Swot analiza Starbucks

Univerzitet u Beogradu Еkonomski fakultet

Predmet: Poslovna strategija

PRISTUPNI RAD

Tema:

SWOT analiza kompanije Starbucks

Mentor:

Dr ĐorĎe Kaličanin

Marina Lazić M5 29/2011

Beograd, januar 2012.


Sadržaj Uvod ........................................................................................................................................ 3 Kompanija Starbucks .............................................................................................................. 4 Swot analiza Starbucks – a ...................................................................................................... 4 Snage ....................................................................................................................................... 5 Slabosti .................................................................................................................................... 7

Šanse ........................................................................................................................................ 9 Pretnje ......................................................................................................................................10

Zaključak .................................................................................................................................11 Literatura ................................................................................................................................. 12

2


Uvod

Swot analiza je marketinško – strategijski instrument pomoću koga se ispituju snage i slabosti datog preduzeća naspram šansi i opasnosti iz okruženja. Ova analitička metoda putem svoja 4 elementa (snage, slabosti, šanse i pretnje) ukazuje na odreĎene situacije sa kojima se preduzeće svakodnevno interno i eksterno susreće u okruženju u kome posluje. SWOT analiza je akronim od engleskih reči: Strengths Weaknesses Opportunities Threats

Snage Slabosti

Šanse Pretnje

U pitanju je analitička tehnika koja omogućava dovoĎenje u vezu potencijala preduzeća (snage i slabosti) sa identifikovanim mogućnostima (šanse) i opasnostima (pretnje) koje postoje u okruženju. Postoje različite varijante u sprovoĎenju SWOT analize. Prva je da se počinje od analize internog okruženja, pa tek onda od analize eksternog okruženja, druga varijanta je da se prvo polazi od eksternog, pa se onda prelazi na analizu internog i treća varijanta istovremeno se analiziraju obe grupe faktora.

Vremenska dimenzija je izuzetno važan činilac prilikom sastavljanja ove analize . Tako se, usled promenljivosti eksternih i internih faktora analiza može sprovoditi za sve vremenske dimenzije: prošlost, sadašnjost i budućnost, koja je svavako najvažnija. Slika 1: SWOT analiza

3


Kompanija Starbucks Gerald Baldwin, Gordon Bowker i Ziev Siegl 1971. godine su otvorili mali kafić u Pike Place Marketu u Sijetlu, gde se prodavala kafa iz različitih delova sveta. Jedanaest godina kasnije Howard Schultz je počeo da radi ka o marketing direktor za Starbucks da bi kasnije i otkupio kompaniju od izvornih vlasnika. Tim potezom dolazi do potpunog zaokreta u poslovanju Starbucks – a. Godine 1992., Schultz je odlučio da izaĎe na berzu. Wall Street ga je sma trao

ludim fanatikom koji je prodavao kafu u papirnoj čaši, sa italijanskim imenima koje niko ne može da izgovori. Ne obazirući se na skeptike, on je nastavio sa svojom idejom prikupivši 25 miliona dolara.

Do 2002 godine Starbaks je postao vodeći brend za visoko kvalitetnu kafu u Severnoj Americi.

Danas, kompanija Starbucks je meĎunarodni lanac kafića i proizvoĎač kafe sa središtem u Sijetlu. Sa 18 887 kafića i prodavnica u 55 zemalja predstavlja jednu od najvećih kompanije iz oblasti proizvoda od kafe.

Swot analiza Starbucks – a Tabela 1: SWOT analiza kompanije Starbucks

Tip faktora Faktori Interni

Poželjan Snage: 

Slabosti:

Tržišni lider





Ekskluzivni proizvod Spoj vrhunskog kvaliteta prijatnog ambijenta Dosledan innovator



Društveno



poslovanje Ogromna radna snaga Dobre finansijske performanse

 



Eksterni

Nepoželjan

i

odgovorno

Šanse: 

Ulazak na azijska tržišta kao što su Pakistan, Indija, Bangladeš



Lansiranje novih proizvoda



Proširenje tržišta

 

Prodaja kafe u supermarketima Ko – brending sa drugim

proizvoĎačima iz prhrambene 



 

Visoke cene u poreĎenju sa konkurentima Negativan uticaj svetske ekonomske krize Nasilje nad Starbucks – om Profit visoko zavistan od proizvoda kafe



Oslanjanje na američko tržište



Sporovi sa radnicima

Pretnje:  

Recesija u svetu Negativan uticaj

kafe

po

zdravlje čoveka    

Rast konkurencije

Nestabilnost tržišta Pad potrošnje kafe kod mladih Rast cene mlečnih proizvoda

industrije Organska zrna kafe

4


Snage Starbucks je kompanija sa snažnim imenom i uvek pronalazi način da zadovolji svoje kupce. Sa ponosom nudi ekskluzivne proizvode od kafe kao i proizvode koje korisnici ne mogu naći u drugim kafićima. 

Tržišni lider

Starbucks posluje u 55 zemalja sveta sa preko 18 000 maloprodajnih objekata, od kojih se preko 11 000 nalazi u SAD – u. Pored Sjedinjenih Američkih Država, posluje i u Aziji – Pacifiku, Evropi, Bliskom Istoku, Latinskoj Americi, Australiji. Samim tim je jedan od vodećih proizvoĎača kafe na globalnom nivou. Široko prisustvo kompanije omogućava prepoznatljivost brenda i velike baze potrošača. Kompanija se širi velikom brzinom kako na već postojećim tržištima tako i na nova tržišta. U SAD – u , 2009. godine otvoreno 900

novih kafića . Slika 2: Internacio nalno prisusrvo Starbucks kafića



Ekskluzivni proizvod

Starbucks nabavlja najkvalitetniju kafu iz Afrike, Centralne i Južne Amerike i azijsko pacifičkog regiona. Smatra da ova područja prave najkvalitetniju kafu na svetu, koja može da obezbedi ekskluzivan ukus. Da bi kontrolisao kvaltet kafe, Starbucks ima visoke standarde – radi direktno sa dobavljačima koji im dostavljaju kafu, nadgleda proces pečenja kafe i vodi računa o kanalima distribucije i svim svojim radnjama gde se kafa prodaje. Zahvaljujući ekskluzivnosti proizvoda očuvana je kako lojalnost potrošača tako i konkurentska prednost. 

Spoj vrhunskog kvaliteta i prijatnog ambijenta

Starbucks potencira svoju lidersku poziciju meĎu

Slika2: Starbucks kafe

brendovima proizvoda od kafe i tako akumulira lojalnost

kupaca. Na taj način potrošač ne samo da smatra Starbucks kao vodeći brend, već posećuje kafiće kako bi uživao u ambijentu i prijatnoj atmosferi. „Naš cilj je da stvorimo atmosferu koja stvara uzbuđenje i zadovoljstvo svaki put kada se uđe u Starbucks“ – objasnila je Jim Aling, Starbucks – ov zamenik predsednika prodaje za Severnu Ameriku. „Naši lojalni potrošači posećuju Starbucks kafić 18 puta mesečno, tako da je naš cilj da poznajemo potrošače, njihova omiljena pića, nihove želje. Ljudi dolaze zbog kafe ali je uslužni ambijent razlog zašto ostaju i uvek se vraćaju“ –

smatra Day. Iz tog razloga Starbucks ima razmeštaj nameštaja tako da ljudi mogu da sede kao da su u svojoj dnevnoj sobi. Kafići se ureĎuju tako da odgovaraju okuženju u kome se nalaze, kao mesto gde ljudi dolaze da se druže i opuste. Sve lokacije koje Starbucks ima u Severnoj Americi su u vlasništvu kompanije i nalaze se u tržnim centrima, poslovnim zgradama, u 5


kampusima univeziteta – svuda gde je velika frekvencija ljudi. Pored toga oni se trude da

prodaju što kvalitetniju kafu, italijanska espresso pića, hladna blendirana pića i visoko kvalitetne čajeve. Dodatni proizvodi u njhovim kafićima idu od negaziranih sokova do muzičkih CD – ova, kompjuterskih igrica i bestseller knjiga. Pored svega ovoga ne smemo da zaboravimo i na druge usluge koje ova kompanija pruža u svojim kafićima, meĎu kojima je i omogućen pristup internetu, korisničke kartice i drugo. Dosledan inovator Starbucks je bio i ostao dosledan inovator. Ovo se interno smatra jednim od najvažnijih 

faktora koji pomažu u borbi protiv konkurencije. Novi proizvodi se puštaju na tržište na regularnoj bazi, npr Starbucks uvodi nove proizvode obavezno u periodu odmora. Ciklus razvoja novog proizvoda traje od 12 do 18 meseci. Za vreme tog perioda, radi se na stvaranju novih formula za Slika 3: Frappuccino kafu,vrši se testiranje na fokus grupama, kao i testovi u radnjama

i probe na tržištu. MeĎutim, najvažnija stvar za uvoĎenje novog proizvoda je mišljenje partnera kompanije. Jer, ako oni nisu zadovoljni i uzbuĎeni zbog novog p roizvoda, postoji velika verovatnoća da će proizvod biti odbačen. U fiskalnoj 2002. godini, Starbucks je predstavio novi proizvod Frappuccino Blended napitke, u 2003. predstavljena je "Iced

Shaken" linija osvežavajučih napitaka, a 2004. je izašla Frappuccino Light blended kafa. Sve ovo ukazuje na sposobnost ove kompanije da izbacuje nove proizvode u relativno kratkom

vremenskom periodu, što prestavlja veliku konkurentsku prednost.

Slika 4: Starbucks kartica

Kada se govori o inovacijama koje je uvela kompanija a da se ne odnose na proizvode, dve su najvažnije, uvoĎenje Starbucks kartice i uvoĎenje wireless interneta u njihovim kafićima. Samo godinu dana od uvoĎenja izdato je oko 6 miliona kartica. Na

osnovuovih kartica utvrĎeno je da korsinici kartica dva puta više posećuju radnje nego obični potrošači. TakoĎe, poznato je da se veliki broj kartica poklanja ljudima koji nikad nisu zakoračili u Starbucks kafe, što je veoma dobar način da se steknu novi potrošači. Društveno odgovorno poslovanje Ova kompanija ima snažne moralne vrednosti, posvećena je zaštiti životne sredine i 

komunalnim aktivnostima. Misija glasi : ’’Starbucks je posvećen ulozi zaštite životne sredine, sredine liderstva u svim aspektima našeg poslovanja’’ .

Godine 1999, Starbicks je započeo kampanju "Grounds for your Garden" kako bi učinio poslovanje društveno odgovornijim. Godine 2004, Starbucks je smanjio veličinu svojih salveta i kesa za smeće. Na listi Top 25 Green Powers Partners za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država, našao se na 15 mestu. List Sun je 2008. godine objavio vest da Starbucks dnevno potroši 23,4 miliona litara vode ,

ostavljajući vodu iz česme da teče kako bi se isipiralo posuĎe, što je navodno bilo u skladu sa predlogom javnih organa za zdravstvenu zaštitu. U junu 2009. kao odgovor na zabrinutost nad svojom prekomernom potrošnjom vode Starbucks je počeo da radi na novom sistemu uštede vode i već u septembru, uspešno je implementirana strategija uštede vode koja je bila u skladu sa zdravstvenim standardima. Sistem je zamenjen česmom na dugme koja se samostalno gasi i time je omogućena ušteda čak do 150 galona vode dnevno u svakom od kafića. 6


Ogromna radna snaga Starbucks zapošljava 137 000 radnika, što omogućava viskok kvalitet usluge. Godine 2008. zauzeo je 7. poziciju na listi Fortune magazina "100 Best Companies to Work For" . 

Kompanija se diči time što svim svojim zaposlenima daje plaćeno zdravstveno osiguranje i mogućnost povoljne kupovine akcija. Zbog svega ovoga zadovoljstvo zaposlenih je na nivou od 80% do 90%, mnogo iznag norme industrije. TakoĎe se vodi računa o tome da se rukovodeći položaji, kao što su menadžerska mesta i direktori, prvo nude zaposlenima unutar kompanije pa se tek onda traže eksterno. Oko 70% menadžera kafića su pre nego što su došli na to radno mesto bili baristas (radili za ša nkom i pravili kafu). Pored toga, menadžeri kafića ne mogu da napuste svoje radn o mesto i da odu da rade u centrali kompanije ako ne zaposle nekog ko se najbolje razume u funkcionisanje kafića, a za to su najbolji upravo baristas. 

Dobre finansijske performanse

Za Starbucks se može reći da ima zavidne finansijske performanse. To pokazuju i rezultati na kraju trećeg kvartala 2011.godine, kada se uočava da je:     

Neto dobitak je porastao za 12%, 2.9 biliona Globalna prodaja je porasla za 8% Konsolidovana operativna marža iznosi 13.7% Globalni CPG operativni prihod porastao je na $66.0 miliona USD, odnosno za 20% je veći u odnosu na proš lu godinu EPS je porastao za 30%, odnosno sa 0.27 USD koliko je iznosio u trećem kvartalu fisklane 2010. na 0.36 USD u istom periodu 2011.godine Tabela 2: Finansijski rezultati

USD u milionima Nove prodavnice Prihodi Operativni prihod

Operativna marža EPS

3. Jul 3 2011. 160 8,668.7 1,280.3 14.8 % 1.15

27. Jun 2010. 102 7,869.4 1,020.1 13.0 % 0.87

Promena 58 10% 26% 180 bps 32 %

Izvor: www. starbucks.com

Slabosti Starbucks ima nekoliko slabosti. Kompanija ima preko 18 000 kafića širom sveta, ali više od ¾ se nalazi na domaćem tržištu – SAD-u. Komapniji koja je isuviše f okusirana na jedno nacionalno područje, teže je da diversifikuje rizik. To je p okazao i podatak da je u 2009. godini zatvoreno 600 kafića. Visoke cene u poreĎenju sa konkurentima Starbucks se susreće sa konkurencijom jeftinijih kafa koje se prodaju u supermarketima kao i 

sa smanjenjem ciljne grupe potrošača koje čini populacija do 35 godina. Negativan uticaj svetske ekonomske krize Kao ni mnoge druge svetske kompanije, Starbucks nije ostao imun na svetsku ekonomsku 

krizu. To, upravo pokazuje i podatak da je veliki broj kafića zatvoren tokom 2008. i 2009. godine. 7


Početkom jula 2008. godine kompanija je najavila zatvaranje 600 nerentabilnih kafića, ali i obustavu daljeg širenja polovanja unutar SAD, a kao razlog navela rastuć u ekonomsku neizvesnost. Sledećeg meseca, zatvoreno je skoro 1000 nerentabilnih poslovnih objekata. Kada je reč o novim rezovima, 550 potiče od otpuštanja a ostalo potiče od nepopunjenih radnih mesta. Ovim zatvaranjima poslovnih objekata i otpuštanjem zapolenih zaustavljena je ekspanzija Starbucks – a, koja je odpočeta još sredinom devedesetih godina prošlog vek a. Pored svega ovoga u julu 2008. godine Starbucks je objavio da hoće da zatvori svojh 61 od 84 kafića u Australiji. U januaru 2009. godine kompanija objavljuje zatvaranje još 300 prodavnica i smanjenje radnih mesta za 7 000. Generalni direktor Howard Schultz, najavio je smanjene svoje plate. Sve u svemu od februara 2008. pa do januara sledeće godine, u S AD – u broj radnih mesta se smanjio za 18 400 i zatvoreno je 977 maloprodajnih objekata širom sveta. Nasilje nad Starbucks – om u Velikoj Britaniji i Kanadi U januaru 2009. godine, jedan od kafića u Londonu je bio meta vandalizma pro – palestinskih demostranta koji su porazbijali prozore i navodno u sukobu sa policijom uništili opremu i 

nameštaj. U ranim satima narednog jutra zapaljiva bomba je bačena u prostorije kafića i time je izazvana velika šteta. Samo par dana posle incidenta, jedan od Starbucks je po drugi put bio meta protestanata, ovog puta tokom koalicije '' Zaustaviti rat'' na Trafalgar skveru. Krajem juna 2010. godine tokom protesta protiv samita G – 20 u Torontu je razbijen prozor Starbucks – a. Razlog tome je bila Starbucks – ova podrška Izraelu. Slika 5: Kafić na Pikadili trgu

Slika 6: Slomljen prozor u Torontu

Profit visoko zavistan od proizvoda kafe Jedna od slabosti direktno je povezana sa snagama Starbucks – a. To je upravo oslanjanje na 

inovacije napitaka i korisnički servis. MeĎutim inovacije napitaka ne predstavljaju dugoročnu strategiju. To znači da je pitanje tr enutka kada će se kompanija suočiti sa opadajućim prinosima po ovom pitanju(po osnovu inovacija napitaka). To je rizik koji kompanija mora ozbiljno uzeti u obzir. 

Oslanjanje na američko tržište

Starbucks je multinacionalna kompanija, ali ok 70% svojih maloprodajnih objekata u SAD –

u i oko 85% prihoda dolazi sa ovog tržišta. Pošto je Starbucks internacionalni brend, trebao bida više profita iz inostranstva, ane da se u najvećoj meri oslanja na domaće tržište. U suprotnom doći će do preranog sazrevanja kompanije na tržištu. 

Sporovi sa radnicima

Poslednjih godina sporovi sa radnicima postaju sve učestaliji. Tako su 2004.godnine radnici Starbucks – a podneli žalbu Nacionalnom odboru za radne odnose (National Labour Relations Board) SAD – a. Radnici su se žalili na niske plate – početna plata je 7.75 USD na 8


sat. Ovo je veoma ozbiljan problem pošto nezadovoljstvo zaposlenih, prekovremeni rad, niske plate ne samo da mogu da utiču na visinu kvaliteta usluge, već mogu da utiču i na kvalitet proizvoda.

Šanse Starbucks je suočen sa nekoliko šansi.

Ulazak na azijska tržišta kao što su Pakistan, Indija, Bangladeš Istraživanja su pokazala da ova područja predstavljaju moguća nova tržišta na kojima bi Starbucks mogao da posluje. U narednom periodu Strabucks bi trebao više da se usmer i na nova tržišta, kao što je Indija, na koje bi mogao da uĎe kroz merdžere i akvizicije sa tamošnjim lancima kafića. 



Lansiranje novih proizvoda

Danas ukus potrošača postaje sve sofisticiraniji i sve se više preferira sveže samlevena kafa u odnosu na instant kafu. Sve ovo pozitivno utiče na Starbucks, dajući mu sve više potencijalnih kupaca. Ukoliko ova kompanija uspe da obezbedi nove vrste pića, sladoleda i hrane u kafićima, može da privuče više korisnika u budućnosti. Da je do sada uspevala u tome, potvrĎuju i naredni podaci. U martu 2009. godine Starbucks je predstavio novu liniju pakovane instant kafe VIA "Ready Brew". Novi proizvod se prvo pojavio u Njujorku, da bi naknadno bio testiran i u Sijetlu, Čikagu, Londonu. Prva dva VIA ukusa, Italian Roast (italijanski prepečena kafa) i Columbia, predstavljena su u kafićima

širom SAD – a i Kanade, kako bi se ukazala razlika izmeĎu instant kafe i sveže samlevene kafe (fresh brewed coffee). Ipak mnogi potrošači nisu mogli da osete ovu razliku. Mnogi analitičari su smatrali da će Starbucks ovom inovacijom obezvredniti sopstveni brend. Ali pošto je VIA ukus uspešno lansiran, predstavljen je i italijanski pečena kafa bez kofeina (Decaf Italian Roast) kao i ledena verzija ove kafe. U oktobru 2010 . godine asortiman je

proširen za još četiri nova ukusa: vanila, karamela, cimet i moka. U vreme zimskih praznika predstavljeni su i Božićna mešavina (Christmas Blend) i verzija bez kofeina (Decaf Christmas blend).

Proširenje tržišta Proširenje svog tržišta kako bi ono obuhvatilo veći opseg mlaĎe populacije, tako što kompanija prilagoĎava želje mladih kroz različitostsvojih proizvoda. Rast tržišta u Indoneziji, pogotovo u urbanim područjima. Demokratska ekonomska politika u Indoneziji, svakako je uticala i olakšala da Starbucks proširi svoje poslovanje. Ova populacija 

smatra da je Starbacks jedno od najpogodnijih mesta sa susrete. 

Prodaja kafe u supermarketima

Druga mogućnost je uvoĎenje svog proizvoda u supermarkete, ali ono treba da obuhvati uputstva o specifičnom načinu pripremanja kafe kako bi ona bila ista kao da se pije u Starbucks kafeima. 

Ko – brending sa drugim proizvoĎačima iz prhrambene industrije

Starbaks takoĎe prodaje proizvode kroz kanale distribucije koji nisu u vlašništvu kompanije, koji se zovu Operacije za specijalitete kao što su Frapuccino u saradnji sa Pepsi Colom i Sladolede u saradnji sa Dreyer – om. 9


Day objašnjava strategiju distibucije : „Naša filozofija je veoma direktna – želimo da dođemo do potrošača na mestima gde rade, kada putuju, kupuju ili večeraju. Da bi uspeli u tome moramo ponekad da sarađujemo sa trećim licima koja dele naše stavove i vrednosti.“ U

suštini, 40% naših novih potrošača u novootvorenim kafićima je već upoznato sa Starbucks brendom. Organska zrna kafe Mnogi od Starbucks – ovih kafića koriste organska zrna kafe, što ujedno predstavlja do bru šansu za ovu kompaniju da ostane lider u svojoj oblasti. Neka od organskih zrna kafe potiču sa indonezijskih ostrva Sumatre i Sulavezija. Kupovinom kvalitetne kafe na ovom 

Slika7: Starbucks kafa

području Starbucks ujedno pomaže poljoprivrednicima koji time izdržavaju svoje porodice i investiraju u održivu proizvodnju. Starbucks plaća 1.20 USD po kilogramu u odnosu na prosek 0.40 – 0.50 USD po kilogramu.

Pretnje Pored Starbucks - a postoje i druge meĎunarodne kompanije koje posluju u oblasti proizvoda

od kafe i koje se isto tako zalažu za ekskluzivnost svojih proizvoda. To znači da je neophodno neprestano razvijanje novih vrsta proizvoda ukoliko se uspeh zasniva na diferenciranosti

proizvoda. Još jedna pretnja leži u superiornosti pristupa konkurenata kanalima distribucije, s obzirom da Starbucks – ovi proizvodi ne mogu da se kupe nigde drugde sem u njihovim specijalizovanim radnjama, tj kafeima. Odnosno činjenica da Starbuks može da obezbedi proizvode i usluge samo ljudima u blizini svojih kafića. 

Recesija u svetu

Globalna finansijska kriza primorala je ljude da troše što je manje moguće novca. Tako na primer niska primanja u Indoneziji otežavaju dalje prodiranje Starbucksa na ovo tržište. Negativan uticaj kafe po zdravlje čoveka U poslednje vreme dolazi do raĎan ja svesti o štetnosti kafe po zdravlje. Činjenica je da je kafa jedan od napitaka koju redovno konzumiraju milijarde ljudi širom sveta. Ukoliko se pije u normalnim količinama može da štiti i od gihta, dijabetisa i Alchajmerove bolesti. Problem se javlja kada ljudi dadaju šećer, mlečne proizvode i šlag u kafu. A kad se konzumira u velikim količinama, ljudi mogu da postanu ovisni o kofeinu, i usled nedostatka kafe mogu podleći naglim promenana raspoloženja. Velike količine konzumacije kafe i kofeina imaju negativan uticaj na krv i krvni pritisak. Previše kafe može ostaviti posledice po z dravlje osobe 

koja je konzumira. Sve ovo bi moglo da predstavlja pretnju po Starbucks. Ali, ujedno ovo je i prilika, da se ljudima predstavi nova vrsta kafe, organska kafa, koju bi oni konzumirali kao zdravu kafu. 

Rast konkurencije

Poznato je da su barijere ulaska na tržištu kafe niske, a da je profit veliki. S obzirom na porast potrošnje kafe, sve je više i više potencijalnih učesnika koji ne mogu da odole prednostima koje donosi poslovanje na ovom tržištu. Nedavno liderski položaj Starbucksa – a je ugrožen. Sve je više kompanije koje razvijaju svoje poslovanje u oblasti proizvode od kafe. Tako na primer Peet 's, Costa Caffee, Coffe Bean, Monabe Caffee imaju izgleda da postanu ozbiljni konkurenti Starbucks – a, pružajuči 10


potrošačima vrhunski kvalitet kafe. Druge kompanije, kao što su McDonalds, Dunkin Donuts, Burger King, KFC sa već postojećom strukturom i lokacijama, dodaju na svoje menije sve kvalitetnije vrste kafa i na taj način ulaze u trku sa Starbucks – om. Nestabilnost tržišta Starbucks se u velikoj meri oslanja na ponudu i cene kafe. Postavlja se pitanje sta će se desiti 

ako ljudi uoče da je kafa samo stvar mode. Šta će se desiti ukoliko se ljudi zasite kafe? Pored ovoga kompanija može da se suoči sa mnogim drugim problemima. Iako je snabdevanje kafe sa dobavljačima ugovoreno ranije, kompanija i pored toga može da se suoči sa problemima usled promenljivosti cene kafe. Ostali faktori, kao što su vreme, ekonomske okolnosti u zemljama proizvoĎačima kafe, takoĎe utiču na Starbuck – ove operacije. Odgovor na sve ove probleme može da bude diversifikacija poslovanja u druge grane industrije, čime bi se umanjila Starbucks – ova zavisnost od fluktuacija na tržištu kafe. Pad potrošnje kafe kod mladih Kod mlade populacije, izmeĎu 16 i 24 godine uočeno smanjenje potrošnje kafe u korist drugih bezalkoholnih pića. Ovi mladi ljudi bi trebalo da postanu ključni potrošači Starbucksovih proizvoda od kafe u budućnosti. Ipak kako se oni sve više opredeljuju za druge bezalkoholne napitke, ovo predtavlja problem koji će se ispoljiti u budućem poslovanju St arbucks – a . 



Rast cene mlečnih proizvoda

Mleko i mlečni proizvodi su nezaobilazan činilac Starbucks – ovih proizvoda, pa tako da promene u cenama mlečnih proizvoda predstavljaju potencijalnu pretnju po kompaniju. Cene mlečnih proizvoda porasle su za čak 4 0%, a pošto mleko i mlečni proizvodi čine 3% do 5% prodaje komapnije to je svakako imalo uticaj na rast troškova. TakoĎe mora da se uzme u obzir činjenica da su cene Starbucks – ovih proizvoda i ovako malo iznad proseka cena u toj grani industrije. Dalji rast cena može dovesti do gubitka odreĎenog broja potrošača, što negativno može uticati na poslovanje.

Zaključak Sprovedena SWOT analiza kompanije Starbucks, ukazala je na postojeće prednosti i slabosti i potencijalne šanse i pretnje i na osnovu nje se mogu se izvesti odreĎeni strateški ciljevi

kojima će komapnija težiti u budućnosti, meĎu kojima su najznačajniji:  Nastaviti sa uspešnim poslovanjem  

Biti socijalno odgovorna kompanija Diversifikacija u druge kanale kao što su supermarket i Nastaviti sa širenjem poslovanja na kako nova tržišta tako i na već postojeća



Pronaći sekundarni proizvod koji će pored kafe postati zaštitni znak Starbucks – a ,



kako bi se smanjila zavisnost uspeha poslovanja od prodaje kafe

11


Literatura

Đuričin, D., Janošević, S., Kaličanin, Đ., 2011: Menadžment i strategija, šesto preraĎeno i dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd http://en.wikipedia.org/wiki/Starbucks http://www.starbucks.com/ http://realswotanalysis.blogspot.com/2011/02/starbucks-swot-analysis-and-strategy.html http://news.starbucks.com/article_display.cfm?article_id=558 http://www.scribd.com/doc/50040066/Analysis-of-Starbucks-and-its-International-Strategy2011 http://www.freeswotanalysis.com/soft_drink_and_beverage/110-starbucks-corporation.html http://www.mhhe.com/business/management/thompson/11e/case/starbucks.html www.crnarupa.singidunum.ac.rs/.../ Starbaks-Pružanje%20usluga.doc

12

Swot analiza Starbucks

Recommend Documents