će !iti uplašen" ljut i !oriće se' ;il: Da" pa" orao poeti nekako' Sledeća sesija ;il: 2ali tigar se stvarno !orio" ali so avršili u agrljaju" o!ojica u suaa' 2ajka je islila da sa !io neilosrdan" ali sa ja idrHao i 2ark je rekao  IDo!ro je" aaM' Piter: 2ark je do!io šta je hteo i plašio se da to do!ije''' Sada !udi aaU FSada se esto konflikta poerilo na odnos ieLu roditelja' 2i orao da radio na svi ovi proenaa jer terapija je više od poeranja konflikta' 2ogu da ia sesije sa celo porodico" ili ogu da radi sa ;ilo i njegovo Heno" ili sao sa ;ilo' 1oji god da je nain" radi sa celo porodico' Etiki" ja sa odgovoran ne sao a terapiju sa pojedince" nego a terapiju sa celi polje' 2oj cilj nije da poeri konflikt" nego da !ude kataliator istraHivanja i proene u sredini na svi nivoia u cilju !oljeg kontakta i fleksi!ilnosti' /vo oHda vui grandiono" i neki delovi naše sredine su anje otvoreni a proenu nego drugi" ali oje iskustvo je da se proena dešava na inenaLujući estia kada joj se pristupi' Etiki je takoLe vaHno da ralikuje šta govori !og pokušaja da anipuliše sredinu' 7erapija je poduhvat ugovaranja' 2oj klijent je oj klijent' 2eLuti" vaHno  je apatiti da sredina utie i da ne oHeo sao poreći odgovornost a to Fili da naš fid!ek utie na klijenta' Geštalt terapija se uklapa do!ro u ovo rauevanje" jer akcentuje oso!uusredini i i!egava da pruHi unapred pripreljene odgovore a klijenta' 2i poaHeo klijentu 0 a pooću klijenta i njegovoj sredini 0 da postavi pitanja koja će ga odvesti do veće svesnosti u kakvoj su interakciji'

+(15J-?(1 

128

Posatrajući grupe i Geštalt perspektive polja" oHeo ih videti kao !ogate arene i a istraHivanje i a eksperientisanje u foriranju selfa 0 kako selfa pojedinca" tako i selfa grupe' 2oHeo videti da" kao što je pojedinac neodvojiv od sredine" tako i individualna terapija oHe !iti posatrana i perspektive grupne terapije' - sledeće poglavlju" prieniću ovaj pristup na odreLene vrste grupa: parove i porodice'

Poglavlje %% 129

R(D S( P(R/.82( 8 P/R/D8(2(  .eoa pose!na vrsta grupe sa kojo terapeuti esto rade su porodice" koje ogu !iti parovi u posvećenoj vei F!e o!ira da li venani ili nisu" ili sao koha!itiraju i proširene porodice sa deco i !a!aa i dedaa' 9aješći pristup ovoj vrsti rada je da se otkrije i preuredi sisteska   interakcija ieLu lanova porodice ili para' /vi pristupi su !ili vaHni i prihvatili su ih rani Geštaltisti: videti" na prier" inkera F%CC&K ili @anter Boonovu asiilaciju @elingerovog F@ellinger IPoretka lju!aviM' 2oj cilj ovde je da govori o o iskustvu u radu sa parovia i porodicaa koristeći Geštalt pristup polju koji sa ravio u ovoj knjii' 9aravno" neke pretpostavke su ajednike i sistesko pristupu i pristupu polju' 2oje pretpostavke su: %' 9ije oguće adekvatno raueti !ilo kog pojedinca Fukljuujući terapeuta osi u odnosu na sredinu koja je trenutno vaHna a tu oso!u Fkoja ukljuuje odnose tog pojedinca sa naajni drugia' #' Paradoksalna teorija proene: oj cilj nije da proeni ponašanje parova ili porodica' 9a taj nain !ih kupio njihov osećaj da je njihovo ponašanje ivan njihove kontrole i da i je potre!an neko sa strane da ga enja uesto njih' ilj i je pre da istraHe koji su to procesi koji podrHavaju uoeno ponašanje para ili porodice i da onda preuu odgovornost a ponašanje i enjaju ga" ako to Hele' 6' - terapijskoj situaciji" terapeut je takoHe naajni deo porodinog okruHenja' 7ako terapeut nije sao spoljni konsultant porodice" u šta takoLe veruje i inker" već integralni deo svih interakcija koje se dešavaju u terapijskoj so!i' ' 8ako ne adrHava porodicu ili par da ostanu ajedno" ali ih i ne gura da se radvoje" daje prednost posvećenosti : ne ruši odnos na prvi nakovia teškoće'

130

Govoriću više o svakoj od ovih pretpostavki' 1oristi generalni terin IporodicaM da pokrije i odnose eLu parovia" osi ako nije drugaije naglašeno' S(2/P/7.RV8.(9JE - P/R/D88 /snovna orijentacija Geštalt polja je da se sopstvo odrHava pooću ego funkcija identifikacije i alijenacije' Ja konfiguriše se!e u odnosu na ono što je drugo' Porodini odnosi F!e o!ira da li se radi o priarni porodicaa ili porodicaa forirani u odraslo do!u stoga ogu !iti okarakterisani rado ovih funkcija' 9a koji nain ja konfiguriše se!e pooću oje identifikacije sa porodico: vrednosti" posvećenost" naino na koji radi" stavovia3 9a koje naine ja konfiguriše se!e pooću otuLenosti od drugih lanova porodice: polja neslaganja" separacija" konflikt3 /ve identifikacije i otuLenja će takoLe !iti integrisane u oje funkcije linosti ili u selfkoncept'  .aHno je raueti da su porodice vitalni ivor selforijentacije pooću naenja o!e ove funkcije'
131

proenilo' Jedini nain u koje porodica oHe da adrHi o!rasce je da indukuje terapeuta u porodini o!raac ili da napusti terapiju' +ato ja postavlja sva pitanja koja postavlja i klijentu i se!i na sao poetku individualne terapije: šta su njihova oekivanja od eneK kako Hele da ih vidi i da i odgovoriK kako se oseća u njihovo prisustvu" itd' 2ora da !ude siguran da nisa u konfluenciji sa njihovo šeo i da adrHava separaciju i i!or' 8stovreeno" ora da pokaHe i svoju posvećenost i to da prihvata porodicu ili će oni jednostavno otići'  (ko ja ogu da !ude IdrugiM koji nije u konfluenciji sa porodini o!rasce" a da ih vrednuje i da i pokaHe intersovanje a njihov proces" kao i njihovu anksinost i oekivanja koja podrHavaju proces" onda kreativni aspekt hoeostae oHe da pronaLe novi !alans i tako oHe da se stvori novo saopotvrLivanje porodice' /vo  je priena Iparadoksalne teorije proeneM na porodice'  .aHno je apatiti da ovo nije paradoks sisteskih terapeuta I2ilanske školeM kao što su @ejli F@aleO" %C=% ili Palacoli FPalaoli i drugi" %C=4' 9jihova upotre!a paradoksa je strategija" drugaije navana Iprepisivanje sitoaM" u kojoj terapeut preuia ulogu nekoga ko podrHava ponašanje i ak ga prenaglašava" da !i o!e!edio porodici da uLe u kontraulogu ravoja novih ogućnosti' Geštalt paradoks se ne asniva na anipulaciji" već poinje tao gde je klijent Findividua" par" porodica" grupa i tako unosi odgovornost i i!or u njihovo funkcionisanje' Prier  Radi sa paro" Doro FDora i DHio FJi' DH: FDori 1ada se vrati kući s posla" nikada ne staneš sa oni što radiš da !i e podravila' /seća se nedo!rodošlo" kao da seta' D: 7i oekuješ da ja odah prestane sa oni što radi' 1ada to ne uini" ti odlaiš u dnevnu so!u rovoljan i ne ragovaraš sa no' P:
132

DHiov povratak kući ini ivoro neprijatnosti' 7akoLe" svestan sa da o!oje prikaujete to pitanje na nain koji oteHava ragovor ili koprois' D: Pa" DHi to Heli na svoj nain i to je to' P: ( na drugoj strani je da si ti osuLena ako u dopustiš njegov nainU /no što ja radi ovde je da ostaje sa ovo teo koju par donosi" !e pokušaja da reši' 9a individualnoj terapiji !ilo sa Doris ili sa DHio" ogu da istraHuje" kako so klijent i ja na poetku sesije ili šta nedostatak do!rodošlice nai a klijenta' - terapiji parovia" i!egava previše individualnih procesa i više voli da ostane sa interakcijaa' +a raliku od drugih grupa sa kojia radi terapeutski" nea individualni terapijski ugovor sa ljudia u parovia ili porodicaa' 9e Heli da kupi IBićeo /1" ako vi !udete drugaijiM' Poenta je da pronaLu nain da kouniciraju sa drugia onakvi kakvi jesu' /vde se ini da će !iti !or!e ieLu DHia i Doris !og definisanja situacije' /ni pokušavaju da e uvuku u to da podrHi jednu ili drugu stranu" što ja neću' Radije ću pustiti da se tea ravija' 9aravno" ora postojati nešto analogno što se pojavljuje kada terapijska sesija sa no poinje' Da li će e oni pustiti da uLe sa svoji interesia ili Heljaa ili će nastaviti da rade ono što su radili3 7ER(PE-7 JE DE/ PR/ES(  (ko se vratio na dijalog ieLu Dore i DHia" oHeo videti kako se u kontekstu para sa terapeuto postavlja scena koja se pojavljuje' /ni od ene kao terapeuta Hele da podrHi njihove perspektive" tako da se Hale jedno na drugo' 1ada !ih podrHao jednu ili drugu stranu" ili !i !og neke oje intervencije igledalo kao da vidi nešto jedinstveno IlošeM kod jednog partnera" onda !i njihov nain aglavljivanja u rešavanju situacije ostao netaknut" a terapija !i se neutralisala' (ko ostane ivan konfluencije i o!javi da sa ainteresovan a to što rade ajedno" injenica da sa prisutan i oja ainteresovanost kreiraju novu situaciju kojo par tre!a da se !avi' 7akoLe" tre!a da apati da ono što je reeno ne ora nuHno !iti IistinitoM' ?esto  je ono na šta se jedan u paru Hali divlja generaliacija ili interpretacija onoga što druga oso!a radi što ia veoa alo slinosti sa oni kako druga oso!a opisuje svoje akcije' /ni vide ene kao nekoga koe će ispriati svoje pro!lee" i tako će se njihove interakcije konfigurisati kao pro!leatine' 2eLuti" oja startna poicija je" šta god da ih pojedinano otiviše" ako porodine akcije ponovo i ponovo vode ka reultatu koji ne Hele" da se nešto aniljivo dešava ako nastavljaju da se ponašaju isto uesto da pronaLu nov nain odnosa' (ko je DHi otivisan da Heli neposrednu do!rodošlicu kući na osnovu pretpostavke kako Hena tre!a da doeka uHa koju nosi i svoje originalne porodice" on i dalje pravi

133

i!or da ne ragovara prijateljski o toe sa Doro u cilju da i!egne neprijatnost pri povratku kući'  .()9/S7 ;E9/2E9/5/G8JE  .iše nego u !ilo kojoj vrsti terapije naenja" koja daje porodini akcijaa i preentacijaa" će verovatno !iti netana' Svaka porodica oHe !iti viLena kao ase!an kulturni entitet sa svoji pravia" sa svoji ogranienjia i ak sa sopstveni jeiko'
134

P: Do!ro" Brus" iaš svu oju paHnju 0 šta sad3 Brus igleda nesigurno' DHon i 1aren igledaju šokirano' Ja gleda u Brusa u tišini" on gleda u ene' 1: @ajde Brus" kaHi oveku ašto si tako nesnosan' DH: 1akva korist" on je ali terorista' P: /no što ja priećuje je da se ini da niko od vas ne do!ija priliku da jasno kaHe ono što Heli da kaHe !e prekidanja' Brus prekida roditelje" roditelji prekidaju Brusa' Pita se da li !i !ilo ko od vas Heleo da ispria kako stvari stoje dok ga drugi slušaju3 9iko nea potre!e da prekida: do!ićete kasnije vree da vi kaHete šta iate' Duga tišinaU - ovo ivodu" ne radi sa redukcionostikog stanovišta Foni rade ovo sao u cilju prekidanja već sa orijentacijo da oj fokus !ude na aktivnostia porodice kao cele grupe" a ne na pojedincia' PredloHio sa eksperient" koji će !iti validan !e o!ira na to da li ga IuradeM ili ne' 7išina je saa po se!i novi odgovor a novu ogućnost' D( 58 /@R(BR-JE2 P/R/D8-NP(R D( /S7(9E +(JED9/3 Raliiti terapeuti koji se !ave porodicaa i parovia daju raliitu perspektivu ovo pitanju' 9eki donose vrednost da su deci potre!na o!a roditelja i da deca nogo više pate ako su i roditelji odvojeni nego da su ukljueni u skoro svaki konflikt ako ostanu ajedno' 9eko donosi vrednost: I(ko nisi srećan" onda enjaj roditeljeM'  .oleo !ih da do ovog pitanja doLe posredno" kro oje rauevanje grupa' Podsetiću vas da nain na koji ja definiše grupe ne ahteva da se ljudi sretnu' 7akoLe" podsetiću da sa napisao Ida se grupe na neki nain nikada ne atvaraju" dok su u drugo sislu uvek atvoreneM' 8 ove perspektive" par ili porodica rade na toe da avrše sadašnje grupisanjeK i ak i ako su odvojeni" i dalje su grupisani kao porodica' +apravo" radvojene porodice do!ro ilustruju ovaj nain rauevanja grupa' ?esto su grupni procesi u ovakvi porodicaa vredni istraHivanja' Radio sa sa radvojeni parovia u prošlosti i shvatio da je je taj rad koristan'
135

Padaju i na paet dve ilustracije: 1lijentkinja na grupnoj terapiji o!javljuje da odlai' Priećuje da je slo!odna da ode i Heli joj sve naj!olje' /nda ona kaHe Ito sluaju ja ne ora da odeM' Druga ilustracija odnosi se na par koji je neko vree radvojen i koji dolae kod ene da istraHe gde su sada' - toku rada" oni su ponovo pokrenuli seksualni odnos" onda su sporauno ia!rali da se radvoje" najući da tada nisu !ili tu gde su sada' P/S.EAE9/S7 8 raloga koje sa upravo ineo" ne auia stav da je poHeljno da ostanu ajedno niti da se raiLu Fi i druge perspektive vide neinovnost o!a' 2eLuti" ni ne ohra!ruje lako avršavanje partnerskih ili porodinih odnosa' 2oHete reći da stav koji auia Inije!ašneutralanM' - neku ruku" ne postavlja se kao figura autoriteta koja će odluiti šta će se dešavati sa ovi paro' S druge strane" svestan sa da sa tihi" ali vaHan" treći partner u vei' Partner koji je posvećen vei' 1ulturološki gledano" i Hivio u vree kada posvećenost nije koncept koji se vrednuje' ;ric Perls FPerls" %C,C je govorio o Iinstant osvajaia turniraM' (ko pogleda oko se!e" ini se da je svuda naglasak na !ri odgovoria" nedostatku posvećenosti !ilo kojoj strukturi i oekivanju da će ljudi !iti spreni da se u najkraće roku okrenu ka !ilo kojoj sledećoj aisli' 1onstantno se ivode nove strukturne inicijative a dravstvene sluH!e" o!raovanje" prevo" industriju i ekonoiju' Svaki put kada se to dogodi cela grupa radnika !iva preraspoLena ili !ude lišena aposlenja" ili preeštena na novu lokaciju' ?i ljudi ponu da sreLuju teškoće sa neko novo strukturo" aeni ih opet nova' Radnici se suoavaju sa nesigurnošću sanavanja da postoji velika verovatnoća da će njihovi poslovi nestati u neko oentu' Ponovo se pojavljuju slini poslovi u sledeće aokretu" ali ne a njih'  (ko posvećenost nije prisutna u vei ili nije o!avena" onda o!ino postoji veliki osećaj nesigurnosti" pošto !ilo koji pro!le" neprijatnost ili neslaganje odah vode do pitanja IDa li je ovo kraj3M' 9apor koji je uloHen u rad kro ovo oHe !iti i!egavan ili prepušten' - kasnije sluaju" ogu da ode po površan sporau i dok igleda kao da sa još uvek u vei" ne postoji više onaj koji ispunjava ono što ja Heli od njega' 1ada radi sa parovia kao što je ovaj" predlaHe i da naprave apsolutni avet da ostanu ajedno" recio" narednih šest eseci' Dok to rade" esto pronaLu da se njihova vea enja tako da se pro!lei nogo lakše sreLuju i o!oje iaju potre!u da se sretnu' 7o ne nai da će oni nuHno ostati ajedno posle šest eseci: neki hoće" neki neće' 2eLuti" ak i kada odlue da se radvoje" !iće sposo!ni da to urade sa osećaje da su najpre sve uradili da aista sretnu jedno drugo' Preduslov da kaHu pravo !ogo je da prvo kaHu pravo dravoU

136

/vo poglavlje ne oHe !iti oj potpuni opis pristupa radu sa parovia i porodinoj terapiji' .iše se nada da pokauje da Geštalt teorija polja oHe !iti korisno prienjena u ovoj areni' - ovo odelu" nain na koji radi sa parovia i porodicaa nije suštinski raliit od og rada sa pojedincia i grupaa" ako ia na uu da je oj IklijentM pre odnos nego pojedinci" što je u fenoenološko pristupu nogo vaHnije od pretpostavke da ja raue naenje onoga što i porodica pokauje'

137

Poglavlje %# GE<7(57 PR8S7-P  .RED9/S782( 8 E788

Geštalt terapija se ravila Fu svoji kalifornijski dania kasnih ,$ih i ranih =$ih godina #$' veka u kulturno kontekstu gde su pravila i oral stavljeni pod nak  pitanja i od!aeni i gde se slo!oda vrednovala više od !ilo kakvog akona' ;ric Perls i nogi njegovi sled!enici dovoljavali su se!i nogo slo!ode" na koju su psihijatri i psihoterapeuti gledali sa neodo!ravanje' 9aroito što su ovi Geštaltisti naglašavi realnu veu sa terapeuto" a sai ti anearivali transfer" spreni da raviju terapeutski odnos u drugaiji odnos: prijateljski" ak i seksualni' - relacijaa je najviše vrednovana spontanost' 2nogo skorije" nogi Geštalt terapeuti Heleli su da !udu više prihvaćeni u profesionalno svetu što je esto nailo veliko prihvatanje etikih kodeksa i naina ponašanja !e pridrHavanja linih vrednosti' 1odeksi su a noge postali introjekti" koji iaju više vee sa profesionalni ponašanje nego sa asiilacijo' +a Perlsa" ovo je !ilo istinski neetinoU 897R/JE18J( 8 (S8285(8J(: PR(.85( 8 .RED9/S78 Geštalt terapija u stvari pruHa korisne osnove a traHenje line i profesionalne etike' Podseća na raliku koja je napravljena ieLu introjekta" jednog nesvarljivog koadića naina funkcionisanja i asiilovanog naina postojanja' 1asnije ću  IsaHvakatiM ponašanje i adrHaću a se!e ono što je hranljivo" a od!aciti ono što nije hranljivo' 2oHeo gledati u neke ralike poredeći funkcije persone koja je rigidna i asnovana na pravilia drugih ljudiK i funkcije persone iji sa ja vlasnik" i ija su pravila otvorena da ih aHurira ako Heli' Geštalt terapija ia još nešto da doda' - filoofiji koja raue IselfM kao interni proces" postoje neposredni prigovori da je tako saoia!ran vrednosni siste  Ise!ianM' Ja ću ia!rati ono što e hrani i aneariću potre!e ojih kolega" ili oje sredine' 2eLuti" akcenat je u Geštalt terapiji na selfu kao relaciono procesu" koji nastaje na granici kontakta ieLu ogorgania i oje sredine" i o!oje ga podrHavaju' 7ako je !riga a sredinu neodvojivi deo sao!rige' Sada ogu da ode u drugu polarnost" ograniavanja ojih ogućnosti preterano !rigo a sredinu' +ato je vaHno da kaHe da ne veruje da Geštalt terapija podrHava !ilo šta od ovoga' Geštalt stanovište hoeostae naglašava vaHnost poveivanja koncepta sa kreativnošću i sprenošću da self riikuje u kontaktu' Pokušaj da se !alans rigidno odrHi je sao po se!i destruktivno a !alans' Riikujući

138

se!e" sa ovog Geštalt stanovišta" ora !iti sprean da riikuje i sredinu" ali opet u kontaktu sa njo' GE<7(57 7E/R8J( .RED9/S78  .eruje da je ono što sa skicirao ranije !aa a suptilan i !alansiran siste vrednosti i line etike' /vaj siste ia svoje IapovestiM i sada ću ih predloHiti: %' Preui odgovornost a ono što jesi   .ladaj svoji akcijaa" odgovoria" i!oria" svoji esto na svetu' 9e deluj kao da si sao Hrtva drugih ljudi" svoje prošlosti" svojih gena ili politikog sistea'  (ko se prepustiš višoj sili" !udi svestan da je to tvoj i!or' Budi svestan: svesnost  je oje vlasništvo nad oji i!oria' #' +naj da self irasta i kontakta  9e oHeš !iti ti dok si atvoren u svetu fantaija' Self ne nai ništa !e drugih' Be !rige a druge" ne oHeš pravilno da !rineš o se!i' 6' Riikuj se!e kreativni uešće u svetu  Svaki pokušaj da kontrolišeš se!e ili sredinu pada na do!ro uta!an put koji verovatno vodi ka destrukciji više nego onaj koji i!egavaš' Prihvati strah: alternativa je goraU &' Budi pošten  9e kreiraj sliku o se!i pred drugia" drugaiju od onoga kakav si' (ko to radiš" sredina će hraniti sliku" a ne te!e' (ko laHeš" laHi sa svesnošću i integriteto" a ne saoo!ano i cinio' >' Prihvati kada stvari idu loše  9e !udi preoprean: to neće spreiti da stvari idu loše ponekad' Sve što radiš progresivno ograniava tvoje i!ore" tako da kada stvari idu loše" pronaći ćeš da je teško da prevailaiš pro!lee' GE<7(57 PR/;ES8/9(59( E781( @ajde da pokušao da prienio ove apovesti na profesionalnu etiku' .oleo !ih da agrie etak i ilustruje ovo etiki stanovište našeg osnivaa" ;rica Perlsa'  .eruje da je on sluHio kao prier a noga od ovih pravila' Riikovao je se!e u kontaktu sa drugia" prihvatao da ga ljudi vole i od!ijaju" njihovu neHnost i Fponekad

139

ak u!ilaki !es' Bio je pošten: vaHno je shvatiti da ono što idvaja Perlsa u njegovi seksualni odnosia sa klijentia od nogih drugih u drugi terapeutski sisteia nije to što je on !io angaHovan u takvoj vei 0 kao što su" na prier" Jung i Rajh i nogi drugi u svetu psihoterapije 0 nego to što je on !io otvoren u vei sa ti' 9e Heli da ovde previše govori o seksualnoj etici" ali to je !io ivor kontroveri o Geštalt terapijii i ora !iti poenuto'  .eruje da je Perls oHda igu!io i vida etiku" ali je iplicitno njegovo stvaranju to što je postao konfluentan sa Igeštalt terapeuto ;rico PerlsoM' Drugi reia" upao je u aku nogih terapeutskih i spiritualnih uitelja" te je prestao da dovoljava se!i da !ude sa sveto na neki drugi nain' 5judi koje je sretao !ili su najad ili klijenti" edukanti" uenici ili prišipetlje' 8li je tre!ao da !ude u celi!atu ili da ia seks sa njia' ?ini i se da nije iao drugih interesovanja F!ilo da pleše u dvorani ili igra šah ili sedi u lokalno !aru kao jedna od stalnih ušterija sa ljudia koji nisu nali da je on Itaj ;ric PerlsM preko kojih !i se sreo sa ljudi na isto nivou' Glavni ralog ašto ne ulai u seksualne odnose da klijento ili edukanto je taj što e klijenti i edukanti ponaju sao u odreLeno kontekstu" koji ne Heli da napusti' 9a osnovu ovog poslednjeg" ne isli da klijenti na ene prenose sao roditeljske i druge vaHne figure Fada je to istina" kao i injenica da erotska osećanja prea klijentu ogu da iaju šire naenje nego što je oigledno' 7akoLe isli da kada sa sa klijento" tu sa da podrHi njegove potre!e" a ne da se susretne sa svoji potre!aa' - oji lini odnosia" Heli da !ude sposo!an da sretne potre!e na o!a naina" da !ude neainteresovan a drugu oso!u povreeno" da !ude sprean" u krajnjoj instanci" da avrši odnos a koji isli da e više ne hrani'
140

Druga strana ovoga je da ne odustaje od svoje oći u terapijskoj situaciji' (ko to uradi !e Helje da aštiti klijenta" oogućava da klijent potpuno irai sopstvenu odgovornost' 9e forsira svoju oć pred klijento" ali se ne povlai kada susret postaje neprijatan a ene' 2ora" takoLe" da ostavi odgovornost a klijentov Hivot" sao klijentu' 9e se ahtevati od klijenta da i da autoritet nad svoji Hivoto ili odnoso Fosi privreeno da !i se prevenirala o!iljna šteta' 9e se ahtevati od klijenta da e vidi kao roditeljsku figuru ili se!e kao dete u odnosu sa no' 8a odgovornost a oštećujuće greške koje sa napravio u sopstveno Hivotu" i klijent ora da ia slinu odgovornost" osi ako je oigledno toliko van kontakta da ne oHe da preue odgovornost" što je veoa retko' #' Budi dostupan a kontakt  9e se da krije svoje prisustvo ia oje ekspertie ili tehnika kao što su eksperienti' - eri u kojoj !ilo šta od ovoga poaHe klijentu da se poeri na novu ivicu" ora e pronaći tao na ivici u cilju da podrHi novinu' 6' Budi sprean da riikuješ se!e  2oHe !iti veoa lako a terapeuta da ostane sa klijento u sigurnoj oni gde je o!oa relativno prijatno i neiaovno' - najgore sluaju" terapija stagnira' naj!olje sluaju" klijent do!ije potvrLivanje" koje vrlo lako oHe da padne pod teHino sledeće kritike pried!e koju neko napravi' Bolje je da !ude sprean da u svako oentu riikuje poeranje ivan konfluencijo ogranienih linija u kolosek gde će interakcija ieLu autononih ljudskih !ića" !iti potpuno iraHena' &' Budi pošten  9e ora da o!anjuje se!e da !i i !ilo prijatno" niti og klijenta Ia njegovo do!roM' (ko sa aglavio sa klijento" ili se oseća grono !og nekog aspekta našeg odnosa" ora da pronaLe prihvatljiv nain da reši to" o!ino sa klijento" a nekada sa so!o' 9aroito tre!a da !ude eotivno pošten" ne okruHujući se auro ItoplineM ili naklonosti" već tre!a da !ude otvoren a aktuelna osećanja Fili nedostatak osećanja a ovog odreLenog klijenta u ovo oentu' 9e !i tre!alo da se drHi pravila ili tehnike iskrenosti" govoreći sve što oseća u oentu kada to oseća' 2ora da !ude" koliko god je oguće pošteno" svestan onoga što oseća i da podeli ono što unapreLuje terapiju" npr' šta klijent oHe da saHvaće i asiiluje' >' Prihvati da stvari idu loše  2ora opraštati se!i" dok u isto vree ora da !ude sprean da se apita i da širi oje sposo!nosti' 2ora da i!egava da !ude Isavršeni terapeutM i da ne idealiuje druge kao savršene terapeute ili trenere' 7ako na da sa privreeno upao u ova IoranjaM" ukljuujući i ovo' 2ora da prieti o!lasti u kojia

141

pod!acuje i da ia dovoljno u!uLenja u o radu da poHeli da unapredi ove o!lasti' 9e ogu !iti efikasan Geštalt terapeut !e ovog u!uLenja koje je protkano kro oj rad" ada" naravno" ne oseća to sve vree'  .eruje da su ovi etiki principi i neophodni i dovoljni a Geštalt psihoterapeute' /ni oraju !iti prošireni u nogo foralniji jeik" ali svako proširenje oHe !iti oetanje egistencijalnog jegra Geštalt terapije'

142

Poglavlje %6 +(.R<(.(9JE Sada kada so otvoreni i osetljivi jedni a druge" oHeo da avršio' Staro pitanje postaje novo' 2ogu li dalje !e te!e3 Da li će !oleti3 2ogu li !iti iskorišćen3 Slo!odan sa" ali da li ogu da se nosi sa ti sa3 Svako od nas doHivi rekapitulaciju strahova i nada koje iao na poetku' )eli da avrši u skladu sa oji potre!aa i oji granicaa" i Heli da i vi to isto uradite' /vo će !iti nova vrsta avršavanja" neega što je avršeno" !ar a sada' +ato hajde da dopustio da iraio naše sunje" strahove i ahvalnosti 0 sve što je neophodno da aokruHio ovo iskustvo' (rnold Biser F(rnold Beisser u IGeštalt evaluacija: individualna studija sluajaM Fneo!javljeno' /S9/.9E PRE7P/S7(.1E - psihoterapijaa asnovani na uklanjanju siptoa" kriteriju a kraj terapije je prilino jednostavan: ako su siptoi nestali" ili terapeut ili klijent ili o!oje odluuju da terapija nije uklonila siptoe' - Geštalt terapiji" asnovanoj na istraHivanju klijentovog self procesa" orao da ideo ia ovih jednostavnih pojova' 2orao da se vratio osnovni pretpostavkaa' Jer" niso tu da IpopravioM klijenta" nego iao teoretsku pretpostavku da će ono što radio pooći klijentu' +nao da većina klijenata Heli da njihovi Hivoti !udu vreeno o!ogaćeni i Hele posvećenost a novac koji troše na terapiju" tako da i ne !iso do!ro sprovodili Geštalt terapiju da ne verujeo 0 i proveravao 0 da so teoretski i praktino sposo!ni da i to i o!e!edio' Proći ću kro neke osnovne pretpostavke Geštalt terapije kako je ja vidi" kao uvod u avršavanje procesa' Pogodno je da se vratio na poetak" naši osnovni principia" pošto je to deo istraHivanja avršavanja' Pitanja a kraj oraju sadrHati I
Dakle" avršetak Fi poetak Geštalt terapije nije nuHno povean sa ti koliko je teHak  Hivot klijenta' Da !i ljudi došli na terapiju nije potre!no da i se Hivoti raspadaju ili da !udu oslo!oLeni pro!lea da !i je napustili' #' Poeranje od anipulisanja sredino a podršku do saopodrHavanja  Ranije sa pisao o Perlsovoj originalnoj ijavi o cilju Geštalt terapije' /na govori o dve raliite IveštineM a !avljenje usponia i padovia u Hivotu' .eštinu koju savladaš u neprijateljskoj sredini" naroito u detinjstvu" deluje tako da i!egavaš nepoHeljnu paHnju" prikauješ se!e kao nekoga koga se tre!a paiti ili ga i!egavati ili te" u najanju ruku" ne povreLuju esto' /vo ne !i !io deo te veštine kada !i direktno išao a oni što Heliš ili što ti tre!a ili direktno odgovarao na potre!e drugih ljudi' 1ontakt je aenjen uajano anipulacijo'  .eština je" prea Geštalt terapiji" prirodno stanje ljudskog !ića da pone kontaktiranje sa sredino" a onda da napadne sredinu i da dovoli da !ude napadnut' 7ako u neprijateljskoj sredini ja ću pre naći deo sredine koja nije neprijateljska prea eni Fpoeriću se ili ću delovati tako da je napravi anje neprijateljsko Fpovaću policiju" !oriću se ili ću prihvatiti neprijateljstvo da podrHi potre!u sa viši prioriteto ili posvećenost Fhrani porodicu" ui nešto što ja vrednuje' Potvrdiću svoju ljudskost praveći i!ore korak po korak' /rijentiše se tako da e sredina podrHi u oji i!oria' 7o je IsaopodrškaM' .aHno je još  jedno napoenuti da ovo ne nai da sve tre!a da radio sai' - stvari" fleksi!ilni self Geštalt terapije nastaje kada sa orijentisan tako da ostvaruje kontakt i ia i!or u polju organiaNsredina' 6' Poeranje i hronine opasnosti niskog nivoa u visoki" ali !e!edan" nivo  opasnosti  Slika koju ia ovde Fahvaljujući Petruški 1larkson dolai i Hivota sa kaeno u ojoj cipeli' 7re!alo !i da i se koHa stvrdne da !i e u ivesnoj eri aštitila od kaena i tre!alo !i da naui da hoda tako da inialiuje neprijatnost' 2eLuti" prihvatanje neprijatnosti kao neodvojivog dela Hivota" tre!alo !i da prihvati i redukovanu senitivnost i svesnost o o stopalu i teškoće u drHanju !og neuravnoteHenog hodanja' 7erapija !i tre!alo da se direktno fokusira na centar neprijatnosti" prinajući da to aista !oli i oHda da i!or !ude da stane" skine cipelu i i!aci kaen' 9a nivou selfa" ja ogu da prestane da se identifikuje sa keeno u cipeli" od!acujući to kao nešto što nije oje i da se preorijentiše u odnosu na to' -daljavajući se od ilustracije" to nai da terapeut podrHava i iaiva klijenta da se suoi sa sveto sa viši stepeno hra!rosti i odgovornosti" potvrLujući njegov i!or da se suoi sa teškoćaa'

144

1(1/ SE 7ER(P8J( +(.R<(.( Sada so spreni da pogledao šta nai avršavanje Geštalt terapije' 9ajpre" tre!a da prinao da ne Hele svi ono što i nudio' 9eki Hele da proene odreLena ponašanja" kao što je to da Hele da prestanu da puše" !e suoavanja sa !ilo koji od ovih pitanja' .aHno je da !udeo spreni da !udeo jasni sa ti šta nudio" a šta ne nudio' 1ao što je 8sidor ;ro Fu kasnijoj fai govorio: I.i niste ro!na kuća" vi ste !utikM' (ko neko Heli vrstu terapije koja je raliita od one koju ja nudi" upućuje ga dalje' Poenta koju ovde pravi je da je veoa teško do!ro avršiti terapiju koja nije do!ro poela' 2orao da iao osećaj a kopletiranje poduhvata u koje so o!oje partneri' Jedno kada se sloHio oko naina koji ćeo ajedno da radio" ja ću posatrati klijentov ravoj saopodrške i kretanje od hronine niske opasnosti do visoko rangirane opasnosti u odnosia u kojia klijent !ira da !ude' 8skustveno" klijent i ja ćeo iati ajedniku energiju dovoljnu da podrHi klijentove Helje' (ko ovo ne doHivi posle nekog vreena" postaviću pitanje klijentu šta se dešava sa naši odnoso' - nekoj fai" odgovor na ovo će !iti da je klijent ponovo nauio veštinu saopodrške dovoljnu da je sprean da !ira i kontaktira !ilo koje teškoće koje trenutno doHivljava" i u svakodnevno Hivotu i u odnosu sa no' /nda je vree da kreneo ka avršavanju terapije' -o!iajeno se dogovorio oko tog koraka' Ponekad će klijent naglo prekinuti terapiju da !i i!egao da ide dalje sa nei !olni ili ato što je to njegov uo!iajen nain i!egavanja avršavanja' 9e ohra!ruje ovo" jer i se ne ini da je od !ilo kakve pooći da avršetak terapije !ude deo Ineavršenog poslaM' 9aravno" konana odluka je na klijentu' Povreeno" klijent će ver!alno poHeleti da nastavi" ali neće nastaviti da deluju u skladu sa naši dogovoro' /vo oHe da ukljui prekid našeg dogovora o nasilju i plaćanju ili od!ijanje da se preue odgovornost a sopstvene procese i oslanjanje na ene da to IpopraviM' 2ogu nastaviti da dolae sao !og uslova kursa na koje su" kao što su savetovanje ili psihoterapija' - ovi okolnostia" satraću da  je terapija avršena jednostrano" ostavljajući klijentu dovoljno vreena da avrši sa no kako oHe" ukljuujući i to da irai !ilo kakav !es koji oHda oseća !og naina na koji je terapija avršena' 9e voli da radi ovo" ali nisa u ogućnosti da nastavi rad u do!roj veri sa neki ko nea rauuvenje u vei sa dogovoro'

145

+(D(8 +( 1R(J 7ER(P8JE ?ak i kada se terapeut i klijent sloHe da je njihovo ajedniko radu došao kraj" postoje aspekti procesa avršavanja koje tre!a gledati pre nego što staneo' Jedan od paradoksa terapije je da du!oka i vaHna vea dolai do kraja kada dostigne pun kontakt' 7o je skoro kao da kaHe klijentu IJa ću !iti u vei sa to!o" sao ako si u pro!leuM' - eLuvreenu klijent verovatno ia svoje teškoće da kaHe konano !ogo' Pitanja koja se esto postavljaju pred klijento su: IDa li ću oći da idrHi !ol odvajanja3M" I2ogu li da se vrati ako stvari krenu naopako3M" I(ko ne ogu" da li on !rine o eni3M' Pitanje i a terapeuta i a klijenta je IDa li sa avisan od ove vee ato što ne Heli da igu!i drugog F!e o!ira da li je raatranje eotivno ili koercijalno3M 1ao i na poetku terapije" ovde se testiraju terapeutove granice i terapeut ora da !ude jasan' +a ene su adaci a kraj: %' 8laak i terapijske vee  Deo ovoga je da ivue nešto i ovog odnosa i da se da generalni sisao toe što so ajedno radili'
146

#' 8laak i linog odnosa  2i takoLe tre!a da prihvatio i dao se!i vreena a osećanja koja iao !og uiranja našeg linog odnosa' /va osećanja ogu !iti tuga" radost" strah" iNili ljutnja" u avisnosti od situacije i naina na koji je klijent konfigurisao kraj' 1lijent će takoLe Heleti da na šta terapeut oseća i kako je kraj uticao na terapeuta' )eli da sa u stanju da prina da je kraj sveu lino ieLu nas" ukljuujući Haljenje i frustracije' 6' Preorijentisanje na suoavanje sa sveto !e terapeutske podrške  7erapeut je" na neki nain" laka oso!a koja podrHava' Ja ću !iti poudan" nea previše posla na dnevno redu i ia jasne granice' Biti sprean da riikuješ podršku negde drugo je nogo teHe' 2oHda će druga oso!a !iti preaueta ili će Heleti da ragovara o svoji pro!leia ili će jednostavno dati savet' 8 još je tu stvari u svakodnevni odnosia" koje se ogu i!egnuti odlasko na terapiju' 7o je u ovo sislu" napuštanje oso!e koja je ugovoro o!aveana da !ude posvećena klijentovo ravoju" kao da Inapušta kućuM i suoava se sa straho od usaljenosti' +a neke klijente FIgranineM" terapija se avršava kada prestanu da e viLaju' 9jihovo iskustvo Fkoje je poelo u detinjstvu sa njihovi roditeljia je da je pokušaj da postignu neavisnost suoavanje sa od!acivanje' /ni se tako ili prilepe !liu Fsve  je do!ro" ali guši ili !eHe Fsve je loše' 2oje iskustvo je da oni esto odlae u !rci" i!egavajući da se suoe sa kraje našeg ajednikog rada" ili ljuti" od!acujući ono što so ajedno postigli' ?esto se onda !ivši klijenti vraćaju" ili pišu ili telefoniraju da !i kasnije otišli nogo sprenije' +adrHavajući pristup koji ia u ovoj knjii" Heli da i!egne da opisuje  InoralanM ili InenoralanM proces avršavanja' 2i iao Iautonone kriterijueM: da li je naš konani odlaak od nekoga jedinstven" Hivotan" gracioan" energian" oslo!aLajući3 (ko nije" postoji nešto u polju našeg kontaktiranja što još uvek tre!a gledati" ako je oguće" pre nego što avršio' Geštalt teorija identifikuje konfluenciju kao najverovatnije prekidanje avršavanja kontakta Fu fai post kontakta' .redno je gledati u pokušaje F!ilo klijentove" !ilo terapeutove da odrHe odnos' 7ako" skoro na sao kraju knjige" ja sa svestan da postoje !rojni adaci koje ora da kopletira pre nego što je avrši: štapa" reference i sl' 8a toga" postoje nogi strahovi oko avršavanja: Da li će knjiga !iti prihvatljiva a idavaaK da li će je ljudi kupovatiK da li će i se dopasti3 9astaće takoLe i rupa u o Hivotu" vree koje sa provodio pišući knjigu nekoliko godina' 8deje u knjii organiuju oje raišljanje" predavanja i konferencije' 8 šta sada3U - stvari" postaje svestan novih ogućnosti' Ponudiću da radi radionicu sa potpuno raliito teo na konferenciji" napisaću tekst a Hurnal" organiovaću superviiju u (erici' Sprean sa da riikuje avršavanje knjige'

147

 ( šta sa DHen" naši iišljeniNsloHeni klijento3 DH: - novoj sa vei sada već šest eseci i to je divno' 8a prijatelje" interesovanja" noge stvari a koje sa verovala da ih nikada neću iati' /seća se drugaije' P: +vuite kao da suirate vree koje so proveli ajedno na terapiji' Da li ia rei o naše avšavanju u toe što govorite3 DH: +apravo sa raišljala o toe' Pretpostavlja da je odgovor potvrdan" ali svaki put kada isli o toe" oseća se prestravljeno' /sećate da ste veliki deo ovih proena: ogu li ih adrHati !e vas3 P: ?uje eho onoga što ste reki kada ste prvi put došli' Da li delujete drugaije ili pratite voLstvo drugog uškarca: ene3 Ja !ih rekao da ste to vi' Sigurno niste radili sve što ste uradili ato što sa va to ja rekao' (li na to pitanje orate sai da odgovorite' 9ije pitanje da li ja ogu da va poogne" !og prirode pitanja' DH: Raue šta islite' Da" isli da sa sprena da avrši'''i opet se oseća uplašeno''' i tuHno' 8 tako doLoso do kraja' /seća se tuHno dok ovo piše" seća se avršavanja sa klijentia i raišlja o avršavanjia koja će doći' - skladu sa oni što sa rekao o procesu avršavanja" suiraću poglavlje u koe ću dati pregled Geštalt terapije kako sa je konceptualiovao u ovoj knjii'

148

Poglavlje %& 2(P( GE<7(57 7ER(P8JE ?itajući literaturu" jedan od glavnih pro!lea sa kojia sa se susreo je to što raliiti pisci koriste prilino raliite rei da opišu Geštalt terapiju Fa nekada koriste iste rei da opišu raliite stvari' 7o su sve ove rei: teorija polja" egistencijalia" fenoenologija" kontakt" svesnost" self" ego" id" persona" dijalog" eksperient" prekidi kontakta" slojevii neuroe''' 1ako se oni ajedno uklapaju3 Da li akljuavaju  jedan drugi ili potiu i nogo !ainije filoofske perspektive3 )eli da avrši knjigu predstavljanje oje ape Geštalt terapije" od njenih !ainih filoofskih principa do njenog iraa kao specifine psihoterapijske etode' /vo poglavlje je pose!no naenjeno Geštalt terapeutia" koji Hele da sanaju gde se  ja nalai u odnosu na raliite aspekte Geštalt teorije' /hra!rio !ih i druge da naprave svoje line Iape i pokaHu kako stoje u odnosu na teoriju' P/+(D89(: P/5JE Geštalt teorija polja poinje kao celina' 9e postoje tao IstvariM koje kontaktiraju druge IstvariM" nego Ito je kontakt koji je najjednostavnija i prva realnostM FP@G' /vo P@G neprestano podvlae:  I'''uvek so u nekoj interakciji sa polje na koje reagujeo" a niso iolovana !ića' Pošto je organia pokretan u veliko polju i ia koplikovanu internu strukturu" kao Hivotinja" ini se prihvatljivi da pria sao a se!e'''ali ovo je jednostavno iluija'''M 7ako je definicija ljudskog !ića definicija polja oso!aNsredina i kreativno prilagoLavanje onoe što oso!a pravi u polju' Proces prilagoLavanja u polju kreiraNdefiniše oso!u onoliko ili više nego što oso!a definiše kreativno prilagoLavanje'  .idi poglavlje # a nogo detaljnije o!jašnjenje Geštalt teorije polja' EG+8S7E98J(58+(2 8 ;E9/2E9/5/G8J( Egistencijalia je !io filoofski preokret u odnosu na dualia koji je svojstven Platonovo i karteijansko išljenju: suština i aterija" telo i duša' Egistencijalia u prvi plan stavlja sao postojanje" pre nego !ilo koje oso!ine' 7u postoji snaHno naglašavanje i!ora koje ljudi prave i ljudskih odnosa sa datostia sveta" na prier sa srću' 8 to je tano ono što Geštalt teorija polja nudi' Polje je priarno" iskustvo irasta i polja" IselfM i IdrugoM su procesi u polju" naši i!ori

149

konfigurišu polje" što nai da irastaju u interakcijaa polja" a ne i neke IsuštineM koja je ranije postojala Fegistirala' -esto (ristetolove I9eistraHen Hivot nije vredan HivljenjaM i pre iao I)ivot koji se ne Hivi" nije vredan istraHivanjaM' Polsterovi su rekli I
150

pregovara sa neki ko je oćan drago i je što ogu da i!egne potencijalnu HivotnostU Radvajanje koje tada pravio je prekid procesa kontaktiranja Fšto naivao IegotiaM u sluH!i pravljenja nogo efikasnijeg kontakta u sloHenoj situaciji' /vo je nogo više pokriveno u poglavlju !r' 6" u Ikreativnoj adaptacijiM' 7ER(P8J( D8J(5/G/2 - Geštalt terapiji" osnova a dijaloški etod je da je Geštalt teorija polja inherentno dijaloška: terapeut i klijent kokreiraju jedno drugo u svo kontaktu' Dijalog ukauje na polje" pre nego na pojedinca' 7ako terapeut o!e!eLuje drugo u relaciji sa koji klijent istraHuje self' /vo je odreLena vrsta dijaloga" koja nije ograniena na ver!alnu raenu" već na kopletan nain na koji delujeo jedno prea drugo i oekujeo  jedno od drugog da deluje prea naa' Pitanja u ovo dijalogu su: 1ako klijent predstavlja se!e eniK i kako e klijent ohra!ruje ili o!eshra!ruje da se predstavi pred nji3 Sa koji karakteristikaa se klijent identifikuje 0 I7o je ono što ja voliM Fšto P@G naivaju Ifunkcijo personeM' 1ada klijent donese neko pitanje" san" sećanje" šta je naaj toga sada i ovde i šta Heli od ene kada i to govori3
151

postaviti se!i pitanje da li je ainteresovan i sprean da uradi ono što ja traHi' 2oje pravilo podianja palca je da neću uvoditi eksperient dok nea do!ar doka klijentove sprenosti da i kaHe IneM" ak ili pose!no ako klijent traHi od ene da u kaHe šta da radi' Sa klijento koji uo!iajeno kaHe IneM" eksperient sa po se!i oHe !iti da klijent riikuje da prihvati oje sugestije i da konfiguriše ene kao nekoga ko ia autoritet" ali je i !e!edan i na klijentovoj je strani' 9aroito u ovoj situaciji ne se da se investira u neki odreLeni ishod" nego ora da !ude sprean da istraHuje proces ako klijent kaHe IneM" kao i da istraHuje posledice ako klijent kaHe IdaM' Paradoksalna teorija proene" ovde je vaHan faktor" kao i drugde' ilj eksperienta nije da ohra!ri klijenta da ga avrši tako što će delovati drugaije' ilj je više da ga poove da iaLe i konfluencije sa odreLeni naino !ivanja" tako da postane svestan tog naina !ivanja i njegove alternative' Ralika koju Heli da naglasi je ieLu klijentovog svesnog prihvatanja toga gde jeste i njegove konfluencije sa ti gde jeste" tako da svesnost nije oguća' +a više detalja pogledati poglavlje C" Idijalog i eksperientM i njihov eLuso!ni odnos' PRE18D8 1/97(17( /vo /vo je deo deo naše naše !ai !aine ne ljuds ljudske ke spos sposo! o!no nost stii da nad nadaš aši ioo situ situac aciju iju u kojo kojojj pron pronal ala ai ioo se!e se!e da s soo spos sposo! o!ni ni da prekid prekida aoo proc proces es konta kontakti ktira ranj njaa ako ako pron pronaL aLe eoo da to proi proivo vodi di previš previšee anksi anksio ono nost stii ili na na se ne dopa dopada da'' 9eki 9eki koentatori koentatori uiaju uiaju Geštalt Geštalt teoriju da !i rekli rekli da su IprekidiM ono ono loše u njia" ili tre!a da se sloHe sa ti" ili da ponude raliite IreinterpretacijeM Geštalta sa kojia !i !ili u redu ili tre!a da prestanu da ih ovu IprekidiaM' - P@G je jasno da osnova neuroe nije u prekidu kontakta" nego u gu!itku ego funkcije" gde se gu!i vlasništvo i ogućnost i!ora u procesu kontaktiranja ili prekidanja' Dostigao sa odreLenu taku i postoji nesklad" pošto se poera i odreLenog naina kontaktiranja !e  jasne figure da ja to radi' P@G govori o autononi kriterijuia iskustva: !e o!ira na sadrHaj iskustva" da li je figura koju forira svetla" jasna" graciona"  jedinstvena" itd3 (ko nije" ako je tupa" konfuna ili !e energije" onda i!egava nešto u sredini ili u oji potre!aa i poadina ahteva energiju od figure' Sledeća Sledeća taka koja se esto gu!i je da je Geštalt Geštalt terapija koja naglašava da ieLu terapeuta i klijenta nea konfluencije' 7ako so sposo!ni da konfigurišeo našu interakciju na raliite naine' 1lijent oHe da prekida kontakt" a da terapeut ne !ude prekinut 0 pošto fenoenološki terapeut ne ahteva neki odreLeni kontakt" nego se sa interesovanje odnosi prea onoe što klijent radi' % 9a isti nain" .iler Fheeler i drugi stavljaju naglasak na Istrukturu poadineM pretpostavljajući da je ono što je figura a klijenta" figura i a terapeuta" a ono što je poadina a klijenta" to je poadina i a terapeuta" npr' konfluencijaU Ja ne ogu da o!raća paHnju na poadinu 0 ako to postane figura onda hoću' (li ono što je figura a ene" ne ora nuHno da !ude figura a

1

152

815-S S.ES9/S78 /!jasnio sa" u poglavlju 6" oj stav da se ovaj teoretski koncept ne uklapa u Geštalt teoriju koju predstavlja ovde" ali se uklapa sa oni što se dešava sa našo svesnošću ako naši odnosia dodao odlaganje" išljenje i planiranje Fšto P@G naivaju IegotiaM' /nda jedinstvena aktivnost senacijeNsvesnostiNo!iliacije od akcije do finalnog kontakta postaje podeljena i sekvencijalna: ovo je cilj egotia" da odloHio akciju u teško okruHenju jer Helio da ispro!ao stvari u fantaiji" pre nego što ih proHivio u svetu' P@G iaju svoj sopstveni ciklus: Predkontakt: datostNidK 1ontaktiranje: egoNpravljenje figu figure re i po poad adine ine"" nea neain inte tere reso sova vano nost st a poa poadin dinuK uK ;inal ;inalni ni konta kontakt kt:: total totalna na angaHovanost jasne figure" neainteresovanost a poadinuK Post kontakt: vraćanje na id' Svaki Svaki od ovih ukljuu ukljuuje je ralii raliitt nivo senac senacija ija"" svesno svesnosti" sti" energi energiaci acije" je" akcije akcije i kontaktiranj kontaktiranja' a' Svaki aspekt aspekt je relacioni" što je u suprotnosti suprotnosti sa inkerovi inkerovi cikluso" gde su aspekti više intrapsihiki' /vo je tako veštaki slina teorija" ali je apravo potpuno raliita u svoji osnovni pretpostavkaa i filoofiji' S5/JE.8 9E-R/+E /vo se nogo !olje uklapa u apu' I+astojM je kada preuiao egistencijalni riik  kretan kretanja ja ivan ivan naših naših Iident Iidentifi ifikaci kacijaM jaMNMf NMfunkc unkcije ije person personeMN eMNMsl Msloja oja igranj igranjaa ulogaM ulogaM i doHivljavao anksionost koja je svojstvena toe što radio' I8ploijaM je pokret od gu!itka ego funkcija" i tako jednostavnog Iradi ono što uvek radiM" do suoavanja sa egistencijalni pitanje Išta ja !ira3M i riik od stavljanja se!e u prvi plan' 9ajpre sa igu!ljen" !e spoljnih onaka i oja energija nea kuda da ode FIiploijaM" a onda ja !ira" userava svoju energiju i IeksplodiraM sa  jedinstvenošću" !ojo i gracionošću Fautononi kriterijui' 1ada gledao i ove perspektive" jasno je da je esto Geštalt eksperienata u pokretu od persone koja igra uloge do svesnosti o toe da je igu!ila ego funkcije" i tako došla do ipasa' +aniljivo +aniljivo je takoLe takoLe i perspektive perspektive nove knjige 8rva Polstera Populacija sopstva  koja   koja  je userena ka redefinisanju Geštalt terapije kao terapije sloja igranja uloga pre nego egistencijalnog astoja Fvideti ;ilipson" %CC,'

+(15J-?(1  klijenta" esto i nije' 153

9ada se da ova diskusija" o nainu na koji se raliite niti Geštalt teorije ajedno uklapaju i irastaju i Geštalt teorije polja" forira korisnu IapuM Geštalt pejaHa' Svestan sa da je to jedna od ogućih apa i da raliiti teoretiari Geštalta crtaju ape na raliite naine' 9ada se da svaka od tih apa oHe !iti ela!orirana Fkao što je to Polster uradio tako da dijalog ieLu jasnih figura postane oguć' 9ada se" se" takoL takoLe" e" da oni oni koji koji podu podua ava vaju ju i ue Gešt Geštal altt tera terapi piju ju o!ra o!raća ćaju ju paHn paHnju ju na generalnu apu sopstvenog pristupa" tako da su eLuso!ni odnosi ieLu raliitih terina koje koriste jasni" a ne ideljeni' Pokušao sa da u ovoj knjii preentuje koherentan i filoofski u!edljiv iveštaj o Geštalt Geštalt terapiji' terapiji' Shvatio sa da je to teHak adatak: adatak: shvatio shvatio sa da praktini praktini rad Fi kao terapeut i kao klijent pokauje taj pristup nogo jasnije nego što to ogu rei na papiru' 9ea rei koje ogu da aene iskustvoU 9ada se" eLuti" da će nešto od og rauevanja Geštalt taltaa doći do vas" ita italac laca' Sa ojo ainteresovanošću a dijalog" nada se da ću do!iti neku povratnu inforaciju' 7akoLe" svestan sa kako se oje rauevanje Geštalt terapije ravijalo" i kako nastavlja da se ravija' 9ijedna teorijska ijava ne oHe !iti i ne !i tre!alo da !ude konana i siguran sa da !ih neke stvari rekao drugaije da sa ovo pisao kasnije' 9ada se da će se raviti veća de!ata o teoriji i ja sa ohra!ren rastući !roje internacionalnih Hurnala koji su posvećeni Geštalt terapiji' 1ada pogleda na ono što sa napisao" što je ponavljanje tea i P@G" adivljen sa uvido u sve one koji su ukljueni u destilaciju tako koherentnog pristupa nastalog nastalog pod rani uticajia uticajia tako jakih i raliitih linosti' linosti' Redovno Redovno preentuje preentuje  IGeštalt kao terapiju relacionog r elacionog selfaM geštaltistia i negeštaltistikoj pu!lici" o!ino iskustveno" ponekad pokaujući video snike i uHiva kako su uesnici inenaLeni snago i energijo pristupa' Ravio sa veru da će nešto nastati ak i i relativno kratkog iskustva u ovo radu' 9ada se da sa uspeo da iskounicira nešto od svog u!uLenja i poverenja u ovaj nain na in rada'

Poglavlje %>

154

158JE97/. P/G5ED 9( 7ER(P8JPiter i je rekao da piše o toe kako i je !ilo dok sa se enjala od nekoga ko  je toliko podeljen" do toga da sa skoro cela' 9isa navikla da piše o se!i na ovaj nain" dok nisa poela da se o!raća Piteru ato što igleda da u svi verujeo i da na to poaHe da islio nogo jasnije' 7ako" Dragi Piter" Dolaila sa kod te!e na terapiju skoro deset godina i a sve to vree nisa se proenila' 8 dalje sa Hena koju oj partner voli' (" u isto vree" ja sa se potpuno proenila' 9isa više ro!ot koji autoatski odgovara na svaku situaciju sa kojo se susreće' 2ogu da prepona svoja osećanja i ia!ere kako !ih Helela da odgovori' )ivot je nogo konfuniji i nogo !olniji i" srećna sa kada kaHe" nogo radosniji' Seća se kada sa prvi put došla kod te!e i da so ragovarali o ogroni laHia koje sa rekla svoji prijateljia' Jedna je !ila da sa !ila nasilno silovana u parku kada e je sao napao deak koji je iao oko %& godina' Deakovo altretiranje" sa otvoreni seksualni privuko" toliko e je udralo da sa se osećala kao da sa aista !ila nasilno seksulano lostavljana' 7re!alo i je da ispria priu kro koju !ih ogla da irai svoja osećanja' 9isa ogla da kaHe istinu ato što niko ne !i raueo stanje šoka u koje sa !ila" du!oku Halost i deorijentisanost koju sa osećala i intenivni strah koji sa iskusila' 9išta i se u sadašnjosti nije dešavalo što je oglo da o!jasni intenitet oje reakcije' 2oj svet je igledao tako pre nego što sa sa došla kod te!e' Stalno sa iaivala osećanja koja su u potpunosti !ila nesihroniovana sa ojo sadašnjošću' -estalo sa viLala stvari koje nisu !ile tao esto sa govorila stvari koje nisu !ile ono što sa islila da isli' +nala !ih o stvaria a koje nisa nala da sa ikada doHivela ili uila' 9a prier" kada sa iala oko %6 godina" ragovarala sa sa oji nastavniko i srednje škole o uški parni kupatilia i šta se dešavalo u njia' +na da on nije hteo da poveruje da sa !ila u neko" ali sa ja iraHavala nanje koje nisa ogla da na ako to nisa iskusila i prve ruke' /!oje so !ili !unjeni' /sećala sa se kao da laHe' 9isa nala kako na ono što na" ali sa !ila uverena da sa !ila u pravu" i ogla sa da kaHe i njegove reakcije da sa aista !ila precina u vei sa detaljia' 7o je ono što a ene nai !iti podeljen' 9astavila sa da u!eLuje se!e da sa noralna" da ne ogu !iti toliko drugaija od drugih ljudi' Sada drugaije raue oje iskustvo' +na da ponekad postoji drugi deo ene koji oseća iNili ti govori' Raue da to drugo ja govori i oseća i seća se" i da sa u isto vree ja još uvek   ja' 7oliko nogo ene" ili ogu li reći" toliko nogo nas" !ilo je akljuano toliko dugo' 2isli da deo ene nije još roLen ato što sa !ila lostavljana pre roLenja'

155

Seća se sesije sa to!o" kada sa osećala šta nai !iti jasan" ist i edan' 7o je doHivljaj a koji nikada pre nisa nala" nikada' 7o nije !io deo ene koji je igu!ljen' .iše sa osećala da taj deo nije postojao do te sesije' 7i i ja so pronašli ene i sada sa postala cela uesto da !ude u delovia' 2oja entalne slike o eni se stalno enjaju' ?esto sa orala da donese nekoliko delova od dela se!e sao da !ih forirala jedan koad tog usitnjenog ogledala' 9a prier" deo ene koji je orao da se nosi sa toliko nogo detalja o srti" takoLe je usitnjen' /na je iala jedan deo koji se nosi sa aleLenosti do srti" drugi da se nosi sa koadanje" još jedan sa sahrano i sve tako' 8" ini i se da su raliiti delovi oje linosti" oja sposo!nost da oseća ili raue nešto" !ili akljuani sa ti delovia nje' Sada kada sa do!ila veći deo se!e natrag" ia nogo veći opseg iskustva' 2anje sa paranoina" anje u od!ra!eno stavu" anje saodestruktivna' 2nogo sa više sposo!na da odgovori na situaciju odgovarajućo eocijo' 9a prier" pošto sa nastavnica oj rad je uvek !io asnovan na igradnji odnosa sa studentia' - prošlosti" !ila sa !unjena njihovi o!ini adolescentni ponašanje i traHila sa da kontrolišu ono što nisa rauela' Sada" kada sa pronašla igu!ljenog adolescenta u se!i" sposo!na sa da ceni pod koji su pritiscia oji studenti i šta i tre!a od ene" kao odrasle oso!e' .iše sa distancirana od njih" nogo više poštuje procese kro koje prolae u pokušaju da definišu se!e' Pre nego što sa došla kod te!e" ja to nikada nisa ogla da raue' 8ala sa rigidnu" ro!otsku" nepopustljivu definiciju se!e" a koju sa islila da sa ja' 9ikada nisa prošla adolescenciju sa svi pitanjia o toe ko sa  ja i ko Heli da !ude3 7o je nekako !ilo deterinisano nogo godina ranije" u o rano detinjstvu" i to so odredili ja i drugi" koji su e kalupili i kreirali prea svoji slikaa' Poenta je" da pre deset godina nisa ogla da doHivi epatiju a druge ato što sa propustila iskustva koja su !ila uo!iajena a druge ljude' Suštinski delovi ene !ili su ostavljeni da se !ore a se!e" potpuno ivan oje svesnosti' /ni nisu ogli da !udu dostignuti' 9isa ni nala da postoje' (li" ti i ja so ih dostigli na terapiji' 7i si ih" konkretno" preponao i slušao" ak si i posegao a njia" a ene" kada su se pojavili' /sećao da si nas ti video' /sećali so da oHeo da !udeo i' (ko ne !iso ogli da govorio" ti si slušao na druge naine' (ko niso ogli da napravio sisao" puštao si nas da ga ni ne pravio i davao sve od se!e' 7o je !ilo dovoljno' -io si e da to radi' Pokaao si i kako da sluša sve delove ene' 7o je gotovo tako prosto' 7ako" sada kada neka unutra irai osećanje koje nije usklaLeno sa sadašnjošću ili kaHe rei koje se ne slaHu sa oni što se dešava" na kako da je sluša' +na da ia nešto vredno da i ponudi u to oentu i da je ona apravo deo ene' Postepeno" i so postale deo Hene" koja so sve i' Poela sa da ponaje se!e !e toga da ora da se o!rati nogia u eni da !ih pronašla šta Heli" šta tre!a da na" ko sa" i šta ću da uradi' Drago i je da sa !ila dovoljno srećna da ia te!e i DHona a terapeute' +ajedno ste i o!e!edili ogućnosti da postane Hiva' Postoje delovi ene koji neće

156